You are on page 1of 36

Ulazno-izlazni ureaji (IO)

Ulazni ureaji slue za unos podataka u raunar. U ulazne ureaje se ubrajaju: tastatura (keyboard), mi (mouse), mikrofon, skener, kamera, CD-ROM, DVD, hard disk itd. Izlazni ureaji slue za prikazivanje, tampanje, pamenje, razmenu i emitovanje podataka iz raunara. Izlazni ureaji su: monitor, tampa (printer), projektor, ploter, zvunici, CD-ROM, DVD, hard disk itd. Neki ureaji su ujedno ulazni i izlazni. Zato ih zovemo jednim imenom I/O ureaji i to su: modemi, mrena kartica, zvuna kartica, USB port, monitor osetljiv na dodir (touch screen) itd.

Ulazno-izlazni ureaji (I/O) Tastatura Tastatura (keyboard) je najzastupljeniji ulazni ureaj pomou kojeg upravljamo raunarom, te njome unosimo znakove i tekst. Iako dananje tastature sadre 10 1-104 tastera, one mogu izvesti mnogo vie znakova i funkcija kombinovanjem postojeih. Tastatura se ukljuuje u okruglu utinicu (PS/2 - Personal System/2) na zadnjoj strani kuita. Sve vie su u upotrebi i beine tastature koje nemaju kabal koji bi ih spojio sa kuitem.

Alfanumeriki deo tastature ine slova i brojevi kao i znakovi interpunkcije. Oko ovih tastera se nalaze upravljaki tasteri: Tab, Caps Lock, Shift, Ctrl, Alt, Space (ili razmak), Backspace .

Taster Tab slui za pomeranje kursora (kursor je znak koji pokazuje poziciju na monitoru gde e se pojaviti simbol koji unosite sa tastature) za odreeni broj pozicija.

Taster Caps Lock (u gornjem desnom uglu ima i lampica sa istim nazivom) utie samo na slovne tastere. Kad je Caps Lock ukljuen (lampica svetli) pritiskom na slovne tastere ispisuju se samo velika slova, inae samo mala.

Taster Shift se koristi u kombinaciji sa drugim slovnim tasterima da bi se unelo veliko slovo. Naime, drei taster Shift pritisnut i pritisnuvi jedan slovni taster uneete veliko slovo. Takoe, taster Shift slui za unos gornjih simbola sa tastature (! $ % & / # ? *) na isti nain, selekciju vie elemenata itd.

Taster Ctrl (Control) se koristi u kombinaciji sa drugim tasterma i zavisno od toga ima razne funkcije za razliite programe. Na pr. Ctrl+Alt+Del za restartovanje raunara, Ctrl+W za zatvaranje dokumenta. Da otvorite listu svih preica u Word-u otvorite meni Tools zatim Macro pa Macros.

Taster Alt (Alternate) se koristi u kombinaciji sa drugim tasterma koji zavisno od programa aktiviraju neku drugu (alternativnu) funkciju.

Taster Space (razmak) slui da odvoji simbole ili da unese prazno mesto.

Taster Backspace slui za uklanjanje pogreno unetog znaka unazad (sa desna u levo) i pokazuje smer strelice.

Windows tasteri sa sliicom su rezervisani za Windows (grafiki operativni sistem). Aplikacioni taster otvara pop-up meni za aplikacije i ima isti uinak kao i klik na desno dugme mia. Funkcijski tasteri su tasteri Esc i 12 funkcijskih tastera (od F1 do F12).

Taster Esc (Escape) uglavnom slui za prekid izvravanja nekog programa ili unosa podataka. Taster je postavljen tako da se teko moete nenamerno pritisnuti.

Funkcijski tasteri izvravaju odreene funkcije za odreene programe. Recimo, F1 taster u veini programa prikazuje uputstvo za korienje programa (popularni Help).

Numeriki deo ine brojevi, taster Num Lock i 4 tastera za osnovne raunske operacije.

Taster Num Lock (iznad tastera ima i lampica sa istim nazivom) slui da ukljue ili iskljue tasteri brojeva. Kad je Num Lock ukljuen (lampica svetli) pritiskom na tastere unosimo brojeve.

Tasteri za pomeranje kursora (etiri strelice) se koriste pri unosu podataka za pozicioniranje kursora. Enter tasteri se nalaze u alfanumerikom i numeriko m delu i imaju istu funkciju. Taster Enter se najee koristi i ima funkcije od startovanja programa, zavretak unosa podataka, novi red u tekstu itd.

U ostale tastere spadaju tasteri Print Screen, Scroll Lock, Pause (Break), Insert, Home, PgUp (Page Up), Delete, End i PgDn (Page Down).

Taster Print Screen sliku ekrana pamti u privremenu memoriju, a kod nekih programa tampa na papir.

Taster Scroll Lock (u gornjem desnom uglu ima i lampica sa istim nazivom) ima kod raznih programa neke funkcije

vezane

za

vertikalno

pomeranje

(proticanje

skrolovanje) teksta na monitoru.

Taster Pause (Break) u veini programa slui za privremeno zaustavljanje izvrenja tog programa ali moe imati i druge funkcije u kombinaciji sa upravljakim tasterma.

Taster Insert se koristi za aktiviranje umetanja znaka izmeu ve unijetih znakova.

Tasteri Home i End se koriste za pomeranje kursora na poetak, odnosno na kraj reda.

Tasteri PgUp i PgDn se koriste za pomeranje kusora za visinu jednog ekrana gore, odnosno dole, za promenu slajdova u nekim programima itd.

Postoji i multimedijalni deo koji nije prisutan na standardnoj tastaturi. Tu su tasteri za pojaavanje, utiavanje i iskljuivanje zvuka, te tasteri specijalno namenjeni za grafike programe.

Mi

Mi (mouse) je ulazni ureaj koji oitava pokrete koje korisnik pravi i pretvara ih u signal koji se alje raunaru.

Mikrofon

Mikrofon (Microphone) je elektronski ureaj koji pretvara zvuk u elektrini signal. Oni se povezuju odgovarajuim kablom na obeleene konektore na zadnjoj strani kuita.

Skener

Skener je ulazni ureaj koji snima neku fiziku sliku kao to je fotografija, tekst, rukopis i pretvara u digitalni fajl. Svi standardni skeneri prepoznaju boje. Kombinacijom skenera i tampaa moete obavljati i kopiranje dokumenata. Novost su multifunkcijski (office jet) ureaji koji u sebi imaju i skener i tampa, a time i kopir aparat. Skeneri se povezuju na raunar kao i tampai.

Digitalna i web kamera

Digitalna i web kamera su ulazni ureaji koji fotografiju, pokretnu sliku ili audio-vizuelni zapis unose u raunar. Web kamera je vrsta video kamere koja se direktno spaja na raunar zbog prenoenja video signala preko interneta. Digitala kamera je kvalitetniji ureaj koji moe pokretnu

sliku i zvuk da unese u raunar. Kamere se sada, uglavnom putem kabla prikljuuju na USB konektor koji se nalazi na kuitu raunara.

Dojstik

Dojstik (Joystick) je ulazni ureaj koji slui za pomeranje kursora kod grafikih programa (slino miu). Pritiskom na neki od tastera izvravaju se razne akcije u

odreenom programu. Najvie se koristi za igranje raunarskih igrica.

Izlazni ureaji Monitor

Monitor je izlazni ureaj koji prikazuje raunarske signale kao sliku koju korisnik vidi. Monitor je osnovni ureaj bez kojeg bi raunar bio skoro neupotrebljiv.

tampa

tampa, printer ili pisa je ureaj koji na papiru ili na nekom slinom materijalu pravi fiziku kopiju nekog dokumenta ili slike koja je u elektronskoj formi, odnosno u raunaru. Postoje razne vrste tampaa. Danas su u upotrebi laserski, matrini, ink-jet itd. Takoe se mogu podeliti na crno-bele i kolor tampae. Laserski tampa je veoma precizni printer koji radi na principu laserskih zraka, u mogunosti je da tampa i tekst i grafiku. Ima najkvalitetniji otisak i najveu brzinu tampanja. Najei su crno-beli, a postoje i kolor tampai. Svi matrini tampai daju crno-beli otisak i koriste se gde je potreban vei broj kopija. Koriste se uglavnom za altersko poslovanje (pote, banke, sportske kladionice, ...), raunovodstveni poslovi itd..

Ink-jet tampai su novija vrsta tampaa koja prua kolor tampu. Zbog same tehnike ispisa ovaj tampa ne daje kvalitetan otisak, osim kad se koristi specijalni papir. Prilino je jeftin ali je zato potroni materijal skup i sporiji su od laserskih tampaa.

tampai se povezuju na USB ili paralelni (printer) konektor (port) koji se nalaze na kuitu sa zadnje strane. tampai mogu biti povezani i beinim putem.

Projektor

Projektor je izlazni ureaj koji prikazuje sliku sa raunara na zid ili platno. Najee se koriste u obrazovnim institucijama ili za poslovne prezentacije. Povezuju se obino na video karticu raunara isto kao i monitor.

Ploter

Ploter je izlazni ureaj koji pomou specijalizovanih pera (rapidografa ili flomastera) iscrtavaju slike, grafikone, crtee, projekte itd. Pero se postavlja na poetnu taku crte i sputa na povrinu papira. Pero se pokree po povrini papira do krajnje take i tada se podie. Ree se koriste za ispis teksta. Uglavnom ih koriste firme koje rade crtee (projekte) na velikim formatima papira. Ploteri se esto povezuju na raunar kao i tampai.

Zvunici Raunarski ili multimedijalni zvunici su zvunici sa prikljukom koji se ukljuuje na zvunu kar ticu. Dosta se esto PC raunar koristi kao izvor muzike u diskotekama, radio-stanicama, a posebno u kunom okruenju.

Ulazno-izlazni ureaji

Modem

Modem (MODulate/DEModulate) je ureaj koji slui da poalje ili primi podatke preko nekog tipa telefonskog kabla. Pomou modema se mogu primati ili slati fax poruke pa ak i obaviti telefonski razgovor (ako imate mikrofon i zvunike). Ipak, najvie se koriste za pristup Internetu. Modemi mogu biti deo matine ploe (integrisani), mogu se naknadno ugraivati (interni - unutranji) ili su to posebni ureaji (eksterni - spoljanji).

Ako su eksterni onda se povezuju na serijski port raunara koji se nalazi na zadnjoj strani kuita.

Naravno, modem se povezuje na telefonsku utinicu kao i telefon. Najznaajnija osobina modema je njihova brzina. Brzina modema je brzina kojom modem prenosi podatke. Kao to smo rekli, raunar sve podatke vidi kao bite. Tako da je brzina prenosa podataka jednaka broju bita u jednoj sekundi. Dakle, mera brzine kojom raunar prenosi podatke je broj bita po sekundi ili bps. Znai, ako raunar poalje 128 bita (nula ili jedinica) u sekundi preko modema onda je brzina bila 128 bps. Ipak, bps je mala jedinica brzine pa se ee koriste Kbps (kilo bps, 1Kbps = 1000 bps) i Mbps (mega bps, 1 Mbps = 1000 Kbps). Standardni modemi danas imaju brzine ne manje od 54 Kbps.

Mrena kartica

Mrena kartica (Network Interface Card - NIC) je ulaznoizlazni ureaj koji omoguava razmenu podataka izmeu raunara. Postoje razni tipovi mrenih kartica zavis no od tipa prenosnog medijuma i od brzine protoka. Brzina protoka se meri u bps kao i kod modema. Standarde su mrene kartice od 10, 100 i 1000 Mbps. Mrene katice mogu biti ugraene u matinu plou (integrisane) ili

naknadno ugraene. Postoje mrene kartice za prenos podataka beinim putem.

Zvuna kartica

Zvuna kartica (sound card) je elektronski ureaj koji obrauje zvune signale. Dva glavna dela zvune kartice koji obavljaju ove poslove su digitalno-analogni pretvara (D/A convertor) i analogno-digitalni pretvara (A/D convertor). Od kvaliteta zvune kartice zavisi kvalitet i

jaina zvuka. Ona se spaja na matinu plou ili je njen sastavni deo (integrisana). Na zadnjoj strani kuita se, obino, nalaze konektori za zvune ureaje (mikrofon, zvunici, radio, pojaala itd).

Flash memorija

Flash memorija je poseban ureaj koji se najee prikljuuje na USB pa se esto zove i USB memorija. Ima prosean kapacitet memorije od 128 MB do 2 i vie GB. Po svojoj konstrukciji vrlo je slina RAM memoriji samo to se na njoj podaci trajno pamte. Malih je dimenzija i velike brzine pisanja i itanja pa ima sve veu primenu i najei je nain prenosa podataka izmeu raunara.

Touch screen

Monitor osetljiv na dodir (touch screen) se koristi umesto nekog drugog ureaja (najee tastature ili mia) za upravljanje raunarom.

Grafika ili video kartica Grafika ili video kartica (VGA- video graphics adapter) je elektronski sklop koji obrauje sliku odnosno grafik u koja e biti prikazana na monitoru.

TV kartica

TV kartica (TV card) je elektronski sklop koji omoguava prijem televizijskih signala i prilagoava ih za raunarsko okruenje. Pomou TV kartice moete gledati, obraivati i pamtiti TV programe na PC raunaru. TV kartica se

moe ugraditi na matinu plou ili se koristiti kao poseban (eksterni ili spoljanji) ureaj. Naravno, karticu treba povezati sa odgovarajuom antenom kao i TV prijemnik.

Hard disk Hard disk (HDD Hard Disk Drive) ili tvrdi disk je magnetni ureaj sa kojeg mogu da se itaju i na kojem mogu da se upisuju podaci. HDD je mnogo puta sporiji od RAM memorije, ali i veeg kapaciteta. Zato se koristi kao magacin podataka i prosean HDD ima kapacitet oko

80 GB. Stariji raunari su imali kapacitet HDD 10, 20, 40 GB. Obino se na hard disku nalaze i smjetaju svi potrebni podaci. Hard disk je neophodan deo PC raunara i smeten je u kuitu. On je najee fiksiran u raunaru i slui kao osnovni spoljanji memorijski ureaj za trajno uvanje podataka. Sve ostale spoljanje memorije su mobilnog karaktera i slue za prenos podataka izmeu raunara.

CD-ROM

CD-ROM ili CDR (Compact Disc - Read Only Memory) je optiki ureaj za itanje CD medija. CD-ovi slue za trajno pamenje i prenos podataka. Kapacitet CD diska je oko 700 MB. Na CD-u se pored binarnih podataka moe nalaziti i audio zapis (muzika). Cena CD je veoma niska tako da se ovaj vid spoljanje memorije intenzivno koristi. Da bi se podaci na CD zapisali potreban je CD pisa (CD Writer). Spolja ima isti izgled kao i CDR (CD Reader) ali poseduje mogunost upisa (narezivanja) podataka na CD. Naravno, CDW (CD Writer) ima i mogunost itanja podataka sa CD-a. Postoje 3 vrste CD ureaja i medija: mediji koji su samo za itanje, mediji sa ozna kom R na koje moete podatke jedanput upisati i vie puta itati i mediji sa oznakom RW (Rewritable) na koje moete vie puta podatke zapisati i itati.

DVD

DVD (Digital Video Disc) ureaj slui za itanje sadraja koji se nalaze na DVD disku. DVD disk je optiki prenosni disk koji se moe koristiti za smetanje podataka, ukljuujui filmove sa visokim video i audio kvalitetom. DVD spolja izgleda kao i CD, ali se na njega moe upisati mnogo vie podataka (od 4.7 do 8.5 GB).

DVD diskovi mogu sadrati sedee vrste podataka: DVDVideo, DVD-Audio i DVD-Data. Kao i kod CD-a i kod DVD-a postoje samo DVD ( DVD-R itai ili DVD itai i pisai (rezai).

Floppy disk Flopi disk (Floppy Disk) je ureaj za smetanje podataka koji je bio glavni medijum za prenoenje i arhiviranje podataka do pojave CD-a, a kasnije i DVD ureaja i medijuma. Disketa se ita preko disketnog ureaja.

Kapacitet diskete je 1,44 MB. Ona je malih dimenzija i lako prenosiva ali je spora u radu.

ZIP drive

ZIP drive (ureaj) je ureaj za smetanje i itanje podataka sa magnetne ZIP diskete. Prvobitni kapacitet je iznosio 100 MB, ali kasnije verzije su kapaciteta od 250 MB pa do 750 MB. Dananji kapacitet Zip disketa iznosi 1 GB i 2 GB i slina je po veliini flopi disketi. ZIP ureaj moe biti interni (ugraen u kuite) ili eksterni.

UPS

UPS (Uninterruptible Power Suply) je ureaj za neprekidno napajanje raunara elektrinom energijom. UPS predstavlja najefikasniji nain zatite kompjuterskog hardvera i uvanja podataka od naglih skokova napona u elektrinoj mrei i omoguava nesmetan rad tokom kratkotrajnih prekida u snabdevanju elektrinom

energijom pri emu UPS poinje da napaja raunar energijom iz svoje akumulatorske baterije. Postoje tipovi UPS ureaja (Smart UPS) koji se mogu podesiti da po pravilnoj proceduri ukljuuju odnosno iskljuuju raunar.