You are on page 1of 6

Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Majjhima nikaya ---\\ Kontekst ove sutte

Majjhima nikaya 28

Maha-hatthipadopama sutta
Poređenje sa otiskom stope velikog slona

Prevod Rastislav Kobac


Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio u blizini Savatija, u Đetinom gaju, u manastiru Anatapindike.
Tamo se poštovani Sariputa obratio monasima, rekavši: "Prijatelji monasi!"

"Da, prijatelju", odgovorili su monasi.

A poštovani Sariputta nastavi: "Prijatelji, baš kao što su otisci stopa svih životinja obuhvaćeni slonovim otiskom
stope, a slonov otisak se po veličini računa kao prvi među njima; na isti način, svi korisni kvaliteti su obuhvaćeni
sa četiri plemenite istine. Koje četiri? Plemenita istina o patnji, plemenita istina o nastanku patnje, plemenita
istina o prestanku patnje i plemenita istina o putu koji vodi ka prestanku patnje.

A koja je plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starenje je patnja, smrt je patnja; tuga, naricanje, bol,
žalost i očaj su patnja; povezanost sa onima koje ne volimo je patnja, odvojenost od onih koje volimo je patnja,
ne dobiti onogo što želimo je patnja. Ukratko, pet vrsta prianjanja su patnja. A kojih su to pet vrsta prianjanja?
Prianjanje za materijalni oblik, prianjanje za osećanja, prianjanje za opažanja, prianjanje za izraze volje i
prianjanje za svest.

A šta je to prianjane za materijalni oblik? Četiri velika elementa i oblici izvedeni iz njih. A koja su to četiri velika
elementa? Element zemlje, element tečnosti, element vatre i element vazduha."

Element zemlje

A šta je to element zemlje? Element zemlje može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element zemlje?
Bilo šta unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, trajno i održava se (žudnjom): dlake glave, dlake tela, nokti, zubi,
koža, meso, mišići, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, rebra, slezina, pluća, creva, stomak, izmet ili bilo šta
drugo unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, trajno i održava se: to se zove unutrašnji element zemlje. Unutrašnji i
spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje. I to treba videti onako kao što zaista jeste, sa ispravnim
razumevanjem: "To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni". Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi,
onakvim kakvo zaista jeste, oslobađamo se elementa zemlje i um prestaje da biva privučen elementom zemlje.

Dođe vreme, prijatelji, kada je spoljašnji element tečnosti pokrenut [1] i tada spoljašnji zemljin element nestaje.
A kada se čak i u spoljnjem elementu zemlje - tako ogromnom - opaža nepostojanost, razorivost, sklonost ka
propadanju, promenljivost, za šta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se održava prianjanjem, reći da je "ja" ili
"moje" ili "ono što jesam"? Ono poseduje samo "ne".

Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: "Bolno osećanje,
nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od čega? Zavisno od
kontakta." I on uviđa da je kontakt nepostojan, da je osećanje nepostojano, da je opažanje nepostojano, da je
svest nepostojana. Njegov um, sa (zemljinim) elementom kao objektom/potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv
i oslobođen.

I ako drugi ljudi napadnu monaha na način koji je nepoželjan, neprijatan i neljubazan -- pesnicama, kamenjem,
palicama ili noževima -- monah uviđa: "Ovo telo je takve prirode da ga je moguće napasti pesnicama, kamenjem,
palicama i noževima. A Blaženi je rekao u svom govoru koristeći poređenje sa testerom [MN 21]: 'Monasi, čak i
ako vas banditi divljački iseku dvoručnom testerom, ud po ud, onaj među vama kome se srce tada razbesni ne
sledi moje reči'. Stoga će moja izdržljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo
mirno i neizazvano, moj um usredsređen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar
kamenja, palica, noževa padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je
korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: "To je gubitak za mene, a ne dobitak;
nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana
na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni." Baš kao što je snaha, videvši svekra, prestrašena i u sebi razvija
osećanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti način, ako u monahu koji se priseća Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj
način, staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje
hitnosti: "To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i
Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni."

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je
korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki
posao.

Element tečnosti

A šta je to element tečnosti? Element tečnosti može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element
tečnosti? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je tečno, vodnjikavo i održava se (žudnjom): žuč, šlajm, gnoj,
krv, znoj, salo, suze, limfa, pljuvačka, sluz, tečnost u zglobovima, mokraća ili šta god drugo unutrašnje, unutar
osobe što je tečno, vodnjikavo i održava se, to se zove unutrašnji element tečnosti. Unutrašnji i spoljašnji element
tečnosti zajedno čine element tečnosti. I to treba videti onako kao što to zaista jeste, sa ispravnim
razumevanjem: "To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni". Kada se ovo sa ispravnim razumevanjem vidi,
onakvim kakvo zaista jeste, oslobađamo se tečnog elementa i um prestaje da biva privučen tečnim elementom.

Dođe vreme, prijatelji, kada je spoljašnji element tečnosti pokrenut i on odnese selo, varoš, grad, oblast i zemlju.
Dođe vreme kada voda u velikom okeanu prekrije stotinu milja, dve stotine... tri stotine... četiri stotine... pet
stotina... šest stotina... sedam stotina milja.

Dođe vreme kada voda u velikom okeanu bude duboka sedam palminih stabala, šest... pet... četiri... tri.. dva
palmina stabla, jedno palmino stablo. Dođe vreme kada voda u velikom okeanu bude duboka sedam hvatova,
šest... pet... četiri... tri... dva hvata, duboka jedan hvat. Dođe vreme kada je voda u velikom okeanu duboka pola
hvata, kada je duboka do bedra, do kolena, do članka. Dođe vreme kada voda u velikom okeanu nije duboka čak
ni do prvog zgloba na prstu.

A kada se čak i u spoljnjem elementu tečnosti -- tako ogromnom -- opaža nepostojanost, razorivost, sklonost ka
propadanju, promenljivost, za šta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se održava prianjanjem, reći da je "ja" ili
"moje" ili "ono što jesam"? Ono poseduje samo "ne".

Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: "Bolno osećanje,
nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od čega? Zavisno od
kontakta." I on uviđa da je kontakt nepostojan, da je osećanje nepostojano, da je opažanje nepostojano, da je
svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (tečnosti) kao objektom/potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i
oslobođen.

I ako drugi ljudi napadnu monaha na način koji je nepoželjan, neprijatan i neljubazan -- pesnicama, kamenjem,
palicama ili noževima -- monah uviđa: 'Ovo telo je takve prirode da ga je moguće napasti pesnicama, kamenjem,
palicama i noževima.' A Blaženi je rekao u svom govoru koristeći poređenje sa testerom [MN 21]: 'Monasi, čak i
ako vas banditi divljački iseku dvoručnom testerom, ud po ud, onaj među vama kome se srce tada razbesni ne
sledi moje reči'. Stoga će moja izdržljivost biti podstaknuta i trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo
mirno i neizazvano, moj um usredsređen i ujedinjen. I sada neka udar pesnica padne na ovo telo, neka udar
kamenja, palica, noževa padne na ovo telo, tako se sledi Budina objava.'

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je
korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak;
nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana
na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.' Baš kao što je snaha, videvši svekra, prestrašena i u sebi razvija
osećanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti način, ako u monahu koji se priseća Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj
način, staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje
hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i
Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.'

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je
korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki
posao.

Element vatre

A šta je to element vatre? Element vatre može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element vatre? Bilo
šta unutrašnje, što pripada osobi a da je vatreno, vrelo i održava se (žudnjom): ono čime se (telo) zagreva, stari i
iscrpljuje groznicom; ono čime se sve pojedeno, popijeno, sažvakano i okušano pravilno svari, ili bilo šta drugo
unutrašnje, unutar osobe što je vatreno, vrelo i održava se: to se zove unutrašnji element vatre. Unutrašnji
element vatre i spoljašnji element vatre zajedno čine element vatre. I to treba videti onako kao što to zaista jeste,
sa ispravnim razumevanjem: 'To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni'. Kada se ovo sa ispravnim
razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobađamo se elementa vatre i um prestaje da biva privučen
elementom vatre.

Dođe vreme, prijatelji, kada je spoljašnji element vatre pokrenut i on proguta selo, varoš, grad, oblast i zemlju; a
onda, došavši do ivice područja gde je zelenila u izobilju, do ivice puta, do ivice kamenite oblasti, do ivice vode ili
do bujnog, tečnošću bogatog područja, nestaje jer ga više ništa ne održava. Dođe vreme kada ljudi pokušavaju
da naprave vatru koristeći kost od krila i ostatke tetiva.[2]

A kada se čak i u spoljnjem elementu vatre -- tako ogromnom -- opaža nepostojanost, razorivost, sklonost ka
propadanju, promenljivost, za šta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se održava prianjanjem, reći da je "ja" ili
"moje" ili "ono što jesam"? Ono poseduje samo "ne".

Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: 'Bolno osećanje,
nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od čega? Zavisno od
kontakta.' I on uviđa da je kontakt nepostojan, da je osećanje nepostojano, da je opažanje nepostojano, da je
svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (vatre) kao objektom/potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i
oslobođen.

I ako drugi ljudi napadnu monaha na način koji je nepoželjan, neprijatan i neljubazan -- pesnicama, kamenjem,
palicama ili noževima -- monah uviđa: 'Ovo telo je takve prirode da ga je moguće napasti pesnicama, kamenjem,
palicama i noževima.' A Blaženi je rekao: 'Monasi, čak i ako vas banditi divljački iseku dvoručnom testerom, ud po
ud, onaj među vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje reči'. Stoga će moja izdržljivost biti podstaknuta i
trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsređen i ujedinjen. I sada neka
udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noževa padne na ovo telo, tako se sledi Budina
objava.'

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je
korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak;
nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana
na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.' Baš kao što je snaha, videvši svekra, prestrašena i u sebi razvija
osećanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti način, ako u monahu koji se priseća Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj
način, staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje
hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i
Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.'

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je
korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki
posao.

Element vazduha

A šta je to element vazduha? Element vazduha može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je unutrašnji element
vazduha? Bilo šta unutrašnje, što pripada osobi a da je vetar, pokretno i održava se (žudnjom): uzlazni gasovi,
silazni gasovi, gasovi u stomaku, gasovi u crevima, gasovi koji prolaze kroz telo, udisanje i izdisanje, ili bilo šta
drugo unutrašnje, unutar osobe što je vetar, pokretno i održava se: to se zove unutrašnji element vazduha.
Unutrašnji element vazduha i spoljašnji element vazduha zajedno čine element vazduha. I to treba videti onako
kao što to zaista jeste, sa ispravnim razumevanjem: 'To nije moje, to nisam ja, to ne pripada meni.' Kada se ovo
sa ispravnim razumevanjem vidi, onakvim kakvo zaista jeste, oslobađamo se elementa vazduha i um prestaje da
biva privučen elementom vazduha.

Dođe vreme, prijatelji, kada je spoljašnji element vazduha pokrenut i on oduva selo, varoš, grad, oblast i zemlju.
A onda dođe vreme kada, u poslednjem mesecu tople sezone, ljudi pokušavaju da naprave bilo kakav vetrić,
lepezama ili mehovima, a čak se ni trava na krajevima slamnatog krova ne pomeri.

A kada se čak i u spoljnjem elementu vazduha -- tako ogromnom -- opaža nepostojanost, razorivost, sklonost ka
propadanju, promenljivost, za šta onda u ovom kratkotrajnom telu, koje se održava prianjanjem, reći da je "ja" ili
"moje" ili "ono što jesam"? Ono poseduje samo "ne".

Ako drugi ljudi uvrede, klevetaju, razljute i napadaju monaha (koji je ovo uvideo), on shvata: 'Bolno osećanje,
nastalo na osnovu kontakta uhom se razvilo u meni. I ono je zavisno, nije nezavisno. Zavisno od čega? Zavisno od
kontakta.' I on uviđa da je kontakt nepostojan, da je osećanje nepostojano, da je opažanje nepostojano, da je
svest nepostojana. Njegov um, sa elementom (vazduha) kao objektom/potporom budi se, sazreva, nepokolebljiv i
oslobođen.

I ako drugi ljudi napadnu monaha na način koji je nepoželjan, neprijatan i neljubazan -- pesnicama, kamenjem,
palicama ili noževima -- monah uviđa: 'Ovo telo je takve prirode da ga je moguće napasti pesnicama, kamenjem,
palicama i noževima.' A Blaženi je rekao: 'Monasi, čak i ako vas banditi divljački iseku dvoručnom testerom, ud po
ud, onaj među vama kome se srce tada razbesni ne sledi moje reči'. Stoga će moja izdržljivost biti podstaknuta i
trajna, moja svesnost stabilna i jasna, moje telo mirno i neizazvano, moj um usredsređen i ujedinjen. I sada neka
udar pesnica padne na ovo telo, neka udar kamenja, palica, noževa padne na ovo telo, tako se sledi Budina
objava.'

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je
korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak;
nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana
na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.' Baš kao što je snaha, videvši svekra, prestrašena i u sebi razvija
osećanje hitnosti (da bi mu ugodila), na isti način, ako u monahu koji se priseća Bude, Dhamme i Sanghe na ovaj
način, staloženost zasnovana na onome što je korisno nije utemeljena, on je prestrašen i u sebi razvija osećanje
hitnosti: 'To je gubitak za mene, a ne dobitak; nesreća za mene a ne sreća, da kada se prisećam Bude, Dhamme i
Sanghe na ovaj način, staloženost zasnovana na onome što je korisno se ne učvršćuje u meni.'

Ali ako u monahu koji se na ovaj način podseća Bude, Dhamme i Sanghe staloženost zasnovana na onome što je
korisno jeste utemeljena, tada je on zadovoljan time. Ovim svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki
posao.

Element prostora

Prijatelji, baš kao kada se -- uz pomoć drvene građe, puzavice, trave i ilovače -- prostor njima ograđen i
obuhvaćen naziva 'kuća', na isti način je prostor ograđen uz pomoć kostiju, tetiva, mišića i kože obuhvaćen
nazivom 'oblik'.

Uslovljenost nastajanja

Dalje, ako je oko zdravo, ali mu spoljašnji oblici ne ulaze u vidno polje, niti postoji odgovarajući kontakt, tada se
ne javlja ni odgovarajuća vrsta svesti. Ako je oko zdravo i spoljašnji oblici mu ulaze u vidno polje, ali ne postoji
kontakt, tada se ne javlja odgovarajuća vrsta svesti. Ali kada je oko zdravo i spoljašnji oblici mu ulaze u vidno
polje, a postoji i kontakt, tada se javlja odgovarajuća vrsta svesti.

Oblik koji je tako nastao pripada grupi elemenata vezivanja za oblik. Osećanje koje je tako nastalo pripada grupi
elemenata vezivanja za osećanje. Opažanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za opažanje.
Izrazi volje koji su tako nastali pripadaju grupi elemenata vezivanja za izraze volje. Svest koja je tako nastala
pripada grupi elemenata vezivanja za svest. Onda uviđamo: 'Ovako, izgleda, dolazi do susreta, povezivanja i
ukrštanja pet grupa vezivanja. A Blaženi je govorio: 'Ko god vidi uslovljenost nastajanja vidi Dhammu; ko god
vidi Dhammu vidi uslovljenost nastajanja.' [3] I nastanak ovih stvari -- ovih pet grupa vezivanja -- jeste uslovljen.
[4] Svaka žudnja, prihvatanje, posezanje i držanje za ovih pet grupa vezivanja vodi do patnje. A svako kroćenje
žudnje i strasti, svako napuštanje žudnje i strasti za ovih pet grupa vezivanja vodi do prestanka patnje. [5] Ovim
svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki posao.

Dalje, ako je uho zdravo...

Dalje, ako je nos zdrav...

Dalje, ako je jezik zdravo...

Dalje, ako je telo zdravo...

Dalje, ako je razum zdrav ali mu spoljašnji oblici ne ulaze u polje svesti, niti postoji odgovarajući kontakt, tada se
ne javlja ni odgovarajuća vrsta svesti. Ako je razum zdrav i spoljašnji oblici mu ulaze u polje svesti, ali ne postoji
kontakt, tada se ne javlja odgovarajuća vrsta svesti. Ali kada je razum zdrav i spoljašnji oblici mu ulaze u polje
svesti, a postoji i kontakt, tada se javlja odgovarajuća vrsta svesti.

Oblik koji je tako nastao pripada grupi elemenata vezivanja za oblik. Osećanje koje je tako nastalo pripada grupi
elemenata vezivanja za osećanje. Opažanje koje je tako nastalo pripada grupi elemenata vezivanja za opažanje.
Izrazi volje koji su tako nastali pripadaju grupi elemenata vezivanja za izraze volje. Svest koja je tako nastala
pripada grupi elemenata vezivanja za svest. Onda uviđamo: 'Ovako, izgleda, dolazi do susreta, povezivanja i
ukrštanja pet grupa vezivanja. A Blaženi je govorio: 'Ko god vidi uslovljenost nastajanja vidi Dhammu; ko god
vidi Dhammu vidi uslovljenost nastajanja.' I nastanak ovih stvari -- ovih pet grupa vezivanja -- jeste uslovljen.
Svaka žudnja, prihvatanje, posezanje i držanje za ovih pet grupa vezivanja vodi do patnje. A svako kroćenje
žudnje i strasti, svako napuštanje žudnje i strasti za ovih pet grupa vezivanja vodi do prestanka patnje. Ovim
svojim postignućem, prijatelji, monah je obavio veliki posao."

Ovako je poštovani Sariputta govorio. Zadovoljni, monasi prosvetljeni reèima poštovanog Sariputte.

Beleške

[1] Sastavljači Pali kanona koristili su dobro poznatu teoriju da objasne osnovu zagrevanja i kretanja,
metereologije i porekla bolesti. Ova teorija vezana je za pojam dhatu: element ili potencijal. Prema njoj, postoje
četiri fizička elementa: zemlja (čvrstoća), tečnost, vatra i vazduh (kretanje). Tri od njih -- tečnost, vatra i vazduh
-- smatrani su potencijalno aktivnima. Kada su nagomilani, uskomešani ili pokrenuti -- pali termin za koji se ovde
koristi pakuppati, upotrebljavan je i na psihološkom nivou, gde je značio biti "razljućen" ili "uznemiren" -- deluju
kao osnovni uzrok svih aktivnosti u prirodi. [Natrag]

[2] AN VII.46 navodi kost krila i ostatke tetiva kao primere za stvari koje neće zapaliti vatru. Možda je ovaj
odeljak predstavljao komičan komentar o nekome ko videvši drugu osobu kako pali vatru kremenom pokušava da
je imitira, bez razumevanja osnovnih principa. Ako se koristi kremen i suva mahovina dobiće se vatra. Ako se
koristi kost krila umesto kremena, a ostaci tetiva umesto suve mahovine, neće se dobiti vatra. [Natrag]

[3] Ova izjava nije pronađena ni u jednom drugom delu postojećeg Pali kanona. [Natrag]

[4] Vidi SN XII.2. [Natrag]

[5] Takođe, četvrta plemenita istina -- put koji vodi ka prestanku patnje -- nije eksplicitno naglašena u ovoj
diskusiji, već implicitno kao put koji vodi ka obuzdavanju žudnje i želje, ka napuštanju žudnje i želje za pet grupa
prianjanja. [Natrag]

Rev. 5/2/2005

http://www.geocities.com/budizam/canon/majjhima/mn28.html