Bankarski menadžment

(S k r i p t a)

1. Које услуге су банке нудиле кроз историју?
Услуге које су банке нудиле кроз историју су:
1. Обављање мјењачких послова – Историја је показала да се међу првим
услугама које су банке нудиле били мјењачки послови – банке су биле
спремне промијенити једну валуту (нпр. $) уз одређену провизију. Такве
замјене су биле важне путницима у старом свијету, јер је њихов успјех
зависио од локалне валуте земље (града) кроз који су путовали.
2. Дисконтовање комерцијалних записа и одобравање пословних кредита –
У раној историји банкари су почели дисконтовати комерцијалне записе
одобравајући кредите локалним трговцима који су продавали дугове
( потраживања од купаца) банци како би брзо дошли до готовог новца.
3. Понуда штедних депозита – Одобравање кредита покалазало се тако
профитабилним да су банке почеле тражити начине за прикупљање додатних
средстава за будуће кредите. Један од најстаријих начина за прикупљање тих
средстава била је понуда за прикупљање штедних депозита положених код
банке на раздобље од неколико седмица, мјесеци, година.
4. Чување драгоцјености (вриједности) – У средњем вијеку банке су почеле са
праксом држања злата, вриједносних папира и осталих драгоцјености својих
клијената у сигурносним трезорима. Занимљиво је да су признанице које су
банкари издавали комитентима за такве депозите често кружиле у мјесто
новца – претеча данашњих чекова и кредитних картица. Данас ову функцију
обавља „одјељење за послове трезора“.
5. Подршка владиним активностима преко кредитирања – Током средњег
вијека и у раним годинама индустријске револуције способност банкара у
мобилисању велике количине средстава и одобравању кредита привукла је
пажњу европских и америчких влада. Често су банке биле стављане под
надзор, тако што су морале куповати државне обвезнице, с дијелом сваког
примљеног депозита.
6. Понуда депозита по виђењу – Индустријска револуција у Европи и САД-у
увела је нову банквну праксу и услуге. Најважнија од ових услуга је депозит
по виђењу – текући рачун који је омогућавао депоненту исписивање налога за
плаћање при куповини роба и услуга које су банке морале тренутно
исплаћивати. Ова услуга је знатно повећала ефикасност платног промета.
7. Понуда повјерилачких услуга (енг. труст) – Већ много година банке
управљају финансијским токовима, имовином појединаца и предузећа у
замјену за накнаду која се обично темељи на вриједности имовине или износу
средстава којима се управља. Та функција управљања имовином позната је
као повјерилачка (труст) услуга. Већина банака нуди и личне повјерилачке
услуге појединцима и породицама, те комерцијалне повјерилачке услуге
корпорацијама и другим пословним субјектима.
2. Које услуге су банке развиле у новије доба?
Услуге које су банке развиле у новије доба су:

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Одобравање потрошачких кредита – Кроз историју банка није активно
одобравала кредите појединцима и породицама, вјерујући да ће релативно
мален износ потрошачких кредита и велики број ненаплаћених рата учинити
посуђивање непрофитабилним. Али, почетком прошлог вијека банкари су се
почели ослањати на депозите потрошача како би изфинансирали велике
пословне кредите. Јачање конкуренције временом је довело до окретања
банкара потрошачима као потенцијално лојалним комитентима.
Финансијско савјетовање – Од банкара се већ дуго траже финансијски
савјети, посебно када јеw ријеч о употреби кредита и штењи или
инвестицији средстава. Данас постоји широк спектар услуга финансијског
савјетовања, од помоћи при припреми папира за поврат пореза и
финансијских планова за појединце, до сабјетовања својих пословних
клијената о тржишним могућностима у земљи и иностранству.
Управљање готовином – Овдје банке пристају на обављање наплате
готовине и дистрибуције предузећима те инвестирање било каквих
тренутних вишкова готовине у краткорочне каматоносне вриједносне
папире и кредите све док готов новац није потребан за плаћање рачуна.
Понуда опремена лизинг (леасинг) – Све већи број банак почео је нудити
својим пословним пратнерима могућност куповине одређене опреме преко
уговора о најму- лизингу, у којем банка купује опрему и изнајмљује је
комитенту. Првобитно су прописи захтијевали од комитената плаћчање по
уговору о најму, како би покриосве трошкове куповине дотичне унајмљене
опреме и одговорност за било какве поправке и припадајуће порезе. Конгрес
САД-а је 1987. године издао одобрење да банке могу задржати право
власништва на дијелом имовине које јеиздата на лизинг.
Одобравање кредита за капитал намијењен улагању у високопрофитабилне
пројекте високог степена ризика – све више, банке постају активне у
финансирању почетних трошкова новооснованих компанија, нарочито у
индустријама високих технологија.
Продавање услуга осигурања – Верћ дуго година, банке продају животно
осигурање комитентима који примају кредите, гарантујући тако отплату
кредита ако комитент умре или постане онемогућен то учинити. Банке које
данас нуде полисе осигурања својим комитентима обично то обављају преко
удружених предузећа или франшиуних уговора, гдје осигуравајућа
компанија пристаје на оснивање уреда у склопу банке, а банка добија
провизију од свих продатих полиса.
Услуге пензионог осигурања – Банковна одјељења за управљање имовином
комитената врло су активна у управљању пензионим осигурањем, које
многа предузећа дају својим радницима, инвестирајућу средства дихидака и
дјелећи исплате радницима који су дошли до пензије или су постали
инвалиди.
Услуге инвестирања у вриједносне папире – На данашњем финансијском
тржишту многе банке теже томе да постану праве „финансијске робне куће“
нудећи довољан распон финансијских услуга који ће омогућити комитенту
задовољење свих његових финансијских потреба на једном мјесту.
Услуге инвестиционих фондова и ануитета – Због релативно малих
каматних стопа на традиционалне депозите клијенти су почели захтијевати
тзв. инвестиционе производе, а нарочито фондове и ануитете, који носе веће
приносе, али и већи ризик. Ануитети се састоје од дугорочних штедних
планова који обећавају велике приходе власнику тог ануитета који ће почети

4. 5. Технолошка револуција – Банке суочене са вишим оперативним трошковима су се последњих година у великом броју окренуле према аутоматизацији и замјени система темељеног на радној снази – посебно при примању депозита. У исто вријеме. пензија). Растући микс каматноосјетљивих средстава – Владине дерегулације банкарства омогућиле су комитентима зарађивање виших стопа поврата на своје депозите. Растући трошкови финансирања – Владини регулатори захтијевали су од банке да користи више свога влститог капитала – скупље изворе средстава – као „потпору“ имовини банке. долазити одређеног датума у будућности (као нпр. осигуравање стратешких маркетиншких савјета те понуду услуга заштитет од ризика. Растућа конкуренција – Интензитет конкуренције на пољу финансијских услуга нарастао је како су банке и њени конкуренти повећали број својих услуга које су нудили. 3. 6. пребачене су на нове приходоносније рачуне. . обављању исплата и омогућавфању доступности кредита. Милијарде долара су биле положене на слабо приносне штедне рачуне и бескаматне текуће рачуне. То је повећало трошкове пословања банака. али искључиво је јавност могла провести такву прилику у кацију. Мултипликовање услуга – Банке убрзано повечавају листу финансијских услуга које нуде својим комитентима. Такође су били приморани пронаћи нове изворе средстава као што је секјуритизација. развијене су нове врсте чековних депозита које омогућавају комитентима принос камата по трансакционим (платежним) рачунима. али вјероватно ће довести и до раста накнада за услуге. као нпр. чије се стопе поврата мијењању са стањем на тржишту. 2. 3. како би заштитили своје комитенте од промјене вриједности страних валута и каматне стопе.КОЈИ САВРЕМЕНИ ТРЕНДОВИ УТИЧУ НА СВЕ БАНКЕ Промјене које утичу на банкарство данас толико су важне да многи аналитичари говорте о њима као о банковној револуцији – то је посљедица која би лако могла банке будуће генерације учинити потпуно непрепознатљивима за разлику од ових данас. 1. Дерегулација (попуштање владине контроле) – почела је подизањем нивоа каматних стопа на штедне улоге како би се створио праведнији поврат средстава комитентима. Ови скупљи извори средстава потакли су банке на проналажење начина на који би срезали остале оперативне трошкове. Понуда инвестиционих и комерцијалних банковних услуга – Ове услуге обухватају идентификовање могућих циљева за пословање са вриједносним папирима комитената. За разлику од тога.10. обвезнице и остале вриједносне папире за које се чини да одговарају најављеним циљевима. Такво банкарство постаје све више капитално интензивна индустрија која се темељи на фискним трошковима а мање радно интензивна дјелатност са варијабилним трошковима. смањење броја запослених и замјена старе опреме модерном. инвестициони фондови професионално су вођенби програми који обухватају дионице. што је и учињено. То се убрзало протеклих година због притиска растуће конкуренције осталих финансијских институција које су образованије и више орјентисане према потрошачу и са напреднијом технологијом.

Власник и надзорник ове банке је холдинг компанија чији дионичари бирају надзорни одбор који надгледа банку и чији чланови учествују у управљању банке. чак једне државе. Ови службеници одоговарају вишем извршном менаџемнту предузећа. 8. Ако мање банке имају потешкоће у споловању. Имају могућност прикупљања финансијског капитала по релативно ниским трошковима. Уколико ослаби продаја локалних пословних субјеката. Услужне операције мале банке се обично надгледају од стране благајника и ревизора који раде у одјелу рачуноводства и од стране надлежних који су задужени за кредитна питања. подпредсједника који су одговорни за дугорочно планирање и др. Организациони нацрт велике банке сам великим бројем услуга много је сложенији од мале банке. Те институције су ријетко зависне о економском богаству једне индустрије. довела је до пословних неуспјеха банака у државама широм свијета. 9. Повећани ризик пословних неуспјеха и слабљење државног система за осигурање депозита – Повећана конкуренција између банака и небанака. Виши менаџмент периодично извјештава. кредита и прихода. насупрот великој институцији која послује са правним особама. 5. Обично покушавају да пронађу способне менаџере. Мање банке су више осјетљиве на промјене у економији локалне заједнице. у многим случајевима. Мале банке послују са физичким особама. КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ВЕЛИКИХ И МАЛИХ БАНАКА Утицај величине банака на унутрашњу организацију може се видјети на примјеру стотине банака. о креирању политике и надгледању пословања банака. који би замијенили старе администраторе. Ширењем аутоматизације многе ће се банке електронски ширити у удаљеније регије (захваљујући банкоматима и сл. Глобализација банкарства – Географска експанзија и консолидација банковних јединица прешла је границе појединих нација. потрошачки оријентисаних депозита. што је много јефтинији начин освајања тржишта од изградње нових сједишта. те се шири на цијели свијет. те менаџмента и особља. барем једном мјесечно. Често постоји јака веза између топ менаџмента. предсједника (који обично свакодневно води банку). а мање о производњи или услугама. чланове надзорног одбора – одбора изабраногод стране дионичара (власника). Мале банке су јако организоване у привлачењу мањих. удружена са лошим кредитима и нестабилним господарством. или. 7. одобравању потрошачко – отплатних кредита. који се састоји од пресједавајуће управе. Оне опслужују много различитих тржишта са великим бројем различитих услуга. банка биљежи успорење раста те могући пад депозита. Кључни проблем ове организације је распон контроле – топ менаџемт је упућен у банковно пословање.).Консолидација и географска експанзија – Ефикасна употреба аyутоматизације и осталих технолошких иновација захтијева банкарство великог опсега. Зато су банке морале проширити базу својих потрошача ширећи се на нова и удаљенија тржишта. Највеће банке имају неке предности у односу на мале банке и банке средње величине. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ СТАВКЕ БИЛАНСА СТАЊА БАНКЕ . 4. као и кредитамалом предузетништву. Данас се највеће банке свијета надмећу међусобно на свим континентима.

од којих је уједно примила те исте депозиуте (Д) и недепозитна задуживања на тржишту новца и капитала (НДБ). али могу бити било које величине. ХОВ су секундарни извор ликвидности и представљају још један извор прихода. Депозити су финансијска потраживања компанија. Како је структуиран Биланс успјеха банке? Банковни рачун добитка или губитка показује износ примљених прихода и изложених трошкова у одређеном временском периоду. 6. бескаматни депозити по виђењу или обични текући рачуни – омогућавају неограничено исписивање чекова. те колико ке новца пласирано у кредите. Главни трошкови који се јављају на страни ових прихода су: камате исплаћене депонентима. 5. штедни депозити – обично носе најнижу камату. 3. Главни извор прихода банке су приходи од камата. депозити који носе камату. Разликујемо 5 основних типова депозита: 1. .Биланс стања показује износ и састав извора средстава која је банка прикупила за финансирање активности посуђивања и инвестирања. Разлика између укупних прихода и укупних расхода је нето добит. релативно стабилну базу финансијске потпоре на коју се банка ослања у расту и покривању могућихз непредвиђених губитака. углавном из зајмова и инвестиција. 4. док мјешовиту имовину већином сачињавају фиксна имовина у власништву банке (зграде и опрема). Власнички капитал даје дугорочну. трошкови властитог капитала. кредити и лизинзи доступни клијентима (Л) и мјешовита имовина (МА). НОW рачуни носе камату и дозвољавају исписивање чекова у корист треће стране. депозитни рачуни тржишта новца (ММД) – носе било какву камату за коју банка сматра да је конкурента и имају ограничене могућности исписивања чекова. клаузулну каматну стопу. те инвестиције. ХОВ владе и приватних особа које носе камате купљене на отвореном тржишту (С). орочени депозити (већином ЦД) – обично носе фиксни рок доспијећа. Власнички капитал представља дугорочна средства која власници дају банци (ЕЦ). приходи остварени од банкарске доходовне активе. Стога се једнакост може записати као: Ц + С + Л + МА = Д + НДБ + ЕЦ Готовина служи за покривање потребаза ливидношћу у случају подизања депозита. домаћинстава и владе према банци. Због чињенице да су банке пословна предузећа која продају одређени производ вриједи једнакост: актива = обавезе + власнички капитал Актива укључује 40 основна типа имовине: готовина у трезору и депозити у другим финансијским институцијама (Ц). 2. Наиме највећа ставка активе су заправо кредити који представљају од 50% до готов 75% укупне имовине банке. плате. Кредити се углабном одобравају ради прихода који носе. ХОВ и остало у било које вријеме. тражње за кредитима и слично. 6. Обавезе се дијеле у 2 главне категорије: депозити којw јw банка дужна разним особама. бенефиције запосленима. дневнице.

нето безкаматни приход. 8. Познат је као резерва на зајам. Банка заинтересована да повећа нето приходе има неколико могућих избора: повећати просјечну добит на сваку од ставки активе. 9. Неке желе брже напредовати и постићи неке дугорочне циљеве напретка. За банке је карактеристично да имају мали проценат властитог капитала у односу на укупну активу и да теже да тај проценат што више смање. Повјерење у банку зависи од способности банке да исплати депозите на захтјев депонената. Друге преферирају миран живот-минимизација ризика. трошкови одржавања имовине финансијские институције. има их 3). вођење имиџа здраве банке. Безкаматни трошкови=плате и бенефиције службеника. постоје још два финансијска извјештаја који менаџери користе приликом процјењивања промјена у активностима банака у погледу коришћења и повећања обима средстава: 1. накнаде за остале банковне услуге. те о структури власничког капитала. *Максимизирање вриједности банке-кључни циљ банке* Основни принципи финансијског менаџмента снажно сугеришу да је напор за максимизирање вриједности акција кључни циљ који би требао имати приоритет. Некаматни приходи обично укључују: накнаде за пружене услуге. Банке не смије себи дозволити неликвидност. трошкове закупа пословног простора. Трошак. То се зове ефекат финансијске полуге. БС и БУ. губитак по зајму-овај трошак се одбија из текућег дохотка.Приходи од камата= камата и провизија остварени по зајмовима чине дио прихода банака. Због тога су регулатори прописали минималан однос (Базелски стандарди. Трошкови по камати=камата на депозит Нето приход по камати= укупни приходи од камате – укупни трошкови од камате (ово је каматна маржа). Како се оцјењује квалитет банкарског пословања? *Одређивање дугорочних циљева банке* Банковно пословање мора бити усмјерено према специфичним циљевима. Које показатеље профитабилности банака познајете? Најважнији показатељи банковне профитабилности који се данас користе су: . Нето приход. 7. нето приход од камате. односно бити испред осталих. будући да су јој основни извори средстава депозити. називају се нето оперативни приход прије опорезивања. накнаде у вези са депозитним рачунима. Остали финансијски извјештаји банака Поред два основна финансијска извјештаја. извјештаји о новчаним токовима 2. Извјештаји о властитом капиталу нам говори о односу властитог капитала и активе банке.. пронаћи начине за смањење трошкова запослених. извјештаји о властитом капиталу Извјештаји о новчаним токовима нам говоре у којој мјери и на који начин је банка била ликвидна у протеклом периоду. смањити камате по депозитима.

Полази од премисе да је немогуће мијењати количину пасиве и да је основни посао банкарског менаџера да промјенама структуре активе обезбиједи остварење циљева. У већем дијелу историје.индикује колико је менаџмент био способан у конвертовању активе у нето зараду.односа између њих. одређивани од стране њених комитената. банкари су могли имати само контролу над алокацијом средстава која улазе у банку. РОЕ. Нето каматна маржа мјери колико је велилику разлику између каматних прихода и трошкова менаџмент био у стању остварити преко контроле кроз приходоносну активу и кроз праћење најефитнијих извора финансирања. одлучујући ко ће добити и који износ кредита.је мјера стопе поврата која тече ка акционарима банке. тако да највише одговара нашим потребама.● Поврат на власнички капитал = ● Поврат ● Нето каматна маржа ● Нето на активу = = некаматна маржа = РОА. као и по којим условима. Међутим. Сматрало се да су количина и врста депозита које банка има. Банке нису одувијек имале потпуно формиран поглед на активу. Банке покушавају да максимизирају профит. као и износ осталих посуђених средстава. минимизирају ризик. Стратегија управљања активом банке: Управљање активом: мјерење ставки активе. банке су гледале на своје изворе средстава као на нешто загарантовано. 10. Некаматна маржа мјери износ некаматних прихода који долазе из накнада за депозитне услуге и осталих накнада за услуге према износу присутних некаматних трошкова. . тако што мијењају структуру активе и пасиве. тј.

посебно кредити. Отписи су кредити који су прогласени безвриједнима. Растуће каматне стопе могу снизити банковну маржу профита ако је структура активе и пасиве таква да трошкови камате на посуђен новац расту брже него приходи од камата по кредитима. ЦД) у односу на укупну активу. 13) Који су основни ризици у банкарству Ризик за банкара значи примјећену несигурност повезану са неким догађајем. приходи и расходи произилазе са обје стране биланса стања банке (и активе и пасиве). односно праћење повлачења депозита. 12) Стратегија управљања активом и пасивом Управљање активом и пасивом наглашава неколико кључних циљева. са закашњењем отплате већим од 90 дана. Суочени са све већим каматним стопама и са интензивнијом конкуренцијом у прикупљању средстава. Стратегија управљања пасивом банке: Драстичне промјенеу управљању активом и пасивом најављене су 1960-их и 1970-их година. Банка суочена са потребом продаје те имовине на тржишту растуће каматне стопе имаће губитке.11. укључујући кредите. те остале потребе. тржишна вриједност ХОВ са фиксним приходом и кредита са фиксном каматном стопом ће пасти.каматна стопа и остали услови које је банка могла понудити на депозите и понуђена средства. Резерве су битне за банку. Суочене са ризиком ликвидности.банкари су забринути и од непосједовања довољне количине готовине и капацитета за посуђивање. Ако банка има вишак активе са промјењљивом каматном стопом у односу на пасиву.ако каматне стопе порасту. те су отписани из књиге банке. повратом или трошковима и активе и пасиве како би постигла краткорочне и дугорочне циљеве 2. Њен циљ био је једноставно стећи контролу над изворима средстава банке. Банкари су забринути око 6 главних типова ризика: ● Кредитни ризик. Имовину која неће бити враћена чине приходоносна средства.вјероватноћа да ће дио активе банке. Падајуће каматне стопе повећаће вриједност ХОВ са фиксним приходом и кредита са фиксном каматном стопом резултујући добитком када се буду продавале. федерална средства. ризикујући своју зараду. банкари су почели посвећивати већу пажњу отварању нових избора средстава и контролу трошкова својих депозитних и недепозитних обавеза. Та нова стратегија названа је управљање пасивом. банке могу бити присиљене посуђивати непредвиђена средства по високом трошку како би покриле своје тренутне потребе за готовином. а то су: 1. Банке држе веома мало власничког капитала. актива те банке није квалитетна. нонтрола менаџмента над активом мора бити координисана са њеном контролом над обавезама 3.представља утицај промјењљивих каматних стопа на профитну маржу банке. ● Ризик ликвидности. Кључни покретач контроле била је цијена. падајуће каматне стопе истрошиће профитну маржу банке. изгубити на вриједности и можда постати безвриједни. ● Тржишни ризик. ако су релативно високе. ● Ризик каматне стопе. Корисна мјера изложена ризику ликвидности показатељ је купљених средстава (еуродоларе. . управа банке мора имати што је могуће више контроле над количином.

ако је каматно осјетљива пасива банке већа од њене каматно осјетљиве активе.осигуравајући да је у сваком раздобљу: Износ промјењљиве активе банке = Износ промјењљивих обавеза банке Ако каматно осјетљива актива у сваком планираном раздобљу прелази износ каматно осјетљиве пасиве подложне промјенама цијена. ако постану свјесни проблема и почну повлачити средства. Стандардна формула за рачунање вијека трајања (Д) појединих финансисјких инструмената гласи: D= представља вијек трајања инструмената током година и у одређеним дијеловима године. јаз је инструмент за мјерење утицаја кретања тржишне каматне стопе на нето каматну маржу. У случају негативног јаза. повећање каматне стопе смањиће нето каматну маржу. нето каматна маржа се повећава.о. Тако се банка може заштити од промјена каматних стопа.без обзира на то у којем се смјеру стопе крећу. банка је релативно изолована од ризика каматних стопа. ● 14) Како се управља каматно осјетљивим јазом Најпопуранија стратегија заштите од ризика каматних стопа којом се банке данас користе назива се управљање каматно осјетљивим јазом. Вијек трајања је инструмент за мјерење утицаја кретања тржишне каматне стопе на кретање властитог капитала. ако каматне стопе порасту. регулатори објављују да је банка несолвентна. Тако: Негативан јаз = Каматно осјетљива актива – каматно осјетљива пасива < 0 У случају позитивног јаза. Само у случају да је каматно осјетљива актива једнака каматно осјетљивој пасиви. обим сваког очекиваног тока готовине у сваком раздобљу (т) означен је са ЦФ. покривени. приходи од камата на активу и трошкови за осигурање средстава мјењаће се према једнакој стопи. Како се управља вијеком трајања Вијек трајања је вриједносна и временска мјера доспјећа која узима у обзир вријеме свих готовинских прилива од приходоносне активе и свих готовинских одлива везаних за обавезе. 15. Власнички капитал (Нw) било које банке је једнак вриједности активе (А) умањене за вриједност обавеза (Л): Nw = A – L .ризик до задње банковне линије. укључујући порезе.нето приход након што су сви трошкови. Јаз банке једнак је нули. ● Ризик солвентности (или неиспуњавање уговорених обавеза).а YТМ је текући добитак по доспјећу. Али. Ако банка преузме велики број лоших кредита стварајући велике каматне губитке при продаји. профит банке. т представља временско раздобље у којем ће сваки ток готовине који потиче од инструмената бити прихваћен. тј. имамо негативан јаз и каже се да је банка осјетљива на пасиву. У том случају. док ће смањење каматне стопе повећати каматну маржу. а њена нето каматна маржа заштићена је без обзира на то у којем се смјеру каматне стопе крећу.Ризик зараде. за банку се каже да има позитиван јаз и да је он осјетљив на активу. Тако: Позитиван јаз = Каматно осјетљива актива – каматно осјетљива пасива > 0 У обрнутој ситуацији.банкари се морају концентрисати на ризик дугорочног опстанка своје институције. ако каматне стопе падну нето каматна маржа ће се смањити. тада рачун капитала. може бити уништен. К. у супротном.

на заштиту од позитивног или негативног јаза између каматно осјетљиве активе и каматно осјетљиве пасиве Сwап (замјена) каматних стопа је начин да се промјени изложеност неке институције промјенама каматних стопа и да се постигну нижи трошкови на посуђена средства. Фјучерс је ликвидан термински уговор којим се обавезујемо да ћемо купити или продати одређену исходишну активу по данас утврђеној вриједности на тачно одређен дан у будућности. Постотна промјена тржишне вриједности активе или обавеза једнака је њиховом вијеку трајања умноженом за релативну промјену каматних стопа везаних уз ту одређену активу или обавезу. а не обавезу да купимо (цалл) или продамо (пут) одређену исходишну активу по данас утврђеној вриједности на тачно одређен дан у будућности. Кредити које банке продају обично имају доспијеће унутар 90 дана и могу бити нови кредити или кредити који се већ неко вријеме налазе у књигама банке која их продаје. На овом тржишту банке се појављују као хеџери. Камата коју носе те ХОВ ће бити исплаћена кроз наплату кредита. 16. на заштиту портфеља обвезнице помоћу кориштења продајних опција како би изоловало банку од смањења цијена обвезница (повећаних каматних стопа). Највећим бројем опција у банкарству користе се велике банке. 2. Ово је могуће учинити само са стандардизованим кредитима. Оне су усмјерене на два основна начина кориштења: 1. не могу у потпуности да неутралишу каматно осјетљиви јаз и вијек трајања. Опција је ликвидан термински уговор којим стичемо право. . Обично банка која продаје задржава права опслуживања продатих кредита. а за узврат губи власништво на кредитима. Та права омогућавају банци стварање прихода од накнада по основу прикупљања исплата главнице и камате од оних који су та средства позајмили и по основу усмјеравања тих средстава купцима кредита. Ефекти секјуритизације су: ● Смањење ризика ● Повећање ликвидности 18. Како се користе фјучерси. опције и замјене (сwоп-ови) као инструменти управљања каматне стопе Пошто банке по природи пословања. или промјењљиве у фиксне каматне стопе те се боље ускладити са доспјећима своје активе и својих обавеза. Продаја кредита и станд бy акредитиви Продајом кредита се баве велике банке. они ће ризик који преостане моћи неутралисати кориштењем инструмената тржишта финансијских деривата. Имаоци сwап-а могу претвотити фиксне стопе у промјењљиве. пензиони фондови и осигуравајуће куће. Продајом ХОВ банка добија готовину. То је једноставна идеја за прикупљање нових средстава и смањење изложености банке ризику. док кредите купују мање банке.Важна карактеристика вијека трајања са гледишта управљања ризицима јесте та да се њиме мјери осјетљивост тржишне вриједности финансијских инструмената на промјене каматних стопа. 17. Карактеристике и ефекат секјуритизације кредита Секјуритизација (замјена) кредита банке и осталих дијелова активе је претварање кредита у ХОВ.

2. Трезорске записе – Треасурy биллс (дуговна обавеза државе која мора имати доспијеће унутар једне године од датума издавања. банка може тражити дилера који је вољан издати опцију продаје на портфељ кредита или других средстава. Станд бy акредитиви су банкарске гаранције којим банка преузима обавезу да ће трећим лицима исплатити одређени износ уколико корисник гаранције не изврши уговорену обавезу.) . уско повезана са партиципацијом јесте огољавање кредита. Кредитно повезане задужнице спадају у дужничке инструменте (као што су задужнице или обвезнице) у уговор о кредитној опцији како би зајмопримцу пружили већу флексибилност плаћања. Основни недостатак јесте мала добит у односу на друге финансијске инструменте. Кредитна опција штити од губитака у вриједности кредитних средстава или помаже при надокнади виших трошкова посуђивања који се могу појавити услијед промијена у кредитним оцјенама. Имају пореску подршку владе. у уговору о кредиту између банке која продаје кредит и субјекта који узима кредит. Кредитне опције 3. У ове инструмента спадају: 1. Корисника (банка или неки други инвеститор забринут за сигурност средстава) 19. Наброј и објасни инструменте тржишта новца које користе банке Разликујемо: 1. Садржи 1. односно није партнер. Шта су кредитни деривати? Финансијски деривати су креитни уговори који нуде заштиту кориснику у случају неиспуњења обавезе кредита. Обавезу издаваоца (банка или осигуравајуће друштво) 2. Дакле. Станд бy акредитив је потенцијална обавеза онга ко га је издао. Сwап-ови неиспуњавања кредитних обавеза су уперени против банака и осталих кредиторакоји су у стању управљати сразмјерно ограниченим падовима у вриједности. могу послужити као колатерал за повлачење кредита од других институција.Продаја кредита јавља се у неколико различитих облика: 1. али не желе осигурање од озбиљних губитака. Дознаке (власништво кредита преноси се на купца. 20. Кредитно повезане задужнице Код кредитних сwап-ова. Кредитни сwап-ови 2. тржишна цијена је релативно стабилна. Сwап-ови неиспуњавања кредитних обавеза 4. као исходишна актива се користи наплата кредита. Имају велики степен сигурности. два зајмодавца се једноставно договоре да измијене дио отплате кредита својих комитената. док банка наплаћује провизију очекујући да до реализације гаранције неће доћи. Партиципацијски кредити (купац кредита долази до извана. Ријеч је о краткорочним комадићима дугорочниег кредита који често доспијевају врло брзо – након неколико дана или седмица. који добија једнако потраживање од зајмопримца) Трећа врста. У том случају. Ово помаже кориснику кредита да закључи жељени уговор. Комитента (за кога је акредитив издат) 3.

Тако институцја којој недостаје ликвидних средстава продаје нпр. они обично доносе већу тржишну добит од домаћих орочених депозита.Краткорочне државне обвезнице – Треасурy нотес анд бондс (имају прилично дуг рок доспијећа. Они нису осигурани. постоји мали ризик због високог квалитета онога који их посуђује. Већина ових депозита имакратко доспијеће – 30. Кључни недостатк је ограничена дотупност специфичних доспијећа. у власништву или основане од стране федералних власти (владе). Комерцијални записи – краткорочни неосигурани ИОУ. ЦД има фиксне услове. Та разлика у цијени је заправо накнада за посуђивање средстава.) 3. јер их сматрају атрактивном инвестицијом која носи мали ризик. слабије ликвидности. који нуде велике корпорације. познате су као ХОВ федералних агенција. 23. мада банке често купују ЦД-е издате од стране других депозитних институција. Доступне су у широком спектору доспијећа (од једне до 10 година од издавања) и у великим . Недепозитни извори средстава – репо аранжмани Репо аранжмани су два купопродајна уговора у чијем се средишту налази нека квалитетна актива. Дакле. 21. Сигурне су до одређеног рока. 22. Постоји мали ризик због вишеструких кредитних гаранција. те веће осјетљивости на страна политичка и економска догађања. имају просјечно тржиште поновне продаје. 60. него орочени депозити с фиксним доспијећима издатих од стране највећих свјетских банака смјештених у финансијским центрима широм свијета. Сигурне су и имају неопорезиви приход од камата. Банковни акцепти (обећање банке да ће власнику исплатити одређену суму новца на неки одређени датум у будућности и сматрају се најсигурнијим инструментима на тржишту новца. Примарна улога ЦД-а је пружање додатних извора средстава банкама. Могу остварити вишу добит од државних ХОВ. 2. а постоје и казне које је поставила федерална влада због пријевременог повлачења средстава. Основни недостатак јесу промјењиве каматне стопе. Недепозитни извори средстава – ЦД и евродепозити Сертификат о депозиту (ЦД) је потврда која носи камату за средства депонована у банковној или небанковној штедној институцији. 4. Државне ХОВ уз обавезу да их након одређеног времена опет купи за већи износ. као и добар колатерал за посуђена средства. 5. Краткорочне муиципалне обвезнице издају државе и локалне владе како би покриле тренутни недостатк готовине. Али немају тржиште поновне продаје. Евродепозити нису текући рачуни. Имају релативно кретко доспијеће (нпр 90 дана). Недепозитни извори средстава – тржиште федералних средстава Обвезнице које продају агенције. Недостаци су: промјењиво тржиште и слабо или непостојеће тржиште поновне продаје. или 90 дана. а због њиховог вишег кредитног ризика. 24. Наброј и објасни инструменте тржишта капитала које користе банке! Разликујемо: државне обвезнице – Међу најсигурнијим и најликвиднијим дугорочним инвестицијама које банке могу имати су државне обвезнице. као и добар колатерал за посуђена средства и дају добит која је обично већа него код трезорских записа. иако је сједиште евродепозитима у Лондону. Имају добро тржиште поновне продаје.

Тако. те стављање свих инвестиција унутар кратког временског интервала. инвестирање на крају периода – банка одлучује да инвестира само у обвезнице чије је доспијеће у распону од 5 до 10 година. али за банку представљају већи ризик цијена и ликвисност. Атрактивније су осигуравајућим кућама него банкама због већег кредитног ризика у односу на владине обвезнице. док су краткорочне инвестиције ликвидније. Банка је ликвидна само онда када има приступ. јер не знамо са сигурношћу да ли ћемо и по којим условима моћи позајмити средства. као и у томе што банка не мора да посједује готовинска средства која не носе камату. ликвидним средствима у тачно потербним количинама и тачно на вријеме када су јој та средства потребна. у зависности од потреба. приступ очекивања каматних стопа – најагресивнија од свих стратегија. Резерве ликвидности се могу подјелити на: примарне резерве (готовина у трезорима банака и депозити које комерцијалне банке чувају код других банака. Како се управља ликвидношћу помоћу активе? Сматра се да је банка ликвидна уколико има отворен приступ одмах утрживим средствима уз разумне трошкове тачно у вријеме када су јој та средства потребна. јер непрестано мијења обвезнице у посједу. градови и друге владине јединице су познате под заједничким називом муниципалне обвезнице. 27. 26. усклађене са постојећим предвиђањима ламатних стопа и економије. Које су стратегије доспијећа инвестиција? Приликом инвестирања менаџери банке воде рачуна да дугорочне инвестиције носе већу каматну стопу. банке користе једну од сљедећих стратегија: политика скала или размакнутих доспијећа. . Управљати ликвидношћу помоћу активе значи посједовати ликвидна средства.количинама. Обвезнице носе већи очекивани поврат од трезорских записа. инвестирање на почетку периода – куповина искључиво краткорочних обвезница. а не приватних пројеката. Мана управљања помоћу пасиве је повећан ризик. 25. Предност управљања помоћу пасеиве је у томе што банка може одлучити да ће позајмити средства када су јој она заиста потребна. Камата на већину ових обвезница је изузета из федералних пореза уз услов да су обвезнице издате за финансирање јавних. стратегија „барбелл“ – комбинација приступа доспијећа кредита који се односе на почетак и на крај улагања. Корпоративне обвезнице – Дугорочне дужничке обвезнице које имају рок доспијећа дужи од пет година називају се корпоративне обвезнице. Управљање ликвидношћу помоћу пасиве? Управљње ликвидношћу помоћу пасиве значи посуђивати ликвидна средства кад су нам она потребна.Дугорочне дуговне обавезе које издају државе. Торшкови позајмљивања средстава су увијек непредвидиви. уз разумне трошкове. укључујући и централну банку) и секундарне резерве (лако утрживе). Када су ликвидна средства потребна одабрана се актива продаје за готовину све док се не испуне потраживања банке. муниципалне обвезнице .

сезонска и циклична одступања).с. б) ликвидност банке смањује се уз смањење депозита и повећање кредита. док по потреби посуђује нова средства на тржишту. Код орочених депозита морају бити познати разлози орочења рокови. по виђењу (а виста) и 2. Орочени депозити представља новчана средства на посебним депозитним рачунима банака чије се употребе депонент одриче на одређено договорено вријеме. менаџер мора процјенити нето ликвидна средства банке. Они који нису намијењени трансакцијама. Разликујемо сљедеће врсте депозита: 1. Углавном су без камата. штедне (орочене). штедња не сматрају се новцем. Како се врши процјена потребе банке за ликвидним средствима? Постоји много начина да се процјени да ли банка има проблема са ликвидношћу: Разликујемо: приступ извора и кориштења средстава. 29. То значи да банке посједују дио ликвидних средстава. камата. овај метод почиње једноставним чињеницама: а) ликвидност банке повећавају се уз смањење депозита и повећање кредита. гдје банка сва средства која представљају приливе и одливе готовине класификују у категорије са одређеном вјероватноћом да ће од прилива и одлива стварно доћи.. да ли банка драстично повећава пасивне КС. Висина к. За израчунавање вјероватноће банка се користи статистичким методама (израчунава трендове. приступ показатеља ликвидности (са шта нам служе финансијски извјештаји банака). док су друге испуњене унапријед. да ли банке продају имовину уз губитке. праћење сигнала са тржишта. процијењена промјена у кредитима и депозитима мора се израчунати за то исто планирано раздобље. рокови. 30. Које врсте депозита буде банке? Депозити су депонована (уложена)новлана средтсва код банке или другог лица за обезбјеђење или учвршћење одређених пословних активности. приступ структуре средстава. Кључни кораци у овом приступу су сљедећи: кредири и депозити се морају предвидјети за било које планирано раздобље ликвидности.28. да ли данка посуђује од ЦБ. да ли банка добија квалитетне клијенте. већ нпр. Депозити по виђењу су новчана средства на рачуну другог лица (банке) код које правно лице има отворен жиро рачун. већ квази новцем.. Депозит може бити орочен: ● Краткорочно: рок орочења до 12 мјесеци . на орочене депозите расте упоредо са дужином рока орочавања депозита. иако по свему могу послужити као прометно и платежно средство. али власник средстава може уговорити одређену камату коју му је банка дужна плаћати. Шта подразумјева стратегија уравнотеженог управљања ликвидношћу? Према стратегији уравнотеженог управљања ликвидних средстава нека од очекиваних потражњи за ликвидним средствима се скалдиште у активу. Средтсва ових депозита се не могу користити за свакодневна плаћања.

Како се одређују цијене депозита према трошковима увећаним за профитну маржу? До прије неколико година становиште по којем би комитент требао добити већину услуга које се односе на депозите бесплатно сматрало се мудром иновацијом. Штедни депозити налазе се на мјесту иза депозита по виђењу као најјефтинијх депозита за банку. Орочени депозити. многи од оних који су први ушли на ово тржиште кренули су агресивно цијенама испод трошкова коштања. Депозити по виђењу су обично међу најјефтинијим депозитима које банка продаје јевности. цијена депозитних услуга би се придржавала сљедеће . Јефтини су за банке због ниских кс које носе. Нажалост. посебно ноw рачуна. Јединична цијена зарачуната = оперативни трошак по јединици + предвиђен трошак за + планирана комитенту за сваку депозитне услуге депозитну функцију добит депозитну услугу банке Повезивање одређивања цијена депозита са трошковима банке подстакла је банкаре на боље усаглашавање цијена и трошкова. Мање банке често имају више трошкове на штедне депозите од великих банака. требао користити као помоћ при одређивању цијена депозита и осталих извора средстава банке. Депозити по виђењу стварају много веће оперативне трошкове за банку због високих трошкова запослених и опреме повезане са обрадом чекова и евидентиране депозита. банкари би радије прибавили средства продејом оних врста депозита који банку кошта најмање. Функционална трошковна анализа разлишитих депозитних рачуна Када остали услови остану константни. Резултата је био знатно повећање стопе стварних трошкова понуде услуга сакупљања средстава и наканда за услуге које су се заправо зарачунале комитентима. а не просјечни трошак. додатни трошак прикупљања нових средстава. Међутим. банкама је понудио могућности да још једном размисле о одређивању цијена депозитних услуга. виши каматни трошкови на већину орочених рачуна. временом се дошло до тога да се цијена депозита одређује одвојено од кредитних и других банковних услуга. Разлог је у . цд-у и рачуни тржишта новца углавном приказују малу активност на рачунима у смислу депоновања и подизања средстава у поређењу са штедним рачунима. А свакој депозитној услузи је често одређена цијена која је довољно висока да покрије све или више трошкова пружања тих услуга. те рачуна са тржишта новца готово да бришу њихову малу трошковну предност над штедним депозитима. Дакле. те елиминисање многих раније бесплатних услуга. Коришћење граничних средстава за постављање каматних стопа на депозите? Многи би финансијски аналитичари увјеравали како би се гранични трошак. једе од најнижих које нуди већина банака и због не издавања мјесечних извјештаја депонентима. трошак плус профит“ формуле за одређивање цијене депозита. Међутим. Развој депозита по виђењу који носе камату.● Дугорочно: рок орочења преко 12 мјесеци 31. Мала каматна стопа која се углавном плаћа на такуће рачуне који носе камату помаже при задржавању релативно ниских трошкова тих депозита у односу на трошкове орочених и штедних депозита. како би задобили већину комитената. 33. 32..

идеје која ће помоћи банци у постављању кс које ће нудити на нове депозитне рачуне. можемо је упоредити са очекиваним додатним приходом (гранични приход) који банка очекује да ће зарадити од инвестирања својих нових депозита. идентификација. Повјерилачки однос дјелује кроз велики број функција. Потебно је познавати најмање 2 битне ставке како бисмо одговорили на питање о депозитној стопи: 1. Неки економисти приступ одређивања цијене депозита ради сегментирања депонената називају кондиционално одређивање цијена. Повјерилачки одјел дјелује као агент за компаније које имају потребу за пословање . али већина средњих и великих банака пружа ове услуге кроз повјерилачки одјел. доспијеће депозита у данима. број трансакција које полазе преко рачуна 2. Дакле. 35. Како се одређују цијене на основу пенетрације тржишта. што обично обухвата пословне фирме. Двије ставке које требамо знати су: Гранични трошак=нова кс x укупна средства прикупљена по новој кс – стара кс x укупна средства прикупљена по старој кс 34. просјечни салдо на рачуну током обрачунског периода 3. осигуравајући плаћање неплаћених рачуна и да насљедници добију све што им припада. акако ради сегментирања депонената? Методи одређивања цијена која не наглашава обнављање добити или трошкова је одређивање цијене депозита на основу пентрације тржишта.томе што сталне промјене кс чине просјечни трошак несталим и нереалним стандардом за одређивање цијене депозита. Економисти Јамес Е. али се зарачунавају веће накнаде уколико просјечни салдо падне испод тог минимума. Немају све банке овлаштење за пружање повјерилачких услуга. јер банка поставља план накнада према којем комитенти плаћају малу или никакву накнаду уколико салда депозита остају изнад неке минималне разлике. седмицама или мјесецима. Једном када сазнамо стопу граничног трошка. како би се привукло што више нових комитената. добротворне установе и фондације. вођење и чување имовине преминуле особе. Гранични трошак премјештања депозитне стопе с једне величине на другу и 2. Повјерилачки однос обично одређује накнаде за управљање активом на темељу вриједности комитентове активе којом ће управљати. Стопу граничног трошка. домаћинства и појединце. јединице владе. Планови депозитних накнада разликују се у одређивању цијена депозита према једном од сљедећих услова: 1. Рутински пружају услуге као што су извршење опорука. Идеја је понудити високе кс или комитенту зарачунати наканде знатно испод тржишних стандарда. изражену као постотак обима додатних средстава која долазе у банку. МцНултy је сугерисао начин за коришћење граничног или новог новца. Повјерилачки одјел често стварају велике депозите за банку с обзиром на то да у име својих комитената управљају њиховом имовином. комитент плаћа цијену условљену начином на који користи свој депозит. Одјел повјерилачких услуга Важан извор депозита банке о којем јавност често мало зна јесте одјел повјерилачких услуга банке.

Ризици са којима се суочавају власници банке су значајни. Банке се такође регулишу. ови лоши кредити и ХОВ резултирају губицима који слабе капитал банке. Навести и објаснити институције укључене у надзор и регулацију банака ● ● ● ● У надзор и регулацију банака укључене су сљедеће институције: Централна банка Агенција за банкарство Агенција за осигурање депозита и Kомисија за ХОВ. Kвалитет банкарских кредита и инвестиција. посебно са отварањем радних мјеста и присутношћу или одсутношћу инфлације. . 36. Објаснити разлоге због којих је неопходна регулација банака! Врсте депозита. те адекватност капитала пажљиво су ревидирани од стране контролора банака.са ХОВ. Владине агенције (или ЦБ) су спремне посудити средства банкама суоченим са неочекиваним краткорочним падовима резерви и тако заштитити штедњу. Они укључују: ● кредитни ризик. Банке се пажљиво надгледају због своје снаге стварања новца у облику брзо утрживих депозита. а која су пласирана уз власнички ризик-ризик да ће банка остварити задовољавајући поврат на властита средства или можда чак и порасти. Повјерилац ради за клијента у најбољој мјери. Одјелу повјерилачких услуга је забрањено да дијели информације до којих је дошао са остатком банке. и без обзира на регулације. па чак и да средство којим управља држи у властитој институцији. 37.банке дају кредите и преузимају ХОВ. Зато су регулаторне агенције оптерећене одговорношћу у сакупљању и оцјењивању информација потребних за процјену стварног финансијског стања банке како би заштитиле јавност од могућих губитака. Kада комитент који је посадио средства од банке не исплати дио или цјелокупни износ обећане главнице и камате. Повод за регулацију банкарства недавно се нашао на удару. У раној историји државе су зависиле од јефтиних кредита и пореза од банака ради финансирања војске и сл. Kоначно. као и остали финансијски инструменти које банке продају јавности како би прикупиле средства морају бити одобрене од стране сваке главне банкарске регулаторне агенције. јер би банке ионако пружале своје услуге држави уколико би то било профитабилно. Међу најпопуларнијим врстама повјерилачких услуга су животне повјерилачке услуге. банке имају дугу историјску повезаност са државом. а заузврат наплаћује провизују. одобравајући кредите или инвестиције (дугорочни кредити). Губитак ових средстава усљед банкрота банке или банкараског криминала био би катастрофалан за многе појединце и породице. Банке су једне од водећих „складишта“ укупних уштеђевина појединаца и породица. 38. јер обезбејеђују појединце и пословне субјекте кредитима који омогућују потрошњу и инвестиције. Kаква је веза ризика и капитала банака? Kапитал и ризик банке су уско повезани једни са другим. Kапитал сам по себи представља средства која су уложили влансици банке. Промјене у количини створеног новца блиско су повезане са економским условима.

средства намијењена откупу акција или дуговања у будућности. Ове промјене могу неповољно утицати на токове прихода банке.● ● ● ● ● Ризик ликвидности: опсаност од непосједовања готовине онда када је та готовина потребна за покривање подизања депозита и за испуњавање кредитних захтијева поузданих комитената. Валутни ризик: Банке се суочавају са валутним ризиком који произилази из послова са страном валутом. Вањски интерес банке у консолидираним друштвима-кћерима-гдје банка посредује власнички удио у другим предузећима. Оперативни ризик: Банке се суочавају са оперативним ризиком због могућих недостатака у контроли квалитета. тј. те промјене у конкуренцији. такође може довести до навале улагача за исплатом улога. резерви. чија потраживања према банци законски слиједе. 40. Интерно генерисан капитал има предност што у погледу средстава није зависан о отвореном тржишту. као што су законске акције против банке. 39. Обавезе са другоразрединм правом наплате: представљају дугорочни дужнички капитал који су дали вањски инвеститори. у неком случају довести и до њене пропасти. флуктуације у привреди које утичу на тражњу за услугама сваке банке. опасност да ће зараде од приходоносне активе смањити или да ће се каматни трошкови значајније повећати. Kапиталне резерве: представљају средства одвојена на страни за непредвиђене случајеве. Kапитално подређене задужнице: дужничке ХОВ отплативе само уз продаје акиција. Ако банка не може на вријеме да прикупи готовину. Вишак: представља прекорачење износа изнад номиналне вриједности сваке акције од стране акционара банке. Задржана добит: представља нето зараду банке која се задржава у пословању умјесто да се исплати као дивиденда. Ове дужничке ХОВ могу имати конвертабилни карактер.. њене оперативне трошкове. Ризик к. Повлаштене акције могу бити трајне или имати искључиво ограничен живот.с. а састоји се већином од дионица. Kако се интерно прикупља капитал банака? Дуги низ година главни извор капитала биле су зараде које су задржане у банци умјесто да су исплаћене акционарима. Не само да је интерни капитал уопштено јефтинији за прикупљање. избјегавања на тај начин трошкове продаје акција.Банке се суочавају са ризиком тј. Шта сачињава банкарски капитал? Kапитал се односи на средства која су уносили власници банке. па чак и до крајње пропасти банке. Ризик од криминалних радњи: Преваре или крађе службеника или директора банака могу јако ослабити банку. вјероватно ће изгубити велики број комитената. а тиме и нето приход. него он исто тако не пријети постојећим акционарима губитком контроле. омогућавају њихову будућу замјену за дионице банке. те оне зараде које се задржавају у банци. неучинковитости у производњи и давању услуга. Постоји неколико врста банковног капитала: Редовне дионице (акције): мјерене номиналном вриједношћу свих издатих акција које обећавају исплату фиксне стопе поврата (стопа дивиденде). избјегава смањење . смањујући распон између прихода и расхода.

Екстерно прикупљање капитала Ако банка прикупља капитал екстерно.000 долара дуговања из свог биланса. аколики се износ мора дати акционарима у облику дивиденди. Политика дивиденди се ослања на раст нето зараде за испуњавање капиталних потреба банке. интерни капитал има недостатак што је потпуно опорезив од стране федералне банке. Јапан. Шта је и како прописан Базелски споразум? 1987. -Издавање повлаштених акција: спада међу најскупље начине екстерног прикупљања капитала. Холандија.000. смањење неједнакости у регулаторним правима различитих земаља. неке од њих ће се моћи продати новим акционарима који ће тад имати право учествовати у свакој будућој заради и гласати о политици банке.с. јачајући капиталну позицију банке. има неколико опција: -Издавање обичних акција: најскупљи начин за екстерно прикупљање капитала узимајучи у обзир трошкове продаје акција и већи ризик за зараду. Нпр. Будући да повлаштени акционари имају право приоритетног потраживања. по књиговодственој вриједности.000. Нови капитални затијеви су се током година постепено спроводили. а 1993. Међутим. -Замјена акција за задужнице: посљедњих су година многе банковне организације реализовале свопове акција за дуговања. порасле на 10% ове задужнице могу имати тржишну вриједност од само 1. представљајући САД. Шведска. Мора се донијети одлука колики износ од постојеће зараде се мора задржати у пословању.банке продају све или дио својих уредских просторија и поново од нових власника унајмљују натраг простор за извршавање својих операција.вриједнсоти њиховог удјела у власништву банке и њихове зараде свакој акцији коју посједују. године Одбор система федералних резерви. Таква трансакција обично ствара значајан прилив готовине и исто тако значајно повечава капитал. Ако банка одлучи продати акције. Њемачка. постали потпун законски утврђени. Банка у свом билансу стања може имати 2. -Продаја имовине и изнајмљивање објеката: Повремено. 41. испред власника редовних акција. Kанада. Италија. с којим се суочавају акционари банке. Посљедњих пар година многе банке су продале имаовину како би побољшале своје показатеље капитала у односу на активу.Британија и Лукцембург) објавили су прелиминарни споразум о неким новим стандардима капитал’познат као базелски споразум-који би се једнако примјењивао на све банковне и инстутуција по поједним подручјима судске власти. Нпр.000 долара и откупом задужница по њиховим садашњим тржишним вриједностима. Дивиденде за повлаштене акције су више него код редовних. банка је у могућности макнути 2.000. те представници и осталих водећих индустријских земаља (Белгија.000 долара дуговања. Предност је што повећана количина власничких акција повећава будући капацитет посуђивања средстава банке. Ове се обвезнице књиже према вриједности по којој су издате тј. 42. Ако су к. Швајцарска. . В. Банка је ојачала свој капитал и уштедјела на трошковима. Ови нови захтијеви су замишљени тако да подстакну водеће банке на јачање своје капиталне позиције. издатих по каматним трошковима од 8%.

хипотекарни кредити: који су осигурани некретнинама-земљом. покривање трошкова медицниске њега и осталих личних трошкова. нематеријалну имовину. године. зградам и другим грађевинама.. адекватно капитализоване институције 8% или више 3. пољопривредни кредити: који се одобравају за пољопривреду и сточарство ради потпоре садње и жетве. критично субкапитализоване институције 2% или мање. Kоје врсте кредита одобравају? Банке одобравају велики избор кредитиа мноштву комитенеата.. 5. уређаја. Kредити појединцима (потрошачки кредити) укључују кредите за финансирање куповине аутомобила. плаћање пореза. Једна од ванбилансних обавеза су станд бy акредитиви. знатно субкапитализоване институције испод 6% 5. Темељни капитал-обухвата редовне акције и вишак. финансијским компанијама и сталим институцијама.Према условима новог међународног споразума. дуговања која се могу претворити у капитал. осигуравајућим друштвима.. Најновији договорени капитални захтијеви укључују: -омјер основног капитала у односу на ризичну активумаора бити барем 4% -омјер укупног капитала (збир темељног капитала и допунксог капитала) у односу на укупну ризичну активу мора бити барем 8%. субкапитализоване институције 6% или више 4. Мјешовити кредити: који укључују све оне кредите који нису горе квалификовани укључујући кредите за ХОВ: . Смисао овог америчког система рангирања банака је у томе да се на све банке – сем на банке из прве групе – примјењују одерђене санкције које су утолико јаче уколико је банка у групи са нижом стопом капитала. 44. -рачунање омјера капитала у односу на ризично пондерисану активу.. 2. станова. Израчунавање ризичне активе: Свака ставка активе у билансу стања банке и све ванбилансне обавезе које је банка закључила множе се фактором пондерисаног ризика одређеног за изражавање изложености кредитном ризику. Шта су то брзе корективне акције? Регулаторне институције у новије време предузимају брзе корективне акције у односу на банке код којих дође до снижења стопе капитала испод одређеног нивоа. Банковне кредите можемо груписати по њиховој сврси-шта корисник планира урадити с кредитним средствима: Разликујемо 7 категорија: 1. приоритетне средњорочне акције. добро капитализоване институције 10% или више 2. Kредити финансијским институцијама: укључујући кредите банкама. 2. Допунски капитал-обухвата резерве за губитке по кредитими и лизинзима дужнике капиталне инструменте. Све банкарске институције сврстане су у једну од следећих пет категорија: 1. 43.. приоритетне акције. кућа. Овај механизам брзе интервенције први пут је успостављен у САД децембра 1991. за велики број различитих намјера. те ради потпоре у храњењу и бризи око стоке. те дугорочне кредите за куповине пољопривредног земљишта. пословни и индустријски кредити: одобравају се пословним субјектима за покриће трошкова као што су куповина инвентара. Укључују краткорочне кредите за градњу и развој земље. задржану добит. 4. 3.. 6. извори банковног капитала су подијељени на 2 врсте: 1. исплата плата... разних добара за поправку и модернизацију домова.

Сљедећа највећа категорија су пословни и индустријски кредити. основана 1934. како би сазнао какво је било њихово искуство. Kоји су кораци у процесу кредитирања? Kада комитент одлучи затражити кредит. Ако кредитни одбор прихвати захтјев комитента. Од приказаних кредита. Диверзификација портфолиа значи ширење банкарских кредитних рачуна и депозита на велики број комитената. створена је како би учврстила вјеру јавности у банкарски систем. највећи су хипотекарни кредити. Записи претходног плаћања често откривају много о карактеру корисника. који износе 2/5 укупних банковних кредита. Тај разговор је посебно важан. Ако је до овог тренутка све повољно. . за које се претпоставља да живе у различитим економским условима. Одјел за кредитну анализу припрема кратки сажетак и препоруку која се подноси кредитно одбору на одобравање. јер кредитном референту пружа прилику да процијени значај и истинитост намјере. а то су: управљање квалитетом. одмах слиједи разговор са кредитним референтом. ● Осигурање депозита: Федерална агенција за осигурање депозита.. 46. диверзификација. може стећи право власништво. провјерава се власништво и остала имовина која ће се заложити као гаранција. искрености намјере и осјећаја одговорности при коришћењу кредита банке. ● Диверзификација: Диверзификација банкарских извора и кориштење кредита такође има погодности којима се смањују ризици. Потраживања од финансијског зајма (лизинга) : гдје банка купује опрему или возила и даје својим корисницима на лизинг. Банке теже постизању двије врсте диверзификације: портфолиа и географска диверзификација. те комитент има прилику објаснити своју потребу за кредитима. 45. осигурање депозита. различите индустрије и домаћинства с различитим изворима прихода. Географска диверзификација се односи на тражење комитената лоцираних у различитим земљама. Kада су сви документи прибављени. службеник банке обично обавља разгледање локације.000$ у било којој федерално осигураној банци. Постоји неколико прстенова одбране на које се власници банака могу ослонити ради заштите финансијске позиције своје институције. Kредитни службеник може кредитирати остале зајмодавце који су посуђивали новац том комитенту. да у случају неизвршења обавеза кредитног уговора. спроводи се темељна анализа докумената с циљем одређивања да ли корисник испуњава услове за отплату кредита. Уколико се подноси захтјев за пословним или хипотекарним кредитом. укључујући рачуне великих и малих фирми. Kонцепт сигурносних зона! Банке нису без заштите од многобројних ризика.7.године у САД-у која данас штити депоненте који држе до 100. Затим се припремају документи који чине уговор о кредиту и приступа се потписивању. према вриједности у доларима. од корисника се тражи да поднесе неколико кључних докумената потребних банци како би могли процијенити кредитни захтјев у потпуности.. те власнички капитал. ● Управљање квалитетом: Ова зона одбране предстваља могућност највиших менаџера да брзо изађу на крај са проблемима банке прије него преплаве институцију. па кредити појединцима и породицама.

власнички капитал је тај који ствара крајњу одбрану од ризика. Власнички капитал је задња линија одбране од пропасти. ризику. Услови: кредитни референт мора имати информације о најновијим трендовима у пословању зајамопримца. Он апсорбује губитке од безвриједних кредита. стање ликвидности и осјетљивости на израженост тзв. Анализа кредита :шта чини добар кредит ? Питање које се може ријешити прије било којег другог је може ли комитент или не може испуњавати кредитне обавезе. Кредит може врло добро изгледати на папиру. истинитост. те погрешне процјене менаџмента тако да банка може наставити са пословањем све док се њени проблеми не ријеше. Ово обично укључује детаљно разматрање 6 аспеката кредитног захтјева: Карактер: кредитни референт мора се увијерити да комитент има тачно дефинисану сврху ради које тражи кредит и озбиљну намјеру поврата . средства прикупљена издавањем дужничких или капиталних средстава. лоших инвестиција у ХОВ. извјештаје истраживања. Контрола: последњи фактор при процјени кредитне способности неког зајамопримца је контрола. степена специјализације имовине зајамопримца. Шта означава скраћеница „ CAMELS“ ? Квалитет кредита и осталих дјелова активе банке само је једна димензија пословања банке која се оцјењује према јеинственом систему рангирања финансијских институција. малољетници не могу одг. а губици не пониште. 47. високе каматне стопе проузроковане инфлацијом. Контрола је усмјерена на питања као што су: Да ли би промјене закона и прописа могле неповољно утицати на зајамопримца. квалитет менаџмента. озбиљност сврхе и озбиљна намјера поврата цјелокупног дуговног новчаног износа чине оно што кредитни референт зове карактер. Сваки од ових извора може осигурати довољно готовине за отплату кредита банке. Додјељују се и нумеричке оцјене које се темеље на оцјени контролора о капиталној адекватности банке. за угор о кредиту. . продаја или ликвидација имовине 3.● Власнички капитал: Ако све то пропадне. Банкари дају предност новчаном току као главном извору средстава за отплату кредита. Новчани ток = нето добит + неготовински трошкови (укупни приходи – сви трошкови) Колатерал: поставља се питање да ли зајамопримац посједује адекватну нето вриједност или довољно квалитетне имовине како би обезбједио одговарајућу потпору кредиту. Готовина: зајамопримци имају три извора из којих могу црпити средства за поврат својих креита: 1. криминала. 48. чланке из часописа. Способност: кредитни референт мора бити сигуран да корисник који тражи кредит има правни положај за потписивање обавезујућих уговора и овлаштење за подизање захтјева нпр. Кредитни референт је посебно ојетљив на показатеље попут: старости. положаја. испуњавају ли кредитни захтјеви стандарде банке у погледу квалитета кредита и сл. евидентираној заради. Ради процјене индустријских и економских увјета већина банака води досије с информацијам – изреске из новина.Одговорности. Новчани ток створен продајом или приходом 2. али његову вриједност могу умањити нпр. те како промјена увјета може утицати на кредит.

задовољавајуће пословање 3. кредит се обично отплаћује дугорочним хипотекарним кредитом од неког зајамодавца. Финансирање малопродаје – банке подупиру куповину на рате потрошача кућинских апарата. укључивања и њене кредите. који користе федерални банкарски контролори свакој се банци додјељује нумерички рејтинг базиран на квалитету њеног портфолиа и активе. трговачких центара и осталих трајних структура. Најчешће се користе за финансирање набавке сировина. гранично пословање 5. или набавке залиха како би се роба ставила на полице. пензиони фонд. као нпр. нестандардни кредити – код којух је заститна маржа неадекватна због слабости у карактеру или у способности отплате зајамопримца 2. Како се мјери и изражава квалитет кредитног портфолиа банке? Квалитет пословања своју пажњу усмјерава на ризик и сигурност. популарно назван „camels“ рејтинг. уредских зграда. намјештаја и осталих трајних добара финансирајући потраживања која дилери који продају ту робу преузимају приликом порписивања уговора како би заштитили куповине комитената. 50. снажно пословање 2. Могиће оцјене су : 1. Када контролор открије неке кредите који садрже непосредни ризик од невраћања. коректно пословање 4. Које врсте пословних кредита познајете? Краткорочни кредити:Банке одобравају велики број различитих врста комерцијалних кредита. та банка ће ређе бити предмет ревизије од стране федерални банкарских агенција. Што је већа оцјена квалитета активе банке. ти се кредити региструју као неповољни. Такође. незадовољавајуће пословање. осигуравајуће друштво. Када се фаза градње заврши. Према јединственом систему рејтиговања финансијских институција. Квалитет банкарског кредитног портфолиа и јачина кредитне политике су подручја која федерални и државни контролори највишепроматрају при испитивању банке. 49. кредити са губитком – сматрају се ненаплативим. Финансирање дилера (трговаца) ХОВ – дилери владиних и приватних ХОВ требју краткорочно финансирање за набавку нових ХОВ и држање постојећег портфеља ХОВ док се оне не продају купцима или не доспију. више од било којег другог банкарског пословања. Они се разврставају у једну од 3 скупине: 1. кредита. Они су најближи самоликвидирајућим кредитима за залихе. банка може брзо повећати средства или одобрити нови кредит по вишој каматној стопи уколико сузи тзв. апартмана. Финансирање градње у дјелу године – користи се за потпору градње кућа. сумљиви кредити – садрже велику вјероватноћу губитка за банку 3. .Свих 5 димензија банкарског пословања обједињени су у један нумерички рејтинг. Најчешћи краткорочни пословни кредити су: Самоликвидидирајући кредити за залихе – ови кредити се обично користе за набавку залиха – сировина или готових производа за продају. Кредири за обртни капитал – пружају предузећу краткорочна средства у трајању од неколико дана до отприлике једне године.

. Ригорозни рацио ликвидности = ликвидна средства / краткорочне обавезе · Нето обртна средства су апсолутна мјера ликвидности и могу се израчунати као разлика између обртих средстава и краткорочних обавеза. Ово значи да банка мора знати који су њени трошкови како би у складу с њима могла креирати кредите било које врсте који су профитабилни и имају исправно одређену цијену. Како се одређује цијена кредита пословним субјектима на основу базне КС? Током велике кризе 1930-их. садржи сљедеће елементе (компоненте): Један од недостатака овог модела је његова претпоставка да банка тачно зна који су њени трошкови. Како се одређује цијена кредита пословним субјектима на темељу трошкова? У одређивању цијене пословног кредита. ово није чест случај. вјероватно у то вријеме најнижу зарачунату стопу на краткорочне кредите за обртни капитал кредитно најспособнијим комитентима банке. која се често назива одређивање цијене кредита на основу трошкова. Кључни дјелови имовине кориштени за већину свих кредита су потраживања и залихе сировина или готових производа.с. Анализа финансијских показатеља потенцијалног зајамопримца? Финансијска анализа је однос једне билансне позиције према другој изражен у простој математичкој формули. Дугорочни кредити:Термински кредити служе за финансирање дугорочних и средњорочних пословних инвестиција као што је куповина опреме или изградња физичких капацитета и покривају вријеме дуже од једне године. Разликујемо три рациа ликвидности: · Општи рацио ликвидности или рацио текуће ликвидности показује способност предузећа (банке) да са укупно расположивим обртним средствима измири своје краткорочне (текуће) обавезе: Општи рацио ликвидности = обртна средства / краткотрочне обавезе · Ригорозни рацио ликвидности. Како је могуће одређивање цијене кредита пословним субјектима испод најбоље стопе 1980-их и 1990-их година су даље модификације састава одређивања цијене кредита на основу најбоље к. познатију као најбоља кс (базна. Добија се стављањем у релативни однос ликвидних средсава са краткорочним обавезама. 52. извјештајна кс). менаџмент банке мора узети у обзир трошак подизања позајмљених средстава и оперативне трошкове вођења банке. Она показују колики дио обртних средстава је прибављен из дугорочних извора финансирања. Шема утврђивања цијене кредита. Ликвидност представља способност да се на вријеме измире доспјеле краткорочне обавезе. 53. Али. односно посебни рацио ликвидности много строжије процјењује ликвидност предузећа (банке). или ЛИБОР-а. важније банке формирале су униформисану базичну накнаду за пласмане. Садашња стопа кредита која се зарачунава сваком поједином комитенту је одређена следећом формулом: 54.Финансирање темељно на имовини – кредит осигуран краткорочном активом од којег се очекује да ће се у будућности претворити у готовину. 51.

) или за консолидовање постојећих обавеза. Друга подјела. као референтне тачке за пословне кредите. нпр. Које врсте кредита се одобравају појединцима и породицама Постоји неколико различитих врста кредита који се одобравају појединцима и породицама. 55. нехипотекарне потрошачке активности (одморе и сл. кредити у ратама 2.отвореним и нерегулисаним тржиштем великих пословних краткорочних ХОВ и са агресивним иностраним банкама које су пласирале новац по к.с.с. Кредитни референт мора бити сигуран да комитент који посуђује новац има добар осјећај моралне одговорности у погледу потпуне и правовремене отплате кредита. Могу се односити на релативно мале износе. намјештаја. У САД-у су. те за покриће осталих оперативних трошкова и профитне марже. Имамо подјелу на двије групе. Краткорочни до средњорочни кредити. зависно од тога фианнсирају ли куповину нових станова помоћу хипотекарних (резиденцијалних) кредита или финансирају ли друге. Такви кредити могу носити или фиксну или промјењљиву к. обично између 15-30 година. тржишта новца уз малу маржу за покриће излагања ризику. Куповина стамбеног простора у облику кућа обично даје предност дугорочном кредиту.с. умањујући вазност најбоље к.с. промјењљиве кредитне стопе постају све популарније. Само око једне четвртине ових потрошачких нехипотекарних кредита данас има промјењљиве к. 56) Како се врши вредновање захтјева за потрошачким кредитом ● Карактер и намјена: кључни чланови у анализирању захтјева за потрошачким кредитима су карактер зајмопримца и његова могућност отплаћивања.Та промјена била је појава одређивања цијена испод најбоље стопе како су веће банке настојале се агресивније такмичити са растућим тржиштем комерцијалних записа. Траже се за куповину скупих предмета за домаћинство (аутомобила. али и на веће богатим појединцима. једнократно платив кредит Кредит за финансирање куповине стана или за адаптацију приватних стамбених простора спада под заједнички назив стамбени хипотекарни кредити. Висина прихода зајмопримца и његова имовина која има неку вриједност мора бити довољна да увјери кредитног референта како тај комитент нима могућност отплате кредита уз прикладну .с.с.. Док кредит у ратама обично садржи фиксну к.. односно: К. Краткорочни кредити које узимају појединци и породице за непосредне готовинске потребе. и осигуран је самом том имовином. потрошачки кредити се чести дијеле у двије подкатегорије: 1.. познати су као једнократно отплативи кредити. отплативи у двије или више рата познати су као кредити у ратама. које су одговарале њиховим трошковима подизања средстава.с. кредита = каматни трошак посуђивања + повећање цијена због ризика на тржишту новца и профита Резултат је краткорочна стопа кредита у износу од 1 или више постотка испод објављене најбоље стопе. а који се отплаћују у цијелости при доспјећу дуговања зајмопримца. многе банке објавиле да ће се неки велики пословни кредити са покрићем од само неколико дана или седмица одобравати са ниском к.) помоћу нехипотекарних (нерезиденцијалних) кредита.

зајмодавца. Уколико се главница овог кредита не мора отплатити до краја године. јер већина зајмодаваца неће одобрити кредит некоме ко је на садашњем мјесту запослен само кратко.● ● ● ● границу сигурности. Прво.с. Стабилност запослења и становања: битна је дужина трајања запослења. може се тражити судужник или жирант како би подржао отплату. типично или краткорочни грађевински кредити. Ови кредити су међу најразличитијим облицима банкарског кредита. на потрошачке кредите обухватају: годишњу постотну к. Битно је истаћи да банка када активира хипотеку не долази у власништво над поменутом имовином.. је интерна стопа поврата која усклађује укупна плаћања и износ кредита. Они су склонији томе да комитент наведе своју нето плату. (или APR). Најпопуларније методе за израчунавање к. 57. методу једноставне к. што је додатна заштита од ризика потрошачког посуђивања средстава.с. дисконтну стопу и методу додате к. Хипотекарни кредити се разликују од већине осталих врста кредита у неколико кључних каракетристика. Она узима у обзир брзину којом се кредит отпалћује и количину кредита коју ће комитент уствари искористити за вријеме плаћања кредита. Депозитна салда: индиректна мјера висине и стабилности прихода је дневни просјек депозитног салда који одржава комитент. Осим тога. 58. У банкарству су хипотекарни кредити.с. Шта су хипотекaрни кредити Банке одобравају хипотекрне кредите како би финансирале куповину некретнинастанова. ● APR или годишња постотна к. Ниво прихода: референти потрошачких кредита сматрају важним и висину и стабилност прихода појединца. са додатом профитном маржом и накнадом за ризик. просјечна величина хипотекарних кредита је обично много већа од просјечних величина осталих кредита. намирити наплаћена потраживања. одређена је нека базна или трошковна стопа.с. отплативи унутар неколико мјесеци или седмица након што је грађевински подухват завршен. што ће кредитни референт потврдити код дотичне банке. као и већини пословних кредита. Како се одређује каматна стопа на нестамбене потрошачке кредите Већини потрошачких кредита. У случају зајмопримца о коме нема кредитних података или који има лоше податке о отплатама кредита. а евентуални вишак вратити дужнику. дуговна камата је: Дуговна камата = главница x каматна стопа x вријеме . или дугорочни хипотекарни кредити који се могу враћати и до 25 или 30 година како би осигурали стално финансирање за куповину неке некретнине. ● Метода једноставног каматног рачуна прилагођава се за временско трајање током којег зајмопримац заправо користи кредит за који плаћа. Стварање пирамиде уговања: подразумјева узимање кредита од једне институције. како би исплатио другу.с. банке имају право пребијања на име депозита комитента. У већини држава. за разлику од бруто плате. пословних зграда и сл. већ је мора продати. одређени хипотекарни кредити имају тенденцију посједовања најдужег доспјећа (од око 15 година до 25 или 30 година).

с.с. удружити да попуне образац за добијање дозволе за рад. Процес добијања дозволе за рад нових банака обично почиње тако да група људи или банкарска холдинг компанија постану увјерени да је нека банка потребна у одређеном граду. па све до 70-их година. а комитент затим прима износ кредита умањен за дуговну камату. оне су главне институције које посједују јавну штедњу 2. Како се одређује каматна стопа на хипотекарне стамбене кредите? Већ скоро пола вијека. те установљена исправност и способност њених оснивача и предложеног менаџмента. кредита позната је као метода додавања. Будући да АРМс кредитичесто носе ниже почетне КС од традиционалних хипотекарних кредита са фиксним КС. Често ће се група пословних људи неке регије. банке су у срцу платног промета и подупиру трговину и промет робом. Мора бити доказана потреба јавности за новом банком на одређеној локацији. они су садржавали фиксне услове. банке стварају више новца од било које финансијске институције што сугерише да издавање дозволе за рад превеликом броју банака може водити претјераним стварањем новца и инфлацијом. Мора бити осигурана заштита против стечаја у облику укупног власничког капитала заложеног од стране оснивачких акционара. продајних . По овом приступу камата се најприје изводи. Раних 70-их притисак инфлације и примјењиване КС довели су до хипотекарних кредита са промјењивим стопама (АРМс). већина хипотекарних кредита били су са фиксном каматном стопом (ФРМс) – односно. Владине агенције за издавање дозвола за рад вјерују како банке посебно треба да се испитају због неколико разлога: 1. који су установили како су услуге постојећих банака на њиховом подручју неадекватне. = дуговна камата / просјечан износ кредита током година ● 59. Услови и процес издавања дозоволе за рад новој банци У САД-у (као и у многим другим земљама) нико не може основати нову банку без добијања потврде од стране федералних или државних тијела. гдје би предложена банка требала бити лоцирана. они већем броју појединаца и породица омогућавају лакшу доступност хипотекарним кредитима. од Велике економске кризе 30-их. додаје износу главнице кредита прије него ли се комитенту прикаже колике ће бити рате отплате кредита: Ефективна к. Апликацијски формулар ће се послати на захтјев ревизора или банкарске комисије државе. будући да се свака дуговна к.с. Стопа кредита коју = дуговна камата / нето износ примљеног кредита плаћа комитент ● Једна од најстаријих метода за израчунавање к. Који су узроци стварања објеката са ограниченим асортиманом услуга? Високи трошкови издавања дозволе за рад нових банака довели су до развоја уређаја са ограниченим асортиманом услуга: банкомата и мрежа банкомата. 60.Метода дисконтне стопе захтјева од комитента исплату камате унапријед. посебно фиксну КС на било коју би се зајамопримац могао ослонити. 61. те би њихов стечај могао пореметити разне пословне активности 3.

пребаце средства с једног на други рачун. И акционари и менаџмент могу имати користи од банкарског спајања 63.терминала. али и провјеравање идентитета и кредитно стање. Акционари обје банке. Када се једном ступи у банкарски систем. продаје услуга путем телефона и персоналних компјутера те свега осталог. Још један пут до већих зарада је улазак на нова тржишта или понудаа нових услуга путем спајања. банке која спаја и спојене банке. то значи редуковање оперативних трошкова по јединици оутпута. стопирају плаћање претходно издатим чековиме и слично. која садржи његов број рачуна и приступни код. а продавац улаже картицу у компјутерски терминал спојен са компјутерским саставом банке. За многе банкаре. такође могу сс провјерити различита салда. већу сигурност при раду или већи углед због управљања већим банкарским предузећем 3. те новчани трезор омогућавајући комитентима да уђу у банкарски систем чувања података или помоћу пластичне картице која садржи ПИН који се укуцава у компјутерски терминал. 24 сата дневно повезан са комјутеризованим записима банке. Менаџмент банке очекује да ће остварити веће плате и бенефиције за запослење. наруче чекове. од комитента се тражи потпис на одређени простор. 62. повећавајући богатство 2. Банкомати: један банкомат повезује у једну јединицу компјутерски терминал. оствариће добит у заради по акцији ако: ● Банка с већим омјером цијене и зарада стиче банку са мањим омјером и . Једна могућност повећања очекиване будуће зараде банке или редуковања њене изложености ризику је побољшање оперативне учинковитости. те прима чек. Продајни терминали: омогућавају купцу да одмах плати купљену робу и услуге електронским путем на начин да одбијају трошак сваке куповине директно с његовог депозитног рачуна. Који се мотиви крију иза наглог раста спајања банака? Банкарска спајања обично настају јер: 1. састав чувања записа. Акционари (власници) дотичних банака очекују да ће повећати своје богатство ( вриједност по акцији) или можда смањити своју изложеност ризику. Самоуслужни терминали: допуштају комитентима да сами отворе нове рачуне. ако што је број социјелног осигурања и број возачке дозволе. Како се врши одабир прикладног партнера за спајање? Најважнији циљ сваког спајања би требао бити повећање тржишне вриједности институције која ће опстати на начин да њени акционари приме веће поврате на средства која су у њу инвестирали. Комитентов рачун терети се за куповину и средства се аутоматски пребацују на депозитни рачун трговине. Ако уређај одобри затражени кредит. плаћати рачуни и сл. Банкарски акционари заслужују поврат на своја улгања сразмјерно ризицима које су преузели. најважнији предмет проучавања у предложеном спајању је утицај на зараду по акцији (ЕПС) предузећа које опстаје. Купац показује продавцу кодирану картицу за рачуне. подизања готовине могућа су до унапријед одређених лимита. Уређаји за аутоматизовано подизање кредита ( АЛМс): омогућавају комитенту да затражи кредит уношењем у термилан одређених података.

на трансакције спајања примјењују се специфични закони. 66. те интензивну међународну конкуренцију: ● Стављање страних валута на располагање за трансакције комитента: та страна средства морају бити размјењена за домаћу валуту како би помогла комитенту у задовољавању његових потреба за готовином. год и Клејтонов закон из 1914. издаје станд-бy акредитиве. . може се опредјелити заз заједничко улагање са иностраним предузећем дијелећи и профит и трошкове. Које врсте иностраних банкарских организација познајете? Представништво: установа ограниченог асортимана услуга која може трговати услугама које нуди матична банка и идентификовати нове комитенте. У САД-у Шерманов антитруст закон из 1890. неће се затворити ако њен већински власник пропадне. пружа техничку помоћ и савјете комитентима. Споразумне корпорације: већину својих активности морају посветити пружању услуга међународним комитентима и извођењу међународних трансакција. Подружнице: најчешћа организациона јединица која нуди све врсте банкарских услуга Предузећа кћерке: када једна међународна банка стекне већину власништва посебне. год забрањују спајања која би као резултат имале покушај монополизовања или смањивање конкренције у било којој индустрији. легално конституисане иностране банке . тренд концентрације такође спада под строгу контролу регулаторних банкарских агенција. свака федрална агенција мора дати највећи приоритет конкурентним учинцима предложеног спајања. Агенцијски уреди: не узима депозите од становништва. ИБФ-ови: компјутеризовани записи рачуна који нису дио домаћих америчких рачуна банке која послује преко ИБФ-ова. Будући да посједује свој властити статут и власнички капитал. прије него ли се спајање може извести. СХЕЛЛ подружнице: посебне иностране канцеларије које само евидентирају примање депозита и других међународних трансдакција. Уз то. Када дође до тога. Услуге које нуде банке на међународним тржиштима? Разноликост услуга које нуде међународне банке значајно је порасла као одговор на развој потреба комитент. Осим тога. министарство правосуђа САД-а мора је оспорити на суду. 65. По условима овог Закона. У САД-у закон о спајању банака из 1960. итд. али лоциране изван домовине банке која их посједује. Вањско трговинске компаније: морају више од половине прихода остварити од активности повезаних са извозом роба и услуга из САД-а. али не може примати депозите нити књижити кредите. год захтијева да свака банка која учествује у спајању затражи одобрење од своје врховне регулаторне федералне агенције. инострана банка се сматра предузећем кћерком међународне банке.● Ако се удружена зарада обје банке не смањи након спајања 64. Заједничка улагања: банка која је забринута за изложеност ризику при уласку на ново инострано тржиште и сл. Корпорације установљене Еџовим законом: то су посебне домаће америчке компаније у власништву америчке банке ил ииностране банке. али остварује обавезе везане уз одобравање или куповину кредита. Шта регулишу правила за спајање банака у САД-у? Двије групе правила утичу на спајање банака.одлуке суда и статути озакоњени од стране законодавства. Федералне супервизорске агенције преферирају одобравање спајања које ће повећати финансијску снагу институција које учествују у спајању.

августа 1997. Снадбијевање међународних комитената инструментима плаћања и штедње: међународне банке не само да осигуравају страну валуту комитенту који врши прекоморско готовинско плаћање. 68. Помоћ комитентима у купопродаји њихових производа посредовањем вањскотрговинских компанија. те унапређења његовог сигурног. године. Гу вернер је главни извршни функционер заду жен за пословање Централне банке. Централна банка је почела са радом 11. што значи да издаје домаћу валуту уз пуно покриће у слободним конвертибилним девизним сред ствима по фиксном курсу 1 КМ: 0. Зајмопримци уговоре кредите чије се к. Заштита комитента од ризика каматне стопе: међународне банке су.године као правни следбеник Народне банке Републике Српске. у великом броју.51129 ЕУРО). Банкарски систем БиХ и РС Централна банка Бо сне и Херцеговине основана је 20. Централна банка Босне и Херцеговине одржава монетарну стабил ност у складу с цурренцy боард аранжма ном (1КМ : 0. а са циљем "одржавања здравог и стабилног банкарског система Републике Српске. које су надлежне за издавање дозвола за рад и супервизију банака. затим координише дјелатности агенција за банкарство бх.с. већ оне такође могу пренијети власништво над депозитним посредством свјетског банкарског састава. јуна 1997. Централна банка помаже и одржава одговарајуће пла тне и обрачунске системе. Основни циљеви и задаци Централне банке утврдени су Зако ном сагласно Општем оквирном споразу му за мир у БиХ.с мијењају са промјенама тржишних услова. Агенција за банкарство Републике Српске Агенција за банкарство Републике Српске је основана 1998. Нов чанице конвертибилне марке (КМ) су први пут издате 22. квалитетног и законитог пословања" (из Закона о Агенцији за банкарство Републике . конструисање зграда и остале значајне дугорочне пројекте. јуна 1998. биле замољене да помогну заштити својих комитената од ризика каматне стопе – ризика од губитка усљед негативног кретања к. 67. а код тржишта еурообвезница зајмопримци издају обвезнице изван своје домовине.могућност губитка услед флуктуације у цијени валута ( девизног курса) Снадбијевање комитента краткорочним и дугорочним кредитима: међународне банке су главни извор кредита за мултинационалне корпорације и бројне владине јединице код куће и у иностранству. Гувернера је у складу са Законом име новао Медународни монетарни фонд. године Законом о Централној банци који је усвојила Парламентарна скупштина БиХ. Централна банка управља службеним девизним резервама остваре ним издавањем домаће валуте.51129 ЕУРО. Осигурање комитентових задужница и продаја нових обвезница на тржишту еурообвезница: развој права којим се гарантује друштву да од банке може узимати кредите до одређеног максимума од стране међународних банака. Оне омогућавају краткорочно и дугорочно финансирање за куповину сировина и прибављање новца за исплату. Централна банка дефинише и контро лише провођење монетарне политике БиХ.● ● ● ● ● ● Осигурање од изложености валутном ризику: комитенти који добијају или дијеле велике количине страних валута од својих банака траже заштиту од валутног ризика . године. енти тета.

инвестирање средстава која чине Фонд за осигурање депозита у складу са ограничењима Политике инвестирања агенције у складу са Законом о осигурању депозита у банкама Босне и .У успостављању Агенције за осигурање депозита БиХ и њеном раду велику савјетодавну и техницку помоц дала су господа Роберт Ц.Агенција се састоји од сједишта Агенције и филијале у сваком ентитету. Основи задаци Агенције за осигурање депозита Босне и Херцеговине су: осигурање прикладних депозита ("прикладни депозит" је укупан износ свих средстава који резултирају из депозита. Демлер. ● врши оцјену испуњавања услова и даје сагласност за издавање акција наредних емисија. ● доношење подзаконских аката којима се регулише рад банака. као и други задаци наведени у Закону о Агенцији за банкарство Републике Српске.Менаџер пројекта са задатком подршке у оснивању система осигурања депозита у БиХ) и Ромео Есангга (ГТЗ ГмбХ – Резидентни савјетник). Агенција је стална чланица двије међународне асоцијације и то: Међународне асоцијације осигураватеља депозита (ИАДИ) и Европског форума осигураватеља депозита (ЕФДИ). штедних рачуна или цертификата банке које је депонент депоновао у банци чланици) физичких особа у банкама чланицама у складу са Законом о соигурању депозита у банкама Босне и Херцеговине. ЈР (Одјел сталног савјетника за банкарство Министарства за трезор САД-а при Министарству финансија Федерације БиХ). ● надзирање пословања банака-контрола рада банака прегледом рачуна и друге документације. а Народној скупштини Републике Српске сваких шест мјесеци. предузимање одговарајућих мјера у складу са законом. дозвола за сваку промјену организационог својства и врсте послова које обављају. Агенција је самостална. ● укидање дозволе за рад банкама у складу са законом: ● управљање и надзор над поступком санације и ликвидације банака. Агенција је дужна доставити Влади Републике Српске полугодишње извјештаје о својим активностима.Сједиште агенције је у Бања Луци с филијалама у Сарајеву и Бања Луци.Извјештај садржи анализу стања банкарског сектора Републике Српске. опис дјелатности Агенције током извјештајне године и извод из рачуна за ту годину. издавање цертификата о чланству банкама које задовољавају критерије за учешче у програму осигурања депозита а то су: ● капитал ● ликвидност ● квалитет активе ● управљање ● профитабилност ● рачуноводствени стандарди ● резерве одузимање путем суспензије или окончања цертификата о чланству. Такође. непрофитна. Раинер Муеллер (ГТЗ ГмбХ . 69. Неки од основних задатака Агенције су: ● издавање дозвола за оснивање и рад банака.Српске). Агенција за осигурање депозита Босне и Херцеговине и РС Агенција за осигурање депозита Босне и Херцеговине основана је Законом о осигурању депозита у банкама Босне и Херцеговине. Извјештај о пословању Агенција подноси Влади Републике Српске свака три мјесеца. правна особа са пуним овлаштењем у складу са законом државе.

исплата осигурања депозита у случају престанка рада банке чланице у складу са Законом о осигурању депозита у банкам БиХ.00 или који је мањи. Банке чланице плачају премију осигурања. . износи прикладни депозит умањен за законски или уговорни дуг физичког лица према банци чланици у висини утврђеној одлуком Управног одбора Агенције а који сада износи КМ 35. заједно са обрачунатом каматом. Управни одбор Агенције најмање једанпут годишње утврђује висину стопе премије осигурања за све банке чланице. априла. на приједлог директора Агенције. гдје се као основица премије осигурања користе просјечни прикладни депозити на крају сваког мјесеца увечани за обрачунату камату .000.3%. доношење подзаконских аката којима се регулира осигурање депозита и пословање Агенције у складу са Законом о осигурању депозита у банкама Босне и Херцеговине.Херцеговине. Висина стопе премије износи 0. Уплата премије врши се тромјесечно. Највећи износ осигураног депозита. Тромјесечја почињу првог дана јануара. јула и октобра. који исплаћује Агенција по физичком лицу по банци чланици.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful