P. 1
Assimil - Novi Francuski Bez Muke Sa Integrisanim Audiom

Assimil - Novi Francuski Bez Muke Sa Integrisanim Audiom

4.0

|Views: 653|Likes:
Published by jerygo
Novi Francuski Bez Muke
Novi Francuski Bez Muke

More info:

Published by: jerygo on Sep 28, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/26/2015

pdf

text

original

NOVI

ldarwf(a (ura
L'EPlJf'JtECI
metoda dan о dan

Novi francuski
bez muke
Anthony Bulger
uredivacka pomoc
Jean-Loup Cherel
Preveo i prilagodio
Goran Zivanovic
Drugo iztkmje
Ilustracije Jean-Louis Gousse
Izdavacka k:uca
Я L'EPIJi!l('ECI ®
Novi Sad
Assimil 1998 ISBN: 978-86-7354-219-5
v
SADRZAJ
Predgovor IX
Uvod XI

lekcija strana
А Paris 1 1
М Е Т О Е
Au magasin 2 5
Au cafe з 9
Au cafe (II) 4 13
Une conversatjon telepbonique ... 5 19
des idees toutes faites ... et des dictons
Les achats 6 23
ilustrovane knjige, sa lekcijama i vezbama Revision et notes 7 27
srnmJjenim na kasetama i kompakt iliskovima Une visite 8 29
Tres simple! 9 33
Bonsoir, п Duclos 10 37
Un peu de revision 11 41
Arapski bez muke
Un tour dans Paris 12 45
Holandski bez muke
La bel\e musique 13 49
Revision et notes 14 53
Engleski* Petites annonces 15 55
Francuski bez muke*
Des achats ... ! 16 59
Francuski u upotrebl
Au telephone (1) 17 63
Au telephone П 18 67
Poslovni francuski
Deux conversations au restaurant 19 71
Novi nemacki Ь е muke* Encore un peu de revision 20 75
Madarski bez muke
Revision et notes 21 79
Novi italijanski Ь е muke*
Les passe-temps nationaux 22 81
Le loto 23 85
Novi spanski bez muke* Le passe-temps numero 1 24 89
Spanski u upotrebl
Deux blstoires б 25 93
Que fait Monsieur Duclos le matin? 26 97
Les commerr,:ants 27 101
* naslovi koji su objavljeni
Revision et notes 28 105
Questions riilicules 29 107
VI
'\
п
Chez Monsieur Duclos 30 111 La Tour Eiffel 65 251
Chez Monsieur Duclos (suite) 31 115 La promenade du dimancbe 66 255
Le metro 32 119 L'optimiste et е pessimiste 67 259
Quelques questions 1 Au guichet 33 123 Le corps bumain 68 263
Au musee 34 129 Le corps humain (suite et fin) 69 267
Revision et notes 35 133 Revision et notes 70 271
Les secretaires 36 135 Une deception 71 275
Une soiree au theatre 37 139 Le lendemain, dans un grand 72 279
Le Septieme Art 38 143 restaurant
argument convaincant 1 39 149 Oh, les beaux jours! 73 283
А la fortune du pot Le grand ecran 74 287
La rue Mouffetard 40 153 Une consultation efficace 75 291
Reservons une а Ы е 41 157 Detendons-nous 76 297
Revision et notes 42 161 Revision et notes 77 301
Que faites-vous dans la vie? 1 43 163 La femme est а patronne 78 303
Definition d'une administration 165 La politique 79 307
Monsieur Duclos accueille un п 44 167 Les sondages 80 311
Monsieur Duclos trouve son client 45 173 L'argot 81 317
А б 46 177 Un voyage а Beaune 82 321
Pas si vite 47 181 Voyage а Beaune П 83 325
Quelques expressions idiomatiques 48 185 Revision et notes 84 329
Revision et notes 49 189 Une visite а Beaune (fin) 85 333
Une lettre 50 191 А 1 'ecole primaire 86 337
R.S.V.P. 51 195 Faites attention а "faire" 87 341
Un enrretien d'embauche 52 199 Le petit ecran 88 345
Encore le passe! 53 203 Le Tour de France 89 351
Une mauvaise rencontre 54 207 А vez-vous blen lu? 90 355
... mais il а surtout bu 55 211 Revision et notes 91 359
Revision et notes 56 215 Aux Armes, Citoyens! 92 361
Deux Ь reponses 57 217 Le savoir-faire 93 367
Un peu de tourisme 58 221 Stereotypes 94 371
Un peu de tourisme (suite) 59 225 Joindre l'utiJe а Ь 95 375
Prendre le train
60 229 Les taxis 96 379
Location de voitures 61 233 Un pot-pourri d'expressions 97 385
Ne soyons pas trop serieux 62 239 idiomatiques
Revision et notes 63 243 Revision et notes 98 389
Bonne route! 64 245 Le г 99 393
vm
Admettons
La candidature
Une reponse
L'entretien d'embauche
Felicitations
Revision et notes
On demenage
Montons а Parjs
Le quartier
Le premier jour chez Toutvu
La rentree
La routine
Revision et notes
Au revoir et а Ь б
Gramaticki dodatak
Recnik
100 399
101 403
102 409
103 415
104 421
105 427
106 431
107 435
108 441
109 449
110 455
111 461
112 467
1 З 471
476
502
..
IX
Predgovor novom izdanju
з novo izdanje "Francuskog bez muke"?
Francuski jezik е itekako "ziv" jezik buduci da ga danas
govorj viSe od 125 miliona ljudi u preko 30 zemalja. Pored
toga, njegova upotrebaje veoma rasirena diplomatiji, nau-
ci, umetnosti, modi i mnogim drugim Ь Ь svo-
je gramaticke preciznosti francuski jezik ј е и Ь jezik:
nekoliko svetskili organizacija. Francuska drZava aktivno
brani i promovise svoju kulturu i jezik preko д Franco-
phonie, samita frankofonili zemalja.
A1i Francuska nema monopol nad francuskim jezikom! Bel-
gijanci i Svajcarci ctaju takode Ь ctoprinos u oeuvanju
ovog jezika dok su К najvatreniji branitelji de la
langue franraise. 1 imigranti takode imaju svoju ulogu u
sirenju i Ь francuskog jezika. 1 na kraju tu ј е i
lnternet koji kao neka elektronska Vavilonska kula р о ш а е
da francuski jezik dopre do sve cetiri strane sveta i pored
nezaustavljive dominacije engleskog jezika.
Od kada ј е ova knjiga napjsana pre petnaest godina, svj
gore navedeni cinioci su toliko promenili francuski jezjk da
ј е Ь neophodno uradjti nesto р о п novog izdanja.
BuduCi da Asirnilovi korisnici и samo najbolje, od-
lucili smo da uradimo nesto р о tom pitanju.
Tekstovj su izmenjeni u razumnoj meri da Ь se prikazale
promene u Ь reeniku ј Ь AJi ponegde
izrnene nisu Ь dovoljne. Ь toga smo dodali dvanaest
potpuno novih lekcija koje prate zjvot jednog mladog bra-
cnog para u п Francuskoj. К а о ј uvek kada biramo
jezicke elemente za novj Щ pokusali smo da Ь
remo izmedu reci ј izraza koji brzo nastaju i nestaju ј onih
drugih koj i и opstaju. Naravno, nas Ь ј е subjektivan,
ali ј е za osnovu uzeta svakodnevna i medijska upotreba je-
zika u proteklih desetak godina.
х
Jos jedna promena koju eete takode primetiti ј е upotreba
jedinsrvene evropske valute, evra, kada se govori о cenama i
drugim novcanim iznosima. Iako u vreme pisanja ovog dela
evro jos uvek nije u Ь sigurni smo da с е uskoro uCi
i u jezik i odlucili smo da malo predvidimo srvari.
Ali jedna srvar se sigumo nije promenila: Asimilova metoda
koja se oslanja na va5u prirodnu sposobnost ueenja i koju
karakterisu opusten i eesto humoristiean pristup i ucenje
bazirano na kratkom svakodnevnom druienju sa jezikom
koji se uci.
Nadamo se da cete uzivati u
Novom francuskom bez muke.
Х Ј
UVOD
Ova metoda nije potpuna. Ona zahteva jedan Ь eleme-
nat: vas prirodan dar za ueenje i usvajanje.
Mi cemo vam pomoci da naucite francuslci jezik na gotovo
isti nacin na koji ste naucili i srpski jezik: slusanjem, pona-
vljanjem i izvlacenjem zakljuCaka. 1 na kraju ste progovorili.
Nema nikakvog cuda ni tajne. Podelili smo kurs na dva dela
odnosno .,faze". Prva faza zahteva malo napora: pasjvnaje.
Slusate, ponavljate ј pokusavate da razumete. Druga faza se
zasniva na dotad stecenom znanju i Ь vas da gra-
djte sopstvene recenice ј izraiavate licne ideje.
Istina е da smo malo varali tako sto smo birali gramaticku
progresiju koja malo р о malo uvodi posebnosti francuskog
jezika wnesto da vam ponudimo celokupnu gramatiku Ь е
ikakvog reda u predstavljanju kao sto se to de5ava kada ucite
jezik u samoj govornoj sredini (ne Ь upravo tako
ste nauCili i srpskijezik). Ali u svakom slucaju nismo poku-
sali da negativno uticemo na va5 prirodan dar razumevanja
tako sto Ь sve odmah obja5njavali. Umesto toga, prvo
cemo vam jednom ili dvaput ponuditi neku ree iii izraz, а
zatim u nekoj od narednih lekcija detaljnije objasniti njihovu
upotrebu. Na taj nacin eete bazirati svoje znanje na isku-
stvu, а ne na osnovu nekog skupa praviJa. Nista se ne bri-
nite! Samo se opustite i ucite.
Ako pridete ovom kursu na opusten nacin umesto da sve
analizirate i traiite .,logicno obja5njenje" Ь veeine
odraslih ljudi koji uce neki jezik), ako naucite da cenite
zadovoljsrvo razurnevanja, tada cete usvojiti ovaj jezik na
sasvim prirodan nacin i za relativno kratko vreme.
х п
Kakav "francuski jezik"?
Unapred se izvinjavamo ш Namemo smo
zanemarili knjiievni aspekat francuskog jezi.ka. Vee od sa-
mog ё razgovori koje slusate su svakodnevni i realni
k?l!ko е to moguce u jednoj metodi za ueenje jezi.ka. Osla-
se svakodnevne razgovore, ustaljene izraze i
reet sa koJlma с е se stranac u Francuskoj stalno susretati.
Nakon otprilike eetiri meseca redovnog ueenja, moci cete
da razumete Ь razgovore i da se izraiavate и svako-
dnevnim formalnim i neformaJnim situacijama.
pokuSaJi d_a ponudimo pregled kompletne gra-
matike. Koncentrisali smo se п а one pojmove koji е е vam
pomoei da ostvarite svoj cilj sto е eflkasnije moguee. Za to
dva d?bra razloga. Prvo, ono sto najeesee odvraea
и od и С е Ј а nekog romanskog jezika, а naroeito francu-
skog ј е utisak da se insistira na ispravnosti na
и izraiavanja; med'utim, taj utisak ne dele Francuzi koje
cete susretati u ovoj knjizi. Mi se slazemo sa velikim fran-
piscem, Riva:ot.om а ј е "gramatika vestina preva-
З teskoca u Jeziku 1 da и л е sme Ь tefa od
tereta".
Drugi razlog е kako smo vee objasnili, celishodnost. Ova
е е opremiti sredstvima da spremno nastavite svoje
tStraZtVanJe francuskog jezika brzinom koja vam odgovara.
Kako?
Nase pravilo е da и svakog а п а pomalo. Samo
kroz staJan kontakt sa jezikom mozete Ь iskoristiti
za и е ј е Pokusajte da ovoj
knJIZt svaki dan posvettte neko vreme, makar i desetak mi-
nuta, ali da to Ь и е sa zadovoljstvom, а ne shvaeeno kao
obaveza.
Г faze (od l. do 50. Iekcije), samo и lekci-
Je, и i ponavljajte tekst naglas. Od 50.
lekCtJe р а nadaJJe- druga faza - prelazite и и fazu.
xm
Pri svakoj novoj lekciji vratite se na и и
iz prve faze (poCevsi od 1. Iekcije) i prevodite tekst na srp-
skom na и
Tokom Ь е faze, Ь с е vam pomoei da и steceno
znanje.
Slozena pravila su prikazana и poglavljima naz-
vanim Revision et Notes (tj. obnavljanje i napomene), а njih
cete sretati jednom nedeljno (tj. nakon svakih sest lekcija).
Teme koje se и njima и su naznacene и Iekcijama
slovom [N-] u zagradi i brojem. К а а sretnete ovu oznaku,
pogledajte з и Revision er Notes ј и ga. Ali
nemojte da podlegnete iskuSenju da citate ostala obja-
Snjenja! Na taj eete, kada и stigli do Revision et
Notes na kraju svake nedelje, zaista obnavljati ono sto ste
dotada и
Poslednje pravilo: ne pokusavajte da radite previse odje-
dnom. Potrudili smo se da stvari napravimo sto jednosta-
vnijim. Ali verujemo п reeima da "stvari treba
da Ь и и sto ј е moguee jednostavnije, aJi ne ј jednostavnije
od toga".
lzgovor
Jedini nacin da steknete dobar izgovor с е с р о ovoj metodj
ј е da и snimke. Medutim, da bismo vam olakSali stva-
ri, vee smo na samoj stranici daJi izgovor reej iz teksta.
Predstavili smo izgovor koristeei slova ili Ь slova
kojima se na najlakSi nacin moze sto vernije izkazati svaki
francuski glas umesto da koristimo sloienu medunarodnu
fonetsku transkripciju. Ovaj sistem е veoma praktiean, ali
na Zalost nije savrren tako da vas mo1imo da obratite paZnju
na slede6a з
XIV
1. Samoglasnici u francuskom jeziku su dosta postojani.
Medutim, glasovi а е i о mogu da budu otvoreni Ш
Buducj da su odgovarajuCi glasovi negde
1zmedu francuskih otvorenih i zatvorenih ne mozete na-
pravitj veljku pri jzgovoru.
2 .. Nazalnj samoglasnicj stvoreni kombinacijom samogla-
snika а е i , о u i suglasnika о ili m predstavljaju jednu
veoma blmu karakterjstiku francuskog jezika.
da izgovorite rec banka ili Danka; primetieete da glas [n]
nije izgovoren kako treba, odnosno da ste izgovorili glas
а kroz nos ј time dobiJj jzvesnu nijansu nosnog glasa
а Dalde, ш samoglasmka kroz nos
dobljate glas [n] tako da nema potrebe da ga ponovo izgo-
varate. Nadamo se da cete brzo ovladati ovom tehnikom
ili vam ne preostaje drugo nego da stalno drzite za-
cepljen nos! М ј smo ove samoglasnike predstavili doda-
vanjem umanjenog slova n na samoglasnik ( an, on).
З Samoglasnicj kojj ne postoje u srpskom jezilcu su [u],
[re] i nemo е Prvi se izgovara tako se usne nameste
za u, а se i. U izgovoru smo ga
oznacJIJ grafiJOm у SledecJ samoglasnik se izgovara
tako sto se usne nameste za glas о а izgovori se е i mi
ga u izgovo_ru predstavili sa [re]. Nemo е ј е glas koji
mozemo da pr01zvedemo kada izgovorimo bilo koji з
Na primer, _izgovorite d ili s. Primeeujete da to
d tll s ч е samo, vec ih prati neki slab glas, tih ј mukao.
Upravo to е takozvano nemo е koje smo и transkripciji
oznacili maJjm е pored izvesnog suglasnika, npr. Ј е
4_. na kraju u najveeem broju slueajeva ne
З Stoga poStoJI razlika u pisanom ј govomom jeziku.
Na primer, "s" na k:raju reej se nikad ne cita osim u neko-
lik:o reej ј to veeinom stranog porekla; slovo е koje nije
akcentovano, а naJazj se na kraju reej se takode nikada ne
izgovara; isto se dclava i kod glagolskih nastavaka б ј -ent
(regardes 1 regardent) kojj se nikad ne cjtaju. Nista se ne
brinite. Ove sjmjce с е vam k:roz dve nedelje postati sasvim
normalne.
xv
5. Naglasak predstavlja Ь za vecinu stranaca kojj uce
francuski jezik. On uvek pada na poslednji slog neke reei.
i podraiavajte!
***
Т о Ы bilo dovoljno za sada. Ne Ь da niko ne govorj
cak ni matemji jezik е pravljenja greSaka, а na njima se
ucj, zar ne?
Vous etes pret? A/lons-y!
(Spremlli? Hajdemo!)
Ј UO а

М (1 re) LE<;ON
(Rec liaison (vezivanje) oznacava pojavu koja se desava
kada kod dve susedne reci od kojih se prva zavrsava и
snikom, а druga pocinje samoglasnikom, dode do spajanja,
odnosno do izgovora tog и koji se inace ne izgo-
vara. Tako se, п а p1imer nous allons izgovara kao и ".
Ovo vezivanje se и standardnom pisanom francuskom jeziku
п е oznacava, ali smo ga mi obelezili и й znakom

А Paris
1- Pardon, madame (1). Ou est le metro (2)
Saint-Michel?
2- Le metro М Attendez une
minute ...
3 Nous sommes au boulevard Saint-Michel.
La fontaine est la-bas.
4- Oui, d' accord. Mais ou est le metro, s'il
vous plait (3)?
5 - Mais bien sfu! Voila la Seine, et voici le
pont (4).
6- C'estjoli; mais s' il vous plait ...
IZGOVOR
А pari
1 pardo
0
madam. U е 1 metro san misel?
2 ... atta
0
de yn rninyt.
3 Nu som о bulvar san misel ... Ј а fonten е Ј а Ь а
4 Ui, dakor. М е u Ј metro sil vu ple?
5 М е Ь ј е

syr. Voala Ј а sen е voasi Ј р о

6 Se zoli ...
М
(1) Francuski jezik е prilicno formalan u vecini slucajeva,
tako da ј е upotreba monsieur i madame obavezna pri
obracanju nepoznatim osobama gotovo svih uzrasta.
deux (de) 2
PRVA LEKCIJA
U Parizu
1 - Izvinite, gospodo. Gde se nalazi metro
[stanica] Sen Misel?
2- Metro [stanica] Sen Misel? Sacekajte za
trenutak ...
3 Mi srno п а Bulevaru Sen Misel. Fontana е
tamo.
4- Da, u redu. Ali gde е rnetro [stanica] ,
rnolirn Vas?
5- Р а naravno! Eno Sene i evo mosta.
6 - Bas е р о ali molirn Vas ...
М (nastavak)
(2) le merro (skracenica za metropolitain) predstavlja podze-
mni l.eleznicki sistem. Ova ree se takode koristi da oznaci
stanicu metroa, na primer: - Le metro Ь - sta-
nica (metroa) na Trgu Ь u Parizu.
З s'i/ vous plaft (doslovno "ako vam se svida") е uobicajen
nacin da se ka.Ze "molim Vas" . Ne pitajte з vec samo
dobro upamtite! (Na formalnom pozivnicarna se koristi
skracenica "RSVP" kojoj odgovara reeenica Reporuiez s 'il
vous plalt- MoLimo Vas da odgovorite).
(4) voici znaci evo, а voila eno. U 8. redu se sreeemo sa idio-
matskom Ь Voila - Evo ... з sarn ga 1 е
1
3 trois (troa)
7- С е n'est pas'-"a gauche, alors c'esLa
droite (5).
8 Voila. Le metro esLa clroite!
9 - Mais vous'-"etes sfue?
1 - N on. Ј е suis touriste aussi!
7 S ne paza gos alor seta droat.
8 ... 1 metro eta droat.
9 М е VIJZel syr?
10 Non. Z sui turist osi
EXERCICES
1. Ј е suis а Paris; nous sommes а Paris. 2. Vous etes sGr?
З Attendez une minute, s'il vous plait. 4. Voila Ј а fontaine
et voici Ј е metro. 5. Mais bien sur!
Molimo vas da wpamtite da sve sto se od vas traii za sa-
da ј е da razumete tekst п а francuskom i da ponavljate
svaki odeljak odmah nakon sto ste ga culi. Ne uzrujavajte
se zbog malih razlika и gradenju ili zbog reCi koja nije
odmah obja5njena. Zelimo da sami koristite svoj prirodan
dar za usvajanje jezika pre nego sto pocnemo sa ucenjem
pravila.
7- Nije levo, onda е desno.
8 Tako е Metro [stanica] ј е
desno!
9- Ali jeste li sigumi?
10- Ne. Ј а sam takode turista!
М (nastavak)
quatre (katr) 4
(5) Predlozi u francuskom jeziku su manje brojni nego u
srpskom i Ь igraju ulogu vise na5ih predloga. А
se u naslovu prevodi sa Cesto se prevodi i nasim
predlogom "na". Samo zapamtite svaku pojedinacnu upo-
trebu. Uskoro cete predloge Ь refleksno.
Beleska: c'est- to е с е n 'est pas - to nije.
VEZBE
1. Ј а sam и Parizu; mi smo u Parizu. 2. Sigurni ste? З
Sacekajte minut, moJim Vas. 4. Eno fontane i evo metroa.
5. Р а naravno!
Popunite praznine odgovarajucim recima. Svaka tackica
predstavlja jedno slovo.
1 Vous . . . . а Paris.
Vi ste и
2 Nous ...... au Boulevard Saint-Michel.
Mi smo и и и Sen Misel.
3 Oui, . , ...... mais ou est Ј е metro, s'il VOUS .... • ?
Da, и и ali gdeje stanica metroa, molim Vas?
4 La fontaine est . gauche.
Fontanaje levo.
5 С е . ' est . . . . gauche.
Т о nije levo.
Odgovori
1- etes - 2- sommes - 3- d'accord - plait 4- а 5 - n - pas
а
1
5 cinq (sa"k)
М е LE<;ON
Au magasin
1- S'il vous pla!t, madame, est-ce qu'il (1)
est cher, с е chapeau?
2- Non, il n'est pas cher. Le prix est tres
Ы
3 - Б о Et ... О й sont les gants?
4 - Les gants sont la-bas. Vous voyez (2)?
5- Ah, roerci .. . Mais, est-ce qu'ils (3)
sonLen laine?
6- Non, ils ne sont pas ....... en laine, ils sonLen
acrylique.
7 - Bon. Euh .. . est-ce qu'il est cinq ш
8 - Comment? Ah, ј е comprends,
vous ....... attendez votre mari!
PRONONCIA TION
1 ... eskil е s sapo?
2 ... pri е tre Ы
З ю

••• u so" le go"
4 ... vu voaje
5 ... mersi ... me eskil so"to" len?
6 ... о akrilik ...
7 В о ...... sank rer
8 Komo
0
. •• ze konpro" vuzato"de vot mari!
*****
six (sis) 6
DRUGA LEKCIJA
U radnji
1 - Molim Vas, gospodo, da li е skup
ovaj sesir?
2 - Ne, nije skup. Cena е sasvim pristojna
(cenaje vrlo razumna).
З - Dobro. А .. gde su rukavice?
4 - Rukavice su tamo. Vidite?
5 - Oh, hvala ... Ali, da li su od vune?
6 - Ne, nisu od vune, od sintetike su.
7 - Dobro. Hm ... da li е pet sati?
8 - Molim? К а о Ah, shvatam, Vi cekate
svog muza!
М
(1) Ovo е jedan od nacina kako da postavite pitanje, а prj-
tom moZda ј najjednostavniji i najeesci nacin. Est-ce que
("Da li ј е ... ?") stavimo ispred recenice od koje
zelimo da napravimo pitanje... ј voila, postavili smo
pjtanje. К е iz "que" trpi "elizjju" odnosno
nestaje ispred reej koja poeinje ю i tako
na primer imamo Est-ce qu 'il est cinq heures? ili Est-ce
qu'elle est ј е и п е (Da li ј е ona mlada?). Pitanja se na-
ravno mogu postaviti i na druge nacine, ali о tome е bjti
reei kasnije.
(2) Drugi jednostavan nacin postavljanja pitanja se takode
vrlo cesto cuje u govomom jeziku. Izjavnu recenicu
Vous voyez (vi vidite) izgovorimo podizuci intona-
cjju prema kraju. Uostalom, poslusajte snirnak i odmah
eete shvatiti о eemu se radi. О Ь а ova nacina za posta-
vljanj e pitanja pripadaju govomom, neformalnom jeziku.
З Primetite da se nastavak "s" za rnnoi.inu ne cuje. Licna
zamenica "ils" potpuno isto zvuci kao i u jednini.
2
7 sept (sct)
9 - Oui, c'est у а (4) ... et ... il pleut dehors,
alors ...
10 - Non, madame ... Il n'est (5) pas cinq
heurcs !
9 ... 11 ple deor. alor ...
NAPOMENE (nastavak)
(4) О о ј е jedan vrlo .. znaci ю ј е
10 • slaganJe sa ш i11 nekim 1 prevodi se sa
"Tako С 111 .,Da, u pravu si 1 ste".
*****
EXERCICES
1. Est-cc н с VOliS ctcs sur? 2. Est-ce qtl'il est cher, с е
З Est-cc qt1c votls voyez la fontaine? 4. П n'est
pas cmq ш 5. Est-cc qt1c lc prix est Ь
huit (uit) 8
9 - Da, tako е ... i ... napolju pada kisa,
tako da ...
10 - Ne, gospodo ... Nema (nije) pet sati!
М (nastavak)
(5) lls ne sont pa.r - Oni nisu; П n "est pas - On nije. Ponovo
г cliziju slova е iz .,ne" ispred reei koja poeinje
samoglasnikom da bi olakSali izgovor.
*****
VEZBE
1. Da li ste sigumi? 2. Da li е ovaj sesir skup? З Da li
vidite п 4. Nije pet sati. 5. Da 1i ј е с е л а povoljna?
Popunitc prazninc:
Est-cc qu'. . . .. cinq heures?
Da li е pet sati?
2 Vous attendez . . . . . mari!
Vi lekate svog muf.a!
3 Est-ce qu'. . . . ... en laine?
Da li su od vune?
4 Vous attendcz monsieur Legrand? - Oui, ...
Vi lekate gospodina Legrana?- Da, tako е
5 Le metro М est la- . . ..
Stanica metroa Sen Misel е ramo.
Odgovori
1 il cst - 2 - votre - 3 - ils sont - 4 -'est а 5 - bas.
2
Ј
9 neuf (nct)
TROISIEME З е LE<;ON
Au cafe
1 - Messieurs (1), vous desirez (2)?
2- Deux cafes, s'il vous plalt, et deux
croissants chauds (3).
3 - Ah ... vous._.etes Anglais?
- Oui, е suis de London, pardon, Londres
(4).
4 - Mais vous parlez bien le franvais.
- Merci, vous._.etes gentil.
5 - Nous, les щ (5), nous sommes tous
gentils!
PRONONCIATION
t м с ј С Vu dezire
2 е kafe ... kroaso" о
З ... vuzet o"glc ... i sui ... pardo" londr
4 М е vu parle ... vuzet io"ti.
5 ... nu som tus .. .
М
(t) n!essieurs ј е rnnotina od monsieur; mesdo.mes ј е mno-
tma od madame. U о Ь а slucaja, nastavak za rnnotinu
ы se ne ё ј е
(2) glagol desirer- "ieleti" koriste prodavcj, konobari prj
ё
З Prvo, obratite pafnju о а "s" koje se ne cuje. М е ю
prideva е Ь iza imenice i sa njom se slaie u rodu ј
broju npr. Un livre rouge (crvena knjjga) 4 deux livres
rouges (dve crvene knjjge).
dix (dis) 10
Т Е С А LEKCUA
U kaficu
1 - Gospodo, sta zelite?
2 - Dve kafe, molim Vas, i dva topla kroasana.
З - Oh, vi ste Englezi?
- Da, ј а sam iz Londona, izvinite (pardon),
iz Londres.
4- Ali Vi dobro prieate francuski.
- Hvala, bas ste ljubazni (Vi ste ljubazni).
5 - Mi Francuzi, mi smo svi ljubazni!
М (nastavak)
croissant: Ovo izvrsno pecivo koje se u л tra-
dicionalno jede za dorutak, predstavlja u stvari Ь
Ь Croissant doslovno znaCi "mlad mesec". Oto-
л Т 1689. godine pljatkaju р о Evropi. Zaus-
tavljaju se kod В е а i opsedaju ga. Grad dugo odoleva i
konatno uspeva da otera napadate. U slavu sreenog do-
gadaja, ј е а л pekar ј е napravio pecivo u Ь mladog
meseca, koji ј е inate Ь Т Danas, u mirnijem
okruienju, moi.ete da Ь croissant .ordinaire"
о Ь ё а ili а и beurre" (sa (viSe!)) maslacom).
(4) Velilci broj brita.nskih gradova su "galicizirani" odno-
sno imaju svoje posebno ime na francuskom. Pored
Londona, svoje ime na francuskom imaju i grad-luka
Dover (Douvres) i Edimburg Ь U SAD,
postoji La Nouvelle-Orteans (Novi Orleans). Razlog ove
pojave leii u cinjeruci da su ovi gradovi imali izvesne
uloge u francuskoj istorijj.
(5) U francuskom jezjku kao ј u srpskom, pridevj se
malim slovom: "Vous parlez Ы е п е franr;ais"; ili
• C'est un cafe anglais". S druge stra.ne, imenice koje
oznatavaju pripadoost odredenoj а с ф se velikim
slovom: "Nous, les Franr;ais, nous sommes gentils".
З
tt onze (onz) \
(Le а г о п д une aufl'e а Ь е
6 - Pardon messieurs, voici les cafes et les
tartines beurrees (6).
7- Et alors? Ou sont les croissants?
8 - Excusez-moi, messieurs ...
- Щ depechez-vous (7)!
А п о г е а Ь е
9- Alors, sur qu'ils sont toujours
gentils, les Fran9ais?
1 garso" ... п ou· rahl.
6 lc tartin ь с с
8 ... depcsc-\ u ...
f/01 Ь ..
9 ... tuzur ...
EXERCICES
1. Vous parlez Ь le щ 2. Deux cafes, s'il vous
plait. З Voici lcs cafes et lcs croissants. 4. Ah, vous etes
Anglais? Oui, c'cst а 5. Est-ce que vous etes toujours
gentil?
douze (duz) \2
(Konobar, za drugim stolom)
6 - Izvinite gospodo, evo kafe i kriski hleba sa
maslacom.
7- Р а sta? (I onda?) Gde su kroasani?
8 - Oprostite gospodo ...
- I pozurite!
(Za ю stolom)
9 - Dalde, jeste li sigumi da su Francuzi uvek
ljubazni?
NAPOMENE (nastavak)
(6) Lmenice u francuskorn jeziku poznaju sarno dva roda,
ш i zenski, za razLiku od jezika. Uz imenice
roda ide neodredeni clan и п ili odredeni clan
е dok su ovi Ь za zenslci rod une, neodredeni clan
i а odredeni clan. Mnozina odredenog clana za о Ь а
roda ј е les. Kada imenica poeinje samoglasnjkom, а ј
le postaju /': U/1 щ Ь е .... /'arbre; une е с о е .... /'ecole.
Prjdevi se slaiu sa jmenicom u rodu ј broju. Takode se
mogu gradjtj ј prjdevj od jmenica, п а primer е Ь е ш е
(maslac) jma prjdevskj Ь beurre (namazan masla-
com). U 6. ё rec cartines е ienskog roda u mno-
iini te е prjdev napjsan beurrees (izgovor se ne menja).
К а о sto ste verovatno do sada shvatili, veoma е vaino
uciti imenicu sa clanom, odnosno njen rod.
(7) Ovo е о Ь Ј ј jmperativa prve grupe glagola (postoje trj
grupe glagola, а razlikuju se р о infinjtjvoim nastavcj-
ma). lnfinjtiv prve grupe se zavrsava na -er (excuser,
ё parler). Nastavak prezenta 2. Ј ј с а mnozjne
nvi" е -ez: VQUS parlel.. К а о ј u з
se korjstj za izraiavanje Ь ili о Ь е н ·,
"SacekajLe!", ali u francuskom jeziku ponekad moramo
da dodamo zamenice: ё Excusez-moi!
VEZBE
1. Vi govorite dobro francuski. 2. Dve kafe, molim Vas. З
Evo kafe i kroasana. 4. О Ь vi ste Englezi?- Da, tako е
5. Da li ste uvek ljubaznj?
3
13 treize (trez)
sre primetili da е prevod Ь ш malo druga-
CIJI od onog rekstu. da kod vas izgradimo sposo-
da spa;are ю ё Ј Jednog _iz:aza sa nekoliko mogucill
е п Ј е ю а и srpskom ;eztku. Ne bnmJe se. Uskoro se vise necete
osvnari 110 ro.
Popunite praznine
Nous, les л nous ...... tous ....... !
2
Mi FI'OIICtl::i, mi smo svi ljubazni!
Ou ... . les croissants?
Gde su kroasa11i?
*********************************************
QUATRIEME е LE<;ON
Au cafe П
1 - Commandons: (1)
2 deux tartines beurrees, s'il vous plait, et
deux cafes noirs!
3 Trois Ь (2) allemandes et л т de
vin Ь
PRONONCIA TION
1 ... komo"do" ...
3 troa bjer almo
11
d е а ver d va" ь
NAPOMENE
( 1) smo da ј е Ь Excusez, oblik imperati va
Э З _(7)). [m_perativ u. francuskom jeziku takode
1ma obl1k 1 za 1. l1ce щ nous commandons - mi
commandollS! -
3
4
s
quatorze (katorz) 14
Voici les tartines ........ , messieurs.
Evo sendvica, gospodo.
Vous . . . . . . bien Ј е fran.yais. - Merci, vous
gentil.
Vi ё veoma Ь jrancu.ski. - Hvala, Ь а Ј sre џ
Ј е . . . . . . Londres.
Ј а sam iz Londona.
Odgovori
1 - sommes - gentils 2 - sont З - Ь е ш т е е - 4 - parlez - etes
- S - suis de
**********************************************
Т LEKCIJA
u kaficu Щ
1 - Narucimo:
2 Dve kriske Ы е Ь а namazane maslacom,
molim Vas, i dve crne kafe!
3 Tri nemacka piva i э Ь vina.
NAPOMENE (nastavak)
(2) а Ь (pivo) ј е imenica zenskog roda tako da pridev
mora Ь nastavak е da Ь se slagao sa imenicom.
Tako ш livre allemand - knjiga; ш е bief·e
allema11de - pivo.
4
15 п (kan7)
Au tabac З
4- Trois paquets de cigarettes brunes, s'il
vous plait (4), et un cigare hollandais!
5 - C'est tout?
6- Non; est-ce que vous__.avez un briquet
rouge?
7 - Non monsieur. Ј е suis desole (5).
Dans la rue
8 - Pardon monsieur. Est-ce que vous__.avez
du feu (6), s'i l vous plait?
9 - о п ј е ne fume pas.
10- Alors, moi non plus (7)!
О taba
4 Troa pakc ... bryn ... sigar olo''dc
5 Sc n1?
6 ... an brikc rut
8 ... cskc џ dy ...
10 ... п ю а п о ply
NAPOMENE (nasta,•ak)
З ш tabac ј е kafic u kome se mogu kupjti ј cjgarete.
Prodaja duvanskjh proizvoda е u Francuskoj pod diia-
п monopolom ј cigarete se mogu prodavati ј kupjti
na poscbno predvjdenim mestjma. U а Ь а с se takode
kupjti markice, karte za prevoz i tiketi
п а Svaki kafic nije tabac. Moiete prepo-
znao tabac sa velike udaJjenosti buduci da veeina ш а
veliku svetleeu ш koja se populamo zove е с а г о п е
Ovo ime nema ,,.eze sa dotjcnim povrcem, vec sa fran-
nazivom za duvan koji se pakuje u caroues pri
zetvt.
(4) une C1garetre ј е /enskog roda; Ь п т (smed) se odnosi na
jak duvan tt Francuskoj (nasuprot в duvanu, sla-
bUem, kojeg Francuzi zovu blond).
seize (sez) 16
U prodavnici duvana
4 - Tri paklice jacih (smedih) cigareta, molim
Vas i jednu holandsku cigaru!
5- Т о ј е sve?
6 - Ne; da li imate s;rveni upa\jac?
7 - Ne gospodine. Zao mi ј е
Na ulici
8 - Izvinite (pardon) gospodine. Imate 1i upaljac
(vatre), molim Vas?
9- Ne, ј а ne pusim.
10 - Onda [ne mogu] ni ј а
NAPOMENE (oastavak)
Kako bi se pridev brun sloiio sa les ш mora se
dodati е za rod ј "s" za ш Tako da е и п cigare
Ь и п ali une cigaretle brune ј Ј ј deux cigarettes brunes.
Zapamtite da se nastavak "s" ne izgovara.
(5) desole. Ј е suis desole ј е najcescj izraz za .. Zao mi ј е
pri ljubaznom obracanju. Oblik za zenski rod (tj. kada
zena govori) ј е desotee. U govomom jeziku, korjsti se
skraceni Ь Desole(e).
(6) Est-ce que \'OUS avez ... - Da li imate ... (Takode Ь mogJj
da kaiemo - lekcija 2 (2) - Vous avez ... ? podifucj into-
naciju). Ovo е Ь nacin da lfaijte upaljac. Doslo-
van prevod Ь Ь о li imate Medutim, buducj
da se na sve vise gleda s neodobravanjem, ovaj
izraz se moZda za nekoliko godina nece ni uporre-
Ь
(7) Alors predstavlja jednu od onih divnih reej koje mogu da
se Ь skoro svuda. Njen bukvaJan prevod bt
Ь о .,onda", ali se korjsti kao kao ј "Dobro sla-
zetn jrd. Moze se prevoditi i sa ,.Dakle", "Onda .. :·,
"U tom slueaju ... i na druge nacine. Obratite painju na
ovu rec!
4
Ј dix-sept (diset)
EXERCICES
1. Un paquet de cigarenes brunes, s'il vous plait. 2. Est-ce
que vous avez du feu? 3. Desole, е ne fume pas. 4. Deux
tartines п et deux cafes noirs. 5. Est-ce que vous
avez un briquet rouge?
е EXERCICE - Pogledajte sledece irnenice i zapisite
ю rod:
1 une voiture
2 un homme
З une а Ы е
4 une route
5 un arbre
Sada stavite odgovarajuCi odredeni clan (le ili la)
ispred sledecih imenica:
6 ........ tartine
7 ........ cafe
8 ........ chapeau
9 ........ metro
10 ........ magasin
11 ........ arbre
(U poslednjem primeru naznaCite rod!)
А sada pogledajte sledece prideve u Ы muskog roda
jednine: vert (zelen), rond (okrugao), haut (visok), court
(kratak), intelligent (pametan). Prevedite sledece sintagme
na francuski:
12 Dva zelena Ы ................ .
13 Okrugli sto ................ .
14 К put .............. .. .
15 Dva visoka drveta ..... ........... .
16 Dva pametna coveka ................ .
dix-buit (dizuit) 18
VEZBE
1. Paklicujacih cigareta, molirn Vas. 2. Da li irnate vatre?
З Zao mi е ne pusim. 4. Dve kriske [hleba] namazane
maslacom i dve crne kafe. 5. Da li imate crveni upaljac?
DRUGA VEZBA
1. zenski Ј а 2. muSki (/') З zenski (la) 4. ienski (la) 5.
muSki (/ ')
6. а 7. е 8. le 9. le 10. е 11. /'
12. Deux voitures vertes 13. Une а Ь е ronde 14. Une route
courte 15. Deux arbres hauts 16. Deux hommes inteUigents.
*****
Licne zabeleske:
4
19 dix-neuf (diznef)
CINQUIEME е LE<;ON
Une conversation telephonique
1 - Bonjour. Est-ce que Monsieur Legrand
est la, s' il vous plalt?
2 - Non, il esLabsent pour le moment.
3 - Ah bon (1). Est-ce qu'il est la
ceLapres-midi (2)?
4 - Oui. I1 arrive а trois'-'heures.
5 - Merci beaucoup, mademoisel1e.
- De rien, monsieur (3).
... des idees toutes faites ...
6 Les щ aiment les'-'histoires
romantiques,
7 mais les'-'Anglais preferent les'-'histoires
б
Т
у п ko
0
versasjo
0
•••
1 ... mesje (egro
0
•..
2 ... iletabso
0
pur е momo
0
4 ... il ariv а т
5 mersi boku, madmoazel. о е rjao
... dezide tut fet. ..
6 ... em le-zistoar romo"tik ...
7 ... lezo"g\e prefer ...
М
(1) Doslovno "oh, dobro", Ah bon pri odgovoru na neku in-
fonnaciju. More da se prevede sa "Stvarno?" ili "Zaista?".
ll est Allemand. - Ah bon? - On е Nemac. - Stvamo?
vingt (va
0
) 20
Р Е Т А LEKCIJA
Telefonski razgovor
1 - Dobro jutro. Da li е tu gospodin Legran,
molim Vas?
2 - Ne, trenutno ј е odsutan.
3 - Zaista? Da li е Ь Ge) tu danas popodne?
4 - Da. Stize u tri sata.
5- Hvala puno, gospodice.
- Nema na cemu, gospodine.
. .. predrasude ...
6 Francuzi vole romanticne price,
7 а Englezi viSe vole smesne (price).
М (oastavak)
(2) Redovi З i 4: К а о i u srpskom jeziku, francusko sada-
vreme moze da iskaze buducu radnju (npr.: Letim
sutra za London). Ovde, u \ekciji, osoba odgovara pre-
zentom na pitanje u prezentu, ali se i jedna i druga ra-
dnja odnose na popodne. (Kasnije cemo videti kako se
izraiava vreme skalom od 0-24 ё а а
(3) De rien predstavlja repliku na Merci beaucoup i odgovara
"Nema na ё
5
21 vingt et un (vantca")
... et des dictons ...
8 Les bons comptes font les bons'-"amis (4).
9 Une hirondelle ne fait pas le printemps (5).
... djkto
0
8 ... hoD ko
0
t fo" Ј е Ь
9 Y n irondel n fe р а 1 pra"to"
NAPOMENE (nastavak)
(4) Ova Ш poslovica u osnovi ka.Ze "Hajde
da ne dugujemo jedan drugom novac ako zelimo da
ostanemo prijatelji". Obraute з na stalno prisustvo
u francuskim ё
EXERCICES
Ј Les Anglais aiment les histoires б 2. Est-ce que
Monsieur Legrand est la, s'il vous plalt? 3. Merci beaucoup,
mademoiselle. - О с ricn, monsieur. 4. Est-ce qu' il arrive
trois heures? 5. Les Fran9ais preferent les histoires roman-
tiques.
UNE CONVERSATION TELEPHONIQUE
VEZBE
1. Englezi vole ё 2. Da li е g. Legran tu,
molim Vas? З Hvala puno, gospodice. - Nema na
gospodine. 4. Da li stiZe u tri sata? 5. Francuzi viSe vole
romanticne price
vingt-deux (va"t de) 22
... i nekoliko poslovica ...
8 Cist racun, duga ljubav (Dobri racuni cine
dobre prijatelje).
9 Jedna lasta ne cini prolece .
NAPOMENE (nastavak)
Trebace vam malo vremena da se na to naviknete, ali
eete brzo usvojiri ovu specificnost. з pogledajte
primere u lekciji.
(5) Ovde se sreeemo sa prvim nepravilnim glagolom,
faire, koji znaci "Ciniti" ili "raditi". Njegova upotrebaje
veoma tako da з od vas da vam od sada
to stalno bude na umu. Zapamrite sledece Ь il (ili
elle) fait - on/a radi ili cini. - Ils (ili eUes) font - oni/e
rade ш cine.
Popunite praznine:
. . . bons comptes amis.
Cisr г а и п duga Ь
2 Unc hirondelle ne . . . . pas . . printemps.
Jedna Lasta ne tini prolece.
3 . . . cigarettes . . . . brunes.
4
Francuske cigarete su (smede) jake.
Vous n'. . . . . .. л Monsieur Legrand? - Non, е
....
Vi niste Englez, gospodine Legran? - Ne, ј а sam
и
Odgovori
1 Les - les bons - 2 - fait - е - 3 Les - sont - 4 - etes pas
- suis -
Ne pokusavajre da analizirare izraze kao ah bon ili eh Ь
Samo ill upamtite. Uskoro cete moti da ih koristite sasvim
prirodno. Ь tako sto cete ih glasno izgovaraJi!
5
23 vingt-trois (va"t troa)
SIXIEME б е LE(:ON
Les._..achats
1 - Bonjour, Monsieur Lefevre. Comment а
va (1)?
2 - Bien, merci, et vous?
- а va, merci.
З Est-ce que (2) du beurre?
- Oui, Ь sfir.
4 - Alors, une plaquette de beurre. Est-ce que
vous._..avez du fromage italien?
5- Du parmesan? Non, е n'ai pas de З
fromage italien.
- ш (4)!
6 Eh donnez-moi du fromage
ordinaire.
7 - Mais, Monsieur Lefevre, н n'avons
pas de fromage ordinaire en France.
PRONONCIATION
lezasa
1 bo"zur ... komo" sa va
З ... Ь ј а у т
4 ... plaket ... froma:l italia"
5 ... parmezo" ... doma:l
7 ... о fro"s
М
(1) Comment (:G va? ј е neformalni izraz cija ј е upotreba
siroko rasireoa. Doslovno znaci "Kako ro ide?", а
odgovarajuci izraz u nasem jeziku е "Kako si" ili "Kako
stoje stvari kod е Ь е Gotovo "ritualoi" odgovor е Bien
е ю Medutim, vrlo cesto ova fraza se skracuje
п а pitanJe с а va 71 (sa uzlaznom intonacijom) i odgovor
с а va :::.1 (sa opadajucom
vingt-quatre (va"tkatr) 24
SESTA LEKCIJA
Kupovine
1 - Dobro jutro ( dobar dan), gospodine Lefevr.
Kako ј е (Kako to ide?)
2- Dobro, bvala, а Vi?
- Dobro е (to ide), bvala.
3 Da 1i imate maslaca?
- Da, naravno.
4 - Onda jedan komad maslaca. Da li imate
italijanskog sira?
5- Parmezana? Ne, nemam italijanskog sira.
- Steta!
6 Р а Dobro, dajte mi oblcnog sira.
7 - Ali gospodine Lefevr, mi u Francuskoj
nemamo oblcnog sira.
NAPOMENE (nastavak)
(2) Pri oznacavanju Ь imenica umesto odredenog
clana koristi Se tzV. partitivni clan du, za muski rod i de
la, za zenski. Za m.nozinu о Ь а roda se koristi des. Tako
Vous avez des piites? (Da li imate testa 1 restenina?). Ј е
veux de la blere (Hocu piva). Est-ce que vous avez du
vin? (Da li imate vina?).
З (Videti takode (2)); du, de la, des postaju jednostavno
de u negativoom iskazu: Vous n'avez pas de fromage?
Vous n 'avez pas de cigarettes? itd. Jednostavno, zar ne?
(4) Dommage iJi Quel dommage ё "Steta" ili К
steta".
6
25 vingt-cinq (va"tsa
11
k)
8 Nous ....... avons un fromage pour chaque j our
de l'annee (5) !
9 - Alors, donnez-moi le frornage
d'aujourd'hui!
8 nuzavo" ... fur d lane
9 ... doiurdui
EXERCICES
*****
1. Ј е n'ai pas de cafe aujourd'hui. 2. Bonjour monsieur
comment а va? 3. Bien, merci, et vous? 4. Donnez-moi
du fromage et de la Ь 5. Est-ce que vous avez des
cigarettcs anglaises?
Sreli s!no se sa и п о stvari ove prve nedelje. Naravno, ne
oceku;emo od vas da sve odmah zapamtite; svi Ь ele-
с е se ponavljari i detaljno analizirati и narednim
Samo se opustite, slusajte tekst п а francuskom
1 cuape prevod п а srpskom. Osralo prepustite rzama!
vingt-sjx (va"t sis) 26
8 Imamo р о jedan sir za svak:i dan u godini!
9 - Onda mi dajte sir [predviden] za danas!
NAPOMENE (nastavak)
(5) General de Gol, posleramj lider Francuske
i prvi predsednik Pete Republike, ј е poznat о tome sto
se Ulio da ј е nemoguee upravljau zemljom koja ima
246 vrsta sira. Ali vrlo е verovamo da е on moZda
mato i potcenio stvaran broj vrsta sireva!
*****
VEZBE
1. Nemam lcafe danas. 2. Dobro jutro, gospodine. Kako
ste? З Dobro bvala, а Vi? 4. Dajte mi sira i piva. 5. Da
li imate engleskih cigareta?
Popunite praznine
Nous n' ..... pas .. fromage ordinaire п Francc.
Nemamo oblcnog sira и Francuskoj.
2 Est-ce que vous voutez . . la Ь ? - Oui, Ь с п ... !
Da li f.elite pi1•a?- Da, naravno.
3 Donnez- moi .. Ь е л е ... fromage et ... pates, s'il
vous plait.
Dajte mi maslaca, sira i restenine, molim Vas.
4 Ј е n'ai pas .. cigarettes .......... - Eh .... donnez-
moi . . cigare.
Nemam engleskill cigareta. - Р а onda mi dajte jednu
cigaru.
5 Est-. . .. . vous avez . . . fiomages ........ ?
Da li imate italijanskill sireva?
Odgovori
1- avons - de - 2 - de - silr 3- du - du - des - 4 - dc- anglaiscs
- bien - un - 5 - с е que - des - ita\iens
6
27 viogt-sept ( va"t set)
SEPTIEME е LE<;ON
REVISION Е Т NOTES
(Ovaj pregled se nalazi nakon svakih sest lekcija, а и п ј е т и
se saf.imaju i deraljno obja.Snjavaju л gramatiCki
elememi koje smo obradiva/i tokom prerhodne nedelje).
1 Rod: Ova kategorija predstavJja jednu od znaeajnijih
teskoea za strance koji ё е francuski jezik., а narocito za
strance ё jezik poznaje samo prirodni rod imenica. S
druge strane, iako nas jezik savrseno razlikuje rod imenica,
Ь upravo predstavlja tzv. ё interferencija odno-
sno ё da imenica jednog roda u srpskom jeziku ne
mora obavezno da bude istog roda u francuskom. Na pri-
mer knjiga ј е u francuskom muskog roda un livre. Stoga,
svaki put kada ё novu imenicu na francuskom jeziku,
potrudite se da ј е ё zajedno sa ё odnosno nau-
ё rod date imenice:
le metro; le р о п le chapeau; le croissant; Ј е briquet; е
fromage; la Ь а cigarette; la voiture; Ј а tartine; а
fontaine.
un, е za muski rod; une, а za zenski rod; des, les, mno-
zina о Ь а roda.
2 Pridevi: М е ю prideva ј е najeesce iza imenice koju
opisuju. Ako е imenica u mnozini i pridev dobija Ь za
mnoZinu, а ako ј е imenica !enskog roda, moramo dodari
nastavak е (u najveeem broju ё ili ё
krajnji suglasnik i dodati е
un br iquet rouge; deux bleres Ь une tartine
beurree.
Zapamtite: "s" koje se naJazi na kraju reei se ne izgovara.
3 Glagoli: Videli smo sadasnje vreme nekoliko glagola
prve grupe ё infinitiv se zavrsava na -er:
parler (govoriti):
fumer (pusiti):
viogt-huit (va"tuit) 28
vous parJez- vi govorite;
arri ver (stici):
ј е parJe ј а govorim
vous fumez - vi pusite;
ј е fume - ј а pusim
vous arrivez- vi stiZete;
j ' arrive- ј а stifem.
(Kod glagola koji pocinju vokalom moramo izvrsiti eliziju
е izje tako da se ne piseje arrive. vec j'arrive. Eliziju
smo vec sreli kod il n'est pas u 2. lekciji).
Takode smo upoznal i tri nepravilna glagola koji se vrlo
ё Ь secate li se?
Ј е sui s de Londres Ј а sam iz Londona.
11 est gentiJ On е ljubazan.
Nous sommes touristes Mi smo turisti.
Vous ctes Vi ste Francuzi.
lls sont AngJais О Ш su Englezi.
Infinitiv ovog glagola е etre - biti.
Takode smo videli glagol avoir - imati, u nekim licima:
Vous avez un briquet Vi imate ё
J'ai du fromage lmam sira.
i:
11 fait un exercice On radi vezbu.
Ils font trop de bruit Oni prave suvise buke.
Jnfmitiv ј е faire - radjti, ё
Dovoljno za sada. Tokom narednih sest lekcija, srescemo
se sa nekim od ovih napomena kroz praksu. Zapamtite:
nemojte da pokusavate da radite previse!
7
29 vingt-neuf (va"t ncf)
Н Ш Т Е М Е е LE<;ON
Une visite
1 - Bonjour mademoiselle, est-ce que votre
pere esLa Ј а maison?
2- Non, monsieur; iJ esLau (1) Ь ш е а
З Vous vouJez parJer а ma mere?
4 - ne Ј а derangez pas.
5 А quelle heure est-ce qu'il rentre
nonnalement?
6 - Oh, pas avant (2) huiLheures.
7 Vous voulez l'adresse de son bureau?
8 - Oui, s' il vous plait.
- Attendez, е la cberche.
9 Voi а Sept rue Marbeuf, dans le
huitieme З
10 - Merci beaucoup, mademoiselle. Au revoir.
11 - De rien, monsieur. Au revoir.
PRONONCIA
1 ... madmoazcl ... vot per etala mezo"... 2 ... о byro... 3 vule
parlc ... mcr 4 ... dero"zc... S ... kelrer... 6 ... pazavon uitrer... 8
... 9 ... set г у marbref. .. uitjem 1 ... orevoar ...
М
(1) Vee ш о videli da u francuskom jezjku ima manje pre-
dloga nego u srpskom jeziku. Tako а moze da "u"
ili "na". Oblik а а se koristi uz imerucu zenskog roda а
а п - u i au ako е imeruca и roda: au
bureau - u kancelariji.
trente (rro"t) 30
О М А LEKCIJA
Poseta
1 - Dobro jutro (dobar dan), gospodice. Da li е
Vas otac kod kuce (u kuci)?
2 - Ne gospodine; on е na poslu (u kancelariji).
З Hocete li da prieate sa mojom majkom?
4 - Ne, nemojte е uznemiravati.
5 U koliko sati se oblcno vraca?
6 - Oh, ne pre osam sati.
7 Hoeete li adresu na poslu (njegove kancelarije)?
8 - Da, molim Vas.
- Sacekajte, traiim е (potraiicu е
9 Evo, ulica Ь 7, u osmom [okrugu].
10 - Hvala puno, gospodice. Dovidenja.
11 - Nema na cemu, gospodine. Dovidenja.
М (nastavak)
(2) Ј е ne fume pas - Ј а ne и pas samo р о sebl
"ne": pas aujourd'hui- ne dana.s; pas apres deux heure.s
- ne posle 2 sata.
(3) VeJjJci gradovi (Pariz, Ljon, Marsej) su podeljeru na grad-
ske koje se zovu arrondissements. Pariz ima 20
arrondissements koji se broje od prvog, le premier, do
dvadesetog, le vingtieme. О Ы а ј ј е da se posle broja ne
izgovara roc arrondissement. Elle hablte dans le septieme
- Ona !ivi u sedmom.
Щ о п
31 trente et un (tro"rea")
EXERCICES
1. Est-ce que votre mere est Ј а maison? 2. Ne а derangez pas
s'iJ vous pJait. 3. VoiJa J'adresse: iJ habite dans Ј е sixieme. 4.
Merci bcaucoup, monsieur. - De rien, mademoiseJJe. S. А
quelle heurc est-ce qu'iJ rentre? 6. Pas avant hwt heures.
Licne
trente-deux (tro"t de) 32
VEZBE
1. Da Ji ј е va5a majka kod kuce? 2. Ne uznemiravajte ј е
moJim Vas. 3. Evo adrese, on zjvi u sestom. 4. HvaJa puno,
gospodine.- Nema na cemu, gospodice. 5. U koliko sati se
vraea? 6. Ne pre 8 sati.
Popunite praznine
1 М а mere est . . . . . . . . . et mon pere est . . . ..... .
М о ј а majka е kod kuce, а т о ј otac е и kancelariji.
2 Vous . . . . . . 1'. . . . . . . ? Attendez, е . . . ... . .. .
Hocete li и Sacekajte, и ј е
3 . . . . . . . . . . . . est·ce qu'il ...... ?
U koliko sati se vraca?
4 Ј е vais . . . ... , puis . . . . . . . . . et apres е ...... .
ldem и kafic, zatim и г а л ј и i posle se vracam.
5 Vous voulez . . . . . . а . . mere ? - Non, ne .. derangez
pas.
'klite li da priCale sa mojom majkom? - Ne, ne uzne-
miravajte е
Odgovori
1 - а la maison - au bureau 2 - voulez - adresse - la cherche З
А quelle heure - rentre 4 - au cafe - au magasin - rentre 5 - parler
-ma - la
Ne д Ь da litaJe brojeve п а pocetku svake lekcije i
п а vrhu svake strane.

З З г г (tro"l troa)
NEUVIEME е LE<;ON
(Brojevi и komblnaciji sa slovom N- se odnose п а broj
napomene и poglavljima "Revision et Notes").
Т simple!
1 С е monsieur s'appelle Henri Laforge et
cette (1) dame est sa (N-1) femme.
2 Ils sonLa la mairie pour demander une
nouvelle carte d'identite (2) pour leur fils,
Jean.
З - Cet ___ enfant, il а quel age?
- 11 а huiLans, rnonsieur.
4 - Et il s'appelle Laforge? Est-ce que c'est
votre enfant?
- Oui monsieur.
5 - Bien. Et il Ь chez З vous?
- Mais evidemment! 11 а huiLans!
6 - D'accord. е fais mon travail, c'est tout.
7 Est-ce que vous ___ avez le formulaire В
PRONONCIA
1 ... Sa farn 2 il so"tala meri ... fis ton З Seto
0
fo
0
... uit0° 5 il
Ь е vu 6 ... travaj, se tu 7 ... Ь е sa"ko"t de
М
(1) Pokazna zamenica е с е uz imenicu muskog roda i ceue
uz imenicu fenskog roda; с е - ovaj deeak; cette
femme- ova iena. (Medutim, ako imenica mu5kog roda
j)OCinje sarnoglasnikom ili nemim " h", pisace se cer:
cer_ ami - ovaj prijatelj; cechomme - ovaj covek).
Videcete, zaista е vaino nauciti rod svake imenice!
г (tr0°1 katr) З
DEVETA LEKCUA
V eoma jednostavno!
1 Ovaj gospodin se zove Anri Laforz, а ova
gospoda е njegova zena.
2 Oni su u opstini da Ь izvadili (trazili) novu
licnu kartu za svog sina Zana.
З - Ovo dete, koliko ima godina?
- On ima osam godina, gospodine.
4 - 1 on se (zove) preziva Laforz? Da li ј е to
vase dete?
- Da, gospodine.
5- Dobro. I on stanuje kod vas?
- Р а ocigledno! On ima osam godina!
6 - U redu. Ј а radim svoj posao, to ј е sve.
7 Da li imate obrazac В
М (nastavak)
(2) Svi francuski г su duini da oose litou kartu а
с а п е narionale d'idenrite). Licoa г im ј е potrebna
Ь Ь formalnosri (glasanje, itd.) i, ponekad,
kada placaju eekom.
З cllez [se) doslovno zoaci .,kod l;uce": chez moi - kod
mene, kod moje kuce (Potite od latinske reci za kucu,
casa). Ali с ћ е se Ь takode i za oznatavanje
radnji ili naroeito restOrana: с ћ е е boulanger- pekara,
Cllez Maxime: restoran Maksim. Videcemo jos nekoliko
Ь upotreba reei с ћ е u oarednim lekcijama.
9
35 trente-cinq (tro"t sa"k)
8 - Oui monsieur, nous l'avons.
- Et l' imprime
9- а aussi, nous L'avons.
- Ah bon? Mais est-ce que vous ....... avez
son ....... extrait de naissance?
10- Bien sfu. Nous.....,avons meme (4) une photo.
11 - Tres Ь Alors е vous fais la carte.
Voila. Vous reglez (5) а Ј а caisse.
12 - Zut (6)! J'ai Ь mon portefeuille!
8 ... а soaso"t sa"k 9 sa osi ... ekstre d neso"s 11 ... vu regle а la
12 zyt ... ze Ы mo" portfrej
*****
EXERCICES
1. Quel age а cct п Il а н ans. 2. С е н
s'appelle Henri ct cettc dame s'appelle Marie. 3. J'habite
chez un ami. 4. Est-ce que е regle а la caisse? 5. Zut! J'ai
oublie н е photo!
VEZBE
l. Koliko godina ima ovo dete?- On ima devet godina. 2.
Ovaj gospodin se zove Anri, а ova gospoda se zove Mari.
3. Ј а zivim kod jednog prijatelja. 4. Da li placam na kasi?
5. Do davola! Zaboravio sam fotografiju!
trente-six (tro"t sis) З
8 - Da gospodine, imamo ga.
- А stampani [obrazac] А
9- 1 to, imamo ga.
- Zaista? Ali da li imate njegov izvod [iz mati-
cne knjige] rodenih?
10 - Naravno. Imamo cak i slik:u.
11 - Odlicno. Onda cu vam uraditi kartu. lzvolite.
Platite (regulisite) na kasi.
12 - О ne! Zaboravio sam novcanik!
М (nastavak)
(4) т ё т е ima л ovde л "cak". Kada ga prati
que л "isto kao". Za sada zapamtite samo ovu upo-
trebu. Ostali Ь е е se pojaviti kasnije.
(5) regler е formalan nacin da se kaie "platiti"; une caisse
kasa ili neko drugo mesto naplate.
(6) ш Ь psovka za э negodovanja "0 nc" ili
"Do davola". Nije uvredljiva.
*****
Popunite praznine
1
2
. . monsieur, . . . . . dame et . . . enfant sont
Allemands.
Ovaj gospodin, ova gospoda i ovo dere su Nemci.
. . . . . Henri et . . femme. Comment . . . . ?
Evo Anrija sa svojom f.enom. Kako е
З . . . . . . . . . . . . . dame? Elle . cinquante ....
Koliko godina ima ova е ю Ona ima 50 godina.
4 . . . . . . . . . . ......• c'est tout.
Ј а radim svoj posao, ro е sve
5 11 . • . . . . . . . . nous.
О п tivi kod nas.
Odgovori
1 С е - cene - cet 2 Voici - sa - с а va З Quel age а cette - а
- ans 4 Ј е fais mon travail - 5 - Ь chez -
9
37 treote-sept (tro"t sel)
DIXIEME е
Bonsoir, Monsieur Duclos
1 Monsieur Duclos rentre chez lui а
tous (1) les soirs.
2 D'habitude, il achete quelque chose (2) а
manger au supermarche et il monte а son
appartement.
З D'abord, il met le repondeur telephonique
parce З il n'aime pas'-'etre derange
(N-2).
4 Puis il dtne, met les'-'assiettes dans le
lave-vaisselJe et allume (4) la television.
5 Il regarde (5) et
н un film.
6 D'habitude, il se cottche avant minuit (6).
PRONONCIATION
1 ... ro"tr re luj ... tu le О З Г 2 dabltyd ... kelk:eSOZ а Ш о е 3 Ь .. .
mc 1 repondrer telefonik parsk:il nem р а etr deronie 4 ... il din .. .
zasjet do" 1 lav vesel 5 ... kelkfoa а film 6 dabltyd ... avo"
Л
NAPOMENE
(1) rour: sav, с е о svakj, ј е prjdev ј stoga se slaze u rodu i
broju sa jmenjcom uz koju stoji; rous les soirs - svako
veee (uo sojr; rod); ш les jemmes: sve iene
(une femme; .lenski rod); Medutim, tout е monde
- (doslovno с е о svetk) znaci "svi".
(2) quelque: (malo), nekoljko. Doblja .,s" u mnozini:
quelques llommes; quelqu'un - neko; quelque ю
- quelque part - negde.
(3) parce que: zato pourquoi?- з
(4) К а о ј u srpskom ј u francuskom se ka.Ze "upaJjti tele-
vjzor"! allumer le jeu - upaliti vatru; ш la radio
- upatiti radjo; л а radUu. tetevizjjj - а ta ,-adio, а za
retevision.
treote-huit (tro"rujt) 38
DESETA LEKCUA
Dobro veee gospodine Diklo
1 Gospodin Diklo se vraca kuci (kod njega) u
sedam sati svako vece (svih veeeri).
2 Ь kupi nesto za jelo Uesti) u supermar-
ketu, i penje se u svoj stan.
З Najpre ukljuci telefonsku sekretaricu zato sto
ne voli da ga uznemiravaju.
4 Zatim vecera, stavi sudove u masinu za pranje
sudova i upali televizor.
5 Gleda vesti а ponekad neki ftlm.
6 Ь leze pre ponoCi.
С Б Е ViE
г А Ч ш Er
М (nastavak)
(5) U mnoiini, les injonnalions znaci ,. vesti", л е samo "in-
forrnacjje". Medutim, u savremenom jeziku ova ree se
na les injos. Р о ю ј ј radio stanica u л
koja emituje vesti 24 easa i zove se France lnjo.)
(6) une llabltude- navika; d'llabltude- oblcno. Zaparntite da
se slovo "h" nikad ne odnosno л е cuje u francuskom
jeziku.
Щ о 10
39 trentc-neuf (tro"t nt f)
7 11 aime cette vie tranquille et Ь
8 Mais с е soir, rnalgre les quatre-vingts
chaines disponibles sur le cable,
9 il ne trouve pas d'emission interessante.
1 - Eh Ь ј е vais ecouter de la musique et
passer une soiree calme (7).
7 ... set vi tro"kil е Ь 8 ... malgre le katr-va
0
sen .. ... . Ь
9 ... demisjon a"tereso"t 10 ... pase yn soare kalm
*****
EXERCICES
Ј 11 allume la telcvision et regarde les informations. 2. Elle
achete quelque chose а manger au rnagasin tous les soirs.
З Ь il rentre chez lui а sept heures. 4. I1 n'y
pas de film а la tcblevision с е soir. 5. Ј е n'aime pas etre
derange.
Motda vam se cini da ima suvise detalja, ali mi ne ielimo
da э sve da zapamtite. Uvek cemo ponoviti bltne
п neko/iko р ш а и razliCitim situacijama tako da ih
motete razumeri п а najprirodniji nacin kroz primere. Sroga
se opustire i uf.ivajre!
VEZBE
On pali i gleda vesti. 2. Ona kupuje nesto za
Jelo u radnJt svako veee. 3. Oblcno se vraca kuci u sedam
sati. 4. Nema filma na televiziji veeeras. S. Ne volim da
me uznemiravaju.
7
8
9
quarante (karo"t) 40
On voli taj tih i miran zivot.
Ali veceras, uprkos 80 raspoloiivih kanala
na Ь
10 -
on ne nalazi nijednu zanimljivu emisiju.
Р а dobro, slusacu muziku i provesti mimo
vece.
М (nastavak)
(7) с а т е - miran, smiren. Un homme с а т е une soiree
с а т е Pridevi koji se э na е imaju isti Ы
za о Ь а roda. Drugi cest pridev е ј е и п е - mlad, mlada.
*****
Popunite praznine
2
11 . . . . et . . . . . . . la television.
О п vecera i gleda televiziju.
С е soir . . . '. . . . . de film . . . television.
Veceras п е т а filma п а televiziji.
3 Alors il decide .' .................. et de
4
s
...... une ........... .
Stoga о п odlucuje da sluSa muziku i da provede т
vece.
.' ..... , iJ achc:te . . . . . . . . . . . . . manger,
Najpre Ј ш р и ј е п za jelo,
et . . . . il . . . . . . ... appartement.
а т se penje и svoj stan.
Odgovori
Ј - dine - regarde - 2 - il n'y pas- а la - З d'ecouter dc la
musique - passer - soiree calme 4 Ь quelque chose 5
- puis - monte а son -
Щ
41 quarante et un (karo"t е а
ONZIEME ( ll e) LE<;ON
Un peu de revision
l - quelle heure est Ј е film с е soir?
- А huit ....... heures et demie.
2 - Et qu'est-ce que c'est (1)?
- C'est._.un film espagnol.
3 - Et c'est (N-3) bien?
- Ј е ne sais pas, е ne connais (2) pas le
metteur en scene.
4 - Bon. Alors, qu'est-ce qu'il у а а la radio?
5 - Rien d' interessant.
- Alors, е vais lire un roman!
PRONUNCIATION
revizjo"
2 ... kesk se ... sera" film ...
З е se ... kone .. .
4 ... keskilija ... radio ...
5 ... a
0
tereso" ... romoo
М
(1) Ovi izrazi koji izgledaju (videti takode 4.
red) su u stvari laki za iz_govor, а pritom izuzetno
korisni: Qu'est-ce que c'est? - Sta е ovo, to? Qu 'est-ce
qu 'i/ а ... ? - $,ta ima ... ? Qu'est-ce qrt'il а а manger?
- $ra 1ma da se Jede? Sarno qu 'est-ce qu'il а ? znaci
se
quarante-deux (karo"t de) 42
JEDANAESTA LEKCIJA
Malo obnavljanja
1 - U koliko sati ј е film veceras?
- U pola devet (osam sati i pola).
2 - А koji е (sta ј е to)?
- Т о ј е jedan spanski fi lm.
3 - А ј е li dobar (to ј е dobro)?
- Ne znam, ne znam reditelja (stavljaca na
scenu).
4 - Dobro. Sta onda ima na radij u?
5 - Nista zanimljivo.
- Onda cu da citam neki roman!
М (nastavak)
(2) U francuskom jeziku postoji jasno defi.nisana razlika izme-
du glagola znati (savoir) i poznavati ш К а е se:
ј е sais kada priearno о nekoj cinjenici ili nekom d.rugom
apstraktnom pojmu i е ш za osobu ili mesto. Ј е
connais sa men! - Poznajem njegovu 1 njenu majku. Ј е
connais cette ville - Poznajem ovaj grad. 11 sait е а и с о и р
de clloses- On zna puno stvari.
Щ о 11
З quarante-trois (karo"t troa)
6 Un jour, dans un bus а Lyon (3),
7 un jeune homme est assis en face d'une
vieille dame; (4)
8 il mache du chewing-gum.
9 Elle le regarde pendant (5) cinq minutes
et dit:
10 - C'est.._inutile d'articuler comme t;a, jeune
homme,
11 ј е suis completement sourde!
6 ... lio"... 7 ... asj on fas ... vjej... 8 ... mas ... suing gom.
10 set jnytjl danjkyle... 11 ... surd
М (nastavak)
З Lion, treei р о grad u Francuskoj, а posle Pariza
najvdniji kultumi centar, osnovan ј е kao rimska naseo-
Ь ц З godine p. n.e. U njemu ј е izgradena
prva crkva u Francuskoj koja е biJa jako u6-
cajna. U 17. veku Lion postaje evropska prestonica svile.
*****
EXERCICES
1. Qu'est-ce que c'est? - C'est un livre allemand. 2. Ј е ne
connais pas sa mere mais е connais son е г е З Qu'est-ce
qu'il у а а la television? - Rjen d'interessant. 4. n regarde
la television pendant trois heures tous les jours. 5. Pardon
monsieur, ... - C'est inutile de parler, е suis sourd.
VEZBE
1. Sta е to? - Т о ј е jedna nemacka knjiga. 2. Ј а ne po-
znajem njegovu 1 njenu majku, ali poznajem njegovog 1
njenog о с а З Sta ima na televiziji? - Nista zanimljivo.
4. On gleda televiziju tri sata dnevno. 5. Izvinite gospo-
dine, ... - Beskorisno е da pricate, ј а sarn gluv.
quarante-quatre (karo"t katr) 44
6 Jednog dana, u jednom autobusu u Lionu,
7 jedao mladic sedi naspram jedne starice;
8 on zvace zvaku.
9 Ona gleda u njega (tokom) pet minuta i
kaze:
10 - Beskorisno е da tako govorite (artikuliSete)
mladicu,
11 ј а sam potpuno gluva!
М (nast avak)
Danas, pored toga Sto predstavlja з industrijsk.i ј kuJ-
turni centar, veoma е poznat ј р о svojoj kuhinjj.
(4) Ь par6cjpa perfekta (naS glagolski pridev) ј е takode
prjdev, tako da mora da se sla.Ze: il esr assis- on sedj; elle
esr assise - ona sedi.
(5) pendant - tokom ili za vreme. Pendant е dfner - Tokom
veeere; Pendam vingt minutes - Tokom dvadeset minuta.
*****
Popunite praznine
1 Qu' ... -. . . .' . . . а sur .. Ь .' ... un livre.
2
з
4
Sra ima п а stolu? Т о ј е knjiga.
Ј е ........... la radio soir.
Ј а с и Ш radio veceras.
Qu' ... -. . . . . . ' ... ? - .' ... ma carte d'identite.
Sra е ro? Т о ј е п ю ј а licna л
Elle . . . . . . . le . . . . . . . . . . . . . . . . . cinq
minutes.
О п а gleda mladica (tokom) per minura.
5 Qu' ... -... .' ... а . ... , .... !
Sra se desava? Nisra, nista!
Odgovori
1 - est-ce qu'il у - la - C'est - 2 - vais ecouter - с е - З
-'est-ce que c'est C'est- 4 - regarde- jeune homme pendant- 5
- est-ce qu'il у Rien, rien
11
45 г (karo"t sa"k)
DOUZIEME е LE<;ON
Un tour dans Paris
1 - Bonjour mesdames, bonjour
mesdemoiselles, bonjour messieurs (1)!
Ј е suis votre guide.
2 Alors, щ ici par la place du
Pantheon: а ma droite, vous voyez le
Pantheon meme (2),
з et а ma gauche, l'eglise
du Mont.
4 - Pardon monsieur, diLun touriste, mais
' ?
ou ....
- Tout__.a l' heure, З repond le guide.
5 D'abord une eglise, le Pantheon ...
6- S'il vous plalt, monsieur, dit Ј е meme
touriste, mais ou sont ... ?
7 - Mais laissez-moi tenniner, е vous.....,en
prie (4), п le guide.
PRONONClATlON
1 ... madam ... madmoazel ... votr gjd
2 ... plas dy po"teo" ... droat .. .
з ... gos ...
4 .. . rutalrer repo" ...
5 ... Ь ...
7 ... lese-moa termjne ...
М
(1) "Gospodin" ili "dientlmen" se kaZe г (doslovno
"moj gospodin"). Buduci da se i "gospoda" kaZe
(ma+dame) и mnozini moramo sloziti и zarne-
nicu (u и jeziku prisvojni pridev): г
mesdames.
г (karo"t sis) 46
DVANAESTA LEKCIJA
Jedan obllazak Pariza
1 - Dobro j utro gospode, dobro jutro gospodice,
dobro jutro gospodo! Ј а sam vas vodic.
2 Р а pocnimo ovde sa Trga Panteon: sa moje
desne [strane], vidite sam Panteon,
З а sa moje leve [strane] , crkvu Sent-Etjen di
Mon.
4 - Izvinite gospodine, kaie jedan turista, ali
gde ... ?
- Kasnije, odgovara vodic.
5 Najpre crkva, Panteon ...
6 - Molim Vas gospodine, kaze isti turista, ali
gde su ... ?
7- Ali pustite me da zavrsim, molirn Vas,
odgovara vodic.
NAPOMENE (nastavak)
(2) Evo jos jednog reej т ё т е т о т ё т е ј а sam;
е е т ё т е о а sama; ё sam; • о и т ё т е vj
sami. Ako veiemo т ё т е uz neku и Le Pantlleo11
т ё т е sam Panteon. и opozicjjj sa Trgom Panteon.
Nazvan р о rimskom и Ш svirn Ь
Panteon и и ј е napravljen izmeSanim ј got-
skirn stilom и 1764. ј 1812. Na ovom mesru р О С ј
а ј и veljkani Francuske medu kojima ј jedna iena, Marija
IGri koja ј е tamo sahranjena od 1996. godine.
З Jedan vjckast izraz, more da ј ј "ka-
snije". lpak kontekst da jasno г
(4) Ako zelite da naglasenije kaZete "moLirn Vas" korjstjte
izraz е VOLIS en prie. Koristi se pri и ili pri
и 011, ш monsieur. - Ј е vous en
р г е - Oh izvinite, gospodine. - Molim Vas и и ј е
12
47 quarante-sept (karo"t set)
8 - Mais monsieur, c'est tres'-'important!
9- Eh bien, qu'est-ce que vous voulez savoir?
(5)
1 - Ou sont les toilettes?
8 ... treza"pono"
9 ... kesk . .. savoar
10 ... toalet
*****
EXERCICES
1. Monsieur Legros l1abite Paris roeme. 2. Oh excusez-
moi, monsieur! - Ј е vous en prie. З Ј е vais le dire
tout а l'heure. 4. Qu'cst-ce que vous voulez savoir? 5.
Pardon, monsicur, ou cst l'eglise Saint-Etienne du Mont?
е EXERCICE - Stavite odgovarajuci Ь neodredenog
clana и п ili une).
1 ...... l1eure
9 ...... carte
2 ...... eglise
3 ...... guide
4 ...... bureau
10 ...... photo
11 . . . . . . telephooe
12 ...... vie
5 ...... maison
З ...... film
6 ...... adresse 14 ...... bus
7 ...... cinema 15 ...... television
8 ...... radio
А sada stavite odgovarajuCi Ь odredenog clana (le ili la).
Ako imenica poeinje samoglasnikom, iza imeoice stavite
oznaku za rod u zagradu:
16 ...... conversation 24 ...... travail
17 ...... appartement
25 ...... dame
18 ...... beurre
26 ...... е о а ш
19 ...... portereuille
20 ...... mairie
21 ...... supermarche
22 ...... fils
27 ...... roman
28 ...... fromage
29 ...... rue
З О ...... tartine
quaraote-buit (karo"ruit) 48
8 - Ali gospodine, veoma е vaino!
9 - Р а dobro, sta zelite da znate?
10 - Gde е (su) toalet(i)?
М (nastavak)
(5) Vee smo se sreli saje sais- znam Infmitiv ovog
g]agola ј е savoir. Promeoa ovog nepravilnog g]agola u
prezeoru izgleda ovako: е sais, il (elle) sait, nous SOVOIIS,
vous savez, ils (elles) savent. (Nasravak za mnofinu З lica
е т se oikad ne izgovara.)
*****
VEZBE
1. Gospodin Legro fivi bas [u] Parizu. 2. Oh, • • ш
gospodine! - Molim Vas [u redu ј е З Ј а cu vam to
reci kasnije. 4. Sta zelite с а znate? 5. Izvinite, gospo-
ctine, gde е crkva Sent-Etjen di Mon?
2. VEZBA
1. une ћ 2. une eglise З un guide 4. un bureau 5.
une maison 6. une adresse 7. un cioema 8. une radio 9.
une carte 10. une photo 11. un telephone 12. une vie З
un fiJm 14. un bus 15. une teJevision.
16. а conversation 17. J'appartement (m) 18. Ј е beurre
19. е portefeuille 20. la mairie 21. Ј е supermarche 22. Ј е
fils З Ј е cafe 24. е travail 25. la dame 26. l'eofant (m)
27. Ј е roman 28. Ј е fromage 29. Ј а rue З О Ј а tanine.
Pomalo е tesko naviCi se п а cinjenicu da jedna imenica
п е т а uvek isti rod и francuskom i и srpskom jeziku, ali
to morate da pril1vatite. Uvek pamtiJe rod neke ime11ice
Cimje prvi put sretnete (i ne zaboravite da se presliSate s
vremena п а vreme!).
12
49 quarante-neuf (karo"t net)
TREIZIEME е LE<;ON
La belle musique
1 - Est-ce que cette chanteuse (1)?
2 - Bof (2), elle а une assez betle voix, ...
З mais е trouve que ses chansons
З
4 les paroles sont ь et Ј а musique est
triste.
5 De toute fa9on ( 4), aime seulement Ј а
musique cJassique.
6- Vous n'aimez pas du tout (5) la musique
moderne?
7- Si, mais seuJement quand Jes chansons
et belles.
8- Qui aimez-vous (6) par exemple?
- J'aime Ь С о с о et les Clowns (7).
PRONONCIA TION
1 ... ... 2 ... asc bel voa 3 ... so"so
0
.•. idiot 5 D tut faso" ...
srelmo" ... 7 ... so"ta"tclizo"t ... 8 ... Ј е klun
М
(1) Imenice roda koje se г na -eur (vjdeti
10. rcd) grade о Ь Ј ј ienskog roda dodavanjem nastavka -
euse na koren reei. Na ш un vendeur (prodavac), une
\'endeuse Ovde, korenje chanr (chanrer =
pevati); ш ю -. ш е ш
(2) Bof! е ree koja pripada jednom posebnom reeniku uzvika
na francuskom; predstavlja osnovno odsustvo entuzija-
zma: Vous aimez с е п Bof! - Svida Vam se ovo vino?
- Р а predpostavljam da е dobro, ali ...
Ova ree ј е toliko jzratajna da starijj ponekad nazivaju
mlade а generalion н Ь о (generacya .,briga me za sve").
cinquante (sa"ko"t) 50
TRINAESTA LEKCUA
Lepa muzika
1 - Da li volite ovu pevacicu?
2- Р а ona ima prilicno lep glas, ...
З aJi mislim (nalazim) da su ј о ј pesme
idiotske;
4 recj su glupe, а muzika е tuina.
5 U svakom slucaju, а volim samo klasjcnu
muzjku.
6- Vj ne volite uopste modemu muziku?
7 - Da [kako da ne], ali samo kada su pesme
pametne ј е р е
8 - Koga volite, п а primer?
- Volim Koko ј Ю
М (nastavak)
(3) Prisetite se da se nastavak za mnozinu "s" ne jzgovara!
Medutim "t" se izgovara jer iza njega ide samoglasnik,
un idiot [idio]; une chanson idiore [idiot].
(4) faron п а koji se nesto radi). Ne Le faites pas
de cette faron - Ne radite LO п а taj De toute faron
- U svakom
(5) Zapamtite da konstrukcija ц touJ mora da ide direktno iza
pas. Vous l 'aimez?- Pas ц touJ! - Da li ga volite?- Ne
nikako!
(6) smo rekJj da ј е esr-ce que uoblcajen, ali
manje elegantan za postavljanje pjtanja. Evo jos
jednog, а veoma jednostavnog upimog Ь Samo za-
menimo mesto zamenjce ј glagola; vous aimez ... aimez-
vous? Ovo funkcjonise u svim oblicima ј vremenima.
ё roman pisca Fransoaz Sagan iz 1959. se zove
Aimez-vous Brahms? Evo vam pomoci da lakse zapamtite
ovu konstrukcjju!
(7) Obratite painju na jzgovor [klun].
Щ
51 cinquante et un (sa
0
ko
0
tea
0
)
9 Une affiche sur la vitrine (8) d' un
magasin:
10 "Nous recherchons un vendeur: jeune
ou vieux; plein temps ou temps partiel;
experimente ou debutant".
11 Et en dessous, ajoute au crayon: "Mort
ou vi r'.
9 ... abl ... vitrin ... 10 ... volldcer ... vje ... pla
0
ton ... ton parsjel, eks-
perimo"te u debyto
0
••• 11 ... on desu, о krejo" "mor u vif'
*****
EXERCICES
1. Dites-moi, Jean, vous aimez с е ш - Bot1 2.
Et vous, Pierre? Moi? Pas du tout! З J'aime bien la
musiquc classique, rnais j ' aime aussi la musique modeme.
4. De toute fa9on, ses chansons sont hetes. 5. Elle n'aime
pas du tout le vin.
VEZBE
l . Kafite mi а л volite ovog pevaca? - Ne bas! 2. А Vi,
Pjer? - Ј а Ne nikako! З Volim puno lclasicnu muziku,
ali takode volim i modernu muziku. 4. U svakom slu-
caju, njegove 1 njene pesme su glupe. 5. Ona uopste ne
voli л
cinquante-deux (sa
0
kont de) 52
9 Oglas na izlogu jedne radnje:
10 "Trazimo prodavca: mladog ili starog; puno
[radno] vreme ili pola (delimican); sa
iskustvom (iskusan) ili pocetnik:a".
11 А ispod, dodato olovkom: "Mrtvog ili
zivog".
М (nastavak)
(8) 1me fenetre; une vitrine - prozor; izlog; faire du leche-
vitrine (dosl. lizati izloge) - obilaziti izloge.
*****
Popunite praznine
1 . . . . . . . . . с е magasin? - . . . . . . ... !
Da li volite ovu п Ne, nikako!
2 . . . . . . . . .... , il aime . . . . . . . . . le Ь о vin.
U svakom slu.laju, о п voli samo dl>bro п
З . . . chansons sont . . . . . . . et а musique est
Njene pesme su tuf.ne. а muzika е е р а
4 Elle . une . . . . . . . . . . voix.
О п а ima prilicno lep glas.
5 11 n'aime ........ ... musique modeme.
О п uop!te п е voli modemu muziku.
Odgovori
1 Aimcz-vous - ? Pas du tout 2 De toute facon, - seu\ement З
Ses - tristes - Ь 4 - а - assez jolie- 5 - pas du tout la -.
З
53 cinquante-trois (sa"ko
11
t trOa)
QUATORZIEME е LE<;ON
REVISION Е Т Т
1 Prisvojni pridevi
Pogledajte ove primere:
moj otac: т о п pere majka: т а т е е
moj brat: т о п frere Ш О Ј а sestra: т а sreur.
Prisvojnj pridev (u srpskom jeziku prisvojna zamenica) po-
znaje rod u jednini. U mnotini oblik mes se koristi za о Ь а
roda: mes ш mes sreurs.
Prisvojni Ь zamenica "mi, vi, oni, one" ne poznaju
rod:
г cm·te kana); voh·e pere; vos parents; notre radio;
not1·e appm·tement: leur adresse; leur maison;
leurs pllotos. (Ovaj Ь u mnozini se izgovara kao ј
Ь za jedninu osjm kad imenjca ё samoglasni-
kom; ш
Ь "njegov 1 i "njen 1 se razlikuju od srpskog
jezika. Mi kaZemo "njegov 1 ak:o ј е "vlasnik"
roda, а "njen 1 а ako ј е zenskog roda. U francuskom
medutim, ё njegov 1 njen ... su pridevi i stoga se sla.Zu
sa imenicom koju opisuju.
Tako da son Ь и е а и moie da ё njegova ili ј е п а kan-
celarija; koristimo о Ь Ј ј son е г ј е bureau mu5kog roda. Na
isti ё sa photo moie Ь njegova ili ј е п а slika. Oblik
za rnnofinu о Ь а roda е ses: ses romans - njegovi ili njeni
romani.
Р о ю ј ј jedan jzuzetak kod ovih pravila slaganju: ako ime-
nica uz koju ю ј ј prisvojni pridev ё samoglasnikom,
obavezno se koristi Ь prisvojnog prideva Ш roda da
Ь se olak:Sao jzgovor), npr. sa amie Ь se te5ko izgovaralo
tako da se Ы е ј т п о п т е а na kontekstu ostaje
da poka.Ze da li se radi о prijatelju ili prijateljici!
2 Tokom prethodne nedelje upoznali smo puno ё
glagola ё infinitivi se п а -er. Ovoj grupi pri-
pada najveei broj glagola bukvalno п а Ы '. Pogledaj-
mo nekoJjko primera:
cinquante-quatre (sa"ko"t katr) 54
aimer (voleti): j'aime, iL 1 elle aime, nous п vous
aimez, ils 1 e/les aimem (nastavak: -ent se ne jzgovara).
Ovo е za sve glagole ove grupe. SeCate li se sledeeih
glagola?
rentrer; acheter; nwmer; decrocher; deranger; manger;
allumer; regarder; laver; se coucher; penser; ecouter.
Vratjte se na 10. Jekcjju ј ponovite ih.
Panjcip perfekta- kojj odgovara nakm glagolskom prjdevu
.. voleo, voljen" ј е jednostavno aime, derange, ј izgovara
se ё kao infinitiv П n 'aime pas ё derange - О о
ne volj da bude uznemiravan. Ь eetiri od gore ponu-
denih glagola ј ih u prezentu sa: е il 1 elle, п
vous i ils 1 e/les. (Zapamtite: nastavak: -ent se ne izgovara).
З Hajde malo da ё о oblicima c'est ј il est.
Korjstimo c'est kada zelimo da saznamo sta е neka stvar
jij ko ј е neka osoba.
Qu'est-ce que c'est? C'est une photo defamille-
Sta ј е to? Т о ј е jedna ё fotografija.
Regm-de, с 'est о п frere - Pogledaj, to ј е moj brat.
Ш da ka.Zemo:
Ј а sam! - C'est moi! Vi ste! - C'est vous!
ili ako е irnenjca opjsana pridevom:
C'est и bon ami- On е dobar prijatelj.
Mnofina е с е sont. С е sont mes bons amis- Т о su moji
dobri prijatelji.
Il esr se koristi kao zamenica upravo spomenutoj imenicj:
О й est т о pOI'tefeuille? Il est sur а а Ы е
(ako е imenica zenskog roda, kaiemo elle esc).
Oii est /'eglise? Elle est en а с е du Р а п ћ ё о п
Gde ј е crkva? Ona е naspram Panteona.
ili ako ё о vremenu:
il е ш pada ilfait beau- lepo е (vreme)
ili kada iskazujemo vreme:
il est fluit fleures et demie - pola devet е
Tolik.o о pravilima. Za neko vreme "oseticete" pravilnu upo-
trebu tako da nemojte pokuJavati da puno radite odjednom.
ш uciie svaku imenicu sa rodom!
14
55 cinquante-cinq (sa
0
ko
0
t sa"k)
QUINZIEME ( е LE<;ON

Ј Recherche jeune fille pour garder
mes,_enfants le soir.
2 Telephoner (1) Ј е matin au 04 56 52 39 01
(2)
З Ј е vends (N-1) un canape et deux
fauteui ls en cuir. Prix а debattre.
4 А louer. Petit studio. Calme et clair. Salle
d'eau З
5 Ecrirc а Mme DeJaye, 3 boulevard
Malesherbes, Paris huitieme.
PRONONCIATION
1 ... za:n fij ... mezoot'oo
2 telefone о с г о katr sa"ko"t sis sa"ko"t cte tro"t nef zero а
3 ... vo" ... fota:j ... o" kuir ... pri ...
4 а lue peti ... sal do
5 ... malerb .. .
М
(1) Ь infinitiva glagola se cesto koristi na javnim natpi-
ш znacima, itd. kao imperativ: Ne rien jeter а terre
- Ne bacajte nista na zemJju. (Naravno, moze se reei i:
Ne jete;: rien ... )
(2) U Francuskoj, brojevi telefona se grupiSu u dvocifrene pa-
rove i izgovaraju kao npr. "dvadeset pet", а ne "dva pet".
Buduci da francuski brojevi mogu da prave male Ь
srrancima, poenimo vec da se na njih ш
cinquante-six (sa"ko"t sis) 56
PETNAESTA LEKCIJA
Mali oglasi
1 Traiim devojku za cuvanje (moje) dece
uvece.
2 Zovite pre podne na 04 56 52 39 О 1.
З Prodajem k:revet i dve kozne fotelje. Cena р о
dogovoru.
4 Za izdavanje. Mali stan. Tih i svetao.
Kupatilo.
5 Pisite gospodj Dele, Bulevar Malerb З
Pariz, osmi [okrug].
М (nastavak)
(3) и п е salle de Ь - kupatilo; une salle d'eau podra-
zumeva malo kupatilo sa и i umivaonikom.
Щ о 15
57 cinquante-sept (sa
0
k0°L set)
6- Bonjour, madame. Ј е au
sujet de votre annonce pour garder

7 - Tres Ь Comment (4)?
8 - Ј е m'appelle Martine Lenoir, madame.
9 - Et quel age avez-vous, Martine?
10 - J'ai quatorze ans, madame.
11 - Oh, mais beaucoup trop jeune!
12 Ј е suis desolee (5). Au revoir.
6 ... о syze d votranons 10 ... ю

• • • 11 ... vuzet Ь
rro... 12 ... dezole ...
М (nastavak)
(4) ј е 111 'appe/fe; 111 t'appelles; il 1 elle !>'' appelfe; nous 11ous
appelons; I'OllS vous appelez; ils 1 elles s 'appelfent. Ovo
ј е promena jednog povratnog glagola. Za razliku od
na§e povratne zamenice е Ь е se" Ю jezik ima
р о е Ь а л Ы л zamenice za svako lice. Prime-
tite promenu u pisanju i izgovoru "11" se menja u "1"
- appelle 1 appelons. м eemo ponuditi kasnije.
*****
EXERCICES
1. Ј е n'ai pas d'argcnt pour acheter des Ь 2. 11 у
а un petit studio а louer dans Ј е huitieme. З Bonjour! Ј е
m 'appelle Picrre Lefevre. 4. Mais vous etes beaucoup trop
jeune! 5. Commcnt vous appclcz-vous?
VEZBE
1. Nemam novca da k:upim (k:upiti) namestaj. 2. Ima
jedan mali stan za iznajmljivanje u osmom [okrugu]. З
Zdravo! Ј а se zovem Pjer Lefevr. 4. Ali Vi ste suvise
mladi! 5. Kako se Vi zovete?
cinquante-buit (sa
0
ko
0
ruit) 58
6 - Dobro jutro, gospodo. Zovem Vas povodom
oglasa za cuvanje dece.
7 - Odlicno. Kako se Vi zovete?
8 - Ј а se zovem Martina Lenoar, gospodo.
9- 1 koliko imate godina, Martina?
10 - Ј а imam 14 godina, gospodo.
11 - О ali Vi ste (puno) mladi!
12 Zao mi ј е Dovidenja.
М (nastavak)
(5) Excusez-moi - Izvinite; Pardon - Pardon. Secate li se?
Sreli smo desote u 4. lekciji, napomena 5.
*****
Popunite praznine
2
3
4
5
appelez- .... ?
Kako se zovere?
. . . . age .... -.... ' mademoiselle?
Koliko imaJe godina, gospodice?
Ј е suis ...... ; mon р е г е n' ... pas .. .
iao mi е т о ј orac nije kod Ј ш с е и kuCi).
Ј е vous . . . . . . . . . . . . . . . . vorre annonce.
Zo1•em Vas povodom VaJeg oglasa.
Ј е cherchc une . . . . . fille . . . . . . . . . . mes
enfants.
Trai.im devojku za cuvanje (moje) dece.
г
1 Comment vous - vous 2 Quel- avez vous - З - desolC - cst - а
а maison 4 appelle au sujet de- 5 - jeune - pour garder -
15
59 cinquante-neuf (sa"ko"t nef)
SEIZIEME Ј б е LE<;ON
Des ........ achats ... !
1 - Bonjour, ш Ј е cherche un piege
rats (1). Vous ........ en (2) avez?
2 - Bien sur, monsieur. Attendez une minute
о о '
Ј е va1s vous ...... en chercher un.
3- Depechez-vous, madame. J 'ai un avion
prendre.
4- Un avion? Oh, monsieur, е suis desolee,
5 ј е n'ai pas ...... un assez grand (3)!
*****
6 Un douanier arrete un voyageur а la sortie
de la douane (4):
7 - Bonjour ш Ouvrez votre sac, s'il
vous pla'it.
PRONONCIA TION
1 ... pjez г а vuzo"ave 2 ... z ve vuzon aporte а З ... avio" ...
6 ... duanije ... о а ј а Ф г ... duan
М
( 1) une ш de 1•in - fla5a vina; une boureil/e д vin
- vinska Druga konstrukcija obja5njava namenu
Objekta; rme bnJSSe а dents - cetkica za Ь 1111 ven·e
а cllampagne - с а а za
Obralite paznju na г reci pacov, 1m rat г а Zenka
pacova - и п е rare [rat] Ь krajnjeg samoglasnika
(videti 13. lekciju), (la rate takode znaci "slezina").
(2) en: Ova mala г е с znaci "od toga" Ш "od njih". Vous
01 des enjants? - J'en ai deux. - Imare li dece?
- lmam ih dvoje. Upotreba ove г е с ј е ictiomatska i vide-
cemo о nekoliko primera kasnije.
soixante (soaso"t) 60
SESNAESTA LEKCIJA
Kupovine .. .!
1 - Dobro jutro, gospodo. Traiim zamku za
pacove. lmate li ih?
2 - Naravno, gospodine. Sacekajte minut,
potrazicu Vam jednu.
3 - Pofurite, gospodo. Moram (imam) da
uhvatim (uzmem) avion.
4 - А vion? О gospodine, iao mi е
5 nemam dovoljno veliki model!
*****
6 Carinik zaustavlja jednog putnika na izlasku
iz carine:
7- Dobro jutro, gospodine. Otvorite Vasu torbu,
molim Vas.
М (nastavak)
(3) Obrat.ite п na red г е е Ј е n 'ai pas ш sac assez grand
- Nemam dovoljno veliku torbu.
(4) а о щ т е - carina; 101 douanier - carinik; 101 policier
- policajac.
16
61 soixante et un (soaso"tea
11
)
8 Le voyageur ouvre son sac ... qw est plein
de diamants.
9 - Ces diamants sont pour mes lapins, dit le
voyageur.
10 - Pour vos lapins, vous dites? S'exclame Ј е
douanier.
11 - Parfaitement. Et s' ils ne veulent (5) pas de
diamants, ils n'auront (6) rien а manger!
8 ... pla
0
d diamo
0
9 se ... lapa
0
..• 10 ... sekskJam ... 11
parfetmo" sil n va:l ... noron
*****
EXERCICES
1. Nous cherchons notre sac. 2. 11 va en apporter un, ј е
pense. З Si vous ne vottlez pas de cafe, nous avons du the
[te). 4. Ј е п а pas un modele assez grand. 5. Ces diamants
sont pour mes lapins.
VEZBE
1. Trazimo torbu. 2. On е doneti jednu, mislim. З
Ako ne ielite kafe, imamo ё а ј а 4. Nemam dovoljno ve-
liki model. 5. Ovi dijamanti su za moje ё
soixante-deux (soaso"t de) 62
8 Putnik otvara svoju torbu ... koja ј е puna
dijamanata.
9 - Ovi dijamanti su za moje zeceve, kaie
putnik. . _ ..
10 - Za Vase zeceve, kaiete? UzvikuJe carinik.
11 - Tacno (savrseno) . А ako ne.ce dijamante,
nece Ь (imati) nista da jedu!
М (nastavak)
(S) ј е veux; tu veux; i/ 1 е ш nous voult;ms; voull!l;;
ils 1 elles veulefll. InfinitJv ovog glago\a е voul01r- hteu,
ieleti. Jl е ш parrir - On zeli da ode.
(6) Ovo ј е prvi susret sa buducim vremenom. Kasnije
cemo mu posvetiti vremena.
*****
Popunite praznine
1
2
Vous .... une cigarette, . ' . . vous plait? Ј . . . deux.
Jmate li cigaretu, molim Vas? lmam (ih) dve.
. . . . . . . . une minute; е . . . . . . apponer un.
Satekt1jte minut; donecu jednog od njih.
3 . . est . . brosse . . . . . . ?
Gde е moja terkica za и Ь е
4 11 ouvre . . . sac . . . . chercher un briquet.
О п orvara svoju torbu dt1 potrai.i upaljat.
s . . . livres sont . . . . . . . enfants.
Ove knjige su za moju decu.
Odgovori _ . .
1 - avez - s'il- en ai 2 Attendez- va1s е о 3 О й ma - а dents
4 - son - pour - 5 Ces - pour mes -
16
63 soixante-trois (soaso"t troa)
DIX-SEPTIEME ( е LE<;ON
Au Я (1)
(Ovo е prvi deo jednog telefonskog razgovora. Drugi
deo е и sledecoj lekciji.)
1- А Н б (1) ... Oui, c'est moi. Qui esLa
l'appareil?
2 ... Ah, bonjour Sophie ... Bien, et vous?
... Oh, quel (2) dommage!
3 J'espere que с е n'est pas grave? ...
Heureusement.
4 !acques? ... oh, il va (3) bien, mais
11 а beaucoup de trava1l en е moment.
5 ... Des vacances? Ne me (4) faites pas
rire ! NotiS n'avons pas ........ assez d' argent.
Et vous?
PRONONCIA TION
ko"versasjo"
1 ... ki etalaparej 2 ... kel domaf З ... grav ... rerrezmon 4
... о s momo"
М
(1) Allo? ј е odgovarajuti izraz za .,halo". Qui est а
f'appm·eil? е ekvivalent К о ј е na vezi?".
(2) Quellivre vou/ez-vous?- Koju knjigu felite?
Quelle lleure esr-il? - Koliko ima sati?
Quels /ivres aimez-vous?- К о ј е knjige volite?
Quelles cigarerres fumez-vous? - К о ј е cigarete
г (soaso"t katr) 64
М LEKCIJA
Na telefonu (1)
1 - Halo? Da, а sam. К о ј е na vezi (apararu)?
2 ... Ah, dobar dan Sofija ... dobro, а vi? Oh,
kalcva steta!
3 Nadam se da nije ozbiljno? ... Srecom.
4 Zak? ... hm, prilicno ј е dobro, ali ima puno
posla u ovom trenutk:u.
5 ... Odmor? Ne zasmejavajte me! Nemamo
dovoljno novca. А vi?
М (nastavak)
Svi ovi oblici se izgovaraju п а isti nacin.
quel; quelle; quels; quelles - koji, koja, koje
Pri uzvicima znati К 1 kakva ... ! Quelle ville!- Kakav
grad! Quel ю т Kakvo ime! Quel dommt1ge!- К

(3) assez ima dva osoovna znatenja. Ispred г ili г
loga, znati "prilitno": il est._assez grand- on е prilitno
velik:i; elle cllante assez Ь - ona peva ё dobro.
Ispred imenice, znati .,dovoljno": Ј е n'ai pas_assez de
remps - Nemam dovoljno vremena.
(4) Sa potvrdnim imperarivom "men.i, mi" se kaZe moi. Do-
lazi iza glagola i veze se crticom: Parlez-moi - ё
mi! ю - Odgovorite mi. О п postaje /ui:
Dires-lui - Kafite mu.
Sa negarivnim imperativom, "mi" postaje т е i odlazi is-
pred glagola: Ne т е regardez pas comme а Ne gledajte
me tako.
17
65 soixante-cinq (soaso"t sa"k)
6 ... Comme tout Ј е monde ... Avec plaisir.
Quand? Samedi (N-2) prochain?
7 Attendez, е vais voir. Ne quittez pas.
8 Non, samedi , ma mere vient diner Ј а
maison.
9 Dimanche? Ј е pense que nous sommes
ljbres (5). Oui, dimanche, c'est parfait.
10 А huit heures. D'accord. Soignez-vous!
. . . Merci, au revoir.
6 ... ruJemo"d ... plezir ... ko" ... samdi prosa
0
7 ... kite 8 ...
vja" 9 ... libr ... parfe 10 ... uita:r ... soanjevu ...
*****
EXERCICES
1. 11 а beaucoup de travail en с е moment. 2. Samedi,
ma mere vient а la maison. З Ј е pense que ј е suis Ь
dimanche. 4. Nc quittez pas, е vais voir. 5. Comme tout le
monde, nous n'avons pas assez d'argent.
VEZBE
1. On ima puno posla u ovom trenutku. 2. U subotu,
moja majka dolazi kod nas. З Mislim da sam Ь
u nedelju. 4. Ne prekidajte, pogledacu. 5. К а о [i] svi,
nemamo dovoljno novca.
soixante-six (soaso"t sis) 66
6 ... К а о svi ... Sa zadovoljstvom. Kada?
Sledece subote?
7 Cekajte, pogledacu. Ne prekidajte.
8 Ne, u subotu dolazi moja majka na veceru
и kucu).
9 U nedelju? Mislim da smo slobodni. Da, u
nedelju, odlicno (savrseno).
10 U 8 sati. U redu. LeCite se! ... Hvala,
dovidenja .
М (nastavak)
(5) Ces /ivres sont gratuirs - Ove knjige su Ь 11 n 'est
pas Ь с е soir - Nije Ь veeeras. Du temps Ь
- Ь vreme.
Ako п а nekoj radnji piSe Ь service, radi se о samo-
usluzi.
*****
Popunite praznine
1 Vous n'. . . . pas . . . . . ? . . . . . . . . . . . 1
Niste slobodni? Kakva steta!
2 Ne . . faites pas .... !
Ne wsmejavajte т е
3 Mon mari . . . . . . . bien mais il а . . . . . ...
travail.
М о ј mul е prilitno dobro, a/i ima puno л
4 Ј . . . . . que . . n'. . . pas
Nadam se da nije Ь
5 .... -. . . . Ь . . . . . . . ....... ?
Da li ste slobodni sledece subote?
Odgovori
1 - etes - Ь - Quel dommage 2 - me - rirc 3 - va assez
- bcaucoup de - 4 - espere - с е - est - grave 5
- samedi prochaio
17
67 soixante-sept (soasont set)
DIX-HUITIEME (l8e) LE<::ON
Au tcHepbone Щ
1- б Anne-Marie? ... C'est Sophie.

2 Moi, j'ai а gri ppe ... Non, с е n'est pas
trop grave.
3 Et comment va Jacques? ... Vous prenez
des vacances Ь б (1)?
4 Non, malheureusement, а coute trop cher.
5 Oites-moi, est-ce que vous voulez venir
diner un soir?
6 Disons samedi prochain ... Tant pis (2). Eh
Ь п ... а vous va (3)?
7 Parfait. Venez vers huit.._.heures. Pas trop
б
PRONONCIA TION
1 ... komo
0
talevu
2 ... grip ...
З ... bja"to
4 ... malerrezmo
0
... kut ...
5 dirmoa ...
6 ... ю

р ...
7 ... ver ... Lro 10
М
(1) 101 - rano: vene:. 101 - dodite ranije; tard- kasno; il se
rourlte tard - on leie kasno: poraniri - ё е avance;
zakasniti - ё е en ш Ь б - uskoro; А Ь
- Vidimo se uskoro!
(2) Jdiomatski iuaz .,10111 pis"' znaci "sta se tu moze". ns п е
l'iennent pas. Tam pis - Onj ne dolaze. Steta. (Primetite
da se "s" iz pis ne izgovara ... )
soixante-huit (soasont uit) 68
М LEKCIJA
Na telefonu Щ
1 - Halo, Ana-Marija? ... Sofija е Kak:o ste?
2 Ј а ј а щ grip ... Ne, nije suvise Ь
3 А kako ј е Zak? Idete (uzimate) uskoro [na]
odmor?
4 Ne, naialost. Kosta previse (skupo).
5 Kaiite mi, da 1i zelite da dodete na veceru
(vecerati) jedno vece?
6 Da kaiemo u sledecu subotu ... Steta. Р а
dobro, u nedelju? Т о vam odgovara (ide)?
7 Savrseno. Dodite oko (prema) 8 sati. Ne
suvise rano.
М (nastavak)
(3) Vec smo videli nekoliko Ь idiomatskih uporreba
glagola aller. Commem va Jacques? - Kako ј е Zak?
VoliS_allez Ь е п - Vi ste dobro? Џ vous va? Т о vam
odgovara? С е chapeau VOllS va Ь - Ovaj sesir Vam
stoji dobro. а т е va - Odgovara mi to.
18
69 soixante-neuf (soaso"t nef)
8
9
10
OOOOui, ouio Ј е prends beaucoup de
medicaments, beaucoup trop (4)!
Allez, dites bonjour а Jacques pour moio
Ј е vous ..... embrasse (5)0 Au revoiro А
dimancheo
10 tevuzo"braso о
М (oastavak)
(4) beaucoup d'argent - puno novca; beaucoup de voitures
- puno aulao lspred beaucoup se oblcno koristi izraz koji
ю vee upoznali il а - irna, nalazi se; beaucoup de
- puno, mnogo; Vous fumez beaucoup - Vi puno pu§ite!
beaucoup rrop - suvise, previseo
*****
EXERCICES
1. 11 fumc bcaucoup trop! 2. Est-ce que vous voulez diner?
з Vcncz а huit heures et derrueo а VOUS va? 4. Dites
а votrc mari pour moio 5. а coute trop с Ь е г
VEZBE
1. On pu5i! 2. Da li zelite da veeerate? З Dodite u
8:300 Odgovara vam? 4. Pozdravite muia od meneo 5. Kosta
(skupo)!
soixante-dix (soaso"t dis) 70
8 oooDa, dao Uzimam puno lekova,
9 Dobro (hajde), pozdravite Zaka za meneo
10 Ljubim vaso Dovidenjao Do nedelje.
М (nastavak)
(5) U Francuskoj vlada obleaj da se prijatelji medusobno lju-
Ь u Ь а obraza kao pozdrav (muskarci se oblcno rukuju),
tako da nije neoblcno т pismo Ш telefonsk:i razgovor
sa prijateljem reeima Ј е vous Ь - Ljubim vaso Un
Ь - poljubac (naziv ё Rodenove skulprure) ј е
ё u une Ь ili un Ь Ь u familijamom
tako da ako su dve о Ь е u ovom razgovoru Ь
Ь mogle su da zavrSe razgovor sa п В
Ne trudite se da odmah naucite sve nove izrazeo Sretacemo
ih i и narednim lekcijamao
Popunite praznioe
1 Ј е prends о о о о о о о • о • medicaments; Ь
о о о о
Uzimam puno lekova; suvise!
2 П о о о о о о toujours . о • о о о о о о
О п uvek stite sa zakaSnjenjemo
3 Ne о о о о о pas о о о о б а о о о о о о ?
Ne do/azite previse ranoo Odgovaram vam?
4 о о о о Ь о 'enfants dans cene ecoleo
т а mnogo dece и ovoj skolio
5 Comment о о о о 0-0 о о о et comment о о votre о о о о ?
Kako ste, а kako е Va$ mut?
Odgovori
1 - Ь de - trop 2 - п en retard - venez - trop - vous
va 4 11 у а d'- S- allez vous - va - mari
Щ о 18
71 soixante et onze (soaso
11
teo"z)
DIX-NEUVIEME е LE<;ON
Deux conversations au restaurant
1- Qu'est-ce que vous mangez? а sent bon!
2- C'esLune daube (1) de bceuf.
(2) voulez?
З Non merci. Ј е n'ai pas faim (N-3). Г а
deja mange.
4 - Alors, prenez un е п е de vin.
5- Non merci; е n'ai pas soif non plus. Mais
ј е vais prendre un cafe.
6 - Bien. Gar9on! Deux cafes et l' addition,
s'iJ VOti S p\alt!
*****
7- Ј е ne vais pas prendre de vacances cette
annee.
8 а coute beaucoup trop cher. Et vous?
PRONONCIA
1 ... sa son Ь о

2 . . . dob d Ь е ...
з ... fa
11
••• del.a monze
5 ... soaf no" ply ...
6 ... ladjsjo
11
•••
М
(1) /Uie daube ј е Ь м sa crnim vinom, ш е о ш ј
poYJtem. Francuski jezik oema poseboe reej za meso zj-
votinja; Ь se Ш Ь razli6tih clanova:
1111 Ь goveee; du Ь а щ govedina; un agneau - jag-
nje; de 1·agneau- jagnjetina; 1111 veau [vo]- tele; du veau
- teletina. Ali ako ste voc pomislili da е lako, prevarili
ste se, jpak postojj izuzetak: un cocllon - svinja; du porc
- й
soixante-douze (soaso
11
t duz) 72
DEVETNAESTA LEKCIJA
Dva razgovora u restoranu
1 - Sta jedete? Mirise dobro!
2 - Т о ј е juneei paprikas. Hocete li (od toga)?
З Ne bvala. Nisam gladan (nemam glad). Ј а
sam vec е о
4 - Onda uzmite casu vina.
5- Ne hvala. Nisam ni zedan (nemam zed). Ali
cu uzeti kafu.
6- Dobro. Konobar! Dve kafe i racun, molim
Vas!
*****
7 - Necu iCi na odmor ove godine.
8 Kosta previse (skupo). А Vi?
М (nastavak)
(2) Ј е veux du beurre- Hoeu maslaca; J'ai du beurre; Vous
en voulez? - Irnam maslaca; Hoeete ј (od toga)?, en
sluzj kao zamenica, da Ь se Ь ponavljanje ј menja
du beurre. Partitivni clan du, de la, ј des se korjsti uz
nebrojjve imenice.
Щ о 19
73 soixante-treize (soaso"t trez)
9 - Moi З ј е vais en (4) Grece en septembre
(5) pour deux semaines.
10 - En Grece? Vous_avez de la chance! Ј е
suis jaloux.
9 ... gres ... ю 10 ... ... ZaJu
М (nastavak)
З Ova Ь zamenice е karakteristicna za go-
vorni jezik sJulj da nagJasj jskaz. Ako е neko izneo svoje
а vi teJjte da date svoje suprotno),
motete poeetj sa moi (sto se mene tiee). U srp-
skom jeziku normalna ј е pojava da u ovom slucaju licnu
zamenicu izgovorimo sa vj5e afektivnosti. Moi, ј е pense
qu 'il а raison з mislim da е u pravu.
Isru konstrukcjju moiemo da korjstirno ј sa ostaljm zame-
njcama sto cemo vjdeti kasnije.
*****
EXERCICES
1. Ј е n'ai pas faim. J'ai deja mange. 2. Prenez un verre de
vin! - Non merci. 3. Vous avez soif?- Oh oui, tres. 4.
Qu'est-ce que vous mangez? а sent tres Ь о 5. Garyon! Un
cafe et l'addition, s'it vous plait!
VEZBE
1. Nisam gtadan. Vee sam е о 2. Uzmite casu vina! - Ne
hvata. З Zedni ste? - О da, veoma. 4. Sta jedete? Mirise
veoma dobro. 5. Konobar! Jednu kafu i racun, molim Vas!
soixante-quatorze (soaso
0
t katorz) 74
9- Ј а idem u Grcku u septembru na dve
nedelje.
10 - U Grcku? Imate sreee! Ј а sam ljubomoran.
М (nastavak)
(4) Vous е trr)llvez en Grece - NaCieete to u Grtkoj. Elle • а
en Grece - Ona jde u Grcku. Medupm, ako е ime dnave
u mnofini (Pays-Bas- Holandjja, Etats-U!Iis- SAD, jtd.)
koristimo Ь aux iza aller. fls vont aux Etats-Unis - Oni
jdu u SAD.
(5) Evo imena mesecj u francuskomjeziku: janvier [ionvjje];
fevrier [fevrije); ш [mars]; avril [avril]; т ш [me]; и
[iua
0
]; juillet [zujje]; aoiit [ut); Ь П
Ь [oktobr]; lWVembre Ь Ь [deso"br].
*****
Popunite praznine
1 J'ai . . vin. Vous ...... ?
lmam vina. Hocete Li [od toga]?
2 ... , е vais . . Italie et . . . Etats-Unis cette
е ;zene tite), ј а idem и и i и SAD ove godine.
3 Vous ........ ? Alors, ...... un verre . 'eau.
Vi ste l.edni? Onda џ с а и vode.
4 .. ' ... -. . . .. vous . . .... ? . . Ь
Sta jedete? и
5 lls ne . . . . pas . . . . . . . . . vacances . . . . . . .
Oni nece ici п а odmor и avgustu.
г
1 - du- en voulez 2 Moi,- en- aux- annee 3- avez sojf- prenez
- d - 4 Qu 'est-ce que- mangez - Du - 5 - vont- prendre de - с п
aout
19
75 soixante-quinze (soaso"t-ka"z)
VINGTIEME е LE<;ON
Encore (1) un peu de revision
1 Aujourd 'hui, revoir (2)
utiles:
2- Venez vers huiLheures, d'accord?
- Parfait.
***
3 Elle est malade et elle prend beaucoup de
medicaments.
***
4 - Ј е cherche un grand sac en cuir.
un?
***
5 11 n'a pas faim et il n'a pas soif: il а deja
mange.
***
6 - н est l'appareil? Ah, Sophie.
Comment'-' allez- н
***
7- М а femme (3) а beaucoup de travail en с е
moment.
PRONONCIA
o"kor ... revizjo"
1 ... .. . kelk zekspresjon
4 . .. kuir . . .
6 . .. laparej . ..
М
(1) Encore du vin? - Ј о vina? voulez encore?
- Hoeete li ј о od ю а Encore un р е и s'ii vous plnlt
- Ј о malo, molim Vas. Encore vous?- Opet Vi?
soixante-seize (soaso"t sez) 76
DV ADESETA LEKCIJA
Jos malo obnavJjanja
1 Danas cemo obnoviti nekoliko korisnih
izraza:
2 - Dodite oko 8 sati, u redu?
- Savrseno.
***
3 Ona е Ь i uzima puno lekova.
***
4 - Trazim jednu veliku п torbu.
Vi (od toga) imate Uednu)?
***
5 On nije gladan i nije zedan; on ј е vec е о
***
6 - К о ј е na vezi? А Sofija.
Kako ste?
***
7 - М о ј а zena ima puno posla u ovom trenutku.
М (nastavak)
(2) Francuski glagoli su podloi.ni prefiksaciji, odnosno do-
davanju prefiksa п а glagole, а su re- i
de- : voir- videti; revoir- obnoviti, ponovo videti; couper
- seei; dicouper - iseCi.
З une femme - zena; т а femme - moja supruga. Zbrka
moze da nastane kod reci une fille - devojka; sa fille
- njegova 1 njena eerka. Medutim kontekst ovde igra
vafnu ulogu: un homme, Ш mari- m1lSkarac, mui; un
unfils- deCak, sin).
Щ о
77 soixante-dix-sept (soaso"t diset)
8 - Des vacances? Ne me faites pas rire!
***
9- Yous voulez un verre de vin?
- Avec plaisir.
***
10 - Comment vous'-'appelez-vous?
Ј е m'appelle Sophie Delaye.
***
11 - Ј е suis desole, е suis pris (4) samedi soir.
- Eh Ь tant pis!
***
12 - Cette nouvelle г о Ь е vous va tres bien.
М (nastavak)
(4) Ovo е г perfekta od glagola prendre - uzeti.
"'****
EXERCICES
1. du cafe. Est-ce que vous en voulez? 2. Encore un
pet1t peu, s'il vous pla!t. С е nouveau chapeau et cette
nouvelle robe sont tres JOI!s. 4. - Mon mari est pris е soir.
- Quel 5. Comment s'appelle sa femme? 6. Ј е
veux revo1r cet exercice, s'il vous plait.
е EXERCICES: Stavite odgovarajuci oblik neodredenog
Clana (un, une).
l - fauteuil
2 - salle de bains
З - douanier
4 - sac
5 - femrne
6 - voyageur
7 - monde
8 - grippe
9 - verre
10 addition
11 brosse а dents
12 tivre
13 - agneau
soixante-dix-huit (soaso
0
t dizuit) 78
8 - Odmor? Ne zasmejavajte me!
***
9 - Hocete li casu vina?
- Sa zadovoljstvom.
***
10 - Kako se zovete?
- Zovem se Sofija Dele.
***
11 - Zao mi е zauzet sam u Ь uveee.
- Р а steta!
***
12 - Ova nova haljina Vam odlicno stoji.
VEZBE
1. lmarn kafe. Da ti ietite? 2. Jos samo malo, molirn Vas.
З Ovaj novi sesir i ova nova haljina su veoma lepi. 4. М о ј
muz е zauzet veceras. К steta! 5. Kako se zove nje-
gova zena? 6. Hoeu da obnovim ovu vezbu, molim Vas.
DRUGA VEZBA (un Ш une)
1. un fauteuil - 2. une salle de bains- З un douanier - 4.
un sac - 5. une femme- 6. un voyageur - 7. un monde
- 8. une grippe - 9. un verre - 10. une adctition - ll
- une brosse а dents - 12 un livre - 13. un agneau.
20
79 soixante-dix-neuf (soaso"t diznet)
VINGT Е Т UNIEME (21 LE<;ON
REVISIONS Е Т Т
1 Vendre (prodarj); prendre (uzet:i); anendre (cekati). Ovi
glagoJj - koje ю vec sreJj - pripadaju drugoj "grupi" ј Ј ј
kategorjjj, а zavrsavaju se п а -re.
Evo kako jzgleda njihova promena u prezeotu:
ј е 1•ends, ш vends, il 1 elle vend, nous vendons, vous vendez,
il 1 elles l'endem.
Setjre se da se nastavak s ј е т ne jzgovaraju; primetite da
postojj razljka u izgovoru glagola izmedu З Jjcajednine ј З
Ј ј с а л il l'end ј Ј von]; ils vendem [il vond]. Seeate li
se naseg р г а ј Ј а о krajnjem samoglasniku?
Ako glagol poejnje samoglasnikom, vrsimo naravno "vezj-
vanje" u govoru sa suglasnikom iz prethodne recj.
elle attend [el ato"J; д [elzato"d] .
Partjcjp perfekta se kod ovih glagola zavrsava na и vendu,
altendu.
Hajde da se podsetjmo ova tri nepravjJna glagola:
savoir (znatj); е sais, tu sais, il 1 elle sait, ю savons,
1•ous sm'ez, ils 1 elles savem.
prendre (uzeLi); е prends, tu prends, il 1 elle prend, nous
р г е п о п vous prenez, ils 1 elles prenne/11. (particjp per-
fekta: pris).
alfe1· (icj): ј е 1•ais, tu vas, il 1 elle va, nous allons, vous
allez. ils 1 elles о ш
2 lmena dana u п е е Ј ј ј su: lundi, mardi, г jeudi,
samedi, dimanclle ј и su roda.
Njje nam potreban predlog da izrazirno "u ... ":
ll 1•iem jeudi - Dolazj u ё
ю mardi - Zovjre me u utorak.
Ako feJjte da kaZete: О п radi Ь (u ё svake
Ь stavjre odredenj clan ispred imena dana:
Jltravaille е samedi.
quatre-vingt (katrva
0
) 80
А samedi! - Do subote! (Vidimo se u subotu);
Bon week-end!- Lepo se provedite za vikeod! (Zvanjcno,
"week-end" se kaZe а fin de а semairze, ali е _engle-
skog preovladao ј u francuskom kao ј u srpskom Jeztku!)
3 avoir faim: pojedini francuski izrazi u srpskom jeziku
jdu sa glagolom blti, tako da imamo:
Avez-vous faim? - Da li ste gladni?
Elle n а pas soif- Ona nije zedna.
Vous avez de la clzance- Vi ste srecni.
А evo ј nekoljko novih izraza:
Elle а peur La ш - О о se boji ooeu.
Vous avez raison - Vi ste и pravu.
/l tort [tor] - О о nije u pravu. .
Excusez-moi, ј 'ai sommeil [somej] - Izvinite, spava mJ se.
4 Brojevi . . .
un (1), deux (2), trois З quatre (4), cmq. (5), stx [s1s]
(6), sept [set] (7), huir (8), neuf (9), dix [dts] (10), onze
( 11 ), douze (12), treize З .quatorze
seize [sez] ( 16), dix-sept [dtset) (17), dtx-hua [dizutt]
(18), dix-netif[djzof) (19), vingt rvan] (20).
Nastavljamo sledece nedelje. Osvmite se п а ћ 20
lekcija i Ь brojeve izgovarajuii ih naglas.
21
81 quatre-vingt-un (katrVa" а
VINGT-DEUXIEME е
Les passe-temps oationaux
1 Les щ sont passionnes par les j eux
(1) d'argent.
2 Chaque semaine, des millions d 'hornmes
et de femmes jouent (2)
3 а l'un (3) des principaux jeux: (4), le
Loto, les jeux instantanes et le М (N-1)
4 Les deux prerniers sont des jeux de
hasard:
5 il faut soit (5) choisir des numeros dans
ш certain ordre,
6 soit gratter des cases sur un ticket
qu'on._.achete dans___.un bureau de tabac.
PRONONCIA TION
Ј е pasto" п
1 ... pasjone .. е
З ... Р Е Е М У
4 ... :z.e de azar
5 ј Ј fo soa ...
6 ... kaz
М
(1) Mnofina veeine imenica ј prideva se gradi dodavanjem na-
stavka "s" koje se ne izgovara, na kraju reei. Medutim,
г е е ј koje se rta -eu ј -eau Ь п х
za mnofinu: tul е и - des jeux; и п Ь Ь - des
Ь ш Ю - des Ю
Na л rta6n mnozinu grade ј reei na -al koje prelazi
u т а о 1111 clleval - des cllevaux; 1111 journal - des
joumma; nationa/ - nationma.
Postojj nekoljko izuzetaka od ovog pravjla, ali za sada ne
treba da se tjme optereeujemo.
quatre-vingt-deux (katrva" de) 82
DV ADESET DRUGA LEKCIJA
Nacionalne razonode
1 Francuzi su odusevljeni kockom (igrama
novca).
2 Svake sedmice, milioni и i zena
igraju
З jednu od glavnih igara: Loto, greb-kartice
(instant igre) i konjicke trke (PMU).
4 Prve dve su igre na srecu (slucaj):
5 treba Ш izabrati brojeve nekim odredenim
redom
6 ili izgrebati polja na kartici koja se kupuje u
kafeu (tabac).
М (nastavak)
(2) jouer- jgrati. Za jgre i sportove koristj se predlog au (jlj
а а za fenski rod). /1 joue au ь - О п jgra fudbal.
Buduti da Francuzj korjste ovaj glagol ј kada se radj о
jnstrumeotu, svirati oeki instrument se kafe jouer ц (iJi
de а Elle о и е de la guitare - Orta svira gjtaru.
З Dodaje se /' ispred un kao pomoc pri izgovoru
da izgovorite а un!). U svakom ovo ne utire rta
Zrtarenje.
(4) U osnovj, kockanje nije d.ozvoljeno о francuskom gradan-
skom ј zakoniku. Ali zakon izvesne izuze!ke,
а drfava uzirrta procertat od Ь Loto ј gretrkartice
organizuju tela pod kootrolom dri.ave. Р М (Pari-Muruel
Ь kojj se jgra od kraja 19. veka, ј е sjsrem za lda-
denje rta trkama.
(5) soit ... soit [soa] ј е da se kafe Ш ... Ш Jl
faut soit graller а case, soit choisir des ш - Treba
ј Ј ј jzgrebati polja ili izabrati brojeve. 11 а soit de а Ь
soit du vin - Ima ili pjva ili vina.
Щ о 22
83 quatre-vingt-trois (katrva" troa)
7 En revanche, les courses demandent un
peu plus de connaissances:
8 on [N-2) doit selectionner les chevaux
en fonction de leur performance dans
d'autres courses.
9 11 у а aussi des jeux de casino, mais......,ils
sont tres strictement reglementes.
10 Dans tous les cas, les joueurs ont tous (6)
la meme idee en tete: faire fortune.
11 Mais du fait qu'ils sont tres nombreux, il
у а peu de gros (7) gagnants ...
12 С est а les jeux de hasard: un jour vous
perdez, et le lendemain ...
13 vous perdez encore!
7 о koneso"s 9 ... kazino 10 ... furer. .. ll ... gro ...
М (oastavak)
(6) Pazite! Ako tOilS dolazi ispred imenice u mnozini, onda
ј е pridev i znal:i "svak.i, svi" i izgovara se [tu]. Tous les
joumaux - Sve novine; ALI ako dolazi posle glagola,
onda е zarnenica, znal:i "svako od vas 1 njih, svi" i izgo-
vara se (tus]. Venez fOLlS а щ lreures- Dodite svi u 8 sati.
Samo obrarite pafnju na mesto reei tous.
•••••
EXERCICES
1. Elle joue а l'un des jeux les plus difficiles: les echecs.
2. En revanche, les dames• demandent moins Ы
З Venez soit б le matin, soit tard le soir. 4. Dans tous les
cas, vous risquez de perdre. 5. C'est а la vie!
* п е dame = dama, gospoda, les dames = dame. AJi les dames ј е
1akode i naziv za igru "dama".
quatre-vingt-Quatre (katrva" katr) 84
7 Zauzvrat, trke zahtevaju malo vise znanja:
8 moraju se izabrati konji u skladu sa njihovim
dostignucima u drugim trkarna.
9 Takode postoje i kazino igre, ali one su
veoma strogo regulisane.
10 U svim slucajevima, igraci imaju svi istu
misao u glavi: obogatiti se (napraviti
bogatsvo).
11 Ali zbog cinjenice da su veoma brojni, irna
malo velikih Ь ...
12 Takve su igre na srecu Т о ј е to, igre
slucaja): jedan dan Ь а sutradan ...
13 opet Ь
М (nastavak)
(7) gros [gro] i Ы zenskog roda grosse [gros) u osnovi
znal:i е Ь е о Ali ovaj pridev ima siroku upotrebu pri ozna-
л svega StO ј е veliko, vafno, teSkO, znal:ajno, itd.
Na primer un gros mensonge - ogromna э une grosse
somme d'argent - velika suma novca; tm gros buveur
- teiak alkoholitar. Shvatili ste? Ovde, Ш Ј gros gagnanr
ј е neko ko puno Ь 1 na kraju pogledajte izraz: 11 а
gagne le gros lot! [gro lo] - Osvojio е diek pot (glavnu
premiju)!
• ••••
VEZBE
1. Igra jednu od najtezih igara: Sah. 2. Zauzvrat, igra dama
zahteva manje vestine. З Dodite ili rano ujutro ili kasno
uveee. 4. U svakom slucaju, rizikujete da izgublte. 5. Takav
ј е zivot!
Щ о
85 quatre-vingt-cinq (katrva"-sank)
**********************************************
VINGT- М е LE(:ON
Le Loto
1- Qu'est-ce que vous faites, Jean?
2- Ј е fais mon loto. C'esLun jeu
i n teressan t.
3 Regardez: vous prenez cette carte et vous
choisissez (N-3) une serie de numeros.
4 Par exemple, ici, ai le cinq, le sept, le
onze, le vingt-deux, le quarante-trois et le
quarante-huit (N-4).
5 Ensuite, vous mettez une croix sur ces
numeros
6 et vous donnez la carte au patron du tabac.
quatre-vingt-six (karrvan sis) 86
Popunite praznine
1 Quels sont les . . . . . . . . . . ......... ?
К о ј е su glavne nacionalne igre?
2 ll s esperent . . . . . . . . . . le ....
Oni se svi nadaju da с е osvojiri glavnu premiju.
3 11 . . . . . . football . . . . les jours.
О п igra fudbal svaki dan.
4 Ils ont . . . . . . . . . . . Ј а •...
Oni о Ь о ј е imaju istu ideju и glavi.
5 Vous trouvez Ies . . . . . . . . . . . . . . . . . . . da.ns
NaCi cete (nalazite) rezultate trka и svim novinama.
Odgovori
1 - principaux jeux nationaux 2 - tous gagner- gros lot З - joue
- au - tous - 4 - tous les deux - meme idee en tete 5 - resultats
dcs courses - tous les journaux
**********************************************
DV ADESET Т Е С А LEKCIJA
Loto
1 - Sta radite, Zan?
2 - Popunjavam (radim) moj loto [tiket]. Т о ј е
jedna veoma interesantna igra.
З Gledajte: uzmete ovu karticu i Ь neki niz
brojeva.
4 Na primer, ovde imam 5, 7, 11, 22, 43 i 48.
5 Zatim stavite krst na ove brojeve
6 i date karticu gazdi kafea (tabac).
23
87 quatre-vingt-sept (katrvan set)
7- Et alors?
- Ben (1) vous._attendez les resultats.
8 Si vous._avez choisi les bons (2) numeros,
vous gagnez.
9 - Et vous._avez gagne?
- Non, pas._encore.
1 - Bon, moi е vais jouer: е choisis le deux;
11 ensuite, le treize, le quatorze, le vingt, le
trente et le trente-deux.
PRONONCIA TION
7 ... ha" ... 8 ... Ю ... ganje ... 9 ... ganje 11 ... trez, katon ... va
0
М
(1) Ь е п Ь а predstavlja jedan od mnogih uzvika. Njegovo
z.nat\enje ј е kao Р а ... ", "Znate ... ".
Nije nesto posebno elegantan, ali ј е vrlo cest i korisran.
(Predst<tvlja saieti Ы od ,.Eh Ь е п ").
EXERCICES
1. Qu 'cst-cc quc vous faitcs la? 2. Vous choisissez la bonne
reponse. 3. C'est un jeu qui est tres interessant. 4. П va jouer
du piano с е soir. 5. Qu'est-ce que е fais? Benj'attends.
VEZBE
1. Sta radite tamo 1 ovde? 2. Vi Ь pravi 1 dobar odgovor.
3. Т о ј е jedna veoma zanimljiva igra. 4. On е svirari kJavir
veeeras. 5. Sta radim? Р а
quatre-vingt-huit (katrvan uit) 88
7 - 1 onda?
- Р а cekate rezuJtate.
8 Ako ste izabraJi prave brojeve, Vi dobljate.
9 - 1 jeste li dobili?
- Ne, ne jos.
10 - Dobro, ј а cu da igram; Ь 2,
11 zatim 13, 14, 20, 30 i 32.
М (nastavak)
(2) ш bon vin - dobro vino. Cette soupe est tres bomre
- Ova supa ј е veoma dobra. Est-ce que е
bon п и т е г о Da li imate pravi 1 dobar broj?
д а bonne ,·eponse - Evo pravog odgovora.
Pogresan ј е faux (zeosk:i rod: fausse)
1111 Ј а х п ш п е г о - pogresan broj.
Los ј е ю (mauvaise). Un eleve - los dak.
Popunite praznine
1
2
3
..... le ...... , le ... • .... etle ..... .
lgrajte Ј З Ј 4 i 20.
Si vous avez. . . . . . . les . . . . . . . . . . . . , vous
gagnez..
Ako sre izabrali prave brojeve, Vi dobijate.
Et vous . . . . . . . . . ? - Pas
1 Vi ste Ь - Ne о
4 Vous . . . . . . une . . . . . et vous . . . . . . la с а л е
.. patron.
Stavite krst i dare kanicu gazdi.
5 .. • ... - . . . . . vous . . . . . . . . . . ? - Ј е .....
le seize.
Sra Vi Ь Ј а Ь 16.
Odgovori
1 Jouez. treize - quatone - vingt 2 - choisi - bons chiffres
- З - avcz gagne - encore 4 - mettez - croix - donnez. - au 5
qu 'cst-cc quc choisissez- choisis -
23
89 quatre-vingt-ncuf (katrva" nef)
VINGT-QUATRIEME е LE<;ON
Le passe-temps numero un
1 Il у а un._..autre jeu que (N-5) nous ........ avons
Ь
2 c'est le jeu de boules, ou la "petanque",
3 un jeu qui vient du sud (1) de ta France.
4 Partout ou il у а un peu d'espace (2),
5 vous voyez des joueurs de boules
6 qui jouent dans les parcs ou sur la place
du marche.
7 C'est._..unjeu qui demande beaucoup
Ь
8 beaucoup de concentration ... et un peu de
passion.
9 Mais, .... ,il у а un autre passe-temps en France.
PRONONCIA TION
pasto"
2 .. . bul ... peto"k З .. . vja" .. . syd 4 Partu ... espas 6 ... park ...
marse 7 ... demo"d . . . abilte 8 ... ko"so"trasio" ... pasjo"
М
(1) е nord [nor] - sever, и [lue.st)- zapad, l 'est [Jest)
- istok, е и - jug. Jug Francuske se ё naziva е
Midi (doslovno: podne). Takode u Italiji jug zemlje zovu
il mez.zogiomo. Pazite ako putujete vozom za Brisel:
Bmxel/es-Midi na francuskom ј е u stvari Brussei-Zuid
(ju!ni deo)! Jug Francuske ima reputaciju da е mnogo
opusteniji i skuplji od severa. Takode ima i veoma pose-
ban akcenat.
quatre-vingt-dix (katrvan dis) 90
DVADESET Т LEKCIJA
Razonoda broj jedan
1 Postoji jedna druga igra koju smo Ь
2 Т о ј е igra kuglama, ili .,boeanje" ,
3 igra koja dolazi sa juga Francuske.
4 Svuda gde ima malo prostora
S vidite igrace kuglama
6 koji igraju u parkovima ili na pijacnom
trgu.
7 Т о ј е igra koja zahteva puno vestine,
8 puno koncentracije ... i malo strasti.
9 Ali postoji jedna druga razonoda u
Francuskoj.
М (nastavak)
(2) tm р е и de - malo ... un р е и de laiJ - malo mleka. Vous
и du sucre?- Un е и s'il vous plair. Hoeere li
- М а Ј о molim Vas.
р е и de Ь е un): malo, р е и de temps - malo vremena
(ili "uskoro"). Nous avons р е и de remps - Imamo rnalo
vremena. Le train part dans р е и de temps- Voz uskoro
kreee. Jl а р е и de gens и l'aimem - Malo ljudi to 1 ga
1 е voli; puno- Ь е а и с о и р de.
24
91 quatre-vingt-onze (katrvan onz)
10 Les gens Ј е pratiquent, ils'-'en parlent, iJs
Ј е vivent а chaque З moment.
11 C'est Ј а passion nationale numero un:
bien manger (4).
10 ... parl ... viv ... ...
М (nastavak)
(3) c!laque - svaki, а Chaque г elle fait а т ё т е ю
- Svaki dan, ona radi istu stvar.
*****
EXERCICES
1. C'est un jctl qui vient du sud de la France. 2. Vous voyez
des joueurs partottt. З J'aime beaucoup de sucre et un peu
de lait dans о cafe. 4. C'est unjeu que j'aime beaucoup.
5. 11 а pcu de gens qui le font.
VEZBE
1. Т а igra dolazi sajuga Francuske. 2. Vidite ё svuda.
З Volim puno §ecera i malo mleka u (mojoj) kafi. 4. Tu
igru puno volim. 5. Malo ljudi to radi.
10
quatre-vingt-douze (karrvan duz) 92
Ljudi ј е uprainjavaju, prieaju о njoj, zive u
svakom trenutku.
11 Т о ј е nacionalna strast broj jedan:
dobro jesti.
М (nastavak)
(4) lnfinitiv, npr. manger, se takode koristi tarno gde bismo
mi Ь imenice izvedene od glagola щ de
fumer - Zabranjeno pusenje. 11 aime faire а cuisine
- On voli kuvanje (da lruva).
*****
Popunite praznine
2
з
C'est un jeu ... demande un . . . . . concentration.
Т а igra zallteva т а о koncentracije.
Voila un livre ... j'aime ...... .. .
Evo knjige koju puno volim.
. . voit des . . . . . . . de Ь
Vide se igraCi kuglama svuda.
4 . . . . . . . . . . . il va . . cinema.
5
Svakog utorka о п ide и Ь
11 aime Ь . . . . . . et
Ptmo voli da jede i da se bota.
aux Ь
Odgovori
1 - qui - peu de - 2 - qtae - beaucoup - 3 On - jouetlfS partout
4 Chaque mardi - au - 5 - manger- jouer -
24
93 quatre-vingt-treize (katrva
11
trez)
VINGT-C[NQUIEME е LE<;ON
Deux histoires droles
1 Apres une audition, un producteur diL.,a
une chanteuse:
2 - Mademoiselle, votre chanson est cornme
l'epee de Charlemagne (1).
3 Toute fiere, la fille dit "Ah bon?
Comment а
4 - Eh bien, elle est longue, plate et mortelle!
(2)
*****
5 Deux.._alpinistes sont Ь dans.._.une
tempete de neige.
6 Apres douze'-"heures, ils voient (3) п
un Saint-Bernard
7 avec un tonneau de cognac autour du cou
(4).
PRONONCIA TION
dezistoar drol
1 ... odisjo" 2 ... е р е ... щ 3 tutfjer ... di 4 ... long plat 5
... Ы о е ... to"pet ... nei... 6 ... voa ... sa
0
Ь 7 ... tono
М
(1) l'ami de Pierre - Petrov prijatelj; la voiture de т а
femme - kola щ о ј е iene; la photo de la maison - slika
kuce.
(2) Ь щ roda ovih prideva su long [100), plai (pla)
i mortel.
quatre-vingt-quatorze (katrvan ю 94
DV ADESET Р Е Т А LEKCIJA
Dve smesne price
1 Posle jedne audicije, producent kaie jednoj
pevacici:
2- Gospodice, Vasa pesma ј е kao т а с Karla
Velikog.
З Sva ponosna, devojka kaie: "0 zaista?
Kako to?"
4 - Р а dugacka ј е ravna i smrtonosna!
*****
5 Dva planinara su Ь и snefuoj oluji.
6 Nakon 12 sati, ugledaju da dolazi jedan
bernardinac
7 sa burencetom konjaka oko vrata.
. ' . .
Yoil.A Е Щ А М
n: И о м м е
М (nastavak)
З voir - videti. Ј е vois, tu vois, il 1 elle voit, nous voyons,
vous voyez, ils 1 elles voient [voa]. Particip perfekta: vu.
(4) и de - oko (neeega). J'ai une echarpe autour du cou
- lmam oko vrata.
Щ о
95 quatre-vingt-quinze (katrvan kanz)
8 - Regardc а (5), diL.un des'-'hommes,
9 voila le meilleur ....... ami de l'homme!
10- Oui, dit l'autre, et regarde le beau chien
qui Ј е porte!
*****
11 Ь qui fmit bien!"
9 ... mejcer 10 ... ј а 11 ... fmi.
М (oastavak)
(5) Ы ceci 1 cela se koriste kada se nclto pokazuje i zovu
zamenice". Pogledajte ovo 1 to: Regardez ced.
\...Ujte to: Е с о ш е cela.
Ceci i а imaju р о jedan oblik. Ne koriste se u go-
voru, ш •spred 1memca. (Cela se u govoru obicno skra-
cuje u О Vee poznajete izraz: Comment 90 va? - К а о
si? U З п ш jos jednu idiornatsku upotrebu
. ,Comment cela (ra)?"- "Kako to?".
*****
EXERCICES
1. С е livre est long et il n'est pas т interessant. 2. Ecoutez
а C'est Georges qui arrive. З Ellc а un chapeau sur la
tete et une echarpe autour du cou. 4. Vous voyez ceci?
C'est le stylo de Michel. 5. Voila le meilleur ami de
l'homme.
VEZBE
!· Ova k:njiga ј е duga i nije Ь а zanimljiva. 2. Cujte (to)!
Zori stiie. З Ona ima na glavi i saJ oko vrata. 4.
Vidite ovo? Т о ј е Miselovo naJiv pero. 5. Evo ga covekov
najbolji prijatelj.
quatre-vingt-seize (katrva" sez) 96
8 - Pogledaj (to), kaze jedan od njih (ljudi),
9 eno ga covekov najbolji prijatelj!
10 - Da, kaZe drugi , а pogledaj (onog) lepog psa
koji ga nosi!
*****
11 ,.Sve е dobro sto se dobro svrsi".
*****
Popunite praznine
1 La pJaine est . . . . . . et . . . . . .
2
3
4
Ravnica е dugacka i ravna.
IJ un parapJuie . . . . ....
О п ima kisobran и ruci.
" .... est Ь е о . . . . . . . . Ь
Sve е dobro sto se dobro svrsi.
Elle est Ј а meilleur amie . . . . . . . . . •
О п а ј е najbolja prijateljica т о ј zerre.
5 Stavite odgovarajuti Ы rreodredenog CJana (un ili une):
chanson- chien- jeu - billet- cheval.
Odgovori
1 Jongue pJate 2 - а Ј а main З Tout - qui finit - 4 - de ma
femme 5 une - un - un - uo - un -
25
97 quatre-vingt-dix-sept (katrva
11
diset)
VINGT-SIXIEME е LE<;ON
Que fait (1) Monsieur Duclos le matin?
1 Nous ...... avons parle de с е que (N-5) fait
Monsieur Duclos е soir.
2 Regardons-le maintenant le matin, quand
е radio-reveil sonne.
3 D'abord, il se leve (2) ... tres lentement.
4 Il va а а salle de bains et se lave (3) le
visage ...
5 а l'eau froide, pour se reveiller (4).
6 Ensuite, il se douche, se rase et se brosse
les dents.
PRONONCIATION
2 ... п ... mata
11
••• revej З ...

4 ... Jav ... vizaz
5 ... Ј о froad ... reveje
М
(1) Qu 'est-ce que vous faites? - Sta radite?
Ranije smo vam spomenuli da postoji vi5e nacina za posta-
vljanje pitanja i da se (qu ')est-ce que Cesto Ь u
govomom jeziku. Takode do sada smo videli i drugi mo-
gu6 б - rnalo "eleganmiji" - umesto qu'esr-ce que
vousfaites?, imamo naime inverziju: quefaites-vous?
Qu'esr-ce quefait Monsieur Duclos ? tako postaje QuejaiJ
Monsieur Duclos? •
Qu'est-ce que vous mangez? Que mangez-vous?- Sta je-
dete?
О Ь е ove moguc11osti imaju potpuno isto znacenje. Ra-
zlika е samo u jeziCkom registru.
(2) Vee smo videli nekoliko povramih glagola. Objasnili smo
da povratna zamenica u francuskom jeziku ima
Ь za svako Jice. Hajde da se podsetimo: se lever- ustatl;
ј е т е е щ 111 te leves, il 1 e/le se /eve, nous nous /evons,
о щ ''OIIS levez. ils 1 e/les se levent [Jev].
quatre-vingt-dix-huit (katrva
0
dizuit) 98
DVADESET SESTA LEKCIJA
Sta radi g-din Diklo ujutro?
1 Pricali smo о tome sta radi g-din Diklo
uvece.
2 Pogledajmo ga sada ujutro, kada zazvooi
radio-budilnik.
З Najpre ustaje ... veoma polako.
4 lde и kupatilo i umiva se (pere lice) ...
5 hladnom vodom, da se razbudi.
6 Zatim se rusira, brije i pere (cetka) zube.
NAPOMENE (nastavak)
u ovom tekstu da povratan glagol u francuskom
Jezlku ne mora obavezno povratan u srpskom: se lever
ustari; ш obuci se; se raser, brijari se; se
dents,. prari zuhe, itd. Zapamrite redosled radnji u Jek-
CIJI: ustatl, umiti se, и se, brijari se i Ь se.
З Obratite painju na sledeee reeenice buduci da se u na-
rem jeziku drugi glagoli za ?Pisivanje iste radnje.
Elle se lave е v1sage- Ona se п (pere lice). Ј е т е
brosse les denrs - Perem Ь (cetkam Ь
(4) д е а chaltde - toplom vodom - ecrire д l'encre de
cltine -. pisati kineskim mastilom);
po11let а а creme - pileuna u krem sosu; danser д а
l'llsse - igrari na ruski ё Poznatom konstrukcijom д
а se. iskazuje sredstvo sa kojim iJi
ё na se radnJa. Cak se i kod nas ponekad
u 111 u kultnarskom l.argonu ё ova konstruk-
З
26
99 quatre-vingt-dix-neuf (katrvan diznef)
7 De retour dans sa chambre, il commence
а s' habiller.
8 Les jours de travai l, il meLune chemise
Ь (5), une cravate Ь
9 et un costume gris fonce (6).
1 Il met des chaussettes et des chaussures
noires,
11 et un ....... Ь s'il pleut.
12 Enfin, il prend sa serviette et descend
dans la rue.
8 ... me .. . kravat 9 ... gri fonse 10 .. . me... noar 11 ...
Ы sil ple 12 ... pron ... deson
EXERCICES
1. Quc fais-tu? Ј е me rase. 2. Regardons с е que fait
Monsieur Duclos Ј е soir. З Elle se lave et se brosse les
dents ... tres lcntement. 4. Que mangcs-tu?- Un poulet Ј а
creme. S. De rctour dans sa chambre, il s'habille.
VEZBE
1. Sta - Brijem se. 2. Pogledajmo sta radi g-din
Diklo ё З Ona se kupa i р е г е Ь ... vrlo polako.
4. Sta - Pile u krem sosu. 5. Р о povratku u svoju
sobu, on se о Ы а с
cent (son) 100
7 Р о povratku и (svoju) sobu, pocinje da se
Ь
8 Radnim danima Ь (stavlja) belu kosulju,
plavu kravatu
9 ј tamno sivo odelo.
10 Ь (stavlja) cme earape i cjpele,
11 i kisni mantil ako pada kisa.
12 Na kraju, uzima svoju tasnu ј silazj na ulicu.
М (nastavak)
(5) Ы roda ј е Ы а п с Ь о
(6) Svetla njjansa neke Ь о ј е se kaie na pr. rouge clair
- svetlo crvena; s druge л tamno (za boju) е Ј о п с е
na р г Ы е и о п с е tamno plava.
*****
Popunite praznine
Que ..... . -. . . . с е .... ? - Ј е vais п ... .
Georges.
Sta radite veceras?- ldem п а veceru kod Zoria.
2 Regardons-.. : il . . . . . . et ..
Pogledajmo ga: о п se kupa i brije.
З 11 prend . . serviene et . . . . . . . . . . . la rue.
Uzima s1•oju а Ј п и i silazi п а ulicu.
4 11 • . • une . . . . . . . . . . . . . . , une cravate
et des . . . . . . . . . . ooires.
О п о Ь а с belu kosulju, plavu ш i с т е cipele.
5 Elle . . . . . . ю . . '. . . froide.
Ona se uvek kupa п vodom.
Odgovori
1 - faites-vous - soi r - chez - 2 - le - se lave- se rase 3 - sa -
desccnd - dans - 4 - mct - chcmise Ы е е chaussurcs
5 se lave - а l'eau-
Щ о
101 cent un (son а
VINGT-SEPTIEME е LE(:ON
Les п
1 Il у а beaucoup de supermarches en
France - mais,_,aussi beaucoup de petits
commeryants.
2 Quand vous voulez (N-6) du pain,
vous'-'allez chez le boulanger (1).
3 Ut, vous trouvez non seulement des
baguettes (2)
4 mais'-'aussi des croissants, des tartes et
des gateaux (3).
5 Si vous'-'avez besoin ( 4) de viande,
vous'-'allez chez le boucher.
6 Vous pouvez (5) у (6) acheter toutes
sortes de viandes et de volailles.
PRONONCIATION
Le komerson
1 ... sypermarse ... komerso" 2 ... р а п .. bulonfe З ... baget 4
... gato 5 ... ь е о а

••• vjo"d ... buse 6 ... volaj
М
(1) Francuzj mogu na dva nacina da kafu gde npr . kupuju
hleb. Chez le boulanger (kod pekara) ili а boulangerie
(u pekarj). М ј varn preporucujemo da korjstjte Ь sa
chez jer е rnnogo cesce u upotrebj ј yjge ј е famiJjjaran.
(2) Baguette е dugacka, tanka ј hrskava vekna hleba. Druge
najcesce vrste Ы е Ь а su un pain е Ь Ј ј ј baget), un pain
de campagne (bleb sJjcan nasem) ј un pain complet
(hleb od jntegralnog brasna) . Rec vekna (une miche) se
nikad ne koristj pri kupovini bleba.
З un д - des д un bateau Ь - des bateaux.
cent deux (son cte) 102
DV ADESET SEDMA LEKCIJA
Trgovci
1 Ima puno supermarketa и Francuskoj - ali i
puno malih trgovaca.
2 Kada hocete bleba, idete kod pekara.
3 Tamo cete naci ne samo bagete
4 vec i kroasane, kolace i torte.
5 Ako vam treba mesa, idete kod mesara.
6 Tamo mozete kupiti sve vrste mesa i zivine.
М (nastavak)
(4) Evo ga jos jedan idiomatsk:i izraz sa glagolom avoir (21.
lekcija N-3): avoir besoin de - trebati ; elle а besoin de
vacances - njoj treba odmor .
J'ai besoin d'une allumette - Treba rni Ь un besoin
- potreba.
(5) Ovo е jedan od veoma cestih ј potrebnih glagola. Jedina
mana mu ј е sto ј е veoma nepravilan: pouvoir - т о ј ј е
peux, tu peux, il 1 elle р е ш nous pouvons, vous pouvez,
ils 1 elles peuvent [pev].
(6) Vec smo vjdeJj upotrebu zamenice en umesto ponavljanja
imenice: Vous avez des baguettes? - Ј е п ai deux. Na isti
nacin, у se koristj umesto ponavljanja imena mesta:
Vous connaissez Paris? - Ј у Ь - Ј а tu zivim. Deta-
ljniju upotrebu у cemo videti kasnije.
Щ о
О З cent trois (so" troa)
7 Et si envie (N-6) de bon
jambon, de pate ou de saucisson,
8 chez е charcutier (7).
9 Le 1ait, е beurre, а с п е et (8),
10 о п 1es trouve а а п
11 Chez 1 'epicier, i1 у а des
1egumes - et beaucoup d' autres choses.
12 Et quand mange tout с е que
achete ...
13 а а pharmacie - pour acheter
de 1 'A1ka-Seltzer!
7 ... o"vi ... zo"bo" ... sosison 8 ... sarkytje 9 ... Ј е ... krem .. .
Ј е ze 11 ... episje ... frui е Jegym... 12 ... mo"ze tuske .. .
aste.. . З ... farmasi .. .
М (nastavak)
(7) Rec charcutier doJazi od la chair cuite (kuvano meso),
а charcutier е mesar specijalizovan za kobasice, saJa-
me i ostaJe preradevine od mesa. Prodavnica se zove la
charcuterie. U sJengu, un и ј е nespretan hirurg
ili zubar!
*****
EXERCICES
1. Ј е veux du lait, du Ь е п е et des reufs, s' il vous plalt.
2. All ez chez е boulanger et achetez deux baguettes.
3. - Que faites-vous quand vous avez mange? - Ј е т е
couche! 4. Vous у trouvez toutes sortes de viandes et de
volailles. 5. П ne peut pas trouver de jambon.
VEZBE
1. Н о с и mleka, mas\aca i ј а ј а molim Vas. 2. Idite u
pekaru i kupite dva bageta. 3. - Sta radite posle е а (kada
ste jeli)? - ldem u krevet (lezem)! 4. Tamo nalazite sve
vrste mesa i zivine. 5. Ne moze da nade sunke.
--
cent quatre (so
0
katr) 104
7 А ako pozelite dobre sunke, pastete ili
kobasice,
8 idete kod kobasicara.
9 Mleko, maslac, pavlaku i а ј а
10 mozemo naci (se nalaze) u prodavnici mlecnih
proizvoda.
ll Kod р Щ а а ima voca, povrca - i puno drugih
stvari.
12 1 kada ste pojeli sve sto ste kupili ...
13 idete u apoteku - da kupite Alka-Seltzer [Jek
za varenje] !
NAPOMENE (nastavak)
(8) и [deze]. Isti sJucaj u izgovoru
ј е kod reci un ba?uj[bef], des Ь а и ј Ь е (govece).
*****
Popunite praznine
1 C'est . . . . . . . .. tu as mange, т о enfant?
2
з
4
5
Ovo е sve sto si о ј о dete т о ј е
Elle ....... de .... . ... .
Njoj е potreban odmor.
П fait chaud. Ј . . . . . . .'une gJace.
Toplo е о vremenu). Zelim jedan sladoled.
Ils . . . . . . . . . . . . venir avant . . . . heures.
Oni ne mogu da dodu pre 8 sati.
. . . . Ј е charcutier . . trouve du . . . . . . et du pare.
Kod kobasicara ima (se nalazi) sunke i pa!tete.
Odgovori
1- tout с е que - 2 - а besoin- vacances З ai envie d'- 4 - ne
peuvent pas - huit - 5 Chez - on - jambon -
Щ о
105 cent cinq (son sank)
VINGT-HUITIEME е LE(:ON
REVISION Е Т NOTES
1 Francuska abeceda
А а В Ь е С [se] D [de]
Е е
F [et] G [ze] н [as]
1 [i] Ј [zi] К [ka] L е
М [em] N [en] О о р р е
Q [Icy] R [er] S [es] Т [te]
u у V [ve] W Ь ve]
Х [iks] У [i grek] Z [zed]
* Za ovaj glas ne postoji ekvivalent srpskom jeziku; poku-
sajte da namestite usne kao da cete izgovoriti u' izgovorite
I. Biee vam potrebno neko vreme da и da izgovarate
ovaj glas, ali zapamtite da е veoma vaino praviti razliku iz-
medu п glasa U i и U.
2 Upotreba zamenice о п ј е veoma rasirena, а najcesce
se koristi kod izraza gde srpski jezik Ь pasivu.
О п dit п п ... - Kaze se da u Francuskoj ...
О п chante п cette п - Ova pesma se cesto
peva.
О п le trouve chez l'epicier. - Moze se naCi и piljarnici.
Ш kada е osoba-subjekat nepoznata.
О п vous demande au tetephone. - Neko vas traii telefonom.
А u modernom govornom francuskom jeziku, о п se ko-
risti umesto п (iako se smatra da ј е ovakva и
"pogresna").
а huiC heures. - Stizemo и 8 sati.
О п у va? - Idemo li?
З Evo i poslednje grupe francuskih glagola: oni koji se
zavrsavaju na -IR.
choisir - birati; е choisis, tu choisis, il 1 elle choisit, п
choisissons, vous choisissez, ils 1 elles choisissent [soazis].
cent six (son_sis) 106
п zavrsiti; е п tu п il 1 elle п nous п
vous п ils 1 elles п п [fmis].
Menjajte ove glagole:
dormir (spavati)*; senJir (oseeati 1 mirisati)*; servir (sluiiti)*;
п (definisati).
* nepravilni glagoli (pogledati dodatak na и knjige)
4 Brojevi (nastavak)
20: п 21: п et и п 22: п itd.
30: п 40: п [karont]; 50: п п [sankont];
60: п [soasofit].
и sistem se и na 70, 80 i 90.
70: п (60+ 10), 71: п et о п е
72: п 73: п itd.
80: п (4 х 20); 81: п 82: quatre-
п itd.
90: п (4 х 20+10); 91: п п
92: quatre-vingt-douze; 93: п itd.
(Svajcarci, Belgijanci i Kanadani и ovaj sistem и
vise komplikovanim i и svoje posebne reCi: п
(70), octante (80) i п о п а п е (90). и ne koristite ih и
и vas sagovornik с е ili znacajno podici obrvu ili
vam se krisom и ... ).
Za sada se ne brinite suvise za izgovor, ali znajte da razume-
vanje brojeva zahteva puno Ь Jedan od odlicnih nacina
za savladavanje brojeva е da listate ovu knjigu i izgovarate
naglas ь sto brie budete Iistali i izgovarali, brie cete
ih savladati.
5 U francuskom jeziku и relativnih zamenica za-
visi od toga da li е imenica subjekat ili objekat recenice;
Subject: qui Object: que
Hleb koji е na mom tanjiru. Н е Ь = subjekat: qui.
Le а п qui est п т о п assiette.
Н е Ь koji jedem. Н е Ь = objekat: que.
Le а п que е mange.
28
107 cent sept (son set)
Covek koga poznajem - L 'homme que е connais.
Covek koji prica - L 'homme qui parle.
с е que - с е qui: odnosna zamenica (ono) sta ponovo zavisi
od toga da li е prati subjekat iii objekat glagola:
Vous mangez с е que vous achetez - Jedete ono sto kupite.
Dites-moi с е qui vous interesse - Kaiite mi sta vas inte-
resuje.
Nemojte da se suvise brinete Ь ovih gramatickih obja-
snjenja, ona jednostavno sluie da Ь Ь о ј е razumeli.
Shvatite ih kao з а ne kao nastavne jedinice.
**********************************************
VINGT-NEUVIEME е LE(:ON
Questions ridicules
1 - Prenez un kilo de plomb et un kilo de
plumes: lequel (1) est le plus lourd
(N-1)?
2 - Ben, un kilo de plomb, bien sfu.
З Le plomb est plus lourd que les plumes!
4- Mais non! Un kilo, c'esLun kilo. Ils"__..ont
le meme poids (2).
Т
1 ... plo
0
.. . plym ... lekel .. и ... 4 ... р о а
М
(1) Lequel de ces livres voulez-vous? - К о ј и od ovih knjiga
Ь zeleli? Laquelle de ces montres preferez-vous?
- Koji vam se od ovih satova vise svida?
cent huit (son и 108
6 vouloir - hteti
ј е veux (ve] , tu veux, iL 1 elle veut, nous voulons, vous
voulez, ils 1 elles veulent [ vel] .
avoir envie de; j'ai envie de, itd. izraiava zelju, dok vouloir
u prezentu izraiava htenje:
Ј е veux une reponse! - HQcu. 1 zahtevam odgovor!
J'ai envie d'une glace. -: sladoled.
J'ai envie d'un bain. - Zelun da se okupam.
Medutim, kada Francuzi nesto nude, koriste vouloir
- Voulez-vous du cafe? itd.
**********************************************
DV ADESET DEVETA LEKCIJA
Smesna pitanja
1 - Uzmite kilogram olova i kilogram perja:
К о ј е ј е teze (najteze)?
2 - Н т kilogram olova, naravno.
3 Olovo е teze od perja!
4 - Ali ne! Kilogram е kilogram. lmaju istu
tezinu.
М (nastavak)
lequel, laquelle (mnozina lesquels, lesquelles) se koristi
kada se zeli otkriti neciji Ь ili и и
{2) poids - tezina, ј е rec u jednini и s. Ovo
nije jedina rec koja izgleda kao da Ј е и mnozlill. Takve
reci и nastavke za и
29
109 cent neuf (so" nef)
5 - Qu 'est-ce que vous pensez de т о
nouveau petiLami? (3)
6 - П est sans doute que le
demier
7 et il est plus beau (4) et plus gentil aussi.
8 Mais ... il а un petit defaut: il begaie (5).
9- Oui, d'accord, mais seulement
parle!
*****
10- Dis-moi, ma cherie, j'ai trois pommes.
11 Laquelle veux-tu? (N-4)
- La plus grosse!
5 ... nuvo petitami 6 ... dernije 7 ... Ь о ... zo"ti... 8 ... defo
. . . Ь е е 11 lakel ...
М (nastavak)
(3) Ь ste do sada vee poeeli da "oseeate" gde treba
da SIOJI п u francuskom jeziku. Obicno ј е mesto
iza imenice. Medutim ima nekoliko prideva koji
dolaze 1spred imenice: grand (veliki- ili visok, za о Ь е
- petit (mali) - /ong (dug) - haUJ о (visok, za zgrade,
ctJ:teee itd.)- joli (lep)- beau (lep)- jeune (mJad)- vieux
[vJe] (star) - bon (dobar) - mauvais (los).
*****
EXERCICES
1. La.quelle de deux pommes veux-tu? 2. Vous payez а
la З mons1eur. 3. Elle est plus belle que ma sreur. 4.
Nous avons une tres belle voiture arnericaine. 5. Qu'est-ce
qu'ils pensent du nouveau film?
---
cent dix (so" dis) 110
5 - Sta mislite о mom novom momku (malom
prijatelju)?
6 - On е verovatno pametniji od proslog,
7 а takode е lepsi i ljubazniji.
8 Ali ... ima jednu malu manu: on muca.
9 - Da, tako ј е ali samo kada prica!
*****
10 - Kazi mi draga moja, imam tri jabuke.
11 Koju hoces?
- Najvecu!
М (nastavak)
(4) beau, Ь Zenskog roda ј е belle. Ako ree и roda
poeinje samoglasnikom koristi se treei oblik ovog prideva:
un bel appanement. Nema razlike u izgovoru ova dva
oblika bel i belle.
(5) blgayer - mucati, menja se kao payer - platiti; е paie,
tu paies, il 1 elle paie, nous payons, vous payez, ils 1 elles
paient р е
*****
VEZBE
1. К о ј и od ove dve jabuke ho6es? 2. Plaeate na kasi, gos-
podine. З Ona ј е lepsa od moje sestre. 4. lmamo jedna
veoma lepa americka kola. 5. Sta oni misle о novom filmu?
Щ о
111 cent onze (son onz)
*********************************************
TRENTIEME З О е
Chez Monsieur Duclos
1 L'appartement de ш и est
compose de е и х pieces (1),
2 d'une и et d'une salle de bainso
3 Il se и dans-...... vieil (2) Ь
dans la и parisienneo
PRONONCIATION
1 о о pjes 2 ... kuizin.o. З . .. ы ... Ь о Ј ј с ..
М
(1) и п е piece _u ovom kontekstu znaci soba, prostorija; une
Ј е spavaca soba; une salle oznacava veJiku
Г •. dok u sJozenicama kao salle de bains
znact н ill sa/le manger, trpezarija. 11 hablte un
deux-pieces - On stanuje u dvosobnom stanu.
cent douze (so
0
duz) 112
Popunite praznine
1 . о • о • о est Ј е . о • о • о о о о de ces deux Щ
Koji е teii od ova dva ?
2 Cet exercice est о о о • о о • • que Ј е
Ova lekcija е duia od prosleo
з Ils ont un . о о appartement et une
Oni imaju lep stan i veliku kucuo
4 Ils ont Ј е о • о • о о о о о о - п о
Imaju istu tef.inu. - М а п е
5 Qu'est-ce qu' • • • о о о •• о de о • о о ••• о о о petite
amie?
Sta misle о njegovoj novoj devojci ?
Odgovori
1 LequeJ - plus lourd - 2 - plus Jong - dernier З - bel - grande
maison 4 - meme poids - Mais - 5 - iJs pensent - sa nouvelle -
*********************************************
TRIDESETA LEKCIJA
Kod g-dina Dikloa
1 Stan g-dina Dikloa se sastoji od dve sobe,
2 od kuhinje i od lcupatilao
3 Nalazi se и jednoj staroj zgradi и pariskom
и
NAPOMENE (nastavak)
(2) vieux u renskom rodu glasi vieille, а kod imenica muskog
roda koje poeinju samoglasnikorn, vieilo Mon vieil ami
- М о ј stari prijatelj (videti 29. lekciju 4. napornenu); un
Ь zgradao
Щ о п З О
113 cent treize (son trez)
4 П у а six'-'etages ... et un concierge З
5 Monsieur Duclos vous'-'ouvre la porte et
п dans l'entree.
6 А droite, il у а la cuisine et, а с б е la
salle de bains.
7 Plus loin, on voit la piece principale, le salon,
8 qui est Ь ( 4) avec beaucoup de gofit
(5).
9 Il у а deux beaux fauteuils et un canape
Ь (6).
1 Au milieu de la piece, il у а une Ь basse
(7).
11 Les fenetres du salon donnent sur une
petite cour.
4 ... sizetaf ... konsjerz 5 ... o
0
tre 6 ... akote... 7 .. . loan ...
voa ... saJon 8 ... е Ь Ј е ... gu 9 ... fotrej ... kanape. .. 10 ... k:ur
М (nastavak)
(3) и п ј Ј ј и п е п predstavlja jednu tjpjcnu francusku
"ins6tuciju" koja izgleda polako nestaje. U poeetku о п
jli ona su biJj zaduzeni za cuvanje kljuceva stanara ј oni
Ь stanarima osvetljavali put do vrata noseej sveeu (cierge).
Do ranih 1970.-ih, vecina zgrada za stanovanje ј е jmala
п koji е odriavao zgradu, raznosjo postu ј "sni-
mao" posetioce. Pod ekonomskim pritjskom oni su za-
menjenj elektricnim bravama, interfonima ј 'postanskim
sanducjcima. Oni kojj su opstali, preziveli su zahvaljujucj
vezanos6_ za о "institucjju". Iako е sada nj j-
hov ш naz1v п (cuvar) rec п ostaje
duboko usadena и kulturu naroda.
(4) и п т е и Ы е komad namestaja; des Ы namestaj;
и п appartement п о п Ь - nenamesten stan.
(5) gouter - okusiti. Goutez cette soupe! - Probajte ovu
и п gout- ukus. La soupe un gout etrange- Supa
una cudan ukus. u kaficima se eesto sreee ree deguster:
cent quatorze (so
0
katorz) 114
4 Ima sest spratova ... i kucepazitelja!
5 G-din Diklo vam otvara vrata i stizete и
hodnik.
6 Desno se nalazi kuhinja, а pored kupatilo.
7 Dalje, vidi se glavna soba, dnevna soba
8 koja е namestena sa puno ukusa.
9 Т и se nalaze dve lepe fotelje i jedan udoban
krevet.
10 Na sredini sobe se nalazi jedan nizak sto.
11 Prozori dnevne sobe gledaju (daju) na jedno
malo dvoriste.
lA FENEIRE VONNE
Ј А Я Ј Е
в
NAPOMENE (nastavak)
Degustez о п Ova formalnija rec oznacava probanje,
degustaciju ј procenu; и п е п de vins - degu-
stacija vina.
(6) п Ь - udoban, ali samo za stvari. Da Ј ј vam е
udobno (sedetj)? Na francuskom: Etes-vous Ы е п assis?
Udobno 1 Lepo mj ј е ovde: Ј е suis Ь ici.
(7) basse, u muskom rodu bas Ь а
Щ о
115 cent quinze (so
0
ka
0
z)
EXERCICES
1. Ils habitent un vieil Ь dans la banlieue parisien-
ne. 2. Gofite с е gateau! П est delicieux. З П у а un salon,
une chambre et une salle а manger. 4. Ј е vais acheter un
Ь pour ma cuisine. 5. La fenetre donne sur la rue.
VEZBE
1. Oni stanuju ujednoj staroj zgradi u pariskom predgradu.
2. Probaj ovaj kolac! Izvrstan ј е 3. Ima jedna dnevna
soba, jedna spavaca soba i trpezarija. 4. Kupicu neki
[komad] namestaja za kuhinju. 5. Prozor gleda na ulicu.
******************************************
TRENTE Е Т UNIEME (31 LE<;ON
Chez Monsieur Duclos (suite)
1 Dans sa charnbre, Monsieur Duclos а un
grand lit,
2 une arrnoire ou il range - parfois - ses
veternents (1)
3 et une Ь de nuit; un radio-reveil est
pose dessus (2).
Т
1 ... li 2 ... armoar ... parfoa ... vetmo
0
3 ... nui ... desy
М
(1) Videli smo и prosloj lekciji da е и п т е и Ь е zapravo ko-
mad namestaja. Francuzi veoma lako mogu da od nebro-
jivih imeruca naprave brojivu ј to dodavanjem clana: les
vetements - odeea; un vetement - komad odeee.
cent seize (so
0
sez) 116
Popuni praznine odgovarajucim predlogom
1 ••• о о • •• а porte 2 . . ••• о •• de а piece
Iza vrata и sredini sobe
3 . . . а а Ь е 4 .... de la cuisine
Na stolu Pored kuhinje
5 6 ... . la chambre
Dalje и Ь
7 • • • о • • 8 ..... .
Desno Levo
Odgovori , ,
1 Derriere 2 Au milieu 3 Sur 4 А с б е 5 Plus loin 6 Dans 7 А
droite 8 А gauche
******************************************
TRIDESET PRV LEKCIJA
Kod g-dina Dikloa
(nastavak)
1 U svojoj spavacoj sobl, g-din Diklo ima
jedan veliki krevet,
2 ormar gde posprema - ponekad - svoju
odecu
3 i nocni stocic; radio-budilnik е smesten na
[stoCicu].
М (nastavak)
(2) sur la Ь - na stolu; sous la chaise - ispod stolice.
Kad predlog na (sur) stoji Ь е imeruce, koristi se dessus.
Nemojte da pomesate ovaj predlog sa pridevom siir, koji
znaci siguran. (Videli smo vee izraz blen siir- naravno,
sigurno).
Щ о
117 cent dix-sept (so" diset)
4 Sur les murs, il у а des photographies
5 de paysages de France.
6 Monsieur Duclos est citadin mais il reve
de vivre а la campagne (3).
7 Neanmoins, il а des voisins sympathiques
(4).
8 L'appartement au-dessus appartient а un
pilote de ligne
9 qui voyage beaucoup et qui n' est amais
chez lui (N-2),
10 et en dessous vit un vieil homme sourd.
11 C'est pourquoi Monsieur Duclos n'a
jamais de Ь de bruit!
4 ... fotografi 5 ... peizaz... 6 ... sitada" ... ko"panj 7
.. v?aza" sa"patik ... apartja" ... pilot de linj
9 ... voaJaz ... zame... 10 ... v1 а VJeJom sur 11 ... brui
EXERCICES
1. Ses voisins sont sympathiques. 2. En France, il у
а des paysages ш З Elles revent de vivre а la
campagne. 4. N'avez-vous jamais de Ь de bruit?
5. О й est-ce que tu ranges tes vetements?
cent dix-buit (so" dizuit) 118
4 Na zidovima ima fotografija
5 predela Francuske.
6 G-din Diklo е stanovnik grada, ali sanja da
zivi na selu.
7 Pored toga, on ima simpaticne komsije.
8 Stan iznad pripada jednom pilotu
9 koji puno putuje i koji nije nikad kod kuce,
10 а ispod zivi jedan gluv star covek.
11 Eto zasto g-din Diklo nema nikad Ь
sa bukom!
М (nastavak)
(3) la ville - grad; en ville - u gradu; la campagne - selo;
un paysage - predeo, з Geografski, ddava se kaZe
un pays р е ј rnada Francuzj koriste ovu ree ј za region,
Ь
(4) Veorna bjtna ј eesta ree koja znaci prjjatan, fin, ljubazan.
U familijamom govoru skracuje se na sympa.
*****
VEZBE
1. Njegove 1 njene komsije su veoma simpaticni. 2. U Fran-
cuskoj ima zadivljujucih predela. З One sanjaju da zive na
selu. 4. Zar nikad nemate Ь sa bukom? 5. Gde ti
pospremas svoju odeeu?
Щ о З
119 cent dix-neuf (son diznef)
Popunite praznine
1
2
з
4
Sirom sobe
L'appartement
Stan џ ю
L'etage ..
Sprat ispod
de Ј а chambre
. . . а Ь е avec . . livre pose ..... .
Sto sa knjigom smestenom п а [njemu].
**********************************************
TRENTE-DEUXIEME е LE<;ON
Le metro
1 La meilleure fa<;:on de visiter Paris,
c'esLa pied (1),
2 mais si vous voulez aller d' un endroit
un autre rapidement (2),
3 faites comme (3) les Parisiens: prenez le
metro.
4 Le systeme est tres.._.,efficace et en plus il
n' est pas cher.
PRONONCIATION
1 ... mejrer fason ... setapje 2 ... ondroa 4 ... trezeflkas ... П
М
(1) en voiture - kolima; en bus - autobusom; en avion
- avionom; а pied - peske.
--
cent vingt (so" van) 120
5 Elle . est ...... chez
Ona nije nikad kod kuce.
6 .... la sal\e de bains
И kupatilu
7 . . . . . . 8 ......
Desno
Levo
Odgovori
1 Tout autour - 2 au-dessus З - au-dessous 4 Une - un - dessus
- 5- n'- jamais- elle 6 Dans - 7 А droite - 8 А gauche-
**********************************************
TRIDESET DRUGA LEKCIJA
Metro
(podzemna zeleznica)
1 Najbolji nacin da Ь (posetite) Pariz е
pesice,
2 ali ako hocete da idete sa jednog mesta na
drugo brzo,
3 cinite kao Parizani: (uzmite) vozite se
metroom.
4 Sistem е veoma Ш i sta vise, nije
и
М (nastavak)
(2) Do sada bi vec trebalo da znate kako se obrazuju prilozi:
dodamo -ment na Ь prideva zenskog roda lent (spor),
lente (spora) lentement: sporo; heureux п heureuse
(srecna) heureusement: sreeno, na sreeu; Postoje i nepra-
vilni oblici priloga, ali о tome eemo kada za to dode vreme.
З comme - kao, Faites comme moi - Radite kao а Il parle
franfais comme un Franfais - Priea francuski kao Fran-
cuz. Elle est belle comme une jleur - Lepa е kao cvet.
Щ о З
121 cent vingt et un
5
6
7
8
9
10
11
Le prix de votre ticket ne depend ( 4) pas
de la longueur du trajet:
il cofite le meme prix pour deux stations
(5) que pour dix.
Les trains circulent (6) tous les jours, de
cinq heures et demie
jusqu' une heure du matin.
Pour aller en grande banlieue, vous
pouvez emprunter le RER (7).
Pour aller de Vincennes au Quartier latin,
prenez la ligne numero un.
Vous changez а Chatelet et vous
descendez а Saint-Michel.
5 ... pri ... tike ... depoD ... 7 ... tu le fur ... 8 ... iyska ...
9 ... gron Ь о Ч ј е ... O"pra"te ... er-e-er 10 ... va"sen ... kartje lata"
М (nastavak)
(4) dependre: zavisiti, menja se kao vendre - prodavati . Ј е
depends, tu depends, il 1 elle depend, nous dependons,
vous dependez, ils 1 elles dependent [depo"d]. Ovaj gla-
gol ide sa predlogom de: /l depend de ses parents - On
zavisi od svojih roditelja.
*****
EXERCICES
1. Ils veulent у aller а pied. 2. Les Parisiens prennent le
tous les jours. 3. С е train circule tous les jours sauf
dtmanches et retes. 4. Nous changeons notre voiture la
semaine prochaine. 5. Le metro est ouvert jusqu'a une
heure du matin.
cent vingt-deux 122
5 Cena vase karte ne zavisi od duzine
putovanja:
6 kosta istu cenu za dve stanice kao i za deset.
7 Vozovi saobracaju svaki dan, od 05:30
8 do 01:00 ujutru.
9 Da Ь isli dalje и (veliko) predgrade,
mozete da se vozite (pozajmite) RER-om.
10 Da Ь isli od Vensena do Latinske cetvrti,
uzmite liniju broj 1. у
11 Presednite (promenite) na Satleu i sidite na
Sen MiSelu.
М (nastavak)
(5) une station de metro - stanica metroa ali une gare - rele-
stanica. la Gare du Nord: Severna sta-
nica u Parizu. К а а traiimo stanicu metroa, pitamo
samo ime stanice (videti 1. lekciju). Gradsko saobracajno
preduzece Pariza se zove RATP (Regie autonome des
transports parisiens).
(6) Ovde i u broj 9, vidirno dva primera "formalne"
Ь circuler koja "saobracati"; i emprunter
(pozajrniti) u "voziti se". Upotreba ovih "forrnal-
nih" reCi ј е rezervisana za obavestenja, javna obavestenja
itd, ali zaista retk:a u svakodnevnom govoru.
(7) le Reseau express regional, jednostavno poznat kao le
RER [izg. er-e-er] predstavlja veoma eftk:asnu i rasirenu
mrefu regionalnih vozova koji povezuju prestonicu sa
predgradima. RER е pusten u rad 1970. godine.
*****
VEZBE
1. Oni hoce da idu tamo pesice. 2. Pariiani se voze metro-
om svaki dan. 3. Ovaj voz saobraca svakodnevno osim
nedeljom i praznikom. 4. Menjamo (zamenicemo) auto
sledece sedmice. 5. Metro е otvoren do 1 sat ujutru.
Щ о
З cent vingt-trois
**********************************************
TRENTE-TROISIEME З з е LE<;ON
Quelques questions
1 Que font les Parisiens quand,_jls veulent
voyager rapidement?
2 Pourquoi le metro bon marche (1)?
3 Ь de Ь у (N-3) dans
un carnet? (reponse phrase 1
Т
З ... ijatil.. . 4 ... vaton ...
М
(1) bon marche doslovno znaci "dobra pijaca" , odnosno ona
koja nije skupa, tako da kao pridev bon marche znaci je-
ftin ( cher: skup).
cent vingt-quatre 124
Popunite praznine
1 11 parle . . щ . . . . . . . . .
О п govori п kao а
2 Ceux-ci coutent le . . . . prix . . . ceux-la.
Ovi (kostaju) imaju istu с е п и kao о п
З 11 est . . . . . . . . et, . . . . . . , il .' est . . . cher.
О п ј е п i, stavise, п ј е skup.
4 Elle parle . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . et . . . . . .
о polako, ј а п о i п (*)
5 11 . . . . . Ј е train ici, il . . . . . . а Chatelet et il
. . . . а Vincennes.
О п uzima voz ovde, preseda п а Satleu i silazi п а п
п
(*) jasan - clair; razgovetan - п
Odgovori
1 - le - comme moi 2 - meme - que - З - efficace - en plus
- n - pas - 4 - lentement, clairement - distinctement 5 - prend
- change - descend
**********************************************
TRIDESET TRECA LEKCIJA
Nekoliko pitanja
1 Sta rade Parizani kada hoce da putuju brzo?
2 Zasto е metro jeftin?
З Koliko karata ima и jednom "karneu"?
(odgovor u 10. recenici)
М (nastavak)
Ь о п ј е nepravilan pridev (uostalom kao dobar srpskom je-
ziku), odnosno irna nepravilne Ь komparativa meilleur
i superlativa le meilleur, tako da se jeftinije kaie meilleur
marche. С е magasin est mei/leur marche que 1 'autre - Ova
radnja е jeftinija od druge; bon marche nerna ienski rod
ni mnozinu.
З З
125 cent vingt-cinq
4 Comment va-t-on de Vincennes au
Quartier latin?
5 Quel est le nom de la station ou on
change de ligne?
*****
Au guichet
6 Un touriste demande (2) un ticket.
7- Un aller-retour (3) pour le musee d'Orsay,
s'il vous plait.
8 - Mais monsieur, il n у а pas de billets
aller-retour,
9 et d'ailleurs (4) le ticket coute toujours le
meme р п х
10 alors prenez б (5) un camet (6) de
dix tickets.
11- D'accord. а fait combien (7)?
Oh geeshay
7 ... ale и ... 9 ... dajrer ... 10 ... kame ... di ...
М (nastavak)
(2) demander znaci "traiiti, pitati" (zahtevati е exiger [ egziie ]) .
Ovaj glagol zahteva direktan objekat, ide Ь е predloga iza:
Demandez е programme! - Traiite program!
(3) rec un ticket se koristi samo za gradski prevoz, inace se
koristi rec billet Ь ј е un billet aller-retour- povratna
(karta), doslovno "odlazak-povratak". Karta и п
и ј е un (blllet) aller simple [sanpJ].
(4) ailleurs [ajrer] п drugde, п а drugom mestu. Ј е n е п
ai pas; essayez ailleurs - Nemam; pokusajte п а drugom
mestu. D 'ailleurs п и i cesto se koristi pri
а р о с п ј а п ј и п
cent vingt-six 126
4 Kako se ide od Vensena do Latinskog kvarta?
5 К о ј е ј е ime stanice gde se menja linija?
*****
Na salteru
6 Jedan turista traii kartu.
7- Povratnu do muzeja Orsej, molim Vas.
8- Ali gospodine, nema (ne postoje) povratnih
karata,
9 а uostalom karta ima (kosta) uvek istu cenu,
10 stoga radije uzmite "kame" od 10 karata.
11 - U redu. Koliko kosta?
М (nastavak)
(5) д pre, vise. /lfait д chaud- Vreme е pre toplo
п е о bladno]. Ali posle glagola imperativu znaCi Ь о ј е
ili "radije" Allez д chez Foumier; c'est meilleur
- Idite radije kod Furnijea; Ь о ј е ј е Essayez д ceci
- Bolje probajte ovo.
(6) un camet, mali Ь se eesto koristi и s\ozenicama: un
camet d 'adresses - adresar; и camet de cheques - cekovna
knjiiica (takode un chequier); un carnet de commandes
- knjiga porudZbina. Za metro i gradski и se и
un camet od 10 karata, koji se vise isplati nego kada ih
kupite pojedinacno. Ako zelite da kupite jedan, samo ka-
zite: Un carnet, s 'il vous plait.
(7) а fait Ь ili а т е fait Ь и п
naCini da pitate С о т Ь е п t;a coute? - Koliko kosta?
33
127 cent vingt-sept
EXERCICES
1. Que fais-tu Ј е samedi? - Ј е travaille. 2. Ces billets
coutent tres cher! 3. Comment allez-vous de Paris а Lyon?
En train? 4. т chez Jean et demandez Michel. 11
vous attend. 5. Ь de places a-t-il dans ta voiture?
Notes personneUes:
cent vingt-huit 128
VEZBE
1. Sta radis Ь - Radim. 2. Ove karte kostaju puno
(skupo)! 3. Kako idete od Pariza do Liona? Vozom? 4.
Telefonirajte kod Zana i traiite Misela. On vas ceka. 5.
Koliko sedista (mesta) ima и tvom automobilu?
*****
Popunite praznine
1
а Ognjen. 11 est . . . . . . . . en
щ
Radije pitajte Ognjena. О п ј е bolji и francuskom.
2 Pourquoi е metro ... -... . ............ ici?
ZaSto е metro jeftiniji ovde?
3 Comment .. -.-. . . . Quartier latin?
Kako se ide do Latinskog kvarta?
4 . . . . . . . de lettres . .- .- il dans с е mot?
Koliko slova ima и ovoj reci?
5 Jen' ... . pas:essayez .... . ... .
Nemam ih: pokuJajte negde и
Odgovori
1 Demandez б meilleur - 2 - est-il meilleur marche- 3
- va-t-on au - 4 Ь - у a-t - 5 - en ai - ailleurs
Щ о
129 cent vingt-neuf
TRENTE-QUATRIEME е LE<;ON
Au musee
1 Un vieux colonel visite un musee avec un
guide.
2 П п (1) devant un Ь et declare:
3- Celui-ci (2), c' esLun Monet. Ј е le
reconnais (3).
4 Т le guide dit: - Vous vous
trompez (4), mon colonel (5),
5 celui-ci и Seurat, celui-Ia esLun
Monet.
6 - Oui, bien sur, dit le connaisseur, un peu
gene (6).
PRONONCIATION
О myze
1 ... kolonel . . . З selui-si ... mone ... r<:kone 4 Л ... Л ...
s ... sera .. . selui-la... 6 ... iene
М
(1) ё - stati, prestati, zaustaviti nekoga ili nesto. El/e
ё sa voiture - Ona zaustavlja svoj auto. К а о povra-
tni glagol postaje neprelazan: s ё - zaustaviti se,
stati : е bus s ё devant е centre commercial - Auto-
bus staje ispred trgovackog centra и п ё [are] de bus
- autobusko stajaliSte).
(2) celui-ci, д (3. i 5. recenica) - ovaj (ovde), onaj (ta-
mo). Zamislite nekoga ko pokazuje na jedan р а na drugi
predrnet ili osobu; ovi Ь predstavljaju pokazne zame-
n.ice u francuskom jeziku. Ь za zenski rod su celle-ci
i д Sa mnozinom cemo se upoznati u narednim
lekcijama. Konstrukcija З recen.ice ј е alternativa za 5.
recenicu, ali е prva vise u duhu francuskog jezika.
cent trente 130
TRIDESET CETVRTA LEKCIJA
U muzeju
1 Jedan stari pukovnik Ь (posecuje) jedan
muzej sa vodicem.
2 On se zaustavlja ispred jedne slike i
izjavljuje:
3 - Ova [slika] , to ј е Mone. Prepoznajem ј е
4 Bojazljivo, vodic kaze: - Varate se,
pukovnice,
5 Ova е Sera, ona е Mone.
6 - Da, naravno, kaze poznavalac, pomalo
postiden.
М (nastavak)
(3) recoflflflitre - prepoznati, priznati. е reconnais, tu reconnais,
il 1 elle recoflflflit, nous reconnaissons, vous reconnaissez, ils 1
elles reconnaissent [r<:kones]; particip perfekta: reconnu.
(4) se tromper - varati se, pogresiti. Il se trompe de sortie д
chaque fois - Pogresi izlaz svaki put. Si е ne е trompe
pas .. . - Ako se ne varam ...
(S) U francuskoj vojsci, pri obracanju staresinama uvek se
з т о п ispred cina, osim uz nazive podoficira; т о п
capitaine, т о п lieutenant, itd. un soldnt - vojnik; l 'armee
(f.) - vojska. Obavezno sluzenje vojnog roka u Francu-
skoj ј е ukinuto 1996. godine.
(6) ё ј е glagol sa puno znaeenja, а ovde se pojavljuje kao
"biti postiden" i "smetati". Srece se u izrazima poput:
Est-ce que а vous ё si е fume? - Da li vam smeta
ako pusim? ili Est-ce que е bruit vous ё п е - Da li vam
smeta buka? Ostala znacenja cemo objasniti kako se budu
pojavljivala.
Щ о
З cent trente et un
7 11 s а п е е devant une statue; tout de suite
(7), il dit:
8- Т п bien; cette statue est'-'un Degas!
9- Pas du tout, mon colonel; c'esLun Rodin.
10- D'accord, mais regardez-moi (8) а c'est
certainement un Picasso.
11- Eh Ь non, mon colonel; c'esLun miroir!
7 ... staty .. . tut-suit... 8 ... ctega... 9 ... roda" 10 ... serternno"
... 11 ... miroar
*****
EXERCICES
1. Ј е commence huit heures et е т а quatre heures
et quart. 2. Michel! Viens ici tout de suite! 3. Regardez-
т у а C'est un Picasso - Pas du tout! 4. Celui-ci, c'est
т о frere et celui-la, c'est о т а т 5. Est-ce que
у а vous gene si е т
VEZBE
1. т u 8 sati i т u 4:15. 2. Misel! Dodi
о а т о т З Pogledajte [vi] to! Т о Ue) Pikaso- е
т а sanse! 4. Ovo ј е т о ј brat, а ono ј е т о ј najbolji pri-
jatelj. 5. Da li а т т ako pusim?
cent trente-deux З
7 Zaustavlja se ispred jednog kipa; odmah
kaze:
8 - Odlicno, ovaj kip е Dega!
9 - Ni slucajno, pukovnice; to ј е Roden.
10 - U redu, ali pogledajte [Vi] ovo: to ј е sigurno
Pikaso.
11 - Р а ne, pukovnice; to ј е ogledalo!
NAPOMENE (nastavak)
(7) Obratite paznju na izgovor: [tut-suit]. Ovo jednostavno
znaci "odmah" ili "odjednom". Takode se moze reci
immediatement.
(8) Tipican naCin, а а jran9aise, ako zelite da privueete
neciju paznju. More se reCi i Regardez а ali ako dodate
rrwi ovaj imperativ ima vecu vrednost. ,Obicno se srece
sa ovim i sa glagolom ecouter (slusati). Ecoutez-moi cette
chanson! - Cujte vi ovu pesmu!
*****
Popunite praznine
1 Vous . . . . . . . . . . . .' etage; il habite au
Pogresili ste sprat; о п f.ivi п а sestom.
2 ... . . -.. c'est un ....... et ..... -.. c'est une
statue.
Ovo е slika, а о п о ј е kip.
З Le bus . '. . . . . . . . . . . . sa porte.
Autobus staje ispred njegovih 1 ј е п vrata.
4 Ј espere . . . la fumee ne . . . . . . . .
Nadam se da vam dim п е smeta.
5 Est-ce que vous . . . . . . . . . . . . . .... -.. ?
Da li п ovoga?
Odgovori
1 - vous trompez d - sixieme 2 Ce\ui-ci - Ь - celle-la
З - s'arrete devant- 4- que - vous gene pas 5 - reconnaissez
celui-ci
З
133 cent trente-trois
TRENTE-CINQUIEME е LE<;ON
REVISION Е Т NOTES
1 Poredenje prideva
и prave komparativ i и prideva и
plus i le plus ispred prideva.
grand- veliki, visok; plus grand - veCi, visi; le plus grand
- najveci , najvisi.
interessant - zanimljiv; plus interessant; le plus interessant
- С е livre est plus interessant que l'autre - Ova knjiga ј е
zanimljivija od one druge.
Jl est plus fort que moi- On е jaci od mene, mais е suis
plus intelligent que lui - ali ј а sam pametniji od njega.
(U srpkom jeziku, kada poredirno dve stvari koristimo kom-
parativ: К о ј е viSi od njih dvojice? itd. Francuski jezik
koristi и ovom и с а ј и и Lequel est е plus g1·and
des deux? - К о ј е (naj)visi od njih dvojice?).
Elle est aussi inte/ligente que sa sCEur - Ona е isto 1 jedna-
ko pametna kao njena sestra.
manje skup; najmanje skup: moins cher; le moins cher
[moa
0
ser] se cesto koristi umesto jeftiniji, najjeftiniji.
Objasnicemo svaki nepravilan Ь kako se i kada Ь и е
pojavljivao.
2 lui ј е takode i "licna zamenica indirektan objekat";
ostali Ь и т е - te - vous - nous i leur. Pogledajmo
kako se koriste:
Elle т е donne un coup de main - Ona mi pomaie (doslo-
vno: daje и rukom).
Jl leur explique la phrase - On im objasnjava и
Vous lui ш tt·op vite - Vi т и 1 о ј pricate previse brzo.
Ovo и Iicne zamenice dativu, odnosno indirektni objekti.
Mesto zamenice ј е ispred glagola osim kada ј е glagol и
potvrdnom imperativu:
cent trente-quatre 134
Donnez-moi une reponse! - Dajte mi odgovor!
BuduCi da u srpskom jeziku takode и Ь ovu vrstu
zamenica, neee vam tesko da se na njih navi.knete. Me-
и mesto ovih zamenica и francuskom jeziku se pomalo
razlikuje od njihovog mesta и na8em, р а eemo rni pokusati
da vam ih neposredno i intuitivno Ь Do kraja knji-
ge cete se и sa svim pojedinostima neophodnim za
razumevanje i и pravila koja se и mesta zamenica
objekata.
3 Postavljanje pitanja
Pomenuli smo na pocetku ovog kursa da se Ь za posta-
vljanje pitanja est-ce que, qu 'est-ce que, iako izuzetno cesti,
ne и bas "najelegantnijim". Jos и vam preporu-
и da ih koristite kada и sarni formirali pitanja,
ali koristirno ovu priliku da vam pomaiemo kako da zame-
nite est-ce que и vise formalnom razgovoru.
lnverzija glagola i zamenice subjekta:
Est-ce qu 'ils sont Anglais?- Sont-ils Anglais?
Est-ce que vous avez /'heure? - Avez-vous l'heure?
Inverzija il а
Ako Ь pokusali da izgovorimo у a-il, Ь Ь to pri-
licno trapavo (pokusajte! i-a-il); и toga se dodaje "t":
у a-t-il. Proteza "t" nema znacenje.
Est-ce qu 'il а un bus с е soir? .... У a-t-il un bus с е soir?
Comblen de tickets est-ce qu 'il а .... Comblen de tickets
у a-t-il?
Ovo proteticko "t" srecemo svaki р и pri inverziji kod З
lica jednine: , ,
Est-ce qu 'e/le va en Egypte? .... Va-t-e/le е п Egypte?
Pitanja postavljena na ovakav nacin и svakodnevnoj kon-
verzaciji se и prilicno и ali su sasvim
normalna - cak obavezna и pisanom jeziku. Upravo zbog
ovih formalnih konstrucija postoji veliki jaz izmedu govo-
Щ
135 cent trente-cinq
rnog ј pjsanog francuskog jezika. Nasa knjjga pokusava da
Ь ova dva gde е to moguee, alj naglasak stavljamo а
govorni jezik.
4 Vous i Т и
К а о ј vecina jezika, i francuski jezik razlikuje zamenicu ti
od vi. NajveCi broj primera u nasoj knjizj su dati sa - vous
- formalni о Ь с ј koje koristite pri obracanju nepoznatim
ljudima.
Familjjarni Ь tu smo manje zastupili buduCi da se ј sami
Francuzj cesto dvoume kada treba da korjste jedan ili drugi
Ь pri obracanju (naroejto medu razliCitim generacjjama).
********************************************
TRENTE-SIXIEME е LE<;ON
Les secretaires
1 Une femme telephone au bureau de son
а п
2- Ј е voudrais (1) parler Monsieur Martin.
- П esLabsent.
З Est-ce que е peux prendre un message?
4- S'il vous pla!t. Ј е pars en voyage (2),
alors dites-lui
PRONONCIATION
2 ... vudre ... marta" ... etabso" 3 ... р е ... mesaz 4 ... par ...
М
(1) Ovo ј е п а prvi susret sa potencijalom 1 kondicionalom:
ј е veux - hoeu; е voudrais - hteo bih. Voulez-vous ... ?
- Hoeete li ... ? Voudriez-vous ... ?- Da 1i Ь hteli ... ?
К а о i u nasem jeziku, koristi se pri uctivom obraeanju.
cent trente-six 136
Dovoljno е reCi da se tu skoro uvek koristj и porodici, me-
du prjjateljima ј decom. Veeina mladih ljudi takode koristj
ovu zamenicu pri medusobnom obracanju, cak iako su se
tek upoznali. А u svetu sou biznisa, tu Ь ј е de rigueur
(obavezan).
Mi ne felimo da vas na ovom stupnju ucenja zatrpavamo sa
suvise glagolskih Ь а naroejto zato sto ј е upotreba tu
cesto pitanje situacije. Mi cemo, medutim, а davati ovaj
Ы pri glagolskim promenama, Ь koristiti ga u situaci-
jama gde Ь upotreba vous Ь Ь suvjse neprimerena
situacjjj.
********************************************
TRIDESET SESTA LEKCIJA
Sekretarice
1 Jedna zena telefonira и kancelariju svog
muza.
2 - Zelela bih da pricam sa g-dinom Martenom.
- On е odsutan.
З Da li mogu da zabelezim neku poruku?
4- [Da], molim Vas. К na put, р а mu
kazite
М (nastavak)
(2) un voyage - put; un trajet - putovanje, razdaljina; voyager
- putovati; partir е п voyage - krenuti na put; en vayage
d'affaires - na poslovnom putu.
Щ о
137 cent trente-sept
5 que j'ai repasse (N-1) ses chemises, j ' ai
fait le lit,
6 j'ai envoye les-.....-enfants chez sa mere
7 et ai laisse un repas (3) dans le frigo ( 4).
8- Tres bien madame. Ј е vais lui dire. Qui
esLa l' appareil?
*****
9 Une femme rencontre par hasard la
secretaire de son mari.
10- Ј е suis tres-.....-heureuse de vous connaltre
. '
ш
11 mon mari m'a dit si peu (5) de choses sur
vous.
7 ... lese . .. frigo 9 ... parazar ...
EXERCICES
1. Voudriez-vous parler а Monsieur Bensaid?- S' il vous
plait. 2. I1 у а tellement de bruit chez lui! З Nous avons si
peu de temps! 4. Est-ce que vous aimez voyager? - Oui,
beaucoup. 5. Ј е voudrais prendre le petit dejeuner а huit
heures.
cent trente-huit 138
5 da sarn ispeglala njegove и namestila
sam krevet,
6 poslala sam е с и kod njegove majke
7 i ostavila sam jelo и frizideru.
8- Odlicno gospodo. Reci с и т и К о ј е na
и
*****
9 Zena srece и и и
svog и
10- Veoma mi ј е drago ј а sarn veoma srecna) da
Vas и gospodice,
11 moj и mi ј е ispricao tako malo (stvari) о
Vama.
М (nastavak)
(3) и п repas - jelo, obrok. Glavni obroci su: le petit
и - dorucak; le и - rucak, i le dfner
- vecera. Jedna pozajmljenica е sve vise u upotrebi: le
brunch (pozajmljenica е iz engleskog i sastavUena е od
reci breakjast - dorucak i и - rucak) prendre son
petit и - doruckovati; и - rucati; dfner
- vecerati.
(4) Ovo е familijaran izraz za le и Slican Ь
se srece i za le и (zarnrzivac) le congelo.
(5) puno - Ь е а и с о и р malo - р е и lma malo nade - ll у а
р е и d'espoir. lma rnalo ljudi ovde - ll а р е и de gens ici.
Tako malo - Si е и de; Tako puno - Tellement. Primetite
da francuski ovde ne pravi razliku izmedu brojivih i nebro-
jivih imenica.
*****
VEZBE
1. Zeleli Ь da pricate sa g-dinom Bansed? - (Da)
Molim Vas. 2. Ima tako puno buke kod njega! З Imamo
tako malo. vremena! 4. Da li volite da putujete? - Da,
puno. 5. Zeleo bih da doruckujem u 8 sati.

З cent trente-neuf
Popunite praznine
1
2
з
4
11 у а . . . . . . . . . . . gens et . . . . . . . place!
т а tako р и п о ljudj tako malo mesta!
Est-ce que vous . . . . . . . . . . . . . . demain?
Da ј krecete п а put sutra?
Nous . . . . . . . . . . . . . . а а banque hier ј е г
п smo и Ь а п и juce,
et ils . . . . . . . . . . . . . un carnet de cheques.
ј о п su п а т poslali п п
********************************************
TRENTE-SEPTIEME е LE<;ON
Une soiree (1) au theatre
1 Jean et Marie-Claude vonLau theatre
pour voir une piece (2)
2 и s'appelle "L' amour, toujours
l' amour".
З п au theatre а huiLheures et
и (N-2),
4 un quart d 'heure avant le lever З du
rideau.
... soare о teatr
4 ... Jeve . . . rido
М
(1) le sojr - veee, od 18 do 22 sata (Le Soir su jedne od
vodeeih novina na francuskom jeziku и В la п
- noe; le п - jutro. Jl se leve t6t е matin - Ustaje rano
ujutru.
la soiree - veee plus aktivnosti koje ukljucuje; smisao е
dosta siri od reei soir. Nous avons passe и п е п
soiree - Proveli smo j edno odlicno veee.
5
cent quarante 140
Michel . dit: Ј е suis tres . . . . . . . de . . . . . . ...
.... , Monsieur".
Misel е rekao: "Veoma mi е drago dil Vas и р о т а т gos-
п
Odgovori
1 - tel\ement de - si peu de - 2 - partez en voyage - З - avons
te\ephone - 4 - nous ont envoye - 5 - а - heureux - vous con-
naitre.
Uvidate li da poCinjete da razumete poj edine stvari i bez
detaljnih objasnjenja? Nadamo se da е tako!
********************************************
TRIDESET SEDMA LEKCIJA
Jedno vece u pozoristu
1 Zan i К и и pozoriste da и
jedan komad
2 koji se zove и и и
З Oni и и pozoriste и 08:15
(8 sati i cetvrt),
4 cetvrt sata pre dizanja zavese.
М (nastavak)
п la matim!e - pre podne. п е п de
п - Telefollirajte mi pred kraj prepodneva.
(2) Vec smo videli rec и п е piece koja znaci "prostorija,
soba" . Evo ga jos jedno znacenje: п е piece de theatre
- predstava, komad (ova rec se takode pojavljuje u slo-
zenici une piece de monnaie- novcic; videti 39. lekciju,
1. recenica).
З lever - podiCi; se lever - ustati ; le lever du soleil
- izlazak sunca.
Щ о З
141 cent quarante et un
5 Ils trouvent leurs places et s'installent.
6 La piece commence; deux comediens ( 4)
entrent en scene:
7- Ј е t'aime, Gisele. Tu m'entends? Ј е
t'aime (5).
8- Ah bon? Mais moi е ne t'aime pas.
J'aime Pierre.
9 - Pourquoi?
Parce qu'il me donne des bijoux (6)
10 toi, tu ne me donnes jamais rien.
11 А с е moment, Jean commence а ronfler
tres fort. Il dort (7).
*****
12 Un vieux proverbe dit: "Dieu aide les
fous, les ivrognes et les amoureux."
6 ... komedia" o"tr ... sen 9 ... parskil ... bii.u 11 ... ro"fle ...
dor 12 . . . ivronj .. .
Е ц Е
vou5 LE Щ ?
-;.;;--
cent quarante-deux 142
5 Nalaze svoja mesta i smestaju se.
6 Predstava pocinje; dva glumca ulaze na
pozornicu v
7- Volim te, Zizel. Cujes li me? Volim te.
8 - Stvamo? Ali ј а ј а te ne volim.
Volim Pjera.
9- Zasto?
- Zato sto mi (daje) poklanja nakit
10 а ti, ti mi nikad Qista ne poklanjas.
11 U tom trenutku Zan pocinje da hrce veoma
glasno. On spava.
*****
12 Jedna stara poslovica kaze: "Bog pomaze
budalama, pijanicama i Ь
М (nastavak)
(4) Kada se iskaz odnosi na grupu imenica muskog i zen-
skog roda, muski rod ima prvenstvo, uostalom kao i u
srpskom jeziku. Ovde, na primer, irnamo un comedien i
une comedienne ali se kal.e deu.x comediens (ova ree znaci
glumac, komicar se kaze un comique ili un humoriste).
lsto pravilo vafi i za slaganje prideva: Le mari et lafemme
sont tres gentils.
(5) Postoji li Ь nacin za upotrebu Ь tu nego da iskafete
ljubav prema nekome? (videti 35. lekciju, 4. napomenu).
Osnovno jednostavno pravilo glasi da ne koristite Ь tu
sve dok ne poznajete prilicno dobro osobu sa kojom ko-
municirate ...
(6) Jos jedna nepravilna mnozina. Jednina ј е bijou. lma se-
dam ovakvih irnenica - dve koje se cesto sreeu su genou
- koleno (les genou.x) i chou - kupus (les chou.x). Sve su
muskog roda.
(7) donnir- spavari. Ј е dors, tu dors, iL 1 elle don, nous dormons,
vous dormez, ils 1 elles dorment; s'endormir- zaspati.
Щ о
143 cent quarante-trois
EXERCICES
1. Frere Jacques, Frere Jacques, dormez-vous? 2. А quelle
heure vous levez-vous le matin? 3. 11 leur montre les pla-
ces 4. et ils s'installent. 5. Ils ne me donnent jamais rien.
6. Montrez-lui le billet.
VEZBE
1. Brate Zak:, brate Zak:, spavate li? 2. U koliko sati usta-
jete ujutru? 3. On im pokazuje mesta 4. i oni se smestaju.
5. Oni mi nikad nista ne daju. 6. Pokaiite mu 1 о ј kartu.
**********************************************
TRENTE-HUITIEME е LE<;ON
Le Septieme Art (1)
1 La France possede une longue tradition
cinematographique, et le "septieme art"
est bel et bien (2) vivant aujourd'hui.
2 Beaucoup de gens, surtout les citadins,
vont deux - et parfois trois fois par
semaine au cinema,
PRONONCIATION
1 ... setiem ...
М
(1) Stilska figura koju poznaje i francuski jezik se sastoji
u tome da se zameni rec Ь za stvar na koju se
zaista misli; radi se о metonimiji. Ovde umesto da se kaze
"filmska umetnost, film", koristi se veoma cesta zamena
cent quarante-quatre 144
Popunite praznine
1
2
П ne . . . . . . . . . . . . . . rien.
О п ј о ј 1 и п п п е daje.
Ј е . . . . ai donne notre adresse.
Dao а т т п а и и
3 11 s'. . . . . . . . . . . . . . au theatre.
О п и zaspi и и
4 . . . fils et . . fille sont . . . . . . et
5
ј е п 1 п i п ј е п а 1 njegova cerka и visoki i lepi.
Elle ... repond: Ј е ne . ' .... pas".
О п а т и odgovara: "Ne т te".
Odgovori
1 - lui donne jamais- 2 - leur - 3 - endort toujours- 4 Son- sa
- grands - beaux 5 - \ui - t - aime - .
**********************************************
TRIDESET OSMA LEKCIJA
Sedma umetnost
1 Francuska poseduje dugu filmsku tradiciju, а
"sedma umetnost" ј е zaista ziva danas.
2 Puno ljudi, narocito stanovnika gradova, idu
dva- а ponekad tri puta nedeUno u Ь
М (nastavak)
"sedma umetnost". Upotreba metonimije е narocito ra-
sirena u stampi (videti takode 5. red).
(2) bel et Ы е п (dosl. lepo i dobro) se koristi za naglasavanje,
moze se prevesti kod nas sa zaista ili kratko i а п о Elle
est bel et Ы е п morte - Ona е zaista mrtva. Primetite da
nema slaganja sa subjektom.
38
145 cent quarante-cinq
3 et les metteurs en scene (3) et comediens
fran9ais sont tres'--'apprecies par le Ь
4 Le choix de films esLenorme -
comedies, aventures, policiers, dessins
animes, films noirs ( 4) - et des
nouveautes sortent chaque semaine.
5 Naturellement, il у а aussi beaucoup
de films etrangers dans nos "salles
obscures"(S),
6 qu о п peut voir en version originale ou en
version с est-a-dire Ь ).
(6)
7 Deux rendez-vous annuels s'imposent
pour les cinephiles: (7) le festival de
Cannes avec sa Palme d'Or
8 et la remise des Cesars (8); ces prix
recompensent le meilleur du cinema de
l'annee (meilleur film, meilleur scenario,
etc.).
3 ... metcer on sen .. . komedian .. . 4 .. . desan anime . .. 7 . . .
sanpoz ... 8 ... sezar .. . pri reko
0
pons .. .
М (nastavak)
(3) Evo dobrog primera kako se izvode imenice od glagola.
Od glagola mettre, staviti, dobija se un metteur п scene
(dosl. stavljac na scenu), reditelj; zatim а mise en scene
(dosl. stavljanje na scenu), rezija. (Zapamtite da un comedien
znaci glumac, videti 37. lekciju, 5. napomenu).
(4) Dve va:lne reci za ljubitelje filma: un dessin anime (dosl.
ozivljen crtez) ј е crtani Ш К u novinama: un
dessin humoristique). Le film noir nema zaista adekvatan
prevod. Pod njim se podrazumeva krimi ili gangsterski
triler.
cent quarante-six 146
3 а и reditelji i и и veoma cenjeni
od [strane] и Ь
4 Izbor filmova ј е ogroman - komedije, avantu-
risticki, krimi , crtani, trileri - а noviteti izlaze
svake nedelje.
5 Naravno, ima р и о i stranih Ш и nasim
"tamnim salama"
6 koji se mogu gledati и originalnoj verziji ili и
francuskoj verziji (tj. "nadsinhronizovani").
7 Dva godisnja skupa se и za Ь
filma: Ш festival и К а п и sa svojom Zla-
tnom Palmom
8 i dodela Cezara; ove nagrade se и и naj-
boljem filmskom и godine (najbolji
film, najbolji scenario, itd).
М (nastavak)
(5) Jos jedan primer metonimije: les salles obscures (dosl.
tamne sale) se koristi - uvek u mnozini - kao metonimija
za Ь
(6) Pre nego sto odete da pogledate strani Ш u Francuskoj
treba da proverite da li se prikazuje u VO (version origi-
nale, tj . originalna verzija sa francuskim titlom) ili u VF
(versionfranfaise, tj . nadsinhronizovan na francuski). Ve-
cina Ь u velikim gradovima Francuske nudi Ь
izmedu VO i VF.
(7) Ovde imamo sufiks -phile (iz grckog philos, prijatelj, onaj
koji voli). Na nasem jeziku ovo Ь Ь о obof.avalac ili lju-
Ь na primer un Ь - Ь knjiga; un cine-
phile - Ь filma. Suflks kojim se Ь suprotno
znacenje -phobe (od phobos, strah) se koristi i u п
jeziku za oznacavanje raznih jobija, odnosno strahova;
tako imamo un xenophobe: neko ko mrzi strance. Bitno е
pomenuti da se ove reei ne smatraju posebno formalnim
ili elitistickim. Sreeu se i u svakodnevnom govoru.
(8) les Cesars predstavlja ekvivalent americkom Oskaru. Na-
grada е utemeljena 1976. godine kao podstrek francuskoj
Ш industriji .
Щ о
147 cent quarante-sept
9 - Et maintenant, le moment que
nous._..,attendons tous: le Cesar du
meilleur metteur en scene.
Cette annee le prix esLattribue ...
Michel Bonnaud!
1 Essayant (9) de rester decontracte,
1 'heureux gagnant repond:
11 - Merci, е suis tres._..,emu, mais._..,aussi tres
surpris car е n'ai pas tourne un seul film
depuis [N-1] dix._..,ans.
12 - С est justement pour а que е jury vous
donne cette recompense.
10 ... ganjo" ... 11 ... emy ... 12 ... zyri
EXERCICES
1. Le cinema est bel et bien vivant en France. 2. Elle va
trois fois par semaine а la piscine. з J'ai beaucoup aime
le scenario mais pas la mise en scene. 4. Est-ce que le film
passe en VO ou en VF? 5. David est un vrai francophile.
VEZBE
1. Film Ь ј е zaista ziv u Francuskoj. 2. Ona ide
tri puta nedeljno na bazen. З Stvamo mi se dopao sce-
nario, ali ne [i] rezija. 4. Da li se film daje u originalnoj
verziji ili е nadsinhronizovan na francuski? 5. David ј е
pravi obozavalac Francuske.
cent quarante-huit 148
9- А sada, trenutak koji svi cekamo: Cezar za
najboljeg reditelja. Ove godine nagrada se
dodeljuje ... Miselu Bonou!
10 Pokusavajuci da ostane opusten, srecni
Ь odgovara:
11 - Hvala, veoma sam uzbuden, ali takode i vrlo
iznenaden jer nisam napravio nijedan film
vec deset godina.
12 - Upravo zbog toga vam ziri dodeljuje ovu
nagradu.
М (nastavak)
(9) Ovo ј е glagolski prilog sadasnji ili particip prezenta
od glagola essayer (pokusati). Participi prezenta se zavr-
savaju na -ant: aller -+ allant; vendre -+ vendant; finir
-+ finissant. К а о primer pridevske upotrebe ovih pri-
loga, pogledajte ree vivant u 1. redu (ziveCi, koji е ziv).
*****
Popunite praznine
1 Et maintenant le moment
А sada, trenutak koji svi м
2 Elle est tres . . . . et . . . . . tres . . . . . . . . .
Ona е veoma и i takode veoma iznenadena.
3 П . ' . . . . . . . . . . un film . . . . . . quinze ans.
О п nije snimio film vec 15 godina.
4 . . . . . . . . . . . . . . . calme, il а ouvert la lettre.
Pokusavajuci da ostane smiren, о п ј е otvorio м
5 . . . . . . . . . . . . . . . . е meilleur . . . . . . ...
Ova nagrada se dodeljuje za najbolji п
Odgovori
1- que nous attendons tous 2 - emue - aussi- surprise 3 - n'a
pas toume - depuis - 4 Essayant de rester - 5 С е prix recom-
pense - scenario.
Щ о
149 cent quarante-neuf
TRENTE-NEUVIEME е LE(:ON
Un argument convaincant
1- Vous n'avez pas une petite piece pour
moi, monsieur?
2- Bien sfir que non! (1)
З Oh monsieur, е n'ai rien З ј е n'ai
pas d'argent,
4 ј е n'ai pas de maison et е n'ai plus d'amis.
5 Ј е n'ai plus qu'une (2) seule chose au monde.
- Quoi? З
6- С е petit revolver; alors, vous n'avez
toujours pas une petite piece?
А la fortune du pot
7- Ј е vous'-"ai invite (4) а diner, mon cher
ami, mais regardez:
PRONONCIA TION
ko
0
va
0
koD
5 ... plykyn soz... 6 ... revolver
М
/
(1) Bien sur!- Naravno! Bien sur que о п - Naravno da ne!
Que sluzi za naglasavanje. Moze se reCi i: Bien sur que
oui.
(2) J'ai seulement cinq minutes - Imam samo pet minuta,
ili Ј е n 'ai que cinq minutes. О Ь е п znace isto. Ils
n 'ont qu 'un enfant- Imaju samo jedno dete. Ј е n 'ai plus
que - Imam samo .... Ј е n 'ai plus que trois jours avant
de rentrer - lmam samo tri dana do povratka (videti 6.
napomenu) .
З К а о kad Ь rekli "Sta?" п а srpskom, ova rec se moie
smatrati neprikladnom. Prikladnije ј е reci Qu'est-ce que
с est? Ako zelite da neko п ono sto е rekao, koris-
tite Pardon? [pardoD], podiZuCi intonaciju.
cent cinquante 150
TRIDESET DEVETA LEKCIJA
Ь razlog
1 - Da nemate jedan novcic za mene, gospodine?
2- Naravno da ne!
3 - О gospodine, nemam nista, nemam novca,
4 nemam kuce i nemam vise prijatelja.
5 Imam (vise) samo jednu stvar na svetu.
- Sta?
6 - Ovaj mali revolver; dakle, jos uvek nemate
jedan novcic?
sto se u kuci naslo za jelo
7- Pozvao sam Vas na veceru, dragi т о ј
prijatelju, ali pogledajte:
М (nastavak)
(4) J'ai invite Jean; ј е l'ai invite. Red reci u recenici ј е
subjekat-objekat-pom.glagol-glagol. Elle nous а dit ...
- Ona namje rekla ... (S+O+PG+G). Ils leur ont donne
. .. - Oni su irn dali ... (S+O+PG+G).
Щ о
151 cent cinquante et un
8 ј е n'ai plus rien dans mon garde-manger;
9 plus (5) de sucre, plus de pain, plus de
riz, plus de biscuits,
10 plus de conserves ... tenez (6) ... si, il у а
quelque chose:
11 une enorme toile d' araignee!
Bon'""'appetit (7)!
fortyn ... р о
8 . . . gardmonze 9 . . . ri. . . Ь 11 . . . toal darenje . . . apeti
М (nastavak)
(5) ll n у а plus de sucre [ply] znaci da nema vise secera.
Donnez-moi plus de sucre [plys]: znaci "Dajte mi jos
secera". Da Ь se izbegla moguca konfuzija, Francuzi
eesto koriste ree davantage: Davantage de sucre, s 'il vous
plaft - Jos secera, molim Vas.
*****
EXERCICES
1. Est-ce que Vous avez deux enfants, ma chere amie? 2.
Bien sur que non! Ј е n'ai qu'un enfant! З П nous а invites
а dejeuner vendredi prochain. 4. Ј е n'ai plus d'argent!
Qu'est-ce que е vais faire? 5.- 11 n'a plus qu'une chose
au monde. - Qu 'est-ce que с est?
VEZBE
1. Da li Vi imate dvoje dece, draga moja prijateljice? 2.
Naravno da ne! Imam samo jedno dete! З Pozvao nas е na
ruCak u sledeei petak. 4. Nernam vise novca.! Sta cu da ra-
dim? 5. - On ima jos samo jednu stvar na svetu. - Sta е to?
--
cent cinquante-deux 152
8 Nemam vise nista u svojoj ostavi:
9 [nema] vise secera, [nema] vise bleba,
[nema] vise pirinca, [nema] vise keksa,
10 [nema] vise konzervi ... stanite (drzite) ...
da, ima nesto:
11 jedna ogromna paukova mreza! Prijatno!
М (nastavak)
(6) tenir- driati; е tiens, tu tiens, il 1 elle tient, nous tenons,
vous tenez, ils 1 elles tiennent [tjen] ; j'ai tenu - ј а sam
(o)driao. Tenez! - Sacekajte!
(7) U veCini evropskih zemalja obicaj е da ljudima sa kojima
jedete za istim stolom pozelite "dobar apetit" odnosno
kaiete "prijatno". Buduci da neki jezici nemaju odgo-
varajucu rec, oni kao na primer engleski, koriste francuski
izraz Ь о appetit".
*****
Popunite praznine
1 Ј е .'ai . . . . . . sucre, . . . . . . pain, .... !
Nemam vise secera, vise hleba, niti ista vise!
2 Depechez-vous! Ils . '. . . . . . dix minutes!
з
4
5
Poi.urite! Oni imaju samo deset minuta!
Ј е . '. . . . . . . . . trois jours avant de rentrer.
/mam jos samo tri dana do povratka.
lls . . . . . . . . . . de venir б
Oni su п а т rekli da dodemo rano.
Ј е .'. . . . . . . . . а . . . . donner.
Nemam vise nista da vam dam.
Odgovori
1 - n'- plus de - plus de - plus rien 2 - n'ont que - З n'ai plus
que- 4- nous ont dit - 5 - n'ai plus rien- vous - .
Ne zaboravite da citaJe tekstove naglas: veoma е vai.no naviCi
se п а ritamjrancuskog jezika, i "osetiti" vezivanje reti.
Щ о З
З cent cinquante-trois
QUARANTIEME ( е LE(:ON
La rue Mouffetard
1 Le dimanche matin, Madame Ferrandi va
au marche de la rue Mouffetard.
2 C'esLun tres vieux marche en bas d'une
(1) petite rue etroite.
З П у а toujours beaucoup de monde (2) et
с est tres vivant.
4 On'-"y trouve des gens qui jouent de
l'accordeon ou de la guitare,
5 et d'autres З qui Ь des tracts
politiques et des joumaux ...
6 et il у а meme des gens qui achetent des
fruits et des legumes!
7 Tous ces gens se parlent ( 4) en meme
temps.
8 Madame F errandi s' arrete devant
1 'eventaire d ' un marchand de primeurs.
9 - Quelle est la difference entre ces deux
sortes de haricots?
PRONONCIA
... muftat:/
2 ... о Ь а ... etroat З ... vivo" 4 ... gitar 5 ... Ь ... trakt ...
6 . . . legym 8 ... evo"ter ... marso" ... primcer 9 ... cte ariko
NAPOMENE
(1) bas (f. basse) - nizak; en bas de - u dnu; en haut de
- na vrhu; au milieu de - na sredini; autour de - oko
(ovi Ы su nepromenljivi).
(2) Videli smo nekoliko idiomatskih upotreba reei le monde
(svet): tout le monde- svi; il у а beaucoup de monde
- (;t tres е и de monde): ima puno ljudi 1 sveta.
cent cinquante-quatre 154
CETRDESETA LEKCIJA
Ulica Muftar
1 Nedeljom ujutru, g-da Ferandi ide na pijacu
u ulici Muftar.
2 Т о ј е jedna veoma stara pijaca и dnu jedne
male uske ulice.
З Ima uvek puno ljudi (sveta) i veoma ј е zivo.
4 Tu se nalaze ljudi koji sviraju harmoniku ili
gitaru
5 i drugi koji dele politicke letke i novine ...
6 а ima cak i ljudi koji kupuju voce i povrce!
7 Svi ti ljudi pricaju jedni sa drugima u isto
vreme.
8 G-da Ferandi se zaustavlja ispred tezge
prodavca ranog voca i povrca.
9 - К о ј а ј е razlika izmedu ove dve vrste
pasulja?
М (nastavak)
Dans le monde - U svetu. Une seule chose au monde
- Jedina stvar na svetu. (Le Monde ј е takode naslov
vodecih francuskih dnevnih novina).
З autre (drugi) oblcno stoji uz irnenicu и п autre joumal,
un autre endroit). Ako zelimo da kaZemo "ostali, drugi"
(npr. Neki vole с а ј drugi kafu), mora se reei d'autres.
(Certains aiment le the, d'autres prefirent le cafe). Ka-
snije cemo videti jos razlika izmedu ova dva Ы
(4) /l se parle - On prica sebl, ali ils se parlent - oni
pricaju jedni drugirna; il se connaft - on se poznaje (tj.
svoje sopstvene mane i vrline); ils se connaissent - oni
se poznaju.
Щ о
155 cent cinquante-cinq
10- Ceux-ci (5) sont cultives en France et
ceux-la sonL importeso
11 - Ј е vais prendre les moins cherso Avez-
vous aussi des carottes?
12 - Oui, bien й Celles-ci sont tres bonneso
Ј е vous'--'en mets un kilo (6)?
10 se-si о о о Ч а anporte 11 о о о moao о о 12 о о о vuzonmeo ..
*****
EXERCICES
I o Tout Ј е monde est content de с е livre. о On у trouve
des gens qui jouent de а guitareo о Qu'est-ce que vous
fa ites е dimanche matin? 4. Quelle est Ј а difference entre
ces deux sortes de riz? 5. Tout е monde se parle en meme
temps!
VEZBE
1. Svi su zadovoljni ovom knjigomo 2. Tu se nalaze Jjudi
koji sviraju gitaruo 3. Sta radite nedeJjom ujutru? 4. К о ј а
ј е razlika izmedu ove dve vrste pirinca? 5. Svi pricaju
jedni sa drugima istovremeno!
cent cinquante-six 156
10 - Ovaj ј е gajen u Francuskoj, а onaj ј е
uvezeno
11 - Uzecu jeftinijio Imate li i sargarepa?
12- Da, naravnoo Ove su veoma dobreo Da Vam
(od njih) stavim kilo?
М (nastavak)
(5) Pokazne zamenice celui-ci i ce/ui-/a (fo с е е imaju
naravno i Ь za mnozinu.
(6) Ovo е tip razgovora koji se moze cuti na pijacama i u
radnj amao Umesto formalnog Ј е ш un kilo de ... ,
cuje se Mettez-moi un kilo de. о
Prodavac takode ne з En voulez-vous un kilo, madame?
vec е vous en mets un kilo?
*****
Popunite praznine
1 Il yao .. о о о о
de . о • о • la-bas.
т а uvek puno ш tamoo
2 Certains aiment е the, о о • о о • • preferent е cafeo
Neki vole с а ј drugi vise vole kafu.
3 о • о о о о • о о о о • • о о tous les jours.
Mi pricamo jedni sa drugima svaki dano
4 о • о о о о • о о а difference entre ces deux sortes de carottes?
5
- • о о о • • - о • sont importees.
К о ј а ј е razlika izmedu ove dve vrste sargarepa? - Ove
ovde su uvei.ene.
Et о о • о • • 0- о о sont .. . о о • о о о о • Ј е . о • • en
• о •• un ki\o?
А one sufrancuskeo Da Vam (od njih) stavim kilo?
Odgovori
1 - toujours beaucoup - monde 2 - d' autres - 3 Nous nous
parlons - 4 Quelle est - Celles - ci - 5 - celles - а - ш
- vous - mets -
40
157 cent cinquante-sept
QUARANTE Е Т UNIEME е LE<;ON
Reservons une Ь
1 - Bonsoir. Ј е suis bien (1) au restaurant
"Les Savoyards"?
- Oui monsieur.
2 - Ј е voudrais п une table pour quatre
personnes pour е soir.
3 - Quatre couverts (2)? Vers (3) quelle heure?
4- Vers huiLheures, si c'est Ь
5 - Desole, monsieur, mais nous sommes
complets (4) jusqu'a dix'-"heures.
6- а fait un peu tard (5). Vous'-"etes sfu que
vous n'avez rien?
Т
1 ... z sui ... restoron le savoajar 2 ... vudre ... kat person ... З
kat kuver ... ver ... 5 ... ko
0
ple . ..
М
'Q) U ovoj lekciji vidimo dve Ь priloga Ь е п (dobro).
Za sada, samo ih "registrujte"; ovako Ь prilog
Ь se cuje pri uljudnom obraeanju nepoznatim ljudima.
Vous etes Monsieur Duclos? - Vi ste g-din Diklo, zar
ne? Est-ce "Les Savoyards "? - Ј е li to "Le Savoajar"?
Voulez-vous Ь т е suivre?- Da li Ь Ь ljubazni da
т е pratite? Vous voulez Ь т е dire ... - Da Ii Ь Ь
ljubazni da rni kaiete ...
(2) и п couvert doslovno znaci Ь za jelo, ali Ь u
ш koristi ovu rec umesto reCi "osoba". О п а
fait cinquante couverts midi - Posluzili smo 50 osoba za
ruCak.
е couvert ukljucuje е couteau - noz; а fourchette
- viljusku; а cuillere [kuijer] - kasika; е verre - easa; le
sel- so; е poivre- Ь Ь е i а serviette- salveta (videeemo
kasnije da ova ree znaci i akten-tasna).
cent cinquante-huit 158
CETRDESET PRVA LEKCIJA
Rezervisimo sto
1 - Dobro vece. Ј е li to Ј а sam dobro u)
restoran "Le Savoajar"?
- Da gospodine.
2 - Zeleo bih da rezervisem sto za cetiri о о Ь е
za veceras.
З - Cetiri о о Ь е Ь za jelo )? Oko koliko sati?
4 - Oko 8 sati, ako ј е moguce.
5 - Zao mi е gospodine, ali puni smo do 10 sati.
6- Т о ј е malo kasno. Sigurni ste da nemate
nista?
М (nastavak)
З /l vient vers т о On ide prema meni . Vers huit heures
- Oko 8 sati.
(4) plein [pla
0
): pun. Ь zenskog roda ј е pleine [plen].
Rec suprotnog znacenja "prazan" ј е vide [vid] za о Ь а
roda.
т (menja se kao jinir): popuniti , ali se za pozo-
rista, hotele i restorane koristi izraz с 'est complet. Stoga
ako vidite znak Complet na vratima hotela, itd. znaci da
nema vise slobodnih mesta.
Ponekad se kod nas kare, ako smo dobro jeli "pun sam (ne
mogu vise)". Nemojte nikada da ovo prevedete doslovno
na francuski buduci da Ь izraz Ј е suis plein" znacio ili
ј а sam pijan" ili "oeekujem Ь е Ь Ljubazan nacin da
Ь ponudu za jos hrane Ь Ь о Non merci, j'ai tres
blen mange - Ne hvala, vec sam dobro е о Medutim, ako
ipak napravite gresku, ne brinite se!. Tesko da cete ?ek?ga
uvrediti - а i svakako cete zapamtlti da ne ponov1te tstu
gresku!
(5) Drugi nacin, idiomatski, da se kaie: C'est и п р е и tard
- Malo е kasno.
Щ о
159 cent cinquante-neuf
7 - Rien, а part une toute petite Ь
8 qui est pres de la cuisine et ...
9- а ne fait rien (6). Ј е la prends. Ј е
m'appelle Desroches.
10 - Voulez-vous bien l'epeler, s' il vous plalt?
11 - D.E.S.R.O.C.H.E.S.
- Merci monsieur. А touL a 1 'heure.
*****
12 "L'appetit vienL en mangeant, la soif
s 'en va (7) en buvant" - Rabelais.
7 .. . а par ... 9 ... pro" . .. 10 ... lepele.. . 11 . .. atutalcer 12 ...
mo"zon. . . byvon
*****
EXERCICES
1. Ј е m'en vais en vacances а semaine prochaine. 2. Elles
ne peuvent pas venir.- а ne fait rien. 3. J'arrive vers neuf
heures. 4. Yous etes bien ш - Non, deso\e! 5. Tous
les б sont comp\ets j usqu' a demain.
VEZBE
1. Odlazim na odmor sledeee nedelje. 2. One ne mogu da
dodu. - Nema veze. 3. StiZem oko 9 sati. 4. Vi ste Francuz,
zar ne? - Ne, fao mi е 5. Svi hoteli su puni do sutra.
cent soixante 160
7 - Nista, osim jednog sasvim malog stola
8 koji е Ь kuhinje .. .
9 - Nema veze. Uzimam ga. Zovem se Deros.
10 - Da li Ь Ь ljubazni da ponovite slovo р о
slovo, molim Vas?
11- D.E.R.O.S.
- Hvala, gospodine. [Vidimo se] (Do) kasnije.
*****
12 "Apetit dolazi dok se jede, zed odlazi dok se
pije" - Ь
NAPOMENE (nastavak)
(6) Jos jedan koristan idiom, doslovno "to cini nista"' koj i
znaci "nije bitno", е т а veze".
(7) aller - ici; е п aller - otiCi. Ј е т е п vais, tu е п vas. il
1 elle s е п va, п о и п о и е п allons о п s е п va), vous vous
е п allez, ils 1 elles е п п Allez-vous е п - Odlazite!
О п е п va di:ms trois п Odlazimo za tri minuta.
*****
Popunite praznine
1 Elle .'. . . . . . . . huit heures.
О п а odlazi oko osam sati.
2 . . . . - vous sur que vous . '. . . . . .. . ?
Jeste li sigurni da п п
3 . . ... une toute petite Ь nous sommes ........ .
Osim jednog sasvim malog stola, mi smo puni.
4 Voulez-vous . . . . . . . . . . . . . . . о т monsieur?
5
Da li Ь Ь п da п Vafe ime slovo р о
slovo, gospodine?
Ј е . . . . . . .. reserver une Ь pour
Zeleo Ь da rezervisem sto za veceras.
Odgovori
1 - s' en va vers - 2 Etes- - n' avez rien 3 А part - complets
4 - Ь epeler votre - 5 - voudrais - с е soir.
Щ о
161 cent soixante et un
QUARANTE-DEUXIEME е LE<;ON
REVISION Е Т NOTES
1 Proslo vreme: radi se о vremenu koje potpuno odgo-
vara п proslom п kao и primeru Ј а sam kupio",
sto а т puno olakSava zivot!
Vee smo se kroz lekcije sretali sa ovim п Gradi se
od п glagola avoir u prezentu i participa perfe-
kta glagola koji п п
Particip perfekta se gradi п а sledeci п а с п
glagoli kao acheter sa е _. achete
glagoli kao finir sa i _. fini
glagoli kao vendre sa и -+ vendu
Elle а vendu sa voiture - Ona е prodala svoj auto.
Nous avons fini de manger- Zavrsili smo sa jelom.
Л ont achete un magnetoscope- и и video-rekorder.
и и п pravimo tako sto stavimo ne ispred, а
pas iza п glagola.
Nous n 'avons pas fini; ils n 'ont pas achete; elle n а pas
vendu.
Est-ce qu'elle а achete cette nouvelle imprimante? - Da
li ј е kupila taj п stampac?
Izvesni glagoli и nepravilne participe: п е е cete и
prirodno, druge mozete da potraiite и gramatickom doda-
tku п а и knjige. Za pocetak evo vam dva п п
а п participa: j'ai eu - ј а sam imao; il dit - on
ј е rekao.
М и jezik takode poznaje i aorist koji
ima п и р о е Ь и kao i nas aorist, ali se и п koristi
и п а gotovo nikako и govoru i savremenom
и
cent soixante-deux 162
2 Quelle heure est-il? - Koliko ј е sati?
Vreme se iskazuje kao i kod nas. Iskaiemo Ь sat ...
(tako, na primer, sada е tri sata.)
Il est trois heures ...
А zatim broj proslih п и ovde 5.
Il est trois heures cinq ... Jednostavno!
(Rec heure se mora и reci.)
Ь sat е 4.
Il est quatre heures ...
А sada izgovorimo broj preostalih и 20.
/l est quatre heures moins vingt (dosl. "manje 20"):
Za .... i petnaest i petnaest do ... . , kaze se
G
Il est deu.x heures et quart
(primetite et) ili un quart [kar]
Il est onze heures moins le quart
Le,_on 42
163 cent soixante-trois
К а а zelimo da kazemo npr. pola deset, koristimo rec
demi:
Il est neuf heures et demie.
(Medutim, pola sata se pise une demi-heure, ј е г se demi
nikad ne slaze kada stoji ispred crtice.
Za javna obavestenja (vozovi, Ь i televizijske sat-
nice, itd.), vreme se iskazuje sistemom od 24 casa.
3 Specificna cinjenica е da se negacija и francuskom je-
ziku sastoji od dva dela: ne i 1 ili pas, rien, jamais ....
**********************************************
QUARANTE-TROISIEME е LE<;ON
Que faites-vous dans la vie?
1 De nos jours (1), il у а une grande variete
d'emplois;
2 on peut devenir ingenieur ou inforrnaticien,
medecin ou avocat par exemple.
З Ces demieres (2) professions necessitent
plusieurs'-'annees d'etudes superieures
4 а 1 ' universite ou dans'-'une grande ecole (3).
Т
1 ... variete . . . 2 ... anzenirer ... anformatisjan, medsan ... avoka ...
З ... dernijer ... nesesit plyzijrer zane ...
М
(1) de nos jours - danas, u ovo vreme; dans le passe (ili,
elegantnije: jadis [zadis]) - nekad, u proslosti ; dans le
futur (ili dans l'avenir)- sutra, u buducnosti .
cent soixante-quatre 164
Ј е ne fume pas - Ne pusim;
Ј е ne fume jamais - Nikad ne pusim;
El/e n а rien а manger - Ona nema nista da jede;
Il ne travaille plus ici- On ne radi vise ovde.
U svakodnevnom govoru, recca ne se ne izgovara. Vi se
trudite da е uvek izgovarate! Zapamtite ne ... rien; ne ...
pas - nista, ne; ne ... jamais - nikad; ne ... plus - vise
ne.
Ne Ь da va.Sem Asimilu posvetile painju svald dan.
Samo ako se konstantno bavite ucenjem stranog jezika ima-
te velike sanse da ga prirodno i efikasno savladate.
**********************************************
CETRDESET TRECA LEKCIJA
(Sta radite) Cime se ь u zivotu?
1 Danas, postoji puno vrsta poslova;
2 moze se postati inZenjer ili informaticar,
lekar ili advokat, na primer.
З Ova poslednja zanimanja zahtevaju vise
godina visokih studija
4 na univerzitetu ili na nekoj visokoj skoli.
NAPOMENE (nastavak)
(2) dernier - poslednji. Voici les dernieres nouve/les - Evo
poslednjih (najnovijih) vesti. Le dernier avion est onze
heures vingt- Poslednji avion е u 11:20, ali с е dernier
ili ces derniers (ces dernieres)- ovaj 1 ovi pos\ednji (ove
poslednje). С е premier - ovaj prvi (i Ь za zenski rod:
cette premiere.)
(3) les grandes ecoles su vrhunske skole koje "proizvode"
inZenjere i visoke kadrove i imaju veliku ulogu u fran-
cuskom drustvu (vise detalja u 105. lekciji, N-1).
Щ о
165 cent soixante-cinq
5 D'autres preferent devenir journaliste ou
Ы
6 Et Ь pas les ...... tels (4) que
le menuisier, le plombier ou le щ
7 Certaines personnes (5) ne peuvent pas
supporter (6) de travailler а l'interieur
8 dans des ....... usines, des ....... ateliers ou des
bureaux,
9 alors elles peuvent devenir representant,
ou meme chauffeur de taxi.
10 Et malheureusement, il а ceux qui (N-1)
ne trouvent pas de travail (7), les
б (8).
***
Detinition d'une administration
11 Une administration esLun service ou
ceux qui п en retard
12 croisent ceux qui partent en avance.
5 ... Zurnalist ... pyblisiter 6 ... lezartizo" tel ... п plo"bje ...
mason 7 ... п ... 8 ... dezyzin ... 9 ... pev ... 10 ... se ki ...
somcer 12 ... kroaz ... part ...
М (nastavak)
(4) tel (f. telle; р tels, telles) п "takav, takva"; kada ga
prate п primeri znaci kao (sto): Des actt'ices Њ
telles que Nicole Douly - Slavne glumice kao Nikol Duli.
п п а ostala п cemo obratiti п
(5) une personne ј е uvek zenskog roda, cak iako se radi о
muskarcu. п ј е i u na.Semjeziku- osoba, licnost).
(6) Ј е ne peux pas le (la) supporter - Ne mogu da ga 1 е
podnesem). Est-ce que vous supportez le froid? - Da li
podnosite bladnoeu?
(7) Primetite kako se partitivni clan du е п ј а u п
iskazu: /l а trouve du travail - О п ј е nasao posao. '#
cent soixante-six 166
5 Drugi vise vole da postanu novinar[i] ili
strucnjak[ci] za reklamu.
6 А ne zaboravimo i zanatlije kao sto О е
stolar, vodoinstalater ili zidar.
7 Izvesne osobe ne mogu da podnesu rad и
zatvorenom
8 и fabrikama, radionicama ili kancelarijama,
9 tako [da] mogu postati trgovacki и
ili cak taksista[ -ti].
10 1, п а и ima onih koji ne [mogu da]
и posao- nezaposleni.
***
Definicija administracije
11 Administracija ј е jedna и gde oni koji
и sa zakasnjenjem
12 и one koji izlaze ranije.

ь Ј
М (nastavak)
ll n а pas trouve de travail. Il а trouve un travail (i\i un
emploi) - Nasao ј е posao; travailler - raditi. Jos dve
reci koje su vezane za posao su une ш (umetnicko
delo) i les travaux (gradevinski radovi).
(8) и б - nezaposlena osoba; etre и б - Ь
п Zasto Ies б Zato sto se njima prica
kao о grupi.
Щ о
167 cent soixante-sept
EXERCICES
1. - Que font-ils? - Il est ingenieur et son frere est infor-
maticieno 2. - Et que fait sa femme? - Elle est au б
3. 11 а un travail tres interessant; il est avocato 4. Ј е ne
supporte pas Ј е froido 5. а necessite beaucoup de travailo
VEZBE
- Sta oni rade? - On ј е inienjer, а njegov brat ј е
informaticaro 2. - А sta radi njegova zena? - Ona е neza-
poslenao 3. On ima veoma zanirnljiv posao; on е advokato
4. Ne podnosim bladnoeuo 5. Т о zahteva puno poslao
**********************************************
QUARANTE-QUATRIEME ( е LE<;ON
Monsieur Duclos accueille (1) un client
1 Monsieur Duclos est cadre (2) dans'-'une
grande societe З petroliere.
PRONONCIATION
... akrej ... klio"
М
(1) rencontrer - sresti nekoga (ili upoznatj; une
rencontre - susret, sastanak; une reunion - poslovni sas-
tanako
accueillir (j'accueil/e, vous accueillez) znacj doeekatio Po-
ree i za pisanje i za izgovor - Patljivo poslu-
ш
ј s\jcnim ustanovama, "Accueil" znacj Recep-
Э
cent soixante-huit 168
Popunite praznine
1 On appelle о о о о о о о ne trouvent pas de travajl les
Oni koji ne mogu da nadu posao se zovu "nezaposleni"o
2 11 у а des о о о о о о о о et des о о о о о о о •
Ces о о о о о о о о sont souvent tres richeso
т а doktora i advokatao Ovi poslednji su cesto veoma Ь
З On peut о о о о о о о artisan et avojr о о о о о о о о о •
Moie se postati zanatlija i imati poslao
4 Ј е ne peux pas о о о о о о о о о о о о о о personneo
Ne mogu da podnesem ovu osobuo
5 о о о о о о о arrivent о о о о о о о о croisent о о о о
partent о о о о о о о о •
Oni koji stitu sa zaknSnjenjem susreeu one koji izlaze ranijeo
Odgovori
1 Ceux quj - б 2 - medecjns - avocats - demiers - З
- devenir - du travail 4 - supporter cette - 5 Ceux qui - en retard
- ceux qui - en avanceo
**********************************************
CETRDESET CETVRTA LEKCIJA
G-din Diklo docekuje jednog klijenta
1 G-din Diklo е upravnik u jednoj velik:oj
naftnoj firmi.
М (nastavak)
(2) un cadre е doslovno okvjr, ram slikeo U poslovnom kon-
tekstu, un cadre oznacava upravnika nekog sektora
jednog preduzeca, ali ne ј tzv generalnog djrektora vee
nekoga ko е takode na vjsokom polo:laju, а ј ne ј na naj-
visemo
З и п е sociite - drustvo u socjo-kulturoloskom srnislu, iJj
cesee, firma, и kompanijao Nazjvj veeine francu-
skih firrni u nazivu imaju SA ili SARL - societe п о п у т е
(akcjonarsko drustvo iJi AoDo) ј societe п о п у т е а re.spon-
sabl/ite limitee (druStvo sa ogranieenom odgovomoscu Ш
dooooo)o
Щ о
/
169 cent soixante-neuf
2 Aujourd'hui il 1' aeroport de Roissy
pour accueillir un client ( 4) suisse.
З Ill ' attend devant la sortie de la douane.
4 "Le vol Air France deux mille huit cent
soixante-sept en provenance de Geneve
5 vient d'arriver (5) а а porte numero six",
6 Monsieur Duclos cherche parmi la foule
des gens qui sortent,
7 mais il ne reconnalt personne (6).
Attendez ...
8 La-bas, 1 ' homme en costume gris avec un
magazine sous е bras ...
9 - а (N-2) 1ui, se dit Monsieur
Duc1os. Ј е vais me presenter.
10 П avance vers 1 'homme et, tendant (7) la
main, 1ui dit:
11 - Permettez-moi de me presenter, е suis
Monsieur Duclos de la societe IPF (8).
12 - Ј е ne comprends pas le щ dit
1 'homme avec un fort accent allemand.
2 ... ozurdui ... aeropor ... akrejir ... suis 4 ... cte mil uison soasont
set ... 5 ... vje
0
darive ... 6 ... sort 8 ... bra 9 Sa doatetr ... 10 .. .
to
0
do
0
•.. ma
0
11 ... i-pe-ef 12 .. . for akso
0
•••
М (nastavak)
(4) un client (une cliente) ј е ree koja znaci klijent, Щ
(5) Ј е viens - Dolazim. Ovaj glagol ima i ulogu pomoenog
u konstrukciji venir de koja oznacava da se neka radnja
upravo desila: е viens dE manger - Upravo sam е о Nous
venons d'arriver- Upravo smo stigli.
cent soixante-dix 170
2 Danas, on ј е na aerodromu Roasi da Ь
prirnio jednog svajcarskog klijenta.
З On ga ceka ispred carinskog)zlaza.
4 "Let Er Frans broj 2867 iz Zeneve
5 ј е upravo stigao na izlaz broj 6,
6 G-din Diklo trazi medu masom ljudi koj i
izlaze,
7 ali ne prepoznaje nikoga. Sacekajte ...
8 Tamo, covek и sivom odelu sa casopisom
pod rukom ...
9 - Т о mora da ј е on, pomisli (kaze Ь g-din
Diklo. Predstavicu [mu] se.
10 On prilazi coveku i, pruzajuCi ruku, kaze
mu:
11 - Dozvolite mi da se predstavim. Ј а sam g-din
Diklo iz firme IPF.
12- Ј а ne razumem francuski, kaze covek sa
jakim nemackirn akcentom.
М (nastavak)
(6) Ј е n 'ai vu personne- Nisam video nikoga. Personne n 'est
а - Nema nikoga tamo. ll n 'aime personne - On ne voli
nikoga.
(7) tenir - dr:Zati; tendre - pru:Ziti; ј е tends, tu tends, il 1
elle tend, rwus tendons, vous tendez, ils 1 elles tendent.
Tendez votre assiette - Pru:Zite V tanjir. Particip perfekta
tendu.
(8) Ovo ј е Ь formalan nacin da se predstavite; "opu-
steniji" nacin Ь Ь о - Bonjour, е m'appelle Duclos.
Щ о
171 cent soixante et onze
EXERCICES
1. П а un magazine sous Ј е bras. 2.- Vous venez d'arriver?
- Oui, j'arrive de Geneve. 3. Ј е ne reconnais personne ...
Attendez! < ; а doit etre Jui. 4. Presentez-moi а votre sreur.
5. L'homme en costume Ь l e u avance vers Ј а porte. 6. J'ai
rencontre un ami en vacances.
Notes personnelles:
cent soixante-douze 172
VEZBE
1. On ima casopi§ pod rukom. 2. - Upravo ste stigJi?
- Da, stizem iz Zeneve. 3. Ne prepoznajem nikoga ...
Sacekajte! Т о mora da ј е on. 4. Predstavite me svojoj
sestri. 5. Covek u pJavom odeJu prilazi vratima. 6. Sreo
sam jednog prijateJja na odmoru.
*****
Popuniti praznine
1
2
............ -vous quelqu'un? Non,
Da li prepoznajete nekoga? Ne, nikoga.
Nous . . . . . . . '. . . . . . . et nous sommes
Upravo smo stigli i umorni smo.
З Mon frere est . . . . . dans une grande . . .....•
М о ј brat е upravnik и jednoj velikoj firmi .
4 . . . . . . . . -. . . devant la
Sacekajte т е ispred izlaza.
5 Vous . . . . . . . . . Monsieur Duclos. Permettez-moi
de ........... .
Vi т о г а dil ste g-din Diklo. Dozvolite mi dil se pred-
stavim.
Odgovori
1- Reconnaissez - personne 2 - venons d' arriver - fatigues
З - cadre - societe - 4 Attendez-moi - sortie 5 - devez etre - me
presenter.
Щ о n 4 4
(
173 cent soixante-treize
QUARANTE-CINQUIEME е LE<;ON
Monsieur Duclos trouve son client
1 Monsieur Duclos est perplexe ...
2 п lui, une voix dit: - Vous me
cherchez, peuL-etre?
3 Ј е suis Marcel Chavan. Heureux de vous
connaitre.
4 - Enchante (1). Ј е suis Michel Duclos de la ...
5 - Ј е sais, repond le Suisse avec un sourire
ironique.
6 - Euh ... Voulez-vous (2) me suivre?
Nous,__,allons chercher ma voiture.
7 Les deux,__,hommes se dirigent vers
les,__,ascenseurs.
8 - Ј espere que vous,__,avez fait bon voyage.
9- Oui, с е n'etait pas mal, quoique (3) е
n' aime pas l'avion.
10- Voulez-vous aller tout de suite а votre б
11 ou voulez-vous passer au bureau d' abord?
12 - Non, е veux deposer mes___affaires d'abord.
PRONONCIA
1 . .. perpleks 3 ... savon ... 4 onsonte ... 5 ... ironik 7 ... diriZ .. .
lezaso"srer 9 ... koak ... 10 ... tut-suit ... 12 ... depoze mezafer .. .
М
(1) Ova dva izraza pri upoznavanju ilustruju formalne poz-
drave dve о Ь е koje se sreeu р о prvi put. ш (oea-
ran) е т а uopste takvu konotaciju, jednostavno znaei "drago
mi ј е U neformalnom kontekstu more se jednostavno
reei Bonjour ili Bonsoir u zavisnosti od doba dana.
-
cent soixante-quatorze 17 4
CETRDESET Р Е Т А LEKCIJA
G-din Diklo nalazi svog klijenta
1 G-din Diklo ј е zbunjen ...
2 Iza njega, nek.i glas kaze: - Vi mene traiite,
mozda?
З Ј а sam Marsel Savan. Drago mi е (srecan da
Vas upoznam).
4 - Drago mi ј е Ј а sam Misel Diklo iz ...
5 - Znam, odgovara Svajcarac sa ironicnim osme-
hom.
6 - Hm ... Da li Ь Ь ljubazni da me
pratite? ldemo da potrazimo moj auto.
7 Dva muskarca se upucuju prema liftovima.
8 - Nadam se da ste lepo putovali.
9 - Ј а nije Ь lose, iako ne volim avion.
10 - Zelite li da odmah idete и vas hotel
11 ili hocete da svratite najpre и kancelariju?
12 - Ne, zelim da najpre ostavim stvari.
М (nastavak)
Mladi ljudi, Ь poznanici - i neke tv licnosti poku-
savajuCi da deluju opusteno koriste ш [saly].
(2) U ovom dijalogu srecemo dve Ь Voulez-vous .. .
Osnovno znacenje (10. i 11. red) ј е jasno; pita se za prio-
ritet; uctivo pitanje (6. red) ј е "nacin da se uvede predlog
iii zahtev i otprilike odgovara nasem; Da li biste bili lju-
bazni da .. . ?" .
(3) quoique [koak] i1i Ь que znace "iako". О Ь а veznika
zahtevaju subjunktiv, glagolski nacin koji se koristi pri
iskazivanju pretpostavke ili sumnje. U kasnijim lekci-
jama cemo imati prilike da se cesce srecemo sa ovim
glagolskim nacinom.
Щ о
175 cent soixante-quinze
EXERCICES
1. I1 veut aller tout de suite а son б 2. Voulez-vous
bien me suivre, s' il vous plait? 3.- Ј е suis Michel Duclos.
- Heureux de vous connaitre. 4. Ј е veux deposer mes
affaires d'abord. 5. Il n'a pas fait bon voyage, il etait
malade.
Notes personnelles:
cent soixante-seize 176
VEZBE
1. On hoce da odmah ide и hotel. 2. Da li biste Ь и
zni da me pratite, molim Vas? 3. - Ј а sarn Misel Diklo.
- Drago mi е 4. Н о с и da najpre ostavim stvari. 5. Nije
lepo и bio е bolestan.
*****
Popunite praznine
1 ....... jen'aimepas .' ..... с е .'etaitpasmal.
/ako ne volim avion, nije Ь lose.
2 Ј е suis Marcel Chavan. - ........ .
Ј а sam Marsel Savan. - Drago mi е
З Les deux hommes . . . . . ..... . .. . l'ascenseur.
Dva muskarca se upucuju р е т а liftu.
4 ... ... -. . . . aller . . . . . . . . . . . а б
Hocete li da odmah idete и hotel?
5 . . . . . . -. . . . . . . . . . la fenetre, s' il vous plait?
Da li Ь Ь Ь da otvorite prozor, molim Vas?
Odgovori
1 Quoique - l'avion - n' - 2 - Enchante З se dirigent vers
- 4 Voulez-vous - tout de suite - 5 Voulez-vous ouvrir -.
Щ о
\
177 cent soixante-dix-sept
QUARANTIEME-SIXIEME ( е LE<;ON
А l'hotel
1 Les п devant
l' entree (1) de б de Meaux.
2 C'esLun б ч etoiles situe non
loin des
З La premiere chose qu' ils voient (2)
esL un panneau marque "Complet",
4 ne s'inquietent pas parce que
Monsieur Chavan а reserve sa chambre.
5 Ils s' approchent de la reception et le
Suisse s'adresse а la receptionniste:
6- Bonjour, madame; j'ai une chambre
reservee au nom de Chavan.
7- Une minute, s'il vous plait. Quel nom
avez-vous dit? Ј е ne trouve rien.
8 Oh pardon. Voila. Une chambre avec salle
de bains reservee pour trois nuits.
9 Cest la chambre trois cent un (30 1) au
troisieme etage. Voila le chasseur.
PRONONCIA
1 .. . Jontre ... otel d т о 2 ". katretoal ... loan ... sonzelize з
". pano .. . konpJe 4 ". sankjet... 9 ". sasrer
М
(1) l'entree - и moze takode da znacj ј predvorje ј hol;
la sortie - jzJaz; sortie de secours - izlaz и и е а ј и
nezgode. (Na jelovniku l'entree ј е predjelo, j elo kojim
и и obrok.)
cent и 178
CETRDEST SESTA LEKCIJA
U hotelu
1 Dva coveka stizu ispred ulaza u hotel М о
2 Т о ј е hotel sa cetiri zvezdice smesten
nedaleko od Jelisejskih polja.
З Prva stvar koju vide ј е istaknut natpis
"Nema slobodnih mesta" (Quno),
4 ali se ne brinu jer е g-din Savan rezervisao
sobu.
5 Oni se Ь recepciji i Svajcarac se
obraca recepcionistkinji:
6- Dobro jutro, ф imam sobu
rezervisanu na ime Savan.
7- Jedan minut, molim Vas. К о ј е ime ste rekli?
Ne [mogu da] nadem nista.
8 О pardon. Evo. Soba sa kupatilom
rezervisana za tri noci.
9 Т о ј е soba 301 na trecem spratu. Evo
nosaca.
М (nastavak)
(2) il voit [il voa] ј е jednina; ils voient ј Ј voa] ј е о Ь Ј ј za
и а ј о Ь а se и na istj nacin. Obratjte
и na ova Jica kod glagola и prezentu (ili jos Ь о ј е
pai\jjvo и snimke).
Щ о п
179 cent soixante-dix-neuf
10 Merci (3) madame; е prefere porter ma
valise moi-meme (4).
11 - й Monsieur? L' ascenseur
est'--'en panne (5)!
10 ... moamem
М (nastavak)
(3) Pazite! Merci znaci ne samo "hvala" vec i "ne hvala"!
Ako vam п а primer za stolom, ponude nesto sto biste
zeleli da uzmete treba da ka:Zete s 'il vous plait, а merci
ako ne zelite. Puno stranaca ј е ostalo gladno zbog ove
osobenosti! (S druge strane, uvek mozete da koristite
о и ili о п uz klimanje glavom ... )
(4) moi-meme, toi-meme, itd. su zamenice koje sluze za isti-
canje vrsioca radnje. Si vous voulez du cafe, preparez-le
vous-meme - Ako zelite kafe, napravite е sami. Kasnije
vise о ovome.
*****
EXERCICES
1. Ils voient une affiche "Complet" mais ils ne s'inquietent
pas. 2. J'ai une chambre reservee au nom de Duclos. 3. Mais
ј е ne trouve rien! 4. Une minute, s'il vous plait! 5. Voulez-
vous des carottes?- Merci, е n'ai plus faim.
VEZBE
1. Oni vide natpis "Puno", ali se ne brinu. 2. Imam
rezervisanu sobu na ime Diklo. 3. Ali ne mogu da nadem
nista! 4. Samo minut, molim Vas! 5. Hocete li sargarepe?
- [Ne] hvala; nisam vise gladan.
cent quatre-vingt 180
10 [Ne] hvala, gospodo; vise volim da sam
nosim svoj kofer.
11 - Sigurni ste, gospodine? Lift е и kvaru!
М (nastavak)
(5) и п е р а п п е ј е kvar (mehanicki, elektriearski, itd.). Znak
е п р а п п е se moze videti п а liftovima, automatima, auto-
mobilima, itd. Takode se mo:Ze sresti natpis Hors service,
koji znaCi da ј е masina nije za upotrebu sto и osnovi
znaci isto! Ь en panne - pokvariti se. А posto ј е
francuski logican jezik, depanner znaci otkloniti kvar, а и п
и ј е eovek za otklanjanje kvarova. (U Ь Ш
и ј е piljara koja radi celu noe i koja "otklanja"
Ь kad vam ponestane neke namirnice ili neke druge
kucne potrepstine.)
*****
Popunite praznine
1
2
М а voiture est . . . . . . . . Pouvez-vous m'aider?
М о ј а и о ј е и и Moiete li da mi pomognete?
C'est а chambre .....
Т о ј е soba 301.
3 . . chambre est . . . . . . . . . . . . . de Chavan.
Soba е rezervisana п а ime Savan.
4 Ne vous .. ....... pas; il n'. . . . de Ы
Ne п se; п е т а Ь
5 Elle arrive а . . . . heures ..
- Vous . . etes . . . ?
О п а stiie и 09:30. - и ste и to?
Odgovori
1 - en panne - 2 - trois cent un 3 La - reservee au nom - 4
- inquietez - у а pas - 5 - neuf - et demie - en - sfir.
46
181 cent quatre-vingt-un
QUARANTE-SEPTIEME е LE<;ON
Pas si vite (1)
1 Devant une boite de nuit, les gens font
patiemment la queue,
2 attendant leur tour (2) malgre la pluie.
З TouLa coup un jeune homme arrive,
bouscule quelques personnes
4 et se dirige resolument vers le debut de la
queue.
5 Une enorme main le saisit par le col de sa
veste.
6- Dites donc, le resquilleur З Vous,_,allez
faire la queue comme tout le monde ...
7 ou bien ... Le costaud (4) n'a pas besoin
de terminer sa phrase!
PRONONCIA
1 ... Ь о а d nui ... pasiarnoD ... Ј е 2 ... malgre... З Tutaku ...
buskyl... 5 ... sezi... 6 ... reskijrer... 7 ... kosto ...
М
(1) U francuskomjeziku rec vite е i pridev i prilog. Mozete
reci bilo conduire rapidement ili conduire vite za voziti
brzo.
(2) Redovno varn napominjemo da ucite rod imenica u isto
vreme kad naucite neku novu imenicu. Evo ga jedan
dobar primer zasto ј е to П un tOUT - red, Ь
krug. C'est т о п tour- Na mene е red; le Tour de France
- Ь trka Ь Francuske". Medutim une
tour znaci kula, toranj: La Tour Montpamasse - Kula
Monparnas, La Tour Eijfel - Ajfelova kula (zaista se
potrudite da pamtite rod imenica).
cent quatre-vingt-deux 182
CETRDESET М LEKCIJA
Ne tako brzo
1 Ispred jednog nocnog kluba (kutije), ljudi
strpljivo cekaju и redu,
2 cekajuci na svoj red uprkos kisi.
3 Odjednom stiie jedan m.ladic, gura nekoliko
osoba
4 i upucuje se odlucno prema pocetku reda.
5 Jedna ogromna ruka ga Ь za okovratnik
od jakne.
6- Н е ј padobranac! Vi cete da cekate u redu
kao i svi ostali ...
7 Ш ... Rmpalija ne mora da zavrsi recenicu!
М (nastavak)
З i u sledeeem redu, sreeemo se р о prvi put sa re-
cuna u slengu, г glagol resquiller (za kojeg kafu
da predstavlja omiljenu nacionalnu aktivnost ... ), znaci
preskakati red, iJi uci preko reda u Ь prevoz, itd.
Ь е placanja; un resquilleur и п е resquilleuse) ј е osoba
koja to radi.
Dites donc znaci nesto otprilike kao: Н е ј vi ... ! ili:
Cujte .. . !
(4) costaud ј е pridev koji znaci jak, п ili ogroman, а
kada se poimenici un costaud (nema zenski rod) oznaeava
takvu osobu. L 'argot (zargon, sleng) se dosta koristi и
popuJamoj Stampi i п а televiziji.
Medutun, stranc1 trebalo da budu pafljivi pri koriscenju
ovih reCi i mogu da ih koriste sarno ako su savr5eno
sigurni u znaeenje i uticaj koji one mogu da imaju. Mi
cemo varn pomoei da steknete osecaj koje reci morete da
koristite, а koje Ь trebalo da Ь Р а da poenemo,
ree costaud morete da koristite Ь е Ь da eete Ь
lose shvaeeni!
Щ о о
З cent г г
8- C'est comme vous voulez, monsieur,
repond le jeune homme,
9 mais si е ne passe pas maintenant,
10 vous,_..allez tous (5) attendre longtemps ...
11 La sono esLen panne et е suis le
depanneur!
10 ... vu tus ...
*****
EXERCICES
1. Faites Ј а queue ici, s'il vous plait. 2. Nous attendons
tous notre tour. З Malgre Ј а pluie, ј е vais au cinema с е
soir. 4. Vous n' avez pas besoin de tous ces vetements.
5. C'est comme vous voulez, monsieur.
VEZBE
1. Cekajte u redu ovde, molim Vas. 2. Mi svi eekamo na
svoj red. 3. Uprkos kisi idem и bioskop veceras. 4. Vama
ne treba sva ova garderoba. 5. Kako Vi ielite, gospodine.
cent г г 184
8- Kako Vi zelite, gospodine, odgovara mladic,
9 ali ako ј а sada ne prodem,
10 vi cete svi dugo cekati ...
11 Sistem za zvuk е u kvaru, а ј а sam majstor
za otklanjanje kvarova!
М (nastavak)
(5) Setite se da se tous kada ima uJogu zamenice, izgovara
[tus].
*****
Popunite praznine
1 Le . . . . . . . . . . . ne . . . . . ..... Ј а queue.
Padobranac nikad ne ceka и redu.
2 Faites comme . . . . . . . . . . . !
Cinite kao i svi [ostali]!
З Heureusement qu' iJ est . . . . . . . ; cette valise est
lourde!
4
Srecom da е snat.an; ovaj kofer е tet.ak!
. . . . . . Ј е prix, е vais
Uprkos ceni, kupicu ga.
,
.........
S . . . . . . de France passe devant . . . . . . EiffeJ.
Tur de Frans prolazi ispred Ajfelove kule.
г
1 - resquilleur - fait jamais - 2 - tout Ј е monde З costaud - 4
Malgre - J'acheter 5 Le Tour - Ј а Tour - .
Щ о
185 cent quatre-vingt-cinq
QUARANTE-HUITIEME ( е LE<;ON
Quelques expressions idiomatiques
1 - Ne faites pas de bruit; е suis........,.en train (1)
d' enregistrer!
2- Qu'est-ce que c'est que с е machin? (2)
- C'est pour ecrire а l'envers (3).
3- Lequel de ces deux pulls voulez-vous?
- а m' esLegal.
4- С е n' est pas la peine de crier; е suis
sourd comme un pot.
5- J'espere qu'il а l'habitude de voyager
beaucoup s'il accepte ceLemploi.
6 - Passe-moi un coup de fil ( 4) si tu as le
temps.
7- Est-ce que е peux vous poser une question?
- Allez-........,.y. (5).
8- Qu'est-ce qu'il у а Vous........,.etes malade?
PRONONCIATION
1 ... 0°rezistre 2 . .. masa
0
... alo
0
ver з ... pyl. . . 4 .. . р а Ј а
р е п .. . р о 5 . .. Ь 6 ... ku d fil... 7 ... alezi
М
(1) Ako zelimo da insistiramo na cinjenici da se radnja upravo
odvija, da е upravo u toku, da smo и sred nekog posla"
itd, . koristi .se izraz etre en train de ispred glagola koji
nos1 znacenJe: Ј е suis en train d 'ecrire- Bas sad 1 upravo
pi5em.
(2) machin i truc- о Ь е reci su muskog roda - mogu vam Ь
jedne od Ь prijatelja"; znace "stvar, nesto", itd.
i njih mozete koristiti uvek kada ne znate ili ne mozete
da se setite neke reci na francuskom. Upravo zbog toga
trebalo Ь da obavezno zapamtite ove dve!
cent quatre-vingt-six 186
CETRDESET О М А LEKCIJA
Nekoliko idiomatskih izraza
Napomena: BuduCi da е idiome tesko prevoditi doslovno,
mi smo и gde е to moguce da damo odgovarajuii
izraz п а srpskom.
1 - Ne pravite buku; bas sad snimam!
2- Kakva е ovo stvarcica?
- Sluzi za pisanje natraske.
3 - Koji od ova dva dzempera zelite?
- Svejedno mi е
4 - Ne vredi da se derete: gluv sam kao top.
5- Nadam se da ima naviku da puno putuje ako
prihvata taj posao.
6- Zvrcni т е ako imas vremena.
7- Mogu li da Vas nesto pitam?
- Samo napred.
8 - Sta se desava? Bolesni ste?
М (nastavak)
З а l'envers- natraske, naopacke, s nalicja; а l'endroit- s
lica. Vi to nosite s nalicja: Vous le portez а l'envers.
(4) un fil [fil] ј е nit, zica. U mnozini se naravno "s" ne
izgovara "des fils" [fil]. Nemojte da pomesate sa: и п
fils [fis] : sin (mnozina des fi ls [fis]) . Ocigledno, kon-
tekst ј е od velike vaznosti !
un coup de fil - telefonski poziv.
(5) Allez-y ј е izraz koji se koristi kad god zelite da nekog
podstrektnete da nesto ucini: prede ulicu, poene da jede,
itd. Ь se prevodi sa "Hajde", "Samo napred".
Щ о
187 cent quatre-vingt-sept
9 11 vaut (N-3) mieux etre riche et en bonne
sante
10 que pauvre et malade!
9 ... vo mje ...
*****
EXERCICES
1. Mon fils me passe un coup de fil tous les mardis. 2.
Nous sommes en train d' apprendre е щ З Elle а
1 ' habitude de faire а cuisine; el\e а une grande famille. 4.
Vous etes pret? Bien, allez-y! 5. Votre pull est а \' envers!
VEZBE
1. М о ј sin me zove telefonom svakog utorka. 2. Upravo
ucimo francuski . З Ona ј е navikJa da kuva; ima veliku
porodicu. 4. Spremni? Dobro, samo napred! 5. Vas c!Zem-
per е izvrnut п а naJicje!
cent quatre-vingt-huit 188
9 Bolje е Ь bogat i zdrav (u dobrom
zdravlju)
10 nego siromasan i bolestan!
*****
Popunite praznine
1 . . . . . . de ces deux vins voulez-vous?
а . , . . . ... . .
К о ј е od ova dva vina telite? - Svejedno mi е
2 С е n' est . . . . . . . . . . d' insister; ј е n'ai
d' argent.
Ne vredi da insistirate; nemam vise novca.
З Il m' a . . . . . un . . . . . . . . . la semaine demiere.
Nazvao т е ј е prosle nedelje.
4 Qu' est- . . . . . . '. . . que с е . .... . ? - Ј е ne sais
5
pas.
Kakva je ovo stvar?- Ne znam.
Il . . . . . . . . . etre riche . . . pauvre.
В о ј е ј е Ь bogat nego siromasan.
Odgovori
1 Lequel - m'est egal 2 - pas la peine- plus- З passe - coup
de fil - 4 - с е que c'est - machin - 5 - vaut mieux - que - .
48
189 cent quatre-vingt-neuf
QUARANTE-NEUVIEME ( е LE(:ON
REVISION Е Т NOTES
1 Vec smo videli da se qui i que koriste da se iskaie koji,
koga, kojem, itd. и zavisnosti od toga da li relativna zame-
nica subjekat (qui) ili objekat (que) recenice.
Takode poznajemo i relativne zamenice с е qui i с е que.
А sada evo i Ь za и
ceux qui - ceux que:
Ceux qui veulent venir. depechez-vous!- Oni koji zele da
dodu, pozurite!
Prenez ceux que vous voulez et laissez le reste - Uzmite
one koje zelite, а ostalo ostavite.
2 devoir:je dois [doa] , tu dois, il 1 elle doit, nous devons,
vous devez, ils 1 elles doivent [doav].
Ovaj glagol znaci "morati" i zahteva infinitiv и dopuni .
Nous devons partir- Moramo da krenemo.
Il ne doit pas boire - Ne sme da pije.
а doit etre eux - Mora da su oni.
Paricipe passe ј е й Obelezen е akcentom () da Ь se
razlikovao od partitivnog clana (du). Ovaj akcenat "cir-
kumtleks" ne utice na izgovor.
Elle а й partir znaci ili "Ona ј е morala da ode" Ш
М о г а da ј е otisla". (devoir takode znaci i "dugovati ").
З Jos jedan cest glagol ј е valoir - vredeti. Ь se
srece u ovim Ь
а vaut tres cher- Т о ј е veoma skupo.
Ils ne valent rien - Oni nista п е vrede.
i u ovim izrazima:
Est-ce que а vaut la peine ?- Da li to vredi truda?
Л vaut mieux partir- Bolje da odete.
cent quatre-vingt-dix 190
Est-ce qu 'il vaut mieux acheter un appartement о и en
louer un?- Da li е bolje kupiti ili п п
Postepeno cemo se и sa jos ovakvih idiomatskih
izraza kako se budu pojavljivali.
"Druga faza"
Do sada, vase и с е п ј е ј е Ь pasivno - sve sto smo od
vas trafili е da citate, razumete i da dozvolite da vam se
francuski jezik polako "podvuce pod kozu".
и pocinje п faza; zahteva od vas dodatnih pet
minuta и redovno, п и с е п ј е Evo sta zelimo
da radite:
Kada и presli 50. и п а о Ь с а ј е п п а с п vratite
se i obnovite 1. lekciju. п sto и i procitate
tekst п а francuskom, pokrijte ga i pokusajte da uz pomoc
prevoda sa п п rekonstruisete recenice п а fran-
и Nakon toga proverite da li ste uspeli. п 51.
lekcije, vratite se п а 2. lekciju i tako dalje.
Na ovaj п а с п cete и i razviti svoje п iduci
od п do п faze sve dok ne и
dostigli - za vreme koje ј е vama potrebno - п и
п и fazu.
Ali, postarajte se da sta god radite u tome i uzivate!
Щ о
191 cent quatre-vingt-onze
CINQUANTIEME е LE<;ON
Une lettre
Chers maman et а р а
1 М е voici а la fin de mes vacances dans le
Midi (1).
2 J'ai fait beaucoup de choses etj'ai
rencontre plein de (2) gens.
3 Avant-'""'hier, j ' ai visite la Camargue (3).
Quelle merveille (N-1)!
4 Ј ai meme essaye de monter cheval ...
5 Malheureusement, le resultat n' etait pas
brillant!
6 Hier, j'ai telephone а Oncle Jacques, qui

7 et ai achete plein de cadeaux pour vous.
8 Malheureusement, j'ai Ь d'apporter
photo;
9 ј ai emprunte celui de Michel, mais'""' il
n'a pas marche.
Т
1 т voasi... 2 ie fe ... ze ro
0
ko
0
tre... 3 Avo
0
tjer ... vizite ...
kamarg ... mervej 4 ... eseje... 5 ... rezylta ... ete ... brijon 6 jer
... telefone ... 8 ... Ь .. . aparej ... 9 . .. o
0
pra
0
te ... marse
NOTES
(1) Prisetite se (24. lekcija, 1. napomena) da е le Midi rec
koja oznacava jug Francuske! Un accent du Midi - и
cki akcenat, ali il est midi- podne е
cent quatre-vingt-douze 192
PEDESETA LEKCIJA
Pismo
Dragi mama i tata,
1 Evo me na kraju odmora na Jugu
[F rancuske] .
2 Radio sam puno stvari i upoznao sam puno
ljudi.
3 Prekjuce, posetio sam Kamarg. Kakva
divota!
4 Cak sam pokusao da jasem (popnem na)
konja . ..
5 Nazalost, rezultat nije Ь о siajan!
6 Juce sam telefonirao ujaku Zaku, koji vas
pozdravlja Ь
7 i kupio sam puno poklona za vas.
8 Nazalost, zaboravio sam da ponesem foto-
aparat.
9 Pozajmio sam (onaj) Miselov, ali on nije
radio.
NOTES (suite)
(2) Govorni, svakodnevni sinonim za beaucoup de (puno,
mnogo). Nepromenljiv ј е J'ai plein de travail en с е
m.oment - lmam tonu posla u ovom trenutku. О п а ren-
contre plein de gens - Upoznali smo masu Uudi.
(3) La т ј е lep, divlji region prepun jezera i moeva-
ra na obali Sredozemnog mora istoeno od Monpeljea.
Poznat е р о svojim Ь konjima i ciganskom nasledu.
50
З cent quatre-vingt-treize
10 Donc j 'ai achete des cartes postales, c'est
mieux ( 4) que rien.
11 Ј е sais que cette lettre n'est pas tres longue
12 mais au moins, а prouve que j'ai pense а
vous.
13 Ј е vous ........ embrasse bien fort. Paul.
10 ... aste... 12 ... ponse ...
*****
EXERCICES
1. C'est une carte postale, mais c'est mieux que rien. 2. Н
nous avons visite la Camargue. 3. Vous n'avez pas achete
trop de cadeaux, j ' espere. 4. Elle а oublie son appareil
photo ... 5 .... mais elle а emprunte celui de son cousin.
VEZBE
1. Ovo ј е razglednica, ali bolje to nego nista. 2. Juce
smo posetili Kamarg. З Nadam se da niste kupili previse
poklona. 4. Ona ј е zaboravila svoj foto-aparat, 5. ali ј е
pozajmila rodakov.
cent quatre-vingt-quatorze 194
10 Stoga sam kupio razglednice; bolje to nego
nista.
11 Znam da ovo pismo nije bas dugo
12 ali barem dokazuje da sam mislio na vas.
13 Puno vas voli (Ljubim vas veoma jako). Pol.
NOTES (suite)
(4) Ovu rec smo ve6 sreli; to ј е komparativ priloga Ь
Il joue Ь - On dobro svira; Elle joue mieux que lui
- Ona svira bolje od njega.
*****
Popunite praznine
1
2
Ј ai fait . . . . . . . choses et ai . . . . . . beaucoup
de ....... .
Uradio sam tonu stvari i kupio sam и п о poklona.
. . . frere а . . . . . .... que moi.
М о ј brat е igrao bolje od е п е
З Ј . . . . . . . . . . . Oncle Jacques qui vous
ujaku Zaku, koji vas pozdravlja.
4 . . . . . Ј а fin . . . . .... ... .
Odmor se Ь kraju.
5 Ј . . . . . . . mon stylo, donc ј . . ...... .
. . . . . de Michel.
Ь sam svoje naliv-pero, te sam pozajmio Miselovo.
Odgovori
1 - plein de - achete - cadeaux 2 Mon ј о ш mieux - З - 'ai
telephone а embrasse 4 Voici - des vacances 5 -'ai oublie- ai
emprunte celui - .
Druga faza: Premiere
Zamolicemo vas da odvojite jos malo vremena neophodnog
za tzv. " drugu fazu"; vredi truda!
Щ о
Ј
195 cent quatre-vingt-quinze
CINQUANTE Т UNIEME е LE<;ON
R.S. V.P. (1)
1 Et maintenant, quelques questions: ou est
Paul?
2 и qu'il а fait (2)
З Est-ce qu' il а visite Montpellier?
4 и qu'il а telephone а Oncle
Jacques?
5 Est-ce qu'il а pris des photos? ш
6 Qu'est-ce qu'il а essaye de faire en З
Camargue?
1 А qui est-ce qu' il ecrit?
*****
8- и ш е joumee ш au
bureau!
9 travaille comme quatreo
10- Vous epuise!
11- Pas tellement (4)0 Nous sommes huiLau
Ь ш е а и
PRONONCIA
er es ve р е
З о о mo"pelje 4 Ko"tesk. 10 . и
NOTES
(1) Na и Ь pozivnicama и и se koristi skra-
cenica Repondez S 'il Vous Plaft (Odgovorite, molim Vas)o
U neformalnom и Francuzi cesto и и s 'il vous
plaft и svp.
(2) Jos и vam dajemo pitanja postavljena na svakodnevni,
govorni nacin. Kada и и dobroj meri ov\adali ovim
nacinom, pokazacemo vam drugi, elegantniji nacin posta-
vljanja pitanja.
cent quatre-vingt-seize 196
PEDESET PRV LEKCIJA
Odgovorite, molim Vas
1 А sada nekoliko pitanja: gde ј е Pol?
2 Sta е radio и
З Da li ј е posetio Monpelje?v
4 Kada е telefonirao и Zaku?
5 Da li е fotografisao? Zasto?
6 Sta ј е pokusao da radi и и
7 Korne pise?
*****
8 - Kakav naporan dan danas и kancelariji!
9 Radili smo za cetvoro
10 - Mora da ste iscrpljeni!
11 - Ne tolikoo Ima nas osrnoro и kancelariji!
NOTES (suite)
(3) La ш - Kamarg; la Bretagne - Bretanja, ali se
kaie Elle va en Bretagne tous Les ans - Ona ide и Bre-
и svake godineo Nous prenons nos vacances en Nor-
ш - Odmor provodimo и Normandijio Kada ste и
nekoj Ь ili idete u neku Ь treba da zamenite
clan (le, la) sa eno
Usled administrativnih potreba, и ј е podeljena
na 22 и pokrajine i 100 Ь koje se zovu
departements (m.)o Ali, kao i и vecini zemalja, geogra-
fske i politicke Ь se ne и и Tako la
ш na primer, se nalazi u pokrajini Usce Rone
na jugu Francuske, ali ne predstavlja Ь u politickom
и termina. Svako ko provede neko vreme u Fran-
cuskoj с е brzo shvatiti vaznost regionalnog identitetao
(4) /L fait tellement chaud! - Tako ј е toplo! Aimez-vous le
champagne? - Pas tellemento - Da li volite sampanjac?
- Ne bas. ll а tellement d'argent qu 'il est ш
- Ima toliko novca da ј е nesrecan.
Щ о
Ј
197 cent г
EXERCICES
1. Est-ce que vous avez а Normandie? 2. Est-ce
qu'il а essaye с е chapeau? З А qui est-ce que vous avez
parle au te!ephone? 4. Quelle dure journee! Ј е sujs epuise! 5.
J'ai tellement de travail aujourd'hui!
Ј 'Ai д . .(f!.J.r DE
Tf(A'{A{I.. AlfiooRD
1
flfll
Notes г
cent г 198
VEZBE
1. Da li ste posetili Normandiju? 2. Da li ј е probao ovaj
sesir? 3. (Kome) Sa kim ste pricali telefonom? 4. Kakav
naporan dan! Iscrpljen sam! 5. Imam toliko posla danas!
*****
Popunite г
1 L'annee demiere, nous . . . . . . . . . . . . . Bretagne.
2
Prosle godine smo posetili Bretanju.
. . . -. . . . . VOUS . . . . . . . . . . . VOS phOtOS?
Da li ste doneli svoje slike?
3 Ils . . . . . . . . . une maison Normandie.
4
Oni su kupili kucu и Normandiji.
Nous . . . . . . partir ..... -......•
Moramo da krenemo prekosutra.
5 Ј е film . comrnence?
Kada е р о с е о film?
г
1 - avons visite la - 2 Est-ce que - avez apporte - З - ont acbete
- en - 4 - devons - apres-demain 5 Quand est-ce que - а -
г faza: Deuxieme
Щ о
199 cent quatre-vingt-dix-neuf
CINQUANTE-DEUXIEME е LE(:ON
Un entretien d'embauche
1 - Eh bien, Monsieur Lopez, vous voulez
travailler pour nous?
2- Oui, c'est а Ј е n'ai pas d'emploi
actuellement.
З Alors dites-moi: qu'est-ce que vous,_,avez
fait jusqu' maintenant?
4- j ' ai fait beaucoup de metiers dans ma
v1e.
5 J'ai conduit (1) des camions, j'ai joue du
piano dans,_,un cabaret ...
6 - Oui, tres,_,interessant, mais est-ce que
vous,_,avez travaille dans la haute couture?
7- Ben, en quelque sorte (2). Mais j'ai aussi
construit З des maisons.
8 Ј ai vendu ( 4) des glaces aux,_,Esquimaux ...
9 - Sans doute. Mais dans la haute couture?
PRONONCIA
... ontrtjen do"bos
2 .. . o"ploa ... з ... zyska ... 4 ... rnetje ... 5 ... ko"dui ... zue ...
kabare 6 ... ot kutyr 7 ... ko"strui... 8 ... ozeskirno
NOTES
(1) conduire (voziti); е conduis, tu conduis, il 1 elle conduit,
nous conduisons, vous conduisez, il.s 1 elles conduisent
[konduiz). Particip perfekta: conduit.
deux cent 200
PEDESET DRUGA LEKCIJA
Razgovor za posao
1 - Р а g-dine Lopez, Vi zelite da radite kod (za)
nas?
2- Da, tako ј е Nemam posao trenutno.
З - Onda, kazite mi: cime ste se do sada bavili?
4- О radio sam puno poslova u zivotu.
5 Vozio sam kamione, svirao sam klavir u
jednom kabareu ...
6 - Da, veoma zanimljivo, ali da li ste radili u
visokoj modi?
7- Р а na neki nacin. Ali sam takode gradio kuce.
8 Prodavao sam sladolede Eskimima ...
9- Svakako. Ali u visokoj modi?
NOTES (suite)
(2) en quelque sorte е veoma koristan izraz i znaCi: na neki
nacin, moze se reci .
(3) construire (graditi) menja se kao conduire.
(4) vendre, panicip perfekta: vendu; rendre (vratiti nekome
nesto), rendu, itd.
Щ о
201 deux cent un
10- Vous tenez (5) absolument а le savoir?
Bien silr!
11 - Eh bien, quand etais en prison, ai
repasse des chemises!
11 ... repase ...
*****
EXERCICES
1. Ils ont de nouveaux Ь la-bas. 2. Qu 'est-
ce que tu fa1s actuellement? 3. - Etes-vous poete? - En
quelque sorte, j'ecris des slogans Ы 4. Vous
tenez absolument а у aller? 5. Racontez-moi une histoire.
6. п а fait beaucoup de metiers.
VEZBE
l. Izgradili su nove zgrade tamo. 2. Cime se trenutno
bavis? 3. - Da li ste pesnik? - Moze se reci. Pisem
reklamne slogane. 4. Bas varn е stalo da tamo idete? 5.
Ispricajte rni jednu pricu 6. Radio е puno poslova.
deux cent deux 202
10- Bas Vam ј е stalo da to znate?
Naravno!
11 - Р а kada sarn Ь о и zatvoru, peglao sam
kosulje!
Т (suite)
(5) tenir- driati. Ј е tiens, tu tiens, il 1 elle tient, nous tenons,
vous tenez, ils 1 elles tiennent [tjen]. Particip perfekta:
tenu. Idiomatski izraz sa predlogom а znaci: Ь stalo do ...
ll tient а е faire - Stalo mu ј е da to ucini. Elle у tient
с о т т е а а prunelle de ses yeux - Stalo о ј ј е do toga kao
do zenice oka.
Vous tenez absolument а savoir? - Bas vam ј е stalo da
znate?
Popunite praznine
1
2
Qu'est-. . . . 'il . deja .... ?
Sta е vec radio?
Il n'aime pas ...
О п ne voli svoj trenutni posao.
3 Quand . . . . . . prison, ai repasse des . . . . . . . . .
Kada sam Ь о и zatvoru, peglao sam kosulje.
4 С est tres interessant . . . . . . . . . •
Т о ј е svakako veoma interesantno.
5 Elle n'. . . . . . . . . . . . . . de voiture.
Ona nije nikad vozila auto.
Odgovori
1- с е qu'- а fait 2 - son emploi actuel- 3- etais en - chemises
4- sans doute 5 - а jamais conduit - .
Druga faza: Т
Щ о
203 deux cent trois
М е LE<;ON
Encore Ie passe!
1- Regardez с е que j'ai trouve! Une carte de
credit!
2- а alors! J'en..._.ai justernent perdu une!
*****
З Est-ce que vous..._.avez vu (1) le nouveau
film de Blanchard?
4- Non, е voulais (2) le voir rnais е n'ai
pas ........ encore (N-2) eu le temps.
5- Qu'est-ce qu'il у а Tu as le cafard? З
6- Oui; с е matin, j'ai reyu (4) rna feuille
б
7 hier, j 'ai re9u deux factures, un releve (5)
d' electricite
8 et о releve de banque: е n 'ai plus un
sou (6).
Т
4 ... vule ... pazo"kor у ... 5 ... kafar 6 ... fcej dallpo 7 ... ...
NOTES
(1) voir (videti). Particip perfekta: vu.
(2) voulais ј е imperfekat od vouloir (hteti, zeleti). Kasnije
cemo posvetiti vise prostora ovom glagolu.
З un cafard е doslovno bubasvaba! Svako ko е ikada imao
Ь Ь е и kuCi zna kako to moze da ucini nesreenim. Izraz
avoir le cafard znaci "biti tuian, и Ses jilms т е
donnent le cafard - Njeni 1 njegovi filmovi т е и
(4) recevoir (primiti, Ь Ј е щ tu il 1 elle
nous recevons, vous recevez, ils 1 elles [resoav].
Particip perfekta:
deux cent quatre 204
PEDESET TRECA LEKCIJA
Opet proslost!
1 - Pogledajte sta sam nasao! Kreditnu karticu!
2 - Pazi, boga mu! Ј а sam upravo Ь jednu!
*****
3 - Da li ste gledali novi Blansarov film?
4 - Ne, hteo sam da ga pogledam, ali jos nisam
imao vremena.
5 - Sta е Nesrecan si (imas bubasvabu)?
6 - Da. Jutros sam primio poresku uplatnicu;
7 juce, primio sam dva racuna, racun za struju
8 i izvod iz banke: nemam vise ni pare.
NOTES (suite)
(5) une jacture ili une addition znace racun, faktura (addition
se koristi za и и и un releve znaci "izvod" ,
а Francuzi koriste ovu ree za racun za и gas, telefon
- ili, kao u 8. и bankovni izvod ili izve8taj.
Jos jedna rec za и а najcesce se koristi и hotelima,
ј е la note [not]. Voulez-vous т е preparer la note, s 'il
vous plaft? Da li mi pripremili и molim Vas?
Sve tri reci и dve zajednicke stvari: sve и zenskog
roda - i sve tri znace da morate nesto platiti!
(6) un sou ј е naziv za novcic koji se nekada koristio. Potice
od Iatinske reci solidus- novac. Danas se ova ree koristi
и izrazima kao /l n а pas un sou vaillant - Nema ni
Ь pare. Ј е n 'ai pas un sou- Nemarn ni dinara. Jos
jedan nacin da se kafe е n 'ai pas un sou Ь Ь о ј е suis
fauche, и и "svorc sam".
53
205 deux cent cinq
9- Est-ce qu'ils'-"ont fini leur repas? Ј е veux
deharrasser la table.
1 - Ils'-"ont commence il у а (7) deux'-"heures
а peu pres,
11 mais ils n'ont pas'-"encore pris le dessert (8).
11 ... deser
*****
EXERCICES
1. Г е ai perdu un il у а deux minutes. 2. - Qu'est-ce
qu elle а - Elle а le cafard. 3. Est-ce que vous avez fini
votre repas? 4. Non, ј е n 'ai pas encore pris le dessert.
5. Elle n'a pas encore eu le temps de le voir. 6. Ils ont
п Ј а table il у а un quart d'heure.
б У А '
Tll А и Щ Ф
VEZBE
Ь sam jednog (od njih) pre dva minuta. 2. - Sta
Ј е sa -. ј е З Da li ste zavrsili s jelom?
4. Ne, rusam )O_s р о Ј е о _5. Ona jos nije imala vre-
mena da ga v1d1. 6. Raspremil1 su sto pre cetvrt sata.
deux cent six 206
9 - Da li su zavrsili sa jelom? Н о с и da
raspremim sto.
10 - Poceli su pre skoro dva sata,
11 ali jos nisu uzeli dezert.
NOTES (suite)
(7) Znamo da il у а znaci "ima" ili "nalazi se". Medutim
kad stoji ispred vremenske odrednice, znaci "pre". Ј е
l'ai vu il а п п - Video sam ga pre pet mi-
nuta. Primetite da mu ј е mesto ispred imenice.
(8) п (uzeti). Particip perfekat: pris.
*****
Popunite praznine
1 Il est fauche [fose]; il . а . . .
О п ј е svorc; п е т а п п
. .. !
2 C'est une .... .... . .... ? Ј ... .
une.
Т о ј е kreditna kartica? Ј а sam Ь п
3 J' ai toujours . . . . . voir с е film.
Uvek sam f.eleo da pogledam taj film.
4 Ј е .. Ј ..... encore
Nisam ga jos gledao.
5 С е matin, . '. . . . . . deux . . . . . . . . et mon
...... de banque.
Jutros sam Ь dva п i izvod iz Ь а п е
Odgovori
1 - n'- pas Ј е 1 un sou 2 -carte de credit - en ai perdu - З - voulu
- 4 - ne - ai pas - vu 5 - j 'ai res;u - factures- releve - .
Druga faza: Quatrieme
Щ о З
207 deux cent sept
CINQUANTE-QUATRIEME е LE<;ON
Une mauvaise rencontre
1 Un jour, а Lille, Monsieur Le Clerc va
faire des courses (1).
2 Au marche, il rencontre un'--'etranger (2)
- un grand'--'(3) homme habille en noir.
З L'etranger lui dit: - Mais que faites-vous
ici, Monsieur Le Clerc?
4 - Qui etes-vous? dit notre homme.
- Ј е suis la Mort.
5 Terrifie (4), Monsieur Le Clerc rentre а la
maison, fait sa valise
6 et diU sa femme:- J'ai rencontre la Mort.
7 Ј е pars pour о и о и е Adieu (5) cherie!
8 Mme Le Clerc est furieuse (6): elle croit а
(7) une mauvaise plaisanterie.
9 Alors elle va а и marche et trouve le
grand'--'etranger.
PRONONCIA
1 ... kurs 2 ... etro"re ... gro"tom abije... 7 ... actje.. . 8 .. . kroa
Ј ... plezo"tri .. .
Т
(1) faire des courses - kupovati (obicno na pijaci)· une course
takode znaci i trka. '
(2) un ima dva znacenja: neznanac (neko koga ne
• stranac (neko ko ј е iz druge zemlje). Kon-
tekst Ь trebalo da vam ј е od pomoci kada ne znate о
kome se radi; pridev etrange - cudan, neobican.
(3) grand znaci velild, ali kada se radi о osobi, znaci visok.
Za zgradu se kaze haut о
deux cent huit 208
PEDESET CETVRTA LEKCIJA
Rdav susret
1 Jednog dana, и и g-din Le К ide и
и
2 Na pijaci srece jednog neznanca- visokog
coveka obucenog и crno.
3 Neznanac mu kafe: - Ali sta Vi radite ovde,
g-dine Le К
4- К о ste Vi? kaze nas covek.
- Ј а sam Smrt.
5 Prestravljen, g-din Le К se vraca kuci,
pakuje kofer
6 i kaze zeni: - Sreo sam Smrt.
7 Odlazim za Thluz. Zbogom draga!
8 G-da Le К ј е besna; misli da е to
neslana sala.
9 Stoga ide na pijacu i nalazi visokog
neznanca.
Т (suite)
(4) Particip perfekta se takode koristi kao pridev, а u tom
slueaju se slaze u rodu i broju sa imenicom. Da smo
govorili о g-di Le Ю е pisalo bi se (izgovor
ostaje isti).
(5) Ovaj pozdrav se u neldm delovima Francuske koristi
umesto uobicajenog А и revoir i pored toga sto njegovo
znacenje implicira poslednji pozdrav sa neldm!
(6) Ь muskog roda е furieux.
(7) croire (verovati); ј е crois, tu crois,il 1 elle croit, nous
croyons, vous croyez, ils 1 elles croient [kroa] - Particip
perfekta: cru. Primetite da Francuzi koriste е crois gde
mi kazemo ј а mislim"; croire en quelqu'un- verovati
nekome, imati poverenja u nekoga; croire en quelque
chose- verovati u nesto (da е istina).
54
209 deux cent neuf
10- Pourquoi avez-vous effraye mon mari?
11 La Mort lui repond: - Eh Ь madame,
ј е suis surpris:
12 j'ai vu votre mari а Lille, mais j'ai
rendez-vous avec lui
13 с е soir ... а Toulouse.
*****
EXERCICES
1. Elle vu son mari au marche et elle est surprise. 2. Est-
ce qu'il vient demain? - Ј е crois. 3. П rentre la maison et
fait sa valise. 4. J'ai rendez-vous avec lui а dix heures et
demie. 5. C'est un grand homrne habille en noir.
VEZBE
1. Videla ј е muza na pijaci i iznenadena ј е 2. Da li on
dolazi sutra? - Mislim [da da]. 3. On se vraca kuci i
pakuje kofer. 4. Imam sastanak sa njim u 10:30. 5. Т о ј е
jedan visok covek obucen u crno.
10-
11
12
13
deux cent dix 210
Zasto ste prepali mog muia?
Smrt о ј odgovara: - Р а gospodo, ј а sam
iznenaden:
video sam Vaseg и и и а imam
sastanak sa njim
veceras . .. и и и
*****
Popunite praznine
1 Elle а . . . . . . . . . Ј а Mort et elle est
О п а ј е srela Smrt i prestravljena е
2 Est-ce que vous . . . . . . . . Dieu?
Da li и и Boga?
з Ј е . . . . dans cinq minutes pour
Krecem za pet и и и и
4 Mais que ...... - . . . . ici?
5
Ali sta vi radite ovde?
. . . . . histoire est un peu
Ova prica е т а о и
Odgovori
1 - rencontre - terrifiee 2 - croyez en - З - pars - faire les
courses 4 - faites-vous - 5 Cette - etrange.
Druga faza: Cinquieme
Щ о
211 deux cent onze
CINQUANTE-CINQUIEME е LE<;ON
... mais il surtout bu
1 L'autre soir, Monsieur Zitoun а assiste а
un cocktail (1) au bureau.
2 I1 а mange quelques petits sandwichs et
des canapes
3 mais,_jl surtout bu (2)!
4 I1 а bu quatre grands whiskys
5 et ensuite il а vide une bouteille de
ф
6 А dix.._lleures, il а decide de rentrer chez lui.
7 I1 а laisse sa voiture et il а pris un taxi.
8 Arrive devant sa maison, il а realise qu'il
n' avait (3) pas ses clefs (4).
9 Alors il а voulu entrer par la fenetre,
mais, etanL (N-3) un peu ivre,
10 il n'a pas pu (5): il а casse un с а п е а
PRONONCIATION
1 ... koktel ... so"duic ... З .. . Ь у ... uiske ... 5 ... vide ... 8 ...
nave .. . kle 9 .. . ivr 10 . .. р у ... karo
NOTES
(1) Tri primera (1. 2. i 4. red) engleskih reci koje su direktno
usle u francuski jezik - trend п а koji se gleda sa п
bravanjem, ali izgleda, potpuno п Ь Pozajmljenice
п dobijaju muSki rod, а п se gradi jedno-
stavnim dodavanjem п "s". Ali pazite! Ponekad se
п pozajmljenica pomalo razlikuje od п izvo-
rnog п а е е п ј а Na primer, un smoking е musko odelo, un
cocktail nije pice, vee zabava . .. Druge Ь п upo-
Ь ukljucuju un parking п а п а car park), un
shampooing (na п а ш i un meeting п а
п а political rally).
deux cent douze 212
PEDESET Р Е Т А LEKCIJA
... ali е iznad svega pio
1 Jedne veceri , g-din Zitun е prisustvovao
koktel-zabavi и kancelariji.
2 Р о ј е о ј е nekoliko malih sendvica i kanapea
3 ali ј е iznad svega pio!
4 Popio е cetiri velika viskija,
5 а zatim ј е ispraznio bocu sampanj ca!
6 U 10 sati ј е odlucio da se vrati kuCi.
7 Ostavio ј е svoj auto i uzeo taksi.
8 [Kada е stigao ispred kuce, shvatio е da
nema kljuceve.
9 Stoga е hteo da ude kroz prozor, ali , buduci
malo pijan,
10 nije mogao; razblo ј е jedno okno.
NOTES (suite)
(2) boire (piti); Ј е bois, tu bois, il 1 elle boit, nous buvons,
vous buvez, ils 1 elles boivent [boav]. Particip perfekta:
Ь и une boisson - pice.
(3) Vee smo videli j'etais, il etait ј а sam 1 onje
il avait ј а sam 1 п ј е imao). Ovo su Ь imperfekta
pomocnih glagola, а detaljnije о imperfektu е е о
kasnije. Obratite р з п ј п а to kada se ova dva Ь kon-
ste и tekstu.
(4) une clef - kljuc, se п pise и п е cle (rnn. des
ctes); ali п а с е п ј е i izgovor uvek ostaju isti ; fermer а
clef - zaklj ucati. Otkljucati ј е п ouvrir. К а о
i u nasem jeziku, а clef se moze koristiti i figurativno:
C'est t 'homme cte de l'entreprise- О п ј е klj ucni covek
п
(5) pouvoir (moci); Ј е peux, tu peux, il 1 elle pe':'t! nous
pouvons, vous pouvez, ils 1 elles peuvent. Partlcip per-
fekta: р и
Щ о
\
З deux cent treize
11 TouLa coup, quelqu 'un ouvert la
fenetre en haut
12 et а crie: - Mais qu'est-ce que vous faites,
Bon Dieu?
13 C' etait la maison de son voisin!
11 .. . о о ... 12 Sete ...
*****
EXERCICES
1. Pouvez-vous assister а Ј а п с е soir? 2. Ils ont bu
trois bouteilles de champagne! 3. Il n'avait pas ses clefs
et il n' pas pu entrer. 4. Etant un peu ivre, il а casse un
carreau. 5. Nous avons laisse notre voiture et nous allons
prendre un taxi.
11
12
deux cent quatorze 214
Odjednorn, neko ј е otvorio prozor iznad
i povikao: - Ali sta [to] radite, pobogu
(dobri Boze)?
13 Т о ј е Ь k:uca njegovog komsije!
*****
VEZBE
1. Mozete li da prisustvujete sastanku veceras? 2. Oni
su popili tri Ь о с е sampanjca! З Nije imao kljuceve i nije
mogao da ude. 4. Posto е Ь о malo pijan, Ь ј е jedno
okno. 5. Ostavili smo kola i uzecemo taksi.
Popuniti praznine
1 Ils . . . . . . . . entrer . . . а fenetre.
Hteli su da ш и kroz prozor.
2 11 а entendu une voix [voa]; ' son
С и о ј е п glas; to е Ь о п komJija.
З П . . . . . . , mais il а ...... .
О п ј е ј е о ali е п svega pio.
4 Elle .. . . . . . . qu'elle n' ... .. pas . .. clefs.
Shvatila е da п е т а kljuceve.
5 Ils . . . . . . . venir . . . . . ils veulent.
Mogu da dodu kada i.ele.
Odgovori
1- ont voulu - par - 2 C'etait - voisin З а mange - surtout bu
4 - а realise - avait - ses - 5 - peuvent - quand - .
Druga faza: Sixieme
Щ о
\
215 deux cent quinze
М е LE(:ON
REVISION Е Т NOTES
1 Znamo da quel 1 quelle, itd. п "koji, koja, itd."
(Quelle chafne veu.x-tu regarder? - Koji п zelis da
gledas?). Ali se takode moze koristiti u uzvjcnim rece-
nicama: Quel homme intelligent! - Kakav pametan covek!
Quelle ville merveilleuse!- Kakav divan grad!
Quels acteurs magniji.ques!- Kakvi sjajni glumci!
ili, ako se pridev ш moze se п reci:
Quel homme! Quelle ville! Quels acteurs!
Takode, kao i svj pridevi, quel mora da se slaze sa jme-
nicom u rodu ј broju. (Jedina razlika u izgovoru moze da
se primeti kada ј е imenica u mnozini ј pocinje samoglas-
п а onda dolazi do vezivanja:
[kelzaktrer].
Uzvik п ili п ј е Quoi?!
2 encore, sa glagolom u п znaci "jos" :
Ј е ne l'ai pas encore vu - Nisam ga jos video.
Elle n а pas encore fini - Ona nije jos zavrsila.
Medutim, u upitnom Ь se kaze: Est-ce qu'elle afini?
Est-ce que vous l'avez vu?- Da li ste ga videli?
Kada se zeli naglasiti i reci "jos uvek" Francuzi koriste
rec toujours: Elle n а toujours pas fini! - О п а jos uvek
nije zavrsila!
Il ne т а toujours pas р а у е - Jos uvek mi п ј е platio!
Primetite da encore dolazi posle pas, а toujours ispred.
(Ostale upotrebe reci encore, videti 20. lekciju).
З Glagolski prilog п (participe present) se gradi
kada se od prezenta glagola u 1. licu п п odblje na-
stavak -ons i doda п -ant.
donner
finir
vendre
donnons - donnant
- finissons - finissant
vendons - vendant
dajuci
zavrsavajuCi
prodajuCi
deux cent seize 216
Particip prezenta se koristi
• kao pridev - u tom slucaju se slaie sa imenicom:
Quelle ville charmante! - Kakav caroban grad!
• ili kao п za recenicu, а tada е п
Etant un е и surprise, elle а casse ... - Posto е Ь malo
п п razblla е ...
Kada se ispred participa п stavi en time se doblja
glagolski Ь п U nasem jeziku ova dva Ь
se prevode na jsti п s tom St? п lffi-
plicira da se radnje desavaju uporedo 1 da е subJekat о Ь е
radnje isti:
Elle descend la rue en chantant- Silazj niz ulicu pevajuci.
/l s 'est с о и р е en se rasant - Posekao se brijuCi se.
Mozda ste primetili da vam dajemo vrlo malo pravila veza-
nih za francuski pravopis, а naroeito о п slovi-
ma. Trebalo Ь da vec pravite razliku izmedu, п а primer, а
- predlog (u, п а itd.) i glagol (ima) ili izmed':l
sur (na) i prjdeva sur. Ne brinite se: iza ovog ludila se kriJe
neki princip! Prvo, zelimo da stimuJjsemo vasu intuicUu, а
drugo, postoji mnogo Ь stvari о kojima sada treba da
vodimo racuna. Ovoj temi, pravopisu, cemo posvetiti vise
paznje kada za to dode vreme.
U meduvremenu, radite redovno ј п е zaboravite п а prin-
cipe druge faze ...
Druga faza: Septieme
56
217 deux cent dix-sept
CINQUANTE-SEPTIEME е LE<;ON
Deux bonnes reponses
1 Un hornme esLassis д train, une
pipe а la bouche.
2 Un б lui dit: - Vous ne pouvez
pas fumer ici!
З Ј е ne fume pas, п l'hornme calrnement.
4 - Mais и и е pipe а la Ь о и с е
s' ecrie le б
5 - D 'accord. Ј ai и des и и aux
pieds,
6 mais е ne marche pas!
*****
7 Visitant la Sorbonne (1), un и voit
une и (2) tres impressionnante.
8 и de la porte esLinscrit:
Ь Felix и
PRONONCIATION
\ 4 ... sekri... 8 . .. Feliks Furnije
NOTES
(1) Osnovana 1257. godine, Ь (ime doblla р о svom
osnivacu koji se zvao Ь de Ь predstavlja jedan
od najstarijih i najpresti.Znijih univerziteta na svetu. Iako
se glavne zgrade univerziteta jos uvek nalaze u Latinskom
kvartu Pariza, koji е tako nazvan jer su se predavanja na
Ь dugo drZala na latinskom jeziku, postoji nekoliko
novih fakulteta koji pripadaju Ь ali se nalaze u dru-
gim delovima Pariza.
deux cent dix-huit 218
PEDESET М LEKCIJA
Dva dobra odgovora
1 Jedan covek sedi и и [sa] и и
ustima.
2 Kontrolor mu kaze: - Ne mozete da и
ovde!
З Ne pusim, odgovara covek smireno.
4- Ali imate lulu и ustima! uzvikne kontrolor.
5 - U redu. Takode imam i cipele na
nogama,
6 ali ne hodam!
*****
7 Obilazeci и jedan turista gleda jednu
impresivnu Ь Ь
8 Iznad vrata ј е и Ь Feliks
Furnije" .
NOTES (suite)
(2) une Ь Ь - Ь une librairie - knji.Zara;
un libraire - vlasnik knjizare; un bouquin Ь ј е
knjiga u slengu.
Duz obala reke Sene u Parizu nalaze se mnogobrojni
bouquinistes [bukinist] koj i prodaju polovne knj ige na
svojim malim tezgama.
Napomena: Pri pripovedanju prica, Francuzi vise kori-
ste sadasnj e nego proslo vreme. Т о sadasnje vreme se
zove le present historique (istorijski prezent), а njime
se prici daje veca izraZajnost i upecatljivost, tako sto se
dogadaji prenose u sadasnj i trenutak. А to takode nama
olaksava zivot!) Ovaj postupak se cesto koristi u popu-
larnoj literaturi, ali nikad u novinama.
57
\
219 deux cent dix-neuf
9- Ј е ne connais pas ceLauteur: qu' est-ce
qu'il а ecrit?
10- Son guide sourit et lui repond: - Un gros
cheque!
9 ... setota:r. .. 10 .. . gro sek
*****
EXERCICES
1. Visitant Ј а Sorbonne, iJs ont vu un blitiment impression-
nant. 2. S1 vous voulez acheter mon Jivre allez dans une
Ь 3. а des ш aux pieds et un chapeau sur
Ј а tete. 4. - Passez-moi un coup de fil demain. - D' accord.
5. L'affi che est au-dessus de Ј а porte.
VEZBE
1. OblJazeCi Sorbonu, videli su jednu impresivnu zgradu.
Ako da moju knjigu, idite u neku knji-
zaru. з .. On 111la Clpele na nogama i sesir na gJavi. 4.
- ш me sutra. - Vaii. 5. Natpis ј е iznad vrata.
deux cent vingt 220
9 - Ne poznajem tog autora; sta е napisao?
10 - Njegov vodic se smeska i odgovara mu:
- Jedan pozamasan cek!
*****
Popunite praznine
1 Vous . . . . . . fumer si vous
Moiete da и ako hocete.
2 Ј е . . . . . . . . . . . . . . . auteur; qu'est-ce qu'il
. . ... . ?
Ј а п е poznajem ovog pisca; §ra е napisao?
з Il . . . . . . et . . . . . . . . . : - Un cheque.
О п se smeska i odgovara т и - Ј е а п cek.
4 Remettez le livre dans . . . . . . . . . . . . . . .
Vratite п и и т о ј и Ь Ь и
5 Il . . . . . . . ... , une pipe . . . bouche.
О п ј е sedeo [sa] и и и
Odgovori
1 - pouvez - voulez 2 - ne connais pas cet - а ecrit З - sourit
- lui repond - 4 - ma Ь 5 - etait assis а Ј а
Druga faza: Huitieme
Щ о
\
221 deux cent vingt et un
CINQUANTE-HUITIEME е LE<;ON
Un peu de tourisme
1 Saint-Jean-aux-Bois esLun ravissant petit
village qui se trouve
2 а cinquante kilometres de Paris en pleine
foret (1).
3 Vous sortez de 1 ' autoroute et vous prenez
la N 31 (trente et un) (2);
4 ensuite, vous prenez une petite route
bordee d' arbres
5 et vous'-'entrez dans le village au bout de
(3) trois kilometres.
6 Vous passez d ' abord devant un etang et
tout de suite
7 п devant la mairie et la place
du marche.
8 П fauLaller (N-1) d'abord au Syndicat
d' lnitiative (4)
9 pour savoir (5) с е qu' il у а а visiter.
PRONONCIA TION
1 ... sa" zon Ь о а ... raviso" ... vilaz ... 2 ... fore з ... otorut ...
4 ... borde... 5 ... о Ь и 6 ... eto" ... и 8 ... sa"dika
dinisijativ
NOTES
(1) Vec znamo da plein znaci pun (prazan - vide) . Ali kada
se koristi и izrazima sa en, znaci "usred . .. ", itd. en plein
desert - и pustinje; en pleine rue - nasred ulice
(primetite slaganje и rodu sa imenicom) ; en plein air: na
sveiem vazduhu, pod vedrim Ь
(2) Francuski и su oznaceni brojem i poeetnim slovom.
Francuska ima з и mrefu puteva organizovanu oko
sisterna autoputeva koji se plaeaju; une autoroute - auto-
put npr. А б Sledeei р о vafuosti и les routes nationales:
deux cent vingt-deux 222
PEDESET О М А LEKCIJA
Malo turizma
1 San-Zan-o-Boa ј е jedno malo ocaravajuce
selo koje se nalazi . .
2 na pedeset kilometara od Р а п а u samoJ
(punoj) sumi.
3 Iskljucite se sa autoputa i krenete [putem]
N 31 ;
4 zatim idete malim putem oivicenim drvecem
5 i ulazite u selo nakon tri kilometra.
6 Prolazite najpre (ispred) pored jednog
jezerceta i odmah
7 stizete ispred gradske kuce i pijacnog trga.
8 Najpre treba otici u turisticku
9 da Ь saznali sta ima da se poset1.
Т (suite)
npr. la N 10, а zatim dolaze и la dipartementa}e:
npr. la D 603. Manji putevi se и С (communal) 1 V
(vicinal).
une carte routiere - putna mapa.
(3) le bout Ь и - kraj, vrh, svrsetak, rub. Kada se radi о
и fi lma ili price koristi se е с la_fin [fa"]; и bout de
trois ans - nakon (na и п ш Les tmlettes sont
au bout du couloir - Toalet se nalazi na и hodnika.
Allez au bout de la rue - ldite do kraja ulice.
(4) le Syndicat d'lnitiative ј е turisticka organizacija nekog
mesta.
(5) savoir (znati); Ј е sais, tu sais, il 1 elle sait, naus savons,
vous savez, ils 1 elles savent. Particip perfekta (neprav.): su.
Щ о
\
З deux cent vingt-trois
10 Ensuite, une visite а l'eglise s'impose (6):
11 elle date du quatorzieme siecle et elle est
splendide.
12 Comme la plupart (7) des..._.,eglises en
France, elle est catholique.
а suivre)
10 ... sa"poz... 12 ... plypar ...
*****
EXERCICES
1. Vous passez devant la а ш е et vous arrivez а Ј а
place du marche. 2. Il faut aller tout de suite au Syndicat
d'lnitiative, З pour savoir с е qu'il у а а visiter. 4. Une
visite а l'eglise s'impose. 5. Il est assis en plein soleil.
VEZBE
1. Prodite ispred gradske kuce i stiiete na pijacni trg. 2.
Treba odmah da se ide и turisticku organizaciju, З da Ь
se saznalo sta ima da se poseti. 4. Ь crkve е neiz-
beian. 5. On sedi na suncu.
10
11
12
deux cent vingt-quatre 224
Zatim, poseta crkvi se namece:
ona datira iz 14. veka i velelepna е
К а о [i] veCina crkava u Francuskoj, katolicka
ј е
(nastavice se)
NOTES (suite)
(6) imposer - narnetnuti; imposan1 - koji se narneee. Ovaj
Ь kada se govori о nekom objektu, znaCi ј е neiz-
Ь ј е neophodan". Le champagne s'impose! -
Sampanjac е Ь
(7) а plupart des gens - vecina ljudi. La plupart des gens
dans la rue- Vecina Jjudi na ulici.
*****
Popunite praznine
1 Allez . . . . . . . . Ј а rue et tournez
ldite do kraja ulice i skrenite levo.
2 . . maison est . . . . . . en . . . . . . foret.
з
Njena 1 njegova kuca е smestena usred sume.
Ј е . . . . savoir . . . . ' . . . . а faire ici.
Н о с и da znam sta ima da se radi ovde.
4 . . . . . . . . . . . . egJises ici sont cathoJiques.
VeCina crkava ovde su katoliCke.
5 . . . . . . visiter Ј а cathedraJe: . . . . est spJendide.
Treba posetiti katedralu: velelepna е
Odgovori
1 - au bout de - а gauche 2 Sa - situee - pJeine - З - veux - с е
qu'iJ у а 4 La pJupart des - 5 П faut - elle -.
Druga faza: Neuvieme
Щ о
225 deux cent vingt-cinq
CINQUANTE-NEUVIEME е LE<;ON
Un peu de tourisme (suite)
1 Nous sommes toujours dans notre jo1i
village
2 et nous venons de visiter (N-2) 1'eg1ise
Sainte-Marie (1).
3 maintenant faire un petit
tour dehors
4 pour admirer е beau jardin Ь avec sa
pe1ouse,
5 ses rosiers et ses'-"arbres en fleurs.
6 Maintenant, si а vous dit (2), on peut
visiter е musee
7 ou 1 о п (3) peut voir toute 1 'histoire de
St-Jean-aux-Bois ...
8 Ah bon? Vous n'etes pas amateurs (4) de
musees?
9 Quoi a1ors? Ah, а у est (5)! j'ai compris.
PRONONCIATION
\ З ... d-or 5 ... rozje . .. 6 ... myze 8 ... amatrer ...
NOTES
(1) Saint se sl<iZe sa jmenjcom и rodu: Saint-Jean [san zon]
ј Sainte-Marie [sant marj], ovj о Ь Ј ј с ј se и skratjtj na
St. i Ste.
(2) Est-ce que cela с а vous dit? - Da li vam to zvucj prj-
ylacno? М т т une glace! а т е dit! - Mmm, sladoled!
Zelim jedan! а п е т е dit rien du tout - Т о mi и ne
и prjvJacno 1 zanjmJjjvo. Setjte se da е jdjomatske
izraze tesko prevoditi; pokusavamo da vam damo naj-
Ь ekvjvalente и nasem jezjku.
deux cent vingt-six 226
PEDESET DEVETA LEKCIJA
Malo turizma (nastavak)
1 Jos и smo и nasem lepom и
2 i и smo posetili и Svete Marije.
3 Sada cemo napraviti mali krug и
4 da Ь se divili lepom javnom parku sa
njegovim travnjakom,
5 njegovim ruzicnjacima i njegovim drvecem и
cvatu.
6 Sada, ako zelite, mozemo da posetimo и
7 gde J!lO:Zemo da vidimo с е и и [sela]
San-Zan-o-Boa ...
8 Molim? Vi niste и и
9 Sta onda? А to ј е dakle! и sam.
NOTES (suite)
З Ovo l и ovde samo kao proteza, da se Ь susret
dva samoglasnika. Medutim, и govomom jeziku, ovakva
upotreba Ь zvucala и zvanicno.
(4) amateur ima koren и и aimer ј znaCi "obozavalac,
и Ь Remi est un amateur d'art - Remi е Ь
и Elle est amateur de chocolat - Ona obozava
и Ne postoji oblik zenskog roda. Drugo zna-
cenje ove reci se poklapa sa znacenjem koje ima и nasem
jezjku.
(5) Jos jedan idiom, и kojj se koristi kada se nesto shvati,
realizuje ili zavrsi. Da е Arhimed Ь о и verovatno
Ь и и а у est! и svog Eureka!
Щ о
\
227 deux cent vingt-sept
10 Nous continuons alors notre promenade,
contournant le poste de police (6),
11 et nous nous dirigeons vers la place du
marche;
12 et voici le vrai but de notre voyage:
l 'Auberge des Bois.
11 ... dirizon ver... 12 ... byt ...
*****
EXERCICES
1. а у est! 11 а enfin compris! 2. Vous contournez Ј е j ardin
Ь З Nous allons faire un petit tour dehors, d' accord?
4. Nous pouvons visiter Ј е musee, est-ce que а vous dit?
5. Nous sommes toujours а la Je9on cinquante-neuf.
VEZBE
1. Gotovo! Konacno е shvatio! 2. Vi Ь javni vrt.
З Ici cemo da se malo prosetamo napolju, vazi? 4. Mo-
zemo da posetirno muzej, kako vam zvuci? 5. Jos uvek
smo и 59. lekcUi.
10
deux cent vingt-huit 228
Nastavljamo onda nasu setnju Ь Ь
laskom) policijske stanice,
11
12
i upucujemo se prema pijacnom trgu;
а evo i stvarnog cilja naseg putovanja:
Sumska К
NOTES (suite)
(6) Francuska policija (la police nationale) ј е podeljena na
razlicite sektore. Jedan od sektora su les CRS, koji rea-
guju и situacijarna pobuna, meteia. Postoje takode i les
т (dosl. ljudi sa oruzjem) koji su zaduzeni za
postovanje zakona, javnog reda i Ь na putu. U
zavisnosti od velicine, jedna opstina ima п poste de police
(policijsku stanicu), ili и п commissariat (glavna policijska
stanica); les gendarmes su smclteni dans и п е gendarmerie.
*****
Popunite praznine
1 Sortir maintenant? а . . . . . . . . . . . du tout.
Sada izaci? Uopste т е ne privlaci.
2 Nous . . . . . . . . . . . la Ь pelouse et le rosier.
з
Divili т о se е р о т travnjaku i ruiicnjaku.
. . . ... ! J'ai . . . . . . la reponse!
Tako е Nasao а т odgovor!
4 Ј е . . . . . . . vous dire que с а ne m'interesse pas.
Upravo sam а т rekao da т е to ne interesuje.
5 . . . . . . visiter le jardin si . . . ...
М о е т о da т vrt ako ielite.
Odgovori
1 - ne me dit rien - 2 - avons admire- З а у est - trouve - 4
- viens de - 5 On peut - а vous dit.
Dru!!a faza: Dixieme Lecon
Щ о
229 deux cent vingt-neuf
SOIXANTIEME б О е LE<;ON
Prendre le train
1 Catherine Farina doiLassister (1) un
colloque а Strasbourg et pense prendre le
train.
2 Elle appelle le service de renseignements
de la SNCF. (2)
3- Bonjour, pouvez-vous rn'indiquer (3)
les'-'horaires des trains pour Strasbourg
s'il vous plait?
4- Bien sur, rnadarne. Quand souhaitez-vous
partir?
5- Ј е dois etre la-bas le vendredi 21 vers
quatorze heures
6 et е veux rentrer assez б le dimanche
SOlf.
7- Alors vous n'avez que (4) deux trains. П
у а un train direct qui quitte Paris а
neuf'-'heures et qui arrive а Strasbourg а
treize heures,
PRONONCIATION
1 ... kolok ... и ... 2 ... ronsenjmon ... ES EN SE EF 4
... и и .. .
NOTES
(1) se da assister d znaci и nekom doga-
и Quarante mille personnes ont assiste d /ajinale de
а С щ р е - 40.000 osoba ј е и и kupa.
OvaJ g_lagol se и Ы Ь е predloga) и
и "pomagatl nekome", ali se ipak radije koristi
glagol aider (pomoci).
deux cent trente 230
SEZDESETA LEKCIJA
Putovati vozom (uzeti voz)
1 Katrin Farina treba da prisustvuje jednom
skupu и и i misli da и vozom.
2 Ona zove servis informacija и SNCF.
З - Dobro и Da li mi mozete reci (naznaCiti)
satnice vozova za и molim Vas?
4 - Naravno, gospodo. К а а zelite da krenete?
5 - Treba da и tamo и petak, 21. -og oko
14 sati,
6 а о с и da se vratim ranije и и vece.
7 - U tom и с а ј и imate samo dva voza. Ima
jedan direktan voz koji и Pariz и 9
sati i stize и Strazbur и 13 sati,
NOTES (suite)
(2) Stvoreno и о с Drugog svetskog rata Societe Nationale
des Chemins de Fer щ (la SNCF) predstav\ja
nacionalno и и zeleznica.
(3) Glagol indiquer se koristi kada se traii neka informa-
cija, pravac itd. i to na dosta formalan nacin. Na primer
Pouvez-vous m'iru:Jiquer les toilettes, s'il vous plaft?- Da
li biste mogli da mi kazete gde ј е toalet, molim Vas?
Ova reeenica Ь neformalno izgledala ovako О й sont les
toilettes?
(4) Prilog seulement и и "samo" smo vec и
Il а seulement deux trains. Ovo Ь Ь о drugi nacin da
se iskaZe isto, konstrukcijom ne ... que: Il n у а que deux
trains. Nema razlike u znacenju izmedu ova dva oblika:
J'ai seulement deux semaines de vacances ILI Ј е n 'ai
que deux semaines de vacances.
Щ о б О
231 deux cent trente et un
8 ou bien un'-'autre а dix---heures, mais
avec un changement. П fauLattendre
[N-3] une demi-heure.
9 - Ь coute le voyage?
10- Vous voulez un---aller simple ou un---aller-
retour (5)? Premiere ou deuxieme classe?
- Deuxieme classe. Aller-retour.
11 - Avez-vous une reduction - famille
nombreuse, moins de vingt-cinq---ans, par
exemple?
- Non.
12- Preferez-vous fumeur ou non-fumeur?
- Toutes ces questions!
13 - Si vous preferez, vous pouvez faire la
reservation par ordinateur et payer par
carte de credit.
14- C'est tres---efficace.
15- Oui, Ј а SNCF s'est beaucoup modemisee
(6) depuis
8 .. . fot-ato"dr... 13 ... kart d kredi
\ NOTES
(5} и п Ь al/er simple - karta и jednom и un Ь
aller et retour (ili aller-retour) - povratna karta. U sva-
kodnevnoj konverzaciji ree Ь se Ь ne izgovara.
deu.xieme i second [segond] и и isto znacenje
"drugi". Ipak, second se koristi kada nema vise od dva:
Marguerite etait la seconde femme d'Edouard Ј - Mar-
garita е Ь druga zena Edvarda 1 (tj. imao е samo dve
zene) dok deu.xieme ima znacenje drugog и и nizu:
Marguerite etait а deu.xieme Jemme de Jean; ensuite il а
epouse Helene. - Margarita ј е Ь Zanova druga iena;
zatim se oienio Helenom. U praksi, deu.xieme se eesee
sreee.
-
deux cent trente-deux 232
8 ili drugi u 10 sati, ali sa presedanjem. Treba
da se ceka pola sata.
9 - Koliko kosta putovanje?
10- Hocete li [kartu] u jednom pravcu ili
povratnu? Prvu ili drugu klasu?
- Drugu klasu, povratnu.
11 - Da li imate popust - brojna porodica ili
manje od 25 godina, na primer?
- Ne.
12 - Vise volite [deo za] pusace ili nepusace?
- Koliko pitanja (sva ova pitanja)! ..
13 - Ako vise volite, morete da napravite rezervaCIJU
kompjuterom i platite kreditnom karticom.
14 - Т о ј е vrlo efikasno.
15- Da, SNCF se veoma modernizovao od pre 10
godina.
л и Е {!
l
-'Dix в .A.VA% t.E Т lX! :_)
. р

Р
...... -
' п . .
ђ Ј
NOTES (suite)
(6) Vee smo videli kako se pravi proslo vreme kod veeine
glagola, od pomoenog avoir + particip perfekta. Ali
povratnih glagola pomoeni glagol kod proslog vremena е
etre ispred koga se nalazi povraina zamenica. Ј е т е suis
leve а midi - Ustao sam и podne. ll s'est On se
povredio. Vous vous rase е matin? - Da li ste se obri-
jali и Verovatno eemo vas и ako vam kaiemo
da nema izuzetaka!
и particip se mora slagati sa и glagola
- ovde е to la SNCF. Tako imamo La societe s 'est modernisee.
Щ о
233 deux cent trente-trois
EXERCICES
1. Pouvcz-vous m'indiquer lcs boraires des vols pour
Hanovrc? 2. Depechez-vous, nous n'avons que dix minutes
avant le depart du train. З Elle m'attend Ј а gare. 4. VouJez-
vous wt aller simple ou un aller-retour?- Un aJJer-retour, s'il
vous plait. 5. Nous voulons rentrer assez б
VEZBE
l Da li moiete da mi kazete satnice letova za Hanover? 2.
Poiurite, imamo samo lO minuta pre polaska voza. Ona
me а zelezruckoj stanici. 4. Zelite [kartu] u jednom
pravcu 111 povramu? - Povratnu, molim Vas. 5. Hocemo
da se vratimo dosta rano.
**********************************************
SOIXANTE Е Т М (61 LE<;ON
Location de voiture
1 - Mais apres tout, c'est peut-etre plus pratique
d'y (1) aHer en voiture, se dit Catherine.
2 Elle telephone aux Renseignements (2) et
obtient plusieurs numeros de telephone
d'agences de location.
PRONONCIA TION
2 ... obtjan ... a.tons ...
М
(1) Zamenica ovde menja а Ь Obratite pai.nju na
da se u jeziku ova zamenica ne prevodi:
Љ п е vas plus Joigny? - Si, у vais е fin de semaine.
- Ne u Zoanji? - Da, idem (tamo) vikendom.
deux cent trente-quatre 234
Popunite praznine
2
trois semaines cet1c
annee.
Imam samo tri nedelje odmora ove godine.
11 . • . . . . . . . а quatre hcures ct . • . . . . . . . dans
le noir.
Ustao е и 4 sata i obrijao se и и
3 Elle . ' . . . . . . . . trois heures plus tard.
Ustalaje tri sata kasnije.
4 Ј е . . . . . . . . . . . . . un coUoque . Ь
Treba da prisustvujemjednom skupu и Ь
5 heure.
Treba da se ceka sat vremena.
Odgovori
Ј Ј е n'ai que - dc vacanccs 2 s'est leve - s'est rase З s'cst levee 4
dois assister а а 5 11 faut attendre une-
Druga faza: Onzieme
**********************************************
SEZDESET PRVA LEKCUA
Iznajmljivanje kola
1 - Ali posle svega, mozda ј е prakticruj e da
idem kolima, (sebl) kate Katrin.
2 Ona zove Informacije i doblja nekoliko
brojeva telefona agencija za iznajmljivanje.
Т (suite)
(2) 1111 renseignement - infonnacija, obavcltenje. U ovom
kontekstu les Renseignements = lnformacije (988). Ako
ielite da nadete nek.i broj telefona, а ne ielite ni sa kim
da mozete da ga potraijte u telefonskom imeniku
- un annuaire (teliphonique) - ili uz pomoe javnog
videotekst servisa koji se zove Minitel. К а о i u mnogim
ш poslovni brojevi se nalaze u "Zutim strani-
cama" - les Pages Jaunes.
Щ о
(
235 deux cent trente-cinq
3 - Merci d'avoir appele Hervis Location.
Laurent а votre service. (3)
4 - Bonjour, е desire louer une voiture pour
me rendre Strasbourg.
5 - Bien sur, Madame. Quelle categorie de
voiture desirez-vous?
6 - Euh, е ne sais pas. Pouvez-vous me donner
s'iJ vous plait?
7 - Eh Ь а va de la categorie qui
correspond aux petites voitures, jusqu'a la
categorie Е les voitures haut de gamme (4).
8 - Une petite me convient (5) parfaitement.
Quelles sont vos conditions? (6)
9 - Vous partez Ь de temps?
1 - Du vendredi au dimanche.
З ... dezjr... 5 ... dezjre ... 7 ... о d а ш 8 ... Л ...
NOTES (suite)
(3) U Francuskoj е о Ь ј da se u preduzeeima javljanja
na telefon sastojj od izgovaranja imena ш а iza
toga se kaie Bonjour, izgovoreno rastueom intonacijom
vefbu br. 1). Medutim, preduzeea koja se bave
prufanjem raznih usluga, sve viSe usvajaju
natin prj kome se zahvaljuje na pozivu ј pita kako se moie
bjti na us\uzj.
(4) une gamme - red, ш kolekcjja; haut de gamme
[o-d-gam] - najkvaJjtetnjji, najskupljj (u kolekcjjj); Ь а
de gamme Ь - najjeftinijj, najlosiji (od iste vrste).
deux cent trente-six 236
3 - Hvala sto ste zvali Ervi Iznajmljivanje.
Loran na и и
4 - Dobro и zelim da iznajmim kola da Ь
Ш а (se obrela) и Strazbur.
5- Naravno, gospodo. К о ј и и vozila
zelite?
6- Hm, ne znam. Da li mogli da mi date
nekoliko objasnjenja, molim Vas?
7- Р а dobro, ide se od kategorije А koja
odgovara malim и do kategorije Е
и и
8- Jedan mali mi savrseno odgovara. Koji su
vasi uslovi?
9- Idete [na] koliko vremena?
10- Od petka do nedelje.
NOTES (suite)
(5) convenir predstavlja veoma koristan glagol pri kontakUma
medu ljudima. Osnovno muje ђ Esr-
ce que mardi vous convienr и prejerez-vous jeudi?- Da
vam odgovara utorak vise volite sredu? Vas odgovor bt
Ь da izgleda ovako: Mardi т е convient paifaitemenr
ili Mardi ne т е convienJ pas du rout.
Medutim kada boeete da kaiete da nekome odgovara, lepo
stoji oeki deo Ь Ш neka Ь о ј а treba da Ь
glagol aller: Le е и vous va Ь е Plavo Vam Ь ю
С е ш ne vous va pas du ro111 - Т а ј Se5ir Vam
ne ю ј ј
(6) U trgovinskom kontekstu, les conditions prestavljaju uslo-
ve, pogodnosri pri kupovini. J'ai р и avoir d'exce/lenres
conditions - Mogao sam da dobijem odlicne povoljnosti
[pri kupovini]. Pitacete Quelles som les condirions? kada
se raspitujete о ceru ј uslovima vezanim za botele, izn!tj-
ш Ь - u stvari za sve sto moie da uklju-
izvesne uslove!
61
237 dcux ccnt trente-sept
11 - Si а vous'""'interesse, venez l'agence
avec votre pernlis de conduire et une
carte de credito Simple, n'est-ce pas (7)?
Ј 2 - Laissez-moi Љ et е vous
rappellerai jeudi ou vendredio
Ј З Bien sfir, Madame, mais Ь pas
que nous,_,avons beaucoup de demande
е л fin de semaineo
12 о о о rapelreo о
*****
EXERCICES
l o - Societe щ de Gaz, bonjouro - Bonjouro
Monsieur Suzzoni, s'il vous plaito 2. - J'espere que cette
ћ vous conviendra? - Elle me convient parfaitemento
о Ces lunettes ne te vont pas du touto Mais pas du tout! 4.
Prencz lc forfait, а revient beaucoup moins chero 5. Nous
avons toujours beaucoup de monde en fin de semaineo
VEZBE
1. - Societe de Gaz, dobro jutroo - Dobro jutroo
Gospodina Sizonija, molim Vaso 2. - Nadam se da е е Vam
odgovarati ova soba? - m.i odgovarao 3. Ove nao-
ё ti ne stojeo Ali 4. Uzm.ite paket, ispadne
mnogo jeftinijeo 5. Uvek smo puno zauzeti (imamo puno
sveta) krajem nedeljeo
deux cent trente-huit 238
11 - Ako ste zainteresovani, dodite u agenciju sa
Vasom vozackom dozvolom i kredimom
karticomo Jednostavno, zar ne?
12 - Pustite me da razmislim i nazvacu Vas
ponovo u cetvrtak ili petako
13 - Naravno gospodo, ali ne zaboravite da
imamo veliku potra.Znju krajem nedeljeo
NOTES (suite)
(7) Ovaj izraz koji se izgovara [nes-pa], odgovara narem
о о .. i nepromenljiv е Л с а ш Ј n'eSt-ce pas?- Toplo
ј е zar ne?; Vous 1•enez, n'est-ce pas?- Dolazite, zar ne?:
Т и l'as и е n'est-ce pas?- Video sijeo zar ne? Znajte ipak
da se ovaj oblik о е koristi tak.o ё u svakodnevnom go-
voruo
*****
Popunite praznine
1
' . . .. -.. о о о Vous о о о о о
Videli ste е zar ne?
2 Tu о о о о о о о о о о о о о о о о
ldes п а koliko vremena?
З Si о о о о о • о о о о о о , • о о о о о о bureauo
Ako te и dodi и kancelarijuo
4 Ј е о о о о о о •• о о о о о о о о о о о о о о • о о о о о
Zvacu Vas ponovo krajem nede/je.
5 J'ai Ь о о о • о о о о о о о о • о о о : о о о • о • о
о о о о VOS о о о о о о о о
Trebaju mi neke informncije; koji su va!i uslovi?
Odgovori
1 \'avez vue, n'cst-ce pas 2 - pars combien dc temps 3 - а
t'interesse, vieos au - 4 - vous rappellerai en fin de semaane
5 d'un renseignement- queUes sont- conditions
Druga faza: Douzieme
Щ о
239 deux cent trente-neuf
SOIXANTE-DEUXIEME е LE<;ON
Ne soyons (1) pas trop serieux
1 Un homme baratine (2) une jolie serveuse
restaurant:
2 - N'y a-t-il pas trois petits mots que
vous.__...airneriez п
З - En._.effet, repond la fille: "Gardez la
monnaie".
*****
4 п Breton rete la naissance de l' enfant de
sa sreur.
5 - Patron, servez une tournee generale: с est
moi qui paie.
6 М а sreur vient d'accoucher!
7 Le patron du Ь З lui dernande:
C'est._.un garyon ou t1ne fi lle?
8 Le Breton se tait (4) brusquement.
- J'ai Ь de demander;
9 ј е ne sais pas si е suis oncle ou tante (5).
PRONONCIA TION
1 .. . Ь 2 ... nijatilpa ... emrije... 4 ... fet ... nesons... 6
.. . dak-ure 7 ... Ь ... 8 ... s te bryslanon .. .
NOTES
(1) Ovo ј е Ь subjunktiva glagola ё п е Soyez г
- Budite srecni.
Kasnije cemo saznati п vise о subjunktivu.
(2) barariner е glagol koji muvati, nabacivati se ne-
kome, а uzvik Baratin! se koristi kada se zeli iskazati
da ј е nesto sto neko radi ili pril!a kojestarija. Mi
ka!emo ili "Giupost!".
(3) Bisrror е ree u sleng za cafe. Poreklo ove se vezuje
za oficire koji su Ь Ј ј ulogoreni u Parizu 1814.
godjne. Kako su im konobarj u Parjzu Ь suvjse spori
onj su vikalj na ruskom: " Bjsrro, bistro!" sro znaci-
deux cent quarante 240
SEZDESET DRUGA LEKCIJA
Ne bud.imo suviSe ozbiljni
1 Jedan covek muva jednu zgodnu konobaricu
u jednom restoranu:
2 - Zar ne postoje tri male reci koje Ь voleli
da cujete?
З - Tako е odgovara devojka: "Zadriite kusur".
*****
4 Jedan Bretonac proslavlja rodenje deteta
svoje sestre.
5 - Gazda, pice za celu kafanu (posluzite
generalnu turu); ј а castim (placam).
6 М о ј а sestra se upravo porodila!
7 Gazda kafanice ga pita:
- Ј е li decak ili devojcica?
8 Bretonac odjednom zacuti.
- Zaboravio sam da pitam;
9 Ne znam da li sam [postao] ujak i1i tetka.
Т (suite)
"Brzo, brzo!", ј tako ј е ova ree ostala u francuskom
jeziku. Un Ь ј е takode restoran u duhu,
gde se sluie л jela. Osamdesetih godjna, neki
vlasnicj luksuznih restorana u Francuskoj, su pol!eli da
otvaraju sopstvene Ь vraeajucj se tradjcjonalnim
ш francuske kuhjnje. Ovaj trend ј е kao
potreba ka л jednostavnijem ј prjsnjjem
Zivota.
(4) se taire - cutati; е т е rais, ru te tais, il 1 elle se rait,
nous nous taisons, vous vous raisez, ils 1 elles se taisent.
Partjcjp perfekta: tu. Taisez-vous! - Cutite!
(5) les parellfs zna6 rodjteJjj i rodbina. Evo ј о nekoliko
irnenica: 1111 cousin [kuza
0
] (f. une cousine); 1111 grand-
pere, deda; е grand-mere - Ь а Ь а les grandr-parem.\
- deda i ь а ь а (primerite da se grand slafe sa parems alj
о е ј sa mere); 1m beau-pere - svekar, tast; е belle-mere
- svekrva, !aSta: (les beaux-parems).
Щ о
241 deu:x cent quarante et un
1 Pendant un entretien (6), un joumaliste
ose demander une actrice pulpeuse:
11 - Qu'est-ce que vous portez (7) Ј а nuit?
12 Reponse: - Du Chanel numero cinq!
NOTES (suite)
б kfranglais" (videti 55. lekciju) voli une intervie1v i
(gnusni) glagol intervie1ver tantervjuve]. Un journalisre
ili и п е joumaliste, pripada grupi imenica kod kojih se
kod promene roda menja samo Ы clana.
*****
EXERCICES
1. L'homme commence baratiner lajolie serveuse 2. qui
lui а repondu "Taisez-vous! ". Vous avez des freres ou
dcs sreurs?- En effet. J'ai un frcre et une sceur. 4. Patron,
с е n'est pas moi qui paie! S. Qu'est-ce que vous portez
quand vous allez I'Opera?
VEZBE
1. Covek ј е р о с е о d<;i muva zgodnu konobaricu. 2. koja
mu е odgovorila: - Cutite! З - Imate li brace ili sestara?
- Tako ј е Imam jednog brata i sestru. 4. Gazda, ne
placam а S. Sta Ь (nosite) kad idete u operu?
10
deux cent quarante-deux 242
Za vreme jednog intervjua, novinar se
ч da pita jednu pozeljnu glumicu:
11-
12
Sta nosite nocu?
Odgovor: - Sanel broj 5!
Т (suite)
(7) porter - nositi ili neki odevni predmet. 11 porte и п
cosrume au Ь и г е а и Nosi odelo na poslu.
*****
Popunite praznine
1 Les ..... -. . . . . et les sont Ies
parents de nos . . . . . . . .
В а Ь е i dede su rodirelji naJih roditelja.
2 М а ............ .'avoir un enfant!
М о ј а rodakaje upravo Ь dete!
З N'. . - .- . . pas quelque chose . . . vous voulez
entendre?
4
Zar ne posroji ne!ro Jro telire da cujere?
Vous etes Breton . ' ... - . . pas ? - En
Vi ste Breronac, zar ne? - Tako е
5 Jacques! . . . . . s'il vous plait!
д Budite Ь molim Vas!
Odgovori , . . ,
1 - grand-meres - grand-peres - parents 2 - cous1ne v1cnt d - З
у a-t-il - que - 4 n'est-ce --effet 5 - Soyez -.
Druga faza: Т
Щ о
243 deux cent quarante-trois
SOIXANTE- М е LE(:ON
REVISION Е Т NOTES
1 falloir (trebati, morari) predstavlja Ь gJagol i
moguce da е vam trebati maJo vremena da ga savladate.
Prvo, u prezentu se srece samo u З Jicu jednine i to samo
sa zamenicom il (nikad elle) faut.
ш une ome/ette, il faut trois ш [ze] .- Da Ь se
napravio omJet, treba tri jajeta.
ll faut beaucoup de patience pour apprendre Le chinois
- Treba puno strpljenja da Ь se naucio kineslci.
Ј е ne veux pas manger 90!- Ј faut manger! - Neeu to da
jedem! М о г а se jesti! (tj. da
Est-ce qu 'il faut un visa pour visiter la Chine? - Da li
treba viza da Ь se posetila Kina?
Dosta za sada. Slozenije oblike cemo upoznati kasnije.
2 Radnja koja se upravo desila se u francuskom jeziku
з pomoeu konstrukcije venir de . .. + inflnitiv:
ll vient de partir - Upravo е
Nous venons de manger- Upravo smo jeli.
Elle vient de se Lever- Upravo е ustala.
Ј е viens de т е Laver les mains- Upravo sam oprao ruke.
З Ah, ces т а ш Ш е prepositions! (Ah, ti prokleri predlozi!)
Evo nekoliko cestih glagoJa koji ne traie predlog iza е Ь е
dajemo vam mnemonicku pomoe: CAPERED - ree sasta-
vljena od prvih slova ovih glagola:
Chercher (traziti)
Payer (platiti)
Regarder (gledati)
Attendre (cekati)
Ecouter
Esperer (nadati se)
Deman:der (pitati)
deux cent quarante-quatre 244
Notes personnelles:
Druga faza: Quatorzieme
Щ о
245 deux cent quarante-cinq
М е LE<;ON
Bonne route!
А l'agence de /ocation)
1 - Bonjour, т а а т е Puis-je vous__.aider?
- Ј е telephone il у а deux jours а
propos (1) d'une location pour е week-end.
2- Ј е т е souviens. Vous vous rendez en
province (2), n'est-ce pas?
3 - т Il т е faut une petite voiture,
avec votre forfait week-end.
4- Bien sfi.r, т а а т е Mais d'abord quelques
petites formalites et en route.
5 11 me faut votre permis de conduire et une
./ carte de credit.
6 Votre о т et adresse?
- Catherine Farina, у а s'ecrit F-A-R-1-N-A
(3); 31, rue т 75018 Paris.
7- Avez-vous un contact ou un т de
telephone а Strasbourg?
PRONONCIA
1 ... puii ... apropo... 2 ... prova"s nes-pa З ... forfe... 5 ...
permi... 6 ... EF А ER I EN А
Т
(1) а р г о р о de - povodorn, sto se tice... Ovaj izraz ј е
sinonim sa au sujet de (videti 15. lekciju, б red). Ј е
vous appelle а р г о р о de votre й С е Doslovno, е
propos е terna razgovora, istrage itd. П veut vous voir:
А quel pi"Opos? - On zeli da vas vidi. - Povodom cega?
-
deux cent quarante-six 246
SEZDESET Т LEKCIJA
Sreean put
(U agenciji za iznajmljivanje)
1 - Dobro jutro, gospodo. Mogu li da Vam
pomognem?
- Zvala sam vas pre dva dana povodom
iznajmljivanja za ovaj vikend.
2 - Secam se. Odlazite u unutrasnjost, zar ne?
3 - Tacno (apsolutno). Treba mi mali auto, sa
vasim vikend paketom.
4 - Naravno gospodo. Ali najpre nekolik:o malih
formalnosti, i [vec] ste na putu.
5 Treba mi Vasa vozacka dozvola i kreditna
kartica.
6 V е ime i adresa?
- Katrin Farina, pise se F-A-R-1-N-A, ulica
Danremon 31, 75018 Pariz.
7 - Da li imate neki kontakt ili telefonski broj u
Strazburu?
NOTES (suite)
(2) la province - pokrajina, ali i л jedne driave.
BuduCi da centrallzacija irna vainu ulogu u Francuskoj ,
la province se odnosi na sve sto е van Pariza. U izve5ta-
jirna stanju na putevima eesto se moie cuti L 'autoroure esr
bouchee п le sens Paris-province. - Autoputje zakreen
и т Pariz-unutraSnjost (tj. Pariz-ostatak Francuske!).
lls Ь en province. Ј е vais en province. Nemojte
da mesate la province [provans] sa la Provence [provo"s],
preleporn Ь sa juga Francuske.
З Ne Ь da izgovarate reei naglas kako Ь Ь
izgovor. Ь pet reei iz ove Iekcije i glasno ih izgo-
varajte. Ponovite vezbu nekoliko puta s tirn sto cete svaki
novi put reei izgovarati rnalo brie nego prethodni put.
Щ о
247 deux cent quarante-sept
8 - Non. Enfin, si (4). Ј е descends (5) а
б de Colmar.
9 - Tres bien. Voulez-vous une assurance
complementaire?
- Non merci.
10 - Alors mettez vos.__.. initiales dans les cases
А Б et signez en bas, s' il vous plalt.
tJ Yo1ct donc votre contrat et les cles de Ј а
voiture. C'est а Peugeot (6) verte en face.
12 Avez-vous besoin d'une carte (7) routiere?
Non merci, е connais (8) Ь Ј а region.
13 - Alors, е vous souhaite bonne route (9).
10 .. . kaz.. . 11 ... kle... 12 ... re!jon ...
NOTES (suite)
(4) Si se korisri i kada zelile da opovrgnete nesto sto ste
upravo .re!<;Ji i с ј "_Da"! Ь
Non. S1, Ј у щ al/e и п е j01s. Da li poznajete Strazbur?
- Ne. U srvari. da, Ь о sam tamo jednom. Rec enfin
sluij da se iskaz malo naglasj.
(S) upotreba glagola descendre (sjcj) fl descend
и au г V quand il visite г Uvek odseda
u hotelu Zon v kada poseeuje Parjz.
(6) K?la_su zenskog roda и п е voiture), tako da kada г
sttte tme neke marke vozj Ja n10rate stavitj clan ј prjdev
u zenski rod: и п е Renault grise - sjvj reno.
(7) Buducj da_ ll11e с а г е ima vise znaeenja (karta, jelovnik,
mapa), obtcno se navodj о kakvoj kanj se raw: une carte
roll/rere - а ю а л а и п е carte de visite - vizjt karta;
rme с а п е de uedit - kredjtna kartjca tme carce posrale
- razgJednjca. '
deux cent quaraute-huit 248
8 - Ne. U stvari, da. Odsedam u hotelu Kolmar.
9- Odlicno. Zelite li dodatno osiguranje?
- Ne hvala.
10- Onda stavite Vase inicijale u kucice А i В i
dole potpisite, molim Vas.
11 Evo Vaseg ugovora i kljuceva vozila. Т о ј е
zeleni pezo naspram [nas] .
12 Da li Vam treba auto-karta?
- Ne hvala, poznaj em dobro tu Ь
13- Onda, relim Vam sreean (dobar) put.
NOTES (suite)
(8) collflaftre- poznavati (osobu, mesto, datum, jtd); Ј е ю
ш connais, il 1 Ј е ш nous л ю п
i/s ю Pamcip perfekta: с о ш Zapamtite da
Francuzi prave jasnu razHku izmedu glagola savoir, koji se
iskljucivo odnosj п а poznavanje nekih cinjenka, odnosno
na znanje Ш umeee: Ј е sais ou il Ь - Znam gde sta-
nuje AU е connais son adresse - Znam njegovu adresu.
lako ј е ponekad te5ko odluciti se koji glagol stavjti, evo
vam dva pravjJa: а savoir nikad ne znacj znati nekoga; Ь
moie da jde sa reejma о й comment iJj ш
(9) Francuzi uvek zele jedni drugima е ю "dobro"!
BorLJJPpelit pre jela, р а zatim В о п 1veek-end, В о п dimanclle,
Bonnes vacances, В о п voyage, Bon retour п povra-
tak), Bon г (prilicno koristan jzraz, Hrabro napred,
ne daj(te) se!).
Ponekad ove Zelje mogu da postanu pomalo
Tako u nekim restoranima moiete cuti ne samo о п appltit,
vei. takode ј В о п п е conlinuation kada vam donesu glavno
jelo ј В о п п е jin de repas uz dezen. А da ne spominjemo
В jin de soiree pri odlasku ...
Щ о о
249 deux cent quarante-neuf
EXERCICES
1. Est-ce vrai que Gisele Ь en province? - Non, idiot!
Elle Ь en P.rovence. 2. - 11 е faut absolument parler
au dtrecteur. - А propos de quot? З - Connaissez-vous la
region? - Non. Enfin, si, un petit peu. 4. П me faut votre
permis de conduire et une carte de credit, s'il vous plait.
5. Savez-vous ou е peux trouver une carte routiere?
Notes personnelles:
deux cent cinquante 250
VEZBE
1. Ј е li tacno da Zizel zivi u unutra5njosti? - Ne, budalo!
Ona zivi u Provansi. 2. - Stvarno treba da razgovaram sa
direktorom. - Povodom cega? 3. - Da li poznajete ovu
Ь - Ne. U stvari, da, pomalo. 4. Treba mi
vozacka dozvola i lcreditna kartica, molim Vas. 5. Znate
li gde mogu da kupim (nadem) auto kartu?
*****
Popurute praznine
(birajte izmedu connaftre i savoir, stavljajuci odgovara-
juci Ь glagola)
1
.. ... - . . . . ou il habi te?
ZnaJe li gde о п tivi?
2 ....... - . . son adresse?
Znas /i njegovu adresu?
З Ј е . . . . . . . . . . . . elle est triste.
Znam ldto е tLdlw.
4 ns . . . . . . . . . . . . . . . tres Ь la route.
Oni dobro й ј и put.
5 Ј е . . . . . . . . . . . у all er.
Znam kako da srignem tamo.
Odgovori
1 Savez-vous - 2 Connais-tu З sais pourquoi - 4 connaissent
- 5 - sais comment -
Druga faza: Quinzieme
64
251 deux cent cinquante et un
М е LE<;ON
La Tour Eiffel
1 Gustave Eiffel est ne (N-1) en 1832 (mil
huit ccnt trente-deux) (N-2) а Dijon.
2 11 est devenu ingenieur tres jeune.
3 П а toujours voulu construire quelque
chose d'extraordinaire (1);
4 donc il est venu а Paris en 1886 (mil huit
cent quatre-vingt-six)
5 pour Ј а Grande Exposition, ou son projet
pour une tour а gagne le premier prix (2).
6 La construction а commence en 1887
(mil huit cent quatre-vingt-sept) et а dure
н ...... ans.
7 La г est construite en fer et ш
trois cent vingt metres de haut (3).
8 11 у а trois ...... etages et une antenne de
tclevision tout ...... en haut.
9 ш depuis 1965 (mil neuf cent
п l'ascenseur hydraulique а
ete remplace par un ascenseur electrique.
10 En 1923 (mi l neuf cent vingt-...... trois), un
joumaliste est descendu du troisieme
etage en Ь
PRONONCIA TION
1 Gystav efel ... ne ... mjl П tro"t cte 2 ... a"ienja:r ... З .. .
ko
0
strujr. .. 5 ... р г ј 7 ... fer . .. 9 ... jdrolik ... 10 .. .
Ь ...
NOTES
(1) Prjmetjte da sc u ш jezjku koristj partitivno de
u jzra.:jma kao quelque ю de grand - nesto ve(jko;
quelque c!Jose d'imeressant - zanimljivo;
....
deux cent cinquaote-deux 252
SEZDESET Р Е Т А LEKCIJA
Ajfelova kula
1 Gustav Ajfel ј е roden u Diionu 1832.
godine.
2 Postao ј е inienjer veoma rnlad.
З Uvek е zeleo da izgradi nesto izuzetno;
4 stoga ј е dosao u Pariz 1886. л
5 na Veliku [Svetsku] Izlozbu, gde ј е njegov
plan za kulu osvojio prvu nagradu.
6 Izgradnja ј е pocela 1887. godine i trajala е
dve godine.
7 Kula е izgradena u gvozdu i meri 320
metara visine.
8 Ima tri sprata i televizijsku antenu na samom
vrhu.
9 Srecom, od 1965. godine hidraulicni lift е
zamenjen elektricrum liftom.
10 1923. godine, jedan novinar ј е sisao sa
treceg sprata Ь
Т (suite)
Qu 'est-ce que vous voulez boire? - Quelque ю de
cllaud. - telite da popjjete? - Nesto toplo.
(2) ш prix [prjj (pl. des prix) znacj ј cena ј nagrada: gagner
ш prix - osvojjti nagradu: payer е prix - platiti cenu:
gagner takode ј zaradivati (novac). Combien est-ce
qu'il gagne?- Koliko zaraduje?
З sL-r metre.r de ш - Sest metara visine. Jos jednom parrj-
tivni clan deux mell-es de large - dva metra л vingt
е /ong - dvadeset centimetara duijne; а
llal/leur ( ota:r] - vjsjna; а ш - dufjna; а ш
- а ш dubina.
65
253 deux cent cinquante-trois
11 La construction de la tour а cofite six
millions et demi de francs.
12 Elle appartient maintenant а la ville de
Paris (4)
13 et attire cbaque annee plus de trois
mill ions de visiteurs.
14 Gustave Eiffel est mort en 1923 (mil neuf
cent vingt-trois).
*****
EXERCICES
1. Si on va au cinema, е veux voir quelque chose de б
2. _Sa tour gagne е premier prix l'exposition. 3. La bolte
fa11 un de haut et soixante-dix centimetres de large.
4. 11 а tOUJOUrs voulu etre ingenieur. 5. П у а une antenne de
telcvision tout en haut.
VEZBE
1. А о idemo u Ь hoeu da gledam nesto smesno.
2. ј е osv_oj io prvu nagradu na Ь 3.
KuttJa Ј е (ctru) metar vtsoka i 70 centimerara §iroka. 4.
Uvek_je breo da bude inZenjer. 5. Televizijska antena se
na\azt na vrhu.
deux cent cinquante-quat re 254
11 lzgradnja kule ј е kostala sest i р о miliona
franaka.
12 Ona sada pripada gradu Parizu
13 i privlaci svake godine vise od tri miliona
posetilaca.
13 Gustav Ajfel е umro 1923. godine.
NOTES (suite)
(4) Une ville grad. Medutim u srednjem veku, г une
cite е grad. Danas se о uvek koristi, ali oz-
stari, istorijski deo nekog grada - Provins et sa
cire medievale - Provens i njegov srednjevekovni Srari
Grad - il i u slofenim imenicama kao "une cire-dortoir"
(grad-spavaonica) Ш "une cire-jardin"
Kasnije eemo videri ј о nekoliko posebnih upotreba.
*****
Popunite praznine
1
П . . . . . . . . . professeur . 1' . . . vingt ans.
2
з
4
Postao е profesor sa dvadeser godina.
Elle . . . . . un Ь о salaire.
Ona zaraduje dobru plalli.
Son р е г е . . . . . . . il у а deux ans.
Njegov 1 njen orac е umro pre dve godine.
С е livre . . . . . . . . . . . ma belle-mere.
Ova knjiga pripada mojoj svekrvi 1 raJri.
5 Le fllm . . . . . deux heures.
Film е trajao dva sata.
Odgovori
1 - est devenu - а - age de 2 - gagne - з - est mort - 4 appar-
tient а - 5 - а dure - .
Druga faza: Seizieme
Щ о
255 deux cent cioquante-cinq
М б б е LE<;ON
La promenade du dimanche
Ј La famille Launay а bien dej eune е
dimanche
2 et les......,enfants viennent de mettre
les......, assiettes dans le lave-vaisselle
З pendant que (1) les parents fonLune
petite sieste;
4 maintenant, ils vont se promener (2) dans
les bois.
S Ils s'appretent З а partir quand, touLa
coup ...
6 - Oh, а у est. Il pleut ... !
7 P1erre: - а ne fait rien. Ј е vais chercher
Ь et nos bottes.
8 - Bon. А qui est (4) с е manteau?
Jean: - C'est le mien (N-3).
9 Pierre: -:- Voila le tien, Valerie. Et tes
bottes. А qui sont celles-la?
PRONONCIA TION
2 ... vesel .. . 4 ... Ь о а 7 ... п ... 8 ... mjan ... 9 ... gan ...
NOTES
(1) pendam trois ш - tokom tri godine; pelldam la gue"e
- tokom rata, za vreme rata; pelldam que - dok. Pelldam
que е lis - Dok (Nemojte da brkate pe!ldam sa
cependant - medutim, ipak.)
(2) mnrciU!r - hodati; se г о т е п е г Setati se; Л s'est г о т е п е
- On se Setao; м е mnrciU!- hod.
deux cent cinquante-six 256
SEZDESET SEST LEKCIJA
Nedeljna setnja
1 Porodica Lone е lepo rueala ove nedelje,
2 а deca su upravo stavila tanjire u masinu za
pranje sudova
З dok roditelji malo dremaju (cine mali
odmor);
4 sada, idu da se prosetaju р о sumi.
5 Spremaju se da krenu kad, odjednom ...
6 Valeri: - О Ь gotovo ј е Pada kiSa!
7 Pjer: - Nema veze. ldem р о (nase) kabanice
i (nase) cizme.
8 - Dobro; ciji е ovaj kaput?
Zan:- М о ј
9 Pjer: - Evo tvog, Valeri. 1 tvoje cizme. Cije
su one tamo?
Т {suite)
(3) Vous etes pret? - Spremni ste?; s 'appreter - spremati
se da ...
(4) А qui est е manleau?- Ciji е ovaj kaput? qui appartient
с е chapeau? - Kome pripada А qui solll ces
ltmettes? - CUe su ove з А moi. - moje (meni).
Щ о
257 deux cent cinquante-sept
10 Valerie: - С е sont les miennes, е crois.
Р е п е - D'accord; et voila les tiennes,
Jean.
11 Tout le monde est pret? Bon. On'""'y va (5).
11 ... pre ...
*****
EXERCICES
1. Il s'est promene dans les bois dimanche. 2. Pendant que
les parents font une sieste, З les enfants remplissent le
lave-vaisselle. 4. - Ј е n'ai pas d'argent! а ne fait ri en.
C'est moi qui paie. 5. - А qui sont ces bottes? - А Jean.
6. Prct? Bon. On va!
VEZBE
1. Setao se р о sumi u nedelju. 2. Dok roditelji dremuckaju,
З deca pune т za pranje sudova. 4. - Nemam novca!
- Nerna veze. Ј а plaCa.m. 5. - Cije su ove cizme? - Zanove.
6. Spreman? Dobro. ldemo!
10
deux cent cinquante-huit 258
Valeri: - Т о su moje, mislim.y
Pjer: - U redu, а evo tvojih, Zan.
Svi su spremni? Dobro. Idemo. 11
Т (suite)
(5) Videli ш о da Allons ... znati ., Hajde(mo) ... " ako ga sledi
neki glagol. щ voi1· s 'i/ estla - Hajde da vidimo da li
ј е tamo. Ali ako hoeemo da kaiemo: Idemo! К
obicno se kare О п у va!
•••••
Popunite praznine
1 Ј е vais . . . . . . . . les Ы il
ldem р о kabanice; pada kisa.
2 Les enfants . . . . . . . . . . terminer la le .. on.
Deca su upravo zavrSila lekciju.
З . . ..... с е Ь C'est
Ciji е ovo mobllni te/efon? - М о ј
4
5
. . . . . . . . ces Ь - С е sont
Cije su ove Cizme? Т о ј е
Ou ......... ? Le
Gdeje ю ј Evo ga.
Odgovori .
1 - chercher- pleut 2 - vicnnent de - З А qui est - lc macn 4 А
qui sont - les tiennes 5 - cst le mien - voila.
Druga faza: Dix-septieme
Щ о
259 deux cent cinquante-neuf
М е LE<;ON
L'optimiste et le pessimiste
1 La bouteille esLa moitie pleine ... - La
bouteille esLa moitie vide!
2 (Au Nouvel An) Bonne annee!
- Un,_..an de moins а vivre (1)!
З "Apres la н vient le beau temps"
- Quel temps de chien (2)!
4 ш les premiers beaux jours!
- Une birondelle ne fait pas le printemps.
5 Ah! Un mois de vacances au soleil!
- La rentree (3) va etre triste et dure.
6 Le vin va etre tres bon cette annee!
- Les prix vonLaugmenter.
7 Cette le<;:on est facile ...
- Attendez demain!
PRONONCIA
4 ... irondel ... pra
0
to
0
7 ... ogmo
0
te
Т
(1) Vec smo videli razliku izmedu un matin i une matinee.
Ovde imamo slican par reci: un an i и п е а п п е е Ovako
cemo da vam objasnimo: une amzee se odnosi
na period, trajanje u duzini jedne godine, dok ј е и п а п
samo podatak, mera za vreme. Kaze se: pendam п
- tokom godine, ali deux (trois ... ) ans - dve (tri ... ) go-
dine. Le Nouvel An - Nova godina. 11 а soixante-quinze
m1s - ш а 75 godina.
ю vam da NAUCITE nekoliko prin1era, ume-
sto da ucite pravila napamet.
(2) lzraz koji postoji i u nasem jeziku (mada nije bas jasno
sta pas ima s tim). Takode se kaze: Zl Ь des cordes
- Padaju konopci. (une corde = kanap, uze).
deux cent soixante 260
SEZDESET М LEKCIJA
Optimista i pesimista
1 Flasa е polu puna ...
- Flasa ј е polu prazna!
2 (Za Novu godinu) Srecna Nova godina!
- Jedna godina zivota manje (za ziveti)!
З Posle kise dolazi lepo vreme.
- Kakvo pasje vreme!
4 Konacno prvi lepi dani!
- Jedna lasta ne cini proleee.
5 Ah! Mesec [dana] odmora na suncu!
- Povratak с е Ь tuzan i tezak:.
6 Vino с е Ь veoma dobro ove godine!
- Cene с е porasti.
7 Ova lekcija е laka ...
- Sacekajte sutra!
Т (suite)
З Od glagola г vratiti se, nastala е imenica а rentree
koja ё period s poeetka seprembra kada se deca
vraeaju u skolu, а roditelji na posao nakon letnje pauze
(videti 110. lekciju).
Щ о п
261 deux cent soixante et un
8 Quelle difference у a-t-il entre
un....., homme politique et un miroir?
9 Les miroirs, eux, (4), reflechissent (5)
sans parler (6),
10 alors que (7) les ...... hommes politiques
parlent sans reflechir.
8 .. . ijalil... 9 ... ...
NOTES (suHe)
(4) Ј о jedan idiomatski ё ё obrt: ponavlja se з
zamenica da Ь se stavio naglasak na stvar ili osobu о kojoj
se radi: Etietme est etudiant student) т ш Pierre,
/ui, est ingenieur (ali Pjer, Pjer е inZenjer).
(5) rejlecllir; Ј е rejlecllis, tu rejlechis, il 1 elle rejlechit, nous
rejleclliSSOf/S, VOI/S rejlecllissez, ils 1 el/es rejf.echissent.
Particip perfekta: rejlechi.
les verbes rejlecltis: povratni glagoli. Ovde se radj о igri
reci buduCi da ovaj gJagol ё odraiavati, davati odraz
(kao ю t0 ogledala) i razmjsJjati (kao ю Ь trebalo
da rade ё
*****
EXERCICES
1. La sallc ctait а moitie vide. 2. Le prix du vin а beaucoup
augmente. З П а donne la reponse sans ret1echir. 4. Quelle
difference у a-t-il entre "un an" et "une annee"? 5. а tra-
vaille pendant trente ans. 6. Le vin va etre tres bon l'annee
prochaine.
VEZBE
1. Sala е Ь polu prazna. 2. Cena vina е puno porasla.
Dao ј е odgovor bez razmisljanja. 4. К о ј а ј е razlika
1Zmedu un an i tme annee? 5. Radio е tokom 30 godina.
6. Yino с е Ь veoma dobro sledece godine.
deux cent soixante-deux 262
8 К о ј а ј е razlika izmedu politicara i ogledala?
9 Ogledala, ona odrazavaju bez pricanja,
10 dok politicari pricaju bez odraiavanja
(razmi§ljanja).
Т (suite)
(6) sans parler - Ь е ё Iza sans se uvek koristi infinitiv.
Г eemo se sresti sa izrazom ш parler de koji od-
govara п а da ne spominjemo". lls ont deux chiens,
trois ш et six iflpins - sans parler de trois cochor/S
d'lnde - lmaju dva psa, tri ё i Ш ё а da ne
sporrunjemo tri morska praseta.
(7) alors - onda, ю itd. alors que- dok (Jos jedan izraz
sa istim ё ј е tandis que [toDdi k]).
*****
Popunite praznine
1 Quel . . . . . de . . . . . ! - Attendez 1'. . . . .
2
3
4
Kakvo pasje vreme! - Saceko.jte sledecu godinu.
Pierre е travaille pas е о с е moment mais Marie, .... ,
travaille tres ... .
Pjer ne radi и ovom trenutku, ali Mari, ona radi е о т ш
napomo.
La tasse est . . . . . . .
Solja е polu puna.
Jeanne ne vient pas! - Une personne
Zana ne dolaz.i!- Jedna о о Ь а т т ш п ј е
S lls . . . . . . . toujours . . . . . ........ .
Oni uvek pricaju bez raz.miSljanja.
Odgovori
1 - tcmps - chien - annee prochaine 2 - elle - dur 3 - а moitie
plcine 4 - de moins S- parlent- sans reflechir.
Druga faza: Dix-huitieme
Lec;on 67
263 deux ceot soixante-trois
Н М е
1
2
з
4
5
6
7
8
9
Le corps humain
Le corps de l' homme et de Ј а femme est
compose de trois parties:
la tete, le tronc et les membres.
La tete est Ь н (1) couverte de
cheveux (2), sinon on ....... est chauve.
Les ....... yeux (3), les sourcils, le nez, la
bouche et le rnenton
forment le visage, beau ou laid!
Entre la tete et le tronc, il у а le cou.
Le tronc porte generalernent deux bras et
deux jambes.
Il у а d'autres......,usages pour ces mots que
nous venons de voir:
par exemple, on parle d' un tronc d'arbre
ou des membres d' un gouvemement.
PRONONCIA
... kor yman
2 ... rron ... moRbr з ... seve ... SOV 4 Lezje ... sursi ... monton
5 ... le
Т
(1) и п е hahitude - navika; s "hahituer - navici se na. Elle
s 'hahitue а vie е п France- Ona se navikava na zivot
u Francuskoj; avoir ш - imati naviku. J'ai
й de parler en public - Imam naviku da javno
govorim; ш Ь
1
2
з
4
5
6
7
8
9
deux ceot soixante-quatre 264
SEZDESET О М А LEKCIJA
Ljudsko telo
Telo muskarca i zene е sastavljeno
iz tri dela:
glava, trup i udovi.
Glava е oblcno pokrivena kosom, inace е
covek celav.
Oci, obrve, nos, usta i brada
cine lice, lepo ili ruino!
Izmedu glave i trupa nalazi se vrat.
Trup Ь ima (nosi) dve ruke i dve noge.
Postoje i druge upotrebe (za) ovih reci koje
smo upravo videli:
Na primer, govori se о Ь (trupu) drveta
ili о clanovima (udovima) vlade.
Т (suite)
(2) un cheveu - dlaka; des cheveux - kosa. Primetite razliku
u broju i rodu u nasem i francuskom jeziku Vos cheveux
sont longs - Vasa kosa е duga.
а ё est couverte: Setite se da е particip perfekta pridev
i kao takav mora da se sla2e sa imenicom: les mains о т
couvertes; е corps est couvert.
(3) 1111..- rei/ а ј [dezje] predstavlja jednu od
nekoliko nepravilnih mnozina u francuskom jeziku. Ta-
kode i: [deze] - ј а ј а и п Ь des
Ь [de е Ь goveda; un__os [os], des__os [dezo]
- kosti.
Щ о
265 deux cent soixante-cinq
10
11
La Ь nous....,apprend: (4) reil pour reil,
dent pour dent.
Et si vous n'aimez pas а vous pouvez
toujours faire la tete (5)!
10 ... Ь ... а ј ... do"
NOTES (suite)
(4) Р о ю ј е dva glagola koja se <!esto brkaju: predavati ј е
п Elle п l'blstoire- Ona predaje ю
U<!iti ј е apprendre; ali Francuzi <!esto koriste upravo
apprendre za о Ь а znacenja /1 п е ш а и х
errangers- О п uci strance francuski.
•••••
EXERCICES
1. 11 n'a pas envie d'y aller; regardez sa tete! 2. D'habitude,
ј е bois du cafe le matin. З J'apprends ma tous les
soirs. 4.11 n'a pas Ь de е nouvel ordinateur. 5. Elle
est grande, belle et elle а des cheveux blonds.
VEZBE
1. Ne feli da ide tamo; pogledaj mu facu (glavu)! 2. Ы с о
pijem kafu ujutro. З Ucim lekciju svako veee. 4. Nije
navikao na svoj novi kompjuter. 5. Ona ј е visoka, lepa i
ima plavu kosu.
10
11
deux cent soixante-six 266
Ь nas uci: oko za oko, zub za zub.
А ako vam se to ne svida uvek mozete da se
durite (napravite glavu)!
Т (suite)
Medutim, predJafemo vam da se driite gJagola enseigner za
"predavati". Ree izvedena od ovog glagolaje LUJ п
(5) 11 fait а tete: jai1·e а tite - ljutiti se, duriti se. Ne fais
pas La tite!- Nemoj da se duriS! Il afait е drole е
tete quand il appris а nor1velle - TrebaJo е da mu Vl-
dis facu kada е saznao vest.
*****
Popunite praznine
1
Le comite . . . . . . . . . . de vingt ...... .
Ь ј е п od dvadeset п
2 C'est notre professeur; iJ . . . . . ....... l' histoire.
Ovo е п а projesor; о п п а т predllje istoriju.
3 Au Canada, .. parle .. et .'anglais.
U Kanadi se govori л i п
4 . '. . . . . . . . la tete est . . . . . . . . de ....... .
О Ь ё п о glava е п kosom.
5 П . . d'. . . . . . mots pour dire cela.
Postoje i druge ё da se to kale.
Odgovori
1 - est compose - membres 2- nous enseigne - 3 - о о - lc 1' 4
D'habitude - couvene - cheveux 5 - у а autres -.
Druga faza: Dix-neuvieme
68
267 deux cent soixante-sept
SOIXANTE-NEUVIEME е LE<;ON
Le corps bumain
(suite et ш
1 Les bras se plient aux coudes et aux
poignets.
2 Ils sont tennines par les mains, fonnees
de cinq doigts dont (N-4) le pouce
3 est......un des plus._.utiles. Les doigts se
terminent par les ...... ongles.
4 Les jambes se plient aux genoux et aux
chevilles.
5 D'habitude, on se tient debout (1) sur ses
(2) pieds
6 et on dort couche (3) sur le dos.
7 Les gens peuvent._.etre grands ou petits,
gros ou maigres.
8 Nous ...... esperons en tout cas que
vous ...... etes en bonne sante.
PRONONCIA TION
1 ... kud ... poanje 2 ... doa ... pus 4 .. . pli ... z-nu ... s-vij
6 . . . do 7 ... gro . . . megr 8 . . . so
0
te
Т
(1) U francuskom jeziku ne postoji glagol stajati vee se
kai.e ё debout: Elle est debout - Ona stOji; takode
ustati , uspraviti se, izrai.ava se pomoeu konstrukcije
se mettre debout - Mets-toi debout!- Ustani!; se tenir
debout - Ь u uspravnom polozaju, stajati.
deux cent soixante-huit 268
SEZDESET DEVETA LEKCIJA
Ljudsko telo
(nastavak i kraj)
1 Ruke se savijaju u laktovima i [rucnim]
zglobovima.
2 Zavrsavaju se sakama, [koje su] formirane
od pet prstiju od kojih е palac
З jedan od najkorisnijih. Prsti se zavrsavaju
noktima.
4 Noge se savijaju u kolenima i u [noznim]
zglobovima.
5 Ь stojimo na nogama
6 i spavamo lezeci na ledima.
7 Ljudi mogu Ь visoki ili niski, debeli Ш
mrsavi.
8 Nadamo se, u svakom slucaju, da ste zdravi
(dobrog zdravlja).
NOTES (suite)
(2) О п se tient debout sur ses pieds - Stojimo na nogama.
О п а sa reputation - Covek irna svoju reputaciju. Za-
menica о о se prevodi bilo sa "oovek" Ь sa ,.mi" i1i
Ь pasivno "glagol + se" se, radj se ... ).
(3) Particip perfekta couche se ovde prevodi nasim glagol-
skim prilogom т ,. leieci".
69
269 deux cent sojxante-neuf
9 Si vous ....... avez faim et que tres
presse,
10 vous pouvez manger sur le pouce (4) et si
vous ....... avez besoin d'aide,
11 vous pouvez demander un coup (5) de
main - et si on vous le refuse,
12 on dit qu'on vous..__.a tourne le dos.
Т (suite)
(4) ldjomatskj jzraz г sur е pouce - jesti s nogu, na
brzaka. Gde? U un snack (snek:-bar), un seif(restoran sa
sarnoposlu!jvanjem) ili un jast-food (!). К а о sto vidjte,
ј francusk:i ne odoleva tako lako uticaju englesk:ili reci,
iako Ь se oeekivalo da sve sto ј е vezano za Ь ј k:u-
hinju irna francusk:i predznak:!
EXERCICES
1. Elle est assisc la-bas. 2. Nous п que vous etes en
Ь о п е santc. 3. Ј е n 'ai pas le temps; ј е sui s tres presse.
4. Yous avcz cinq doigts dont un qui s'appelle е pouce".
5. Donne-moi un COtlp de main, s'il te plalt. 6. Ј е lui ai
demande dc l'argent et il m'a toume е dos.
VEZBE

Щ
1. Ona sedi tamo. 2. Nadamo se da ste zdravi. З Nemam
vremena; jako zurim. 4. lmate pet prstiju od kojih se
jedan zove р а Ј а с S. Pomozi mi, molim te. 6. Traiio
а ш mu novac, а о п mi ј е okrenuo leda.
-
deux cent soixante-dix 270
9 Ako ste gladni i jako zurite,
10 mozete da jedete na brzaka (na palcu), а ako
vam е potrebna pomoc, .
11 mozete da trafite pomoe (ruku)- а ako vam Ј е
Ь
12 kate se da su vam okrenuli leda.
Т (suite)
(5) Jedna od veoma cestili reci koja se naJazj u idiomatSidrn
izrazima е un coup; doslovno .,_udara_c".
moi un coup de main - н !Dl. Vec smo vJdcll
un coup de jil - telefonski poziv; donner. Ull coup
poing - udariti un coup qe jus1l - puCanJ 1
cuveni с о и р de foudre Ь na pm pogled (dosl. udar
groma).
*****
Popunite praznine
Trois л . . . . deux enfantS, etaient Ь
Tri osobe, od kojih dvoje dece, su Ь povredeni.
2 J'ai rer,:u six lettres . . . . т de 1' ... ..... •
Primio sam Iest pisama, od kojih г iz inostransrva.
3 C'es1 l'homme .... е vous ....... .
Ovo е covek о kojem Ш vam pricao.
4 ... ' ....... le dos.
Okrenuli su mi leda.
5 Elle don ....... sur .. dos.
О п а spava leteCi п а /edima.
Odgovori . . ,
1 - dont - 2 dont - т - 3 - dont - а parle 4 On m а
toume - 5 couchec - le -.
Druga faza: Vingtieme
69
271 deux cent soixante et onze
SOIXANTE-DIXIEME с LE<;ON
REVISION Е Т NOTES
. Neki glagoli ne grade vreme od avoir + par-
IJCip perfekta, vec od ё + particip perfekta. (Ovu
"pikanteriju" smo vec videli kod povratnih glagola: Jl
s 'est coucl!e а huit heures- On е legao u 8 sati).
Evo pregleda glagola koji koriste ё u proslom vreme-
nu. Svi osim jednog podrazumevaju kretanje.
Vecina opisuju promenu mesta i cine parove:
aller (ici), venir (doei), arriver (stici), partir (otici),
ш (uCi), sortir (izaci), mollJer (popeti se), descendre
(SICI), reroumer (vratiti se), Ь (pasti),
i sve izvedenice ovih glagola na re-: revenir - vratiti se,
remrer - vratiti se u, itd. Tri glagola ove grupe ozna-
cavaju promenu stanja:
naftre (roditi se), devenir (postati), г (urnreti), i ko
zna г ( ostati).
Procitajte sledeCi odeljak::
Zan е з kuCi u 9 sari. lSao е na glavni ulaz. з ј е ј р о р е о
se na prvj sprat. Nema nikoga. ј е ј з na zadnja vrata.
Vralio se ј ponovu з Njegov otac se rodjo u toj kucj; postao е
slavan ј tu ј е ј umro: р а о ј е sa prozora. Zan е ostao deset minuta,
а zatjm е
Pokusajte da ш situaciju, iako ј е malo ш А
sada, imajuci situacUu u glavi, procitajte prevod:
Ј е а п veuu а а maison а neuf ш П est al/e а а
P,Orte pt·incipale. П est eutre et il est monte au pt·emier
etage. Pe1·somze. П est desceudu et il est sorti par а porte
de е т Њ е !/ est retoume et il est rentre. Son е г е est п е
ш cette maison; il est deveuu celebre et il est mort: il
est Ь d 'rme ё Jean est resti dix minutes et puis
il est parti.
deux cent soixante-douze 272
Kod glagola koji se menjaju sa ё u slozenim vreme-
nima, parricip se slafe sa subjektom u rodu i broju.
elle est di!scendue - ona ј е sisla; ils sonr partis - oni su
otislj; elles sonr sorties - one su iza.Sle (kao ј uvek, ako
subjekat ukljucuje о Ь а roda, а Ц Ш ј е se u muskom
rodu: Jean et ш е sont restes - Zan i Mari su ostali).
Za sada nas ova cinjenica ne treba puno da brine buduci
da se izgovor ne menja i da с е ш о se kasnije po-
zabaviti pravopisom francuskog jezika.
2 Brojevi i datumi
mille
un million
trois mille neuf cenr vingt-deu.x
un million neuf cenr mille
trois mille personnes
hjljada
rnilion
3 922
1 900 (}()()
3 000 osoba,
ali
di!ux millions de personnes, de francs, itd.
Kod datuma, mille se oblcno pise mil (nema razlike u
izgovoru); datum se tretjra kao oblcan broj 1625 - hj\jadu
sesto dvadeset pet- mil six cent vingt-cirzq. 1982 - hi\jadu
devetsto osamdeset dva - mil neuf cenr quarre-vingt-deux.
К а о se na francuskom kafu sledece godine: 1945. 1863.
1495. 1787. 1960.? (odgovori na kraju lekcije)
З Prisvojna zarnenica, kao ј prisvojni т о п т а
mes, jtd.) se slaze sa rodom predmeta koJt se poseduJe а
ne sa rodom osobe koja poseduje kao u jeziku).
Evo ih zamenice:
le mien, la mienne, les miens, les miennes т о ј а -i, е
le tien, la tienne, les tiens, /es tiennes (tvoj, а -i, е
le sien, la sierme, les siens, les siennes (njegov 1 njen ... )
le n6tre, la notre, les 1/0tres (nas, а -i, е
le votre, la vorre, les votres (vaS, а ј е
le leur, la leur, les leurs (njjhov, а -i, е
Щ о
273 deux cent soixante-treize
4 dom ј е veoma korisna relativna zamenica kojom se
jzrafavaju sledeea znacenja u srpskom jeziku о kojem,
о kojoj" , "od kojih", "ciji" ...
Pogledajte ove primere:
Les gens dom vous parlez - Ljudj о kojima govorite;
La femme do111 la voiture est dehors - Zena cijj auto ј е
napolju; Ј е connais trois Franf:ais dom deux som Parisiens
- Poznajem tri Francuza, od kojih su dva PariZaru.
Primecujete li da dom uvek prati imenicu na koju se od-
nosi? Pogledajte ponovo red reci:
Le с ћ е dont j'aime а cuisine- Kuvar cije kuvanje volim.
Ocigledno da ne traiilno od vas da naucite sva ova pravila
i preglede napamet ј odmah. Posmatrajte primere date u
ю ј polako uvecavajte svoje jezjcke sposobnosti
i znanje.
*****
Odgovori:
1945. mil mille) neuf е т quarante-cinq
1863. mil (lli mille) huit cent soixante-trois
1495. mil mille) quarre cent quatre-vingt-quinze
1787. mil (ili mille) sept с е т quatre-vingr-sept
1960. mil (ili mil/e) neuf cent soixante.
deux cent soixante-quatorze 274
Notes personneUes:
Druga faza: Vingt et unieme
70
275 deux cent soixante-quinze
SOIXANTE Т ONZIEME е LE<;ON
Une deception
1 - Anne, est-ce que c'est vrai que les
Fran9ais aiment bien manger?
2- Mais oui. Cela fait partie (1) de nos
qualites ( ou de nos defauts)!
З Mais pourquoi tu me poses cette
question?
4 - Avant de venir en France, tout le monde
m'a dit:
5 "Ah, vous п (N-1), en France, on
mange Ь
6 vous rnangerez des specialites, des
produits frais,
7 vous gofiterez а des petits vins de pays, et
tout et tout (2)."
8 Mais а fait trois j9urs que е suis'-"ici З
9 et, aux Champs'-"-Elysees, par exemple, е
n'ai vu que
10 des fast-food ou des pizzerias ... pas tres
typiques!
PRONONCIA TION
2 ... kaJjte ... defo 3 ... poz... 5 ... vere.. . 6 ... monz-re ...
produi fre 7 ... gutre ... р е ј е tuetu 10 fast ... pjcerja ...
Т
(1) cela а fair partie de - to pripada, ciill deo ... ; une
partie - deo; une partie de cartes - panija karata; а
fait partie des traditiO!IS - Т о ciill deo tradicije.
deux cent soixante-seize 276
SEDAMDESET PRV LEKCIJA
Jedno razocaranje
1 - Ana, da Li е tacno da Francuzi bas vole da
jedu?
2- М а da. Т о cini deo nasih kvaliteta (ili nasih
mana)!
З Ali zasto mi postavljas to pitanje?
4- Pre dolaska u Francusku, svi su mi rek.li:
5 А videcete, u Francuskoj se dobro jede;
6 jescete specijalitete, sveze proizvode,
7 kusacete mala lokalna vina i tako dalje."
8 Ali vec tri dana sam ovde
9 i na Jelisejskim poljima, п а primer, samo
sam video
10 restorane brze hrane ili picerije ... ne bas
tipicne!
NOTES (suite)
(2) Mozemo reej et cetera (etc) [etsetera] ili er ai!ISi de suite,
na kraju reeenice kao ј tako dalje". Izraz et и er о ш
izraiava istu jdeju samo na familijarnijj naein.
(3) Idiomatska konstrukcjja sa а fait, kao u а fait deux a!IS
qu 'il est mort; а fait trois mois qu 'il etudie е franfais
doslovno znaci "to ciill" ј prevodj se na srpski jezik kao
"(ima) vee" ј oznacava kolicinu proteklog vremena.
Щ о
277 deux cent soixante-di.x-sept
11- Oui, mais le prix du metre с а п е (4) у est
tellemenLeleve (5)
12 que seuls les restaurants "industriels" sont
Ь
13 Mais ne t'en fais pas (6), mon touriste
affame,
14 demain, е t'emmenerai dans ...... vrai
restaurant щ
11 ... elve.. . 14 ... tomenre ...
NOTES (suite)
(4) и п carre- geometrijsk:i Ь sa eetiri ugla, un rond [ron]
- okrugao oblik, une racine carree - kvadratni koren; и п
Ь rond - okrugla zgrada. Ocigledno, povrsina se
izraZava u kvadrarnim metrima (metres cam!s). llltablte
Ш cinquante ь т dans е centre de Lyon - Zivi u
stanu od 50 m2 u centru Liona.
*****
EXERCICES
1. П fait partie du gouvemement. 2. En France, on mange
bien. З а fait deux semaines que ј е travaille tres dur.
4. Les prix en Suisse sont т 61eves, mais les salaires sont
eleves aussi. 5. Il n'a vu que des restaurants industriels.
VEZBE
1. On ј е clan vlade. 2. U Francuskoj se dobro jede. З
Vec dve nedelje radim veoma napomo 4. Cene u Svaj-
carskoj su veoma visoke, ali su visoke i plate. 5. On е
samo video industrijske restorane.
deux cent soixante-dix-huit 278
11 - Da, ali cena kvadratnog metra е tamo tako
visoka
12 da su samo "industrijski" restorani isplativi.
13 Ali ne brini se, moj izgladneli turisto,
14 sutra cu te voditi u jedan pravi francusld
restoran.
NOTES (suite)
(5) Kaie se haut (visok) za zgradu (videti 54. lekciju, З na-
pomena), ali eleve (dosl. podignut) za cene: un prix bas
- niska cena; un niveau eleve- visok nivo.
(6) s'inquieter - brinuti se; Ј е т 'inquiete - brinem se; Ne
vous inquietez pas - Ne brinite se. Ne vous en faites pas
(fam. Ne t'en fais pas) ј е svakodnevni izraz za istu ideju.
*****
Popunite praznine
1
2
3
4
Ne vous . . . ........ ; с е n'est pas dur.
Ne brinite se; nije tesko.
Nous . . . . . . . . . . . а Paris et nous .'avons vu
des touristes.
Ш smo и Pariz i videli smo sanw turiste.
а . . . . . . . . . . . . ses defauts, tu sais.
Т о ј е jedna od njegovih mana, znas.
. . . . . les restaurants industriels sont ......... .
Samo industrijski restorani su Ь
5 а .... deux semaines qu'il essaye de Ј е faire.
Vec dve nedelje pokusava da О ucini.
Odgovori
1 - en faHes pas - 2 - sommes alles - n'- que- З - fait partie de
- 4 Seuls- Ь 5 - fait -.
Druga faza: Vinl!t-deux'ieme Lecon
Щ о
279 deux cent soixante-dix-neuf
SOIXANTE-DOUZIEME е LE(:ON
Le lendemain, dans un grand (1) restaurant
1 - Cette carte! (2) Quelle merveille! Ј е n'ai
jamais vu une chose pareille З
2 - Oui, ... et с е cadre
{4). Quelluxe!
З Dis-moi, Anne, qu'est-ce que c'est que с е
machin-la (5):
4 "Cardinal de l'ocean avec
de diamants du
Perigord"?
5 - Ј е suppose que c'est tout simplement un
homard avec des truffes.
6 - Ah bon ... ? Heu, dis-moi, Anne, tu es bien
une femme moderne?
PRONONCIA Ј О
1 ... mcrvej ... parcj 2 ... lyks 4 ... Joseo" ... diamon ... perigor
S ... omar ... tryf
NOTES
(1) grand im.a mnogo znaeenje od pukog veLiki ili visok:
grand pnr - prva nagrada; 1m grand vin - vrhunsko vino;
1111 grand restauranJ - luksuzan, prvoklasan ю
obratite pafnju na izraz grand-chose: а ne а ш р
- Ne vredi puno. Ј е n 'ai pas vu grand-chose
- Vtdeo К а о sto mozete da vidjte, grand-
cllose tma skoro tstu upotrebu kao ј beaucoup.
(2) U ю п u Francuskoj, е menu predstavlja predlo-
р о utvrdenoj ceni dok а carte znacj
ш sa sptskom ;ela koja se narucuju ј cenama;
.....
deux cent quatre-vingt 280
М DRUGA LEKCIJA
Sutradan, u jednom luksuznom restoranu
1 - Ovaj jelovnik! Kakva divota! Nisam nikad
video slicnu stvar!
2 - Da, impresivno ј е ... а ovo okruZenje. Kakav
luksuz!
з - Kaii mj Ana, sta е OVO tu:
4 "Kardinal okeana sa svojom pratnjom
dijarnanata iz Perigora"?
5 - Prerpostavljam da е to jednostavno morski rak
sa gomoljikama (vrsta gljive).
6 - Tako ... ? Н т kaii mj Ana, da li si ti zaista
jedna savremena zena?
NOTES (suite)
mange1· а а carte iJj au т е п и Ь shodno svojjm
zeljama ј mogucnostirna. Neki bistroi Cak nude и п menu-
carte (imate nekoljko jela р о istim cenama, а na vama ј е
da Ь
(3) C'est ш а т ё т е cllose = Cest forljours pareil
Uvek isto; pareil (fem. р а е Ш е ј е u isto vreme ј prjdev
ј priJog. К а о pridev, korisri se na isri nacin kao ё т е Elle
е п а 1me п pareille - Ima jednu potpuno jsru,
ili kao comme 90. Ј е n 'oi jamais Vll une cllose с о т т е а
- Nikad nisam video п tako (kao 10); Ј е n'oi jamai.r
п rme chose poreille - Nikada nisam cuo
slicno; avec rm temps comme 90 - ovec rm temps pareil
- р о takvom vremenu; iJj kao prilog: П s ·llablllent pareil
- Onj se jsto о Ь а с е Naravno, kada se radj о prilogu,
pareil е nepromenJjjv ј nema slaganja sa subjektom.
(4) Vee smo videli jedno ц reej 1m cadre u 44. lekcjji,
2. napomena. Ovde sreeemo jos jedno е ю znaeenje ove
reej; Ш cadre /U.X/leUX - luksuzno okrui.enje, ј Ј ј dekor.
(5) Videtj 48. lekciju, 2. napomenu.
72
281 deux cent quatre-vingt-un
7 Tu me dis toujours que tu vis avec
ton'-'epoque (6), n'est-ce pas?
8 - Mais oui, et en suis fiere; mais ou
veux-tu en venir (7)?
9 - Heu, voila ... Ј е propose que chacun (8)
р а у е sa part de l'addition. D'accord?
10- Mais bien sfir ! Maintenant, tu п
manger tranquillement!
8 ... Ocr ... IO ... pura ... tro"kilmo
0
NOTES (suite)
(6) lako е rec epoque !enskog roda, koristi se ton umesto
ta da bi se Ь susret dva samoglasnika (iz istog
razloga se ka!e т о п amie); ta carte de credit, ali ton
amie.
(7) Jos jedan idjom; Ј е ne sais pas ou il veut en ''enir - Ne
znam na sta cilja, sta hoce da kafe. Ori veu.x-tu en venir?
- Na sta ciljas?
*****
EXERCICES
1. Ј е ne vois pas ou vous voulez е о venir. 2. - Ton amic
cst tres belle! - La tiennc aussi! 3. Chacun sait que е п
pas vrai. 4. е о 'ajjamais entendu une chosc pareille. 5. C'est
une fille modeme et cllc en est fiere. 6. Tu prends le menu
ou tu manges а la carte?
VEZBE
l. Ne vidim na ciljate. 2. - Tvoja devojka ј е veoma
lepa! - I tvoja! 3. Svako zna da to ruje tacno. 4. Nikada
njsam cuo slicno. 5. Ona ј е modema devojka i
pooosi se time. 6. "menu" i1i р о jelovruku?
deux cent quatre-vingt-deux 282
7 Uvek mi govoris da iivis [u skladu] sa svo-
jim vremenom (epohom), zar ne?
8 - Naravno, i ponosim se time; ali na sta ciljas?
9 - Hm, evo ... Predlaiem da svako plati svoj
deo racuna, vazi?
10 - Ali naravno! Sada ces moci da jedes na
miru!
Т (suite)
(8) chacun (fem. chacune) znaci: svaki, а о Clracun
de.r plats est cller - Svako od jela ј е skupo. Clzacune
des sreurs est belle - Svaka od sestara ј е е р а lls т о
domre cl!acun dix euro - Dali su mi svako р о 10 evra;
с о т т е chacun sait- kao sto svako zna; i stara poslovica
Clracun pour soi et Dieu pour tous! - Svako za е Ь е а
Bog za sve!
*****
Popunite praznine
1 Т а bague est jolie; ј . ai une ........ .
2
з
4
Tvoj prsten е lep; imam jedan isti.
. . . . . . р а у е sa part, d'. . . . . . ?
Svako placa svoj deo, vati?
Elle . . . . . . . . а I'Opcra mais elle n'a pas
о •••• - ••••• •
Jsla е и operu, ali nije videla п posebno.
ш c'est ..... ; tu . . . . . . . aller а la
banquc.
ш ј е ponedeljak; moCi ces do. ides banku.
5 Qu' ... -.. que c'est ... с е ...... -la?
Sta li е ta stvarcica?
Odgovori
1 - en - parcille 2 Chacun - accord 3 - est allee - vu grand chose
4 - lundi - pourras - 5 - est-ce quc - machin -
Druga faza: Vingt-troisieme
Щ о
283 deux cent quatre-vi11gt-trois
SOIXANTE- М е LE<;ON
Oh, les beaux jours!
1- C'etait comment la France avant la
п grand-pere?
2- Oh tu sais, c'etait bien different de
maintenant!
З Nous п riches et nous
п de (1) belles ю
4 mais е р е п е que nous vivions (N-2)
н н
5 Mon pere avait un grand jardin et il
cuJtivait (2) tous nos legumes,
6 et moi et mes copains З travaillions
pour un fermier
7 qui nous donnait des'--'ceufs frais et du lait
qui etait encore 6ede ( 4).
PRONONCIA TION
1 Sete ... ger gro
0
per 2 ... djfero
0
.•. З ... netjon oto"... 4 ...
vivjo"... 5 ... ave ... kylrive... 6 ... kopa
0
travajjon ... ш
7 ... tjed
NOTES
(1) allfm1t de .. . que- toliko ... kao 1 koliko. П у а pas autant
de neige q!1e l'annee demiere - е ш а toliko snega kao
prosle ш П а а ш а т de vetements que moi - Irna jsto
toliko odela koliko ј а Ako izostavirno irnenku, takode
rnorarno jzostavjri ј de: J'en ai autant que lui - Irnam
(toga) koliko i on.
(2) 1111 ю т т е cultive - kulturan, odgojen covek; г des
legumes, itd. - gajiri, uzgajari povrce, jtd. (40. lekcija, 10.
red. Poznavaocj Voterovog dela, precjznjje njegovog Kan-
djda (Naivka), verovatno znaju njegovu cuvenu ш ш
11 faut cultiver son jardin - Treba obradivatj svoju bastu.
Glagol grandir (rasri) ј е neprelazan: Son fils а grandi
- Njegov 1 njen sin е porastao.
deux cent г 284
М TRECA LEKCIJA
О srecni (lepi) dani!
1 - Kakva (kako) ј е Ь Francuska pre rata,
deda?
2 - Ah, znas, bilo е potpuno drugacUe nego sada!
3 Nismo bili tako bogati i nismo imali toliko
lepih stvari,
4 ali rnislim da smo ziveli bolje nego danas.
5 М о ј otac е imao veliku ba.Stu i gajio е sve
nase povrce,
6 а ј а i moji drugari smo radili za jednog
farmera
7 koji nam е davao svezih а ј а i mleka koje е
jos uvek Ь mlako.
NOTES (suite)
(3) Veorna Ь ree u svakodnevnorn govoru za pri-
jatelja. Takode ш о е da znacj ј ш deeko Elle а е
meme copain depuis quatre ans - Ona е sa istirn mom-
ш ve6 eeriri godine. Ь za zenski rod е une copine.
Jedna stara rec u slengu, un pore, е ozivljena tokom anti-
rasistickih pokreta 90.-ih godina i koriscena е u sloganu:
Touche pas а т о п pote (Ne djraj mog prijatelja), koji ј е
usao u jezik kao krilatica.
(4) tiede- mlak, topao, u zavjsnostj od konteksta. Ka.Ze se da
les Anglais boivent de а Ь tiede - Englezi piju rnlako
pivo. Ь figurativno, ree tiede znaci topao U/1
accueil tiede - topla dobrodoslica. S druge strane, .frais
znacj svez ј hladan: une boissonfrafche - bladno р ј с е des
ш ц fi·ais - sveia а ј а
73
285 deux cent quatre-vingt-cinq
8 On ne mangeait pas beaucoup de viande а
cette epoque.
9 Mais il у avait autre chose: les gens
etaient plus ....... Ь
1 Ils se connaissaient tous et ils se parlaient
(5).
11 Puis, il у а eu la guerre et les ........ hommes
sont partis ... (6)
12 Et les ....... enfants etaient mieux._...eleves que
de nos jours!
13 Ils ne s'endonnaient pas pendant que leur
grand-pere leur parlait (7)!
8 ... mo"ze ... 9 ... tus ... З ... so"<lorme ...
NOTES (suite)
(5) 11 se regarde dans е miroir - On se gleda u ogledalu; alj
1/s se regardem - Onj se gledaju (jedni druge). Elle se
с о п п а Ona se poznaje (tj. svoje kvalitete i mane), ali
Vous vous п n 'est-ce pas? - Vi se poznajete
medusobno, z.ar ne?
(6) з promenu u ovoj reee-
П Sv1 glagol1 do sada su u b1ll u Ш opisjvane
su З koje su trajale ј bile Ь dok mje з
1 odlazak mu51Glraca, radnje koje predstavljaju dva spe-
c•fitna trenutka koja prelcidaju dotad Ь radnje.
Usled ю а koristimo perfekat. Л parlait au ю
quand no1Lt sommes an11•es - Prieao е telefonom kada smo
stiglj.
• ••••
EXERCICES
1. Nous etions plus heureux mais nous n'avions pas grand-
chose. 2. Nous vivions mieux qu'aujourd'hui. З Ј е crois
qu'ils se connaissent Ь 4. Mes copains et moi pouvons
vous donner un coup de main. 5. Cet enfant est tres bien
eleve. 6. La Ь en Angleterre est ticde!
deux cent quatre-vingt-six 286
8 Nije se jelo puno mesa u to vreme.
9 Ali postojalo е nesto drugo: ljudi su Ь pri-
jatniji.
10 Svi su se poznavali i razgovarali su jedni sa
drugima.
11 Zatim ј е Ь о rat i muskarci su otisli ...
12 1 deca su bila bolje vaspitana nego danas!
13 Ne Ь zaspala dok Ь im deda pricao!
Т (suite)
(7) е ш g1·and-pere ... leur, ј е ovde prjsvojni pridev; leur
parlait - im govorjo, ј е licna zamemca objekat. Nema
razlike Ш u jzgovoru Ш u pisanju; medutim samo prjdev
moie Ь "s". Pierre er Jean ont pris leurs affaires
- Petar ј Jovan su uzeli svoje stvari. А ј Ј е /eur ai п
leurs ajfaires Ј а sam im dao njjhove srvari.
VEZBE
1. Bili smo srecniji, ali nismo imaJi mnogo. 2. Ziveli smo
bolje nego danas. 3. Mislim da se dobro poznaju. 4. Moji
drugari i ј а mozemo da varn pomognemo. 5. Ovo dete е
veoma Iepo vaspitano. 6. Pivo u Engleskoj ј е mlako!
73
287 deux cent г
Popunite praznine
1
2
з
. . . . pere . . . . а dit de prendre . . . . . affaires.
Njihov orac im е rekilo da и т и svoje stvari.
11 . . . . . . . . . des legumes mais il ne
pas de viande.
О п ј е gajio povrce, ali nije е о meso.
lls . . . . . . regardes pendant dix ш avant de
reconnaitre.
Gledali su se deset minuta г е п о sto su se prepov1ali.
**********************************************
М е LE<;ON
Le grand.__.ecran
1 - Madame, mademoiselle, monsieur, bonsoir
et bienvenue а notre soiree cinema.
2 Aujourd'hui nous.__.avons le plaisir
d'accueillir l'acteur Alain Belon (1).
3 Merci d 'etre venu (2), Alain. Alors
vous'-'avez eu une vie fabuleuse, n'est-ce
pas?
4- Oui, en.__.effet . Tres variee. Etj'ai toujours
ete tres.__.apprecie.
5 Quandj 'etais.__.a l'ecole, tout le rnonde
rn 'aimaiLenorrnernent.
Т
2 ... akrejir . ..
Т
(1) quelqu и п - primiti, doeekati nekoga. В
(il1 Soyez le Ь - Ј е vous en prie
- Molim, nema na eemu.
4
deux cent г 288
Quand е . . . . . . . . . , il lisait un livre.
Kada sam usao, о п ј е ё п
5 n . . . . . autre chose, les gens . . . . . . . plus
Ь
Postojalo е nesto drugo, ljudi su Ь ljubazniji.
г
1 Leur- leur - leurs 2 - cultivait- mangeait - З se sont - se - 4
- suis entre - 5 - avait - etaient -.
Druga faza: Vingt-quatrieme
**********************************************
М CETVRTA LEKCIJA
Veliki ekran
1 - Dame ј gospodo, dobro vece ј dobro dosli
na nase filinsko vece.
2 Danas imamo zadovoUstvo da docekamo
glumca Alena Belona.
З Hvala sto ste dosli, Alene. Р а imali ste
bajkovit zjvot, zar ne?
4 - Da, tako ј е Veoma raznovrstan. I uvek sam
Ь о veoma cenjen.
5 Kada sam Ь о u skoli , svi su т е jako voleli.
NOTES (suite)
(2) Merci d'avoir pense moi- Hvala ti sto si mislio na me-
ne. Merci de l'avoir achete- Hvala sto si ga kupio. Merci
d'etre venu - Hvala sto si dOSaO (Prisetite se glagola koji
se menjaju sa ё 70. lekcija.)
Щ о
289 deux cent quatre-vingt-neuf
6 П faut dire que j 'etais tres doue З et que
j'avais Ј а cote avec (4) les filles.
7 Puis, а l'armee, les...._.autres gars (5) me
respectaient.
8 J'ai quitte 1 'arrnee apres la п ils
т ont т de rester -
9 et Ј а j'ai rencontre Brigitte Charlot, avec
qui j'ai commence т а brillante carriere.
10 Г а d' abord ete cascadeur, mais ensuite
с о т т е ј е suis si beau,
11 Jules Bassin т а sorti (6) des figurants, et
т е voila aujourd' hui .
12 - Et quelle est la qualite que vous preferez
chez (7) les gens?
13 - М т ... La т
6 ... due ... kot... 7 ... ga . . . 9 ... brijo"t ...
Т (suite)
З и л don - dar Ь materijalni ili duhovni); doue (douee)
nadaren (nadarena), ali se resto koristi i u л pame-
tan. П esr doue pour а - On ima dara za to. Qu'est-ce
qu'elle esr douee!- Kako е Ь
(4) П а а core - On ima uspeha 1 л ј е (kod Jjudi)
U11 diplome ё cote - diploma koja se veorna
с е т
(5) О а ree u sle_ngu "momak". ј е Ь
vaJu Љ • SaluJ, les gars!- Pozdrav, momci! Cesto
se moze i ree ш rype- tip, ili л mec, aJi su ove dve
reei rezervisane samo za govorni jezik. К а а se radi о
devojkarna ree koja odgovara reei tm rype е и л е п а п а ali
takode ova ree pripada familijamom л Na$ savet?
Driite е reei sve dok se u francuskom jeziku
ne oseute za1sta kao "kod kuce", а onda Ь и л
rype, ш mec, une п а п а ...
deux cent quatre-vingt-dix 290
6 Treba reci da sam bio veoma pametan i da
sam (imao kotu) Ь о popularan kod devojaka.
7 Zatim, u vojsci, ostali momci su me postovali.
8 Napustio sam vojsku posle rata - trazili su
da ostanem-
9 i tada sam sreo Briiit Sarlo, sa kojom sam
zapoceo svoju sjajnu karijeru.
10 Najpre sam Ь о kaskader а zatim, posto sam
tako lep,
11 Zil Basen me izvukao iz statista i evo me
danas.
12 - А koja ј е vrlina koju najvise volite kod
ljudi?
13 - Hm ... Skromnost.
NOTES (suite)
(6) 11 esr sorti - lzasao ј е ali ako se sortir koristi kao
prelazni glagol (tj. ako ima direktni objekat uz е Ь е
menja se sa avoir. Elle а sorti и л п ю de sa poche
- Izvadila ј е maramicu iz dZepa. Elle est descendue
- Ona ј е sisla. Ali 11 а descendu les valises - Sneo ј е
kofere.
(7} С е quej'aimec!Jez ltti, c'est S011 }101/1/etele- Ono sto volim
kod njega ј е njegovo pmtenje. С е qui т е plait chez eux,
с 'est /eur lmmour [ymur] - Ono ю mj se svida kod njih
ј е njihov bumor. Na ovaj nacin uz pomoe predloga cllez
se cesto iskazuju neeije vrline iJi mane.
Щ о
291 deux cent quatre-vingt-onze
EXERCICES
1. Vous avez eu une п tres interessante, n'est-ce pas?
2. Е Н е а sorti toutes les vieilles lettres. З Jean est un pia-
niste tres doue. 4. Il а toujours ete comrne 93. 5. Quelle
qualite aimez-vous chez votre mari? 6. n faut dire que с е
n'etait pas а moi.
VEZBE
l . Vi ste imali veoma zanimlj ivy karijeru, zar ne? 2.
lzvadila ј е sva stara pisma. З Zan ј е veoma nadaren
pijanista. 4. Uvek е bio takav. 5. Koju vrlinu volite kod
svog muza? 6. Treba reci da to nije bilo moje.
**********************************************
SOIXANTE-QUINZIEME е LE<;ON
Une consultation efficace
1 Le docteur Azoulay est non seulement
medecin, mais un peu psychiatre (1) aussi.
2 Un jour, un._..homme entre dans son cabinet
3 en se plaignant de maux (2) de tete affreux.
PRONONCIA
1 ... psikijatr... 2 ... kabine З ... plenjo" ... mo ...
Т
(1) 1 u francuskom jeziku veliki broj reci, а naroeito iz polja
medicinske nauke, potice iz grckog: а pneumonie - upa-
la pluca; un psychologue - psiholog. (Obratite painju na
izgovor ovih reei pailjivo slusajuci snimke)
deux cent quatre-vingt-douze 292
Popunite praznine
1
2
Merci d'. . . . . . . . . ; е veux vous parler.
Hvala sto ste ostali; hocu da pricam sa vamn.
Nous . . . . . . . . . . . . . les trois cartons
Sneli smo te tri kutije juce.
З Nous . . . . . . . une journee . . . . .... . ... .
lmali smo divan dan.
4 11 .' ........ de ...... .
5
Trazio mi е da odem.
Les autres . . . . me . . . . . . . . . . . .
enorrnement.
Ostali momci su т е silno postovali.
Odgovori
1 - etre reste - 2 - avons descendu - hier 3 - avons eu - mer-
veilleuse 4 - m'a demande - partir 5 - gars - respectaient - .
Druga faza: Vingt-cinquieme
**********************************************
М Р Е Т А LEKCUA
Г lekarski pregled
1 Doktor Azule nije samo lekar, vec pomalo i
psibljatar.
2 Jednog dana jedan covek ulazi u njegovu
ordinaciju
З zaleci se na uzasne glavobolje.
NOTES (suite)
(2) и т а de tete- glavobolja - (des а и х de ё J'ai а
д а ё lmam glavobolju. Est-ce que vous avez т а
- Da li vas boli? Faire т а znaCi povrediti nekoga. Le
dentiste т а fait т а - Zubar me povredio.
Щ о
293 dcux cent quatre-vingt-treize
4 - Alors, dit le docteur, а dure depuis
Ь de temps З
5 - Oh, depuis que е suis ...... au monde. Enfin,
depuis quelques ....... annees.
6- Et vous ....... avez mal maintenant?
- Oh que (4) oui, docteur.
7 J'ai Ь (5) mal dcpuis ... oh,
depuis dix н
8 - Qu'est-ce que vous faites comme travail?
- Ј е suis guitariste dans un groupe de hard-
rock.
9 - Et ou Ь
10 - Ь а с б е de l'aeroport d'Orly depuis
cinq ou six ....... ans.
11 Lc docteur compris depuis longtemps (6).
11 se leve
12 et .va а un placard d'otl il sort une enorme
SCle.
13 - Bon, on va examiner г cerveau, pour
voir ...
14 - С е n'est pas la peine, docteur, j e me sens
mieux (7) depuis deux minutes. Au revoir!
7... Ь 8 ... ard rok ... 9 ... Ь ... 10 aeropor
. . . 12 ... si 13 ... servo ...
NOTES (suite)
З Ј е suis ici depuis di.x minllles - Ovde sam od pre dva
minuta. Elle vit а Pari.r depuis а о й - Ona zivi u Parizu
od avgusta. Ј е vous aime depuis mon enfance - Volim
vas od detinjstva.
(4) Ree que ovde sluzi za naglasavanje znacenja uzvika oui:
Oh i te kako! 011 que п о п - Ne nikako!
deux cent quatre-vingt-quatorze 294
4 - Dakle, kaze doktor, otkada to traje?
5- О otkad sam na svetu. U stvari, od pre
nekoliko godina.
6 - А da li Vas sad boli?
- О i te kako doktore!
7 Uiasno me boli od ... ah, od pre deset
minuta.
8 - Kojirn poslom se bavite?
- Ј а sam gitarista u jednoj hard-rok grupi .
9 - gde zivite?
10 - Zivirn pored aerodroma Orli od pre pet ili
sest godina.
11 Doktor е odavno razumeo. Ustaje
12 i ide do ormara iz kojeg vadi ogrornnu
testeru.
13- Dobro, pregledacemo Vas mozak da Ь
videli ...
14 - Nije potrebno doktore, osecam se bolje od
pre dva minuta. Dovidenja!
Т (suite)
(5) Elle parle Ы Ь е п /'anglais - Ona priea
dobro engleski; Nas Ь roker Ь verovamo rekao
vacllemem (prilog koji znaci veoma, vrlo, а kara.kteristi-
eanje za sleng, videti 81. lekciju). Ipak, saverujemo vam
da ga ne koristite. Rezervisanje za familijarno
Jljoue vacllement Ь е п О п svira veoma dobro!
(6) ll est parti depuis dix minutes se prevodi sa "Otisao
ј е pre pet rninuta". // l'a perdu depuis deux ш п
- Ь ga е pre dve nedelje. U ovom slueaju, depuis
more da se zameni sa il у а Л l'a perdu il а deux
п
(7) se semir - se; Elle se sent malade - Ona se
oseea Ь Ј е т е serrs mieux - se Ь о ј е
75
295 deux cent quatre-vingt-quinze
EXERCICES
1. Qu'est-ce que vous faites comme travail? 2. Vous sen-
- Oui, depuis hier, merci. З П aime а
depuss qu 11 est au monde. 4. Vous avez mal maintenant?
- О que oui! 5. П est non seulement psychiatre, mais
auss1 psychologue.
с е '""'
С О Ц Е iM\A\L 1
Notes personnelles:
deux cent quatre-vingt-seize 296
VEZBE
1. Kojim poslom se bavite? 2. а li se Ь о ј
- Da od juce, hvala. 3. On to vo\1 od rodenJa 1 Ј е
na svetu. 4. Boli li Vas sada?- 1 te kako! 5. о mJe samo
psihijatar vee i psiholog.
*****
Popunite praznine
1
Ј е ......... chez Micbelin ...... deux а л
Radim kod Miflena od pre dve godine.
2 L'appartement ... vide ...... е mois demier.
Stan е prazan od proSlog meseca.
З Elle . . . . . . son chien . . . . . . quatre jours.
Ona е Ь psa pre cetiri dana.
4 а . . . . depuis . . . . . . . de ..... ?
Otkada to traje?
5 11 . . . . . . . . . . se plaignant de . . . . de ё
U!ao е zaleci se п а glavobolju.
Odgovori
1 - travaille- depuis - 2 - est - depuis - 3 а perdu - depuis - 4
- dure - combien - temps 5 - est entre en - maux - .
Druga faza: Vingt-si.xieme
Щ о
297 deux cent quatre-vingt-dix-sept
Т е LE<;ON
Detendons-nous
1 Apres un concert donne par l 'orchestre
ш de Paris, un spectateur -
2 doute pas tres fute (1) - passe un
pet1t ш о au chef d'orchestre:
З - Ј е ne veux pas paraltre rapporteur, monsieur
4 mais е crois utile de vous signaler que '
1 'homme qui joue de la grosse caisse (2)
5 ne frappe que lorsque З vous le regardez".
•••••
6 - М а femme voulait л е nouvelle voiture
pour ё
7 alors)e lui ai offert ( 4) un collier de perles.
8 Ј е sats с е que tu vas dire, mais tu comprends
9 on ne fabrique pas..._encore de fausses '
ё (5).
PRONONCIATION
2 ... fyte... 4 . . . gros kes 5 .. . lorsk.. . 7 .. . ofer ... koljje
. .. perl 9 ... fos .. .
NOTES
(1) ш е znaci lukav, Ь pametan. Fure comme tm м
- Lukav kao Jisjca.
(2) и л е ca{sse е ј sanduk ј kasa. Payez а caisse - Platite
а а grosse :- bubanj; Setite se da glagol
Ј О и е 1de sa clanom du 111 de а kada se radj о instru-
menru. 11 joue aux eclzecs - lgra ali Е е ј о и е du
clm·ecin - Ona svira lclavsen.
З u ima !nacenje kao i quand (kada),
н obtcno se kor1st1 kada se dve radnje
u ISIO vreme.
deux cent quatre-vingt-dix-buit 298
М SESTA LEKCIJA
Opustimo se
1
2
3-
4
Nakon jednog koncerta koji ј е davao
Simfonijski orkestar Pariza, jedan gledalac -
svakako ne Ь а Ь - salje poruku (malu
rec) dirigentu .
"Necu da ispadnem tuztbaba, gospodine,
ali smatram korisnim da Vam skrenem
painju da covek koji svira bubanj
5
udara samo kada ga pogledate. "
*****
6 - М о ј а zena ј е zete.ta kola Bozic,
7 te sam о ј ю btsernu ogrllcu.
8 Znam ces reci, ali shvatas,
9 jos se ne proizvode lazni Sitroeni.

-
.:? .>
NOTES (suite)
(4) offrir; J'ojfre, ru offres, il 1 .offre, nous ojfrons, vous:
ojfrez, ils 1 el/es offrem. Parnc1p perfekta: offert, znac1
ponuditi ali takode i polcloniti: Л lui а o.ffert une belle
Ь - Poklonio о ј ј е jedan Ј е р prsten.
(5) Licna imena ne dobljaju nastavak "s" u Les
Fontaine - Fontenovi; les Renault - Renoov1, l!d.
Щ о
299 deux cent quatre-vingt-dix-neuf
10 Jean-Aiphonse Fontaine п а
tel point que
11 lorsqu 'il entrait derriere vous dans......,une
porte а tambour,
12 il reussissait (6) quand meme а en sortir
le prernier!
*****
Ј З Mefie-toi de с е dragueur (7)! C'esLun
vrai nouveau riche,
14 etje te previens qu'il est beaucoup plus
nouveau que riche!
11 ... to"bur 12 ... reysise ...
Т (suite)
(6) rt!u .. tsir - uspeti; е reussis, tu reussis, il 1 el/e reussit, nous
щ vous reussissez, ils 1 elles ,·eussissent. Particip
perfekta: reussi. J'ai 1·eussi е trouve1·- Uspeo sam da
ga nadem; rh.tSsir un е х а т е п - poloziti ispit; une reussite
- uspeh.
•••••
EXERCICES
1. machine ne marche que Iorsque vous appuyez ici. 2. Ј е
ш а offert un beau cadeau. 3. Il en sort toujours Ј е dernier.
4. Mefiez-vous de cet homme! C'est un dragueur! 5. Ј е vous
previens que c'est tres difficile.
VEZBE
1. radi samo kada pritisnete ovde. 2. Poldonio
sam mu 1 о ј ledan lep poklon. 3. On iz toga uvek izade
poslednji. 4. Cuvajte se tog coveka! On е 5.
Upozoravam vas da е veoma
trois cent 300
10 Zan Alfons Fonten е Ь о skorojevic do te
mere da
11 kada Ь iza vas u pokretna vrata
12 uspeo Ь da ipak (iz njih) izade prvi
[pre vas]!
*****
13 - Pazi se tog zavodnika! On е pravi
novopeceni
14 i upozoravarn te da ј е mnogo
novopecen nego
NOTES (suite)
(7) Prava u slengu: draguer znaCi zavoditi pol,
nabacivati se nekome; un dragueur - zavodnik, ieo-
skaros.
• ••••
Popuniti praznine
1 Ј е sais ..... tu ........ , mais c'est faux.
2
3
4
5
Znam sta ces reti, ali /Q ј е netacno.
П n'est ......... pas tres .... .
О п svakako nije jako Ь
ns n' . . . pas . . . . . . . l'ouvrir.
Nisu uspeli da to orvore.
11 est riche . . . . . . . . . . . ' il а quatre maisons.
О п ј е Ь do te mere da imn cetiri kuce
Ils sont Ь . . . . nouveaux . . . riches.
Oni su mnogo vise novopeceni nego Ь
Odgovori . .
1 - с е que - vas dire - 2 - sans doute - fute 3 - ont - reuss1 а
- 4 - а tel point qu - 5 - plus - que -.
Druga faza: Vingt-septieme
Щ о
З О Ј г cent un
М е LE<;ON
REVISION Е Т NOTES
1 Buduce vreme
u francuskom jeziku mozemo da izrazimo kons-
aller + п Ш ј е vais voir, itd.) i prostim
buducun п
Buduce vreme glagola se gradi dodavanjem oblika i nasta-
yaka. п glagola avoir: -ai, as, а -ons, -ez. -onJ п а
infirunv glagola:
do'!ner: е qonnerai, il donnera, ils donneront.
fimr: ш fimras, vous finirez, nous finirons.
п а -dre, izostavlja se krajnje е
Ј е vendra.t, tu vendras, iL vendra, nous vendrons
vendrez, tls vendront. '
vous
п .Svi glagoli Ь iste п me-
dutun, п glagola menja п Potrudite se
da п s.ledeeih п buduci da se veoma cesto
Ь З З
а ш
avoir:
etre:
pouvoir:
faire:
ј 'i,·ai, itd.
ј 'aurai, itd.
ј е serai, itd.
ј е pourrai, itd.
ј е ferai, itd.
Evo nekoliko primera:
П finironr dans dix minuJes - Oni е е zavrsiti za deset rni-
nuta.
Elle sa voiture la semaine prochaine - Ona с е
prodat1 SVOJ auto sledece п
Ј е vous е dormerai demain - Dacu vam ga sutra.
П sera f' conrem de re voir.- Biee tako sreean da te vidi.
Vous 11 Р а de о Ь е т - Neeete imati Ь
Nous а а partu· de dtx ш - Bicemo tamo od
deset З
г cent deux 302
2 lmperfekat
Dok perfekat opisuje radnje u proslosti ј е
ј е о sam, videli smo, kupili ste, itd.), imperfekat opisuje
stanje ili п koja ј е trajala ili se п u
Pogledajte sledece primere:
Nous cullivions nos Legwnes - Gajili smo п а е povree.
lls rravaillaienr pour и п fermier - Radili su za jednog far-
mera.
Elle allait а campagne toutes les semaines ... О п а ј е Ш а
п а selo svake nedelje ... quand elle etait е и п е - kada ј е
Ь mlada.
Imperfekat se gradi Ь nastavka -ons od prvog lica
mnozine п i na takvu п se dodaju nastavci -ais,
-ais, -ait, -ions, -iez, -aient: culriver - culrivons п
- culrivions (imperfekat).
(etre ј е izuzetak, ali su nastavci potpuno pravilni: 'etais,
tu etais, il etait, nous etions, vous etiez, i/s etaient).
11 etait ltetmmx - Bio е srecan.
Le soleil Ш et les oiseaux chantaient dans les ar·bres.
- п ј е sijalo, а ptice su pevale na drveeu.
Primetite da pri prevodu imperfekta moramo da koristirno
uvek п glagole. Takode, buduci da imperfekat ozna-
eava л koja se ponavljala, bila о Ь с а ј е п а u
mozemo ga prevoditi i kondicionalom.
Quand ils etaienl petits, ils ne s 'endormaient jamais sai!S
avoi1· b1vsse les dents - Kada su bili mali, nikad ne Ь zas-
pali, а da nisu oprali Ь
Za sada, pokusajte da shvatite Ь eegaje imperfekat upo-
Ь п u reeenicama koje su date u 73. lekciji. Imajte п а
umu razloge koje smo vam izneli ovde. Kasnije eemo vam
dati priliku da sami birate izmedu п
А sad cemo vam dati kratak pregled vremena u п
skom jeziku koja smo do sada ucili:
Le presem
ј е regarde) gledam, pogledam
Щ о
303 trois cent trois
Le passe compose
(j'ai regarde) video sam, pogledao sam
L 'imparjaif
ј е regardais)
ш
ј е regarderai)
gledao sam
gledacu
Druga faza: Ш
**********************************************
М е LE<;ON
La femme est а patronne
1 Jean et Mireille font l' inventaire de leur
magasin de vetements:
2 - М Bon, ici j 'ai vingt-deux jupes gris
clair (1 ), taille trente-huito о
З - Ј Oui, mais attendso Michelle а
commande une, n'est-ce pas?
4 - М Ј е la lui ai donnee (N-1) la semaine
demiereo On peut continuer?
PRONONCIA TION
1 о о о Mirejo oo 2 000 zyp.oo tajo oo
Т
(1) Pridevi koji se titu Ь о ј а nepromenljivi su kada su sloieoi:
и п chape'!u Ы е и ciel - Ь sesir; е ш echarpes
Ы е т а п п е - dva 5ala morsko-plave Ь о ј е о Zapamtite:
clmr- svetao; fonce- taman (za Ь о ј е
trois cent quatre 304
**********************************************
М О М А LEKCIJA
Zena е gazda (gazdarica)
1 Zan i Mirej prave popis u svojoj radnji
odece:
2 - М Dobro, ovde imam dvadeset dve
svetlo-sive suknje, velicina 380
3 - Ј Da, ali saeekaj o Misel е naruCila jednu,
zar ne?
4 - М DaJa sarn ј о ј ј е prosle nedeljeo Mozemo
da nastavimo?
NOTES (suite)
(2) Obratite painju na upocrebu en u ovoj Iekcijio Menja
imenicu koja ј е upravo bila spomenutao (Nema Ь
da se prevodio)
78
305 г cent cinq
5 - Ј D'accord.
- М Apres, nous._.avons dix chemisiers en
soie, dix._.echarpes ...
6 - Ј Stop! З Dix? J' en--ai douze. Ou sont
les deux--autres?
7 - М Mais tu ne te souviens de rien! Les deux
Japonais! Ј е leur en._.ai vendu deux hier!
8 - Ј а va alors. Ensuite il у а quarante
collants ( 4) et ...
9 - М Qu'est-ce qu' il у а
- Ј Ј е ne trouve pas т о crayon.
10 - М Mais е te l'ai passe tout._.a l'heure
(5). Ah, le voila, sous l'escabeau (6)!
11 - Ј Т и sais, ј е suis un peu fatigue; on peut
s'arreter deux minutes, s' il te pla1t?
12 - М Ј е te l'ai deja dit: on s'arretera
quand,.._.on--aura (N-2) ш - et pas avant.
13 - Ј Qu'cst-ce que tu es dure comme
patronne, alors! (7)
5 ... soa ... 8 ... kolo" ... 10 .... eskabo ...
NOTES (suite)
З am!ter - stati, zaustaviti, prestati. Ali takode ю i
glagol .sropper koji ј е uzet iz engleskog, а znaci naglo
prestau. Vrlo cesto se ё ј е kao uzvik Stop! Takode se
koristi ufaire de и stopirati; un aLilo-stoppeur
- ю
(4) collam dolazi od. reei (lep!ti); un collant ј е par
carapa (hulahopkl), а na ISU nacm un р а т а о п ј е par
pantaJona. Obratite painju п а razliku jednina 1 rnnoZina u
francuskom i srpskom jeziku kod ovih odevnih predmeta.
(5) Ј е l'ai о щ а е ш е - Video sam ga maJopre. Ј е е
т IOUI а е щ е - Videeu ga kasnije. Znacenje zavisi
od toga da li ј е glagol u proslom ili buducem vremenu. А
о щ ш (kao pozdrav pri odJasku) znaci "Vidimo se
kaSruJe".
trois ceot six 306
5 - Ј U redu.
- М Zatim, imamo deset svilenih Ь deset
salova ...
6- Ј Stani! Deset? Ј а imam dvanaest. Gde su
druga dva?
7- М Ali ti se nicega ne seeas! Ona dva
Japanca! Juce sam im prodala dva!
8 - Ј U redu е onda. Zatim ima eetrdeset
(pari) carapa i ...
9 - М Sta se desava?
- Ј Ne mogu da oadem olovku. .
10 - М Ali malopre sam ti е dodala. Ah, evo е
ispod klupice!
11- Ј Znas, malo sam umorao; mozemo da
п [na] dva minuta, molim te?
12- М Vec sam ti rekla, stacemo kada budemo
zavrsili , i ne pre.
13 - Ј Kak:o si ti teska kao gazdarica!
Т (suite)
(6) un escabeau- klupica, ш а Ј а stolica; echelle- merd.e-
vine. Merdevioe cesto koriste les pomp1ers- vatrogasc1.
(7) alors! se dodaje uzvicima da se pojacalo ojihovo
zn.acenje: Qu'est-ce que ј е suis content, a/ors! - В з
sam sreean! Zut a/ors! - Dodavola!
Щ о
307 trois cent sept
EXERCICES
1. Qu'est-ce que vous etes gentil, alors! 2. L'ecbelle? е la
lui ai pretee bier. 3. Mais tu ne te souviens de rien! 4.
Stop! 11 у а une voiture qui vient! S. П en а commande un
avant-hier. 6. Zut alors!
VEZBE
1. К а о ste ljubazni! 2. Merdevine? Pozajmio sam mu ih
juce. 3. Ali ti se nieega ne 4. Stani! Dolazi jedan
auto! S. Narucio е jedan prekj uce. 6. Dodavola!
**********************************************
SOIXANTE-DIX-NEUVIEME е LE(:ON
La politique
1 La semaine prochaine, les Franyais
voteront pour elire un nouveau president.
2 Ces.._,elections presidentielles ont lieu (1)
tous les sepLans (2).
З Tous ceux qui ont plus de dix-'-"huiL ans
ont le droit de voter.
PRONONCIA TION
2 ... tje ... 3 ... droa .. .
Т
(1) lA reunion а и г а ueu mardi prochain - Sastanak е е se
odrfati sledeeeg utorka. Elle а е и lieu il а dix jours
- Odri.ala se pre deset dana.
trois cent buit 308
Popunite praznine
1
2
On s' ........ quand о о ........ .
Sracemo kada budemo zavrfili.
Une echarpe? Ј е . . . . . . . vendu une hier.
Sal? Prodao sam о ј jedan и е
З Т о crayon? Ј е . . . ' . . passe . . . . . 1' ..... .
Tvoj a olovka? Dodno sam ri е malopre.
4 Ј . . . . douze. Ou sont les deux ...... ?
/mam ih dvanaest. Gde su druge dve?
5 Quand il me . . . . . . . . . . . ј е vous le . . . . . .
Kad mi bude telejonirao, reci с и vam (to).
Odgovori
1 - arretera- aura fini 2 - lui en ai - 3 - te l'ai - tout а heure
4 - en ai - autres 5 - telephonera - dirai.
Druga faza: Vingt-neuvieme
**********************************************
М DEVETA LEKCIJA
Politika
1 Slede6e nedelje, Francuzi с е glasati da Ь
izabrali novog predsednika.
2 Ti predsednicki Ь se odriavaju svakih
sedam godina.
З Svi oni koji imaju vise od 18 godina imaju
pravo da glasaju.
NOTES (suite)
(2) routes les dix minures - svalcih deset л (minute ј е
renskog roda); rous les jours - svalci dan; а roure heure
- u Ь koje vreme; un г deux - svaki drugi.
Щ о
309 lrois cent neuf
4 L' election se passe en deux temps (3) ou
"tours", comme on les---appelle.
5 Au premier tour il у а souvent une dizaine
( 4) de candidats,
6 mais с е sont les deux qui onLobtenu le
plus de voix (5)
7 qui peuvent se presenter au deuxieme
tour.
8 Donc, il у а deux semaines, les candidats
se sont presentes
9 et les ....... electeurs leur ont donne leurs voix.
10 Maintenant il ne reste qu'un candidat de
droite et un de gauche.
11 Lequel va etre cboisi? Nous n'en savons
rien (6),
12 mais nous vous rappelons (N-3) с е dicton,
qui dit:
13 "Le capitalisme est l'exploitation de
l'homme par l' bomme,
14 alors que le socialisme, c'est le contraire!"
5 ... ko"dida 6 ... plys ... voa 12 ... diktoD ...
Т (suite)
(3) е п deux (rrois ... ) remps - u dve (tri ... ) etape, faze; da!IS
un premier remps - u poeetku, prvo; Da!IS un premier
remps, nous allons examiner /es candidatures - Prvo
cemo ispitati kandidature.
(4) une dizaine- desetak; vingr- dvadeset; и п е
vmgrame - dvadesetak. L 'homme avair а quaramaine -
Covek е imao 6etrdesetak godina. Pazite na une douzaine
- tuce; une quinzaine (de jours) - dve nedelje. Jos jedna
imenica izvedena od broja ј е Le seprennar: odnosi se na
trajanje mandata predsednika Francuske od sedam godina.
-
trois cent dix 310
4 Izbori se sprovode и dve etape (vremena) ili
"kruga" kako ih zovu.
5 u prvom krugu, ima cesto desetak
kandidata,
6 ali dvojica koja su dobila najvise glasova
7 mogu da ueestvuju (se predstave) u drugom
krugu.
8 Dakle, pre dve nedelje, kandidati su se
predstavili
9 а Ь su im dali svoje glasove.
10 Sada ostaje samo jedan kandidat desnice i
jedan levice.
11 Koj i е Ь izabran? Ne znamo nista о rome,
12 ali vas podsecamo na onu izreku koja з
13 "Kapitalizam е Ь eoveka od strane
coveka
14 dok е socijalizam suprotno"!
NOTES (suite)
(5) une voix (pl. des voix)- glas; и л е voix grave- Ь glas;
rme 1•oix ё [egy) - visok, piStav glas; Lme voix ta.kode
i biral!ki glas.
(6) Ј е n е п sais rien е sinonim za е n е п ai и с и л е idee. О Ь а
znal!e "Nemam pojma". Ј е lui ai demande ш il rr 'en
savair rien - Pitao sam ga, aii nije imao pojma.
Щ о
З trois cent onze
EXERCICES
1. _C'est lui qui а le plus de succes. 2. Ceux qui ont plus de
sotxante ans ne doivent pas travaiUer. 3. Le debat eu lieu
а dix heures et demie. 4. Ј е leur ai donne mon opinion.
S. Nous vous rappelons qu'il est interdit de fumer.
VEZBE
1. On ima uspeba. 2. Oni koji imaju viSe od
godina ne treba da rade. 3. Rasprava se odrzala
u 10:30. 4. Dao sam ш svoje miSijenje. 5. Podsecamo
vas da е zabranjeno
**********************************************
М е LE<;ON
Les sondages
1 Pendant la periode des._..elections, il у а
beaucoup de sondages
2 qui donnent parfois des resultats curieux ...
3 - Pardon, rnonsieur, voulez-vous repondre а
quelques questions, s'il vous plalt?
4 Pour qui avez-vous l'intention de voter?
- Aucune (1) idee.
PRONONCIATION
4 ... okyn ...
..
trois cent douze З
Popunite praznine
1
2
. . . . . . . . veux-tu? - Ј е n' ..
К о ј е е Ш ю pojma.
L'exposition ..... tous ......... .
ь se odrtava svakih fesr godina.
З . . . . . qui ob6ent . . . . . . . . voix gagne.
4
5
О п а ј koji dobije п glasova, pobeduje.
Une . . . . . . . . . candidats . . . ...
Desetak kandidata se predsravilo.
. . . article est cher . . . . . . . . celui-ci est Ь о
marcM.
Ovaj proizvod е skup, dok е о п а ј povoljan.
Odgovori
1 Lesquels - 'en sais rien 2 - а lieu - les six ans Celui - с plus
de 4 - dizaine dc - se sont presentes 5 Cet- alors que - .
Druga faza: Trentieme
**********************************************
М LEKCIJA
lstraiivanja javnog mnjenja
1 Tokom perioda izbora, ima puno istraiivanja
2 koja ponekad daju zanimljive rezultate ...
3 - Izvinite gospodine, da li odgovorili na
nekoliko pitanja, molim Vas?
4 Za koga nameravate da glasate?
- Nemam ideju.
NOTES
(1) а и с и п (aucune) nagWava negaciju т е od pas de. Vous
n'avez pas d'opinion - Nemate m.isljenje. Vous n 'avez
а и с и п е opinion- Nemate nikakvo m.iSijenje. Aucune idee,
tj . Ј е n'ai aucune idee- Nemam bas nikakvu ideju. Ј е
n 'ai а и с и п ami - Nemam nijednog prijate\ja.
Щ о
313 trois с е п treize
5 - У a-t-il un candidat dont vous'-'avez
entendu parler (2) davantage З
- Non.
6- А qui (4) pensez-vous vous dit
п
- А personne.
7- De quoi (4) parlez-vous avec vos'-'amis?
- Ј е n'en ........ ai pas.
8 - У a-t-il un meeting (5) auquel (N-4)
vous ...... avez Ј intention d' assister?
- Aucun.
9- Bon. Ј е dois noter que vous n'avez aucune
opinion politique. Au revoir, dit le sondeur.
10 Derriere lui, il entend Ј а voix de l'homme
qui marmonne:
11 - Qu'est-ce qu'ils sont bltes (6), ces
sondages!
8 ... okel ... okan
Т (suite)
(2) enrendre parler - tuti о nekome ili о neeemu).
Est-ce que vous m•ez emendu parler de с е livre?- Jeste
li tuli о о ovoj knjizi? J'en ai emendu parler- Cuo
sam о П Ј О Ј
(3) nego. od" se kaie plus que; (Vaino: izgovo-
rite "s" kod plus u ovoj konstrukciji). Ј е l'aime plus que
а ш е - Volim ga 1 е 1 te nego drugog 1 drugu,
aJi Ј е davamage- Volim ga 1 е vise; davantage
se kortstt kada nema poredenja i obicno stoji п а kraju
recenice.
-
trois cent quatorze 314
5 - Postoji 1i kandidat о kome ste culi [nesto]
vise?
- Ne.
6- Na koga mislite kad Vam se kaZe
.,predsednik"?
- Na nikoga.
7 - О cemu prieate sa prijateljima?
- Nemam ih.
8- Da li postoji miting na kojem imate nameru
da prisustvujete?
- Nijedan.
9 - Dobro. Morarn da zabelezim da nemate
nikakvo politicko glediste. Dovidenja, kaie
ispitivac.
10 Iza sebe cuje glas coveka koji mrmlja:
11 - Kako su glupa ova istraiivanja javnog
mnjenja!
NOTES (sujte)
(4) а qui. а quoi, de qui, de ю itd. Znamo pravila vezana
za qui i que. L 'lromme а qui е parle.
(5) Francuzi su, uostalom kao i mi, pozajmili od Engleza
nekoliko reei koje se ricu politike: un meeting nije potre-
bno prevoditi; un leader- voda; А и с и п des tk1o: hommes
11 а impose son leatkrship sur so11 parti - Nijedan od
dvojice ljudi nije nametnuo vodstvo svojoj partiji.
(6) Qu 'est-ce qu 'il fait chaud! К а о ј е ю р о Qu 'est-ce
que j'ai soif! (Kako sam Zedan!). Premda е ova upotreba
Qu 'esr-ce que ... gramaticki neispravna, njena upotreba е
veoma
Щ о
З trois cent quinze
EXERCJCES
1.- Est-ce quc tu as des idees pour un cadeau?.-Aucune!
2. Ils ш е donnent les resultats demain. 3. - А qui pen-
sez-vous? А mon copajn Georges. 4. C'est une chose а
laquelle е ne pense jamais. s. Qu'est-ce que vous etes hete!
6. У a-t-il quelque chose que vous voulez?
Notes personnelles:
trois cent seize З
VEZBE
1. - lmate li neke ideje za poklon?- Nikakvu! 2. Dace rni
rezultate sutra. 3. - Na koga mislite? - Na mog prijatelja
г 4. Т о ј е stvar na koju nikad ne mjslim. S. К а о ste
glupi! 6. lma li ю relite?
*****
Popunite praznine
1 . . . . . . . allez-vous voter? - . . . . . . idee.
2
з
Za koga cete da glasate?- Nemam pojma.
. . . . . . parlez-vous avec . . . amis?
о с е т и pricate sa vasim prijateljima?
С е sont des idees .... j'ai ...... .
Т о su ideje о kojima sam с и о
4 C'est е genre de reunion а ........ ј е n' ...... .
ш
Т о ј е vrsta ш ш kojem nikad ne prisusrvujem.
5 Est-ce que vous . . . . \' ......... d'y aller?
Nameravate Ii d1l idete tamo?
Odgovori
1 Pour qui Aucune - 2 De quoi - vos - З - dont - entendu
parler 4 - \aquel\e - assiste - 5 - avez- intention -
Druga faza: Т et unieme
80
317 trois cent dix-sept
М е LE<;ON
L'argot
1 - Oh! а Ш Que с est dur de trouver un
appart!
2 Ј е fais les depuis un
mois etje n'ai rien trouve
З jusqu'a (1) present. Dur, dur!
4 - Qu'est-ce que tu cherches?
- Oh, un grand studio ou un truc (2) comme
З
5 mais touLest vachement cher З Bon,
tu as ton loyer ( 4),
6 mais en plus, il faut payer une caution
7 et si h1 passes par une agence, il faut aussi
compte1· des frais (5) d'agence!
8 J'en ....... ai vu un qui etait chouette (6) mais
ј е n'avais pas assez de fric (7).
PRONONCIA TION
4 ... tryk... 5 ... ... loaje 6 ... kosjo"... 7 ... fre ...
azons... 8 . . . ..
NOTES
(1) jusqu д (do) se korjstj ј za vreme ј za razdaljinu;jusqu д
dix lleures - do 10 satj; jusqu 'au Ь о ш de а rue - do
kraja ulice.
(2) V.t?!- smo upoznaJj е ё ш tntc- srvar. U ovoj lek-
CIJI razgovor dvoje mladih ljudj kojj u govoru
Ы puno е ё ј iz iargona, argoa i1i slenga. U
(podsvesnoj) zeljj da potisnu opste prisutan fonnalizam
u svom jeziku, Francuzi u svakodnevnom govoru dosta
koriste sleng kojj se naravno ne moie uvek odgovarajuce
prevestj na п а jezjk (na primer, un appart- skraeenica с
appartemem- ( l. red) nema direktan ekvjvalent u srpskom
jezik'11). Zeljmo od vas da naucjte da prepoznajete takve
trois cent dix-hujt 318
М PRV LEKCIJA
Zargon (sleng)
1 - О boze! Kako ј е tesko naCi stan!
2 Ј а citam (radim) male oglase vec mesec dana
i nisam rusta nasao
З do sada. Strasno, strasno!
4 - sta traiis?
- О veliku garsonjeru i1i nesto slicno,
5 ali sve е jako skupo. U redu, imas kiriju.
6 ali jos plus treba da ostavis depozit
7 а ako ides preko agencije, treba da racunas
jos i troskove agencije!
8 Video sam jedan koji е Ь о strava, ali nisam
imao dovoljno love.
NOTES (suite)
е ё ј ј izraze. Nakon sto budete kontaktirali sa Francuzirna,
naucieete kad ј kako da ih Ь а kada da ih
Ь Ovo se о е moi.e naucitj iz knjige. Stoga cj-
tajte п а е napomene, driite u5i orvorene i hrabro napred
(ispred ё u slengu nalazi se zvezdica).
(3) •vachemenr, prilog za uveeavanje (kao tres); vachemellf
dur- veoma te5ko, jtd. (vjdeti 75. lekciju, 5. napomenu).
(4) u11 /oyer - kirija; louer - iznajmiti;. п
stanar; ш е voiture de /ocatio11 - vozilo za З
(5) des frais - troskovj; frais Ь - provi-
zija; frais de deplacement - putru troskov1.
(6) *chouette (dosl . sova!) - super, divno, strava, itd.
(7) •ze Jric - lova, kes, itd. Ovo е jedna od najcescih
u slengu za novac.

319 trois ceot dix-oeuf
9 - En plus с е n' est pas le bon moment. П
vaut mieux attendre
10 les grandes vacances, quand tout le
monde s 'en va;
11 et Ј а avec un peu de veine (8), tu
trouveras quelque chose.
12- Oh et puis, j'en___ai marre (9)! Allez, on va
boire un pot (10) et parler d'autre chose.
11 ... ven... 12 ... р о ...
Т (suite)
(8) avoir de а veine- imati sreee; *un veinard- sreekovic;
*Pas de veine!- Nema /s srece!
•••••
EXERCICES
1. П n а jamais dc fric, celui-Ia! 2. Son appart est chouette
mais il cst vachement cher. 3. J'en ai marre d'ecouter la
meme chanson! 4. Bon, tu as ton loyer, mais il а la caution
en plus. 5. ll n'est pas la pour le moment. П est alle boire
un pot avec Jean.
VEZBE
1. Т а ј nikad nema love! 2. Njen 1 njegov stan е strava, ali
ј е skup. З Dosta mi ј е da istu pesmu! 4. U
redu, k:iriju, ali tu е i depozit na sve to. 5. Nije tu
trenumo. ј е na pice sa Zanom.
trois ceot vingt З
9 - nije pravi trenutak. Bolje sacekati
10 odmore kad svi odlaze;
11 i tada Ccl, UZ malo SreCe, naci neSto.
12 - М а dosta mi е toga! Hajde, idemo na pice i
da pricamo о necem drugom.
NOTES (suite)
(9) *en avoir marre (de) - Ь dosta (neeega). ll en а marre
de son travail - Dosta mu ј е njegovog posla. Primetite
da se en uvek koristi u ovom izrazu.
(10) *boire ili prendre и п pot - otici na pice, .Pice.
Sve ove reti u slengu se veoma eesto Ь naro-
cito medu mladlina. (Daeemo vam jo'S nekoliko primera u
110. lekciji).
•••••
Popunite praznine
1
2
11 . . . . . . . . . . . des frais d'agence . . . ... !
Treba uracunati troskove agencije п а sve to!
Vous n'avez pas une autre clef? ..... - la n'est pas а
Da nemate drugi kljuc? Ovaj nije dobar.
З Nous . . . . . . . cet exercice . . . . . . un . . . . .
d' heure.
Radimo ovu ь vec cetvn ш а
4 11 . . . . . • . . . attendre demain pour etre sfu.
Bolje do sacekamo do ш da Ь Ь sigumi.
5 . . . . . . . . . . . s' . . . . е о vacances.
Svi odla.ze п а odmor.
Odgovori
1 - faut compter- en plus 2 Celle - bonne З - faisons - depuis
- quart - 4 - vaut mieux - 5 Tout le monde - е о va.
Druga faza: Т
Щ о о
321 trois cent vingt et un
QUATRE- М е LE<;ON
Un voyage а Beaune
1 - Ј е veux partir е week-end, dit un jour
Madame п а son mari.
2 N' importe ou (1), mais е veux partir!
Ј е п а а п е de Paris!
З п On peut aller а Beaune. Comme
а п п (2) les'""'Hospices,
4 et п pourrons acheter du vin pour
notre cave. Qu'en п
5 - Superbe! Ј е veux partir maintenant! Tout
de suite!
6 - Ne sois З pas hete! Tu sais Ь е п qu'entre
htlit._. heures et neuf'""'heures, c'est l' heure
de pointe,
7 et toutes les routes sont Ь
п un peu,
8 et п partira vers onze heures. Cornme а
п les..._.. embouteillages.
9 - Ou est-cc qu о п va dormir? ( 4) Tes'""'amis
п toujours la-bas?
PRONONCIA TION
... Bon
2 ... namponu .. . З .. . lezospis ... 4 . .. kav ... ko"poDsty 6 ... soa
. . . poanr 8 .. . omburejaf
NOTES
(1) n 'in:porte ј е koristan izraz za "bilo ... "; n 'importe о й
- b1lo 11 'importe quand - bilo kad; n 'importe com-
п - bilo kako; 11 'importe qui - bilo ko; n 'importe quel
ј о ш Ь Ј о kog dana.
trois cent vingt-deux 322
М DRUGA LEKCIJA
Putovanje u Bon
1 - Hocu da otputujem ovog vikenda, kaie
л dana g-da Froman svom muzu.
2 Bilo gde, ali hocu da odem! Dosta mi е
Pariza!
З Р а evo! Mozemo ici u Bon. Tako с е deca
videti "Utocista",
4 а mi cemo moci da kupimo vina za nas
podrum. Sta mislis о tome?
5 - Divno! Hocu sad da krenem! Odmah!
6 - Ne budi glupa. Znas dobro da е izmedu
osam i devet sati spic,
7 i svi putevi su zakrceni. Pricekajmo malo,
8 i krenucemo oko jedanaest sati . Tako cemo
izbeci saobracajne guzve.
9 - Gde cemo spavati? Tvoji prijatelji su jos
uvek ю
NOTES (suite)
N'importe qui peut venir- Bilo ko moze doei. 010isissez
wre carte, n 'importe laquelle - Birajre karru, Ь koju.
(videti lakode 105. lekciju, N-2) .
(2) voir (viderj) u buducem vremenu: е verrai, ru verras, il
verra, nous verrons, vous verrez, ils verrol/1. О п peur у
aller? - On verra. - Moiemo da idemo ramo? - Vide-
temo.
З Ovo ј е Ь 2. lica jednine subjunktiva glagola ё
Korisri se kao imperativ.
(4) dormir znaci spavari, se coucher ici na spavanje, leti;
rme ш а couclrer - spavaca soba.
82
323 trois cent vingt-trois
10 - Non, rnais on choisira un б dans le
guide Micbelin (5),
11 n'importe lequel (6), ils sont tous bonso Et
si о п ne trouve rien а Beaune meme,
12 on ...... ira ailleurs (7)0 Allez! Appelle
les ...... enfants et preparons
10 о о о о о ш
Т (suite)
(5) е guide Michelin - popularan k:oji
nudi pregled zanimJjivih mesta, hotela i ю
*****
EXERCICES
о Ne sois pas si presse! 2. Ћ sais bien que c'est l'heure
de pointeo З On pourra eviter les embouteillages si on part
maintenanto 4. Ј е veux lire un joumalo N'importe lequelo
S. Si on п е trouve rien, on ira aiUeurso
VEZBE
1. Nemoj tako zuriti (ne budi tako u и Ь 2. п dobro
da ј е З Moei cemo da Ь gufve ako sad
krenemoo 4. Hoeu da titam novineo Bilo kojeo 5. Ak:o ne
nademo ici cemo drugdeo
trois cent vingt-quatre 324
10- Ne, ali 6emo izabrati hotel iz vodica
М Ш е
11 Ь koji, svi su dobrio А ako ne nademo
u samom Bonu,
12 i6i cemo drugdeo Hajde! Zovi decu i
spremimo stvario
NOTES (suite)
(6) n'importe lequel - Ь koji, ali n'importe qui- biJo koo
(7} ailleurs - drugde, na drugom mestuo D'ailleursooo (na
poeetku recenice) - UostaJomo о
*****
Popunite praznine
1
2
з
N' о о о о о о о о • о а le о о о о о d'enrrero
Bilo ko ima pravo da udeo
11 en о о о о о marre de Paris, donc il о о • parti . о о о о о о о
Bilo т и ј е dosta Pariza, stoga е otisao drugdeo
Nous о о • о • о о oos arnis et \es eofantS о о о о о о о о
jouero
Videcemo na!e prijatelje, а deca с е moCi da se igrajuo
4 Ј е veux vous voiro Dites-moi uo jouro N' о о о о о о о
Н о с и da vas vidimo Kaiite mi jedan dano В kodo
5 Qu' о о о о о о о о - о о ? - Ne о о о о pas Ь С е
Sta misliS о tome? - Ne budi glup!
Odgovori
1 importc qui - droit - 2 - avait - est - ailleurs З verrons
pourront - 4 - importe quand 5 - en penses tu - sois -
г faza: Т
82
325 trois cent vingt-cinq
QUATRE-VINGT- М З е LE<;ON
Voyage а Beaune (11)
1 А onze ....... heures, Ј а voiture chargee (1)
d'enfants et de valises,
2 Jes Froment partent pour Beaune. А la
porte d'OrJeans (2)
З iJs prennent J'autoroute du Sud. П n'y
pas trop de monde.
4 11 fait._un temps magnifique et tout le
monde est ....... heureux.
5 Ils s'arretent а une station service pour
faire Ј е plein d'essence З et se degourdir
les j ambes.
6 б ils ___ п en Bourgogne.
7 C'est faci Je а reconnaitre а cause des
Ы qui couvrent les collines.
8 1\s prennent Ј а sortie de Beaune et
s'arretent au peage (4).
9 Monsieur Froment cherche sa carte de
credit.
PRONONCIATION
6 . ... burgonj
NOTES
(1) ш - ю napuniti. С е fusil est ш - Ova
puska е napunjena. 1/s onr ш le ш - Natovarili
su kamion.
(2) U Pariz se moie uCi na 22 kapije ili portes. U stvari, 10
su 1 iskljutenja sa k:ruinog obilaznog puta koji
opasuje с е о Pariz, а zove se е boulevard periplli!rique.
trois cent vingt-six 326
М Т Е С А LEKCIJA
Putovanje u Bon П
1 U jedanaest sati, kola natovarenih decom i
koferima,
2 Fromanovi odlaze za Bon. Na Orleanskoj
kapiji
З ukljucuju se na juini autoput. Nema
ljudi .
4 Vreme ј е di vno i svi su srecni.
5 Staju na jednoj benzinskoj pumpi da napune
pun [rezervoar] goriva i da protegnu noge.
6 U skoro stifu u Burgonju.
7 Lako se prepoznaje zbog vinograda koji
pokrivaju brezuljke.
8 Iskljucuju se na izlazu za Bon i zaustavljaju
se na naplatnoj rampi.
9 G-clin Froman trazi svoju kreditnu karticu.
Т (suite)
(3) Budite pafJjivi na Ь pumpama u Francuskoj!
/'essence (m.) - Ь а gas oil ili gazole ј е dizel.
Ljudirna se desava da pomesaju - ali samo jednom! U
5. redu vidimo k.ako da trai.imo da а т napune pun
rezervoar, faire le plein. Vecina pumpi su samousluzne,
ali ako ima radnik, tra.Zite samo Le plein, s'il vous plalt.
le perrole- nafta, petrolej; l'huile- ulje (za kola, kuvanje,
itd.).
(4) Ш peage е i putarina ј naplatna rampa; lln а peage
- most preko koga se naplacuje putarina; payer 1111 peage
- platiti putarinu.
Щ о
327 trois cent
10 L'ayant trouvee (5), il paie,
11 et la famille continue son chemin (6) vers
le centre-ville.
Т (suite)
(5) ayanr)e partic.ip prezenta glagola avoir. Korisri se u parti-
Cipsldm е ё е ш с а а Ayanr un е и d'argenr, il est alle au
resraura!ll - ј е imao malo para, э ј е u restoran;
Ayant demande а и policier; il а conti11ue son chemin
- policajca, n.astavio е put. (Za kratko п
о slaganju participa perfekta, pogledajte 84. lekciju).
•••••
EXERCICES
1. Ayant fait un peu de chemin, iJ s'est arrete. 2. Elle s'en
va demain pour Ј а Bourgogne. З 11 est tres facile а recon-
naitre. 4. On а passe dix minutes а chercher Ј а sortie. 5. I1
n'y trop de monde а cette heure. 6. Le plein, s' il
vous pJa1t.
i/.. б А
VEZBE
1. Nak:on ј е deo puta, stao е 2. Sutra odlazi za
Burgonju. З Njega е vrlo lak:o prepoznati. 4. Proveli smo
deset minuta u traienju izlaza. 5. Nikad е т а puno sveta u
ovo vreme. 6. Do vrha, molim Vas.
-
trois cent vingt-huit 328
10
11
Nasavsi е on placa,
i porodica nastavlja svoj put prema centru
grada.
NOTES (suite)
(6) un clremi11 - put, drum, Staza. Tous les clremins menellf
а Rome - Svi putevi vode u Rim. Ј е vais lui demander
е clremi11 - Pitacu ga za put. С е clremi11 me11e а а gare
- Ovaj put vodi na fel. stanicu. Nous sommes sur е Ь о п
clremin - Na dobrom smo putu; е chemin de е г - fele-
pruga; Ovu ree sreeemo u nazivima nacionalnih
preduzeea Francuske (SNCF), В В
i (CFF) .
е chemi11 - (dacki put): najduii moguc put
okolo! Deso/e pour о п retard - j'ai pris le chemi11 des
ecolieJ·s.
*****
Popunite praznine
1 Ј е vais . . . ..... . . .
Protegnucu noge.
2 Nous nous .......... avant d' ...... .
ю se pre nego sto ю
з J'ai . . . . . dix. ans а . . . . . . . . . . pour lui.
Proveo sam deset godina radeci za njega.
4 ...... - .... m'indiquer е ...... pour Ј е
...... - ..... ?
Motere li da mi polwi.ete put za centar grada?
5 11 а cherche . . . . . . . . . . ...... L' . . . . . . ...... ,
il а р а у е ....... .
Potratio е svoju kreditnu kanicu. NaJavfi е plario е
putarinu.
Odgovori
1 - me degourdir les jambes 2 - arreterons - arriver 3 - passe
- travailler - 4 Pouvez-vous - chemin - centre-ville 5 - sa carte
de credit - ayant trouvee - е peage.
Druga faza: Т

329 trois cent vingt-neuf
Т Т М е LE<;ON
REVISION Е Т NOTES
1. Mesto zamenica u recenici: Trebalo Ь da vec znamo
da dolaze ispred glagola (Jl т е parle, k_ lui
donne, 1td.), osim kada se koristi imperativ (donnez-moi,
Ш itd. ) . Ali sta se desava kada imamo sloze-
niju recenicu sa vise razJicitih zamenica?
Subjekat Indirektni Direktni lndirektni
objekat objekat objekat
ј е т е
tu te le lui glagol Ш
il 1 elle se la pomocni
nous nous
glagol
vous vous les leur
ils 1 elles
Nije tako strasno kako izgleda!
Ako upamtite ovu tabelu, uvek cete znati kojim redom
dolaze zamenice. Na primer Ј а sam mu to dao" treba da
redom: subjekat + direktni objekat +
ш ObJekat + pomocni glagol: Ј е le lui ai donne.
Ona mi ј е to rekla: Elle т е l'a dit.
Hocete li а т ih poslati?: Voulez-vous nous les envoyer?
Pogledajte tabelu i proverite.
Ovakva "mentalna gimnastika" zahteva malo vremena
da Ь е naucila, ali ako se zaista potrudite, uskoro cete
shvatJ.tJ da urnete da forrnirate recenice automatski - i
tacno. Ь moiemo da prosirimo dodavanjem у i en.
Pogledajte 88. lekciju).
Skre_nuli sm? vam da se oblik participa perfekta
u nekim Osnovno pravilo koje upravlja
Ш promenama е
а glagoli koji se menjaju sa etre particip slazu sa subje-
ktom,
Ь glagoli koji se menjaju sa avoir particip slaiu sa dire-
ktnim objektom.
trois cent trente 330
Za sada treba samo da zapamtite pravilo. Jos ne zelimo
da vas suvise opteretimo; а buduci da se u najvecem broju
slucajeva izgovor participa ne menja, ovo slaganje ni ne
treba da nas za sada brine.
2. Quand il viendra, ј е vous le dirai - Kad dode 1 bude
dosao, reCi cu vam. U ovakvim konstrukcijama, francusk:i
jezik stavlja о Ь а glagola u buduce vreme (sto е i logicno
posto radnje tek treba da se izvrse!). Tako posle veznika
quand (lorsque) i des que (aussitot que) , glagoJi koji slede
su u buducem vremenu.
Des que le courrier arrivera, е vous l 'apporterai - Cim
posta stigne 1 bude stigla, donecu vam е
(Obratite paznju na mesto zamenica).
Quand vous l'aurez lu, donnez-le moi - К а ga budete pro-
citali, dajte rni ga.
Sposobnost da manipulisete automatski ovakvim konstru-
kcijama е pitanje refleksa - а to zahteva vezbu. Zapamtite
jednu ili dve reeenice modele i pokusajte da izrnislite nove,
kratke, sa novim glagolima. Bicete iznenadeni kako vam to
brzo i lako polazi za rukom.
З Nekoliko glagola u francuskom jeziku potpuno menjaju
znacenje kad su povratni. Ovde vam dajemo sest Ь
Da Ь Ь lakSe zapamtili, rnislite na ree OBRADA (sasta-
vljena od poeetnih slova svakog glagola):
Occuper - zauzeti
Battre - udariti, pobediti
Rappeler - podsetiti
Aller - ici
Demander - zahtevati
Attend1·e - cekati
s'occuper (de) - baviti se
se battre - tuCi se
se rappeler - setiti se
s е п aller- otici
se demander - pitati se.
s 'attendl-e а - ocekivati
Evo nekoliko primera:
/l est alle е п Espagne - ISao ј е u Spaniju.
Ils s'en vont е п vacances - Oni odlaze na odmor.
Щ о о
331 trois cent trente et un
La France а battu La Suisse - Francuska е pobedila Svaj-
carsku.
Les supporters se sont battus - Navijaci su se potuldi.
Rappelez-moi vorre п о т Н me na Vase ime.
Elle п е se rappelle pas cerze histoire - Ona se ne seca te
price.
Naravno da ima jos ovakvih glagola, ali za sada ј е ovo
sasvim dovoljno.
4. Naucili smo kako da Ь zamenice quel,
quelle, itd.
А sada pogledajte sledece "slozene relativne zamenice":
lequel Laquelle (lesquels, Lesquelles)
Laquelle de ces deux disquettes? - К о ј и od ove dve diskete?
Lesquelles de ces cartes de credit .. . ? - К о ј е od ovih kre-
ditnih kartica ... ?
Ove relativne zamecice mozemo da koristimo i u potvrdnim
reeenicama:
И п homme avec Lequel е travaille - Jedan covek sa kojim
radim.
Une sociere dans laquelle il des actions - Firma u kojoj
ima akcije.
Ako glagol koji koristimo ide sa predlogom а (penser а
koristimo sledece oblike:
auquel а laquelle (auxquels, auxquelles)
C'est une solution а laquellej 'ai deja pense- Т о ј е rese-
nje na koje sam vec mislio.
Ponekad nalazimo duquel, de laquelle (desquels, desquelles)
- od kojeg, od koga ... - ali se cesce Ь oblik dont
ili de qui:
trois cent trente-deux 332
C'est un homme duquel о п dit du Ь
С est un homme dont о п dit du Ы е п
C'est un h.omme de qui о п dit du Ь
Т о ј е covek
о kome se
dobro prica.
Ne zelimo da vas zatrpavamo detaljima vee da vam pokaie-
mo kako, ovladavsi jednim jednostavnim pravilom, moiete
da razumete i manipuli5ete sloienijim Ь Zapamtite da
postoji ogromna razlika izmedu "kompleksnog (slozenog)" i
"komplikovanog".
Druga faza: Trente-cinquieme

333 trois cent trente-trois
QUA Е М е LE<;ON
Une visite а Beaune (fm)
1 Les Froment л а Beaune а
trois ...... heures dix,
2 et ils se sont precipites (1) pour visiter
les ...... Hospices.
З Ces bltiments, aux toits polychromes (2),
du quinzieme siecle;
4 1ls sont toujours habites З
mais ...... aujourd'hui il n'y а ni malades ni
mendiants (4),
5 seulement des personnes du troisieme age
(5).
6 Une fois la visite finie, ils se sont rendus
dans ...... une cave
7 pour deguster du vin et pour en___acheter.
8 - Qu'est-ce que tu penses de celui-ci?
- Т est franchement mauvais.
PRONONCIA TION
З ... toa polik:rom dat... 8 ... ...
NOTES
(1) Ј е suis presse - Zurim; ё - Poiurite! se
precipiter- poturiti, se, pohitati, baciti se ...
Elle s 'est precipiu!e dans ses bras - Bacila mu se u naru-
tje. (Obrat1te painju na slaganje participa sa subjektom i/s.)
(2) La jille aux cfle,•eu.x Ы - devojka plave kose; а и а
а u ovom slutaju oznatavaju fizicku pripadnost.
(polihroman ј е pridev kojim se opisuju k:rovovi koji se
ю vide.ti u Burgonji, а grade se od crvenog, zelenog
1 crepa Ь о Ј е zlata.)
trois cent trente-quatre 334
М Р Е Т А LEKCIJA
Poseta Bonu (kraj)
1 Fromanovi su stigli u Bon u tri i deset,
2 1 pozurili su da vide "Utoeista".
З Т е zgrade, sa polihromnim krovovima,
datiraju iz 15. veka;
4 jos uvek su naseljene, ali danas nema ni
bolesnih ni prosjaka,
5 samo osoba treceg doba.
6 Р о zavrsenoj poseti, obreli su se u jednom
podrumu
7 da probaju vina i da ga kupe.
8 - Sta mislis о ovom?
- Skroz (iskreno) ј е lose.
NOTES (suite)
(3) Ь Ziveti, stanovati; une maisonllahitee- naseljena
kuta; ш е mnison Ь - nenaseljena kuea; 1m Ь
- stanovnik.
(4) Ј е n 'ai ni щ ni amis- Nemam ni novca ni prijatelja.
11 ne е ш ni mnnger ni Ь - Ne feli ni da jede ni da
pije. Vous pouvez prendre soit du cuir soit du т
- Mozete uzeti Ь koZni bilo plasticni. Ј е peux и voir
soit aujourd'lmi, soit ё - Mogu vas videti Ш
danas ili prekosutra. (koristi se i ou ... о и umesto soit ...
soi1), ou du cuir и du plastique- ili od kofe ili od plastike.
(5) le ti'Oi$'ielne tige е eufetnizam za pojam "starije о о Ь е
Щ о
335 trois ceut trcnte<inq
9 - Et celui-la n'est pas fameux (6) non plus.
- Et е б (7)?
10 - Beurk! C'est le pire de tous!
- Moi, е trouve qu'il n'est pas mauvais.
11 - D'accord. Commande-le toi-meme et moi
[N-1), е le paierai (8).
12 Apres ceLepisode hautement culturel,
Monsieur Froment а decide
13 de chercher un б sympathique
pour у coucher.
14 Mais, n'ayant rien trouve ni Beaune, ni
dans les......,environs,
15 ils sont repartis pour Paris а huit'-' heures.
10 ... pjr ... tus 13 ... sa"patik ...
NOTES (suite)
(6) fame,u.x а ј prj .. ш obracanju "prvoklasan".
.. , "SJaJan . Il esc fameux, ton vin!- ti ј е
щ о pas fameux - ne bas nesto, ili za osobu nije Ь
sta. Ј е pas fameux е п maths - Nisam 'oogzna sta u
matematJCJ.
(7) la core - obala; lA Cote d'lvoire - Obala
s.e sre6e u ш vina, ј iz kog
kraJa *: Le Cores-de-Nuus, Le COtes-de-Beatme,
itd. (Da Ь vjdeli kako akcenat ш ј na izgovor vratite
se na 74. lekcjju, 6. red ј poslusajte La core [kot] .
•••••
EXERCICES
1. - Ј 'habite а Paris. - Paris meme ou Jes environs?
2. - C'est un bourgogne ou un bordeaux? - Ni J'un ni
J'autre. З С е roman est franchement mauvais. - Celui-ci
est pire. 4. Regarde! La-bas, c'est Ј е president Jui -meme!
5. Une fois Ј е repas fini, iJ est reparti chez Jui. 6. Beurk!
Pas fameux, ton vin!
9 - А i ovo nije sjajno.
- А ovaj Kot de Bon?
trois cent trente-six 336
10 - Bljak! Т о ј е najgore od svih!
- Ј а ј а mislim da nije lose.
11 - U redu. Naruci ga sarna, а ј а С и ga platiti.
12 Posle ove izrazito k:ulturne scene, g-din
Froman е odlucio
13 da pot:raZi jedan mali simpaticni hotel za
spavanje.
14 Ali, ne nasavsi nista ni u Bonu ni u okolini,
15 krenuli su za Pariz u osam sati.
NOTES (suite)
А sada poslusajte izgovor а core sa cirkumfleksom. Tre-
bace vam malo Ь alj с е з uvo - ј u ovom
vase nepce - uskoro da oseea razlik.u).
* rod se meoja posto ј е le vin и roda. К а а se
Bourgogne ј Bordeaux odnose na Ь se vclikim
slovom, а malirn kada se radi о vinima (vjdeti 1. lekcjju,
N-2).
(8) р а у е г que/que chose - platiti ne5to; р а у е г quelqu 'un -
Ш п Pjse se е paie, щ paies, il paie, ils paient,
iJj ј е р а у е щ payes, il а у е ils payenr (nous payons ј
vous payez su jedine mogucnosti za ova dva lica mnozine).
Ovo vazj ј za druge glagole kojj se з na -ayer kao
blgayer- mucati, г а у е г precrtari.
*****
VEZBE
1. - Zivim u Parizu. - В а u Parizu ili okolini? 2. - Т о
ј е burgundac ili bordo? - Ni jedan ni drugi. З - Ovaj
roman е skroz Ј о - Ovaj е gori. 4. Gledaj! Tamo е sam
predsednik! 5. Р о г jelu, otisao е kuci. 6. BJjak!
Nije bogzna [to] tvoje vino!
Щ о
З З trois cent trente-sept
**********************************************
QUATRE- М е LE<;ON
А l'ecole primaire
1 L'institutrice (1) s'adresse а ses eleves а
la fin de la leyon:
2- Eh bien, les ....... enfants, е vous ....... ai appris
les temps (2) de tous les verbes.
З Vous connaissez le present, le passe, Ј е
ш et l'imparfait.
4 Ј espere que vous..__.avez Ь compris?
Voyons ...
PRONONCIA
2 ... tu ...
г cent trente-huit З З
Popunite praznine
1 . . ma femme moi pourrons venir.
Ni moja f.ena ni а necemo moci doCi.
2 n les . . . . . . . . . d' . . . . . . . . avec deux mois
de retard.
О п ih placa, oblcno, sa dva meseca kaJnjenja.
З Elle s'. . . . . . . . . . . . . pour Ј е voir.
Pohrlila е da ga vidi.
4 Les Hospices accueillaient . . . . des mendiants
des ....... .
Utocista su prihvatala bllo prosjake bllo bolesne.
5 lls . . . . . 'oot dit . . . - . . . . . .
Rekli su п а т to oni sami.
г
1 Ni - ni - ne - 2 - paie 1 paye-comme - habitude - З - est
precipitee - 4 - soit- soit- malades 5 - nous 1'- eux-memes.
Druga faza: Ћ
**********************************************
М SESTA LEKCIJA
U osnovnoj skoli
1 Uciteljica se obraca svojim dacima na k:raju
casa:
2- Р а dobro deco, naucila sam vas vremena
svih glagola.
3 Poznajete prezent, perfekat, futur i
imperfekat.
4 Nadam se da ste dobro razumeli? Da
vidimo ...
NOTES
(1) un instituteur и п е institutrice) radi u une с о е primaire
- З SkOJa; U/1 e/eve - dak; l/11 /yceen (-eenne)
- sredojoskoJac, gimnazijaJac (videti 110. lekciju).
(2) un temps u gramatici predstavlja glagolsko vreme.
Щ о
339 trois cent п
5 С ћ о е si е te dis Ј е me suis lave, tu t'es
Jave, iJ s'est Jave,
6 nous nous sommes laves, vous vous'-'etes
Javes, iJs se sont laves", qu'est-ce que
c'est?
7- Ben, Mademoiselle, c'est dimancbe!
*****
8 - Passons ...... a autre chose. Benolt,
nous ...... avons parle de sens З civique et
de Ј ecologie.
9 AJors, qu'est-ce qu'on fait d'une voiture
qui est trop vieille,
10 qui est rouillee et donLon ne veut plus?
11- On Ј а vend а mon pere, mademoiselle! (4)
*****
12 - Ale! Qu'est-ce que j'ai mal au genou! dit
Ј е cancre.
13 - Un peu de migraine, е suppose?- dit son
professeur.
8 ... sons... 10 ... ruje... 13 ... migren ...
NOTES (suite)
З е sens [ so"s] - smisao, pravac, smer; 1/ n а pas le sens
de 1 'lrumour - Nema smisao za humor; une rue sens
ш jednosmerna uJica.
•••••
EXERCICES
1. Passons autre chose, si vous voulez bien. 2.- Quel jour
sommes-nous? - C'est mardi. З Qu'est-ce que j'ai mal а
Ј а tete! 4. Ј е me suis adresse au bureau de renseignements.
S. Qu'est-ce qu'on fait de с е vieux Ы
trois cent quarante 340
5 К Ј о е ako ti ka.Zem: Ј а sam se ok:upao, ti si
se ok:upao, on se okupao,
6 mj smo se okupali, vi ste se ok:upali, oni su
se ok:upali"; sta ј е to?
7 - Р а gospodice, to ј е nedelja!
*****
8 - ш na nesto drugo. Benoa, govorili
smo о gradanskom oseeanju i о ekologUi.
9 Onda, sta se raili sa kolima koja su suvise
stara,
10 koja su zardala i koja Ш о ne zeli?
11 - Prodaju ih mom ocu, gospodice!
*****
12- Ј о ј Sto me boli koleno! ka.Ze los ucenik.
13 - Blaga migrena, pretpostavljam? - kaze
nastavnik.
NOTES (suite)
(4) Obratite pafoju kako smo preveli п u ovom Ovde
se ova zameoica odnosi na ljude uopste i stoga ј е prevo-
dimo U 3. licu mnozine; jos jedao primer koliko se н О
koristi u svakodnevnom francuskom jeziku .
• ••••
VEZBE
1. Predimo na nesto drugo, ako zelite. 2. - Koji е danas
dan? - Utorak е З Kako me boli glava! 4. Obratio sam
se uredu za obavestenja. 5. Sta da radimo sa ovim starim
komadom namestaja?
86
341 trois cent quarante et un
********************************************
М е LE<;ON
Faites attention а "faire"
1 Voici quelques._..exemples de l'emploi du
verbe "faire":
2 - Il fait bon ici. П ne fait ni trop chaud ni
trop froid.
З - Ј е crois que е vais faire une petite sieste.
4 - Excusez-moi de vous faire attendre.
5- Si ј е rentre trop tard, mes enfants vont
faire des ....... histoires.
6- Ne fais pas l'idiot! Tu m'as fait peur avec
tes ь
--
trois cent quarante-deux 342
Popunite praznine
1 Qu'est-ce qu' .. dit .. quand .. est
ma\heureux?
Sta se л п а francuskom kad е neko nesrecan?
2 Elle . . . ' . explique, mais е n'ai pas . . . . compris.
О п а mi е to objasnila, ali nisam dobro г а и т е о
3 Une voiture quj est vieille et . . . . . . ne veut
К о а koja su stara i koja vise niko ne ieli.
4 ll . . . . . ' а appris la semaine demiere.
О п nas е о с т е obavestio proSle nedelje.
5 Nous en . . . . . . . . . l'annee prochaine.
Pritacemo о tome sledece godine.
Odgovori
Ј - on - en - on - 2 - me l'a - bien - 3 - dont on - plus 4 - nous
1' - S- parlerons - .
Druga faza: Т
********************************************
М М LEKCIJA
Obratite painju na "faire"
1 Evo nekoliko primera upotrebe glagola
"faire":
2 - Lepo е ovde. Nije ni suviSe toplo ni
hladno.
З - Mislim da cu malo da odremam.
4 - Izvinite ste ш е cekali.
5 - Ako se vratim kasno, deca с е praviti
Ь
6- Ne pravi se Ь Uplasio si т е sa svojim
glupostima.
Щ о
343 trois cent quarante-trois
7 - Le fromage n' etait pas ........ assez "fait"; en
revanche (1), le poisson 1 'etait trop.
8- J'ai fait une gaffe monumentale! Ј е
croyais quc c'etait sa femme!
9 - С е Ы faisait deux mille au marche.
Ј е l'ai р а у е mille.
- On vous ........ a refait (2)!
10- Si tu leur telephones maintenant, tu feras
d'une pierre deux coups.
11 Ь ne fait pas le moine.
12 - 11 а gagne au Loto mais il а perdu son
ticket. Faut le faire (3)!
PRONONCIATION
7 ... revo"s... 10 ... ku 11 ... Ь ... ю
NOTES
(1) en revanche - nasuprot tome, s druge strane.
1/11 'es1 pa.t 11·es Ь е а и mais а с щ il es1 tt·es intelligenl
- Nije baS Ј е р ali, nasuprot tome, veoma ј е pametan.
Nous е sommes pa.t р о ш /'idee, mais е п щ nous
е а cri1iquo11S pas - Nismo za ru ideju, ali, s druge stra-
ne, ne kritikujemo ј е par comre se Ы mnogo
nego en revanclle, aJi ga turisti gledaju sa neodo-
bravanjem.
(2) Evo jos jednog idiomatskog izraza. О п vous е и - Pre51i
su vas!
•••••
EXERCICES
1. П а fait d'une picrre deux coups. 2. Ј е crois qu'iJ fait une
sieste. З Excuse-nous dc te faire attendre. 4. Quelle gaffe!
Tu ne fais qt1e dcs bctises! 5. Combien fait с е Ь 6.
On t'a eu, mon pauvrc ami.
trois cent quarante-quatre 344
7 - Sir nije Ь о dovoljno "zreo .. ; nasuprot tome,
Ь ј е Ь i suvise.
8 - Napravio sam ogromnu (monumentalnu)
nesmotrenost! Mislio sam da е to njegova
zena!
9 - Ova slika ј е kostala 2.000 na trzistu. Platio
sam е 1.000.
- Presli su Vas!
10 - Ako im sada з Ь dve muve
jednim udarcem (napravices jednim kamenom
dva udarca).
11 Odelo ne cini coveka (kaludera).
12 - Ь ј е п а lotou, ali е Ь tiket! Treba
to umeti!
Т (suite)
(3) Ovo е uzvik iznenadenja. Treba i to znati 1 umeti! More
da se koristi u pezorativnom znacenju kao ovde, ili kao
kompliment. Elle parle quatre langues couranvnent. а ш
е faire! - Ona govori tecno cetiri jezika. Treba to znati!
VEZBE
1. Ь ј е dve muve jednim udarcem. 2. М da drema.
З lzvini si nas cekao. 4. К nesmotrenost! Samo
gluposti! 5. Koliko ta slika? 6. Presli su te,
jadru moj prijatelju.
87
345 trois cent quarante-cinq
Popunite praznine
1
2
3
4
11 . . . . . . . tres chaud en lnde.
В ј е preroplo и lndiji.
11 • ' ..... peur!
UplaJio т е ј е
On . . . . . . . une petite
М а о cemo se proserati.
lls . . . . . . . . quatre fois. . . . . . . . .... !
Pobedili su teriri ш а Treba ro moCi!
**********************************************
М е LE<;ON
Le petit ecran (1)
1 De pJus en plus, la television prend ....
place majeure п notre vie, qu'on le
veuilJe ou п о п (2).
2 Les teJeviseurs (3) п partout: presque
tous Jes foyers en [N-2] possedent au
moins п
3 et Ј е п de cha\nes ш
d'annee е п annee: avec le cable et е
satellite, on peuL.en recevoir jusqu'a
deux ou trois cents.
PRONONCIA
1 ... vcej ... 2 ... foaje ... 3 ... Ь ... satelit ...
Т
(1) Pogledajte .Wu napomenu о metonimiji u 38. lekciji, 1.
napomena; е perit е с г а п - mali ekran odnosno televizija.
5 1\s . ' о п ....
Cekao sam ih.
trois cent quarante-six 346
6 С е n'est pas tres grand mais . . . ....... c'est tres
solide.
Т о nije narolito veliko, ali е nasuprot rome, veoma jako.
Odgovori
1 - faisait 2 - m'a fait-3 - va faire - promenade 4 - ont gagne
Faut le faire 5 - т fait attendre 6 - en л
Druga faza: Trente-huitieme
**********************************************
М О М А LEKCIJA
Mali ekran
1 Sve vi§e i vi§e, televizija zauzima vazno
mesto и nasem zivotu, hteli mi to ili ne.
2 Televizori su svuda; skoro svako
domacinstvo poseduje barem jedan,
З а broj prograrna se povecava iz godine u
godinu; uz Ь i satelit, mozemo da
hvatamo (primimo) do dve, tri stotine.
NOTES (suite)
(2) veuille е subjunktiv od vouloir. К cemo se detaljnije
pozabaviti subjunktivom. Za sada zapamtite i.zraz qu'onle
veuille ou nan - hteo 1 hteli to ili ne. 11 sera е т Ь а и с е
qu о п le veuille ou п о п - Zaposliee se, hteli to ili ne.
Obratite posebnu painju п а izgovor.
(3) le reliviseur (nerna skracenicu) uvek znaci т prijemnik.
Mada se а relivision (i skracenica а rete) odnose na sam
medij, ponekad, ali retko se odnose i na л Kon-
tekst uvek razjasni stvari.
88
347 trois cent quarante-sept
4 En France, la "teJe" - comme on dit - est
financee en partie par la Ь ( 4),
5 et dans le cas des chaines publiques, par
Ј а redevance audiovisuelle.
6 С б е (5) emissions, il у en ....... a pour tous
les gouts.
7 Une soiree typique commencera avec un
jeu et une serie, suivis du journal et de Ј а
meteo (6).
8 On._enchaine avec un divertissement ou
un teJefilm - ou peut-....... etre une soiree
thematique.
9 Certaines chaines proposent des films
inedits (7) а la television, qu'on
peuLachetcr Ј а seance avec une
telecommande.
10 Mais ....... il у а ceux qui ne supportent pas
(8) le petiLecran.
4 .. . tele ... 6 ... gu ... 8 ... tematjk ... 9 ... jnedj ...
NOTES (suite)
(4) la Ы se skracuje na la pub u svakodnevnom
govoru) ј т а dva prevoda na srpsld jezik: и ј
Roc koja ј е veoma u modi la ш
znacj .,odnosj sa javnoscu"' с ј ј ј ј е cilj u stvari reklami-
ranje (neke т neke о о Ь е jtd).
(5) le c6te - srrana; Du c6te droit, la Tour Eijfel, du core
gauclle, le Trocadero - Sa desne strane, Ajfelova kula,
sa leve strane, Trokadero. U 6. redu, rec core se korjstj
т Ь е ј znacj .,Sto se tice ... ". L 'h6tel est
u·es sympa. Cote cuisine, с 'est supet·be. - Hotel е super.
Sto se tjce hrane (kuhjnje), djvna ј е U ovalcvjm kon-
strukcjjama. c6te se uvek korjsti na poeetku recenice.
trois cent quarante-huit 348
4 U Francuskoj, "teve", kako se naziva, se
finansira delom od reklama,
5 а u slucaju drzavnih programa, pretplatom.
6 Sto se tice emisija, ima ih za sve ukuse.
7 Tipicno vece е е poceti nekom igrom i
serijom, pracenim dnevnikom i vremenskom
prognozom.
8 Nadovezuje se neki zabavni program ili tv
film - ш mozda neko tematsko vece.
9 Neld programi nude filmove koji nisu
prikazivani na televiziji, koji se mogu kupiti
daljinskim upravljacem.
10 Ali ima i onih koj i ne podnose mali ekran.
NOTES (suite)
(6) Dve imenice koje se skracuju: Le journal televise
п se sk:racuje na le rre Zi-te]) ш se sreee kao le
joumal - dnevnik. Iza dnevnika stedj vremenska
prognoza - le bulletin meteorologique, koja se skracuje na
la meteo. Primetite promenu u rodu jer е meteo sk:raee-
nica od la meteorologie. Vidite kako ј е vafno znatj rod
jmenica?!
(7) inidit doslovno "neobjavljen.. od glagola editer,
objavjti, izdati (lm iditeur = izdavac). К а о sto yjdite rnof.e
se korjstjti i u sjrem srnislu, kao ovde, unfilm inedit а а
Ш - film kojj nije Ь о л na televizijj. А u jos
sirem kontekstu, oznac.ava sve ю ј е novo, originalno: и п
spectacle inidit - nevidena predstava.
(8) Pored osnovnog znacenja glagola supporter - podriavati,
ovaj glagol takode ј "podnositi ... U ovom znacenju
se sreee u negativnom Ь Ј е п е peta pas
supporter ... - Ne mogu da podnesem ... jlj Ј е ne supporte
pas ... Ј е n 'irai jamais en Egypte. Ј е п е supporte pos а
cllaleur - Njkad neeu jCi u Egipat. Ne podnosjm vrucjnu.
88
349 t rois ceot quarante-neuf
11 Comme cette femme qui confi e а
son-....amie: Mon fils regarde tellement а
tele
12 que si tu lui dis: Viens regarder с е
magnifique coucher de soleil,
13 il te demande: C'est sur quelle chaine?
11 ... ko
0
fi ... tis... 12 ... ku5e d solej ...
•••••
EXERCISES
1. lnutile de discuter. ll viendra qu'on le veuille ou non.
2. Viens vite regarder cette emission! C'est hilarant. 3. Ј е
veux regarder la mcteo. C'est sur quelle chaine? 4. Son
livre est inedit en France. 5. Ј е ne supporte pas la tele.
11: Ш
LA ђ
VEZBE
1. Nema svrhe raspravljati se. On с е doei hteti to ili ne.
2. Dodi brzo da gledas ovu emisUu! Smesna е З Hoeu
da gledam vremensku prognozu. Na kom ј е programu?
4. Njena 1 njegova knjiga nije objavljena и Francuskoj. 5.
Ne podnosim televiziju.
-
11
12
13
trois cent cinquante 350
К а о ona zena koja se poverava prijateljici:
М о ј sin toliko gleda TV
da ako mu ka:Zes: "Dodi da gledas ovaj divni
zalazak sunca",
on te pita: "Na kom programu?"
*****
Popunite praznine
1 Les . . . . . . . . . . . sont partout. Tous Jes foyers ..
. . . . . . . . . au moins un.
2
Televizori su svuda. Sva т poseduju Ь а ј е л п
Comblen de cbaines? . . . . . . . . . . . . . . . . vingt.
Koliko p1·ograma? Mi mof.emo da ю (primamo)
dvadeset.
3 L'hoteJ est . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c'est
Ь
Hotel е super. Sto se tice п (kuhinje), divna е
4 Le oombre de visiteurs . . . . . . . . . . . . . . . . .. ....
Broj posetilaca se povetava iz godine и godinu.
5 La teJevision, . . . . ". . .. " . . . . . . . . . . est
financee par Ј а Ь
Televizija ili 7V. kako se naziva, se finansira od reklamtl.
Odgovori
1 - teJeviseurs- en possedent - 2-On peut en recevoir - 3 - tres
sympa. С б е cuisine - 4 - augmente d'annee en annee 5- ou Ј а
teJe", comme on dit -
Druga faza: Т
Щ о
351 trois cent cinquante et un
QUATRE- М е
1
2
з
4
5
6
7
8
9
Le Tour de Fraoce
Cette ceJebre course cycliste beaucoup
change depuis sa creation en miJ neuf
cent trois.
А cette epoque, le Tour ne comptait que

tandis qu'aujourd'hui, il en compte plus
de vingt.
Et aussi, а son._.origine, Ј е Tour ne quittait
pas Ј а France, aJors que
de nos jours, Jes coureurs se rendent._.en
Espagne, en Belgique, aux Pays-Bas (1) ...
L'annee derniere, cent cinquante
participants, venus de partout (2), ont couru.
Le Belge, Robet, а porte le maillot jaune
З pendant trois jours de suite,
et е щ Moutet l'a porte pendant
quinze jours (4).
I1 ne Ј а perdu qu'une fois, lors d'(S) une
etape contre la montre.
PRONONCIA
1 ... k.reasjon... 2 ... sizetap З ... toncl.i... 5 ... pei Ь а 7 ...
majo. .. 9 ... lor ...
NOTES
{1) е se en ltalie, en Pologne {u Italiji, 1;1 Poljskoj) itd.,
aux Pays-Bas (u Holandiji), aux Etats-Unis, itd.,
Jer su ove dve poslednje imenice u mnotini {kao Sejseli
- les Seycltelles, Ь les Ь itd.)
(2) р а п о ш - svugde, svuda. ll а des ajfiches ш - Pla-
kati su svuda; des musicieiiS venus de а г о Ш - muzicari
1
2
з
4
5
6
7
8
9
trois cent cinquante-deux 352
М DEVETA LEKCUA
"Tur de Frans"
Ova cuvena Ь trka se mnogo
promenila od svog postanka 1903. godine.
U to vreme, "Tur" se sastojao Ь о ј а о od
samo sest etapa,
dok danas, broji viSe od dvadeset.
1 takode, u pocetku (poreklu), "Tur" nije
napustao Francusku, dok
ctanas (za nasih ctana) trkaci idu u Spaniju,
Belgiju, Holandiju ...
Prosle godine, 150 ucesnika doslih sa svih
strana, su se trkali.
Belgijanac Robe, ј е nosio :Zutu majicu tokom
tri uzastopna dana
а Francuz Mute ju е nosio tokom petnaest
dana.
Izgublo ju е samo jednom, tokom jedne etape
protiv sata (sa ogranieenim vremenom).
NOTES (suite)
koji su dosLi sa svih strana; IIUI/e part - n.igde. Ј е n е п ai
rrouve nulle part - Nisam n.igde п а а о
{3) un maillot de а л - kupaCi kostim; е mail/ot а ш е (zuta
rnajica) ј е majica koju oosi vodeei trkac svake etape Т и г
de ш
(4) quinzejours ili ш е п џ dve nedelje, petnaest dana.
{5) О Г de, pendam- tokom. Lors d'un sejour OILX Erats-Unis
= Pendam un sejour QILX Etats-Unis - Tokom Ь u
SAD; lors de е mnogo formaln.ije od pendam.
Щ о
353 т cent ci.nquante-trois
10 La demiere etape - l'entree triomphale
dans Paris - etait passionnante:
11 Le Fran9ais et le Belge se sont dispute (6)
la prerniere place pendant douze kilometres,
12 puis le Fran9ais а creve (7) et dfi s'arreter.
13 о Љ pourquoi le Tour de France а ete
gagne р а г un etranger.
Т (suite)
(6) se dispurer - prepirati se, svadati se; Les deux chaJJjfeurs
se som dispures - Dva su se svadala. Medutim,
kada ima uz е Ь е direktan objekat, znaeenje se menja
- Ь se (oko, za). 1/s se sont dispute а premiere а с е
- В su se za prvo mesto.
EXERCICES
1. 11 vient dc rentrer d' un sejour aux Pays-Bas et il est
crevc. 2. lls ont du vendre leur voiture. З U а porte le
maillot jaune pendant quinze jours de swte. 4. Ne nous
disputons pas; а n'en vaut pas а peine. 5. Lors d'un
sejour en Europc, il s'est rendu deux fois en Espagne. 6. П
l'a perdtt en 111il neuf cent neuf.
O>'l" о Ц \II'ADRE
1: /,.-? - (>
rrP',
VEZBE
1. Upravo se vratio sa jednog Ь u Holandiji i mrtav
ј е umoran. 2. Morali su da prodaju auto. З Nosio е futu
majicu tokom petnaest uzastopnih dana. 4. Ne svadajmo se;
nije vredno tog,a. 5. Tokomjednog u Evropi, obreo
se dva puta u Spaniji. 6. Ь ga е 1909. godine.
10
11
12
13
trois cent cinquante-quatre 354
Poslednja etapa - trijumfalni ulazak u Pariz
ј е Ь veoma uzbudljiva:
Francuz i Belgijanac su se borili oko prvog
mesta tokom dvanaest kilometara,
а zatim е Francuzu pukla guma i morao е
da stane.
Eto ј е Tur de Frans osvojio jedan
stranac.
Т (suite)
(U vezi sa slaganjem participa, podrobnije obja!njenje se
nalazi u 91. lekciji i kasrnje); une dispure- svada, iutna
rasprava;
(7) un pneu (pne] creve - probuseoa guma. ll а creve sur
l'auroroute - Probusila mu se guma о а autoputu. Ova ret
se vrlo eesto sreee u svakodnevnom govoru: Ј е suis creve!
- Mrtav sam umoran! (videti 101. lekciju, 8. napomeoa)
*****
Popunite praznine
lls . . . . . .... de ....... pour courir.
Oni su doSli sa svih strana da Ь se trkali.
2 Nous avons . . . . . trois fois . . . .....
Pobedili ю tri puta Џ
3 Ellc а beaucoup change . . . . . . Ј а demjere fois
... ј е Ј . . vue.
Ona se ю promenila od kad sam е video poslednji ю
4 Il а gagne l'etape; il ....... е maillotjaune demain.
5
Pobedio е u toj etapi; surra с е nositi turu majicu.
lls 1 'ont cherche mais iJs . . .'. . . trouve .....
Ш su ga, ali nisu ga nigde na!li.
Odgovori
1 sont venus partout - 2 - gagne- de sujte 3 - depujs - que
- ai - 4 - portcra - 5 - ne J'ont - nulle part.
Druga faza: Quaraotieme
Щ о
355 trois cent cinquante-cinq
М е LE<;ON
Avez-vous blen lu?
1 Quand Ј е Tour de France a-t-il ete с п е (1)?
2 Combien у avait-....... il d'etapes J'origine?
3 Ь у en ....... (2) a-L-iJ aujourd'hui?
4 Dans queJs pays les coureurs se
(3)?
S Pendant Ь de temps Ј е Fran9ais
a-t-iJ porte Ј е maillot jaune?
6 Quand J'a-t-....... iJ perdu? Comment
s'appeJait-....... iJ?
7 Pourquoi Ј е щ s'est-..__.il а п е е
*****
8 - Ј е suis ....... en train de lire un bouquin (4)
passionnant!
9 11 у а un tel suspense! On ne sait pas si а
va finir Ь
10 ou en catastrophe!
11 - Ј espere que tu т е le preteras quand tu
l'auras fini.
12 Ј е suppose que c'est..__.un roman policier?
13 - Pas du tout. С esLun livre de cuisine!
PRONONCIA
1 ... kree 4 ... ro"d til 6 ... sapeletil 8 ... bukan... 9 ...
syspo
0
s... 10 ... katastrof 12 ... polisje
Т
(1) Glagol koji se т о М а izgovara creer [kre-e]; Ј е cree
(krej, 1U Crees, il cree, IIOUS CreofiS, VOUS creez [kre-e], ils
creem. Particip perfekta: cree. А sada poeinjemo da utimo
"eleganmiji" Ь pitanja, zameojujuci е т с е que iover-
zijom glagola i subjekta.
trois cent cinquantt?six 356
DEVEDESETA LEKCIJA
Da li ste pazljivo (dobro) citali?
1 Kada ј е osnovan "Tur de Frans"?
2 Koliko е bilo etapa и poeetku?
З Koliko Ь ima danas?
4 U koje zemlje trkaci idu?
S (Tokom) koliko vremena ј е Francuz nosio
и majicu?
6 Kada ju е izgublo? Kako se zvao?
7 Zasto se Francuz zaustavio?
*****
8 - Upravo citam jednu uzbudljivu knjigu!
9 Puna ј е (ima toliko) napetosti! Ne zna se da
li с е se zavrsiti dobro
10 ili katastrofalno!
11 - Nadam se da ces mi ј е pozajmiti kada ј е
budes zavrsila.
12 Pretpostavljam da е to kriminalisticki
roman?
13 - Ne nikako. Т о ј е kuvar!
Т (suite)
(2) en zamenjuje ovde irnenicu е т а р е iz 2. reda.
(3) Ovde ј u 6. ј 7. redu (rendent-ils, s т s т
"t" na kraju glagola omogueava vezjvanje sa sledecjm
samoglasnikom.
(4) Vjdetj 57. lekcjju, 2. napomenu.
Щ о
357 trois cent cinquante-sept
EXERCICES
l . Ј е tc lc pretcrai dcs que е l'aurai ш 2. L'annee der-
niere, il у avait trois employes, aujourd'huj, Н у en а vingt.
3. С е bouquin est vraiment л 4. Qu'est-ce que
tu es en train de lire, la? 5. Comment s'appelait ton ami
allemand?
Notes persoonelles:
trois ceot cinquaote-huit 358
VEZBE
1. Pozajmicu ti ga cim budem zavrsio. 2. Prosle godine,
Ь ј е tri zaposlena, danas, lina ih dvadeset. 3. Ova lcnjiga
ј е stvamo uzbudljiva. 4. Sta to sad tamo citaS? 5. К а о se
zvao tvoj prijatelj Nemac?
*****
Postavite ц na osnovu sledeeih odgovora:
2
з
4
5
Le Tour de France а ete cree en 1903.
Quand le Tour de France . - . - . . ete . . . . ?
11 у avait vingt etapes.
Comblen у ..... - .. d'etapes?
11 l'a porte pendanr deux jours.
Pendant . . . . . . . de temps . ' . - . - . . porte?
!/ l'a perdu lors d'une etape comre la montre.
Quand 1' . - . - . . perdu?
Le s 'est п е е parce qu 'il creve.
Pourquoi le s' ... - . . . ..... ?
Odgovori
1 - a-t-il cree 2 - avait-il- з combien- l'a-t-il - 4 - а t
- il - 5 - est-il arrete
Druga faza: Quarante et uoieme
Щ о
359 trois cent cinquante-neuf
QUATRE-VINGT-ONZIEME е LE<;ON
REVISION Е Т Т
1. ё ј а sam
ё - ј sam
ё - т ј samj
ё - vj sami
lui 1 е т ё т е - о о sam 1 ona sama
е и х т ё т е ё - oni sami 1 one same
К а о ј u srpskom jeziku, ove zamenice sluie da oaglase
radnj u.
Ј е /eferai - Uradjcu ю
Ј е leferai ё Uradicu to sam.
Na ieleznickim stanjcama sreseete natpis koji
vam kaze: Compostez votJ'e bll/et ё - Ponistjte
svoju karru samj. Т о znacj da treba da overjte kartu u au-
tomatu pre nego sto udete u voz.
Faites-le seul - Uradjte tO sami, Ь е icije pomoej.
ё se korjsti kada е subjekat neodredena zamenica
kao о п tout le monde, personne, itd.
О п о п blllet ё - Kartu ю
sam1. А vtdell ю da т ё т е takode moze da se doda
vlastitim imenjcama: а PaJ·is т ё т е u samom Parizu· а
а ville ё т е u samom gradu. '
2. U 84. lekcijj, daJi smo vam tabelu sa zamenicama ј
njihovjm mestom jspred glagola. Mozemo da dodamo en
. + ali da ne Ь oteiavali iivot, hajde da
ш subjekte ј е tu, il, itd.), buduci da
svejedno uvek dolaze na poeetku. Tako dobljamo:
т е
re
Ј е
se Jui
Ј а у е
nous Jeur
les
vous
trois cent soixante 360
lzglecla kao fudbalslci tjm, pet prednjih igraca, trj polutke,
dva u odbrani, golman i sudac!
Hajde da primenimo ovo u praksi: Ј а cu mu pricatj о
tome" Ј е + lui + en + glagol (parleral) .
On с е na to odgovoriti sutra: Il repondra demain.
Ona с е vas tamo odvesti: Elle vous у conduira.
Ako zapamtite ovaj poredak (igraca), nece vam Ь pro-
Ь da stavite zarnenice na odgovarajuce mesto.
е п у su malo komplikovani za .,uhvatiti"; u osnovi о Ь а
menjaju imenicu u reeenici, da Ь se Ь njeno pona-
vljanje.
Pogledajmo nekoliko primera:
Vous allez г Oui, j yvais. - ldete li u Pariz? - Da
jdem (tamo).
Ј е dois rester - Moram tamo da ostanem.
Est-ce qu 'il va au bureau? - Da li on jde u kancelariju?
Oui, il va tous Jes jours - Da, ide (tamo) svakog а л а
Ј nekoliko idjomatskih upotreba:
О п у va! - Idemo!
Vous у ё - Ј е li me pratite? (pri objasnjavanju necega)
Pensez-y! - Razmislite!
с а у est! - Konacno!
en izraiava kolicinu, ali se prevodi samo izraiena ё
(tj. broj, tezina, itd.).
Ј е п connais plusieurs- Pozoajem nekoliko.
С о т Ь е п de cigarettes jumez-vous? - J'en jume dix par
jour. - Koliko cigareta pusite? Pusim deset na dan .
En voulez-vous deux о и trois? - Hocete li dva ili tri? - Ј
п е п manque qu'un - Nedostaje samo jedan.
Kada koristimo neodredene zamenice (tj jeclan od njih,
vjse njih, jtd.), ne koristi se en:
Quatre d 'entre eux par/ent Jefranr;ais - Cervoro od njih
govore francuski.
Deux d'entre nous sontfatigues- Dvoje od nas su umorni.
л ont achete des actions - ViSe njih ј е kupilo
akcije.
***
Щ о
361 trois ceot soixaote et un
А sada evo nekoliko primera slaganja participa perfekta u
.. da se. kod glagola koji se е
П Ј З Ј sa et1-e, pamc1p slaze sa subJektom, а kod onih koji se
menjaju sa avoir, slai.e se sa najbli.Zim direktn.im objektom
ispred participa, ako uopste postoji.
J'ai. a.chete d_es pommes (nema direktnog objekta ispred
parUc1pa), alJ: Les pommes que j'ai achetees.
Л а trouve les livres, aJi Les livres qu 'il trouvis.
Ј е l'ai vu - Video sam ga (objekat muskog roda}; Ј е l'ai
vue- Video sam ј е (objekat zenskog roda).
**********************************************
М е LE<;ON
Aux....,Armes, Citoyens! (1)
1 Parmi tous les jours feries (2) donLon
heneficie en France,
2 - le premier de l'an, la б le
quinze aout, Ј е premier mai, le onze
novembre et cetera -,
3 il у en..__a un quj tient une place particuliere
dans le creur de tout Fran<;;ais:
4 Il s'agit (3) du 14 juillet, la rete nationale.
PRONONCIA
1 parmi ... do"to"... 2 ... po"t-kot, ka"zut ... etsetera... 4 iJ
safi ...
Т
(1) А ш annes, щ Fonnez vos Ь (Na oruije
gradani! Formirajte Ь su reei francuske himne, а
Marseillaise. Komponovao ju е 1792. godioe RllZe de Lil
de Lisle) kao Ь Ь himnu bataljona iz Marseja
kOJI .JU Ј е otpevao u Parizu. I ostatak pesme ј е u istom,
raspoloienju. (Rege verzija, koju ј е osamdese-
tih napravio i otpevao pokojni pevac Seri Gensbur (Serge
Ь ј е izazvaJa osudu javnosti.)
trois cent soixante-deux 362
Nema slaganja participa sa indirektnim objektom (mu, ј о ј
im ... ).
Elle leur а donne un cadeau - Ona im е dala poklon.
Nemojte da vas optereeuje ovo pravilo. Za sada nas
manje zanima pisanje, ucimo da pricamo francusk:i!
г faza: г
**********************************************
DEVEDESET DRUGA LEKCIJA
Na oruije gradani!
1 Medu svim neradnlm danima na koje ljudi
imaju pravo u Francuskoj,
2 - Nova godina (prvi januar), Duhovi, 15.
avgust, 1. maj , 11. novembar, itd. -
З ima jedan koj i drzi posebno mesto u srcu
svakog Francuza.
4 Radi se о 14. julu, nacionalnom prazniku.
NOTES (suite)
(2) ш jour firie е neradan dan, praznik, Ь religiozni ili
gradanslci. Francuzi veeinu crkvenih praznika navode о
imenu, а ne о datumu (15. augustje u stvari l'Assomption,
Uspeee Presvete В
(3) К remo posvetiti vremena ovom na izgled nez-
grapnom gJagolu (s'agir de- raditi se о U osnovi, radi
se о (il s 'agit de) Ь glagolu koji se odnosi na
subjekat reeenice. Cesto se moie izostaviti pri prevodu: Ј е
vais vous parler d и п е ё religieuse: il s 'agit de а Pentec6te
- Pritacu varn о jednom crkvenom prazniku, Duhovima.
Щ о о
363 trois cent soixante-trois
5 Cette rete commemore le debut de la
Revolution en mil (4) sept cent quatre-
vingt-neuf ( 1789)
6 et plus ....... exactement la prise de la Bastille,
7 cette Ь prison (5) qui symbolisait Ј е
pouvoir de la monarchie.
8 С е jour-la, une foule de vingt mille
Parisiens, а la recherche d'armes, а pris la
forteresse d'assaut.
9 Ayant libere les prisonniers (6) et tue le
gouvemeur,
10 les revolutionnaires ont proclame le
gouvemement de la Commune de Paris.
11 Plus de cent ....... ans apres - en mil huit cent
quatre-vingt-huit, plus ....... exactement-
12 la date du quatorze juillet etaiL adoptee
comme rete nationale.
13 Depuis, chaque annee, а lieu une grande
kermesse (7) populaire
14 avec des defiles, des feux d'artifice et des
bals partout en France.
7 ... Ь ... 8 ... daso... 9 е ј о ... tye... 14
.. . defile ... f'l-danjfis . ..
NOTES (suite)
(4) Godine takode mogu da se iskazuju u stOtinama dix-sept
с е т quarre-vingr-neufj u 11. redu, dix-huit с е т quatre-
vingc-huit.
(5) Znamo da е mesto prideva u francuskom jeziku u oaj-
veeem broju iza imenice; nekoliko prideva stojj
jspred imenice: petit 1 grand; Ь о п 1 mauvais; е и п е 1 vieux;
Ь е а и i joli (primetite da osim dva poslednja, ostali tvore
parove suprotnog л Medutim, nekad se pridev
more staviti ispred imenice da Ь se oaglasio.
trois cent soixante-quatre 364
5 Ovaj praznik slavi pocetak Revolucije 1789.
godine,
6 tacnije, zauzimanje Bastilje,
7 tog strasnog zatvora koji ј е predstavljao
simbol moci monarhije.
8 Tog dana, svetina od dvadeset hiljada
Pariiana, u potrazi za oruijem, ј е zauzela
tvrdavu jurisom.
9 Oslobodivsi zatvorenike i Ь upravnika,
10 revolucionari su proglasili vladu Pariske
Komune.
11 Vise od sto godina kasnije- 1888. godine
tacnije-
12 datum 14. jul Ь usvojen kao nacionalni
praznik.
13 Od (tada), svake godine se odrzava narodno
veselje
14 sa paradama, vatrometima i balovima р о
celoj Francuskoj.
NOTES (suite)
Ne о ю ј ј pravilo о kojem se ovo lako brzo naublo
tako da treba da posmatrate, slu5ate ј razumete kontekst .
Na prjmer, znarenje prideva u Л avaiem une maison
somptueuse (lmalj su velelepnu kucu) more da se ј о
р о ј а е а tako sto е mu se promeniti mesto naglasak (po-
slusajte snimak): 1/s avaient и п е somptueuse maison.
(6) U stvarj, dva ludaka, ё kovaca ј plemic opnden za
razvrat su Ь zatvorenike.
(7) Р о celoj Francuskoj, u gradovima selima, se г
vaju slavlja, vaSari kojj se zovu kermesse. U poretku, ova
ree е ozoaeavala crkvene proslave (ree iz flaman-
skogjezika), dok se danas koristi za sve vrste proslava, od
seoskih do velikih г
Щ о
365 trois cent soixante-cinq
EXERCICES
1. IJs .une s<;>mptueuse n;taison en Bretagne. 2. Ayant
ach:te s<?n b11let, 11 est monte dans Ј е train. 3. Chaque
annee une grand.e ё popuJaire. 4. Voici un air que
vous conna1ssez tous: Ј s'agit de а MarseiJJaise. S. Panni
Jes dates-cJes dans J'histoire de Ј а France, citons 732.,
Ј 1789., 1848. et 1914.
VEZBE
1. Oni zive u jednoj ve1eJepnoj kuci u Bretanji. 2. Kupi vsi
kartu, р о р е о se u voz. З Svake godine se odrzava ve1ika
Ш 4. Evo jedne meJodije koju svi pozna-
Jete: Marse1Jeza. 5. Medu glavnim datumima u istoriji
Francuske pomenimo 732., 1431., 1789., 1848. i 1914.
godinu.
trois cent soixante-six 366
Popunite praznine
1 . . . . . tous les jours feries . . . . . . ь . . .
. . . . . qui est particulierement important:
Medu svim praznicima na koje ш pravo, jedan е
posebno vaian:
2 . . .'. . . . . . а ё nationale.
Т о ј е nacionalni pramik.
З E\le . . . . . . . . . la Revolution, ou . . . . . . . . ..
. . . . Ј а . • . . . de а Bastille.
О п se slavi и cast Revolucije, ili tacnije zauzimanja
Bastilje.
4 . . . . . . . . . . . les prisonniers et . . . е gouvemeur,
ils ont ........ а Commune.
Oslobodivsi zatvorenike i Ь upravnika, proglasi/i su
Komunu.
5 а sada za promenu, navedite "parove" prideva ј е
mesto ispred imenice da ne gledate 5. napomenu) .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 .......•...........
. ..... .. . . ... . ... . . 1 .................. .
... . ... . ..... .. . . .. 1 .................. .
.. . ... . . ... . ... . ... 1 .................. .
Odgovori
1 Parmi - dont on - il у en un- 2 il s'agit de- З commemore
- plus exactement- prise - 4 Ayant Ь tue - proclame 5
petit 1 grand; Ь о 1 mauvais; jeune 1 vieux; beau 1 jo\i.
Druga faza: Quarante-troisieme
Щ о
367 trois cent soixante-sept
М е LE<;ON
Le savoir-faire
1 Dans son compartiment, Monsieur
Delmont attend le depart.
2 Des que (1) le train demarre, il sort un
cigare et ill'allume.
З Un des passagers dans le compartiment
lui dit:
- Ј е vous prie (2) d'eteindre З с е cigare.
4 Vous ...... etes dans._. un compartiment non-
fumeurs. Sinon, 'appellerai le б
5 - Appelez qui vous voudrez (4), л
Monsieur Delmont. Fache, l 'hornme part
а la recherche du б
6 I1 Ј е trouve, et tous les deux reviennent
dans le compartiment.
7 Le б est sur le point de parler,
quand Monsieur Delmont lui coupe la
parole (5):
8 - Ј е vous prie de demander son billet с е
monsieur.
NOTES
(1) que ili que; oba.veznika znaee "cim". Zapam-
U П npr: ... Reel CU vam to cim ga budem pri-
ffiiO u moramo da upotrebimo prosto
buduee vreme IZ3 veznika: Ј е vot/S fe dirai des que е е
l't!Ce\•rai."
(2) Ј е vot/S prie de ... (vidite takode 8. red) е formaJan na6n
da uvedere Ь zahtev; U svakodnevnom obraeanju, je-
dnostavno Ь se reklo: - Eteignez с е cigare. s 'i/ vot/S pfait!
trois cent soixante-buit 368
DEVEDESET Т Е С А LEKCIJA
Umeee
1 U svom kupeu, g-din Delmon eeka na
QOlazak:.
2 Cim е voz lcrenuo (lcrene), on vadi cigaru i
pali ј е
З Jedan od putnika u kupeu mu kaie: - Molim
Vas da ugasite tu cigaru.
4 Vi ste u kupeu za nepusace. U suprotnom,
zvacu kontrolora.
5 - Zovite koga hoeete, odgovara g-din Delmon.
Ljut, eovek lcreee u potragu za kontrolorom.
6 NaJazi ga, i njih dvojica se vracaju u kupe.
7 Kontrolor samo sto nije progovorio ј е na
tackl da progovori) kad mu g-din Delmon
upada u rec (sece rec):
8- Molim Vas da traiite kartu ovom gospodinu.
NOTES (suite)
(3) ereindre - ugasiti: щ ш щ il ereifll, 1101/S
eteigiWI/S, VOI/S eteignez, ils ereignenr. Particip perfekta:
ereint. PomaJo trapava konjugacija. Jos jedan ovakav glagol,
а kojeg imamo da sretnemo е peindre- slikati.
(4) Venez quand votlS voudrez (dosl. "{)odjte kad eete hteti
1 !eleti") е "elegantniji .. nacin da se kaie: Vene;;; quand
' 'Otls \'Oufez. Affez ou vous voudrez - Idire gde hoeere.
(5) Postoje dve irnenice u francuskom jeziku koje znaee
"ree": un nwt i une parole. Prva se koristi da oznaci gra-
maticku jedinicu, а druga za izgovorenu ree: J'ai donne
т а parole - Dao sam ree. Les paroles de cetle chanson
sonr de Prevert - Reei ove pesme su Preverove. М
Delmom а pris а parole - G-din Delmon е uzeo ree.
93
369 trois cent soixante-neuf
9 Le voyageur tend ( 6) son billet et le
б s 'exclame:
10- Mais vous voyagez en prerniere classe
avec un billet de seconde (7)!
11 Venez avec moi. Vous.__.aurez une amende!
12 QuanLils sont partis, un.._,autre passager
demande а Monsieur Delmont:
13 - Dites-moi, comment avez-vous su que
l'autre n'etait pas.._,en regle (8)?
14- C'etait facile. Son billet depassait de sa
poche
15 etj'ai vu qu'il etaiLidentique au rnien!
Т (suite)
(6) rendre - и razapeti, menja se kao vendre. (Postoji
pridev istog oblika, tendre, i znaci п un baiser ten-
dre - п poljubac); а main tendue - и ruka;
detendre - opustiti se; Deiendez-vous! - Opustite se!
(7) Pogledajte 60. lekciju, 5. napomena.
*****
EXERCICES
1. Des qu'il sera parti,j ' eteindrai а ш 2. М а voiture
ne п pas quand il fait froid. 3. Venez quand vous
voudrez; nous vous attendrons. 4. Il m'a tendu Ј а main et
m' a dit: п 5. - Quand l'avez-vous su? - Н soir.
trois cent soixante-dix 370
9 Putnik prt1Za kartu, а kontrolor uzvikne:
10 - Ali Vi putujete u prvoj klasi sa kartom
druge!
11 Dodite sa mnom. Dobleete kaznu!
12 Kada su otisli, jedan drugi putnik pita g-dina
Delmona:
13 - Kaiite mi, kako ste znali da onaj nije и
redu?
14 - Bilo е lako. Karta mu ј е virila iz dzepa
15 i video sam da ј е ista kao moja!
NOTES (suite)
(8) une 1·egle - pravilo. Votre passeport n'est pas en regle
- з pasos nije ispravan; е п regle е Ь izraz koji
oznacava da neeua situacija, dokumenta, itd. nisu u redu.
Shodno tome, regler znaci urediti, srediti. Zapamtite, J'egler
des COmptes - Srediti racune; Ш reg/emen/ - platanje.
VEZBE
1. Cim bude oti.Sao, ugasicu svetlo. 2. М о ј auto ne kreee
(ne pali) kada ј е bladno. З Dodite kad budete bteli; ceka-
eemo vas. 4. и mi ј е ruku i rekao mi: Dobar dan! 5.
- К а а ste to saznali? - Sinoe.
Щ о
З trois cent soixante et onze
Popunite praznjoe
Les deux ferrunes ...... Ј е
saJon.
Dve tene su se vratile и dnevnu sobu.
2 П . . . . . . . . а Ј а . . . . . . . . . . б
з
Oti!ao е и potragu д kontrolorom.
Elle Jui . . . . . toujours . . . ..... •
О п а т и uvek upada и rec.
****************************************
М е
LE<;ON
Stereotypes
1 Les щ - selon eux - sont des gens
debrouillards Ј indisciplines, н
2 Les.._. Anglais sont "fair-play" (2), un е и
froids et pt·agmatiques.
З Les.._.Ailemands sont disciplines,
melomanes, tnartiaux .. .
PRONONCIA
1 .. . debrujar ... a"<lisipline ... З .. . marsio
Т
(1) le broui/lard Ь - magla. Se dehroui/ler - (dosJ.
izvuCi se iz magJe) snaci se. Il se debrouille Ь е п
en fram;ais - On se dobro snalazi sa francuskim; un
debrouillard (predstavJja kompliment u Francuskoj) ј е
snaJaZ.Jjiva osoba koja se iz nevoJja sa Jakocom.
(2) Da! 1 Francuzi nisu о jednom uspel.i da se odupru uticaju
engJeskog jezika. Ali nije da nisu Ш probali su da
uvedu le franc-jeu, medutim Ь В da
se radi о pozajmljenici nema slaganja sa imenicom.)
4
5
trois ceot soixante-douze З
DepecJ1e-toi! Nous sommes . . . . . . . . . . . . par-
tir.
Pol.uri! Samo !to nismo krenuli.
Nous vous ...... d' . . . . . . . . vos cigarettes.
Molimo vas da ugasite cigarete.
Odgovori
1 sont revenues dans - 2 - est parti- recherche du З - coupe
Ј а paroJe 4 sur Ј е point de - S - prions - etcindrc - .
Druga faza: Quarante-quatrieme
****************************************
DEVEDESET Т LEKCIJA
Stereotipi
1 Francuzi su - р о njima [samima]
- snalazljivi, nedisciplinovani, [i] kultumi
ljudi.
2 Englezi su "fer", malo bladni i pragmaticni.
3 Nemci su disciplinovani, obozavaoci muzike,
ratoborni ...
94
373 trois cent soixante-treize
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
С е sont Ј а des stereotypes qui influencent
notre de penser,
mais....,aussi notre de parler. Nous
disons, par exemple,
"filer а 1 'anglaise" (3) pour "partir
discretement";
quelqu'un qui а trop bu est "saoul comme
л Polonais" (4).
Une personne que д
systematiquernent esLune "tete de Turc"
(5)!
Si l'?n ne gagne pas d'argent,
on d1t с е n'est pas le Perou" (6)!
Et si l'on parlc malle с е qui
n' est pas votre cas - ,
on dit qu'on parle comme une "vache
espagnole" (7).
*****
L'Al lemagne cst faite pour voyager,
l' Italie pour sejourner,
1 'Angleterre pour penser
et Ј а France pour vivre. D 'Alembert
6 .. . file... 7 ... su ...
Т (suite)
З ј е kako koje imaju zajednicku istoriju
dodeiJUJU jedne druguna razne poroke i vrline; izrazji/er Q
l'anglaise se na engleskom kaZe ... otici na francuski nacin
(to take French leave)!
(4) Ovo nije rasisticka poruka kako vam se moie uciniti! Car
Napolcon, u Strahu da njegovi oficiri ne podnose alkohol,
_im ј е da piju, а Ј ј kao poljski oficiri ti- da ј kada
mogu da se BuduCi da poreklo ovog izraza
П Ј е poznato, budJte oprezill ako ga koristite!
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
trois cent soixante-quatorze 374
Ovo su stereotipi koji uticu na nas л
razmisUanja,
ali i nas naCin govora. Kaiemo na primer
"izvuci se na engleski nacin" za "otiCi bez
pozdrava";
neko ko е previse popio е "pijan kao
Poljak".
Neka osoba koju sistematski napadaju ј е
"Turcinova glava".
Ako se ne zaraduje puno novca, kaie se:
"Ovo nije Peru" !
А ako neko lose prica francuski - sto nije
vas slucaj,
kaze se da prica kao "spanska krava"!
*****
Nemacka е stvorena da Ь se u nju putovalo,
Italija da Ь se u njoj boravilo,
Engleska da Ь se u njoj misllio,
а Francuska da Ь se и njoj Z.ivelo".
Dalamber
Т (suite)
(5) Ovo ј е prvobltno Ь о naziv sprave za merenje snage na
Ш а zatim е р о С е о da se koristi u preneseoom zna-
eenju za nekoga koga maltretiraju, udaraju.
(6) Peru е uvek predstavljao zemlju iz bajke, punu Ь
ј zlata. C'est pas е Perou (ne se ispuSt.a u familjjarnom
govoru) - Ovako se neeu Ь
(7) Poreklo ovog slikovjtog izraza е т а nikakve veze sa kra-
vama. Prvobltno, izraz ј е Ь о parler co11ll11e un В
l'espagnol (srnatra se da Baskijci lok govore
upotreba ј е promenila Basque u vaclle - ј
narod е tako ј prihvatio.
Щ о
З trois ccnt soixante-quinze
EXERCICES
1; Ellc е debrouille en quatre langues: l'italien, l'allemand,
1 et lc polonais. 2. 11 а beaucoup trop bu. 3. On Ј е
crttJquc tout le temps; c'est une vraie tete de Turc. 4. ri
а ete be.aucoup !nfluence р г son pere. 5. Vous gagneriez
deux fots plus St vous prentez cet emploi. 6. C'est pas Ј е
Perou!
VEZBE
1. Ona se snalazi na cetiri jezika: [na] italijanskom, nema-
ckom, i poljsk?m. 2. On е previse popio. З
ga .. Ј е vreca za istresanje. 4. On ј е
Ь ю pod veltktm Э svog о с а 5. Zaradivali biste dva
puta vise kad Ь prihvatili taj posao. 6. Neeu se obogatiti
na taj nacin!
**********************************************
QUATRE-VINGT-QUINZIEME е LE<;ON
Joindre l' utile а Ь
1 Aujourd'hui nous verrons
pratiques (1) qui
vous._aideront en voyage.
2 D'abord, des._expressions de politesse (dont
vous connaissez deja un Ь о nombre).
З - Excusez-moi de vous deranger ... Pouvez-
vous me dire ... ?
PRONONCIA TION
1 ... pratik... 2 .. . polites ... З ... deronze ...
trois cent soixante-sei.ze З
Popuoite praznine
2
La France . . . . . . . . pour . vivre
Francuska е stvorena da se и njoj tivi.
.......... - vous I'Italie? Ј . . . sejourne.
ю li /ta/iju? - Boravio sam ramo.
З J'aime Ь sa . . . . . . . . . .... .
Veon10 volim njegov nacin obracanja.
4 lls . . . . . . . . . . tres discretement; ils . . .
5
а . , ........ !
Veoma neprimetno su otiJli; Ш su bez pozdrava!
. . . . . . . . , c'est un ш
Р о njima, to е poljski kompozitor.
Odgovori
1 - est faite - у - 2 Connaissez- - у ai З - facton de parler 4
sont partis ont file- l'anglaise 5 Selon eux - polonais.
Druga faza: Quarante-cinquieme
**********************************************
DEVEDESET Р Е Т А LEKCIJA
Spojite korisno sa ugodnim
1 Danas cemo videti nekoliko prakticnlh izraza
koji с е vam pomoci kada putujete (na
putovanju).
2 Najpre, izrazi uctivosti (kojih vec poznajete
dobar broj).
3 - lzvinite sto vam smetam ... Mozete li mi
reci ... ?
NOTES
(1) pratique - Ш pratiquer - п religiju,
spon, itd. C'est un catllolique pratiquant - On е katolik
koji se strogo pridri.ava verskih о Ь ё а ј а Elle pratique а
natation - Ona uprainjava plivanje.
95
377 г ccnt soixante-dix-sept
4 Ј е voudrais savoir ... п
m'aider ... ?
5 C'est tres gentil ... Vous ....... etes Ь ...
6 - Merci beaucoup.
- Ј е vous ...... en prie ( ou: - De rien).
7- Est-ce que cette place est prise? Est-ce
que а vous gene si ... ?
8 - Allez-...... y. а ne fait rien. C'est
sans ...... importance. С е n'est pas grave.
9 - Ј е ne l'ai pas fait expres (2). Ј е suis
desole. Excusez-moi.
10 - Bon ...... appetit! а а l'air tres bon. C'etait
delicieux.
11 - Pardon? Voulez-vous repeter (3), s' il VOUS
plalt? Ј е n' ai pas ....... entendu.
12 - Au revoir. Bon retour. А б
*****
13 О п ne peut pas ...... etre poli tout le temps,
cependant. ..
14 - Allez-vous-...... en! - Fichez-moi la paix!
- Taisez-vous!
PRONONCIA TION
9 ... ekspre... 14 ... moa ... teze ...
NOTES (suite)
(2) e.\prer namemo, ne treba sa express - 1111
train e.\p!Y!.f.f - л voz (raz.lika ј е ј u izgovoru; u
г е е ј e:rpres "SM se ne izgovara). Gan;on! Deux express!
- Ь Dva espresa (kafa)!. Elle est venue exp1·es pour
т е I'Oir - ј е specUalno da Ь me vjdela.
(3) da kada uputjte ovu reeeoicu sagovomiku, о л
с е naJverovatnjje upravo to ј uraditi tj. ponovjee Ь е na-
mere da usporj ilj Ь druge reci. Recenjca - Dites-
le autreme!lf - Kafite to na drugi nacin, ј е prilicno
ю aJi veoma korisna. Ostalj "jzrazi za
trois cent ц 378
4 Zeleo bih da znam ... Da li Ь mogli da mi
pomognete ... ?
5 Bas lepo [od Vas] . . . Veoma ste ljubazni ...
6- Hvala puno. - Nema п а cemu.
7- Da li ј е zauzeto ovo mesto? Da li Vam smeta
ako ... ?
8 - Samo napred. Nema veze. Nije Ь Nije
vazno.
9- Nisam (to uradio) namerno. Zao mi е
Izvinite.
10- Prijatno! Ovo izgleda veoma dobro. Bilo е
izvrsno.
11 - Oprostite? Da li Ь hteli da ponovite,
molim Vas? Nisam cuo.
12 - Dovidenja. Srecan povratak [kuCi]. Vidimo
se uskoro.
*****
13 Covek ne more Ь uctiv sve vreme, stoga ...
14 - Gublte se! - Ostavite me na miru! - Ucutite!
NOTES (suite)
preiivljavanjew su: Parlez plus le11teme111 - Pricajte spo-
rije; Parlezplusfort- Pricajte glasruje. Takode, kada vam
ponestane samopouzdanja dok razgovarate sa nekim na
stranom jeziku, poeinjete sve tiSe da govorite! К
zelite da kafete i to glasno (kao sto treba da vezbate i sa
ovom metodom). Na taj nacin е vas, ako vee pravjte gre-
ske, \judi moei da cuju i isprave.
95
379 trois cent soixante-dix-neuf
EXERCICES
1. Parlez plus Љ s'il н plalt. Ј е ne vous entends pas.
2. - Est-ce que а vous derange si j'ouvre la fenetre?
- AIIez-y. З Pourriez-vous.m'aider а traduire Ј е menu?
4. Au revoir ct bon retour. А б 5. Pouvez-vous me
dire ou se trouve Ј а rue Cambon? 6. - DesoJe, е ne sais
pas. - С е n'est pas grave.
VEZBE
1. Govorite glasnije, moJim Vas. Ne cujem Vas. 2.- Da
Ј Y!iffi smeta. ako prozor? - Samo napred. З Da
Ј b1ste mogl1 da m1 pomognete da prevedem meni? 4.
Dovidenja i srecan povratak. Vidimo se uskoro. 5. Da
li tnozete da mi kazete gde se nalazi ulica Kambon? 6.
- Zao mi ј е ne znam. - Nije vazno.
**********************************************
М е LE<;ON
1
2
з
Les taxis (1)
Si vous,_.etes presse et que vous n'avez
pas._.envie de prendre les transports en
commun, vous pouvez toujours prendre
un taxi.
Dans а plupart des grandes villes, on ...... en
trouve facilement- sauf quand......il pleut!
On peut se rendre а une station (2) ou
hcler une voiture dans а rue.
PRONONCIATION
З ... ele ...
--
trois cent quatre-vingt 380
Popunite praznine
Ј е ...... si ш ...... .
Videcu da /i с е mi lO pomoti.
2 Des в . . . . vous . . . . . . . . . . un . . .
Nekoliko iz.raza od kojill dobar broj (vec) znare.
З Mangez- .. ; е l'ai achete . . . . . . pour vous.
Jedite; kupio sam ro specijalno za vas.
4 ........ - . . . . me dire l'heure, s'il vous plait?
Da li blsre mogli da mi kai.ele koliko е sari. molim Vas?
S . . . . . . . . . savoir combien с а coute.
Ze/eli Ь da mamo koliko ro kosta.
Odgovori
1 vcrrai aidera 2 - dont - connaissez - bon nombrc 3 - cn
cxpres 4 Pottrriez-vot•s - 5 - voudrions - .
Druga faza: Quaraote-sixjeme
**********************************************
DEVEDESET SESTA LEKCIJA
Taksisti
1 Ako zurite i ako ne relite da se vozite javnim
prevozom, morete uvek uzeti taksi.
2 U veCi ni velikih gradova se nalaze lako ...
osim kad pada kisa!
З Mozete otici na [taksi] stanicu Ш dozvati
vozilo na ulici.
Т
(1) un taxi oznacava taksi. taksi-vozilo; й ree se cesto
koristi kao sk:racenica od un ю de taxi (taksisla).
Son р е У а fait е taxi д Pm·is pendant qum·ame а щ
- Njegov Ј njen о а с ј е Ь о taksis1a u Parizu 40 godina.
(2) и п е station de taxi: taksi stanica (ne Ь da ш е
gare znaci zeleznicka stanica - videLi 6. red).
96
381 trois cent quatre-vingt-un
4 Quant ........ aux tarifs, vous payez la prise en
charge (3), pJ us une somme pour chaque
fraction d 'un kilometre par la suite.
5 Mais attention! Ces tarifs sont majores (4)
Ј е soir, le dimanche ou les jours feries.
6- Taxi!
- Vous ........ allez ou?
А Ј а gare de Lyon. - Alors montez.
7 У a-t._.-il beaucoup de circulation?
П у а toujours trop de voitures. C'est la
faute du gouvernement. Il faut........interdire
les voitures privees.
Et que ferait._.-on, alors?
8 - Ben voyons, (5) on prendrait les taxis,
evidemrnent!
9 (Le taxi est pris dans ..... embouteillage
monstre, etle client s 'impatiente.)
10 - Dites о п с lance Ј е ћ si vous ........ etes
si presse, ai une excellente idee.
- Vous connaissez п raccourci?
11 - Non, rnicux que а Vous rne regJez la
somme au compteur,
5 ... mafore ... 7 о о о Л ... 8 ь а voajon ...
NOTES (suite)
(3) prendre en cl1arge ј е jedan od glagolslcih izraza koji su
veoma п u Francuskoj. U osnovi pobrinuti
se za - finansUski - i koristi se u raznim
situacijama: Les soins sont pris е п ю par la Securire
Soc:iale ... LeCenje т sistem socijalne :zaSrite; Le
с о ш е н pris en clmrge par а sociele - Т о Щ pokriva
firma, itd. U slutaju vezanom za taksi, а p1·ise е п charge
predstavlja iznos koji se placa vozacu za to sto vam
uslugu, а ю ю с е se м za vas"
trois cent quatre-vingt-deux 382
4 Sto se tice tarifa, placate "start" plus
odreden iznos za svaki sledeci kilometar.
5 Ali painja! Т е tarife se povecavaju uvece,
nedeljom i praznicima.
6 - Taksi!
- Dobar dan. Gde idete?
- Na zelezrucku stanicu Lion.
- Onda udite (se penjite).
7 - lma li puno saobracaja?
- Uvek ima previse Ь Т о ј е greska
vlade. Treba zabraniti privatna vozila.
- 1 sta Ь onda radili?
8 - Sta vi mislite? ISli Ы taksijem, naravno!
9 Г se zaglavio и ogromnoj saobracajnoj
guivi, а musterija е nestrpljiva.)
10 - Cuj te, kaie vozac, ako tako zurite, imam
jednu odlicnu ideju.
- Znate neku precicu?
11 - Ne, bolje od toga. Vi mi platite iznos sa
taksimetra,
Т (suite)
(4) mojorer poveeati cenu uvodeei doplatu. U nekim
kafeima р Les consommations SOI!t majorees а partir
de mimtit, znaCi da piee posle ponoei
Takvo р о е С а п ј е se zove Wli! mojoration. S druge suane,
poveeavanje cena u radnjama, usled inflacUe itd.
se kaZ.e augmenter le prix: Les prix ont augmente de deux
pour cent cette annee- Cene su porasle 2% ove godine.
(5) Jedan iz arsenala uzvika koje Francuzi ю Ь э
Ben voyons Ь bilo nclto з pitanju
.. ti Obrat.ite painju i na Dites-donc, u 10.
redu, koje uvodi pitanje ili predlog i mol.e se prevesti sa
"Cujte ... " ili "Kaiite ... ". lako cete verovamo retko korist.it.i
ove izraze, korisno ј е ipak da ih prepoznajete i donekle
razumete.
96
383 trois cent quatre-vingt-trois
12 vous me donnez un bon pourboire pour
me remercier du tuyau ... (6)
13 et vous continuez votre trajet а pied.
U ... tui-jo ...
*****
EXERCICES
1. 11 ne prend jamais les transports en commun. 2. Quant
aux .tari fs, les prix sont majores partir de minuit. з Que
feratt-on? Ben voyons, c'est evident. 4. Dites donc, si
vous etes si impatient, prenez le metro! 5. Ј е lui ai donne
un pourboire etj'ai continue а pied.
VEZBE
1. On se nikad ne vozi javnim prevozom. 2. Sto se tice
rarifa, cene se povecavaju od ponoci. З - Sra Ь radili?
- Sra ti misbl? Ocigledno е 4. Cujte, ako ste tako nestr-
pljivi, idite metroom! 5. Dao sam mu napojnicu i nasravio
sam pesice.
trois cent quatre-vingt-quatre 384
12 date mi dobar baksis da bi mi zahvalili na
savetu ...
13 i nastavite putovanje peske.
NOTES (suite)
(6) ш tuyau doslovno znaci cev za vodu, gas, itd. Les tuyaux
som Ь - Cevi su z.aCepljene (primetite nepravilnu
mnozinu). U slengu, medutim, oznaeava koristan savet. 11
т а d01me 1111 Ь о п tuyau pour mes vacances - Dao mi ј е
Ь savet za odmor.
ш Ь ј е napojn.ica, Ь doslovno novac sa ko-
jim mozete da kupite pice (pour + Uostalom i mi,
kada ne ielimo da uzmemo neki sitan novac, cesto Wemo
"Popij pice" ili Т о ti е za pice".
*****
Popunite praznine
Le malade est . . . . . . . . . . . . . . . а Securite
Sociale.
ј е zbrinut od strane sistema socijalne zastite.
2 . . . . . . . . . . . . . . . les voitures privees.
Treba zabraniti privama vozila.
З . . . . . . . . . . . . . . et iJs . '. . . . . . . . . . . de
prendre е bus.
Oni se ture i п е tele da idu ш
4 . . . . . . .. tarifs, iJs sont rnajores. - ..... ? - .
. . . . . . . . minuit.
Sto se rite ш povetavaju se. - Od ш Od ponoti.
5 J'ai une excellente idee. - Vous connaissez ..
. . . . . . . . . ? - Non, .......... .
т а т odlitnu ideju. - Znate neku preticu? - Ne, bolje
od toga.
г
1 pris cn charge par - 2 П faut interdire -:- 3 Ils sont prCS$CS
n'ont pas envie - 4 Quant aux - Quand- А partir de - 5 - un
raccourci mieux que а
Druga faza: Quarante-septieme
96
385 trois cent quatre-vingt-cinq
М е
LE<;ON
Un pot-pourri d'expressions idiomatiques
1 - а у est! Elle pleure. Tu as encore mis les
pieds dans le plat!
2 - S'i l continue а etudier comme а il
risque (1) de reussir (2)
З Mais._. il ne travaille pas du tout! П fait
Ь (3).
4 - Ј е ne peux pas continuer. J'en'-'ai ras le
bol (4)!
5 - С е type-la, е ne peux pas le voir en
peinture. - Moi п о plus (5).
6 - Au moins, elle dit с е qu'elle pense. Elle
ne tollrne pas autour du pot.
7- Jeudi ctant fet·ie, е vais faire le pont (6).
А lundi!
8 - О п п pas а Ј е joindre. Tu crois qu' il
est sorti?
PRONONCIA
1 Sa ј е ... pla... 4 ... Ь 8 ... ioa"<lr ...
Т
(1) risquer - rizikovati; ovaj glagol ne implicira uvek opa-
snost. U ovom konteksru da р о ю ј ј е Ш с а mogu-
cnost da se desj; lls risquent de passer д /'lleure
-Verova[no da е svratjti kasnije.
(2) r ili passer Л examen - polagati ispit; щ а un
er:ame11 - poloiiti jspjt (rater llll examen - pasti na ispitu).
(3) jaire Ь (de). 11 fait semblant de dormir - Pretvara
se da spava. Ne faites pas semblant! - Ne pretvarajte se!
trois cent quatre-vingt-six 386
DEVEDESET М LEKCIJA
Mesavina idiomatskih izraza
1 - Eto ti! Ona place! Opet si uprskao stvar!
2 - Ako nastavi tako da uci, verovatno da с е
poloziti ispit.
З Ali on uopste ne radi! Pretvara se.
4 - Ne mogu da nastavim. Dosta mi ј е svega!
5 - Ne mogu da smislim tog tipa (vidim na
slici). - Ni а
6 - Ona barem kafe sta misli. Ne ide okolo
naokolo (ne vrti se oko serpe).
7 - Budici da е cetvrtak neradan, spojicu sa
vikendom (napravicu most). [Vidimo se] u
ponedeljak!
8 - Ne uspevamo da stupimo u vezu sa njim.
MisliS da е izasao?
NOTES (suite)
(4) ras ј е prjdev kojj se srece u sloienicama ј jzrazjma. а
jvjcu, о Ь о Ш (neke posu.de). Ј а ,·empli
т о ven-e а ras (bord) - Nasuo mi ј е э do vrha.
ldjomatSkj izraz u 4. redu. а jedan od u kojj-
ma se Ь prjdev ras, da е "nekome po-
suda puna do vrha", tj. da ne more vi.re da prima.
(5) Ј е /'aime Ь е а и с о и р - Moi aussi О ј а Ј n е п и
pas. - E/le 11011 plus (Ni ona). Л som Allemands. - Eu.x
aussi.
(6) и п jour ferie ј е neradan dan. Ako pada na eetvnak ili
utorak, mnogj zaposleni spajaju neradne dane sa vjken-
dom odnosno "prave most" ј tako imaju Ь
dana (radna pauza od srede do ponedeljka se ponekad
nazjva 1111 viaduc!) Le pom de l 'Ascension - Most za
Uspece (poslednjj u maju).
97
387 trois cent quatre-vingt-sept
9 - Vous ...... etes au courant? (7) Ils.._,ont ш
reussi а vendre maison.
10 - On ...... a eu son message, mais on ne sait
pas с е qu'il veut dire (8).
Т (suite)
(7) etre 011 С О Г О de - Ь u ю znati Sta se de5ava; se
meure au couram de quelque cllose - saznari о neeemu;
Т es mt с о ш а /1 а demissionne- Jesi li cuo? Dao е
ostavku.
(8) и que с е mot • е ш dire? - Sta znaci ova rec?
Qu'est-ce que ttt veux dire par а - Sta rime boees da
kafes? le sens d'un mot - znacenje neke reei. U ovom
slucaju. il se odnosi na poruku.
*****
EXERCICES
1. Arrete dc criet· с о т т е у а J'en ai ras le bol! 2. Ne
toumez pas autour du pot comme у а З dites-nous с е que
vous \IOUiez dirc! 4. Ј е ne sais pas pourquoi, mais il ne
pcut pas me voir en pci11ture. 5. J'ai а Ј е joindre hier.
6. Allez. а lundi!
VEZBE
1. Prestani da se tako deres! Dozlogrdilo mi е 2. Ne
okolisajte toliko; З recite nam sta hocete da kaiete! 4.
Ne znam zasto, ali on me ne podnosi. 5. Uspeo sam da ga
kontaktiram ј ё е 6. Hajde, vidimo se и ponedeljak!
9 - Jeste li
kucu.
trois cent quatre-vingt-buj( 388
culi (u toku)? Uspeli su da prodaju
10 - Doblli smo njegovu 1 njenu poruku, ali ne
znamo sta znaci.
Popunite г
2
3
ll s . . . . . . . . . . . . . . . de ne rien savoir.
Pretvarali su se da nista п е v1aju.
Tu . . . . . ...... ? Nous n'avons . . . . . le
trouver.
Jesi li и о Nismo mogli da ga nademo.
Vous savez . . . . • . . . . . . . . . ... ?
п li sta lloce da kllte?
4 Ј е . . . . . е pont si jeudi est ..... .
ё sa vikendom alw е cecvnak praznik.
5 J'aime ceci. - . . . . . . .. . - Mais pas с а - .. .
Ј а I'Oiim ovo. - Ј ј а - Ali to ne. - Ni а
Odgovori
1 ont fait ш Ы 2 - es au courant- pas pu З с е qu · cllc
vcut dirc 4 fcrai - ferie 5- Moi aussi- Moi non plus.
г faza: г
97
389 trois cent quatre-vingt-oeuf
М е
LE<;ON
REVISION Е Т Т
1. Postojj jos jedno vaino vreme, odnosno nacin, na kojj
treba da obratimo painju, а to ј е kondicional (u srpskom
jezjku se nazjva potencijal, obtici sa Ы ћ bl, ... ). Jednosta-
van е ј za gradenje ј za upotrebu.
Gradi se dodavanjem nastavaka za imperfekat (-ais, -ais,
-ait, -ions, -iez, -aient) na furursku osnovu glagola.
Pogledajte nekoliko sledeejh primera:
donner
ј е donnerais
ш donnerais
il donne1·ait
jini1·
ј е jinirais
tu fini rais
il ftnirait
nous donnerions
vous donneriez
ils donneraient
nous finirions
vous finiriez
ils finiraiem
Ь se u ю istim siruacijama kao i u n.aSem
jezjku. Ь se kon<licjonal sreee u Ь reeeni-
carna.
Kad Ь sad krenuli. stigli Ь na vreme.
Ali za razliku od srpskog jezika, u pogodbenoj recenici,
francuski jezik koristi imperfekat: Si vous partiez (jmp.)
maintenant, vous aniveriez (cond.) д г
Nikad se ne sme koristiti kondjcjonal iza si. Buducj da ј е
sJjcnost ova dva vremena velika Ь istih nastavaka, stranci
eesto grese u njihovoj pravilnoj Ь Zapamtite da se
nastavcj za kondjcjonal dodaju na futursku osnovu.
Si j 'a1•ais (imp.) son numero, ј е L'appellerais - Kad bih
jmao njegov 1 njen broj, ј а Ь ga 1 е nazvao. On Ь vam
to rekao kad Ь to znao: lL vous е dirait (cond.) s'il Le
SOI'Oit (imp.).
trois cent quatre-vingt-dix 390
Ali glavna upotreba kondicionala, uostalom kao ј u
ј е pri uctivom obraeanju: "Da 1i Ь moglj da ... ?
Zeleo Ь da znam ... ", itd.
Da Ь znali ovo da kaiemo, moramo nauciti sledece
oblike k:ondicionala glagola:
vouloir ј е voudrais
(ostatak konjugacije sledi pravilo).
pouvoir ј е pourrais
ј naravno pomocnih glagola etre i avoir.
etre ј е serais, jrd. avoir j'aurais, jtd.
Pourriez-vous т е dire ... ? - Da Ј ј Ь mogli da т ј ka-
zete ... ?
Ј е voudrais savoir ... - Zeleo bih da znam ...
(Vec znamo da se "Da li Ь (zatvorili prozor)?" prevodi
sa Voulez-vous (fermel·lafenetre?).
Postoje jos neke male razlike u Ь ali one ne Ь tre-
balo da vas brinu za sada.
(Verovatno cete shvatiti da izmedu 1. licajednine futura,
ј е partirai- ј 1. Ј ј с а jednine kondicionala- ј е partirais
- jedinu razliku predstavlja slovo "s" koje se ne izgovara.
Moraeete da naucite da zivite sa ovom malom, tipicno fran-
cusk:om Ь
2. Л Jaut que а с ћ е е acllete е ovde subjunktiv.
Subjunktiv nije vreme nego nacin. Do sada, vremena koja
smo sretali su bila u indikativu, tj ona su odraiavala i odra-
iavaju stvame radnje ј dogadaje koji su se desili, rraju ili
е е se realizovati. К а а koristimo subjunktiv izraiavarno su-
mnju, pretpostavku, uslov, 7.elju.
Hajde odmah da razjasnimo kada moramo da koristimo
subjunktiv (posle jzvesnih veznika ili glagola), а kada upo-
treba subjunktiva daje posebnu nijansu i smisao reeenici.
Ovo poslednje predstavlja temu za raspravu, а ponekad i
gresku, cak i medu obrazovanijim Francuzima.
Щ о о
391 trois cent quatre-vingt-onze
и se gradj dodavanjem nastavaka е -es, е -ions,
-tez. е т na, и veCinj slueajeva, osnovu З lica mnozine
prezenta koja se Ь Ь nastavka ent:
donner: i ls donnem ј е donne
1u donnes
il donne
nous donnions
vous donniez
ils donnent.
Kada ovo zapamrjte, potraiite u gramatickom dodatku Ь
ke и od glagola boire, devoir, prendre, recevoir,
1enir ј venir kod kojih р о ю ј ј malo odstupanje. Takode mo-
ramo da и subjunktiv od etl·e i avoir.
ј е sois, tu sois, il soit, flOIIS soyons, vous soyez, ils
s01ent
avoi1·: 'aie, tu aies, il ait, nous ayons, vous ayez, ils aient.
(Ostalj Ь nepravj(nj glagolj su: aller, faire, pouvoir,
savoir, 1•ouloir).
Postojj ј subjunktiv jmperfekta, ali и da se ne koristi
u п и п е с е о vas njime opterecivati.
и mora da se koristj? Pogledajte ovu rece-
rucu: ."Zahtevam da ga pronadete" - J'exige que vous le
lrouvtez. Glagol exiger obavezno subjunk:tiv и zavj-
snoj recenjcj sa que.
!akod.e, u francuskom jeziku se cesto и Ь Ь
Г З tl jaur que ... Svakj glagol kojj sledi iz.a ove konstru-
kcije mora Ь и subjunktivu.
ll fallt que 1'0/IS l'(!llie:: а ш - Treba da dodete na
vreme.
11 а ш que е vo11s pm·le - Treba da prjcam sa vama.
ll а ш qlle \ '0//S finissiez а ш ш - Treba da zavrsite
u osam sarj.
Subjunkrjv se obavezno Ь i kada neko namece
nekome svoju volju - Zelim da on dode rano - Ј е veux
qu 'il vienne 101.
-
trois cent ш 392
Н о с е da т и kaiem tajnu: IZ veut que е lui dise le secrez.
Da li vjdite kako, и о Ь а и druga jdeja zavisi od
prvog glagola koji izrazava и ili и
Dos1a za sada. (Ako telite pregled veznika koji zailtevaju
subjunktiv, polrat.ile ga и grama1ickom dodalku.)
Posto е cilj ove knjige da vas Ы da razumere sva-
kodnevne razgovore i da и njima ucestvujere, namemo smo
preldnuli dalje iz/aganje ш za Ь Sve dok
motere da ю ovaj nacin, i dok imate pojma о
tome kada Ь da se upotrebljava, ш da vam е
to sasvim dovoljno.
Druga faza: Quarante-neuvieme
98
393 trois cent quatre-vingt-treize
QUATRE-VINGT DIX М е
LE<;ON
Le travail
1 Jean-Michel et Claude habitent а Vannes
en Bretagne, une belle (1) region dans
1 'ouest de la France.
2 Claude esLinstitutrice (2). Elle travaille
ш petite ecole а une trentaine de
kilometres de Vannes.
3 М lui, esLingenieur informaticien.
Mais il у а trois mois, la societe pour
laquelle il travaillait а fenne ses portes
4 et Jean-Michel s'est retrouve au б
Depuis, il cherche du travail.
5- Encore une lettre de refus! а fait la
quatrieme depuis le debut du mois.
PRONONCIA Vec ste dostigli nivo п а kQjem vam nije
potrebna о п ю с и irgovoru т и zaista posebnim т
Posvetite л ш и slldanju snimaka.
NOTES
(1) Vee ш о nauciJi da ј е mesto prideva najcesce iza imenice
koju opisuje. Tri najcesea prideva koja idu ispred imenice
su beau (f. be/le), ш (f. gmnde) i petit (f. petite): un
grand projec, une petite calculatrice, veliki projekar, mali
(dZepni) digitron.
trois cent quatre-vingt-quatorze 394
DEVEDEST DEVETA LEKCIJA
Posao
(U naredne dve nedelje kursa, prevod teksta с е Ь slo-
л nego do sada. Vise п е с е т о lwristiti nas sistem Ј i
() zagrada, osim alw to Ь ш е zaista neophodno. NaS' cilj е
da nauCite dn razumete lwntekst, а ne dn vaS'e razumevanje
zavisi od svake pojedinacne reci. ReCi lwje ne razumete,
mozete potraziti и recniku п а kraju knjige).
1 Zan-Mise1 i Ю о zive и п и Bretanji,
prelepoj Ь na zapadu Francuske.
2 Ю о ј е uciteljica. Radi и jednoj maloj skoli ,
triedesetak kilometara od Vana.
З Sto se tice Zan-Misela, on ј е inZenjer
informatike. Ali flfffia za koju ј е radio se
zaJvorila pre tri meseca
4 i Zan-Misel е ostao bez posla. Od tada traii
posao.
5 - Jos jedno pismo и kojem ga Ь Т о ј е
vec cetvrto od pocetka meseca.
Т (suite)
(2) un professeur = nastavnik koji radi u srednjoj ш
ш и п е institutrice) = nasravnik koji radi u osno-
vnoj skoli. PosCO Ш projesseur Ш О е Ь i univerzitetski
profesor, ohicno se ka.Ze i un projesseur des ecoles, kada
se misli na nastavnika u skoli.
е о п 99
395 trois cent л
6 Cette fois-ci, paralt-,_, il, е suis trop
qualifie. Tu vois, maintenant les boites (3)
embauchent les jeunes avec а с plus trois
[N-11, qui sont moins chers.
7 Evidemment, avec mon б d'ingenieur
et mes dix,_, annces d'experience, е suis
presque trop vieux deja.
8 - Ne te tracasse (4) pas, cheri. а ne fait
que trois mois que tu cherches. Tu
trouveras Ь б ј en suis siire.
9 - Au point ou en suis, е suis pre,t а accepter
n'importe quel petit boulot (5). А la limite,
ј е donnerais dcs cours de maths.
10 - Tu dis n'i mporte quoi [N-2]. De toute
fac;on, tu dctestcs l'enseignement.
11 - Ut, tu as tort. J'aime assez donner des
cotirs. En tol\t cas, 'aime Ь les jeunes.
12 Ј е n'aimc pas l' idee d'abandonner mon
metier, mais qu'est-ce que tll veux? С е
que е ne peux pas accepter, c'est de ne
ricn faire.
13 - Pas question (6) d'abandonner ton metier.
Si besoin est, on peut quitter la region. Ј е
n'en-....ai pas tellement envie, mais s' ille
faut ... [N-3J
NOTES (suite)
(3) Videli smo u 44. lekciji da se fmna. preduzeee najce5Ce
kaie и п е emreprise ili une societe (ovo poslednje se
с е ю nalazj u skraeenicama - SFR. Societe щ du
Ш ili u inicijalima kojj ю ј е uz ime finne:
SA. sociereanonyme- akcionarsko (A.D.); SARL,
societe anonyme responsabllite limitee, sa ogra-
nicenom (d.o.o.). Medutim u svakodne-
vnom govoru, ljudi koriste ree а boite (dosl. kutija). М а
Ь т 'envoie en Bretagne: Finna me ј е u Breranju.
trois cent quatre-vingt-seize 396
6 Ovaj put izgleda da sam suvise strucan.
Vidis, firme sada zaposljavaju mlade sa tri
godine viseg obrazovanja, ј е г ј е jeftinije.
7 Ocigledno ј е da sam sa diplomom inZenjera i
deset godina iskustva skoro vee prestar.
8- Nemoj se nervirati , dragi. Traiis posao tek
tri meseca. Uskoro ces nesto naCi, sigurna
sam u to.
9 - U ovakvoj situaciji, spreman sam da
prihvatim Ь kakav posao. U krajnjem
slucaju, davao bih casove matematike.
10 - Pricas kojesta. Svakako mrzis da predajes.
11- Tu Ш Prilicno volim da dajem casove.
U svakom slucaju volim mlade ljude.
12 Ne svida mi se pomisao da napustirn svoje
zanimanje, ali sta ocekujeS? Ne mogu da
podnesem da nista ne radim.
13 - Ne dolazi u obzir da ostavis svoje zanimanje.
Ako ј е potrebno, mozemo da se odselimo
odavde. Nije da bas zelim, ali ako treba ...
NOTES (suite)
(4) se tracasser е sinonim za т = brjnutj sc.
(5) К а о se u svakodnevnomjeziku firma kaZe Ь tako-
de о ю ј ј ј nefonnalna г е С za posao а to е Ь [bulo).
U о о ш kontekstu llll petit Ь о и о с predstavlja bilo kakav
posao, da Ь se moglo preiiveti . . .
(6) Ovo е jzraz karakteristiean za govorni jezik; 11 n 'est pas
question de: Ne dolazj u obzir da ... л Ь
koji u jeziku ima isto znacenje ј prevod, Ь Ь о
Abandonner ton metier est hors de question.
Щ о
397 t rois cent quatre-vingt-dix-sept
14 - Bon, pas de precipitation. Attendons
encore un peu.
*****
EXERCICES
1. Serge est Ы Nathalie, e\le, est assistante
sociale. 2. Depuis а fermeture de l'usine, il cherche du
travail. З а fait trois mois qu'elle est au б 4.
Ј е n'aime pas l'idee de quitter а Bretagne. 5. П n'a pas
tellement envie de changer de metier.
r.L tJ Р М 7WI:NeJr EJJviE
ь е м б Б
trois cent quatre-vingt-dix-buit 398
14 - Dobro, ne prenagljujmo. Sacekajmo jos
malo.
*****
VEZBE
1. Seri е Ь Ь Natali, ona ј е socijalni radnik. 2.
Od л fabrike, on traii posao. 3. Ona е bez posla
vec tri meseca. 4. Ne svida mi se pomisao da napustim
Bretanju. 5. On nema bas ielju da promeni zanimanje.
Popunite praznine
1 11 travaille dans une usine situee . . . . . ......... .
. . . . . . . . . . . . . . . Vannes.
О п radi и jednoj fabrici smeftenoj pedeserak kilomerara
od Vana.
2 . . . . . . la т lettre . . . . . . е dcbut du т
3-
Т о ј е rrece pismo otl pocerka meseca.
Elle .'. . . . . . . . . . . . au б
О п а se nafla bez posla.
4- Т . . . .'. . . . . . . . . . . . Tu sais tres bien que tu
ё kojesra. ZnaJ veoma dobro dll mn.is dll predlljes.
5- . . , ru . . . ... . On peut quitter La Breragne ..
Т и gresis. Mo!.emo da napustimo и ako е po-
rrebno.
г
1 - а une п de kilometres de - 2 а fait - depuis
- 3 s'cst retrouvce - 4 - dis n'impone quoi - detestcs
п 5 La - as ton- si Ь cst
Druga faza: Cinquantieme
99
399 trois ceot quatre-vingt-dix-neuf
CENTIEME ( 1 О С LE<;ON
Admettons ...
1 Six mois plus tard, Jean-Michel n'a
toujours rien trouve.
2 se font rares (1) dans la
region, et il est maintenant completement
decourage.
З - Dis, cherie, tu te souviens de с е que tu as
dit l'autre jour? Qu'on pourrait
eventuellement [N-4] quitter la region?
4 - Oui maisje pt·efererais l'eviter sije peux.
5 - Ј е comprcnds, mais regarde (2): а fait
maintenant neuf mois que е cherche, et
toujours ricn!
6 Ј е suis sur quc е trouvet-ais du boulot З
а Paris.
7- Admettons. (4) Mais on n'aurait pas du
tout la mcme qualitc de vie la-bas qu'ici.
NOTES
(1) se faire rare = naci, tesko doei do; Les reclmiciens
experimemes se fom rares - ј е naci iskusne ш
eare. L 'argem se fait rare - se dolazi do oovca.
(2) Zapamtite da kod imperativa 2. lica jednine nerna nas-
tavka ш regardes ALI Regarde! (Giedaj!) lzgovor se
ne menJa.
(3) 1111 bo/1/0t е kao SIO smo videli. ree koja u svakodnevnom
jeziku posao. 11 у а a111re cllose que е boulot п а
lma о stvari u 7ivotu osim posla. Ј е а п а du boulot
р о ш moi - Zan ima nekog posla za mene.
quatre с е п 400
STOTA LEKCIJA
Recimo ...
1 Sest meseci kasruje, Zan-Misel jos uvek nije
nista nasao.
2 Poslovi se tesko nalaze u ovom kraju, i on ј е
sada potpuno Ы
З - Draga, seeas li se sta si jed.nom rekla? Da Ь
mogli eventualno da se odselimo!
4 - Da, ali bih vise volela da to izbegnem ako
mogu.
5 - Razumem, ali gledaj: traiim sad vec devet
meseci, i jos uvek nista!
6 Siguran sam da bih nasao posao u Pari zu.
7 - Recimo. Ali tamo ne Ь uopste imali isti
kvalitet zivota kao ovde.
NOTES (suite)
(4) Obratite painju na ova dva nacina da л prihvatite
neeiji stav, ali i da date svoje miSijenje. Prvi, admerrons,
ј е nepromenljiv: Vous dites qu 'i/ est ё pam:re. Admettons,
mais il qutmd meme trois ,·oitures - К da е veoma
Recimo da jeste. Ali ipak ima tri auta. Drugi
n (9. red) se koristi i sa ш i sa vous: Paris est cller,
ј е re 1 vous /'accorde. Mais les salaires som plus eleves
- Slaiem se da е Pariz skup, ali su plate veee.
Щ о 100
401 quatre cent un
8 А Paris, il la pollution, la circulation, le
bruit -la foule, quoi. Et n'oublie pas que
Ј е cout de la vie (5) est plus,......eleve.
9 - Ј е te l 'accorde (4), mais il faut aller la ou
il у а du travail.
10 C'est vrai que la vie est plus chere а Paris,
mais les salaires у sont plus,......eleves aussi.
11 Et puis, on n'est pas obliges Ь Paris
meme (6). О п peut cherchet· quelque chose
en grande banlieue, si а te dit (7).
12- Т н п е penses pas que tu й les,......etapes?
(8). Attendons encore tm petit peu.
13- Ј е ne vois pas d'autre solution.
- Ne t'en fais pas. (9) т Ь
*****
14 п Ь е п qui ш bien.
NOTES (suite)
(5) а vie znaci Zivot u osnovnom i prenesenom znacenju
(7. i 8. red). Elle а eu une vie extraordinaire - Imala ј е
izuzetan zivot. П gagne blen sa vie - Zaraduje dobro za
zivot.
(6) Setite se da se meme moie dodati imenici da Ы se dobllo
znaeenje "sarn. bas" Est-ce qu 'elle ш Lyon meme ou п
banlieue? - Da li ona zivi bas u Lionu ili u predgradu?
(7) Doslovno "ako ti ю kaze", odnosno "ako ielis". r:;a te
dir d'aller voi1· t ·exposition au Musee d'O,-say? - Da li
zeliS da idemo da vidimo izlozbu u muzeju Orse?
*****
EXERCICES
1. Ј е п а toujours rien trouve. 2. Tu n' auras pas du tout la
meme qualite dc vie. З Elle prefererait l'eviter si elle peut.
4. Ј е vous \'accorde, mais е cout de а vie est tres eleve. S.
Ne briile pas les etapes.
quatre cent deux 402
8 Pariz, to ј е zagadenje, saobracaj, buka
- ukratko guzva. I ne zaboravi da su troskovi
zivota veci .
9- Slazem se, ali moramo iCi tamo gde ima
posla.
10 Tacno е da е zivot skuplji u Parizu, ali su
vece i plate.
11 А zatim, ne moramo da zivimo bas u
Parizu. Mozemo da potraiimo nesto u sirem
н ako zelis.
12 - Ne cini ti se da malo pozurujes stvari?
Sacekajmo jos malo.
13 - Ne vidim drugo resenje.
- Ne brini se, sve с е Ь u redu.
*****
14 Sve е dobro sto se dobro svrsi.
Т (suite)
Moiete da odgovorite sa а т е dit ili, ako ne ielite sa а
ne е dit rien. (dire е u licu jednine jer е subjekat а
(8) une etape: etapa, deo (sportskog dogadaja, nekog pro-
cesa, itd.) La flerniere etape du Tour de FI"GJICe se passe
aux Clzamps-Elysees - Poslednja etapa Tur de Fransa
se odvija na Jelisejskim poljima. Izraz bnUer les etapes
(doslovno "zapaliti etape") znaci "ici brie nego sto ј е
predvideno", "raditi ne5to u furbl".
(9) s'en faire ј е jos jedan izraz (videti 99. lekciju, 5. napo-
mena). Oblcno se sreee u imperativu: Ne t'en fais pas 1
Ne vous enfaites pas!- Ne brini 1 te se Ь toga!
*****
VEZBE
1. Jos uvek nisam nista nasao. 2. Neces imati uopste isti
kvalitet zivota. З Ona Ь vise volela da to izbegne ako
moze. 4. Slaiem se sa vama, ali troskovi zjvota su veoma
visok:i. 5. Nemoj da pofurujes stvari.
Щ о 100
403 quatre ceot trois
Popunite praznine
1
2
з
Les emplois . . . . . . . . . . . . dans cette region.
Poslovi se tesko nalaze и ovom kraju.
. . . . . . . . . . Mais . '. . . . . . . . . . . '. . . . beaucoup
de pollution.
Recimo. Ali п е zaboravi da ima puno zagadenja.
La vie . . . . . . . . . . . . , mais . . . . ...... .
sont . . . . . . . . . . aussi.
Zivot е slmp/ji, a/i su i plate vise.
**********************************************
CENT-UNIEME (1 01 е LE<;ON
La candidature
1 Ayant pris Ј а decision de quitter la
Bretagne, Jean-Michel se meLactivement
а la recherche d'un ernploi dans la region
paiisienne.
2 Tous les о ш il achete les grands
quotidiens et scrute (1) attentivement
les,_,offres d 'emploi.
З 11 consulte aussi les,_,annonces Ы
sur Ј е Minitel (2). П у а l 'embarras du
cboix, mais peu d'offres qui l'interessent
vraiment.
NOTES
(1) scruter = pretraiivati, ispitivati detaljno. lmenica izve-
dena od ovog glagola ј е un scrudn. О п elit е presidellf
par voie de scrurin - Predsednik se bira glasanjem.
4
quatre cent quatre 404
Vous . . . . . . . . . . . . . . quelque ю
........ si ......... .
Mozete potraf.id nesto и predgradu, ako f.elite.
5 . . . . . . . . . . . . . . . .. . Ј е suis sur que vous
etes а р а Ь е
Ne brinite se. Siguran sam da ste sposobni za to.
Odgovori
1 - se font rares - 2 Admettons - n' Ы pas qu' il у а З - est
plus Ы е les salaires plus eleves 4 - pouvez chercher - en
banlieue - а vous dit 5 Ne vous en faites pas - en - .
Druga faza: Cinquante et unieme
**********************************************
STO PRVA LEKCIJA
Prijava za posao
1 Odlucivsi da napusti Bretanju, Zan-Misel se
aktivno upusta u potragu za poslom u Parizu.
2 Svaki dan kupuje vaznije dnevne novine i
pazljivo ispituje ponude za posao.
3 Takode gleda oglase koji se nalaze na
Minitelu. lzbor е ogroman, ali samo
nekoliko ponuda ga stvarno zanimaju.
NOTES (suite)
(2) Minitel predstavlja javni video-tekst servis koji е п а ras-
polaganju celoj Francuskoj. Veliki broj domacinstava po-
seduje Minitel uredaj, koji sluii za pronaJaienje korisnih
informacija (polasci vozova, brojevi telefona, itd.). Takode
se mogu koristiti brojne usluge vezane za kupovinu, tra-
zenje posla, itd. Minitel ј е postao jedan od aparata za
domacinstvo.
101
405 quatre cc11t cinq
4 Et puis un jour, il tombe sur l'annonce
suivante: П З rechercbe
infonnaticien(ne) experimente(e) Н
б grande ecole ou institut
ingenierie. Connaissances multimedia
Ь (4).
5 Libre de suite. Anglais Ь
Adresser С У et lettre de motivation au
Н Societe Toutvu, Les.__,Ulis." (5)
6 - а у est. а correspond parfaitement
mon profil. Et en plus, le poste (6) esLa
pourvoir tout de suite.
7 Jean-Micl1el s'installe а
charge l'application de traitement de texte
et se meLa ecrire:
8 "Messieurs, en п а votre atmonce
parue hicr, j'ai l' honneur de poser ma
candidature au poste d'informaticien.
9 б de I'ENSEA, j 'ai dix.__,ans
d'experience en informatique.
10 Ј е vous prie de Ь vouloir trouver
cijoint mon С У qui vous fournira de
plus.__,amples renseignements sur mon
parcours (7) professionnel.
NOTES (suite)
З societe de sen1ce et ingeniene Ш = preduzeee
za prufanje usluga. К а о sto smo vee videli,
Francuzi vole akronime i skraeenice i idu tako daleko da
iz njih izvode i imenice (na pr. Ш cegetiste: clan CGT-a
л sindikat)). Sto se izgovora, kada imamo dva
samoglasnika (ovde, //), izgovaraju se kao "dva П Tako
SSU se jzgovara [es-es-dezj]. и pailjjvo snimak.
quatre cent sjx 406
4 А onda jednog dana. nalazi sledeci oglas:
"Kompanija za г informatickih usluga
traii informaticara sa iskustvom (muskarca
Ш zenu). Diploma visoke skole ili fakulteta.
Poznavanje multimedija obavezno.
5 Slobodno odmah. Neophodan engleski.
Posaljite С У Ь i motivaciono
pismo sefu kadrovske sluzbe, firma Tutvi,
Lezili. "
6 - Т о ј е to. г se slaie sa mojim profilom.
$tavise, mesto е odmah Ь
7 Zan-Misel seda za kompjuter, otvara
program za obradu teksta i poeinje da kuca:
8 "Postovani, kao odgovor na vas oglas koji
ј е juce izasao, zeleo bih da konk:urisem za
mesto informaticara.
9 Diplomirao sam na ENSEA, imam deset
godina iskustva u informatici.
10 U prilogu vam saljem svoj С У u kojem
se nalaze detaljnija objasnjenja о moJoj
п karUeri.
NOTES (suite)
(4) Navodenje u muskom ј zenskom rodu ј е obavezno da Ы
se Ь diskriminacija polova. Jzgovor reej experimente
ј diplome е isti za о Ь а roda.
(5) Za strance izgovor т .,u" predstavlja velikj pro-
Ь а narocito kada treba izgovoriti ј .. uw jedno za
drugim kao u л ove finne. и paZJjjvo snimak
i pokuSajte da podrai.avate izgovor.
(6) Evo о jednog razloga ј е potrebno rod imenjca
е poste = л mesto, а posre = po5ta; izraz е poJte
(esl) а po11rvOir ј е formalan da se We: mesto ј е
uprai.njeno.
(7) Ш Г doslovno znaci put, tok, predenj deo puta. Ali
cesto poslovno jskusrvo, itd. С е soir, ш docu-
memaire sur е groupe lndochine et son parcours -
ras dokumentarac о grupi Indokina i njihovom radu.
101
407 quatre cent sept
11
12
13
14 -
15 -
Dans 1 'espoir que vous voudrez bien
Ь ma candidature, е
VOUS pne de crotre, Messteurs, а ш
de mes sentiments distingueso
Jean-Michel attend le retour de Claude
avec impatience pour partager la bonne
nouve11eo
Elle rentre vers six ....... г et, epuisee
а р г е sa longue о ш о ш е s'affale dans ш
fauteuilo
Ouf, е suis crevee-(8)! Qu'est-ce que tu
as fait de ta journee?
J'ai une offre d'emploi
ш Ы parfatte pour moi et j'ai envoye
ma candidatureo Croisons les doigtso
*****
EXERCICES
1. у а eu 1 'embarras du choix, mais rien qui les interessait
vrattncnlo 2. а у esto а corroespond parfaitement а son
З п peu_x pluso Ј е suis creveo 40 Qu'est-ce
qu elle а fa11 de sa Joumee? 5. Croisons Ies doigtso
*****
Popunite praznine
Ј е о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о о
о о о о • о о lcs в sur о о • о о о о о о о о
profcssionnel.
U prilogu vam saljem opis svog dosadasnjeg iskustvao
2 Ј е о о о о • о о о • о о о о о о о , Mcssieurs а
о о о о о о о о о о о de mes о о о • о о о о о :
S posrm·anjemo
3 о о о • о о о о о Ј а decision о о о о о о о о о о du travail,
il achete о о • • les о о о о о о о о о о о о о о о о о
Odlutivsi л ш posao, kupuje sve л dnevne novineo
quatre cent huit 408
11 U nadi da cete razmotriti prijavu u moju
korist,
postovanjemo"
12 Zan-Misel nestrpljivo ceka da se К vrati,
da bi sa njom podelio radosnu vesto
13 Ona se vraca oko sest sati i iscrpljena posle
dugog dana, pada u foteljuo
14 - Uf, mrtva sam! Sta si ti danas radio?
15 - Cik pogodi? Nasao sam jednu ponudu za
posao koja mi savrseno odgovara i poslao
sam prijavuo Stisnimo pesnice (prekrstimo
prste)o
Т (suite)
(8) Jos jedna ree koja е teska za izgovoro з palljivo
izgovor; crever doslovno znaci puCi, probusiti, 1111 pneu
creve = probusena gumao Medutim u svakodnevnomjezi-
ku, Ј е suis creve znaci М sam о
VEZBE
*****
1. Bio е veliki Ь ali nista sto Ь ih zaista interesovaloo
2. Т о ј е Ю о Savrseno odgovara njegovom poslovnom pro-
ftluo З Uf, ne ш viseo Mrtav samo 4. Sta е ona danas
radila? 5. Stisnimo pesniceo
*****
4 -0 о о о о о apres о о о о о о о о • о о о о о о о о о
• о о о о о il о о о о о о dansunfauteUIIo
lscrpljen nakon dugog dana ш pos/u, pada и foteljuo
5 о о о о о о • о о о о о • о о о о о о о о pour lui raconter la
bonnc nouvcllco
Cekaju da se vrati da Ь п ш 1 о ј ispricali dobru vesto
Odgovori
1 - vous prie dc bicn vouloir trouvcr ci-joints mon parcours - 2
- vous prie de croirc в sentiments distingues 3
Ayant pris- de chcrchcr tous - grands 4 tpuise une
longue journee dc travail s'affaJe - 5 lls anendcnt son rctour -
Druga faza: Cinquante-deux:ieme
Щ о 101
409 quatre cent neuf
М е LE<;ON
Une reponse
1 Apres une semaine passee sur des
charbons._...ardents (1), Jean-Michel re<;oit
enfm une lettre de la societe Toutvu:
2 - ш Nous avons pris connaissance
de votre candidature, qui а retenu toute
notre attention.
З Nous souhaitons vous rencontrer afin d'en
(2) parler en detail.
4 Aussi З nous а prendre
rendez-vous avec Monsieur щ
н notre directeur des
ш
5 Dans cette attente, nous н prions
d'agreer, Monsieur, l 'expression de nos
sentiments distingues."
6- Enfin! Mais е ne dois pas trop me rejouir
а 1 ' avance. Apres tout, а n' est
qu ' un'-"entretien ... ( 4)
PRONONCIATION
1 pailjjvo razliku u izgovoru jzmedu "ou"
glasova u reci "Toutvu".
NOTES
u"
..
(1) е г = ugalj; U ovom jzrazu sur des charbons
ardellts doslovno н а с ј .,na uzarenorn ugljevlju". U figu-
rativnom smjslu, ovaj izraz odgova1·a ш ,. ... kao na
iglarna".
quatre cent dix 410
STO DRUGA LEKCIJA
Odgovor
1 Nakon dana provedenih kao na
iglama, Zan-Misel konacno Ь pismo od
firme Tutvi:
2- "Gospodine, procitali smo Vasu prijavu sa
velikom paznjom.
З Zelimo da se sastanemo sa V ama da Ь
ј е detaljno razmotrili.
4 Stoga Vas pozivamo na sastanak sa g-dinom
Fransoa Fokonijeom, nasim direktorom
kadrovske slu:lbe.
5 S postovanjem."
6- Konacno! Ali ne smem da se suviSe radujem
unapred. Na kraju, to ј е samo razgovor ...
NOTES (suite)
(2) aftn de ј е formalnjji а с ј л od pour sto Ь znaCilo "da Ь
U formalnom registru francuskog jezjka, reeenica kao Ј е
veux la rencontrer pour г de son projer - Hoeu da se
sremem sa njom da Ь razgovarali о njenom planu, Ь izgle-
dala ovako е souhaire votlS rencontrer ajin de, jtd.
З Ј о ј е л а л upotreba. Rec attSsi poznajemo u zna-
cenju "takode". Medutim, na reeenice znaci "stoga".
Aussi, nous pensons que vous ё 1 ю qu 'ilnous а ш
- Stoga ш da ste Vj eovek kojj а т treba.
(4) un entretien: razgovor; Koristi se ј u ш ј nefor-
ш jezjku. Suite г entretien telephonique d 'ilier:
U nastavku naseg telefonskog razgovora od juce ... Takode,
setite se 62. lekcjje, 6. napomene: rec koja znaci inrervju
ј е ... и п е inrerview.
102
411 quatre cent onze
7 Trois jours plus tard, prend
le TGV (5) pour gagner Paris. А la gare
Montparnasse, il prend le metro pour se
rendre au siege (6) de Toutvu.
8 - Bonjour ш puis-je (7) д
9- В о ј о ш ј е m'appelle Bellon, Jean-
Michel. (8) J'ai rendez-vous avec
Monsieur Fauconnier.
10- ш Bellon ... en effet. А neuf (9)
heures et г Asseyez-vous, ј е
prie. Ј е l'appelle tout de suite.
*****
11 Un о ш е va voir un vieux copain (10)
qui est devenu ш
12- Dis donc, е t'ai t·endu beaucoup de
services dans le passe. Maintenant, il
faudrait me renvoyer l'ascenseur (11).
NOTES (suite)
(5) е г д п vitesse, poznat kao TGV (te-ze-ve] pred-
stavlja ponos francuske zeleznice. Pusteni u saobracaj 1984.
godine, ovi doterani vozovi koji jzgledaju kao ispaljeni
metak dok jure р о sinama, su omiljeni medu Francuzima
buduci da za kratko vreme mogu da predu velike razda-
ljine izmedu velikih gradova Francuske, р а cak povezuju
Francusku sa Londonom i ш
(6) 1111 siege: sediste. Pnmez siege п л п Sedite dok
ё U figurativnom ш korisri se ј za sedjsta u par-
Jamenru (Le г а г cents sieges а /'Assemb!ee - Т а
partija ш а 300 sedista u Narodnoj skupsrini) ј kao kod
nas, za sedjste flrme: La sociell! а о п siege en р г о п с е
- SediSte ш ј е u unutrasnjosti.
quatre cent douze 412
7 Tri dana kasnije, Zan-Misel ide brzim vozom
za Pariz. Sa stanice Monparnas, ide metroom
do sediSta firme Т
8- Dobar dan g-dine, mogu li da Vam
pomognem? v
9 - Dobar dan, zovem se Zan-Misel Be\on. Imam
sastanak sa gospodinom Fokonijeom.
10 - G-din Belon, tako ј е U devet i peU1aest.
Molim Vas sedite. Odmah cu ga pozvati.
*****
11 Neki covek ide da se vidi sa starim
Rrijateljem koji ј е postao ministar.
12- С и ј puno sam stvari ucinio za tebe и
proslosti. Sada Ь trebalo da mi uzvratis.
NOTES (suite)
(7) Znamo da и formalnom jeziku pri postavljanju pitanja,
najcesce vrsimo inverziju izmedu zamenice subjekta i
glagola (&t-ce que vous voulez ... ? --. Vou/ez-vous .. ?).
Kada vrsimo ovu inverziju kod 1. lica jednine prezenta
glagola pouvoir (moei), ne koristimo Ь peu.x vec puis.
г с е que е peu.x _, Puis-je (puize].
(8) U izvesnim formalnim siruacjjama, Francuzj navode prvo
ш р а ime (jnaee uvek se jskazuje prvo ime р а pre-
zime). Т о dakle nije pravilo, vee posebna upotreba.
(9) Pailjivo poslusajte jzgovor: [nevrerj
(10) un copain = drugar. Ponekad se koristj u ё
ш ё Le copain de М ш е l'a quillee- Mariju ј е
ostavjo ш Ь ienskog roda une copine (videri 73.
lekciju, З napomena).
(11) U srpskom jeziku "vracamo nekome uslugu" dok u fran-
cuskom "posaljemo nekome lift". Dis donc, il esr remps
de т е г l'ascenseur. Cuj, vreme е da ш ј vratis
ustugu.
102
413 quatre cent treize
13 Peux-tu trouver un boulot pour mon fils,
qui est un bon а rien?
14 - Bien sur, п le ministre. Ј е peux
l 'embaucher demain comme directeur de
cabinet (12).
15- C'est trop.
- D'accord, е le prends comme directeur
de la communication.
16 - Non, il faut qu'il cornmence en bas de
l'echelle. Т и n'as pas ....... un simple poste de
coursier, par exemple?
17- Sj tu veux, mais ј у а un Ы Pour
с е genre d'emploj, ј faut qu'il aiL(l3)
un б d'ingenieur ...
NOTES (suite)
(12) Svaki ministar ima svoj Ь М Legal est le chef de
cablnet du ministre de la ш - G-din LegaJ ј е sef
kablnera ministra kulture.
*****
EXERCICES
l. - Ellc а re9u unc rcponse? Pas cncore. Elle est sur des
charbons ardcnts. 2. Elle prend Ј е train pour se rendre а
Paris ct Ј е mctro pour gagncr son bureau. З Puis-je vous
aider? - Nous avons п avec Monsieur Julliard.
4. Dis donc, il faudrait me renvoyer l'ascenseur. 5. Mon
р е г е а cornmencc en bas de l'echelle.
VEZBE
1.- Ј е li Ь odgovor'? - Nejos. Na iglamaje. 2. Ona
vozorn do Pariza i metroom do kancelarije. 3. - Mogu
lt da vam pomognem? - lmamo sastanak sa g-dinom
Zilijarom. 4. Cuj, treba da mi vratis uslugu. 5. М о ј otac е
р о С е о sa dna les[Vice.
quatre cent quatorze 414
13 Mozes li da nades posao za mog sina
nesposobnjakovica?
14 - Naravno, odgovara ministar. Mogu sutra da
ga zaposlim kao sefa kabineta.
15 - Т о ј е previse.
- U redu, uzecu ga kao direktora za odnose sa
javnoscu.
16 - Ne, mora da pocne sa dna lestvice. Zar
nemas neko Ь radno mesto, kao kurir,
na primer?
17 - Ako zelis, ali ima jedan Ь Za takav
posao treba da ima diplomu inienjera ...
NOTES (suite)
(13) Videti 98. lekciju, З napomenu; prezent subjunktiva gla-
gola avoir е que j'aie, que tu aies, qu 'il 1 elle ait, que
nous ayons, и е vous ayez, qu'ils aiem. ю se tice izgo-
vora, aie, aies, ait i aiem е razlika ne postoji; ayons =
е ј о i ayez = е ј е
Щ о 102
415 quatre cent quinze
Popunite praznine
2
3
I1 . . . . . . . . . . . . . . . . une Ь excuse.
Т г е Ь а da т а п ю о Ь г о opravdanje.
Ј е . . . . . . . . . . . Ь de . . . . . . . .
maintenant il faudrait . . . . . . . . . . . • ......... .
Utinio sam vam puno us/uga. Sada Ь trebalo da mi
vratite.
· · · . . . . . . . с а .'. . . . .'. . entretien.
Na kraju. to е samo jedan г щ
**********************************************
М е
L'entretien d'embauche
1 - п щ л (1).
Ј е ш е dtrecteur des ressources .. ш
de Toutvu. Venez
2 Nous_ avons ete pai
votre CV. п ю un peu de votre
experience dans le multimedia.
3- Euh, j'ai t?ujours fascine par les
• de о ш е (2). Ј е suis
ш qu'elles vont revolutionner
notre щ de travailler.
4 - ma ј е pense que vous.._..avez
ra1son. Ma1s tout le monde ne pense pas
comme vous.
NOTES
(1) Pri formaJnom т neki ljudi vise vole da samo
svoje ime nego da Ь п
т е ј т 'appelle ... ". о moic da deluje rnalo
a!t se ubrzo navtct. U poredenju sa з
JCZikom •. е о т а formalan jezik tako da prela-
zak .. na_ u ! osl?''lJaVanJe. Л nije Ь з Ь u
ш struacuama. Alt vremena se menjaju!
4
5
quatre cent seize 416
ј е vous aider?
Da li mogu da 1•am pomognem?
.... -.. vous aider?
Mogu li vam pomoCi?
Odgovori
1 - faut que nous ayons - 2 - vous ai rendu - services mc
п l'ascenseur 3 Л tout - n'est qu'un 4 Est-cc
que - peux- 5 Pttis-jc
Druga faza: Cinquante-troisieme
**********************************************
STO Т Е С А LEKCIJA
Razgovor za posao
1 - Gospodin Belon? Fransoa Fokonije. Ј а sarn
direktor kadrovske sluibe. Dodite da sednete.
2 Bili smo veoma impresionirani Vasom
Ь Pricajte mi malo о Vasem
iskustvu sa multimedijima.
З - Hm, uvek su т е fascinirale napredne
tehnologije. Ubeden sam da с е о л е napraviti
u nasem nacinu rada.
4- Sto se mene tice, mislim da ste u pravu. Ali
ne misle svi kao Vi.
NOTES (suite)
(2) de pointe (dosl. (od) vrha) se koristi kao pridev kojim se
oznaeava kulminirajuca т а с а neke aktivnosti. Dva
sta slueaja Ь su la vitesse de poinre (d и п е voiture)
tj. maksimaJna brzina (nekog voziJa) i les industries 1
rechnologies de poime odnosno indusuije 1 tehnologije u
vrhu, najrazvijenije. Takode veoma eesto se sreee sinta-
gma les industries l1i-tech ...
Щ 103
417 г cent dix-sept
5 - А mon avis, il ne faut pas revenir en
arriere. Ш pourquoi е travaille depuis
longtemps avec Intemet.
6 Maintenant, е considere que е me
debrouille (3) pas mal ... euh, е е и х dire,
ј е и meme de ... (4)
7 - Ј е и ........ en prie. Ici и sommes'-'assez
ipforrnels. Ou "relax", si и preferez.
8 А propos du poste, il s'agit [N-5] d'un
poste de cadre а plein temps. Le candidat
и sera amene а se deplacer 1' etranger
и ou cinq fois par an.
9 п dirigera une и de recherches
composee de huit personnes.
10 Alors, а и и и salaire, quelles
sont vos pretentions? Pardon. Combien
voulez-vous gagner?
11 - Е и vous savez, е ne connais pas trop
les salaires pratiques а Paris.
12 Dans mon'-'ancien travail, е gagnais trois
mille euro sur treize mois (5).
13 - Avec le&...,.avantages en nature, е pense и е
nous и un peu и
14- Perrnettez-moi de dire и е ј е suis
tres ........ interesse par le poste. Est-ce qu'il
а d и candidats?
NOTES (suite)
(3) se debrouiller znaci "snalaziti se". Parlez-vous russe? е
т е debrouille - Govorite li ruski? Mogu da se snadem.
О osralim upotrebama ovog glagola ю kasnije. Obra-
tite paZ.nju na izgovor: [z ш debruj].
quatre cent dix-huit 418
5 - Р о mom и ne treba ici unazad.
Zbog toga а vec и radim sa Internetom.
6 Sad vee smatram da se skroz dobro
snalazim ... hm, to jest, и ...
7- Molim Vas, mi smo ovde prilicno
neformalni. IIi и ako Vam se vise
svida.
8 Povodom posla, radi se о mestu и sa
punim radnim vremenom. Izabrani kandidat с е
morati da и u inostranstvo cetiri pet
р и а godisnje.
9 Upravljace ш za istraiivanja koji se
sastoji od osam ljudi.
10 Sto se tice plate, koje su Va5e zelje?
Oprostite. Koliko Ь zeleli da zaradujete?
11 - Hm, znate, nije mi poznato kolike и plate и
Parizu.
12 Na о ш starom poslu, zaradivao sam tri
hiljade evra mesecno и trinaesta plata.
13- Uz ш и naturi, mislim da Vam
mozemo и malo vise od toga.
14 - Dozvolite mi da kazem da sam veoma
zainteresovan za ovaj posao. lma 1i drugih
kandidata?
NOTES (suite)
(4) Zan-Misel е presao u neformalni, svakodnevni regisrar
jezika i pokusava da se ispravi.
(5) Plate i zarade se u Francuskoj iskazuju na meseenom ni-
vou, osim u nekim sektorima gde se iznos zarada iskazuje
п а nivou godiSnjeg prihoda. U rnnogim fin11ama u Fran-
cuskoj isplacuje se е fl·eizieme mois tj. trinaesta plata na
kraju godine.
103
419 quatre cent dix-neuJ'
15- Il faut que е voie (6) encore une personne
ceLapres-midi. Nous vous ferons р а (7)
de notre decision sous huit jours. Au revoir.
NOTES (suite)
(6) Obrarite п kako se u 5. redu koristi glagol щ sa
infirtitivom i tako Ь subjunktiv. Ovakva "olakSica"
ј е jedino moguca kada se radi о Ь oblicima. Ovde,
u 15. redu to rtije ш ј е г se racli о konstrukciji ilfaut
+ licni glagolski oblik.
*****
EXERCICES
1. Salut, л Viens t'asseoic 2. А mon avis, vous
avez raison. З Au niveau du salaire, с о Ь е п est-ce que
vous voulez gagner? 4. У a-t-il candidats? 5. 11 se
debrouille pas щ а en russe.
VEZBE
1. Zdravo л Dodi da sednes. 2. о meni, Vi ste u
pravu. З Sto se tice plate, koliko Ы zeleli da zaradujete?
4. Ima li drugih kandidata? 5. On se п dobro snaJazi
sa ruskim.
quatre cent vingt 420
15 - Treba da se vidim sa jos jednom о о Ь о ш
popodne. ш Vas о nasoj odluci u
roku od osam dana. Dovidenja.
NOTES (suite)
(7) faire ш de quelque chose znaci "saopsriti"' "obavesriti ".
Izvedertica koja se cesto koristi е Ufl jaire-part, pismeno
saopstenje, pozivnica; Т о п а г е 1m ё ш de
mm·iage Ш - Gle, dobili smo pozivrticu za Hele-
ninu svadbu. U mnoiini se ova izvederuca ne menja: des
г
*****
Popunite п
1 Nous . . . . . . . . . quatre . .... - . . . . de mariage.
г smo cetiri pozivnice za vencanje.
2 . . . . . . . . . . , il est convaincu .. '. . . . . tort.
Sto se njega tice, on е ubeden da ona gresi.
з . ....... с о т ш е moi.
Ne misle svi ш о ј а
4 11 . . . . . . . . . . . . . е directeur en personne.
Treba da se vidim sa direktorom licno.
5 П ............... • .. en .. ..... .
Ne treba iCi unazad.
Odgovori
1 - avons rcyu - faire-part - 2 Pour sa part- qu'elle а 3 Tout
Ј е п н е р е п е pas - 4 - faut que е voic - 5 - ne faut pas
retoumer - arrierc
Druga faza: Cinquante-quatrieme
103
421 quat re cent vingt et un
М ( 1 е LE<;ON
Felicitations!
1 Encore une semaine d'angoisse (1) pour
Jean-Michel, qui commence а perdre
espoir. Et puis, Iundi matin ...
2- б Monsieur Bellon?
- Lui-meme (2).
- lci Franyois Fauconnier. Ј е ne vous
derange pas?
- Pas du tout.
З - Ј е pour vous"""annoncer
notre decision de
corrune chef d'equipe.
4 б Vous etes toujours la?
- Absolument. Ј е suis ravi, е ...
5 - Dois-je З comprendre que vous acceptez?
- Et comment! Ј е veux di t·e, Olli, j'accepte
volontiers.
6 - Tres Ь Vous commencerez la fin de la
semaine. Nous votre contrat
par la poste. н chez Toutvll.
(Pius tard.)
7 - Cheri? Ј е suis de retour. Mais pourquoi
as-tu rnis ton rnanteau? Ou va-t-on? (4)
NOTES
(1) п srrepnja, zebnja, strah. 11 vit п l'angoisJe
- Zivi u strepnji. Ponekad se koristi kao uzvik: п е /ettre
du jisc. L п Pismo od poreske uprave. Ш а
(2) Doslovno .,ba.S о о Regarde. с 'esr е premie1· п llli-
ё Gledaj. to е premUer (glavom i bradom). Koristi
se pri telefonskom razgovoru umesto noui". м 0/erel?
Lui-meme. - .,Da li ј е 10 g-din Serel?" ., Da, ј а
Osoba ienskog pola Ь rekJa ё ".
quatre cent vingt-dcu.x 422
STO Т LEKCIJA
Cestitke!
1 Jos jedna nedelja zebnje za Zan-Misela,
koji pocinje da gubl nadu. А zatim,
u ponedeljak ujutru ...
2 - Halo, da li е to g-din Belon?
- Da, ј а sam.
- Ovde Fransoa Fokonije. Nadam se da Vam
ne smetam?
- Ne, uopste.
З Zovem da Vam javim nasu odJuku da Vas
zaposlimo kao vodu tima.
4 Н а Ј о Jos ste tamo?
- Da, da naravno. Odusevljen sam, ј а ...
5 - Da li to treba da shvarim da prihvatate?
- I te kako! Hocu reci, da, prihvatam rado.
6 - п Pocinjete krajem nedelje.
Poslaeemo Vam ugovor postom. Dobrodosli
u Т
(kasnije)
7- Dragi? Stigla sam. Ali zasto si obukao
kaput? Gde idemo?
Т (suite)
З Formalno: "Treba li to da razumem ... " Izgovara se [doai).
Cesce se Ь u pitanjima kao nDois-je venir tout
de suite?- Moram li odrnah da dodem?" ili, kada se traii
ё u kaficu "Combien vous dois-je?- Koliko sam vam
dui.an?" U svakom ovako posravljeno pitanje ј е
dosra "elegantnije" od prostog est-<:e que е dois.
(4) "Eleganmiji" nafin da se postavi pitanje od О й esr-ce
qu о va? - Gde idemo?
Щ о 104
423 quatre ceot vingt-trois
8 - Au restaurant, pour Ј а bonne nouvelle.
J'ai decrocbe Ј е bouJot chez Toutvu!
9 - FeJicitations! Qu'est-ce que е suis
contente! (5)
А и г ш
10 - Bonsoir Madame, Bonsoir Monsieur. Voici
Ј а carte. Desirez-vous prendre l 'aperitif?
11 - Dcux coupes de champagne, s' iJ vous
plait. С е soir, on fait Ј а fete! (6)
12 - Puis-je prendre votre commande? (7)
- О п commencera avcc un plateau de fruits
de mer pour deux.
13 Ensuite, pour moi, Ј а soJe meuniere. Et toi?
- Ј е ne suis pas tres poisson. (8) Ј е prendrai
б une с б е de breuf.
14 - Et une bouteille de Pemand-VergeJesses 87.
- Tres Ь Monsieur.
15 - А ta п mon cheri.
16 11 у а juste une chose. 11 faut maintenant
que е trouve un travaiJ а Paris, moi
aussi! (9)
NOTES (suite)
(5) Poslusajte paZijivo snimak. Ь qu'est-ce que
ispred uzvitne retenice srvaramo naglasa.k na recenjci.
Qu'esr-ce qu'on est Ь ici! - Kako ј е lepo ovde! Malo
.,elegantniji" ь Ь Ь о "Que е suis contente!" К а о
sam sre6na!)
(6) ё = З Ј €S/ fle 1111 29 je\IJ'iet; dOIIC i/fite S0/1
ш • е 28. - Roden ј е 29. februara, dak\e slavi
rodendan 28.-og. С е soir. on fait а fite! - Veeeras
pravimo slavlje! Jos jedna ree izvedena od ovog glagola
Ј е ш ё ш = osoba koja ide р о s\av\jima. Ree moze
Ь Ь u negativnom i pozitivnom kontekstu,
u zavisnosti od starostj о о Ь е za koju se Ы ...
quatre ceot п 424
8 - Na veceru da proslavimo lepu vest. Ь
sam posao u "Tutviju"!
9- Cestitam. О kako sam srecna!
и restoranu)
10 - Dobro vece gospogo, dobro vece gospodine.
Izvolite jelovnik. Zelite li pice pre jela?
11 - Dve case sampanjca, molim Vas. Veceras
slavimo!
12 - Mogu 1i da uzmem Ь
- Pocecemo sa porcijom morskih plodova za
dve osobe.
13 Ј а cu zatim Ь iverak. А ti?
- Ne volim puno Ь Radije cu uzeti juneti
kotlet.
14- 1 flasu Pernan-Verieles 87.
- Qdlicno, gospodine.
15 - Ziveli , draga.
16 Ima samo jedna stvar. Sada i ј а treba da
nadem posao u Parizu!
Т (suite)
(7) Sreli ю "dois-je", а sada se podsetimo Ы puis-je
[puiz], takode pri formalnom obraeanju. U niiem jezi-
ckom registru, reklo Ь se "Est-ce que peux prendre votre
commande?" ili cak Ј е prends votre commande?"
(8) Umesto da kazu Ј е "'aime pas Ь е а и с о и р е poisson
(viande, itd.)", е Ю ljudi imaju naviku da kazu Ј е ne
pas t1·es (dosl. Ј а nisam veoma riba). Ova upo-
treba vam se ne preporucuje.
(9) Francuzi eesto dodaju moi aussi, vous aussi, itd. na kraju
reeenice da Ь ј е naglasili. Ta.ko "fl parle е msse aussi"
е е izgledati Ь a.ko se kaie ,,Jl parle le rnsse, lui
aussi".
104
425 quatre cent viogt-cinq
EXERCICES
1. ici щ Fauconnier. Ј е ne vous derange
pas. espere? - Pas du tout. 2. - б

Jean? Tu viens с е
so_ir? Absolument. З Ou est-ce qulon va? - С е soir
1
on
fa11 la ё 4. Ј Ј а decrocbl le boulot. Que е suis contente
pour lui! 5. Combien vous dois-je? - Beaucoup!
Notes personnelles:
quatre cent vingt-six 426
VEZBE
1. - Dobar danl ovde Fransoa Fokon.ije. Nadarn se da vam
ne smetam? - Uopste ne. 2. - Halo, Zan? veceras?
- Apsolutno. З Gde idemo? - Veceras slavimo! 4. Ь
ј е posao. Kako san1 srecna Ь njega! 5. Koliko varn du-
gujem? - Puno!
•••••
н praznine
1 . . . .-.-.. с е soir? Nous allons au restaurant
. . . . . mon anniversaire.
2
з
4
Gde idemo veteras? ldemo и resroran da pros/avimo
т о ј rodendan.
du poisson, . . . . . . . . -
••• 1 Madame.
1 а с и uzeti ribu - Odlitno, gospodo.
.... - . . . . . . . . . votre commande? -
. . . . . . . . . . . tout de suite?
Mogu li da и џ п е т Ь Moram li odmah da
narutim?
11 .
1
• • ••••• .. decision.
Zvao т е ј е da mi javi svoju odluku.
5 . . . . . . . . . . . . . contents d'etre ici с е soir!
Kako smo srecni Jto smo ovde veteras!
Odgovori
1 Ou va-t-on- pour Г 2 Ј е prendrai - moi aussi Tres Ь
3 Pui s-jc prendre- Dois-je commander- 4 - m'a appele pour
annonccr sa 5 Que nous sommes -
Druga faza: Cinquante-cinquieme
104
427 quatre ceot vingt-sept
М ( l С LE<;ON
REVISION, Т Е Т APER<;US
Т
1 Iako se л obrazovnj sjstem radikalno promenio
u Щ nekolik:o decenija - i jos uvek se menja - ka-
mcn temeljac sistema jos uvek predstavlja le baccalaureat.
Poznata kao le Ь а с ova diploma, kojom se п zavr-
setak obrazovanja, predstavlja kljuc za dalje
obrazovanJe. Cuvena ј е takode ј krilarjca Passe ton Ь а с
d'abord (Polozi najpre maturu, pre nego sto uradiS bilo
.drugo). Zapamrite da passer е х а т е п znacj "polagau
tSpll". а reussir un п ё poloziri ga. Nakon sro
poloze le Ь а с mladi ljudi imaju mogucnost da se upisu na
neki od fakuJteta ili neku visoku skolu (les universites (f.))
i les ш teclmiques universitaires (m.) ili Л (tehnicki
instituti п а л nivou). Njvo necijeg visokog
obrazovanja se oblcno izraiava u godinama studija nakon le
Ь а с Tako potencijalni poslodavci u oglasima trare о о Ь е sa
Ь а с plus rrois na primer (tri godine viseg obrazovanja) ili
Ь а с plus quarre iJi Cak Ь а с plus sepr.
Alternativa л su les grandes ecoles (dosl. velik:e
1 skole), posebna grupa poslovnih i skola za inienje-
re. Dtplome ovih skola predstavljaju pasos za visoke slui-
Ь ј ё funkcije. Jedna od najprestiZnijihje l'Ecole
Po_Jyreclmique ili samo Polyreclmique, ciji se diplomci nazi-
З les polyteclmiciens (ili, tajanstvenjje, les Ali deftni-
rivno najpoznatija medu Les grandes ecoles е Ecole
d'Administration iii l'ENA, gde se francuska elita.
Vecina starijih predstavnika francuskog javnog zivota su
enarques, odnosno Ь dacj ENA.
2 n 'importe ю ј е jos jedna od onih korisnjh fraza koje se
mogu Ь u brojnim sjruacjjama. ю n'importe,
oznacava "bilo" u slozenim Ь
quatre ceot vingt-huit 428
Vee smo videli п quoi u ё "bilo sta".
п п quelque ю а boi1-e, п 'importe quoi - Dajte
т ј ne5to da popjjem, bllo sta. Takode imamo "'importe
о й Ь gde}, 11 'importe qui (bilo ko) ј n 'importe commellf
Ь ј Ј о kako).
Ali kada se izjavi nesto neodgovarajuce ili nepotrebno,
n'impone Ь potpuno drugo znacenje. Na primer,
u 99. lekcjji л izjavi nesto sto л ne
misli, а zena mu kaie: Т и dis n 'impone quoi - Prjcas ko-
jesta. U sjtuacijama kada se, na primer, poljticari Ь о г е za
naklonost biraea, krjtjkujuCi jedan drugog kaZu: Ne е croyez.
pas. П dit n'importe quoi - Ne verujte mu. Prica
К а а neko otaljava posao mozete mu reej: Regarde! Tufais
n'importe quoi. C'esr с о т т е а ш Gledaj ga
radi! Ovako treba da se radi. Ili ako dete kaZe roditelju
da planira da stopjra do Meksik:a i to samo, roditelj с е vero-
vatno reei: N'importe quoi!- Ne prieaj kojesta! Shvatili ste?
З U 99. lekciji ucimo kako da izrazimo razlicite stepene
jzrazavanja nenakJonostj. Ako vam se, na primer, ne ide
na veceru sa nekjm л ш mozete da kazete е n'ai
pas rellemem envie de diner avec Т Ako u stvari
bas ne zelite, reci cete Ј е n 'ai pas envie de diner avec
Т i ako ste sasvjm proriv ove ideje, kaiite Ј е 11 'ai
vraimem pas envie de diner avec Т А sada vezbajte
razlicite stepene з sami. Evo vam nekoljko pred-
loga. Sami odlucjte koliko ne zelite da ucestvujete u predlo-
renim radnjama:
avec а Ь е е т е е ё sa t.aStom)
avoi1· т а aux dents (jmatj zubobolju)
aller cl1ez е dentiste ј с ј kod zubara)
voir е vieux film muet (pogledati stari nemi film)
promenel' е cblen (izvestj psa u semju)
payer plus d 'impots (plariti viSe poreza)
Pronadite jos neku sjtuacUu u kojoj ne zelite da ё
105
429 quatre cent vingt-oeuf
Evo ј о dva oacina da pokaiete da vam se nesto ne svida.
Prvo, Ь Ј е n 'aime pas 1 'idee (de) - Ne svida mi se
pomisao da ... Ј е n'aime pas L'idee de quiuer /(1 region.
- Ne svida rn.i se pomisao da napustim ovu Ь
А sad ostrUe: Pas question de г La region!- Ne dolazi
u obzir da oapustim ovu Ь
Sada ponovo proeitajte 99. lekciju i vidite sve ove primere
u kontekstu.
4 Glagol г de se uvek koristi u Ь izrazima i
znaci "raditi se о De quoi s 'agit-il? - О cemu se radi?
п il s 'agit de 11·avai/ler dur, il 11 'est jamais а - Kad
se radi о teskom poslu, п п ј е tu. Ili Jl fauJ qu'il
т 'appel/e. П s 'agir de son avenir- Treba da me zove. Radi
se о njegovoj buducnosti. П veUJ т voir. IL s'dgir de La
т que е Lui ai ecrite - Н о с е da me vidi. Radi se о pismu
koje sam mu napisao. S druge strane, cesto se moie Ь
pri prevodu. Ј s'agir d'un posre de cadre - Т о ј е mesto
п Ili IL s'agir de п е pas Ы п ј е da se ne
Ь - Vidite? Mnogo п zar п е
Notes personneDes:
о .{) •
о •
quatre cent trente 430
о
о
Druga faza: Cinquante-sixieme
Щ о 105
431 quatre cent trente et un
М ( 1 б е LEC::ON
О п demenage
1 La prochaine etape: Ј е dcmenagement.
Claude comrnence par achetcr le Journal
des Particut;e,··s (1).
2 Mais, n'ayant (2) rien trouve
п elle decide de contacter une
agence im.mobiliere (3).
3 - Bonjour Madame. Voila, е la
recherche pour mon mari et moi d' un
pavillon-(4) pres des __ Ulis, [N-1]
4 de preference avec un jardin et situe
village avec des commerces.
5 - Combien de pieces vous faut-il?
11 н faut llll grand sejour, е н х
chambi"es et une cavc.(S)
6 En plus, il faut н [N-2] un
garage, н е cuisine amenagee et le
chauffage central.
7- Et quelloyer н prets (6) а mettre?
- Pas plus de mille.
NOTES
(1) particu/ier - poseban, specjjalan; takode se korjstj u zna-
tcnju "prjvatno Ј ј с е C'est р о и г 1111 paniculier ou une
societe? - Ј е lj to za г licc ј Ј ј za finnu? Kada se
kupuje ј Ј ј iznajmljuje neka nekretnjna, и е location ј Ј ј une
\"l'/1(1! de paniculier ш г oznaeava prodaju iJj iznaj-
n11jivanje ю izmedu dvc zajntercsovane strane, Ь с
posrednika. odnosno neke agencije.
(2) Panjcjpske Ь smo vee srelj u 83. lekcjjj, 5. napo-
mcna. N'ayant rien trouve - Ne
quatre cent trente-deux 432
STO SESTA LEKCIJA
Selidba
1 Sledecj korak: selidba. Ю о pocinje tako sto
k:upuje JournaL des Particuliers.
2 Ali, ne nasavsi nista zanirnljivo, odlucuje da
kontaktira nek:u agencUu za nekretnine.
З - Dobar dan, gospodo. Р а ј а trazim k:ucu za
muza i mene u Ь Les Uljs,
4 р о mogucstvu sa bastom i smestenu u mestu
sa radnjama.
5 - Koliko vam treba soba?
- Treba а т veliki dnevni boravak, dve sobe ј
podrum.
6 I jos а т obavezno treba garal.a, namestena
k:uhinja ј centralno grejanje.
7 - Kolik:u kiriju ste spremni da placate?
- Ne vise od hiljadu.
Т (suite)
(3) Ь = nek:retnine; un agem immobller: agent
za nekretnine
(4) ш pavillon = k:uea. Ova ret se resto Ь umesto
ш е maiso11. (Pazjte, takode moze da ј zastava,
§koljka jtd.!)
(5) Nemojte da rne5ate zme piece (prostorjja) sa е clmmbn!
soba); un sijour doslovno ё Ь (1111
sejou,· de tmis = trodnevni Ь Soba u kojoj
se Ь о г а ј а salle de г U л govoru
Ш se ret а .sal/e. Mnogo Francuza koristj englesi.."U
ret е /Mng. Molimo da ih ne podraZavate!
(6) Njje ё с е ј е г se agent obraca i Ю о ј Zan-Miselu.
106
433 quatre cent trente-trois
8 - Ј е pense qu' il faut que yous soyez (7) un
peu rnoins'-'exigeants. А с е prix-la, il
vaut mieux envisager un appartement.
9 Et pourquoi pas а Paris? Vous pouvez
prendre е RER pour aller aux,_.,Ulis. [N-2]
10 Justement, j 'ai un trois-pieces (8) avec
cuisine et salle de bains dans le
quatorzierne pour mille. П у а un bail (9)
de trois'-'ans, avec un mois de caution et
deux mois de loyer.
11 Vous voulez е visiter?
- Il faut н е ј е demande а ю mari. Ј е
vous rappelle demain.
12 Jean-Micbel, que penses-tu d'un
appartement б н maison? C'est
plus facile а entretenir.
13- Mais dit н voulait un pavillon,
Pourquoi as-tu change d'avis?
14 - А cause н loyer. Un appartement coute
moins cl1er qu'une maison.
- Bon.....-argument!
15- D'accord, j 'appelle l 'agence а la premiere
heure (1 demain matin.
NOTES (suite)
(7) Subjunktjv od ё е queje sois, que tu sois, qu'il soit, que
1tous о у о ш que vous soyez, qu'ils soiem. Izgovor: osim
1. ј 2. ј с а mnoZine, [soajon] ј [soaje] , ostala lica se izgo-
varaju identicno [soa]. Videti 98. lekcUu, 2. napomena.
(8) Dva primera Ь skracenih Ь umesto ш
appartemenl de ю (deux, itd.) pieces, vecina ljudi jedno-
stavno kaie tm trois-pieces, un deux-pieces, itd. I nijedan
л neee dodati rec Г broju Ь u
kOjOj zjyj VeC SamO CinquieJne. dixie/ne, ю j(d.
quatre cent trente-quatre 434
8 - Mislim da treba da budete malo manje zahte-
vni. Р о toj ceni Ь о ј е da razmislite о stanu.
9 I zasto ne u Parizu? Mozete iCi RER-om za
Lezili.
10 Upravo imam trosoban stan sa kuhinjom i
kupatilom u cetrnaestom za hiljadu. Zakup
ј е na tri godine, depozit mesec dana i placa
s ... e za dva meseca unapred.
11 Zelite li da ga pogledate?
- '[reba da pitam muza. Zvacu vas sutra.
12 Zan-Misel, sta misliS о stanu umesto kuce?
Lakse е za odrzavanje.
13 - Ali rekli smo da hocemo kucu, zar ne? Zasto
si promenila misljenje?
14 - Ь kirije. Stan kosta manje nego kuea.
- Dobar razlog!
15- U redu, zvacu agenciju rano ujutro.
Т (suite)
(9) Rec koja oznacava zakup, и п bail Ь а ј ima nepravilnu
mnozinu, les baux Ь о
(1 0) Postoje mnogi zivopisrn izrazj u francuskom jeziku koj ima
se opisuje rano jutro, ali ј е а а premiere hem-e jedan od
najcescih.
Щ о 106
435 quatre ce11t trente-cinq
EXERCICES
1. 11 me faut un deux-pieces avec une cuisine amenagee
dans le troisieme. 2. - Combien es-tu prete а mettre?
- Pas plus de einq cents. З 11 faut que nous soyons un peu
moins exigeants. 4. Ј е voudrais louer ю pavillon, mais de
particulicr а particulier. 5. Justement, j'ai l'appartement
qu' il vous faut.
VEZBE
1. Treba mi dvosoban stan sa namestenom kurunjom u
trecem. 2. - Koliko si spremna da plati§? - Ne od
500. З Treba da budemo malo manje zahtevni. 4. Zeleo
bih da ш kucu, ali Ь е posrednika. 5. Upravo imam
stan koji а ш treba.
**********************************************
М е LE<;ON
Montons а Paris
1 Jean-Michel decide d'aller Paris en
voiture. П aime conduire sur l'autoroute,
2 et comme il n'y а pas trop de monde ш
Ј а route en semaine, il peut rouler
tranquillement а 130 ki lometres а 1 е ш е
[N-3] .
quatre cent trente-six 436
Popunite praznine
1
2
3
4
5
d'interessant, il а cherche
ailleurs.
Ne nasavsi nista zanim/jivo, potraiio е dmgde.
n . . . . . . . vous . . . . . la dcmain а la
Treba da budete tamo rano и ј ш г о
Une maison ........ .
с а kosta vise od stana.
Tous les marins il . . . . . le train
Ulis.
Svako jutro ide vozom za Lezili.
. .' un
Madame, quel . . . . . . . . . . . . . . .
mettre?
Gospodo, koliku kiriju ste spremni da platite?
г
1 N'ayant rien trouvc 2 faut que- soyez- premicre heure
3 - coute plus chcr qu' - appartement 4 prend - pour allcr aux
- s - loyer etes-vous prete -
Druga faza: Cinquante-septieme
**********************************************
Т О М LEKCIJA
Hajdemo u Pariz
1 Zan-Misel odlucuje da ide kolima u Pariz.
Voli da vozi autoputem,
2 а posto nema puno sveta na putu tokom
nedelje, moze rnirno da vozi 130 km/h.
107
437 QLJatre ceot trente-sept
3 Le couplc quitte л а neuf._.heures
et т aux portes (1) de la capitale а
quinze l1eures (2),
4 pile (3) а l'heure pour le rendez-vous
avec l'agent immobilier.
5 Ь est situe dans.._.une petite rue
calme dans le quatorzieme arrondissement.
6 (L 'agent /eu,.fait visitet·l'appartement.)
- Voici les deux chambres; la cuisine esLau
fond du couloir, les WC (4) sonLa gauche,
avec Ј а salle de bains juste с б е
7 Comme vous voyez, е living esLassez
grand, avec ш е belle vue. Qu'en pensez-
vous?
8 - а н plait (5) assez, mais il faut н е
nous.._, en disct1tions, mon г et moi. Si
н le permettez, н vous rappellerons
vers dix-sept.._,heures trente.
9- Si vous voulez, mais ne perdez pas trop
de temps. J'ai d'autres personnes qui
sont. ...... interessees.
10 п et Claude trouvent un cafe et
s'installent а une Ь
NOTES
(1) lako ј е ovo figuratjvao izraz - sticj na kapjje ю
- Pariz zajsta irna ulaze koji se zovu pones {Vjdeti 83.
lekcjju, 2. napomenu). Nekoliko linija metroa se з
odnosno na ovim mestima: La ligne 4 du meh-o va
de а Porte ti'O,·Jeans а а Porte de Clignancourt.
(2) lzral.avanje vremena kroz 24 tasa se dosta koristi cak ј
u л govoru, а ne samo za Ь prilike.
Di.x-lmit l1em-es six ћ е ш е du soir.
quatre cent treote-huit 438
З Par napusta Van u devet sati i stiZe na
periferiju (kapije) prestonice u tri sata
popodne
4 tacno na vreme za sastanak sa agentom za
nekretnine.
5 Zgrada se nalazi u jednoj mirnoj ulicici u
cetmaestom.
6 (Agent im pokazuje stan)
- Evo ih dve sobe; kuhinja ј е na kraju
hodnika, WC е levo, а kupatilo pored.
7 К а о sto vidite, dnevna soba е prilicno
velika, sa lepim pogledom. Sta vi mislite?
8 - Prilicno а т se svida, ali treba da porazgo-
varamo о tome, т о ј muz i а Ako dozvolite,
zva6emo vas oko pola sest veceras.
9- Kako hocete, ali nemojte gubiti suvise vre-
mena. Imam drugih ljudi koji su
zainteresovani.
10 Zan-Misel i К nalaze jedan kafic i sedaju
za sto.
NOTES (suite)
(3) Ret pile, jdiomatski Ь znacj М п
render.-vous cllez le dentiste Ь pile le jour de т о п
anniversaire- М о ј pregled kod zubara pada tacno na moj
л Ali najeesce se Ь pri л sata:
А dix ћ pile - U tacno deset sati.
(4) Da, tako е Francuzi л koriste ret WC kao
ree za toalet. AJi ј е koriste u mnoZini, les WCs! Ponekad
ј е ј kao SIO se izgovara, lj. les veces. Jos jedna vari-
л ј е les 1vaters [ vater]. М vam ipak preporucujemo da
trafjte les toilettes.
(5) а т е 1 rzous 1 lui 1 leur plalt е г nacin da se izrazj
11aklonos1 za nesto. Vjdetj 12. red.
107
439 quat re cent trente-neuf
lJ (Le ш т
M'sieur-Dame? (6)
Un the au lait et un cafe, s'il vous plait.
Bien monsieur.
12 (Quelques minutes plus tard.)
Alors, qu'est-ce que tt1 en penses?
Moi, е l'aime
Moi aussi, mais о п devrait en voir
plusieurs, non?
13 - On n а tout simplement pas le temps.
Regarde, c'est pratique pour le boulot,
l'endroit est sympa (7) et le loyer est
Ь
14 - Ј е suppose que tu as raison. Allez, c'est
decide. On е prend.
15 (Le ш revient.)
Le the, с est о г
Р о ш Madame. Tenez, е vous п (8)
IN-4) н de suite.
NOTES {suite)
б YiSe nismo u luksuznom ю (72. i 104. lekcija).
Q,·e forme se sreeu u kaficima, barovima. itd.
Trebalo ј е da konobar kaZe Bonjour Monsieur, Bonjour
Madame (ili, da se obrauo grupi ljudi, Messieurs 'Dames).
Yideti 1akode 15. red.
*****
EXERCICES
1. J'aimc conduirc sur l'autoroute parcc que е pcux rouler
а 130. 2. Lcs toilettes sont au fond dt1 couloir а gauche.
3. Nc perds pas trop de temps. On а rendez-vous а neuf
hcurcs pile. 4. M'sieur-Dame? Un cafe pour moi et un
the au lait pour ma femme. 5. - Qu'en pcnses-tu?- L'endroit
cst sympa.
quatre cent quarante 440
11 (Konobar stil.e)
- Izvolite?
- С а ј s mlekom i kafu, molim Vas.
- U redu, gospodine.
12 (Nekoliko minuta kasnije)
- Р а sta mislis?
- Meni se svida.
I meni, ali zar ne Ь trebalo da pogledamo
nekoliko?
13- Jednostavno nemamo vremena. Vidi,
prakticno е za posao, mesto ј е fino, а kirija
ј е razumna.
14 - Pretpostavljam da si u pravu. Onda,
odluceno е Uzimamo ga.
15 (Konobar se vraca)
- Za koga ј е с а
- Za gospodu. Izvolite, placam odmah.
NOTES (suite)
(7) Yideti 31. lekciju, 4. napomena.
(8) regler znaci platiti, ovde. p1atiti л Na primer, u hote-
lu moiete reei: Ј е regler а note, s'il vous plait
- Zeleo blh da platim racun. molim Yas. lmenica ј е
reglement. Na fakturi и п е facture - fakrura, tme 11ote =
racun za uslugu) se res1o moze sresti naznaka za rok. pla-
canja, npr. Reglement а 30 jom·s - Odlozeno placanJe п а
tridesel dana.
*****
VEZBE
1. Volim da vozirn autoputemjer mogu da vozim 130 k:mlh.
2. Toalet е na kraju hodnika levo. З Nemoj dugo. Imamo
м tacno u devet. 4. - Izvojjte? - К za mene i а ј sa
mJekom za moju zenu. 5. - Sta misliS?- Mesto е fino.
107
441 г cent quarante et un
**********************************************
CENT-HUITIEME ( l е LE<;ON
Le quartier
1 L'appartement de Jean-Michel et Claude
se trouve л le quatorzieme
arrondissement, pres du Parc Montsouris.
2 C'escun quartier п mais,
comme certains quartiers de Paris, il
Ы а un petit village.
-
quatre cent г 442
Popunite praznioe
1 L' ........... а une Ь vue. C'est а
Sran ima lep pogled. Т о im se svida.
2 Le rendez-vous . . . . . . . . . . . . . . . de son
anniversaire.
Sastanak pada tacno п а njegov 1 ј е п rodendan.
З Nous . . . . . . . . . votre facrure . . . . . . . . . . . . .
Platicemo vasu fakturu za trideset dana.
4 Nous .' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ј е . . • . . •
Jednostavno nemamo vremena.
S Le ..... est ........... .
К ј е г ш
г
1 - appartcment qui leur plait. 2 - tombe pile Ј е jour З
г а trel\te jours 4 - n'avons tout simplement pas- temps
S - loycr - Ь
г faza: Cinquante-huitieme
**********************************************
STO О М А LEKCIJA
U kraju
1 Stan Zan-Misela i Ю о se nalazi u
cetrnaestom arondismanu, u Ь parka
Monsuri.
2 Т о ј е stambena cetvrt, ali kao i jos nekoliko
pariskih cetvrti , lici na neko malo mesto.
Щ о 108
443 quatre cent quarante-trois
з
4
5
6
Depuis unc vi ngtaine d'annees, les
grandcs surfaces (1) se sont multip1iees
en Francc, et maintenant beaucoup de
gens у (2) font leurs courses З
Mais dans chaque vi ll e, il у а un marche
au moins une fois par semaine. Et Paris
il у meme une dizaine.
habitent une petite rue
tranquille, loin des grands__.axes qui
menent au boulevard peripherique (4).
Le demenagement s'est bien passe (5).
Les Ы п en bon__.etat, et
le couple [N-5] rapidement.
NOTES
(1) les grandes velike povrsine) ј е ree koja
oznaeava pojam vcltktl1 prostora gde se vrsi kupovina
svil1 п U praksi, pojam se odnosi na
super-markcte (les ш i ilipermarkete (les llyper-
marclles). п ima stroge zakonske propise п
ze otvaranJe grandes suifaces. Druga kategorija velikih
radnji ј е е g1·and magasin (dosl. velika radnja), robna
kuca.
(2) Primetite kako zamenica у щ igra ulogu prilo-
ske Ь za mesto ю iJi "tu". е щ 1/(! ю
et ai с и Щ а /'dge е ш o11s - Rodeo sam u
В i tamo sam liveo do osme godine.
Ј Seeate li se 54. lekcije? faire Jes courses - kupovari (naj-
resee hranu). 1/{a//l.{ain? /es Г n'ai rie11 а 111011ger
а т т ю - Treba da idem u kupovinu: oemam nista za
Jelo u kuci. Ako radije kupujete na pijaci oego u radnji,
da kalete faire т о п marclle (pogJedajte 10. red).
н ш Francuzi idu da kupuju garderobu. itd. naj-
cesce kalu ... faire du SIIOpping!
u poredenju sa Londooom ili Njujorkom mnogo
П Razlog lezi u cinjeoici da е on
П kru7nim putem. Le boulevard peripherique
(videti 83. lekciju, 2. п tako da samo ono ю
з
4
s
6
quatre cent quarante-quatre 444
U poslednjih dvadesetak godina, broj
supermarketa u Francuskoj se povecao i sada
mnogo ljudi tamo kupuje.
Ali u svakom gradu ima pijaca bar jednom
sedmicno. А u Parizu ih ima Cak desetak.
Nasi prijatelji stanuju u jednoj mirnoj
ulicici, daleko od glavnih puteva koji vode
do Bulevara Periferik.
Selidba е protekla u redu. Namestaj е
stigao u dobrom stanju, i par se brzo
smestio.
NOTES (suite)
se nalazi п ш а ovog kruga se zove Pariz. Ponegde se mo-
ie cuti п Paris inJra muros (na latinskom "unutar
zidova"); sve sto se nalazi sa druge st.rane puta pripada
predgradima. Ali u stvari, kao i u veeini zemalja, presto-
п ima п tako da citava aglomera-
cija Pariza koja se naziva е de France, ј е najgusee
naseljena Ы Francuske.
(5) se passer = desili se; Pourquoi о ш с е bruir? Qu 'est-ce
qui se passe? - Ь cega sva ova buka? Sta se desava?
Kada obedujete u restoraou, п vas moze pitati u
sred jela Т о ш se passe Ь Da li е sve u redu? Ako
jeste, odgovoricete sa "Oui. tl'es Ы е п merci. ·•
108
445 г cent г
7 C\audc s 'esLoccupee de toutes les
fomtalitcs, comme le changement d'adresse
et l'immatriculation de а voiture (6),
8 et tres vite, ils sont devenus de vrais
Parisiens.
9 - nos Cartes Oranges (7)
et nous dans le
soixante-quinze - mais la Bretagne me
manque beaucoup!" [N-6]
*****
10 C'est dimanche, et Jean-Michel et Claude
decident d'aller faire leur marche et de se
balader dans \eur quartier (8).
11 - Donnez-moi un kilo de pommes de terre,
une livre de carottes et une demi-livre de
champignons, s' il vous plalt.
12 - Et avec а
- Une botte de г un filet d'oignons. Et
une barquette de Ћ а sera tout. [N-7]
13 Apres.._. avoir fait les courses et mange un
croque-monsieur (9) dans __ un bistrot pres
du marche, ils pat1ent la decouverte du
quatorzieme.
14 Tout pres du reservoir, ils decouvrent une
channantc impasse avec des maisons

NOTES (suite)
(6) Kada se u Francuskoj seJjte jz departmana u departman,
morate da date Ь jzjavu v\astima. Takode morate
da preregjstrujete svoj automobll. Svak.i departement -
jma jh uk'Upno 96 - jma svoj broj, а tablice п а motornim
vozjJjma п о е Ь г о ј departmana u kojem su regjstrovana.
Za Paril г muros, broj ј е 75 (vjdetj 9. red).
quatre cent quarante-six 446
7 К se pobrinula za sve formaJnosti, kao
su promena adrese i registracija vozila,
8 i о п ј su veoma brzo postali pravi Parifani.
9 - Imamo karte za gradski prevoz i tabljce su
registrovane na Pariz - ali Bretanja mi puno
nedostaje!
*****
10 Nedelja е Zan-Misel ј К odlucuju da jdu
л а pijacu ј da se р о kraju.
11 - Dajte mi kilogram krompira, pola kilograma
ј 250 gr pecuraka, molim Vas.
12 - Ј о nesto?
- Svefanj rotkvica, mrezicu belog luka ј
korpjcu jagoda. Т о с е Ь sve.
13 Nakon kupovine ј nakon sto su pojeli р о
jedan sendvjc u Ь blizu р ј ј а с е krecu u
upoznavanje cetrnaestog.
14 Blizu rezervoara, otkrivaju jednu sarmantnu
slepu ulicu sa veoma Ь kucama.
Т (swte)
(7) LA Carre Orange (dosl. narandiasta kana) ј е meseena
karta za javrn gradsk.i prevoz.
(8) se balader ј е Ш za se г о т е п е г tj. prosetatj se;
marcller - /l а ш marcher dix ш р о и г arriver
jusqu'au metro - Treba pesacjri deset minuta da ј se
stjg\o do starnce metroa; faire une balade en voaure
- provozatj se.
(9) ш croque-monsieur (dosl. zagrizi_gospodina!)_je
sa sirom ј sunkom. К а а se servtra sa kuvarum З
postaje WJ croque-modame.
108
447 quatre cent quarante-sept
15- D'apres (10) Ј е guide, c'est Ј а villa
Seurat*. 11 у а pJein de gens celebres (11)
qui у ont vecu.
Ј 6 - Tres jolie, mais il est temps de rentrer.
Demain, c'est о premier jour de travail.
NOTES (suite)
(10) Drugj л da blete selon. D'apres znaCi ы
D ё lui. ceffe eglise date du ш siec/e - Р о
njegovim е е ј ш а ta crkva datira iz 18. veka. U Francu-
skoj, une vil/a ne znacj samo vila, veljka kuca; takode
oznaeava kratku ulicu sa kucama. *Predivna Villa Seurar
u cetmaestom arondismanu е bila dom Salvadora Dalija,
Henrija Milera ј rnnogih drugih pjsaca ј umemjka.
*****
EXERCI CES
1. У a+il un marche? 11 у en ё une dizaine. 2. у
fais mes courses au moins deux fois par semainc. З - Tout
s'est bien passe? - Trcs Ь merci. Le repas etait fameux.
4. Paris me manquc beaucoup. 5. D'apres eux, c'est une
ruc ou plein de gens celebres ont vecu.
VEZBE
1. - lma ј tamo neka pijaca? - lma ih cak desetak. 2.
Ј а tamo kupujern Ь а г dva puta nedeUno. З - Sve ј е Ь
dobro? - Veorna dobro, hvala. Obrok ј е Ь о izvrsan. 4.
Pariz mi puno nedostaje. 5. Р о njima, to е ulica u kojoj su
ziveli mnogi cuveni Jjudi.
quatre cent quarante-huit 448
15- Prema vodicu [knjizi], to ј е ulica Sera. Puno
poznatih ljudi ј е tu zivelo.
16 - Kako ј е lepa, ali vreme ј е da se vratimo
kuci. Sutra ј е т о ј prvi radni dan.
NOTES (suite)
(11) Pridev fameux u svakodnevnom jeziku znacj "odliean·. j.li
jzvrsan". Fameta, 1011 gfireau au chocolar - Izvrsan u е
kolac od znacj ј ј
а Ј ј se u ovom znacenJu rad•Je Ь п celebre.
*****
Popunite praznine
Elle . . . . .. а Paris Cl . . • • . • . ... .'. l'age de
djx ans.
Rodena е и Parizu i tamo е tivela do desete godine.
2 Allons . . . . . une . . . . . . . . . ....... ·
3
4
5
Hajde da se provozamo.
Ј е veux . . . . . . . . dc . . . . . , . . . . . . . . . · . .
de fraises et . . . . . . . . de carones.
Н о с и д rorkvica. korpicu jagoda i pola kile sar-
garepe.
. . . . . . . . . . boulevard, mais . . . . . . . grands
axcs . . . . une charrnante villa.
Por;d bulevara. ali daleko od glavnih saobracajnica,
nalazi se jedna !armanma ulicica.
.
1. - est nce - у а vecu jt•squ'a - 2 - faire. - balade cn vo;ture
З - une botte - radjs, л е barquctte - л е l1vre - 4 Tout pres du
- loin dcs - ј у а 5 - с е quj s'cst passe-
Druga faza: Cinquante-neuYieme
Щ о 108
449 quatre cent э
CENT-NEUVIEME е
Le premier jour chez Toutvu
1 А pile le lundi matin, Jean-
М se presente а l'accueil (1) de Toutvu.
- Bonjour, е suis le nouveau Ь
de projet.
2 - Vous devez,__,etre Monsieur Bellon.
г l'ascenseur jusqu'au quatrieme
etage et presentez-vous au bureau 402.
З - Bonjour, г Fauconnier,
commenLallez-vous?
- Bonjour, Jean-Michel. Т и peux me dire
"t1.1", tu sais. To1.1t le monde se tutoie ici (2).
4 Jean-Michel est tres,__..etonne, mais il joue
le jeu.
- Bon, si vous voulez, euh, е veux dire, si
tu veux ...
5 - Bien, alors е vais te faire visiter Jes
locaux (3). Suis-moi (4), s'il te plalt.
6 Comme tu vois, chez Toutvu, nous'--"avons
des paysagers. а facilite la
ш ю
Т
(1) l'accueil se koristi u п п ш Osnovno znace-
nje ј е "prijem". Na javnim mesrima oznacava ш
mesto, portirnicu. Izgovor: [akrej]. Ь u apstra-
kmijem kontekstu, ova ree ј tada ш а isto znacenje. Nous
essayons г l'accueil de nos clients -
cemo da poboljsamo nacin prijema musterija. u ш
situacUama ne р о ю ј ј uvek odgovarajuca ree za accueil,
ali eete ш pronaci zahva!jujuCi kontekstu. Pod tim mj
ш usvajanje jezika: koriseenjem recj polako
poeinjete da oseeate njihovo znacenje ј mogucnosti kombi-
novanja.
(2) Vee smo vam ispriCali da su Francuzi dosta fonnalni u ko-
munikacjji, medutim stara pravila polako и mesto novi-
ma. lako formalan jezik jos uvek preovladava, u ш
quatre cent cinquaote 450
STO DEVETA LEKCIJA
Prvi dan na poslu
1 U tacno devet sati u ponedeljak uj1.1tru, Zan-
М stiZe na portirnic1.1 firme Т
- Dobro jutro, ј а sam novi upravnik projekta.
2 - Vi mora da ste g-din Belon. Idite liftom do
cetvrtog sprata i javite se u kancelariju 402.
З - Dobro j11tro, &-dine Fokonije, kako ste?
- Dobro j11tro, Zan-Misel. Znas, mozes da mi
se obracas sa "ti". Ovde smo svi na "ti".
4 Zan-Misel ј е veoma iznenaden, ali prihvata
igru.
- Dobro, ako zelite, uh, hocu reci, ako zeliS ...
5 - Dobro. Pokazacu ti prostorije. Sledi me,
molim te.
6 К а о sto vidis, kod nas su kancelarije
otvorene. Т о olaksava komunikaciju.
NOTES (suite)
sredinama, kao n.a pruner na ш ш sve cesce
kolege se obraeaju jed.ni ш na "ti" е tutoieme111).
Ali ova "familijarnost" jos uvek moie da zatekne ljude.
Sve u svemu, п koristiti oblike n.a "ti" (tutoyer) sa
ш koga ne poznajete sve dok ta osoba to ne predlozj
Т и peu.x т е г "tu" ili О п р е ш se ш Ako se to
desj, treba se i na to navici, jer kao sto vidite u 4. redu,
nije ш prjprodno u trenutku promeniti registar.
(3) un local = ш prostor, lokal. Le groupe cherche un
local pour repeter - Grupa trazj prostor za р о Ь е les
locau.x commerciaux - trgovacke prostorUe.
(4) Nemojte da pomesate glagol S!lil'l·e ј е г е u prezentu.
Pourquoi tu т е suis depui.5 с т е ћ е г е Mais е п е vous
и р џ - Zasto me pratis vec sat vremena? Ali ј а Vas
е pratim. Uporedite sa Ј е suis 1/'eS etonlle р а г cette
accusation - Ј а sarn veoma zacuden tom optuzbom.
Щ о 109
451 quatre cent cinquante et un
7 Chaque poste de travail esLequipe d'un
(5) ordinateur relie а un reseau local. П у
а une imprimante pour dix ........ ordinateurs.
8 ALIX premier et deLLXieme etages se trouvent
les services administratifs, la direction (6)
generale et les services generaux.
9 - Tiens, е te presente Dominique (7)
Lestelle, qui esLingenieur de projet.
Dominique, voici Jean-Michel, notre
nouveau chef d 'equipe.
10 - Enchantee de te conna'ih·e. Tu vas vite
apprendre tout е qu'il faut savoir: comment
fait·e le cafe, organiser des pots ... (8)
11 Une heure plus tard, Jean-Michel
esLinstalle devant son Oidinateur. П est
tres ...... impressionne par Ј е haut niveau de
technicite de la societe.
12 Le siege de Toutvu est ........ un batiment
"inte11igent", dote des demiers ........ outils de
la bureautique.
13 La societe developpe et ш
des logiciels et н telematiques pour Ј а
gestion des telecommunications [N-8].
14 Submerge par sa matinee chargee, Jean-
Michel ш ш " J'espere que е serai а
la hauteur".
NOTES (suite)
(5) Obratite pa.Znju na predlog equipe de. Drugi, formalniji
oacin da se isto kaZe е о т е de (oprernljen (sa)). L 'ordinateur
е т dote d'une а п е modem - Kompjuter е п mo-
demskom ш
quatre cent cinquante-deux 452
7 Svako radno mesto ј е opremljeno racunarom
koji ј е povezan sa lokalnom mrezom. Na
deset н dolazi jedan stampac.
8 Na prvom i drugom spratu se nalaze
administracija, generalna uprava i opste
sluibe.
9 - Gle, evo DorniniJs Lestel, inZenjer projekta.
Dominik, ovo ј е Zan-Misel, nas novi voda
ekipe.
10 - Drago mi ј е Brzo ces nauciti sve sto
treba da se zna: kako da napravis kafu,
organizujes da nesto p,9pijemo ...
11 Sat vremena kasnije, Zan-Misel е smesten
ispred svog racunara. Veoma ј е odusevljen
visokim nivoom tehnickih mogucnosti
kompanije.
12 Sediste firme Tutvi е jedna "pametna"
zgrada opremljena poslednjim kancelarijskim
dostignuCima.
13 Ova kompanija pravi i prodaje kompjuterske
programe i informaticke alate za upravljanje
telekomunikacijama. v
14 Pretrpan obavezama tog jutra, Zan-Misel
rnrmlja: "Nadam se da cu Ь na visini
zadatka."
NOTES (suite)
(6) la г т predstavlja upravujednog preduzeea и п dire-
г = upravnik, direktor). la gesliOn predstavlja vestinu
upravljanja. Uprkos dve francuske reci koje pokrivaju ovo
znacenje, francuski jezik е osetio potrebu da usvoji ter-
mjn le management, ш kao i а jezik, а verovamo
iz razloga sto ј е ovaj koncept najrazvijeniji u anglosa-
ш svetu. Pogledajte 112. lekciju, N-8.
(7) Dva cesta francuska ш Dominique i Claude, mogu
da koriste о Ь а pola.
(8) un por р о Ј ј е ili pice- Т е щ ј е te paie un о т - Hajde,
р а с а ш pice - ili proslava sa p16em koja se organizuje na
poslu da Ь se proslavio neki poseban dogadaJ. Avalll de
quitter la bofte, г а г и п pot d'adieu - Pre
nego sto е napustio firmu, Patris е organizovao oprostaj-
nu proslavu.
Щ о 109
453 quatre cent cinquantc-trois
15-
16 -
Monsieur Durand, on т е signale (9) que
vous ___ arrivez de plus tard au
bureau. Avcz-vous quelque chose dire?
Ј е l'avoue, н le Directeur. Mais
n' Ь pas que е pars de plus en plus
б ...
*****
EXERCICES
1. - Enchantc dc tc connaltre. - Moi aussi. 2. Merci pour
vo.tre trcs chalcurcux. З - On peut se tutoyer, tu
ю S1 tu vcux. 4. Vous allcz vite apprendre tout с е qu'il
faut savoir ici. 5. Ј е suis sur quc tu scras а la hauteur.
VEZBE
1. - Drago mi ј е da re upoznam. - 1 meni . 2. Hvala vam
za vasu ю dobrodoslicu. З - Predimo na ti. - Ako
zelis. 4. Brzo cete nauciti sve sto treba da se zna ovde. 5.
Siguran sam da ces Ь na visini zadatka.
15 -
quatre cent cinquante-quatre 454
Gospodine Diran, cujem da sve kasnije i
kasnjje dolazite na posao. lmate li nesto da
kaiete?
16- Priznajem da е tako, g-dine direktore. Ali
ne zaboravite da sve ranije i ranije odlazirn
kuci ...
NOTES (suite)
(9) signaler (ozna6ti, dari mak) se е ю korisri u fonnalnom
watenju "informisati" ili "skrenuti pafnjuk. Nous nous
permettons de vous signaler que votre compre est toujours
Ь - Dozvolite da vam sk:renemo п da
г ј о nije izmiren. U ovom stadijurnu kursa, ovu ret
treba da roate da prepoznate, а ne i da е koristite.
*****
Popunite praznine
1 Pourquoi vous . . . . . . . . ? - Mais е
pas.
ZaJto т е pratite? - Ali ne pratim Vas.
2 Les . . . . . . . . . . . . . . . . sont . . premier
OpJte Ь su п а prvom spratu prostorija.
З Les . . . . . . . . . sont . . . . . . ' . . . . . . de
4
trcs haute . ......... .
Zgrade su opremljene izuzetno visokim telmiCkim dosti-
gnutima.
Elle est . . . . . . . . . . . . sa
Pretrpana е danaJnjim obavezama.
5 Ј ...... que ј е ............... .
Natklm se tkl с и opravdati ocekivanja.
Odgovori
1 me suivel - ne vous suis - 2 - services generaux - au dcs
locatiX З blitiments - dotes d'outjJs - л 4 - submergcc
par chargee 5 - esperc - serai а la hauteur.
Druga faza: Soixantieme
Щ о 109
455 quat rc ccnt н
CENT-DIXIEME ( 11 с LE<;ON
La rentree (1)
1 Deux mois plus tard, c'esLau tour (2) de
Claudc dc commencer son nouveau travail.
2 Elle а ete mutee college de
dans le vingtieme arrondissement
3 pour у assurer (3) les cours d'orthographe
et de gramrnaire, comme elle le faisait (4)
en г
4 apprend tres vite que les
classes а Paris sont Ь differentes de
celle de son villagc Ъ (5).
5 Clement, un jeune professeur de vingt-
г Claude sous son aile et lui
expliquc comment se passent les choses.
Т
(1) Uprkos novijim tendencUama. godina se jos uvek vrri oko
perioda godiSnjih odmora u julu i avgusiU.
Septembar е poznat kao la rentree (dosl. povralak). Ova
roc se ne korisli samo za povralak daka u Ј а rentree
scolaire ili а remree des c/asses. Takode, kada se poli-
titari posle lemje pauze, stampa govori о а relltree
politique. С е ю u septembru ј sindikati poeinju da upucuju
svoje zahteve vladj а se о la rellfree socia/e. UkraLko,
otprilike sve u Francuskoj ima svoj relllree!
(2) Ne Ь na razliku izmedu une tour (kula) ј un rour,
roc koja ima vj5e Ovde "red". А п
SOJI tour - Svako dode na red. Primetite kako predlog а
postaje а С "est а о ш de Claude.
quatre cent щ 456
STO DESETA LEKCIJA
Povratak u skolu
1 Dva meseca kasnije, red ј е na К da pocne
da radi na novom radnom mestu.
2 Ona ј е premestena u jednu skolu sa 200 daka
u dvadesetom arondismanu
З kao nastavnik pravopisa i gramatike, posto е
to radila i u Bretanji.
4 Ali ona ubrzo shvata da su razredi u Parizu
Ь drugacUi od onog и njenom mestu u
Bretanji.
5 К mladi profesor od 23 godine, uzima
К pod svoje okrilje i objasnjava о ј kako
stoje stvari .
NOTES (suite)
З Idiomatska upotreba assurer un cours: davati
predavati.
(4) Ovde se koristi imperfekat ј е г К ne predaje u
З
(5) Pridevi izvedenj od imenica se ne pjsu vetjkim slovom
ni u francuskom jeziku: la Normandie ali е beurre
normand.
Щ о 110
457 quat re cent cinquante-sept
6- D'abord, t'as (6) les classes tres mixtes
d 'un point de vue ethnique: il у а des
beurs, des Ь (7), des ....... asiatiques ...
7 Plus melange que а tu meurs (8). Mais
ils sont hyper-sympas (9).
8 Ensuite, les classes sont tres grandes. а
peut etre angoissant, mais iJ faut assumer
(10).
9 Pour_ la plupart, les profs sont cool (11).
Le (12) est vachement (13) strict,
ma1s tres reglo.
1 Donc, tu vois, on galere parfois mais dans
Ь on s'eclate (14). Mais attends
' '
qu est-ce que t'as? а va pas?
11 - Si, si (15). Seulement, е n'ai compris que
la moitie de с е que tu as dit.
NOTES (suite)
(6) Mnogj kada brzo govore, ne izgovaraju о Ь а
samoglasoika iz tu as, te se doblja t'as (ta]. Ovo moicte
da cujete i u 10. redu.
(7) F.rancus_ka з sve vj5e multietnicko druStvo, а poje-
dine grupe.su_ veorna З Jedna takva grupa
se sastOJI od dece untgranata 1Z Seveme Afrike koja su ro-
dena u. Orri е Ь е nazivaju Les beurs, izvedeno
od reet а а ь е IZgovorene unazad. Mladj Crncj vole da ih
oslovaljavaju sa les Ы radije nego sa les noirs.
(8) Ova konstrukcija - plus ... que ra. tu meurs - vise ... ne
moZe (dosl. umires)- se resto korjsti da se izrazi da ne5to
moic blti u veeoj meri 11ego sto е sada. Nekada ј е 10
Ь ю samo naslov filma, а sada se mora sresu bar jednom
dnevno u stampj, na radiju ili televiziji.
(9) utire na jezik kao ј na diep. О о о sto е bllo tres
sympa С г sympa. Takode se mogu prefiksj
mega- 1 gtga- da oznare superlatjve. Sta li ј е sledeee?
quatre cent cinquante-huit 458
6 - Prvo, odeljenja su ti veoma razlicita sa
etnickog gledista; ima Arapa, Crnaca,
Azijata ...
7 Vise pomesano ne moze Ь Ali to su zaista
strava deca.
8 Zatim, odeljenja su veoma velika. Т о ј е malo
zabrinjavajuce, ali moras to da prihvatis.
9 Vecina nastavnika su kul . Direktor е jako
strog, ali ј е u redu.
10 Dakle, vidis, ponekad se Ь а mucimo, ali
sve u svemu dobro se zezamo. Ali sta е
bilo? Nije ti dobro?
11 - Ne, dobro mi ј е samo, razumela sam tek
polovinu od onog sto si rekao.
Т (suite)
(10) 1 psihijatrija ima svoj uticaj u jeziku; ova ree potite iz tog
iargona i preuzeti litnu ю u nekoj sjtua-
ciji. Mcdutim, u svakodnevnoj upotrebl assumer jednosta-
vno znati ћ nesto. C'est dur, mais il а т assumer
- Tesko е alj tako е
(11) В е komentaca ... (osim sto, buduCi da se radj о pozaj-
mljenici, nema slaganja prideva sa subjektom).
(U ) Direktor osnovne skole (do 6. razreda) se naziva le
а kasnije (od 5. ј u srednjoj Skoli) е directeur Ш п directrice.
(13) Vjdeti 81. lekciju, З napomena. lako ј е ovaj prilog vee
dugo u jeziku, jos uvek se srnatra ncformalnim.
(14) а е г ш predstavlja и izvedenicu od tme galere,
gaJjja, gde su uslovi bili daleko od prjjatnih. Od jmenice
ј е izvedel1 ј glagol - Ј е т е suis mis а щ une г galere
- з sam se u pravoj muci. Elle а trois gosses et pas
de Ь Elle galere pour les Ona jma troje dece
ј nema posao. Jako se da ih podjgi1C. Drugj glagol,
s'eclater (dosl. raspuknuti se), dobro se provoditi.
(15) si se korjsti kada treba da odgovorite potvrdno na oega-
tivno pjtanje. а п е va pas? -Si,je vais tres hien.
110
459 quatre cent cinquante-neuf
12 En classe d' histoire: "Apres quelle
bataillc lc chefYercingetorix (16) s'est-il
rendu aux Romains?"
13 Apres un long silence, un eleve dit
timidement: "Sa dcrniere bataille,
Madame."
NOTES (suite)
(16) Voda GaJa koji е pokrenuo ustanak protiv JuJija Cezara
52. godine p.n.e. Porazili su ga u Ь kod Alezije.
PredstavJja Ь francuskog otpora osvajacima.
*****
EXERCICES
1. - C'cst а qui lc о ш C'est а moi. 2. Ј е dois assurer
des cours d'l1istoirc а la rcntree, conune е faisais 1 а л е е
demicrc. З а nc va pas? Si, si, е vais tres bien, е
t'assurc. 4. - Est-ce que c'est п difficile? - Plus
difficile quc а tu rncurs. 5. lls sont vachement sympas,
nos profs.
VEZBE
1. - Na koga ј е red?- Na mene. 2. Moram da predajem
istoriju u novoj godinj, kao i prosle godine. З
- Nisi dobro?- Da jesam, sigurno. 4. - Da li ј е to zaista
tesko? - Teze od ovog ne mofe! 5. nastavnici su
stvarno super.
12
13
quatre cent soixante 460
Na casu istorije: "Posle koje Ь se
Yercingetoriks predao Rimljanima?"
Posle dugog cutanja, jedan dak boja.Zljivo
kaze: Posle poslednje, gospodo.
ш praznine
2
з
Ј Ј m' . . . . . . . . . . . . . . . . des Ј е prcmier jour.
Vzeo т е ј е pod svoje okrilje od prvog dana.
Ј Ј est . . . . . . mais iJ adore Ј е . . . . . . . ...... .
О п ј е Bretonac ali obof.ava normandski maslac.
Les ecoles А Paris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . dc province.
Sko/e и Parizu su veoma drugacije od onih и unutra-
Injosri.
4 11 n а compris . . . . . . . . . . . de . . . . . . '. . dit.
Razumeo е samo polovinu od о п о а !to sam rekao.
5 . . . . . . . . . . . bataille . ' ... - . . . .... ? La
demiere.
Posle koje bltke se predao? Poslednje.
Odgovori
1 - а pris sous son aile - 2 - Breton - beurre normand З - sont
г diffcrcntcs dc cclles-4 - que la moitie- с е que j'ai - 5 Apres
quellc - s'cst-iJ rendu
Druga faza: Soixante et unieme
Щ о 110
461 quatre cent soixante et un
М ( lll e) LE<;ON
La routine
Ј Que le temps passe vite! Jean-Michel et
Claude sont'-"a Paris depuis deux'-'ans.
2 Et ils commencent tomber dans la
routine. Ils n' ont pas pu prendre de vraies
vacances, ni l'un ni l'autre.
З А present, avec 1 ' arrivce des beaux jours,
ils revent de partir loin de Paris.
4 - Metro-boulot-dodo (1). Ј е commence
marre. а te dirait (2) de quitter
Paris pour quelques semaines?
5 - Bien sur que а me dirait! Nous n'avons
pas pris de vacances depuis б З

6 - Marche conclu (4)! Il nous г
ш а decidcr ou et quand.
NOTES
(1) Om.iljena krilatica zaposlenih Francuza Le dodo е
е ё ј а ree za spavanje. Fats U/1 gros dodo, 111011 petil - Lepo
spavaj. du5o moja. ё opisuje jedan tipican dan ve-
cine ljudi: prevoz е metro), posao (le boulot) ј spavanje
е dodo); Ь - svakodnevnica.
(2) U ovoj lekciji eemo videri kako п а raz.licite nacine moiete
nekom ne5to da predlozite. Џ Ј re 1 vous dirair de = Da li
Ь 1 zeleo 1 zeleli ... t;a dirait d'al/er Q/1 cinema
с е soir? - Da li biste zeleli da idete u Ь veeeras?
quatre ceot soixante-deux 462
STO JEDANAESTA LEKCIJA
Rutina
1 Kako vreme leti! Zan-Misel i Ю о su vec
dve godine u Parizu.
2 1 pocinju da padaju u rutinu. Ni jedno ni
drugo nisu mogli da odu na pravi godisnji
odmor.
З Sada, sa dolaskom Jepog vremena, sanjaju
da odu daleko od Pariza.
4- Prevoz, posao, spavanje! Pocinje da mi svega
Ь dosta. Da li Ь volela da odes iz Pariza
na nekoliko nedelja?
5 - Naravno da Ь volela! Nismo isli na odmor
skoro tri godine.
6 - Dogovoreno! Ostaje а т samo da odlucimo
gde i kad.
Т (suite)
(3) Ь д = usko•·o. Moze da zameni presque pri izra-
iavanju vremcna. Uporedi Ј esr parti il а presque deux
ans - Otisao е pre skoro dve godine sa Cela fait Ь
deux OIIS qu'il est parti - Uskoro с е dve godine kako ј е

(4) ш marche = pijaca. triiste. Takode oznacava ugovor ili
poslovni dogovor: les marcl!es publics = ugovori javnog
sektora. Uzvik Marcl!e conclu! odgovara п
voreno·
111
463 quatre cent soixante-trois
7 Nous Ь de partir pendant
les vacances scolaires, donc est-ce qu'on
va etre juillettistes ou aoutiens (5)?
8 - Partons (6) б en juillet. 11 у а moins
de monde, me Ь (7).
9 - 11 т е Ь aussi. D'accord pour juillet.
п quel pays?
1 - Et si nous п (8) е п France? On
pourrait faire du tourismc vert.
1 1 н pas (9) louer un glte
dans..._, un......,endroit isole - la п
profonde- et faire de la randonnee
pedestre (1
12 Rien ne de faire des
balades en voiture р о г visiter
п Et on serait н
13 - Ticns, tu te souviens du petit village
en г о й о п s'est..._,arretes pour
dejeuner il у а п
NOTES (suite)
(5) U е с ј п ј evropskih zemalja ljudj jdu na odmor u н
(juillet) jlj avgusru а о й Buduci da ј е ovo toLjko и
ljeno. Francuzi su jskovali rcci za ljude kojj и na ю
u julu, lesjuillettistes ј и avgustu, le:> й п [izg. ausje"].
{6) Drugi, Ь nacjn da predlozite е da se koristi
1. ljce mnozine imperatjva. primer jz 2. ш
Ь ш о а о ovako da izgleda А о п 011 ш с е soir
- Н а ј е ш о и Ы veeeras. А skoro svako poznaje i
Р Г stih. francuske ш щ е п а п de а patrie, е
ј о ш de gloire est arri1·e (vjdetj 92. и
quatre cent soixante-quatre 464
7 - Primoraru smo da idemo ю skolskog
raspusta, dakle u julu ili avgustu?
8 - Bolje u julu. Cini mi se da irna manje guzve.
9 - I meni. Onda u julu. Sada, koja zemlja?
10- А da ostanemo u Francuskoj? Mogli Ь da
uprainjavamo domaci turizam.
11 Zasto ne iznajmimo konak na nekom
usamljenom mestu - duboko u Francuskoj
- i pesacimo?
12 Nista nas ne sprecava da se provozamo kolima
ivposetimo л 1 bili bismo mimi.
13 - Cuj, seeas Ii se onog seoceta u Ovemju gde
smo stali da rueamo pre pet godina?
NOTES (suite)
(7) "Elegantnjjj" nacjn da se з П т е Ы que ... Prj-
metite da т е Ь dolazi na kraju г е ё е п ј с е !l е
е т Ы е qu'il у а moins de monde, ALI Il у а moins de
monde, т е ь U 9. redu poglcdajte kako izgle-
da odgovor.
(8) Jos jedan ё da se nesto predlozi: Et si + kondicjonaJ.
Ovo е identicno з А da ... ?": Et si nous allioiiS au
cinema? - А da odemo и Ь
(9) V eoma jednostavan ё da п predlo!ite: Pourquoi pas
+ jnfiniriv. Pourquoi pas aller au cinema с е soir?-
ne о е ш о u veeeras? Jednostavan potvrtJnj odgo-
vor Ы Ы о Pourquoi pas?- Zasto da ne! sa п into-
ш
(10) U zadnje vreme dosta ljudi provodi svoje godjsnje odmore
и п и radjje п е о u inostranstvu. Ovaj vjd ш
se naziva е и vert. Ako zeljre da na odlican nacjn
otkrijete и iznajmite les gftes, Ь и
koje se ш na kratak period. La F('(/J/ce
projonde (dosl. и Ь о а Francuska) oznacava "pravu" Fran-
cusku, daleku ј ruralnu. Medutim. stanOvnici gradova ce:.to
koriste ovaj terrnin u а с е ц ј и и
Kontekst cini с и а
Щ о 111
465 quatre cent soixante-cinq
14 - Montezic? В е п sfir. C'est un coin
ravissant. Et que dirais-tu si 'ecrivais au
syndicat d'initiative (11) pour demander
des п
15- Ј е dirais que tu as eu une idee de genie!
Ј е vais tout de suite chercher le н
de telephone sur le Minitel.
*****
EXERCICES
1. Que Ј е temps passe vite! 2. - а te dirait de venir diner
Ј а maison с е soir? - Avec grand pJaisir. З J'en ai marre de
cettc rotlline! 4. - Il me Ь qt1'iJ у а moins de monde
aujourd'htli. - 11 me Ь aussi. S. Pourquoi ne pas
partir en aout cette annee? - ш ю pas?
NouG JtJ Aq.] PRff,
Е VACANCS Р щ Ь
rRci.? t:W5.
VEZBE
1. Kako vreme Jeri! 2. - Da li Ь zeJeo da dodes na veeeru
veeeras? - Sa velikim zadovoJjstvom. З Dosta mi ј е ove
rutine! 4. - Cini mi se da ima manje sveta danas. - I meni.
S. - ZaSto ne odemo u avgusru ove godine? - Zasto da ne!
quatre cent soixante-six 466
14- Montezik? Naravno. Divno mesto. Sta
misliS da zatrazim obavestenja pismeno od
turisticke organ.izacije tog mesta?
15 - Mislim da ti ј е ideja genijalna! Odmah cu
potraiiti broj na Minitelu.
Т (suite)
(11) le syndicar d'iniriarive (dosl. sindikat za inicijativu) ј е u
stvari organizacUa nekog mesta koju tini grupa
lokalnih ljudj koji "uzimaju inicjjativu" ј turiste
u svoje mestO. Veeina velikih gradova- ј svaki departman
- imaju svoje office de и (m.).
*****
Popunite praznine
quatre ans
. . . . а Parjs.
Vec cetiri godine sam и и
2 Elles . ' . . . . . . . . prendre de vrajes vacances,
. .
Ni jedna ni и и mogle da и п а odmor.
3 Nous . . . . . . . . . . . . . . . . en vacances
. . . . . . . . . . . . . trojs ans.
Nismo Ш п а odmor skoro tri godine.
4 . . . . . . . . . . . . . . . . . Auvergne cette annee?
А da idemo п а odmor и Ovemj ove godine?
5 . . . . ..... - . . . . ј е . . . . . . . . . lc п
sur le п
Sta mislis da potratim broj п а и
Odgovori
1 Cela fait majntenant - que е suis - 2- n' ont pas pu nj l'une
ni l'autre 3 - ne sommes pas partis - depuis б 4 Et si nous
allions en - 5 Que djrais-tu sj - cberchais -
Druga faza: Soixaote-deuxieme
Щ о 111
467 quatre cent soixante-sept
CENT-DOUZIEME е LE<;ON
REVISION, Т Е Т APER<;US
Т
1 Znate da se ne moze reei а le ili les, vee se kaie е
vais au bureau ili Nous allons aux courses. Ovo gramaticko
pravilo se primenjuje i kada le ili les cine deo imena nekog
mesta ili grada, npr. Le Havre, Ils habltent au Havre ili Les
Ulis, Ј е rmvaille aux Ulis (primetite da se ni au ni aux ne
piSu velikim slovom).
Ovo pravilo se prjmenjuje i kada se radi о predlogu de.
Ј а а ш iz Avra: Ј е viens du Havre; Ona е iz LeziJj: Elle
vient des Ulis.
А sada napravite recenice od Ј е viens de i Ј е travaille i
sledecih imena mesta:
Les щ е а и х
Le Lavandou
LeMans
Les Essarts
Vidite kako vam ovo izgleda potpuno prirodno vec posle
kratkog vremena!
2 U 98. lekcjji, 2. napomeni smo objasnili da se iza ilfaut
que obavezno Ь subjunktiv. Takode smo videli
jos jedan ш subjunktiva u 106. Iekciji u 8. redu.
U nekim konstrukcijama iza glagola falloir ponekad dolazi
imenica ili infinitiv. Ako se jos pride pojavi i neka zamenica
objekat, obavezno ш о а Ь sme5tena ispredfaut:
Л (nous) jaut un grand jardin. - Treba nam veliki vrt.
ll jaut louer д qu 'acheter - Bolje ј е iznajmJjivati
nego kupovati.
Ali kada se radj о zamenjcama subjektima, moramo da
upotrebimo recenicu u subjunktivu:
Il fauc que nous ayons un grand jardin.
ll jaut que vous louiez д que vous achetiez.
quatre cent soixante-huit 468
З Voziti u Francuskoj nije uopste tako jednostavno kao sto
na prvj pogled jzgleda. Postoje tri glagola koja oznaeavaju
ovu jednostavnu radnju. Prvo imamo aller п voiture, doslo-
vno ici kolima, el/e а decide d'aller en voiture plutot que
de prendre Ј е train: Odlucjla ј е da ide kolima radije nego
ш ili prendt-e la voiture: Ј е n 'ai pas envie de prendre
а voitur·e. Ј е suis trop fatigue - Ne zelim da idem kolima.
Suvjse sam ш
Zatim dolazj glagol conduire, koji znaci voziti, upravUati ј
od njega su izvedene brojne reci vezane za ovu radnju: е
permis de conduire (vozacka dozvola), а conduite (voinja),
Ј а conduite ш autoroute (voznja autoputem), Ј а conduite
de nuit (noena voznja), itd. , un conducte!:'r (vozac). Jean-
ћ aime concluire sur l'autonmte - Zan-Mjsel voli da
vozi autoputem.
I na kraju imamo glagol rouler (dosl. zamotati). Ovim gla-
goloro se opisuje kretanje vozila i nacin na koji vozac to
radi: 11 ,·oulait а 150 а ћ - Vozio ј е 150 kmlh. Л
roulaient trop vite- Vozili su prebrzo. Na autoputevima se
sreeu znaci п а kojima pise: Ne roulez pas tl'op pres - DrZite
odstojanje (dosl. nemojte da vozite suviSe Ь
Р а da rezimiramo:
Si vous prenez la ш conduisez prudemment - et п е
,·oulez pas trop vite ... - Ako vozite, vozite pailjivo i nemojte
voziti prebrzo. с а va?
4 Pokusaeemo da vam objasnimo za8to neki glagolski ob-
lici menjaju akcenat kod slova е е ili BuduCi da е ova
promena vezana za izgovor, verovatno neeete ni primetiti
neku Ь razliku u ovom stadijumu ucenja francuskog
jezika.
Pravilo: glagoli koji imaju е ili u pretpOslednjem slogu
in:finitiva - regler (srediti' platiti) ili repeter (ponoviti)
- Ь accent grave - е umesto е ili е - jspred sug-
lasnika ј nemog е
Proeitajte ponovo.
Sada pogledajte primer:
ј е t·egle (poslednje е ј е nemo), tu regles, il regle ... dok u
nous ,·epetons, vous t•epetez ... р а opet ils 1 elles repetent.
Щ о 112
469 quatrc cent soixantc-neuf
5 Evo ј о jednog gramatickog pravila kojim cemo obja-
srutj Ш о nekad dolazj, а nekad ne, do slaganja particjpa
sa subjektom kod glagola kojj se menjaju sa etre.
Znamo da se particjp sla!e sa direktnim objektom, ako se
?vaj naJazj jspred glagola, npr. J'ai envoye а /ettre (objekat
tZa glagola) ALI La lettre que j'ai envoyee (objekat ispred
glagola).
Sada treba da zapamtjte da su kod povratnih glagola subje-
ј objekat eesto jsti ј usled ю а podleiu slaganju. Na
pnmer 11 s 'est 1·ase: On se obrijao; Elle s 'est с о и р е е Ona
se posekJa. Jasno?
U nekirn slueajevjma medutirn, subjekat i objekat nisu isti.
Tada se primenjuje osnovno pravjJo da ako Ш objekat
doJazj iza glagola slaganja е т а Elle s 'est coupe а main.
Ona е posekJa ruku.
!ls se sont disputes: Onj su se svadali;
(S ј О su jstj = slaganje).
1/s se sont displlle а г place - Borili su se za prvo
mesto; (S ј О nisu jstj = nema slaganja).
Vjdjte, francuskj ј е zajsta logican jezik, а pri tom ova pra-
vila kod veeine glagola nemaju velikog uticaja na izgovor.
6 Giagoimanquer, nedostajati, se koristi i u znacenju pro-
pustiti. J'ai manque о avion - Propustio sam avion.
Ali kada hoeete da ka!ete da vam neko ili nesto nedostaje,
л jdenticnu konstrukcjju kao u srpskom
;eZlku. La Bretagne т е manque - Nedostaje mi Bretanja.
Tako imamo Т и т е manques u znacenju "nedostaj e5 mi".
Ako ielite da Ь sigurni da voljena о о Ь а deli
oseeanja, kada niste zajedoo moiete е priupitati: Ј е te manque?
7 Francuzi koriste metricki sistem. Pri kupovini hrane,
standardna jedinice su и п kilogramme, skraceno un J.:ilo i
111/ gramme. Takode mozete naruciti L/11 demi-kilo (pola kg)
nekog proizvoda.
Medurim, iz razloga koji sefu u proslost, 500 gr se takode
rnoze iskazati kao tme liv1·e, jedna funta. Takode moiete
naruciti pola л (250 gr), une demi-livre de champi-
gnons.
quatre cent soixantc-dix 470
К а о i u nasem jeziku, postoje i druge reei koje opisuju koli-
cinu nekOg prizvoda; takO imamo L01e !Jotte de radis, d
(vezjcu rotkvica, spargle). Veeina voea se prodaje u korpi-
cama, une М se prodaje u komadu, une p/aquet1e
п
Predla!emo vam da kada budete и Francuskoj kupujete ba-
kaluk na pijacama umesto и supermarketima. Razgovarajte
sa ljudima, utopite se u atmosferu koja vlada dok obavljate
ovaj, za Francuze veoma ozbiljan posao kupovine hrane.
8 Francuska е izuzetno osetJjjva р о pitanju prodora stra-
nih reei u jezik iako su se mnoge npr. engleske reei , ukore-
nile Ь u francuskom jeziku. Ь ј е postao toliko
л da se poeelo ј sa uvodenjern zakona о "pozajmlje-
nicama".
U ovom kontekstu е veoma Ь и da е fra.ncuski
jezikjedan od retkih u Evropi koji su iskovali sopstvene reei
i to vrlo u najosetljivijem polju od svih: naprednim
tehnologijama. (U nekirn slueajevima i zahvaljujucj tome
sto е izumitelj izvesnih aplikacija Ь о Francuz.)
Reci kao §to su softver, le sofl ili upgrader za "apgrej-
dovati" se koriste ali nisu л ReCi koje cemo vam
dati u pregledu se koriste л Ь е ikakvog oseeaja
jezickog prema engleskom jeziku. Neke od njih
su od Francuza pozajmili i sami EngJezj!
/'ordinateur (m.)
е logicie/
е pi"'giciel
/'informatique (f.)
а cal·te а puces
а ш
е camescope
а telecopie
и racunar
softver, program
programski paket
informaricka tehnologija
с ј р kartica
sjstemi za rad u kancelariji
ka.m.k:order, kamera
faksimil , faks (mada se с е ю
koristi ј rec е Ј х
Щ о 112
471 quatrc cent soixante et onze
Nove reei se ne srvaraju samo u polju П Na primer, poee-
ћ godina 20. veka ree е п (vokmen) ј е
btla veoma rasprostranjena, а zatim ј е iskovana francuska
ree od glagola е balaller (Setati se) ј tako ј е postala ree U/1
ш
Na л л ј е о Љ do jos nekili kovanica. К а а su
л poeeli da uvode engleski sistem prenocista, В е &
Breakfast, n.isu hteli da uvezu i izraz vee su iskovalj novi le
**********************************************
CENT-TREIZIEME с LE<;ON
Au revoir ... et а б
1 н voici а la fin de notre livre, mais
non pas а la fin du voyage.
2 11 nc faut pas que vous п (1)
maintenant.
3 vous ne parlez
le fran<;ais с о п н е un Paiisien-ne (2),
4 mais vous.._ctes с а р а Ь е de comprendre
une conversation
5 et de vous fai re comprendre (3) dans les
circonstances usueHes de la vie quotidienne.
NOTES
(1) Subjunktiv nakon il а ш que. Setite se 112. lekcije, N-2:
mozemo Ь subjunktiv ako izbacimo vi i tako napra-
vimo Ь refenicu. llne а ш pas s ·an·eter. 11 а
que \'011-V о у е д 1 е ш е ш lf ш ё а 1 '1/eure.
(2) C'e.ft_ un conu!dien-m! - On ј е rodeni glumac.
C'e.ft и е Pari.fienne-nee - Ona е rodena Pariianka.
11 e.ft ne (!11 milneuf deux- On ј е roden 1902.
quatre cent soixante-douze 472
cafi-couette (kafa-jastuk), koji е zaiiveo u jeziku .. :"li n.isu
svi ovakvi napori urodili plodom - le mousse-lait D.IJe uspeo
da svrgne е ћ Ali Francuzj с е nastaviti da stva-
raju nove reci sa а л ј е ili viSe uspeha. О К
Druga faza : Soixante-troisieme
**********************************************
STO Т LEKCIJA
Dovidenja ... i vidimo se uskoro!
1 Evo nas na kraju nase knjige, ali ne i na
kraju putovanja.
2 Ne treba da se sada zaustavite.
3 Naravno, jos uvek ne pricate francuski kao
rodeni Parizanin,
4 ali ste sposobni da razumete izvestan razgovor
5 i da vas lj udi ш u ш
svakodnevni m ш
NOTES (suite)
(Pojedinci tvrde da stanOvnici regije Turen govore najcistiji
francuski jezik, а ne PariZani)
(3) Ј е mefais comprendre- Oni me razumeju (dosl. cinim
da me razumeju). Vous mefaites rire- Zasmejavate me.
Ј е fais n!pm·er т а mon!re - Dajem. sat na.
Faites-le entre,. - Uvedlle ga. Ako tmamo 1 ш
objekat, njeno mesto ј е ispred faire: Ј е la fais
- Dajem ј е na popravku. Jlfaitfaire 1111 ш Stje
mu se odelo.
113
З quatre cent soixante-treize
6
7
8
9
10
11
12
13
Reprenez Ј е livre tous les jours et
feuilletez-le. Choisissez une leyon,
re-ecoutez et
continuez а faire Ј а deuxieme vague.
I1 у а des points de grammaire, des
expressions et du vocabulaire que nous
n'avons pas.__,encore vus.
Donc, n'arretez pas maintenant. Prenez
un joumal, lisez un roman,
ecoutez la radio ou parlez avec un ami
francophone,
mais surtout, continuez а apprendre et
pratiquer cette belle langue fran9aise
que vous (4) "sans peine".
С е qui n' est pas cJair n' est pas fran9ais."
- Rivarol.
NOTES (suite)
(4) Ь participa zenskog roda jer е objekat ovog glagola
.. . а /angue fram;aise.
*****
EXERCICES
1: ; une vendeusc-nee! 2. Non, ј е ne Ј е
lts pas; Ј е le ш З Ј е voudrais prendre rendez-vous
avcc lc docteur, s'il vous plalt. 4. 11 se fait comprendre
partotll. 5. C'est la fin de l'cxercicc, mais non pas de la
6. Au revoir et Ь б
VEZBE
rodena ё 2. Ne, ne ё ga,
ltstam. З Zeleo bih da zakaiem kod doktora, molim Vas.
4. Svuda ga razurneju. 5. К а ј ј е Ь ali ne i lekcije.
6. Dovidenja i vidimo se uskoro.
6
7
8
9
10
11
12
13
quatre cent soixante-quatorze 474
Uzimajte knjigu svakodnevno i listajte ј е
Izaberite neku lekciju,
ponovo poslusajte snimk:e i nastavite sa
drugom fazom.
Ima jos gramatickih tema, izraza i reci koje
nisrno videli.
Dakle, nemojte sada da stanete. Uzmite
novine, citajte neki roman,
slusajte radio iJi pricajte sa nekim ш
Francuzorn,
ali iznad svega nastavite sa ucenjem i upotre-
bom ovog lepog francuskog jezika
kgjeg ste naucili "bez muke".
"Sto nije jasno nije francuski. " - Rivarol.
Popunite praznine
1
2
з
4
5
11 faut . . . vous vous . . . . . . . . tout de suite.
Treba da se odmall zausravite.
J'ai . . . . . . . . . е livre et j'ai . . . . . . л с
le<,:on.
Prelistao sam knjigu i Ь jednu lekciju.
11 . . . . . . . . . . . . . . que c'est tres dur.
Treba razumeti da е veoma tesko.
11 . . . . . . . . . л nouveau costumc.
Sije т и se novo odelo.
' •••••••••••• о о о
О п о sto nije jasno nije jrancuski.
Odgovori
1 - que- п 2 feuillete - choisi з - faut comprendre
- 4 - fait faire - 5 С е qui n'est pas clair n'est pas щ
Druea faza: Soixante-quatrieme Lecon
Щ о 113
475 quatre cent soixante-quinzc
, .... • "' Ј
А ц R;;.Vc(R.. ... Е Х 4 т
Notes personnelles:
quatre cent soixante-seize 476
М К DODATAK
Ovaj kratak pregled gramatike ј е dat samo kao podsetnik.
Koristite ga kada treba da proverite neki obtik, vreme iJi
pravilo.
М
lmenice u francuskom jeziku su ili zenskog iJj и
roda. Uz imenicu stoji clan kojj se sa njom sla:le о rodu
ј broju.
Muski rod: un livre е livre
Zenski rod: une voirure - а voirure
Mnofina odredenog clana о Ь а roda ј е les.
Rod mora da se uci napamet. Kada ucite novu jmenjcu
uvek naucjte i njen rod.
Evo nekoliko trikova kak:o da razJjkujete rod:
• vecina imenica koje se zavrsavaju na nemo е su zenskog
roda
• sve imenice koje se zavrsavaju na е е su zenskog roda
(nekoliko izuzetaka)
• sve imenice koje se zavrSavaju na -tion su fenskog roda.
Mnofina vecine jmenica se gradi dodavanjem s (koje se
ne izgovara) na kraj reci.
• imenicc koje se zavrsavaju na -eau Ь х
• postoji sedam imeruca koje se zavrSavaju na -ou и
roda), ј koje Ь Х U mnozini kao C}/OU (kupus), gefiOU
(koleno), bljou (nakit).
PRIDEVI
Pridevi u francuskom jeziku najcesce dolaze iza imeruce
koju opjsuju i sla:lu se sa njom u rodu i broju.
U recnicima se najeesce navodi Ь u muskom rodu.
Zenski rod se gradi na nekoliko nacina:
477 quatre cent soixante-dix-sept
pridevi koji se и na:
·e!fX -euse npr. dangereux-dangereuse
п kOJI Se З Г З а ј и na:
-en, о п -il, и а ј а ј и poslednji konsonant i dodaju е
npr . . о п о п п е т о у е п т о у е п п е gentil-genrille. Vecina
ostaJih п Jednostavno dodaje е
Prideyi st?je najcesce iza imenice koju opisuju, ali ю
nekoliko •zuzetaka. Evo primera:
Ь о п mauvais (los); beau (lep); grand (veliki);
р е ш (mal1); а ш е (drugi); long (dug).
se. л ј na .renski rod. Neki od prideva koji stoje
LSpred LmCDICC З poseban Ь U и rodu za
imenice koje samogJasnikom. Na primer un bel
appanemenr; ovLm postupkom se olalclava izgovor.
Ak? su.bjekat nekoliko imenica razlicitog roda,
ree1 koJe se slaiu sa subjektom u rodu ј broju и u и
и u mnozjnj:
Son jils et sa jille п grands.
Pridevi se pisu malim slovom:
une voiture frmu;aise, un livre allemand.
PRILOZI
Vecina priloga se gradi dodavanjem nastavka т е т na
Ь prideva zenskog roda.
п - leme - lememem; heureux - heureuse - heureuse-
mem
Neki pridevj su takode ј prilozi:
dur; vire; ш
М е ю priloga е odmah iza glagola.
GLAGOLI
Francuski d.eli na tri grupe, а р о tome kako
se г u ш ш и Т о su: -er (najvise glagola),
-re 1 -1r.
quatre cent soixante-dix-buit 478
Evo primera р о jednog glagola iz svake grupe vremenima
i nacinima koje smo do sada videli.
Prezent
j'achete
tu achetes
ј Ј 1 elle achete
ER glagoli
А С Н Е Т Е (kupovati)
и achetons
vous achetez
jls 1 elles achetent.
Izgovor: Zapamtite da se е -es i -ent ne izgovaraju. Postoji
liaison (vezivanje) izmedu s iz zamenice subjekta ј poee-
tnog samoglasnika glagola: elles achetent [elzaset].
Futur
Nastavci uz pomoe kojih se gradi ovo vreme (koji su u stvari
Ь prezenta glagola avoir) se dodaju na oblik infinitiva.
j'acheterai
tu acheteras
ј 1 elle achetera
п о н acheterons
и acheterez
ils 1 elles acheteront.
и vreme se u francuskom jeziku takode koristi ј posle
izvesnih vremenskih veznika (npr. des que; aussitot que;
quand) gde Ь и srpskom jeziku Ь о prezent:
Quand elle е te/ephonera,je te е dirai- Kada me nazove,
reei cu ti to.
Imperfekat
Nastavci pomoe kojih se gradi ovo т se dodaju na
osnovu 1. lica mnozine prezenta:
j'achetajs
tu achetais
il 1 elle achetajt
nous achetjons
и achetiez
ils 1 elles achetajent.
479 quatre cent soixante-dix-neuf
Ovo vreme se koristi prj л neke л koja ј е
trajala u proslosti kao
Cjrala ј е knjjgu: Elle lisait un livre, ili neku uobicajenu
radnju u proslosti kao
Uvek ј е р ј о vino: П buvait IOujours du vin, ili pri opjsj-
vanju stanja kao:
Stan ј е Ь о mali: L 'appartement erait petit.
lmperfckat se takode korjstj ј u pogodbenim ё г
tamo gde srpski Ь potencijaJ (kondjcional):
Kad Ь sad krenuo, nasao Ь taksi: S'il partait maintenant,
il trouverait ш ta.xi.
Perfekat
Ovo vreme se u francuskom jeziku zove Le passe compose
ј е г ј е to sloieno proslo vreme, а gradj se od pomoenog gla-
gola avoir ј participa perfekta glagola. Partjcjp perfekta gla-
gola na -er se Ь Ь r iz inftnitiva ј dodavanjem
accenr aigu л а е npr. ћ
(Pojedjni glagoli, а najcesce onj koji izraiavaju kretanje i
svj povratni glagoli, korjste pomoeni glagol е г е pri grade-
nju perfekta).
Ј а ј achete
ru as achcte
ј Ј 1 elle а achcte
nous avons achete
vous avcz achete
jfs 1 elles ont achete.
Р о ю ј ј jos jedno proslo vreme, le passe simple (aorist) aJi
buducj da se ne koristi u govoru л prj prepjscj, ј sve manje
ј rnanje u savremenoj knjjzevnostj , odlucili smo da vam ga
ne predstavjmo u ovom jzdanju.
Slaganje participa perfekta
Recimo odmah da ovo pravilo retko menja izgovor (osim
kod nekih glagola na -re) ј stvara Ь л Fran-
cuzima! BuduCi da е particip perfekta prjdev, mora da se
slafe sa direktnim objektom kada se on nalazi ispred gla-
gola m•oir.
quatre cent quatre-vingt 480
Na primer, ako kafemo: Kupio sam knjige: J'ai ac/Jete des
livres, е т а slaganja particjpa buduCi da se djrektni objekat
(!es Livres) na\azj iza glagola avoir. Ali ako kaiemo: К
koje sam kupjo: Les livres quej'ai acl1etes, moramo slozjtj
particjp sa objektom.
Ako ј е objekat imenica ienskog roda: la voirure que j'ai
achetee.
Zapan1tite da za usvajanje ovog pravila treba prilicno vre-
г ј Ь ј da za sada ono nije nas prjoritet.
Kondicional
Ovaj nacin se gradi dodavanjem imperfekatskjh г
na furursku osnovu:
ј acheterais
tu acheterais
il 1 elle achetcrajt
nous acheterions
vous acheteriez
jfs 1 elles acheterajent.
л odgovara nasem potencijalu. Medutjm, uctjvo pjta-
nj e na srpskom г kao: Da li biste ... se na francuskom
Ь pjta: Voulez-vous ...
Subjunktiv
Sa ovim nacinom smo imali malo kontakta u lekcijama. К а о
sto ste vjdeli, u osnovj sluii da iskaie sumnju iJi nesjgumost
u izvrSenje neke л Moiemo da ю dva slu-
ё Ь subjunktiva. Prvi, gde л njjansira zna-
cenje neke reeenice ј drugi, kada ј е upotreba subjunktiva
obavezna iza odredenih izraza. U ovom delu cemo se bavitj
samo ovim drugim slucajem.
Subjunktiv se ё gradj od osnove З lica mnozine pre-
zenta koja se Ь Ь nasravka -ent i dodavanjem
nastavaka:

tu achetes
ј Ј 1 el\e
nous achetions
vous achetiez
jJs 1 eUes achetent
481 quatre cent quatre-vingt-un
donner
ј е donne
tu donnes
il 1 elle donne
nous donnions
vous donniez
ils 1 elles donnent
Jedna od п upotreba ovog nacina ј е iza bezlicne
konstrukcije ll faut que ... Treba ...
Il faut que vous т е donniez votre reponse demain: Treba
da mi date odgovor sutra.
Takode se korisri iza glagola vouloir kada neka osoba na-
meee svoju volju drugoj: Hoeu da to kupite: Ј е veux que
vous l 'achetiez.
Veznici koji zahtevaju subjunktiv su:
avant que: pre nego sto
г que: а т о da
jusqu а с е que: dok ne
д moins que: osim ako
blen que, quoique: iako
afin que, р о и г que: da Ь
Primerieete da glagoli koji se Ь iza ovih vezni-
ka ne oznacavaju konacno stanje Ш izvesnost. Subjunkriv
oznacava da neki glagol zavisi od poeetnog stanja drugog
glagola.
U ovoj knjizi smo daJi samo Ь prezenta subjunktiva jer
и savremenoj Ь i u pisanom i govornomjeziku, naj-
eesee se sreee samo ovaj Ь
Postoje nacini da se subjunkriv izbegne; na primer, moze
se zameniti il faut qu.e vou.s ... ili il faut que е odgova-
rajucim Ь glagola devoir tj. ll faut que vous don-
niez votre reponse demain Vous devez donner votre
reponse demain.
Ali ne mozemo izbeci cinjenicu da se subjunktiv i te kako
koristi u savremenom francuskom jeziku i da ga moramo
savladati.
quatre cent quatre-vingt-deux 482
-RE glagoli
VENDRE (prodavati)
Prezent
Ј е vends
tu vends
il 1 elle vend
nous vendons
vous vendez
j]s 1 e\les vendent.
К а о ј uvek, nastavci -s ј -ent se ne citaju.
Futur
Pre nego sto dodamo nastavke za futur, Ь е iz
infinitiva:
ј е vendrai
tu vendras
il 1 el\e vendra
Imperfekat
ј е vendais
tu vendais
il 1 elle vendait
Perfekat
ј а ј vendu
ttt as vendu
il 1 elle а vendu
nous vendrons
vous vendrez
ils 1 el\es vendront
nous venctions
vous vendiez
ils 1 elles vendaient
nous avons vendu
vous avez vendu
ils 1 elles ont vendu.
Promena participa pri slaganju ne menja njegov izgovor
osim kod glagola ciji parricip se zavrsava na -is (prendre
- pris; mettre - mis. Les pommes que 'ai prises: Jabuke
koje sam uzeo).
Kondicional
ј е vendrais
tu vendrais
il 1 elle vendrait
Subjunktiv
il faut que е vende
il faut que tu vendes
il faut qu 'il 1 elle vende
nottS vendrions
vous vendriez
ils 1 elles vendraient
il faut que nous venctions
il faut que vous vendiez
il faut qu' ils 1 elles vendent
483 quatre cent quat re-vingt-trois
Prezent
ј е finis
tu п
il / elle finit
Futur
ј е finirai
н finiras
il 1 elle finira
Imperfekat
ј е finissais
tu finissais
il / el\e finissait
Perfekat
j'ai fini
tu as ш
il 1 elle а fini
KondicionaJ
ј е finirais
t1.1 finirais
il / elle finirait
Subj unktiv
il faut que е finisse
il faut que tu finisses
-IR glagoli
FINIR (zavrsiti)
nous finissons
vous finissez
ils 1 elles finissent
nous ш
vous finirez
ils 1 elles finiront
nous finissions
vous ш
ils 1 etles ш
nous avons ш
vous avez fini
ils 1 elles ont fini
nous finirions
vous finiriez
ils 1 elles finiraient
il faut que nous ш
il faut que vous finissiez
il faut qu 'il / elle finisse il faut qu'ils 1 elles finissent
Napomene о licnim zamenicama:
U savremenom francuskom jeziku, zamenica nous se eesto
zamenjuje zamenicom о п (na opste negodovanje jezickili
н а naroeito u vremenima u kojima izgovor more
da izgleda malo cudno (npr. nous finirions). Iako ovakva
upotreba nije bas posebno "elegantna", toliko olaksava zi-
vot da vam е toplo preporucujemo.
quatre cent quatre-vingt-quat re 484
tu - Ь predstavlja pitanje kada treba Ь
ovo lice. Evo nekoliko predloga:
• uvek koristite vous pri obracanju nepoznatirn ljudima
• koristite tu Ь kada vam se neko prvi obrati sa "ti"
• koristite tu Ь pri obracanju maloj deci.
М imaju teznju da se medusobno oslovljavaju sa "ti"
kao i ljudi istih л i zanimanja. Preporucujemo vam da
ne prelazite na п samoinicijativno vee da to ucinite
ako vas neko na to pozove ili vam se prvo tako obrati.
RED М
Prisetite se na5eg "fudbalskog tima" gde smo vam prikazali
red kojim dolaze zamenice objekti u recenici.
т е
te
se
nous
VOUS
Primeri:
11 т е е / la donne:
О п les demande au
telephone:
Ј у vais:
Ј е lui en par/erai:
е
la
les
lui
у
leur
(en)
On mi ga 1 е daje.
Neko ih traij
preko telefona.
Idem tamo
Pricacu s njim 1 s njom о tome.
Zamenice objekti stoje iza glagola u imperativu:
Donnez-le а moi: Dajte mi ga 1 е
Dites-lui: з mu 1 о ј
(moi i toi se u ovom slucaju koriste umesto т е i te)
Ovo pravilo se ne primenjuje kod negativnog imperativa:
Ne /ui dites pas: Nemojte mu 1 о ј reci
Ne е lui donnez pas: Ne dajte mu 1 о ј to.
485 quatre cent quatre-vingt-cinq
О п
Vee smo videli da ova Ь zamenica eesto menja Licnu
nous u savremenom govoru. Evo j os dva primera
nJene Ь
• О п dir qu 'il esr riche: Р г с а se da ј е bogat.
• En France, о п boit beaucoup de vin: U Francuskoj se
pije puno vina.
Pomocni glagoli AVOJR i Й Т Е
А VOJR (imati) se koristi kao pomoeni glagol pri gradenju
slozenih vrernena veeine glagola; lakode se koristi ј u veei-
ni izraza u kojima se u srpskom jeziku Ь glagol
Ь npr. Ј а sam u pravu: j'ai raison; ona е gladna: el/e
afaim, itd.
Prezent
j'ai
nous avons
tu as vous avez
il 1 clle а
ils 1 elles ont
Futur
j'aurai nous aurons
tu auras vous aurez
il / cllc aura ils 1 elles auront
Irnperfekat
j'avais
nous avions
tu avais
vous aviez
il / cllc avait ils 1 ell es avajent
Perfekat
j'ai cu nous avons eu
tu as eu vous avez eu
il 1 cllc а cu ils 1 clles ont eu
Kondicional
j'aurais
nous aurions
tu aurais vous auriez
il 1 elle aurait ils 1 elles auraient
quatre cent quatre-vingt·six 486
Subjunktiv
il faut que j'aie il faut que nous ayons
il faut que tu aies il faut que vous ayez
il faut qu'il / elle ait il faut qu'ils 1 elles aient
ETRE Ь se koristi kao pomocni glagol svih povratnih
glagola i vecine glagola kretanja: arriver (stici), partir
р о с ј otici), monter (popeti se), descendre (sici), aller
(ici), venir (doci), entrer (uci), sortir (izaci), rerourner
(vratiti se), tomber (pasti) ј takode naftre (roditi se),
mourir ш i rester (ostati).
Napomena о slaganju:
Videli smo da glagoli koji se rnenjaju sa avoir u
vremenu moraju da slaganje panicipa sa Ь
direktnim objektom koji se nalazi ispred glagola. Pravilo
za glagole koji se menjaj u sa ё u proslirn vremenima е
daleko jednostavnije: particjp perfekta se slai.e sa subje-
ktom reeenice.
Elle est panie - Ona ј е о Ш а Nous sommes descendus
- Mi smo sisli. Elles sont entrees - One su usle. 1/s sonr
nes en France - Oni su rodeni u Francuskoj.
Prezent
ј е suis
tu es
il 1 elle est
Futur
ј е serai
tu seras
il 1 elle sera
Imperfekat
j'etais
tu etais
il 1 elle etait
Perfekat
j'ai ete
tu as ete
il 1 elle а ete
nous somrnes
vous etes
ils 1 elles sont
nous serons
vous serez
ils 1 elles scront
nous etions
VOUS etiez
ils 1 ell es etaient
nous avons ete
vous avez ete
ils 1 elles ont ete
487 quatre cent quatre-vingt-sept
Kondicional
ј е serais
tu serais
nous scrions
vous scriez
il / elle serait
i ls 1 clles seraient
Subjunktiv
i\ faut que е sois
il faut que tu sois
il faut que nous soyons
il faut que vous soyez
il faut qu'il / elle soit il faut qu'ils 1 elles soient
lz ovog kratkog pregleda mozete videti da francuska gra-
ш obiluje ш ш ali na srecu to vam ide u
prilog jer uvek postoji pravilo za nesto, tako da niste osta-
vljeni. da sami Pritom, pravila su najeesce
ш ш logtcna, koliko to mogu blti u nekom zivom
jeziku.
NEPRA VILNI GLAGOLI
Glagolski oblici koji nisu navedeni su pravilni. Na primer
impeifekaJ: j'allais, tu allais, itd.
Proslo ш se gradi od avoir + particip perfekta (osim
glagola koji su ш u 70. lekciji).
Aller (iCi)
щ pt·es.
Fl/tur
Condit.
Suhj. р г е
1
ј е vais, tu vas. il va, nottS allons, vous allez,
ils vont
tu iras, il ira, nous irons, vous irez, ils
Г О П
ј irais, tu irais, il irait, nous irions, vous iriez,
ils iraicnt
qttej'aille, que tu ailles, qLI'il aille, que nous
allions, que н alliez, н aillent
Envoyer (poslati)
Futm· j'envcrrai, tu envenas, il cnverra, nous п
vous cnverrez, ils enverront
quatre cent quatre-vingt-huit 488
п
Apprendre (uciti) - videti prendre
Atteindre (dostici) - videti peindre
Battre (tuCi, ш
Ind. p1·es. ј е bats, tu bats, il bat, nous battons, vous
battez, ils battent
Boire (piti)
lnd. pres.
lmparf.
Futur
Condit.
Subj. р г е
Impet·atif
Part. passe
Pm·t. pt·es.
ј е bois, tu bois, il boit, н bttvons, vous
buvez, ils boivent
ј е buvais, tu buvais, il buvait, nous buvions,
vous buviez, ils buvaient
ј е boirai, tu boiras, il boira, nous boirons,
vous boirez, ils boiront
ј е Ь tu boirais, il nous Ь
vous boiriez, ils boiraient
que е boive, que tu boives, н boive, que
nous buvions, que vous buviez, qtt'ils Ь
bois, buvons, buvez
bu
buvant
Comprendre (razumeti) - videti prendre
Conduire (voziti, upravljati)
lnd. р г е ј е conduis, tu conduis, il condttit, nous
lmpmf
Futur
Condit.
Sub. pres.
Part. passe
PaN. pres.
conduisons, vous conduisez, ils conduisent
ј е conduisais, tu conduisais, il conduisait,
nous conduisions, vous conduisiez, ils
conduisaient
ј е conduirai, ttt conduiras, il conduira, nous
condttirons, vous conduirez, ils conduiront
ј е condttirais, tu conduirais, ctc.
que е condttise, que tu conduiscs, etc.
conduit
conduisant
489 quatre cent quatre-vingt-neuf
Connaitre (povzavati, upoznati)
lnd. p1·es. ј е connais, tu connais, il connalt, nous
connaissons, vous connaissez, ils connaissent
Imparf ј е connaissais, tu connaissais, il connaissait,
nous connaissions, vous connaissiez, ils
connaissaient
Subj. pres. que ј е connaisse, que tu connaisses, qu'il
connaisse, que nous connaissions, que vous
п qu'ils connaissent
Р а passe. connu
cotmaissant
Construire (graditi) - videti conduire
Coudre (siti)
Ind. p1·es. ј е couds, tu couds, il coud, nous cousons,
vous cousez, ils cousent
lmparf.
Subj. p1·es.
Р а г passe
Р ш р г е
ј е cousais, tu cousais, etc.
н е ј е couse, que н couses, etc.
cousu
cousant
Craindre (bojati se)
Ind. pres. ј е crains, tu crains, il craint, nous craignons,
fmparf.
Subj. р г е
Part. passe
Part. p1·es.
vous craignez, ils craignent
ј е craignais, tu craignais, etc.
que е craigne, que tu craignes, etc.
craint
craignant
Croire (verovati)
Imp01f.
щ ш
Condit.
Subj. p1·es.
ј е crois, tu crois, il croit, nous croyons, vous
croyez, ils croient
ј е croyais, tu croyais, il croyait, nous croyions,
vous croyiez, ils croyaient
ј е croirai, tu г il г etc.
ј е croirais, tu croirais, etc.
que ј е croie, que tu croies, qu'il croie, que
nous croyions, que vous croyiez, qu'ils croient
Imperatif
Part. passe
Part. p1·es.
quatre cent quatre-vingt-dix 490
crois, croyons, croyez
cru
croyant
Croitre (rasti) [neprelazan]
Ind. p1·es. ј е crois, tu crois, il croit, nous croissons,
vous croissez, i ls croissent
imparf. ј е croissais, tu croissais, etc.
Subj. pres. quc е croisse, etc.
Р а г passe crfi
Р а г р г е croissant
Detruire (unistiti) - videti conduire
Dire (reCi, kazati) . .
Ind. p1·es. ј е dis, tu dis, il dit, nous dJsons, vous dttes,
Imparf
Futur
ils disent
ј е disais, tu disais, il disait, nous disions,
vous disiez, ils disaient
ј е dirai, tu diras, il dira, nous dirons, vous
direz, ils diront
Subj. pn!s. quc е dise, que tu d.is.es, qu'!! que nous
disions, que vous dtstez, qu tls d1scnt
Impe,·atif
Part. passe
Part. pres.
dis, disons, dites
dit
disant
Ecrire (pisati) .
lnd. pres. j'ecris, tu г il ecrit, nous ecrtvons, vous
fmparf.
Futur
Condit.
ecrivez, ils ecrivent
j'ecrivais, tu ecrivais, il ecnvait, nous ecrivions,
VOUS ecriviez, ils ecrivaient
j'ecrirai, tu ecriras, il ecrira, nous ecrirons,
vous ecrirez, ils ecriront
j'ecrirais, tu ecrirais, il ecrirait, nous
vous ecririez, ils ecriraient 7
Subj. pres. que j'ecrive, que tu ecrives, qu'il ecrive,
que nous ecrivions, que vous ecriviez, qu'ils
fmperatif
Part. passe
Part. p1·es.
ecrivent
ecris, ecrivons, ecrivez
ecrit
ecrivant
491 quatre cent quatre-vingt-onze
Eteindre (ugasiti) - videti peindre
Faire (ciniri, raditi)
Jnd. pres. ј е fais. tu fais, il fait, nous faisons, vous
lmparf.
ш
Condir.
faites, ils font
ј е faisais, tu faisais, il faisait, nous faisions,
vous faisiez, ils faisaient
ј е ferai, tu feras, il fcra, nous ferons, vous
ferez, ils feront
ј е ferais, tu ferais, il ferait, nous ferions,
vous feriez, ils fcraient
Suhj. pn!s. que ј е fasse, quc tu fasses, qu'il fasse, que
Imperatif
Part. passe
Pan. p1·es.
nous fassions, que vous fassicz, qu'ils fassent
fais. faisons, faites
fait
faisant
Frire (peCi) (koristi se samo и sledecim Ы
ш pres. ј е fris, tu fris, il frit
ш ј е frirai, tu friras, il щ nous fri rons, vous
frirez, ils friront
Р ш passe frit и osta/im ш se ko1·isti konstru-
kcija faire frire umesto frirc)
lnstruire (upuriti) - videti cooduire
J oindre (pridruf.iti se, spojiti)
lnd. pres. ј е joins, tu joins, il joint, nous joignons,
ш
Futur
Condit.
Subj. p1·es.
Pan. passe
Part. p1·es.
Lire (Citati)
Ind. p1·es.
vous joignez, i\s joignent
ј е joignais, tu joignais, il joignait, nous
joignions, vous joigniez, ils joignaient
ј е joindrai, tu joindras, etc.
ј е joindrais, tu joindrais, etc.
que е joignc, etc.
joint
joignant
ј е Lis, tu lis, illit, nous lisons, vous lisez, ils
lisent
lmparf.
Futur
Condit.
Subj. pres.
!mpe,·atif
Pm·t. passe
Part. pres.
quatre cent quatre-vingt-douze 492
ј е lisais, tu lisais, illisait, nous lisions, vous
lisiez, ils lisaient
ј е lirai, tu liras, il lira, nous lirons, vous
lirez, ils liront
ј е lirais, tu lirais, il lirait, nous lirions, vous
liriez, ils liraient
que е lise, que tu Lises, qu' il lise, quc nous
lisions, que vous lisiez, qu'ils liscnt
lis, lisons, lisez
lll
lisant
Mettre (staviti)
Jnd. pres. ј е mets, tu mets, il met, nous mettons, vous
Jmparf.
Futur
Condit.
Subj. pres.
Jmperatif
Pa1·t. passe
Pa1·t. pres.
mettez, ils mettent
ј е mettais, tu mettais. il mettait, nous mcttions,
vous mcttiez, ils mettaient
ј е mcttrai, tu mettras, etc.
ј е mcttrais, tu mettrais, etc.
que ј е mette, que tu mettes, qu' il mette,
que notts mettions, que vous mettiez, qu'ils
mettent
mets, mettons, mettez
mis
met1ant
Naitre (rodiri se)
Jnd. p1·es. ј е nais, tu nais, il nait, nous naissons, vous
Imparf.
Subj. pres.
Part. passe
part. p1·es.
naisscz, ils naissent
ј е naissais, tu naissais, etc.
que е naisse, que tu naisses, etc.
ne
naissant
Paraitre (izgledati, pojaviti se) - videti coonaitre
Peindre (slikati)
/nd. p1·es. ј е peins, tu peins, il peint, nous peignons,
vous peignez, ils peignent
Jmparf. ј е peignais, tu peignais, il peignait, nous
pcignions, vous peigniez, ils peignaient
493 quatre cent quatre-vingt-treize
Subj. pres. que е peigne, que tu peignes, etc.
Paf"t. passe peint
Part. pres. peignant
Permettre (dozvoliti) - videti mettre
Plaindre (f.aliti) - Se plaindre (zaliti se) - videti craindre
Plairc (dopadati se, svidati se)
fnd. р г е ј е plais, tu plais, il plait, nous plaisons, vous
plaisez, ils plaiscnt
lmparf ј е Ш tu plaisais, il plaisait, nous plaisions,
vous plaisiez, ils plaisaient
Subj. p1·es. que е plaise, que tu plaises, qu'il pJajse, que
nous plaisions, que vous plaisiez, qu'ils plaiscnt
Pa1·t. passe plu
Part. p1·es. plaisant
Prendre (uzeti)
ш
Subj. pt·es.
fmperatif
Pal't. passe
Part. pres.
ј е prends, н prends, il prend, nous prenons,
vous prenez, ils p1·ennent
ј е prenais, tu prenais, il prenait, nous prenions,
vous preniez, ils prenaient
que е prenne, que tu prennes, qu'il prenne,
que nous prenions, que vous preniez, qu'ils
prennent
prends, prenons, prenez
pris
prenant
Produire (proizvoditi) - videti conduire
Promettre (obecati) - videti mettre
Remettre (ponovo staviti) - videti mettre
Rire (smejati se)
Ind. pres. ј е ris, tu ris, il rit, nous rions, vous riez, ils
rient
lmparf
ј е riais, tu riais, il riait, nous riions, vous
riiez, ils riaient
г
Condit.
Subj. pres.
Imperatif
Part. passe
Part. pres.
quatre cent quatre-vingt-quatorze 494
ј е rirai, tu riras, etc.
ј е rirais, tu rirais, etc.
que ј е rie, que tu ries, qu'il rie, que nous
riions, que vous riiez, qu 'il rient
ris, rions, riez
Г
riant
Suivre (pratili, slediti)
Ind. pres. ј е suis, tu suis, il suit, nous suivons, vous
lmpaif.
suivez, ils suivent
ј е suivais, tu suivais, il suivait, nous suivions,
vous suiviez, ils suivaient
Subj. p1·es. que е suive, que tu suives, qu'il suive, que
nous suivions, que vous suiviez, qu'ils suivent
suis, suivons, suivez Imperatif
Part. passe
Part. pres.
suivi
suivant
Surprendre (iznenaditi) - videti prendre
Se taire (cutati) - videti plaire
Vivre (iiveti)
Ind. pres. ј е vis, tu vis, il vit, nous vivons, vous vivez,
lmparf.
ils vivcnt
ј е vivais, tu vivais, il vivait, nous vivions,
vous viviez, ils vivaient
Subj. p1·es. que ј е vive, que tu vives, qu'il vive, que
Imperatif
Pm·t. passe
Part. pres.
nous vivions, que vous viviez, qu'ils vivent
vis, vivons, vivez
vecu
vivant
495 quatre cent quatre-vingt-quinze
ш
Acquerir (steci)
ш
ш
Condit.
Part. passe
Part. p1·es.
j'acqujcrs, tu acqujers, il acquiert, nous
acquer·ons, vous acquerez, ils acqui erent
j'acqucrais, tu acquerais, il acquerait, nous
acquerions, vous acqueriez, ils acqueraient
j'acquerrai, tu acquerras, il acquerra, nous
acquerrons, vous acquerrez, ils acquerront
j'acquerrais, tu acquerrajs, il acquerrait,
nous acquerrions, vous acquerriez, ils
acqucrraicnt
н е j'acquiere, que tu acqt•je,·es, qu'il
acquicrc, que nous acquerions, etc.
acquis
acquerant
Bouillir (vriti, kljucari)
lnd. p1·es. ј е bous. tu bous, ј bout, nous bouillons,
Jmpmf
Subj. pres.
Р ш passe
Pm·t. pres.
vous bouillcz, ils bouiller1t
ј е bouillais, ctc.
que е bot1ille, que tu н etc.
bouilli
bouillant
Conquerir (OSI'ajati) - voir acquerir
Couri r (u·cati)
/11(/. р г е ј е н tu Г il н nous courons,
lmparf.
щ
Col/{lit.
vous courez, ils Г
ј е Г tu Г il courait, etc.
ј е courrai, tu С О Г Г З ј с о Г Г З н courrons,
,·ous с о ш т с ils courront
ј е н tu п il courrajt, nous
н vous couuiez, ils н
Р а г passe couru
Pm·t. p1·es. courant
Couvrir (pokriti) - vjdetj ouvrir
quatre cent quatre-vingt-seize 496
Cueillir (brati)
Ind. pres. ј е cueille, etc.
Imparf ј е cueillais, etc.
ш ј е cueillerai, etc.
Condit. ј е cueitlerais, ctc.
Subj. p1-€s. que е cueille, etc.
Р ш passe cueilli
Part. pt·es. cueillant
Decouvrir (otkriti) - videti couvrir
Dormir (spavati)
Jnd. p1·es. ј е dors, tu dors, il dort, nous dormons, vous
ш
Sub). pt·es.
Part. pres.
dormez, j)s dorment
ј е dormais, etc.
que е dorme, etc.
dormant
Fuir (beiati)
Ind. p1·es. ј е fujs, tu fujs, ј fujt, nous fuyons, vous
fuyez, ils fuient
Impmf ј е fuyais, etc.
Subj. pt·es. que е fuie, quc tu fuies, qu'jl fuje, que nous
fuyjons, que vous fuyjez, qu 'ils fuient
Р ш passe fui
Р а г р г е fuyant
Mentir (lagati)
Ind. p1·es. ј е mens, tu mcns, ј ment, nous mcntons,
vous mentez, ils mentent
lmpatf ј е mentais, etc.
Subj. p1-€s. que ј е mcnte, que tu mentes. qu'j) mente,
que nous mentions, que vous menticz, qu'ils
mentent
Mourir (umreti)
Ind. р т е ј е meurs, tu mcurs, il meurt, notJS 111ourons,
ш
г
vous mourez, ils meurent
ј е mourais, etc.
ј е mourrai, tu mourras, etc.
497 quatre cent quatre-vingt-dix-sept
Condit. ј е mourrais, tu mourrais, etc.
Subj. р г е quc ј е meure, que tu meures, qu'il meure,
que vous mourions, que vous mouriez,
qu' i ls meurent
Pal"f. passe mort
Р а г р г е mourant
Offrir (ponuditi, pokloniti)
lnd. pt·es. j'offre, etc.
Impatf j'offrais, etc.
Subj. pt·es. que j'offre, etc.
Part. passe offert
Pal"t. pres. offrant
Ouvrir (otvoriti) - videti offrir
Partir (otiCi, poCi) - videti г
Repentir (se) (kajati se) - videti mentir
Secourir г и р о т о с - videti г
Sentir (osecati, mirisati) - videti mentir
г г (sluliti)
lnd. р г е ј е scrs, tu sers, il sert, nous servons, vous
lmpatf
ilnpe,·atif
Pm·t. passe
Р а г pres.
servcz, ils servent
ј е scrvais, tu servais, etc.
sers, servons, servez
servi
servant
г (patiti) - videti г
Tenir (driati)
lnd. pres. ј е tiens, tu tiens, il tient, nous tenons, vous
Imparf.
Futur
Condit.
Subj. pres.
tenez, ils tiennent
ј е tenais, etc.
ј е tiendrai, ш tiendras, il tiendra, etc.
ј е tiendrais, tu tiendrais, il tiendrait, etc.
que е tienne, que tiennes, qu'il tienne, que
nous tenions, que vous teniez, qu'ils tiennent
lmpe,·atif
Р а г passe
Р а г pres.
г cent г 498
tiens, tenons, tenez
tenu
tenant
Venir (doci) - videti tenir
Asseoir (s') (sesti)
lnd. Р г е ј е m'assieds, tu t'assieds, iJ s'assied, nous nous
/mparf
Futur
Condit.
Subj. pres.
Imperatif
Part. passe
Part. pres.
asseyons, vous vous asseyez, ils s'asseyent
ј е m'asseyais, etc.
ј е m'assierai, etc.
ј е m'assierais, etc.
que е m'asseye, etc.
assieds-toi, asseyons-nous, asseyez-vous
assis
s'asseyant
Devoir (morati, dugovati)
Ind. pres. ј е dois, tu dois, il doit, notts devons, vous
devez, ils doivent
lmpaif. ј е devais, tu devais, il devait, nous devions,
vous deviez, ils devaient
Subj. pres. que е doive, que tu doives, qu'il doive, que
nous devions, que vous deviez, qu'ils doi-
vent
Part. passe du (due)
Part. г devant
Falloir (trebati) Ь
Ind. pres. il faut
Impaif. il fa\lait
Futur il faudra
Condit. il faudrait
Subj. pres. qu'il faille
Part. passe il а fallu
Pleuvoir (padati kisa) Ь
lnd. pres. il pleut, ils pleuvent
lmpaif. il pleuvait, ils pleuvaient
Futur il pleuvra, ils pleuvront
499 quatre cent quatre-vingt-dix-neuf
Condit. il т ils т
Subj. pn!s. qu'i\ pleuve, qu'ils pleuvent
Pm·t. passe plu
Pa1·t. p1·es. pleuvant
Pouvoir (moCi)
Ind. pres. ј е peux, tu peux, il peut, nous pouvons, vous
pouvez, ils peuvent
Futur ј е п tu п il о п а nous т
vous т ils pourront
Condit. ј е pourrais, tu pourrais, il pourrait, nous
pourrions, vous pourriez, ils pourraient
Subj. pres. que ј е puisse, que tu puisses, qu'il puisse,
que nous puissions, que vous puissiez, qu'i\s
puissent
Part. passe р и
Pm·t. pres. pouvant
Savoir (znati)
Ind. pres. е sais, tu sais, il sait, nous savons, vous savez,
1ls savent
Futur
Condit.
ј е saurai, tu sauras, il saura, nous saurons,
vous saurez, ils sauront
ј е saurais, tu saurais, il saurait, nous saurions,
vous sauriez, ils sauraient
Subj. pres. que ј е sache, que tu saches, qu'il sache,
Imperatif
Par·t. passe
Part. p1·es.
que nous sachions, que vous sachiez, qu'ils
sachent
sache, sachons, sachez
su
sachant
Valoir (vredeti)
lnd. pres. ј е vaux, tu vaux, il vaut, nous valons, vous
valez, ils valent
Impat:f ј е valais, tu valais, il valait, nous vations, vous
valiez, i1s valaient
Futur ј е vaudrai, tu vaudras, il vaudra, nous vau-
drons, vous vaudrez, ils vaudront
Condit. ј е vaudrais, tu vaudrais, il vaudrait, nous
vaudrions, vous vaudriez, ils vaudraient
Subj. pres.
Part. passe
Part. р г е
Voir (videti)
Ind. р г е
ш
Futur
Condit.
и Ь ј p1·es.
lmperatif
Part. passe
Р ш p1·es.
cinq cent 500
que е vaille, que tu vailles, qu' il vaille, que
nous vations, que vous valiez, qu'ils vaillent
valu
valant
ј е vois, tu vois, il voit, nous voyons, vous
voyez, ils voient
ј е voyais, tu voyais, il voyait, nous voyions,
vous voyiez, ils voyaient
ј е verrai, tu verras, il verra, nous verrons,
vous verrez, ils verront
ј е verrais, tu verrais, il verrait, nous verrions,
vous verriez, ils verraient
que е voie, que tu voies, qu' il voie, que nous
voyions, que vous voyiez, qu'ils voient
vois, voyons, voyez
vu
voyant
Vouloir (hteti, zeleti)
lnd. pres. ј е veux, tu veux, il veut, nous voulons, vous
ш
Futur
Condit.
voulez, ils veulent
ј е voulais, tu vou1ais, il voulait, nous voulions,
vous vouliez, ils voulaient
ј е voudrai, tu voudras, il voudra, nous voudrons,
vous voudrez, ils voudront
ј е voudrais, tu voudrais, il voudrait, nous
voudrions, vous voudriez, ils voudraient
Subj. pres. que е veuille, que tu veuilles, qu'il veuille,
lmperatif
Par·t. passe
Р а г pres.
que nous voulions, que vous vouliez, qu'ils
veuillent
veuille, veuillons, veuillez
voulu
vou1ant
501 502
Ovaj reenik smo organizovali na bazj reej ј djjaJoga koji se nalaze
u Novomjrancuskom bez muke. OdgovarajuCi prevodi reei su oni
koji su dati u kontekstu i stoga su moguci ј drugj prevodi. Brojevi
iza reei se odnose na lekcUu u kojoj se data ree pojavljuje. Rod
imenicaje oznaeen slovom m. (mt!Ski rod) i f. (renski rod). Ь
prideva u srpskom jeziku su najce5ce navedeni samo u muskom
rodu.
а
а (jusqu'a)
а Ь б
а ta sante!
а tel point qtiC
а tout а l'heure
abandonner
abord (d'-)
absent,e
absolumcnt
acccnt, m
accepter
п m
accordeon, m
accueil, m
accueillir
accusation, f
achat, m
acheter
acrylique, f
acteur, m
actrice, f
actuel, actuelle
actuellemcnt
addition, f
adieu
admettons
admin is tratif, ve
administration, f
admirer
adopter
adresse, f
Francusko - Srpski
u, na
do, 18
do skorog videnja!, 95, 113
u tvoje zdravlje!, 104
do te mere da, 76
vidimo se kasnije!, 41, 78
napustiti, 99
najpre, 10
odsutan, 5, 36
п 52, 64, 104
akcenat, 44
prihvatiti, 48, 99, 104
pratnja, 72
harrnonika, 39
recepcija, prijem, 44, 109
prirniti, doeekati 44, 74
Ь 1 09
kupovina, 6, 16
kupiti, 1 22, 27, 40, 50
najlon, 2
g1umac, 74
g1umica, 62
aktuelni, 52
sada, u ш 52
racun, 19, 53, 72
zbogom, 54
rccimo ... , 1 О
adrninistrativni, 109
л 43
diviti se, 59
usvojiti, prihvatiti, 91
adresa, 8, 64, 108
503
1
504
acropon. m aerodrom, 44, 75 annooce (petites -s) ogJas (maJi -i), Ј
affa1re. f stvar, posao, 45, 73 annooce, f objava, 15, Ј О Ј
affaJcr (s'- ) se, Ј О 1 an.noncer objavit:i. najaviu, 44
affiche, f plakat, 13 annuaire (telephoniquc), m imenik (telefooski). 61
ю •• affreuse tdasan, 75 annuel, annucllc godisoji, 38
afin dc da Ь 102 antenne, f antena. 65
agc, m 9 aout avgust, 19,91
agcncc de location, f agcncija za iznajmljivanje, 64 aperitif, m apcritiv, Ј 04
agcncc Ь f п za nekretnine, 106 appareiJ (etre it 1'-) aparat Ь na vezi)
agcncc. r agcncija, 61, 64 appareil photo, m foto-aparat, 50
agcncc dc voyages. m putna agcncija, 36 appareil, m (qui est а 1'- ?) ko е na vezi?
agncau, 10 jagnje, 19 appart (= appartcmcnt), m stan, 10, 30, 31,81
Ь prijata11, 95 appartenir а pripadati, 31, 65
ah Ь о Zaista?, 37 appeler zvati, Ј 5, 60
aider pomoei. 37. 64, 94 appeler (s'-) zvati se, 9, 37
З С piskav, 79 appetit, m apctit, Ј
aiJc. f т Ј 10 appJication, f program, Ј О Ј
a1JJcur:; drugde, 33. 82 apporter doncti, 50
Ь Jjubazan, umiljat, 73, 95 apprecie, е cenjen, 38
aimer voleti, svidati se, 10. 37,45 apprecier ceniti, 74
Э Ј О С Г dodati, 13 apprendre ociti, 68, 86, з
A11cnlagnc, f 94 appreter а (s'-) spremati se da, 66
Allcmand,c Ncmac, 4, 44, 94 apres pos1e, 25
a1Jcr ici, 19, 26, stajati, odgovarati, 20 apres tout posle svega, 61
a11cr (s'cn - ) otici, 41 apres-midi popodoe, 5
allcr s1mplc Ь -). m kana u jcdnom pravcu, 60 araignee, f pauk
allcr-rctour Ь - ). m povratna (karta), 60 arbre, m drvo,3, 58
allo! halo!, 17 argeot, m oovac, 17, 22
Hajdcmo!, 66 argot, m sleng, 47, 81
allumer zapaliti, 93, upaliti, 10 argument, m argument, 39, 89, 106
allumcttc. f Ь 27 arme.f orufje, 91
alor:; onda, dakle, stoga, tada ё f vojska, 34, 74
alor:; que dok,67,89 armoire, f ormar. 31
alpinistc. m 1 f alpinista, 25 arret de bus, m autobusko stajaliste, 34
amateur Ь 58 arreter prestati, 16, 34
amcnagc, е ureden, 106 arrc\cr (s'-) zaustaviti se, 34, 40, 78. 89
arncndc, r Э 93 arriver Щ 5, 25, 37, 43
ami, с prijatelj, 5, 9, 25, 39, 82 arriviste skorojevic, 76
m ljubav, 37 arrondissemcnt, m opstina, 8
amoureux Ь 37 art, m umetnost, 38
an, m godina, 67 articuler artikulisati, 11
е Englcz. 3, 94 artisan, m zanatlija, 43
Angletcrre. f Englcska, 94 ascenseur, m lift, 45, 65, 109
angoissant. е 110 asiat:ique, m 1 f azijski, Ј 10
angoisse. f muka, zcbnja, 104 asscoir (s ·-) sesti. 11, 102
annce, f godina, 6, 43 assez dovoJjoo, 13, 17
505 506
assicne, f tanjir, 1 66 avoir raison biti u pravu, 103, 107
assister prisustvovati, 55, 60 3voir tort pogresiti, 99
т Uspeee, 91 avouer priznati, 109
т prihvatiti, 11 avril april, 19
assurance, f osiguranje, 64 а х с т put, 108
assurer un cours davau 11 bai1 (pl: baux), т kirija, 106
atelier, т zan3tska radnja, 43 Ь а т bal, 91
anaquer napasti, 94 balade cn voiture, f voznja kolima. 111
attendre 2. 8, 44, 47, 67 balader (se - ) setati se, 1 08
attention! з 96 ballon, т lopta, 81
anirer 65 banlieuc, f predgrade, 30, 32,
au Ь dc nakon, 58 baratin, т zavodnik, 62
au т de u sred. 40 baratiner muvati. 62
au т о ш Ь а г е т 50, 88, 97 barquctte, f korpica, 1 08
3U revoir dovidenja, 17, 95, 113 b3s de а т т е najlosiji od vrste, 61
3u-dessus (de) iznad, 31, 57 b3s, bassc nizak, 30
3ucun,e п 80 83squc Baskij3c, 94
3udition, f audicija, 25 b3taillc, f Ь о Ь а 110
3ugmenter poveeati, podici, 67, 96 п m pl bataljoni, 91
aujourd'hui danas, 6,38,44, 90,95 batcau, т (pl bateaux) brod. 27
aussi takode, stoga 22, 38, 102 т т zgrada, 85
п de toliko, 73 bcau, belle lep, 13, 68, 29
auteur, т Э Г 57 bcatt-pcre, т svekar, tast, 62
З (fairc dc 1'- ) stopirati, 78 bcaucottp puno, 15, 31
attto-stoppeur, ( f: stoppcttsc) autostoper, 78 bcaucoup dc mondc р ш ю ljudi. 40
З Г f autoput, 58 т 29, 85
autour (de) oko, 25,40 Belgc, т ou f Belgijanac, 89
autre drugi, 22 Belgiqttc Be1gija, 89
autre chose nesto drugo, 73 т f svekrva, taSta, 62
3utrement drukfije, 95 bcncticier (dc) koristiti, 91
а п с е ( en - ) ranije, 18 bcsoin, т potreba
avancer napredovati, 44 bctc (adj) glup, 13, 80
п 50 beur ( = а г а Ь е Arapin, 110
avantages en nature. т pl premije u naturi, 103 bcurk! Ь 85
avenrure. f av3ntura, 38 Ь е ш т с т maslac, 27
avion, т avion, 16, 32, 45 Ь f Ь 68
avis, т Ш 106 Ь 1jubltelj knjiga, 38
avocat,c advokat, 43 Ь f Ь 57
3voir т Ь r Ь 65
3\'0ir de trebati, 47, 64 Ь dobro, З 9, 11, 50
avoir envie de teleu, 96 Ь entendu podrazumeva se, 113
avoir т Ь п 69 Ь que iako, 45
avoir l'hablrudc т naviku, 48, 68 Ь sur naravno, 1,29.34,52
avoir le т imati т 48 Ь б uskoro, 18, 99, 111
avoir lieu odriavau se, 79, 91 Ь б а vidimo se uskoro, 18
avoir с п Ь dost3, 81, 111 Ь f dobrodoslica, 73
507 508
Ь f pivo, 4 brosse а dents, f tetk.ica za zube, 16
Ь (pl: Ь nakit, 37 brosse, f cetka, 16
Ь m karta, 33, 60 brosser cetkati (zube), 26
Ь m keks, Ь 39 brouillard, m magla, 94
Ь f poljubac, 18 bruit, 111 buka, 31, 48, 1 О
Ь т poljubac, 18 brun smed, 4
Ь m kafic, 62, bar, 108 bureau de tabac, m radnja duvana, 22
Ь m
Cmac, 11 0 burcau, т kancelarija, 8, З 55, 109
Ь Ь Ь е о bus, т autobus, 11
Ь ( sc -) povrediti se, 60 т gol, 59
Ь ciel nebo plava, 78 c'est pourquoi zbog toga, З
Ь т 111orsko plava, 78
с а
to, 25
Ь е plav, 26,78 с а alors!
Pazi boga 111u!, З
Ь е Ь 25, 82 Cf3 fait 111al to boli, 75
ь -), 111 govedina, 19, 104, Ь 19,68 а m'est egal svejedno т ј е 48
boire piti, 4 1,55 а ne fait rien nema veze, 41 , 66
boire un pot popiti pice, 81 с а va
dobro е 78
bois, n1 66 с а у est! gotovo!
boisson, f
pice. 55 cabaret, т kabare, 52
boite de nuit, f nocni klub, 47 cabinet (medecin), т ordinacija, 75
boite, f ko111panija, 99 Ь m kablnet, 102
bon а rien nesposobnjakovic, 102 с а Ь е m Ь te1evizija, 10, 88
bon appetit! prijatno!, 95 cadeau, 111 poklon, 50
bon courage! Hrabro napred! , 64 cadre Ь 111 okvir, ram (slike), 44
Bon Dieu pobogu, 55 cadre, т
kadar, 44, О З и 72
bon marche jeftin, З З cafard (avoir le -) Ь neraspoloien, 53
bon retour! srecan povratak!, 64, 95 cafard, т bubasvaba
bonne annee! Srecna Nova godi na!, 67 cafe, m kafic, kafa. з 1 07
bonne route sreean put, 64 caisse, f kasa, 9, 76. kutija, 76
bonsoir dobro vece, 10,41 calcu1atrice, f digitron, 99
bottc, t'
tizma. 66 calme rniran, 10, 107
bouche, f usta, 57, 68 cal 111e111ent smireno, 57
bouchc.e zagusen (saobracaj), 64 ca111era, f video т 50
bouchcr, 111 mesar, 27 ca111ion, 111 kamion, 52
boulanger, boulangere pekar, 27 campagne, f selo, 31
Ь о н с f kugla, 24 canape, m
sofa, 15, kauc, З О kanabe, SS
boulevard. т bulevar, 1, 15 cancre, m los dak, 86
bouquin, 111 knjiga, 90 candidat, 111 п 79, 80
bousculer gurati, 47 candidature, f prijava, 1 1
bout, 111 kraj, г 58 с а р а Ь Ј е sposoban, З
bouteille, f flasa, 16, 55, 67 capitalis111e, m kapitaliza111, 79
brancher ukljuciti u struju, 20 camet, m Ь З
bras, 111 ruka, 44,68 carotte, f mrkva, 40, 108
Bretagne Bretanja, 99 carrc, 111 kvadrat, 71
brillant.e sjajan, 50, 74 carreau, m prozorsko okno, 55
briquet, m upaljac, 4 carriere, r karijcra, 74
509
cane (geog.), f
carte d'identitc, f
cane de crcdit, r
carte de visitc, r
cane modem
cane postale, f
cane ё r
cane. f
cas, m
cascadeur, т
case, f
casino, т
casser
catastrophe, f
categorie, f
catholique
caution, f
cavc, r
celcbre
cent
centre ш m
centre-villc, m
ccpendant
ccrtainemcnt
cervcau, m
chalne, f
chambre. f
champagne, т
champignon, т
chance (avoir dc Ј а
chance. r
changemeni, 111
changer
chanson. f
chanteur, chantcuse
chapcau. т
chaquc
charbon, 111
charbons ardcnt:;, т pl
charge.e
charger
charmant.e
chasseur б т
chiitcau, m
chaud,e
chauffage. rn
karta. т а р а 72
litna karta, 9
kreditna kartica, 53, 60, 61, 64, 83
vizit karta, 64, 72
modemska kartica, 109
razglednica, 50
auto karta, 58, 64
kana, 9,jelovnik, 72
22, 94
kaskader, 7 4
kutija. 22, 64
kazi11o, 22
polomiti. 55
katastrofa, 90
kategorija, 61
katolitki, 58
depozit, kaucija, 81, 106
ш 85, 106
tuven, 43, 89, 108
sto, 91
trgovacld centar, 34
centar grada, 83
ipak, т 66
svakako, 34
т 75
tv program, 1 88
soba, 26, spavaea soba, 30, 31,
а т р а ј а с 55
peeurka, 108
т sreee. 19
sreea, 19
promena. 60, 1 08
promeniti, 32, 89, 106
pesma .. 13, 25
pevac, pevacica, 1
2
svaki, 6, 65, 24
ugalj, 102
uiareno ugljevlje, 102
natovaren, 83, zauzct, 109
З 83
oearavajuci, 108
nosac, 46
dvorac, 22
topao, З 26
grejanjc, 106
chauffeur de taxi, т
chauffeur, т
cllatlssette, f
Г f
cllauve
chef d'equipc, т
chef d'orchestrc
т de fer, т
chemin des ecolicrs, т
т т
т f
cbemisier, т
cheque, m
cber, ё
chercher
cheri, cheric
cheval, m
cheveu,chcveux
cheville, f
т m
chez
chiffre, т
chinois
choisir
choix, m
с б т а е т
б т
chose, f
cbou (pl: choux), т
chouette!
cigare, m
cigarene, f
cinema, т
т
cinephile
cinq
cinquante
circonstance, f
circulation, f
circuler
citadin, citadine
cite, f
citoyen, m
clair, е
classique
clavecin, m
taksista. 43
vozat, 96
carapa, 26
cipela, 26, 57
celav, 68
voda tima. 104, 109
dirigent. 76
pruga, 83
najduzi (dacki) put, 83
put, 83
kosulja, 26, 36, 52
Ь 78
510
cek, з з 57
drag, а 2, 39, skup, 18, 32. 106
traziti, 8, 45, 66, 81
dragi, draga, 29, 99
konj, 22
dlaka, kosa, 68
zglob, 69
Z.vaka, 11
kod '30
broj, 23
kincski, 111
Ь 22, 23, 82, 113
izbor, 38, 101
nezaposlenost, 99
nezaposlen, 43
stvar, 24, 27
kupus, 37
super! strava!, 81
cigara, 4, 93
cigareta, 4
Ь 38
filmski, 38
Ь filma, 38
pet, 2
pedeset
oko111os1, 11
saobraeaj, Ј О О
saobraeari, 32
gradanin, З Ј 38
65
gradanin, 9
svetla Ь о ј а jasan, 15, 78, 113
Щ 13
klavsen, 76
511
512
c1ef. с е r kljuc. 55, 64
conge1ateur, m п 36
c1tent. m k1ijent, 44
connaissance, r poznavanje, 22, 101
c1own. m klovn, 13
connaisscur, m poznava1ac, 34
cochon, m svinja. 19
connaitrc poznavati, 11, 36, 64,
cocktai1, m kokte1 zabava, 55
upoznati, 36
cognac, m konjak, 25
conservc, r konzerva, 39
coin, m cosak, 111
considercr razmatrati, 103
с о rn okovratnik, 47
construction, f konstrukcija, gradnja, 65
co11ant. rn bulahop carape, 78
construire graditi, 52. 65
co11icr, m ogrlica. 76
construit,e sagraden, 65
colllnc. r breiuljak, 83
consu1tation, r konsu1tacija, 75
colloque, m konferencija, 60
consu1ter pog1edati (u), 101
co1one1. m pukovnik, 34
contact, m kontakt, 64
Ь ko1iko, 60
contacter kontaktirati, 106
comedie, r komedija, 38
п nastaviti, 59, 78, 83, 96, 113
comedien, comedicnnc g1umac, 37
contoumcr Ь 59
comique, m komicar, 37
contrairc suprotan, 79
commande. f oaredenje, Ь 3, 104
contrat, m ugovor, 64, 104
commander ё 4, 78, 85
contre protiv, 89
commc kao, posto, 17. 32
б m kontro1or, 57, 93
comme а tako, 82
convaincant, е ubed1jiv, 39
comn1emorer Ь 91
convaincu, е Ь 103
п а ё 12, 26, 37, 65
convcnir odgovarati, 61
п kako,2
convcrsation, f razgovor, 5, 19
comment а va? kako е 6
с о о ku1, 110
commcrfi:ant trgovac, 27
copain ( f: copine) drugar, 73, prijate1j, 102
cotnmerce. m radnja, prodavnica, 106
corde, Г kanap, 67
commercia1iser prodavati 109
corps, m te1o, 67
commtssariat, m g1avna policijska stanica, 59
corrcspondre odgovarati, 61, 101
communication, r odnosi sa 102,
costaud, m rrnpa1ija, 47
komunikacija, 109
costumc, tn musko ode1o, 26, 44, 113
compartiment, m kupe, 93
с б е ( du - ) droit s desne strane, 88
comp1cmentairc dodatni, 64
с б е а pored, 107
comp1et, comp1ete popunjen, 41, 46
с б е а (dc) porcd, 30
comp1etement potpuno, 11
cote (avoir а -), f Ь popu1aran, 74
compose. е (de) sastav1jen (od), 30, 68
с б е f о Ь а а 85, rebro, 104
comprcndre razumeti, 2, 44, 59, 113
с б е m strana, 17, 88
comptc, m ё 5
cote, е kotiran, cenjell, 74
compter ё brojati, 81
с б е ... sto se tiee ... , 88
compteur, m brojac, 96
cou, m vrat, 25, 68
п f т 24
couche,e koji 1ezi, 69
concierge, ш 1 f nastoj nik, 30
couchcr 1eci, spavati, 85
cotldition, f us1ov, 61
couchcr (sc -) otici п а spavanje, 1
conduirc voziti, 52, 107
coucher dc so1ei1, ш za1azak sunca, 88
confier poveriti,
coude, m 1akat, 69
con Ь udoban,30
cou1oir, tn hodnik, 107
513
514
coup dc til telefonski poziv, 48, 69 d'habltude ё 68
coup de foudre ljubav na prvi pogled, 69 damc, f dama, 9
coup de fus1l pucanj iz pu§ke, 69 dans u, 12
coup de л л т pomoe, 69 dans le futur u buducnosti
coup de poing udarac pesnicom. 69 dans le passe u proslosti. 43
coup, m udarnc, 69 danser igrati. plesati, 26
coupe, f ё а а 104 dater de datirati iz, 58
couper la parole upadati u е ё 93 daube de txeuf, f govedi м 19
couplc, m par, 107 davantage vise, 80
cour, r dvor, 30 de chien, m pasji, 67
cours, 1n lckcija, 99, ё а 11 de baut visine, 65
coursc, f trka,22. 54,89 de moins manje, 67
courscs, f pl kupovina, 108 dc nosjours u м vreme, 43, 73, 89
coursier, m kurir, 102 de plus en plus sve vise i visc, 88
cousin. m, cousine, f rodak, rodaka, 62 de pointe napredan, 1 03
coutcau. m not,25,41 de rien е т а na ё 5
coutcr kostati, 18, 19, 32. 60, 65 de suite uzastopan, 89
coutume, f о Ь ё а ј 16 de toute u т ё 99
couven,e (de) pokriven (sa) Љ Ь se, 53
couvrir pokriti, 83 Љ raspravljati. 15
cravatc, r kravata, 26 debout (se mettrc -) ustati, 69
crayon, m olovka, 13, 78 dcbout (se tcnir -) stajati, 69
crcation, r stvaranjc, 89 dcbrancher ё iz struje, 20
crccr stvoriti, 90 dcbrouillard, с snalazljiv, 94
crcme, r pavlaka, 26, 27 Ш (se -) snalaziti se dobro, 94, 103
crevc, е (fatiguc, е mnav umoran, 89 debut, т ё 47, 91,99
crcve, е crknut, 101 debutant, е ё 13
crevcr puci (guma), 89 decembrc т 19
cricr vikati, 48 decept:ion, f ё 71
С Г О Ј Г е verovati, 54 decider ё 85
С Г О Ј С Г sresti, 43, 101 decision, f odluka, 101, 103
croissant, m kroasan, 3, 27 declarer izjaviti, 34
croque-monsJcur, m ё sa т i sunkorn, 108 decontracte, е opu5ten, 38
cuillerc, r kasika, 41 decourage, е obeshrabren, 1 О
cuir, m koza, 15 decouverte, f otkrice, t 13
cuisinc, r kuhinja, 30, 41 , 90, 106 decouvrir nabasati, otkriti, 108
CLJisincr kuvati, 24 decrocher podici slusalicu, 104
cultivc,c gajen, 40, 73, 94 dcfaut, m mana, 29, 71
cultivcr gajiti, 73 defilc, m parada, 91
culrurcl, culturelle kultumi, 85 definition, f definicija, 43
CV (curriculum vitae), т Ь 1 1 degou.rdir (sc -) л se, 83
cycliste, m Ь 89 deguster probati, 30, 85
Ь najprc, prvo, 12, 45, 58 debors napolju, 2, 59
d'accord u redu, 33, 57 deja VeC, 19
d'ailleurs uostalom, 33 dejeuner (v) ё 36, 66
d'assaut napadom, 91 dejeuner, m ё 36
515
516
dematn sutra, 6 7, 95
б е diplomiran, 101
л f zahtev, 61
dire reei, 11,16,34
demandcr tiafiri, 9, 62
dircc4 е direktan, 60
dcmarrer poeeti, 93
<lirecteur des rcssources upravnik kadrovske Ь 101
demenagement, т selidba, 108
humaines Н
demenager se1iti se, 106
directeur, m direktor, 11
demi-heure, f pola sata, 60
direction, f uprava, 109
dcmi-livre, r 250 grama, 108
diriger upravljati, 103
dcmie (et - ) pola, 11
diriger (se- vers) uputiti se ka, 45, 47
dcnt, f zub, 26
discipline, е discipLinovan, 94
dcpanncur, 111 majstor za popravke, 46
discuter raspravljati, 107
dcpan, m po1azak, 93
Ы raspoloiiv, 10, 101
depasscr 93
dispure, f rasprava, 89
depechcr (se - ) iuriti se, 3, 16
distribuer raznositi, 40
dependre ( de) zavisiti ( od), 32
divertissement, m zabava, 88
dep1accr (se - ) putovats, 103
dix deset
deposer spustiri, ostaviti 45
d:x-buit osamnaest
depuis vee, 38 od pre, 60, 65 dizaine, f desetak, 79, 108
dcranger smerati, 8. 1 94, 104,
docteur, т doktor, 75
demier, demiere poslednji, zadnji 43,
dodo, т 1alanje, 1 1
derricre iza, 45
doigt, т prst, 69, 101
des que tim, 93
dommage, m steta, 6
descendrc sici, silaziti , sneti 26, 65,
don, m poklon, 74
desccndrc а 1 б odsesti u н 64
donc dakle, 65
dcsircr ieleti, 3
donncr dati.6, 37.38
dcsole. е а о mi ј е 4, 95
donnir spavati, 37, 69
dcssen, m dezcn, 53
dos, m 1eda, 69
dcsssn animc, m crtani film, 38
dote. е (de) opremljen, 109
(en ) ispod, 13
douane. f carina, 16, 44
detendre (se - ) н sc, 76
douanier, m carinik, 16
detestcr mrzeti, 99
Ь с nadsinhronizovan (film), 38
deux dva
doucher (se - ) tuSirati se, 26
deux-pseces, m dvosoban stan, 30
doue,e pametan, bistar, nadaren, 74
dcuxicme drugi. 79
douzainc, f tuce, 79
dcvant ispred, 34, 55
douze dvanaest
dcvcloppcr razvijati, 109
draguer zavoditi . 76
п postati, 65, 108
dragtteur, m zavodnik, 76
dcvsner pogoditi, 101
Н ttpravnik kadrovske Ь 1 Ј
devoir morati, 60
droit, m pravo, 79
dsamant, m п 16, 72
droite, f levica, 1, 79
dscton, m izreka, 5, 79
б л 5, 25
Т f raz1ika, 40, 67
dur, е te!ak, rvrd, 67
Т с 73 cau, f voda, 26
dimanche nedclJa, 17, 108
echarpe, f Ј 25,78
dincr (\') veeerati, 10, 36, 39
echecs, m pl ь 76
dincr. m veeera. 36
ecbelle, f merdevine, 78
517 518
cclatcr (s'- ) provoditi se, 11 cn quelque sorte na neki nacin, 52
ecole primaire. f osnovna 86 е о retard zakasoeo, З
ecole. f skola, з З 74 е о route о а putu, 64
ecologte, f eko1ogija, 86 е о tout cas u svakom 69
ccouter 10 enchainer nastaviti. 88
ecran. m ekran, 74 eochante, е drago mi ј е 4 5, 1 09
ccricr (s'- ) vikati, 57 encore р о о о о З
ccrirc pisati, 15, 48 encre de Chine mastilo, 26
Cditcur, m izdavac, 88 cndormir (s'-) zaspati, З
cfficacc efikasan, З 60 endroit, m mcsto, З
Т uplasiti, 54 enfant, m 1 f dete, 9, 15, 62
eglisc. f crkva, 12, 58 enfio konacno,26,pa,64
eh Ь с п dakle, 52 enorme ogroman, З 47
clecteur. m (f: electrice) glasac, 79 enormemeot ogromno, 74
elecllon. r Ь 79 eoregistrement, m soirnak, Ј 1
electrique elcktricnj, 65 eoregistrer snimiti, 48
eleve. m f uceruk, 86, 11 Ь zajedno, 11
elcvc. с odgajcn, З podignut, 71, 100 ensuite zatim, З 26, 55, 74
elirc izabrati, 79 entendre cuti, З 62
embattche. f zaposljavanje, 52, posao, 1 З entendre par1cr cuti о neeemu), 80
cmbaucher zaposliti, 1 02, 104 entrainement, m trening, 95
embouteillage. 111 saobracajna guzva, 82, 96 entre izmedu, 67
cmbrasser poljttblti, 18, 50 entree, f ulaz, 30, 46, predjelo, 46
cmission. r emisija, 1 88 entrer dans uci, 58
п uzcti, odvesti, 71 entrer en ё izaci na scenu, З
empecher spreciti, 111 entretenir odriavati, 1 06
cmploi. m posao, З 48, 52,1 О entretien, m razgovor, intervju, 52, 62, 102
emprunter uzeti, pozajmiti, З 50 envers а 1'-) naopako, s naJicja, 48
ё uzbuden, 38 environs, m pl okolina, 85, 111
en amcre unazad, З eovisager razmotriti, 106
en avancc unaprcd, З envoyer pos1ati, З
en avotr marrc (de) Ь dosta, 81, 82 е р е е r т а с 25
cn bas de u dnu, 40,64 epe1er izgovarati s1ovo р о slovo, 41
en Ь о ctat u dobrom stanju. 108 epicier, m bakaLin, 27
cn bonnc sante dobrog zdravlja, 69 episode, m epizoda, 85
cn dessous ispod, 31 epoque, f doba, epoha 72, 89
en dctail detaljno, 102 epuise, е iscrpljen, 51
en Т u stvari, 52, 62, zaista, 102 cquipe, f tim, ekipa, 1 З
cn facc naspram, 64 escabeau, m klupica, 78
en Л u cvetu, 58 espace,m 24
en haut de na vrh, 40 Espagne panjja, 89
en meme tcmps u isto vreme, 40 cspagnoL, е spanski, 11. 94
en pannc neispravan, 46 csperer nadati se, 17, 45, 69
en plcin air na sve!em vazduhu, 58 cspoir, m nada, З 104
en plus stavisc, 81 essayer (de) pokuSati, З 50
en provcnance de poreklom. 44 est, m istok, 24
519 520
Cl Э П de SUIIC i tako daJje, Ј express (train) brzi voz, 95
et IOUI et IOUI itd., Ј e:>tpression. f izraz, 20,48,95,97
ё m sprat, 30, 46, 65, Ј 09 ext.rait de naissance, m
izvod iz knjige rodenih, 9
ё m jezerce, 58 extraordinaire 65
ctape, f etapa, 89 fabriquer tiniti, 76
Etats-Un1s SAD, Ј fabuJeux, fabuJeuse bajkovit, 74
ё m mengeJe, 22 face (en -) naspram, Ј Ј
ё ugasiti, З Г а с е е Jjut, З
cthniquc Ј Ј О facile Jak, 67, 83, 93
etoiJc, f zvezda, 46 faci Jement Jako, 96
е о п п с с Ј 09 faciliter oJaksati, 109
etrangc stran, п е о Ь а п 54 а у о п (de toute -) u svakom sJucaju, Ј
etranger, ctrangere (adj) п З fayon, f nacin, 13, 32, 94
etrangcr, ctrangere (n) neznanac,54, 89 facture, f г а щ fuktura, 53, 107
crre Ь faim (avoir -) Ь gJadan, Ј
etre а Ј а hauteur Ь na visini zadatka, Ј 09 faire raditi, ciniti, 17
erre au courant Ь u toku, 97 faire (s'en -) brinuti se, Ј Ј О О
ctrc en rcgJc Ь ispravan, З faire attention а obratiti pafuju na, 87
ё nc Ь roden, 65 faire des courses kupovati, 54, Ј О
etrc presse zuriti, 69, 85 faire expres uraditi nesto namemo, 95
etrc ё а Ь sprcman, Ј 06 faire а ё sJaviti, Ј О Ј О
etroit, е uzan, 40 faire Ј а queue stajati u redu, 47
etude, f studija, 43 faire Ј а tete duriti se, 68
etudiaiH, student, 67 faire е plein
napuniti pun rezervoar, 83
etudicr studirati, 97 faire mal а queJqt1'un) povrediti (nekoga), 75
п verovarno, Ј О О faire part de obavestiti, 103
evidcmment ocigledno, 9, naravno, 96 faire partie de pripadati, ciniti deo, 71
eviter izbcgavati, 82 faire peur uplasiti, 87
exactemcnt tacno, 91 faire Ь pretvarati se, 97
examen (avoir un - ) imati ispit, 97 faire-part, n pozivnica, obavestenje, З
examen (reuss1r un -) po1oziti ispit, 97 fameux, fameuse 85, divan, 85,
examen, m ispit, 97 izvrstan, 1 08
ш pregJedati, 75 famille, f porodica, 60, 66
cxccllcnt, е divan, 37, 96 fascine, е fasciniran, 103
excJamer (s'- ) uzviknuti, 16, З н е umoran, 78
н izvinitc, З fauche, е svorc. 53
exempJe (par - ) primer (na), Ј З faut Ј е faire! treba ј О moei 1 znati!, 87
exempJc, 111 р г е г 87 н 111 fotcJja, 15, 30, 1 1
e:>tigcant, с zalltcva.n, 1 06 faux, н pogresan, 23, 1aian, 76
experience, f н 1 З ё f р Ј cestitke, 104
experimcntc. е iskusan, 13, 101 fernme (ma -) zena (moja), 9, 20
ю f obja§njenje, 61 femme, f iena. 20, З
expJoitatton, f eksploa.tacija, 79 fenetre, f г 13, 30, 55
exposttion, f iz1ozba, 65 е г m gvoide, 65
с х р г е namemo, 95 rerie neradan, 97
cxpress ( cafe) espreso kafa, 95 fennier, m farmer, 73
521 522
festival, m festival, 38 franc-jeu fer igra, 94
Г е е f zabava, 71 , praznik, 91
francuski
Г
slaviri, 62, 104
щ m Francuz, 89
feu (du - ), m varra
France, f Francuska, 94
feu d'antfice, m
varromet, 91
franchemeot zaista, 85
feuillc б f poreska izjava, 53
frapper udariti, 76
feuillcter
1istati, 113
fric, m 1ova, 81
fevrier
februar, 19
trigo, m tnz, 36
fier, fiCre
ponosan, 25, 72
froid, m Ы 43
figurant. m statista, 7 4
froid, е hladao, 94
filcr а l'anglaise
otici ne pozdravivsi se, 94
fromage, m sir, 6
filet, m mreu, 108
fruit, m plod, 27
fille (ma - ) cerka (moja), 20
fruits de mer, m pl morski p1odovi, 104
fille, f
20, 62
fruits, m pl VoCe, 40
film noir, m gangsterski film, 38
fumer pusiti, 4, 24
film,m
film, 11, 38, 53
fumeur, m 60
fils, m
sin, 9
fin. f kraj, 50, 61, 113
furieux, furieuse Ь
fute. е Ь pametan, 76
financcr
finansirati, 88
futur, m buducnost, 86
finir
г 25, 90
fisc, m
poreska slufba, 104
gaffe, f nesmotreoost, 87
ncur, f
cvet, 32
gagnant, m pobednik, 22, 38
fois, f put, 38
gagner pobediti, 23, 65, 87, 89,
foncc, е
taman, 26, 78
zaradivati, 103
fonction с п - ) prema, 22
gagner de l'argcnt zaraditi novac, 65
fond, m
dno, 107
galere, f galija, Ь 11
fontaine. f fontana, 1
gaJerer se, ll
football. m fudbal, 22
gamme, f niz, ko1ekcija, 61
foret, r
suma, 58
gaot, m rukavica, 2
forfatt skieur, m ski-pass, 61
garage, т garaia, 106
forfait, m
ugovor, paket, 61
m
formalite. f formalnost, 64, 108
konobar, 3
former formirati, 68
garde-manger, m ostava, 39
formulairc, m formular, 9
garder 15, 62,
fon, е
jak, snaun, 37
gare, f stanica, 32
foneresse, f
tvrdava, 91
gars, m momak, 74
fonunc, f
sreca, bogatstvo, 22
gateau, m (pl gateaux) torta, о а ё 27, 108
fou (f: folle) lud, 37 gauche а levo, 107
fou1c, f
guzva, 91 gaucbe, f levica, 1, 79
foumir obezbediti, 101 geoe,e postiden, 34
foyer, m
domacinstvo, 88 gener smetati, 34
frais bancaires, m pl baokovna provizija, 81 geoeral, е geoeralni, 62
frais de dcp1acement, m pl troskovi preseljcnja, 81 geoou р genoux), m ko1eoo, 37, 69, 86
frats, fraiche
h1adan, svez, 73 genre, m rod, tip, 102
frais, m р tro§kovi, 81 gens р 1judi, 24, 38
fraise, f jagoda, 108 geotil, gentille 1jubazan, 29, 95
523
ю f
gite. m
glacc. r
gout.m
goiiter
gouvcmement. m
gouvemeur. m
grammairc, r
grand, е
grand-mcrc, f
grand-parcnts
grand-pcrc, 111
grandc bal1lieue, r
grandc surface. r
л
grattcr
gratuit, с
г
Grece
grippe. f
gns ё
gris,c
gros, grossc
grossc caissc
groupe (music), m
guerre. r
guichet, m
guide. m
ш f
л
habiiCte, f
bab1llc. е
Ь (s'-)
bab1t, m
Ь е
Ь с
Ь
Ь (d'- )
Ь f
habltuer а {s'-)
hard-rock, m
haricot. m
hasard, m
haut de gamme
haut. е
haut-parleur, m
upravljanje, 109
Ш 111
sladoled, 52, 59
ukus,30,88
probati. 71
vlada, 91
guvemer, 91
gramatika, 11
veliki, 16
Ь а Ь а 62
Ь а Ь а i dcda, 62
dcda, 62
dalje predgrade, 1 О
trfni centar, 108
rasti, 73
grepsti, 22
Ь 17
Ь 17
Grcka, 19
grip, 18
tamno siva, 26
siv, 64
veliki, 22, 29, debeo, 69
bas bubanj, 76
muzicka grupa, 75
rat, 73
salter, 33
vodic, 12, 34, 57, 108
gitara, 22, 40
gitarista, 75
vestina, 24
obueen, 54
obuci se, 26
odelo, 87
stanovnik, 85
naseljen, 85
ziveti, stanovati, 9, 27, 75, 85, 108
Ь 10
navika, 10
navici se, 68
bard rok. 75
pasulj, 40
slucaj, 22
vrhunski proizvod, 61
visok. 29
zvucnik, 44
haute couture, f
hautement
hauteur, f
heler
heure de pointc, f
heure, f а quelle - )
heureusement
hcureux, beurcuse
hi rondelle, f
histoire, f
hollandais
homard, m
homme politique, m
homme, m
honnetete, f
horaire, m
hospices, m pl
б m
huile, f
huit
huitieme
humain, е
humoriste, m
humour, m
hydraulique
hyper-sympa
ici
idce, f
identique
idiomatique
idiot, е
il me faut
il pleut
ilya
immatriculation, f
Ь 111
Ь (1'-)
imparfait, m
impasse, f
impatieoter (s'-)
Ь m
important, е
impone, е
imposant
imposer
visoka moda, 52
visoko, 85
visina, 65
dozvati, 96
spic, 82
sat (u koliko ), 2, 8
srecom, 17. 32, 65
srecan, srecna, 32, 36, 38, 45
lasta, 5, 67
istorija, prica, 5, 25, 58, 11
holandski, 4
jastog, 72
politicar, 67
covek, 22
postenje, 74
satnica, 60
utOblta, 82
hotel, 45
ulje, 83
osam
osmi, 15
ljudski, 67
komicar, 37
humor, 74
hidraulicni, 65
super, 110
ovde, 12
ideja, 5, 22, 80, 96
identican, 93
idiomatski, 48, 97
idiot, 13, idiotski, 13
treba mi, 64
pada kisa, 66
prc, 53
registracija, 108
zgrada, 30
nckretnine, 1 06
imperfekat, 86
sokak, 108
Ь nestrpljiv, 96
kabanica, 26. 66
vaian, 12
uvezen, 40
nametljiv, 58
nametnuti, 58
524
525
imposer (s'- )
л с
impressionne, е
imprimante, f
imprime
indiquer
indiscipline. е
industricl, е
ё е
influencer
informaticten, -cnne
informations, f р
informatique. f
informel, informcllc
ingenieur informaticien, m
ingcnieur. m 1 f
initiales, f
inquictcr (s'- )
inscrirc
installer (s'- )
instantane, с
instituteur (f: institutrice) m
intelligent, е
intention (avoir 1'- dc),
intcrdirc
interessant, е
interesscr
interieur а \'- )
inutile
inventaire, m
inviter
ironique
isole, е
ltalie, f
tvre
ivrogne, m
jadis
jaloux, jalouse
jamais
ј а Ь е f
Ь m
janvier
Japonais, е
jardin, m
jaune
ј е vous en prie
nametati se, 38, 58
л 57, 72
impresioniran, 103
109
odstampan, 9
pokazati, 60
л 94
industrijski, 71
neobjavljen, 88
imati uticaj, 94
informatiw, 43, 101
vesti, 1 31
informatika
л 103
in!enjer informatike, 99
in!enjer, 43, 65
inicijali, 64
brinuti se, 46, 99
urczati, 57
smestiti se, 37, 107, 108
trenutan, 22
86, 99
п 13, 29
namera (imati), 80
zabrat1iti, 96
zanimljiv, 10, 52, 107
zanimati, 61
unutar, 43
Ь 11
stand, 40, invcntar, 78
pozvati, 39, 102
45
izdvojen, 111
ltalija, 94
р ј а л 55
р ј а л а с 37
nekad,43
Ь 19
nikad, 31, 37
noga,68, 83
§unka, 27
ja.nuar, 19
Japanac, 78
basta, 59, 106
tut, 89
molim vas, 95
jeter
jeu р jeux)
jeu d'argcnt
jcune
jeunc fille, f
jeune homme
jeuncr
joindrc
joindrc
joli
jouer
jouer с jeu
joueur, joueuse
jour fcrie, m
jour, m
joumal Т У m
joumal, m
joumalistc (m 1 f}
juillct
juin
jupc, f
jury, m
jusqu'a present
justcmcnt
kcrmessc, f
kilo, m
kilomctrc, m
ctranger а
а plupart
ta-bas
laid, е
lainc, r
laisser
lait,m
langue. f
lapin, m
largcur, f
\ave-vaisselle, m
\avcr
lavcr (se - )
е micn, а л
е tien, а ttenne
r
teger, tegcre
lcgumc, tn
\cndemain, m
baciti, 15
igra. 22, 88
kocka, 22
mlad, 10,65
devojka, 15
mladic, 47
postiti. 36
kontaktirati, 97
dodati, 95
е р 1, 29. 59, 62
igrati, 22, 40, 52
prihvatiti igru, 109
г 22
neradan dan, 91
dan, 6, 26, 32
dnevnik, 88
novine, 22
novinar, 43, 65, 72
jul, 19
jun, 19
suknja, 78
iiri, 38
do sada, 81
tacno, upravo, 38, 106
vasar, 91
ш 29, 40, 108
kilomctar, 58
inostranstvo (u), 103
veeina, 58, 96, 110
tamo, Ј 2, 60
rufan, 68
vuna,2
pustiti, 12. 36, 55, 61
mleko, 24, 27, 73, 107
jezik, 113
zec, 16
sirina, 65
526
ma5ina za pranje sudova, 10, 66
prati, 26
umivati se. kupati se, 86
т о ј 66
tvoj. 66
lekcija, 17, 67, 86
lagan, л 26
povrce, 27, 40, 73
sutradan, 22, 72
527
528
Jentemcnt
poJako, 26 magazinc, m magazin, 44
JequeJ. Jaquelle
koji. koja, 48 magnifique veJifanstven, 83
Jcttre de motivation, r
motivaciono pismo, Ј О Ј mai maj, Ј
lcttre. r
pismo, sJovo, 50 maigre mrsav, 69
Jcvcr
podici, 37 mai1Jot dc bain, 111 kupaci kostim, 89
Jcvcr (se -)
ustati, 26, 75 maillot, 111 majica, 89
Jcvcr du rideau, m
dizanje zavesc, 37 main, f ruka, 25,44
Jever du soJeiJ, т
izJazak sunca, 37 mainlc11ant sada,26, 38,47,66, Ј
Ь
Ь Ј mairie, r opstina, gradska kuea, 9, 58
Jibro1rc, т
knjifar, 57 mais aJi. 65
л r
knjiiara, 57 maison а Ј а kod ku.Ce, 8
J1brc
Ь Ј О 1 maison, r kuca, 39.52
Ј Ь service
samousJuga, 17 r11ajeur, с stariji, л 88
Jig11c, r
Jinija. 32 majoration, f povecanje (cena), 96
Ji111ite а Ј а
u krajnjem 99 111ajorcr povecati, 96
lirc
fitati, Ј Ј maJadc boJestan, 20, 48
Ji1.111
krcvet, Ј 36 maJadcs, m р Ј Ь 85
J1vrc. f
funta, 108 maJgre uprkos, Ј О 47
Ј н с 111
knjiga, 3, Ј Ј malhcurcuscment naZalost, 43
Ј о с а Ј
lokalni. 1 09 maman marna, 50
Ј о с а Ј р Ј Jocaux), 111
lokal. prostor, Ј 08 mangcr jesti, 10. 16, 19, 24. 27,41
Jocataire, т
podstanar, 81 manqucr а qqn) nedostajati, 108
location, f
iznajmJjivanjc, 61 mantcau, m kaput, 66
1ocaux (m р
prostorije, 109 marchand de primeurs, m prodavac ranog voea ј povrca, 40
Jogicic1. m
softver, komp. program, Ј 09 marche concJu dogovor ( -eno ), 1 11
Join
daleko, 30, 46 marchC, т pijaca. 24, 40. 54
1om dc
daJeko od, 108 marcher hodati, 57, 66
Londre>
London.3 marcher (fonctionner) raditi (funkcionisati), 50
Jong. Jongue
dug.duga, 25,50 mari,m muf, 2, 36, Ј О
Jongtemps
dugo,47 marmonner mrmJjati. 80
longueur. r
dufina, 32, 65 marquc, е Ь markiran, 46
1ors dc
za vreme, 89 mars mart, Ј
lorsqoc
kada, 76 martia1 г 94
Jot (gros - )
Ь dzekpot. 22 т f р Ј 1natcmatika, 99
1oto. т
loto, 22, 87 т т jutro, Ј 26, 32, 37, 53, 109
Joucr
т 15, Ј Ј Ј Ј Ј т е Jos, 23, 54
Jourd, с
teiak. 29 maux (sing: ma1) de ё Ь 75
1oyer. т
kirija, Ј 06 medecin, m 1 f doktor. 43, 75
luxc. т
luksuz, 72 т т m 1ek, 20
1ycccn, (1ycecnne)
gimnazijaJac, 86 т е srednjcvekovni, 65
а с С Г
zvakari, 11 т m т 55, 80
111achin, m
stvar, 48 mcficr (sc - ) cuvati se, 76
mar;on, 111
zidar, 43 mci11cur marche jcftinije, 33
madame
gospoda mci11cur, с bo1ji, Ь 25, 32
madcmoise11e
gospodica, 5, 36 me1ange, с pomcsan, JLO
magasm. m
radnja, prodavnica, 2, 13, 78 me1omanc Ы muzike, 94
529 530
membre л gouvemement) clan (vlade), 68
moins de manje od, 60
membre. m ud,68
mois,m mesec, 67
ё cak, isti, sam, 9, 12,29
ё а do pola, 67
meodiant, m prosjak, 85
moit:ie, f polovina, 11
mener voditi do, 108
moment (en е m utomttenuUku, 17,24,37,38
mensonge, m laf, 22
monarchie, f monarhija, 91
menton, m brada, 68
monde, m SVCI, 39, ljudi, 111
ш m stolar, 43
monnaie, f sitan novac, 62
merci hvala monsieur, m gospodin, 3
mcre, f majka, 8, 36 monter popeti se 1 96, 107
mcrveillc, f cudo,50, 72
monter а cheval jahati konja, 50
mcssage, m poruka, 36, 97
montre, f rucni sat, 89, 113
mcsurer mcriti, 65
monurnental , е monumcntalan, 87
ё f vremenska prognoza, 88
mort, f smrt, 54
ё ё f meteorologija, 88
mort, е mrtav, 13
metJer. m zanimanje. 52, 99
morte1, mortelle smrtni, 25
mctrc ё ш kvadratni metar, 71 mot,m ree, 62,76
mctrc, m metar. 65
ё multimedija, 101
metro, m mctro, 1, 32
multip1ier (se -) umnotiti se, 108
ё Ь svakodncvnica, 111
mur,m zid, 31
metteur cn sccnc, m reditelj , 11, 38
murmurer §aputati, 109
mettre staviti, 1 23, 26, 64
ё m muzej, 34, 59
Ь m komad namcstaja, 30, 31
musique, f muzika. 10, 13
Ь с namesten, 30
ш ё е prcmesten, Ј 1
Ь (lcs - ) namestaj, 108 n'irnporte cornment Ь kako, 82
michc, f vckna,27
n'importe ou Ь gde, 82
midi podne,24,50,60
n'importe quand Ь kad, 82
mieux Ь о ј е 50, 73
n'importe qui Ь ko, 82
migrainc. f migrena, 86
n' importe quoi (dire -) kojesta (reei), 99
milieu (au - dc) u sred, 30
naissance, f rodenje, 62
ю m milion, 22, 65
naturcllement naravno, 38
ш m ministar, 1 02
ё с roden, 113
ш m Minitel, 111
ne ... que sarno, 60
manuit ponoc, 10
ё medutim, ipak, 31
minutc, f minut, Ј
ё trebati, 43
miroir, m og1ed, 34, 67
neuf devet
mise cn sccnc. f refija, 38
nez, m nos, 68
mixte mesovit, 11
niveau, m nivo, 71
modc, r moda, 13
о ё В 76
modclc. m model , 16 noir, е cm, 4, 26,54
modcme modcran. 13, 72
nom,m ime, 33,64
modemJsc, е modemizovan, 60 nombre, m broj, 95
modcsttc, f skromnost, 74
nombreux, nombreuse (s) brojan, brojna, 22
П ј а 4
non p1us niti, 19
ё ј а sam, Ь э ј а 12, 46
п о seulement ne samo, 75
П П С П monah, 87
non-fumeur, m (kupe), 60, 93
531
532
nord, т sever, 24
panne, f kvar, 46
т normalno, 8 panneau, m znak, 46
note, f racun, 53 р р а tata, 50
nouveau riche, т novopeceoi Ь 76 paquet, т paket, 4
nouveau,nouvelle nov, nova, 9, 53, 76 par hasard slucajno, 36
nouveaute, f novost, З par semaine sedmicno. 38
nouvelan Nova godina, 67 paraltre pojaviti se, 76
nouvelle, f vest, 68, 1 1 parc, m park, 24, 108
т Novembar, 19,91 parce que zato, 10
nuit Ј а f noe (noeu), 46, 62 parcours, т put, 101
nulle part nigde, 89 pardon izvinite, oprostite, pardon, 1, З 46
numero. m broj, 22, 32, 61
pardon? ш 95
obligatoire obavezan, 101 parei1, pareille isti, slican, 72
obtenir Ь 61 , 79 parents, т р rodite1ji, 32, rodaci , 62
occuper de (s'-) brinuti se 108 parfait, е samen, 17, 101
ocean, т okean, 72 parfaitement sameno, 16, 61, 101
octobre oktobar, 19 parfois ponekad, 31, JIO
a:uf, т ј а ј е 27, 68, З pari, т opklada, 22
offre т f ponuda za posao, 1 1 parisien, parisienne pariski, pariska, 30
offre, f ponuda, 101 Parisien, Parisienne Parizanin, з З 108
offiir dati , 76 parking, т parking, 55
oignon, m cmi 1uk, 108 par1er а pricati (sa), З 29, З 67
on у va! idemo! , 66 parmi т 91
oncle, т ujak, stric, 50, 62 parole (prendre la -) uzeti rec, 93
optimistc т 67 paro1e, f rec, З
orchestre, т orkestar, 76 part, f deo, 72
ordinaire Ь 6 participant, т ucesnik, 89
ordinateur, m racunar, т 60, 101 particulier, т privatno lice, 106
ordre, т red, naredba, 22
partie de cartes, f partija karata, 71
organiser organizovati, Ј 09 partie, f deo, 68
original,e originalan, 1 08
partir otici, poei, krenuti , 36, 60, 109
origine а 1'-) u poeetku, 90 partir pour otici za, 54, 83
origine, f poeetak, 89 partout svuda, 24, 88, 89,91
orthograpbe, f pravopis, 110 pas du tout uopste ne, 13, 90
os, т kost, 68 pas encore nejos, 23
oser usuditi se, 62 pas а peine е т а potrebe, 48
ou gde, 1, 12 pas question ne dolazi u obzir, 99
Ь zaboraviti, 9, 24, 50, 61, 62 pas tellement ne toliko, 51
ouest, m zapad, 24, 99
passager, m putoik, 93
outil , т alat, 109 passe, ш pros1ost, 53, 86
ouvrir otvoriti, 16, 30, 55 ш m Ь 22
pagejaune и strana, 61 passer proci, 47, dati, 78,
pain т т hleb od celog zma, 27 dodati , 45, 58,
pain, т hleb, 27 provesti, 10, leteti (vreme) -), 111
Ь miran, 10 passer (se -) desiti se, 79, 108
pa!Jne d'or "Ziatna Р а т а (nagrada), З passion, f strast, 24
533
534
passionnant, е uzbudlj iv, 89, fascinantan, 90
piece (de п f novcic, З З
passionnc, с strastven, 22
piece ( de Ь ), f komad (pozorisni), 37
pate, m pasteta, 27
piece, f soba, З О
pates, fpt testo, 6
pied а peske, З 96
patiemment strpljivo, 47
pied, m stopalo, 57
patron, m gazda, 62
piege, m zamka, 16
pauvre siromasan, 48
pile (adv) tacno, 107
pavillon, m kuca, 106
pile а !' heure tacno п а vreme, 1 07
payer platiti, 29, 62, 81
pilote de ligne, m pilot, З 1
pays, m zemlja, 90, 111
pipe, f lula, 57
Pays-Bas (pl) Holandija, 89
pizzeria, f picerija, 71
paysage, m predeo, З 1
placard, m ormar, 75
peage, m putarina, naplatna rampa, 83
place, f trg, 12, 24, 37, 58, 88
peindre slikati, 93
plaindre de (se -) zaHti se na, 75
peine, r muka, 113
plaine, f ravnica, 25
pelouse, f travnjak, 58
plaisanterie, f sala, 54
pendant tokom, 11, 62, 89
p1aisir, ш zadovoljstvo, 17, 74
pendant que dok, 66
plaquette, f komad, 6
п misliti, 60
p1at, е ravan, 25
penser mis1iti na, 50
plateau, m plato, 104
б f Duhovi, 91
p1ein de puno, 50
perdre Ь 22, 53, 87, 104
plein temps, m puno radno vreme, 1 03
р е г е m otac, 8
plein, е pun, 16, 67
performance, f dostignuce, rezultat, 22
plcuvoir padati kisa, 2, 26
periode, f period, 80
plier saviti, 69
perle, f Ь 76
plomb, m olovo, 29
permettre dozvoliti 44, 107
Ь m vodoinstalater, 43
pennis de conduire, ro vozacka dozvola, 61, 64
pluic, f kisa, 47, 67
perplexc zbunjen, 45
plurnc, f pero, 29
personne niko, 44
plus vise, 61
personne, f osoba, 41
plus (en -) stavise, 32
pessimiste pesimista, 67
plus que vise nego 1 od, 80
petit ami momak, decko, 29
p1usicurs З
petit boulot, m poslic, 99
б radije, umesto, 33, 104
petit dejeuner, m dorucak, З
pneu. m guma. 89
petit ecran, m mali ekran, 88
pneumonie, f upala pluC:a, 75
petit, е mali , 61
poche, f dZep, 93
petites annonces, f pl mali oglasi, 81
poids, m tezina, 29
petrole, m nafta, 83
poignet, m rucni zglob, 69
petrolier, petroliere naftni, naftna, 44
point, m tacka, mesto, 113
peu (un -) malo, 11
poisson, m riba, 104
pharmacie, f apoteka, 27
poivre, m Ь 41
photo, f fotka, 9, 25
policier, m policajac, 16, krimiC: (fi lm), 38
photographie, f fotografija, З 1
politesse pristojnost, 95
phrase. f reeenica, 47
politique politicki , 40
piano, m klavir, 52
politique, f politika, 78
535
po11utiOD f
Po1ogne
Po1ona1s
po1ychrome
pomme dc terre. f
pommc, f
pompier, m
pont, m
popu1airc
porc (du - ), 1'11
porte (d'unc villc), f
porte. f
portefeui11c, m
porter
poser sa candidaturc
poser une н
posseder
Љ
postc de po1icc, m
postc, r
pot d'adicu, m
pot-pourri, m
pote, m
pouce, m
pou1et, 1'11
pour
pourboirc. m
pourqUOI
pouvoir
Г m
н
pratique
pratiquer
precipitation, f
precipitcr с
preferer
prcmicr dc 1'an
prcmicr, prcmicre
premierc c1assc
prendre
prendrc р а с с
preparer
pres de
present а
prcscnt, m
zagadenje, 1 О
Po1jska, 89
Po1jak, 94
po1ihromni, 85
krompir, 108
jabuka, 29
vatrogasac, 78
most, 1
popu1aran, 91
svinjetina, 19
gradska kapija, 83, 107
vrata, 30, 57, 76
9
nositi, 25, 46, 62, 89
prijaviti sc na konkurs, 1 1
postavlll pitanjc, 48, 71
posedovati, 38, 88
moguc, 41
stanica mi11cije, 59
101
oprostajno pice, 109
mesavina, 97
drugar, 73
р а а с 69
pile, piletina, 26
za, 16, 18
Ь а Ш 96
zasto
moei, 32,57
moe, 91
94
л 61, 95, 107
praktil<.ovati, baviti se, 24, 95
iurba, 99
pohitati, 85
vise volcti, 5, 46, 60
prvi januar, 91
prvi, 22, 65
prva klasa, 60
uzeti, 16, 26, 29, 32, 36,
40, 60, 107, pokupiti, 16
smestiti se, 79
pripremiti, 82
Ь 41
sada, 11 Ј
sadaSnjost, 86
prescnter (se -)
president, m
presse, е
pret, е
pretendre
preter
principal, е
printemps, m
prise en charge (taxi), f
prise, f
prison, f
prisonnier, m
prive, е
prix, m
Ь m
procbain, е
proclamer
producteur, m
produit frais, m
prof, m
professeur, m
profession, f
profil, т
profondeur, f
proj et, m
promenade, f
promencr (se -)
propos de а
proposer
prouver
Ь т
province, f
psychiatre. m
psycbologue, m 1 r
Ь т
Ь Ь
publicitai rc
Ь f
puis
pull, m
pulpeux, pulpeusc
qu'cst-ce qu'il а
qualifie, е
qualite de vie, r
qualite, f
quand
predstaviti se, 44, 79. 109
predsednik, 79
u Ь 96
sprcman, 66, 99
tvrditi, 97
pozajmiti, 90
glawi, 22, 30
proleee, 5, 67
start (taksi), 96
uzimanje, 91
zatvor, 52, 91
zatvorenik, 91
536
privatni, 96
cena, 15, 32, 67, nagrada, 38, 65
Ь 31
sledeei, 17, 78, 106
proglasiti, 91
25
sve! proizvod. 71
profa, 110
profesor, nastavnik, 99, 110
zanimanje, 43
profi1, 101
dubina, 65
plan, 65
setnja, 59, 66
prosetati se, 66
povodorn, 64, 103
predloziti, 72
dokazati, 50
izreka, 37
provincija, 64
psihijatar, 75
psiholog, 75
jawost, 38
javni, javna, 59
reklamni, 43
reklama, 88
zatim, 89
dzemper, 48
pozeUan, poieUna,62
sta se з 11
kvaliflkovan, 99
kvalitet iivota, 1 О
kvaJitet, 71, 74
kada, 17,26
537
538
quarante cetrdeset redevance. f kirija, dug. 88
quart (ct - ) cetvn (za vremc), 37 reduction, f smanjenje, 60
quart d'heure, m cetvn sata, 37 refait, е preraden, 87
quartJer, m gradska cetvn, 32, k.raj, 108 reflechir
misliti, 61, reflektovati. 67
quatorzc 15, 23 refus. m
odbljanje, 99
quatre-v10gts osamdcsct, 1 refuser odblti, 69
quatncmc 99, 109 regardcr gledati, 1 11, 23, З
quel, quels, quelle, quelles koji, koja ... region, f region, Ь 99
quclqu'un neko,55 regle, f pravilo, З
quelque chosc 1 65 rcglement, m placanje, 93, 107
quelquefois ponekad, 10 reglemente, е regulisan, plaeen, 22
quelqucs (pl) nekoliko,20,47 regler
platiu, 9, 96, srediti, 101
question, r pitanje, 29, 33. 60 reglo korektan, 11
queue, f red, rep, 47 relax opusten, 1 03
quinzainc de jours, r dve nedeljc а л а 79 releve d'electricite, m л za г 53
quitter otici, 17, napustiti, 60, 74, 89 releve de banque, m bankovni izvod, 53
quotque iako. premda. mada, 45 relier povezati, 109
quotidien, 111 dnevne novine, 1 1 remercier zahvaliti, 96
raccourci, m precica, 96 remise, f dodcla, 38
racine carrec, r kvadratni korcn, 71 remplir л 41
radio, r radio, 11 rencontre, f susret, 54
radio-rcveil, m radio budiLnik, 26, 31 rencontrer sresti, upoznati, 36, 74
radis, 111 rotkvica, Ј 08 rendez-vous (donncr -) zakazati sastanak, 113
raison (avoir - ) Ы u pravu, 19 rendez-vous, m sastanak, З 54,102, 107
Ы п 2, pristojan о ceni), 107 rendrc vratiti, 52
ranger pospremiti, 31 rendre (se -) prcdati se, 11
rapidement brzo. 32, 33, 108 rcndre а (se -) otici u, 61
rappeler pozvati, 61, 1 06 rendre en (se -) obresti se u. 89
rappcler а qqn) podsetiti, 79 renseignement, m obavestenje, 61
rapponeur tufibaba, 76 renseignemcnts m pl informacije, 60, 101
rare redak, 100 Ы isplativ, 71
ras le Ь о (en 3\'0tr -) Ь dosta, 97 rentree (la -), f
povratak u skolu, 11
ras, m ivica, 97 rentree, f povratak, 67
raser (se - ) brijati sc, 26 rentrcr vratiti sc, 8, 1
rat, m pacov, 16 rentrer chez soi vratiti se kuci, 55
rate, f' slezina, 16 renvoyer 1' ascenseur vratiti uslugu, 102
ravi, с 104, reparer
popraviti , 113
r.1vissant, с prekrasan, 58, 111 repanir ponovo otici, 85
rayer precrtati, 85 repas, m obrok, З З
э ostvariti, 55, repasser peg1ati, 36, 52
recevoir primati, 88 repondeur, m tel. sekretarica, 1
recberche. r istraga, 1 03 repondre
odgovoriti, 12, 47, 54, 62
rechercher istrafivati , 1 reponse, f odgovor, 23, 57. 62. 102
recompensc. r nagrada, 38 reprcndre preuzcti, 11
recompenser nagradtti, 38 representant, е koji predstavlja, 43
reconnaitre prepoznati, 34, 44, 83 reputation, f ugled, 69
539 540
reseau, m mre!a, 109 routine, f svakodnevnica, rutina, 111
reservation, f rezervacija, 60 rue, f ulica, 4, 26, 40, 58
reserver rezervisati, 41 , 46 s'il vous p1ait molim vas, 1, 36
reservo ir, m rezervoar, 1 08 sac, m torba, 16
residentiel. residentielle stambeni, 108 SaJStr zgrabiti, 47
reso1ument odlucno, 47 salaire, m plata, 103
respecter postovati, 74 salle а manger trpezarija, 30
Ь limitee drustvo sa ogranicenom salle de bains, f kupati1o, 15, 30
( societe а -), f odgovornoscu (d.o.o.), 99 salle obscure, f Ь 38
Ь m upravnik, 109 sa1on, m dnevna soba, 30
resquilleur, m koji ide preko reda. 47 salut! zdravo! , 74
Ь а Hciti na, 1 08 samcdi subota, 17
restaurant, m restoran, Ј 41 sandwich, m sendvic, 55
rester ostati. 38, 74, 79, 111 sans bez
resu1tat , m rezuJtat, 23, 50, 80 sans doute verovatno, 52, 76
retour ( de -) nazad, 26 sans parler de а da se ne п 67
retour. m povratak, Ј О Ј saoul, е pijan, 94
retrouver (se -) naci se, 99 satetlite, m satelit, 88
reunion, f sastanak, 44, 79 saucisson, m kobasica, 27
reussir (un examen) poloziri ispit. 76 sauf osim, 32,96
reussir а uspeti, 76 savoir znati, Ј 1, 50, 62
reussite, f uspeh, 76 savoir-faire, m umece, umesnost, 93
revanche ( п - ) s druge strane, 22 scenario, m scenario, 38
reveiL\er probuctiti se, 26 scie, f testera, 75
revenir г se, 93, 107 sco1aire (adj) sko1ski, 1 1 1
г е е г (de) sanjati, 31, 111 scruter ispitivati, 1 1
rcvision, f obnavljanje, 20 scrutin, m glasanje, 101
revoir ponovo videti, obnoviri, 20 seance а la -), r р о videnju, 88
revolution, f г 9 1 secretaire, m 1 f sekretar, sekretarica, 36
revolutionnaire, m revo1ucionar, 91 scize sesnaest, 23
revo1ver. m revo1ver, 39 sejour, ш dnevna soba, 106, boravak, 1 06
riche bogat, 48, 73, 76 sejourner г 94
rien nista. Ј 1, 37 se1, m SO, 41
rire smejati se, 17 г Ь 22
riz, m pirinac, 39 se1f, m restoran sa п 69
г о Ь е f 11a1jina, 20 se1on prema, 94
Romain, 111 Rimljanin, 11 semai ne, f sedmica, 19, 22, 38, 78
ш po1icicr, ш krimi ш 90 Ь izg1edati, 1 1
roman, m roman, 11 sens unique jedan smer, 86
romantique romantican, 5 sens, m znacenje, 97
rond (n) obruc, krug, 71 sentir osecati , mirisati, 19
ronfler hrkati, 37 senti r (se -) osecati se, 7 5
rosier, m ruiin grm, 58 sept sedam
rouge crven, 4 sept.embre septembar, 19
rouille. е zardao, 86 septieme, m 1 f sedmi, 38
routc, f put, 58, 64, 82 serie (TV), f serija, 88
541
542
scnc, f serija, niz, 23
sou, m
para, 53
serieux, serieuse ozblljan, ozblljna, 61
souhaiter
feleti, 60, 64
serveur, m konobar, 107
soupe, f
supa, 23
serveuse, f ko11obarica, 62
sourcil, m
obrva, 68
service, m servis, usluga. 43, 60, 61, 102
sourd, е
gluv, 11, 31,48
SCrY\CttC. f aktovka, 26, ubrus, 41 ,
sourire, m
45
seulement samo, 13, 27,29
sous huit jours
do nedelju dana, 1 03
s• besoin est ako е potrebno, 99 souvenir (de) (se - )
з se, 64, 78
ё m vek, 58
spccialite, f
specijalitet, 71
sicge, m sedistc, 1 02 spectateur, spectatrice
gledalac, gledateljka, 76
sicstc (faire une - ). f odremati, 66
splendide
sjajan, 58
s1gnaler naznaciti, 76
station de metro, f
metro stanica, 32
signer potpisati, 64
station de tax.is
taksi stanica, 96
ы е с е m tisina, 110
station service, f
Ь pumpa, 83
s1mple jednostavan, 9
station, f
stanica, 32
simplement prosto, 72. 107
statue, f
kip, 34
sinon л а с с 68
stereotype, m
stercotip, 94
situe, е smc§ten, 46, 106
stopper
naglo stati, 78
six sest, 30
strict, е
striktan, 11
smoking. m smoking, Ш odelo, 55 strictement
stnktno, 22
snack. m snek-bar, 69 studio, m
garsonjera, 15, 81
socialisme, m socijalizarn, 79 stylo, m
naliv-pero, 25
societc anonymc, r akcionarsko Ш (A.D.), 99
submerge, е
prcnatrpan, 1 09
societe. f firma, kompanija, 44, 99
sucre, m
24, 39
so:ur, f sestra, 62
sud, m
jug, 24
SOie, f svila, 78
suisse
svajcarski, 44
soif (a,•oir - ) Ь iedan, 19
suite, f
nastavak
soif, f fed, 41
suivant, е
s1ede6, 101
soigner (sc-) brinuti se sebl, 17
suivre
slediti, pratiti, 45, 109
soins (m pl) 11cga, 96
sujet (au- de)
о 15
soir, m, 10, 11 , 54,96
superbe
divan, 82
soiree, f 10, 37, 88
superieur,e
vi§i, 43
soit ... soit Ь ... Ь 22
ь m
supermarket, 10, 27, 108
soldat, m vojnik, 34 supplemeot, m
doplata, 102
soleil, m sunce, 67
supporter
л 43
solution. f resenje, 1 О
supposer
pretpostaviti, 72, 90
sombre taman, 26
sur
o, na,36
somme, f iznos, 22, 96
sur, е
siguran, 1, 41
somptueux. ш raskosan. 9 1
surpris, е
iznenaden, 38
sondage, m ispitivanje javnog mnjenja, 80
surtout
narocito, 38
sondeur. m ispitivac, 80
Ь
Ь 91
л zvoniti, 26
sympa
107
sono f zvucni sistem, 47
sympathique
simpatieao, 31, 85
sorte, f vrsta, 27 symphooique
simfonijski, 76
sortie, f izlaz, 16, 44, 83 syndicat d'initiative, m
turisticka orgaoizacija, 111
sortir izaci, 38, 58 syndicat, m
sindikat, 111
543
544
systematJquement 94
toile, f
(paukova) mreia, 39
ё m sistem. 32
toilcl\es f pl
toalet, 12, 107
tabac, m duvan,4 toit, m
krov, 85
а Ы е dc nuit. f nocni stocic, 31
tomber dans
pasti u, 111
а Ы с f sto, 3, 30
tome,m
tom, 113
Ы 111 slika,87
tonneau, т
25
taillc, f 78 б
rano, 18, 37
taire (se -) cutati, 62
toujours
uvck, о uvek, 3, 59, 65, 82
tant pis steta, 18
tour (elcction), m
krug Ь 79
tante, r tetka, strina, 62
tour, f
kula, 65
tard kasno, 18, 109
tour,m
krug, obllazak, 12, 47, 110
tar1f, m tarifa, 96
tourisme vcrt, m
seoski turizam, 111
tartc, r 27
touristc, m 1 f
turista, 1, 12
tartinc, f kriska е Ь а premazana maslacom, 3
tournee, f
tura, 62
taxi , m taksi(sta), 55, 96
toumcr tln film
snimati film, 38
technologie. f tehnologija, 103 tous
svi
rete. r televizija, 88 tout
sve, 10
ё f da1jinski 88
tout а coup
odjednom, 47, 55. 66
te1ecommunications, r te1ekomunikacije, 109
tout а 1'heure
kasnije, 12, uskoro, ranije, 78
tclefi1m, m Т У film, 88
tout dc suitc
odmah, 45, 58. 82, 111
telephone, m telefon, 17
tout Ј е monde
svi, 17,47
Њ Ь telefonirati, 15, 36
toutes les dix minutes
svakih deset minuta, 79
television, f televizija, 1 65, 88
tracasser (sc - )
brinuti se, 99
tellement toliko, 36, 51, 88
tract, m
trakt, 40
ё de neige, f snetna oluja, 25
tradition, f
tradicija, 38
temps (plein -) puno radno vreme, 1
train, m
voz, 24, 32, 57
temps (- partie1) pola radnog vremena, 13
trajet, m
putovanje, 32, 36
temps, m vreme, 24, 67
tranquille
miran, 10
tcndre (adj) neian, 93
tranquillcment
mimo, 72, 107
tendre (v) pruiiti, 44
travail , m
posao,9,43
tenir driati, 44
travailler
raditi, 43, 73, 97
tenir Ь stalo do, 52
trcizc
tri naest, 23
tcnir dcbout (se -) stajati, 69
treizieme
trinaesti
termincr г 12, 47
trentainc, f
tridesctak, 99
terre а na podu, 15 ё
veoma
tcrrible straSan,91
triomphal, е
trijurnfalni, 89
temfie, е prestra.Sen, 54
triste
tuian, 13, 67
ё de Turc, vreea za istresanje, 94
trois
tri
tete, r g1ava, 22, 68
trois-pieccs, m
trosoban stan, 106
thC, m ј 107
troisieme
t.reei, 46, 65
theatrc, m pozoriste, 3 7
troisieme age, m
stari ljudi , 85
Њ tematski, 88
tromper (sc - )
pogrcsiti, prevarit i sc, 34
ticket, m karta, 22, 87
tronc d' arbre
deblo drveta, 68
tiede topao, mlak, 73
tronc, m
trup,68
timidement stidljivo. 34
trop
prcvise, 15
\01 ti, 37 trop dc
96
545 546
trouver
naci, 10, 13, 37, 43, 45, 53,83, 85 Ь л 83
trouver (se -) nalaziti se, 30 vi lla, f т а а 108
rruc, m stvar, 48, 8 village, m selo, 58, 1 06
rruffe. f gomoljika, 72 ville, f grad, 65
ruer ublti, 91 vin,m vino, 4, 71, 85
tutoyer (se -)
obracati se "na ti", 109 vingt dvadeset, 23
ruyau, т savet, cev, 96 vingtaine, f dvadesetak, 79, 108
type, m tip, 74 vingtieme dvadeseti
typique tipican, 71, 88 visage, т lice, 26, 68
un peu de т а о 58 visite, f poseta, obllazak, 8, 58
un sou novcic, р а г а 53 visiter Ь 32, 34, 50, 57
un sur deux jedan od dva, 79
visiteur (f: visiteuse) posetilac, 65
une fois
jednom, 85, 89
vite brzo, 47, 108
universite, f univerzitet, 43 vitrine, f izlog, 13
usage, m
upotreba,68
vivant, е ziv, 38,40
usine, f fabrika, 43
vivre ziveti, 24, 31, 67, 73
usuel , usuelle
uoblcajen, uoblcajena, 113
vocabulaire, ш recnik, 113
utile koristan, 20, 76
voici evo, 1, 64
vacaoces. f р ш raspust, 17, 50, 67
voi la е о о 1, 46
vache, f
krava, 94
voir videti , 2, 24
т
veoma, jako, 75, 81, 11
voisin, ш ш 31, 55
vague, f talas, 113
voiture (en -) kolima,32
valise (faire sa -) spakovati se, 54
voiture, f kola, 25, 55, 64
valise, f
kofer, 46, 82
voix, f glas, 13, 79
varie, е raznolik, 74
vol, т let, 44
variete, f varijete, 43
volaille, f iivina, 27
veau, (du ш tele, teletina, 19
volontiers rado, 104
veinard, ш
sreckovic, 81
voter glasati, 79
veine, f sreca, 81
vouloir bteti, zeleti, 8, 12, 16, 53
vendeur, vendeuse
prodavac, prod<lvacica, 13
ш ш vi sarni, 46
vendre
prodavati, 15, 52, 97
voyage (en - ) п а plltovanju, 36
vendredi petak
voyage, ш putovanje, 36, 59, 82, 96
venir doei, 71
voyager putovati , 31, 48
venir ( en а doeido, 72
voyageuse plltnik, 16
verre, m с з а 4, 16, 41
vrai, е stvaran, 59, 71, 111
vers
р г е т а ka, 18, oko (za т 41
vue, f pogled, 107
version originale, f
nesinhronizovana verzija П 38
WC(m pl) toalet, 107
vert. е
zelen, 64
week-end, m vikend, 64
veste, f jakna, 47
whisky, m viski , 55
vetements, т pl odeea, 31, 78
yeux (sing: ceil) oci, 68
viande, f т е о 27,73
zut! do davola! , 9, 78
vide prazan, 67
vider isprazniti, 55
vie, f zivot, 10, 43, 88, 100, 113
vieux 1 viei 1, vieille star, stara, 11, 30, 37, 86
vif, vive
ziv, ziva, 13
547
Srpsko - Francuski
administracija, 43
administrativni, 109
adresa, 8, 64,108
advokat, 43
aerodrom, 44, 75
agencija za iznajm1jivanje, 64
agencija za nekretnine, 106
agencija, 61, 64
akcenat, 44
ako treba, 99
akten ta$na, 26
aktivno, 1 1
aktue1an, 52
alat, 109
a1i, 65
alpinista, 25
antena, 65
aparat, 17
apetit, 41
apotcka, 27
april, 19
apso1utno, 52, 64, 104
Arapin, 110
argument, 39, 89, 106
artiku1isati, 11
audicija, 25
auto karta, 58, 64
autobus, 11
at1tobusko staja1iste, 34
autoput, 58
autor, 57
avantura, 3 8
avgust, 19,91
avion, 16, 32, 45
azijski, 11
Ь а Ь а
baciti, 15
bacva, 25
bajkovit, 74
baka1in, 27
baksis, 96
bankovni izvod, 53
bankovni troskovi, 81
administration, f
administratif, ve
adresse, f
avocat, е
aeroport, m
agence de location, r
agence Ь f
agence, f
accent, m
si besoin est
serviette, f
activement
actue1, actuelle
outi1,m
mais
alpiniste, m 1 f
antenne, f
apparei1, т
appetit, m
pharmacie, r
avril
abso1umcnt
Arabe, Beur
argumeot, m
articu1er
audition, f
carte routiere, f
bus, m
arret de bus, m
autoroute, f
auteur, m
aventure, f
aout
avion, m
asiatique
т f
jetcr
tonneau, m
fabuleux, fabuleuse
epicier, epicierc
pourboire, m
releve de banque, m
frais bancaires, т р
548
549 550
bar, 108 Ь m Ь spreman, 106 etre pret а
barem, 50. 88, 97 au moins Ь u pravu, 19, 103, 107 avoir raison
bas bubanj, 76 grosse caisse Ь u tolcu, 97 etre au courant
Baskijac. 94 Basquc Ы zedan, 19 avoir soif
59, 106 jardin, m Ь 110 bataille, f
bataljoni, 91 bataillons, m pl Ь 33 guichet, m
BelgiJa. 89 Belgique
Ь 41 pres de
Belgijanac, 89 Belge
Ь 85 beurk!
benzinska stanica, 83 station scrvice, f
Ь 25, 82 Ь
Ь с о 4, 26 Ь Ь
Ь 78 cl1cmisier, m
bcsar1, Ь 54 furieux, furieuse
bogat, 48, 73, 76 ricbe
bcskoristan. 11, 48 inutile
bogatstvo, 22 fortune, f
besplatan, 17, 101 gratuit,e
bolesnici, 85 malades, m pl
bcz sans
Ь 20, 48 malade
Ь с sumnje, 52 sans л doutc
Ь о ј е 50, 73 mieux
Ь 41 poivrc, m
Ь 68 Ь f
Ь 25, 32 meilleur, е
Ь Ь 57 Ь Ь f
Ь 1 06 sejour, m
Ь 65 Ь f
Ь 94 sejourner
Ь 89 cycliste
Bozic, 76 ё
Ь gde, 82 n'importc ou
brada, 68 menton, m
Ь kad, 82 n'importe quand
Bretanja, 99 Bretagne
Ь kako, 82 n'importc cornment bre!uljaJc, 83 colline, f
Ь ko, 82 n'importe qui briga, 104 angoisse, f
Ь ... Ь soit ... soit brijati se, 26 se raser
Ь 1 1 CV (curriculum vitae), m brinuti se о sebl), 17 se soigner
Ь 38 cinema, m brinuti se 1 08 s'occuper de
Ь 79 electeur. m (f: l:lectrice) brinuti se, 46, 71, 99, 100 s'en faire, s'inquieter
brratr, 22, 23, 82, 113 choisir
brinuti se, 99 se tracasser
brser, 76 pcrlc, f
broj, 22, 23, 32, 61, 95 nurnero, m, chiffre, m, nombre, m
Ь 39 Ь m
Ь о ј а ё 96 compteur, m
brstar, 74, 76 douc,e
brojan, 22 nombreux, nombreuse (s)
Ь 76 fute, е
brojati, 81 compter
Ь esscnticl
brzi voz, 95 express (train)
Ь etrc
brzo, 32, 33, 108 rapidement
Ь dco, 71 fairc partic de
brzo, 47, 108 vite
Ь dosta, 81, avoir а г г с de (en -),
bubasvaba cafard, m
biti gladan, 19 avoir faim
budilnik, 26, З 1 radio-reveil, rn
Ь ispravan, 93 ctrc cn rcgle
buducnost, 86 futur, m
Ь na vezi ctre l'apparcil
buka, 31, 48, 100 bruit, m
na visini zadatka. 109 etrc la hauteur
blti neraspoloien. 53 avoir le cafard
bulevar, 1, 15 Ь m
brtr ncstrpljiv, 96 s 'impaticnter
carina, 16, 44 douane, f
Ь popularan, 74 avoir la cote, f
carinik, 16 douanier, m
Ь roden. 65 ё ne
cena, 15, 32, 67 prix
Ь sposoban, 103 ё а ё de
ceniti, 74 apprecier
551 552
cenjen, 38 apprecie, е se, 76 se mefier
cenlar grada, 83 centre-ville, т 15, 62 garder
с е о tout
43, 89, 108 celebre
cev (za vodu, gas itd.) tuyau, т
d.o.o. 99 societe а responsabilite limitee, f
cigara, 4, 93 cigare, m
dabl, 102 afin de
cigareta, 4 cigarene, f
da li Ь hteo?, Ш а te dirait?
cipela. 26, 57 chaussure, f
dakle, 65 donc, alors
crknut, 101 ё е
daleko od, 1 08 loin de
crkva, 12, 58 eglise, f
с т 4, 26, 54, 1 о Г С
daleko, 30, 46 loin
crtani film, 38 dessin anime, m
daljinski 88 telecomrnande, f
crven, 4 rouge
dama, 9 а т е f
cvet, 32 fleur, f
dan, 6, 26, 32 jour, т
celav, 68 chauve danas, 43, 73, 89 de nos jours
cerka (moja), 20 fille (ma -) danas, 6,38, 44, 90,95 aujourd'hui
cutati, 62 se taire dar, 74 don, m
с а ј 107 ё т dati, 6, 37, 38, 76, 78 donner, offrir, passer
9 meme
datirati iz, 58 dater de
camac, 27 bateau, т (pl bateaux)
davati 110 assurer un cours
а г а р а 26 chaussene, f
deb1o drveta, 68 tronc d' arbre
110 cours, т
decembar, 19 decembre
4, 16, 41. 104 verre, m, coupe, f
deda i Ь а Ь а 62 grand-parents
eek, 33, 57 cheque, т
deda,62 grand-pere, т
cekati u redu, 47 faire Ј а queue
2, 8, 44, 47, 67 anendre
decak, 9, 62 m
cestitke, 104 ё f р
definicija, 43 detinition, f
cetka, 16 brosse, f
deo, 68,72 partie, f, part, f
cetkati , 26 brosser
depozit, 81 , 106 caution, f
cetkica za Ь 16 brosse а dents, f
deset dix
cetrdeset quarante desetak, 79, 1 08 dizaine, f
cerrnaest, 15, 23 quatorze desiti se, 79, 108 se passer
ё sata, 3 7 quart d'heure, m desno, 1, 79, 88 а droite
cetvn. 32 quanier, m
detaljno, 102 en detail
ё 37 quart (et - )
dete, 9, 15, 62 enfant, 1 f
cetvni, 99, 109 quatrieme
devet neuf
с т 93 des que
devojcica, 20, 62 f'ille, f
1 7' 24, 95 faire
devojka, 15 jeune fille, f
ё 11 lire
cizma, 66 bone, f
dezert, 53 dessert, т
clan (vlade), 68 membre (d' un т
digitron, 99 calculatrice, f
clanak, 69 cheville, f
dijamant, 16,72 diamant, m
covek na mestu, 11 ё
diplorniran, 101 б ё е
ё 22 homme, m
direktan, 60 direct, е
cudo, 50, 72 merveille, f direktor, 11 directeur, m
cuti о 80 entendre parler dirigent, 76 chef d' orcbestre
cuti,37,62 entendre disciplinovan, 94 ё е
553
554
divan, 82 Ь driati, 44 tcnir
d1vitt sc. 59 admirer Ь 65 profondeur, f
dlaka, 68 cheveu
dug, 88 redevance. f
З 106 salon, m, scjour, m
dugaCak, 25, 50 long, longue
dnevne novinc, 101 quotidien, m
dugo,47 longtemps
do, 18 а Gusqu'a)
Duhovi, 91 б f
do davola!, 9, 78 zut!
duriti se, 68 faire la tete
do sada, 81 jusqu'a present
duvan, 4 tabac, m
do tc mcrc da. 76 а tc\ point quc
(prodavnica) duvanskih tabac, m
do vrha, 97 а ras bord
proizvoda, 4
doti do, 72 en venir
dufina, 32, 65 longucur, f
doti, 71 venir
dva deux
dobitak, 22 gros lot
dvadeset, 23 vingt
doblti, 79 obtenir
dvadesetak, 79, 108 vingtaine, f
dobro е 78
dvadeseri vingtieme
с а va
dvanaest douze
dobro veee, 1 41 Ь
dve nedcljc, 79 quinzaine de jours, r
dobro, 11. 74 Ь
dvorac, 22 chateau, m
dobrodoslica, 73 Ь f dvoriste, 30 cour, f
dodati, 13 ajouter dvosoban stan, 30 dcux-pieces, m
dodati, 95 joindre diemper, 48 pull, m
dodatni, 64 complementaire diep,93 poche, f
dogovor, 111 marche conclu efikasan, 32, 60 efficace
dok,66 pendantquc ekipa, 103 equipe, f
dok,67,89 alors que ckologija, 86 ecologie, f
dokazati, 50 prouver
ekran,74 ecran, m
doktor, 43, 75 medecin, m 1 f, docteur, m
ё 65 electrique
dom, 88 foyer, m
Engleska, 94 Angleterre, f
doplata. 1 02 supplement, m
Englez, З 94 Anglais, е
doruCak, 36 petit dejeuncr, m
eno, Ј voila
dovidenja. 17, 54, 95, 113 au revoir
epizoda. 85 episode, m
dovoljno, 13, 17 assez
espreso kafa, 95 express (cafe)
dozvati, 96 heler
etapa, 89 etape, r
dozvoliti, 44, 107 permettre
ё 11 ethnique
dragi, draga, 29, 99 chcri, cheric
eventualno, 1 О eventue\lement
drago mi ј е 45, 109 enchantc, е
evo, 1, 64 voici
drcmati, 66 faire la siestc, f
fabrika, 43 usine, f
faktura, 53, 107 facture, f
ё 95 autrement
farrner, 73 fermier, m
drugar, 73 potc, m
fascinantan, 90 passionnant, с
drugar. 73 copain (f: copine)
fasciniran, 22, 1 03 fascine, е
drugde, 33, 82 ailleurs
februar, 19 fevrier
drugi, 22 autre fer igra, 94 franc-jeu
drugi, 79 deuxieme festival, 38 festival, m
drvo, З 58 arbre,m film, 11, 38, 53 film, m
drfati do, 52 tenir filmofil, 38 cinephile
sss
556
filmski. 38 cinematographique gluv, 11, 31 , 48 sourd, е
tinanSJrati. 88 ш godina, 6, 43, 67 annee, f, an, m
tirma. 44 societe, f godisnji, 38 annue1, annuel\c
tirma. 99 Ь f, socibl, f godiste, 9, 72 age, m
lice. 106 particu1ier, m gol, 59 but, m
16. 55, 67 Ь f gomo1jika, 72 truffe, f
fontana, 1 fontaine, f gospoda madame
forma1nost, 64, 108 forma1ite, f gospodica, 5, 36 mademoisel\e
formirati, 68 former gospodin, 3 monsieur, m
formu1ar, 9 formulairc, 111 gotovo! а у est!
fotc1ja, 15, 30, 1 1 fauteui1, m
govedi gulas, 19 daube de breuf, f
fotka. 9. 25 photo, f
govedina, 19, 68, 104 du Ь
foto-aparat, 50 apparci1 piloto, m
govoriti, З 29, 36, 67 par1er
fo10gratija. 31 pilotOgraphic, f
grad, 65 vi11c, f
Francuska, 94 France, f
gradanin, 31, 38, 91 citoyen, щ citadin, m
Ю
gradevina, 30, 85 Ы m, Ь m
Francuz, 89 щ m
graditelj, 43
frifider, 36 conge1ateur, m
grailiti, 52, 65 construire
т 36 frigo, m
gradska kuea, 9, 58 mairie, f
fudba1, 22 football, m
gramatika, 11 grammaire, f
funta, 108 1ivre, f
19 Grece
gajcn, 40 cultive,c
grebati, 22 grattcr
gajiti, 73 cu1tivcr
grejanje, 106 chauffage, m
galija, 110 galcrc, f
gresiti, 99 avoir tort
gangstcrski film, 38 tilm noir, m
greska faute, f
garata, 106 garage, m
grip, 18 grippe, f
gazda, 62 patron, 1n
grupa, 75 groupe, m
gde, 1, 12 ou
guma, 89 pneu, m
gimnazijalac. 86 lycecn, (lycecnne)
gurati se, 47 Ь
guvemer, 91 gouvemeur, m
gitara, 22, 40 guitare, f
guiva, 91 foule, f
gitarista. 75 guitaristc
gvoZde, 65 fcr, m
g1as, 13, 79 voix, f
hajdemo!, 66 allons!
glasanjc, 1 1 scrutin, m
ha\jina, 20 robe, f
glasati, 79 votcr
halo!, 17 а Ј б
glasno, 37 fort
hard rok, 75 hard-rock, m
glava, 22, 68, 106 tete, r
harmonika, 39 accordeon, m
glavna policijska stanica, 59 commissariat, 111
bldrauHcni, 65 hydraulique
glavni, 22. 30 principal, е
Ы froid, е
Ь 75 mal de tetc
Ь 43, 94 froid, m
gledalac, 76 spectatcur, spectatricc
Ь е Ь 27, 81 pain, m
gledati, 10 rcgardcr
hodati, 57, 66 marchcr
glji\3, 108 champignon, m
hodnik, 107 couloir, m
glumac, 37, 74 comedicn, acteur
Holanilija, 89 Pays-Bas р
glumica. 62 actrice, f, coml:dicnne
holandski, 4 hol\andais
glup, 13.80 blte hotel, 45 hotel, m
557 558
Н napred!, 64 Bon courage!
iskoriscavanje, 79 exploitation, f
hrkati, 37 ronfler
iskusan, 13, 101 experimentc, е
hulahop earape, 78 col\ant, m iskustvo, 1 03 experience, f
humor, 74 humour, т ispit, 97 examen, m
hvala merci ispitivac, 80 sondeur, ш
i pola, 11 et demie ispitivanje javnog mnjenja, 80 sondage, m
i tako dalje, 71 et ainsi de su ite ispitivati, 1 1 scruter
ici, t9, 26, 44 aller, avancer ispitivati, 75 examiner
ideja, 5, 22, 80, 96 idee, f isp1ativ, 71 Ь
ю 66 on у va! ispod, 13,31 en dessous
identiean, 93 identique isprazniti, 55 vider
idiomatski, 48, 97 idiomatique ispred, 34, 55 devant
idiot, 13 idiot, е isti, 12, 29 ш т е
idiotski, 13 idiot, е isti, 72 pareil, pareil\e
igra, 22, 88 jeu р jeux)
istok, 24 est, т
igrac, 22 joueur, joueuse
istorija, 58, 11 histoire, f
igrati igru, l 09 jouer е jeu
istraga, 103 recherche, f
igrati, 22, 40, 52 jouer
Italija, 94 ltalie, f
igrati, 26 danser
itd., 71 et tout et tout
imati ispit, 97 avoir un examen
ivica, 97 ras, т
imati naviku, 48, 68 avoir l'habltude
iz, 44 en provenance dc
imati sreee, \9 avoir de а chance
iza, 45 derriere
izaci na scenu, 37 entrer en scene
imati vremena, 48 avoir е temps
izaci, 38 sortir
imati, 38, 88, 99 posseder, avoir
izabrati, 22 selectionner
imenik (telefonski), 61 annuaire (telephonique), m
izabrati, 79 elire
imperfekat, 86 т т
izbeci, 82 eviter
impresioniran, 103 impressionne, е
izbor, 38, 1 1 cboix, т
impresivan, 57, 72 impressionnant, е
izbori, 79 etections, f
inace, 68 sinon
izdavac, 88 editeur, m
industrijski , 71 industriel, industriel\e
izgledati , 101 Ь
informacija, 61 renseignernent, m
izgovarati slovo р о slovo, 41 epeler
informacije, 60, 1 1 renseignements m р
izgraden, 65 construit, е
informaticar, 43, 101 informaticien, -enne
Ь 22, 53, 87, 104 р е г г е
informatika informatique, f
izjaviti, 34 declarer
inicijali, 64 initiales, f р
izlaz, 16, 44, 83 sortie, f
inostranstvo, 103 1'etranger, m
iz1azak sunca, 37 lever du soleil, m
integralni hleb, 27 pain complet, m
izlozba, 65 exposition, f
intervju, 52, 62, 102 entretien, m
izmedu, 67 entre
inventar, 40, 78 inventaire, т
iznad, 31, 57 au-dessus (de)
infenjer informatike, 99 ingenieur informaticien, m
т 15, 61, 81, 111 louer
inienjer, 43, 65 ingenieur, m 1 f
iznajmljivanje, 6 1 location, f
ipak, 66 cependant
iznenaden, 38 surpris, с
ironican, 45 ironique
iznos, 22, 96 somme, f
iscrpljen, 51 epuise, е
izolovan, Ј Ј 1 isole, е
iskljuciti, 20 debrancher
izraz, 20, 48, 95, 97 expression, f
559 560
izreka, З proverbe, m, dicton, m kafic, з 62 cafe, m, Ь m
izvan, 2, 59
dehors kako commcnt
izvanredan, 65
exl:raordinaire kako е 6 comment а va?
izvinite, 1, З
pardon , т kamera, 50 с а т е а f
izvod iz knjige extrait de naissance, m kamion, 52 camion, m
rodenih, 9
kanabe,55 canape, m
izvrstan, 1 08
т fameuse kancelarija, 8, З 55, 102, 109 bureau, m, Ь m
ј а sam, 12, 46 т kandidat, 79, 80 candidat, m
ј а 4 moi kao, З comme
jabuka,29 pomme, f kapija (grada), З porte (d ' une viLie), f
jagnje, 19 agneau, т kapitalizam, 79 capitalisme, m
jagoda, 108 fraise, f kaput, 66 manteau, m
jahati, 50
monter cheval karijera, 74 carriere, f
ј а ј е 27, 68, 73 reuf. m karta u т pravcu, 60 aller simple, т
jak, 37
fort,e karta, 22, З З 60, 87 Ь m, ticket, m
jakna, 47 veste, f karta, 9, 22 carte, f, ticket, m
jako, 74
enom1t:ment kasa, 9, 76 caisse, f
jako, 75, 81 vacllement kaskader, 74 cascadeur, m
januar. 19 janvier kasnije, 12 tout а l'heure
Japanac, 78 Japonais, е kasno, 18, 43, 109 tard
jasan, 15, 11 clair, е з 41 cuillere, f
j avni Ь Ь katastrofa, 90 catastrophe, f
javnost, З 59 Ь m kategorija, 61 categorie, f
jedan od dva, 79 un surdeux Љ 58 catholique
jednom, 85. 89 une fois 30 canape, m
л 86 sens unique kazino, 22 casino, т
jednostavan, 9 simple kazna, 9, З amende, f
jednostavno. 72, 107 simplement kilogram, 29, 40, 108 kilo, m
jeftinije, З З
meilleur marcl1e kilomctar, 58 kilometrc, m
jeftino, 33
bon ш kineski , 111 chinois, е
jelovnik, 72
carte. f kip, 34 statue, f
jesti, 10, 16, 19, 24, 27,
manger, dejeuner kirija, 181, 06 loyer, ш
jezerce, 58 etang, ш 47, 67 pluie, f
jezik, 113 langue, f kita ( cveca), 108 botte (fleurs), f
jos ne, 23 pas encore klasican, 13 classique
jos uvek, 59, 82 toujours klavir, 52 piano, m
jug,24 sud, m kJavsen, 76 clavecin, m
jul, 19
55, 64 clef, cle, f
jun, 19
Ј Ш kJovn, 13 clown, ш
juriti, О О
briiler les etapes kJupica, 78 escabeau, m
jutro. 15, 26, З 37, 53, 109 matin, ш knjiga, З 33, 90, 113 livre, m, carnet, т bouquin, m
kabanica, 26, 66
ш Ь m knjiiar, 57 Ь т
kabare, 52 cabaret, m knjiiara, 57 Ь f
Ь 10, 88 с а Ь е m ko е na vezi? qui est l'appareil?
kada, 17, 26, 76 quand, lorsque kobasica, 27 saucisson, m
kafa, З 107 cafe, m kocka,22 jeu d'argent
561 562
kod kuce, 8 а la maison kreditna kartica, 53, 60, 61, carte de credit
З chez krenuti za, 54, 83 partir pour
kofer, 46, 82 valise, f kretati se, 32 circuler
koji sedi. 57 assis, е krevet, 31, 36 lit, m
koji upratnjava, 95 pratiquant, е krilo, 110 aile,f
koji, koja ... quel , quels, quelle, quelles krimi film, 38 policier, m
koktel zabava, 55 cocktail, m krimi roman, 90 roman policier, m
kola, 25, 55, 64 voiture, f kriska hleba sa З tartine, f
kolac, 27 tarte, f kroasan, 3, 27 croissant, m
koledz, 110 college, т т Ј 08 pomme de tcrre, f
kolekcija, 61 gamme, f krov, 85 toit, m
koleno, 37, 69, 86 genou (pl: genoux), m krug (izbomi), 79 tour (clection), т
koliko, 60 comblen krug, 12 tour, m
kolima. 32 voiture (en -) kuca, 106 pavillon, т
т (pozorisni ), З 7 piecc ( de theatre ), f kuca,39,52, 106 maison, f, pavillon, m
т т 30, 31 Ь m kucica, 22, 64 case, f
komad, 6 plaquette, f kugla, 24 boule, f
т 38 comedie, f kuhinja, 30, 41 , 90, 106 cuisine, f
komicar, 37 comique, m, ћ m kula,65 tour, f
kompjuter, 60, 1 1 ordinateur, т kultivisan, 73, 94 cultive,e
komsija, 31, 55 voisin, m kultumi , 85 culturel, culturelle
komunikacije commullication, f kupaci kostim, 89 maillot de bain, m
konacno, 26 enfm kupatilo, 15, 30 salle de bains, f, salle d'eau, f
konak, 111 gite, m kupe, 93 т m
koncentracija, 24 concentration, f kupiti, 10,22,27, 40, 50 acbeter
konferencija, 60 colloque, т kupovati, 54, 108 faire des courses
konj, 22 cbeval, т kupovina, 108 courses, f pl
konjak, 25 cognac, m kupovina, 6, 16 achat, m
konobar, 3, 107 m, serveur, m kupus,37 chou (pl: choux)
konobarica, 62 serveuse, f kurir, 102 coursier, т
konopac, 67 corde, f kuvati, 24 cuisiner
konstrukcija, 65 construction, f kvadrat, 71 carre, т
kontakt, 64 contact, m kvadratni koren, 71 racine carree, f
kontaktirati , 106 contacter kvadratni metar, 71 т carre, т
kontrolor. 57, 93 б m kvalifikovan, 99 qualifie, е
konzerva, 39 conserve, f kvalitet zivota, 1 о qualite de vie, f
koristan, 20, 76 utile kvalitet, 71, 74 qualite, f
koristiti, 91 Ь ( de) kvar, 46 panne, f
korpica, 1 08 barquette, f kvart, 108 quartier, т
kost, 68 os, m lak, 15, 26, 78, 113 leger, legere
kostati, 18, 19, 32, 60, 65 coiltcr lak, 67, 83, 93 facile
26, 36, 52 chemisc, f lakat, 69 coude, т
з 15 cuir, m lako, 96 facilement
kraj, 50, 58, 61, 107, 113 ш f, bout, m lalanje, 111 dodo, m
krava, 94 vacbe, f lasta, 5, 67 blrondelle, f
kravata. 26 cravate, f 1az, 22 т m
563
564
laian, laina, 76 faux, fausse
majka., 8, mere, f
10 se coucher
majstor, 46 п m
leda, 26,69 dos, m
mali п 88 pctit ecran, m
п 96 soins (m pl)
mali oglasi, 81 petites п f pl
lek. 20 п m
mali,61 pctit, е
lckcija, 17, 67, 86, 99 щ f
malo, 11 , 58 pcu
lcnjivac, 86 cancre, m
maloprc, 78 IOUI а l'heure
Ј е р 1. 29, 59,62 joli
mama, 50 п
Ј е р 1 68. 111
beau, Ь ravissant, е
а п а 29 defaut, m
Ј е р е р а 29 beau, Ь
а п ј е od, 60 moins de
lct. 44 vol,m
manje, 67 de moins
leteti о vrcmenu). 111 passer
mapa, 72 carte (geog.), f
lcvica, 1, 79 gauche, f
mart, 19 mars
levo, 107 а gauche
maslac, 27 bcurre, m
licc, 26, 68 visage, m
mastilo, 26 с п с е f
lititi п а 108 Ы а
masina za pranje sudova, 10, 66 lave-vaisselle, m
lifna karta, 9 carte п f
matcmatika, 99 maths, fp1
lifi, 45, 65. 109 ascenseu.r, m
medu, 91 parrni
lmija, З ligne, f
medutim, З neanmoins
lokall, 109 locaux (m pl)
mengele, 22 etau, m
lokalna mrei.a, 109 reseau local
п 78 cchclle, f
п Londres
meriti , 65 mesurer
lopta, 81 ballon, m
mcsar, 27 boucher, m
los, З mauvais, е
mesec, 67 ш ш
loto, 22,87 loto, ш
meso, 27, З viande, f
lova, 81 fric, m
mesto, 111 с о п m
ludak, 37 fou (f: folle)
mesto, 12, 24, З З 58, 88 place, f, endroit, m, local
luk, 108 oignon, m
з 97 pot-pourri, m
luksuz, 72 luxe, m
metar, 65 ё m
lula, 57 pipe, f
meteorologija, 88 meteorologie, f
ljubav п а prvi pogled, 69 coup de foudre
metro п З п de metro, f
ljubav, З amour, m
metro, 1 mctro,m
ljubazan, З 27, 29, 95 gentil, п Ы
migrena, 86 п f
п 95 politesse, f
п 22, 65 п
ljubltelj knjiga. З Ь Ы
п 102 п m
Ь muzike, 94 me!omane
п 1 minute, f
Ь 19 jaloux, jalouse
mio, З Ы
ljud1, 24, 111 gens (pl)
miran, 10 Ы
ljudski, 67 humai11, е
miran, 10 tranquille
ljut, З fiiche, е
miran, 10, 107 calme
mada, 45 Ь que, quoique
mirisati , 19 п
25 с р е е f
mimo, 57 п
п 44 п m
mimo, 72 п
magla, 94 brouillard, m
misliti п а 50 п а
maj, 19,91 rnai
misliti, 60, 61 penser, reflechir
majica, 89 maillot, m
mlad, 10, 65 jeune
565
566
47 jeunc homme
na miru, Ј О tranqui llemcnt
mJak, 73 tiede
п а neki п 52 en quelque sone
mJeko,24, 27, 73,107 lait,m п а podu, 15 а terre
moc, 91 pouvoir, m
na primer, 1 parexemple
moci, 32,57 pouvoir
na putovanju, 36 en voyage
moda, Ј З visoka moda. 52 mode, r. haute couture, f
na putu, 64 en route
modeJ. Ј modele, m
п а sreeu, 32 heureusement
modcmska kartica, 109 canc modcm, r
na vrbu, 40 en haut de
modcran. 13. 72 modcme
п а с 10, 13, 37, 43, 45, trouver
modcmizovan, 60 modcmise, е
nada, 36, Ј cspoir, m
Ј Ы
nadati se, 17, 45,69 esperer
moj, 66 le micn, Ј а mienr1e nadsinhronizovan (fiJm), 38 Ы е
molim vas, Ј 36 s'il vous pJait
nacin, 13 fayon, r
molim vas, 95 ј е vous cn pric
nafta,83 petrole, m
momak, 29 petitami
nagrada, 38 recompense, r
momak, 74 gars, m, type, m
nagrada, 38 recompenser
momenat, 24. 37. 38 momcnt, m
nagrada, 38, 65 prix, m
monah, 87 moine, m
najaviti, 44 annoncer
monarhija, 91 monarchie, f
najlon, 2 acrylique, f
monumentalan, 87 monumental, е
najpre, Ј О Ј 2 Ь
morati, 60 dcvoir
nakit, 37 Ь (pl: Ь
morski pJodovi, Ј 04 fruits dc mcr, m pl
nakon svega, 61 apres tout
morsko plava, 78 Ы е rnarinc
nalaziti se, 30 trouver (se - )
most, Ј pont, m
n.aliv pero, 25 stylo, m
motivaciono pismo. Ј О 1 lettre de motivation, f
nameravati da, 80 avoir l'intention dc
mozak, 75 cerveau, m
namerno, 95 expres
mrefa, Ј О rcseau, m
namestaj, 108 Ы (les - )
mrefa, 39 toiJe, f
name5tcn, 1 06 amenage, е
mrkva, 40, 108 carotte, r
namcSten, 30 Ы е
mrrnljat1, 109 murmurer
namctati se, 38, 58 imposer (s'-)
mrrnljatJ, 80 marmonner
nametati, 58 imposer
69 maigre
nametJjiv, 58 imposant
mnav, Ј Ј О О mort, с
napadom, Ј d'assaut
mrzcti, 99 detester
napasti, 94 attaquer
mucati , 29, 85 ь
п Ј 03 de pointe
muciti se, 11 gaJerer
napuniti rezervoar, 83 faire Ј е plein
rnuJtirncdija, 1 Ј mu1timedia
napustiti, 99 abandonner
mtl§ko odelo, 26, 44, 113 costume, m
naravno, Ј 29, 34, 52, 96, 113 Ь sur, Ь cntcndu,
mu§tcrija, 44 client, m naravno, 38 naturellement
muvati, 62 г
naroeito, 38 surtout
mut. 2, 36, 107 mari,m
oarudiba, 3,22,104 commande, f, ordre. m
muzej. 34, 59 musec, m
oaruciti, 4, 78, 85 commander
muzika, 10, 13 musique, f
oastanjen, 85 Ь е
na dnu, 40, 64 en bas de
nastavak suite. f
na kraju, 58 au Ь de
nastaviti, 59. 78, 83, continuer, enchainer
na mcstu, 48 а l'cndroit
nastavnik, 86, 99, 1 О instituteur (f: institutrice)
567 568
п 30 п m 1 r п stoeic, 31 Ь de r
п 83
charge, е noeu. 62 Ј а п
п 48 а п noga, 68, 83 ј а т Ь е r
п se п а 68 s Ь а п 8 п
navika, 10 Ь f nos, 68 nez. т
naznal:iti, 76 п nosac (u hotelu), 46 chasseur б m
nc dolazt u obzir, 99 pas qucstion nositi, 25, 46, 62 porter
п с samo, 75
non sculcmcnt nov. 9, 53, 76 п п
п с toliko, 51 pas tcllcmcnt Nova п 67 nouvel а л
с Ь о plava, 78 Ь cicl novac, 17, 22,81 п m, fric, m
п 17, 108 п п 9 portefeuille, m
п л 94 п е novcic, 37, 39 piecc (de monnaie), f
п (nekome). 108 п а qqn) т 19,91 п
п п 103 п infonnclle novinar, 43, 65, 72 joumaliste (m 1 f)
ncko. 55 п novine, 22 joumaJ, т
nekoltko, 10,20 quelquc novitet, 38 nouveaute, f
nckoliko. 43, 61 plusicurs noz, 25,41 couteau. т
nckoltko, 47 quelques pl obala, 85 с б е f
п Л п 106 Ь m obavestiti, 1 03 faire part de
п е а na 5 dc rien л 101 Ь
п е т а veze. 41, 66 а п е fait п Ь 91 commemorer
е п ш с 94 п е Ы 1 О decourage,e
Nemacka, 94 Allcmagt1c, f obezbediti, 1 1 foumir
е о Ь а п 54, 108 п original, е Ь 59 п
п 88 п с о Ь с а ј coutume, f
neodlucan, 45 pcrplexe о Ь с п о 1 68 d'habitude
п 54 ctrange objava п f
п п 87 Т f о Ь ј а п ј е п ј е 61 п f
60. 93 п obnavJjanje, 20 revision, f
п а п 91 jour fcric, m Ь 58 amateur
п п Ј 02 Ь о а п m о Ь г а а teksta, 1 Ј т de texte, m
п 43
malheureusement obratiti п п а 87 faire п а
п е о drugo, 73 autre chosc obrok, 36, 53 repas, т
п 1 65 quclque chose obrva, 68 sourcil, m
п е а п 93 tcndre obuci se,26 Ь
nczaposlct1, 43, 99
б m, au б obuci , 89 porter
п 99 с ћ б а с 111 obucen, 54 Ь с
nigdc, 89 nullc part od, 60,65 dcpuis
п 80 п с Ь 99 refus, m
п 31,37 jamais Ь 69 rcfuser
п 44 п odeea, 31, 78, 87 vetements, m pl
п 11, 37 п п 73 eleve, е
ni\·o, 71 п m odgovarati, 101,61 п
nizak, 30 bas, basse odgovarati, 20, 61 aller, п
noe,46 п f odgovor. 23, 57, 62, 102 п f
п о е п klub, 47 Ь de nuit, f odgovoriti, 12, 47, 54, 62 п
569
570
odjednom, 47. 55, 66 tout а coup
organizovati, 109 organiser
od1ilan. 37, 81, 85
exccllent, с fameux, fameuse origina1na verzija, 38 version originale, f
96. 108 excellent, е fameux, fameuse
orkestar. 76 orchestre, m
odlufiti, 85 decidcr
onnar, 31 armoire, f
odlufno, 47
resolument
onnar, 75 placard, m
odluka, 101. 103 decision, f
orufje, 91 arme, f
odmah, 111, 45, 58, 82 tout de suite
о а ш huit
odrnor, 17, 50, 67
vacances, f pl
osamdeset, 1 quatre-vingts
odnosi sa 102 cornmunication, f
osamnaest dix-huit
odnosi sa javnoscu, Ј 09 communications, f osecati se, 7 5 se sentir
odrfavati se, 79, 91 avoir licu
osiguranje, 64 assurance, f
odrfavati, 106 entrctc11ir
osim, 32,96 sauf
odsesti u hotelu, 64 descendre а 1 б
osloboditi, 91 liberer
odsutan, 5, 36 absent, е
osmeh, 45 sourire, m
104, ravi, е
osmi, 15 huitieme
ofi, 68
yeux (sing: reil)
osnovna 86 ecole primaire, f
ofigledno. 9 ё
osoba, 41 personne, f
oglas, 15, 101
petite annonce, f
ostati, 38, 74, 79, 111 rester
oglcdalo, 34. 67 miroir, m
ostava, 39 garde-manger, m
ogrlica, 76 collier, m
ostaviti 36, 55, 60, 74, 89 quitter, laisser
ogroman, 38. 47 cnonnc
ostaviti, 45 deposer
oivicen, 58 bordc, е
otac, 8 р ё е m
okcan, 72 occan, m
otarasiti sc, 53 Ь
ю 55 carrcau, m
otici Ь е pozdrava, 94 Ш е а l'anglaise
oko (za vrcme). 18, 25, 40, 41 vers, autour (de) otici na pice, 81 boire un pot
okolina, 72, 85, 111
environs, m pl,
otici u se rendre а
okolnost, 113 circonstance, f
otici, 17, 41 quitter, s'en aller
okovratnrk, 47 col, m
otlaice, 113 decouverte, f
okrugao. 71 rond, е
otkriti, 1 08 decouvrir
okrulenje cadre,m
otvoriti, 16, 30, 55 ouvrir
oktobar. 19 octobrc
ovde, 12,46 ici
109 facilitcr
overiti (kartu ), 1 02 composter
olovka, 13. 78 crayon, m
ozblljan, 17,61 grave, serieux, serieusc
olovo, 29 plomb, m
oznacen, 46 marque, е
opklada, 22 pari, m
pacov. 16 rat, m
oprcmljen, 109 dotc, с (dc)
pada kiSa, 66 il pleut
oprez11o!, 96 attention!
padati 2, 26 pleuvoir
62 gcneral, с
paket, 4 paquet, m
8 arrondissemcnt. m
paket, 61 forfait, m
opstina, 9, 58 mairic, f
palac, 69 pouce, m
optin)ista, 67
optimistc
pametan, 13, 29 intclligent, е
opruzba, 109
accusation, f
pametan, 74 doue,e
opusten, 1 03
relax pametan, 76 fute, е
opusten, 38
ё е
par, 107 couple, m
opustllr sc, 76
se detendre р а г а novcic, 53 un sou
ordinacija. 75
cablnet (medecin), m parada, 91 ё m
571 572
pardon, 3, 95 pardon ples, 91 bal, m
Paritanin. 32, 108 Parisien, Parisienne pobediti, 23, 65, 87, 89 gagner
park. 24. 108 р а г с m Ь 22, 38 gagnant
parking, 55 parking, m Ь 55 В о п Dieu
panija karata, 71 panic de canes, f podici, 37 lever
pa§teta, 27 pate, m
podici, 37, 96 lever, augmenter
pasti u, 111 tomber dans podizaoje zavese, 37 lever du rideau, m
pasulj, 40, 53 haricot, m
podoe,24,50,60 midi
pauk araignce
podnositi, 43 supponer
pavlaka, 26, 27 cremc, f
podrum, 85, 106 cave, f
pazi bogamu!. 53 у а alorsl
podsetiti nekoga, 79 rappeler а qqo
pcdcset cinquante
podstanar, 81 locataire, m
pcglati, 36. 52 repasscr poducavati, 68, 86 enseigner, apprcndre
pekar, 27 boulangcr, boulangcrc podzemna zeleznica, 32 metro, m
periferija. 107 por1e ( ville ). f poeetak,47,91,89,99 debut, m,
period, 80 periodc, f poCeri, 12, 26, 37, 65 commcncer а
pero. 29 plumc, f
poeeri, 93, 97 demarrer
67 pessimistc poCetnik, 13 debutant, е
pe§kc, 32. 96 а pied pogled, 107 vue, f
pesma, 13. 25 chanson, f
pogledati, 11, 23, 39, 101 regarder
pet, 2 cinq
pogodiri, 1 1 deviner
pctak vcndrcdi
pogresao, 23 faux, fausse
pevac, 13 н
pohitati, 85 se precipiter
pevacica, 13 chat11CUSC
pojaviti se, 76 para!tre
pice za rastaoak. Ј 09 pot d'adicu, m
pokazati, 60 iodiquer
pice, 55, 104, 109 boisson, f, aperitif, m, pot, m poklon, 50, 52, 86 cadeau, m, present, m
ptccrija, 71 pizzcria, f
pokrctna vrata, 76 porte а Ь
pijaca. 24, 40, 54 marchc, m pokriti, 83 couvrir
pijan, 55, 94 ivrc, saoul, с pokriveo couven, ( dc)
ptJanac. 37 л m
38. 50 essayer
pilcttna, 26 poulet, 1n
pokvaren, 46 en panne
pilot. 31 pilote dc л m pola radnog vremcna, 13 temps partiel
п 39 riz, m
pola sata, 60 demi-heure, f
pisati, 15. 48 ecrirc
polagati ispit passer uo examen
pismo, 50 lettrc, f
polako, 26 leotement
pitanjc, 29. 33. 60 qucstion, f
polazak, 93 depan, m
piti, 41,55 boirc
policajac, 16 policier, m
pivo, 4 Ь f
policijska л 59 poste de policc, m
р а с а п ј е р о л 88 paicmcnt а Ј а seancc, m poHticar, 67 homme politique, m
р а с а п ј е 93 reglcment, m politick:i, 40 politique
plakat, 13. 46 affiche. f, н m politika, 78 politique, f
plan, 65 projet, m Poljak, 94 Polonais
plata, 103 salaire, m
Poljska. 89 Pologne
platttl, 9. 29. 62. 81. 96 payer, rcgler
poljubac, 18 Ь f, bisou, m
plato. 104 p1ateau, m
poljubiti, 18, 50 embrasser
plav, 26, 78 Ь е
polovina, 67, 110 moitie, f
573
574
poloten. 69 couche,e
poveriti se, confier
poloziti ispit, 76. 97 reussir un examen
povezati, 1 09 relier
11 melange, е mixte
povikati, 57 ecrier (s'-)
pomoe. 69 coup dc main (un -), m
povodom, З О З sujet (au- de), sur, а propos de
pomoei. З 64, 94 aider
povrce, 27, 40, 73 legumes, m
ponekad, 1 З 1. 11 parfois, quelquefois
povratak (u skolu), 11 rentree (la - ), f
ponoe, 10 minuit
povratak, 67, 101 rentree, f, retour, m
ponosan. 25. 72 fier, ficrc
povratna (karta), З З 60 aller-retour, m
ponovo otici, 85 repanir
povrediti (nekoga), 75 faire mal а quclqu'un)
ponovo pozvati , 6 1, 106 rappeler
povrediti se, 60 se
ponovo vidcti. 20 rcvoir
pozajmiti, 32, 50 emprunter
ponovo, З encore
pozajmiti, 90 preter
ponuda za posao, 1 1 offrc d'cmploi, f
poziv (telefonom), 69 coup de fil
ponuda, 101 о Т г с f
poznavalac, 34 connaisseur, m
popctl sc. 1 96, 107 montcr
poznavati, 11, З 50, 62 connaitre
poprav111, 11 З
reparer
pozoriSte, З 7 theatre, m
popularan, 91 populaire
pozvati, З 102 inviter
н 41
remplir
pozeleti, 64 souhaiter
pored, 30. 107 а с б е (de)
poreska pnjava. З feuillc б f
pozeljan, 62 pulpcux, pulpcuse
porcska uprava, 104 fisc, m
pozuriri, з 16 se depecber
porodica, 60, 66 famille, r
pragmatican, 94 pragmatique
poruka, 36, 97 message, m
praktiean, 61, 95, 107 pratique
posao.9,43,48,52. 99, 100,103 emploi , m, mctier, m, т m,
prati, prati se, 26, 86 laver, se laver
poseta, 8, 58 visitc, r
г 72 accompagnement, m
posctilac, 65
visitcur (f: visiteuse)
pravilo, З regle, f
posctiti, 32. 34. 50. 57 visitcr
praviti, 17,76 faire, fabriquer
н 36 envoyer pravopis, 11 orthographe, f
poslc, 25 aprcs prazan,67 vide
poslednji. 43 demier, demicre praznik, 91 , 97 Г е е r
poslepodnc. 5 apres-midi pre, 53 il у а
poslic. 99 pctit Ь m р г е nekad, 43 dans е passe, jadis
poSIO\ IC3, 79 dicton, m precrtati, 85 rayer
101 postc, r predati se, 11 se rendre
postati, 65. 108 devcnir predeo, З 1 paysage, m
postaviti pitanJe, 48, 71 poser une question predgrade, З О 32, 100 banlieue, f
postavka, 38 rcmi sc, f predjelo, 46 cntree, f
• 74 ё f predloziti, 72 proposer
postiden. 34 gene,c predsednik, 79 president, m
postignuce, 22 performance, f Ь 30 cntree, f
postill. 36 л
predstaviti (se), 44, 79 presenter (se -)
po§tovatl, 74
respcctcr
predstavljati Ь 91 Ь
н 64 signer
predstavnik, 43 л m
л 11 completcment
preeica, 96 raccourci, m
poveeanje cenc, 96 majoration, f
pregled, 75 consultation, f
poveeati
augmenter, majorer
prekjuce, 50 avant-bler
575 576
prekrasan, 58 ravissant, е producent, 25 producteur, rn
prel istati, 1 13 feuilleter profil, 101 profil, т
р е т а (za pravac), 41 vers
proglasiti, 91 т
prema. 22, 94
fonction ( en - ), selon
prograrn т 109 logiciel, т
premije u naturi, 103 avantages en nature, rn pl
т 10, 88, 101 т f, application, f
prenatrpan, 1 09 т е
pro1ece, 5, 67 т т
prepoznati, 34, 44, 83 reconn.altre
promeniti, 32, 89, 106 changer
prepreden, 76 fute, е
prosetati se, 66 se promener
preraden, 87 refait, е
prosjak, 85 mendiant, т
presel iti se, 1 06 demenager
proslost, 53, 86 passe, т
prostor, 24, 108 espace, local, (pl: 1ocaux), m
prestra5en, 54 terrifie, е
protegnuti se, 83 se degourdir
pretpostaviti, 72, 90
supposer
protiv, 89 contre
pretvarati se, 97
faire Ы
provesti, 1 passer
preuzeti, 113 reprendre provincija, 64 province, f
prevariti (se), 34
tromper (sc -) prozor, 13, 30, 55 fenetre, f
prevazici, 93
depasser prst, 69, 1 1 doigt, т
previse, 96
trop de pruga, 83 chemin de fer, т
prezime. 33, 64 п
prva klasa, 60 premiere classe
prica, 5. 25 hisroire, f
prvi, prva, 22, 43, 45, 58, 65 premier, т
pricati kojesta. 99
dire т quoi
psihijatar, 75 psychiatre, т
prihvatiti, 48, 99, 100, 104 acceptcr, assumer
psiholog, 75 psychologue, т 1 f
prijatelj, 5. 9, 25, 39, 82, 102 а т е m, copain, т
puci (guma), 89 crever
Prijatno!, 95
bon appetit!
pucanj, 69 coup de fusil
prijava za posao, 1 1 candidature, f
pukovnik, 34 colonel, т
prijaviti se, 1 1
poser sa candidature
pun, 16,67 plein, е
pun, puna, 41, 46 т т
т 87
е х е т р е т
puno 15, 31 beaucoup
primiti, 44, 74
accueillir
puno radno т 12, 1 03 plein т т
primiti, 88 recevoir
puno sveta, 40 beaucoup de monde
pripadati, 31 , 65 appartenir а
puno, 50 p1ein de
pripremiti , 82 preparer pusac, 60 т ш
prisustvovati, 55, 60 assister pusiti, 4, 24 т
privatan, 96 prive, е pustiti, 12, 61 laisser
privuci, 65 attirer put, 101 parcours, ш
priznati, 109 avouer
put, 32, 83, 94 т т
proei , 45, 47
passer
put, 58, 64, 82, 108 route, f, а х е т
probati, 30, 71, 85 deguster, gouter
putarina, 83 peage, т
Ы 31 Ы т
putnik, 16 voyageur, voyageuse
probuditi, 26 reveiller
putnik, 93 passager, ш
prodavac ranog voea i povrca, ш de ш m
putovanje, 32, 36, 59, 82, 96 trajet, т voyage, m
putovati, 31, 48, 103 voyager, se deplacer
prodavac, 13 vendeur
radije, 33, 104 б
prodavacica, 13 vendeuse
radio, 11 radio, f
prodavati, 15, 52, 97, 109 vendre, commercialiser radionica, 43 atelier, m
prodavnica mJeenih proizvoda, 27 cremcrie, f raditi, 43, 50, 73, 97 travailler, marcher (fonctionner)
577 578
radnja, 2, 13, 78, 106 magasin, m, commercc, m reputacija, 69 reptstation, f
rado, 104 vo1os1ticrs resenjc. 1 о so1ution, f
racun za struju, 53 re1evl: d'electricite, m restoran, 19,41 restauraot, m
racun. 19, 53, 72 addition, f, oote, f
revolucija, 91 revolution, f
racun, 5 compte, m
revolucionar, 91 revolutionnaire, m
rak, 72 homard, m
revolver, 39 revolvcr, m
ram ( slike ), 44 cadrc Ь m
rezervacija, 60 reservation, f
raoo, 18, 37,43 б avance (en -)
rezervisati, 41, 46 reserver
raskosan, 91 somptueux, somptueuse
rezervoar, 1 08 reservoir, m
raspoloziv. 1 1 1 Ы
rezija, 38 mise en scene, f
raspravljati, 15, 107 debattrc, discutcr
reziser, 11, 38 metteur е о scenc, m
rat, 73 guerrc, f
rezultat, 23, 50, 80 rcsultat, m
Ь 94 martial
Ь 104 poisson, т
ravao. 25 p1at,e
Rimljanin, 11 Romain, m
ra\'nica. 25 plaine, f
rmpa\ija, 47 costaud, m
razgledoica, 50 carte postale, f
rodak, 62 cousin, m, cousine, f
razgovor, 5, 19 conversation, f
rodbina, 62 parcnts, m pl
razlicit, 73 di ffercnt,c
rodeo, 11 3 nc,e
razlika. 40, 67 di fference, f
rodenih, 9 extrait de naissance, m
razmis1jati. 67 ref1echir
rodenje, 62 naissance, f
razoolikost. 43 ё f
razoositi, 40 Ь
roditelji, 32 parents, m pl
razoearanje, 71 п f
roman, 11 rosnan, m
razoooda, 22 passe-temps, m
5 romantique
razuman, 2 Ы
rotkvica, 1 08 radis, m
razumeti. 2, 44, 59, 113 comprendre
36 dejeuner, m
razviti, 109 developpcr
rueati , 36 dejcuncr
reei. 11, 16, 34 dirc
rucni zg1ob, 69 poignet, m
rebro, 104 с б е f
ruka, 25, 44 main, f
rccepcija, 44, 109 accuei1, m
ruka, 44,68 bras, m
recimo. 100 admettons
rukavica, 2 gant,m
red, 47 queue, f rutina, 111 routine, f
red,47, 110 tour, m ruzan, 68 1aid, е
redak, 100 rare г 58 rosier, m
rcdovan. 6 л SAD, 19 Etats-Unis
ree. 13, 62 parole, r. mot, m sada actucllement
ree. 76 mot, m sada, 26, 38, 47, 52, 66, 108, 111 mainteoant. а present,
ё 47 phrase, f sa1veta, 41 serviette, f
reenik, 11 3 vocabu1aire, m samo, 13, 27, 29, 60 seu1cment, ne ... que
regioo, 99 region, f samoposluzivaoje, 17 librc service
rcgistracija, 1 08 л f saojati, 31, 111 rcver de
regulisan, 22 reglemente, е saobrataj, 100 circulation, f
regulisati, 107 regler saobratajna guzva, 82, 96 Ь m
reklama, 88 Ы f п 38, 102, Ј 07 rcndez-vous, m
reklamni , 43 Ь sastanak, 44, 54, 79, 80 reunion, f, reodcz-vous. m,
579 580
sastavljcn od, 30, 68 с о ш р о е е de skorojevic, 76 nouveau riche, m
sat, 2 heure, f
skorojevic, 76 arriviste
sat, 89, 113 montre, f skromnost, 74 modestie, f
satelit, 88 satellite, m skup, 18, 32, 106 cher, chere
savet. 58, 96 tuyau, m sladoled, 52, 59 glace, f
saviti, 69 plier slaviti, 62, 104 teter, faire la fete
savr8en, 17, 101 parfait, е
sled.eei' 1 1 suivant, е
savr8eno, 61 parfaitement sledeei, 17, 26, 78, 106 prochain, е
scenario, 38 scenario, m slediti, 45, 109 suivre
seeati se, 64, 78 se sou venir ( de) slezina, 16 rate, f
sedarn sept slika, 87 Ь m
sediste, 102 siege, т
slikati, 93 peindre
ш 38 septieme, m 1 f
Ш 55 casser
ш 19, 22, 38, 78 semaine, f, sloziti, 31 ranger
sedmicno par semaine slucaj, 22 hasard, m
sekretar, sekretarica, 36 secretaire, m 1 f slucaj, 22, 94 cas, m
selidba, 1 08 demenagement, m slucajno, 36 par hasard
selo, Ј carnpagne, f slusati, 10 ecouter
selo, 58, 106 village, m smatrati, 103 considerer
sendvic sa sirom i sunkom, 1 08 croque-monsieur, ш smed, 4 brun
sendvic, 55 sandwich, т
smejati se, 17 rire
seoski turizarn, 111 т vert, m
smesan, 5, 25 б
septembar, 19 septembre smesten, 46, Ј 06 situe, е
serija, 23, 88 serie Г У f smestiti se, 108 s'installer
servis, 43 service, m т 37 installer
sesti, 11, 107 s'asseoir, s'installer
smetati, 34 gener
sesti, 79, 1 02 prendre place, s' asseoir
smoking, 55 т т
sestra, 62 sreur, f
ш 54 mort, f
sever, 24 nord, т smrtan, 25 mortel, mortellc
shvatiti, 55, realiser
snaci se, 94, 103 se debrouiller
sici, 26, 65 descendre snalafJjiv, 94 debrouillard, е
sici, 32, 58 descendre snek-bar, 69 ш
siguran, 1, 41 silr,e snezna oJuja, 25 т de neige, f
simfonUski, 76 symphonique snimak, 113 т m
simpatican, 31, 85, 107 sympathique snimati film, 38 tourner un film
sin, 9 fils, m
snirniti, 48 enregistrer
sindikat, 1 Ј syndicat, т sniienje, 60 reduction, f
sir, 6 т т
so, 41 sel, m
ш 48 pauvre soba, 26, 30 ш f, piece, f
sistem, 32 systeme, m socijalizarn, 79 socialisme, m
т 94 systematiquement sofa, 15 canape, m
sitan novac, 60. 62. 108 monnaie, f sokak, 108 impasse, f
siv, 64 gris,e spakovati kofere, 54 faire sa valise
sjajan, 50, 74, 111 brillant, е spavaca soba, 30, З Ј т f
sjajan, 58 splendide spavati, 37, 69, 85 dormir, coucher
ski-pass, 6 forfait skieur, ш specijalitet, 71 specialite, f
581 582
sposoban, 113 с а р а Ь е student, 67 etudiant, е
sprat, 30. 46, 65, 109 etage, m studio, 15, 81 studio, m
cmpecher stupiti u kontakt, 97 joindre
spreman, 66, 99 prct,e stvar, 24, 27, 45, 48, 73 chose, t: affaire, f, machin, m, truc, m
sprcmiti sc da, 66 s'appreter а stvaran, 59, 71, 111 vrai, е
sreea. Ј 9, 81 chance, f, veine, f stvaranje, 89 creation, f
Sreean povratak! 95 Ь о retour stvoriti, 90 creer
sreean put, 64 Ь route Ь Ј samedi
sreean, 32, 36, 38, 45 hcureux, beureusc sulmja, 78 jupe, f
sreckovic, 81 veinard, m sunce, 67 soleil, m
Sreena Nova godina!, 67 bonne annee! supa, 23 soupe, f
sreeom. 17, 65 heureusement super, 85, Ј 1 fameux, fameusc, hypcr-sympa
srednjevekovm. 65 medieval, е supermarket, 1 27, 1 08 ё m, grande surface, f
sresti se, 99 se retrouver suprotan, 11 , 64, 79 contraire
se, 1 1 s'affalcr supruga, 20, 36 femme, f
stajati, 69 sc tcnir debout susret, 54 rencontre, f
stambeni, 108 residcntiel, rcsidentielle sutra, 67, 9 5 demain
stan, 1 30, 31, 8 appart (= appartcment), m sutradan, 22, 72 lendemain, m
stanica, 32 station, f svakako, 13,99 (de toute - )
stanovnik, 85 Ь е svakako, 34 certainement
star,ll,30,37,86 vieux 1 vieil, vieille svaki, 10, 24 tout, chaque
starije osobe, 85 troisieme age, m svaki, 6, 65 chaque
start (taksi), 96 prise en chargc, f svakih deset minuta, 79 toutes les dix minutes
stati (naglo), 78 stopper svakodnevnica, 11 metro-boulot-dodo
statista, 74 figurant, m sve vise, 88 de plus en plus
staviti, 23, 64 mettre svejedno mi е 48 а m'est egal
stereorip, 94 stereorype, m svekar, 62 Ь m
stici, 5, 25, 37, 43. 109 arriver svekrva, 62 Ь f
stidljivo, 34 timidement svet, 39 monde, m
sto, З 30 Ь f svez proizvod, 71 produjt frais, m
sto, 91 cent svez, 73, 11 frais, fraiche
stoga, 102 aussi svi, 17, 47 tout Ј е monde
sto1ar. 43 menuisier, m svidati se, Ј О 45, aimer
stopalo. 57 pied, m svila, 78 soie, f
stoper, 78 auto-stoppeur, (f: stoppeuse) svinja, 19 cocbon, m
stopirati, 78 fairc dc 1 'auto-stop svinjetina, 19 du porc, m
strana, 17, 88 с б е т svirati п jouer de (instrument)
stranac, 54 etranger, etrangerc svuda,24,88 partout
stranac,89 etranger, г (n) svuda,89,91 partout
strani. 38 etranger, etrangcrc sah, 76 echccs, m pl
strast, 24 passion, f sal, 25, 78 е с ь а р е r
strava! 81 chouette! sala, 54 plaisanterie, f
stric oncle, m sampanjac, 55 cbampagne, m
striktan. 11 strict, sam1antan, 1 08 charmant, е
striktno, 22 strictement sarolik, 74 varie,e
strpljivo, 4 7 patiemment seeer, 24, 39 sucre, m
583 584
scsir. 2 ch3pe3u, m tehnicka Ы Ј 09 ё f
23 seize tehnoJogija, Ј 03 technoJogic, f
sesl, 30 six leJ. poziv, 48 coup de fil
SCI31i sc. Ј se baJader tcJ. sckretarica, Ј О repondeur, m
semja, 59, 66 promenade, f teJe, Ј veau, m
Ь 27 allumctte, r telefon, Ј telephone, m
65 largeur, r telefonirati, 15, З telephoner
З З 74, IJI ecolc, f telekomunikacije, 109 telecommunications, r pl
skolski scolaire telctina, Ј du veau, m
Spanija, 89 Espagne televizija, 1 65, 88 television, f
spanski, 11 ' 94 espagnol, е tcJo, 67 corps, m
spic, 82 heure de pointe, r tematski, 88 thematique
sta se dcsava?, Ј Ј qu'est-ce qu'il у а testera, 75 scie, f
stampac, 109 imprimantc, r testo, 6 patcs, fpJ
stavise. 32, Ј en plus teskoea, Ј Ј pcine, f
steta, Ј tant pis tetka, 62 tante, f
SICta, 6 dommage teiak, 29 Jourd, е
s1o se 1iee .... 88 с б е ... tezina, 29 poids, m
s1o se 1ice, 103 au niveau de, m ti, З toi
suma, 58 foret, f ripiean, Ј 88 typique
suma, 66 Ь m Ш 110 silence, m
sunka, 27 jambon, 111 to boli, 75 а fait mal
svajcarski, 44 suisse to, 25 а
svorc, 53 faucl1e, с toalet, 12, 107 toilettes f pl, WC (m pl)
1ada alors tokom, 11 , 62, 89 penda.nt, lors de
tacka point, m toliko, 36 tellement
tacno na vreme, Ј 07 pile а 1 'hcure tom, З tome,m
tacno. Ј О pile (adv) topao, З 26 cbaud,e
16, З IOJ, 107 jus1ement, pile topao, 73 tiede
tacno, 91 exactemcnt toranj, 65 tour, f
1akav, takva .... 43 tel, telle, tels, telles torba, Ј 108 sac, m
1ako, 51,88 tellement torta, 27, Ј О gateau, m (pl gateaux)
13ko, 82 comme t;:a tovariti, 83 cbarger
takode, 15 aussi tradicija, 16, 38 tradition, f
takode, 22,38 3ussi trakt, 40 tract, m
taksi п 96 station dc taxis travnjak, 58 pelouse, f
laksi, 55, 96 taxi, m traziti, 66 chercher
taksisl3, 43 chaurreur dc taxi , m з 8, 1 81 chercher, rechercher
talas, 113 vague, f traziti, 9, 62 demander
taman, 26, 78 fonce,e treei, 46, 65 troisieme
tanmo siva, 26 gris fonce treba mi , 64 il me faut
tamo, Ј 2, 60 la-bas trcbati, 27, 47, 64 avoir de
а П Ј Г 10. 66 assictte, r trcbati, 43 necessiter
tarifa, 96 tarif, m trcnutni,22 iostantaoe, е
tast Ь е а р ё е m trgovac, 27
1313,50 р р а ё centar, 34 centre commercial, m
585 586
tri trois 97 etudier
tridesctak, 99 trentaine, f ud,68 membre, m
trijumfaJan, 89 triomphaJ, е
udarac pesnicom, 69 coup de poing
trinaest, 23 treize
udarac, 69 coup, m
trinaesti trcizieme
udariti, 76 frapper
trka, 22, 54. 89 course, f
udoban, 30 Ь
troskovi putovanJa, 81 frais de depJacement, m Ј
ugaJj, 102 Ь m
troskovi, 81 frais, m Ј
ugasiti, 93 eteindre
trosoban stan, Ј 06 trois-pieces, m
ugovor, 64, Ј 04 contrat, m
trpezarija, 30 salle а manger
ujak, 50, 60 oncle, m
trup.68 tronc, m
Ј О 26 mertre, allumer
tuce, 79 douzaine, f
20 brancher
tura,62 toumee, f
ukrstiti, 43, Ј О Ј croiser
turista, Ј , 12 touriste, m 1 f
organizacija, 58, Ј Ј Ј syndicat d'initiative, m
ukus, 30,88 gout, m
tuSirati se, 26 se doucher
uJaz, 30,46 entree, f
tuian, Ј 67 triste
ulica, 4, 26, 40, 58 rue, f
Ь 76 rapponeur
Ј О villa, f
tv film, 88 tcJcfiJm, m
uJje, 44, 83 petroJier, petroJiere, hujJe, f
tv program, 10, 88 chaine, r
umesnost, 93 savoir-faue, m
tvoj, 66 Ј е tien, Ј а tienne umeslo, 33 б
tvrd. 67 dur, е umetnosr, 38 an, m
tvrdava, 91 fonercsse, r umnofiti se, Ј 08 se muJtiplier
tvrditi, 97 prctendre umoran, 78 fatigue, е
u а dans umoran, 89 creve, е (fatigue, е
u buducnosti dans Ј е futur п 43 universite, f
u cvatu, 58 en fleurs
unutar, 43 а 1 'interieur
u dobrom stanju, 108 en bon etat
uoblfajen, 113 usueJ, usuelle
u isto vreme, 40 en ё temps
uopstc nc, Ј 90 pas du tout
u koliko sati, 8 а quelle heure
uostaJom, 33 Ш
u krajnjem stufaju. 99 а а limite
upala pJuca, 75 pneumorue. f
u 90 а J'origine
upaliti, 93 allumer
u sred, 40 au miJieu de
4 briquet, m
u sredini, 30 au miJieu de
upasti u е ё 93 couper а paroJe
u stvari, 62, 1 06 en effet, jusrement
з 54, 87 effrayer, faire peur
u svakom sJufaju, 69 cn tout cas
upotreba, 68 usage, m
u tom trenutku, Ј 7 en с е moment
upoznati, 36, 44, 74 rencontrer, accueiJ\ir, conn.Utre
Ь 103 convaincu, е
Ь 39 convaincant, е
uprava, Ј direction, f
Ь 91 tuer
uprav1janje, Ј 09 gestion, f
uci u,58 entrer dans
upravnik, 104, Ј О chef d'equipe, m, Ь m
ueenik, 86, Ј Ј О eJeve, m/f
upravnik, 44, 103 cadre, m
ueenje, 43 ctude, f uprafnjavati pratiquer
ueesnik, 89 panicipant, m uprkos, 10,47 malgre
namerno, 95 faire expres uputiti se ka, 45, 47 se diriger vers
11 3 apprendre uputiti, 103 diriger
587 588
urczati, 57 inscrire verovatno, 76 sans doute
uskoro, 18. 78. 99, 111 Ь б tout а l'heure vcsti, 10, 31, 68, 88, 101 informations, f р nouvelle. f,
uslov, 61 condition, f 24 babllete, f
us1uga, 102 service, m veiba, 95 entralnement, m
uspeb. 76 reussite, f videti, 2, 24 voir
uspeti, 76 reussir а vidimo se kasnije!, 41, 78 а tout а l'heure!
usta. 57, 68 Ь f vidimo se uskoro!, 18, 95, 113 а Ь б
ustati, 26. 75 sc levcr
vikati, 48 crier
ustati. 69 se mettrc Ь
vikend, 64 week-end, m
usuditi se. 62 oser
vino, 4, 71, 85 vin,m
usvojiti, 91 adopter
vinograd, 83 Ь
uticat1. 94 infiuencer
nego 1 od, 80 plus que
82 hospices, m р
vo1eti, 5, 46, 60 preferer
uvek,3,65 toujours
61,80 plus, davantage
uvezen, 40 impone, е
43 superieur, е
uzan, 40 ctroit, е
visina, 65 hauteur, f
uiareno ugljevlje, 102 charbons ardents, m pl
visine, 65 de haut
ul.asan. 67,91 Ь de chien, m
viski, 55 whisky, m
ul.asan, 75 affreux, affreuse
visok, 29, 71, 79, 100 baut, е aigii, е eleve, е
uzbuden, 38 emu, е
vizit kanica, 64, 72 cane de visite, f
uzbudljiv, 89 л е
vlada, 91 gouvemement, m
uzeli rel!, 93 prendre Ј а parole
voee, 27,40 fruit, m, fruits, m pl
uzcti. 16, 26, 29, 32, 36, prcndre, apporter, emmencr,
voda,26 eau, f
uzgajan, 40 cultive, е
uzimanje, 91 prisc, f
vodil! (knjiga), 108 guide (livre), m
л 8, 1 94, 104, dcranger
vodil!, 12, 34, 57 guide, m
л 16, 93 cxclamer (s'-)
voditi do, 108 mener
91 kermesse, f
vodoinstalatcr, 43 plombler, m
vatra feu, m
vojnik, 34 soldat, m
vatrogasac, 78 pompier, m
vojska, 34, 74 armee, f
vatromet, 91 feu d'anifice, m
voleti, 37 a.imer
vaian, 12 important, е
voz,24, 32,57 train, m
vaii,33,57 d'accord
vozal!, 96 chauffeur, m
VeC, 19 dcja
vozal!ka dozvola, 61, 64 permis de conduire, m
veeina, 58, 96. 110 la plupart
voziti, 52, 107 conduire
veee, 10, 11, 37, 54. 88,96 soir, m, soiree, f
л 111 balade en voiture, f
veeera. 36 diner, m
vrata, 25, 68 cou, m
veeerati, 10,39 diner
vrata, 30, 57, 76 porte, f
vek. 58 siecle, m vratiti se kufi, 55 rentrer cbez soi
vekna, 27 miche, f vratiti se, 1 rentrer
velil!ansfVen, 83 л vratiti se, 107 revenir
velitina, 78 taille, f vratiti se, 8, 93 rentrer, revenir
ve1Uci, 16, с Ь с о grand, с gros, grosse vratiti uslugu, 102 renvoyer l'ascenseur
veoma tres vratiti, 52 rendre
veoma, 85 l1autemcnt vrefa za istresanje, 94 tete de Turc,
verovati, 54 croire vreme, 24, 38, 60, 89 fois, f, temps, m, boraire, m,
589
590
vreme, 67 temps, m zaustaviti, 16, 34, 40. 78, 89, 111 arreter
vremenska prognoza, 88 meteo, f zauzet, 109
charge,e
vrsta, 102 genre, m zavisiti od, 32
depeodre (de)
vuna, 2 laioe, f zavoditi, 76
draguer
za pour zavodnik, 76
dragueur, m
za nedelju dana, 103 sous huit jours zamiti, 12, 47
п
zabava,88 divenissement, m zamiti, 25, 90
finir
zabavljati se, 11 s'eclater zbogom
adicu
zaboraviti, 9, 24, 50, 61, 62 Ы zdrav, 69
en bonne sante
zabraniti, 96 interdire zdravo!, 74
sa1ut!
zabrinjavajuci, 11 angoissant, с zec, 16
1apin, m
zadovoljstvo, 17, 74, 95 p1aisir, m zelen, 64
ven,e
109 etonne, е zemlja, 90, 111
pays, m
zagadenje, 1 О po11ution f zgrabiti, 47
saisir
zahtev, 61 demande, f
zgrada
Ь m
zahtevan. 1 06 exigeant, е
zid, 31
mur, m
zahva111i, 96 remercier
znacenje, 97
sens, m
zatsta, 102 en effet
znanje, 22, 101
coonaissance, f
zatsta, 85 franchement
znati, 11. 36, 50, 62, 64
savoir
zaista?, 37 а Ь bon?
zreo (sir), 87
fait, е
zajedno, 113 Ы
zub,26
dent, f
zakazati sastanak, 113 donner rcndez-vous
zvati se, 9, 37
appeler (s'-)
zakup, 106 bai1 (pl: baux), m
zvati, 15, 60
appeler
zalazak sunca, 88 coucher dc solei l, m
zvezda,46
etoile, f
Ы 37 amourcux
zvoniti, 26
sonner
zamis1iti, 106 envisagcr
zvrcnuti, 48
passer un coup de fi1
zamka, 16 piege, m
zvucnik, 44
haut-par1eur, m
zanatlija, 43 anisan, m
ialiti se п а 7 5
se plaindre de
zanimanjc, 43 profession, f
iao mi е 4, 46, 95
deso1e, е
zanimati, 61 intcresser
iargon, 47, 81
argot, m
zanimljiv, 10, 52, 107 interessant, е
Zed, 41
soif, f
zapad, 24, 99 oucst, m
ze1eti, 3, 8, 12, 16, 53. 60
vouloir, desirer, souha11er
zaposltti, 102, 104 etnbaucher
:ie1eti, 96
avoir eovie de
zaposlenje, 52 embauche, f
zeleznicka stanica, 32
gare, f
zaradivati novac, 65 gagner dc 1'argent
zena, 9, 20
femme, f
zaradivati, 103 gagner
zenskaros, 62
baratin, m
zardao. 86 rouille, е
:
ziri , 38
jury, m
zaredom, 89 de suite
iiv, 13,38
vif, vive, vivant, е
zaspati, 73 s'endormir
zivahan, 40
vivant, е
zasto pourquoi
ziveli!' 104
а la sante!
zatim, 23, 89 ensuitc, puis, alors
ziveti , 9, 24, 27, 31'
vivre, Ь
zattm, 55, 74 ensuite
zato, 10 parce que
iivina, 27
volaille, f
zato, 31 c'est pourquoi
Zivot, 1 43, 88. 1 О 113 vie, f
zatvor. 52, 91 prison. f
iurba, 99
precipitation. f
zatvorenik, 91 prisonnier, m г 69, 85
etre presse
591
iurka, 71
iut, 89
iute stranice, 61
ivaka, 11
ivakati, 11
f ё t e , f
jaune
pages jaunes, f
chewing-gum, m
miicher
r
«COpyright М •
Originalna verzija ovog dela objavljena е na francuskom
jeziJru pod nazivom "New French with ease", u izdanju
kuce М Francuska
NOVI FRANCUSI<l BEZ MUKE
Autor: Antony Bu1ger
Л Z.- L. Gusse
Preveo ј prilagodio: Goran zjvanovjc
lzdavac za Republiku Ь Ь Cmu Goru ј В i Н
Riznica Iepih reei
Stampa: Riznica Iepih reej
Novj Sad
CIP - Katalogizacija u Ь
Ь Matice srpske, Novi Sad
811. 133.1 (035)
BALDiER, Entoni
Novi francuski Ь е muke 1 Antony Bulger: uz. uredivacku pomoe
Jean-Loup Cherela; preveo i prilagodio Goran Zivanovic; ilustracije
Z.-L. Gusse. - 2. iz.danje - Novi Sad: R.iznica lepih reei, 2008 (Novi
Sad: Riznica lepih reei). - 592 str.: ilustr.; !8 cm.- М dan р о
dan Assimil)
Jz.v. slv. nasl.: New French with ease.- Tiraf 2 000.
[Eiektronski iz.vor]: Assimil. - 4 elektronska diska
{CD-ROM): z.vuk; 12 cm
ISBN 978-86-7354-219-5
а Francuski jezik - Prirucnici
COBISS. SR-IO 233170183
-
Ј :;cfm'lll(a (uia
д Я Н Ф
Leljte da bez muke uspesno naucjte savremen ј korjstan francuski
jezik. Ovo potpuno novo jzdanje с е vam to omogucjtj.
Prjstup ucenju kojj cjnj nase metode veoma uspesnim vec vise
od 75 godjna ј е zasnovan na principu intuitivnog usvajanja
(asimilacije). On se sastoji od svakodnevnog druzenja sa jezi-
kom kojj se ё ј od postupnog upoznavanja sa gramatjkom ј
recima tog jezjka. Ucenje se odvjja u dve razlicjte faze:
• pasivna faza, tokom koje ostvarujete neposredan kontakt sa
jezjkom cjtajuci , slusajucj ј ponavljajucj svaku lekciju.
• Sledi aktivna faza, koja vam omogucava da primenite usvojene
strukture ј mehanizme, nastavljajuci da uspesno napredujete u
ucenju jezika.
Sta cete pronaci u ovoj metodi?
• pristup kroz djjaloge uz progresivno ovladavanje govornim i pisa-
njm jezjkom,
• realjsticne situacije koje stavljaju naglasak na savremenj Ь г е е ј
• pazljjvo vodenu gramatjcku progresjju koja izbegava ucenje na-
pamet,
• sistem stalnog obnavljanja u cjlju konsolidovanja ё znanja
tokom celog ё
• ј na kraju naravno humor koji predstavlja jednu od glavnjh odljka
Assimil metoda.
С О Ю О О
Snimci svih lekcija ј vezbl prevodenja su interpretirani od
strane francuskih glumaca, predstavljaju neprocenjivu po-
moc tokom ё
Oznaceni su naslovom Fran9ais.
Nivo: pocetni
llustracije: Р Gav net
=
,.,.,
N
з
с
"'
,.,.,