Ime i pojam filozofije Etimologija reči filozofija (ime filozofije

)
Etimologija reči "philosophia" (ljubav prema mudrosti) i "philosophos" (ljubitelj mudrosti) upućuje na korene "philos" (prijatelj, ljubitelj) i "philia" (prijateljstvo, ljubav) i "sophos" (mudrac) odnosno "sophia" (mudrost). Filozofija, prema tome, izvorno znači "ljubav prema mudrosti". Prema tradiciji Pitagora, čuveni starogrčki filozof prvi je upotrebio reč "filozof". Istoričari danas dokazuju da je to bio Heraklit.

Vidi udžbenik, "Ime i pojam filozofije", filozofija -> ljubav (težnja) prema mudrosti (znanju), prvi pasus, strana 11

Uobičajene predstave o filozofiji (nefilozofski pojam filozofije)
Pre nego što pokušamo da damo filozofsku definiciju filozofije, pozabavićemo se nefilozofskim predstavama i pojmovima o filozofiji, tj. uobičajenim predstavama ili pojmovima o filozofiji. Drugim rečima, pozabavićemo se onim što se o filozofiji uobičajeno misli.
 

Šta je filozofija? U kojim izrazima se upotrebljava reč "filozofija"?

Preskočićemo pežorativne predstave, kao što su te da je filozofija presipanje iz šupljeg u prazno, da je mlaćenje prazne slame, da je mudrolija, obmana, kao i da je vršenje velike nužde. Započećemo onim afirmativnim predstavama o filozofiji, sa tom napomenom da ni one pežorativne nisu neosnovane i potpuno pogrešne.

Izraz "filozofija što se tiče...", "moja/tvoja/njegova/njena filozofija što se tiče...", "životna filozofija", "moja/tvoja/njegova/njena životna filozofija"
Prvi izraz, izraz "filozofija što se tiče..." (filozofija sporta, ishrane ili muško-ženskih odnosa), otkriva nam da je filozofija podrazumeva pogled na nešto. To znači da ona obuhvata našu predstavu o nečemu, nešto što mi mislimo o nečemu, jednostavno rečeno, naše shvatanje nečega. To što mi mislimo ujedno se tiče i našeg stava prema tome, bilo pozitivnog, bilo negativnog, dakle, uključuje vrednovanje onoga o čemu imamo filozofiju, i naposletku uključuje i izvesno preporuku kako da se postupa kao i konkretno ponašanje u vezi sa nečim. Drugi izraz, izraz "životna filozofija", podrazumeva sve što podrazumeva i prethodni izraz, ali se ne tiče nečeg posebnog. To je više naš generalni pogled. Filozofija se shvata i kao pogled na život, tj. nazor o životu, shvatanje (razumevanje) života i stav1 prema životu . Filozofija je, u ovom smislu, pre svega ljudski pogled na ljudski život. Tako je životna filozofija nadređena filozofiji nekog posebnog oblika života (sporta, na primer). Ona je opštija, jer se više ne odnosi na neki poseban deo života, već na celinu života. Izraz “filozofija” u svakodnevnom govoru upotrebljava se i u smislu pogleda na svet, nazora o svetu, svetonazora. Svet je sve što jeste, celina onoga što postoji. Prema tome, ako filozofiju odredimo kao svetonazor, onda filozofija predstavlja pogled na sve što jeste, tj. nazor celine onoga što postoji
1 Vrednovanje života: pesimizam – život je lep, optimizam - “šest dana patnje, sedmi dan dosade”, “rođeni su, pate, umiru”. Ponašanje u životu: hednomizam - “živi život punim plućima”, isticanje vrline - “život u skladu sa vrlinom” itd.

Mudar je onaj koji zna istinu. da je nemamo u posedu. Filozofija je potraga za nekim opštim ili . Osim toga ne varira kroz istoriju samo odgvor na pitanje šta je filozofija. strana 19. ljubav je težnja prema predmetu ljubavi. među samim filozofima (ali i među nefilozofima) nema opšte prihvaćene definicije filozofije. Pogled na svet je. prema tome. Prema tome. Tako izvorno. Kao što znamo. jer nema smisla težiti za onim što već posedujemo.  Vidi udžbenik. budući da obuhvata naše razumevanje i stav prema celini od koje ne postoji veća celina (svet je budući sve.  Šta je mudrost? U čemu se sastoji mudrost? Ako. Filozofija je tako. potraga za istinom. najopštiji. analiziramo sam pojam mudrosti. Ako analiziramo samo ime koje nosi filozofija. Filozofija je. A težiti prema mudrosti znači da je još nismo stekli. skup najopštijih pogleda – skup pogleda koji se odnose na celinu pogled na svet = mudrost životna filozofija filozofija sporta Filozofsko određenje filozofije Međutim. Definicija filozofije varira kroz istoriju filozofije i varira od filozofa do filozofa. Međutim. koju imamo i kojom možemo slobodno da raspolažemo (nije tek neki pogled na svet). pa prema tome i najveći). Nema određenja sadržaja pojma filozofija sa kojim bi se svi ili bar većina filozofa (i nefilozofa) saglasila. filozofiju možemo da odredimo kao težnju prema mudrosti. onda vidimo da je najbitnija komponenta mudrosti znanje istine. "Kako glase filozofska pitanja?". već variraju i filozofska pitanja i filozofski odgovori na ta filozofska pitanja. pak. mudrost koju smo već stekli. onda uvidjamo da filozofija nije mudrost. već uočavamo da je filozofija ljubav prema mudrosti. etimološko značenje reči filozofija sadrži u sebi smisao traženja. po definiciji sveobuhvatan.(postojećeg). traženje mudrosti koja se još ne poseduje. filozofija ne traga za nekim posebnim i delimičnim istinama. ako sudimo prema imenu.

celovitim ili totalnim istinama. spontanog. logična u smislu filozofske discipline logike. izdaju se kao poznavaoci istine. prirodnog razmišljanja. ulaže svesne napore kako bi osigurala da njena metoda vodi istini. poput nauke. filozofija . Zato filozofija ide nasuprot našem svakodnevnom. predkritičkom/nekritičkom razumevanju sveta i života. Filozofija nastaje upravo tamo gde se uzdrmaju pretpostavke i predrasude takvog naivnog.bitna pitanja. kojoj daju meru. strana 12. To uzdrmavanje pretpostavki i predrasuda svakodnevnog razmišljanja o svetu i životu predstavlja kritičku stranu filozofije. Onaj ko proučava filozofiju ne sme očekivati da će u njoj pronaći potvrdu za svoje svakodnevno mišljenje o svetu i životu. APPENDIX Filozofska pitanja: Zašto stvarnost uopšte postoji? Zašto je stvarnost upravo takva kakva jeste? Da li je svet nastao ili je večan? Šta je osnova sveta? Šta je svet? Šta je život? Šta je smisao ljudskog života? Šta je istorija? Ima li istorija neki smisao. tj. za razliku od njih filozofija je racionalna aktivnost. spontanom. "Ime i pojam filozofije". naivnom. ona je. U tome je filozofija srodna sa religijom i mitom. Budući racionalna. Drugim rečima. I religija i mit su svetonazori. do sada. Naše svakodnevno razmišljanje o svetu i životu ne odlikuje skup svojstava (racionalna težnja prema najcelovitijim i najopštijim saznanjima/istinama) koje smo. vodi računa o svojoj metodi.univerzalnim. naveli za filozofiju. Međutim.i nauka je logična i metodična aktivnost. ona je racionalno (sa)znanje istine (lat. razum). stara se. ratio = um. Racionalna aktivnost jeste 1) ona aktivnost koja se upravlja prema ispravnim oblicima mišljenja. 2) metodična. životne mudrosti i pretenduju na znanje istine. Filozofija pripada onome što nazivamo kritička kultura. ili bar racionalna potraga za istinom. Filozofija se u tom pogledu slaže sa naukom . U vezi sa tim  Vidi udžbenik. ispravne forme mišljenja. ona aktivnost za koju su merodavne. neku svrhu ili neki cilj? Šta je istina? Šta je dobro? Šta je lepo? Može li čovek saznati svet i sebe? Šta je izvor saznanja? Ima li saznanje granice? Zaašto uopšte postoji nešto. racionalna aktivnost je logična aktivnost. a ne ništa? . brine se o svojoj metodi.