KONFUCIJANSKI MORALIZAM I EKONOMIJA U SATSUMI

Jedno od područja koje je zaslužno za razvoj ekonomije je Satsuma, u jugozapadnom Japanu. Satsuma je bila udaljena od političkog uticaja Eda, kao i od trgovinskih centara Kjota i Osake. I pored toga što je ova oblast bila geografski izolovana, samuraji i obični ljudi su pokušali da ograniče trgovinu. Baš zbog toga i rastudih troškova je došlo do krize u 18. veku., protiv koje se borila birokratija pod daimjoom Shimazu Shigehideom, pokušavajudi da uvedava proizvodnju dobara koja su unosna. Ipak prirodne nepogod i visok nivo potrošnje su erodirali, kao i sama dobit stečena u trgovini. U potrazi za rešenjem, ministri se konsultuju sa poznatim političkim ekonomistom i poljoprivrednim stručnjakom, Nobuhirom. 1827. postavljen je Zusho Hirosato kao nadležni za finansije u Satsumi, koji sprovodi uspešne ekonomske refore po uzoru na Nobuhiroa. Sa ovim reformama Satsuma izlazi iz dugova,njihova preduzeda postaju profitabilna. 1840-ih Satsuma postaje jedna od najbogatijih oblasti u Japanu.Što kasnije koriste da sruše šoguna i promovišu japansku modernizaciju nakon Meiji restauracije 1868.godine.Glavni ekonomski lideri i stvaraoci ekonomske politike u Meiji periodu imalisu iskustvo kao zvaničnici u Satsumi, stoga je neophodno razumeti razvoj ekonomske misli i politike u Satsumi. SATSUMA NA RUBU TOKUGAVA SISTEMA Satsuma je bila jedna od najvedih oblasti u Tokugava političkom sistemu, Shimazu porodica jedna od najuticajnijih, i to među tozama daimjoima, onih koji su se smatrali autsajderima od strane vladara.Shimazu se uzdižu još u 12.veku, ali možda značajnije je da se spomene da je krajem 16. veka Shimazu Yoshihiro učestvovao sa Hideyoshijem u invaziji na Koreju.I nakon što je Hideyoshi umro japanska vojska se povukla u Japan, a Yoshihiro je doveo zarobljenike iz Koreje u Satsumu, koji su uglavnom bili zanatlije i bili prinuđeni da podučavaju grnčare u Satsumi o svom umedu i načinu pravljena njihovog delikatnog porcelana. Taj porcelan kasnije postaje poznat kao satsuma ware, kao i jedna od najunosnijih industrija tog perioda. Bez obzira što su bili tozama daimjoi, bili su isključeni iz centralne vlade šoguna, ali zbog svoje modi i veličine, nije im oduzeta ni zemlja ni druga svojina, kao što je to uči njeno manjim oblastima.U Satsumi je bio znatno vedi procenat samuraja nego što je bio u ostatku Japana. Takođe su izbegli pokušaj Tokugava šogunata da kontroliše trgovinu sa drugim zemljama, i Satsuma uspostavlja odnose sa Rjukju kraljevstvom koristedi ostrva kao posrednika za inostranu trgovinu. Unutar Satsume je kontrolisan tok trgovine i informacija i uspevalo je dasama teritorija bude izolovana.Poluautonomni dvorci, u regionima Satsume, su bili u obavezi da budu samodovoljni u proizvodnji žitarica.Shimazu je kontrolisao svoje vazale slično kako je to činjeno u Tokugava šogunatu, regionalni gospodari su morali da borave kod daimjoa i da ostave taoce kada se vradaju svojim domovima. Administrativni distrikti u Satsumi su se zvali go, bilo ih je 102, svaki je imao svoj administrativni centar, a daimjo je slao izaslanike jito da upravljaju datom oblasti, kao i ratnike goshi, koji se korišdeni i od strane jitoa i regionalni gospodari za upravljanje teritorijom. Samuraji nižeg statusa su obrađivali zemlju koju su dobili od daimjoa, i neretko je bilo teško tako preživeti pa su se upuštali u trgovinu i zanatstvo da uvedaju svoje prihode ( shinokosho – shi-samuraji, no-seljaci, ko-zanatlije, sho-trgovci). Bilo je više samuraja nego običnih seljaka. I ta ideja o uspešnom vojniku zemljoradniku se pokazala nedostižna, jer je goshi domadinstvo bilo neefikasno u poređenju sa seljačkim koje se specijalizovalo za zemljoradnju.

Pa je pokušala 1691. Gotovo svi proizvodi su bili pod direktnom ili indirektnom kontrolom državnog monopola. nije više bilo potrebe za posredstvom Rjukju kraljevstva u trgovini sa Kinom. Zbog nedostatka kineskih dobara. je Qing dinastija odobrila trgovinu sa Japanom. perajima ajkula. slabo razvijene monetarne ekonomije. Tokugava šogunat je znao za ovaj način trgovine Satsume i ohrabrivao je iako je Ming dinastija postavila zabranu na trgovinu sa Japanom. prvenstveno svile i lekova Satsumi je naređeno da nabavi ove proizvode.Ukoliko je trgovačka porodica uspela da napravi uspešan trgovinski poduhvat. Svaki novi kralj je morao pružiti vernost Kini. Tako je npr. papir. položaju prema Kini. ali ova zabrana i popušta slabljenjem šogunata i 1846. hteli su da ostvare monopol na trgovinu sa Kinom preko Rjukju kraljevstva. Rjukju je bio u zavisnom. soja sos. Tržište.Satsuma je pokušavala da poveda privredno bogatstvo preko Rjukju kraljevstva. kontrolisano od strane oblasti. Satsuma je tražila druge načine da nabavi proizvode iz Kine. odnosno da se podstakne izvoz. trgovcima bilo zabranjeno da putuju u mesta gde su živeli seljaci osim zbog prodaje glavnih dobara. i da izveze drugačije proizvode. Iznos novca sa izvoz je bio fiksni. i uticala na to da Rjukju kad god može iskoristi priliku i šalje trgovinske izaslanike u Kinu. ulje. osim sirove svile izvan teritorije Satsume. pirinač.dinastijaQing(Ćing) porazila Ming dinastiju došlo je do političke nestabilnosti na azijskom kontinentu i trgovine uopšte. metalni proizvodi. šogunat zabranjuje da se strani proizvodi prodaju. Međutim kada je 1644. ali su opet bili ograničeni maksimalnom vednošdu za koju taj proizvod mogu da prodaju. i sama devalvacija(redukcija vrednosti valute) je značila da je manje kineskih dobara kupljeno za uvoz.da kupi svilu konbu algama. kao i pristrasnost konfucijanskih vrednosti naspram merkantilizma(čija je osnovna ideja da se bogatstvo jedne zemlje zasniva na količini novca koji poseduje. Kontrola države je proširena i na lične živote. Zbog nedostatka novca. a imao je i obavezu prema daimjou i šogunu. pamuk. posuđe. brak između različitih klasa je bio zabranjen. soja sosom… 1789. a smanjiti njegov odliv iz zemlje. i da se treba uvedati priliv novca u zemlju. im je dozvoljeno da prodaju određene proizvoda. 1684.je vojnim poduhvatom ostvarena kontrola nad spoljnom trgovinom Rjukju kraljevstva. neki od njih su: sake. odnosno sa onim trgovcima koji su smatrani bespravnim. strogih propisa u vezi putovanja. a destimuliše uvoz). ali takođe svesni nepovoljnih efekata na državu ukoliko trgovačko bogatstvo postane privatno. daimjou Satsume i Tokugava šogunatu. u Satsumi je zabranjena prodaja svih dobara. Ta ograničenja su dovela do snižavanja vrednosti novca. da bi se umanjila konkurentnost sa monopolom Tokugava šogunata nad spoljnom trgovinom. I samo neravijanje trgovine u Satsumi se može povezati i sa geografskom izolovanošdu. i 1609. lekovi i drugo.veku. Kineskim trgovcima je bilo zabranjeno da trguju sa Japanom. a interakcije između samih klasa su bile ograničene. Zvaničnici . vlada je to izdvajala u vidu doprinosa. I trgovinom koja se ostvarivala u luci Nagasaki.Iz podataka o požarima u Satsuma oblasti može se utvrditi koja dobra su se proizvodila u 19. zabranio im je da prodaju vunene proizvode koji su bili konkurentni ovlašdenim trgovcima u Nagasakiju.Šogunat je nastojao da odvojenost Satsume i dalje postoji.Šogunat je takođe ograničio robnu vrednost trgovinske razmene za brodove. ili podređenom. školjkama. Ipak Satsuma je imala najvedi uticaj na Rjukju kraljevstvo. pokušavali su da upravljaju proizvodima koji donose profit. kozmetika za kosu i telo. je ipak uspevalo da ispuni osnovnu potražnju. Svesni da se trgovina može iskoristiti da bi se ojačala država. Kada je Satsuma zapala u finansijske poteškode tokom Tokugava perioda. i zbog toga je veza između Rjukjua i Satsume čuvana u tajnosti. Do 1837. riba.

Država je pokušavala da kontroliše višak samuraja. Sacuma je bila u stanju finansijskog nazadovanja i zbog toga je pritisak na vladajudu elitu da nađu nova i kreativna rešanja za probleme bio veliki. Šigehide je bio jako zainteresovan za zen. Snaga feudalnih institucija u Satsumi je imala jak uticaj na razvoj ekonomske ideologije koja je tu i stvorena. Reforme de biti koncipirane kao novi način upravljanja resursima radi rasta državnog bogatstva i modi. a ne zaključivanja preko spekulacija i dedukcija. regulisali su ekonomsku aktivnosti. i oni su da bi zadržali svoje položaje u administraciji.godine dug Sacume je bio oko 886000 rjoa i još više se povedava nakon udaje Šigehideove derke za šoguna Tokugavu Ienarija. U ovo vreme trgovina naučnim radovima u istočnoj Azija bila je mnogo veda nego što nam izolaciona politika Tokugava perioda prikazuje.Veliki broj samuraja u ovoj oblasti je sprečio rast samoregulišudih sela. Na prolede 1769. Ekonomski rast i razvoj prirodnih resursa su morali biti opravdani njihovim doprinosom interesima vrhovne vlasti. Satsuma je početkom 18. Za Šigehidea empirijska posmatranja počela su da se sukobljavaju sa njegovim konfučijanskim idealima. Šimazu Šigehide sa 11 godina postaje daimjo Sacume. Zen budizam je bio još jedan element japanske intelektualne tradicije koji se zalagao za empirijsko posmatranje stvarnosti. Iz ovoga se primeduje da je daimjo Sacume. gladi. koji su mislili da znanja dobijena preko eksperimenata i iskustava bila bolja.Samo posle 1754. FINANSIJSKE KRIZE DAIMJOA ŠIMAZUA ŠIGEHIDE Nakon smrti njegovog oca Šigetošija 1755.veka je možda bilo poslednje mesto gde su se mogli nadi lideri koji prihvataju moderni kapitalizam. zato što je zen bio popularan među ratničkom klasom. Stoga dok je Šigehide bio daimjo. Nakon Genroku ere finansijska kriza Sacume se još više pogoršala.Satsume su takođe detaljno pregledali brodove koji su odlazili. i empirista. koji su mislili da je deduktivan pristup bio bolji. Debata je bila između racionalista. Ali ipak ovaj potez Šigehide je pomogao bududim vođama Sacume koji su mogli da rašunaju na znanja iz tih knjiga. s obzirom na slabljenje samurajske klase i njihovim povlačenjem iz sela u zamkove u gradovima. a pored toga su i proizvodi dobro čuvani da bi se sprečila ilegalna trgovina. Jedna od beleški Zhu Xija je izazvala debatu o prirodi znanja u istočnij Aziji. jer je imala veliku elitu koja je ljubomorno čuvala svoje privilegije. Tokom njegove vladavine Sacuma je doživela veliku finansijku krizu zbog kupovine knjiga na stranim jezicima. Šigehide dobija dozvolu od strane bakufua da poseti luku Deđimu u kojoj je Holanđanima bilo dozvoljeno da trguju kao izuzetak od izolacione politike Tokugava perioda. Šigehide verovao da ima moralnu obavezu da se obrazuje i da vlada u skladu sa učenjima mudraca iz davnina. prenosedi deo bogatstva na niže klase. . Kao mnoge samurajske vođe Šigehide je učen od strane učenjaka iz Zhu XI konfučijanske škole. međutim ipak slaba naspram nove klase. Takođe govori o značaju obrazovanja za budude vladare kako bi vladali u skladu sa svojom prirodom i Nebesima. Godine 1771.godine učenjak Kunijama Sonši objavljuje knjigu u kojoj se govori o obavljanju svoje dužnosti preko pet konfučijanskih odnosa i o tome da svi oni koji imaju bogatstva i nalaze se na visokim pozicijama prepuštaju se pesmama i ženama i ne misle na rukovođenje državom. tajfuna i epidemija. Loša sreda je takođe imala uticaj na finansijku krizu Sacume zbog velikog broja požara i prirodnih nepogoda. koja su ved bila razvijena u mnogim delovima Japana.

godine nakon čega je njegov sin Narinobu postao daimjo. nekoliko učenjaka. Uprkos svim pokušajima Šigehidea. Šigehide se okrede reorganizovanju oblastnog monopola nad šederom pošto je šederna trska mogla da raste samo na području Sacume.dug Sacume je rastao. njegove reforme su bile bazirane na konfučijanskim učenjima.Tokom svog boravka u Deđimi. koji su postali eksperti na polju ekonomije. Trgovcima je bilo zabranjeno da uđu na prostore gde se uzgajao šeder. Jedan od njih bio je Sato Nobuhiro od koga su zvaničnici Satsuma oblasti zatražili pomod. Takođe je verovao u promenu. Zbog potpomaganja obrazovanja Šigehide je posmatrao sebe kao modela konfučijanskog učenja i to se vidi i preko toga što je kup ovao veliki broj konfučijanskih dela. finanskijka kriza Sacume se još više produbila ali su ovi poduhvati dozvolili slededim daimjoima Sacume da poprave finansijku situaciju. Takođe je naučio i malo holandskog jezika i kasnije je pokušao da integriše zapadnjačka učenja sa samurajskom obukom i osnovao je Zošikan i Enbukan škole kako bi ohrabrio učenje borilačkih veština i književnih nauka. Iz šintoističkih učenja je dobio mišljenje da ekonomiska aktivnost zaista jeste neverovatno važna i da je bitno kako država upravlja njome. Izvan Sacume je naredio da se uzagajaju lekovite biljke. Sato je otišao u Edo da studira astronomiju. Iz nacionalističkih shvatanja je došlo mišljenje o Japanu kao jedinstvenoj zemlji što je kasnije bilo jako važno. Šigehide ih je optužio da da žele da sprovedu loše reforme koje nisu u skladu sa konfučijanskim učenjima i naredio im da izvrše ritualno samoubistvo. a zanimao se i za holandske studije. konstantnu. služile da ojačaju državnu mod i tradicionalne hijerarhijske strukture. a bio je uveren da japanske resurse treba na pravi način eksploatisati da bi Japan ispunio svoju božansku dužnost da donesu red u svet.Uveo je posebne poreze i povedavao je poljoprivrednu proizvodnju. Uprkos pokušajima Šigehide a da iskoristi znanja dobijena iz njegovih zapadnjačkih studija. Šigehide je odobrio pribavljanje saveta Satoa Nobuhiroa. I zbog svega ovoga pošto su ovakvi poduhvati zahtevali veliku sumu novca. pa je kasnije postao i sledbenik Šinto kokugaku škole. pa su seljaci sve potrepštine morali da kupuju u Sacumi. SATO NOBUHIROVA VIZIJA POLITIČKE EKONOMIJE CENTRIRANA NA DRŽAVI Krajem XVIII i početkom XIX veka je počelo preispitivanje konfucijanskih principa usled velikih finansijskih kriza. . jednog od vodedih ekonomista togvremena. Šigehide se povukao 1789. Shodno svemu ovome. Ali uprkos tome Šigehide je i dalje uticao na politiku oblasti Sacuma. U ovakvoj situaciji. Šigehide je postao zainteresovan za medicinu i ostala holandska učenja i kasnije je osnovao institucije u Sacumi kako bi i dalje istaživao i učio. knjiga o kineskoj istoriji i o kineskoj poeziji. njegova mišljenja odlikovala su se posedovanjem holističkog znanja ekonomskih principa. što su oni i uradili i zaključili da moraju prestati finansirati Šigehideove projekte. Nakon svih pokušaja Šigehidea da reši finansijsku situaciju i zbog pada trgovine između Rjukjuanskog kraljevstva i Sacume. Kako bi još više podsticao seljake da proizvode šeder Šigehide je slao samuraje u inspekciju. čvrste centralne kontrole. nacionalizma. U početku Šigehideov pristup rešavanju finansijke krize je bio fundamen talan. za poboljašnje starih proizvoda i pronalazak novih. u skladu sa situacijom. Zvaničnici Sacume su oformili kvotu razmene šedera za pirinad i time povedavali inicijativu seljaka da povedaju proizvodnju šedera. Pošto ovi tradicionalni pris tupi rešavanja finasijske krize nisu uspeli. putovali su od oblasti do oblasti i nudili svoje savete. Narinobu je naredio savetnicima Hisanobou i Kihou da naprave studiju i predlože način na koji bi se finsijska kriza rešila.

obrazovani i kreativni u rešavanju problema. Sato je koristio Englesku kao zemlju koju Japan treba da uzme za primer jer je ona takođe bila ostrvska. Shvatajudi da je Japan zemlja data njima od strane bogova. odeda. Sato je ovo smatrao izuzetno bitnim. Smatrao je i da sve zavisi od položaja i klime oblasti i da je nužno da daimyoi poznaju svoju oblast.Sato je bio jedan od učenjaka koji se zalago za povratak cara kao jedinstvenog vladara. iskoristivši Satoove savete.Efikasnost bi se postigla tako što se ljudi poduče pravom načinu da nešto rade. ukoliko ni to nije dovoljno. iskombinuju i naprave druge koji su takođe traženi. U ovome su i visoki zvaničnici osetili privlačnost jer su na taj način mogli poboljšati svoje finansijsko stanje.. i spas naroda. a to je pogotovo smatrao bitnim za poljoprivredu kao osnov ekonomije. Pored toga. Smatrao je da de se na taj način svaka industrija poboljšati i usavršiti. Na ovaj način je usko povezao religiju i ekonomiju. prema Satou. opet. recimo razvijanjem ribarskih sela od kojih bi Satsuma povedala svoj profit zbog svog povoljnog položaja. oruđa. da one resurse koje imaju.želeli su da se poveda trgovina sa samurajima iz centralnog područja. Ono što je bilo najbitnije. domovi. trebao je da potraže nove produktivne tehnologije. Šogun Yoshimune je dozvolio cirkulaciju holandskih knjiga i on ošto je u njima pisalo dovelo je do toga da Japanci reorganizuju sopstveno mitološko poreklo iz Kođikija i Nihonšokija gde se tvrdi da je Japan. a u ovom periodu su Nacionalisti razvijali svoju filozofiju uporedo sa Holandskim studijama što je dovelo do boljeg razumevanja Japanaca toga kako ostale zemlje funkcionišu. ekspanzija produkcije dobara.internacionalnom trgovinom. Kao na primer. produktivnost se može povedati tri do pet puta. Ukoliko znaju kako da rade i ukoliko se tretiraju ljubazno i direktno.inovacije i prilagođavanje starog novim situacijama. . To je ekonomija koja se ne bazira na stabilnosti ved adaptaciji u promenama. Satsuma oblast je uspela da preokrene svoju beznadežnu finansijsku situaciju koristedi trgovce i samuraje da primene ono što su naučili. Pod Zusho Hirosatom. tj. Sato je spojio učenja konfucijanizma i nacionalizma vezana za političku ekonomiju. Sato je počeo da govori o razvojnoj ekonomiji. Ljude je smatrao resursom koji mora biti kultivisan i to tako što de im biti pruženo ono najnužnije (hrana. jeste da vladari budu mudraci. a opet. promocija bogatstva i prosperiteta u zemlji.to je bio jedan od osnova Satoovog učenja. U Satsuma oblasti su se slagali sa ovakvim mišlje njem. Zvaničnici moraju prodi trening i da nakon toga poduče seljake tehnikama. blagoslovena zemlja. Njegova definicija keizai (ekonomije): Keizai je menadžment nacionalne zemlje. Glavni princip kojem je on želeo da poduči ljude je bio efikasnost.Kasnije se iz ovoga ravila ideja o izgradnji države kroz trgovinu boueki rikkoku. duhovno i svetovno. sa prirodnim resursima koji se pametno trebaju upotrebiti i koja svojom okrenutošdu ka vodenim površinama može postati jedna od najvedih pomorskih sila. i imala je manje kvalitetna dobara od Japana koja je. Sato je smatrao da je potrebno da zvaničnici upravljaju svakim detaljem ekonomskog života koji je deo državnog industrijskog sistema. Sve ovo je povezao sa božanskim i došao do objašnjenja da dva najveda blaga vodu i zemlju treba tretirati onako kako božanstva nalažu. lošije pozicionirana. Odatle potiče ono što sada smatramo tipično japanskom karakteristikom ekonomije. što je bilo u skladu sa Satoovom idejom centralizacije.. Kada je pozvan da pruži svoje savete u Satsuma oblasti. Sato je napisao Kako upravljati Satsuma oblašdu u kojem je izložio plan za dalji razvoj resursa oblasti.) pa de to služiti kao motivacija za vedu produktivnost. na bolji način eksploatisala.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful