UVODNI DIO.:!!!-Fali..

1.Prvi trijumvirat
U borbi protiv Katiline dolazi do novog ujedinjenja nobiliteta i vitezova. Senat je povratio svoj raniji značaj i u sledećem periodu se pokazuje kao čuvar temelja aristokratske Republike, tradicionalne rimske libertas (slobode) – ideolog je Ciceron. On raskida sa popularima, ali se u pol. pitanjima nikad nije odlikovao postojanošću. Kod optimata veliki značaj stiče Marko Porcije Katon Mlađi. On je pristalica republike, starine, stoičke filozofije; ideal mu je Katon Stariji. Još kao kvestor reformiše upravu erarijem (državnablagajna). Katonovo poštenje i beskompromisnost ulaze u poslovicu.63. njegov energični govor, kada je podržao Ciceronovo mišljenje, odlučuje sudbinu Katilininih pristalica. 62. kao n. tribunistupa protiv kolege Kvinta Metela Nepota, koji se kao Pompejev pristalica zalagao da se ovome dodele vanredna ovlašćenja popovratku sa istoka. Kras se privremeno povlači iz politike posle Katilininog poraza dok Cezar, pak, deluje u korist Pompeja. Dolazi do uličnih nereda, senat proglašava vanredno stanje, ali uglavnomzahvaljujući Katonovoj intervenciji, planovi Nepota i Cezara nisu seostvarili.U Rimu je povraćen mir, no mnogi su se bojali Pompejevog povratka plašeći se da bi on kao Sula, mogao da osvoji vlast oslonivši se na svoju vojsku. Po završetku preture Cezar dobija dužnost u Španiji. Ali, njegovi mnogobrojni poverioci nisu hteli da gapuste iz Rima sve dok ne isplati ogromne dugove – uspeva da odesamo uz pomoć novčane pomoći i jemstva Krasa. Pompejev položaj posle njegovog povratka u Italiju. 62. njegova flota stiže u Brundizij. Uprkos svakom očekivanju Pompej je raspustio trupe. Ne ulazeći u grad on je očekivao svoj trijumf – očigledno je očekivao da mu ratna slava obezbedi prevlast u državi.Sa dr. str. imao je u vidu da osvajanjem vlasti neće naići na simpatijeoptimata koji se još sećaju Katiline. Udruživanje, pak, sa popularima iistupanje protiv postojećeg poretka moglo mu je izgledati kao rizik kojidovodi u opasnost rezultate njegove dotadašnje aktivnosti. U senatu gde veliki uticaj vrši Lukul prema Pompeju se odnose neprijateljski, istokao i u redovima populara. Dec. 61. (tačno godinu dana pošto se vraća)Pompej proslavlja sjajan trijumf, ali u pol. pogledu ostaje izolovan.Senat odbija njegovu kandidaturu za konzulat, kao i njegov zahtev za bezuslovnim potvrđivanjem svih njegovih mera na Istoku. Lukul je insistirao da budu priznate njegove sopstvene naredbe u istočnim oblastima – senat pristaje samo na pretresanje svih promena koje je Pompej izvršio u istočnim zemljama – ali to nije ni malo zadovoljavalo Pompeja. Nije

koji su obojica bili bez podrške senata i istovremeno u međusobnoj zavadi. Za kratko vreme svog upravljanja uspeo je da pobedi Luzitance.“Cezarov konzulat“ Senat je ipak nemoćan pred trijumvirima. Ovo izaziva reakciju senata. Pristalica senatora Marko Terencije Varon izdaje satire pod naslovom“Troglavo čudovište”. Za vreme Cezarove borbe da u odsustvu budeizabran za konzula i kad su neki senatori počeli da naginju na njegovu stranu Katon govori u senatu čitav dan bez prekida čime sprečava donošenje odluke. 2. Krasovo bogatstvo ušlo je u poslovicu. 3 moćna čoveka u Rimu(Pompej. 3.Onda. „Tajni sporazum između Cezara. Njegovi protivnici uspevaju da sprovedu izbor Marka Kalpurnija Vibula – ekstremnog optimata. Cezar i Kras) sklapaju sada nezvaničan (privatni) savez uzobavezu da će jedan dr. obnovi ruiniranu privredu provincije i svoje finansije – on se vraća kao bogat čovek. 59. Pompej se oženio Cezarevom kćerkom Julijom. on za sobom ima slavu obnavljača Marijeve partije.kćerkom jednog istaknutog pristalice trijumvira. Cezar popularan među plebsom. pomagati – udruživanje u istoriji poznatokao Prvi trijumvirat.pasivnog čoveka – za Cezarovog kolegu.Svaki ima prijatelja među nobilima i razvijenu klijentelu (uklijentskim odnosima sa njima čitavi gradovi – i u Italiji i poprovincijama).situaciju i izmiri Pompeja sa Krasom. Posebno energično se protiv njih bori Marko Porcije Katon.“Partija optimata i trijumviri“ Ovaj sporazum senatori dočekuju neprijateljski. Najuticajniji trijumvir bio je Pompej: ratna slava i vojnici koje je raspustio kućama. Pompeja i Krasa“ Ogroman uticaj imalo je to što je Cezar umeo da iskoristi pol. Trijumvirat je učvršćen dinastičkim brakovima.Prvi trijumvirat Cezarov povratak iz Španije Cezar se vraća 60. kao i uticaj na provincije. tribuna Flavija kojim se predlagalo da se Pompejevim veteranima podeli zemlja. kao konzul Cezar sprovodi 2 agrarna zakona – isti principi kao kod projekta agrarnog zakona Servija . a Cezar Kalpurnijom. odrekavši se trijumfa. 4. dolazi u Rim lično učestvuje u izborimaza konzula i pobeđuje za 59. Jedan od glavnih ciljeva saveza bilo je ostvarenje Pompejevih zahteva koje senat nije ispunio.prošao ni agrarni zakon n. I on se zaustavlja pred Rimom očekujući trijumf i boreći se za odobrenje da u odsustvu postavi svoju kandidaturu za konzulat. jer su senatske sednice mogle trajati samo do zalaska sunca.

U senatu oštra opozicija. pokušavao je čak da digne ustanak protiv njega. senatore teraju dase zakunu na vernost zakonu. Cezar odustaje odtužbe za skrnavljenje svetinje. sa rokom od 5 godina.Po stupanju na dužnost Klodije preduzima sve mere da učvrstiCezarov uticaj među siromašnim plebsom. a među n. I rok i ovlašćenja su neuobičajena – jedini presedan bio je Manlijev zakon o Pompejevom komandovanju na Istoku. Ciceron jesa dr. prevashodno Pompejevi veterani.Posebnim zakonom potvrđene su Pompejeve mere na Istoku. Pod deobu potpadaju još nepodeljena italska zemljišta.na sastanak sa njegovom ženom Pompejom. su izabrani konzuli – pristalice trijumvira. Pošto patriciji nisu mogli biti izabrani za n. U cilju sprovođenja zakona izabrana je komisija od 20 lica (20senatora među kojima i Ciceron).tribunima Publije Klodije. Katon i Bibul su nasilno udaljeni. Zemljišne parcele dobija 20 000 ljudi. Pompejevi vojnici javljaju se naforum sa oružjem ispod toga. Na intercesiju (protest. Samo su Katon i još 1 senator uporno odbijali. Takođe je snižena otkupna suma poreza u Aziji – zbog Krasa i njegovih prijatelja vitezova. iako su razmere tih zakona skromnije. Cezar dobija na upravu Cisalpijsku Galiju i Iliriju. Početkom 58.siromašni građani sa najmanje 3 dece. vanredno širokim ovlašćenjima i pravom da mobiliše vojsku od 2 legije. a zatim je isam možda među njegovim pristalicama.zatvorio u vreme borbe protiv Katiline .obnovljeni kvartovski kolegiji. sprovodi 4 zakona. polit. 5. 62. Pod pretnjom. politički klubovi koje je senat 64.karijeru prvo počinje optužbom Katiline za iznuđivanje. ograničivši se na razvod. Ova provincijska uprava Cezaru će pribaviti vojnu slavu. str. skupštinu.1. tražio osudu.Rula. Klodije je prešao u plebejce. alisenat ih iznosi pred n. sproveden je Julijev zakon o iznuđivanju kojim je povećana kazna za iznuđivanje u provincijama i kompetencija provincijskih namesnika učinjena određenijom …Po zakonu n. 81 obučen u žensko provlači se u kuću vrhovnog pontifika Julija Cezara.ukinuto je plaćanje žita koje je mesečno deljeno neimućnomplebsu2. što dovodi od međusobne mržnje izmeđuKlodija i Cicerona. prigovor) tribuna Cezar nije ni obratio pažnju. ali su je na kraju i oni položili.tribune. kome su smele prisustvovati samo žene. Po smrti namesnika Transalpijske Galije senat i tu oblast daje Cezaru. u vreme praznika učast Dobre boginje. tribuna Publija Vatinija.“Klodijev tribunat“ Za 58. Klodije je služio u Lukulovojvojsci. bogatstvao i odanu vojsku.

ali i znatno različito od alfabeta. Čuvali su obrede i svoje učenje utajnosti od neposvećenih.Pošto je spadao u sloj aristokratije koja je smatrala sva sredstva zadopuštena. 254. Verske predstave imaju mračan karakter – verovanje u odmazdu posle smrti iseljenje duše.3 glavne grupe keltskih plemena: Belgi na severu. a na severugermanska plemena. Vođe (principes) seod ostalih izdvajaju uticajem i bogatstvom.3.čime Klodije sebi privlači one senatore kojima je pretilo isključenje4. – 256.zabranjeno je višim magistratima da za vreme komicija posmatraju nebeska znamenja. Na čelu plemena –rodovska aristokratija (Cezar je naziva vitezovima).Početkom 50-ih I v. Taj deoRimljani su nazivali “Kosmatom Galijom” (Gallia Comata) za razliku od romanizovane Galije . predskazivalabudućnost i tumačila običajna prava. Rimljani poseduju čitavu Cisalpijsku Galiju i učvršćuju se u primorskom pojasu Transalpijske Galije. druga su bila u stadijumu raspadanja rodovskog poretka i formiranja države. Kelti u užemsmislu (Rimljani zovu Galima) od Sene do Garone i Akvitanci od Garonedo Pirineja. e. 6. čuvala starinska predanja.Veliki uticaj uživa sveštenička kasta – druidi: zatvorena sredina kojase starala o verskim pitanjima. Klodije je u svojoj demagoškoj politici išao mnogo dalje od svog zaštitnika Cezara. Samo druidi koriste pismo sastavljeno na osnovu grčke grafike.„ Keltska plemena“ Glavno stanovništvo slobodne Galije činila su keltska plemena –nosioci tzv. p. što je podsticalo vojnike na hrabrost . ograničena vlast cenzora pri sastavljanju senatskih spiskova. Nekasu još čuvala crte prvobitne zajednice.Cezarovi ratovi u Galiji „ 58. “Ekonomski život (str. koja je zamenila kulturu ranog gvožđa. latenske kulture.Komicije poslušno primaju sve njegove predloge. jer su se optimati ovim izgovarali pokušavajući ponekad da donesene zakone proglašavaju nevažećim Klodije se okružio odredima sastavljenim od robova i proletera.)“ “Socijalni odnosi“ Keltska plemena nalazila su se na raznim stadijima razvitka. “5. Na jugu stanovništvo se mešalo sa Ibercima i Ligurima. – 56. n. i prostirao na se na istok do Rajne. ali jeveći deo ove poslednje ostao slobodan i obuhvatao je veći deo današnje Francuske itd.

Trijumvire prate magistrati i promagistrati. Rima. a Kras za isto vreme Siriju – privlačila ga je svojim bogatstvom i željom za ratnom slavom u borbi sa Partima.i neustrašivost. i odlikovao se izvanrednom svečanošću. načinila je u Rimu dubokutisak.“Cezarov pohod u Britaniju“ 55. mešanje u unutrašnje poslove galskih plemena (izdizanje jednog pl. 7.. Cezar se iskrcava sa 2 legije i pobeđuje plemena koja su mu krenula u susret. Kras je krenuo u Siriju još pre završetka konzulata dok Pompej ostaje u Italiji.vojske. ali ekspedicija u zemlju okojoj su postojale najfantastičnije predstave. Njegovi uspesi u krajnjoj liniji bili su od malog značaja. neophodno je izdržavanje rim.“ Zime između 55. 8. posle čega Pompej treba da dobije na upravu Španiju sa rokom od 5 god. posle energičnih priprema (pojačangalskom konjicom) – prodire u dubinu ostrva i prelazi Temzu.“Sastanak u Luki“ Održan je u proleće 56. prelazi ponovo u Britaniju. Ostrvo je naseljeno Keltima koji su sa kontinentalnim saplemenicima bili vezani zajedničkom religijom.. Pompej i Kras izabrani su za konzula. Stupivši u pregovore sanjima Cezar ih iznenada napada. Politički savez učvršćen. „ Cezarove borba u Galiji u periodu 55. Sledeće54.“Antirimski pokret u Galiji“ Za vreme britanskog pohoda jača antirimski pokret Galiji – galskiodredi moraju da se bore na str. Goneći ih Cezar je prvi vojskovođa koji prelazi Rajnu provodeći 18 dana na njenoj desnoj obali – cilj:demonstracija rimske moći. 9. i 56. pretorskog i konzulskog ranga. 10. Većinu je uništio ali samo konjica uspeva da pređe preko Rajne. a prava trijumvira proširena: Cezaru produžen rok upravljanja Galijom još za 5 god. ali usled nepovoljnih vremenskih uslova prinuđen je na vraćanje i sklapanje mira. –50. za 55. na . upravljajući Španijom preko legata. običajima i jezikom i često im pomagali u borbi protiv Rimljana. Cezar ratuje sa germanskim plemenima koja su prešla Rajnu i želela da se učvrste u Galiji.Pompej i Kras su uprkos izvesnom otporu optimata uspeli da ostvare plan iz Luke.

Jedinstvena organizacija ustanika se raspala. Rima. koja su ranije bila na str. Ustanicima se pridružuju čaki pl. Na čelu je mladi. koji je ubrzao raspadanje Republike i formiranje carstva. ali mnoga plemena su ipak nastavila borbu sa Rimom i poslednje borbe traju sve do 51.Galski rat predstavlja jedan od najvažnijih događaja rim. Ali napad na Gergoviju završava se potpunim Cezarovim neuspehom – ustanak postaje sveopšti. ustanka Cezar je pokazao svoju blagost(clementia). pl.“Vercingetoriksov ustanak“ Sve je ovo predigra za veliki ustanak iz 52. a rim. Galije i kreće na jug.Galija pod rimskom vlascu Kosmata Galija sve do Rajne postaje rimski posed. Ali Cezar deluje veoma odlučno. 12. Za razliku od prve god. obračunavajući se sa ustanicima sa izvanrednom surovošću. Posle dugotrajne opsade Avarika pobijeno je preko 40 000ljudi (i žena i dece). sve do Cezarovog trijumfa držan je u tamnici a zatim ubijen. zakupaca. 11. koja su prelazila na str. Vercingetoriksov. e tvrdi u Aleziji gde ga Cezar otseca od ostatka galske vojske i glađu tera na predaju.račun dr. koju su upropašćavali čitave provincije i često davali povoda nemirima. logor u kome je legatbio Ciceronov brat Kvint držan je pod opsadom sve dok mu u pomoćnije priskočio Cezar. ali nije proglašena za provinciju. Bitna Cezarova novina koja je Galiju spasavala preterane eksploatacije rim. plan da odvojiCezara od njegovih severnih trupa delimično uspeva. Pokret je počeo među Belgima. Gali su formalno smatrani za rimske saveznike i bili su pod nadzorom upravnika Narbonske Galije (koja jeprovincija). istorije. Jedan rim.) – nezadovoljstvo i težnja da proteraju tuđineujedinjuju sve slojeve galskog drštva. Dužna su da plaćaju danak od 40 000 000 sestercijagodišnje koji za razliku od drugih rimskih oblasti ne prikupljaju publikaniveć predstavnici pojedinih plemena.talentovani vođa Arverna – Vercingetoriks. Rima dobijala su oproštaj. U ovo vreme Cezar je u Cisalpijskoj Galiji. Od njih otpadaju čaki Edui i Rimljanima preti opasnost da budu otsečeni od Cisalpijske Galije u koju su ustanici takođe mogli upasti. što nije apstrahovalo njegovu pažnju od galskih vođa. koji je otvorio Cezaru nove perspektive i doprineo radikalnim . garnizon je u potpunosti pobijen. Cezar spaja svoje trupa sa trupama svoga legata Labijena iz sev. On je u lancima odveden u Rim. prateći na burne događaje u Rimu.

Specifična galo-rimska kultura koja se razvijala u romanizovanim galskim naseljima odlikovala se specifičnošću i odigrala je veliku uloguu postanku zapadno-evropske civilizacije. kratko vreme pred Krasovu pogibiju. zemljišta su počela intenzivno da se obrađuju.“Borba između Cezara i Pompeja . n a A p i j e v o m d r um u . oblasti i počela je da se razvija proizvodnja poljoprivrednih i zanatskih izrađevina (koji su posle nekoliko decenija uspešno konkurisali italskoj robi). D o l a z i d o s v a đ e .Gomila podstaknuta govorima tribuna svečano prenosi Klodijev lešn a f o r u m .“ U borbi optimata i trijumvirata dolazi do političkih procesa kojiuglavnom tretiraju zloupotrebe rimskih administrativnih i poslovnih ljudi u provincijama.Ubrzo su osnovane rim. distribucije. što mu je omogućio da razvije široku demagošku politiku u Rimu – predstave. 13. odreda Milona. u kojoj su Milonovi ljudi ubili Klodija.Cezaru je pao u Ruke ogroman plen. a u prestonici nastaje situacij a o p a s n a p o vladajuću klasu. 15.situacije u Rimu. N a k r a j u k r a j e v a . 52. i gal. h l a đ e n jem ličnih odnosa između Cezara i Pompeja čemu je d o p r i n e l a s m r t Cezarove kćerke Julije.sr e ć u s e s l u ča j n o b l i z u R i m a .promenama pol. tuče. u H o s t i l i j e v u k u r i j u ( g d e s e n a t z a s e d a ) – n a č i n j e n a j e pogrebna lomača. Potkupljene sudije oslobađale su sve optužene. praznici. široko se razvila razmena između ital.Krajnji oiptimati protiv CezaraKonzul iz 51. pokloni i mita. kolonije. Narod zahteva osvetu Klodijeve smrti.“Građanski rat između Pompeja i Cezara“ T r i j u m v i r a t s e u s t v a r i r a s pa d a K r a s o v om p o g i b i j om . izbija požar u kome je izgorela kurija. Marko Klaudije Marcel demonstrativno istupa protiv Cezarovog širokog deljenja rim. konzuli nisu bili izabrani jer su oko njihovih mesta vođene prave bitke između odreda Klodija (proleteri i robovi) i sl. kao i mnogim njegovim prijateljima i saborcima.. vlašću romanizacija postiže brze uspehe. 14“Ubistvo Klodija“ 53. a zavreme predizbornih zborova nastaju pravi oružani sukobi na ulicama Rima. I pored docnijeg čestog nezadovoljstva rim. građanstva stanovnicima Cisalpij skeGalije. Jednom od novih građana koje je Marcel osudio rekao je da možed a s e ž a l i s a m o m C e z a r u .

koji kreće u Rim gde vlasti nisu dejstvovale.A l i p o b e đ u j u k r a j n j i o p t i m a t i i s e n a t s k a o d l u k a j e d a C e z a r v r a t i ovlašćenja. zarobljenim protivnicima . Na sednici senata januara 49. Januara 49. Ciceron koji se upravo vratio iz Kilikije gde je bio pro konzul pokušavao je da nađe puteve za izmirenje. Zato su n. Odluka senata nije dobila formu. tribuni Marko Antonije i Kvint Kasije stavljaju svoj veto na odluku senata.Cezarove trupe su bile koncentrisane u Transalpijskoj Galiji. a on se n a l a z i o s a 1 l e g i j o m u C i s a l p i j s k o j G a l i j i . tribuna iz 50. ali su uskoro primorani da pobegnu Cezaru.C e z a r o v o p o j a v l j i v a n j e u I t a l i j i b i l o j e p o t p u n o n e o č e k i v a n o z a njegove protivnike.o n z a j e d n o s a v e l i k i m d e l o m s e n a t o r a b e ž i i z R i m a i o t p l o v l j a v a i z Brundizija u G r č k u . Usled lažnih glasova da Cezar ide na Italiju konzul Gaj Marije poverava Pompeju komandu nad vojskom. N. Cezar svoju akciju motiviše osvetom za gaženje prava n. tribna. Glavne Pompejeve vojne snage ostale su u Španiji. 16“Cezarov prelaz preko Rubikona“ 10. Cezar sa 1 legijom prelazi Rubikon koja je galske provincije delila od Italije.tribuni sakupili senatore koji su ostali u Italiji. Među njima se ističe Gaj Skribonije Kurion –n. optimamata iako je u prvo vreme krio svoj pravi odnos prema Cezaru koji ima i puno privrženika. Najpre predlaže senatu da mu ostave 2 legije i Cisalpijsku provinciju sa Ilirikom. a zatim pošto je ovo odbačeno pristaje da raspusti svoju vojsku. a l i je s a d a č i t a va Italija bila njegova. š t o C e za r n i j e u s p e o d a s p r e č i . Ovim aktom otpočinje građanski rat – pojava prokonzula sa vojskom u Italiji bila je protiv zakonita.. pokušavajući da prebaci odgovornost za rat na svoje naprijatelje. Pompejeve trupe koje su ostale u Italiji prelaze na Cezarovu str. sa kojima je Cezar kao i sa dr. Neočekivano ovaj predlog pr o l a z i u s en a t u s a o g r o m n o m ve ć i n o m . s t ar a j u ć i s e s v im s i l a m a d a pokaže kako je protiv građanskog rata. ali kojeg je Cezar potkupio da bi prikrio svoj prelaz na Cezarovu str. i ranijeg pristalice optimata.P o m p e j s t a j e n a s t r . Kurion istupa i protiv Pompeja i protiv Cezara predlažući da istovremeno predaju svoja ovlašćenja što bi koristilo pre Cezaru jer je raspolagao ogromnim galskim plenom iimao široke veze među rimskim plebejcima. pod uslovom da to isto učini Pompej. a l i ko n z u l z a t v ar a s e dn i c u rečima: “Pobeđujte da biste dobili u Cezaru despota” (Apijan).

U početku nema uspeha ali kada mu stižu pojačanja iz Galije. Pompeja koji ima veći broj dobro naoružanih ihranom snabdevenih vojnika kao i jaku flotu. Na svom povratku Cezar je osvojio grčki grad Masaliju . što je bilo neobično udoba Marija i Sule.6. u bici kod Farsale Pompej je pobegao sa bojišta. Tada Cezar uvodi u borbu svoje rezerve.postupio blago. Pompej beži prv o n a o s t r v o Lezbos. Vraća prava svima k o j e j e S u l a proskribovao. j e d o b r o d i s c i p l i n o v a n a . Neočekivanim napadom na Pompejeve španske legije želeo je da osujeti njihovu ofanzivu na Italiju. tribuna 17-„Bitka kod Ilerde“ Cezar ostaje u Rimu kratko. r a s po r e đ u j u ć i s v o j e t r u p e b l i z u grada Farsale.C e z a r o v o p r e d v i đ a i k o n c e n t r i š e n a d e s n o m k r i l u 2 0 0 0 s v o j i h najboljih legionara. Cezarova vojska sa dr.Njegov plan bio je da protivničku konjicu razbije izvrsnim snagama svoje konjice i da zada udarac protivničkom desnom krilu. ali na t o j dužnosti ostaje samo 11 dana. blagajnu. o s i m t o g a ona se rđavo snabdevala. Prvi s u k o b i s u k o d D i r a h i o n a u Epiru. kreće u Grčku i iskrcava se u Epir. a l i P o m p e j e v a f l o t a j e s p r e č a v a l a d a s e o d j e d no m č i t a v a p r e ba c i . On u svoje ruke uzima drž. 18. Ostaci njegove vojske predali su se Cezaru. juna 48. uprkos protesta jednog od n. koje prelaze u kontra napad na demoralisanog protivnika i osvajaju njegov logor.''Bitka kod Farsale i njen značaj'' Preimućstvo je na str. Po povratku iz Španije Cezar je proglašen za diktatora. str. a odatle u Egipat gde se nadao pomoći mladog . Optimati koji su se nalazili zajednio sa Pompejem već su s e p r e p i r a l i o ko t o g a ko ć e b i t i i z a br a n z a C e z a r o v o g n a s l e d n i k a na dužnosti velikog pontifika – njihova samouverenost prelazi na Pompeja koji se odlučuje na otvorenu bitku. sprovodi izbore za konzule i vraća diktatorska ovlašćenja. za vreme kojih Cezar trpi znatne g u b i t k e . Pompejevi konjanici potiskuju Cezarove i počinju da potiskuju njegove trupe na desnom krilu.Krajem 49. . z a t o s e p o v l a č i u T e s a l i j u . ali uzmiču n e i z d r ž a v š i protiv napade odabranog odreda i time otkrivaju bok Pompejeve vojske. on tuče Pompejeve trupe kod Ilerde 49.

3. n e z a d o v o l j n a n j e g o v o m p o l i t i k om .Cezar proglašava i Ptolemeja i Kleopatru za egipatske kraljeve. Stigavši u Egipat Cezar traži ogromnu svotu koju mu je dugovao Ptolomej Aulet i ar bitražu oko nasledstva prestola. je po Ptolomejevom naređenju bio izdajnički ubijen dok se iskrcavao na obalu. Ali.“Aleksandrijski rat i Cezarova pobeda nad Farnakom“ Cezar stiže u Aleksandriju 3 dana posle Pomejeve smrti.Ova bitka omogućava da se uporede vojni talenti dvojice protivnika– str. Neverovatnom brzinom Cezar stiže iz Egipta u A z i j u .kralja Ptolomeja kome je ranije pružao zaštitu. Ptolomej Dionis gine. . Farnak – sin Mitridata VI Eupatora zauzima kraljevine saveznice Rima i čak i Bitiniju koja je pripadala Rimu. Rimljani pobeđuju u bici kod Nila. a o vo m p a k ogromna sredstva za ostvarenje njegovih političkih planova. Izbio je otvoren irat i Kleopatra je prognata iz Aleksandrije. Cezara spašavaju na vr e m e p r i s t i g l a pojačanja iz Sirije. u s t a n i k a – i z go r e o i de o Aleksandrijske biblioteke. Pošto je tajno prodrla do njega. b o j e ć i s e d a n e p r e đ e u s t r . vici. Cezar se oduševljava Kleopatrom koja je posedovala i um i obr azovanje – K l e o p a t r i j e b i o p o t r e b a n o s l o na c n a C e z ar o v u v o j s k u . 270. b e z n a r o č i t e m u k e p o b e đ u j e F a r n a k a i l a k o n s k i ja v a l j a u R i m svoju pobedu – veni.Za ovo vreme Cezarovi neprijatelji prikupljaju snage. podržna od Aleksandrinaca. vidi. u vreme dinastičke borbe između Ptolomeja Dionisa i Kleopatr e k o j i s u p o testamentu Ptolomeja Auleta imali da vladaju zajedno. ali je Ptolemejska partija. U A l e k s a n d r i j i j e b u k n u o u s t a n a k k o j i d o vo d i u o p a sn o s t č a k i C e z ar o v ž i v o t . O n n a r e đ u j e d a se s p a l i f l o t a ko j a s e n a l a z i l a u l u c i . 19. Cezar se vraća u Aleksadriju kao pobednik i vra ć a n a v l a s t Kleopatru.

novembra 43. godine st. Marka Antonija i Marka Emilija Lepida. Antonije i .20. Stoga su Oktavijan. Za razliku od prvog trijumvirata. e. ograničenu jedino vremenskim rokom od pet godina. drugi trijumvirat ozvaničen je zakonom donetim 43. e. koji je bio tajnog karaktera. triumviri rei publicae constituendae consulari potestate). došlo je do njegovog razilaženja sa politikom senata. ali je zatim produžen za još pet godina. godine koji je imenovao "trojicu s konzulskim ovlašćenjima za uređenje države" (lat. e.) Oktavijan odbio da se konačno obračuna s Antonijem i zada mu odlučujući poraz. godine st. st.DRUGI TRIJUMVIRAT Drugi trijumvirat je moderni naziv za zvanični politički savez između Oktavijana (kasnije nazvanog "Avgust"). Savez je prvobitno sklopljen s rokom trajanja od pet godina. Trijumviri su imali vrhovnu vlast u državi. do 33. pa je ukupno trajao od 43. Kada je nakon mutinskog rata (43. koji je sklopljen 26. Taj raskid sa senatom i pritisak trupa naterali su Oktavijana da se približi Cezarovim prijateljima.

koja je tamo stigla da bi se opravdala od optužbe da je podržavala Kasija. Ali čitav zemljišni fond u Italiji već je bio iscrpen. a novi su vlasnici dobijali obrađenu zemlju zajedno s robovima. aktivnih protivnika cezarovaca. već su u spiskove unete i osobe poznate po svom bogatstvu. Grčka i Makedonija prišle su Cezarovim ubicama Marku Juniju Brutu i Gaju Kasiju Longinu. vratiti svoja vanredna ovlašćenja i uspostaviti slobodu.). čim se vrati s Istoka. a njegove trupe primljene su u službu Oktavijana. Kapua i dr. poznat kao Peruzinski rat (41–40). st. Taj sukob. Fulvija je pobegla u Grčku. Oktavijan je rešio da veterane naseli po kolonijama osnovanim na teritoriji šesnaest italskih gradova (Ankona. na čijem su čelu bili Oktavijan i Antonije. Vojne snage Bruta i Kasija bile su stacionirane u Makedoniji i blizu Filipa stvoren je utvrđen logor. Tamo su trijumviri uputili svoju vojsku. ali su zato bili surovo kažnjeni stanovnici Peruzije. st. Trijumvirima je predstojao i zadatak da unište republikance: na Siciliji se učvrstio Sekst Pompej. kao i senatori i vitezovi koji su bili na strani ustanika. Trijumviri su među sobom podelili zapadne provincije i rešili da pribegnu sistemu proskripcija. gde je proveo jedno vreme kao kraljičin gost. a Brut i Kasije izvršili su samoubistvo. a nagrađivao one koji su im se suprotstavili. Oni su sakupili vojsku od nezadovoljnih Italika. i krenuo u Italiju. Prema italskom stanovništvu veterani su se ponašali kao osvajači. završio se pobedom Oktavijana. U dve bitke kod Filipa 42. e. Dogovoreno je da Antonije ostane na istoku i sakupi novac. koji su poveli agitaciju protiv Oktavijana. Proskripcije se nisu ticale samo senatora. Azija. nedaleko od grada Bononije (današnje Bolonje) sporazum koji je poznat kao "drugi trijumvirat". pa je ukupno pogubljeno oko tri stotine senatora i dve hiljade vitezova. obećavajući da će Antonije. U Tarsosu Antonije se upoznao sa egipatskom kraljicom Kleopatrom. Arimin. a Sirija. uglavnom vojnika i veterana. Među poginulima bio je i Ciceron.Lepid sklopili 43. Napustio je Egipat u proleće 40. njegova žena Fulvija i brat Lucije. Tu je sklopio sporazum sa Sekstom . koji je komandovao Oktavijanovim trupama. gde je ubrzo umrla. On je kažnjavao gradove koji su pružali podršku Brutu i Kasiju. koji je u spiskove unet na insistiranje Antonija. Nezadovoljstvo italskog stanovništva iskoristili su Antonije. e. st. e. Za to vreme Antonije je na istoku tražio novac za isplatu vojnika i regulisao odnose u istočnim provincijama. uspeo je da borbu s ustanicima lokalizuje u etrurskom gradu Peruziji (danas Peruggia). republikanska vojska bila je potučena. Marko Vipsanije Agripa. a da se Oktavijan vrati u Italiju i nađe zamlju za vojnike. Lucije je amnestiran. Zemljišta koja su pripadala stanovnicima tih gradova konfiskovana su. stanovnici proterani sa zemlje. Antonije je s njom krenuo u Aleksandriju.

e. st. u bitkama kod Mila i kod Nauloha 36. a Oktavijan za borbu sa Sekstom Pompejem. On je ostao u životu. U Brundiziju su trijumviri 40. ovaj sporazum bio je kratkotrajan: Pompejeva flota i dalje je otežavala kretanje brodova ka Italiji. Pripadnici viših staleža su od proskripcija bežali na Siciliju. e. ali je ubrzo došlo do izmirenja. To je iskoristio Oktavijan. Antonije i Oktavijan dobili su pravo da mobilišu trupe u Italiji: Antonije za borbu protiv Parta. uključujući ih u svoju vojsku i mornaricu. pa je stanovništvo u Rimu postajalo sve nezadovoljnije trijumvirima. st. Oktavijanova flota. st. koji je pobegao u Aziju i sledeće godine tamo bio ubijen od pristalica Marka Antonija. po kojem je Oktavijan od Antonija dobio lađe za borbu sa Pompejem.Pompejem. trideset hiljada odbeglih robova vraćeno je svojim gospodarima. Antonije je dobio istok. kojim je on priznat za zapovednika rimskih pomorskih snaga i kojim su mu na upravu dodeljene Sicilija. koji je krenuo u borbu sa Pompejem. a ubrzo i do propasti Rimske republike i uspostavljanja principata. a odbegli robovi priznati za slobodne. sklopili sporazum kojim je izvršena nova podela provincija: Oktavijan je dobio zapadne provincije s Ilirijom. a Lepid Afriku. Uprkos sporazumu u Puteoli. Oktavijan je sa Antonijem sklopio sporazum 37. Emilije Lepid. Na jugu Italije došlo je i do sukoba njihovih trupa sa Oktavijanovim. Posle sporazuma u Puteoli većina aristokrata vratila se u Italiju i sada su vladajući krugovi rimskog društva počeli da na Seksta Pompeja gledaju kao na gusara. Tenzije između Oktavijana i Antonija na kraju su dovele do novog građanskog rata. e. . Sardinija i Peloponez. Eliminacijom Lepida iz uprave nad državom faktički je nestalo trijumvirata. Sekstu Pompeju. a nekoliko hiljada njih kažnjeno je smrću. ali kada je pokušao da zauzme celu Siciliju. u Puteoli sklopili sporazum sa Pompejem. on je nastavio da prima odbegle robove. Kako je početak rata bio neodređen. kojim je zapovedao Marko Vipsanije Agripa. Oni koji su se kod njega sklonili od proskripcija bili su amnestirani. Pompej je ometao kretanje brodova koji su Rimu donosili hranu. Stoga su trijumviri 39. u Tarentu. porazila je Seksta Pompeja. ali više nije imao nikakvog političkog uticaja. st. Oktavijan je njegove trupe privukao sebi i Lepid je bio lišen vlasti. a Antonije je od Oktavijana dobio nekoliko legija za borbu protiv Partije. na Oktavijanov se zahtev uključio u borbu protiv Seksta Pompeja. Međutim. e. jer vojnici nisu želeli novi građanski rat. Istovremeno. a osim toga. on je primao i odbegle robove. koji je dugo vremena stajao po strani.

Kras i Gaj Julije Cezar sklopili su tajni savez o podjeli vlasti. Korak po korak. Te godine je izgorjela Aleksandrija kakvu ju je ostavio Aleksandar Veliki. Cezar je krenuo u Egipat za Pompejom. Cezar je u Galiji stvorio izuzetno jaku vojsku i silno se obogatio. Cezar je pomogao Kleopatri uz to da Egipat mora plaćati poreze Rimu. Cezar nije imao ni novac ni vojsku. Razmišljao je do rijeke Rubicon. godine u bitci kod Farsala između Cezara i senata. . 59. Kras je bio najbogatiji čovjek u Rimu. Zbog toga je iste te godine dignut ustanak u Aleksandriji protiv Rimljana. Zvala se Kleopatra. Cezar je u Egipat stigao kad su se za prijestolje borili brat i sestra. U međuvremenu je Marko Kras poginuo. Nakon toga krenuo je za Pompejom i senatom. Cezar je krenuo prema Rimu sa svojom vojskom i nije znao što da radi. Kras je postao namjesnik u Siriji. Dok je Cezar osvajao Galiju. godine prije Krista Pompej. Egipatski vladar je pogubio Pompeja jer nije želio rat protiv Cezara. Naslijedio je Gaja Marija. a Siriju napadaju Parti. godine prije Krista senat vraća Cezara u Rim. Na taj način je počeo drugi građanski rat. Cezar je brzo osvojio Rim jer je on bio vođa populara i imao je podršku naroda. Savez trojice je dobio naziv trijumvirat. Dolazi do saveza između Pompeja i senata. 48. 48. Gaj Julije Cezar je pomoću Krasa i Pompeja postao rimski konzul. osvojio je cijelu Galiju. Pompej bježi u Egipat. Senat i Pompej nisu htjeli čekati Cezara u Rimu već su otišli u Grčku. On je inače bio vođa populara. Tu je rekao: ''Kocka je bačena'' i sa svojom vojskom je krenuo na Rim. a Pompej je veliki vojskovođa.ZAKLJUCAK: -60. godine prije Krista postao je prokonzul u Galiji. Cezaru se više svidjela sestra.

ožujka. godine prije Krista. Lepidu se dogodilo da je Pompejev sin u Africi digao pobunu. Cezarov posinak. a na drugoj Cezarovi pristaše. borili su se međusobno za vlast Marko Antonije koji je vodio konjicu. godine prije Krista Cezar je ubijen i počeo je treći građanski rat koji je trajao do 31. Oktavijan je dobio Italiju i sjeverne provincije. godina. a s istoka su dolazile vijesti da je Marko Antonije dijelio provincije Kleopatrinoj djeci. trijumvirat.Na dan 15. na Martovkse Ide. Ostali su Oktavijan i Marko Antonije. Lepid koji je vodio mornaricu i 19-godišnji Oktavijan. Na jednoj strani su bili optimati. Oktavijan je morao intervenirati i skršio je pobunu i oduzeo Lepidu svu vlast. Oktavijan se počeo sve više približavati senatu. . Njih trojica su sklopili 2. Marko Antonije je u Rimu bio oženjen Oktavijanovom sestrom. Isto tako. Iz igre je prvi ispao Lepid. U Rimu je bilo kaotično stanje pa je narodna skupština prepustila neograničenu vlast toj trojici na 5. Lepid je dobio naziv vrhovnog svećenika i dobio je Afriku. Senat i Oktavijan pozvali su natrag Marka Antonija i objavili rat. a Marko Antonije je dobio istočne provincije. 44.

..oktavijan..........1 Prvi trijumvirat....SADRZAJ Uvod.............de mi napravi i ono kako ide prva stranica maturskog JU GIMNAZIJA......sliku sekst pompeja...de mi ubaci sliku koju:cezar....................................... i ostavi prvu stranu slobodnu za uvod da napisem i to je to--- ........3 de uradi ovaj sadrzaj prema gore tim naslovima ali da mi naslov svaki zapocinje na novom listu.........2 Prvi trijumvirat Cezarov povratak iz Španije.........i neka slova sva budu jednaka i da malo uredis to ti znas.....pompej...........novac na kojem je marko antonije..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful