Uvodno predavanje Retorika je umee da se o svemu moe lepo govoriti: Lomonsov Definicija ima izvorite u klasinom poimanju.

Retorika je nauka o vetini besednitva. Retorika je nauka, teorija i vetina o besednitvu, a besednitvo je govorna praksa. Retorika se zasniva na etici i estetici. Platon: Retorika bez etike je pogubna za socijalni ivot On uvodi etiku dimenziju u retoriku. Cilj(Ciceron): 1. 2. 3. Docere Delectare Movere

Teorija govornih inova Dona Ostina

Svaki govorni in bilo da je iznet kao javni govorni ili pisani in zasniva se na 3 bitna momenta: 1. Momenat Lokucije(locutio) gramatiki nivo teksta to je sadraj, ono ta je napisano 2. sadraja: a) (I)Elokucija(elocutio) interpretirani nivo teksta interpretacija verbalni elementi

- govorna radnja podrazumevamo nain govorenja koji se moe definisati nekom glagolskom imenicom ili glagolom. Osnovni nain kako se kazuje tekst - govorna gesta svi propratni fenomeni koje moemo proizvesti govornim aparatom b) neverbalni elementi

- mimika - telesna gesta

- pokret tela u prostoru neki aspekt(proksemika) * Edvard Hol Nemi jezik

3. Perlokucija(perlocutio) efekat koji se izaziva u auditorijumu komunikacioni rezultat

Actio izlaganje govora Vox verbalno Corpus - neverbalno

AKCENTI - Jezik ima dve dimenzije:

1. 2.

Kvalitet akcenta melodija(silazna, uzlazna) Kvantitet akcenta duina(kratka, duga)

- Jednoslona re moe da nosi silazne akcente. - Dvoslona: na prvom slogu sve vrste akcenata, drugi slog nije akcentovan(jer je poslednji) - Troslona: na prvom slogu sve vrste, na drugom samo uzlazne, poslednji neakcentovan - Vieslona: na prvom slogu sve vrste, poslednji je neakcentovan, a svi izmeu mogu da nose samo uzlazne

Opis

Retorska veba koja jasno predstavlja neki predmet kao da ga jasno stavlja pred nae oi.

Predmet opisa mogu biti dogaaji, zbivanja, pojave, procesi, kao i prostor i vreme. Na grkom ekfraza U antici su postojale ustaljene tehnike opisa: opisani predmet mora itaoca da preobrati u gledaoca. Predstavlja vaan deo govora, pogotovo sveanih i pounih Opis ima uvodni deo, jedan pogled i drugi pogled na fenomen Sermocinatio opti naziv za slikanje karaktera Posebna vrsta sermocinatia je etopeja slikanje karaktera odreene linosti. Subjekt je poznato lice a mi samo izmiljamo njegov karakter Prozopopeja nastaje kada se izmilja i lice i karakter Faze etopeje sloena je kada se koriste svi elementi 1. 2. 3. patetikai prikazuje oseanja linosti etikai prikazuje osobine poznatog lica miktai i oseanja i osobine

Kultura je nenasledna informacija, nain njenog uvanja, akumulacije i prenoenja na potomstvo. Kultura je uvek izraz drutvenog bia zajednice * Crnjanski Kod Hiperborejaca(majeutika) Retorika ima 2 oblasti 1. 2. a) b) c) d) e) Materia artis sadraj Partes artis: inventio dispositio elocutio stilski aspekt memoria actia

- elocutio i actia nain kako e se neto iskazati *

Rakurs

kretanje kamere po visini

1. ablji od dole prema gore, hiperbolisanje 2. Nulti na nivou ovekovog oka 3. Priji od gore prema dole

*Nastavak opisa Detaljan opis lica, stvari i dogaaja koji autor daje na osnovu linog veinom izmatanog vienja Iscrpno, do detalja opisivanje umetnikih dela, spomenika, graevina ali i dogaaja i ljudi Kada je re o dogaajima i zbivanjima najee se opisuju procesi ljudskog rada, postupanja i ponaanja ljudi i drugih ivih bia Hipotipoza srodna ekfrazi. Hypotiposis/ opis, skica, nacrt/ Za hipotipozu vai da je to opirno prikazivanje fenomena ali sa izuzetno pojaanom ivou kao da se to to je prisutno nalazi pred naim oima i kao da je prisutno Antika retorika razlikuje nekoliko vrsta opisa 1. Dijatipoza hipotipoza u uem smislu, najsugestivnija hipotipoza ili ekfraza, opis koji je pred nama ima takvu ivost da imamo oseaj kao da smo mi sami prisutni u dogaaju 2. 3. 4. 5. 6. Pragmatografija ivo prikazivanje neke radnje Efikcija opisivanje ljudskog tela i odee Ikon preuzan opis nekog fizikog predmeta Karakteriza opis osobina i karaktera bia ili fizike prirode Prozografija opis izgleda neke osobe

7. Prozopopeja (lat. personificatio) otelotvorenje, kada se o neivim stvarima ili apstraktnim pojmovima govori kao da su ivi. Participira u struktuiranju alegorija i metafora. Posebna vrsta je oivljavanje u tekstu govora pokojnika, fiktivnih likova ili ivotinja kojima se daju osobine ljudi(basna) 8. a) b) Vizija hronotopizacija, opisuje se prostor i vreme: hronografija prenos u neko drugo vreme topografija prenos dogaaja u neko drugo mesto

- Tolkin

Basna kao retorska veba

Kratak, sloen anr oblikovan pomou vie stilskih postupaka: 1. 2. personifikovani naratio alegorini naratio

Amplifikacija proirivanje Deduktivni princip iz opteg ka posebnom: Promition -> telo basne Induktivni pristup(Dositejeva basna): Telo basne -> Epimition Promition, epimition naravouenije Shema: 1. 2. 3. a) 4. 5. Pohvala autoru Ui tip naravouenija: izvodimo zakljuak Ekfraza svih likova po fizikim i karakternim osobinama Comparatio(similis/diferentia) Zakljuak u vidu najoptijeg naravouenija

Progymnasmata
Progimnasmata vrste vebi za praktikovanje govorne vetine 1. 2. 3. 4. fabula basna naratio nije isto to i fabula, pripovedanje usus pouan iskaz sententia nastaju iz uzusa, klasina izreka

5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

refutatio pobijanje tvrdnje confirmatio dokazivanje, govor u korist neega locus communis opte mesto laus pohvala vituperatio prekor, ta je u tome to je loe dobro comparatio poreenje sermonatio slikanje karaktera, imitacija descriptio opis, exfrasis positio teza, stav o neemu legis latio govor u ime zakona amplificatio proirivanje

Naratio

Aristotel: svako kazivanje koje ima poetak, sredinu i kraj Ne mora obavezno da ima radnju i dogaaj Fabula ima elemente dramske radnje Sadri veliki broj fragmentarnih nizova(Uliks) Naracija: 1. 2. fabularna fragmentarna, nefabularna

Fabula je vrsta naracije

Inventio
Oznaava pripremu govora koja obuhvata razmiljanja o temi koja je predmet nae panje, istraivanje i pripremanje materijala koji je u vezi sa temom.

Tema ono o emu elimo da govorimo, tj. ono to tvori jedinstveno znaenje sadraja koji govorimo. Ulazi u upotrebu tek u 20. veku, a kasnije se umesto o temi govorilo o ideji ili poruci knjievnog dela. U tradicionalnoj krtici tema predstavlja apstraktni primer prikazivanja odnosno njegovu sredinju ideju. Kralj Lir tragedija starosti, objedinjuje niz podtema: odnosi u porodici, nezahvalnost, egoizam, srebroljublje, slavoljublje, borba oko vlasti. Sveukupnost dogaaja koji ine ivotnu osnovu ili situaciju iz koje izranja filozofski, socijalni, estetski ili ma koji drugi ideoloki problem. Ruski formalisti temu definiu kao jedinstveno znaenje pojedinanih sadraja nekog dela tako da se moe govoriti o temi celog dela kao i o temi pojedinih njegovih delova. Boris Tomaevski: Temu poseduje svako knjievno jeziko delo koje ima neko znaenje. Faze inventio-a(iz ovoga se sastoji): 1. 2. 3. 4. 5. Kritiko razmiljanje o predmetu govora Traganje u arhivi sopstvene memorije Prikupljanje informacija do kojih dolazimo razmiljanjem o temi Zapisujemo Priprema fia(izvodi, citati, sentence, podaci o izvoru)

Zadatak inventio-a: 1. 2. Izbor materijala tj. injenica koje e ui u govor Modeli njihovog dokazivanja

injenice se dokazuju putem naroitih postupaka u prezentaciji izloenih injenica -> Silogistike figure: 1. stava: Kategoriki silogizam najjednostavniji oblik dokazivanja, ima tri

- svi ljudi su smrtni - Marko je ovek - Marko je smrtan

Primenjuje se u deijem uzrastu. 2. Entimem preskae drugi stav skraeni oblik kategorikog silogizma gde se

- Marko je smrtan kao ostali ljudi

3. Kvazidilema kada se u argumentaciji iznose 2 suda, od kojih je jedan izrazito sumnjivog karaktera a drugi vrlo privlaan i istinit. Tako se sabesedniku ostavlja da bira izmeu jednog oigledno nepoeljnog i oigledno poeljnog zakljuka 4. Epiherema kada svaka premisa sadri sopstveni sud

5. Sorites sud najsloenije strukture, niz ubedljivo povezanih stavova(pozitivnih ili negativnih) koji logiki proistiu jedno iz drugog, a ne moraju biti istiniti. Za sorites je tipino gomilanje glavne ideje i poantiranje. (Sirano de Bererak) U osnovi se slui duhovitou. 6. Retorski primer sf. analogijske argumentacije njime se neki dogaaj, slika, linost dovodi u vezu sa nekim zbivanjem, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu, najee po slinosti /argument ad hominem/ je argument kojim se dokazuje nedoslednost i licemerje protivnika, tako to se argument koji protivnik koristi okree protiv njega. 7. Locus comunis opta mesta misli i teme koje su svima poznate, kliei o svakoj stvari; Govornikova vetina korienja fonda svog opteg znanja. Aristotel u Retorici izdvaja 3 vrste optih mesta: Opoziti: a) b) c) moguno nemoguno malo veliko univerzalno individualno

28 mesta logikog silogizma, to slui openhaueru da napie Eristiku dijalektiku, vetina svaanja Uenje o mestima izlae u Topici(logiki spis)

Dispozicija
Raspored misaone materije koju smo odabrali za nae govorno izlaganje. U dispoziciji se ui kompoziciona struktura onoga o emu elimo da govorimo U antici se naziva hrija(kompozicija govora) Aristotelova hrija: 1. 2. 3. 4. Proemium uvod Protasis izlaganje Pristis jemstvo, vera, potvrda Epilogos zakljuak

Kvintilijanova hrija: 1. 2. 3. 4. 5. Exordium uvod Naratio izlaganje Probatio obrazlaganje Refutatio pobijanje, obrazlaemo negativne aspekte fenomena Conclusio zakljuak

Ciceronova hrija: 1. Protasis uvod, o emu je re

2. Etiologia povod, uzrok; postavka, iznese se stanje o fenomenu i postavi se primer 3. 4. Amplificatio pro et contra razrada; debata, zakljuuje obrtom Conclusio zakljuak

Aftonska hrija(osmodelna hrija) Hrija - grki: govor ili beseda po nekoj shemi I I 2 3 4 5 1 Exordium uvodna pohvala fenomenu, - bit i esencija fenomena Expositio proirivanje teme Causa dokazivanje tanosti Contrario pobijanje protivnih miljenja o fenomenu Simile comparatio navoenje srodnih pojava koje idu u prilog fenomenu

II

6 7 I III

Exemplum primeri potvrde istinitosti Testimonium iuditium slina iskustva drugih o posmatranju fenomena 8 Conclusio exhortatio zakljuak i podsticanje slualaca da deluju u skladu s onim o emu se govori U periodu prosvetiteljstva pretvara se u trodelnu hriju: 1. 2. 3. Uvod Razrada Zakljuak

- Dositej Struktura paragrafa 1. 2. 3. Topic sentence Supporting sentences Ending sentence

Moramo se voditi naelom sklada 1. 2. Progresija pronalaenje najboljeg logikog niza i veze meu tezama Jedinstvo

3. Ravnomernost da se pojedinim podtemama vezanim za vremena temi daje onoliko prostora koliko je ta tema vana Gregori Megvajer

Posmatranje slike
Tajna veera 1. Priroda naracije

fabularna(Van Gog); montaa je linearna, a dominanta je u prostoru nefabularna(Kandinski); motaa je nelinearna, a dominanta je u vremenu 2. Dinamika slike

aktivna pasivna 3. Funkcije naracije

Sadraj: 1. funkcijsko jezgro

2. katalizator Kvalitet: 3. indicije 4. informanti

Trodelna hrija
Uvod prvi zadatak je da zadobije panju slualaca (captatio benevolentiae), drugi da ga vee za predmet o kojem govorite. Stvara oseaj samopouzdanja. Najgori poetak je komunikacioni um. Mora biti najbolje uveban deo besede, valja ga zabeleiti na konceptu. Valja ukazati na znaaj problema o kojem govorimo, dati primere koji e izazvati ok ili radoznalost, emotivni sloj se pokree. Treba da se zasniva na nekoj ali, anegdoti. Dati kratak citat. Aluzija na neku misao prethodnika. Ciceron je svoje besede zapoinjao nizom provokativnih pitanja. Topos skromnosti lo poetak. Formalne laskavosti. Dobar uvod se zavrava jasnim nagovetanjem fenomena o kojem govorimo. Razrada najobimniji i glavni deo besede (body of the speech). Treba ih(delove razrade) oznaavati, najee arapskom nomenklaturom. Svi delovi razrade imaju 2 bitna dela: 1. expositio otvori problem u svim glavnim aspektima 1) irenje ideje koju obrazlaemo divisio 2) razbijanje teme po pitanjima na sastavne delove particio 3) iznoenje razliitih stavova o njima amplificatio 4) dokazivanje confirmatio 5) pobijanje suprotnih stavova refutatio Katon Jednostavnost je oblik istine simplicitas veri forma est Koristi se Ciceronova i Kvintilijanova ideja da se pomou pitanja obrazlae tema

2. argumentatio da ponudi sluaocima svoju argumentaciju Bitni su dokazi i injenice koje emo upotrebiti, jer oni utiu na efektnost i ubedljivost. Primeri koje izlaemo treba da budu jednostavni ali da ostave snaan utisak. Primeri ne treba da se gomilaju. Greka je kao dokaz uzimati sopstveni primer. Bitan je raspored dokaza, dokazi se mogu gradirati. Stilski postupci prilikom argumentacije: 1. Figura verovatnoe verovatno je ono to se veinom dogaa; vrlo se esto koristi kao argument Eikos 2. Aristotel ukazuje na slinost verovatnog i znakova 3. Vanost antiteze 4. Poreenje 5. Metafore, alegorije Potporni materijal mogu biti razliita miljenja strunjaka, narodne umotvorine, definicije, dedukcije, statistiki podaci, precizne numerike vrednosti. Izvor na koji se pozivamo mora biti kompetentan i aktuelan Zakljuak za kraj govora dobro je dati neki citat, sentencu, duhovit obrt, da se istakne poenta sa poetka besede . Moderni zahtevi su da zakljuak bude 5-10% celog govora, da bude dramatian i da sadri izazov za sluaoce. Inauguraciona beseda Dona Kenedija. Delovi zakljuka: 1. recapitulatio 2. peroratio buenje emocija kod sluaoca. Po Kvintilijanu ima dva cilja: 1 - da osvei pamenje i 2 da deluje na afekte sluaoca pars patetika Ex tempore unapred pripremljen govor koji se uivo realizuje na osnovu pripremljenih teza. Neponovljiv je, iv, nadahnut, imamo stalni kontakt sa publikom In promptu bez mogunosti da govor unapred pripremimo, govor smesta; Da u momentu napravimo misaoni koncept reenica. Nikada ne treba da bude dug, treba da sadri jednu do 3 podideje, obavezno primer, maksimum da traje 5 minuta. Glavna misao treba da kazuje jednu ideju ; glavnih ideja ne bi trebalo da bude vie od 5. Ono to elimo da naglasimo oznaimo cezurom. Timon(francuski teoretiar besednitva iz 19. veka) podela govornika: 1. Oni koji itaju ono to su napisali 2. Oni koji izgovaraju ono to su nauili napamet 3. Oni koji improvizuju na osnovu dobre pripreme

Istorija retorike Nauna teorijska disciplina koja prouava i utvruje principe i pravila govornitva Platon: cilj govornitva je istinu govoriti, bio je protiv Sofista Kvintiijan: da naui dobro govoriti u skladu sa istinom Gorgija: zalagao se da je cilj govornitva da estetskom snagom i vetinom stvara uverenje o predmetu koji se govorom iznosi smatrao legitimnom da se samom lepotom govora(nadgovora) nadgovori po cenu istine i dobra 3. vpne, vreme stare Grke, nastaje kao posledica Trasibulove tiranije, sele se na Magna Greciju Konar, Tisija i Gorgija sa Magna Grecije prenosi vetinu besednitva u Atinu Smatra se da od Gorgije potie podela besednitva na tri kategorije: 1. politiko savetodavno genus deliberativum 2. sudsko / juridiko forenziko 3. paradno / pohvalno genus laudativum(epideiktiko) Izmislio neke stilske figure, Georgijanske figure: kontrast 3 stila govorenja: Kvintilijan 1. Niska ili jednostavna stilska vrsta: genus subtile Prikladan za obian govor, slui za saoptavanje i pouku; docere 2. Srednji ili cvetni stil: floridum genus/genus medium Uglaen stil sa retorskim figurama s ciljem da da prijatan izraz. Dunos mu je delectare 3. Uzvieni stil grande genus sublime Za krupne i patetine teme; slui se svim raspoloivim sredstvima i ukrasima(ornatus) kako bi pokrenuo sluaoce na akciju movere Sa Helenizmom sredite retorike postaje Pergamon i ostrvo Rodos 323/21 gpne 1. Azijanizam aktuelan u 3 v.p.n.e, kida odmerenost i proporcije antikog govornog stila, koristi se ukrasima 2. Aticizam reakcija na azijanizam, javlja se u 2. veku pne, a zalae se za povratak istog jasnog stila sa minimalnom kienou, za stil antikih pisaca iz 5. i 4. veka pne, Tukidid i Demosten *Ciceronizam nastaje u renesansi i traje sve do kraja 19. veka jer se u renesansi i srednjem veku koristio stil koji se oslanjao na Ciceronove spise: jaka opta mesta, indukcija, obrt, slikovitost i poreenje

Materia artis
1. Vrste beseda prema sadraju:

a) b) c) d) e) 2. a) b) 3. a) b) c) 4. a) b)

sudsko ili juridiko politiko ili deliberativno crkveno ili omilitika vojniko prigodno ili orideiktiko prema nainu pripreme: pripremljen i proitan improvizovan govor prema auditorijumu: namenjena masovnom auditorijumu u neposrednom kontaktu ciljnom auditorijumu gde vas sluaju kompetentni obraanje posredstvom medija(tv i radio) prema tehnici kojom se izvodi: klasina beseda debata

3 osnovne funkcije govora 1. docere/probare pouiti 2. delectare/conciliare zabaviti 3. flectere/movere pokrenuti

Vetine
Tehne/ars/art nastaje zajednikim delovanjem prirode(talenta), ponavljanja svrishodnih aktivnosti(vebanja) i iskustva Svesno, plansko delovanje, opredmeeno delovanje Vrhunac vetine je virtuoznost sposobnost koja odgovara zahtevima savrene vetine vrlina(Grci, Rimljani) anete/virtus Kada vrlina postane mana; kakia, kakai/vilium Klasine vetine se dele ili prema delu ili prema vetaku 1. Pojetike proizvoake, izvoake 2. Praktike 3. Teorijske etvorolana deoba vetina: Rim 1. Slue profesionalnom sticanju novca i materijalne dobiti artes vulgares et sorbidae 2. Pozorine artes ludicrae 3. Ubija vreme, dokoliarenja artes pueriles 4. Slobodne vetine koje neguju graani da stiu novac artes liberales SEPTENIUM:

Trivium: gramatika, retorika, dijalektika Kvadrivium: geometrija, aritmetika, astronomija, muzika

*Retori: Homer, Platon, Empedokle, Aristotel, Koraks, Sofisti, Gorgija, Katon, Ciceron, Kvintilijan, Tacit *Grko i rimsko besednitvo: Ezop, Tisija, Antifont, Lisija, Isokrat, Demosten, Isej, Agripa