You are on page 1of 5

Home ---\\ Tipitaka ---\\ Sutta pitaka ---\\ Majjhima nikaya ---\\ Kontekst ove sutte

Majjhima Nikaya 57

Kukkura vatika sutta


Asketa psećeg zaveta

Prevod Branislav Kovačević


Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

Predgovor

Karma se tiče svakoga. Pravimo je, velik njezin deo, svakoga dana dok smo budni. Odlučujemo se da li da
ustanemo ili ne - karma. (Dobra karma ako ustajemo bodro, a loša ako to činimo lenjo i mrzovoljno.) Odlučujemo
se za čaj, doručak - možda je u to uključeno malo proždrljivosti, dakle loše karme. Saosećamo sa nečijom bolešću
i pomažemo - dobra karma. Uzrujani smo jer autobus nikako ne stiže i kasnimo na posao - loša karma. Kada smo
na posao stigli, možda smo neljubazni prema kolegi ili ljuti na njega, pretimo mu - sve gora i gora karma. Ali
možda smo velikodušni i ljubazni prema nekome - izvanredna karma. Posao nas uvodi u otupljujuća mentalna
stanja, potom se otresemo te tromosti i nezadovoljstva (kao loše karme) i svim silama pokušavamo da se vratimo
pažnji (dobra karma). U prenatrpanom autobusu, vraćajući se kući, neko nekome staje na nogu, ovaj odgovara
psovkom - loša karma - ali posle kratkog razmišljanja shvata: "Ah, odsustvo pažnje" i to je dobra karma. Najzad,
kod kuće. okrepljujemo se, potom poigramo sa decom i ispričamo im nekoliko priča iz Đatake - sve dobra karma.
Ali onda, umorni i otupeli, ukljućujemo radio (i/ili televizor) i ni ne saslušavši ga ostavljamo ga da vergla uprazno;
potom se prejedemo i osetimo bezvoljnim - loša karma. Ali, možda, umesto svega toga odamo poštu Budinom
liku, pa posle pevanja odvojimo malo vremena za meditaciju - sve je to dobra karma. Kada je telo umorno
odlazimo na spavanje imajući na umu neki objekat meditacije - dobra karma.

Sve ove odluke, izbori ili želje jesu karma koju je um stvorio. Još više karme stvori se kada govorimo posle svake
takve odluke. A još više ako posle svega toga još i delamo. "Dobra" i "loša" karma razlikuju se prema korenu dela.
Po tome kakvim smo motivom vođeni kada, recimo, pomažemo bolesnom. To je uvek slućaj kada postoje različite
mogućnosti. Je li motiv to što želimo novac bogate tetke posle njezine smrti ili pomažemo iz iskrenog milosrđa?
Očigledno da se u ovom drugom slučaju stvara mnogo bolja karma. Ali ima slučajeva kada su stvari oćiglednije.
Neko je očepljen i opsuje: ovo ni u kom slučaju ne može biti dobra karma, jednostavno zato što je koren u mržnji.
Ili neko proždire velike kolićine hrane - radi se jednostavno o karmi ukorenjenoj u pohlepi. Ili oni periodi otupelosti
i sanjarenja, kada stvari ne posmatramo onakvim kakve jesu - to je karma ukorenjena u obmanutosti. Kada bilo
koje od ovih mentalnih stanja koja prljaju um preovladava, tada nema sumnje da se stvara loša karma. Jednom
kada je stvorena ne postoji način da se izbriše ili promeni i kad-tad ona će doneti svoj plod. Plod loše karme
nikada nije sreća, kao što možemo da pročitamo u govorima koji slede. On uvek dolazi kao bol, muka, razočarenje
ili teskoba. A ko to želi? Pa onda ne stvarajte više lošu karmu! Svako je stvorio već čitavo njezino skladište
dovoljno da stvara patnju u životima koji tek dolaze. Nema potrebe tu količinu još povećavati.

Svako želi sreću! Ali i njezin nastanak je uslovljen. Stvaranje dobre karme je veliki generator sreće. A šta je u toj
karmi dobro? Ona je ukorenjena u ne-pohlepi (velikodušnosti, samoodricanju) ili u ne-mržnji (saosećanju,
ljubaznosti) ili, na kraju, u ne-obmanutosti (mudrosti, razumevanju). Dakle, siguran put da se zadobije sreća jeste
stvaranje dobre karme, svakodnevno, što je moguće više. Jedino ljudi ulažu napor da rastu u dhammi (= da
stvaraju dobru karmu), jedino oni imaju šansu da putem meditacije uspeju na stazi koja vodi do konačnog
oslobađanja. Bilo kakav da nam je cilj u životu - sreća ovde i sada, preporađanje u sretnim okolnostima u
budućem životu ili okončanje čitavog procesa rađanja i umiranja dosezanjem nirvane - ne možemo pogrešiti
stvarajući dobru karmu! A šta je sa onima koji ne veruju u karmu i njezine plodove? Bilo da veruju ili ne, oni je
ipak stvaraju! Takođe se suočavaju sa plodovima karme koju stvaraju. Jer činjenje, a ne verovanje, jeste ono što
je u celoj stvari bitno.

"Čini dobro, dobićeš dobro,


čini zlo, dobićeš zlo."

Uvod u "Asketu psećeg zaveta"

U Budino vreme postojali su neki čudni ljudi koji su verovali u još čudnije stvari - ali slično je i u naše vreme, kada
ljudi takođe veruju u krajnje neobične stvari. U ovoj sutti srećemo ljude koji veruju da će dostići izbavljenje
imitirajući životinje. Možda takvih i danas ima medu nama! Vera je često jedna stvar, a postupci sasvim druga.
Dok ponekad verovanja utiču na postupke, kod drugih ljudi njihova verovanja su nešto sasvim odvojeno od onoga
što čine. Ali Buda kaže da sve voljne aktivnosti, bilo da se radi o mislima, govoru ili postupcima, ma kako
ispoljene, jesu karma i počinioca vode u situaciju da iskusi rezultat pre ili kasnije. U ovoj sutti Buda klasifikuje
karmu na četiri grupe: tamna sa tamnim posledicama, sjajna sa sjajnim posledicama, i tamna i sjajna sa i tamnim
i sjajnim posledicama, ni tamna ni sjajna sa ni tamnim ni sjajnim posledicama. Tamna (loša) karma ne daje sjajne
(srećne) rezultate, niti sjajna (povoljna karma vodi do tamnih (mučnih) posledica. Karma može biti pomešana,
tamo gde je delo učinjeno iz raznorodnih motiva, dobrih i loših. A postoji i takva vrsta karme koja prekida
vezanost i interesovanje za preostale tri vrste i tako vodi izvan domena karme.

Khantipalo Bhikkhu

Asketa psećeg zaveta

1. Ovako sam čuo.

Jednom je prilikom Blaženi živeo u zemlji naroda Kolija, u gradu po imenu Halidavasana.

2. Tada Puna, iz naroda Kolija, asketa volovskog zaveta, i sa njime takode Senija, goli asketa psećeg zaveta,
dođoše do Blaženoga, pa Puna, asketa volovskog zaveta, oda počast Blaženome i sede sa strane, dok Senija, goli
asketa psećeg zaveta, razmeni pozdrave sa Blaženim i kada završi učtiv i srdačan razgovor takođe sede sa strane
sklupčavši se poput psa. Pošto Puna, asketa volovskog zaveta sede, on ovako upita Blaženoga: "Poštovani
gospodine, ovaj goli asketa psećeg zaveta Senija čini ono što je teško činiti: jede hranu tek kada je bačena na tlo.
Odavno je on uzeo taj pseći zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući
tok?"

"Neka ovo što si rekao, Puna, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje."

Drugi put...

I treći put Puna, asketa volovskog zaveta, upita Blaženoga: "Poštovani gospodine, ovaj goli asketa psećeg zaveta
Senija čini ono što je teško činiti: jede hranu tek kada je bačena na tlo. Odavno je on uzeo taj pseći zavet i dugo
ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?"

"Dobro, Puna, pošto svakako ne mogu da te odvratim kad kažem: 'Neka ovo što si rekao, Puna, bude dovoljno. Ne
postavljaj mi takvo pitanje', odgovoriću ti.

3. Dakle, Puna, neko razvija pseći zavet potpuno i neograničeno, razvija pseću naviku potpuno i neograničeno,
razvija pseći um potpuno i neograničeno, razvija pseće ponašanje potpuno i neograničeno. Radeći tako, posle
razlaganja tela, posle smrti, on se preporađa u društvu pasa. Ali ako pri svemu tome ovako razmišlja: 'Ovom
vrlinom, zavetom, asketizmom ili bramaćarjom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo', to je
pogrešno stanovište u tom slučaju. A za onoga sa pogrešnim stanovištem postoje dve sudbine: pakao ili
životinjska materica. Dakle, Puna, ako je njegov pseći zavet savršen odvešće ga u društvo pasa; ako nije, odvešće
ga u pakao."

4. Kada ovo beše izrečeno, Senija, goli asketa psećeg zaveta, zacvile i grunuše mu suze. Tada Blaženi reče Puni,
sinu naroda Kolija i asketi volovskog zaveta: "Puna, nisam te mogao odvratiti kad rekoh: 'Neka ovo što si rekao,
Puna, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje'."

"Poštovani gospodine, ja ne plačem zato što je tako govorio Blaženi. Već zato što sam tako davno uzeo taj pseći
zavet i tako dugo ga praktikovao. Poštovani gospodine, ovde je i ovaj Puna, sin naroda Kolija i asketa volovskog
zaveta; odavno je on uzeo taj volovski zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin
budući tok?" "Neka ovo što si rekao, Senija, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje."

Drugi put...

Treći put Senija, goli asketa psećeg zaveta, upita Blaženoga: "Poštovani gospodine, ovde je i ovaj Puna, sin
naroda Kolija i asketa volovskog zaveta; odavno je on uzeo taj volovski zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je
njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?" "Dobro, Senija, pošto ne mogu da te odvratim kad kažem:
'Neka ovo što si rekao Senija, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje', odgovoriću ti.

5. Dakle, Senija, neko razvija volovski zavet potpuno i neograničeno, razvija volovsku naviku potpuno i
neograničeno, razvija volovski um potpuno i neograničeno, razvija volovsko ponašanje potpuno i neograničeno.
Radeći tako, posle razlaganja tela, posle smrti, on se preporađa u društvu volova. Ali ako on pri svemu tome
ovako razmišlja: "Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili bramaćarjom postaću (veliko) božanstvo ili neko
(manje) božanstvo, to je pogrešno stanovište u tom slučaju. A za onoga sa pogrešnim stanovištem postoje dve
sudbine: pakao ili životinjska materica. Dakle, Senija, ako je njegov volovski zavet savršen odvešće ga u društvo
volova; ako nije, odvešće ga u pakao."

6. Kada ovo beše izrečeno, Puna, sin naroda Kolija i asketa volovskog zaveta, zacvile i grunuše mu suze. Tada
Blaženi reče Seniji, golom asketi psećeg zaveta: "Senija, nisam te mogao odvratiti kada rekoh: 'Neka ovo što si
rekao, Senija, bude dovoljno. Ne postavljaj mi takvo pitanje'."

"Poštovani gospodine, ja ne plačem zato što je tako govorio Blaženi. Već zato što sam tako davno uzeo taj
volovski zavet i tako dugo ga praktikovao. Poštovani gospodine, ovakvo je moje poverenje u Blaženog: 'Blaženi
može da me pouči dhammi na takav način da izbegnem ovaj volovski zavet i da ovaj goli asketa psećeg zaveta
napusti taj pseći zavet."

7. "Onda, Puna, dobro slušaj i pazi na ono što ću ti reći."

"Da, poštovani gospodine," odgovori on. Blaženi mu ovako reče:

8. "Puna, pošto sam došao do neposrednog znanja, objavio sam da postoje četiri vrste karme. Koje četiri? Postoji
tamna karma sa tamnim posledicama, postoji sjajna karma sa sjajnim posledicama, postoji tamna-i-sjajna karma
sa tamnim-i-sjajnim posledicama i postoji karma koja nije ni tamna ni sjajna sa ni-tamnim-ni-sjajnim
posledicama, koja vodi do iscrpljivanja karme.

9. Kakva je to tamna karma sa tamnim posledicama? Neko stvara (karmički) telesni proces (povezan) sa bolom,
stvara (karmički) verbalni proces (povezan) sa bolom, stvara (karmički) mentalni proces (povezan) sa bolom.
Čineći tako, on se ponovo rađa u svetu ispunjenom bolom. Kada se to dogodi, bolni kontakti (putem oka uva,
nosa, jezika, tela i uma) ga pogađaju. Kada ga oni pogode, ispunjen je bolnim osećanjima toliko snažnim kao da
se nalazi u paklu. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe: preporađa se zahvaljujući karmi
koju je samo stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kažem da su bića naslednici sopstvene karme. Ovo
je karma sa tamnim posledicama.

10. A kakva je to karma sa sjajnim posledicama? Neko stvara (karmički) telesni proces koji nije (povezan) sa
bolom, stvara (karmički) verbalni proces koji nije (povezan) sa bolom, stvara (karmički) mentalni proces koji nije
(povezan) sa bolom. Čineći tako, on se rađa u svetu u kojem nema bola. Kada se to dogodi, u kontaktima koji
slede nema bola. Uz takve kontakte, on je ispunjen osećanjima lišenim bola, tako prijatnim kao što je to slučaj sa
subakinima, božanstvima blistave slave. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe: preporađa se
zahvaljujući karmi koju je stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kažem da su bića naslednici
sopstvene karme. Ovo se naziva sjajnom karmom sa sjajnim posledicama.

11. Šta je tamna-i-sjajna karma sa tamnim-i-sjajnim posledicama? Neko stvara (karmički) telesni proces koji je
(povezan) sa bolom i nije (povezan) sa bolom... verbalni proces... mentalni proces koji je (povezan) sa bolom i
nije (povezan) sa bolom. Čineći tako, on se ponovo rađa u svetu u kojem ima i nema bola. Kada se to dogodi, u
kontaktima koji slede i ima i nema bola. Uz takve kontakte, ispunjen je osećanjima koja su bolna i osećanjima
koja nisu bolna, mešavinom zadovoljstva i patnje, kao što je to slučaj sa ljudima, nekim božanstvima i
stanovnicima nekih nižih sfera. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe: preporađa se
zahvaljujući karmi koju je stvorilo. Kada se ponovo rodi slede kontakti. Zato kažem da su bića naslednici
sopstvene karme. Ovo se naziva tamnom-i-sjajnom karmom sa tamnim-i-sjajnim posledicama.

12. Šta je ni-tamna-ni-sjajna karma sa ni-tamnim-ni-sjajnim posledicama, koja vodi do iskorenjivanja karme? U
pogledu prethodne (tri vrste karme), svaka volja da se izbegne ona vrsta karme koja je tamna sa tamnim
posledicama i svaka volja da se izbegne ona vrsta karme koja je tamna-i-sjajna sa tamnim-i-sjajnim posledicama:
to se naziva ni-tamnom-ni-sjajnom karmom sa ni-tamnim-ni-sjajnim posledicama.

Ovo su četiri vrste karme koje sam objavio pošto sam došao do neposrednog znanja."

13. Pošto ovo beše saopšteno, Puna, sin naroda Kolija i asketa volovskog zaveta, reče Blaženome: "Izvrsno,
učitelju Gotamo! Izvrsno, učitelju Gotamo! Na više načina je učitelj Gotama razjasnio dhammu, kao da je ispravno
postavio ono što je do tada stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put onome ko je zalutao, uneo svetiljku u
tamu kako bi oni koji imaju oči mogli da vide.

l4. Priklanjam se kao utočištu učitelju Gotami, dhammi i sanghi. Neka me od danas učitelj Gotama smatra svojim
sledbenikom koji je do kraja života u njemu pronašao utočište."

15. A Senija, goli asketa psećeg zaveta, reče: "Izvrsno, učitelju Gotamo!... Učitelj Gotama je razjasnio dhammu...
kako bi oni koji imaju oči mogli da vide.

16. Priklanjam se kao utočištu učitelju Gotami, dhammi i sanghi. Želeo bih da se priključim beskućnicima pod
vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje."

17. "Senija, onaj ko je prethodno pripadao drugom redu i želi da se priključi beskućnicima i primi puno zaređenje
u dhammi i monaškim pravilima mora provesti prethodno četiri probna meseca. Posle četiri probna meseca
bhikhhui, koji su smirenih umova, primaju ga u beskućništvo i daju mu takođe puno zaređenje, tako da i sam
postaje bhikkhu."

"Poštovani gospodine, ako oni koji su prethodno pripadali drugom redu, a žele da se priključe beskućnicima i
prime puno zaređenje u dhammi i monaškim pravilima moraju provesti prethodno četiri probna meseca, a posle
četiri probna meseca bhikkhui, koji su smirenih umova, primaju ih u beskućništvo i daju im takođe puno
zaređenje, tako da i sami postaju bhikkhui, ja ću na probi provesti četiri godine, a posle te četiri godine neka me
bhikkhui, koji su smirenih umova, prima u beskućništvo i daju mi puno zaređenje, tako da i sam postanem
bhikkhu."

18. Seniji, golom asketi psećeg zaveta, Blaženi da puno zaređenje i primi ga u beskućnike. Nedugo posle punog
zaređenja, boraveći u samoći, daleko od ljudi, istrajan, revnostan i obuzdan, blaženi Senija došavši do
neposrednog znanja ovde i sada uđe i ustali se u tome vrhovnom stanju radi kojeg ljudi plemenitog roda
napuštaju domove odlazeći u beskućnike. Njegovo neposredno znanje beše: "Nema više preporađanja, proživljen
je svetački život, učinjeno ono što je trebali učiniti."

I blaženi Senija postade jedan od arahanta.

Rev. 1/5/1999

www.geocities.com/canon/majjhima/mn57.html