You are on page 1of 3

Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Majjhima nikaya ---\\ Kontekst ove sutte

Majjhima nikaya 4

Bhaya-bherava sutta
Govor o strahu i užasu

Prevod Branislav Kovačević


Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Savatija, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike. Tada braman
Danusoni otide do Blaženog i, stigavši, razmeni učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i
učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženom: "Učitelju Gotamo, sinovi iz dobrih porodica
napuštaju dom i odlaze u beskućnike iz poverenja u učitelja Gotamu. Je li učitelj Gotama njihov vođa? Je li učitelj
Gotama njihov pomagač? Je li učitelj Gotama njihovo nadahnuće? Uzimaju li oni učitelja Gotamu kao primer?"

"Da, bramanu, tako je. Sinovi iz dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike iz poverenja u učitelja
Gotamu. Ja sam njihov vođa? Ja sam njihov pomagač? Ja sam njihovo nadahnuće? Oni mene uzimaju kao
primer."

"Ali, učitelju Gotamo, nije lako izdržati sam u šumi ili u pustinjačkom obitavalištu. Nije lako biti u osami, nije lako
uživati u osami. Čini se, zapravo, kao da šume zavode duh monaha koji nije ustaljen u zadubljenju."

"Tako je, bramanu, tako je. Nije lako izdržati sam u šumi ili u pustinjačkom obitavalištu. Nije lako biti u osami,
nije lako uživati u osami. Zapravo, šume zavode duh monaha koji nije ustaljen u zadubljenju. Pre probuđenja, kad
još uvek bejah neprobuđeni Bodhisatta, i meni bi na um dolazila misao: "Nije lako izdržati sam u šumi ili u
pustinjačkom obitavalištu. Nije lako biti u osami, nije lako uživati u osami. Zapravo, šume zavode duh monaha
koji nije ustaljen u zadubljenju."

I još: "Kada askete i bramani koji nisu potpuno pročistili svoje postupke otidu u šumu ili u pustinjačko
obitavalište, zahvaljujući toj nepročišćenosti postupaka izazivaju nepovoljna stanja vlastitog straha i užasa. Ali ja
kada idem u šumu ili u pustinjačko obitavalište, ne odlazim tamo ne pročistivši svoje postupke. Ja sam pročistio
svoje postupke. Ja sam jedan od onih plemenitih koji su pročišćeni u svojim postupcima kada odlaze u šumu ili u
pustinjačko obitavalište." Videvši u sebi tu čistotu postupaka, u meni se jos više učvrsti pouzdanje u vezi sa
boravkom u osami.

I još: "Kada askete i bramani koji nisu potpuno pročistili svoj govor... nisu potpuno pročistili svoje misli... nisu
potpuno pročistili svoje življenje otidu u šumu ili u pustinjačko obitavalište, zahvaljujući toj nepročišćenosti
življenja izazivaju nepovoljna stanja vlastitog straha i užasa. Ali ja kada idem u šumu ili u pustinjačko obitavalište,
ne odlazim tamo ne pročistivši svoje življenje. Ja sam pročistio svoje življenje. Ja sam jedan od onih plemenitih
koji su pročišćeni u svojem življenju kada odlaze u šumu ili u pustinjačko obitavalište." Videvši u sebi tu čistotu
življenja, u meni se još više učvrsti pouzdanje u vezi sa boravkom u osami.

I još: "Kada askete i bramani koji su lakomi i stalno tragaju za čulnim zadovoljstvima... Ja nisam lakom..."

..."Kada askete i bramani kojima je um pun zlovolje, rušilačkih poriva... Moj um je pun blagonaklonosti..."

..."Kada askete i bramani koji su savladani tupošću i letargijom... U meni nema tuposti i letargije..."
..."Kada askete i bramani koji su nespokojni i uznemirenog uma... Moj um je smiren..."

..."Kada askete i bramani koje muče neizvesnost i sumnja... Ja sam otišao izvan neizvesnosti..."

..."Kada askete i bramani koji stalno sebe hvale i druge potcenjuju... Ja niti sebe hvalim niti druge potcenjujem..."

..."Kada askete i bramani koji su skloni panici i strahu... Ja sam otišao izvan straščjivosti..."

..."Kada askete i bramani koji su željni dobitka, ponuda i slave... U meni je malo želja..."

..."Kada askete i bramani koji su lenji i bez upornosti... Moja upornost je čvrsta..."

..."Kada askete i bramani koji su zbunjeni i nepažljivi... Moja pažnja je postojana..."

..."Kada askete i bramani koji su neskoncentrisani, kojim um luta... Ja sam potpuno skoncentrisan..."

I još: "Kada askete i bramani koji stalno naklapaju otidu u šumu ili u pustinjačko obitavalište, zahvaljujući toj
sklonosti naklapanju izazivaju nepovoljna stanja vlastitog straha i užasa. Ali ja kada idem u šumu ili u pustinjačko
obitavalište, ne odlazim tamo sa sklonošću za naklapanje. Ja sam pročistio svoje življenje. Ja sam jedan od onih
plemenitih koji su savršenog razumevanja kada odlaze u šumu ili u pustinjačko obitavalište." Videvši u sebi to
savršeno razumevanje, u meni se još više učvrsti pouzdanje u vezi sa boravkom u osami.

I još: "Šta ako bih -- određene noći kao što su osma, četrnaesta i petnaesta po Mesečevom kalendaru --
proboravio na jezovitim mestima, kao što su neka svetilišta i gajevi? Možda bih doživeo taj strah i užas." I tako,
kasnije -- određene noći kao što su osma, četrnaesta i petnaesta po Mesečevom kalendaru -- proboravio sam na
jezovitim mestima, kao što su neka svetilišta i gajevi. I dok sam bio tamo, događalo se da naiđe neka životinja, da
prelomi grančicu ili da vetar zašušti među suvim lišćem. I ja bih pomislio: "Zašto da tu stojim i očekujem strah i
užas? Bolje je da pokušam razagnati taj strah i užas onda i onako kako stvarno naiđu.. I tako, kad bi me strah i
užas zaokupili za vreme meditacije u hodu, ne bih se zaustavio, seo ili legao. Nastavio bih meditaciju u hodu sve
dok ne bih savladao taj strah i užas. Kad bi me strah i užas zaokupili dok bih stajao, ne bih hodao, seo ili legao.
Nastavio bih da stojim sve dok ne bih savladao taj strah i užas. Kad bi me strah i užas zaokupili dok bih sedeo, ne
bih legao, ustao ili hodao. Nastavio bih da sedim sve dok ne bih savladao taj strah i užas. Kad bi me strah i užas
zaokupili dok bih ležao, ne bih seo, ustao ili hodao. Nastavio bih da ležim sve dok ne bih savladao taj strah i užas.

Ima takvih sveštenika i asketa, bramanu, koji misle da je dan onda kada je noć, a da je noć onda kada je dan. To
znači, kažem ti, da su u zabludi. Jer ja kada je dan znam da je dan, a kada je noć da je noć. Ako bi neko, govoreći
ispravno, rekao: "Biće oslobođeno obmanutosti pojavilo se u ovome svetu na dobrobit i sreću mnogih, iz samilosti
za ovaj svet, za dobrobit, blagostanje i sreću ljudskih i božanskih bića", on bi me tačno opisao.

Nepkolebljiva istrajnost je u meni i nepodeljena pažnja. Moje telo je mirno i spokojno, moj um skoncentrisan i
sabran. Sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, uđoh i ostadoh na prvom stupnju zadubljenja: ushićenje
i zadovoljstvo rodiše se iz osame, praćeni usmerenom mišlju i vrednovanjem. Sa smirivanjem usmerene misli i
vrednovanja uđoh i ostadoh na drugom stupnju zadubljenja: ushićenje i zadovoljstvo rodiše se iz mira, iz
sabranosti svesti oslobođene usmerene misli i vrednovanja -- unutrašnje pouzadanje. Sa prestankom ushićenja
ostadoh u ravnodušnosti, sabran i budan, i s fizičkim osećajem prijatnosti. Uđoh i ostadoh na trećem stupnju
zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: "Ravnodušan i sabran, ima on prijatno boravište." Sa napuštanjem
zadovoljstva i bola -- kao i sa ranijim nestankom uznesenosti i nespokojstva -- uđoh i ostadoh na četvrtom
stupnju zadubljenja: čistota ravnodušnosti i sabranosti, ni zadovoljstvo ni bol.

Kada je um postao tako skoncenrisan, pročišćen, blistav, bez nečistoća, gibak, prilagodljiv, postojan i
nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o mojim prošlim životima. Setio sam se mnoštva prošlih života, to jest jednog
rođenja, dva... petm deset... pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona
širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji,
tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mogao života.
Nestavši iz tog stanja, ponovo sam se pojavio onamo. I tamo sam se ovako zvao pripadao sam toj familiji, tako
sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mogao života. Nestavši
iz tog stanja, ponovo sam se pojavio onamo." Tako sam se sećao mnoštva svojih prošlih života u celini i do
detalja.

Takvo beše prvo znanje koje stekoh u prvom delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se znanje; tama beše
razvejana; javilo se svetlo -- baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

Kada je um postao tako skoncenrisan, pročišćen, blistav, bez nečistoća, gibak, prilagodljiv, postojan i
nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I videh -- uz pomoć božanskog vida,
pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski -- bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su inferiorna i
superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom: "Ova bića -- koja su loše postupala
telom, govorom i mišlju, koja su klevetala plemenite, imala pogrešna stanovišta i postupala u skladu sa tim
pogrešnim stanovištima -- posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na lošem odredištu,
u nižim svetovima, u paklu. Ali ona druga bića -- koja su dobro postupala telom, govorom i mišlju, koja nisu
klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovišta i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovištima --
posle sloma tela, posle smrti, ponovo su rodila na dobrom odredištu, na nebu." Tako videh -- uz pomoć božanskog
vida, pročišćenog i superiornog u odnosu na ljudski -- bića kako umiru i ponovo se rađaju i uvideh kako su
inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojom kammom.

Takvo beše drugo znanje koje stekoh u drugom delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se znanje; tama beše
razvejana; javilo se svetlo -- baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

Kada je um postao tako skoncenrisan, pročišćen, blistav, bez nečistoća, gibak, prilagodljiv, postojan i
nepokolebljiv, usmerih ga ka znanju o okončanju mentalnih izliva. Videh, kao da mi je pred očima: "Ovo je
patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do okončanja patnje... Postoje
mentalni izlivi... Ovo je nastanak mentalnih izliva... Ovo je prestanak mentalnih izliva... Ovo je put koji vodi do
prestanka mentalnih izliva." Moje srce, znajući tako, videći tako, beše oslobođeno izliva čulnosti, oslobođeno izliva
nastajanja, oslobođeno izliva neznanja. Sa ovim oslobađanjem javilo se znanje: "Oslobođen sam". Uvideh: "Nema
više preporađanja, proživljen je svetački žibot, zadatak je obavljen. Ničeg više nema da se uradi na ovome svetu."

Takvo beše drugo znanje koje stekoh u trećem delu noći. Neznanje beše razvejano; javilo se znanje; tama beše
razvejana; javilo se svetlo -- baš kao što se to događa onome ko je pažljiv, marljiv i odlučan.

Tako, braminu, ako pomisliš: "Možda asketa Gotama ni danas nije oslobođen strasti, nije oslobođen averzije, nije
oslobođen obmanutosti, te zato boravi u šumi ili u pustinjačkom obitavalištu", ne treba to da posmatraš na taj
način. Sagledavši dva vrlo jaka razloga boravim ja u šumi ili u pustinjačkom obitavalištu: zato što to vidim kao
kao prijatno boravište u sadašnjosti i iz saosećanja za buduće generacije."

"O kako je na pravi način učitelj Gotama, kao onaj ko je vredan i samoprobuđen, pokazao naklonost za buduće
generacije! Odlično, učitelju Gotamo! Odlično! Baš kao kad bi neko ispravio nešto što je do tada stajalo naglavce,
otkrio nešto što je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju
oči mogu da vide, na isti način je učitelj Gotama -- na više različitih načina -- razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja
Gotamu kao utočište, Dhammu i Sanghu. Neka me učitelj Gotama pamti kao nezaređenog sledbenika koji ga je
uzeo za utočište, od sad pa do kraja života."

Rev. 30/5/2004

www.geocities.com/canon/majjhima/mn4.html