Politika borbe protiv korupcije u Srbiji

Sazetak izvestaja

Od crne kutije ka transparentnoj javnoj politici

Petrus C. van Duyne Elena Stocco Jelena Dimitrijević

   

 

 

Predgovor
Ovaj izveštaj je prikaz našeg istraživanja o korupciji u Srbiji. Projekat je finansirala Ambasada Holandije u Beogradu, a on je naš drugi pokušaj da se rasvetli priroda korupcije u Srbiji i načini na koje se organi vlasti bore sa ovim problemom. Istraživati znači osvajati i ispitivati novu teritoriju, iako se možemo zapitati ‘šta je novo na polju korupcije?’. Zar ona ne postoji oduvek i zar svakog dana mediji ne izveste o nekom skandalu s tim u vezi? Sasvim tačno, ali koliko je sistematično znanje o tome? Šta pokazuju podaci i cifre koje poseduju organi vlasti i, naročito, koliko su oni pouzdani? Kada smo započeli sa izviđanjem ove oblasti, teško da je postojalo bilo kakvo sistematično poznavanje. Ukratko, niko nije znao mnogo pre dve godine u vreme našeg prvog projekta, kao ni naknadno kada smo počeli iznova. Sama činjenica da u međuvremenu nije bilo napretka bitna je za naše istraživanje. Ona govori da iako je usvojen novi zakon, nacionalna strategija i osnovana Agencija za borbu protiv korupcije, ni dalje nije bilo osnovnih sistemskih podataka kao polazne tačke za sve napore u borbi protiv korupcije. Da bismo popunili tu prazninu, naše istraživanje je moralo da ‘počne od početka’, uprkos svim nedostacima takvog pristupa, i delimično u mraku. Pomoć je stigla od raznih institucija (sudova i tužilaštava, Saveta za borbu protiv korupcije) i Zavoda za statistiku Republike Srbije. Zahvaljujući njihovoj otvorenosti i interesovanju, stekli smo bolji uvid u osnovne podatke koje poseduju organi vlasti i tako dobili empirijsku ‘dodatu vrednost’. Stekli smo detaljne podatke o mnogim slučajevima, ali verni istraživačkoj tradiciji, zadržali smo njihovu strogu anonimnost. Zato u ovom izveštaju neće biti pomena imena zvaničnika, bilo u pohvali ili kritici, kao ni lica koja se pojavljuju u slučajevima korupcije i drugim dokumentima, čak i kada su njihova dela bila poznata u javnosti. Kao i u svim istraživanjima, pitanja su dovodila do novih pitanja i kao i uvek, neka od njih su ostala otvorena. Na neka nismo mogli da odgovorimo usled vremenskog ograničenja (14 meseci), što sve govori da ima sasvim dovoljno prostora za dalje istraživanje. Iskreno se nadamo da će naše kolege u Srbiji preuzeti palicu i nastaviti tom stazom. Istraživanje o korupciji je teško sprovesti u bilo kojoj zemlji i istraživač zavisi od ljudi i institucija koje istinski brine stanje korupcije i koji su otvoreni za saradnju. Nisu sve institucije bile spremne da nam pomognu, ali onima koje su nam omogućile empirijsku osnovu za naš izveštaj, duboko zahvaljujemo. Istraživači su odgovorni za bilo koju pogrešnu interpretaciju u ovom izuveštaju ili bilo šta sa čime se oni ne bi mogli složiti. Petrus C. van Duyne

13 February 2012, Beograd1

                                                             1    Misljenja iznesena u ovom izvestaju ne odrazavaju nuzno i stavove vlade Holandije.  

   

.

krećući se od 26% do 65%. za kojom sledi pronevera (11%). Korupcija je krivično delo koje se veoma slabo prijavljuje. Međuregionalne razlike su značajne: od 42%-83%. Pravosuđe se može posmatrati kao ‘neuređena kutija’ koja isključuje ideju o antikorupcijskoj strategiji koja se primenjuje unutar njenih zidova.Bitni aspekti projekta Širi ugao posmatranja: percepcija korupcije Rezultati anketa stanovništva pokazali su da. u 61% slučajeva doneta je osuđujuća presuda. Slučajevi mita (primanje ili davanje) veoma retko se prijavljuju (2. optužnicama i osudama pokazuju postojan pad od 2005. Od predmeta koji su završili pred sudom.     . a u najmanjem broju od strane građana (oko 1. pokazala je sledeće: Većina prijava spada u kategoriju ‘zloupotreba službenog položaja’ (62%).. kao i u odnosu na podatke o opštim krivičnim delima. Procenat dela korupcije prijavljenih policiji je nizak: 35% ispitanika koji su doživeli davanje mita smatraju prijavljivanje tog dela policiji besmislenim: “Koga je briga?” Metod istraživanja: dostupnost podataka i institucija U kojoj meri dostupnost podataka odslikava visoki prioritet ovog problema? Pristupačnost relevantnih institucija značajno varira. U slučaju osuđujuće presude.2009. Analiza baze podataka Zavoda za statistiku za period 2007. uobičajena kazna je zatvorska./2006. Agencija za borbu protiv korupcije držala se po strani. većina ispitanika ne smatra korupciju najbitnijim problemom u zemlji. I ovde su primećene neobjašnjive razlike između pojedinih sudova. Javno tužilaštvo je odbacilo oko 49% prijava. Isto tako. Druga kategorija je ‘kršenje zakona od strane sudije. . Svega 10% prijava građana završilo se optužnicom. Znatan deo ispitanika (20%) nema ništa protiv davanja mita.nema korelacije. naročito kod kraćih kazni. javnog tužioca i njegovog zamenika’ (16%).5% prijava građana). Primećene su velike i neobjašnjive razlike u procentu podignutih optužnica između tužilaštava. Ova nepredvidljivost baca sumnju na efikasno funkcionisanje Nacionalnog koordinatora. u 80% slučajeva uslovna. Nalazi: plodovi drveta Sveukupni podaci o broju dela sa ‘elementom korupcije’ prijavljenih policiji. Ministarstva pravde i unutrašnjih poslova bila su slabo dostupna za saradnju. kao i Zavod za statistiku bili su otvoreni i spremni za saradnju. Optužene sudije i tužioci nemaju čega da se plaše: samo u tri slučaja su bili osuđeni. Isto važi i za potencijalnu korelaciju između tužilaštava i sudova .5%). nasuprot očekivanjima. Sudovi i tužilaštva u Beogradu. Savet za borbu protiv korupcije nam je otvorio svoja vrata.

Analiza je takođe pokazala u kojoj meri manifestacije korupcije i relevantna krivična dela zahvataju sve slojeve društva. Upornost u prijavljivanju ovih slučajeva moglo bi pre da rezultira gonjenjem protiv podnosilaca prijave ili čak Saveta. prepreka su nam bili ‘mali brojevi’ koji govore u kojoj meri ova krivična dela ostaju neprijavljena.     . kao najekonomičnije sredstvo. Tokom cele analize.Analiza krivičnih predmeta. organi vlasti ili Republičko javno tužilaštvo nisu reagovali – nema potrebe za hitnošću. koji je nastao unapređenjem postojećeg sistema za skupljanje podataka – Instrument za integrisani unos podataka o krivičnim delima koja se odnose na korupciju . Integrated Criminal Data Entry Tool: ICDET).IIUP (engl. optužnica i presuda pokazuje da je kategorija “zloupotreba službenog položaja” preširoka – ona pokriva i slučajeve koji nisu vezani za korupciju. preko direktora srednjih škola. Studija koju je sproveo Savet za borbu protiv korupcije pokazuje zašto se (ne) procesuiraju slučajevi visokog profila. do taksista. Na kraju ovog istraživanja predstavljamo instrument za praćenje obrade slučajeva korupcije od strane organa vlasti. bilo da se radi o teškim delima koja procesuira specijalni tužilac i sud za organizovani kriminal ili ‘običnim’ delima pred osnovnim sudovima i tužilaštvima: od visokih političara. Međutim.

Vremenski trend: ukupan priliv slučajeva ‘zloupotrebe službenog položaja’ b. Ishod: optužnica ili odbacivanje prijave c. Teritorije sudova: suđenje i presuda c1. Prvi osnovni sud u Beogradu d. Krivični predmeti: cargo bez teretnog lista c. Republički zavod za statistiku (RZS) f. Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova g. Nalazi: “Drvo se poznaje po plodovima” I. Priliv predmeta i presude c2. Mediji II Zavod za statistiku Republike Srbije (ZSRS) a. Specijalno tužilaštvo i sud b. Ko je čini i koga to brine? Prikaz istraživanja Percepcije i stvarnost 3. Preliminarni zaključci za statističku analizu III. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu c2. Otvoreni izvori: web stranice organa vlasti i medija a. Metoda istraživanja a. Pogled ‘izbliza’ na plodove (korupcije) a. Republičko javno tužilaštvo d. Od neuređene kutije do strateške mape b. Slučajevi Saveta za borbu protiv korupcije: bez odgovora 5. Republičko javno tužilaštvo b1. Predmeti ispred Višeg suda u Beogradu c. Ko prijavljuje dela protiv službene dužnosti? b3. Druge institucije 4. Savet za borbu protiv korupcije c. Sudovi e.Sadržaj (ceo izvestaj) Rezime izveštaja 1. Otvoreni izvori: web stranice organa vlasti i medija b. Kazne d. Web stranice b. Instrument za integrisani unos podataka: IIUP a. Sjedinjeni SK obrazac 1 7 13 16 19 20 21 22 24 25 25 26 29 30 30 30 32 33 35 35 37 40 45 45 50 54 55 56 64 64 64 66 69 73 73 74 78     . Aspekti korupcije i istraživanje ‘crna kutija’ 2. Prvo osnovno tužilaštvo i Prvi osnovni sud u Beogradu c1. Priliv predmeta po tužilaštvma b2.

Statistički obrazac SK-1 b.6. Statistički obrazac SK-2 Prilog II: Tabele iz Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu Opštinska tužilaštva Prilog III: Predlog sledećeg projekta Prilog IV: Evaluacija saradnje sa institucijama 83 84 85 87 87 90 95 94 97 101     . Zaključak: pogled unapred Epilog: utonuli u ravnodušnost? Literatura Prilog I: a.

Sa istraživačkog aspekta. među kojima je policija najbolje rangirana sa 62. već istražuje spoljašnje manifestacije. Ne iznenađuje činjenica da je stopa priajvljivanja slučajeva korupcije policiji niska: 35 procenata ispitanika koji su iskusili davanje mita smatra prijavljivanje koruptivnih radnji bespredmetnim: »Koga je briga?« glasi odgovor. Upitani o direktnom iskustvu davanja mita. promet predmeta i njihove karakteristike. a malo njih to brine«. Percepcija korupcije je stalno predmet ispitivanja – ispitanici mogu da rangiraju svoju zemlju i institucije po »stepenu korupcije«. u izveštaju je najpre prikazana šira slika o situaciji u oblasti korupcije u Srbiji pod nazivom »Ko je čini i koga to brine?«. Suprotno očekivanjima. U zavisnosti od konkretnog istraživanja javnog mnjenja. Sa istraživačke tačke gledišta. On predstavlja nastavak prethodnog istraživačkog projekta koji je sproveden od 2008.Rezime izveštaja Istraživački projekat o korupciji “Intenziviranje borbe protiv korupcije u Srbiji putem jačanja transparentnosti sprovođenja zakona i razvoja činjenično zasnovane javne politike” omogućila je ambasada Holadije. podizanje optužnice ili donošenje presude)? Kako rad nijedne institucije ne može biti razmatran bez njenog okruženja.7 do 18 procenata. – 2010. što nas dovodi do zaključka »mnogi to čine.6 posto). To ilustruje jedan od izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije. ozbiljnost problema korupcije se rangira na trećem ili četvrtom mestu od 8. Građani Srbije smatraju da je korupcija najzastupljenija u političkim partijama koje su na samom vrhu lestvice (76. istraživanje javnog mnjenja pokazuje da većina ispitanika ne smatra korupciju najozbiljnijim problemom u zemlji.7 posto ispitanika). ova oblast se smatra »mračnom sobom« (camera obscura) u kojoj postoji očigledan nedostatak transparentnosti. kako i kada ti slučajevi bivaju okončani (npr. Naše istraživanje ne pretenduje da može da zaviri unutar 'crne kutije' organa za sprovođenje zakona.3 procenata. Značajan broj ispitanika (20 procenata) nije nezadovoljan praksom davanja mita imajući u vidu pozitivan ishod koruptivne transakcije. Uprkos nekim metodološkim ograničenjima. 1 . dok Vladine institucije imaju generalno visok stepen percepcije korupcije. praćene zdravstvenim sektorom (73. rangiranje korupcije odražava poverenje građana u institucije. od 15 do 20 procenata ispitanika je odgovorilo da je dalo mito u protekla 3 meseca/12 meseci. ovo stanje »mračne sobe« zahteva primenu posebnog načina istraživanja »crne kutije« kada su u pitanju institucije koje sprovode zakone. ali na koje Vlada nikada nije odgovorila. koje vrste predmeta koji se tiču korupcije bivaju procesuirane od strane pravosudnih institucija (javnog tužilaštva i sudova) i na koji način. koji iznosi razne prijavljene slučajeve koji s razlogom bude sumnju u postojanje korupcije. Ukratko. i kao takav predstavlja kontinuirani pokušaj da se baci svetlo na krivičnopravnu stranu korupcije i sličnih krivičnih dela.

Metoda istraživanja
Situacija »mračne sobe« ima svoje posledice po istraživanje u ovoj oblasti. Pošto ne postoji centralna institucija gde se mogu prikupiti podaci ili druga vrsta znanja u ovoj oblasti, istraživački tim je morao da »pokuca na mnoga vrata«, posebno što je akademsko istraživanje u ovoj oblasti prestalo nakon 2007. Istraživački tim se obratio sledećim potencijalnim izvorima informacija:  Otvoreni izvori: mediji i web stranice Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova i Narodne skupštine. (Pisani) mediji sadržali su značajan broj referenci od kojih je napravljena odgovarajuća selekcija. Web stranice Narodne skupštine i pomenuta dva ministarstva nisu pružile korisne informacije. Pitanja za pojašnjenja zbog čega ne postoje korisne informacije upućene Narodnoj skupštini kao i pomenutim ministarstvima ostala su bez odgovora.  Savet za borbu protiv korupcije pružio nam je punu podršku od početka projekta i dao pristup svojoj bazi podataka, kao i procesnoj istoriji predmeta koje je Savet predao Republičkom javnom tužilaštvu. U većini slučajeva od tužilaštva nije bilo odgovora.  Republičko javno tužilaštvo nam je takođe obećalo svoju podršku, ali način na koji je ona realizovana bio je prilično raznolik: od pune saradnje sa kancelarijom Specijalnog tužioca za organizovani kriminal do bezvoljne, spore i neproduktivne komunikacije sa Odeljenjem za borbu protiv korupcije Republičkog javnog tužilaštva. Nasuprot tome, istraživački tim je dobio pristup optužnicama Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu.  Beogradski sudovi su takođe pružili mešovitu podršku projektu. Sa jedne strane, Viši sud u Beogradu nam je dao punu podršku, a sa druge strane, jedan osnovni sud je tvrdio da nema slučajeve koji se tiču korupcije, iako je prema statističkim podacima taj sud doneo 109 presuda u ovoj oblasti. U međuvremenu smo stupili u kontakt sa blagonaklonim osobljem Apelacionog suda u Beogradu, ali nismo mogli da dobijemo podatke o njihovim predmetima zbog problema u kompjuterskom programu.  Zavod za statistiku Republike Srbije (ZSRS) nam je dao punu dobrovoljnu podršku i pružio nam uvid u svoju bazu podataka u periodu od 2007. do 2009. koja se pokazala ključnom za našu analizu.  U početku policija je pokazala zainteresovanost za istraživanje, ali kako je ona hijerarhijski subordinirana Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvo je moralo da dâ pristanak, što je trajalo duže nego samo trajanje našeg projekta od 12 meseci, za koje vreme je trajala duga i mukotrpna prepiska. Kada je projekat bio skoro na kraju, došlo je i do i prvog malog približavanja, od čega nije moglo biti ništa jer se projekat uskoro završio.  Kategorija ‘druge institucije’ je, naravno, raznovrsna. Sa izuzetkom Uprave carina, ove institucije su odbile saradnju. Uprava je želela da sarađuje, ali nije imala dovoljno podataka. Agencija za borbu protiv korupcije držala se podalje, nije pokazivala

2

 

nikakav interes za podatke u vezi sa korupcijom, a kamoli imala nešto emirijski vredno što bi bacilo svetlo na ovaj fenomen.

Rezultati »plodovi drveta«
Kvantitativna analiza Ukupan broj prijava policiji za dela »sa elementom korupcije«, broj podignutih optužnica i osuđujućih presuda pokazuje postojan pad od 2005./2006, a takođe i u odnosu na broj slučajeva opšteg kriminala. Razlike u broju primljenih predmeta između sudova su velike, bilo kada se posmatra odnos prema stopi ukupnog kriminala (od 3% do 10%) ili ako se posmatra povećanje ili smanjenje broja predmeta između 2007. i 2009. (od povećanja od 40% do smanjenja od 30%). U najvećem delu analize, podaci za godine 2007. - 2009. morali su da budu pripojeni, jer za mnoge elemente analize nije postojao dovoljan uzorak predmeta za svaku godinu. Podatke prikupljene u tužilaštvu i u sudovima morali smo da obrađujemo posebno: dve baze podataka proizilaze iz dva različita formulara, koji ne dozvoljavaju stvaranje jedinstvene baze podataka. Od 2007. – 2009. tužilaštvo je primilo 11.823 krivičnih prijava, koje su u najvećem delu došle od policije (45%), nakon čega slede prijave koje su podneli građani, bilo da se radi o direktno oštećenima ili drugima. Najviše prijava podneto je pod kvalifikacijom »zloupotreba službenog položaja« (62%), iako ova kvalifikacija pokriva veliki broj krivičnih dela, od kojih neka ne predstavljaju slučajeve korupcije. Druga vrsta krivičnih prijava odnosi se na krivično delo »kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika« (16%) i krivično delo »pronevere« (11%). Veliki broj građana (39%) koji se žalio na korupciju u sudstvu učinio je to jer su smatrali da je došlo do kršenja zakona od strane sudija i tužilaca. Slučajevi primanja ili davanja mita su veoma retko bili predmet krivične prijave (2,5%), a najmanje su ih podnosili građani (samo oko 1,5 posto). Od ukupnog broja primljenih krivičnih prijava 43 posto je procesuirano, dok je 49 procenata prijava odbačeno. Krivične prijave građana najređe su inicirale podizanje optužnice (10%), što je posledica visoke stope odbijanja prijava koje se tiču kršenja zakona od strane sudije (95%), na šta su se građani najviše žalili. Postoje takođe velike razlike u stopi podizanja optužnice između raznih tužilaštava, koje se kreću od 26 do 65 posto. Prikupljeni podaci nisu omogućavali i analizu razloga za to. Analiza je inače bila ograničena malim apsolutnim brojevima koji nisu dali osnov za finiju analizu. Od ukupnog broja od 4.543 predmeta koje su procesuirali sudovi, 61 posto je okončano osuđujućom presudom. Regionalne razlike između sudova su velike: od 42 do 83 posto. Krivične prijave za davanje mita i neovlašćeno korišćenje sredstava rezultirale su najvećim brojem osuđujućih presuda (82%). Sudije i tužioci su imali najmanje razloga za strah – samo u tri slučaja su i osuđeni. Uobičajena kazna je kazna zatvora, koja je u 80 posto slučajeva uslovna, naročito ako se radi o kraćim zatvorskim kazna-

3

 

ma. Postojale su i razlike između sudova u smislu da su neki sudovi donosili blaže presude. Nije postojala značajna korelacija između broja podignutih optužnica tužilaštava i presuda različitih sudova, što govori da ne postoji statistička koherentnost između podataka sudova i tužilaštava. Postojale su takođe brojne neobjašnjive razlike između prikupljenih podataka sudova i tužilaštava. Iz ovog razloga pravosudni sistem se može posmatrati kao »neuređena kutija« unutar koje ne deluje nikakva strategija borbe protiv korupcije. Kvalitativna analiza Analiza 26 ozbiljnih slučajeva korupcije/zloupotrebe položaja pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal pokazuje da se radi o predmetima koji pokrivaju veoma dug vremenski period: od 1995. pa nadalje. Najvažnija krivična dela tiču se organizovanih napora poreske prevare u različitim oblicima: nedozvoljen promet akciznih proizvoda, izbegavanje poreza poreza na dodatnu vrednost i trgovina lažnim računima. Da bi se izvršila kategorizacija širokog spektra predmeta, napravljena je posebna tipologija: predmeti zloupotrebe vlasti (od osumnjičenih na položajima u Vladi do pojedinaca koji imaju ovlašćenje za donošenje odluka); koruptivne usluge kao što je falsifikovanje dokaza u sudskom postupku, koruptivne poslovne transakcije u okviru legalnih preduzeća, kao i pronevera javnih sredstava. Ovi analizirani slučajevi su projektovani u dve dimenzije - dimenziju 'rukovodioci-izvršioci'' i dimenziju 'društvenog ugleda'. Takva analiza ilustruje na koji način matifestacije korupcije i srodnih krivičnih dela prožimaju čitavo društvo. Analiza 30 optužnica Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu otkrila je vrlo heterogenu sliku predmeta koji se svrstavaju pod pravnu kvalifikaciju dela »zlouptreba položaja« (najčešće se radi o običnoj proneveri). Ovi »uobičajeni slučajevi« takođe se mogu naći u svim sferama društva, od direktora srednjih škola do vozača taksija. Analiziranje svih podataka zajedno pokazalo je ponovo mali broj slučajeva korupcije u pravosuđu, bilo u osnovnim tužilaštvima ili sudovima niže ili više istance. Detaljno smo propratili procesuiranje slučajeva Saveta za borbu protiv korupcije jer oni mogu ilustrovati način na koji se obrađuju visoko profilisani slučajevi. Pokazalo se da upornost u podnošenju prijava, posebno u ozbiljnim ekonomskim stvarima, može pre tužilaštvo navesti da reaguje protiv podnosioca prijave, ili čak protiv Saveta za borbu protiv korupcije, nego da pokrene uobičajenu krivičnu istragu ili da odgovor Savetu za borbu protiv korupcije: obično Vlada ili Republičko javno tužilaštvo nisu reagovali.

Instrument za integrisani unos podataka o krivičnim delima koja se odnose na korupciju: IIUP
Imajući u vidu ozbiljne nedostatke u bazama podataka i komunikaciji, istraživački tim je napravio predlog informacionog instrumenta za obradu podataka koji ažurira i inte-

4

 

griše postojeće sisteme za prikupljanje podataka od strane sudova i javnih tužilaštava. Polazeći od toga šta se trenutno koristi. Nema ni suštinskog protivljenja predloženom informacionom sistemu. Osnovni preduslov za uspostavljanje takvog instrumenta je da se osnovne brojne jedinice (predmeti i osumnjičeni) mogu pratiti kroz celokupni krivični postupak. Ministarstvo pravde je olako prešlo peko naših sugestija da razmotre predloženi sistem. Principi su jednostavni. 5   . Izveštaj se završava opservacijama o epilogu projekta. Takav ishod samo podvlači odgovor na naslov drugog poglavlja »Ko čini korupciju i koga to brine?« . Svaka antikorupciona politika mora biti zasnovana na transparentnom instrumentu za praćenje. Osumnjičeni i predmeti moraju se pratiti od početnog nivoa policije do finalizacije na bilo kom nivou krivično-pravnog sistema. ali malo njih to brine«. izveštaj daje preporuke za spajanje postojećih modaliteta prikupljanja podataka u jedan jedinstveni modalitet. ni nekog primetnog entuzijazma.»Mnogi je čine. kao i stratešku analizu. koji omogućava redovno praćenje konkretnog slučaja.

6   .

već oni koji su na vlasti. Možda je tačno da upiranje prstom na druge navodno korumpirane osobe ili nacije jeste licemerno. Pošto većina sofizama sadrži inteligentno izvrtanje realnosti. 2009. bilo na individualnom ili nacionalnom nivou. je možda tačna: “svi su korumpirani” jer korupcija uvek vreba u ljudskim odnosima..). ili ko ne voli da primi uslugu? Da li je to ‘loše’ u smislu prestupa. niko nije korumpiran”. Da bi zaštitile svoje komercijalne interese u inostranstvu. SAD su usvojile Akt o koruptivnoj praksi u inostranstvu (Gelemerova. spomenuti Akt je usklađen sa njom donošenjem Akta protiv međunarodnog mita 1998. koje su sada sticajem okolnosti sve na Balkanu. čim se popuste uzde. već da su slučajevi ozbiljne korupcije otkriveni i u Milanu i drugim industrijskim gradovima severne Italije (della Porta i Vannucci. činjenica da korupcija može da se pojavi u svim ljusdkim odnosima ne dozvoljava zaključak ‘niko nije korumpiran’. Čak i ako se postigne uspeh. govori se da je jedan od visoko kotiranijih osumnjičenih izjavio: “Ako su svi korumpirani. koji naravno važe u celoj Uniji. zavisi od okolnosti. Antikorupcijske mere ne donose oni koji su nekorumpirani. a čak i odsustvo takvih skandala nije dokaz da nema korupcije. Gledano pažljivije. ova rečenica je netačna. Time se stvara neravnoteža. kada je otkriveno da korupcija nije samo problem južne Italije. Ovo zvuči kao cinični sofizam koji ima za cilj da ‘definiše’ jedan od krupnijih društvenih problema. gotovo ironično. “Najverovatnije”. Da se zaključiti da Srbija najverovatnije poseduje sve karakteristike korupcije kao i njeni susedi (Van Duyne et al.1. ali se uglavnom primenjuju u odnosu na države kandidate za članstvo ili novopridružene članice. ali ne vredi se žaliti ako su glavni razlozi korektni – korupcija jeste problem u svim balkanskim državama (UNODC. mogli bismo da zaključimo: “Ako su svi korumpirani. nema podataka kojima bi se dokazala takva tvrdnja na 2                                                              Prvi Akt o koruptivnoj praksi u inostranstvu donet je 1977. koji je postao globalni standard. 1997. ali samo njen drugi deo. Umesto toga. jer je to teško dokazati. Ko ne želi da utiče na onoga ko odlučuje tako što će mu učiniti uslugu. to je samo privremeno: korupcija može ponovo da se pojavi bilo gde i bilo kad. Aspekti korupcije i istraživanje ‘crna kutija’ Za vreme krize u Italiji početkom devedesetih prošlog veka.). moramo da obratimo veću pažnju na ono što on kaže. budući da. 2011. ali u (međunarodnoj) političkoj realnosti je to irelevantno.).” Ovo više odgovara istorijskoj i društvenoj realnosti. Nakon usvajanja Konvencije OECD protiv mita. No. 2009.2 Evropska Unija je utvrdila antikorupcijske standarde da bi zaštitila svoje finansijske interese. borba protiv korupcije je neprekidna. premisa. godine. Prvi deo. Još jedna implikacija se da izvući iz premise ‘svi su korumpirani’: da je neprikladno ‘upirati prstom’ ili ‘baciti prvi kamen’. Malo je zemalja koje ne znaju za skandale vezane za korupciju. 7   . 2010).

većinu deonica je za 44 milliona evra kupila luksemburška firma čija je vrednost sredstava dostizala zakonski minimum od 31. dok ‘sopstveno iskustvo’ može da bude selektivno i uglavnom vezano za svakodnevne manje značajne interakcije građana i preduzeća sa organima vlasti – tj. neprozirnosti javne uprave. sa zarezom za decimalne brojeve i tačkom za hiljade.000 evra. ona nemaju veze sa ‘krupnom korupcijom’ na višim nivoima odlučivanja – korupcijom u političkoekonomskom sistemu. a najmanje Komisija za hartije od vrednosti i Uprava za sprečavanja pranja novca (“Otkuda novac?” . tama sprečava gotovo svaki uvid u ‘mračnu sobu’. Šta mi znamo o toj navodnoj pojavi na višim nivoima? Na ovom nivou. 2010). vođenje pouzdane statistike. Kada koruptivne radnje dovedu do javnog skandala. Najpre 2005. Ono što je. 2011. nije bilo finansijskih izveštaja. Takođe se sprovode redovna ispitivanja reprezentativnih uzoraka stanovništva u vezi sa percepcijom korupcije u državi ili njihovim (indirektnim) iskustvom (UNODC. gde su ulozi mnogo veći i za privatnike i vlast. izbilo na videlo bilo je da je prodajna cena po deonici od 800 dinara bila više nego upola manja od procenjene koja je iznosila 1774 dinara. 4 8   . da budu pod uticajem glasina i prepričavanja. A to je posledica skoro najupečatljivije zajedničke karakteristike za ove zemlje – ozbiljnog nedostatka transparentnosti. Vratićemo se ovoj tipologiji u poglavlju o rezultatima istraživanja. 3 Takva iskustva su obično česta neprijatna iskustva građana koja podrivaju poverenje u organe uprave. nastaje opet tama. Nije reč o potpunom mraku – obično se probije neki zrak svetlosti kroz ivice ‘mračne sobe’.nisu pokazali interesovanje. nai3                                                              Tokom našeg istraživanja. godine. TNS Medium Gallup. ali nju ne bi trebalo mešati sa korumpiranim ponašanjem ljudi na izvršnim položajima na višim nivoima. ona sigurno baca svoju senku mnogo šire. međutim. U postupku privatizacije donet je niz odluka koje su bile dovoljno diskutabilne da bi probudile sumnju u nepoštenu transakciju. tj. Ovaj nedostatak transparentnosti obično se vezuje za visokopolitičke odluke u ‘upravljačkim odborima’. Svi uključeni organi vlasti dali su svoj pristanak. osim ukoliko ne izbije skandal. Ali ni to nije znak da će doći svetlo. Luka Beograd U ovom slučaju radi se o zemljištu Luke Beograd. međutim. ili podsticanje istraživanja. zrak svetla prodire u tamu. korupciju na izvršnom nivou.4 Gotovo da se ništa nije znalo o ovoj firmi. Naročito je ugrožena mogućnost sticanja empirijskog uvida u ovaj fenomen. Percepcije građana mogu.sistematičan način. ali po pravilu. neki od zvaničnika su govorili o ‘uličnoj korupciji’. ni podneli bilo kakav izveštaj o sumnjivoj transakciji). kao što će pokazati slučaj sa kojim nas je upoznao Savet za borbu protiv korupcije. jer neka gruba statistika i medijski izveštaji postoje. Ovo preuzimanje bilo je povezano sa još jednim mutnim poslom. neprozirnost pravilo na svim višim nivoima javne uprave. niko nije postavljao pitanja. Zaista postoji korupcija i na uličnom nivou. Ukoliko je. Umesto toga. jer takva uprava ne podstiče znanje kroz razmenu informacija. koje se nalazi na jednoj od najvrednijih lokacija u blizini centra grada Beograda. međutim. Sve cifre u ovom izveštaju napisane su na uobičajeni evropski način. uključujući i niže nivoe upravljanja.

me preuzimanjem lanca C-Marketa od strane firme koja je bila registrovana na istoj adresi kao i vlasnik većine deonica Preduzeća Luka Beograd. Opet, nije bilo pitanja. Ovo nije usamljen slučaj: od početka svog postojanja, Savet za borbu protiv korupcije redovno je pokušavao da ukaže vlastima na sumnjive slučajeve od opšteg javnog značaja. Možda se može reći da slučajevi na koje je ukazivao Savet nisu dovoljno ilustrativni za krupnu korupciju ili kriminalno udruživanje interesa. Razume se da nekoliko slučajeva ne bi trebalo proglasiti ‘ilustrativnim’, a da se ne prikupi više slučajeva za upoređivanje. Ovde se suočavamo sa dobro poznatim problemom ‘crnih brojeva’: koliko je drugih takvih slučajeva prošlo neprimećeno? Taj problem ne možemo ovde rešiti. Možemo, međutim, da postavimo pitanje: koliko slučajeva bude primećeno, ali na kraju se izgube u ‘crnim brojevima’? Ne treba mnogo da bi se to desilo – dovoljno je da vlasti ćute. To upravo pokazuje reagovanje Vlade na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije – potpuno i uporno nereagovanje. Izveštaji Saveta su jednostavno zanemareni, što je konstatovao i Transparency International (2011.). Da stvari budu gore, u pismu od 26. oktobra 2009., u kojem Savet podseća na prethodno prijavljene slučajeve, direktor ogorčeno ističe da: “Mada javno tužilaštvo u Beogradu nije učinilo ništa povodom krivične prijave koju je podnela Unija malih akcionara i povodom Izveštaja Saveta o Luci Beograd, već je započelo postupak na osnovu krivične prijave Luke Beograd protiv Saveta za borbu protiv korupcije.” (kurziv dodat) Ne samo da je Savet potpuno ignorisan, već je na kraju podvrgnut krivičnoj istrazi. Da li ovo treba smatrati ‘prećutnim odgovorom’ vlasti? Naravno, bez dodatnih informacija koje bi nam razjasnile situaciju ne možemo izvući takav zaključak. Neophodne informacije je, međutim, teško dobiti jer svuda vlada neprozirnost koja ostavlja pitanja bez odgovora. Zanimljivo je da ova situacija nije privukla pažnju medija. Sumorna sudbina Saveta da razotkriva korupciju, ne dobija odgovore i na kraju bude i sam optužen, nije skrenula pažnju istraživačkog novinarstva. Indiferentnost – da li je to možda pokazatelj situacije u Srbiji kada je u pitanju korupcija? Suviše je rano da se odgovori potvrdno na ovo pitanje, ali radi se o veoma bitnom društvenom i socijalnom faktoru na koji ćemo stalno da se osvrćemo. Drugim rečima, skupljaćemo osnovne podatke iz mnoštva izvora i stalno postavljati pitanje – da li su ove činjenice poznate (ili mogu biti poznate) i koga one zanimaju? To je empirijska strana slike. Drugu stranu slike čini niz aktivnosti koje vlada preduzima u sprečavanju korupcije. Postoji Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije (kojoj je trebalo 5 godina da uđe u fazu implementacije), najavljena je i nova strategija5; izmenjen je zakon, a u januaru 2010. desila se možda i najbitnija stvar – počela je da radi Agencija za borbu protiv korupcije. Što se tiče zakonskog okvira,
5

                                                            
Državni sekretar u Ministarstvu pravde, Slobodan Homen, najavio je 30. marta 2011. da Ministarstvo namerava da donese novu strategiju za borbu protiv korupcije, kao i Akcioni plan za primenu nove strategije.

9

 

GRECO-va komisija za evaluaciju našla je da: “Nakon niza izmena i dopuna, Krivični zakonik Srbije je u velikoj meri usklađen sa Krivično-pravnom konvencijom o korupciji (ETS 173).” Komisija je imala nekoliko dodatnih preporuka, ali opšta ocena je bila pozitivna. Isti sud je (diplomatski, ali neubedljivo) ponovljen i u Radnom dokumentu Evropske komisije, 2011. (odeljak 1.1.5.).6 Dakle, to su ustanovljene antikorupcijske institucije i zakonodavstvo. Šta je, međutim, sa stvarnim postojanjem korupcije? Za Agenciju za borbu protiv korupcije, koja ima izrazit preventivni program, bilo bi neophodno osnovno kvantitativno znanje o tome šta treba da spreči. Ovaj osnovni preduslov nije ispunjen. Već smo spomenuli problem ‘crnih brojeva’ (neprijavljeni slučajevi) koje moramo suprotstaviti zvaničnim podacima pravosudnih institucija koje procesuiraju slučajeve korupcije i iskazuju određene rezultate. Podaci o tim rezultatima zajedno predstavljaju ‘promet pravosudnih institucija’. On, naravno nije pokazatelj stepena korupcije u Srbiji. Možda čak nije ni približan pokazatelj s obzirom na ‘crne brojeve’ ili na prijavljene sumnje na koje nikad nije dat odgovor, kao što je slučaj sa Savetom za borbu protiv korupcije. Ipak, ovaj ‘promet’ nam obezbeđuje malobrojne dostupne podatke. Ovakav pristup možda ne baca puno svetlo na prirodu i prisutnost korupcije same po sebi, ali ipak predstavlja značajan aspekat istraživanja u odnosu na pitanje kako organi za sprovođenje zakona odgovaraju na korupciju. Možda bi neko rekao da je to samo pogled spolja. Tačno, ali generalno je veoma teško ispitivati unutrašnje funkcionisanje institucija: čak iako je sam istraživač insajder, mnogo toga je nevidljivo ili nepoznato unutar institucija. Međutim, sistematično posmatranje spolja može da ima smisla. Kao što poslovica kaže, ‘drvo se poznaje po plodovima’, o funkcionisanju institucija se može (delimično) zaključivati na osnovu njihovih ‘plodova’, tj. ukupnog prometa: onog što se vidi kao ulazni i izlazni rezultat. Radi se o istraživačkom pristupu ‘crna kutija’, koji je dobro poznat u eksperimentalnoj psihologiji; pošto nije moguće da zavirimo u ‘zatvoreni um’ koji je kao crna kutija, možemo da posmatramo korelaciju između ulaza i izlaza i donosimo verovatne hipoteze o njegovom unutrašnjem funkcionisanju. Mi ćemo primeniti ovaj pristup u odnosu na srpske pravosudne institucije – one zajedno čine našu ‘crnu kutiju’. Istražićemo da li njihov promet, tj. ulazni i izlazni proizvod, mogu da nam kažu nešto više o tome kako organi za sprovođenje zakona tretiraju zabeležene manifestacije korupcije. To će biti centralna okosnica našeg istraživanja. Da bismo došli do cilja našeg istraživanja, potebno je razviti metodologiju za dobijanje relevantnih podataka. Kad to postignemo, bilo bi šteta da se razvijeni instrumenti i dobijena saznanja praktično ne iskoriste – na kraju, ti instrumenti za analizu i obradu podataka mogu da budu jednako korisni kao ‘generalni instrumenti za analizu slučajeva’ koji mogu doprineti većoj transparentnosti. To će biti druga okosnica projekta:
6

                                                            
Ove pohvale umanjuju primedbe o “više političke volje” za implementaciju mera protiv korupcije. Ako zamenimo ovu diplomatsku frazu sa “nezainteresovanost” dobijamo jasnije tumačenje.: “I zakonodavstvo i institucije su tu, ali niko nije zainteresovan i da funkcionišu.”

10

 

pretvaranje istraživačke metodologije u praktične instrumente za obradu podataka u cilju donošenja strateških odluka i utvrđivanja prakse. Ako u našem istraživanju koristimo lenjir za merenje (korupcije), isti taj lenjir možemo da koristimo u praksi, tj. za praćenje obrade slučajeva korupcije u krivično-pravnom sistemu – odnosno vođenje evidencije koju preporučuje Evropska komisija. Pre nego pređemo na pristup crne kutije, moramo da pogledamo okruženje, tj. milje korupcije kako je prikazan u prethodnim studijama i analizama. Što bolje upoznamo okruženje, to ćemo bolje moći da sagledamo naše nalaze o slučajevima i dođemo do hipoteza (ili odbacimo pretpostavke) o unutrašnjem funkcionisanju organa za sprovođenje zakona koji su deo tog okruženja.

11

 

12   .

Da li je ova metafora još uvek primenljiva? Razume se. Međutim. uporedili smo borbu protiv korupcije u Srbiji sa Sizifovim naporima – guranje kamena uzbrdo koji se skotrlja dole svaki put kad dodje do vrha (Van Duyne et al.). Tabela 1 prikazuje relativnu učestalost onog što su navodili kao najozbiljniji problem (politički. Zato ćemo uzeti prosek za ceo period. Bitno pitanje u istraživanju je bilo da se oceni relativni značaj korupcije u odnosu na ostale krupne probleme. Naravno. društveni ili ekonomski). U tu svrhu možemo da uporedimo tri izvora: projekat TNS-Medium Gallup i UNDP (2010. Globalni barometar korupcije Transparency International (TI.) i istraživanje UNODC (2011. Zato polazimo od šireg pogleda i najpre analiziramo postojeće nalaze iz istraživanja i otvorenih izvora. dok stvarnost nastavlja da teče. Zatim ćemo preći na percepciju institucija. tj. davanju i primanju mita u iskustvu građana. 13   . to ćemo povezati sa našim prvim istraživanjem iz prethodne decenije. imajući u vidu nejednake brojeve u tri runde. 2009. dok je Beograd bio posebno zastupljen sa podgrupom od 598 ispitanika. U opisu projekta se ne kaže da li je to bilo ponovljeno anketiranje istog uzorka ispitanika u tri navrata.215 odraslih osoba (starijih od 18) u tri runde u periodu od oktobra 2009.) o korupciji u regionu Balkana. 2010). od ispitanika se tražilo da navedu šta smatraju najznačajnijim problemom u zemlji.2. Krećemo od šire ali možda delimično subjektivne slike koju smo stekli na osnovu zapažanja i iskustava samih građana Srbije. Relativne razlike u odgovorima na većinu pitanja tokom tri runde su male. svaki prikaz društvenih i političkih procesa koji traju može da liči na fotografiju. pretpostavljamo da se radi o tri različita uzorka i merenja. Ispitanici su anketirani lično i to na osnovu polu-struktuiranog upitnika. Regioni su bili proporcionalno zastupljeni. bilo bi zanimljivo saznati kako građani ocenjuju ozbiljnost korupcije i u kojoj meri ljudi imaju direktno ili indirektno iskustvo u vezi sa korupcijom. U kontekstu intenziviranja antikorupcijskih mera zvaničnih organa vlasti. To isključuje mogućnost da metafora o Sizifu i dalje predstavlja preovlađujući osnovni trend iznad kog se mogu primetiti samo promene u površinskoj strukturi – kao struja i talasi na površini. ispitano je 2. U tu svrhu. do oktobra 2010. Time ćemo sagledati opservacije iz različitih uglova i steći širi vidik koji će nam možda omogućiti da steknemo uvid i šta se dešava ispod površine. U istraživanju TNS-Medium Gallup i UNDC. uglavnom se kreću u okviru 5 posto. Ko je čini i koga to brine? Prikaz istraživanja U našem prvom izveštaju o istraživanju korupcije u Srbiji.

7 5. Važno je kako su formulisana ova pitanja.000 ispitanika kojima je poslat upitnik (procenat odgovora na upitnik 70 %) 18 posto je smatralo korupciju najvažnijim problemom u zemlji. Privreda 0..3 11. Penzije 3. I ovde. siromaštvo. S obzirom da se rezultat ponavlja nakon tri godine (mada meren različitim instrumentima).3 9. Kriminal i bezbednost 6. Slabost i neefikasnost institucija 2. U Begovićevom istraživanju. a svega 5 posto kao lični (pitanje postavljeno samo 2006. dann die Moral”). godine.). Koji su bili rezultati različitih ispitivanja sa različitim metodologijama? 14   .3 3. Nezaposlenost 32.7 4.7 7.6 12.215 odraslih ispitanika.0 6. Najznačajniji problem % 1. Od 3. (Begović et al. Ako se ovi nalazi uporede sa prethodnim istraživanjem o kojem izveštavaju Begović et al. Korupcija 8. Zdravstvo 2.0 13. Značaj korupcije bio je visočije rangiran u izveštaju UNODC iz 2011./2010. Korupciju kao društveni problem ističe 10 posto ispitanika. Iskustvo sa korupcijom može da se ispituje na različite načine – može se tražiti odgovor o sopstvenom iskustvu (“Da li ste u prošlosti (protekloj godini) dali mito?”) ili ‘indirektnom’ iskustvu (“Da li poznajete nekoga (ukućani/rođaci) ko je dao mito?”). Ogromna većina ispitanika je navela nezaposlenost i siromaštvo kao najznačajnije društvene probleme. nizak životni standard i nezaposlenost ocenjuju se kao najozbiljniji problemi: 27 i 24 posto 2006. a znatno za njima slede niske plate i korupcija. (2007.0 10.). Odnosi sa Evropom i EU 2.0 2. jer ona izazivaju različite odgovore koji su bitni za pokušaje da se izmeri ‘stvarna’ (iskustvena) korupcija u odnosu na samu percepciju o njoj. što govori o osnovnom principu “prvo ždranje. može se zaključiti da se korupcija doživljava kao problem. i 2006. izgleda da je ovo stabilan nalaz. procenat ispitanika koji je rangirao korupciju kao najozbiljniji problem bio je 11 odnosno 10 posto u ispitivanjima iz 2001. Niske plate 8.6 Izvor: TNS-Medium Gallup/UNDP. 23-26). 2009. Nedostatak mogućnosti za mlade 8. Loš obrazovni sistem 1. dok je politički veoma osetljivo pitanje Kosova (vrela tema u vreme izbora) pri samom kraju. ali ne kao najurgentniji. Kosovo 1. 2007.Tabela 1 % najznačajnijih problema spomenutih od strane 2.3 8. Tek onda dolazi nezaposlenost među mladima. onda moral” (Berthold Brecht: “Erst das Fressen. 2011. Rangiranje ostalih problema bilo je isto – nezaposlenost (32%) i nizak životni standard (26%) bili su značajniji od korupcije. Siromaštvo 22. Prosečne vrednosti iz tri runde.

ali višem nego u Makedoniji (slika 2). Takođe. U najvećem broju slučajeva nije se radilo o iznudi. U ovom drugom istraživanju. Anketa TNS-Medium Gallup & UNDCP takođe je postavljala pitanja o direktnom i indirektnom iskustvu:  Direktno “U poslednja tri meseca. najčešće se podmićivanje dešava zarad sopstvene koristi: da bi se ostvarila neka ili bolja medicinska usluga ili rešile nevolje sa policijom. Ako se uzmu u obzir razlike u vremenskom periodu (tri meseca u prvom istraživanju i 12 meseci u drugom). u ovom istraživanju. izgleda verovatno da je procenat stanovništva koji je imao direktno iskustvo sa podmićivanjem blizu 20 posto.6 posto je dalo mito policajcu. 53) od pre 4 godine i izveštaja Globalnog barometra korupcije. 85 posto je priznalo da je samoinicijativno ponudilo mito da bi dobilo neku uslugu (59%) ili da bi izbeglo probleme sa institucijama. Uz ovakav pristup. Transparency International iz 2009. Sasvim realno – ako nema prilike nema ni korupcije. dali su mito samo jednom (u protekla tri meseca).): na osnovu ovog izveštaja. Tradicionalno. 15   . (navodno) neispravno parkiranje.? U Begovićevom istraživanju. uglavnom na osnovu učešća u saobraćaju (npr.3 posto ispitanika je izjavilo da baziraju svoje odgovore na sopstvenom iskustvu. radilo se o direktnom traženju mita. pitanje je bilo da li su oni (”ili neko iz njihovog domaćinstva”) dali mito u poslednjih 12 meseci. najviše koruptivnih interakcija se dešava u zdravstvu (Izveštaj Centra za antiratnu akciju.6%  Indirektno: “Da li je neko vama blizak (srodnik ili prijatelj) davao mito u bilo kom obliku (pokloni ili novac) u protekla tri meseca?” Prosečan odgovor: 35% Očigledno da ljudi imaju mnogo više indirektnog nego direktnog iskustva. (2007. 2005. Transparency International iz 2009. Zatim sledi oblast ‘svakodnevne primene zakona’ – 22. U 23 posto slučajeva. Hrvatskoj i Kosovu. 53. a ostalih 12 posto tri ili više puta. Većina onih koji su odgovorili potvrdno. Dvadeset posto ispitanika je dalo potvrdan odgovor. 20 posto ispitanika je potvrdilo da je dalo mito u nekom obliku (lično ili neko iz domaćinstva) u proteklih 12 meseci. Razlika potiče od različitog računanja prisutnosti pojave – broj odraslih sa iskustvom u podmićivanju u poslednjih 12 meseci kao procenat od onih koji su imali makar jedan kontakt sa državnim službenicima u istom periodu (∑ iskustvo/∑ kontakti sa državnim službenicima). nižem nego u Albaniji. Ispitivanje UNODC navodi nižu cifru od 8%. Šta govore ovi rezultati u poređenju sa onima iz istraživanja Begović et al. kao ni šta se podrazumeva pod ‘sopstvenim iskustvom’. Zaista. ali nije naznačen vremenski period.6 posto dalo je mito lekaru. Bosni i Hercegovini. da li ste davali mito u bilo kom obliku (pokloni ili novac)?” Prosečan odgovor: 14. značajan deo ispitanika nisu žrtve već inicijatori da bi dobili neku korist ili izbegli teškoće sa organima vlasti (obrnuta korist). podmićivanje u Srbiji bi bilo na otprilike istom nivou kao u Crnoj Gori. u proseku 18.. 25 posto je dalo dva puta. Nažalost.U istraživanju Globalnog barometra korupcije. prekoračenje brzine).

Svi ovi utisci i pisanje medija zajedno mogu da doprinesu percepciji korupcije u nekoj zemlji. Naročito se mora uzeti u obzir (a) stvarno iskustvo građana sa institucijom koja se navodi u istraživanju (videti prethodni odeljak) i (b) generalna reputacija institucije(a).). ma koliko ona bila neprecizna. Ankete obično ne obuhvataju ove oblike korupcije.) o korupciji u Bosni i Hercegovini koji takođe uočavaju brojne ‘voljne grešnike’. Ovako možemo samo da nagađamo o odgovoru na pitanje da li je nisko rangiranje društvenog značaja korupcije određeno nizom interaktivnih varijabli. ona može da bude manje direktna nego što se pretpostavlja.7%) ili (c) odsustvo prilike za podmićivanje i stoga reagovanje uglavnom na osnovu onoga što govore mediji. neobjašnjive nagodbe i (spolja posmatrano) neopravdano favorizovanje. Mito je. imajući u vidu neke prateće sumnjive pojave – neefikasnost uprave. 2007. ili povremeno izbijanje skandala kada ih više nije moguće sakriti. Različiti autori (Van Hulten. dobijanje posla ili funkcije u zamenu za političku podršku ili unapređenje pozicije za nekog rođaka u zamenu za ‘prijateljsku’ uslugu u pregovorima o nekom projektu (Pesić. Ako je ova hipoteza tačna. (neodređene) optužbe u medijima. Isto važi i za faktor (c): udaljeni problem o kome se sluša preko medija doživljava se kao nešto manje bitno nego sopstvena niska plata ili nemanje posla. na primer: (a) direktno iskustvo sa korupcijom. 2011. Faktori (a) i (b) mogu u interakciji da proizvedu jedan ukupno niži rang. iako se ne poseduje lično iskustvo. Gotovo da se sam nameće zaključak: “Mnogi to čine i malo koga je briga”. Treba biti oprezan sa izvođenjem zaključaka o postojanju korupcije u institucijama na osnovu generalne percepcije korupcije. možemo s razlogom da posumnjamo da oni postoje. Ipak. Mada nije neverovatna hipoteza da postoji korelacija između percepcije i stvarnog stepena i obima korupcije. samo deo ukupnog fenomena korupcije: mnoge manifestacije korupcije karakterišu drugi vidovi protivpravne razmene interesa i koristi. međutim. ka što su. (b) iskustvo povoljnog ishoda (ili posredno saznanje o tome) i spremnost da se dâ mito (20. bez razmatranja i suprotnih hipoteza i objašnjavajućih okolnosti. koja onda može da se prelije i na ostale institucije. Percepcije i stvarnost Zapažanja iz prethodnog odeljka imaju jedno bitno ograničenje.spomenuti izveštaji ne sadrže unakrsno poređenje varijabli: u istraživanju TNS-UNDP. 16   . naročito ako im je reputacija već ukaljana. bilo bi dobro da je uspostavljena korelacija između rangiranja problema po ozbiljnosti i odgovora o sopstvenom iskustvu ili inicijativi. Transparency International čak koristi percepciju korupcije kao osnovni faktor za svoje godišnje Indekse o percepciji korupcije. (2008. onda ona nije daleko od nalaza istraživanja Datzer et al. Ona se odnose na mito – davanje i primanje mita. Naravno da sopstveno iskustvo sa korupcijom učvršćuje negativnu percepciju. Isto tako. a oni nisu ni tako lako vidljivi.) dovode u pitanje percepciju korupcije kao validan pokazatelj za procenu njenog stvarnog prisustva. Na primer.

analiza percepcije korupcije je značajna iz drugih razloga osim samo u svrhu rangiranja zemlje. socio-psihološka kategorija sa stvarnim posledicama. ono je objektivna. Negativniju percepciju imaju samo političke stranke i zdravstvo. dobijamo sliku koju daje tabela 2. godine imali su pravosuđe i vodeći državni zvaničnici – 73 i 67 %. Dok upotreba metode percepcije ostaje predmet rapsrave. Stoga bi sledeće rezultate trebalo posmatrati iz perspektive percepcija-realnost. Od deset vodećih institucija sa najgorim rejtingom pola su institucije za primenu zakona (‘Rechtsstaat’). Kao što se može zaključiti iz prethodnog odeljka. Najviši indeks percepcije korupcije 2006.2 Izvor: TNS-Medium Gallup/UNDP. Sudije.3 63.generalna reputacija institucija kao korumpiranih lako može da vodi ka zaključku ‘oni su svi korumpirani’.6 69. Istraživanje TNS-UNDP iz 2010. rangirani negativno. Ako se ovome doda i advokatura.0 35.3 66. primetno je duboko nepoverenje prema celokupnom pravosudnom sistemu. Nakon uzimanja prosečnih vrednosti iz tri runde ispitivanja sprovedene tokom 12 meseci. Ovo su prosečni rezultati iz tri runde. tim redosledom.7 63.3 62.3 50. Tabela 2 U kojoj meri smatrate da su sledeći sektori u vašoj zemlji zahvaćeni korupcijom? Sektori Političke stranke Zdravstvo Sudije Tužioci Advokati Carina Uprava Skupština/ zakonodavstvo Policija Mediji Gradska uprava Prosveta Privreda/privatni sektor Međunarodna pomoć i donacije Poreska uprava Prosečno.6 54. 2011. Sličnu percepciju navodi i izveštaj Begović et al. 17   . indeks percepcije korupcije pokazuje i poverenje koje građani imaju u institucije države.7 51. je najdetaljnije kada je reč o percepciji institucija u Srbiji.0 48. Bilo da se to poverenje zasniva na širokom spektru subjektivnih utisaka. tužioci i policija su.0 65. (2007.0 67. iza carine i policije (65 i 62 %.3 51. 38-39). kao i sopstvenom (povremenom) iskustvu.7 73. Zdravstveni sistem je imao 58%. koja je funkcionalno direktno povezana sa primenom zakona. isti rezultati i nakon 5 godina). druge institucije % 76.3 49. mada se redosled razlikuje. počev od političkih partija do organa za sprovođenje zakona.

poglavlje IV. S jedne strane. a 35% smatra prijavljivanje policiji besmislenim: “Koga je briga”. Ne iznenađuje što mnogi koji se suoče sa korupcijom (pod pretpostavkom da nisu inicijatori ili korisnici) nisu spremni i na teret prijavljivanja korupcije nadležnim organima. p. Ona ne utiče samo na generalni stav građana prema ovim institucijama. ona utiče na spremnost da se korupcija prijavi organima vlasti zbog osećanja nesigurnosti. dugotrajnu negativnu percepciju ovih profesija tokom niza godina. međutim. Uzimajući u obzir. Nije teško zaključiti da i predsednik SBK i ispitanici (obični građani) dele isto osećanje izraženo u naslovu ovog poglavlja : “Ko je čini i koga to brine?” 18   . dok 20% ne bi prijavili zbog koristi koju su imali od podmićivanja (slika 22).5% ispitanika je izjavilo da bi prijavilo organima ako bi im neko tražio mito.Kao što je već istaknuto. nalaze da su obe institucije suviše korumpirane (80 i 60%) da bi ostvarile tu ulogu. može se barem govoriti o problemu dugotrajne negativne reputacije. A šta ispitanici (UNODC izveštaj o podmićivanju) koji su priznali da su dali mito kažu o neprijavljivanju? Među njima. Korupcija je zaista prekršaj koji se veoma retko prijavljuje: svega 14. ali s druge strane. Trivunovic et al.. moguće je da ovi rezultati odslikavaju mešavinu reputacije i sopstvenog iskustva. Percepcija stvara stvarnost koja onda učvršćuje percepciju. U borbi protiv korupcije. 21). 2007. Jedan mali deo ne prijavljuje zato što je to ‘uobičajena praksa’. ispitanici smatraju da krivično-pravni sistem i policija imaju ulogu u sprečavanju korupcije. Mnogi građani dolaze u dodir sa lekarima i policajcima.. Takva reputacija ima ozbiljne negativne posledice čak iako ne odražava stvarni stepen korupcije. 2004. 28% smatra mito izrazom zahvalnosti. Nameće se poređenje ovih odgovora i otvorenog pisma koji je uputio Savet za borbu protiv korupcije (SBK) koje spominjemo u prethodnom poglavlju. dok su njihove interakcije sa predstavnicima pravosuđa mnogo ređe. ako ne i nepoverenja. (Begović et al. ali ne jednako za sve sektore.

Ministarstvo unutrašnjih poslova. Da bi se pronašlo dovoljno informacija. Shvatili smo poruku. Nije. Ministarstvo pravde) dobili smo nešto više od grube statistike. naročito štampa. kada se pokušaju ‘poređati’ činjenice i cifre na logičan način. Agencija za borbu protiv korupcije nije usvojila obavezu da sistematično sakuplja osnovne podatke ili sprovodi istraživanja. ali on ima drugog posla umesto da deluje kao centralni informacioni punkt. uprkos zvaničnoj politici jačanja mera protiv korupcije u Srbiji. usled nedostatka bilo kakvog centralnog informacionog punkta. S obzirom na naša vremenska i kadrovska ograničenja. preko poverljivijih informacija koje se mogu dobiti od sudova i nekih tužilaštava. a onda smo je napustili. Ili. potraga za ‘tačnim podacima’ o korupciji zahtevala je da pokucamo na mnoga vrata. Nisam spreman da se bavim nečim što ustvari nikoga ne zanima. Savet za borbu protiv korupcije nas je u početku pozivao kao posmatrače (ne govornike) na svoje konferencije. unakrsno upoređivanje. mora se ispitati koliko god je moguće različitih baza podataka u nadi da će se od delića informacija sklopiti manje više reprezentativna slika. et al. a onda je i to prestalo. manje metaforično. do podataka Zavoda za statistiku RS. usled nedostatka interesovanja.7 Ne zaustavljajući se pred tim vratima. nisu pokazali interesovanje (videti citat gore). Ti delići podrazumevaju informacije iz otvorenih izvora kao što su mediji. mora se baciti široka mreža u mutno ‘jezero informacija’. Kao što ćemo objasniti detaljnije dalje u izveštaju.3. Republičko javno tužilaštvo. Metoda istraživanja “Korupcija je za nas bila interesantna tema određeno vreme. dok proste tabele o učestalosti pojavljivanja nečega ne dozvoljavaju dalju analizu. Uprkos tome. međutim. Kucanjem na vrata organa za primenu zakona (policija.” Profesor Beogradskog univerziteta Kao što smo istakli u uvodu. nismo bili u mogućnosti da pokrijemo veću teritoriju.). terensko istraživanje smo morali ograničiti na oblast Beograda. moguće utvrditi pouzdanost i validnost ovih podataka (Van Duyne. iz sumraka prelazimo u tamu. kao na primer. Jedan od razloga je što se pokazalo da niko nije stvarno zainteresovan za ono što smo radili. Kucanje na vrata univerziteta nije imalo nikakvu svrhu – naučno istraživanje je ustvari prestalo nakon 2007.. naše istraživanje je skrenulo ka ‘terenskom radu’ u sudovima i tužilaštvima. Savet za borbu protiv korupcije pokazao se kao vredan izvor. mada se u članu 66 Zakona o Agenciji predviđa takva njena uloga. Agencija za borbu protiv korupcije nas nikad nije kontaktirala. Političari su dolazili na naše konferencije jer je to bila lepa prilika da se slikaju i za ‘čišćenje CVja’ (dobro dođemo za PR) ali ne i da nas podrže u onome što radimo. 19   . 2010. Otuda se priča 7                                                              Ponuda Agenciji da naš istraživački tim i OEBS o svom trošku organizuju istraživanje u vezi sa ulogom Agencije u njeno ime (‘ponuda na srebrnom tanjiru’) odbijena je bez navođenja razloga i pokazanog interesovanja. o čemu govorimo u sledećim odeljcima.

. Ovi drugi su ukazali Agenciji za borbu protiv korupcije na: “potrebu da se zabrani javnim vlastima. str. na ‘uši i oči’ sredstava informisanja. U tom smislu. 33/34). Mediji jesu važan. septembar 2011.. međutim. trebalo da imaju. a. jer nije svakome potrebna dozvola. ali metodološki komplikovan izvor. Da bismo stekli bolji pregled. jednako govore o njihovom osnovnom stavu prema korupciji kao i konkretne ‘činjenice i brojke’ koje možda imaju ili bi. Koliko su. motrili smo na članke u novinama o korupciji (i sličnim temama).) naš tim je takođe istražio i medije i web strane Narodne skupštine i ministarstava pravde i unutrašnjih poslova. oko 80% mora da se oslanja na ono što se govori. od početka projekta (u oktobru 2010.).o kucanju na vrata ne odnosi na celu Srbiju. Takođe se ističe i ekonomski uticaj državnih institucija na rad medija koji izgleda pre služe vladajućoj eliti nego građanima. o čemu govorimo u narednim odeljcima. 2010. sa izuzetkom ministarstava pravde i unutrašnjih poslova. Njihov značaj ogleda se u tome što bi trebalo da budu ‘uši i oči’ javnosti i u odnosu na korupciju. Pokazalo se da je to veoma težak i nedovoljno sistematičan poduhvat.. S obzirom da se iz istraživanja percepcije može zaključiti da 20% stanovništva ima direktno iskustvo sa korupcijom (podmićivanje). Pregledanjem novina kao što je Blic možete naći veliki broj tekstova od kojih se neki odnose na skandale među kojima su i oni slučajevi koje je identifikovao i Savet za borbu protiv korupcije. Želimo da istaknemo da naša zapažanja o potrazi za informacijama nisu samog opis metodologije traženja podataka. treba posmatrati kao jedan od ozbiljnih nalaza našeg istraživanja: kao neku vrstu ‘antropologije čuvara’ na vratima različitih ‘mračnih soba’. Njihovi odgovori. ili još češće odsustvo odgovora. pouzdane te ‘javne uši i oči’? Postoje krupne sumnje u njihovu pouzdanost i u javnosti i među samim predstavnicima medija. tj. odlučili smo da započnemo širi i sistematičniji način praćenja štampe tako što smo 20   . mediji su suviše značajna institucija za formiranje javnog mnjenja da bismo ih ignorisali. Ako se ima u vidu ovo upozorenje. ili je napravio neki saobraćajni prekršaj. Ona pokazuju u kojoj meri su (lokalne) vlasti ili drugi (glavni) činioci zaista ‘zainteresovani da znaju’ ili spremni da podele svoja saznanja – ukoliko ih uopšte imaju.. jer se oglašavanje smatra načinom vršenja pritiska na medije da (ne) objave nešto. Ovo mišljenje je ponovljeno i u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije (19. zakonom da se oglašavaju u medijima. Ukoliko je ova pretpostavka tačna. čak i ako su neobjektivni usled uticaja ‘odozgo’. Iz tog razloga. samo naše iskustvo ‘kucanja na razna vrata’. bolje rečeno.). lekar. koji detaljno objašnjava koliko je netransparentno vlasništvo nad (a onda i uticaj na) medijima. Otvoreni izvori: internet i mediji Osim uobičajenog proučavanja dostupne literature koja se fokusira na istraživanja (koja su iščezla nakon 2007. To je razumljivo. jer mogu biti pristrasne i neoštre. treba biti oprezan sa ‘tim ušima i očima’.. (Godišnji izveštaj Agencije.

on dostavlja svoje mišljenje tužilaštvu u cilju dalje krivične istrage. skuplja dokazni materijal i vrši istragu uz pomoć svog stručnog osoblja i savetnika (advokata.  organe za sprovođenje zakona (policiju. ili su (za poslanike) poslužili kao povod za postavljanje pitanja nadležnim ministrima.Vecernje Novosti i Politika. On. S obzirom na značaj teme. međutim. Smatrali smo da su naša očekivanja opravdana. Dakle. imajući u vidu ohrabrujuće izjave Republičkog javnog tužioca u njenom objašnjenju o funkcionisanju ovog tužilaštva tako što ‘obaveštava javnost’. Na primer. (4) podnosi izveštaje Narodnoj skupštini ”. Od dopisa koje dobija svakodnevno od zabrinutih ili ojađenih građana. tužilaštvo i sudove).angažovali firmu za medijsko arhiviranje Ebart. Zatim smo morali da izostavimo organe za sprovođenje zakona: prvo istraživanje je pokazalo da nas je traganje za rečju ‘korupcija’ i (povezanim rečima) dovelo samo do optužnica i suđenja za korupciju. Na taj način smo izdvojili 500 članaka. Najpre smo odlučili da smanjimo broj novina na dva . Planirali smo da pratimo sledeće sektore:  zdravstvo. Savet je tako postupio u 147 slučajeva: 48 je uputio Republičkom tužilaštvu.. 33 okružnom tužiocu i 59 opštinskim tužilaštvima. Prve su vlasništvo jednog tajkuna. U njegovim prostorijama mogli smo da proučavamo celokupan dostupni materijal. Savet izdvaja najozbiljnije pritužbe. 7 specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. i da pretražujemo članke po rečima ‘korupcija’ i drugim povezanim rečima u četiri novinska lista u periodu januar – jun 2011. odgovore političara na napise u medijima: da li je i na koji način tužilaštvo postupilo u slučajevima koji su objavljeni u medijima. Pošto Savet služi kao savetodavno telo za vladu.. očekivali smo da tamo nađemo brojne informacije. unutrašnjih poslova i Narodne skupštine. Identifikovali smo 21   . a druge su starije i nešto konzervativnije i manje senzacionalističke – da li će stvarno biti različite? Savet za borbu protiv korupcije spominje i jedan i drugi list po neograničenom oglašavanju državnih institucija. profesora). ali ne i do članaka o korumpiranom pravosuđu. Zato se naš izbor sveo na Vecernje Novosti i Politiku u odnosu na zdravstveni i politički sektor. Pregledali smo i web stranice ministarstava pravde. što nas je nateralo da napravimo izbor novinskih listova i da proverimo ‘potpunost informacija’ o dobijenim rezultatima za ova tri sektora. Prvobitno smo dobili preveliki rezultat pretraživanja – 1500 članaka. Savet za borbu protiv korupcije (SBPK) Savet je jedan od prvih koji je otvorio vrata našem timu. Kada smatra da pritužba ima dovoljno osnovnih dokaza. on nema nikakvu funkciju u krivičnoj istrazi. Činjenica da su tužilaštva odgovorila samo u 22 slučaja. izveštaje i druge dokumente. koji su to izveštaji i da li se oni mogu naći na web stranama skupštine i ministarstva? b. kao i odredbu člana 29 Zakona o javnom tužilaštvu koji predviđa njenu dužnost da .  političke stranke. naterala nas je da pogledamo malo pažljivije.

informacije u dokumentaciji Saveta sastoje se od pritužbi oštećenih građana i informacija prikupljenih iz otvorenih izvora. 8 9                                                              Republičko javno tužilaštvo. Rad javnih tužilaštava u borbi protiv kriminala i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2009. predmet se vraća tužiocu koji je prvobitno nameravao da ga odbaci. str. Ako ovi tužioci zaključe da nema dovoljno osnova za odbacivanje. Od njih je 15 slučajeva bilo upućeno Republičkom tužilaštvu. Visoki predstavnik RJT tražio je da ne otkrivamo stvarne cifre. zbog čega smo ih zaokružili. naš tim je kontaktirao mnoga tužilaštva i došao da raznovrsnih i nekada neočekivanih rezultata. 22   .” Republičko javno tužilaštvo 2011. kopija prvostepene odluke i zahtev za žalbu moraju se poslati zajedno sa drugostepenom odlukom tužilaštva. Prema ovoj odredbi. na taj način. prioriteti Republičkog tužilaštva Srbije u 2011. Dakle. procesuiralo ili u najmanju ruku arhiviralo više od 2200 slučajeva između 2007. (29 stranica elektronske verzije izveštaja. U 14 slučajeva pronašli smo detaljnije opise o protivzakonitim radnjama. Njima moramo dodati i dokaze pribavljene putem krivične istrage. RJT i odeljenje za borbu protiv korupcije Imajući u vidu gore citiranu ohrabrujuću izjavu Republičkog javnog tužioca u njenom obraćanju javnosti. izigravanje propisa EU. pronevera i zloupotreba službenog položaja. Rpubličko javno tužilaštvo “Po mom mišljenju. Zato smo se vratili Republičkom javnom tužilaštvu (RJT) radi dodatnih informacija i provere. 7 okružnom tužilaštvu u Beogradu. uz dodatak zvaničnih (kopija) dokumenata na osnovu sopstvene istrage. Deo: Rad Odeljenja za borbu protiv korupcije). izdavač OEBS. U slučaju žalbe. a ostatak opštinskim tužilaštvima. kao što su neregularnosti u procesu privatizacije i preuzimanju od strane sumnjivih firmi pod sumnjivim okolnostima (pet slučajeva). Program rada za 2010. odbačeni predmet se šalje RJT koji ga zatim arhivira. c. 1 specijalnom tužilaštvu. 6 i dalje.brojeve predmeta za 53 slučaja.9 Taj postupak bi omogućio efikasno praćenje i kontrolu krivičnog gonjenja u individualnim slučajevima. biće krivična dela korupcije u svim njenim oblicima. Odeljenje za borbu protiv korupcije RJT bi. Odeljenje za borbu protiv korupcije RJT u Beogradu smo smatrali bitnom institucijom jer ima centralnu ulogu u praćenju procesuiranja slučajeva korupcije u lokalnim tužilaštvima.. svaku odluku tužilaštva da odustane ili obustavi gonjenje u slučaju sa ‘elementima korupcije’ moraju da ispitaju dva viša tužioca iz istog tužilaštva.8 Zato smo mislili da bi postavljanje pitanja ovoj instituciji bilo u skladu sa njenom redovnom nadležnošću. pored ranije istaknute obaveze “informisanja opšte javnosti o stanju kriminala i razvoju događaja” i u izveštaju RJT. Tim više smo to smatrali uputnim što smo (sasvim slučajno) saznali za postojanje odredbe koja je deo Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana. i 2009. Tek nakon njihovog odobrenja.

10 11 23   . (državni) statistički podaci izvode se iz cifara koje se ručno unose u velike formulare u lokalnim tužilaštvima. jer RJT ima dužnost da prati te slučajeve. očekivali smo da do sada postoje neke informacije o njihovom procesuiranju od strane tužiilaštva. može se lako zaključiti da od početka projekta naša saradnja nije išla lako. RJT nije odgovorilo ni na jedan od naših zahteva. nakon čega je protok informacija ponovo prekinut. Konverzija matrice bi mogla učiniti mnoge rubrike ‘nečitljivim’. – 2007. bili smo zakazali finalni sastanak radi objašnjenja nekoliko otvorenih pitanja. kao što smo već pokazali (Van Duyne et al. 2010. Pouzdanost i validnost takvog ručnog rada može se proveriti jedino ručnim poređenjem.). neočekivano smo dobili nekoliko njih..                                                              U našem prethodnom istraživačkom projektu (Van Duyne et al. Do danas. Izgleda da statistički podaci koje je sakupilo RJT i poslalo Ministarstvu pravde i koji su objavljeni u izveštajima ovog ministarstva nisu pouzdani u svrhu analize. Ostalo nam je nepoznato da li RJT ima druge informacije pomoću kojih vrši svoju funkciju praćenja procesuiranja slučajeva korupcije od strane tužilaštava u zemlji. s razlogom. međutim ni za to nismo našli dokaze.10 Nismo uspeli da dođemo ni do dodatnih informacija o slučajevima koje je SBPK poslao RJT kao što smo napomenuli u prethodnom odeljku.) Kao što smo primetili u jednom od osnovnih javnih tužilaštava u Beogradu.. doduše najbolje plaćeni poštar u celoj Srbiji. normalno je da postoji ozbiljno neslaganje sa drugim bazama podataka. Zbog svega toga. marta i lično uručenim pismima 19. septembra 2011.Predviđeno je da Agencija za borbu protiv korupcije prati primenu ove odredbe.11 Odlučili smo da to ne činimo. 2010. pokazali su nam jednu elektronsku bazu podataka. U oktobru 2011. Zatim smo dobili ceo niz nesređenih izveštaja ‘ sa terena’ za 2007.. S obzirom na način rada. U njoj je bilo moguće pretraživati krivična dela i osumnjičene. Međutim. aprila 2011. emailom 31. ali nije bila podešena za analitičke svrhe. nije bilo odgovora. Zato smo u dva navrata tražili od odeljenja za borbu protiv korupcije da nas obaveste o tome. i 2008. S obzirom da ovi registrovani slučajevi potiču iz perioda 1999. Što se tiče veoma bitne uloge sakupljanja informacija. ovo odeljenje verovatno nije moglo da ne ispuni tu ulogu..). ali je i on ubrzo otkazan. morao da nam uruči zakasneli (i ne od pomoći) odgovor na prvom sastanku Koordinacionog odbora rekavši: “Ja sam samo poštar”. ustvari smo tražili iste informacije. poslali email u RJT u kome smo tražili dodatne informacije o ‘komisiji za odbacivanje pritužbi’ (videti gore). Izgleda da se radi o institucionalnom problemu koji je lepo ilustrovao dobronamerni visoko kotirani službenik tužilaštva koji je u januaru 2010. Tokom posete Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Nakon prvog odgovora da nemaju predmete. objasnio je. (Mi smo ih pregledali i komentarisali i u našem prvom projektu. Na kraju smo 19. ali je moglo da ne pomogne nama – tvrdili su da u svojim prostorijama nemaju nikakve predmete. čini se da smo stekli samo delimičan direktan uvid u osnovne podatke. Čitajući naš izveštaj.

Međutim. Ostali slučajevi su obuhvatali 24   . razmišljali smo o analiziranju (struktuiranog) uzorka. Lazarevac i Obrenovac. jer smo iz baze podataka Zavoda za statistiku izvukli 109 slučajeva sa registracionim brojem. Prvi osnovni sud u Beogradu bio je spreman za saradnju i uručio nam 52 prvostepene presude iz 2010. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu Našem timu je bio omogućen pristup i Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. dobili smo 31 optužnicu – 15 iz trećeg. Umesto toga. 1 iz drugog opštinskog tužilaštva. 13 iz prvog. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal Projektni tim se takođe obratio Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal koje takođe procesuira slučajeve krupne korupcije. Dobili smo odgovor da nema presuda za dela korupcije u njihovim opštinama: Mladenovac. komunikacija je vremenom iščezla. Naišli smo na dobar prijem i potpunu saradnju: sve optužnice (26) su stavljene na uvid našim istraživačima. godine. koju smo odbacili. osim da pretražujemo ručno.Kako se ta funkcija može vršiti sa ovakvim podacima teško je reći – nema pisanih dokaza koji bi potvrđivali ispunjenje ovog zadataka. Zato nismo mogli da nađemo dela korupcije. do 2009. samo pet se moglo okvalifikovati kao korupcija. međutim. ali je rezultat bio mešovit. Obratili smo se i Drugom osnovnom sudu u Beogradu./2011. Ova lista je poslata sudu. prema učestalosti određene vrste dela u celom skupu. 1 iz okružnog i 1 od ‘nepoznatog’ tužilaštva. ali je pristup njihovoj arhivi podrazumevao jedan zastareo sistem pretraživanja koji ne dozvoljava potragu za presudama po žalbi za pojedinačna krivična dela. d. ali nije bilo odgovora. Prilog II obuhvata i ove podatke. Nakon žustrog i obećavajućeg početka. Sudovi Sudovi u Beogradu su bili podjednako kooperativni. Od trinaest presuda. krivičnim delom I ostalim detaljima. Ove optužnice obuhvataju period od 1995. U Apelacionom sudu imali smo srdačnu podršku predsednika. S obzirom da je broj optužnica bio preveliki da bi se analizirale za vreme koje nam je bilo na raspolaganju. pokazalo se da je to bilo suviše idealistički. Ovo je bilo zanimljivo. Više tužilaštvo Naš tim se obratio i Višem tužilaštvu u Beogradu. Viši sud u Beogradu omogućio je našim istraživačima pristup presudama u slučajevima zavedenim kao ‘zloupotreba službenog položaja’. naš tim nije dobio priliku da istraži njihov arhiv. Tu su nam predstavili detaljne statističke analize koje prikazuju malobrojne slučajeve zloupotrebe službenog položaja i primanja mita. od kojih smo odabrali 26.

što je podrazumevalo dozvolu Ministarstva unutrašnjih poslova. ali ne na pismo – tražio je da ponovo podnesemo zahtev. Izveštaj. što nas je upozoravalo na malu učestalost slučajeva. bio poverljiv. Nakon našeg raspitivanja. pokazali su nam izveštaj sa novom policijskom statistikom za korupciju. Da li je to ono što smo tražili? Naš tim je ponovo pisao. Nakon toga samo dobili odgovor nekog zvaničnika. između njih i policiji. ali samo za optužbe protiv poznatih lica. (MUP). te varijante nisu uključene u analizu. plus opštinski sudovi u svakom okrugu. Zbog te činjenice. Kombinacija varijabli takođe može dovesti do promenljivih ‘nedostajućih vrednosti’. sa policijom/ministarstvom nije uopšte bilo napretka – na naše dopise nije bilo odgovora. Jedno od ozbiljnih ograničenja bio je relativno mali broj slučajeva u periodu od 3 godine i to za 25 okružnih sudova. s obzirom da se. f. Zavod za statistiku Republike Srbije (ZSRS) Takođe smo imali punu saradnju i sa ZSRS koji nam je stavio na uvid svoje neobrađene baze podataka u Excell-u za period 2007. dugotrajan i mukotrpan put. Iz ove baze odabrani su podaci za okružne i opštinske sudove i tužilaštva. identifikacioni brojevi i varijable razlikuju. neki preseci za tri godine u odnosu na razne varijable dali su isuviše niske cifre. Baza podataka za tužilaštva i baza podataka za sudove odvojeno su obrađene – one se zasnivaju na dva različita obrasca koji ne dozvoljavaju spajanje u jednu bazu. Iz analize je izostavljen specijalni sud i tužilaštvo za organizovani kriminal. Ubrzo nakon početka projekta. Relevantna krivična dela sadržana su u članovima 359-369 poglavlja “Krivična dela protiv službene dužnosti”. To je dovelo da velikog broja tabela sa praznim ili jedva popunjenim poljima što je otežavalo iole smislenu kvantitativnu analizu. Dok smo lagano napredovali u slučaju drugih organa. Na drugom sastanku Koordinacionog odbora. kao i vojni sudovi.-2009. ili faks nije radio ili se pismo nekako izgubilo. Zato smo opštinske i okružne sudove spojili u 25 sudskih područja pod imenom okružnog suda. Čak i na ovaj način. mogu se dobiti nešto drugačije ukupne vrednosti nego što se mogu naći u Statističkom godišnjem izveštaju i ostalim publikacijama ZSRS.” A onda. ali ovog puta smo lično uručili pismo na adresu MUP. menadžer projekta je počeo da traži pristup različitim izvorima informacija. e. rečeno nam je da pismo nije ni stiglo: “Molimo vas pošaljite drugo. usled male učestalosti takvih slučajeva. i to u ime organizacije domaćina (Viktimološko društvo 25   . To nam je omogućilo da konvertujemo ove baze podataka u statističke baze SPSS radi detaljne analize. prekinute istrage i predmete koji su bili više parnična nego krivična materija. ali faksom. izgleda. Mada je varijabla ‘krivično delo’ takođe sadržala varijante sa kombinacijama glavnih članova.rukom pisane pritužbe (koje su odbačene). Policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova Pristup policiji pokazao se kao težak. je međutim.

dobijeni materijal se pokazao kao neodgovarajući. sa pismenom potvrdom o dostavi. Ostale institucije Sa pretpostavkom da poznavanje situacije sa korupcijom treba da bude svojstveno i ostalim institucijama. Osim što je koristan u interne svrhe. Carina se pokazala spremna za saradnju. nismo razmišljali o upućivanju novog zahteva za istraživanje baze podataka. izgleda da smo poranili: ova ustanova nije dovoljno dugo funkcionisala da bi imala relevantne slučajeve.2010. U slučaju Državne revizorske ustanove. osoblje nam je objasnilo svoje baze podataka – zvane KDU – i na poklon nam dalo odštampani primerak sa svim varijablama. Budući da su i predstavnici Poreske uprave prisustvovali prvom sastanku na početku našeg projekta. odbili. ova institucija je izbegla dalju komunikaciju. kad se izuzme Finska) teško je oceniti bez dublje analize. naš zahtev za dobijanje informacija i saradnju. nakon prvog razgovora. iz poznatih razloga. Na kraju. Poverenik za informacije od javnog značaja bio je spreman za saradnju. Imajući u vidu percepciju javnosti da su nabavke veoma pogođene korupcijom. 26   . od kojih je 9 procesuirano. Odboru za informacije od javnog značaja i Upravi carina. Pokazali su nam nove statističke obrasce. dovoljno je reći da smo na kraju dobili 5 stranica iz poverljivog izveštaja sa nekoliko grubih tabela u vezi sa prijavljivanjem policiji dela “sa elementom korupcije”. Agenciji za borbu protiv korupcije. Ovog puta smo pozvani na veoma informativan sastanak o statistici i metodologiji. broj ove vrste prekršaja činio se suviše malim za kvantitativnu analizu: u periodu 2008. i iskazali svoje interesovanje. ponovo je poslato MUP. Ipak. morali smo nanovo da se obratimo MUP. obratili smo se i Poreskoj upravi za saradnju. naš tim se obratio i Državnoj revizorskoj ustanovi. odnosno početnog neobrađenog unosa. Da li je rezultat bio vredan truda? Da sada diplomatski ostavimo odgovor po strani. MUP očigledno nije imao poverenja u ovaj istraživački projekat. Ovog puta. ali je istakao da nema slučajeve korupcije u svojoj dokumentaciji. Međutim. Ova baza podataka ima mogućnost da se konvertuje u analitičku bazu.Srbije) i sa dokazom napismeno da nas podržava Ambasada Holandije. . Uslov koji je postavio MUP pokrenuo je prepisku koju je karakterisala pažljiva diplomatska intoniranost. otkriveno je 12 slučajeva. u pismenoj formi i dostavljeno lično. za sticanje uvida u to kako počinje procesuiranje ovih slučajeva na nivou policije. Upravi za javne nabavke. i to smo i učinili. g. S obzirom na vremensko ograničenje. Da li je ovo ubedljiv broj (možda najniži u Evropi. Oni su međutim. plus pismo podrške od strane Ambasade. sve to je učinilo ovo pismo od pola strane verovatno jednom od najskupljih pošiljki koja je ikada isporučena na Balkanu. nadali smo se da ćemo dobiti dovoljno informacija u Upravi za javne nabavke. U pogledu angažovane radne snage. Da bismo primenili osnovno istraživačko načelo ‘doći do najnižeg mogućeg nivoa podataka’.

Ni ranije spomenuta zvanična dužnost Agencije za borbu protiv korupcije da unapređuje istraživanje o korupciji. Kao što ilustruje citat na početku ovog poglavlja. Ova metodološka zapažanja sama po sebi čine značajan polazni nalaz. nije doprinela da se nadomesti ovaj nedostatak. ističe se neodređena namera: “sarađivaće sa naučnim ustanovama”. “Glavni rezultati” sumiraju veliki dijapazon aktivnosti. nije ih briga.” Već smo čuli ovaj komentar kao jedan od razloga za neprijavljivanje korupcije policiji i zaključili prethodno poglavlje sa: “Mnogi je čine. Međutim. a gde nema novca za istraživanje nema ni interesovanja. ali isključivo na našu inicijativu. Delujući kao jedan bitan ‘barometar’ ̶ ali uz mnogo ograda ̶ oni ne pokrivaju pitanja bitna za naše istraživanje. srpski naučni radnici su dali slične opservacije. nije se pokazao veoma informativnim kao uvid u osnovni fenomen korupcije. U godišnjemi izveštaju Agencije za 2010. kao što predviđa član 66 Zakona o Agenciji. logična posledica navodne nezainteresovanosti jeste sveprisutna oskudnost pouzdanih baza podataka i nepostojanost komunikacije. Dalje pretraživanje naučne literature pokazalo je da. ali do sada nije bilo primetne inicijative ili interesovanja. ali malo koga to brine”. Ovo je bio loš znak: očigledno da znanje o korupciji za naučne ustanove nije ‘roba koja ima prođu’. nakon 2007. Institucije koje bi mogle da pruže takav uvid mogle bi da budu naučne ustanove ili univerzitet. 27   . pregled “glavnih rezultata” koji se navode u godišnjem izveštaju Agencije za 2010. kao što smo već istakli. Sa metodološke tačke gledišta.Komunikacija sa Agencijom za borbu protiv korupcije bila je učestalija i otvorenija. univerzitet nije objavljivao nikakva istraživanja. U uvodu smo spomenuli Transparency International Srbija. ali ne saopštavaju ono što bi trebalo da bude polazna linija svake strategije: poznavanje stanja korupcije u početnom trenutku kao nulti stepen za merenje daljeg učinka. Oni su izrazili duboko razočarenje zbog nezainteresovanosti vlasti: “Korupcija nije više vrela tema za moje studente. Pojavljuje se prvi generalni zaključak.

28   .

Na osnovu njih moramo opisati ‘drvo’ korupcije i mere koje se preduzimaju. Naravno. prazan ili oskudan izvor mnogo govori o iskrenosti takve tvrdnje. To bi moglo da znači da jedan izvor treba da nadokandi nedostatke nekog drugog. Već smo napomenuli da nijedan od raspoloživih izvora nije besprekoran ili prebogat. Između te dve. uslova u kojima su ti plodovi ubrani i hipotetičkog drveta koje se ne može videti. Iz tih razloga. Uzevši sve to u obzir. uključujući i onaj o ‘crnoj kutiji’ i protivstaviti moguće hipoteze: hipotezu o tradicionalnoj birokratskoj nepristupačnosti i hipotezu o zatvorenosti (u slučaju korupcije) za znatiželjne oči posmatrača (što istraživači po definiciji jesu). ili bazičnog korumpiranog stava. s obzirom na stalno isticanje visokog prioriteta nekog pitanja. neki elementi izneti u poglavlju o metodologiji mogu se uzeti i kao nesumnjivi rezultati istraživanja. čiju verovatnoću opet treba proveriti iz nekog sledećeg izvora. 29   . možda možemo da razmotrimo i alternativnu hipotezu o ‘indiferentnosti institucija’ koja sama po sebi može da bude proizvod usađenog izbegavanja transparentnosti. Dešava se da neki navodno veoma koristan izvor na kraju ispadne veoma oskudan. ali koje raspoznajemo po ‘plodovima’. Istraživač mora da zabeleži ovakav nalaz kao nedvosmislenu i veoma ozbiljnu činjenicu koja govori o nekom ponašanju. Da li je to nalaz sam po sebi? Da. sve što imamo su samo ovi (empirijski) plodovi koje su nam razne institucije dozvolile da uberemo. nisu svi plodovi tako brižno čuvani. ovakvi nalazi nas vode dalje od puke spekulacije. ovo poglavlje će biti više od samog prikaza brojki i suvoparne statistike: ono govori i o odnosu između prikupljenih empirijskih ‘plodova’. Nalazi: “Drvo se poznaje po plodovima” Kao što smo izložili u prethodnim poglavljima. Uporedićemo različite nalaze. jasno je da svaka analiza veoma neuhvatljivog fenomena korupcije mora da se snabde informacijama iz više izvora. pa čak i tada. Isto važi i za izvor koji se zatvorio i postao nema ‘crna kutija’ kao što smo opisali u prethodnom poglavlju o metodologiji. oba izvora mogu da daju veoma fragmentarnu sliku. U tom smislu. Oni koji su u javnom domenu.4. nekada veoma bliskog. Na kraju krajeva. Zatim mora da protumači taj nalaz o ‘crnoj kutiji’ u svetlu drugih rezultata da bi procenio ili pretpostavio šta može biti unutar kutije. jednostavno se pokazuju u medijima ili na internetu i dostupni su svim građanima.

) budući da je ministarka pravde postavljena za koordinatorku svih državnih organa u borbi protiv korupcije. tačnije.” Shvatili smo da možda naš ‘pretraživač’ ne radi dovoljno temeljno. Zato smo se obratili predsedniku Odbora za pravosuđe i upravu (1. Ili. Već smo istakli da se ti podaci na poklapaju sa podacima o sopstvenom direktnom (14.). izjave ili pitanja ovih ministarstava i Skupštine koja se tiču korupcije. čak iako procenti zavise u mnogome od vrste istraživanja. Web stranice Imajući u vidu ohrabrujuću izjavu Republičkog javnog tužilaštva o ’informisanju javnosti’.. morali smo da pretpostavimo da bismo interesovanje za ovu temu možda mogli naći drugde ili da i ne postoji: “Biti znači biti primećen” (Esse est percipi). pretražili smo web stranice ministarstava kao i Narodne skupštine. videli smo da je samo mali procenat anketiranih građana Srbije naveo korupciju kao najbitniji problem u zemlji. Pretraživali smo i na stranici na engleskom i onoj na srpskom. jul 2011.7%) ili indirektnom (35%) iskustvu. Da bismo osigurali da budemo obavešteni s obe strane. 11.. Izgleda da niko nije postavljao pitanja u vezi sa korupcijom. Na web stranici Skupštine našli smo samo tri dokumenta u kojima se pojavila reč ‘korupcija’ i ‘zloupotreba’ i to: deklaracija o “Trenutnoj situaciji na Kosovu” (31. Mediji Pretraživanje sredstava javnog informisanja je nešto više od popisivanja broja članaka na neku temu. Kombinacija “korupcija i pitanja” (od strane poslanika) nije dala nikakve rezultate. percepcija značaja jer nemamo nikakav aršin kojim bismo izmerili značaj. 2011. Isticanje samih podataka o učestalosti pojavljivanja članaka imalo bi smisla samo ako se razmatra značaj te teme. jul 2011. niti su ministarstva slala neke izveštaje na ovu temu. str. Otvoreni izvori: web stranice institucija i mediji a. Kao što Transparency International ističe (2011. b. poslali smo sličan zahtev i Ministarstvu pravde (26. 2011. U kakvoj je korelaciji percepcija o umerenom značaju korupcije sa mogućim ‘oblikovanjem percepcije’ od strane medija? Da li su i mediji umereni u oceni ozbiljnosti ovog pitanja? Ne tako što će doslovce reći da stanje 30   . Naša potraga nije urodila plodom.) i “Rezolucija o suzbijanju trgovine ljudskim organima”. kao i to da to tužilaštvo ’ima obavezu da . U prethodnom poglavlju (poglavlje 2). U vreme kada smo završavali ovaj izveštaj. 2) “o radu Narodne skupštine dostupan je veliki broj informacija. Beogradska deklaracija (10. sa zahtevom da nas obaveste o skupštinskim dokumentima ili izveštajima od Ministarstva pravde ili Republičkog javnog tužilaštva ili pitanjima koje je Skupština uputila nadležnim ministarstvima i odgovorima koje su dobili u vezi sa korupcijom. Za pretraživanje smo koristili reč ‘korupcija’ i sve povezane reči da bismo našli izveštaje. (4) podnosti izveštaje Narodnoj skupštini “. još uvek nismo bili dobili nikakav odgovor.). oktobar. S obzirom da nije bilo rezultata.I. ali ne uvek na najbolji mogući način.

Našu odluku je potvrdila i tekuća statistička analiza koja pokazuje da se sudije i tužioci retko krivično gone. i vest da je ministarka pravde postala koordinator za borbu protiv korupcije. predsednice Agencije za borbu protiv korupcije i drugih visokih znvaničnika. Ne znači da potraga za rečima “sudovi/sudija/tužilac” u kombinaciji sa korupcija/zloupotreba nije donela rezultate.). ali to je bilo svega nešto informacija o procesuiranju slučajeva. a ne o korumpiranim sudijama i tužiocima. a u Politici 10. Koliko je pažnje psovećeno ovome na osnovu uzorka posmatranja u prvih pet meseci ove godine? U Večernjim novostima pronašli smo 13 članaka. najbolje izražava naslov jednog članka u Politici (5. 12 31   . dva članka o istom okruglom stolu “Kako se boriti protiv korupcije (Politika. januara 2010. pod veoma blještavim naslovima tipa: “Pošast korupcije”. februar 2011. – godinu dana ‘bajata vest’). Taj utisak koji nas je pratio tokom trajanja celog projekta. februar 2011. osim finansiranja stranaka i jednog napisa o ‘blanko ostavci’. Od preostala dva sektora. maj i 23. dva članka koja su se odnosila na istu temu (finansiranje stranaka: Politika. april.): “Toliko buke. Zato se možemo zapitati šta znači ova najava: ministar kao državni koordinator slučajnih procesa.‘nije tako loše’ (što je politički nekorektno). već s obzirom na način na koji govore ili pišu o korupciji. januar i 4. mada nije jasno šta bi to trebalo da znači u pogledu veoma netransparentne situacije sa informacijama.): o posebnoj nadležnosti Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal (koja je počela od 1. Kako je došlo do ove očigledne istrajne loše percepcije pravosuđa u javnosti je izgleda pitanje kojim treba da se pozabavi Ministarstvo pravde. februar i 21.                                                              Kao što ćemo pokazati u odeljku o statistici. a mrtva tišina”. maj 2011. 12.). političike stranke imaju najviši rejting po kriterijumu korupcije. koji citiraju svečana obećanja ministarke pravde. “Mito puni džepove” ili “Korupcija razara same temelje države” sadržaj je bio veoma uopšten i bledunjav. Tabela 2 je pokazala da su sledeći sektori najvisočije rangirani: političke stranke (77%). Drugo pitanje je kako građani ocenjuju korumpiranost različitih društvenih sektora. maj i 20. organi za sprovođenje zakona se u slučaju korupcije funkcionišu pre kao neuređene kutije nego kao koherentan system. koji su svi bili uopšteni. nije bilo članaka o političarima i strankama ili Narodnoj skupštini. zdravstvo (74%) i organi za sprovođenje zakona (67% u proseku).). Spojili smo tri para članaka: jedan koji je bio odgovor na prethodni (Politika. maj 2011. Da li se ovo odslikava i u medijima? U slučaju organa za sprovođenje zakona.12 Dakle. Zapravo. pa smo smatrali da ne bi bilo svrsishodno pretraživati i za prethodne godine. a još ređe osuđuju. 10. Ovi rezultati nam nisu ulili mnogo nade. maj 2011. izveštavanje o korumpiranim sudijama. 28. Našli smo tri najave generalnih mera (Večernje novosti: 4. tužiocima i njihovim zamenicima pojavljuje se toliko retko da smo morali da zanemarimo ovaj element. 18. osim jednog intervjua sa ministarkom pravde. što se tiče političkih stranaka i njihove povezanosti sa korupcijom. Reklo bi se da nema formiranja ili podgrevanja javnog mnjenja od strane štampe.

sprezi između hitne pomoći i pogrebnih preduzeća.) koji su demonstrirali zaista visok stepen upornosti aktera.-2009.2009. (Politika) ističe da je preko 3. kao što će se videti u sledećem odeljku. Na naš nezvaničan zahtev i bez gubljenja vremena na formalnosti. Izjava ministra zdravlja može se naći u tri članka. mada su članci vezani za ovu temu takođe razmatrali i opšte aspekte vezane za nedostatak integriteta u zdravstvenom sistemu. dok ministar unutrašnjih poslova u članku od 5. Ona se sastoji od obrazaca koje šalju tužilaštva (SK-1) i sudovi (SK-2). Za period 2007. Od ostalih članaka 12 je bilo uopštenog karaktera. zahtevajući (u otvorenom pismu Ministarstvu zdravlja) istragu o listama čekanja (bolesni od kancera).-2009. koje smo već uvrstili gore pod temu ‘politika’. januar 2011. Osam članaka se odnosilo na delimično povezane slučajeve vezane za nekoliko hirurga koji su uhapšeni i pod istragom zbog primanja mita (četiri Politika i četiri Večernje Novosti. o čemu ćemo kasnije. pre svega u zdravstvu i prosveti. Zavod za statistiku Republike Srbije (ZSRS) Kao što smo se uverili i tokom prve faze našeg istraživanja o korupciji (2008. o čemu ćemo govoriti u sledećem odeljku. II. Prikaz situacije sa korupcijom od strane medija u zdravstvenom sektoru u ova dva odabrana novinska lista stvara živu sliku koja se zasluženo može nazvati ‘oči i uši’. U odnosu na pojedinačne slučajeve primanja mita. Drugi članci su spominjali dve NVO. Pod pretpostavkom da bi i jedno i drugo bilo isto. imali bismo rezultat koji smo dobili u drugim oblastima – nereagovanje nadležnih organa. april i februar 2011. Večernje novosti su istraživale neke druge slučajeve uzimanja mita od strane hirurga. ‘Pravo na zdravlje’ i ‘Lekari protiv korupcije’.). kao i nameštanje sa listom čekanja za zračenje na Institutu za onkologiju. osoblju ZSRS nije trebalo mnogo objašnjenja o značaju detaljne analize podataka i o kvantitativnim ciljevima i implikacijama našeg istraživačkog projekta. 15 članaka se ticalo aktivnosti organa za sprovođenje zakona u ovom sektoru: hapšenja. istrage i osude. Naročito bi bilo dragoceno praćenje tokom dužeg vremenskog perioda da bi se uporedio intenzitet izveštavanja medija sa aktivnostima organa za sprovođenje zakona. aferi o citostaticima. i dva slučaja prevare sa penzijama (25. dobili smo tri baze podataka za tužilaštva 32   . kao i duži vremenski period. Četiri su bila opšte prirode.Potraga za spominjanjem zdravstvenog sektora u vezi sa korupcijom dala je veći broj rezultata: 42 of kojih 26 u Politici i 16 u Vecernjim novostima. ZSRS nam je stavio na raspolaganje kompletne baze podataka u Excel-u sa digitalnom konverzijom sadržaja njihove baze podataka.800 lica osumnjičeno za korupciju. Sveukupno. mada veoma neprecizna. marta 2011. moramo se uzdržati od neke čvršće generalizacije: u tu svrhu morali bismo obuhvatiti veći skup sredstava javnog informisanja. Da li to znači da su javna tužilaštva zasuta prilivom korupcijskih slučajeva? To bi bio stvarni prekid sa trendom iz perioda 2007. Naravno. Zvuči kao ogromna cifra.: šest članaka se odnosilo na istog hirurga). rekonstrukciji domova zdravlja.

33   . Vremenski trend: ukupan priliv slučajeva ‘zloupotrebe službenog položaja’ Radi što generalnijeg prikaza. svi neobrađeni podaci mogu da se čitaju bez problema. što dovodi do toga da statistički gledano. Počećemo sa kratkim putovanjem duž horizonta da bismo prikazali dosadašnji ukupan priliv predmeta. uzeli smo broj optužnica i presuda. ove dve vrste baza podataka morale su da se obrađuju zasebno usled različitih identifikacionih brojeva i sadržaja varijabli. dok je za sudove konvertovano 113. ali nam je to nepoznato. bitno je sagledati što duži period u odnosu na ‘slučajeve zloupotrebe službenog položaja’ da bi se utvrdio vremenski trend. 14 Nakon početne diferencijacije po godini. Obrazac koji je u upotrebi. Apelacioni sud vraća predmete prvostepenim sudovima koji onda šalju obrazac u ZSRS. koje ima jedan nedostatak: ono što SPSS ne može da ‘pročita’. uglavnom prema teritoriji suda (= zajedno okružni sud plus pripadajuće opštine zbog malobrojne pojave slučajeva u većini opština). žalba ostaje nevidljiva. ne sadrži rubriku za žalbu.. sa izuzetkom ‘varijable vremena’: ‘dan-mesecgodina’. Kako je prethodno napomenuto. a prikazan je u tabeli 3 i slici 1. usled nedostatka slučajeva u detaljnijim prikazima. Nakon toga ćemo sa šire perspektive preći na detaljniji prikaz gde ćemo razložiti celu bazu podataka. Razlog je taj što se koriste papirni obrasci.                                                              13 14 Ministarstvo pravde možda ima statistiku o žalbama. Nakon završetka žalbenog postupka..13 Dokumenti u Excel-u iz tužilaštava i sudova konvertuju se u datoteke u SPSS. Spojili smo okružne (više) sudove i opštinske sudove prema teritoriji (koju pokriva okružni sud). Nema dostupnih statističkih podataka za apelacioni sud. zatim ćemo najpre objasniti prvu fazu obrade predmeta: priliv u tužilaštvu i analizirati ‘ko je šta prijavio’ i kakav je ishod odlučivanja u tužilaštvu. SPSS je široko korišćeno sredstvo za statističku analizu. Kao prilog ovog izveštaja dati su obrasci za tužilaštva i sudove. Ne znači da nema slučajeva žalbi. a. koji je predstavljen apsolutnim ciframa i kao procenat of ukupnog broja krivičnih dela ove kategorije. morali smo ponovo da spojimo tri godine 2007. Srećom. već ih postupak evidencije čini nevidljivim.i tri za sudove. do 2009. Iz godišnjeg statističkog izveštaja ZSRS o prijavljenim slučajevima.-2009. Relevantni vremenski period je od 1998. međutim. ne može ni da obradi. Razdvajanje ove dve kategorije bi rezultiralo veoma malim brojem slučajeva ili čak potpunim odsustvom na okružnom nivou za neke godine. Od datoteka iz tužilaštva nije bilo moguće konvertovati nijednu.

Takav stav je verovatno povezan sa 34   .564 2008.Tabela 3 Krivična dela protiv službenog položaja: počinioci. Nešto više o reakciji organa za sprovođenje zakona (RJT i sudovi) reći ćemo u sledećim odeljcima. 5.000 1.833 Prosečno 4.566 2004. 4. U izveštaju Van Duyne et al.000 5. 4.114 1.463 1. 3. 3. 4.000 0 00 04 06 99 02 07 01 03 19 20 05 08 20 20 20 20 20 20 20 20 20 09 Charged by prosecution (perpretrators) Convicted (perpretrators) Crime reported (perpetrators) Tabela 3 i slika 1 pokazuju jasan porast između 2000. (2010. Počinioci % Godina prjavljen optuženo osuđeno 1.169 1. 3.133 1.000 2.356 1.101 983 1.244 1.2009. optužnice i presude 1998.980 1. optuživanju i osuđivanju za dela protiv službenog položaja Crimes against official duty 6.683 Izvor: Statistički godišnji izveštaj optuženo/ prijavljeno 43 49 48 32 29 28 33 35 44 37 38 46 37 osuđeno/ optuženo 67 72 70 67 66 66 65 61 60 64 58 48 64 osuđeno/ prijavljeno 29 36 33 21 21 19 22 21 26 23 22 22 24 Slika 1 Trendovi u prijavljivanju. 5.079 878 1.860 1999.. 5. gde je linija prilično ravna. ‘Crna kutija’ pravosuđa izgleda da se ne pokreće i ne reaguje bilo da su u pitanju javni ili drugi društveni faktori.) znatno prijavljivanje na početku i nakon toga opadanje.839 2006. 5.303 1.038 1.312 1.343 1.312 1.566 2000.796 2005.147 994 1.896 2007.535 1.000 3.170 1.661 2009. koja svedoči o neosetljivom državnom aparatu. nakon čega dolazi do opadanja koje se stabilizuje u poslednje tri godine.126 1.253 1.242 1.076 1998. .553 2003. objasnili smo početnom spremnošću građana da prijave. 4.583 2001. i 2003. Ovaj trend ne odražava i broj optužnica i osuđujućih presuda. nakon čega dolazi do sve veće neradosti koja je izazvana ‘mlakom‘ reakcijom nadležnih organa. 4.031 1.473 2002.640 1.000 4.

1% u 2009.5%).8% u 2006. gde je recimo Jagodina na vrhu 2007. Leskovac sa 14%.4%). nailazimo na velike relativne razlike (korupcija u odnosu na ukupan kriminal). Posmatrajući razlike između godina i sudskih okruga. Tabela 4 daje potpunu sliku.. relativne razlike prema teritoriji suda i godini su znatne. U periodu 2007. Zrenjanin (3%) i Beograd (3. To potvrđuje i analiza baze podataka za 2007-2009. (bez poređenja sa podacima o ukupnom kriminalu.godine. .6%) i Požarevac (10. do 6. 35   . U vreme našeg istraživanja. Priliv predmeta po tužilaštvima Naravno da se priliv slučajeva zloupotrebe službenog položaja mora dovesti u vezu sa ukupnim brojem registrovanih počinilaca svih vrsta krivičnih dela. Poređenje ova dva parametra otkrilo je stabilan obrazac: odnos dela korupcije i ukupnog broja poznatih krivičnih dela kreće se od 6. Požarevac sledeće godine sa 10. ovi osnovni podaci o ukupnom broju krivičnih dela bili su dustupni samo za period 2006. Ovo je prosečan prikaz za nekoliko godina.odgovorom anketiranih lica koji navodimo na kraju poglavlja 2: 35% je smatralo prijavljivanje policiji besmislenim: “Koga je to briga?” b. mogu se primetiti velike razlike između sudskih okruga: pri dnu lestvice su Pančevo (2.2009. Leskovac (10. Subotica (2. sa najvećim apsolutnim brojem dela zloupotrebe službenog položaja pokazuje stabilan trend krećući se između 3.9%). Beograd. Leskovac je pokazao porast (dela zloupotrebe službenog položaja) sa 159 na 249.).-2009.6 i 3. a 2009. dok je u istom periodu Negotin imao pad sa 155 na 81. Nema nikakvog objašnjenja za ove iznenande skokove ili padove.2%.5%). Međutim. Kao što smo već istakli. Pri vrhu nalaze se Vranje (11. Republičko javno tužilaštvo b1. godina. U procentima: povećanje od 57% u odnosu na smanjenje od 48%. sa 15% slučajeva zloupotrebe službenog položaja.3%.8%). ispod ovog generalnog trenda.

U proseku. 2008. ovo se mora posmatrati samo kao sta- 36   . Severni deo teritorije beleži najniže vrednosti: Pančevo (2.6%. Užice i Valjevo.Tabela 4 Prijavljena dela zloupotrebe službenog položaja: prema teritoriji suda Teritorija suda (okrug) Beograd Čačak Kragujevac Kraljevo Kruševac Leskovac Negotin Niš Novi Pazar Pirot Požarevac Prokuplje Smederevo Jagodina Šabac Užice Valjevo Vranje Zaječar Novi Sad Pančevo Sombor Sr. ili bilo kakve teorije o prijavljivanju dela korupcije nadležnim organima. Subotica (2.6%).4%) i srednjeistočnim (Leskovac 10. % 2 45 -31 53 15 57 -48 -33 -15 40 2 -21 -27 -13 2 43 44 -7 -2 -20 -18 7 -21 -9 -21 -2 Prosek za 3 godine 445 118 101 80 148 147 113 101 60 60 204 106 164 200 272 137 186 355 174 204 60 91 215 76 87 3943 Rangirano prema proseku 1 14 17 21 11 12 15 18 23 23 5.5%). Smanjenje za više od 30% uočava se u Krugajevcu i Nišu. 2009. godinu. 426 83 123 73 144 159 155 115 71 50 195 110 179 239 254 106 152 388 166 217 66 95 232 85 98 3981 473 150 94 55 134 180 103 112 46 35 218 120 182 154 303 154 187 315 193 222 59 75 229 67 91 3951 436 120 85 112 165 249 81 77 60 70 198 87 131 207 259 150 219 361 163 173 54 102 184 77 77 3897 Razlika 2007. prethodnih studija i analiza. Zrenjanin (3%). Kako bi trebalo tumačiti ove ulazne podatke? Relevantni podaci za okruge su malobrojni. tradicije. najviše procentualne vrednosti svojstvene su južnim delovima teritorije (Vranje 11. I centralno pozicioniran beogradski region takođe se nalazi pri dnu skale (3. Odeljenje za borbu protiv korupcije Republičkog javnog tužilaštva izgleda da nije upoznato sa ovim nalazima.5%). Kraljevo. Mitrovica Subotica Zrenjanin Ukupno Dela zloupotrebe 2007. Požarevac 10. Geografski posmatrano. bilo u apsolutnim brojevima ili procentualno. u odnosu na 2007. što daje nešto niže vrednosti za 2009. Bez Republičkog javnog tužilaštva koje bi posedovalo znanje o situaciji.2009. Pirot.8%).9%) i Sombor (4.5 16 10 7 3 13 8 2 9 5.5 23 19 4 22 20 Velika povećanja (≥ 40%) mogu se primetiti i u oblastima Čačak. neažurirani i nije ih lako dovesti u logičnu vezu sa učestalošću pojave zloupotrebe službenog položaja. smanjenja su veća nego povećanja.

3 4. Pošto izgleda da cifre za različite godine značajno ne variraju. uglavnom policije.5 3969 2008 % 33. Tabela 5 pokazuje da skoro 50% prijava koje stižu u tužilaštva podnose privatna lica ili preduzeća.9 0.2 3901 33. godinu. kao što je RJT. inspekcije i druge ‘direkcije’ skoro da nemaju nikakvu ulogu kao ‘prijemni kanal’ za slučajeve korupcije.7 11822 Nakon ove opšte slike o prijavljivanju.6 2.-2009. u ovom delu analize spojićemo ove tri godine.2 1. Tabela 5 Akteri koji prijavljuju slučajeve u RJT 2007.5 1.1 2.6 0.tistički nalaz bez izvlačenja zaključaka.8 0.3 44.3 11.5 2.6 4.5 43. Godina Ko prijavljuje Građani žrtve Drugi građani Preduzeća Inspekcije Policija/MUP Druge direkcije Tužilaštvo ex officio Ostali N = 100% 2007 % 33. sledi pitanje: Ko je šta prijavio? Da bismo dali odgovor. što prikazuje tabela 6. Druga polovina dolazi od zvaničnih vlasti.6 3.9 2.9 11. izveli smo unakrsno poređenje aktera koji prijavljuju i vrsta krivičnog dela koje su prijavili.4 0. Iz tog razloga. On pokazuje samo nasumičnu (neobjašnjenu) varijabilnost. S obzirom da ne postoji isti identifikacioni broj predmeta/počinioca počev od policije ili RJT do finalne odluke.-2009. 37   . ‘podizanje svesti’) koji bi uzburkali mirnu površinu tokom godina.8 10. promene politike.5 3.0 4.5 2.0 2.9 1. možemo analizirati samo početnu fazu na nivou tužilaštva. Godišnja slika za sve ove prijemne kanale gotovo da nimalo ne varira: nema znakova o spoljašnjim dogođajima (na primer.1 11. Ko prijavljuje dela zloupotrebe službenog položaja? Radi valjane sistematične analize.3 44.5 3952 2009 Ukupno za % 3 godine 34. trebalo bi posmatrati celokupan tok od prijema prijave do konačne odluke.2 44. Drugi zvanični izvori. fokusirali smo se na ono što se može izvući iz baze podataka za 2007.5 0. b2.2 1.

8 3.8% za primanje i 2.Tabela 6 Ko je prijavio i šta? Ko je podneo krivičnu prijavu i zbog čega? % akteri koji prijavljuju = 100%.2 16.1 0.0 1.3 0.0 0.7 0.0 82.9 0.0 0.2 4.1 0.1 0.3% za davanje mita.1 0. Prvo. Inspekcije i tužilaštva su uglavnom prijavljivali zloupotrebu službenog položaja (95%).1 3.2 0.8 64.8 0.2 3.0 0.1 0. Ne može se svaki prekršaj koji spada u zloupotrebu položaja okvalifikovati kao korupcija. oko dve trećine njih.4 1.7 0. Kršenje zakona od strane suda Zanemarivanje dužnosti Ilegalno plaćanje ili isplata Lažne usluge Pronevera Prekršaj državnog službenika Trgovina uticajem Primanje mita Davanje mita Kršenje poverljivosti Ukupno = 100% 62.4 4. Kada su u pitanju prijave od strane građana.0 5.4 1. Ovde dodajemo dve napomene.1 5257 17.8 15.8 0.0 3974 22.0 0. posmatrano zajedno Ostale PoGrađani Ostali Pre.5 0. Osim toga.9 6.8 2.9 2.3 70.-2009.3 66.1 0.0 0. Dve kategorije privlače pažnju: visoki procenat pritužbi građana na kršenje zakona od strane sudija i tužilaca (ili njihovih zamenika).1 1342 0.8 3.0 0.2 0.5 0.6 2. prevara u kontekstu nekog preduzeća ili falsifikovanje dokumenata ne moraju biti počinjeni u kombinaciji sa korupcijom. polož.0 124 8.4 2.6 0.0 2.1 1.3 0.1 11822 Kao što se da primetiti. mada su apsolutne cifre male.0 0.0 2. skoro 40% se odnosi na navodno protivzakonito ponašanje tužilaca ili sudija.6 0.2 7.4 1.8 0.1 0.1 1.9 0.4 1.9 0.0 0.7 68.1 0.0 8. U odeljku o analizi krivičnih predmeta vratićemo se na ovo pitanje. većina prijava za ove dve vrste krivičnog dela došla je od policije. 38   .3 0.0 0.0 259 2.InspekTužilašt Ostali licija/MU direkcije spekžrtve građa duzeć vo % P cije ni a % % % % % % % 51.4 1.3 0.7 8.0 0.7 0.7 0.0 0.0 3.2 94.4 63.0 323 Ukupno % Vrsta dela Zloupotreba službenog.2 2.9 38.4 3.6 0.0 0. prijavljivanje mita postaje zanemarljivo: 2. U odnosu na ovako visok stepen prijavljivanja kršenja zakona. prijavljuje zloupotrebu položaja.0 38 2.5 0.2 0. Razumljivo je da visoki procenat preduzeća prijavljuje proneveru – predzeća su najčešća žrtva ovog krivičnog dela. većina aktera.4 0.6 0. kategorija ‘zloupotreba službenog položaja’ je veoma široka: neka vrsta zbirne kategorije koja pokriva širok spektar zasebnih krivičnih dela koja se mogu različito procesuirati.6 2.2 1. 2007. Čini se da ovo potvrđuje rezultate intervjua i upitnika koje navodimo u drugom poglavlju: stepen prijavljivanja mita je izrazito nizak.0 5.9 0. a poslednji koji će podneti prijavu su sami građani.5 11.0 505 3.4 24. Na primer.1 0.

5% policija. Tabela 7 Koje delo je ko prijavio? Vrsta dela (=100%) prijavljena od (2007.4% 0.9 11. dobijamo sledeću sliku:  Zloupotreba sl.1 2.0 124 1.) Građani žrtve % Vrsta dela Zloupotreba službenog polož.6 .0 .4 11. 6.5 36.0 .8 1.7 2.5 11.0 3. Možemo i da okrenemo prizmu i da se upitamo: u odnosu na kategoriju krivičnog dela (=100%).2 .0 .5% 2.5 40.0 4. policiji ili nadzornim organima.3 2.0% Ostali % 3.7 24.7 .6 .1 1.5 . U vreme pisanja izveštaja.8 1.3% 48.7% Ukupno 100 % 7352 1909 380 11 62 1342 130 29 326 268 9 11818 100.0 2.7 12.9% građani + preduzeća.0 .0 .2 9. 49% policija.9 77. položaja (N = 7.5 64.9 27.7 2. 39   .2 0.8 6.5 10.909): 88.4 0.8 5257 44.5 59.0 .6 3.4 12.3 2.6 79.5 3. nepoznat je podatak koliko je policijskih prijava poteklo od građana žrtava.0 .1 .0 505 4.4 5.6 70.5% građani + preduzeća.-2009.5 .8 81 30. čime je onemogućena neka preciznija analiza.8 1.0 323 2. od koga potiče prijava? Pogledajmo tabelu 7.0% Sumirajući tabelu 7 za 2007. U prethodnoj analizi fokusirali smo se na aktere koji prijavljuju (= 100%).-2009. bilo da se radi o građanima.7 31 18.2 .7 .8 6.1 3974 33.0 4.3 66.0 .8 . i posmatrajući najčešće kategorije.0 38 .0 .3 45.2% 1.352): 43.6 .5 27.2 7.8 .2 1.3% 11.6 21.5 6.4 10. Kršenje zakona od strane suda Zanemarivanje dužnosti Ilegalno plaćanje ili isplata Lažne usluge Pronevera Prekršaj državnog službenika Trgovina uticajem Primanje mita Davanje mita Kršenje poverljivosti Ukupno N 27.0 .Drugo.  Prijave protiv sudova (N = 1.0 3.4 2.8 0.5 1.5 .4 1.1 1342 11.0 259 2.6% Ostali Preduzeća InspekPoOstale Tužilaštvo građani cije licija/MU direkcije Ex officio % % P % % % % 4.0 .4 18. i dalje smo čekali da nam se omogući pristup osnovnim podacima u posedu policije.1 1.3 .

5% građani + preduzeća i 79. Prijave protiv sudija i tužilaca gotovo da uvek podnose građani koji smatraju da imaju razloga da prijave zloupotrebu u pravosuđu. 14.3% policija. Opet vidimo da u slučaju primanja i davanja mita. Kao što smo istakli. postoji istrajan i obziljan problem reputacije pravosuđa. bilo bi interesantno uporediti ove rezultate sa podacima o odlukama Republičkog javnog tužilaštva. 24. Nizak procenat prijavljivanja od strane policije može da govori o tome da većina ovih pritužbi nije osnovana – naravno.342):  Uzimanje mita (N = 326):  Primanje mita (N = 268): 24. Vrste odluka koje se navode u obrascu SK-1 su veoma istančane: postoji 13 kategorija. broj optužnica je porastao: sa 1573 na 1688.9% građani + preduzeća i 70. tužilaca i njihovih zamenika. O tome ćemo nešto kasnije.6% preduzeća i 59. imamo ustvari dihotomiju: podizanje optužnice ili ne.6% policija. činjenica da svake godine približno isti procenat ovih pritužbi protiv tužilaštava i sudova potekna od građana.5% su prijavili građani i preduzeća. ali čak i tad. ko su onda 120 građana (u celoj zemlji tokom tri godine) koji su sami prijavili slučajeve mita?15 Bilo bi neophodno dodatno proučavanje da bismo saznali. većina njih sa niskom apsolutnom frekventnošću.9% policija. Analizirajući broj podignutih optužnica u posmatranom periodu. što smo kombinovali sa vrstom krivičnog dela. građani izgleda nisu toliko zainteresovani da podnesu prijavu. Ishod: optužnica ili odbacivanje prijave Pošto smo videli ko prijavljuje dela zloupotrebe službenog položaja. Zato smo sveli ovih 13 vrsta odluka na četiri glavne kategorije. I ovde važi napomena koju smo izneli gore: da li je policija sama otkrila slučajeve mita ili je dobila prijavu od oštećenih građana? Međutim. mi to ne znamo. Možda su tužilaštva u zaostatku. Međutim. Po sadržaju. 40   . b3. godine. primećujemo da. u najmanju ruku. i 2009. iako postoji silazni trend u prilivu slučajeva između 2007. postoje dve bitne kategorije: odbacivanje prijave ili podizanje optužnice. ali i statistički gledano. bez obzira na zakonsku osnovanost pritužbi i valjanosti dokaza. prema mišljenju policije i tužilaštva. Od svih prijavljenih slučajeva navodnog kršenja zakona od strane sudija. ali gro (81%) je od ‘građana žrtava’. što čini povećanje od 7%. kao što pokazuje tabela 8. 89. potvrđuje da. 15                                                              Treba imati na umu da su apsolutne cifre za slučajeve mita veoma niske i njihovo razlaganje po godinama i prema 26 teritorija bi dalo mnogo praznih ćelija tabele. većina prijava dolazi od policije. u slučajevima mita. Pronevera (N = 1.

Međutim.7 82.1 0. Prijave za zloupotrebu službenog položaja imaju gotovo iste šanse za odbacivanje i podizanje optužnice.8 72.141 1.3 4.0 15.7 5.4 65.2 30.8 83. za krivična dela počinjena na radnom mestu ili u preduzeću.1 4.945 42.9 33.6 50.8% Ukupno = 100% 7. proneveru ili prevaru.5 0.9 11. neke od apsolutnih stopa su opet izrazito niske (naročito ako se razlože prema godini i teritoriji). kao i mito (primanje i davanje) postoji velika verovatnoća za podizanje optužnice.9 2.6 5.7% Prekid istrage % 9.9 27.0 73. sa izuzetkom zloupotrebe službenog položaja i pronevere.331 129 29 322 267 6 11.0 18.8 0 0 0 0 0 78 0.4 95.0% Razume se.897 366 10 61 1.6 0 8.3 0 0 0.3 13.9 0. 41   .Tabela 8 Vrsta odluke i razlozi za odluku prema vrsti krivičnog dela Vrsta krivičnog dela (= 100%) Zloupotreba službenog položaja Kršenje zakona od strane suda Nesavesno obavljanje dužnosti Ilegalno plaćanje ili isplata Lažne usluge Pronevera Prekršaj državnog službenika Trgovina uticajem Primanje mita Davanje mita Kršenje poverljivosti Ukupno N Odbacivanje prijave % 45.9 66.6 74.9% Obustava istrage % 0.9 1.7% Podizanje optužnice % 44.2 10.6 6.5 23.2 0 886 7.7 3.6 50.1 65.654 48.559 100.

2 71.9 11.2 7.8 84. 42   .0 16. Sa u proseku 71% podignutih optužnica na prijavu.1 5.8% Ukupno = 100% 3853 491 1318 38 5184 250 122 307 11563 100. Inspekcije imaju najbolje šanse da dožive podizanje optužnice na osnovu podnete prijave.3 68. Odluke Ko podnosi prijavu = 100% Građani žrtve Ostali građani Preduzeće/pravno lice Inspekcija Policija/MUP Ostale direkcije Tužilaštvo ex officio Ostali Ukupno Odbacivanje prijave % 87. čime se bavi sledeća tabela.6 2.0% Tabela 9 prikazuje ’ko’ je prijavio delo korupcije i kakav je bio ishod. imaju otprilike samo 10% šanse da dožive podizanje optužnice.1 0 1.7 78 0.1 0.0 0 1.9 47.9 60. ali njihov apsolutni broj je veoma mali.4 5.7% Podizanje optužnice % 9.-2009. Uočavamo jasnu razliku kad posmatramo kombinaciju faktora ’ko prijavljuje’ i ’koja odluka’ je ishod prijavljivanja.0 33. što je posledica velikog broja prijavljenih pronevera s njihove strane (što je lakše dokazati). Mali procenat prijava građana koje rezultiraju optužnicom uglavnom je posledica činjenice da se 39% prijava od građana žrtava odnosi na kršenje zakona od strane sudija i tužilaca.4 39.8% podignutih optužnica. Ovde je procenat optuživanja zapravo samo 4%.2 15.0 6. Sa 43.4 4. policija se može nazvati najuspešnijom. preduzeća se mnogo bolje kotiraju. Ako građani podnesu prijavu.4 2.3 25.945 42.9% Obustava istrage % 0.654 48. Osim razlika između lica koja prijavljuju i vrsta krivičnog dela.9 886 7.4 85.8 43.Tabela 9 Odluke o prijavi prema akterima koji prijavljuju: svi slučajevi 2007.6 12. postoje razlike i prema teritoriji suda. kao što pokazuje tabela 8.4 0 0.7% Prekid istrage % 2.9 13.2 44.

7 70.3 1.3 13.6 0 0 0.5 0 0 3.2 63. kao što smo uradili u tabeli 11.8 41. možda bi bilo zanimljivo suprotstaviti ova dva eksterema.1 38.5 26.8 69.2% u Požarevcu do najveće od 65.4 886 7.4 0.0 28.5 58.2 9.7 52.3 52. Radi ilustracije.5 37.2 32.7 3.9 3.2 62.3 0 0 0 0.3 50.3 26.7 11.8 49.4% u Kraljevu.9 46.5 65.3 6.3 2. ali bez ukazivanja na bilo kakvu uzročnost.0 2.6 64.4 53.8 6.3 11.6 47.3 2.0 2.1 13.7% Prekid istrage % 9.2 65.1 0 0 78 0. Odbacivanje prijave Teritorija Beograd Čačak Kragujevac Kraljevo Kruševac Leskovac Negotin Niš Novi Pazar Pirot Požarevac Prokuplje Smederevo Jagodina Šabac Užice Valjevo Vranje Zaječar Novi Sad Pančevo Sombor Sr.-2009.9 46.3 1.2 33.4 42.1 12.4 30.0 43.5 66.3 4.8 31.3 44.3 27.5 29.8 9.3 1.2 4945 42.3 33.7 37.9 14. Mitrovica Subotica Zrenjanin Ukupno % 31.2 31.0 56.2 64.2 0 0.4 5.8 57.9 6.0% Ukupno = 100% Tabela 10 Može se videti da su razlike u optuživanju između teritorija sudova poprilične: stopa podizanja potužnice kreće se od najniže od 26.Vrsta odluke po teritoriji suda: 2007.5 60.5 7.2 0.3 0 0.4 56.6 30.0 27. 43   .6 34.3 30.1 57.7% Podizanje optužnice % 57.5 5652 48.6 63.3 10.0 3.9% Obustava istrage % 1.0 8.6 0 0 0.2 38.2 37.8% 1316 337 301 240 418 583 337 300 173 155 595 309 479 594 791 404 541 1033 503 593 176 270 639 223 251 11561 100.2 6.

9% 0.8 0 64.4 8.9 73.8 0 69.3 0 33.4 0 0 0 13.0 0. Kada se analiziraju podaci prema okružnom sudu i opštinskom sudu. otkrivamo da se ovakvi rezultati mogu uglavnom pripisati razlikama između odluka o zloupotrebi službenog položaja na nivou okružnog suda.3 %.2 100 17. da relativne vrednosti nisu od značaja.7 0. Što se tiče dalje analize. u Kraljevu.Tabela 11 Vrsta odluke za Požarevac i Kraljevo: 2007.9% 42. glavna razlika je izgleda u vezi sa odlukama o zloupotrebi službenog položaja. Razlike između procenta optuživanja u slučaju pronevere čine se neznatnim.0 17 2.8 100 100 Ukup no 229 241 19 1 0 53 2 1 26 23 595 Ukup no 471 35 15 0 100 15.1 422 70. postoji razlika. dok je u Požarevcu u 8.2 100 66. dalje razlaganje za ove dve teritorije prati osnovni problem malih brojeva za sve kategorije nakon prvog ili drugog razvrstavanja.1 12 5 593 Kao što pokazuje tabela 11.2 0 10. Slučajeva mita gotovo da i nema na ovom nivou: 1 slučaj u tri godine u Požarevcu. službenika Trgovina uticajem Primanje mita Davanje mita Ukupno Prekid istrage % 4.3 Vrsta dela Zloupotreba sl. polož.5 0. U slučaju pritužbi protiv nosilaca pravosudne funkcije.7 84. međutim. sa niskim procentom optuživanja u Požarevcu i visokim u Kraljevu: 28.4% naspram 64.2 91. Na opštinskom nivou razlike su mnogo manje: 28 i 36%. niko nije i optužen. Međutim.9 156 26. Požarevac Odbacivanje prijave % 67. Sa izuzetkom prijava protiv sudija i tužilaca i za proneveru. % Prekid istrage % Optužnic a % 28.3 15.3 73.0 0 Odbacivanje prijave % Kraljevo Disrupt invest.3% slučajeva sumnje u korumpiranost došlo do sudskog postupka. U Požarevcu je ovih prijava sedam puta više nego u Kraljevu.2% 100 100 31. što ne znači da je Požarevac i najmanje korumpirana sredina u Srbiji.9 100 2 46 7 0 57.2 62.-2009.5 6. 44   .6 0 6.2 0 Optužnica % 28.7 26. ostale kategorije krivičnih dela imaju toliko niske apsolutne frekvencije u oba regiona. Kršenje zakona od strane suda Nesavesno obavljanje dužnosti Nezakonita naplata Lažne usluge Pronevera Prekršaj od strane drž.

što ukazuje na nedostatak (statističke) koherentnosti u okviru pravosudnog sistema. nakon čega ćemo objasniti sledeći presek. bile nebitne. sprovešćemo test statističke nezavisnosti. što nije prikrilo moguće značajne razlike između sudova u pogledu osuđujućih presuda. kao što ćemo videti..c. odnosno na neuređenu organizaciju. c1. analiza baze podataka suda koja sadrži slučajeve nakon podizanja optužnice (ulazni parametar za sudove) ne može se direktno povezati sa bazom podataka iz tužilaštva (izlazni parametar ka sudovima) usled različitih identifikacionih brojeva. da se vidi u kom pogledu je ovaj nedostatak koherentnosti najočigledniji. jer su one. Priliv predmeta i presude Sledeća tabela najpre daje pregled lica protiv kojih je vođen sudski postupak u periodu 2007. Ako nema međusobne zavisnosti. Naravno da su ovi slučajevi povezani. opet smo spojili predmete iz opštinskih i okružnih sudova da bismo nadomestili suviše niske stope. ako ništa drugo. U sledećoj analizi. Teritorije sudova: suđenje i presuda Kao što smo već napomenuli. rezultati analize sudske baze podataka moraju se analizirati samostalno. Takav mogući statistički ishod ne isključuje slučajno poređenje. 45   .-2009. ali da li se mogu i statistički spojiti? Da bismo odgovorili.

Između ova dva rezultata trebalo bi da postoji podudarnost.Tabela 12 Priliv predmeta protiv zloupotrebe službenog položaja: prema teritoriji suda i godini Teritorija suda Krivično gonjeni u godini Razlika Prosek za Rangirano 2007 2008 2009 2009-2007 tri godine po proseku Beograd 191 201 194 3 195 1 Cačak 32 52 48 16 44 14 Kragujevac 71 98 73 2 81 5 Kraljevo 29 62 53 24 48 12.5 Kruševac 53 36 24 -29 38 16. ne pokazuje uvek u istom pravcu: osam sudova ima više procesuiranih slučajeva nego optužnica. Ostatak ima manje procesuiranih slučajeva. Smanjenje ukupnog broja predmeta u sudovima iznosi 9%.514 * Nedostajuće vrednosti: 51 Kao i u slučaju podataka za tužilaštva.558 1. međutim. Zaista. Opet se postavlja pitanje koherentnosti izlaznog parametra iz tužilaštava i ulaznog parametra za sudove. takođe je došlo do pada broja procesuiranih slučajeva od strane sudova. uprkos povećanju broja optužnica (= izlaz u pravcu sudova). počev od 164 u Nišu do samo devet u Leskovcu.420 -138 1. Analiza ove dve baze podataka otkriva ukupnu razliku od 402 slučaja između izlaznog parametra iz tužilaštava i ulaznog parametra za sudove. dok je Beograd na vrhu sa 174 slučaja.5 Leskovac 73 64 67 -6 68 8 Negotin 27 34 41 14 34 21 Niš 116 86 53 -63 85 4 Novi Pazar 10 17 14 4 14 25 Pirot 29 18 32 3 26 23 Požarevac 40 34 48 8 41 15 Prokuplje 20 17 14 -6 17 24 Smederevo 35 30 40 5 35 20 Jagodina 60 80 83 23 74 7 Šabac 70 60 65 -5 65 9 Užice 34 39 34 0 36 19 Valjevo 36 40 36 0 37 18 Vranje 89 117 59 30 88 3 Zaječar 108 53 66 42 76 6 Novi Sad 160 174 133 27 52 10 Pančevo 60 48 44 -16 51 11 Sombor 50 60 33 -17 48 12. mada je broj podignutih optužnica (prema bazi podataka SK-1) porastao za 7% (videti odeljak I gore u tekstu). ali nje nema.5 Sremska Mitrovica 74 85 107 33 89 2 Subotica 36 33 26 -10 32 22 Zrenjanin 55 27 33 -22 38 16. čak i ako je isključeno pojedinačno poređenje. Razlika.565 1.5 Ukupno 1. testiranje ove dve baze podataka u pogledu njihove (ne)zavisnosti pokazalo je da se pretpostavka da su one statistički nezavis46   .

0 57.6 3.2 3.0 5. jer nema podataka o listama zaostalih predmeta u sudovima.3 15.6 i 60. 2007 % 1. Sledeće pitanje koje treba postaviti je: imajući u vidu ukupan godišnji ‘promet predmeta’ u sudovima.7.8 2. bez kazne Proglašen krivim Ukupno Poređenje glavnih kategorija presuda otkriva da osuđujuća presuda nije značajno varirala tokom ovog perioda: od 4.1 0.ne ne može odbaciti.6% bilo osuđujućih presuda.2 42 5.1 1.7 7. Zbog toga smo ponovo spojili ove tri godine i sledeće analize sproveli na bazi podataka za sve sudove u periodu od tri godine.3 5. I priroda presuda je kondenzovana u tri kategorije: osuđujuća.8 12.8 92 1.-2009. Za okružne i opštinske sudove.9 12. Nije bilo ni značajnih odstupanja za druge kategorije.9 1578 2009 Ukupno = % 100% 1.0 67 3. Čak se ne može podržati bez rezerve ni verovatno objašnjenje da je došlo do povećanja zaostalih predmeta u sudovima.1 0.6% u 2007.9% u 2008.9 0.-2009.1 63.0 3.2 3. koje odluke se mogu uočiti i da li one oktrivaju razlike između potencijalnih ključnih varijabli? Prva varijabla je i ovde godina: tabela 13 daje detaljan prikaz presuda u periodu 2007.4 291 2.1 60. 47   .2 0.6 1564 Godina 2008 % 2. odbacijvanje optužbe i ostale vrste oslobađajućih presuda. godini.5 1452 106 615 180 249 2 2785 4594 Vrsta presude Odbačena privatna tužba Delo nije krivično delo Odbačena optužba Nema dokaza Tužilac odustao pre glavnog pretresa Delo nije krivično delo Oslobođen od optužbe Optužba odbijena Povlačenje optužbe Mera bezbedn. Tako se potvrđuje da se ne može smatrati da ove dve baze podataka predstavljaju isti ‘tok predmeta’. procenti osuđujućih presuda bili su 60. zbog čega smo i ovog puta grupisali sudove po teritorijama (okružni plus opštinski sudovi).7 3. Ostala pojednostavljivanja tiču se diferencijacije između okružnih i opštinskih sudova i kategorije presuda.5 7.4 1.594 slučajeva.8 6.4 2. u proseku je 60.9 165 1. od 57. do 63.9 0. Tabela 13 Vrsta presude (okružni i opštinski) 2007.

5 8.5 14.6% (Kragujevac).2 4.6 23. Statistički posmatrano.8 18.7 1. u proseku je oko 60.8 24.6 73.6 63.4 13.9 63.2 33.8 62.2 28.9 24. od 82.2 30.9 69.3 18.9 8.4 29.7 34.2 7.4 45.6 16.8 12.3 23. ali ipak negativnu korelaciju od -0.7 652 Osuđujuća % 53. Zanimljivo je uporediti podatke o osuđujućim presudama po teritoriji sudova sa podacima o optužnicama po tužilaštvima: da li je visok (ili nizak) broj optužnica indikativan za visok broj osuđujućih presuda? Naravno da ovo ne mora da bude međusobno uslovljeno – ako je preveliki broj slabo osnovanih optužnica.9 9.4 69.Tabela 14 Vrsta presude: osuđujuća ili oslobađajuća Vrsta presude Teritorije (okružni i opštinski sudovi) Beograd Čačak Kragujevac Kraljevo Kruševac Leskovac Negotin Niš Novi Pazar Pirot Požarevac Prokuplje Smederevo Jagodina Šabac Užice Valjevo Vranje Zaječar Novi Sad Pančevo Sombor Sremska Mitrovica Subotica Zrenjanin Ukupno Odbačena optužba % 16. razlike između teritorija su ponovo velike.4 17.4 24.3 29.4 16.8 30.8 52.0 66.9 62.5 70.4 3.8 56.1 31.759 Ukupno = 100% 593 132 243 144 113 204 102 255 41 79 122 51 105 224 195 107 112 265 227 467 152 143 266 95 115 4.6 26.7 11. kao posledica nekoherentnosti ove dve grane pravosuđa.4 26.5 20.4 16.9 0 5.1 10.0 39.3 8.4 63. Tu bi postojala negativna korelacija.6% osuđujućih presuda.9% (Smederevo) do 41. rezultat će biti veći procenat oslobađajućih presuda.2 12.0 53.2 17. ali moglo bi da se desi da korelacije uopšte ni nema.8 11.4 13.141 Druga vrsta oslobađajuće presude % 29.8 38.9 62.4 56. što odbacuje hipotezu o koherentnosti između 48   .7 16.9 54.552 Kao što pokazuje tabela 14.7 82. čini se da je to upravo slučaj – poređenje podataka o optužnicama i osuđujućim presudama (Spearman-ov Rho) pokazalo je beznačajnu.1 63.7 23.8 41.6 2.091.1 65.6 26.3 20.7 3.2 65.3 17.3 72.8 56.

4 1.0 0 39. kao najčešćeg prekršaja. mada su najveće procentualne razlike uočene u Beogradu.0 4.3 20. Druga bitna varijabla je priroda krivičnog dela: da li neka dela imaju više izgleda da budu kažnjena? Tabela 15 prikazuje rezultate ovakvog poređenja za celu bazu podataka.6% osuđujućih presuda. Zrenjaninu and Pirotu (-15% do -16%).7 0 659 14. Pirot ima najniži rezultat u pogledu osuđujućih presuda protiv zloupotrebe položaja: 30. usluga Pronevera Neovlašćena upotreba Trgovina uticajem Uzimanje mita Davanje mita Odavanje služb. što opet podvlači ogromne razlike između različitih teritorija. Kršenje zakona od pravosuđa Nesavesno vršenje dužn.0 13.3 50.9 9.2% naspram 77% za Smederevo.5 45.3 Ukupno = 100% 2845 31 129 6 46 1105 174 23 114 116 2 4591 Krivično delo Zloupotreba sl. 49   .2 78.7%). optužbe protiv sudija i tužilaca (ili njihovih zamenika) imaju najmanje izgleda da se završe osudom (9. tajne Ukupno N % Kao što se da primetiti.0 19. dok neovlašćena upotreba sredstava i davanje mita imaju najveće izglede za osudu (oko 82%).7 50.6 64.3 75. Ovo je primetno za sve teritorije sudova.1 9. polož.0 1148 25 Druga vrsta odluke % 15.7 21.5 25.4 4. za 55% posto je ispod proseka.9 82. Nezakonito plaćanje ili naplata Prevara u pruž.6 16.4 81.4 100.8 4.2 16.9 0 2784 60. Tabela 15 Vrste dela i presuda (za sve godine i sudove) Vrsta presude Osuđujuća % 54. I ovaj nalaz govori o neuređenom funkcionisanju pravosudnih institucija.0 17.odluka tužilaštava i sudova.6 Odbacivanje optužbe % 29.3 74. Broj osuđujućih presuda protiv zloupotrebe službenog položaja.8 33. sa prosečno 60.0 41.

Kršenje zakona od pravosuđa Nesavesno vršenje dužn. 50   .c2.3 2. Tabela 16 Kazne prema vrsti dela. pošto se u 76% slučajeva izriče bezuslovna kazna.784 Kao što pokazuje tabela 16.3 100. sudovi izgleda nakon njih ‘skaču’ na srednje stroge kazne od 3 – 6 meseci. 2007. Nezakonito plaćanje ili naplata Prevara u pruž.0 99. mada većina njih nije primenjivana ili izricana ni u jednom od ovih slučajeva korupcije. Tabela 16 prikazuje tri najčešće vrste kazni.3 33.1 Ostalo % 0.5 Kazna Novčana % 3.6 33.4 Ukupno = 100% 1561 3 28 3 19 828 143 18 86 95 2. skoro da sve presude izriču zatvorsku kaznu. Novčane i ostale kazne su zanemarljive. Zapravo. Može se učiniti da je reč o prilično strogoj kaznenoj politici. mora se uzeti u obzir još jedna bitna kategorija ovakve politike: bezuslovna kazna nasuprot uslovnoj. Mada sledeće kategorije kazni imaju nešto veću frekvenciju.8 2. a nakon njih najčešće su bezuslovne kazne. Retki su slučajevi kratkih bezuslovnih kazni (≤ 30 dana) – svega tri u tri godine. skoro 80% zatvorskih kazni se izriču uslovno.9 99. usluga Pronevera Neovlašćena upotreba Trgovina uticajem Uzimanje mita Davanje mita Ukupno N % Zatvor % 99.7 5.4 33.. međutim.0 96.3 94. 75% uslovnih kazni je kraće od 6 meseci. U apsolutnim vrednostima.7 96. to znači da je od 2.3 1.-2009.-2009.6 2. polož. Ovo važi (sa malim procentom variranja) za sve osim jedne kategorije: u odnosu na krivično delo primanja mita.769 99.1 0.00) nego uslovne koje ne prelaze dve godine zatvora.4 97.1 3 0. Uslovne i bezuslovne kazne se razlikuju kad je reč o dužini trajanja: bezuslovne kazne su obično znatno duže (X 2 > 0.7 100.3 0. nasuprot 53% bezuslovnih kazni.1 12 0.784 osuđujućih presuda za period od tri godine 2007.769 slučajeva zatvorske kazne samo 584 bezuslovnih. Kazne U okviru 2. kakve kazne su izricane? Postoji sedam vrsta kazni. Krivično delo = 100% Zloupotreba sl. situacija je obrnuta.

duž savesno Prevara Pronev.2 2.4 12.0 15.7 3.5 0.0 217 35.2 godine 2 . koje obuhvataju 25 okruga.0 42.0 41.3 25 2.0 20.1 51.3 15.2 meseca 2 .9 20.0 14 10.lašćena utican.2 1421 22.12 meseci 1 . 51   .2 1 2186 584 2770 79% 21% Zatvorska % 1.0 5.0 76 35.1 64 Ukupn Davanje o mita zatvor% ska 5.4 14 0.1 3.8 14.9 20. To govori da je dublja statistička analiza podataka o kaznama u principu moguća.1 40. dela TrgoZloupotr.6 meseci 6 . što rezultira još manjim vrednostima ili praznim ćelijama. mada nisu date.0 28.7 0.0 10.1 19. Tabela 18 Bezuslovna zatvorska kazna prema vrsti krivičnog dela: za sve godine Pojednostavljena kriv.7 66.0 5.4 4.7 100. Uprkos svemu.7 13.Tabela 17 Dužina zatvorske kazne i uslovna kategorija Uslovna i bezuslovna zatvorska kazna Uslovna Bezuslovna Zatvorska % % N 1.3 2.7 8.4 63 15.5 47.3 297 6 1 174 17 5 Kazna Do 30 dana 1 .1 37. era upotr.3 meseca 3 .3 2.1 1. vrš.0 162 72 25 14 1 20 584 16                                                              Prikupljanje podataka iz obrasca SK-2 je ustvari na nivou merenja stope (tačni meseci i godine).5 godina 5 .0 100% Dužina ≤ 30 dana 1 – 2 meseca 2 – 3 meseca 3 – 6 meseci 6 – 12 meseci 1 – 2 godine 2 – 3 godine 3 – 5 godina 5 – 10 godina Ukupno N = 100% Dalja analiza dužine zatvorske kazne otežana je skaliranjem ove dimenzije: uzastopnim nejednakim vremenskim intervalima što za posledicu ima znatan statistički gubitak informacija. NeNeovvina služb.5 0.3 godine 3 .7 644 3.3 0.3 147 4.3 32.2 33.7 23.10 godina Ukupno Primanje mita % 6. uspeli smo da donekle izvidimo stanje.8 43.5 36 2.8 16.9 5.3 23. jem % % % % % % 1.2 5.0 3 15.3 16.0 27.0 419 55.16 Ovaj nedostatak je još više otežan usled niskih stopa.9 0. u uslug.

5 6.5 9.3 50.3 mes.0 43.7 46.9 16.3 11.0 50.7 33. u smislu ‘blažih’ i strožijih’ sudova? Da bismo stekli opštu sliku.2 18.3 3 14 76 216 155 0.8 23.7 8.1 16.1 19.5 2.4 25.5 34.8 4.6 12.2 33. Mitrovica Subotica Zrenjanin Ukupno 1.9 45. spojili smo sve vrste krivičnih dela i dobili sledeću sliku o bezuslovnim zatvorskim kaznama.4% 4.5 6.5 21.6 5.4 33.1 25.2 6.3 25 4.9 21.6% 27.0 4.6 mes.5 30. suda. U kojoj meri su prisutne razlike između sudova. Tabela 19 Bezuslovne zatvorske kazne po terit.0 25. Imajući u vidu to ograničenje.2 66.12 dana 1 .1 66.3 4.6 10.3 11.3 4.4 22.6 2.3 20.6 8.7 15. 3 .1 45. % % % % % 2.4 12. Kragujevac i 52   .8 52.5 5.5 12.8 4.2% 37.0 7.1 7.5 50.4% 13.3 29.2 12.4 19.1 36.1 30.3 44.7 6.1 26.5 5.5 13.7 1.% 2.0 26.6 16.9 11.8 12 2.7 13.5 24.9 4.1 5.0% 1-2 god.3 Ukupno 5 .7 17.4 4.5% 14.0 10.6 44.0 2.0 41. iako su apsolutne vrednosti za neke sudske okruge veoma male.0 18. izgleda da Beograd.Poređenje po dimenziji krivično delo pokazuje neke zanimljive razlike.% 100% 39 41 11 32 9 31 13 77 3 9 22 2 11 30 21 23 4 13 23 1.0 25.5% 2.1 6.0 33.5 3.4 36.4 6.1 1.5 50.2 23.0 23.2% Beograd Cačak Kragujevac Kraljevo Kruševac Leskovac Negotin Niš Novi Pazar Pirot Požarevac Prokuplje Smederevo Jagodina Šabac Užice Valjevo Vranje Zaječar Novi Sad Pančevo Sombor Sr.7 72 12. 2 . % 15.4 45. čak i ako dalje detaljisanje nije moguće.8 31.4 46. sve godine Dužina kazne Do 30 6 .6 61 16 49 18 4 12 1 574 .1 12.7 23.8 11. 3 – 5 % god.8 43. tabela 18 jasno pokazuje da se na uzimanje mita odgovara mnogo strožim kaznama nego na proneveru ili zloupotrebu službenog položaja – broj bezuslovnih kazni za uzimanje mita je mnogo veći.0 50.5 37.1 5.0 9.2 mes.2 26.1 43.1 9.3 9.1% Mada smo vršili poređenje između vremenski nejednakih kazni.5 26.2 36.10 sudovi = god.9 7.5 2-3 god.1 46.3 12. mes.3 56.1 40.4 9.2 23.

5 33.2 3.8 25.1 31.7 10.4 2. ali i različita dela’ (Pearson Chi kvadrat: p = < 0.2 meseca 2 .0 0. Te korelacije.5 godina 5 .3 godine 3 . naročito oni osuđivani za ‘slična.6 24. 53   .5 12.0 19.5 86 Dužina pritvora i ‘bez pritvora’ prema kategorijama kazni 1-3 mes. postupa mnogo strožije.5 16. Tabela 20 Dužina pritvora i bezuslovna zatvorska kazna Kazna Do 30 dana 1 . nema u dužini kazne: nismo našli bitnu podudarnost. Dalje raščlanjivanje po vrsti krivičnog dela bilo je onemogućeno suviše niskim stopama.9 11.2 25. kao što je primanje mita.5 18.5 40.3 meseca 3 . 6-12 mes. pretežno za zloupotrebu službenog položaja – od 56 bezuslovnih kazni za ovo delo. iščezava kada uporedimo dve značajne dodatne varijable koje mogu biti relevantne za izricanje kazne: ‘prethodne osude’ i ‘saizvršilaštvo’ (da li je počinilac delovao sam ili zajedno sa drugim počiniocima).2 18.000). to je verovatnije je da se optužba odnosi na teže delo koje se može kazniti dužom kaznom zatvora.3 3. s obzirom da imamo samo krivični zakonik kao pokazatelj.7 0.10 godina Ukupno kazne = 100% < 30 dana % 1.7 37.0 3.12 meseci 1 .3% zatvorskih kazni dužih od jedne godine.2 14.6 meseci 6 .4 22. Do sada nam je izmicala veza između kazne i ozbiljnosti krivičnog dela.7 38.2 godine 2 . dok je Novi Sad izrekao 44. mada smo videli da se u slučaju nekih dela. mada je test relevantnosti (sa previše ćelija sa vrednostima ispod 5) diskutabilan. % % % % % 0.5 12.3 12.3 11. Kategorija ‘prethodne osude’ je bitno i pozitivno povezana sa kategorijom ‘bezuslovna kazna’: prethodno osuđivani su imali veće šanse da dobiju bezuslovnu kaznu zatvora. međutim. 43% je duže od jedne godine. Bez pritv. 12-18 mes. Izgleda da pritvor pre suđenja može da posluži kao neka vrsta varijable za ozbiljnost: što je duže osumnjičeni zadržan u pritvoru.8 40.9 7. Ovaj sudski okrug se može smatrati jednim od najstrožijih u Srbiji. naročito u trajanju od 6 do 12 meseci.0 4. međutim.2 7.4 19.0 16.Požarevac češće izriču bezuslovne kazne. 3-6 mes.2 41 26 16 6 409 Ukupno kazne 3 14 76 217 162 72 25 14 1 584 Značaj te povezanosti. Tabela 20 izražava tu povezanost. Saizvršilaštvo nije imalo istu korelaciju sa dužinom kazne kao što prikazuje tabela 21.5 50.7 2.

3 18.2 27. Sa statističke tačke gledišta. Preliminarni zaključci za statističku analizu Baza podataka Republičkog zavoda za statistiku omogućuje mnogo detaljniju analizu.3 meseca 3 .5 21.0 50. Zato smo izveli zaključak da ove kutije funkcionišu manje više bez statističke koherentnosti.3% 2.7 0.).2% 6-10 počinilaca % 25. što nam izgleda kao ozbiljan propust za koji ne znamo razlog.9% 2-3 počinilaca % 1.9 3. ali sa svakim sledećim korakom detaljnije analize gubimo statističko tlo pod nogama. a nešto izlazi.5 41.7 3. Nismo uočili koherentnost ili korelaciju između varijabli ulaza i izlaza za obe kutije zajedno i unutar svake zasebno.5 50. To ukazuje da procesuiranje slučajeva na nivou tužilaštva kao i na ni- 54   .10 godina Ukupno N = 100% Dalje razlaganje bi dovelo do pojedinačnih slučajeva što nije odgovarajući nivo za uočavanje opštih karakteristika u prirodi slučajeva i njihovu analizu.3 1.1 14.3 2.4 31.6 meseci 6 . U odnosu na naše prvo istraživanje to je zaista veliki napredak (Van Duyne et al. može se uočiti veoma malo reda i koherentnosti.7 10.7 4. ali šta se dešava unutra niko ne zna.0 11. d. Međutim.Tabela 21 Odnos između saizvršilaštva i dužine kazne Broj saizvršilaca i dužina kazne Kazna 1 počinilac % 0.8% 4-5 počinilaca % 9.3 38.3 godine 3 . Zato ćemo da stanemo i da se osvrnemo iza sebe jer je ovo zapravo prvi put da se takva jedna analiza sprovodi u Srbiji.4 0.0 37. Rezimirajući naš prvi zaključak.3 4.2 meseca 2 .8 9..5 godina 5 .8 104 17. 2010. u onome što smo naknadno videli.7 12.8 16 2.0 2 0. ali ne kao nove male crne kutije (ili ruske lutke unutar lutke). vraćamo se na uvodno poglavlje gde smo uporedili pravosudni sistem sa ‘crnom kutijom’ – nešto ulazi u nju.5 4. Ukupno % % N 3 0.3 26. već pre kao male kutije sa prozorima u vidu vitraža koji su nam omogućili da malo zavirimo unutra. uspeli smo da malo uđemo u tu crnu kutiju.2 100 14 76 217 162 72 25 14 1 584 Do 30 dana 1 .12 meseci 1 .0 13.4 13.0 23.8 42 7.0 56.3 26.2 godine 2 . Unutra smo našli ‘kutije’ tužilaštva i sudova.7% Ukupna 11-31 distribucija počinilaca kazni.2 420 71.5 2.

trebalo bi da “obaveštava javnost”. dužina trajanja kazne se izražava običnim brojevima. Ukoliko bi neko želeo da opovrgne ovu hipotezu u korist one o postojanju strategije i sistema. III. morao bi da prikaže alternativnu analizu podataka ili nađe bolje sredstvo za analizu i prikaže neke druge podatke. Zbog toga ćemo takođe detaljnije razmotriti koje činjenice kriminalnog ponašanja ona obuhvata. Time se pobija hipoteza ili tvrdnja o postojanju politike ili strategije. Pre toga želimo da pogledamo izbliza u unutrašnjost ovih kutija sa prozorima od vitraža i vidimo šta se primećuje i razaznaje o stvarnim slučajevima u svakodnevnoj praksi tužilaca i sudija. tako da priroda manifestacija korupcije postane jasnija. kao na primer. Postavlja se pitanje šta je sa nadzornom ulogom koju ima Odeljenje za borbu protiv korupcije u okviru Republičkog javnog tužilaštva. Takođe smo primetili da je to veoma široka kategorija koja ne dozvoljava dovoljnu diferencijaciju. ali ne proizvodi rezultate koji mogu da opovrgnu našu hipotezu. tužilaštava i sudova ne mogu se logično povezati sa pratećim varijablama. Ponekada se ukaže malo reda. Ove primedbe su tačne i nas takođe brinu. osnovnim dokumentima koji obuhvataju. Zato sada opravdano možemo gore sugerisanu radnu hipotezu formulisati sa više preciznosti: pravosudne institucije se u odnosu na korupciju (u najširem smislu) sa tačke gledišta statistike ponašaju veoma neuređeno. tj. ali neodgovarajućih za valjanu analizu). teorija o neuređenosti opstaje.vou sudova ne otkriva postojanje sistema. Uočene razlike između vrsta krivčnih dela. Ne poričemo da ono vrši neku vrstu nadzorne uloge (prikupljanje razilčitih podataka. Mi dakle ne možemo potvrditi hipotezu o postojanju sistema. umesto u vidu intervala ili procenta. spise. Ne može se utvrditi disciplina unošenja podataka u tužilaštvima i sudovima. Sve dok se to ne desi. da je ova baza podataka neprikladna za testiranje hipoteza. koje su semantički u suprotnosti sa uočenom neuređenošću. barem koliko se može zaključiti iz ovih podataka. Pogled ‘izbliza’ na plodove (korupcije) Prostim ulaznim i izlaznim podacima za zamišljenu ‘neuređenu kutiju’ krivično-pravnog sistema moraju se dodati ‘sadržaj i boja’. U poglavlju o metodologiji. optužnice i presude. najčešća optužba je ‘zloupotreba službenog položaja’ (oko 60%). odlučili smo da se što više približimo sirovim podacima. tako što ćemo opisati konkretne krivične slučajeve koje smo dobili iz dole navedenih izvora. Kao što je već istaknuto. Da bismo to postigli. Ideja o strategiji ili politici nije toliko bitna unutar javnih tužilaštava i sudova. A u slučaju da to radi. već je možemo odbaciti i zameniti drugačijom: u ovom slučaju hipotezom o neuređenosti. Kritičari će skrenuti pažnju na mnoga ograničenja. naveli smo da smo imali pristup mnogim institucijama gde smo mogli da analiziramo krivične predmete i ovde ćemo ih pobrojati: 55   . ali on već sa sledećim analitičkim korakom ponovo iščezava. Vratićemo se na to pitanje nešto kasnije.

a. Ovu ukupnu cifru ne navodimo kao tačnu procenu ozbiljnosti ili ekonomske štete proistekle iz ovih slučajeva. 213 se nalazi ili su bili u pritvoru (ako su pušteni.000. Slika 2 prikazuje broj istraženih krivičnih slučajeva korupcije (ili sa elementom korupcije) po godinama kada je podignuta optužnica. Sa prosekom od 18 optuženih po predmetu (medijan 15). dok vremenski period činjenja krivičnog dela po predmetu varira od nekoliko meseci do nekoliko godina. Što se tiče počinjenih dela. a sam vremenski okvir kada su dela počinjena je veoma širok. minimalni i maksimalni broj optuženih kreće se od 2 do 53 optuženih. sa utvrđenom štetom u iznosu od 1. Slika 2 Specijalno tužilaštvo i sud Optužnice i presude 2005. Specijalno tužilaštvo i specijalni sud za organizovani kriminal  Viši sud u Beogradu  Prvi osnovni sud u Beogradu  Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu. U 16 predmeta spominje se protivzakonita dobit u iznosu od 4. predmeti često navode datum puštanja) dok je 23 bilo ili je još uvek u bekstvu. Ud ukupnog broja optuženih.000 dinara i 32. procena finansijske dobiti ili štete na osnovu postojećih podataka ostaje gotovo nemoguća.000. (prva godina registrovanja dela). Iz tih razloga.000 evra.-2010.000. do 2006. Za sve obuhvaćene slučajeve vremenski period obuhvata raspon od 1995. uočavanje neke vrste pravilnosti se pokazalo veoma teško usled činjenice da je u gotovo svim slučajevima istovremeno izvršen veliki broj 56   .334.750.000 dinara. Specijalno tužilaštvo i sud U ovoj ustanovi mogli smo da proučavamo ponekad veoma debele predmete za slučajeve ozbiljne korupcije. tačnost ove procene je nepoznata. Metodološki nedostaci su brojni: broj nedostajućih (finansijskih) podataka je ogroman. U pitanju je 26 predmeta: stvarni broj optuženih lica je mnogo veći: 487.

varijacije u okviru ove kategorije su ogromne: tu je šverc cigareta (prevara sa akcizama) odmah uz prevaru sa nazivima mineralnih ruda (iz više u nižu poresku kategoriju). Ipak. Najpre ćemo ih opisati a zatim dati socio-ekonomsku projekciju ovih slučajeva po socijalnoj i poslovnoj dimenziji. železnice Srbije Krediti. Međutim. Naknadno ćemo razmotriti i prateća ili istovremena krivična dela. ali ne obavezno – neka kriminalna udruženja radila su kao zatvoreno zavereničko kolo bez potrebe za podmićivanjem nekoga spolja. osiguranje Amortizacija vrednosti i prevare sa fakturama Voznih karata. Carina/državni prihodi. vojska. uprava nafta. sl. želimo da istaknemo nekoliko glavnih skupova: zloupotreba službenog položaja. obveznica Trgovinski sud i brojna preduzeća Sudeći po tabeli 21. kriminalna namera prestupnika bila je usmerena samo na uzimanje mita u zamenu za pružanje nezakonite usluge. U tabeli 22 sumirali smo slučajeve svrstavajući ih pod najznačajniji vid kriminalnog ponašanja. pružanje korumpiranih usluga i upravljanje korumpiranim preduzećima. Koji elementi iz konglomerata svih počinjenih dela su uključeni u optužnicu stvar je izbora tužioca. Budući da se gotovo u svim slučajevima radilo i o saizvršilaštvu. cigarete). Teška krađa Malverzacije sa nabavkama Prevara Privatizacija Falsifikovanje Udruživanje sudova i preduzeća N 10 5 3 2 2 1 2 1 26 Napomena akcize (benzin. Jasno je da nije lako utvrditi realnu tipologiju na osnovu ovog malog skupa slučajeva i uz mnoštvo različitih krivičnih dela i njihovih kombinacija. Kao jedan drugi slučaj falsifikovanja (voznih karata). većina dela uključuje i udruživanje ili učešće u kriminalnoj organizaciji. U nekoliko slučajeva. uvoz-izvor. polož. Dva slučaja lažnih faktura mogu se kategorisati i kao falsifikovanje dokumenata. izgleda da je utaja poreza najčešći prestup. Ključna stvar za glatko funkcionisanje takvog udruživanja je obično mito. ali bez korišćenja mita. naplata putarine Nekretnine.različitih dela. bili su dobro razrađeni. prevara sa PDV Udruživanje. organi zakona. 57   . stopa i predmet/oblast krivičnog dela Vrsta dela Utaja poreza Zloupotr. izbegavanje izvoznih i uvoznih dažbina i falsifikovanje faktura. Tabela 22 Vrsta dela.

2001. nadležni gradski odbornik je izvršio uticaj na direktore zdravstvenih ustanova da izigraju pravila nabavke. dok je (bivši) predsednik zajedno sa drugim visokim zvančnicima uzimao sredstva direktno iz državne blagajne. Dobro pozicionirani funkcioneri mogu se naći u pravosuđu. korupcija je krenula sa najvišeg nivoa. Čak je postojala i ‘krtica’ u Ministarstvu unutrašnjih poslova koja je ‘motrila’ na moguće istrage. S obzirom na donošenje odluka na više nivoa. Odlučivanje u zdravstvenom sektoru je tradicionalno podložno korupciji18. što se u našem slučaju odnosilo na nabavku opreme za bolnice. U ovim slučajevima korupcije. nije reč samo o kršenju propisa o privatizaciji i nabavkama. a treći između 2001. Šverc cigaretama se odvijao pod specifičnom zaštitom vodećih ličnosti i u okviru uprave carina i vlade: Odeljenje za borbu protiv krijumčarenja obavljalo je najveći deo šverca (obezbeđujući naoružane zaštitne patrole.) koji takođe ukazuje na uže značenje korupcije. I privatni preduzetnici mogu motriti na priliku da oštete neko drugo preduzeće. Očigledno da je prošlo više od 10 godina pre nego su podignute optužnice. tako što će se nabaviti oprema slabog kvaliteta koja je prikazana tri puta skuplja nego što je bilo moguće nabaviti. Međutim. kao što se i desilo u slučaju poznatom pod nazivom stečajna                                                              17 18 Puna definicija je: “Korupcija je nepoštenje u ili kvarenje procesa odlučivanja (u privatnom preduzeću ili javnoj službi) u kom neko pristaje ili zahteva da se odstupi od kriterijuma koji određuje proces odlučivanja. gradonačelnika jednog provincijskog grada ka nižim izvršnim nivoima. Ako zanemarimo ove slučajeve ’bivše elite’.)17. Dva slučaja su se desila između 2004. nalazimo i skorije primere koruptivnog odlučivanja od strane lica na visokim položajima. Izveštaj Centra za antiratnu akciju. obećanje ili očekivanje toga. i 2007. 2005. odvijala se živa trgovina lažnim fakturama.” Ovo od Stupa od. u zamenu za nagradu. tablice za vozila. U trećem. i osim donošenja koruptivnih odluka u vezi sa ugovorima. 22 odnosno 39 lica je učestvovalo u kriminalnim radnjama.. kakvo kvarenje smo uočili na primeru ovih slučajeva? Najpre imamo tri slučaja kvarenja vlasti starijeg datuma. U ova dva grada. udruživanje u cilju šverca cigareta i pljačkanje državne blagajne iz vremena Miloševića. Ovi slučajevi predstavljaju dobre primere potpunog truljenja na bukvalno svim nivoima upravljanja u Srbiji u to vreme. ali nije u suprotnosti sa Begović (2005. U prva dva slučaja uključeni su bili direktor gradske čistoće i cela komisija za nabavke. naloge da se ne vrši inspekcija). Njima su se plaćale nepostojeća roba i usluge. Sudeći po optužnici. i 2007. Beograd. Ove slučajeve kvalifikujemo kao zaveru: počinioci su sporazumno zloupotrebili svoju poziciju u oblasti privatizacije i nabavki kršeći zakon. 58   . naime. tj. predstavnici vlasti su zloupotrebili javna sredstva u dosluhu sa rukovodećim licima u privatnim preduzećima. korumpirani centri moći su izgleda nastali oko gradonačelnika (u jednom slučaju) i gradskog preduzeća u drugom.Vlast i korupcija Ako je korupcija u suštini kvarenje odlučivanja koje podrazumeva zloupotrebu vlasti (Van Duyne. Videti: Korupcija u zdravstvenom sektoru u Srbiji. za šta im može biti potrebna podrška lica na značajnim funkcijama u javnoj službi.

Zapravo. ali da bi im on pomogao odlažući krivično gonjenje ukoliko plate dugovanja dotičnom preduzetniku. Ovo kriminalno ‘preduzeće za pravne usluge’ sastojalo se od advokatske kancelarije. Tu je saopštavao iznenađenim (ili zastrašenim) dužnicima da su u nevolji. već o ‘sistematizovanom pružanju usluga’ koje je zahtevalo odgovarajuću organizaciju. nije radilo o povremenim prijateljskim uslugama. stečajnih upravnika i biznismena od kojih je 46 lica optuženo. advokata. radilo se o ne više od 1600 evra (njegov klijent je prošao bolje jer je naplatio dugove). Normalno. policajca i lekara. protivzakonito pružanje usluga može se odvijati u i vidu činjenja ‘usluge’. Ovde se. omogućujući jednoj kriminalnoj grupi da prisvaja sredstva preduzeća koja su proglašena korumpiranim od strane suda. a zavera između advokata i policajaca sastojala se u tome što su pomagali tim osumnjičenim licima u ometanju sudskog postupka. Ustvari. sprečavanja zatvaranja. Koruptivne usluge Sa pozicije vlasti moguće je pružati koruptivne usluge. Na drugom kraju spektra. on je pisao krivičnu prijavu i slao je dužniku pozivajući ga u svoju kancelariju. U pogledu dobiti. nalazimo pravo iskorumpirano preduzeće za pružanje usluga. uključujući i falsifikovanje dokumenata. Takođe.mafija (2003. U ovom od svih najkomplikovanijem slučaju. jedan tužilac je delovao samostalno. međutim. ili izdavanja lažnih lekarskih nalaza koji su se mogli upotrebiti za izbegavanje zatvora. tako što je nudio svoju uslugu biznismenu koji je imao problema sa naplatom dugova. Po skromnoj tarifi od 40 evra po slučaju. to je bio profit srednjeg obima kada se uporedi sa proizvodima korupcije u drugim preduzetničkim sektorima koje navodimo u sledećem odeljku. Ovde su zaista postojali krivični postupci protiv osumnjičenih. tužilaca.-2006. predsednik Trgovinskog suda manipulisao je i izigravao zakonske propise na razne načine. Ipak. Takvo protivzakonito pružanje usluga može da se kreće od pojedinačnih slučajeva do čitavog sistema.000. dok je ‘advokatsko-policijska firma’ ostvarila dobit od € 18. dugovi bi bili ubrzo plaćeni iako i nije bilo osnova za krivično gonjenje. Korumpirana preduzeća Nema jasnih razgraničavajućih okolnosti u procesu prerastanja slučajnih pojava korupcije u mnogo organizovanije sisteme. advokatska firma je počivala na svojim korumpiranim odnosima sa četiri policijska inspektora i jednim lekarom koji su pružali pomoć ‘preporučenim osumnjičenima’ u vidu zadržavanja dokaza.). bilo na sopstvenu inicijativu ili putem podmićivanja. u izdvojenom slučaju tužioca. kao što je bio slučaj sa vodećim oficirima vojske koji su davali stanove i druge beneficije svojim penzionisanim prijateljima. kao što je uočeno u dva slučaja u pravosudnim institucijama: javnom tužilaštvu i policiji. Ova ilegalna radnja pokazala se veoma efikasnom – u kombinaciji pretnje i obećanja. takođe zloupotrebom službenog položaja. U prvom slučaju. Ovde se radilo o dobro uigranom timu sudija. ovde se radilo o jednom izdvojenom slučaju zloupotrebe službenog položaja. s obzirom na prirodu i posao 59   .

naplaćujući standardnu ‘proviziju‘ od 6%. U jednom slučaju. ova preduzeća se mogu okvalifikovati kao kriminalne organizacije koje zloupotrebljavaju svoj pravni status u cilju vršenja sopstvene kriminalne delatnosti kojom su opsluživali širok krug pohlepnih saradnika. tj. U pogledu svoje temeljne organizacije. Oni su zajedno uigrano radili u okviru legalnog preduzeća bez ikakve potrebe za podmićivanjem. 60   . Najbolji primer ‘potkradanja’ najbogatije ‘majke firme’ odnosi se na javni fond. Korumpirana preduzeća mogu da funkcionišu kao ‘zatvoreno kolo’. davanje ili primanje mita ne mora čak da bude ni neophodno za njegov rad: može da bude dovoljan i blagonakloni autsajder i s njim skopčani rizik curenja informacija. podele zadataka.  Trgovina fakturama bez korišćenja mita uočena je u tri druga preduzeća koja su radila kroz pravna lica. koji pored zloupotrebe položaja takođe može da se okvalifikuje kao organiizovana pronevera ili prevara od strane grupe korumpiranih zaposlenih. Prevara (28 optuženih) se sastojala u uvozu skupocene robe bez kontrole: vodeći akteri su dobijali od 2. možemo napraviti razliku na osnovu prirode robe:  Materijalna dobra. kao u slučaju kada je to ‘interni posao’.-2006. šefovi smena i niži izvršioci.). Ovde se radilo o različitim poslovnim transakcijama u čijem središtu su se nalazile rukovodeće ličnosti. U ovoj krivičnoj radnji učestvovalo je 53 lica (2004. što je zahtevalo saradnju Ministarstva finansija i lokalnog šefa carine. Nekada se radilo o stvarnim dobrima. U drugom carinskom slučaju. falsifikovana je uvozna dokumentacija za polovna vozila. tako da je na kraju trebalo trasnportovati po nekoliko cisterni goriva.): programeri. što uglavnom uključuje uvoz i izbegavanje plaćanja dažbina. Kad je reč o ovoj vrsti korumpiranih preduzeća. za šta su bili neophodni korumpirani policajci kao čuvari transporta. Ovo je veoma rizičan posao. direktor Poreske uprave. U velikom slučaju prevare sa benzinom. Imamo primer zloupotrebe i manipulacije sistemom za elektronsku naplatu putarine od strane zaposlenih koji su uzimali deo naplaćenog iznosa. benzin odlije. Druga preduzeća su takođe radila kao tajno udruženje za potkradanje ‘majke firme’ ali uz pomoć korumpiranog lica van firme. ali su ona završavala na crnom tržištu. osim ako se ne obavlja uz pomoć ili od strane carine.000 evra po kamionu. Oni su na veliko proizvodili lažne fakture i druge isprave (za proviziju u procentima) koje su podrazumevale protivzakonite poreske olakšice.  Trgovina fakturama uz pomoć korumpiranih službenika ne uključuje materijalna dobra – ovde su ‘roba’ lažne fakture koje omogućuju smanjenje poreza ili povraćaj PDV. šef Odeljenja terenske kontrole. trebalo je podesiti da se svaki put kada pritisak u pumpi za točenje dozvoli. carinsku i poresku službu.nekog kriminalnog preduzeća. posao se odvijao pod zaštitom šefa Odeljenja za borbu protiv krijumčarenja koji je rukovodio radom drugih devet korumpiranih službenika (2006.500 do 3. još neki zaposleni i direktor jedne firme počeli su da trguju ‘odobrenim‘ ispravama koje su omogućavale takve povlastice drugim firmama. Na primer.

verovatno je bilo uključeno više pošti. ‘tarifni sistem’ za zdravstvene usluge kreće se od 300.). ono što je bitno jeste društveno prihvatanje koje omogućuje razvoj jednog (navodno) nezvaničnog tarifnog sistema za korupciju. Imajući u vidu obim poduhvata. Projekcije i tumačenja Ono što je mnogo bitnije od utvrđivanja ‘tačne’ tipologije slučajeva koji nekada ne spadaju u listu utvrđenih kategorija jeste njihovo društveno i ekonomsko objašnjenje. da li bi bio u pitanju isti stepen ozbiljnosti i u slučaju premijera vlade? Takvo rangiranje je zaista teško i nešto više od pukog akademskog 61   . jedna sa zajmovima od banaka i druge dve organizacije. zatim razgranatu mrežu za kupovinu i prodaju. Jedan od osam optuženih je upravnik pošte koja je unovčavala obveznice. Pod tim ne podrazumevamo ocenu ozbiljnosti ili opasnosti po društvo. Čak i kad bismo imali dovoljan broj. I posao sa falsifikovanjem voznih karata je takođe bio pozamašan: obuhvatao je štampariju karata. Možda bi se ovakvom sistematizacijom visoko rangirala korumpiranost lekara ili profesora po ozbiljnosti. jedna vezana za štampanje lažnih obveznica i jedna sa falsifikovanjem voznih karata ne spadaju u celini u ovu tipologiju. Mada bi bilo neophodno ispitati na koji način je ovo utvrđeno. Prva je imala veze sa falsifikovanim obveznicama koje su se unovčavale u poštama. i najniže (zvanične) punktove – kioske. jer imamo premalo slučajeva da bismo pokušali da damo takvu evaluaciju. Tri velike prevare. Mada uključuje zloupotrebu službenog položaja (od strane ovlašćenih prodavaca). Ali. O jednom drugom primeru piše Kurir (5. značaj pojava u kojima učestvuju ovi drugi postaje ozbiljan kada one postanu toliko rasprostranjene da postoji jedan nezvanično prihvaćeni ‘tarifni sistem’. a za polaganje ispita od 500– 700 evra. teško bi bilo definisati određeni ‘standard ozbiljnosti’ po kome bismo rangirali slučajeve: previše je heterogenosti među posmatranim slučajevima da bismo mogli da ‘stepenujemo’ njihovu društvenu ozbiljnost. pošto ne podrazumeva očigledano podmićivanje. Prevara sa zajmovina bila je kombinacija obmane i korumpiranosti (osoblja banke): fabrikovanje lažnih potvrda o zaposlenju i prihodima u ime siromašnih i lakovernih ljudi (uz nagradu od tričavih 250 evra) na osnovu kojih su podigli 275 dugoročnih namenskih kredita. Međutim. Prema Kuriru. avgust 2011. ‘Grupa za dečji dodatak’ i ‘preduzeće za falsifikovanje voznih karata’ bili su višeslojne organizacije. Radilo se o velikom poduhvatu: otkriveno je više od milion obveznica u pojedinačnoj vrednosti od 500 dinara. Može se misliti da je bitnija korupcija u koju je uključen premijer vlade ili predsednik nego lekar ili profesor. smatramo da je ovaj slučaj na samoj granici našeg uzorka. Koruptivne usluge kao što je prodaja falsifikovanih faktura za određenu proviziju koje smo prethodno opisali predstavlja primer takvog nezvaničnog sistema.Naravno da navedeni vidovi zloupotrebe službenog položaja ili rušenja integriteta jedne organizacije ne predstavljaju ceo spektar pojava.3000 evra.

radnik na pumpnoj stanici ili šef prodavnice javlja svojim saučesnicima da je pravi trenutak da se odlije nafta ili da se iznese oprema iz bolnice. Kada ove dve dimenzije spojimo. sve na različitim nivoima društvene lestvice na kojima se donose odluke. Slično. Šta to znači u sociološkom smislu? Uzmimo gore navedene primere. Delimično se preklapajući ili ukrštajući sa ovom dimenzijom imamo i ekonomskodruštveni status učesnika. može se razmišljati o nekoj skali koja bi odgovarala nivoima odlučivanja u okviru institucija. čak iako ovaj drugi ima veću protivzakonitu dobit nego sudija. Ovo ćemo izraziti kao dimenziju društvenog ugleda. a naše istraživanje se ne bavi ozbiljnošću kao kategorijom vrednovanja. Sve to je. koja se kreće od vodeće elite zemlje (kao što je bivši predsednik) do ‘nivoa ulice’. predsednik trgovinskog suda je na drugačijem nivou u odnosu na falsifikatore karata. U gornjem primeru. gradonačelnik može da se dogovori sa direktorom naftne kompanije ili bolnice o koristi pri obavljanju nabavki. Iz ove funkcionalne perspektive. na izvršnom nivou. gradonačelnik ima viši društveni položaj nego šef prodavnice ili radnik na pumpi. korumpirane direktore/gradonačelnike. Recimo.zadatka: sudije koje izriču kazne u slučajevima korupcije moraju ustvari rutinski da određuju stepen ozbiljnosti. Na oba kraja. Moramo da apstrahujemo subjektivno vrednovanje ozbiljnosti i da se vratimo ključnom konceptu koruptivnog ponašanja: kvarenju odgovornog procesa odlučivanja. Tu skalu nazivamo upravljačko-izvršnom dimenzijom. Dakle. Imamo lica koja donose odluke na različitim društvenim nivoima: na primer. na upravljačkom nivou. pitanje vrednovanja. korumpirane prodavce ili policajce. imamo korumpirane donosioce odluka na višem rukovodećem nivou i na nižem izvršnom nivou. preduzeća i društva. dobijamo sledeću kombinaciju: Slika 3 Dimenzije ‘upravljačko-izvršna’ i ‘društveni ugled’ Elita Izvršni Rukovodeći ‘Ulica’ 62   . međutim. donose se korumpirane odluke. dok u okviru iste firme. gde recimo imamo policajca koji patrolira.

nailazimo na nekoliko slučajeva sa nižim izvršiocima. Rukovodioci Kreditna afera Otpadni materijal Lažne fakture Naftna mafija Falsifik. U prvom je patrolni policajac štitio transport ukradene nafte. jer ‘elitni’ slučajevi mogu da imaju i ‘uličnu’ komponentu. Iznad ovog nivoa. primećujemo gužvu po sredini mešovitih slučajeva: rukovodeća lica privatnih firmi koja zloupotrebljavaju svoja pravna lica u cilju malverzacije sa javnim sredstvima. policajci su izdavali lažne zapisnike o navodnim saobraćajnim udesima. Slika 4 Projekcija predmeta specijalnog tužilaštva po dimenzijama ‘upravljačko-izvršna’ i ‘društveni ugled’ Elita Duvanska mafija| Carina i politika Stečajna mafija Gradska čistoća Graditeljska afera | Železnička afera Advokatska mafija Nabavke u zdravstvu Korumpirani tužilac Duvanska afera Đubretarska mafija Vojna |carinska mafija 2006| Carina i uvoz kola Izvršioci Fiktivna trgov. 63   . U slučaju sa osiguranjem vozila. Penjući se duž ose društvenog ugleda. Dva otpadaju na ‘bivšu elitu’ iz vremena Miloševića. tako da jedna prikazuje sastav. mada ne uvek iz sopstvene firme koja je sama žrtva: u slučaju naftne mafije i voznog osiguranja učestvovali su i policajci. U slučajevima poreske i carinske prevare pomagali su im i neki državni službenici. krećući se naviše u pravcu izvršilaca. obveznica Drumska mafija Zavera sa osiguranjem kola Vozne karte CupBop Ulica Naša obrazložena ali ipak subjektivna projekcija ovog niza slučajeva duž dve dimenzije pokazuje da pri vrhu dimenzije ‘društveni ugled’ ima barem šest slučajeva sa pripadnicima elite.| Boje i lakovi |poreska maf.Ove dimenzije omogućuju da se slučajevi korupcije projektuju duž dve ose. Na drugom kraju iste dimenzije nalazi se prevara sa voznim kartama koja uglavnom predstavlja ‘podzemlje’. Na sledećem nivou uočavamo mešavinu preduzetnika i rukovodećeg osoblja (generalni direktor ili direktor) nekih sektora javne službe. ili vodeća korumpirana figura može da zavisi od mnogih izvršilaca na nižem nivou. Još više duž ove ose.

decembar 2010. tri se odnosilo na traženje i/ili primanje mita od strane zaposlenih u ztravstvu.19 Iz tog razloga ćemo upotrebiti ovaj izbor predmeta da ilustrujemo karakter jednostavnijih dela protiv službene 19                                                              Ovo je delom posledica reformi kroz koje prolazi pravosuđe. od kojih se 30 pokazalo korisnim (u jednoj je bilo toliko prežvrljanog teksta oko imena da je bila neupotrebljiva. Prvo javno tužilaštvo i Prvi osnovni sud u Beogradu c1. zvani uhvaćeni na delu ali oslobođeni bio je dobar primer slučaja sa učešćem visoke elite. ovo je ipak subjektivna projekcija. što je podrazumevalo reorganizaciju sistema čuvanja podataka i arhiviranje predmeta u više zgrada. Za jednu precizniju i odgovorniju društvenu procenu trebalo bi nam više socio-ekonomskih i ličnih podataka nego što smo do sada mogli da dobijemo. Ostali koji su još uvek bili prisutni. Takođe. Zato se ova teritorija sastoji od pregrupisanih opštinskih tužilaštava. ali ne i korupcija. lice. Međutim. što je opet korupcija u redovima elite. u skladu sa onim što smo već pronašli u specijalnom tužilaštvu. Odpreostalih pet. 64   . b. Moglo bi se reći – ‘elitna korupcija’ propraćena ‘elitnom kaznom’. upoznali smo se sa 13 presuda u slučajevima krivičnih ‘dela protiv službene dužnosti’. Mada su se odnosili na adekvatno poglavlje 33 Krivičnog zakonika. usled ‘nedostatka dokaza’ oslobođeni su (27. a ne definitivno društveno rangiranje ovih slučajeva organizovane korupcije. u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu smo dobili na uvid 32 optužnice. Vodeći menadžer Narodne banke Srbije tražio je mito od dva miliona evra u zamenu za licenciranje finansijske institucije. odakle ih je bilo teško dobiti. Peti slučaj. kada je teritorija ovog tužilaštva bila podeljena na pet opštinskih tužilaštava.). koje je sada na čelu jednog ministarstva. mi nismo mogli sami da biramo predmete. što otežava poređenje sa starijim statističkim podacima ukinutih tužilaštava. Policija je upala na mesto gde je trebalo da se u koferu dostavi mito.nalaze se cele organizacije na čelu sa direktorima. a druga je bila od ‘nepoznate’ kancelarije). Jedan slučaj je bio pronevera od strane šefa banke koji je prenosio novac sa računa klijenata – zloupotreba položaja. Ove optužnice su došle iz bivšeg Prvog osnovnog tužilaštva kao i iz vremena pre reforme pravosuđa iz 2010. ovi predmeti su sadržali brojne rukom pisane pritužbe koje je sud odbacio. 27). Kao što smo napomenuli. Međutim. Predmeti ispred Višeg suda u Beogradu Nakon dobijanja pristupa Višem sudu u Beogradu. već su nam oni dostavljeni od strane uprave na osnovu nepoznatog kriterijuma selekcije. gradonačelnicima ili šefovima odeljenja. Pokazalo se da osam od njih nije relevantno za naše istraživanje. uhvaćeni su sa ‘okrvavljenim rukama’. Javno tužilaštvo Kao što smo već istakli (str. napustilo je prostorije. c. deset minuta pre racije.

kao što pokazuje tabela 23 na sledećoj stranici. bilo da se nisu izdavale ili da su se u knjige upisivale niže sume. i istovremeno da ispitamo koja se sve dela svrstavaju pod ‘zloupotrebu dužnosti’.dužnosti. pronevera i jedan slučaj nuđenja mita. kao što su starost. neke opšte karakteristike svih ovih predmeta. međutim. Optužnice su podignute u periodu od 2006. Ukupno je optuženo 48 lica: 19 predmeta je protiv jednog optuženog. Koja je priroda ovih dela? Pravne ocene dela su: zloupotreba službenog položaja. a 11 predmeta protiv više počinilaca.5 mesec i najduže 6 godina i 4 meseca. radnik u kockarnici je stavljao pare sebi u džep u dogovoru sa igračima. do 2011. U pet slučajeva. Naročito smo posmatrali prirodu dela iz perspektive korupcije u smislu ‘kvarenja procesa odlučivanja’. zajedno sa uništavanjem nameštaja i automata da bi objasnili otkuda nedostaje novac. pronevera je izvršena krivotvorenjem dokumenata – priznanica. Uzeli smo u obzir takođe i neke standardne sociološke varijable. 65) uočavamo pri dnu lestvice taksistu kog je zaustavila policija radi kontrole 65   . dva druga počinioca su takođe prijavila policiji da su žrtve pljačke. tako istovremeno počinivši i delo lažne prijave. Tabela 23 otkriva da se jedna trećina dela tiče ‘obične pronevere’ od strane jednog počinioca: zaposleni koji je uzimao novac ili vrednosti od poslodavca.. Modus operandi je obično bio jednostavan i ustvari lak za otkrivanje. dobili smo nešto detaljniju diferencijaciju. U jednom slučaju su iscenirali pljačku. Pet slučajeva pronevere je počinjeno sporazumno: na primer. kao i ko su počinioci. Nakon analize i kategorizacije krivičnih radnji. Plašeći se da će biti otkriveni. u dva slučaja. obrazovanje. Najpre. Ako gradiramo ove slučajeve kao što smo već učinili (str. uporedili smo pravnu ocenu dela sa opisom stvarnog ponašanja počinilaca. za dela koja su počinjena od 2003. nadalje. Tabela 23 Vrste krivičnih dela u optužnicama Prvog osnovnog tužilaštva Vrste dela N korupcija Obična pronevera Pronevera u saučesništvu Kršenje propisa Pojedinačna zloupotreba Prevara Ukupno 7 10 5 2 1 5 30 Izdvojili smo sedam slučajeva koji mogu da se okvalifikuju kao korupcija u smislu ‘kvarenja procesa odlučivanja’. Vreme processuiranja od poslednjeg dana činjenja krivičnog dela do podizanja optužnice bilo je u proseku 22 meseca (medijan 21). a najkraće 1. profesija i krivična evidencija. bračni status. tj. sa tim koja dela su počinili i na koji način. Analizirajući optužnice.

ova grupa se može okarakterisati kao sasvim obična: bez prethodnog krivičnog dosijea (jedan izuzetak) i inače kao ‘starija i prosečna’: sa prosečnom starošću od 43 godine. Na višem nivou odlučivanja (elita). inspektor vodovoda. što ne podrazumeva uvek adekvatnu poziciju u radnoj organizaciji. i dobio uvid u 26 presuda koje su bile izrečene kao prvostepene tokom 2010. smatramo da oni predstavljaju dobar presek stanovništva koji je uglavnom zaposlen u privatnom sektoru. Možemo se zapitati zašto tako ozbiljan elitni slučaj nije predat Višem sudu ili specijalnom tužiocu. malverzacija sa cenom podzakupa zemljišta (tri počinioca). što je polovina postojećih presuda za te dve godine. kao na primer. ili u proseku 413. postoji tendencija ka višim pozicijama i profesijama: 17 počinilaca (35%) mogu se rangirati kao pripadnici viših pozicija i profesija. pet od njih u prosveti. Između ovih ekstrema. nalazimo rukovodstvo srednje škole (direktor i nastavnik) koji su od nastavnog osoblja zahtevali da određeni učenici dobiju pozitivne ocene. Oni su iznosili (zaokruženo) 9.. U svakom slučaju. Pokušao je da se izvuče izvadivši novčanicu od 5 evra i jednu od 500 dinara. Profesije sežu od studenta (pronevera u kazinu). ili smeštanje gostiju u hotel u dogovoru sa upravnikom po višoj ceni iskazanoj na računu nego naplaćenoj.. imajući u vidu nedovoljne informacije.000 i € 4.500. do nastavnika koji je zloupotrebio dužnost i autoritet da bi obezbedio više ocene za određene učenike. Što se ostalog tiče.000 dinara. Takođe nije 66   . oni su svi bili zaposleni.400. Devet lica je imalo niže pozicije u svojim preduzećima. nije bilo presuda u slučajevima vezanim za mito te godine. Ko su ovi počinioci i šta su ostvarili kršenjem zakona? Navode se prihodi ostvareni u 23 slučaja. Kao elitniji slučaj zloupotrebe službenog položaja. U svakom slučaju. naročito ako uporedimo ovaj slučaj sa drugim primerima zloupotrebe službenog položaja.taksi isprava (koje nije imao). U odnosu na populaciju počinilaca ‘običnih’ krivičnih dela. Da li bi bilo ispravno rangirati ostale počinioce kao službenike ‘srednjeg ranga’ ostaje donekle nejasno. Najveća protivzakonita dobit iznosila je 1. imamo lekara koji je bez uključivanja drugih lica. Na primer. Da li se ovi počinioci mogu smatrati presekom srpskog društva? Bez nacionalne statistike to je teško reći. gde računi sa većom iskazanom sumom odlaze poslodavcu. Devet počinilaca je imalo posao u javnoj službi.130).. korišćenje izvršne pozicije. skoro (63%) imali su visoko stručno obrazovanje. Prvi opštinski sud u Beogradu Naš tim je takođe imao pristup Prvom osnovnom sudu u Beogradu. “inače”. prepisivao nepotrebna skupa ortopedska pomagala.000 dinara (oko € 95. Kao što pokazuje sledeća tabela. 54% od njih u braku sa uglavnom po dvoje dece. ostalih 39 su bili zaposleni u raznim privatnim preduzećima. c2. nesrećnog taksiste sa mitom od pet evra. koji su bili više na nekom srednjem nivou mešetarenja. ili u žalbenom postupku tokom 2011. a razlika se deli između saučesnika.000 dinara: slučaj ‘obične’ pronevere koji se sastojao u zadržavanju dela dnevnog pazara. čime se izostavlja nezaposleni deo populacije.

Jedan od njih. Dužina kazne se kretala od 2 do 67   . Malobrojni slučajevi zloupotrebe službenog položaja nisu sadržali ‘elemente korupcije’ izuzev jednog: jedan pripadnik policijske akademije stavio je u džep novčanu kaznu od 1000 dinara. više optuženih u istom postupku ne znači da je u pitanju bilo udruživanje ili zajedničko delovanje. pet od ovih presuda je ukinuto.bilo ni slučajeva korupcije u širem smislu tog pojma.000 dinara. ili lažno potpisivanje teretnica i isporuka robe saizvršiocu. Vrste krivičnih dela Pronevera Zloupotreba služb. nalaze se ulični prodavci i isporučioci. U žalbenom postupku. smatrao drugačije: osumnjičeni su oslobođeni u oba slučaja./11. pri dnu skale. pa im je zajedno suđeno u okviru istog predmeta. Ovo je više ličilo na iznudu. Visočije na lestvici (sume iznad 1. mada nije imao ovlašćenje da vrši saobraćajne dužnosti.000 dinara) zadržana je u pritvoru. Tabela 24 Presude Prvog osnovnog suda u Beogradu. žena prodavac sladoleda (ostvarila dobit od 16.000 i srednjom vrednošću od 200. ali izuzev u dva slučaja sve su bile uslovne. U slučaju osude. Nije bilo znakova podmićivanja. Međutim. uslovno) i potkradanje poslodavca putem falsifikovanja dokumenata (godinu dana). Prevara Krađa Nesavesno obavljanje dužnosti Ukupno N 14 7 2 2 1 26 Broj optuženih protiv kojih je pokrenut sudski postupak je 34: u osam slučajeva po dva optužena i u jednom slučaju tri optužena. Osim u jednom slučaju. Izuzetak se odnosi na čuvara u fabrici alata koji je izneo ukradene stvari do ograde gde su ih pokupili njegava žena i sin – ‘porodična akcija’. mada su korisnici sigurno dobili dobar aranžman kroz navodnu zloupotrebu službenog položaja. ili je optužba odbačena. Navodi se ostvarena dobit u 25 slučajeva. međutim. Razume se. Prvostepenim presudama osuđeno je 28 prestupnika.000. sa prosekom od 845. počinioci su izvršili odvojena i nepovezana dela protiv imovine. Druga dva slučaja udruživanja ticala su se manipulacije cenama imovine i stanova kršenjem pravila o stanovanju. Ukupno je iznosila 21 milion dinara. 2010. ali oštetivši istu firmu tokom istog perioda (zaposlenja u njoj). U druga dva slučaja. Sud je. U četiri slučaja radilo se o saizvršilaštvu koje je podrazumevalo zajedničko delovanje: prevara protiv banke putem transfera novca u korist povezane firme koja nije ispunila svoje obaveze. polož. izrečena je kazna zatvora.000 dinara) nalazimo slučajeve potkradanja zadržavanjem novca (kazna: jedna godina i sedam meseci zatvora. proneveru je uvek vršio jedan počinilac.

kojem se isključivo može pripisati (ponekad izrazito) odugovlačenje. zloupotreba službenog položaja (čl. oni ne odstupaju od grupe optuženih. odnosno u proseku 9 meseci. 359) koji je relevantan u više od 60% prijavljenih slučajeva (sa elementima ‘korupcije’). Ona pokazuje da iako gruba ‘statistička mapa’ na osnovu članova Krivičnog zakonika može da naznači značajne trendove i problematične oblasti. onda u žalbenom postupku. To će dati mnogo manju zastupljenost slučajeva. od kojih su 24 muškarci. govori o. Kakav zaključak se može izvući na osnovu ove analize? Naravno. Naša analiza nam pokazuje i sledeće:  U kojoj meri korupcija zahvata sve slojeve društva – od (bivšeg) predsednika do malog prodavca falsifikovanih voznih karata ili uličnih policajaca koji osiguravaju transport ukradenog benzina ili izdaju lažne zapisnike o saobraćajnim nesrećama. 17 od 34 prestupnika su oženjeni sa najčešće 2 dece. ako ne u prvom stepenu. Dve bezuslovne kazne bile su godinu dana i četiri meseca (više krivičnih dela. ali kad se uzmu u obzir i drugi podaci. od policije do apelacionog suda. kretalo se od jedne do deset godina. Vreme trajanja postupka. Ne postoji nijedan strukturni nivo. u osnovi. od podnošenja prve prijave do pravosnažne presude. godine. Samo jedan od njih je proglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora od godinu dana i sedam meseci. heterogenosti kriminalnog ponašanja. Analiza ovih slučajeva i dovođenje u vezu sa članovima 33. Da li nailazimo i na sličan presek radničke populacije? Sa prosečnom starošću od 40 godina. Premalo je slučajeva da bismo mogli da utvrdimo jedan ili više faktora koji bi mogli rasvetliti moguću društvenu povlašćenost– možda su i predmeti i sudije bili ‘slabi’.  Zvančini skup predmeta sa ‘elementom korupcije’ je suviše heterogen da bi se formulisala odgovarajuća strategija. ali uslovno. Uglavnom. poglavlja Krivičnog zakonika. može se primetiti da su predmeti protiv devet društveno bolje rangiranih prestupnika trajali duže – svi osim jednog datiraju od pre 2005.19 meseci. naročito prvim članom tog poglavlja. Svi ostali manje više visoko rangirani prestupnici doživeli su odbacivanje ili ukidanje presude.  Međutim. uključujući i pljačku) i godinu dana (samo pronevera). Da bi se dobio pravi pogled na korupciju. Videćemo da će se sumnja u društvenu povlašćenost ponovo javiti. Većina je bila zaposlena u privatnim preduzećima (30). moraju se isfiltrirati slučajevi koji se ne tiču koruptivnog donošenja odluka. pojava slučajeva ‘stvarne’ korupcije pred tužilaštvom i sudom je toliko mala da gotovo da se ne šalje nikakav signal javnosti. ili pet u proseku. Društveno-ekonomski položaj devet prestupnika može se opisati kao viši društveni status. kao što je jasno iz naše analize koja pokriva 68   . mogu se izvući neki zaključci. uz obavezno podvrgavanje tretmanu odvikavanja od alkohola i nadoknadu štete. jedno osnovno tužilaštvo i jedan osnovni sud nisu reprezentativni uzorak za izvođenje generalizacija. Trajanje od deset godina nije bilo izuzetak: desilo se u četiri slučaja. nešto preciznija slika o fenomenu koruptivnog odlučivanja može se dobiti jedino uz preciznije definisan pojam.

Pored faktora ‘koga je briga?’. Zoran K.. međutim. je četiri puta (2004. oktobra 2009. Savet pregleda ove žalbe i sprovodi istragu da bi utvrdio njihovu ozbiljnost. godine (str. Tokom proteklih godina. 11). Ovaj izveštaj. izveštaj Saveta ne daje mnogo informacija. Slučajevi Saveta za borbu protiv korupcije: bez odgovora Kako je istaknuto u poglavlju o istraživačkom metodu. Tada je policija trenutno reagovala i odmah pozvala Zorana na razgovor. Savet redovno prima žalbe od zabrinutih ili oštećenih građana. istupio javno u magazinu DANAS. mada samo za teritoriju Beograda (videti takođe i poglavlje o statistici). Savet je smatrao 212 pritužbi dovoljno ozbiljnim da bi se podnela krivična prijava tužilaštvu. Oblast/predmet pritužbe Privatizacija i stečaj Urbanizacija i izgradnja Sudovi: namerno odugovlačenje postupka Privreda Drugi ekonomski i javni interesi N 46 55 51 23 37 212 Nažalost. zajedno sa primerima opisanim u izveštaju i nekim dodatnim detaljima može bolje da rasvetli moguće neprijavljivanje slučajeva. Te prijave nisu uzete u obzir.period duži od deset godina. “Svi društveni nivoi” naspram “niska stopa”: da li to ukazuje na ozbiljan problem neprijavljivanja korupcije ili na precenjenost problema korupcije? Pozabavićemo se nešto kasnije ovim pitanjem. Međutim. Kako izgleda taj postupak prikazano je i u izveštaju predsednika Saveta upućenom Vladi od 26. jasno je da postoji potreba za ozbiljnom istragom. i 2006. Tabela 25 prikazuje kako su one klasifikovane. predsednik izvršnog odbora podneo je krivičnu prijavu za klevetu. pravosudni organi ponekad reaguju – aktivno se okreću protiv onog ko je prijavio. d. neprijavljivanje može takođe da bude rezultat nedovoljne istrage ili zanemarivanja žrtava elitne korupcije od strane pravosudnih organa (što je još jedna manifestacija stava ‘koga je briga?’). Kada je. Tabela 25 Pritužbe građana o kršenju zakona upućene Savetu Podnosilac Sindikati/mali akcionari Skupština stanara i pojedinci nema nema nema Ukupno Izvor: Izveštaj Saveta za 2009.) podnosio krivičnu prijavu Drugom opštinskom tužilaštvu u Beogradu protiv službenih lica za nesavesno obavljanje dužnosti i korupciju u vezi sa građevinskom dozvolom za njegovu zgradu koja je u privatnom vlasništvu. 69   . Ipak. Zoran K. kao što će pokazati sledeći izveštaj. 2005. Sada se moramo vratiti jednom od tela kome se građani obraćaju kada se o njihove pritužbe ogluše i policija i tužilaštvo – Savet za borbu protiv korupcije.

godine protiv direktora preduzeća za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službenih isprava. samo u 22 slučaja je stigao odgovor. Kako je reagovalo Republičko javno tužilaštvo? Od 147 slučaja koji su upućeni RPO. Predsednica Saveta je dodala: “Ovo nije usamljen primer. osim kada je moguće postupiti protiv onih koji prijavljuju. tužilaštvo nije uzelo u obzir krivičnu prijavu koje je udruženje malih akcionara tog preduzeća podnela 2004. Zanimljivo je pogledati ko su lica i institucije koje su optužene za protivpravne radnje. ako ništa drugo onda da bi se isključila ne potpuno neverovatna pretpostavka o zaštićenosti elite. ovo je sama elita. u slučaju JUGOREMEDIJA. bez preterivanja se može reći da se na strani RPO ne može govoriti o osećaju hitnosti. mada je u svakom slučaju opravdana dalja istraga.Isto tako. Obe metafore govore o tome da ima samo nekoliko trulih plodova razbacanih okolo. Čini se da Republičko javno tužilaštvo reaguje brže protiv onih koji podnose pritužbe ili Saveta nego što pravovremeno razmatra slučajeve i daje odgovor. Opštinsko rukovodstvo Direktor Predstavnici Sudije i tužioci Rukovodioci za urbanizam Ostali Ukupno Izvor: Savet za borbu protiv korupcije 16 28 31 35 10 25 145 Zaista. ista situacija je i sa mnogim slučajevima sa kojima je Savet upoznat na osnovu pritužbi građana. Pritužba malih akcionara istražena je tak nakon dve godine. 70   . Naši zaključci izneti u ovom poglavlju predstavljaju empirijske ‘plodove’ drveta‘pravosudni organi’ ili ‘neuređene kutije’. Što se tiče komunikacije između Saveta i RPO.-2007. koja je nedavno postavljena za nacionalnog koordinatora u borbi protiv korupcije. A kao koordinator ovog ‘nereda’ nalazi se ministarka pravde. nakon čega je tužilaštvo veoma brzo pokrenulo postupak protiv štrajkačkog odbora. Tabela 26 Optužena lica i institucije 2001. Nema dovoljno poktrepljujućeg materijala koji bi dozvoljavao dalekosežne zaključke. Koordiniranje u okviru neuređene kutije se svakako mora oceniti kao metafizičko dostignuće. a od toga u 11slučajeva odbacivanje optužbe. Sukob se produbio i postao surov.” U uvodu smo citirali predsednicu Saveta na čije je ukazivanje o mahinacijama u vezi sa Lukom Beograd odgovoreno krivičnom istragom protiv nje same.

” Rezultati ove funkcije. a u svakom slučaju tamo gde Republički javni tužilac. o analitičkoinformacionim zadacima. obavljati analitičko-informativnu funkciju. 71   . ako je ona uopšte izvršena. čitalac se mora zapitati da li je ovo sve što vlasti mogu da pokažu. izjavljuje: “Republičko javno tužilaštvo će. Ako organi vlasti. ne mogu ništa da nam (ili javnosti) pokažu. nisu saopšteni našem timu.U međuvremenu. na osnovu sopstvenog rada i na osnovu statističkih i narativnih izveštaja o radu okružnih i opštinskih tužilaštava. a kamoli javnosti. u Odeljku V. trebalo je da se pokaže našem istraživačkom timu. ukazujući na svoju dužnost informisanja javnosti. moramo da pretpostavimo da ni nema ničega. ako ne i javnosti. Shodno tome i u pogledu proklamovanog informativnog zadatka važi princip: ‘Biti znači biti primećen’ (esse est percipi). Ako nije sve.

72   .

U ministarstvu pravde i republičkom javnom tužilaštvu imamo verovatno ne više od pet donosilaca odluka. Od neuređene kutije do strateške mape Na kraju poglavlja o našim empirijskim nalazima. Godinu dana kasnije. tj. naročito u odnosu na sadržaj informacije: šta preneti ako nema sadržaja? Da bi se ispravio ovaj defekt. ovo je u suprotnosti sa visokom prioritetnošću koja se daje korupciji. šta označava ‘politička volja’ do ‘šačice pojedinaca koji ne žele da deluju”? 73   . U vreme pisanja izveštaja Evropska komisija je izdala svoj Radni document. Takođe. zaključujemo da bi se pravosudni sistem pre mogao opisati kao neuređena kutija nego kao sistem.) primetili su isti nedostatak u odnosu na statistiku o korupciji (‘evidencija’.) već su ukazali na ovaj propust u odnosu na procesuiranje slučajeva za pranje novca. Ovo nije novi zaključak. ali neka delimična rešenja su moguća. Nedostaci u komunikaciji su jedan problem. niti se odnosi samo na procesuiranje slučajeva korupcije. Izgleda da nismo jedini koji su ovo primetili. Instrument za integrisani unos podataka o krivičnim delima koja se odnose na korupciju: IIUP a. Iako vreme prolazi. a ne opservacija. nema znatiželje. nema očiglednih manifestacija osećaja hitnosti da se ispravi ovaj nedostatak. Tokom celog našeg istraživanja primećivali smo da postoje velike teškoće u komunikaciji između organa nadležnih za borbu protiv korupcije. neophodan je redovan protok transparentnih informacija u vezi sa suštinskim aktivnostima – procesuiranjem slučajeva korupcije. Dakle. (2009. A iznad svih ovih zaključaka stoji zaključak o osnovnom nepoznavanju problema (usled nedostatka informacija) kao i odsustvu znatiželje – ne postavljaju se pitanja i nema očiglednog interesovanja za moguće odgovore. Dakle. što bi bilo neophodno da se dođe do činjenično zasnovane strategije protiv korupcije. Kao što smo već primetili. Izvestioci su primetili sličan nedostatak: “ostaje da se uspostavi pouzdan sistem evidencije o započetim istragama i pravosnažnim presudama” (str. analitički izveštaj kao “Mišljenje Komisije o prijavi Srbije za članstvo u EU”. ukazujemo na potrebu da se izdvoji ‘stvarna’ korupcija od mnoštva krivičnih dela koja potpadaju pod kategoriju ‘dela protiv službene dužnosti’. Van Duyne et al. u izveštaju EU). U čemu je stvar? Da ostavimo po strani ‘političku volju’ kao pretpostavku jer je to zaključak. a i dalje se tvrdi da je korupcija visoko na listi prioriteta – da li to ide zajedno? Nema ‘srebrnog metka’ kojim bi se uklonili svo ovi problemi. On govori o celokupnoj oblasti krivičnog gonjenja.20 Ono što je primetno na svim nivoima jeste nedostatak pravih informa20                                                              “Politička volja” je ozbiljno zloupotrebljavan eufemizam ako se uzme u obzir broj uključenih lica.5. Van Duyne i Donati (2008. 38).

Međutim. koji se retko konsultuje ili koristi za analitičke i strateške svrhe. njihovi spisi. međutim. (Kako utvrditi preventivne mere kada nedostaju osnovne informacije? Prevencija čega? Ili koordinacija čega?) Očigledno da nedostaju informacioni alati i oprema. novi broj se dodaje u obrazac. General Grouchy je bio hrabar i vešt vojskovođa. U svakoj fazi. ali ne i dovoljan. sličnost između krivičnog predmeta i putovanja tereta prestaje – krivični predmeti. U tom pogledu nema sličnosti sa teretnim listom koji se zasniva na jednom identifikacionom broju ili kodu tokom celog putovanja. Zbog toga je izgubio trag Blücheru. Tu je potencijal Zavoda za statistiku koji je dostupan svima. koji je danas u vidu bar koda. Agencija i Savet. Ovo je u suprotnosti sa osnovnom potrebom za validnim informacijama zasnovanim na elementarnim činjenicama i analizama kao preduslovom za svako odlučivanje i upravljanje. Da ilustrujemo ovo jednim istorijskim primerom: uoči same bitke kod Vaterlooa. mada ne potpuno savršenu usled tehničkih nedostataka. predmeti u tužilaštvu imaju broj. kao i predmeti u sudu. ali nije umeo da čita mape koje su postojale u njegovom logoru. operater dodaje nešto o fazi rukovanja teretom.cija i nepostojanje instrumenata za pravovremeno informisanje. Naravno. koji je uspeo da pobegne. Ovde. tako da bi se dobila i bolja ‘mapa’. mada to ne podrazumeva nepostojanje instrumenata komunikacije ili totalno odsustvo sadržaja. ali nije ni isključeno. svaki krivični dokument ima svoj broj: policijski izveštaji imaju broj. Čak i ako bi neko popravio postojeću situaciju. upravo kao i kargo kada mu se ne može pratiti trag? Ne mora da znači. Odgovarajuća upotreba svega toga mogla je da utvrdi neku vrstu ‘mape podataka’. Potrebno je znati (i hteti) tumačiti iste mape i prenositi njihov sadržaj. prati kargo na svom putu i sve vreme ustvari beleži trag njegovog kretanja. procesuiranje krivičnog slučaja podseća na slučaj tereta koji na svom putu prelazi različite faze i sve vreme mora da se prati. Za praćenje tereta postoji stari instrument – teretni list. da bi se vratio popodne na sam dan bitke kod Vaterlooa. kakvu smo mi na kraju proizveli. zadržava kopiju i šalje pošiljku dalje do sledeće adrese. koju su Francuzi izgubili. Postoje i novi automatizovani informacioni alati koji su u funkciji. kopija lista se šalje natrag pošiljaocu kojim se on obaveštava da je teret uredno isporučen. Zato je primena instrumenata kao što su mape osnovni preduslov. naročito kad su upitanju organi za borbu protiv korupcije – nadležna ministarstva. Krivični slučajevi: ‘kargo’ bez teretnog lista Osim krivično-pravnih aspekata. general Grouchy je proganjao generala Blüchera. Kada teret stigne na odredište.. Taj list. Činjenica da RJT nije odgovorilo na naše zahteve za informacijama o predmetima koje im je prosledio Savet za borbu protiv korupcije možda je posledica nemogućnosti da se uđe u trag ovim pred74   . Da li to znači da se predmeti mogu izgubiti. u svakoj fazi procesuiranja. jer je neophodno znanje za čitanje takvih mapa i prenošenje njihovog značenja i sadržaja. tj. b. problem komunikacije i dalje nije rešen. Razume se da se to odražava na komunikaciju. nemaju svoj ‘teretni list’. ali koliko smo mogli da vidimo. da se ne bi izgubio. zajedno sa opisom.

u uobičajenim fazama procesuiranja (policija. Drugim rečima. Na ova i slična sistemska pitanja (ako ih je iko ikada postavio) trenutno nije moguće odgovoriti. Iz tih 75   . Ovakvo stanje stvari ima mnogo više posledica nego samo neke procente koje nije moguće izračunati. Kako izmeniti ovakvo stanje stvari? Imamo tri različite vrste ‘unosa’ za isti skup predmeta koji za rezultat daju odvojene baze podataka. delu i postupku. ili broj suđenja sa brojem optužnica. nema ni odgovornosti potkrepljene činjenicama – ministar pravde (nacionalni koordinator!) ili RJT ne mogu da “obaveštavaju javnost”. U smislu izveštaja Evropske komisije: “nema traga o započetim istragama i finalnim presudama”. Na primer: procenat odbacivanja prijava kao merilo učinka policije. ne samo zato što se razlikuju identifikacioni brojevi. Kao rezultat. Ali to je problem koji je vezan za pojedinačne slučajeve. tužilaštvo. i sadržaj obrasca je različit – ono što se unosi u ova tri lista se razlikuje. Ono znači da se ne može utvrditi ni učinak pravosudnih organa. što pokreće pitanje ujednačenosti pravde. ono ne može da pruži valjan odgovor. U statističkom pogledu. o zanimanju). Nije. za sada svaki predmet dobija tri različita ‘teretna lista’. međutim. reč samo o različitim brojevima. ali bez mogućnosti da spojimo ove deliće u jednu celinu. nemoguće je podeliti broj optužnica (za bilo koju godinu) sa brojem policijskih prijava. pošto su naši zahtevi Ministarstvu unutrašnjih poslova da nam pošalju čak i jedan prazan formular koji koriste ostali bez odgovora.predmetima (a ne nespremnosti. sudovi od prvog do trećeg stepena). ili procenat osuđujućih pesuda u odnosu na optužnicu. u svakoj zasebnoj fazi slučaja saznajemo različite podatke o počiniocu. Mnogo bitnije je da pogled na funkcionisanje cellokupnog krivično-pravnog sistema postaje zamagljen jer nema povratnih informacija. Ona u vlasništvu policije nije mogla da se upotrebi. Visok procenat odbacivanja ili oslobađajućih odluka može da znači ili da je previše slabo zasnovanih slučajeva u sistemu ili da sudovi imaju veoma visok ‘prag dokaza’. Nekoliko listova koje smo primili od njih pružili su nam određenu predstavu o tome koliko su detaljne informacije koje policija skuplja (na primer. Kao što smo napomenuli. ako ministarstvo primi pitanje šta se desilo sa prijavama koje je podnela policija za bilo koju godinu. Sledeće pitanje je: ima li razlika između sudova u ovom pogledu i zašto? U prethodnom poglavlju videli smo da razlike mogu da budu znatne. Ministarstvo nema mogućnosti da poveže optužnice iz godine X sa prijavama policije. Ovo utiče i na demokratsku odgovornost krivično-pravnih institucija: kako prikazati šta se dešava unutar neuređene kutije koju predstavlja pravosuđe? Na primer. što je najblaže objašnjenje). niti suđenja sa optužnicama. Tako se na jednostavno pitanje “u kom procentu prijavljenih slučajeva iz 2010. je došlo do optužnice ili osuđujuće presude” ne može dati odgovor. već se razlikuju i varijable. Ali grube tabele koje smo dobili nakon dugotrajne procedure koju smo opisali na strani 29 bile su suviše oskudne da bi nam bile od koristi. Dve od ovih baza podataka poslužile su našem timu za analizu – baza podataka za tužilaštva i baza podataka za sudove. Videli smo kakve su posledice ovog nedostatka na primeru neuređene kutije.

razloga opisaćemo samo obrasce za unos podataka koje koriste tužilaštvo i sud. U sažetoj formi navodimo ih u tabeli 27. Obrasci za unos podataka SK-1 i SK-2 Obrasce koje koriste tužilaštvo i sud (SK-1 i SK-2) dajemo kao prilog našem izveštaju. nepoznat  zanimanje  nacionalnost  državljanstvo  bračni status (5 opcija)  školska sprema (7 opcija) Varijable za saizvršioca  sam  saizvršilac  pomagač  broj saizvršilaca Prethodne osude  da/kombinacija istih/različitih dela  ne Zatvor  8 nejednakih intervala. Oni su nam poslužili kao izvor saznanja sa obzirom na ‘varijable’ čiji je cilj da izraze suštinske standardne podatke (sadržaj). neaktivan. Tabela 27 Statistički obrasci: tužilaštvo i sud SK-1 Tužilaštvo Identifikacioni broj Tužilaštvo: Varijable za učinioca  ime  pol  godina rođenja SK-2 Sud Identifikacioni broj Sud:  Varijable za učinioca  ime  pol  godina rođenja  mesto stanovanja  (ne)zaposlen. od 30 dana do preko 4 godine Varijable za krivično delo  Krivični zakon(i) Šteta  Da/ne Stepen izvršenja  Izvršeno/pokušano Godina izvršenja Opština izvršenja Varijable za krivično delo  Krivični zakon(i)  Godina izvršenja Šteta  Da/ne Podnosilac prijave  8 opcija Kako je podnesena prijava  Neposredno 76   . mada smatramo da se naše preporuke odnose i na rukovanje informacijama od strane policije.

Dakle. Izvesne informacije u oba obrasca se (delimično) poklapaju: one koje se odnose na učinioce. krivični zakon i zatvor. Isto tako. unutrašnjih poslova Zatvor  4 nejednaka intervala do 6 meseci Vrsta odluke i razlozi  Odbačena prijava (6 opcija)  Prekinuta istraga (2 opcije)  Obustavljena istraga (3 opcije)  Podizanje optužnice (2 opcije) Datumi u postupku  Datum prijema prijave  Datum pokretanja istrage  Datum donošenja odluke Potpis zamenika tužioca  Vrsta odluke i razlozi  Odbačena privatna tužba  Obustavljen postupak ili odbačena optužba (4 opcije)  Oslobađanje od optužbe (2 opcije)  Optužba odbijena (2 opcije)  Mera bezbednosti bez izricanja kazne  Proglašen krivim Vrsta kazne  7 opcija  Ako zatvor: godina. To samo po sebi ne sprečava sjedinjavanje: ako se mogu unositi podaci u fazi suđenja. postavlja se pitanje da li i u kojoj meri ovi bitni obrasci za unos podataka mogu da se usklade ili sjedine. čak iako se odnose na istu materiju. osim potrebe da se učine ergonomski pogodniji za upotrebu. tehički gledano. nema razloga da postoje dva obrasca. istom definisanju varijabli i istom formatu. sve dok god je reč o istom identifikacionom broju. meseci  Novčana kazna: visina Bezuslovna/uslovna Posebne mere ili obaveze Sporedne kazne Mere bezbednosti  9 opcija Oduzimanje imovinske koristi  Da/ne Varijable za oštećenog  Broj  Pol  Starost Datumi u postupku  Datum podnošenja prijave  Datum prijema optužbe  Datum konstatovanja pravosnažnosti odluke Kada pogledamo ove kategorije ili varijable. SK-2 obrazac traži više informacija nego SK-1. u jednom automatizovanom sistemu ti podaci se mogu dodati. moguće je ispravljati ili dopunjavati već unete podatke. 77   . Preko Mininst. Sa izuzetkom varijable za krivični zakon.

 Predmeti protiv istog učinioca mogu da se sjedine tako da dobijamo novi broj predmeta. u principu je moguće na jednostavan način sjediniti obrasce SK-1 i SK-2. a duplo računanje daje lažni rezultat. bez obzira na sve komplikacije. Kada se reši pitanje identifikacionog broja.c. i svaki krivični predmet ima svoj broj. mada kombinacija sa ličnim brojem dovodi do malo složenije situacije:  U slučaju saizvršilaštva ima više ličnih brojeva. Tako se razdvajaju povezane faze procesa. nepoznat 78   . Potreba da se zadrži isti lični broj za počinioca je jasna sama po sebi: menjanje ovog broja tokom različitih faza postupka dalo bi različite (digitalne) identitete i oni bi se računali kao različite osobe. Tabela 28 prikazuje sjedinjeni obrazac gde su neke stavke pojednostavljene. U osnovi postoje dve ‘brojne jedinice’ koje su bitne za bilo koji sistem praćenja ili evidentiranja koje bi morale da ostanu iste u celokupnoj istoriji predmeta:  Lični broj (učinioca).  Učinilac može da se pojavljuje u više nepovezanih predmeta.  Predmeti mogu da se razdvoje na dva ili više. što je naročito moguće u slučajevima sa više izvršilaca. učinilac se uvek može naći i pratiti tokom celog postupka. Isto tako. Međutim.  Broj predmeta. Sjedinjavanje: ukupni SK Sada dolazimo da ključnog pitanja sjedinjavanja: identifikacioni brojevi koji se dodeljuju osnovnim brojnim jedinicama. U obimnim predmetima sa više učinilaca i razgranatim postupkom to može dovesti do statistički komplikovanih istorija predmeta i niza identifikacionih brojeva. njegov krivični dosije se može automatski pratiti. To je običan broj. neaktivan. Naravno. Tabela 28 SK-1 i SK-2 sjedinjeni u IIUP Instrument za integrisani unos podataka o krivičnim delima koja se odnose na korupciju (IIUP) Jedinstveni lični kod (na primer: datum rodjenja + inicijali imena i prezimena) Broj predmeta Tužilaštvo: Sud: Varijable za učinioca  ime  pol  datum rođenja  mesto stanovanja  (ne)zaposlen. ako su namenjene za zasnivanje krivičnog predmeta. Neki delovi bi se čak mogli koristiti i za skupljanje informacija od strane policije.

pored mesta izvršenja  Inostranstvo: međunarodni kod zemlje Podnosilac prijave  8 opcija Primljena posredstvom  Neposredno  Ministarstva unutrašnjih poslova Tužilaštvo Vrsta odluke i razlozi:  Odbačena prijava (6 opcija)  Prekinuta istraga (2 opcije)  Obustavljena istraga (3 opcije)  Podizanje optužnice (2 opcije) 79   . zanimanje  nacionalnost  državljanstvo  bračni status (5 opcija)  obrazovanje (7 opcija) Prethodne osude  ne  da: godina poslednje osude  kombinacija istih/različitih dela Varijable za saizvršioca  sam  da: broj saizvršilaca  saizvršilac  pomagač Broj krivičnih dela  jedno  više: ista dela  više: različita dela Varijabla za vreme izvršenja  godina prvog prestupa  godina poslednjeg prestupa Varijable za krivično delo  Krivični zakon(i) Zatvor Ako da:  Datum početka i završetka zatvorske kazne Šteta  Da/ne  Ako ‘da’: iznos u RSD  Šteta nije prijavljena Oštećeni  Fizičko lice  Pravno lice  Javni fond  Kombinacija Status izvršenja  Izvršeno/pokušano Mesto izvršenja  Broj/kod mesta  Oblast.

meseci  Novčana kazna: iznos Bezuslovna/uslovna Druge obaveze ili mere Komplementarne kazne Zaštitne mere  9 opcija Oduzimanje imovine 80   . meseci  Novčana kazna: iznos Bezuslovna/uslovna Druge obaveze ili mere Sporedne kazne Mere bezbednosti  9 opcija Oduzimanje imovinske koristi  Ne  Da: iznos vrednosti u RSD Datumi u postupku  Datum prijema prijave  Datum početka suđenja  Datum odluke Završetak prvostepenog postupka: obrazac se šalje Zavodu za statistiku Žalba  Da/ne  Podnosilac: osuđeni/tužilac  Ako ‘da’: sud Drugostepeni sud Vrsta odluke i razlozi  Odbacivanje privatne tužbe  Obustavljanje istrage ili odbacivanje prijave (4 opcije)  Oslobađanje od optužbe (2 opcije)  Odbacivanje optužbe (2 opcije)  Zaštitna mera bez osude  Osuđujuća presuda Vrsta kazne  7 opcija  Zatvorska kazna: godina.Datumi u postupku  Datum prijema prijave  Datum prijema optužbe  Datum donošenja odluke/odbacivanja Završetak faze optužbe: obrazac se šalje Zavodu za statistiku Prvostepeni sud  Vrsta odluke i razlozi  Odbačena privatna tužba  Obustavljen postupak ili odbačena optužba (4 opcije)  Oslobađanje od optužbe (2 opcije)  Optužba odbijena (2 opcije)  Mera bezbednosti bez izricanja kazne  Proglašen krivim Vrsta kazne  7 opcija  Zatvorska kazna: godina.

Dakle. Da bi se osigurala valjana analiza na nacionalnom nivou. On nije samo instrument za praćenje. 81   . unose se podaci u bazu podataka sa varijablama koje će poslužiti za strateško praćenje i analizu na višem nivou. Pitanje koje se mora postaviti jeste da li se takav instrument mora univerzalno nametnuti. u ovom instrumentu ima mesta za dodavanje podataka lokalnog karaktera pored ključnih nacionalnih podataka. čime se štede vreme i trud i smanjuju greške. istovremeno sa obradom predmeta. Uprkos tome. Ne  Da: iznos vrednosti Datumi u postupku  Datum podnošenja žalbe  Datum početka žalbenog postupka  Datum konstatovanja pravosnažnosti odluke Žalba kasacionom sudu:  Da/ne  Podnosilac: osuđeni/tužilac Završetak žalbenog postupka: obrazac se šalje Zavodu za statistiku Ovo je ‘teretni list’ koji svuda prati krivični predmet. već i unos za bazu podataka (Excel). mora postojati jedinstveni instrument i jedinstvena upotreba. dok god se održava isti nivo uređenosti podataka.

82   .

. do 26. koji bi bio pripojen (elektronskom) krivičnom predmetu. carina) pa nadalje. ovaj obrazac može da se pretvori u elektronski instrument za unos podataka. jednostavno i efikasano: može se smatrati kao konverzija i automatizovano integrisanje već postojećih instrumenata. januara 2011. instrument za integrisani unos podataka stupa na snagu i primenjuje se sve do okončanja postupka. mada sveukupno deluje veoma složeno. ili Milanu nije mogao (ili nije želeo) da pruži pisane dokaze o realizaciji željenog cilja: nastupila je tišina. Međutim. smatraćemo da se naš instrument za integrisani unos podataka ne preklapa sa drugim planiranim projektima. Na taj način bi uvek bio sa krivičnim predmetom. gde može automatski da se integriše u bazu podataka (nakon prečišćavanja podataka). Beču. Sličan princip je već primenjen u Izveštaju o tehničkoj proceni UNODC-Cards. Njegova kopija bi mogla elektronski (čak i običnim emailom) da se šalje Zavodu za statistiku. Iskustvo nas uči da sudbina složenih baza podataka nije ružičasta. promene i prilagođavanja.6. Naš instrument preuzima postojeće varijable koje obuhvataju celokupan tok predmeta (ako se želi uključiti i kasacioni nivo). S obzirom na postojeći sistem elektronskih predmeta. za kojim sledi prosleđivanje podataka u UNODC tokom “naredne dve nedelje” (nakon 26. u periodu od oktobra 2010. niko od odgovornih. po mogućnosti još na nivou policije (ili nivou posebnih istražnih tehnika. Dakle. primetili smo da se u okviru prvog kursa spominje princip integrisanog broja predmeta i elektronsko vođenje predmeta i da se u celini kao glavni (planirani) opipljivi rezultati spominje pilot projekat sakupljanja podataka. omogućio bi da se 83   . Njegova konverzija u elektronski instrument za unos podatka zahtevaće tehnička usavršavanja. Zaključak: pogled unapred Instrument IIUP i jednostavni obrazac za unos podataka (ili neka njegova varijacija) mogli bi da predstavljaju integrisani ‘teretni list’ ili instrument za evideciju o kojoj govori i EU. Ono što mi predlažemo je skromno. IIUP nije revolucionarna promena. ma koja faza to bila. jer se ispostavilo da nema ni komisije ni uspešnog rezultata pilot aktivnosti. bilo u Srbiji. Naš pokušaj da stupimo u kontakt sa tom predviđenom komisijom za statistiku ili da dobijemo neki znak pilot projekta nije uspeo. ukoliko se na kraju ne pokažu nikakvi rezultati ovog projekta. Uprkos našim eksplicitnim zahtevima. iz juna 2010. kao na primer. što bi bio predmet narednog projekta. Da li je u tom smislu IIUP samo dupliranje? Ono što se ne nalazi u izveštaju UNODC-Cards jeste ideja o ‘teretnom listu’. koji je bio mnogo detaljniji i odnosio se na ceo niz krivičnih prestupa. tako da se možemo zapitati da li će ikada uspešno funkcionisati. Ako bi se u potpunosti primenio. januara) i uspostavljanje Komisije za pravosudnu/krivičnu statistiku. princip ostaje isti: čim se otvori krivični predmet.. Proučavajući sadržaj četiri kursa obuke koje je organziovao UNODC.

ne predstavlja potpuno praćenje: statistički razultati ovog instrumenta sami po sebi ne otkrivaju nešto značajno što bi se moglo pratiti ili dubinski istraživati. Ali. Ako je to slučaj. prijem publike je bio mlak. jer su mnoge stvari još uvek nedorečene. Na prezentaciji glavnih nalaza našeg istraživanja u Ministarstvu pravde. Ona se mora ispitati na osnovu potpunijih podataka i zatim potvrditi ili odbaciti. Ukratko. na primer. kao i mape u bici kod Vaterlooa. Nakon mapiranja dolazi analiza. do takvih odgovora se mora doći ‘čitanjem’ ili analitičkim sposobnostima. nacionalni koordinator za borbu protiv korupcije. bitnih odstupanja i mogućih objašnjenja tih razlika. kao što je naša hipoteza o ‘neuređenoj kutiji’. ali u vreme pisanja izveštaja nije bilo vidljivih rezultata ili uspeha tog projekta. kakav je ishod odluka donetih od strane tužilaštva ili suda. bilo bi moguće na automatizovan način izraditi većinu statističkih analiza koje smo vršili u prethodnim poglavljima. Takva analitička upotreba baze podataka predstavlja čitanje ‘mape’ u cilju potpunog praćenja: nalaženja prosečnih obrazaca. teško je izmaći utisku da (skupim) inicijativama UNODC polako dolazi kraj.u fiksnim vremenskim intervalima dobiju standardne tabele koje bi predstavljale ažurirane mape kretanja predmeta sa elementom korupcije. naročito s obzirom da se bliži vreme izbora. Ipak. kombinacije ili korelacije varijabli. podsećamo čitaoca na lajtmotiv ovog izveštaja od poglavlja 2 nadalje. čini se da su slabi izgledi da ćemo probuditi dovoljno interesovanja. Do toga mora da se dođe postavljanjem pitanja i hipoteza. Takve mape će biti onoliko precizne koliko dozvoljava skup varijabli i njihov sadržaj: na primer. sastavili smo jednostavni predlog projekta koji dajemo u prilogu III. Okolišavajući odgovor da su “razni eksperimenti već u toku” mogao bi da se odnosi na projekat UNODC-Cards. Naš predlog da se započne sledeći projekat kojim bi se stvorila jedinstvena baza podataka naišao je na slabu reakciju.) Da li sledi faza stagnacije? Teško je reći. a ministarka pravde. Uistinu. lako je prešla preko toga. Toga smo postali svesni i da bismo učinili korak napred. Epilog: utonuli u ravnodušnost? Koliko je verovatno da će doći do ovog poduhvata? U vreme završavanja izveštaja. a koji su svega tri reči izrazili mnogi ispitanici u Srbiji: “Koga je briga?” 84   . rangiranje izbornih tema je bitan pokazatelj: koliko je bitna korupcija kao tema uoči izbora u odnosu na Kosovo? I kako se to uklapa sa odgovorima o “najznačajnijem problemu” u spomenutom istraživanju (tabela 1): Kosovo pretposlednje na listi. Ulaganje u razvoj ovog instrumenta će zato neophodno zahtevati ulaganje znanja i umeća. za šta ovaj instrument obezbeđuje samo osnovu. a korupcija na četvrtom mestu? U kontekstu ovog zapažanja. ili trajanje postupka u kombinaciji sa brojem saizvršilaca. izrada čisto statističkih preseka. Kako je on primljen? Mislim da i to moramo da ispričamo.

Borba protiv inostranog mita. Wolf Legal Publishers. Beograd. Centar za evropske političke studije. B. B. br. Mijatović i D. Centar za liberalnodemokratske studije. Godišnji izveštaj Agencije za 2010. Izveštaj o tehničkoj analizi. Beč. 73-98 Duyne. Cadal. E. Duyne. 2007... Stocco i M. Savet za borbu protiv korupcije. oktobar 2010. 1997. Den Haag. 2009.). 231-254 Korupcija u zdravstvu u Srbiji. M. U: P. Mathisen. U: P. D. 1. Corruptie. UNODC. Michelsen Institute.. Beograd 2011. TNS Gallup i UNDP. 2011. Devine. 2-7 della Porta.C. V. van Duyne et al. vidovi. Bergen. Merenje korupcije u Srbiji . 2007. L. pravo i društvene promene. Traganje za konturama politike borbe protiv korupcije u Srbiji. nr. 2010. P. 2005. Begović. Pretnje međugraničnog kriminala po integritet Evrope. van Duyne et al. Vannucci. Mito u iskustvu građana. 1.. Hulten. COM(2011) 668 Brisel. jun 2010.. uzroci i posledice. 2. 13. Mijatović. Korupcija u Srbiji . Begović. (eds. 2007. septembar 2011. Stocco. 29-56 Gelemerova. Republičko javno tužilaštvo. (eds). B. Korupcija: koncepti. E.).. Kriminal. 2011. Milenović. P. i A. Da li će ‘Kaligula da radi transparentno’?’ Korupcija u delu i stavu. Transparency Serbia. i B. 2004. van. Plen države i sveprisutna korupcija u Srbiji.. B. Beč. Centar za liberalno-demokratske studije.. Radni dokument Evropske komisije. Pesić. M. Pretnje međugraničnog kriminala po integritet Evrope. P. van. 2005.pet godina kasnije Beograd. H.. Begović. Korupcija na Zapadnom Balkanu. Mišljenje Komisije o aplikaciji Srbije za članstvo u EU. SDU-uitgevers. 2010. Milenović. Forum za kriminal i društvo. Štap ili šargarepa. 2. Wolf Legal Publishers. Beograd. M. Korupcija u Srbiji 2007. 2011.C. Analitički izveštaj. Todorova. Izveštaj o pritiscima i kontroli medija Beograd 2011. Korupcija u pravosuđu. Sredstva korupcije: neka razmatranja italijanskog slučaja. Korupcija u Srbiji: jedinstvena ili zajednička bolest Balkana? Temida. Chr. Beograd. mart. 2001. Hiber.C. van.C. Sistem nacionalnog integriteta Republike Srbije. Handel in macht en invloed.. M. Izveštaj Centra za antiratnu akciju. UNODC. Trivunović. 85   . vol. 2010. Nijmegen. Duyne. Nijmegen.C. van. Pogled na probleme i stanje reformi. V.Literatura Agencija za borbu protiv korupcije. 27. Beograd. (eds.

86   .

Ko je podneo krivičnu prijavu 87   . Prezime ___________________________ Ime _____________________________ 3. Godina izvršenja dela ______________________________ 6.Prilog I a. Učinilac krivičnog dela poznat ___________________________________________________ 1 nepoznat _________________________________________________ 2 2. Podaci o krivičnom delu 3. Podaci o učiniocu krivičnog dela (u vreme izvršenja dela) 1. Da li je krivičnim delom oštećena imovina Da ___________________________________1 Ne ___________________________________ 2 C. Statistički obrazac: SK-1 Upitnik za punoletno lice protiv koga je završen postupak po krivičnoj prijavi ___________________ javno tužilaštvo u Broj upisnika _____________________________ Redni broj statističkog obrasca________________________________ A. Pol Muški______________________________________________________ 1 Ženski _____________________________________________________ 2 4. Podaci o postupku 7. Godina rođenja _________________________ B. Naziv primenjenog zakona Krivični zakonik ______________________________________________1 Krivični zakon Republke Srbije ________________________________2 Osnovni krivični zakon _________________________________________3 Posebni zakoni – van KZ________________________________________ 4 5. Zakonski naziv krivičnog dela _____________________________________________________ član_______stav__________tačka ________ u vezi s krivičnim delom __________________________________________________________________ ____________ Iz člana____________stava_______________tačke____________ 4.

poslova_________________________________ 2 9. Kako je podnesena prijava javnom tužilaštvu Naposredno ______________________________________________ 1 Preko Ministarstva unutr.Oštećeni građanin____________________________________________ 1 Drugi građanin_______________________________________________ 2 Oštećeno preduzeće ili drugo pravno lice __________________________ 3 Inspekcija __________________________________________________ 4 Ministarstvo unutrašnjih poslova_________________________________ 5 Drugi organ uprave _________________________________________ 6 Neposredno saznanje javnog tužilaštva __________________________ 7 Ostali______________________________________________________ 8 8. Vrsta odluke i razlozi Odbačena prijava: Delo nije krivično delo____________________________________ Postoje okolnosti koje isključuju gonjenje_________ ____________ Nema dokaza da je prijavljeni učinio krivično delo_______________ Oproštaj krivičnog gonjenja zbog ispunjenja određenih obaveza_____ Necelishodnost gonjenja zbog stvarnog kajanja________________ Zbog poravnanja između oštećenog i okrivljenog_______________ Prekinuta istraga Nastupilo privremeno duševno oboljenje ili poremećenost_________ Okrivljeni u bekstvu ili nije dostižan državnim organima__________ Obustavljena istraga Delo nije krivično delo ____________________________________ Postoje okolnosti koje isključuju gonjenje________ ____________ Nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo _______________ Podneta optužnica – optužni predlog: Neposredno__________________________________________ Posle sprovedene istrage________________________________ Da li je učinilac bio u pritvoru i koliko vremena: da: 15 dana ili manje _________________________________________ 15-30 dana______________________________________________ 1-2 meseci_______________________________________________ 2-3 meseci___________________________________________ ____ 3-6 meseci ______________________________________________ Nije bio u pritvoru__________________________________________ Nepoznat učinilac __________________________________________ 11 12 13 14 15 16 21 22 31 32 33 41 42 1 2 3 4 5 6 0 88   .

D.zamenik Datum popunjavanja obrasca ______________________ Obrazac popunio 89   . Podaci o trajanju postupka Datum prijema prijave Datum pokretanja istrage Datum donošenja odluke dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _ dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _ dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _ ________________ 200 _______ Javni tužilac .

Opština stanovanja_______________________ 5. Zanimanje____________________________________________ 7. Radni status Zaposlen_______________________________ Nezaposlen_____________________________ Neaktivan ( učenik. Statistički obrazac SK-2 Upitnik za optuženo punoletno lice protiv koga je pravosnažno završen krivični postupak ___________________ Sud u __________________________________ Broj upisnika _____________________________ Redni broj statističkog obrasca________________ A Podaci o učiniocu krivičnog dela (u vreme izvršenja dela) 1. Bračno stanje: Neoženjen/neudata_____________________________________________ 1 Oženjen/udata_________________________________________________ 2 Udovac/udovica________________________________________________ 3 Razveden/a____________________________________________________ 4 Nepoznato____________________________________________________ 9 10.b. Pol Muški____________ 1 Ženski __________ 2 3. Školska sprema Bez škole ____________________________________________________ 1 Nepotpuna osnovna____________________________________________ 2 Osnovna ___________________________________________________ 3 Srednja ____________________________________________________ 4 Viša škola____________________________________________________ 5 Visoka škola___________________________________________________ 6 Nepoznato __________________________________________________ 9 11. nesposoban) _________ Nepoznato_________________________________________ 6. student. Da li je krivično delo učinio: 90   . Godina rođenja _________________________ 4. Državljanstvo__________________________________________ 9. Prezime ___________________________ Ime_______________________________ 2. domaćica. Nacionalna pripadnost___________________________________ 8.

Sam________________________________________________________ U zajednici s drugim licima kao: Izvršilac_____________________________________________________ Saizvršilac___________________________________________________ _ 12. Podaci o krivičnom delu 15. Koliko je lica učestvovalo u izvršenju dela___________________________ 13. Naziv primenjenog zakona Krivični zakonik_______________________________________________ Krivični zakon Republike Srbije___________________________________ Osnovni krivični zakon _________________________________________ Posebni zakon – van KZ________________________________________ 17. Da li je ranije osuđivan Da: Za istovrsna dela_______________________________________________ Za druga dela_________________________________________________ Za istovrsna i druga dela ________________________________________ Nije ranije osuđivan____________________________________________ Nepoznato___________________________________________________ 14. Da li je krivičnim delom oštećena imovina Da _______________________ 1 Ne_______________________ 2 18. Da li je bio u pritvoru i koliko vremena: Jeste: Do trideset dana ______________________________________________ 1-3 meseci________________________________________________ ___ 3-6 meseci ___________________________________________________ 6-12 meseci __________________________________________________ 12-18 meseci _________________________________________________ 18-24 meseci _________________________________________________ 2-4 godina___________________________________________________ _ Preko 4 godine________________________________________________ Nije bio u pritvoru _____________________________________________ B. Da li je krivično delo ostalo u pokušaju? Da ________________________1 Ne________________________ 2 1 2 3 1 2 3 4 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 91   . Zakonski naziv krivičnog dela _____________________________________________________ Član ____ stav ____ tačka _____ u vezi sa krivičnim delom Iz člana ____ stava ____tačke____ 16.

Da li je uz uslovnu osudu određena posebna mera ili obaveza 11 21 22 23 24 31 32 41 42 51 61 92   . Godina izvršenja dela __________________________ 20. Podaci o izrečenim sankcijama A) Vrsta kazne: Zatvor ________________________________________________________ 1 Novčana kazna__________________________________________________2 Rad u javnom interesu___________________________________________ 3 Oduzimanje vozačke dozvole______________________________________ 4 Sudska opomena___________________________________________ ____ 5 Vaspitna mera____ _____________________________________________ 6 Proglašen krivim. upisati na linijama iznos novčane kazne:_____________ 25. Vrsta odluke i razlozi Odbačena privatna tužba________________________________________ Obustavljen postupak ili odbačena optužba: Delo nije krivično delo___________________________________________ Postoje okolnosti koje isključuju gonjenje___________________________ Nema dokaza da je optuženi učinio krivično delo______________________ Tužilac odustao od optužbe pre glavnog pretresa______________________ Oslobođen od optužbe: Delo nije krivično delo___________________________________________ Nema dokaza da je optuženi učinio krivično delo ______________________ Optužba odbijena: Postoje okolnosti koje isključuju gonjenje ___________________________ Tužilac odustao od optužbe posle započinjanja glavnog pretresa___________ Izrečena mera bezbednosti bez izricanja kazne_________________________ Proglašen krivim__________________________________________________ D. Da li je izrečena kazna uslovna Da _______________________________________________________ 1 Ne______________________________________________________ 2 26. Opština u kojoj je izvršeno ______________________ C Podaci o odluci suda 23. upisati na linijama visinu zatvorske kazne: godina _____meseci________ C) Ako je pod a) zaokružena šifra 2. a oslobođen od kazne______________________________ 7 B) Ako je pod a) zaokružena šifra 1.19.

65.Da: Zaštitni nadzor_________________________________________________ 1 Ispunjenje drugih obaveza_________________________________________ 2 čl. KZ Ne__________________________________________________________ 3 27. Podaci o trajanju postupka Datum podnošenja prijave dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _ Datum prijema optužbe dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _ Datum pravosnažne odluke dan _ _ mesec _ _ godina _ _ _ _ 11 12 13 14 15 16 18 19 20 1 2 93   . Izrečena mera bezbednosti: Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi________ Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi__________________________ Obavezno lečenje narkomana ___________________________________ Obavezno lečenje alkoholičara __________________________________ Zabrana vršenja poziva. Da li je izrečena sporedna kazna Da: Novčana kazna_________________________________________________ 1 Oduzimanje vozačke dozvole_____________________________________ 2 Ne__________________________________________________________ 3 28. stav 2. Da li je oduzeta imovinska korist Da_______________________________________________________ Ne________________________________________________________ E. Broj oštećenih _________________________________ a) Pol: Muški___________________________ Ženski_________________________ b) Starost: Deca mlađa od 14 godina_________________________ Maloletna lica stara 14-18 ____________________ Punoletna lica ________________________________ F. Podaci o oštećenima (žrtvama) 30. delatnosti i dužnosti________________________ Zabrana upravljanja vozilom____________________________________ Proterivanje stranca iz zemlje____________________________________ Javno objavljivanje presude _____________________________________ Nije izrečena mera bezbednosti___________________________________ 29.

94   .

Godina 2009. 2007. 2006.Prilog II Tabele iz Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu/opštinska tužilaštva Zastupljenost krivičnog dela ‘zloupotreba službenog položaja’ na teritoriji tužilaštava beogradskog okruga. 2007. 2006. 2008. 2006. 2008. Godina 2009. 2008. 2007. 2007. 2008. 2007. 2009. 2006. Ukupno predmeta/optužnica godišnje 14 18 23 14 Godina 2009. Prvo osnovno (bivše prvo opštinsko) tužilaštvo u Beogradu Vrsta dela Ukupno predmeta/optužnica Zloupotreba Pronevera Mito (davanje) godišnje položaja 13 4 1 18 6 10 1 17 21 Nema podata0 21 ka 20 25 1 46 17 32 0 49 Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu Vrsta dela Zloupotreba Pronevera Mito (dapoložaja vanje) 2 5 1 4 9 1 11 6 0 6 2 0 Treće opštinsko tužilaštvo u Beogradu Vrsta dela Zloupotreba Pronevera Mito (dapoložaja vanje) 4 3 0 8 5 0 9 5 0 4 4 0 Četvrto opštinsko tužilaštvo u Beogradu Vrsta dela Zloupotreba Pronevera Mito (dapoložaja vanje) 6 8 0 6 11 1 13 8 2 10 4 0 Peto opštinsko tužilaštvo u Beogradu Vrsta dela Zloupotreba Pronevera Mito (dapoložaja vanje) 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Ukupno predmeta/optužnica godišnje 8 14 17 8 Godina 2010. Tabele pokazuju nisku zastupljenost ovih dela u najvećem okrugu u Srbiji. Ukupno predmeta/optužnica godišnje 1 0 0 0 95   . 2006. 2008. Ukupno predmeta/optužnica godišnje 7 13 14 8 Godina 2009.

96   .

Svi sudovi i tužilaštva u Srbiji dobiće softver za konverziju – kao dopunu postojećem sistemu AVP/MEGALIBRA koji je usklađen sa postojećim bazama podataka Ministarstva pravde. Zaposleni u javnoj upravi su potpunosti osposobljeni da rukuju novom bazom podataka. Uneti transparentnost u oblasti krivčno-pravnog procesuiranja slučajeva zloupotrebe službenog položaja i predmeta sa elementima korupcije.Prilog III Istraživački tim za borbu protiv korupcije SIŽE PROJEKTA “PRAĆENJE ZASNOVANO NA ČINJENICAMA” OPŠTE INFORMACIJE Naziv projekta Unošenje transparentnosti u praćenje krivično-pravnog procesuiranja slučajeva korupcije Oblast projekta Krivično-pravna transparentnost SADRŽAJ Geografsko područje Srbija Trajanje projekta 18. Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog zavoda za statistiku – koji omogućuje razmenu automatizovanih unosa podataka i utiče na smanjenje kadrovskih i finansijskih potreba. a državni službenici i eksperti obučeni da analiziraju sadržaj baza podataka. a služi za praćenje rezultata strategije za borbu protiv korupcije u policiji i pravosuđu. Vlada Srbije dobija “barometar transparentnosti sistema” koji omogućuje direktno praćenje i analizu antikorupcijskih mera.24 meseci Ciljevi projekta  Podsticanje usvajanja mera u oblasti krivično-pravne politike zasnovanim na činjenicama Svrha projekta   Izraditi instrument koji se zasniva na činjenicama. Rezultati projekta    97   .

Druge dve stvari još više komplikuju situaciju. za interne potrebe. U vezi s tim.. čak i ako se izvrše korekcije za broj stanovnika. ističe da efikasnost srpskog tužilaštva i presuđivanje krivičnih dela korupcije mora da se unapredi.-2014. Informacioni instrumenti u sudovima i tužilaštvima u najboljem slučaju daju neku grubu statistiku o ukupnim predmetima.  Velike razlike u stopi prijavljivanja. na primer. a zatim kakav je njihov ishod na sudu. ima još mnogo toga da se uradi. kao što je istaknuto u novoj Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije (2011. Komparacije za period od nekoliko godina i između tužilaštava i sudova otkrile su između ostalog:  Postojano smanjenje broja korupcijskih slučajeva: manji priliv. Ne zna se. To znači da i u slučaju da se efikasnost poveća.  Veoma malu zastupljenost nekih ključnih dela. što onemogućuje celovit pregled. što otežava neophodnu transparentnost sistema. presuda i kazna.-2009. Kao posledicu. baze podataka Republičkog zavod za statistiku mogle bi biti korisne u te svrhe. On obuhvata različite vidove korupcije kao i druge vrste prekršaja koji ne uključuju korupciju. treba spomenuti da je Evropska komisija nedavno usvojila odluku o primeni periodičnog mehanizma izveštavanja da bi se povećala transparentnost antikorupcijskih mera država članica. mada bi se očekivalo povećanje usled pojačanih anti-korupcijskih mera. S jedne strane. nema instrumenata kojima be se to izmerilo. postojeći informacioni instrument se ne primenjuje u celoj Srbiji na koherentan i komparativan način. nemoguće je pratiti jedan predmet na njegovom putu od početka do kraja procesa. Izveštaj Greco iz 2010. da bi dobio što precizniju sliku o procesuiranju krivičnih predmeta.  Nepotpuno evidentiranje bitnih podataka kao što je oduzimanje imovinske 98   . koliko se optužnica odbaci prema vrsti korupcije.  Značajne regionalne razlike u procesuiranju sličnih predmeta: optužba. Najpre. do novembra 2011. Drugo. imamo neku vrstu ‘slepog pravosudnog sistema’.) koja je trenutno u početnoj fazi izrade. zbog čega se nema tačna slika o stvarnom stanju stvari. Naš tim je sproveo svoje istraživanje u periodu od oktobra 2010. Ukratko. odrednica ‘zloupotreba službenog položaja’ je suviše širok pojam. kao što je mito (uzimanje i traženje). međutim odvojeno za tužilaštva i sudove. naš tim je izvršio detaljnu analizu baze podataka u vlasništvu Republičkog zavoda za statistiku za period 2007. ali baze podataka tužilaštava i sudova se ne uklapaju zbog drugačijih identifikacionih brojeva i drugih različitosti.Obrazloženje Korupcija ostaje visoko na listi prioriteta. Zaista. neophodno je da ta efikasnost bude vidljiva u zemlji i šire. Uprkos ovakvoj situaciji. ili koliko se slučajeva istraži ili krivično procesuira u svakom tužilaštvu. Međutim. Naš zaključak je da upravljanje informacijama u sistemu pravosuđa ne omogućuje neophodnu transparentnost.

jer na nivou pojedinačnih predmeta nije moguće pratiti njihov tok kroz ceo sistem. Naša opservacija ima još veću težinu ako se zna da je naš tim analizirao samo pravosudni sistem.000 evra 99   .  Definisanje politike borbe protiv korupcije zasnovane na činjenicama Očekivani budžet 300. znamo samo njene principe.  Skupljanje podataka i analiza. Drugim rečima.  Obuka službenika državne uprave za upotrebu sistema. vreme trajanja postupka i dužina zatvorske kazne.koristi. ali ne i primenu. Ova odstupanja i nedoslednosti došli su do izražaja zato što je naš tim imao priliku da radi na neobrađenim podacima Zavoda za statistiku. bilo tokom vremena ili na nivou sudova.  Testiranje sistema.od policije do poslednje sudske instance. Put od prijavljivanja slučajeva ili otkrivanja od strane policije do tužilaštva ostao je van domašaja.  Anketa među zaposlenima u državnoj upravi o glavnim problemima postojeće baze podataka AVP/MEGALIBRA. Nema drugih izvora koji bi osvetlili procesuiranje slučajeva. ukoliko postoji politika borbe protiv korupcije. Korisnici  Ministarstvo pravde  Ministarstvo unutrašnjih poslova  Republički zavod za statistiku  Civilno društvo Predviđene aktivnosti  Opis postojećih ‘instrumenata praćenja’.  Izrada softvera za konverziju.  Stavljanje sistema u primenu.

100   .

izbegavanje Na početku povremena. izbegavanjem i nezadovoljavajuća Veoma dobra Nesaradljiva Postignut cilj istraživanja Do sada nema dostupnog materijala za istraživanje Nema dostupnog materijala za istraživanje Nema korisnog materijala za istraživanje Odbijena Moguća saradnja. kasnije bez odgovora Veoma dobra Veoma dobra Veoma dobra Odbijena/pogrešne informacije Sa nedostacima. potpuna saradnja Pokušana – cilj istraživanja neostvaren Pokušana. ali nedovoljno slučajeva Nema Postignut cilj istraživanja.Prilog IV Evaluacija saradnje sa institucijama INSTITUCIJA KORESPONDENCIJA SARADNJA Republički zavod za statistiku Državna revizorska institucija Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu ličnih podataka Agencija za borbu protiv korupcije Poreska uprava Uprava carina Uprava za javne nabavke Savet za borbu protiv korupcije Policija – Ministarstvo unutrašnjih poslova Ministarstvo pravde Sudovi Apelacioni sud u Beogradu Specijalno odeljenje za organizovani kriminal Prvi osnovni sud u Beogradu Drugi osnovni sud u Beogradu Tužilaštva Republičko javno tužilaštvo – Odeljenje za borbu protiv korupcije Specijalni tužilac za organizovani kriminal Više tužilaštvo u Beogradu Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu Veoma dobra Zadovoljavajuća Zadovoljavajuća Zadovoljavajuća Zadovoljavajuća Zadovoljavajuća Obustavljena Veoma dobra Bespotrebno komplikovana. ali neproduktivna Postignut cilj istraživanja   Postignut cilj istraživanja   Postignut cilj istraživanja   Nema Praktično obustavljena Postignut cilj istraživanja Nema Veoma dobra Postignut cilj istraživanja 101   .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful