You are on page 1of 2

Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Majjhima nikaya ---\\ Kontekst ove sutte

Majjhima nikaya 20

Vitakkasanthana sutta
Uklanjanje ometajućih misli

Prevod Branislav Kovačević


Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Ovak osam čuo. Jednom je prilikom boravi Blaženi u Savatiju, u Đetinom gaju, Anatapindikinom manastiru. Tu se
on obrati monasima: "Monasi!"

"Da, gospodine", odgovoriše monasi.

A Blaženi reče: "Za onoga ko teži pročišćenju svesti, pet je stvari o kojima bi u pravoj prilici trebalo da razmišlja.
Kojih pet?

Ima slučajeva kada se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- jave u monahu dok govori ili
sluša o nekoj temi i tada bi on trebalo da se okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa
onim što je korisno. I kada se on okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim što je
korisno, tada one loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede.
Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što vešti drvodelja
ili njegov pomoćnik koristi mali klin da izbije, istera i izvuče onaj veći, na isti način ako se loše, štetne misli --
vezane za želju, mržnju i obmanutost -- jave u monahu dok govori ili sluša o nekoj temi, tada bi on trebalo da se
okrene nekoj drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim što je korisno. I kada se on okrene nekoj
drugoj temi, odvojenoj od prvobitne, a povezanoj sa onim što je korisno, tada one loše, štetne misli -- vezane za
želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje,
postaje jedinstven i skoncentrisan.

Ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu iako se okrenuo
nekoj drugoj temi, povezanoj sa onim što je korisno, tada bi on trebalo da analizira nedostatke tih misli: 'Zaista,
ove su moje misli štetne, ove moje misli zaslužuju prekor, ove moje misli donose na kraju patnju'. I dok tako
analizira nedostatke tih misli, te loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i
lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što
će devojka -- ili mladić -- sklona kićenju biti zgrožena, ponižena i zgađena kada bi joj neko leš zmije, psa ili
čoveka obesio oko vrata, na isti način, ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još
uvek javljaj u monahu iako se on okrenuo nekoj drugoj temi, povezanoj sa onim što je korisno, tada bi on trebalo
da analizira nedostatke tih misli: 'Zaista, ove su moje misli štetne, ove moje misli zaslužuju prekor, ove moje misli
donose na kraju patnju'. I dok tako analizira nedostatke tih misli, te loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i
obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje
jedinstven i skoncentrisan.

Ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok analizira
nedostatke tih misli, on treba da prestane da se obazire, da obraća pažnju na te misli. I dok se on ne obazite, ne
obraća pažnju na njih, tada te loše, štetne misli bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se
učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što će čovek oštroga vida, ne želeći da vidi oblike
što su mu ušli u vidno polje, zatvoriti oči ili okrenuti glavu na drugu stranu, na isti način, ako se loše, štetne misli
-- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok on analizira nedostatke tih misli, on
treba da prestane da se obazire, da obraća pažnju na te misli. I dok se tako ne obazire, ne obraća pažnju na njih,
te loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih,
monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan.

Ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok se ne obazire,
ne obraća pažnju na te misli, on treba da se pobrine da ukloni (misaoni) izvor tih misli. I dok on uklanja (misaoni)
izvor tih misli, tada te loše, štetne misli bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se
učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan. Baš kao što čoveku koji hoda brzo padne na um misao:
'Zašto ja hodam brzo? Zašto ne usporim?' I on uspori svoj korak. Pa mu na um padne misao: 'Zašto ja idem
sporo? Zašto ne stanem?' I on se zaustavi. Pa mu na um padne misao: 'Zašto stojim? Zašto ne sednem?' I on
sedne. Pa mu na um padne misao: 'Zašto sedim? Zašto ne legnem?' I on legne. Tako on, odustajući od grublje
gpoložaja, on se priklanja rafiniranijem. Na isti način, ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i
obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok se ne obazire, ne obraća pažnju na te misli, on treba da se pobrine
da ukloni (misaoni) izvor tih misli. I dok on uklanja (misaoni) izvor tih misli, tada te loše, štetne misli bivaju
napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan.

Ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok nastoji da
ukloni (misaoni) izvor tih misli, onda bi on -- čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce -- trebalo da
pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom svesnošću. I dok on -- čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o
nepce -- pobeđuje, ograničava i savlađuje svoj um sopstvenom svesnošću, tada te loše, štetne misli bivaju
napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i skoncentrisan.
Baš kao što bi snažan čovek, zgrabivši slabijeg čoveka za glavu, vrat ili ramena, oborio ga, sputao ga i savladao,
na isti način ako se loše, štetne misli -- vezane za želju, mržnju i obmanutost -- još uvek javljaju u monahu dok
nastoji da ukloni (misaoni) izvor tih misli, onda bi on -- čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom uprtim o nepce --
trebalo da pobedi, sputa i savlada svoj um sopstvenom svesnošću. I dok on -- čvrsto stisnutih zuba i sa jezikom
uprtim o nepce -- pobeđuje, ograničava i savlađuje svoj um sopstvenom svesnošću, tada te loše, štetne misli
bivaju napuštene i lagano blede. Napuštajući ih, monahov um se učvršćuje, smiruje, postaje jedinstven i
skoncentrisan.

Dakle, kada monah... okrenuvši se nekoj drugoj temi... analizirajući nedostatke svojih misli... prestavši da se
obazire, da obraća pažnju na te misli... pobrinuvši se da ukloni (misaoni) izvor tih misli... pobedivši, sputavši i
savladavši svoj um sopstvenom svesnošću... učvrsti, smiri svoj um, pa on postaje jedinstven i skoncentrisan: on
se tada naziva monahom koji je ovladao svojim mislima. On misli koju god misao želi da misli i ne misli bilo koju
misao koj une želi da misli. On je iskoreni oželju, odbacio okove i -- potpuno uvidevši obmanu -- došao na kraj
muke i patnje."

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženog.

Rev. 30/5/2004

www.geocities.com/canon/majjhima/mn20.html