You are on page 1of 13

Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama

Deo I

Deo I
1. UVOD
1.1. Kratak osvrt na dosadašnje pristupe tehnološkim promenama Najveci broj ekonomista XVIII, XIX i početkom XX veka ukazivao je na važnost novih mašina kao uzroka ekonomskog rasta, ali se to uzimalo kao činjenica koja se podrazumeva i kojoj dalja objašnjenja nisu potrebna. U XX veku, tehnološki razvoj je tretiran kao EGZOGENI faktor ekonomskog razvoja sa zakonitostima neekonomskog karaktera, uprkos činjenici da tehnološka promena predstavlja najznačajniji izvor dinamizma u kapitalističkim ekonomijama. Od 1990-tih, sve više se širi misljenje da je tehnološki razvoj ENDOGENI faktor ekonomskog razvoja, tj. da kao takav deluje interaktivno u odnosu na ekonomiju i društvo. Najvazniji pravci ekonomske analize XX veka: 1) Šumpeterova teorija (prva polovina XX veka) Radi se o autoru čiji se radovi često koriste, u izvornom ili modifikovanom obliku, kod razmatranja tehnološkog razvoja sa aspekta koncepta evolutivnog napretka. Naime, Šumpeter je tretirao procese ekonomske evolucije kao posledice inovacija. -4 -

pad nezaposlenosti. bilo tržišta. dominatnih vrednosti ekonomske strukture.) .pad cena pod uticajem rasta ponude novih proizvoda na tržištu. koja se odnosi na stvaranje novih vrednosti (bilo proizvoda. proces tehnološke promene iskazuje se preko inovacija. karakterišući tzv. i to: a) uvodjenjem novih proizvoda ilil novih kvaliteta proizvoda b) uvodjenjem novih metoda proizvodnje c) otvaranjem novih tržišta d) osvajanjem novih izvora sirovina i poluproizvoda e) realizacijom nove organizacije proizvodnje Bitna obeležja ove teorije su: ..) razaranjem ili značajnom modifikacijom starih.značaj preduzetnika u ekonomskom razvoju („sadržaj preduzetništva je realizacija inovacija”) . što dovodi do smanjene tražnje za sredstvima za proizvodnju..neravnomerni nastanak tehnoloških inovacija („grozdovi”) i ciklično kretanje privrede . rast investicija.. pada kamatnih stopa i povećanja nezaposlenosti .„period apsorpsije tehnološkog progresa” odvija se najčešće u -5 - . Prema Šumpeteru. čime raste broj preduzetnika i samih inovacija.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I Šumpeter je uveo pojam kreativne destrukcije – kao osnove kapitalističkog razvoja.. period prosperiteta (privredni rast. kupovne moci.stimulativno dejstvo uspeha pionira novih tehnologija na ostale. bilo načina transporta. ..

Denison i Solou. koji je imao udeo u doprinosu rastu produktivnosti i stvaranju nacionalnog dohotka. rad. jer stara preduzeća usled konkurentskog pritiska modernizuju i racionalizuju svoju proizvodnju Prema Šumpeteru.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I vreme depresija. Na osnovu empirijskih ispitivanja i teorijske elaboracije. -6 - . kapital). NEKONVENCIONALNI faktori. utvrdjeno je da na ekonomski rast. 2) Neoklasicna teorija rasta (sredina XX veka) U okviru ove grupe teorijskih razmatranja. ostvaren je značajan napredak u razmatranju problema uticaja tehnike i tehnologije na ekonomski rast. pored TRADICIONALNIH faktora (priroda. čiji su najznačajniji predstavnici bili Abramovic. postoje tri tipa ciklusa u kapitalističkom razvoju: 1) dugoročni (Kondratijev ciklus) . Ti nekonvencionalni faktori su se u konkretnim analizama pojavili kao neobjašnjeni deo u formi REZIDUALA.proces nastajanja i apsorpcije radikalnih inovacija (u trajanju od 48-60 godina) 2) srednjoročni (Juglar ciklus) (u trajanju od 8-10 godina) 3) kratkoročni (Kičin ciklus) (u trajanju od oko 40 meseci) Iako je Šumpeterova teorija nailazila i na odobravanje i na osporavanje. činjenica je da je on bio prvi autor koji je eksplicitno naglasio značaj inovacione i preduzetničke aktivnosti u ekonomskom razvoju. utiču i tzv.

koja je dala radikalnija objašnjenja reziduala i dugoročnog rasta proizvodnog potencijala. Prema novoj teoriji rasta.pronalascima. * obucavanje agenasa proizvodnje. dugoročni poslovni uspeh i -7 - . što ima opadajuće prinose tokom vremena.poboljšanju kvaliteta rada . i * razni oblici inovacija . tehnološke inovacije imaju rastuće prinose tokom vremena. i obrnuto . šta REZIDUAL hipotetički obuhvata? Prema teoriji. 3) Nova teorija rasta (druga polovina XX veka) Radi se o tzv. Rad na kvantifikovanju rezidualne veličine doveo je u daljem istraživanju do koncepcijske korekcije i preciznije identifikacije.boljem vaspitanju i iskustvu . * najbolji kvalitet resusa. opredmećenim u primeni novih masina.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I Postavlja se pitanje. Dakle. Nova teorija rasta kaže da investicije čine tehnologije vrednijim. za razliku od konvencionalnog investiranja u fabrike i postrojenja. Ova teorija naglašava prvenstvenu ulogu ulaganja u R&D i ljudske resurse. a uticaj reziduala je pripisan: .tehnologije čine investicije vrednijim. to su: * najbolja alokacija resursa u vremenu. novoj endogenoj ili neošumpeterijanskoj teoriji rasta. i argumentuje tezu da je tehnologija deo ekonomskog sistema i da je ekonomski rast rezultat tehnoloske promene.

razvoj velike globalne firme Cisco Systems) -8 MREŽNA EKONOMIJA ili E- . jer cene više zavise od vremena. obrazovnu i zabavnu aktivnost (npr. Nova tehno-ekonomska paradigma Poslednje decenije dvadesetog veka mogu se označiti kao period TEHNOLOŠKE REVOLUCIJE u domenu kompleksa aktivnosti na relaciji nauka-znanje-informacija.. To zahteva drugačije institucionalno uredjenje i drugačiji cenovni sistem prilikom proračunavanja uspešnosti. Faze ove tehnološke revolucije su: ™ I faza (sredina 1980-tih): karakteriše je uticaj mikroprocesorske tehnologije na računarsku delatnost i komunikacije (npr. Microsoft i mnogo novih visokotehnoloških kompanija sa komplementarnom proizvodnjom) ™ II faza (pocetak 1990-tih): karakteriše je porast značaja mrežnih tehnologija za poslovnu. 1. troškova i rizika tazvojne aktivnosti. u to vreme su stvoreni Intel. Novi privredni i društveni kontekst označava se i kao DRUŠTVO ZNANJA ili INFORMACIONO DRUŠTVO ili DIGITALNA EKONOMIJA ili KONOMIJA.. Savremena svetska privreda se više temelji na idejama nego na objektima i više na nematerijalnom nego na materijalnom.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I kompetitivnost savremenih privrednih subjekata zavise od korišćenja potencijala tehnoloških inovacija. nego od samih troškova jedinice proizvodnje. 2.

nove terminologije. povećanje i liberalizacija tržišta. zaštićena marka. podrazumevaju vrhunski proizvod stvoren: * povećanim i specifično strukturisanim ulaganjem u NIR.) Dakle. * intenzivnim interaktivnim vezama nauke i privrede. prava intelektualne svojine.nevidljiva imovina). koji menja model razumevanja informacione delatnosti i poslovne aktivnosti (formiranje novih ekonomskih disciplina. Nove tehnologije i visoke tehnologije Jedno od osnovnih pitanja savremene poslovne aktivnosti je da odgovori na izazove upravljanja novim tehnologijama i inovacijama. za razliku od prethodnog razdoblja u kome je vidljiva ili fizička imovina bila osnovni predmet aktivnosti u tehnološkoj i inovacionoj oblasti. reputacija. naucnih i univerzitetskih institucija. nove tehnologije i visoke tehnologije. Postojeće kompanije u razvijenom privredama troše najmanje 5% svog prihoda za razvoj novih tehnologija i inovacije. 1. i -9 - . a nove kompanije ulažu i znatno više! Smanjeni troškovi informacionih tokova. odnosi sa potrošačima (tzv.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I ™ III faza (od sredine 1990-tih na ovamo): eksplozivni rast Interneta. ukazali su na nove činioce kreiranja vrednosti – znanje.3. itd. poslovnu aktivnost na početku XXI veka karakterišu NEMATERIJALNI I NEVIDLJIVI RESURSI ili IMOVINA. kompetencije. Kao oslonac nove tehno-ekonomske paradigme (TEP).

visoka dodatna vrednost -10 - . Osnovne KARAKTERISTIKE NOVIH .obrazovnih potreba. posebno za visokostručnom radnom snagom i kreativnim radom ™ mala i opadajuća stopa: .energetske i resursne intenzivnosti .VISOKIH TEHNOLOGIJA su: ™ visoka i rastuća stopa: . roba i usluga.elastičnosti tražnje po dohotku .osetljivosti na krize i efekte kriza u okruženju .fleksibilnosti reprodukcionih sistema i procesa .široki potencijali za primenu i difuziju u različitim oblastima ekonomskog i društvenog sistema .kao i kratki životni ciklus proizvoda. te značaj intervencija države u svim fazama razvoja tehnologije Osnovni REZULTATI primene novih tehnologija – visokih tehnologija su: .intenzivnosti u oblasti kapitala.importnih potreba i kreiranje male ili privremene uvozne zavisnosti u globalnom okviru . nauke i informacija . obrazovanja.povećanje pouzdanosti i efikasnosti sistema .Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I * celovitim razvojem naučno-istraživačkog kompleksa i inovacione aktivnosti.podizanje kvaliteta i funkcionalnosti proizvoda i usluga .štetnih efekata na prirodno i društveno okruženje .akumulativnosti .

predstavljenom u narednoj tabeli.korišćenje minijaturnih baterija kao izvora energije Stavovi o uspešnosti u oblasti novih tehnologija – visokih tehnologija mogu se grupisati u okviru sledećih 6 tema: 1.obrada informacija pomocu mikroelektronike .smanjenje troškova i zagadjenja čovekove okoline . organizaciona kohezija 4.smanjenje potrošnje energije i sirovina. preduzetnička kultura 5.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I . prilagodljivost 3. -11 - . zemalja OECD-a.merenje vremena pomocu kvarca . top menadžment punog obima Odnos nove tehnologije/visoke tehnologije – R&D: Klasifikacija tehnoloskog nivoa vrsi se prema odnosu ulaganja u R&D i ukupnog prihoda! Klasifikacija tehnološkog nivoa se vrši prema odnosu ulaganja u R&D delatnost i ukupnog prihoda. moguće je uočiti evoluciju koja se u tom okviru dešava.visoka stopa rasta Npr. Na primeru najrazvijenijih zemalja savremene svetske privrede. obican elektronski sat objedinjuje 4 ključne tehnologije nove TEP: .predstavljanje informacija pomocu mikrokristala . osećaj za integritet 6. biznis fokus 2. a povećanje potrošnje znanja i informacija .

i 2.visoke tehnologije su: 1. deo globalnog takmičenja za prevlast u ekonomskoj i političkoj strukturi svetske privrede. deo institucionalnog uredjenja i načina na koji se tehnologija koristi od mase stanovnika u svakodnevnoj životnoj aktivnosti. -12 - .Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I Nove tehnologije.

tehnološke alijanse. Najnovija faza globalnog razvoja se karakteriše smanjenjem insistiranja na vlasničkoj osnovi i kompletnoj direktnoj kontroli reprodukcionog lanca. Sistematizovan pregled broja alijansi koje su formirane u tri značajne oblasti visokih tehnologija od početka osamdesetih prikazan je na sledećoj tabeli. Nove tehnologije. Tehnološke alijanse u sektoru visokih tehnologija obuhvataju sve dosada poznate oblike.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I Nove tehnologije su. dakle. u kojima se u prvi plan stavljaju pozitivni sinergetski efekti takvog povezivanja za sve učesnike. uz dominaciju R&D sektora i jednosmernih tehnoloških -13 - . nego i država koja svojim partnerstvom specifičnog tipa daje podsticaj razvoju u oblasti.U strateškim alijansama se kao partneri ne pojavljuju samo kompanije. područje intenzivne saradnje izmedju proizvodjača iz različitih delova svetske privrede. a usmeravanjem ka oblicima interaktivnog i fleksibilnog povezivanja firmi u strateške. postale su predmet intenzivnog uspostavljanja različitih veza izmedju kompanija iz različitih delova svetske privrede sa različitom motivacijom.

ključni ZADACI savremenih menadžera su: 1. Glavni tehnološki oslonac nove tehno-ekonomske paradigme su visoke. kada je naučno znanje samo u nekoliko industrija bilo od ključne važnosti za tehnološke promene. integracija tehnologije sa strategijom firme -14 - . 2. upravljanje novim tehnologijama i inovacijama. One sublimišu obeležje nove TEP. generičke. za razliku od XIX veka. Primer formi tehnoloških alijansi u oblasti nvih tehnologija je dat u narednoj tabeli. propulzivne ili supertehnologije. bazične. i valorizuju visoku vrednost nauke i informacije kao specifičnog strateškog inputa – ZNANJE KAO INTERMEDIJARNI PRODUKT.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I tokova u okviru ugovora o isporuci originalne industrijske opreme. Iz tog razloga.

tehnološka strategija .menadžment operacija i proizvodnje . Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama uključuje: A.Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I 3.menadžment razvoja novih proizvoda . specifična područja: .menadžment istraživanja i razvoja .4.proces komercijalizacije -15 - . razvoj i iskoriscavanje inovacionih kapaciteta firme 1.tehnološka saradnja .

apsolutnu dimenziju (prednost je rezultat postojanja tržišta za ono što firma proizvodi) -16 - .učenje .resurs od najvišeg značaja za postizanje.kompleksnost . opšta područja: .znanje Nove tehnologije i inovacije .kreativnost .rizik . održanje i razvoj konkurentske prednosti Konkurentska prednost ima: .Upravljanje novim tehnologijama i inovacijama Deo I B.relativnu dimenziju (prednost kao rezultat poredjenja aktivnosti firme sa aktivnošću konkurenata) .