UVODNI DIO.:!!!-Fali..

1.Prvi trijumvirat
U borbi protiv Katiline dolazi do novog ujedinjenja nobiliteta i vitezova. Senat je povratio svoj raniji značaj i u sledećem periodu se pokazuje kao čuvar temelja aristokratske Republike, tradicionalne rimske libertas (slobode) – ideolog je Ciceron. On raskida sa popularima, ali se u pol. pitanjima nikad nije odlikovao postojanošću. Kod optimata veliki značaj stiče Marko Porcije Katon Mlađi. On je pristalica republike, starine, stoičke filozofije; ideal mu je Katon Stariji. Još kao kvestor reformiše upravu erarijem (državnablagajna). Katonovo poštenje i beskompromisnost ulaze u poslovicu.63. njegov energični govor, kada je podržao Ciceronovo mišljenje, odlučuje sudbinu Katilininih pristalica. 62. kao n. tribunistupa protiv kolege Kvinta Metela Nepota, koji se kao Pompejev pristalica zalagao da se ovome dodele vanredna ovlašćenja popovratku sa istoka. Kras se privremeno povlači iz politike posle Katilininog poraza dok Cezar, pak, deluje u korist Pompeja. Dolazi do uličnih nereda, senat proglašava vanredno stanje, ali uglavnomzahvaljujući Katonovoj intervenciji, planovi Nepota i Cezara nisu seostvarili.U Rimu je povraćen mir, no mnogi su se bojali Pompejevog povratka plašeći se da bi on kao Sula, mogao da osvoji vlast oslonivši se na svoju vojsku. Po završetku preture Cezar dobija dužnost u Španiji. Ali, njegovi mnogobrojni poverioci nisu hteli da gapuste iz Rima sve dok ne isplati ogromne dugove – uspeva da odesamo uz pomoć novčane pomoći i jemstva Krasa. Pompejev položaj posle njegovog povratka u Italiju. 62. njegova flota stiže u Brundizij. Uprkos svakom očekivanju Pompej je raspustio trupe. Ne ulazeći u grad on je očekivao svoj trijumf – očigledno je očekivao da mu ratna slava obezbedi prevlast u državi.Sa dr. str. imao je u vidu da osvajanjem vlasti neće naići na simpatijeoptimata koji se još sećaju Katiline. Udruživanje, pak, sa popularima iistupanje protiv postojećeg poretka moglo mu je izgledati kao rizik kojidovodi u opasnost rezultate njegove dotadašnje aktivnosti. U senatu gde veliki uticaj vrši Lukul prema Pompeju se odnose neprijateljski, istokao i u redovima populara. Dec. 61. (tačno godinu dana pošto se vraća)Pompej proslavlja sjajan trijumf, ali u pol. pogledu ostaje izolovan.Senat odbija njegovu kandidaturu za konzulat, kao i njegov zahtev za bezuslovnim potvrđivanjem svih njegovih mera na Istoku. Lukul je insistirao da budu priznate njegove sopstvene naredbe u istočnim oblastima – senat pristaje samo na pretresanje svih promena koje je Pompej izvršio u istočnim zemljama – ali to nije ni malo zadovoljavalo Pompeja. Nije

Cezar popularan među plebsom. jer su senatske sednice mogle trajati samo do zalaska sunca. 59. Pristalica senatora Marko Terencije Varon izdaje satire pod naslovom“Troglavo čudovište”. tribuna Flavija kojim se predlagalo da se Pompejevim veteranima podeli zemlja. a Cezar Kalpurnijom.prošao ni agrarni zakon n. Jedan od glavnih ciljeva saveza bilo je ostvarenje Pompejevih zahteva koje senat nije ispunio. obnovi ruiniranu privredu provincije i svoje finansije – on se vraća kao bogat čovek.pasivnog čoveka – za Cezarovog kolegu. Cezar i Kras) sklapaju sada nezvaničan (privatni) savez uzobavezu da će jedan dr. Njegovi protivnici uspevaju da sprovedu izbor Marka Kalpurnija Vibula – ekstremnog optimata. Za kratko vreme svog upravljanja uspeo je da pobedi Luzitance. odrekavši se trijumfa.Prvi trijumvirat Cezarov povratak iz Španije Cezar se vraća 60. I on se zaustavlja pred Rimom očekujući trijumf i boreći se za odobrenje da u odsustvu postavi svoju kandidaturu za konzulat. 4. Najuticajniji trijumvir bio je Pompej: ratna slava i vojnici koje je raspustio kućama. koji su obojica bili bez podrške senata i istovremeno u međusobnoj zavadi. kao i uticaj na provincije. on za sobom ima slavu obnavljača Marijeve partije. 3.“Cezarov konzulat“ Senat je ipak nemoćan pred trijumvirima.“Partija optimata i trijumviri“ Ovaj sporazum senatori dočekuju neprijateljski. 3 moćna čoveka u Rimu(Pompej.situaciju i izmiri Pompeja sa Krasom. dolazi u Rim lično učestvuje u izborimaza konzula i pobeđuje za 59. Posebno energično se protiv njih bori Marko Porcije Katon. kao konzul Cezar sprovodi 2 agrarna zakona – isti principi kao kod projekta agrarnog zakona Servija . Pompeja i Krasa“ Ogroman uticaj imalo je to što je Cezar umeo da iskoristi pol. Krasovo bogatstvo ušlo je u poslovicu.kćerkom jednog istaknutog pristalice trijumvira. Trijumvirat je učvršćen dinastičkim brakovima. „Tajni sporazum između Cezara. Pompej se oženio Cezarevom kćerkom Julijom. 2. Za vreme Cezarove borbe da u odsustvu budeizabran za konzula i kad su neki senatori počeli da naginju na njegovu stranu Katon govori u senatu čitav dan bez prekida čime sprečava donošenje odluke.Svaki ima prijatelja među nobilima i razvijenu klijentelu (uklijentskim odnosima sa njima čitavi gradovi – i u Italiji i poprovincijama). Ovo izaziva reakciju senata.Onda. pomagati – udruživanje u istoriji poznatokao Prvi trijumvirat.

ali su je na kraju i oni položili. kome su smele prisustvovati samo žene. pokušavao je čak da digne ustanak protiv njega. bogatstvao i odanu vojsku. Katon i Bibul su nasilno udaljeni. su izabrani konzuli – pristalice trijumvira. iako su razmere tih zakona skromnije.Posebnim zakonom potvrđene su Pompejeve mere na Istoku. politički klubovi koje je senat 64. Samo su Katon i još 1 senator uporno odbijali. što dovodi od međusobne mržnje izmeđuKlodija i Cicerona. sprovodi 4 zakona. U cilju sprovođenja zakona izabrana je komisija od 20 lica (20senatora među kojima i Ciceron). Po smrti namesnika Transalpijske Galije senat i tu oblast daje Cezaru. Pod pretnjom. Klodije je služio u Lukulovojvojsci. a među n.tribunima Publije Klodije.karijeru prvo počinje optužbom Katiline za iznuđivanje.na sastanak sa njegovom ženom Pompejom. 5. sproveden je Julijev zakon o iznuđivanju kojim je povećana kazna za iznuđivanje u provincijama i kompetencija provincijskih namesnika učinjena određenijom …Po zakonu n.tribune. polit. str. tribuna Publija Vatinija. ograničivši se na razvod. Takođe je snižena otkupna suma poreza u Aziji – zbog Krasa i njegovih prijatelja vitezova. U senatu oštra opozicija. tražio osudu. Zemljišne parcele dobija 20 000 ljudi. 62.“Klodijev tribunat“ Za 58. prigovor) tribuna Cezar nije ni obratio pažnju.siromašni građani sa najmanje 3 dece.Rula. Cezar odustaje odtužbe za skrnavljenje svetinje. Ova provincijska uprava Cezaru će pribaviti vojnu slavu. Pompejevi vojnici javljaju se naforum sa oružjem ispod toga. Pod deobu potpadaju još nepodeljena italska zemljišta. Početkom 58. vanredno širokim ovlašćenjima i pravom da mobiliše vojsku od 2 legije. u vreme praznika učast Dobre boginje. I rok i ovlašćenja su neuobičajena – jedini presedan bio je Manlijev zakon o Pompejevom komandovanju na Istoku.zatvorio u vreme borbe protiv Katiline . Klodije je prešao u plebejce. Cezar dobija na upravu Cisalpijsku Galiju i Iliriju.1. Na intercesiju (protest. Ciceron jesa dr. Pošto patriciji nisu mogli biti izabrani za n. prevashodno Pompejevi veterani. a zatim je isam možda među njegovim pristalicama. sa rokom od 5 godina. alisenat ih iznosi pred n.Po stupanju na dužnost Klodije preduzima sve mere da učvrstiCezarov uticaj među siromašnim plebsom. 81 obučen u žensko provlači se u kuću vrhovnog pontifika Julija Cezara.obnovljeni kvartovski kolegiji. senatore teraju dase zakunu na vernost zakonu.ukinuto je plaćanje žita koje je mesečno deljeno neimućnomplebsu2. skupštinu.

latenske kulture. ograničena vlast cenzora pri sastavljanju senatskih spiskova.zabranjeno je višim magistratima da za vreme komicija posmatraju nebeska znamenja.„ Keltska plemena“ Glavno stanovništvo slobodne Galije činila su keltska plemena –nosioci tzv. druga su bila u stadijumu raspadanja rodovskog poretka i formiranja države. a na severugermanska plemena.čime Klodije sebi privlači one senatore kojima je pretilo isključenje4. i prostirao na se na istok do Rajne. Kelti u užemsmislu (Rimljani zovu Galima) od Sene do Garone i Akvitanci od Garonedo Pirineja.3 glavne grupe keltskih plemena: Belgi na severu. Čuvali su obrede i svoje učenje utajnosti od neposvećenih. Klodije je u svojoj demagoškoj politici išao mnogo dalje od svog zaštitnika Cezara. ali i znatno različito od alfabeta.Početkom 50-ih I v. Nekasu još čuvala crte prvobitne zajednice. ali jeveći deo ove poslednje ostao slobodan i obuhvatao je veći deo današnje Francuske itd. “5. 6. Verske predstave imaju mračan karakter – verovanje u odmazdu posle smrti iseljenje duše. p. Na čelu plemena –rodovska aristokratija (Cezar je naziva vitezovima).Cezarovi ratovi u Galiji „ 58. jer su se optimati ovim izgovarali pokušavajući ponekad da donesene zakone proglašavaju nevažećim Klodije se okružio odredima sastavljenim od robova i proletera.3. “Ekonomski život (str. Taj deoRimljani su nazivali “Kosmatom Galijom” (Gallia Comata) za razliku od romanizovane Galije .)“ “Socijalni odnosi“ Keltska plemena nalazila su se na raznim stadijima razvitka. Samo druidi koriste pismo sastavljeno na osnovu grčke grafike. Rimljani poseduju čitavu Cisalpijsku Galiju i učvršćuju se u primorskom pojasu Transalpijske Galije. što je podsticalo vojnike na hrabrost . e. koja je zamenila kulturu ranog gvožđa. – 256. 254. Na jugu stanovništvo se mešalo sa Ibercima i Ligurima. predskazivalabudućnost i tumačila običajna prava.Pošto je spadao u sloj aristokratije koja je smatrala sva sredstva zadopuštena. – 56. Vođe (principes) seod ostalih izdvajaju uticajem i bogatstvom. n. čuvala starinska predanja.Veliki uticaj uživa sveštenička kasta – druidi: zatvorena sredina kojase starala o verskim pitanjima.Komicije poslušno primaju sve njegove predloge.

Njegovi uspesi u krajnjoj liniji bili su od malog značaja.“Sastanak u Luki“ Održan je u proleće 56. Goneći ih Cezar je prvi vojskovođa koji prelazi Rajnu provodeći 18 dana na njenoj desnoj obali – cilj:demonstracija rimske moći. –50. Politički savez učvršćen. a prava trijumvira proširena: Cezaru produžen rok upravljanja Galijom još za 5 god. upravljajući Španijom preko legata. Cezar se iskrcava sa 2 legije i pobeđuje plemena koja su mu krenula u susret.vojske. neophodno je izdržavanje rim.“Cezarov pohod u Britaniju“ 55.. Cezar ratuje sa germanskim plemenima koja su prešla Rajnu i želela da se učvrste u Galiji. Kras je krenuo u Siriju još pre završetka konzulata dok Pompej ostaje u Italiji. i 56. Većinu je uništio ali samo konjica uspeva da pređe preko Rajne.. Ostrvo je naseljeno Keltima koji su sa kontinentalnim saplemenicima bili vezani zajedničkom religijom. običajima i jezikom i često im pomagali u borbi protiv Rimljana. za 55. Trijumvire prate magistrati i promagistrati. Pompej i Kras izabrani su za konzula. Stupivši u pregovore sanjima Cezar ih iznenada napada. ali ekspedicija u zemlju okojoj su postojale najfantastičnije predstave. načinila je u Rimu dubokutisak. i odlikovao se izvanrednom svečanošću.Pompej i Kras su uprkos izvesnom otporu optimata uspeli da ostvare plan iz Luke. Sledeće54. mešanje u unutrašnje poslove galskih plemena (izdizanje jednog pl. pretorskog i konzulskog ranga. 9. Rima. posle čega Pompej treba da dobije na upravu Španiju sa rokom od 5 god. 8. prelazi ponovo u Britaniju. 10. a Kras za isto vreme Siriju – privlačila ga je svojim bogatstvom i željom za ratnom slavom u borbi sa Partima. 7. ali usled nepovoljnih vremenskih uslova prinuđen je na vraćanje i sklapanje mira.“ Zime između 55.i neustrašivost. „ Cezarove borba u Galiji u periodu 55. na . posle energičnih priprema (pojačangalskom konjicom) – prodire u dubinu ostrva i prelazi Temzu.“Antirimski pokret u Galiji“ Za vreme britanskog pohoda jača antirimski pokret Galiji – galskiodredi moraju da se bore na str.

On je u lancima odveden u Rim. prateći na burne događaje u Rimu. Jedinstvena organizacija ustanika se raspala. ali mnoga plemena su ipak nastavila borbu sa Rimom i poslednje borbe traju sve do 51. Rima dobijala su oproštaj. zakupaca. Od njih otpadaju čaki Edui i Rimljanima preti opasnost da budu otsečeni od Cisalpijske Galije u koju su ustanici takođe mogli upasti. istorije. Ustanicima se pridružuju čaki pl. pl. plan da odvojiCezara od njegovih severnih trupa delimično uspeva. koju su upropašćavali čitave provincije i često davali povoda nemirima. garnizon je u potpunosti pobijen. Jedan rim. Za razliku od prve god. Pokret je počeo među Belgima.Galija pod rimskom vlascu Kosmata Galija sve do Rajne postaje rimski posed. Dužna su da plaćaju danak od 40 000 000 sestercijagodišnje koji za razliku od drugih rimskih oblasti ne prikupljaju publikaniveć predstavnici pojedinih plemena. ali nije proglašena za provinciju. koji je otvorio Cezaru nove perspektive i doprineo radikalnim . koji je ubrzao raspadanje Republike i formiranje carstva. 12. obračunavajući se sa ustanicima sa izvanrednom surovošću. Rima.“Vercingetoriksov ustanak“ Sve je ovo predigra za veliki ustanak iz 52. Cezar spaja svoje trupa sa trupama svoga legata Labijena iz sev. Vercingetoriksov.Galski rat predstavlja jedan od najvažnijih događaja rim. Bitna Cezarova novina koja je Galiju spasavala preterane eksploatacije rim. e tvrdi u Aleziji gde ga Cezar otseca od ostatka galske vojske i glađu tera na predaju. Na čelu je mladi. Galije i kreće na jug. što nije apstrahovalo njegovu pažnju od galskih vođa. koja su ranije bila na str. Ali napad na Gergoviju završava se potpunim Cezarovim neuspehom – ustanak postaje sveopšti.račun dr. Ali Cezar deluje veoma odlučno. koja su prelazila na str.) – nezadovoljstvo i težnja da proteraju tuđineujedinjuju sve slojeve galskog drštva. ustanka Cezar je pokazao svoju blagost(clementia). Posle dugotrajne opsade Avarika pobijeno je preko 40 000ljudi (i žena i dece). Gali su formalno smatrani za rimske saveznike i bili su pod nadzorom upravnika Narbonske Galije (koja jeprovincija). 11. U ovo vreme Cezar je u Cisalpijskoj Galiji. a rim. logor u kome je legatbio Ciceronov brat Kvint držan je pod opsadom sve dok mu u pomoćnije priskočio Cezar. sve do Cezarovog trijumfa držan je u tamnici a zatim ubijen.talentovani vođa Arverna – Vercingetoriks.

distribucije. praznici. Marko Klaudije Marcel demonstrativno istupa protiv Cezarovog širokog deljenja rim. h l a đ e n jem ličnih odnosa između Cezara i Pompeja čemu je d o p r i n e l a s m r t Cezarove kćerke Julije. Narod zahteva osvetu Klodijeve smrti. tuče. i gal. vlašću romanizacija postiže brze uspehe.promenama pol. 14“Ubistvo Klodija“ 53. široko se razvila razmena između ital. 52. Jednom od novih građana koje je Marcel osudio rekao je da možed a s e ž a l i s a m o m C e z a r u . odreda Milona. D o l a z i d o s v a đ e . Potkupljene sudije oslobađale su sve optužene. zemljišta su počela intenzivno da se obrađuju. konzuli nisu bili izabrani jer su oko njihovih mesta vođene prave bitke između odreda Klodija (proleteri i robovi) i sl.Specifična galo-rimska kultura koja se razvijala u romanizovanim galskim naseljima odlikovala se specifičnošću i odigrala je veliku uloguu postanku zapadno-evropske civilizacije. pokloni i mita. kratko vreme pred Krasovu pogibiju. izbija požar u kome je izgorela kurija. a zavreme predizbornih zborova nastaju pravi oružani sukobi na ulicama Rima. a u prestonici nastaje situacij a o p a s n a p o vladajuću klasu. n a A p i j e v o m d r um u . N a k r a j u k r a j e v a . kolonije.Gomila podstaknuta govorima tribuna svečano prenosi Klodijev lešn a f o r u m . 15.“Građanski rat između Pompeja i Cezara“ T r i j u m v i r a t s e u s t v a r i r a s pa d a K r a s o v om p o g i b i j om .“Borba između Cezara i Pompeja .. kao i mnogim njegovim prijateljima i saborcima.“ U borbi optimata i trijumvirata dolazi do političkih procesa kojiuglavnom tretiraju zloupotrebe rimskih administrativnih i poslovnih ljudi u provincijama. građanstva stanovnicima Cisalpij skeGalije.sr e ć u s e s l u ča j n o b l i z u R i m a . u H o s t i l i j e v u k u r i j u ( g d e s e n a t z a s e d a ) – n a č i n j e n a j e pogrebna lomača. I pored docnijeg čestog nezadovoljstva rim. u kojoj su Milonovi ljudi ubili Klodija.situacije u Rimu.Ubrzo su osnovane rim. oblasti i počela je da se razvija proizvodnja poljoprivrednih i zanatskih izrađevina (koji su posle nekoliko decenija uspešno konkurisali italskoj robi).Cezaru je pao u Ruke ogroman plen.Krajnji oiptimati protiv CezaraKonzul iz 51. što mu je omogućio da razvije široku demagošku politiku u Rimu – predstave. 13.

Cezarove trupe su bile koncentrisane u Transalpijskoj Galiji. tribna. Pompejeve trupe koje su ostale u Italiji prelaze na Cezarovu str. tribuna iz 50. Cezar svoju akciju motiviše osvetom za gaženje prava n. Cezar sa 1 legijom prelazi Rubikon koja je galske provincije delila od Italije. i ranijeg pristalice optimata. pod uslovom da to isto učini Pompej.P o m p e j s t a j e n a s t r . Neočekivano ovaj predlog pr o l a z i u s en a t u s a o g r o m n o m ve ć i n o m . Glavne Pompejeve vojne snage ostale su u Španiji. koji kreće u Rim gde vlasti nisu dejstvovale. Ciceron koji se upravo vratio iz Kilikije gde je bio pro konzul pokušavao je da nađe puteve za izmirenje. Na sednici senata januara 49.C e z a r o v o p o j a v l j i v a n j e u I t a l i j i b i l o j e p o t p u n o n e o č e k i v a n o z a njegove protivnike. tribuni Marko Antonije i Kvint Kasije stavljaju svoj veto na odluku senata. Najpre predlaže senatu da mu ostave 2 legije i Cisalpijsku provinciju sa Ilirikom. sa kojima je Cezar kao i sa dr. a zatim pošto je ovo odbačeno pristaje da raspusti svoju vojsku. š t o C e za r n i j e u s p e o d a s p r e č i .. Kurion istupa i protiv Pompeja i protiv Cezara predlažući da istovremeno predaju svoja ovlašćenja što bi koristilo pre Cezaru jer je raspolagao ogromnim galskim plenom iimao široke veze među rimskim plebejcima.tribuni sakupili senatore koji su ostali u Italiji. s t ar a j u ć i s e s v im s i l a m a d a pokaže kako je protiv građanskog rata. Odluka senata nije dobila formu. ali su uskoro primorani da pobegnu Cezaru. Ovim aktom otpočinje građanski rat – pojava prokonzula sa vojskom u Italiji bila je protiv zakonita. a on se n a l a z i o s a 1 l e g i j o m u C i s a l p i j s k o j G a l i j i . Usled lažnih glasova da Cezar ide na Italiju konzul Gaj Marije poverava Pompeju komandu nad vojskom. pokušavajući da prebaci odgovornost za rat na svoje naprijatelje. Januara 49. a l i ko n z u l z a t v ar a s e dn i c u rečima: “Pobeđujte da biste dobili u Cezaru despota” (Apijan). zarobljenim protivnicima . 16“Cezarov prelaz preko Rubikona“ 10. Zato su n. Među njima se ističe Gaj Skribonije Kurion –n.o n z a j e d n o s a v e l i k i m d e l o m s e n a t o r a b e ž i i z R i m a i o t p l o v l j a v a i z Brundizija u G r č k u . optimamata iako je u prvo vreme krio svoj pravi odnos prema Cezaru koji ima i puno privrženika. a l i je s a d a č i t a va Italija bila njegova. N. ali kojeg je Cezar potkupio da bi prikrio svoj prelaz na Cezarovu str.A l i p o b e đ u j u k r a j n j i o p t i m a t i i s e n a t s k a o d l u k a j e d a C e z a r v r a t i ovlašćenja.

18. ali na t o j dužnosti ostaje samo 11 dana. sprovodi izbore za konzule i vraća diktatorska ovlašćenja. Pompeja koji ima veći broj dobro naoružanih ihranom snabdevenih vojnika kao i jaku flotu. Po povratku iz Španije Cezar je proglašen za diktatora.''Bitka kod Farsale i njen značaj'' Preimućstvo je na str.Krajem 49. Ostaci njegove vojske predali su se Cezaru. Tada Cezar uvodi u borbu svoje rezerve. On u svoje ruke uzima drž. a l i P o m p e j e v a f l o t a j e s p r e č a v a l a d a s e o d j e d no m č i t a v a p r e ba c i . Optimati koji su se nalazili zajednio sa Pompejem već su s e p r e p i r a l i o ko t o g a ko ć e b i t i i z a br a n z a C e z a r o v o g n a s l e d n i k a na dužnosti velikog pontifika – njihova samouverenost prelazi na Pompeja koji se odlučuje na otvorenu bitku.6. ali uzmiču n e i z d r ž a v š i protiv napade odabranog odreda i time otkrivaju bok Pompejeve vojske. juna 48. U početku nema uspeha ali kada mu stižu pojačanja iz Galije. a odatle u Egipat gde se nadao pomoći mladog . on tuče Pompejeve trupe kod Ilerde 49. uprkos protesta jednog od n. Na svom povratku Cezar je osvojio grčki grad Masaliju . u bici kod Farsale Pompej je pobegao sa bojišta. Neočekivanim napadom na Pompejeve španske legije želeo je da osujeti njihovu ofanzivu na Italiju. Pompejevi konjanici potiskuju Cezarove i počinju da potiskuju njegove trupe na desnom krilu.C e z a r o v o p r e d v i đ a i k o n c e n t r i š e n a d e s n o m k r i l u 2 0 0 0 s v o j i h najboljih legionara. za vreme kojih Cezar trpi znatne g u b i t k e . Prvi s u k o b i s u k o d D i r a h i o n a u Epiru. str.Njegov plan bio je da protivničku konjicu razbije izvrsnim snagama svoje konjice i da zada udarac protivničkom desnom krilu. Cezarova vojska sa dr. o s i m t o g a ona se rđavo snabdevala. blagajnu. Pompej beži prv o n a o s t r v o Lezbos. r a s po r e đ u j u ć i s v o j e t r u p e b l i z u grada Farsale. tribuna 17-„Bitka kod Ilerde“ Cezar ostaje u Rimu kratko. j e d o b r o d i s c i p l i n o v a n a . z a t o s e p o v l a č i u T e s a l i j u .postupio blago. Vraća prava svima k o j e j e S u l a proskribovao. . što je bilo neobično udoba Marija i Sule. koje prelaze u kontra napad na demoralisanog protivnika i osvajaju njegov logor. kreće u Grčku i iskrcava se u Epir.

podržna od Aleksandrinaca. vidi.3. ali je Ptolemejska partija. Rimljani pobeđuju u bici kod Nila. u vreme dinastičke borbe između Ptolomeja Dionisa i Kleopatr e k o j i s u p o testamentu Ptolomeja Auleta imali da vladaju zajedno. Stigavši u Egipat Cezar traži ogromnu svotu koju mu je dugovao Ptolomej Aulet i ar bitražu oko nasledstva prestola.Za ovo vreme Cezarovi neprijatelji prikupljaju snage.kralja Ptolomeja kome je ranije pružao zaštitu. 19. Neverovatnom brzinom Cezar stiže iz Egipta u A z i j u . Cezar se vraća u Aleksadriju kao pobednik i vra ć a n a v l a s t Kleopatru. U A l e k s a n d r i j i j e b u k n u o u s t a n a k k o j i d o vo d i u o p a sn o s t č a k i C e z ar o v ž i v o t .Ova bitka omogućava da se uporede vojni talenti dvojice protivnika– str. u s t a n i k a – i z go r e o i de o Aleksandrijske biblioteke. 270. vici. Farnak – sin Mitridata VI Eupatora zauzima kraljevine saveznice Rima i čak i Bitiniju koja je pripadala Rimu. b o j e ć i s e d a n e p r e đ e u s t r . Cezar se oduševljava Kleopatrom koja je posedovala i um i obr azovanje – K l e o p a t r i j e b i o p o t r e b a n o s l o na c n a C e z ar o v u v o j s k u . je po Ptolomejevom naređenju bio izdajnički ubijen dok se iskrcavao na obalu. . a o vo m p a k ogromna sredstva za ostvarenje njegovih političkih planova. n e z a d o v o l j n a n j e g o v o m p o l i t i k om . Ptolomej Dionis gine. Pošto je tajno prodrla do njega. Cezara spašavaju na vr e m e p r i s t i g l a pojačanja iz Sirije. Izbio je otvoren irat i Kleopatra je prognata iz Aleksandrije.“Aleksandrijski rat i Cezarova pobeda nad Farnakom“ Cezar stiže u Aleksandriju 3 dana posle Pomejeve smrti. b e z n a r o č i t e m u k e p o b e đ u j e F a r n a k a i l a k o n s k i ja v a l j a u R i m svoju pobedu – veni. Ali. O n n a r e đ u j e d a se s p a l i f l o t a ko j a s e n a l a z i l a u l u c i .Cezar proglašava i Ptolemeja i Kleopatru za egipatske kraljeve.

20. pa je ukupno trajao od 43. e. ograničenu jedino vremenskim rokom od pet godina. Stoga su Oktavijan. do 33. godine st. novembra 43. Marka Antonija i Marka Emilija Lepida. Antonije i . ali je zatim produžen za još pet godina. e. godine koji je imenovao "trojicu s konzulskim ovlašćenjima za uređenje države" (lat. Trijumviri su imali vrhovnu vlast u državi.DRUGI TRIJUMVIRAT Drugi trijumvirat je moderni naziv za zvanični politički savez između Oktavijana (kasnije nazvanog "Avgust"). Taj raskid sa senatom i pritisak trupa naterali su Oktavijana da se približi Cezarovim prijateljima. godine st. Kada je nakon mutinskog rata (43.) Oktavijan odbio da se konačno obračuna s Antonijem i zada mu odlučujući poraz. Savez je prvobitno sklopljen s rokom trajanja od pet godina. koji je sklopljen 26. triumviri rei publicae constituendae consulari potestate). e. došlo je do njegovog razilaženja sa politikom senata. koji je bio tajnog karaktera. drugi trijumvirat ozvaničen je zakonom donetim 43. Za razliku od prvog trijumvirata. st.

a nagrađivao one koji su im se suprotstavili. U dve bitke kod Filipa 42. Trijumvirima je predstojao i zadatak da unište republikance: na Siciliji se učvrstio Sekst Pompej. a njegove trupe primljene su u službu Oktavijana. i krenuo u Italiju. čim se vrati s Istoka. uglavnom vojnika i veterana. Tu je sklopio sporazum sa Sekstom . Napustio je Egipat u proleće 40. Trijumviri su među sobom podelili zapadne provincije i rešili da pribegnu sistemu proskripcija. U Tarsosu Antonije se upoznao sa egipatskom kraljicom Kleopatrom. stanovnici proterani sa zemlje. Marko Vipsanije Agripa. Tamo su trijumviri uputili svoju vojsku. st. Taj sukob. Prema italskom stanovništvu veterani su se ponašali kao osvajači. Nezadovoljstvo italskog stanovništva iskoristili su Antonije. koja je tamo stigla da bi se opravdala od optužbe da je podržavala Kasija. a da se Oktavijan vrati u Italiju i nađe zamlju za vojnike. pa je ukupno pogubljeno oko tri stotine senatora i dve hiljade vitezova. na čijem su čelu bili Oktavijan i Antonije. e. kao i senatori i vitezovi koji su bili na strani ustanika. st. nedaleko od grada Bononije (današnje Bolonje) sporazum koji je poznat kao "drugi trijumvirat". Zemljišta koja su pripadala stanovnicima tih gradova konfiskovana su. gde je ubrzo umrla. Lucije je amnestiran. vratiti svoja vanredna ovlašćenja i uspostaviti slobodu. ali su zato bili surovo kažnjeni stanovnici Peruzije. Arimin. poznat kao Peruzinski rat (41–40). Grčka i Makedonija prišle su Cezarovim ubicama Marku Juniju Brutu i Gaju Kasiju Longinu. a Sirija. Vojne snage Bruta i Kasija bile su stacionirane u Makedoniji i blizu Filipa stvoren je utvrđen logor. Fulvija je pobegla u Grčku. uspeo je da borbu s ustanicima lokalizuje u etrurskom gradu Peruziji (danas Peruggia). aktivnih protivnika cezarovaca. Oni su sakupili vojsku od nezadovoljnih Italika. Kapua i dr. e. republikanska vojska bila je potučena. st. koji je komandovao Oktavijanovim trupama. koji su poveli agitaciju protiv Oktavijana. obećavajući da će Antonije. a novi su vlasnici dobijali obrađenu zemlju zajedno s robovima. Za to vreme Antonije je na istoku tražio novac za isplatu vojnika i regulisao odnose u istočnim provincijama. Antonije je s njom krenuo u Aleksandriju. Među poginulima bio je i Ciceron. Oktavijan je rešio da veterane naseli po kolonijama osnovanim na teritoriji šesnaest italskih gradova (Ankona.Lepid sklopili 43. Azija. Proskripcije se nisu ticale samo senatora.). Dogovoreno je da Antonije ostane na istoku i sakupi novac. već su u spiskove unete i osobe poznate po svom bogatstvu. gde je proveo jedno vreme kao kraljičin gost. On je kažnjavao gradove koji su pružali podršku Brutu i Kasiju. Ali čitav zemljišni fond u Italiji već je bio iscrpen. e. završio se pobedom Oktavijana. a Brut i Kasije izvršili su samoubistvo. koji je u spiskove unet na insistiranje Antonija. njegova žena Fulvija i brat Lucije.

pa je stanovništvo u Rimu postajalo sve nezadovoljnije trijumvirima. st. a Lepid Afriku. Oktavijan je njegove trupe privukao sebi i Lepid je bio lišen vlasti. Na jugu Italije došlo je i do sukoba njihovih trupa sa Oktavijanovim. kojim je zapovedao Marko Vipsanije Agripa. u bitkama kod Mila i kod Nauloha 36. ali kada je pokušao da zauzme celu Siciliju. a odbegli robovi priznati za slobodne. . Tenzije između Oktavijana i Antonija na kraju su dovele do novog građanskog rata. uključujući ih u svoju vojsku i mornaricu. Stoga su trijumviri 39. Međutim.Pompejem. Kako je početak rata bio neodređen. e. po kojem je Oktavijan od Antonija dobio lađe za borbu sa Pompejem. Oktavijan je sa Antonijem sklopio sporazum 37. Sardinija i Peloponez. e. st. Uprkos sporazumu u Puteoli. jer vojnici nisu želeli novi građanski rat. Oni koji su se kod njega sklonili od proskripcija bili su amnestirani. a nekoliko hiljada njih kažnjeno je smrću. st. a osim toga. ali je ubrzo došlo do izmirenja. u Puteoli sklopili sporazum sa Pompejem. on je primao i odbegle robove. e. u Tarentu. kojim je on priznat za zapovednika rimskih pomorskih snaga i kojim su mu na upravu dodeljene Sicilija. trideset hiljada odbeglih robova vraćeno je svojim gospodarima. on je nastavio da prima odbegle robove. Posle sporazuma u Puteoli većina aristokrata vratila se u Italiju i sada su vladajući krugovi rimskog društva počeli da na Seksta Pompeja gledaju kao na gusara. Emilije Lepid. Oktavijanova flota. ovaj sporazum bio je kratkotrajan: Pompejeva flota i dalje je otežavala kretanje brodova ka Italiji. To je iskoristio Oktavijan. Sekstu Pompeju. koji je krenuo u borbu sa Pompejem. Antonije je dobio istok. st. Istovremeno. a ubrzo i do propasti Rimske republike i uspostavljanja principata. na Oktavijanov se zahtev uključio u borbu protiv Seksta Pompeja. porazila je Seksta Pompeja. sklopili sporazum kojim je izvršena nova podela provincija: Oktavijan je dobio zapadne provincije s Ilirijom. Pripadnici viših staleža su od proskripcija bežali na Siciliju. koji je dugo vremena stajao po strani. Eliminacijom Lepida iz uprave nad državom faktički je nestalo trijumvirata. U Brundiziju su trijumviri 40. koji je pobegao u Aziju i sledeće godine tamo bio ubijen od pristalica Marka Antonija. a Antonije je od Oktavijana dobio nekoliko legija za borbu protiv Partije. ali više nije imao nikakvog političkog uticaja. Pompej je ometao kretanje brodova koji su Rimu donosili hranu. a Oktavijan za borbu sa Sekstom Pompejem. e. On je ostao u životu. Antonije i Oktavijan dobili su pravo da mobilišu trupe u Italiji: Antonije za borbu protiv Parta.

48. osvojio je cijelu Galiju. Naslijedio je Gaja Marija. Nakon toga krenuo je za Pompejom i senatom. Savez trojice je dobio naziv trijumvirat. godine u bitci kod Farsala između Cezara i senata. Egipatski vladar je pogubio Pompeja jer nije želio rat protiv Cezara. Korak po korak. Kras i Gaj Julije Cezar sklopili su tajni savez o podjeli vlasti. On je inače bio vođa populara. 48. 59. Cezar nije imao ni novac ni vojsku. godine prije Krista senat vraća Cezara u Rim. Kras je postao namjesnik u Siriji. Cezaru se više svidjela sestra. Cezar je u Galiji stvorio izuzetno jaku vojsku i silno se obogatio. Cezar je krenuo prema Rimu sa svojom vojskom i nije znao što da radi. Kras je bio najbogatiji čovjek u Rimu.ZAKLJUCAK: -60. godine prije Krista postao je prokonzul u Galiji. Dok je Cezar osvajao Galiju. Zvala se Kleopatra. Cezar je pomogao Kleopatri uz to da Egipat mora plaćati poreze Rimu. . Te godine je izgorjela Aleksandrija kakvu ju je ostavio Aleksandar Veliki. Gaj Julije Cezar je pomoću Krasa i Pompeja postao rimski konzul. godine prije Krista Pompej. Cezar je brzo osvojio Rim jer je on bio vođa populara i imao je podršku naroda. Dolazi do saveza između Pompeja i senata. Cezar je u Egipat stigao kad su se za prijestolje borili brat i sestra. Senat i Pompej nisu htjeli čekati Cezara u Rimu već su otišli u Grčku. Razmišljao je do rijeke Rubicon. Cezar je krenuo u Egipat za Pompejom. Na taj način je počeo drugi građanski rat. a Siriju napadaju Parti. Tu je rekao: ''Kocka je bačena'' i sa svojom vojskom je krenuo na Rim. a Pompej je veliki vojskovođa. Pompej bježi u Egipat. Zbog toga je iste te godine dignut ustanak u Aleksandriji protiv Rimljana. U međuvremenu je Marko Kras poginuo.

na Martovkse Ide. Cezarov posinak. a Marko Antonije je dobio istočne provincije. Oktavijan se počeo sve više približavati senatu. a na drugoj Cezarovi pristaše. Na jednoj strani su bili optimati. Iz igre je prvi ispao Lepid. Njih trojica su sklopili 2. Oktavijan je dobio Italiju i sjeverne provincije. Isto tako. godina. Lepidu se dogodilo da je Pompejev sin u Africi digao pobunu. Senat i Oktavijan pozvali su natrag Marka Antonija i objavili rat. Lepid je dobio naziv vrhovnog svećenika i dobio je Afriku. godine prije Krista.Na dan 15. trijumvirat. ožujka. Oktavijan je morao intervenirati i skršio je pobunu i oduzeo Lepidu svu vlast. borili su se međusobno za vlast Marko Antonije koji je vodio konjicu. godine prije Krista Cezar je ubijen i počeo je treći građanski rat koji je trajao do 31. Ostali su Oktavijan i Marko Antonije. 44. a s istoka su dolazile vijesti da je Marko Antonije dijelio provincije Kleopatrinoj djeci. U Rimu je bilo kaotično stanje pa je narodna skupština prepustila neograničenu vlast toj trojici na 5. . Marko Antonije je u Rimu bio oženjen Oktavijanovom sestrom. Lepid koji je vodio mornaricu i 19-godišnji Oktavijan.

.................sliku sekst pompeja...........pompej.................de mi ubaci sliku koju:cezar. i ostavi prvu stranu slobodnu za uvod da napisem i to je to--- .....1 Prvi trijumvirat.novac na kojem je marko antonije....SADRZAJ Uvod...........................2 Prvi trijumvirat Cezarov povratak iz Španije.........................3 de uradi ovaj sadrzaj prema gore tim naslovima ali da mi naslov svaki zapocinje na novom listu......i neka slova sva budu jednaka i da malo uredis to ti znas...oktavijan.de mi napravi i ono kako ide prva stranica maturskog JU GIMNAZIJA...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful