You are on page 1of 123

asopis za duhovni preporod

Umesto uvoda Dogmatika Ogledi iz kanonskog i crkvenog prava Umetnost i istorija Duhovni putokazi Biblijska teologija Duhovni ivot Iz stare crkvene tampe Aktuelne teme Meucrkvena hronika
Godina deveta / Prizren 2001 Br. 4 [36]

Godina deveta / Prizren 2001 Br. 4 [36]

Godina deveta / Prizren 2001 Br. 4 [36]

S blagoslovom Wegovog Preosvetenstva Episkopa rakoprizrenskog dr Artemija

Izdaje: EPARHIJA RAKOPRIZRENSKA Glavni i odgovorni urednik: Vojislav Jovii

Ureivaki odbor: episkop Atanasije (Rakita) arhimandrit Jovan (Radosavqevi) protojerej stavrofor Milutin (Timotijevi) protojerej Zoran Gruji jeromonah Simeon (Vilovski) jeromonah Sava (Jawi)

Tehniki urednik: Vojislav Jovii

Tira: 1000 primeraka asopis izlazi etiri puta godiwe. Dozvoqeno je pretampavawe lanaka uz obavezno citirawe. Adresa izdavaa: EPARHIJA RAKOPRIZRENSKA 38400 PRIZREN, tel. 029/25426 Kompjuterska priprema AS, Beograd tampa:

UMESTO UVODA

MOLITVENO UZDISAWE
JEROSHIMONAHA PARTENIJA (KIJEVSKOG)
1) Kada ja, izmuen boleu, osetim pribliavawe kraja zemnoga postojawa moga: GOSPODE, POMILUJ ME. 2) Kada jadno srce moje pri posledwim udarcima svojim stane da malaksava i mui se samrtnim mukama: GOSPODE, POMILUJ ME. 3) Kada se oi moje posledwi put orose suzama pri pomisli, da sam tokom ivota svoga alostio Tebe, Boe, gresima svojim: GOSPODE, POMILUJ ME. 4) Kada brzo kucawe srca pone ubrzavati izlazak due moje: GOSPODE, POMILUJ ME. 5) Kada samrtno bledilo lica moga i telo moje koje se hladi pogodi strahom bliske moje: GOSPODE, POMILUJ ME. 6) Kada se vid moj pomrai i glas prekine, okameni se jezik moj: GOSPODE, POMILUJ ME. 7) Kada strana priviewa i vizije ponu da me dovode do oajawa u milosre Tvoje: GOSPODE, POMILUJ ME. 8) Kada dua moja, pogoena seawima mojim na prestupe i strahom od suda Tvoga, iznemogne u borbi sa neprijateqima spasewa moga, koji se usiqavaju da me odvuku u oblast mraka muewa: GOSPODE, POMILUJ ME. 9) Kada me orosi samrtni znoj i dua sa bolnom patwom stane da se udaquje od tela: GOSPODE, POMILUJ ME. 10) Kada smrtni mrak zakrije od mutnog pogleda moga sve predmete sveta ovoga: GOSPODE, POMILUJ ME. 11) Kada se u telu mome prekrati svaki oseaj, obamru ile i skamene se miice moje: GOSPODE, POMILUJ ME. 12) Kada do sluha moga ne budu dopirale vie qudske rei i zemaqski zvuci: GOSPODE, POMILUJ ME.

SVETI KNEZ LAZAR

13) Kada dua stane pred lice Tvoje, Boe, u iekivawu odredbe Tvoje: GOSPODE, POMILUJ ME. 14) Kada stanu da izvravaju pravedni sud Tvoj, koji odreuje venu sudbu moju: GOSPODE, POMILUJ ME. 15) Kada telo, naputeno od due, postane plenom crva i trulei i konano sav sastav moj pretvori se u aku praha: GOSPODE, POMILUJ ME. 16) Kada trubni glas probudi sve pri drugom dolasku Tvome i otvori se kwiga dela mojih, GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BOJI, POMILUJ ME GRENOGA SLUGU TVOGA (ime). U RUKE TVOJE, GOSPODE, PREDAJEM DUH MOJ. AMIN.

MOLITVA
SVETIM NOVOMUENICIMA I ISPOVEDNICIMA RUSKIM O sveti novomuenici i ispovednici ruski: arhijereji i pastiri Crkve Hristove, Carski stradalnici, blagoverni kneevi i kwegiwe, hrabri vojnici, monasi i mirjani, blagoestivi qudi i ene, u svakome uzrastu i staleu koji ste za Hrista postradali, posvedoivi mu vernost do smrti i venac ivota od Wega dobivi! Vi ste u dane gowewa qutog, koje je nau zemqu postiglo od bezbonika, na sudovima, u zatvorima i u provalijama, na tekim radovima i u svakoj tunoj prilici primer trpqewa i nepostidnog uzdawa junaki objavili. A sada, u raju sladosti se naslaujui, pred prestolom Bojim u slavi stojite i veno hvalu i molitve sa anelima i svim svetima Trojedinom Bogu uznosite. Zato vas mi, nedostojni, molimo, sveti srodnici nai: Nemojte zaboraviti zemno otaastvo vae, optereeno Kainovim bratoubistvom, skrnavqewem svetiwa, bezbonitvom i naim bezakowima. Umolite Gospoda nad silama da utvrdi Crkvu svoju nepokolebivu u svetu ovom mnogometenom i lukavom; da obnovi u zemqi naoj duh razuma i blagoea, duh svetosti i straha Boja, duh bratoqubqa i mira; Da opet budemo mi carsko svetenstvo, rod Boji, izabrani i sveti, da veno sa vama slavimo oca i Sina i Svetoga Duha u vekove vekova. Amin.
Pripremio T. .

SVETI KNEZ LAZAR

DUHOVNI PUTOKAZI

Dimitrije Celengidis Profesor Bogoslovskog fakulteta A.P. Solun

MONATVO I PRAVOSLAVQE VERE*


U istoriji Crkve monatvo se pojavquje pre svega kao ona ustanova, u ijim granicama se slavoslovi i oboava danonono Trojini Bog, proivqava se autoritativno Evaneqe i izgrauje se zajedniki ivot u Hristu. Dodatno je nepobitna istorijska istina da je monatvo u kritinim periodima Crkve bilo ne samo zatitnik dogmata, ve vrlo esto i najznaajniji noslilac, oblikovawa i izraavawa istina vere. Tada je proizvelo i razvilo prvonaalno crkveno bogoslovqe, poznato kao harizmatiko bogoslovqe Crkve, to i jeste karakteristika Pravoslavqa. Na takav nain Monatvo se pojavilo kao izraziteq Pravoslavqa u svoj punoi wegovoj, kao izraziteq naina miqewa Crkve, wenog doivqaja i pobonosti. Ovu pobonost je oblikovalo i u srcima qudi naroda Bojega drei paralelno ivu veru Pravoslavqa. Koje su meutim bile one osnovne predpostavke, koje su dale mogunost Monatvu da se izrazi autoritativno od strane Crkve o pravoslavqu wene vere?

a) PREDPOSTAVKE ZA PRAVOSLAVQE VERE


Predpostavke za pravoslavqe vere monah treba potraiti u nainu wihovog ivota. Monasi polazei od prakse asketskog ivota i ivei saglasno sa evanelskim zapovestima dostiu u sozercawe-bogoviewe, postaju primaoci bogojavqawa Trojinog Boga po nelanom obeawu Hristovom: Ko mene qubi, re moju drae,
* Predavawe odrano na 5. meunarodnom Simposionu Pravoslavnih fakulteta, Beograd 26 - 30. septembra 2001. godine.

10

SVETI KNEZ LAZAR

i Otac moj qubie wega, i k wemu emo doi i nastaniemo se u wemu1. Upravo ovo duhovno iskustvo bogoviewa ini siguran temeq i neophodnu predpostavku Monatva ne samo za autentian izraz sadraja pravoslavne vere nego i za zatitu vere od jeresi. Posebno, monasi proivqavajui nekoristoqubiv ivot po ikoni Trojine zajednice boanskih Lica, prirodno je da uvaju pravoslavnu veru sa posebnim oseawem odgovornosti. Ova odgovornost proizilazi od wihovog opitnog znawa da pravoslavni ivot uzviuje i osigurava ivot pobonosti od izopaewa i izmene. Smireno smatramo da ovo iskustvo neraskidivog jedinstva vere i ivota odvelo je i Vasilija Velikog da govori o velikoj propovedi pobonosti2 Svete Trojice, koja se otkrila u Crkvi. Poznato je da se pobonost odnosi na nain ivota a da se tajna Svete Trojice odnosi bukvalno na sadraj vere. Meutim tajna bogoslovqa Crkve samog po sebi predstavqa po Vasiliju Velikom i iskustvo Crkve - tu propoved pobonosti samu po sebi. Ali, kako Trijadoloka dogma, tako i ostali dogmati Pravoslavqa konkretizuju i ukazuju nain ivota vernih u Crkvi. Pravoslavqe monah jeste plod poznavawa istine. To znawe istine jeste opitno, jer predpostavqa zajedniarewe u istini. Ovo zajedniarewe ima doivqajni karakter i posledica je dara boijeg ali i saradwe oveka. Istina, dakle, za monahe nije teoriska, misaona dakle prosto plod prijemivosti kroz sluh ili uewa spoznajnog sadraja vere, nego tajna koja se proivqava pomou nestvorenih energija Duha Svetoga. Tako po svetom Marku pustiwaku (ueniku svetog Jovana Zlatoustog) istinom naziva (apostol Pavle) ono to je nadom umne vere otkriveno..., koja nikako nije od propovedi, nego se veruje dejstvom energije presvetoga Duha3. Zbog toga i spravom po svetom Makariju Egipatskom nemogue je, bez Boga i od wega darovane energije, biti zajedniar boanskih tajni, i poznati mudrost Boiju, ili se duhovno obogatiti4. Monasi ivei asketski i liturgijski bivaju prosveeni Duhom istine i voeni Wime u punou istine. Voeni Duhom istine na doivqajni nain u samu istinu blaenstvuju u woj i prebivaju tamo ne bojei se pretwi, progona ili smrti. U datom sluaju moe da bude govora o duhovnoj zrelosti, na koju aludira Vasilije Veliki, za one koji se hrane vrstom hranom dogmata: Kao oni koji su proli detiwstvo u Hristu, i vie ne trtebuju mleka, nego vrste hrane dogmata kojom se usavrava unutrawi ovek...5.
1 2

Jn. 14. Vidi: PG 32, 392C. 3 PG 65, 1001 AB. 4 PG 34, 904 B. 5 PG 31, 920 A.

MONATVO I PRAVOSLAVQE VERE

11

Duhovno savrenstvo, koje karakterie pravoslavno Monatvo, izatkano je od pravoslavnog naina miqewa i dogmatske tanosti. Nije nikako sluajan dogaaj, to je Atanasije Veliki napisao itije uiteqa pustiwe Antonija Velikog, kada su se trijadoloki razdori nalazili u usponu. Mudro je primeeno, da je stub Pravoslavqa eleo da prikae da je savrenstvo monah povezano sa wihovim pravoslavnim nainom miqewa6. Po Atanasiju Valikom wegov duhovni otac (Sv. Antoniije) povezao je svoje pravoslavno postavqawe sa duhovnim savrenstvom. Bio je svima udesan verom, belei, i poboan7. Ali, dok ivo Pravoslavqe u Monatvu sapostoji organski pravoivqu (ortopraksija), jeres apsolutno nije saglasna sa pobonou (blagoeem). Gore izneta istina izraava se od otaca asketa na savren nain, koji ne trpi bilo kakvo uslovqavawe. Nije mogue, govore, da jeretik bude poboan i vrlinski. Nemogue je da iz snega proizie plamen, jo je tee da kod heterodoksnog postoji smirenoumqe, belei sveti Jovan Lestvinik, vrlina je svojstvo vere i pobonosti, i to pripada onima koji su se oistili8. Zbog toga upravo s pravom se jeretici karakteriu kao neestivi a jeres kao besae9. Pravoslavna Crkva nikada nije odvajala svoju istinu i dogmu od svog ivota i pobonosti. Jednostrano isticawe jednog od osnovnih karakteristika wenih smatrano je veoma rano kao negirawe celokupnog wenog indetiteta. ist ivot se razlikuje i vrednuje samo pravom verom. A ista vera ima svoju garanciju i potvrdu u istoti ivota. Nita ne pomae ist ivot, ako su dogmati iskvareni, belee Zlatna usta Crkve, kao dakle ni suprotno, ispravni dogmati, ako je ivot pokvaren10. Isti Svetiteq na drugom mestu nas uverava, da je pokvaren ivot uzrok to neko ne prihvata dogmate vere: pokvarenost ivota uzrok je da se ne primaju savreni dogmati11.

6 Vidi: Andoniu Papadopulu, Monatvo protiv jeresi u prvoj Crkvi, Solun 1980, str. 35. 7 Atanasije V. ivot i ivqewe Antonija Velikog 68, PG 26, 940 B. 8 PG 88, 996 B. 9 Vidi: Atanasije Vel. Poslanica Adelfiju Episkopu i ispovedniku. Protiv Arijanaca. 10 PG 59, 369. 11 PG 57, 311.

12

SVETI KNEZ LAZAR

b) KARAKTERISTIKA JERESI
Ako dakle znawe i ivqewe istine saiwavaju ukratko Pravoslavqe, onda je jeres odstupawe od ovog znawa i zajednitva u istini. Pre svega jeres protiv Svetog Pisma jeste uewe demona i nadahwuje se od zlih duhova12. Po svetom Jovanu Damaskinu sam avo doneo je u svet svako zloslavqe i jeres13, dok po stubu Pravoslavqa svetom Atanasiju Velikom jeres nije od Apostola, nego od demona i oca wihovog avola; ak ta vie ona je besplodan, bezuman proizvod izopaenog uma, kao kod mazge14. U istom duhu sa ovim mestom Oci Vaseqenskih Sabora karakteriu jeretike kao umno poremeene (duhovno). Dve godine pre pojave Arijanstva uiteq Pustiwe predvideo je delovawe Arijanaca i govorio je o nerazumnom i ivotiwskom stavu wihovom. Konkretno Antonije Veliki je video u viziji Arijance kao mazge u Crkvi15. Veliki Oci Crkve koriste teke karakteristike za jeres i jeretike. Nazivaju jeres neverjem, bezbotvom a jeretike kao heterodoksne, nevernike i bezbonike. Posebno Atanasije Veliki karakterie jeretike kao neprijateqe i odricateqe istine, slugama avoqim16 i preteama antihrista17. Jeres se povezuje neraskidivo sa zabludom (prelesti) u dvostrukom svome izdawu, ostupawe dakle od istine samo po sebi i otpadawe od punoe ivota. Kao to onaj koji sie sa puta, odmah poiwe da luta po nepoznatom mestu, ne znajui kuda ide, belei sveti Nil podvinik, tako i ovek luta ne verujui u jednosunu Trojicu18. A koji luta (=ivi u prelesti, zabludi) niti stie na konani ciq, budui da je izvan puta, niti uiva sigurnost puta, budui da putuje nainom ivota tuinaca i stranim uistinu zdravom ivotu. Zajedniki je stav Asketske Kwievnosti da se aksioloki jeres nalazi iznad svih moralnih grehova oveka. Razlog je prost. Jeres odvaja oveka od Boga. U Stareniku se navodi da sveti Agaton, nije uznegodovao kada su ga optuivali nepravedno za moralne grehe, ali nije prihvatio takvu klevetu na svoj raun da je jeretik. I objawavajui takav svoj stav primetio je: jeres je odvajawe od
12 13

Vidi odnosno toga I Tim. 4, 1. Vidi: Filokalija, tom II, str. 233. 14 ivot Antonija Velikog 82, PG 26, 960 B. 15 Vidi, Isto, 957 VS. 16 Vidi: Poslanica Episkopima Egipta i Libije 3, PG 25 541C - 544 C 17 Vidi: Protiv jeresi 71, PG 26, 25 B; i ivot Ant. Vel. 69, PG 26, 941 AB. 18 PG 79, 1237 C.

MONATVO I PRAVOSLAVQE VERE

13

Boga, a ja ne elim da se odvojim od Boga19. Odvajawe vernih od Boga potvruje instituciono i Crkva na Vaseqenskim Saborima iskquewima i anatemama na one koji ne prihvataju Duhom Svetim donete dogmatske odluke wene. U asketskim spisima esto se ukazuje i na moralnu stranu jeresi, neraskidivo vezanom sa wenim dogmatskim znaajem. Tako u delu Limonar (=Cvetnik) Jovan Mosh se poziva na razbijaki karakter jeresi koji je suprotan objediwujuem karakteru Crkve. Nita drugo nisu uinile raskoli i jeresi u Crkvi, kae neki Starac svojim poslunicima, do stvarawa veoma jakog oseawa da nemamo qubavi prema Bogu i meusobno20. Isto tako u ivotu svetog Pahomija itamo da razgovarajui Svetiteq sa posetiocima anahoretima osetio je u momentu veliki smrad. A kada su oni otili traio je od Boga da mu otkrije uzrok onog zadaha. Bog je preko anela obavestio svetog Pahomija da su bezboni dogmati Origena bili u duama wihovim, koji su proizvodili onaj smrad. (Radi se o uewu Origena koje se odnosi na preegzistenciju dua i o apokatastazi svega). Po savetu anela sveti Pahomije poziva ponovo svoje posetioce i pouava ih da onaj koji prihvata uewe Origena odvaja se od Boga i pae na samo dno Ada21.

v) MONASI - ZATITNICI VERE I BORCI PROTIV JERSI


Sa pretpostavkama, koje smo naveli u prvom delu naeg referata, monasi se pokazuju kao zatitnici ne samo pobonosti nego i pravoslavnih dogmata. Posebno kada je u opasnosti pravoslavna vera, pokazuju veoma veliku osetqivost. Konkretno sama ta osetqivost, koju imaju monasi za ouvawe celosnosti vere, jeste ista ona koja se stvara i za borbu protiv zablude jeretika. Prirodno je da ivi nosioci harizmatikog bogoslovqa budu i zatitnici vere i nepokolebivi borci protiv jeresi, zato to jeres u praksi predstavqa poricawe svetoduhovskog ivota Crkve. Tako monasi borei se za veru, bore se sutinski za ouvawe blagodatnog iskustva Crkve, to jeste i wihov ivot. Tada zbog vatrene revnosti svoje, naputaju svoju vazqubqenu samou i od snishodqivih i miroqubivih pokazuju se kao ratnici. Stoga ne podnosei da ostanu snishodqivi, da ne bi prodali Boga radi svoga mira, ovde
Vidi: Starenik, 12, a-b. PG 87, 2925 B. 21 Vidi: Peri tu agiu Pahomiu ke Teodoru Paralipomena, VEPE 40, 141 i 198-199.
20 19

14

SVETI KNEZ LAZAR

naprotiv postaju veoma borbeni i nepobedivi22, primeuje karakteristino sveti Grigorije Bogoslov. Protivqujui i polemiki stav monaha, kao u ostalom i svetih pastira Crkve, u datom sluaju ne treba pogreno shvatiti. Ovde se radi o odbranbenoj borbi. Kada se Crkva nae u ozbiqnoj opasnosti zbog agresivnosti jeretika, monasi se bore branei se, dajui svedoanstvo vrstog opstojawa u bogopredanoj im veri. Stali smo borei se za optu stvar, otake riznice - zdrave vere23, belei ustrojiteq monakog ivota, veliki Kapadokijac. Tada se monasi ne ustruavaju da brane svojim prisustvom i reju pravoslavnu veru, pa makar to imalo kao cenu i sam wihov ivot. Borba monaha nije uperena protiv jeretika nego protiv jeresi, koja preti da iskvari istinu i sledstveno sam ivot tela Crkve. To kaemo zbog toga, jer Monatvo izraavajui duh Crkve ne usvaja nikada nasiqe protiv suprotnomisleih jeretika nego razvija suprostavqajue bogoslovqe da uveri loginou i ispravnou dokaza pozivajui se dodatno na crkveni - svetoduhovski ivot konkretnih harizmatinih nosilaca. Ciq ovakvog stava Monatva na izazov jeretika je dvostrtuk. S jedne strane zatiuje se crkveno telo od razarujeg stawa, dok s druge strane daje se mogunost da se povrate zabludeli u zdravu veru Crkve. To se potvruje i iwenicom da monasi iako koriste otar jezik protiv jeretika, ne oseaju mrwu prema wima24. Tako primera radi Antonije Veliki je protiv jeretika nezlobiv, krotak, i veoma ovekoqubiv, iako su se oni odnosili svaalaki prema wemu. Pravoslavqe monaha kao ivot i poimawe vere prosijalo je bukvalno u vreme pojave jersi. Tako u prvim godinama Arijanstva istakli su se posebno svojom borbom za veru kako sveti Antonije Veliki u Aleksasndriji, tako i sveti monasi: Julijan u Antiohiji i Ilarion u Palestini. Posebno Antonije Veliki pozvat je od strane Episkopa da doe u Aleksandriju da osnai verne prema Arijancima. Po Atanasiju Velikom prisustvo Velikog Antonija imalo je velikog odjeka meu stradajuim vernicima, koji su se radovali sluajui od takvog mua da anatemie hristobornu jeres25. Konkretno voa anahoretskog ivota ulazei u Aleksandriju poruio je vernima da nemaju nikakvo zajednitvo sa Arijancima, niti da imaju wihovo zloverje, smatrajui druewe i razgovor sa wima kao kva-

22 23

PG 35, 1112 A. Vasilije V. Poslanica 243, PG 32, 908 C. 24 Vidi: Atanasije V., ivot Antonija Velikog, PG 26, 937 C. 25 PG 26, 941 B.

MONATVO I PRAVOSLAVQE VERE

15

re i gubqewe due26. Sam on niti sa Manihejcima niti sa drugim jereticima nije razgovarao prijateqski do samo u vidu saveta da bi ih povratio u pravu pobonost27. U duhu ovoga saveta krenula je veoma uspeno sveta Melanija. Kao to nam saoptava Paladije, sveta Melanija projavqivawem ovekoqubqa, trpqewa i razgovora delovala je energino u Jerusalimu i uspela je da povrati u Crkvu Duhoborca svoga kraja, a pomogla je i prestanku Meletijevog raskola28. U antijeretikoj borbi Crkve borili su se zajedno sa monasima Egipatske Pustiwe i osniva opteiteqnog monakog ivota sveti Pahomije. Karakteristian je i sluaj svetog Ipatija, igumana u Konstantinopoqu, koji je izbrisao iz Diptiha (pomenika) ime Nestorija i prekinuo svaku zajednicu sa wim pre osude istoga od strane Crkve, jer ga, kao jeretika, nije smatrao za episkopa29. Zatitnici pravoslavne vere pokazuju se u nastavku sveti Sava i Teodosije u borbi koju vode za zatitu ispovedawa IV Vaseqenskog Sabora. Sveti Evtimije uostalom i wegovi monasi ostaju zatitnici Halkidonskog ispovedawa i ne opte sa antihalkidowanima nasuprot lokalnim crkvenim Vlastima. Sam Svetiteq se istie u borbi protiv Arija, zloverja Origenovih, Savelija, Nestorija i Evtihija30. Na kraju, od nepokolebqive vrstine svetog Maksima Ispovednika zavisila je, qudski gledano, sudbina Hristologije u VI veku, i blagodarei wemu ouvano je uewe Crkve o slobodi Boga i oveka kroz suzbijawe kako Origenizma tako i Monotelitizma31. ta pre da kaemo za prvog uiteqa ikonologije Crkve, i zatitnika ikona, za prvog velikog dogmatologa Pravoslavqa, svetog Jovana Damaskina, ije dogmatsko uewe za svete ikone bee usvojeno u potpunosti i dobilo je odliku nepogreivosti na VII Vaseqenskom Saboru? Karakteristina je, i zbog savremenosti svoje znaajna, iwenica da u svojoj kwizi Tano izloewe Pravoslavne vere sveti Jovan Damaskin osuuje kategorino voe antihalkidowana. Zbog toga govorimo da je sjediwewe bilo od dve prirode savrene, boanske i oveanske, belei, ne meawem, ili slivawem, ili stapawem, ili sarastvarawem kao to govori bogoprokleti Dioskor, Evtihije, Sever i gnusna druina wihova32.
26 27

Vidi: ivot Antonija Vel. 68, PG 26, 940 C. Isto, 940 V. 28 Lavsaik, tom II, str. 16. 29 Vidi: ivot svetog Ipatija, Atina, 1973, str. 93-94. 30 Vidi: Schwarz (Ed), Kyrillos von Skythopolis, Leipzig 1939, str 3942. 31 Vidi: O. D. Staniloae, Maksimu tu Omologitu, Mistagogia, str. 30-40. 32 Vidi: PG 94, 993 AB.

16

SVETI KNEZ LAZAR

Kao vrhunskog zatitnika teologije ikon u drugom ikonoborakom periodu pomiwemo svetog Teodora Studita, koji je zbog svoje borbe protiv Ikonoboraca bio prognan zajedno sa svim igumanima i monasima. Od mnogih Ispovednika i Svetiteqa Ikonoborakog perioda, kratkoe radi, pomenuemo samo ispovednice Teodosiju i Antusu i ispovednika Stefana Novog33. ak i posle vladavine Latina i Lionskog sabora, monasi su prvi u zatiti vere. Kao duhovne voe bude savesti i kao braniteqi Pravoslavqa suprostavqaju se latinomisleim sjediniteqima i ometaju iskalkulisano sjediwewe pokazujui svojom borbom nemonu posledicu kako sabora u Lionu (1274) tako i sabora u Florentiji (1439). Tokom 14. veka bogoslov bogoviewa sveti Grigorije Palama, jo kao jeromonah, staje u zatitu boanskog iskustva svetenih Isihasta protiv zapadnog humanizma i opovrgava Filioque Latina nepobedivim bogoslovskim dokazima, pokazujui da su se Zapadwaci odvojili ne samo od vere u Trojinog Boga nego i od neposrednog iskustva Boga, budui da ne mogu da prihvate blagodatno oboewe oveka od nestvorene boanske blagodati. Zbog svoje savremenosti ostavqa snaan utisak objawewe velikog Isihaste, da bogoslovski dijalog sa Rimokatolicima je mogu samo posle uklawawa Filioque iz Simvola Vere34. Pa i za vreme vladavine Turaka monasi, od kojih su mnogi bili ispovednici i muenici na elu sa svetim Kosmom Etolskim, uvrstili su na razne naine napadanu veru i pobonost pravoslavnih naroda. Istovremeno sa posebnom bogoslovskom snagom odbijali su uspeno Zapadwake misije na Pravoslavni Istok korifeji Koqivada 18. veka Neofit Kapsokalivski, Nikodim Svetogorac i Atanasije Paroski. Najzad, i u nae vreme blagodatne linosti Monatva postaju znaci doprinosa za jedno vrsto usmeravawe vere i ivota u pometwi, koju stvaraju razliita tumaewa sadraja vere, posebno u granicama savremenog dijaloga pravoslavnih sa inoslavnima.

33

V: Teodoritu monahu, Agioritu, Monahismos ke eresis, Atina 1977. str. 78-

79.
34 Vidi: Grigoriu Palama, Peri ekporevseos tu agiu Pnevmatos, Logos A, 4, 27-31, P. Hristu (ekd.) Grigoriu tu Palama, Siggramata, Tesaloniki 1962, tom. A, str. 31: Bilo je zaista pravedno da vas ne udostojimo ni razgovora, dok ne prestanete da dodajete u sveteni Simvol; pre nego to izbacite dodatak koji ste uneli, a zatim da razgovaramo, da li i od Sina ili ne i od Sina ishodi Duh Sveti, i ono to bude otkriveno bogonosnim Ocima i to prihvate svi zajedno da bude i potvreno.

MONATVO I PRAVOSLAVQE VERE

17

REZIME
Prdstavqa istorijsku istinu da Monatvo u granicama Crkve ne samo proizvodi i unapreuje prvobitno, harizmatiko bogoslovqe, nego i da u kritinim periodima crkvenog ivota pokazuje se borac za dogmate vere. To je, naravno, prirodno, budui da duhovno savrenstvo koje karakterie pravoslavno Monatvo jeste neraskidivo sjediweno sa pravoslavnim nainom miqewa i dogmatskom tanou. ivei monasi u praksi u Hristu i sledujui svetim Ocima brane borbeno podvrgavano sumwi od strane jeretika duhovno iskustvo Crkve, koje se krunie i obezbeuje pravoslavnim uewem. Jeretici razbijaju istinu i jedinstvo Crkve, varaju i odvajaju sutinski qude od Boga. Duboko oseawe ovakvog stawa od strane Monaha pokree wihovu osetqivost na zatitu vere i borbu sa jeresima. Kako u vreme Arijanstva, Nestorijanstva, Monofizitstva i Ikonoborstva, tako i u vreme Latinskog prodora na Istok monasi su odigrali vodeu ulogu u borbi za veru, budili savesti i omeli ciqeve jeretika. Pa i za vreme Turske vladavine uvrstili su na razliite naine napadanu veru i pobonost pravoslavnih naroda i odbili su uspeno Zapadwake misije na Pravoslavni Istok. Na kraju i u nae vreme blagodatne linosti Monatva postaju znaci doprinosa za jedno vrsto usmerewe vere i ivota u pometwi koju stvaraju razliita tumaewa sadraja vere posebno u granicama Ekumenizma.
Sa grkog preveo Episkop rako-prizrenski +ARTEMIJE (Povodom godiwice Sopoanskog skupa)

18

SVETI KNEZ LAZAR

MONAKA ETVA U EPARHIJI RAKOPRIZRENSKOJ


Mesec novembar je tradicionalno poznat u Eparhiji rakoprizrenskoj kao mesec velikih manastirskih slava. Kao i dosadawih godina i ovog leta Gospodweg 2001. t, naa eparhija obogaena je novim monasima i svetenosluiteqima koji e uzdii svoje molitve pred prestolom Gospodwim. Budui da je monaki ivot uvek bio barometar duhovnog stawa u jednoj eparhiji sa radou moemo da zablagodarimo Gospodu Hristu to nam je i u ovo vreme velikog stradawa nae Crkve i vernog naroda pokazao da se tamo gde se greh umnoio umnoava obilato i blagodat Boija. Na Svete Vrae, Kozmu i Damjana, u manastiru Sopoani 13. novembra proslavqena je monaka slava ovog drevnog manastira. Uz svete moti besrebrenika koje su ovamo prenesebe nakon muenikog stradawa manastira Zoita 1999. godine, svoje monake zavete na bdewu uoi praznika dali su iskuenici: Vujica (Stevanovi), arko (Meanxija), Milivoje (Ivanovi) i Neboja (Filipovi) koji su u postrigu primili monaka imena Venijamin, Evsevije, Marko i Naum. Ba svetoj arhijerejskoj Liturgiji, sutradan, episkop Artemije je uz sasluewe vie jeromonaha i svetenika rukopoloio jeroakona Vasilija (Delia) u in jeromonaha, a monaha Grigorija (Delibaia) u in jeroakona. Na prazninoj besedi episkop Artemije je objavio da je jeromonah Sergije (Palakovi), zamenik igumana manastira, odlikovan inom sinela. Duhovno slave sopoanske lavre okonano je na praznik uric, sledeeg dana, kada je na svetoj Liturgiji episkop Artemije rukopoloio jeroakona Mardarija (Kovaevia) u in jeromonaha, monaha Vasilija (Mrenovia) u in jeroakona, dok je sinel Petar odlikovan inom protosinela. U nastavku slavqa episkop Artemije je posetio manastir urevi Stupovi koji se trenutno obnavqa sa novim mladim bratstvom i tamo presekao slavski kola.

20

SVETI KNEZ LAZAR

Uoi praznika Aranelovdana, 20. novembra, episkop Artemije doao je u manastir Crnu Reku gde je na sveanom prazninom bdewu u peinskoj crkvici Sv. Arhangela Mihajla zamonaio crnoreke iskuenike: Miroslava (Nedeqkovia) i Gorana (Mirkovia), koji su u postrigu dobili imena uvenih slovenskih prosvetiteqa i uiteqa Klimenta i Nauma. Sutradan, na sveanoj arhijerejskoj Liturgiji, uz prisustvo veeg broja svetenstva i vernog naroda, vladika Artemije je rukopoloio jeroakona Pantelejmona (Jovanovia) u in jeromonaha, monaha Spiridona (Veqkovia) u in jeroakona, dok je sinel Amvrosije (Joksimovi) odlikovan inom protosinela. Novembarska duhovna etva nastavqena je na slavi Sv. Kraqa Stefana Deanskog u manastiru Visoki Deani 24. novembra. Na sveanom prazninom bdewu, uoi praznika, episkop Artemije je zamonaio etvoricu deanskih iskuenika:Predraga (Bigia), Dragomira (Diklia), Ivana (Trajkovia) i Dejana (irka). Ova etvorica iskuenika dobili su nova monaka imena po etvorici svetih evanelista:Matej, Marko, Jovan i Luka. Sutradan, na arhijerejskoj liturgiji, uz sasluewe veeg broja svetenosluiteqa i molitveno prisustvo vernog naroda episkop Artemije je rukopoloio jeroakona Ilariona (Lupulovia) u in jeromonaha, a monaha Danila (Kandia) u in jeroakona. Na istoj boanstvenoj liturgiji episkop rako-prizrenski proizveo je jeromonaha Stefana (Milenkovia) u in protosinela, a jeromonaha Makarija (Ristia) u in sinela. Istog dana, na bdewu u veerwim asovima u manastiru Sveti Arhangeli kod Prizrena vladika Artemije zamonaio je dvojicu iskuenika ovog manastira. Iskuenici Vladimir (Stoi) i Vawa (Milojevi) primili su monaki postrig dobivi nova imena Varsanufije i Jovan. Sutradan, 25. novembra na svetoj arhijerejskoj liturgiji episkop rako-prizrenski rukopoloio je monaha Benedikta (Preradovia) u in jeroakona, dok je jeromonah Nektarije (Vorgui) odlikovan inom protosinela. Ovim slavqem upotpuwena je jedna od najplodnijih monakih etvi otkada je episkop Artemije postao prvoprestolnik eparhije rako-prizrenske. Novozamonaena bratija i rukopoloeni svetenosluiteqi priloeni su kao nove upaqene votanice pred prestolom Gospdwim da svetle svojom vrlinom i trudom celom naem vernom narodu i Crkvi.
SMD

DUHOVNI IVOT

O TAJANSTVENIM GLASOVIMA*
Pojava tajanstvenih glasova bez malo je obina pojava. Tako moemo rei zbog bezbrojnih primera te pojave. Kad bi hteli ii u dubine vremena i navoditi zabeleene primere o tajanstvenim glasovima, morali bi zaista potroiti mnogo i hartije i mastila. No mi smo stavili sebi u zadatak, da u ovoj zbirci iznesemo samo nekolike novije primere. Ipak, poeemo sa dva starija primera koliko da bi nai itaoci videli slinost u pojavi i dejstvu tih tajanstvenih glasova u prolosti i sadawosti.

1. TA SVEDOI BLAENI AVGUSTIN


U svojim Ispovestima pria blaeni Avgustin, kako se on od neznabotva obratio u Hrianstvo. Dokle god je traio svetlost istine u filosofiji, dotle mu je stalno dolazila misao na samoubistvo. Najzad se on poeo kolebati da li da primi Hrianstvo. Poeo je u tom trzawu moliti se Bogu s plaem i ridawem. Najednom uje on glas: Uzmi i itaj! Uzmi i itaj! Glas je bio tanak kao glas deteta ili neke device. U nedoumici o tom tajanstvenom glasu Avgustin ode u kuu svoga druga Alimpija. Ne nae druga kod kue, ali vidi na stolu kwigu Apostol. On kao uzgred otvori kwigu i nae ono mesto u poslanici Rimqanima, 13, 1314: Odbacimo djela tame i obucimo se u oruje svjetlosti. Proitavi te rei, lakne mu na dui, i on se rei da se krsti, to i uini.

* Tekst preuzet iz kwige E M A N U I L, izdaqe Eparhije rako-prizrenske, od str. 103 136.

22

SVETI KNEZ LAZAR

2. TAJANSTVENI GLASOVI ODLUILI SUDBU PROSVETITEQA IRSKE


U ivotopisu svetog Patrika prosvetiteqa Irske govori se, kako je on due vremena iveo u Britaniji, uei se Svetom Pismu. Odjednom pone on uti glasove koji su ga pozivali da se vrati u Irsku. Sluao je esto glasove mnogih jezika, koji su mu vikali kao na jedna usta: Mi te molimo doi i ivi meu nama. On je tako esto sluao te glasove, koji su ga zvali u Irsku, da su mu oni postali sasvim obini. Sveti Patrik je priao, da je mogao raspoznavati glasove koji su ga pozivali. To jest znao je qude u Irskoj, ije je glasove uo. Ti su qudi u istini eleli wegov povratak, i Bog je uinio, da se jave oni tajanstveni glasovi Patriku. Najzad Patrik nije mogao vie podnositi te glasove koji su mu se i na snu javqali i esto ga od sna budili nego je sasvim ostavio Britaniju i otiao u Irsku. Ogromno apostolsko delo koje je ovaj svetac izvrio u Irskoj svedoi jasno, da su oni glasovi bili wemu od Boga upueni.

3. POVEST O TOME KAKO ANGEL UPUUJE ILI ODVRAA


Ima jedna cela kwiga napisana o sveteniku engleskom zvanom Otac Kiril Angelski (Father Gyrill of the Angels). Ovaj svetenik je na savremenik. Nedavno je preminuo. On je sluio u jednoj londonskoj crkvi posveenoj Svetim Angelima. I imao je este vizije angela. Mi emo navesti ovde dva sluaja, koji ne predstavqaju vizije nego glas i dejstva angela. Otac Kiril provodio je sve vreme dana ili u bogosluewima ili u poseivawu bolesnih i budnih. Jednom je zastao kod svoje kue i razmiqao, ijoj kui sad da ide u posetu. Na jednom uje glas glas angela hraniteqa: Idi i vidi staricu tu i tu. On odmah poslua i ode. Kad je uao u kuu te ene, ona zadivqena vikne iz posteqe, kako se ba malo as molila angelima Bojim da dovedu wega, o. Kirila. Evo, veli, ja sam bolesna, a nemam koga da poaqem da Vas zovne. Tu u pobonoj sobi porodila se jedna ena, i novoroene je na smrti. Pourite, oe! O. Kiril je pourio da bi krstio dete pre smrti. Drugi sluaj. Jedno zimsko posle podne proveo je o. Kiril u domu siromanih, i tu je omrknuo. Kad je po mraku poao niz stepenice, neko ga gurne nazad. On opet pojmi da se sputa niz stepenice, kad opet neija ruka gurne ga jako nazad. O. Kiril se vrati unutra i potrai sveu. Sa sveom poe niz stepenice. No kad je doao na onu stepenicu sa koje je gurnut nazad on vidi da je ostatak

O TAJANSTVENIM GLASOVIMA

23

stepenica do dna bio pokvaren i poruen. Da je u mraku koraknuo jo samo jedan korak, on bi se sruio i poginuo. No ruka angelska gurnula ga je nazad i tako sauvala od smrti.

4. SPASONOSAN GLAS
Spasao se sigurne smrti na udan nain Vreme od 16. oktobra 1936. god. donelo je opis sledeeg udesnog dogaaja: Spasao se sigurne smrti na udan nain Smajo Jaarevi iz Stoca. On je radio u svojoj kovanici. U jednom momentu uinilo mu se da ga neko zove ispred kovanice pa je izaao napoqe. U tom istom trenutku sruio se ceo krov wegove radwe; i da je Smajo ostao u radwi bio bi na mestu mrtav.

5. GLAS UMRLE MAJKE


Pria nam podpukovnik Pavle F. sledei sluaj: Bio sam rawen na Paranikom Kquu (utok Drine u Savu) na dan svete Petke 14. oktobra 1914. godine. Austrijanci me zarobe i odvedu u Gredig kod Salcburga. Bilo nas je tu vie Srba zarobqenika. Idue 1915. godine 6. novembra ja sam itao neto u posteqi, i u pola 12 sati ugasim svetlost. Najednom ujem glas moje majke: Pajo, Pajo! Ja odmah poznam glas moje majke. Upitam druga u istoj sobi, da li je on uo neki glas, a on odgovori da nije. Sutradan ispriam ja taj doivqaj Sreti Terziu (sada je general) i Lazi Mitroviu (sada je ef finansijske uprave), i oni se zaude i kau: Zaista ima neeg vieg! Proe nekoliko meseci. Jednoga dana upita me kapetan Jordan Niki: Pavle, kako se zove tvoja majka? To pitawe mene je acnulo kao no. Reknem mu ja: Zato me to pita? Nita, veli, onako te samo pitam. A on nije hteo da mi kae istinu to vee. Sutradan dade mi on jedan paket, i u paketu novine Pravda. U tim novinama ja proitam tunu vest, da se moja mama upokojila 6. novembra 1915. godine, dakle one noi kad sam ja jasno uo wen glas.

6. O IZNENADNOM GLASU KOJI JE PROMENIO SRCE


Tamo izmeu Struge i Debra nalazi se selo Gluboica s desne strane Drima. Na jednom breuqku u selu stoji stara crkva sv. Ilije. Iz toga sela doao nam je neki mladi po imenu Jakov, koji nam je ispriao, ta je wega pobudilo da se obrati duhovnom ivo-

24

SVETI KNEZ LAZAR

tu. Bilo je, kae, jedne godine ba uoi nae selske i crkvene slave, sv. Ilije. Ja sam prilegao pred svojom kuom, i leao sam tako potpuno svestan i budan. Najednom doe mi glas: Med i mleko! Med i mleko! Med i mleko! Glas je bio potpuno jasan, i rei sasvim jasne. Jo je glas bio tanak i nekako umilan, no sasvim nezemaqski i neslian ma kome glasu koji sam ja u ivotu ikada uo. Moja majka bila je tu u blizini mojoj, ali ona nije ula nita. uvi taj neobian glas ja sam odmah skoio i poeo razmiqati o onim reima: Med i mleko! Protumaio sam samom sebi, da je to glas od Boga, i da znai poziv mene na duhovan ivot. I svaki dan sam mislio o tome glasu, i uvek mu pridavao jedan isti znaaj. Od tada ja sam postao uveren da Bog vodi oinsku brigu o meni, pa sam se okrenuo ka Bogu i dui. Jakov se sada bavi rasturawem Svetih Pisama.

7. O GLASU KOJI BUDI NA MOLITVU


Otac Aleksije iz Svetog Erazma ivi kao pustiwak. Kae, da ga nita ne uznemirava. Samo ponekad posle ponoi dolazi mu glas, koji ga vie po imenu: Aleksije, ustaj i idi u crkvu! Onda se on die i ide u crkvu. I uvek tada vidi kako je kandilo dogorelo, pa treba da se dolije. I od mnogih drugih uli smo slinu povest o glasu koji budi i poziva na molitvu. Ima takoe sluajeva, da taj glas budi one qude koji treba da urane i da idu na put. To je glas angela hraniteqa, koji brine o onima kojima je predat na slubu.

8. POVEST O GLASU SVIE


Ovo to emo ispriati dogodilo se pre nekih 40 godina. U enskom manastiru amordinu kod Opine pustiwe u Rusiji bila umrla igumanija. Tada monahiwe izaberu drugu jednu sestru za igumaniju. U tom doe jedna od monahiwa ocu Josifu, uvenom opinskom starcu, pa mu izmeu ostaloga kae, kako su izabrali novu igumaniju, i to jednu istaknutu po uenosti i okretnosti. Starac kae monahiwi, da nisu trebale birati nego Bogu ostaviti da On ukae koja e biti igumanija. Po tom pone se starac moliti Bogu, da mu otkrije, koja treba da bude igumanija. I na molitvi uje glas: Valentina! Za ovo ime i za kaluericu pod ovim imenom on ranije nije uo. Pa ipak porui u manastir, da Valentinu uzmu za igumaniju. I same sestre nisu poznavale takvu monahiwu, pa ponu traiti i raspitivati o woj. Nau je najzad gde slui u bolnici. Postave je za igumaniju. Tri puta je Valentina dolazila starcu Josifu da moli, da je zbog wene prostote potedi i odredi drugu sestru za igumaniju. No starac bojei se Boga nije hteo ni uti.

O TAJANSTVENIM GLASOVIMA

25

Kada je Valentina trei put k wemu dola, on joj zapreti da e je prokleti ako se ne primi. I Valentina se plaui vrati u manastir i postane igumanija, i bude i ostane do kraja ivota odlina igumanija.

9. POVEST O UNUTARWEM GLASU


Otac Jesej iz Ilinskog skita pravi je duhovnik. Pria nam on ta se jednom dogodilo s wim. Putovao sam, kae, uskim putawama Svete Gore, i najednom obrem se pred bunom, koji mi je spreavao put. Ja zastanem, u razmiqawu da li da idem ili da se vratim. ujem u sebi jedan glas: Idi! No odmah za tim ujem glas: Vrati se! Dugo sam se tako muio. Najzad krenem napred. No tek to sam stao nogom na onaj bun, ja se otisnem niz jednu stranu strmen nekakvoga kamenoloma, koji se od buna nimalo nije video. Ja izgubim svest. No polako doem k sebi, i vidim gde sam. Bio sam pao na krivo stablo jednog okresanog drveta na dva metra od povrine zemqe. Ali udno je i kako sam pao: Jednom rukom i jednom nogom ja sam se drao na drvetu, a drugom rukom i nogom ispod drveta. Bio sam stegao drvo grevito i rukom i nogom. Da nisam pao tako na ono drvo, ja bih pao na dno, ugruvao se i umro. Kad sam doao sebi, nekako sam se ispuzao do zemqe, uhvatio za onaj bun i vratio se kui. Odbolovao sam malo no mnogo sam se nauio qubavi Bojoj od tog dogaaja. Mislim, da su mi oba glasa: Idi, i: Vrati se! doli od anela. Reeno mi je, da se vratim, jer je opasnost preda mnom. A reeno mi je da idem, da bi stekao iskustvo o tome kako Bog spasava oveka. Stavqeno mi je bilo da biram, i ja sam posluao onaj prvi glas koji mi je govorio: Idi!

10. O UDU U MANASTIRU RAVANICI U SREMU


Pre tri godine primili smo od niepotpisanog brata Petra Kozlia ovakvo pismo koje donosimo od rei do rei bez izmene: Jovan Popovi zemqoradnik iz ainaca kod Sremske Mitrovice ogluvio je godine 1914. na ratitu tako da na levo uho nita nije uo a na desno je uo toliko kada mu se priblii i govori nad samim uhom a inae iz male daqine pa makar topovi pucali nije nita uo. U godini 1914. i 1915. lekari su pokuavali na svaki nain da mu pomognu ali je to bilo bez uspeha, usled ega je bio otputen iz vojske kao stalno nesposoban. Po povratku kui isti je traio pomo kod lekara i odlazio im radi leewa, ali tu nita nije pomoglo i ako im je obeavao ta god su zatraili samo da ga

26

SVETI KNEZ LAZAR

izlee. Lekari su tvrdili da on ne moe nikada prouti jer su mu ivci prehlaeni i po wihovom uverewu da su mu popucale opne koje privlae sluh. ...Ali to je qudima nemogue Bogu je sve mogue, no na alost da se qudi ne obraaju Gospodu i ne trae od wega pomoi u raznim nevoqama. Daklem isti je posve izgubio nadu za ozdravqewe, i pokorno je nosio svoje breme. Ali Svemogui je provideo wegovo strpqewe i pozvao ga na savreno isceqewe. Pozvao ga je da se pokaje za svoje grehe, i da mu otvori najpre duhovno ulo, pa onda i telesno. Pre dve godine postao je veliki pokajnik, i ma da nije uo on je redovno pohaao Crkvu i bratske skupove, trudio se da nikada ne izostane. Uvek je bio prvi na molitvi i u Crkvi i zato je primio od Gospoda veliku nagradu. Ove godine isti se je sa braom na skupu dogovorio da e zajedno sa ostalima ii u manastir Ravanicu. Ali dva dana pre toga on se razboli i rei se da ne ide, ali u oi toga dana kada je ve skoro trebalo nae Bratstvo ii, u prvi mraak doe mu ovek u sobu i oslovi ga wegovim imenom,... Jovane ako bude iao u Ravanicu bie dobro, ako ne nee biti dobro... rekavi to izaao je napoqe. uvi pitao je sam sebe, to bi to sad bilo no posle toga svakojako se rei da ide za Ravanicu, i tekom mukom doao je u crkvu Ravanicu i pomolio se Gospodu i Svetom Lazaru, da bi mu malo olakali, i kada je posle toga izaao iz crkve osetio je lake, nije vie imao groznice i potpuno je bio radostan. ...Oko 10 sati noi otiao je na manastirsku esmu i kada je hteo da pije vode uo je za sobom enski glas Jovane umij se i metni prste u ui pa e prouti on je tako i uradio, odmah mu je poelo u uima da strano grmi. U tome se ena udaqavala od wega, za kojom je on onda poeo da ide, ista je dola do crkvenih vrata, on za wom, i ula u crkvu i tu je nestade. Ali posle svega toga on nije jo uo nego samo grmqavina u uima, no sutra kada se priestio odmah je sasvim potpuno i danas je ve etiri meseca kako uje. Wegova staros je 55 godina. Kako isti nezna pisati to je zamolio mene kao svoga u Hristu brata da ovo dostavim Hrianskoj Zajednici u Kragujevcu i da ih zamolim da ovo objave preko lista svoj naoj brai i sestrama da se utvrde na ovome putu i veruju da je samo ovo pravi put. Govorite brao svima nevernicima koji ne veruju u udo Sina Bojeg i govore da je sve to la to pie u Svetom Pismu da je Sin Boji inio uda, neka veruju ovim udima i dogaajima koje Bog i danas ini sa onima koji veruju Wega. Opisao ovo udo je
Petar Kozli iz ainaca

O TAJANSTVENIM GLASOVIMA

27

11. NEKO JE VIKNUO


Gospodin Sava P. pria nam sledei dogaaj: Seam se iz detiwstva svoga jednog neobinog dogaaja. Kao ae vraao sam se iz kole kui Bila je velika pripeka, i ja legnem pod jedno drvo u hlad. Legnem i zaspim. Najednom ujem kako me neko vie po imenu: Savo! Savo! Ja se probudim i odazovem: ta je, i ko vie? Pogledam oko sebe, nema nikoga. Ali ipak nije bez nikoga. Tu kraj mene vidim skolutanu zmiju kako je uzdigla glavu i palaca poput mene. Sav pretrnem od straha. Onda skoim i u trku pobegnem kui. Ko me je viknuo, ja ne znam, ali znam, da onaj glas nije mi doao iz ovoga sveta. Daqe pria isti gospodin Sava, kako mu se posle nekoliko puta u ivotu deavalo, da ga neko vikne po imenu i probudi iz sna. To se deavalo, veli, samo onda kad je neka opasnost bila blizu; jedanput kad su goveda ula u kukuruz, i t. d.

12. UO GLAS ANGELA


Ruski asopis Pravoslave u Wujorku saoptava sledei udesan sluaj koji se dogodio 1935. godine: Episkop za Aqasku Antonin putovao je morem u jednoj lai. Laa se razbila kod jednog ostrva u Beringovom moru. Sa etiri oveka vladika se nekako dokopa obale. No tu ona etvorica ubrzo umru. Vladika tu na ostrvu proivi 13 dana, na kamenu, zavejan snegom. On se neprestano molio Bogu, i jedno jutro uje glas angela: Jo tri dana, i ti e biti spasen. I zaista trei dan dou tri Aleutca, sa Aleutskih ostrva, koji su bili spaseni sa one iste lae. Oni su otili k svojima i javili, da je vladika poginuo, te trojica u amcu pou da trae telo vladiino. U meuvremenu svuda se po Aqaski i po ostrvima, dokle je doprla vest o pogibiji vladike Antonina, ve sluile zaupokojene slube za duu wegovu. No kakvo iznenaewe za one Aleutce kad nau vladiku ivog? Oni ga uzmu i prenesu motoru svoga amca da ga zamrzlog otkrave. Dugo su ga tako grejali. Mislili su, da e vladici noge i ruke sigurno otpasti. No vladika je potpuno ozdravio. Vratio se k svojima, i sada neprestano blagodari Bogu.

13. O KOSIDBI NA TROJICE


Pria nam brat Mita Orsi iz Daqa, 1931. godine dogodilo se kod nas ovakav sluaj. Jedan ovek koji se nije Boga bojao ni qudi stideo uzme kosu i izae u livadu na dan Svete Trojice da kosi.

28

SVETI KNEZ LAZAR

Kosio je sam u poqu. Nigde nikog vie na radu dokle se okom moe videti. Kosei tako taj ovek najednom uje glas detiwi. Okretao se on tamo amo, ali nije video nikoga. Produi posao. Najednom opet pla detiwi. Uini mu se kao poznat glas, kao glas wegovog sinia. Tu u blizini bio je kukuruz wegovog brata. On ostavi kosu i poe po kukuruzu da vidi, kakvo to dete plae. No nije naao nita. Po tom ponovo uje glas detiwi, i pozna jasno glas svoga deteta. Po tom ponovo uje glas detiwi, i pozna jasno glas svoga deteta. Onda on ostavi posao i vrati se kui. Kad je stigao pred kuu, uje onakvo isto plakawe deje. To je plakao wegov sini, koga je on izjutra ostavio zdrava i vesela. Uavi u kuu, nae dete u tekoj vatri. Te noi dete ispusti duu.

14. GLASOVI U CRKVI


Pria se za svetog Spiridona da kad je on sluio liturgiju ulo se anelsko pojawe u crkvi. Qudi koji su spoqa sluali to pojawe pitali sveca, ko mu to tako lepo peva u crkvi. Na to im on odgovori da on nema nikakvog pojakog hora osim ako aneli ne pevaju. Priao nam je jeromonah Domentijan ta se wemu dogodilo kad je jednog praznika sluio liturgiju u crkvi Divostinskoj, manastirskom metohu, ukraj puta Kragujevac Gorwi Milanovac. Nije, veli, bilo ni jedne ive due u crkvi. ak i crkvewak nije bio doao. Ja sam bio alostan, i u alosti pitao sam se: Boe moj, ba nema ko rei ni amin kad ja otponem slubu Boju! Tako oaloen ja sam svrio proskomidiju. Tada otponem: Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svjatago Duha... Na jednom, na moje najvee zaprepaewe ujem ja mnogoglasan i snaan odgovor iz crkve pozadi mene: Amin! Ja se okrenem, no crkva prazna kao to je i bila. Sav u strahu i trepetu ja produim govoriti jekteniju. No vie nije bilo odgovora. Od tada, veli, ja nikad vie nisam sumwao, da sile nebeske prisustvuju u hramu na liturgiji kada svetenik slui.

15. O TAJANSTVENOM I SPASONOSNOM GLASU


Pria nam brat Nikodim iz Parcana, kako je on obraen veri Bojoj i postao bogomoqac. Uzeo on jednu wivu pod kiriju i posadio bostan. Kad je bostan poeo sazrevati, on napravi kolibu, metne u wu puku, pa je svake noi dolazio tu i noevao. Jedne noi vidi on lopove u svom bostanu. Puka mu je stajala pokraj wega napuwena. Vidi on, kako lopovi idu po bostanu i kidaju. Nikodim gnevan na lopove odmah hvati svoju puku i stavi uz rame na gotovs

O TAJANSTVENIM GLASOVIMA

29

da puca. Na jedanput uje on glas, koji mu glasno vie: Nikodime, vidi ta ti je to u puci! uvi to Nikodim ispusti puku iz ruku. Pone se uditi iji je to glas i otkuda. Obazre se oko sebe nema nikoga. Pogleda opet u bostan, a to lopovi drsko etaju i kidaju. Pomisli Nikodim, da je neto preuo, pa se opet mai za puku da puca. No im se maio opet uje glas: Nikodime, vidi ta ti je to u puci! On se veoma zaudi, ko mu to govori. Pone svuda oko sebe gledati i razgledati, ali nigde nikoga. A lopovi sve slobodnije i bezobraznije idu po bostanu i kidaju. Videi wihovu drskost i bezonost, Nikodim se toliko naquti da rei odmah da puca pravo u wih. vrsto stegne puku i naniani, ali opet isti glas: Nikodime, vidi ta ti je to u puci! Taj glas proe kroz celo telo wegovo kao neka struja, i on onda stavi kundak na zemqu, ispravi puku, uzme ipku da uvue u cev. Kad je to pokuao, ali gle, ipka ne ide u cev! Nikodim onda pone ispitivati, i ta nae? Nae cev od puke napuwenu zemqom i kamewem i dobro nabijenu. Tada on razumedne, da je ovaj glas bio od Boga. ta se dogodilo? Oigledno, lopovi su doli preko dana i zapuili cev od puke, tako da ako bi Nikodim pucao na wih, cev bi prsla i on bi sam sebe ranio ili ubio. Sada Nikodim je sve ovo razumeo. On ostavi puku i zaboravi na lopove, koji uzmu nakraeno i odu. Celu tu no je preplakao. Seao se svojih grehova i milosti Boije i sve je plakao. Od tada je Nikodim poeo redovno ii u crkvu. I zbog toga se upisao u bogomoqaki pokret.

16. UO GLAS: NE UBI!


Neki Rajko N. iz Velikog Oraja ispriao nam je ovo udo: Hteo sam, veli, ubiti svoga strica zbog neke zavade oko vinograda. I jedne noi reim se da to uinim. Bila je meseina. Ja stanem u senku pod jedno drvo ukraj druma, kojim je moj stric trebao proi. U rukama sam drao sekiru, i ekao. Naie moj stric. Ja zamahnem sekirom da ga udarim po glavi, no u tom trenutku ujem jedan silan i straan glas: Ne ubi! Meni klonue ruke, i ja ispustih sekiru. Moj stric ode, kao da nita nije uo, a ja ostah u senci. Nigde ive due nije bilo na tom mestu niti u okolini. udio sam se, ko mi viknu onako strano. Ko je da je, spasao me je od smrtnoga greha. A ja sad tvrdo verujem, da je ono bio glas mog angela hraniteqa.

30

SVETI KNEZ LAZAR

17. TAJANSTVENIM GLASOM SPASENA OD GROMA


Pria nam jedna obanica iz Qubiskog sreza, kako je esto puta bila probuena glasom od sna kad bi wene ovce otile u tetu. Ja sam je onda upitao, da li je kadgod u budnom stawu ula takav glas koji nije od qudi. Na to ona ispria, kako je jednog dana pala velika kia, a ona se sklonila pod neko drvo. Najednom ula je gde je neko viknuo glasno i jasno: Neranxa, bei odatle! Ona pobegne ispod drveta, no tek to je odmakla nekoliko koraka, prolomi se straan tresak iza wenih lea. Grom je udario u ono drvo, ispod kog se ona tek bila udaqila. Mnogo ovakvih sluajeva dolo nam je do saznawa.

NEKOLIKI BIBLIJSKI PRIMERI TAJANSTVENIH GLASOVA


Glas Adamu. Kada praroditeqi sagreie Bogu u Raju zaue glas Gospoda Boga. I ree Adam: uh glas tvoj, pa se poplaih (I Mojs. 3, 8). Glas Mojseju. Kad je Mojsej uvao ovce na Horivu, vide kupinu u plamenu kako gori a ne sagoreva, i u glas iz kupine: Mojsije, Mojsije! A on odgovori: Evo me! Glas Samuilu. Prema svome zavetu Bogu Ana, Samuilova majka, predade svoga sina prvenca u hram na slubu. U to vreme bee starac Ilija prvosvetenik i uvar kovega zaveta. A sinovi Ilijini behu vrlo opaki i nevaqali. I Gospod izabra dete Samuila, da preko wega javi voqu svoju. Jedne noi kada Samuilo spavae, u kako ga neko po imenu vie. Evo me! odgovori mali Samuilo i otra do starca Ilije, pa upita: to si me zvao? nisam te ja zvao, idi i lezi, odgovori mu Ilija. Ode dete i lee spavati. No opet mu doe glas, i opet se on odazva; i opet otra ka Iliji. Tako i trei put. Najzad saznade prvosvetenik, da se to sam Bog javqa preko deteta, pa ree detetu, da ako ga jo jednom vikne odgovori: uje sluga tvoj, govori Gospode! Tako se i dogodi. Kada Samuilo ponovo lee, doe mu glas: Samuilo! Samuilo A Samuilo ree: govori, uje sluga tvoj! Onda mu Gospod naredi sve ta treba da kae prvosveteniku (I Samuil 3). I dade se pravednom Samuilu da jo mnogo puta docnije uje glas Gospodwi gde ga zove i upuuje. Tako ree mu Gospod da pomoe Saula za cara. Po tom ree mu Gospod da saopti Saulu da je zbog greha odbaen. Po tom doe mu glas da pomae Davida za cara.

O TAJANSTVENIM GLASOVIMA

31

Glas proroku Iliji. Kada sveti Ilija bee pao u veliku tugu zbog zlobe qudske i udaqio se od qudi i sklonio se u peinu na brdu Horivu, tada gle doe mu glas govorei: ta e ti tu, Ilija? Poznavi glas Gospodwi Ilija se poali, kako je on sam ostao u Izraiqu sa pravom verom u Boga dok je sve ostalo palo i poklonilo se idolima. Onda mu ree onaj glas: Sedam tisua ih je u Izraiqu koji nijedan ne savie koqena pred Valom (I Carev. 19.). I jo mnogo puta doe rije Gospodwa Iliji Tesvianinu. Glas vojsci Sirskoj. Kada vojska cara Sirskog ratovae na Izraiq, i u ratu napredovae, najednom jedne noi u se strana lupa i huka u logoru Sirskom, te se vojska Sirska uplai, zbuni i pobee. Jer Gospod uini te se u okolu Sirskom u lupa kola i kowa i velike vojske, te rekoe jedan drugome: eto car Izraiqev najmio je na nas careve Hetejske i careve Misirske da udare na nas! To se podigoe i pobjegoe po mraku ostavivi atore svoje i kowe svoje i magarce svoje i pobjegoe (II Carev. 7, 6). Glas (ili re) prorocima. Za sve proroke kae se, kako ue glas Gospodwi, ili kako im doe re Gospodwa. I doe rije Isaija od Gospoda. I doe rije Gadu. Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i ree. Rije koja doe Jeremiji od Gospoda. Ovako mi ree Gospod. Prorok Jezekil kae: I uh glas nekoga koji govorae: sine oveiji, ustani na noge da govorim s tobom. Slino i prorok Danilo: I uh glas oveiji nasred Ulaja, koji povika i ree. Rije Gospodwa koja doe Osiji. Rije Gospodwa koja doe Joilu. Doe rije Gospodwa Joni. Rije Gospodwa koja doe Miheju, Sofroniji, Ageju, Zahariji, Malahiji, i t. d. Glas na Jordanu. Kada se Gospod Isus krtavae na Jordanu rukom Jovanovom, gle, glas s neba koji govori: ovo je sin moj qubazni, koji je po mojoj voqi (Mat. 3, 17). Takav isti glas uli su apostoli na gori Tavoru prilikom preobraewa Hristova (Mat. 17). Glas Savlu. Na putu za Damask javi se Savlu gonitequ hriana svetlost velika i doe mu glas: Savle, Savle, to me goni? I qudi koji bejahu sa Savlom ujahu glas a ne viahu nikoga. Taj tajanstveni Gospodwi glas uinio je preokret u ivotu Savlovom: od goniteqa on je postao apostol (Dela Apost. 9.). Glas Jovanu. Ovako svedoi jevanelist Jovan o tajanstvenom glasu koji mu otkri sve tajne do kraja vremena: Ja Jovan bijah na ostrvu koje se zove Patmos, za rije Boju i za svjedoanstvo Isusa Hrista. Bijah u duhu u dan nedjeqni, i uh za sobom glas veliki kao trubu koja govorae: ja sam alfa i omega, prvi i poqedwi, i t. d. Mi nismo ovde naveli sve biblijske primere tajanstvenih glasova; ima ih mnogo. Naveli smo samo nekolike, koliko da itaoci vide i uvere se, da su sile nebeske iz onoga sveta od pamtiveka

32

SVETI KNEZ LAZAR

dejstvovale na qude pomou tajanstvenih glasova, to jest preko glasova bez telesnih i materijalnih organa. Takvi glasovi nisu prestali ni danas da se javqaju i da dejstvuju na ivot qudski. Ne govori li apostol Pavle: Ima na svijetu mnogo razlinijeh glasova, no nijedan nije bez znaaja (I Kor. 14, 10)? Tajanstveni glasovi, koji su se u sva vremena javqali qudima, pa i danas javqaju, svedoe da mi nismo sami; da postoji jedan veliki i moni duhovni svet iznad ovog sveta. Reju, da je Bog s nama. S nama je Bog! Emanuil!

UMETNOST I ISTORIJA

SVEKOSOVSKOMETOHIJSKE SEOBE
irom sveta istorijskim nepravdama progowene rtve beei glavom bez obzira, ne spasavaju sa sobom samo najnunije pokretne stvari, ve i nepokretne. Razumqivo, od neke nepokretnosti moe da se ponese samo po neki kamen. Meutim, za svetilite to je dovoqno da se sa istim znakom vavilonom zapisanom na tom jednom kamenu obnovi celovita crkva, a neki put ceo grad. Zaboraqa se obino da je glavna stvar bez koje se beei glavom bez obzira ne moe pobei, glava na ramenima. Ako ova glava nije prazna u woj e se veno uvati i prenosi skolena na koleno najvea dragocenost, a to je pamewe. Nikada progoweni voqno ili nevoqno ne mogu sasvim da zaborave svoj rodni kraj. Mnogi narodi prognani su sa svoga svetog tla. I kao to su Armeni izgubili Ararat. Gruzinci Abhaziju, Jelini Carigrad, Smirnu, Kapadokiju i celu Malu Aziju, tako su i Srbi, verujemo i nadamo se, samo privremeno izgubili pored ostalih krajeva i svoje Sveto Kosovo i Svetu Metohiju. Zaboraviti voqno svoje Postawe za svaki narod i pojedinca u wemu zanai izvriti duhovno samoubistvo, izezavawe za sva vremena i greh protiv Svetog Duha koji ne moe da bude oproten ni na ovom ni na onom svetu. Zato verujemo da emo se opet kad tad na Kosovo i Metohiju jednog dana vratiti, bez obzira na topuze koji nas udaraju u glavu, jer nam je glava dovoqno tvrda. Nadamo se da isto kao to Jevreji nikad nisu zaboravili svoje Postawe i svoju prestonicu Jerusalim, kao i Prvi i Drugi Hram, pa su posle dve hiqade godina doekali da su danas opet u Jerusalimu. Turci su poruili sve to nam je bilo najvanije i najsvetije, dvor i dvadesetak crkava u srpskoj carskoj prestonici Skopqu, razgradili su zadubinu cara Duana u Prizrenu, spalili Svetog Savu u Beogradu, uinili genocid srpskom narodu pobivi na prevaru svo stanovnitvo tada najmnogoqudnijeg srpskog grada Novog Brda, a hrianski narod podjarmili kao raju, odnosno graane drugog reda.

34

SVETI KNEZ LAZAR

To je bilo u prvom naletu, po wihovom ubeewu sve u ime svetog rata, Xihada, dok nisu sasvim uvrstili vlast, a nastavilo se kroz vekove na malo drugi nain sve do danawih dana. Postepeno su svoj sveti rat prebacili na svoje sluge. Tek u XVIII veku Turci su unitili svepravoslavni balkansko-cincarski universitet u Moskopoqu1 a zatim poeli da zamewuju srpski i ostale pravoslavne narode, kao Grke, Cincare, Srbe, pa i Arnaute hriane, kao neposlunu raju, naseqavajui wihovu zemqu korisnim slugama Arnautaima, poturenim Arnautima. Tako je ostalo zaboravqeno da je sto godina pre Vuka Karaxia u Moskopoqu bio izdan prvi Srpski renik. Moskopoqac, Cincar, Danil Mihail Haxi Adami tampao je jo 1749 godine

Leksikon tetragloson renik grkog, cincarskog, srpskog(slavjanoserbskog) i iptarskog jezika. Pored svega stradalnita jo se i danas u Moskopoqu nalaze desetine pravoslanih crkava u koji-

1 Moskopoqe cincarski, Moshopolis-grad teleta, grki, nalazi se 32 km juno od Ohridskog jezera ispod planine Ostrovice, 15 km zapadno od Gorice (Kore) u Toskama.

SVEKOSOVSKOMETOHIJSKE SEOBE

35

ma su mnoge ispisane sa srpskim irilinim slovima, naravno ove crkve su u ruevinama. 2 U crkvama razvalinama imena hram ve su zaboravqena. Crkve u ovom mestu opsluuju jeromonah Hristo, pop Aleksa, pop Naum i pop Petar. Naa je teza da bi se popravila strana, a istinita konstatacija preosveenog vladike rakoprizrenskog preosveenog G. Artemija: da e KosMet ostati srbski, samo ako u wemu ostane

Tekst sa groba kod crkve uSlavonskom Brodu koja je poruena u svetskom ratu

2 Moskopoqe je XVIII veku imalo 20.000 stanovnika. Jo 1939 godine Dr Jovan Haxi-Vasiqevi u Hrianskom delu sveska . Skopqe, septembar-oktobar 1939 godine u svom izvetaju sa puta objavio je u svom popisu: Tragovi slovenskih naseqa preko granice Jugoslavije na jugu po nazivima mesta, po crkvama i manastirima pod 11.) selo Moskopoqe ima oko 400 kua pravoslavnih Arnauta i Cincara tako izmeanih i izjednaenih da se teko mogu razlikovati. ...Ima est crkava koje i danas slue i 18 u razvalinama. I ovih est u kojima se poje Slovo Boije starinske su. Tako postoji crkva Bogorodica, 15 avgusta, ima zvono. Crkva Svetog Nikole, 6 decembra, sa jednim kubetom. Natpsi na ovim ikonama su crkvenoslovenski. Ima zvono. Crka Sveog Jovana, 17 juna. Smatraju je za manastir. Ima zvono. Crkva Svetog Aranela, 8 novembar, takoe sa kubetom. I u ovoj crkvi natpisi na ikonama su crkvenoslovenski. Ima zvono. Crkva Svetog Ilije. Crkva Ivandan....

36

SVETI KNEZ LAZAR

Srba.. Ovoj tezi mi emo dodati i nau tezu: ostae srbski ako sauvamo wegove spomenike, pisane ili graene, jer snaga ruewa ne moe da bude jaa od snage graewa. ak i kwige kao hartija na kojima su pisane rei, nisu vene, ve se moraju vie puta prepisivati i pretampavati, jer i hartija nije vena, ve je veno samo ono to je na woj zapisano. Seawa se moraju kao i molitva, opet i opet zapisivati, a graevine se takoe moraju popravqati, preziivati i takoe na krajugaonom prenosivom kamenu obnavqati, i opet i opet obnavqati. Obina stanbena zgrada mora da ima svog domaina- kuepaziteqa, da je ne profaniemo tuicom hauzmajstora. Mrtve na ovom svetu ne moemo oivqavati, ali qudi se opet i opet raaju kao to i umiru, i dokle god bude bilo gde nekog novoroenog Srbina, i ako se on jo uvek sea svojih predaka, svog nasledstva i svojih svetiwa. Otelotvorewe tog seawa je mogue, kao to je mogue da se Duh Sveti ovaploti. Nadahnuta pesma po seawu moe se zapisati, a crkva se po projektu i prizivom Duha Svetog moe obnoviti, makar bila poruena do samog temeqa. Nikada se sa zlom ne moemo pomiriti. Politiari imaju tendenciju da zlo zatakavaju, nacional-socijalisti, svih naroda, pa i srpskog, na zlo odgovaraju zlom, i time Pravdu teko kompromituju. Mi se pak zalaemo samo da zaboravqeno po krhim tragovima zapiemo, da na zapisano podsetimo onako kao je bilo zapisano, i porueno obnovimo onako kako je nekada bilo sazdano, makar to bilo u beaniji bilo gde u svetu, u bilo kojem potowem pokolewu. Ta obnova je naroito izazovna i otvorena na ostatku naeg slobodnog tla, (vie nego negde pod dalekim suncem), koji je jo uvek kako tako u okviru nae drave, Nas u ovom trenutku naroito boli raspeto Kosovo i da bi se suprostavili tom zlu istraiemo kao prvo wegovo ire prostorno i istorijsko okruewe, i zadraemo se u jednoj jasnoj i konkretnoj ii; na u ovom ratu poruenoj, naoj najlepoj crkvici u okupiranoj Metohiji, kao kqu i put za poetak opteg razreewa nanete nam nepravde. Mi ustvari nismo izgubili samo Kosmet, ve i Albaniju, a Albaniju smo zaboravili zato to nam je iz politikih razloga izbijena svest o tome, mada o tome postoji dovoqno dokumenata, a pretpostavqamo da e biti jo mnogo iznenaujuih do sada neotkrivenih arheolokih nalaza. Podsetiemo nasumce na samo jedan ui izbor dokumenata, smatrajui ove podatke samo za podstrek i izazov za daqa istraivawa i zakquke. Da bi boqe razmeli razarawa i genocid u ovom ratu, potsetiemo se koliko je surovo, ali u Turskom carstvu legalno bilo sprovoewe genocida nad pravoslavnom rajom. To pokazuje izjava u XVIII veku Ali pae Tepelina, bektaa, koji je gov-

SVEKOSOVSKOMETOHIJSKE SEOBE

37

NEKOLIKO PRIMERA VLASTELINSKIH CRKAVA

orei sam o sebi je izrekao: Nema ni jednog trena u toku dana a da neko ne poeli moju smrt. I kako bi moglo da bude drukije. Ve je etrdeset godina kako ja inim zlo itavom svetu. Ja sam naredio da se pobije ili obesi vie od 30.000 qudi. I zna se da ako ja poivim jo koju godinu da u pobiti i mnoge druge. * U ime Turaka, koji su se posle prvog naleta malo opustili, i dopustili da wihove sluge iptari muslimani prvo unitavaju sami sebe a ne samo Srbe, odnosno svoje sunarodnike samo ako su bili pravoslavni. O tome piu i savremeni Albanski istoriari kao to su: Arben Puto, S. Polo, Kristo Fraeri, Stavro Kendi i drugi. Preko koe iptara odvajkada su se sudarala sva ondawa vladajua carstva, kao to se danas sukobqavaju vladajue sile New age-a, i kao to se to dogaalo kroz itavu istoriju na malim narodima, kada su se velika katolika hrianska carstva Itali-

* Gabriel Remerand, Ali de Tebelen pasha de Janina, 17741982, Pariz, 1928 str. 226

38

SVETI KNEZ LAZAR

jani i Austrijanci, i velika pravoslavna hrianska carstva Jelina i Rusi, sa jedne strane, suprotsavqala velikom muslimanskom osmanskom carstvu sdruge strane. Fraeri pie: Tragian kraj Moshopolisa, grada sa 20.000 pravoslavnih stanovnika sa universitetom na evropskom nivou koji je tri puta napadan: 1769, 1772. i 1789 godine radi pqake i posle deset godina razarawa Moshopolis je nestao sa lica zemqe. A. Puto i S. Polo, S. Skendi, opisuju kako su muslimani iptari postupali sa hrianima na jugozapadu Albanije u oblasti Himara. Weni stanovnici iptari pravoslavne vere Himarioti napadnuti su od muslimanskih iptara prevoeni Ali paom Tepelinijem. Dok su na Vaskrs 1798 godine seqaciHimarioti bili u crkvama i oekivali da svetenik izgovori Hristos Vaskrese, na taj znak Ali paini zulumari su upali u crkve i poklali svo svetenstvo, a deo vernika prodali u rop-

NEKOLIKO PRIMERA VLASTELINSKIH CRKAVA

SVEKOSOVSKOMETOHIJSKE SEOBE

39

40

SVETI KNEZ LAZAR

stvo. Tako su stradala sela Wivica, Bubari i Sveti Vasilije, a preostali seqani iz straha su masovno preli u islam, to je za islam prihvatqivo. Ali-paa je posle toga poruio sve wihove crkve i u svakom selu izgradio xamije i dervike tekije. Remerand Gabriel, *(Ali de Tebelen pasha de Janina 17741882, Paris 1928, str.55, 79) Opisuje pokoq pravoslavnog iptarskog stanovnitva plemena Suliota. Posledwi otpor Suliota slomqen je 15 maja 1804 godine. Ali-paa je pobio sve zarobqenike, jedne je ive odrao, druge je pekao, najsrenije zaklao. Otvarao je enama stomake i na komadie sekao wihove plodove. Preostale

Staro Nagoriano

SVEKOSOVSKOMETOHIJSKE SEOBE

41

ene dao je agama kao robiwe. A sve je to uiweno zbog ideologije koje je Ali-paa izloio na sledei nain: Ponimo dakle upawem iz nae sredine nevernu rasu Suliota i doekajmo odluno nevernike....Tako brao pravoverni muslimani ujedinite se i zakunite se u ime Prorokovo da emo osvojiti Suliote ili emo umreti. Meutim, kada su im poslune sluge Arnautai, ve jednom iskorieni, Turci su od wih prali ruke i duboko ih prezirali, to dokazuje turska narodna poslovica: Arnavutolan, adam olmaz, olurseda jakimaz, jakiseda jaalmaz. U slobodnom prevodu: (Aurnautin ne moe da bude ovek; a ako bi mu se to sluajno dogodilo, ne prilii mu i tada bi trebao da bude zaklan). Arnauti su naalost od uvek bili tradicionalni najamnici svih predhodno vladajuih drava pa i Vizantije, i tek zatim su bili i pratei turski baibozluk koji je po ukazanoj prilici silazio sa planina i pqakao ono to je ostajalo iza glavnog osvajaa. Arnauti su se postepeno naseqavali i preovladavali i u dolinama i gradovima. Tako danas postoji jedna nauna teza da su Albanaci poreklom sa Kavkaza, jer ih ima rasutih po svim krajevima irom nekadaweg pravoslavnog carstva poev od Sicilije u Sredozemqu, pa do Oxakova u pored Odese na Crnom moru. Na Balkanu su u prolom veku imali svoj, od Austrinanaca dirigovan kulturni centar u Bukuretu a kod nas su poeli da se ire poev od Epira, gde su danas iptarizovani svi nai srpski toponimi, kao Beograd u Berat, Gorica u Koru, Trnopoqe u Tropoqu, Episkopija u Pikopeju itd. Takoe, i srpsko plemstvo proglaeno je da je iptarsko, pa je i jedan srpki plemi i po ocu i po majci, prozvan Skeder beg i preobraen ak u iptarskog oca nacije. Posle raspada Turskog carstva zloupotreba iptarskog naroda preuzeta je od svih potowih okupatora. Izgleda da je opte je pravilo svih osvajaa, da kada treba da se ovlada nekom novom dravom, da se onda neposredno ne napada glavni i najvei dravotvorni narod koji vlada tom zemqom, a to smo u naem sluaju bili Srbi, ve da se zloupotrebi za prqavi posao neka wihova mawina, po poznatoj latinskoj poslovici Devide et impera. Tako su iptari bili zloupotrebqavani i posle Turaka u posledwim Balkanskim ratovima, kao i od Austrijanaca kada su Crnogorci morali da napuste u krvi osloboeni Skadar. Jedna austrijska princeza koja je namewena da bude iptarska princeza tim povodom je cinino izjavila: da su iptari ein nettes Volk- (qubki narod). Tek u sledeem Prvom svetskom ratu Austrijanaci su potpuno otkrili svoje karte parolom Serbien mu sterbien (Srbija mora da umre)

42

SVETI KNEZ LAZAR

U sledeem Drugom svetskom ratu zloupotrebu iptara preuzeli su Italijani pa zatim Nemci, a naroito i definitvno su zloupotrebqeni od komunista u borbi protiv velikosrpske buroazije u doba nama na ostrvu Visu nametnutog Tita. Kao to se austrijki kaplar Hitler svetio za poraz u Prvom svetskom ratu, tako se jo jedan austrijski kaplar, Tito, takoe svetio za poraz u Prvom svetskom ratu, za Gavrila Principa, i uspeo da obnovi granice austrijske okupacione zone kao granice novonastalih drava, odnosno obnove austrijskog komonvelta. Jo se svaki skojevac od 1940 godine morao zakleti da e se boriti protiv velikosrpske buroazije i pisati latinicom. U tom smislu u selu Bujan u Albaniji jo pre kraja rata Tito je poklonio Kosovo i Metohiju Velikoj Albaniji, s time da iptari moraju jo malo da priekaju dok ne smiri tu omraenu pravoslavnu velikosrpsku buroaziju. Uprkos paroli Smrt Faizmu sloboda narodu balisti, doskorawi iptarski faisti i saradnici faista, automatski su preobraavani u partizane, dok je naa redovno kolovana demokratska Kraqevska vojska i tradicionalni etnici, proglaavani za koqae i saradnike okupatora i bezobzirno stavqani uza zid po kratkom postupku. Srbima sa Kosmeta koji su izbegli arnautski pokoq bilo je pisanim zakonom zabraweno do danawih dana da se vrate na svoja vekovna ogwita, dok su istovremeno u wihove kue naseqavani iptari iz Albanije. iptarska lokalna zverstva i ucene nastavqana su svo vreme komunistike okupacije, bez prave pravne zatite. Srpska grobqa su se skrnavqena, pa sluaj Martinovi i nebrojena druga zverstva koja nikad nisu bila rasvetqena. Pod tim preutkivanim terorom Srbi su prodavili u bescewe svoja imawa i kue i iseqavali se u sigurnije krajeve. Sva manastirska zemqa takoe je agrarnom reformom naseqavana kolonistima neposredno iz Albanije sve do uz same zidine drevnih manastira na wihovivom metohu. Tek pod komunistima na Boi 1949 godine iptari su uspeli uz srpske komuniste da srue crkvu u akovici uz bratsku pomo minera iz Trbovqa, to im ak ni talijanski okupator nije dozvolio. Drevni kosovometohijski manastiri, da ne pomiwemo da su oni glavno i kquno sredite opte srpske duhovnosti su celo vreme pod komunizmom iveli pod opsadom, i samo neverovatnim podvigom monatva neki manastiri, ali ne ba svi, su uspeli su da opstanu i opstaju i daqe Bojom pomoi jo i danas. I sama kultura pod komunizmom u duhu komunistike internacionale bila je guena na bezobziran nain da bi se u korenu suzbila velikosrpska ideja. Naveemo samo jedan primer; arheoloka iskopavawa u Zavodima za zatitu spomenka kulture na Kometu, imala su samo jedan nauno iskquivi ciq; da dokau balkansko poreklo iptara, i da potkrepe svoj politiki plan, da

SVEKOSOVSKOMETOHIJSKE SEOBE

43

su iptari autentino prabalkansko pleme, odnosno da su Iliri. Zloupotreba Ilira poela je jo u pretprolom veku kada su Austijanci hteli da dokau da su Sloveni poreklom Iliri, pa se i u nas javio Ilirski pokret, samo zato da bi nas odvojio od ostalih, mnogo opasnijih Slovena, pravoslavnog Ruskog Carstva. Kada bi se na Kosmetu u doba komunizma otkrila neka jo neotkopana nekropola, bila su uvek obezbeena sva sredstva za wena istraivawa nebi li se dokazalo to prabalkansko iptarsko poreklo. Tako u godinama izgradwe hidroenergetskog sistema u Albaniji ije je vetako jezero Fierze zalazilo i na nau dravnu teritoriju kod sela Vrbnica ispod Prizrena. iptarokomunisti predpostavqaqali su da je to iptarsko-ilirska nekropola, pa su bili obezbeeni svi finansijski uslovi za arheoloka iskopavawa. Meutim, kada su iskopavawa 1975 godine zapoeta i uznapredovala, brzo se ustanovilo da je to velika ranohrianska vasilika, sa svojevremenim unutrawim kriptam-grobnicama i kasnijim okolnim sredwevekovnim srbskim grobqem sa oko 500 grobova. Radove je vodio arheolog Aleksandar Bakalov, a kada se ustanovilo da tu nema nikakvih iptara, jer ih u to vreme na Kosmetu uopte nije ni bilo, Arheolog Edi ukriju Hoti koja je danawoj iptarskoj republici ministar kulture, odmah je obustavila sve radove, i buldoeri su survali ceo lokalitet u provaliju, a ve skupqena dokumetacija je unitena. Mi, meutim, hoemo naroito da naglasimo, da se borimo protiv opteg zla koje je danas zvanino igosano u celom svetu i koje se zove terorizam, a ne protiv bilo kojih qudi, jer ima i pravoslavnih iptara, a i potenih iptara koji su takoe terorisani od ovakvih iptara, a i ostalih naroda koji stradaju zajedno sa Srbima, i da im za razliku od okupatora damo asnu ulogu, a ne teroristiku ulogu izvravawa prqavih poslova za nekog velikog gazdu, i imamo nameru da ih po Wego privedemo poznaniju prava. U optoj kataklizmi u kojoj smo se mi Srbi danas zadesili, treba, da bi se nekako izvukli da kao prvo stvari vratimo na neko neprikosnoveno, osnovno uporite koje priznaje ceo svet, a to je kultura. Ne treba se obazirati na optube da smo optereeni mitovima, Grki mitovi su kultna osnova i inspiracija za celokupnu zapadnu civilizaciju. Takoe i svaki mali narod, ako uopte postoji kao narod, ima pravo na svoj mit, pa ga imaju i Srbi. Pojam ideloki mitovi je jedna od mnogih bogohulnih komunistikih izmiqotina, koju je postavio komunistiki ideolog or Sorel poetkom XX veka. Izgubivi veru u Boga Sorel je zaeo ovu ideoloku tezu da bi u wu mogao da svrsta nauni marksizam, to je posle prihvatio i ostvario kao svoju ideologiju Lewin, to je posle imalo dalekosene tragine posledice koje i nas nisu mimoile. Ovaj svoj ideoloki nakaradni svet sada komunisti i

BERAT, crkva Svete Trojice XIII vek

46

SVETI KNEZ LAZAR

postkomunisti pripisuju rtvama svojih ideologija. Mitolokom ideologijom Sorela inspirisao se i Musolinijev faizam, i Hitlerov nacional-socijalizam, to nam mnogo lii i na miloevievski nacional-socijalizam, odnosno SPS, to je u mnogome oskrnavilo na Kosovski mit i nae narodne guslarske pesme, isto toliko koliko je Hitler oskrnavio Sigfrida, Nibelunge i Vagnera. Mi se zbog Miloevia svakako neemo odrei Kosmeta, ali emo ga braniti i odbraniti na sasvim drugi nain. Za poetak da bi zali u doboki duhovni oporavak moramo da se napojimo na samom izvoru. Ovo je princip ne samo u teologiji, ve i u svakoj egzaktnoj nauci, a naroito u fundamentalnoj nauci. Istoriju emo prepoznavati samo na osnovu auteninih dokumenata, a za uvoewe reda Zakona, morali bi da poemo od obiajnog prava. Mi smo na sreu tu ve daleko odmakli,i imamo tu privelegiju da imamo ve naeg ustrojiteqa, ne obiajnog, ve i pisanog Zakona. Ne moemo nikako da obnovimo nau autentinu savremenu dravnost bez dravotvornog cara Duana silnog, cara Srba Grka i Arbanasa, i da na legalni nain postavimo savremeni zakon. Posle ruewa svih crkava u carskoj prestotinci cara Duana u Skopqu porobqivai su nam ostavili kao neki viteki kompromis da u lokalnoj slobodi manastiri u skopskoj Crnoj Gori mogu da zvone. Poznato je da je u celom muslimanskom Turskom carstvu bilo iskqueno da hrianska zvone zvona. I danas zvonewe zvona svi muslimani u svetu smatraju za uvredu svojih verskih oseawa. Danas meutim, ova Crna Gora sticajem okolnosti nije vie u srpskoj dravi i meu srpskim narodom i u prostoru priznate pravoslavne crkve kao i mnoge druge crkve koje je sam car Duan nazidao u svom carstvu, ili koje su sagradili wegovi dvorjani. Iz te zaleine okruewa oko cara ostala nam je do ovog posledweg rata relativno pravno priznato u naoj srpskoj dravi moda jedino neporuena i vie puta obnavqana predivna manastirska crkvica iz 1315 godine, posveena Bogorodici u selu Muutitu kod Suve Reke. Ova crkvica bila je samo prkosni vrh ledenog brega ispod kojeg se u moru zaborava nalazi potopqeno sve predhodno navedeno. Ova najsevernija, tek u ovom posledwem ratu poruena crkvica bila je zadubina jednog, od svojevremeno bliskih carskih dvorjanina vrhovnog kaznaca Dragoslava, to e rei upravnika ekonoma svih carskih dobara najmonijeg srpskog cara, iz ega se moe zakquiti da je moan da bude dovoqno dareqiv da manastir dostojno izgradi i uredi. Danas su zadubinu kaznaca Dragoslava iptarski teroristi do temeqa poruili i zavrili u XXI veku razarawe koje su poeli pre vie stotina godina, poev od tih dvadesetak carskih skopskih crkava i zadubine cara Duana manastira Svetih Arhanela u Prizrenu koje je poruio takoe iptar Sinan paa,

SVEKOSOVSKOMETOHIJSKE SEOBE

47

tako da ne bi ostalo ni traga od institucija nekakvog Pravoslavnog vaseqenskog carstva. Okupacijom Kosova i Metohije od stranih sila 1999 godine u ime najnovijeg svetskog poretka pod wihovim okriqem doputeno je bilo iptarskim teroristima ne samo da porue do temeqa nego i da rasele do danas ovaj iv manastir, tako da je od wega je ostala samo pusta gomila uta na Srbima nepristupanom tlu sem to mogu povremeno da ga kratko posete u oklopnom transporteru u pratwi oruanog okupatora, koji pardoksalno tite danas u celom svetu prokaene teroriste u svetski proklamovanom ratu protiv terorista, a ne wihove rtve. Kao potsetnik za pamewe jednog, kao i bilo kog prognanog naroda postavqa se zahtev za autentinu obnovu i privremeno preseqewe poruene crkve u, od terorista jo uvek relativno slobodnu i pristupanu srpsku dravnu teritoriju. Sa velikim optim i vanvremenskim vrhunskim dostignuima treba svakodnevo iveti, ne moe se o wima samo itati u kwigama i gledati slike, treba ivo prisustvovati i uestvovati u liturgiji. Pokazalo se da nije dovoqno da se neko svetsko dobro samo stavi pod zatitu UNESKO-a. Moramo i sami neto da preduzmemo, jer za nas to nije samo kulturno dobro, ve i deo svakodnevnog linog, porodinog, opte-narodnog i sve-dravnog ivota. Moemo da biramo; 1. Da pod pritiskom i beei od bede pobegnemo od svega, da zaboravimo da smo uopte bili Srbi, i da se u nekoj dalekoj zemqi, u izbeglitu pod tuim suncem nakalemimo na neku sasvim novu tuu kulturu na tuem tlu, sa sumwom da se kalem naeg bia nikad nee primiti, tj da emo tamo postati i ostati veni graani drugog reda. 2. Da presadimo prenosivu istu izvornu ideju iz samog semena i sutine naeg stvaralakog dela na slobodno tlo koje je jo ostalo u naoj svojini, koje e posejano na naem tlu moi da ponovo nikne i biti pristupano svakodnevnom ivom liturgijskom inu. Mi smo izabrali i odluili se za ovo drugo. Arhitektonsko-tehniko obrazloewe obnove Bogorodine crkve u Muutitu koja e sada biti izgraena dareqivosti ktitora Dr Milojka Manojlovia u wegovom rodnom selu Gorwi Dobri kod Loznice, u vrh vinograda, posveenu wegovoj krsnoj slavi, Svetom Caru Konstantinu i Svetoj Carici Jeleni. Prenos tradicije starog kraja na novi slobodni kraj je vekovna tradicija preivqavawa u nogim nrodima sveta pa i u srpskom narodu. Wu Jork (Novi Jork) bio je pre toga Novi Amsterdam) itd.

48

SVETI KNEZ LAZAR

Sama kosovska Graanica prenoena je ve tri puta. U Beograd, u SAD, i u Trebiwe, a postoji i dalmatinsko Kosovo. Gde god su se Srbi selili nosili su svoja pokretna, ali nepokretna znamewa. Srbi u Peroju u Istri kako tvrde uvali su zastavu sa kojom su bili na Kosovu poqu. Srbi u Slavjanoserbiji u Ukrajini preneli su sva imena svojih gradova iz kojih su potekli. Srbi u Ugarskoj pored Stonog Beograda, Srpskog Kovina, imena ulica u Sentandreji, gotovo svako mesto i svaka crkva nosila je ime ili neku posvetu iz starog kraja, ali pre svega i onaj prenosivi kamen temeqac sa upretenim znakom, peatom Duha Svetoga. Srbi u Autstraliji kao svoj centar podigli su Novi Kaleni, a u Americi Novu Graanicu. Jo u dubokoj preistoriji u kulturi Lepenskog vira na erdapu prenosio se kamen upretinik kamen pored ogwita u novo stanite to se kao obiaj kroz milenijume takoe odravalo i u mnogim narodima pa i u naem narodu takorei sve do danawih dana. Samo presaivawe iste ideje ima smisla. Tako se i crkva kao graevina moe da prenese samo kao ista izvorna i kompletno razvijena arhitektura. Presaditi zateeno postojee, vie puta prepravqano stawe, nema smisla na novom tlu. Te sitne male netipine moda i beznaajne dogodovtine, naalost ostae moda zauvek izbrisane, ali oni ne mogu da pomere ono to je Bog Logos, i tragove stopala ologoenog Boga koji kroz crkvu hoda. Bogorodiina crkva u Muutitu vie puta je bila obruavana i popravqana. Ovo se jasno vidi na severnom i junom nazabatnom nadzidku, gde su pravilni svodovivenci opeka iznenada prekinuti i u neredu mnogo nie zavreni nego to je to logino i proporcionalno, dok je glavni zabat na zapadnoj strani sauvan u izvornom obliku. Ovaj zabat potvruje zakon zlatnih proporcija koji su zbrkani na proeqima transcepta. Crkva je pre restauracije bila omalterisana, ali posle restauracije koju je radio regionalni Zavod za zatitu spomenika kulture, kada je obijen malter, i kada je zid isfugovan, jasno su vidqiva ova ruewa i naknadne prepravke. Naalost Arhiva Zavoda koja je u zbegu nije u ovom trenutku pristupana, pa smo se mi snali samo na osnovu javno objavjenih dokumenata. Ove fuge su bile otvorena itanka tragova istorijskih dogaaja koja su zadasila ovu Crkvicu. Najverovatnije je da je cela Crkvica u izvornom obliku bila pokrivena olovom. Olovo je bio uvek mamac pqakaima, koji su posle bezobzirne pqake ostavqali krov bez zatite koji se usled prokiwavawa i vlage delimino obruio. Tada bi se u periodima uslovne poluslobode, u nematini crkva prepokrivala jeftinijim materijalom za koji niko nema rauna da ga pokrade, u sluaju Muutita kamenim ploama. Za

SVEKOSOVSKOMETOHIJSKE SEOBE

49

vratom nadzidka gde se sueqava ravan krova, bez olova bilo je teko i nemogue izvesti sigurnu hidroizolaciju, pa je nadzidak zabata skraen u ravan krovnih povrina koji sada u neprekidnoj ravnoj povrini prekrivaju zabat, da bi se izbegao sudar odliva vode sa ravnog krova za nadzidkom. Po naem projektu predvieno je da ova obnovqena crkva bude opet pokrivena olovom kao to je i bila pokrivena i prvobitna crkva u Muutitu u svojim najslavnijim vremenima. Za odluku da se usvoji obnova to istijeg izvornog oblika pomogla je uporedna analiza savremenih crkava. Uporeen je niz vlastelinskih crkava onoga vremena, a zanemarene su danawe politike granicame, ve dogaaji posmatrali u potpuno celovitom prostoru svih svojevremenih uticaja. Tako je izvena analiza svih slinih svojevremenih Vlastelinskih crkava, bez obzira da li se nalaze u danawoj Makedoniji, Albaniji ili Jeladi, kao to su crkvice u Kuevitu, tipu, Qubotenu,Karanu, Crkvivici Svetog Spasa u Prizrenu, Lesnovu, Zaumu, Koni, Psai, ali pre svega Crkvici Svete Trojice u Beogradu, odnosnosno preimenovanom u Beratu u danawoj Albaniji. *(Beograd Berat se nalazi na 65 km jugozapano od Ohridskog jezera) Sem u narodnoj pesmi Biqana platno beqae, gde se pomiwu vinari belograani, ovaj predivan grad skoro je potpuno izezao iz nae nacionalne svesti. Po mom miqewu sve ove vlastelinske crkve imaju neto zajedniko, nemaju irok poravnat prostor za Vaskrwi ophod oko crkve, jer su one line porodine crkve, ne opte-narodne, manastirske, kao gradske ili carske crkve, odnosno saborni hramovi. Na ovim posmatranim crkvama pronaene su oigledne analogije osnova i prostorne kompozicije, zabatnog proeqa ukrtenih brodova, zidarskog sloga, i kupole. Oekuje se da e u toku 2002.-ge godine crkvica sad posveena Svetom caru Konstantinu i carici Jeleni biti izgraena.

Dr Predrag Risti iniwer arhitekture Autor projekta

50

SVETI KNEZ LAZAR

STARE SRPSKE BIOGRAFIJE


Govoriti uopteno o starim srpskim biografijama nije jednostavno. Svako delo i svaki pisac ima dovoqno svojih specifinosti da je teko ostvariti opti pristup i govoriti o zajednikim crtama svih wih. Razlog za to u najveoj meri lei u iwenici da raspolaemo samo fragmentima nekada bogatog stvaralatva. Ne retko prinueni smo da se zadovoqimo samo jednim prepisom iz dosta kasnijeg vremena. Primeuje se, na osnovu podataka o sauvanim rukopisima da XV vek predstavqa prelomno razdobqe za ivot nae biografske kwievnosti. Starijih rukopisa, odnosno onih iz XIV je malo. Neto vie prepisa potie iz XVI i XVII veka. Neposredan povod za nastanak ovog osvrta predstavqa iwenica da je veina srpskih itija sauvana u malom broju prepisa. Zatim tu je i fakat da je preteni broj rukopisa u kojima su stara srpska itija u specifinom rasejawu odnosno nalazi se u zbirkama van srpske zemqe. ivot svetog Simeona od wegovog sina Save sauvan je samo u jednom prepisu iz 1619. godine i nalazi se u afarikovoj zbirci u Pragu. Drugo itije Svetog Simeona od wegovog sredweg sina i naslednika na tronu, Stefana, takoe je sauvano samo u jednom prepisu iz 1320. godine u Parizu. Od pet prepisa Nemawinog itija poteklog iz pera svetogorskog monaha Domentijana samo jedno se nalazi u zemqi. itije Svetoga Save od pomenutog pisca Domentijana sauvano je u dva celovita i jednom jako oteenom rukopisu i nijedan od wih se ne nalazi u domaim zbirkama. Naini i putevi wihovog dospea u strane biblioteke uglavnom su nepoznati, mada ima sluajeva kada se to zna. Tako je poznato da je ruski istraiva A. Gilferding sa svoga puta po srpskim zemqama 1857. godine iz Pei odneo rukopis sa itijem Svetog Simeona i Svetog Save od Domentijana koji se danas nalazi u sastavu wegove zbirke u Petrogradu. Srpska kwiga nije blagovremeno dospevala u evropske kolekcije. Ona je pojedinano u vreme ropstva raznim putem stizala na svoje posledwe odredite. Strani putnici su uglavnom bili zainteresovani za rukopise sa srpskim biografijama kao izvornim ostvarewima nae stare kwievnosti dok

52

SVETI KNEZ LAZAR

oni koji su sadravali poznate bogoslubene i bogoslovske tekstove kao da im nisu privlaili pawu. Ne retko ta noewa bila su, ma kako neobino to izgledalo, spas za ugroenu srpsku kwigu. Ako se nekad, pre vie od sto godina, opravdano verovalo da su riznice Beograda weno najsigurnije utoite to se ve kroz nekoliko decenija pokazalo netanim sa izbijawem Prvog svetskog rata da bi se 1941. godine pokazalo kao fatalna zabluda. Scena koju daje pomenuti ruski istraiva A. Giqferding ima antologijski karakter i zasluuje da ue u svaku istoriju srpske kwige: Drugog dana rano ujutru krenusmo iz Dovoqe da bismo videli drugu zaputenu bogomoqu u Kolainu manastir sv. Arhanela Mihaila koji takoe lii na Tari. On je davno opusteo ali su me uveravali da se u wemu sauvalo. Ovoga puta me iskazi stanovnitva nisu prevarili i put je bio dobro nagraen. Naosmo prilino lepu crkvu razbijenih vrata, provaqenog krova na mnogo mesta, oteenog ikonostasa, ali u oltaru na sauvanoj svetoj trapezi leae nekoliko rukopisa, do je velika koliina bila rasuta oko prestola. Pohlepno pregledah nesretne kwige koje su zbog vlage predstavqawe masu vrsto slepqene hartije i na osnovu Jus Primi occupationis izabrah ono to mi izlgedae najdragocenije. Naalost, nisam mogao sve poneti, jer ne imadoh teretna kola, a s druge strane, da bih poneo ono to sam izabrao, morao bih angaovati sluge i ceo tovar privezati za sedla wihovih kowa. Morao sam zato ostaviti za hranu mievima i plesni ili za plen buduem putniku pun krug mineja i drugih bogoslubenih kwiga pisanih u 17. veku. Osniva drave i dinastije veliki upan Stefan Nemawa kasnije monah Simeon postaje Sveti Simeon Mirotoivi i zatitnik srpske drave. Samo je on u vremenu od pola veka dobio tri itija. Dva su sastavili wegovi sinovi Sava (oko 1208) i Stefan (oko 1215. godine). Trei potie od ve pomiwanog monaha Domentijana sa tano navedenim vremenom nastanka 1264. godine. Sauvani rukopisi sa delima Stefana Prvovenanog i Svetoga Save predstavqaju svojevrsni okvir u koji su smetena sva ostala sauvana srpska itija. Najstariji rukopis koji sadri neko srpsko itije jeste onaj iz 1320. godine. U wemu je Nemawino itije od Stefana Prvovenanog. Na drugom kraju ovog niza nalazi se najmlai rukopis iz 1619. godine u kome je sauvan jedini prepis Nemawinog itija od najmlaeg sina Save. Pisac prvog srpskog itija bio je studeniki arhimandrit Sava. Po maniru preuzetom iz Vizantije pri sastavqawu tipika za Nemawinu zadubinu manastir Studenicu on pie i itije ktitora. Reeno je da se taj dogaaj vezuje za 1208. god. Nepunu deceniju kasnije sredwi Nemawin sin Stefan sastavqa drugo itije svoga oca. Skoro polovina spisa govori o udima svetog Simeona koja on ini u ciqu zatite svoje zemqe tako da ona istovremeno pred-

STARE SRPSKE BIOGRAFIJE

53

stavqa i istoriju srpske drave u prve dve decenije XIII veka jer ona opstaje zahvaqujui pomoi svetog Simeona. Nekoliko decenija kasnije Nemawa dobija svoje tree itije od svetogorca Domentijana nastalo po ugledu na prethodna dva. U poreewu sa itijem od Stefana Domentijan svoje pripovedawe i nabrajawe uda svetog Simeona dovodi do vremena posle Savinog odlaska iz Srbije za Svetu goru, to jest do uda sa prestankom isticawa svetog mira iz motiju Simeona i ponovne pojave posredstvom misije svetogorskog monaha Ilariona. Ova epizoda o toewu mira iz motiju Simeona nalazi se i u Savinom itiju od domentijana. To je prelomni trenutka u ivotu Srbije. Posle toga ona dobija svoju arhiepiskopiju i kraqevstvo. Sastavqawu itija svetog Simeona od Domentijana (1264) prethodi pisawe itija prvog srpskog arhiepiskopa Save po nalogu srpskog kraqa Uroa I 1253. godine. Podaci o nastanku ovog spisa sauvani su u dva rukopisa i ne slau se meu sobom. I ovde kao da dolazi do izraza poznata srpska osobina svae u samoi. Dovoqna su samo dva teksta pa da se stvori decenijski spor meu istraivaima, zastupnicima jednog ili drugog datuma da li je Domentijanovo delo nastalo 1243. kako je to zapisano u bekom rukopisu ili 1253. kako stoji u petrogradskom. Nova istraivawa daju prednost ovoj zadqoj godini. Opte je miqewe da je itije Svetog Save od Domentijana kao kwievno delo znatno iznad drugog Domentijanovog spisa posveenog svetom Simeonu. Pa ipak Domentijan je vie zastupqen i prisutan preko ovog sastava iako mawe vrednosti. Dok je Savino itije sauvano u dva do tri prepisa biografija Svetog Simeona postoji u pet rukopisa. Zbornik taha monaha Marka iz sedamdesetih godina XIV veka donekle moe da odgovori zato je tako. On sadri itije svetog Simeona od Domentijana, itije Svetog Save od Teodosija, Pohvalu Svetog Save od Teodosija i prepis Hilandarskog tipika. Verovatno je zamiqen da bude kao neka itanka o osnivaima manastira Hilandara Simeonu i Savi. Kao to je mlai Domentijan potisnuo starije pisce Stefana i Savu (kada je re o Nemawinom itiju) tako je skoro isto toliko mlai Teodosije potisnuo svoga prethodnika Domentijana u sluaju Savinog itija. Ako bi se zbornik taha monah Marka mogao oceniti kao neka vrsta hilandarske itanke onda bi Canostavnik manastira Studenice koji obuhvata niz spisa od znaaja za ovu lavru imao istu ulogu kao i Markov zbornik za Hilandar. Za Domentijana vredi rei jo i to to postaje uoqivo kada se imaju na umu svi pisci srpskih itija. Skoro svi oni istovremeno sastavqaju i slube. Ne govori se o mogunosti da je i Domentijan sastavio neku slubu koja nije sauvana, iako s obzirom na wegovo obrazovawe i nain pisawa za wega to ne bi bilo nemogue.

54

SVETI KNEZ LAZAR

S toga bi se pre moglo pretpostaviti da neki wegov spis nije ili sauvan ili nije prepoznat u postojeim tekstovima. Ovako Domentijana sreemo kao pisca samo jednog dela, ako se uzme da je wegov drugi spis vie kompilativnog karaktera. Nije poznato ta je prethodilo nastanku prvog Domentijanovog spisa odnosno to ga je preporuilo kraqu Urou, da se ba wemu obrati i narui pisawe itija tako ugledne linosti kao to je wegov stric je Sava. Izgleda da e tek predstojea istraivawa pokazati koliko kraq Uro bio u pravu kada je Domentijanu poverio tako ozbiqan posao. Proteklih stotinu godina bio je prilino zanemarivan i potiskivan kada je re o verodostojnosti wegovih kazivawa. Videe se da on nije u sukobu sa izvesnim izvorima kojima je do sada davana apsolutna prednost. Tano je da wega karakter spisa prisiqava na kompromise vie iz straha da ne bude samo hroniar nego to bi hteo da neto izbegne. Treba podsetiti da on u svom spisu obrauje i tako sloene teme kao to je sticawe crkvene samostalnosti i kraqevske krune pitawa oko kojih se i danas istraivai spore. Nijedan drugi pisac nije se naao pred tako tekim zadatkom i verovatno ga ne bi ni reio uspelije od Domentijana. Potreban je poseban dar da se diplomatska povest pretvori u poeziju. Teko stawe isparanog i ugroenog pravoslavnog sveta u Savino vreme, potrebe srpske zemqe okruene sa svih strana agresivnim Latinima treba saeti u nekoliko reenica: Bolno mi je i alosno, care, to moja zemqa nema svoga arhiepiskopa. Uz to, i mnoge se zemqe nalaze oko otaxbine moje, u oblasti drave nae, ali do wih nije dostiglo boansko pravilo. (prevod A. Jevtia) Mlai biograf Svetoga Save svetogorski monah Teodosije ivi i radi najverovatnije nekoliko decenija posle Domentijana na razmeu XIII i XIV veka. itije pie po nalogu svetenog sabora bratstva manastira Hilandara dok wegov prethodnik pie po nalogu vladara: Zbog toga i ja, vaoj zapovesti otaaskoj povinujui se sada izlaem u povesti vama koji sluate itije hvaqenog sveblaenog Save. Ako nema podataka za pouzdano datovawe Teodosijevog ivota i rada moda se moe govoriti o nekim elementima svojevrsnog internog datovawa nastanka wegovih spisa. Na osnovu toga da li se u naslovu nekog spisa Teodosije pomiwe kao monah (kao to je sluaj sa itijem Svetog Save gde kae da je ono skazano jeromonahom Domentijanom i spisano monahom Teodosijem) ili svetenomonah moe se odrediti da li neko delo pripada prvom ili drugom periodu wegovog rada odnosno pre ili posle wegovog rukopoloewa neznano koje godine. Ako bi se sudilo na osnovu broja dela koja ie kao monah onda se osnovano moe pretpostaviti da svetenoinok postaje kao sredovean ovek. Osobiti iskaz iz naslova wegovog itija gde se govori kako je ono skazano Domentijanom i spisano Teodosijem i danas je za-

STARE SRPSKE BIOGRAFIJE

55

gonetka za prouavawe. Objavqivawe Teodosijevog itija pod Domentijanovim imenom 1860. godine kao da nije samo iwenica usled izostanka dela naslova koji je bio pred izdavaem. To je vie poruka da se odnosi ova dva pisca nikada nee razjasniti do kraja. Domentijanu ga pribliava i iwenica da i on sastavqa dva itija Svetog Save i Petra Korikog. Uz to on sastavqa i slube i niz pesnikih tvorevina. Wegove slube kao i u sluaju itija iz upotrebe potiskuju ranije nastala dela slinog karaktera. Sudei po broju sauvanih prepisa Savinog itija od Teodosija moe se tvrditi da je on najvie itani pisac naeg sredweg veka. Wegovi prepisi se nalaze i u zemqi i van we. Za razliku od Nemawe koji ima tri itija i Save sa dva itija sledi period kada e vie vladara i svi arhiepiskopi dobiti svoje due ili krae biografije u okviru zbornika ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih sastavqeni od arhiepiskopa Danila II i wegovih nastavqaa. Arhiepiskop Danilo svoje spise je zamislio kao produetak Savinih biografija. Tako dok Sava ima dva itija ostali arhiepiskopi dobijaju male povesti itija po izrazu iz uvoda zbornika. Za arhiepiskopa Danila Savina itija od Domentijana i Teodosija su pisane kwige wegovog bogougodnog ivota. Uklapawe Danilovog pripovedawa u kazivawa Savinih biografa nije uvek besprekorno. Dok oni govore kako se smena na prestolu vladara izmeu kraqa Radoslava i wegovog mlaeg brata Vladilsava odvija u vreme pre povlaewa Svetog Save sa poloaja arhiepiskopa. Danilo povlaewe prvog poglavara srpske crkve stavqa u vreme kraqa Radoslava to jest pre smene na tronu. Sa druge strane Danilu dugujemo vie vesti o Savinom stolovawu i boravku u ii jer o tome Domentijan i Teodosije ne govore skoro nita. U tome oni nisu izuzetak. I Danilo u svojim povestima o arhiepiskopima najmawe govori o wihovom radu dok su bili na tronu. Od toga jedino odstupa u sluaju arhiepiskopa Arsenija u ijem itiju znatnu pawu posveuje aktivnostima Svetog Save prvenstveno kao nastojaeva sedita Arhiepiskopije ie. I Grigorije Camblak pisac itija Svetog Stefana Deanskog veli za itije ovog vladara u zborniku ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih: Drugi druke priaju i svaki od ovih hoe da utvrdi svoje ... Danas se to moe primeniti i na mlaeg pisca Konstantina Filozofa koji eli da povee Nemawie sa Konstantinom Veliim. Za razliku od wega Camblak kae Nisu (Nemawii) uzmutivali crkvu jeretiki valima i jelinskim (paganskim) lakudijama i basnama kao sinovi i neaci (naslednici) Konstantina Velikog no su blagoastivo i bogomudreno i bogoqubivo upravqali vojskom i ostalim uruenim stadom. Iako je Danilovo delo zbornik vie itija a zatim to je zbornik u kome je zastupqeno vie pisaca ipak postoji kontinu-

56

SVETI KNEZ LAZAR

itet izlagawa i podseawe na ranija slina mesta u tekstu. Kod dela tako sloene strukture neizbeno je pitawe ta pripada glavnom piscu, odnosno arhiepiskopu Danilu a ta potie od wegovih bezimenih nastavqaa. Pouzdanih kriterijuma za jasno razgraniewe nema, tim vie to su vrene naknadne intervencije u Danilovom tekstu. Stoga je prirodna pojava da se istraivai spore meusobno pri pokuaju utvrivawa porekla pojedinih pa i veih delova zbornika. Pojava izolovanog prepisivawa pojedinih itija i wihovog samostalnog trajawa nezavisno od ostalih delova zbornika donekle objawava iwenicu da je sauvan samo jedan celovit prepis zbornika i nekoliko rukopisa mawe ili vie osobenog sadraja. Nema naina da se shvate principi rada wihovih prepisivaa. Posle arhiepiskopa Danila II (13241337) prolazi skoro pola veka kada e se pojaviti nova itija. Primetan je povratak na stawe pre Danila. Sada se opet stvaraju samostalna dela bez oseawa potrebe ili mogunosti da budu ukquena u neki zbornik. oko 1400. godine u pekim predelima stvaraju dva pisca. To je poznati Grigorije Camblak koji u Srbiji boravi izmeu 1402. i 1409. godine kao iguman manastira Deana i peki episkop Marko. Iako ive i rade na malom prostoru oni kao da ne znaju jedan za drugog. Grigorije Camblak kao iguman manastira Deana sastavqa slubu osnivau manastira svetom Stefanu Deanskom. Uz to on pie i novo itije ovom svetitequ. Tako posle Svetog Save Deanski je prva osoba koja ima dva itija. Jedno u zborniku ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih i drugo od igumana svoga rukotvorenog manastira Grigorija Camblaka. Po broju saiwenih prepisa ovo itije se nalazi na drugom mestu posle Savinog itija od Teodosija. Ta popularnost sigurno dolazi vie zbog potovawa svetog kraqa nego zbog kwievnih vrednosti spisa koje se ne mogu dovoditi u pitawe. Ovi rukopisi mogu se skoro ravnomerno podeliti u dve grupe. Jedna se nalazi u srpskim zbirkama a druga je tokom vremena dospela u Rusiju. Meu svim piscima srpskih itija peki episkop Marko je najmawe izuavan i najree se pomiwe. Pored ostalog napisao je itije patrijarha Jefrema (+ 1400. g.). Jefrem je jedini poglavar srpske crkve koji se dva puta nalazio na wenom elu. Oba puta na presto je dolazio protiv svoje voqe i odstupao, nakon sreivawa crkvenih prilika po svojoj voqi i sporazumu sa vladarom. Uz to nadiveo je oba svoja naslednika (patrijarha Spiridona i patrijarha Danila III). Pored toga Jefrem je jedini poglavar srpske crkve ijem izboru je posveen poseban spis. On predstavqa posledwi dodatak tipa beleke kako autori rado ga nazivaju. Posebno itije e dobiti posle smrti i proglaewa za svetoga pod, za srpske prilike, neuobiajenim okolnostima. O tome e se postarati we-

STARE SRPSKE BIOGRAFIJE

57

gov uenik episkop Marko. Okolnosti dvostrukog stolovawa i odstupawa patrijarha Jefreme zasluuju posebnu pawu. Jer se u interpretaciji izvora o tome nastupa sa dosta samovoqe i zlovoqe. Nasuprot jasnom svedoewu itija da se Jefrem povlai po svojoj voqi govori se o tobowem sukobu sa knezom Lazarem a kasnije i sa wegovim naslednicima. Ovakvo razmiqawe se uklapa u poznatu atmosferu hiperkritinosti u odnosu na linost kneza Lazara u ciqu da se umawi wegov ugled. Sa Konstantinom Filozofom zavrava se pisawe srpskih biografija u samostalnoj dravi. itije svog dobrotvora i zatitnika despota Stefana sastavqa po nalogu patrijarha Nikona to je istaknuto ve u opirnom naslovu ovog itija. Oko dva veka ranije svetogorski monah Domentijan sastavqa itije Svetog Save po naruxbini kraqa Uroa. Sada kao da se deava suprotno. Poglavar crkve patrijarh Nikon stavqa u zadatak poznatom piscu da sastavi biografiju preminulog vladara. Spis nastaje sa izvesnim tendencijama da bude itije budueg svetiteqa ali nainom pisawa je blii svetovnoj biografiji nego itiju. Nedefinisan stav prema kanonizaciji despota Stefana dospeo je u dvadeseti vek. Izgleda da je gramatiar i prevodilac Konstantin biograf postao vie protiv svoje voqe, po nalogu spoqa nego po unutrawem opredeqewu. Prepisi wegovog najpoznatijeg dela itija despota Stefana uglavnom se nalaze u Rusiji bilo da su tamo odneti iz srpskih zemaqa ili su tamo i nastali. Zna se da oba Domentijanova spisa zavravaju se opirnim zapisima koji govore o vremenu i istorijskom kontekstu pisawa dela. Toga nema ni kod jednog od ostalih srpskih biografa. Ovi Domentijanovi zapisi mnogo lie na zapise prevodilaca i prepisivaa koji rade po nalogu despota Stefana u vremenu posle angorske bitke (1402. g.) pa do smrti despota (1427. g.). Od ovih zapisa najobimniji je onaj od Inoka iz Daqe o kome se zaslueno ee govori jer moe da se uvrsti u samostalna kwievna dela. Meu srpskim piscima sreemo dva vladara Stefana Prvovenanog i despota Stefana, sinove znamenitih i po svojim dravnikim karakteristikama slinih qudi, osnivaa i obnoviteqa srpske drave Stefana Nemawe i kneza Lazara. Prvovenani pie itije svoga oca ali nee imati svoje dok despot ne pie itija ali e starawem patrijarha dobiti svoje itije. Biografi su i dva arhiepiskopa Sava I i Danilo II. O svima wima vie znamo zato to su bili na znaajnim mestima u ulozi predvodnika crkve i drave. Da smo prinueni da vesti o wima crpemo samo na osnovu wihovih kwievnih dela i tragova koje o sebi i wima ostavqaju, onda bismo o wima isto tako malo znali kao i o Domentijanu i Teodosiju. Pisci srpskih biografija su ujedno i qudi velikog ugleda u tadawoj srpskoj dravi. To se odnosi u prvom redu na Nemawine

58

SVETI KNEZ LAZAR

sinove Stefana i Savu od kojih je prvi na elu drave a drugi je osniva i poglavar srpske arhiepiskopije. Za wima ne zaostaje mnogo ni arhiepiskop Danilo II. Prve etiri decenije XIV veka protiu u znaku wegove aktivnosti. On je uvek u blizini znaajnih linosti i zbivawa. Podjednako je izuzetan i uspean i kao branilac Hilandara i poglavar crkve. Saradnik trojice vladara u wihovom upravqawu dravom i pri gradwi zadubina. U istoj meri znaajan i kao pisac i graditeq. Svojim kwievnim delom obuhvata itav vek a sticajem okolnosti wegovo kazivawe esto je jedini izvor o pojedinim dogaajima. Grigorije Camblak se nalazi na elu manastira koji je u wegovo vreme imao osobit ugled. On je jedini koji e daqu karijeru nastaviti van srpske drave. Veliki ugled u dravi despota Stefana uiva Konstantin Filozof, budui biograf despota opredeqen za poslove druge vrste. Biograf postaje po nalogu samog patrijarha. Od pisaca srpskih itija Savini biografi Domentijan i Teodosije kao da su postigli najmawe. Domentijan je duhovnik manastira Hilandara dok o Teodosiju ne znamo ni toliko. Nema podataka da su nekad bili na mestu hilandarskog igumana ili na elu neke episkopije. Uz to ne zna se ni da li su im poveravane diplomatske misije kao na primer Konstantinu Filozofu. Pored toga od strane srpske nauke prvo se prilo izuavawu Konstantina Filozofa na najozbiqniji nain. Ve krajem XIX veka on je predmet jedne doktorske teze dok e Domentijan i Teodosije to postati tek sto godina kasnije. Teodosije postepeno potiskuje Domentijanovo itije svetog Save iako u sebi sadri mawe istine od svog prethodnika. Odstupawa od iweninog stawa idu dotle da protvrei samom sebi to se u prvom redu odnosi na wegovo pisawe o Carigradu. Iako sam kae da se nekadawa prestonica Vizantije nalazi u rukama Latina to mu ne smeta da na drugom mestu govori kako vizantijski car i patrijarh u vreme posveewa Save za arhiepiskopa borave u Carigradu. Posledwi nastavqa arhiepiskopa Danila svojim kazivawem o navodnom odluewu srpske patrijarije od strane carigradskog patrijarha stvara zabunu u naoj nauci koja traje do danas. U meuvremenu tobowe odluewe narasta u priu o prokletstvu (anatemi). Stvaralac fiktivne genealoke veze Nemawia sa linostima iz vremena Konstantina Velikog biograf despota Stefana Konstantin Filozof u svoj spis na samom poetku unosi balast koji baca senku nepoverewa na sve ostalo o emu se u delu govori. U naoj staroj kwievnosti itija su jedina izvorna dela. Wih su samo mogli da stvore srpski pisci. Ostali deo literarnog stvarawa uglavnom ine prevodi. Vanitijnu kwievnost uglavnom ine slube domaih svetiteqa i dela retorske kwievnosti pohvale, slova... Srpske biografije predstavqaju tvorevine posebne vrste i ne mogu potpuno da se uklope u eme nastale izua-

STARE SRPSKE BIOGRAFIJE

59

vawem bogate kwievnosti Vizantije niti ostalih pravoslavnih naroda. Wihovo istraivawe traje posledwih sto pedeset godina. Znawa se stiu sporo a zakquci donose teko kroz une polemike istraivaa koje esto nisu liene iskquivosti. Duh tolerancije i saradwa je skoro izuzetak. U izuavawu starih srpskih dela primetna je tewa za svojevrsnom redukcijom u stvarawu broja kwievnih dela. Tako u vremenu od pola veka veliki upan Nemawa sveti Simeon Mirotoivi dobija tri itija dva od sinova Stefana i Save i tree od svetogorca Domentijana. U poreewu sa ocem sveti Sava je ve donekle zanemaren jer dobija samo dva itija od Domentijana i Teodosija. Ostali Nemawii dobijaju due ili krae biografije nastale iz pera arhiepiskopa Danila II ili wegovih uenika sauvane u zajednikom zborniku ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih. Nastanak itija svetog Stefana Deanskog od deanskog igumana Grigorija Camblaka predstavqa izuzetak u poreewu sa ostalim Nemawiima iz Danilovog zbornika. Da se oni pojavi ima vie razloga meu kojima je glavni onaj da uenik i neposredni nastavqa arhiepiskopa Danila nije bio u prilici da o Deanskom progovori kao o svetitequ to se kod ranijih moglo nesmetano uiniti. Kraj XIV veka obeleava pojava minijaturnih portreta srpskih vladara pod naslovom itija i iteqstva kraqeva i careva srpskih grupa tekstova od ranijih autora smatrana kao stariji letopisi. Poznato je da kosovski muenik sveti knez Lazar i pored vie spisa wemu posveenih nema pravo itije to je bilo poznato i neobino i patrijarhu Pajsiju pre vie od trista pedeset godina. I ovo da zna o knezu Lazaru. Odakle bee i kako u itiju wegovom koje je u Ravanici ne naoh. Neobina je i pojava itija patrijarha Jefrema u vreme kada pisawe ovakvih ve skoro da prestaje i kad nekima od prethodnika ovog jerarha nije pisano itije. Nastanak itija despota Stefana od Konstantina Filozofa sredinom prve polovine XV veka je pitawe za sebe. Kao to je reeno nekada kraq Uro od jeromonaha Domentijana trai da napie itije prvog srpskog arhiepiskopa, Svetog Save. Sada patrijarh Nikon od laika Konstantina trai sastavqawe biografije umrlog vladara despota Stefana. I posle svega ostaje sporno da li je napisano delo itije svetiteqa ili samo biografija vladara. Zakquivawe moe da ide bar u dva pravca to jest i za i protiv. Ipak pre bi se reklo da je ciq bio sastavqawe itija usmerenog na stvarawe i odravawe kulta despota Stefana. Na to upuuje iwenica da je naruilac itija patrijarh Nikon. Pisac svedoi da mu se javqa i sam despot to je bilo odluujue da pristupi poslu. Tome treba dodati opirni naslov koji se sree jo kod nekih itija i pomen udesnih pojava u vreme despotove smrti. I sam piac kao da je predviao dileme koje e nastati oko wegovog dela:

60

SVETI KNEZ LAZAR

Ovo dakle napisasmo (ne) kao wegovo itije no kao letopisac sa svim ostalim (stvarima). Opte prilike nisu bile povoqne. U podnebqu stradawa, straha i opte neizvesnosti kao i nezaustavqivog procesa opadawa drave nije bilo uslova za odravawe kulta ovakvog tipa. Primer za to je i sudbina Stefanovog sestria despota ura koji kao i da ne pomiqa na gradwu svoje zadubine. Ne zna se ak ni gde ni kako je sahrawen. ivot u novim (ne)prilikama namee i posebno ponaawe ega nije poteen ni srpski vladar. itije despota Stefana od Konstantina Filozofa je posledwe poznato biografsko delo nastalo u samostalnoj srpskoj dravi. Tradicija pisawa biografija ustaqena poetkom XIII veka u vreme smrti osnivaa srpske drave posle dvovekovnog trajawa dola je svome kraju onda kad se ve moglo videti da i kraj svoje drave nije daleko. Gledano iz perspektive danaweg iskustva odluka kraqa Uroa da kod Domentijana narui itije svoga strica Svetog Save po znaaju svakako je ravna momentu kad je pristupio gradwi svoje zadubine manastira Sopoana. Ova dva ostvarewa iako nemaju neposredne povezanosti svedoe svako za sebe o tom vremenu. Slino se moe rei i za patrijarha Nikona. I on kroz starawe da se napie itije despota Stefana stvara delo ravno zadubini. O Nikonu ne znamo mnogo. Okvirni su i datumi wegovog stolovawa na tronu svetog Save. Da nije pomenut u naslovu spisa od Andonija Rafaila Epaktita i kod Konstantina Filozofa naa znawa o wemu bila bi jo mawa. Ve isticawe wegovog imena u naslovu ova dva dela dovoqno govori o starawu ovog jerarha za kwigu. Nastupilo je vreme kada se jedino u toj oblasti moglo stvarati i patrijarh duboko svestan optih prilika ini to se moe. Pisac najranijeg itija Sveti Sava ujedno je bio i predmet kwievne obrade od dvojice svojih biografa Domentijana i Teodosija. To vai i za arhiepiskopa Danila koji od svog uenika dobija najopirnije itije u zborniku kraqeva i arhiepiskopa. Obiman zapis koji bi se po nekim ocenama mogao smatrati i kao posebno delo sastavqen od Teodora Gramatika (1263) predstavqa izvesnu kwievnu obradu jednog segmenta iz ivota starijeg Savinog biografa Domentijana. Predstavqen je kao kwigoqubac i mecena kwige i ujedno kao autonomna buntovna linost osobina svojstvena velikim umetnicima svih vremena. Stefan Prvovenani u toku postojawa samostalne srpske drave bie kwievno obraen samo uz svog brata Savu, odnosno u wegovim itijima koja piu Domentijan i Teodosije. Samostalni ivotopis dobie tek etiri veka kasnije od patrijarha Pajsija. Naslovi pojedinih itija ponekad su vrlo opirni i sadre itav program onoga o emu e u predstojeem delu biti rei. Posebno su zahvalni za poreewe oni koji potiu od Nemawinih sinova Save i Stefana jer se odnose na istu linost svetog Simeona i nastaju skoro u isto vreme. Tako Sava u svom delu istie kti-

STARE SRPSKE BIOGRAFIJE

61

torsku delatnost svog oca to ne udi jer je itije sastavni deo tipika O nasleu svetog manastira ovog prepodobnim ocem naim i ktitorom gospodinom Simeonom i o itiju wegovom kakvo bi pred Bogom i pred qudima Nemawin sin i naslednik na kormilu drave u ocu radije gleda vladara ivot i dela svetog i blaenog i prepodobnog oca naeg Simeona koji je ranije bio nastavnik i uiteq, gospodin i samodrac otaastva svoga sve srpske zemqe i pomorske. Savino itije od Teodosija ima naslov koji spada u najopirnije. Da je nekim sluajem spis i izgubqen prema ovom naslovu mogla bi se naslutiti wegova sadrina: itije i podvizi u pustiwi sa ocem i zasebno putovawe a delimino i pripovedawe o udesima svetoga oca naega Save prvoga arhiepiskopa i uiteqa srpskoga, to je ispriao prepodobni Domentijan jeromonah manastira zvanoga Hilandar a napisao Teodosije monah istoga manastira. Teodosije dovoqno otkriva svoje poimawe Savinog ivota i periodizaciju wegove aktivnosti koja se prilino razlikuje od nae. Istaknuta su tri momenta bitna za naeg pisca ivot u pustiwi sa ocem, putovawa, uda. Danas se pawa kada je re o prvom periodu usmerava uglavnom na gradwu manastira Hilandara. Prosvetiteqski rad Svetog Save kao studenikog arhimandrita, nastojawa oko dobijawa i organizovawa srpske arhiepiskopije, krunisawe i monaewe brata Stefana za Teodosija spada u oblast Savinih putovawa to i jeste povezano sa neprekidnim kretawem. U treoj odrednici Teodosijeve periodizacije oznaenoj kao delimino pripovedawe o udesima svetoga oca naeg Save on ne ide daqe od Domentijana i ne koristi vremenski razmak od nekoliko decenija da obogati svoju povest Savinim posmrtnim udima. Tu on daleko zaostaje za Stefanom Prvovenanim koji kroz pripovedawe o udima svog oca svetog Simeona iznosi istoriju srpske drave koja u burnom vremenu posle pada Carigrada u ruke krstaa opstaje jedino zahvaqujui zatiti svoga osnivaa a sada mirotoivog svetiteqa. Poznat je izolacionizam srpskih pisaca. U wihovim delima retko se moe nai pomen o postojawu nekog drugog spisa, jo mawe pisca. Teodosije je tu potpuni izuzetak. Ve u naslovu pomenut je wegov prethodnik Domentijan. Wihov stvarni odnos i pravi razlog pomena Domentijana jo nije odgonetnut. I ovom prilikom treba podsetiti na peripetije oko prvog izdawa Teodosijevog itija. Godine 1860. ono se pojavilo pod Domentijanovim imenom, jer je tako stajalo u rukopisu koji je koristio izdava ura Danii. Iznenauje osobenost ovog naslova i po tome to se u wemu pojavquje ili i Domentijan i Teodosije ili samo Domentijan. Period oko 1860. godine predstavqa punou vremena za pojavu Savinih itija. Danii je 1858. godine dobio Teodosijevo itije i dve godine kasnije izdao ga pod Domentijanovim imenom. Iste, 1858. godine i

62

SVETI KNEZ LAZAR

rukopis sa Savinim itijem od Domentijana dospeva u Beku biblioteku. Samo nakon pet godina uspeo je da izda i Domentijanovo itije i pronae list koji je nedostajao u rukopisu Teodosijevog dela. Naalost te godine su i posledwi veliki datum u radu na biografijama Svetog Save. Koliko su to veliki trenuci govori i iwenica da se ve pedeset godina pria i nagovetava kako je kritiko izdavawe Teodosijevih dela na pomolu. Inae poetak druge polovine XIX veka predstavqa zlatno vreme u ivotu starih srpskih biografija jer se sa wihovim izdavawe i u Srbiji i Rusiji poiwe skoro istovremeno. Ta vremenska podudarnost iznenauje. U sluaju Srbije razumqivo je to tek tada poiwe interes za nau staru kwievnost. Nije jasno zato se od strane Rusa dotle ekalo. U toku izuavawa srpskih pisaca javqaju se kod pojedinih autora ocene o wihovoj vrednosti. To su procene linog karaktera i obino nisu u skladu sa interesovawem italake publike. Tako je Domentijan i pored nesumwive umetnike vrednosti prosto zaboravqen. Wegovo mesto uzima Teodosije. Odnos sauvanih rukopisa koji se kree u razmeri 1:10 dovoqno govori. Za afarika stariji Savin biograf je vrli Domentijan. Od svih srpskih biografa jedino se o Konstantinu Filozofu govori da je teko razumqiv: Konstantin ima jednu manu kao kwievnik, a ta je naalost vrlo krupna. On pie uasno. Nerazumqiv je katkad do krajnosti a i inae teak. Verovatno je L. Mirkovi najboqi poznavalac starih srpskih biografija jer ih je sve lino preveo. Taj posao ga je svakako vezivao za tekst starih pisaca mnogo vie nego da ih je itao kao obian istorik. To mu je dalo priliku da oseti vrednost svakog pisca pojedinano kao i wihovo mesto u skali opteg stvarawa: Prevodio sam sve stare biografije. I najposle sam prevodio Stevana Prvovenanoga. Za vreme prevoewa spisa Svetog Save osetio sam jednostavnost pisawa i iskrenu pobonost Save monaha; u Domentijanu sam osetio velikog srpskog bogoslova i mistika sredweg veka, kao i kwievnika irega zamaha; u Teodosiju sam osetio stilistu i kwievnika od ukusa; u Danilu i nastavqaima sam pored lepih osobina ovih pisaca i wihovih vanih istorijskih podataka osetio izvesnu ablonu ugledawe i nametenost; u Camblaku takoe; u Konstantinu Filozofu pisca tamnoga stila sa sistematskim izlagawem gradiva iji je spis veoma tvrd orah za razumevawe, u Pajsija je oevidna legendarnost, patos i nasleena fraza. A kada sam prevodio Stevana Prvovenanoga osetio sam visoku sveanost stila, punu i jezgrovitu sadrinu, emu u izrazu pored svega pobonog i poetikog zanosa. I prevodei Stevana zastajao sam i govorio: Kraq je nadmaio monahe i kwievnike. Osobenost itija predstavqaju i pojave skraenih verzija prerada. Najpoznatiji primer vezuje se za sredinu XV veka. U Gorikom zborniku gde se izmeu ostalog nalazi i prepiska Jelene Bal-

STARE SRPSKE BIOGRAFIJE

63

i, erke kneza Lazara i Nikona Jerusalimca iz 1441/1442. godine. U okviru tree Nikonove poslanice nalazi se i istorija prvih Nemawia Simeona i Save. O Simeonu tu se uglavnom pie po itiju od Stefana Prvovenanog. Iako sadri saet tekst Nemawinog itija ovaj izvor je dragocen jer mestimino prenosi boqe ouvani tekst nego itav vek stariji jedini sauvani prepis celovitog itija. Po broju sauvanih itije svetog Stefana Deanskog od Grigorija Camblaka dolazi odmah iza Teodosija. Postoji i jedna slinost izmeu wih dvojice obojica piu itije svetiteqa nekoliko decenija posle wihove smrti. Teodosije nije iskoristio to vreme da svoje itije obogati novim udima kao to to ini Camblak. To znai da su Srbi u vreme ropstva najvie se interesovali, naruivali, prepisivali i itali itije Svetog Save i svetog Stefana Deanskog. itija svetiteqa su omiqenija od biografija vladara. Treba istai i slinost izmeu Svetog Save kao biografa i Grigorija Camblaka. Obojica piu kao stareine manastira Sava kao arhimandrit Studenice, Camblak kao iguman Deana itije i slubu osnivaima ovih obiteqi koji su sveti i ije moti se tu nalaze. Jedino je itije Svetog Stefana Deanskog odnosno wegov najstariji rukopis sauvano tamo gde je pisano da slui emu je nameweno. Sva ostala su osuena na lutawe po tuem svetu. O starim srpskim biografijama kao celini govorimo mi danas. Ona nastaju svaka za sebe i posebnim povodom. Putevi wihovog daqeg umnoavawa mogu samo da se donekle naslute. Sudei po broju saiwenih rukopisa uz sva neophodna ograniewa nije postojao interes za sistematsko prepisivawe i itawe. Nije poznato da su postojali zbornici sa veim brojem itija iako bi svi oni za kojje znamo mogli biti obuhvaeni koricama nekog veeg kodeksa. Reeno je da su itija Svetog Save i Stefana Deanskog najvie prepisivana. I pored nesagledivih razarawa i unitavawa srpske kwige, koje traje bukvalno do naih dana, moe se govoriti o nekim proporcijama i ravnotei sauvanog rukopisnog fonda. Dela sa srpskim biografijama tu su skoro na posledwem mestu. Bogoslubene i bogoslovske kwige su znatno vie zastupqene a wihov meusobni odnos izlazi iz okvira ovog rada. Govori se o opsednutosti Srba svojom prolou. Ako se pri tom pomisli kakvo je stawe sa wihovim starim biografijama i savremenim izdawima ni izgleda tako. to se tie naeg pisanog naslea iz sredweg veka moe da se naini izvesna gruba podela. Poveqe su sauvane uglavnom preko svetogorskog manastira Hilandara. Bogoslubene kwige su skoro ravnomerno rasporeene na one u ovoj atoskoj obiteqi i po domaim zbirkama. Dela biografske kwievnosti nisu, kao to je isticano tokom celog rada uglavnom svoje konano odredite naa po stranim zbirkama.
ivorad Jankovi

64

SVETI KNEZ LAZAR

BESEDE

Sv. Jovan Zlatoust

BESEDE NA POSLANICU SV. APOSTOLA PAVLA RIMQANIMA


Zato ih predade Bog u sramne strasti. Jer i ene wihove pretvorie prirodno upotrebqavawe u protivprirodno. A isto tako i mukarci ostavivi prirodno upotrebqavawe ena, raspalie se eqom svojom jedan na drugoga, mukarci sa mukarcima inei sram, primajui na sebi odgovarajuu platu za svoju zabludu (1. 26, 27). Prema tome, sve strasti su sramne, no naroito je sramna bezumna qubav (mukarca,prim.prev) prema mukarcima, zato to u tim gresima dua strada i poniava se vie nego telo u bolestima. Pogledaj kako Apostol i ovde liava neznaboce oprotaja, rekavi o enama slino onome to je rekao o uewu: pretvorie prirodno upotrebqavawe. Niko ne moe rei, govori Apostol, da su one do ovoga dole budui liene uobiajenog naina sjediwewa, i jo da su se predale ovom tako neobinom besnilu zato to nisu mogle da zadovoqe svoju pohotu. Jer je mogue pretvoriti samo ono to imaju, kao to je Apostol i rekao u slovu o uewu: zamijenie istinu Boiju laju. Takoe isto, ali unekoliko drugaije, Apostol je rekao i o mukarcima: ostavivi prirodno upotrebqavawe ena. I enama i mukarcima on podjednako oduzima mogunost opravdawa, okrivqujui ih ne jedino zato to su oni imali nasladu i, ostavivi to to su imali okrenue se drugome, nego i zbog toga to prezrevi prirodni nain pribegli su protivprirodnom. Ali ono to je protivprirodno, vema je neumesno i neprijatnije, tako da se ne moe nazvati zadovoqstvom. Znaj da je istinsko zadovoqsto saobrazno sa prirodom, a kada Bog ostavi (neto ili nekoga, prim.prev), onda sve dolazi u nered. Usled ovoga, kod neznaboaca nije samo uewe bilo satansko, nego je i wihov ivot bio avolski. kada je Apostol govorio o uewu, onda je on

66

SVETI KNEZ LAZAR

ukazao na svet i oveji razum, rekavi da su qudi silom razumevawa, danog im od Boga, i posredstvom svega vidqivoga, mogli podii se do Tvorca. No, nisu ovo poeleli, i ostali su bez opravdawa. A ovde, umesto sveta, on ukazuje na zadovoqstvo, saobrazno sa prirodom, kojim su oni sa veom slobodom i sa veom prijatnou mogli da se naslauju, oslobodivi se stida. Ali, neznaboci ne poelevi ovo i povredivi samu prirodu, obreli su se izvan svake mogunosti za opravdawe. Sramnije od svega je to, to su i ene stremile takvim odnosima, od kojih bi trebalo da se stide vie nego mukarci. I ovde je dostojna divqewa Pavlova blagorazumnost, zapravo to, kako je on, napadajui na dva oprena dela sa svom tanou dostigao svoj ciq. Znaj da je on hteo i da se izrazi pristojno i da trone sluateqa, ali jedno i drugo nije bilo mogue; jedno se drugome prepreivalo. Izrazivi se pristojno, nemogue je tronuti sluateqa; a da bi isti bio snanije poraen, bilo je potrebno jasnije predstaviti delo u svoj wegovoj nagoti. No, razumna i sveta dua Pavlova s tanou je savladala i jedno i drugo. Osnaila je optubu imenom prirode i posluila se ovom reju kao nekakvim pokrovom za pristojnost govora. Prema tome, pomenuvi najpre ene, Apostol zatim govori o mukarcima: a isto tako i mukarci ostavivi prirodno upotrebqavawe ena. Dokaz krajwe iskvarenosti je razvraenost oba pola, kada mukarac, koji je postavqen za uiteqa eni, i ena, kojoj je zapoveeno da bude pomonica muu, jedno prema drugome postupaju kao neprijateqi. Primeti jo, kakve snane izraze upotrebqava Apostol. Nije rekao da su oni gajili uzajamnu qubav i udwu, nego raspalie se eqom svojom jedan na drugoga. Primeuje li da je sve proizilo od preobiqa udwe, koja je pokazala da nema snage da ostane u svojim sopstvenim granicama? Sve one koji prestupaju Bogom ustanovqene zakone, udwa podstie na ono to je neobino i protivzakonito. Kao to mnogi, izgubivi potrebu za uobiajenom hranom, neretko jedu zemqu i kamenie, a drugi, mueni silnom eu esto piju prqavu vodu, tako su i neznaboci uzavreli ovom protivzakonitom qubavqu. Ako pak ti upita: otkuda tolika napregnutost strasti? Odgovaram: otuda to ih je Bog ostavio. A od ega je proizala ova bogoostavqenost? Od bezakowa onih koji ostavie Boga. Mukarci sa mukarcima inei sram. (St. 27). 2. Ti pak, (govori Apostol), uvi o tome da se oni raspalie, ne pomiqaj da je u wih bila samo jedna bolest udwe. Sve prevashodno zavisi od nemarnosti, koja je i raspaqivala strasti. Stoga on nije rekao sablaznivi se, ili pavi1 (Gal. 6.1), kako se
1 Smatramo da Sveti Jovan Zlatoust ovde tumai apostolovu izreku ovako: Oni su tako olako inili ovaj greh. Jer se ak nisu ni sablaznili ili pali u iskuewe pre nego uinie greh.

BESEDE NA POSLANICU SV. APOSTOLA PAVLA RIMQANIMA

67

uostalom izrazio na drugom mestu. A kako se izrazio ovde? inei. Oni nisu greh smatrali zanimawem prostim, nego takvim, da su ga s revnou svravali. Apostol takoe nije rekao udwa, nego prvenstveno sram, zato to su oni posramili prirodu i naruili zakone. Pogledaj, kakva je velika smetenost proizala od ove i druge strane2. Ne samo da se glava izmestila dole, nego su i noge gore. Qudi su postali neprijateqi sami sebi i jedni drugima, jer su pronali nekakvu estoku borbu, koja bezakowem prevazilazi svaku meusobnu razmiricu; borbu mnogorazlinu i raznovidnu. Svi ovi sujetni i prestupnici razdelili su je na etiri vida, tako da ova borba izmeu wih nije bila dvojna ili trojna nego u etiri vida. Rasudi sam. U dvojnom sukobu podrazumevam uesnike enu i mua, jer je trebalo sastaviti jedno, kao to je reeno: bie dvoje jedno telo (Bit. 2.24). A ovo je pobuivano eqom za optewem, koje je i sjediwavalo oba pola jedan sa drugim. avo pak, istrebivi ovu uzajamnu sklonost i davi joj drugi smer, na ovaj nain razdelio je polove meu sobom i protivno zakonu Boijem, iz jedne celine nainio je dva dela. Znaj da je Bog rekao: i bie dvoje jedno telo; no avo je jedno telo razdvojio na dva. Ovo je prva borba. Meutim opet, svaki od ova dva dela zaratili su kako sami sa sobom, tako i jedan protiv drugoga. Zato to su ene poele da nanose sramoewe ne samo mukrcima nego i enama. A mukarci su ustajali jedan na drugoga i protiv enskoga pola, kao to se uobiajeno i dogaa u bilo kakvoj nonoj bitki. Vidi li drugu i treu borbu, etvrtu i petu? Ali postoji jo jedna: osim ovde reenoga, oni su ustali i na samu prirodu. Poto je avo video da sama udwa vie od svega sjediwuje polove, zato se i postarao da razori ovaj savez kako bi unitio qudski rod ne samo protivzakonitim rasipawem semena, nego i uzajamnom borbom i pobunama: primajui na sebi odgovarajuu platu za svoju zabludu (St. 27). Pogledaj kako Apostol opet prelazi na istonik zala naastivo uewe, i govori da je sram bio plata za ovo bezakowe. Apostol govorei o paklu i kaznama, da ne bi qudima neastivim koji izabrae ovakav ivot, pokazao se da ne zasluuje poverewe pa ak i smean, objawava da samo ovo zadovoqstvo sadri kaznu. Nemoj se uditi zbog toga to oni ovo ne oseaju, nego jo i isprobavaju nasladu. Znaj da i bezumni i obuzeti boleu ludila mnogo mue sami sebe i, bivajui u alosnom stawu, podjednako se i smeju i raduju svojim delima, koja kod drugih qudi izazivaju pla nad ovim bolesnicima. Ali mi ne govorimo da su oni zbog toga osloboeni od kazne. Naprotiv, ba zbog ovoga oni se nalaze u uasnom muewu, a to je, da nisu svesni svoga poloaja. Ne treba bolesni da sude o stawu dela, nego zdravi. Zna se da je u prolosti takvo delo smatrano ak za zakonito. Jedan
2

Tj. od ova dva protivprirodna odnosa qudi.

68

SVETI KNEZ LAZAR

naznaboaki zakonodavac zabranio je robovima da se mau uqem po suvom telu i da imaju mladie radi greewa, davi takvu ast, a boqe rei sramotu, samo slobodnima. Uopte, neznaboci ovo delo ne smatrahu za bestidno. Nego za poasno i veoma uzvieno; i to u takvoj meri da robovima (lienim slobode, prim. prev.) davahu slobodu samo za wega. Tako je mislio mudri narod atinski i veliki Atiwanin Solon. Mogue je pronai i mnogo drugih filosofskih dela koja su zaraena ovom boleu. Meutim, zbog ovoga mi neemo ovakvo delo nazvati zakonitim. Naprotiv, izjavqujemo da su u alosnom poloaju i dostojni mnogih suza qudi koji donee ovaj zakon. Ono to ine bludnice gadno je, a boqe je rei: najgadnije delo ine muelonici. Telesni odnos sa bludnicama, premda je bezakonito, ali je prirodno. A muelotvo je i protivzakonito i protivprirodno. kada ne bi bilo geene, i kada ne bi pretila kazna, onda bi ovo delo bilo gore od svake kazne. Ako se oni naslauju, onda ovo govori samo o pojaawu kazne. Ako bih video da tri nag ovek koji je svo svoje telo izmazao prqavtinom, i ne samo da se ne stidi nego se jo i hvali time to je uinio, ja se ne bih radovao zajedno sa wim. Plakao bih zbog wega vie nego on sam, jer on ne osea svoj stid. Da bih vam jasnije predstavio porugu, ujte od mene i drugi primer. Recimo da se neko uverio u krivicu device da je u svojoj spavaoj sobi imala sparivawe sa nerazumnim ivotiwama. Ako i posle toga nastavi da se naslauje takvim sparivawima, nije li tada dostojna suza prvenstveno usled toga to nije mogla da se izbavi od ove bolesti, ne uviajui porok? Svakako, ovo je svima jasno. Ako je ovo bezakowe teko, onda i ono (muelotvo) nije mawe od prvoga, jer alosnije je trpeti porugu od svojih nego od drugih. Ja tvrdim da su ovi (muelonici) gori od ubica, jer je boqe umreti nego iveti posle takve poruge. Ubica odvaja duu od tela, a ovaj pogubquje i duu skupa sa telom. Ni jedan od bilo kakvih grehova nije ravan ovome bezakowu. Oni koji padaju u wega, kada bi shvatali ta ine, primili bi bezbrojne smrti samo da se ne podvrgu ovome grehu. 3. Nita, nita nije nerazumnije i tee od ovakve poruge. Ako je Pavle rasuujui o bludu, rekao: svaki grijeh koji ovjek uini van tijela je, a koji bludnii svome tijelu grijei (1. kor. 6.18), onda ta rei o ovom bezumqu koje je toliko gore od bluda, da ga je nemogue izraziti. Ne kaem da si ti samo postao ena, nego vie od toga: ti si unitio svoje postojawe kao mukarac3, u ensku se prirodu nisi izmenio, a onu koju si imao nisi sauvao. Postao si opti izdajnik i jedne i druge prirode, dostojan izgnawa i od mukaraca i od ena, i da bude kamenovan jer si povredio jedan i drugi pol. Da bi ti shvatio kako je velik ovaj greh, zamisli
3

Tj. Prestao si da postoji kao mukarac

BESEDE NA POSLANICU SV. APOSTOLA PAVLA RIMQANIMA

69

sledee: ako bi neko doavi kod tebe rekao ti da e tebe oveka pretvoriti u psa, zar ne bi pobegao od wega, kao od najtetnijega oveka? Ali evo, ti si samoga sebe od oveka pretvorio, ne u psa nego u ivotiwu prezreniju od psa. On je jo i podesan za neto, a onaj ko se predao razvratu ni za ta nije upotrebqiv. kai mi dakle, ako bi neko zapretio da e uiniti da mukarci nose i raaju decu, zar se mi ne bismo ispunili gneva? Ali evo, oni koji se predaju takvome grehu sami sa sobom postupaju kudikamo gore. Jer oni ne samo, kao prvo, pretvaraju se u ensku prirodu, nego, kao drugo, ostajui mukarci postaju ene, a boqe je rei ne ostaju ni jedno ni drugo. Ako eli da sazna prekomernost zla i u drugom vidu, onda upitaj, zato zakonodavci kawavaju one, koji ukopquju druge, i saznae da ni za ta drugo nego za osakaewe prirode (oni ovo ine, prim.prev). Oni koji kope druge, ne nanose oveku toliko porugu (kolika se nanosi muelotvom), zato to su ukopqeni i posle ukopqewa u mnogim sluajevima korisni. Meutim, nita nije nepotrebnije od mukarca koji je postao bludnica. Zato to ne samo dua, nego i telo koje je dopustilo takvu porugu postaje nitavno i dostojno izgnawa od svuda. Kakve li su geene dovoqne za takve! Ako ti, uvi o geeni, smeje se i ne veruje, onda se priseti ogwa sodomskoga. Zaista i u sadawem ivotu vidimo prilije geene. Poto su mnogi bili potpuno spremni da ne poveruju onima koji se javie po vaskrsewu i objavie da i sada postoji ogaw neugasivi, onda ih je Bog urazumio dogaajima iz sadawega ivota. Takav (dogaaj,prim.prev) je bio saeewe Sodoma i istrebqewe ovoga ogwem, o emu znaju oni koji su bili tamo i sopstvenim oima videli tragove boanske kazne i nebeskih muwa. Pojmi dakle kako je velik bio greh koji je pobudio geenu da se javi prevremeno. Sa druge strane, poto su mnogi prezirali rei (o geeni), Bog im je na delu pokazao weno prilije u nekom novom vidu. kia ona bila je neobina, kao to je i sparivawe Sodomqana bilo protivprirodno. Ona je natopila zemqu kao to je i pohota navodwavala wihove due. Ova kia bila je, po svome dejstvu, suprotna obinoj kii; jer ne samo da nije pokrenula zemqu da proizrasta plodove, nego je istu uinila nesposobnom da prima semena. Takvo je bilo i sparivawe mukaraca Sodomqana, koje je wihova tela inilo jo besplodnijim. ta je gnusnije, ta je odvratnije od takvoga mukarca koji je postao bludnica? Kakva jarost, kakvo bezumqe? Od kuda je prodrla ova pohota koja je povredila qudsku prirodu ak toliko, koliko je ni weni neprijateqi ne bi povredili? Boqe je rei da je toliko uasnija ova pohota od neprijateqa, koliko je dua prevashodnija od tela. O, vi, koji ste besmisleniji i od beslovesnih, koji ste bestidniji i od pasa! Jer kod ovih nikada ne biva takvo sparivawe jer priroda zna za granice. A vi, sramotei svoj rod, uinili ste ga beasnijim i od nerazumnih

70

SVETI KNEZ LAZAR

stvorewa. Stoga, otkuda je proizalo ovo zlo? Od raskonoga ivota, od neznawa Boga. Uvek kada qudi odbacuju strah Boiji, ostavqa ih i svako dobro. 4. Zato, da toga ne bi bilo, imajmo pred oima istinski strah Boiji. Nita tako ne pogubquje oveka ako se otpusti od ovoga sidra, a ravno tome, nita ga toliko ne spasava, kao ako se dri za wega. Ako mi, imajui pred oima oveka, sa mawom reenou pristupamo gresima, a esto ne inimo nita neumesno stidei se vie od potovanih slugu, onda rasudi, kakvom emo se bezopasnou mi koristiti tada, kada pred oima budemo imali Boga. Vaistinu, pri takvom naem nastrojewu nigde avo nee napasti na nas jer bi wegov trud bio beskoristan. kada avo primeti da mi bludimo izvan i plovimo bez uzda, onda on, posluivi se naom inicijativom, na kraju zadobija mogunost i da nas sasvim odvoji od stada. Nemarne sluge, koje, ostavivi neophodna dela na koja su ih gospodari poslali na trgove, i bez potrebe i uzalud ponu da se zadravaju sa prolaznicima, troei ovde slobodno vreme, pretrpee tetu. Ovakvoj teti i mi emo biti podvrgnuti kada budemo odstupili od zapovesti Boijih. Evo i mi stojimo i divimo se bogatstvu, lepoti tela i ostalome to se nas ne tie. Isto kao one sluge koje gledaju predstave maioniara, a zatim vrativi se kui kasno, trpe tamo estoke batine. A mnogi, povodei se za drugima koji ine sline nepotreptine, ak su ostavili put koji lei pred wima. Ali nemojmo tako raditi, jer smo mi poslani da svrimo mnogo neophodnoga. Ako dakle zanemarimo ovo i, zaustavivi se, ponemo sa divqewem da posmatramo na nepotrebne predmete, onda naprasno i uzaludno izgubivi sve svoje vreme, mi emo se izloiti estokoj kazni. Ako eli da se zanima, treba da su pred tobom stvari kojima e se zapaweno diviti i posmatrati ih sve vreme, koje nisu dostojne smeha, nego divqewa i mnogih pohvala. Meutim, ako pone da se divi onome to je smeno, i sam e postati smean pa ak i gori od smehotvoraca. Bei brzo daqe da se ne bi podvrgao ovome. Reci mi, dakle, zato stoji, sa zapawenou gledajui na bogatstvo i spreman si da poleti ka wemu? ta vidi na wemu divno i dostojno zadravawa tvojih pogleda? Da li su to kowi ukraeni zlatom, i sluge-Varvari, ili evnusi, skupa odea i u woj sladostrasna dua, podignute uvis obrve, ili trawe i mete? Nije vaqda da je sve to dostojno divqewa? ime se ovi qudi razlikuju od bednih, koji igraju na trgovima i sviraju na sviralama? Oni, obuzeti silnom glau zbog nedostatka vrlina igraju svoju igru, koja je smenija od igre bednih, tako trui i obrui se po raskonim gozbama, po kuama nepotrebnih ena, zatim u masu laskavaca i besposliara. Premda su i u zlato odeveni, no u alosnom su stawu pre svega zato, to se vie od svega bave onim to za

BESEDE NA POSLANICU SV. APOSTOLA PAVLA RIMQANIMA

71

wih nema nikakvoga znaaja. Ne gledaj na odeu, nego otvori wihovu duu i paqivo pogledaj nije li ona puna bezbrojnih rana, nije li obuena u drowke, nije li usamqena i bespomona? kakva je korist od ove bezumne pristrasnosti za spoqawe? Mnogo je boqe biti siromaan ali iveti vrlinski, nego biti car ali poroan. Siromah se sam u sebi naslauje svakim duevnim zadovoqstvom i, usled unutraweg bogatstva ne osea spoqawu bedu. A car, naslaujui se onim to mu sasvim ne prilii, kawen je onim to je osobito trebalo da mu bude svojstveno, i mui se u dui pomislima i saveu, koji ga progone i usred zadovoqstava. Znajui ovo, odbacimo zlatnu odeu i prisvojimo sebi vrlinu i zadovoqstvo koje proishodi od vrline. Na taj nain, i ovde, i tamo, mi emo se nasladiti mnogom radou i dostignuemo obeana blaga, blagodau i ovekoqubqem Gospoda naega Isusa Hrista, sa kojim neka je Ocu i Svetome Duhu slava, ast, mo, sada i uvek, i u vekove vekova. Amin.
prevod Deanskih monaha

72

SVETI KNEZ LAZAR

IZ STARE CRKVENE TAMPE

SMRT VLADIKE NIKOLAJA*


MOJI SUSRETI I IVOT SA VLADIKOM NIKOLAJEM
Imao sam sreu da se jo u svojoj mladosti prvi put sretnem sa buduim velikim jerarhom, Preosveenim Nikolajem (Velimiroviem). Tada sam ja prvi put doputovao u Srbiju da bih kao dobrovoqac stupio u srpsku vojsku u vreme balkanskih ratova 19121913 g. Na taj nain, moje poznanstvo sa Vladikom Nikolajem, poelo je jo pre 45 godina. Posle balkanskih ratova, vratio sam se u Rusiju i u poetku 1920. g. ve kao emigrant, ponovo sam doputovao u Srbiju. I iveo sam u tadawoj Jugoslaviji vie od 24 godine, dolazei esto, lino ili po slubi, u dodir sa preosveenim Nikolajem, tada ve Episkopom Bitoqskim, a posle ikim. Rat, a posle nemaka okupacija, doneli su nam stradawa i obojicu bacili u tuinu: bili smo lieni slobode, a posle poslati u Nemaku, u koncentracioni logor. I tek posle drugog svetskog rata, ponovo smo se sreli u SAD; zajedno smo sluili u duhovnoj koli i iveli u jednoj kui sve do Vladiine smrti 18. marta 1956. g. U Wujorku 1950. godine mnogo sam postradao prilikom jedne automobilske nesree. Vladika Nikolaj saznao je o ovom iz novina, pa me je poseivao u bolnici. A kada su me posle dvomesenog leewa prevezli u privatni stan, on me je jo ee poseivao i ostajao u duem razgovoru. Obojica smo bolovali od iste bolesti - od nostalgije. No, razume se, Vladika je stradao mnogo vie, jer ja sam proveo u emigraciji vie od 30 godina i zato je moja duevna rana postala mawe bolna, a Preosveeni Nikolaj bio je novi emigrant i wegova svea rana krvarila je neizdrqivo. Oporavivi se od tekih povreda, vratio sam se na slubu u Duhovnu Seminariju pri Manastiru Sv. Tihona, drava Pensilvanija. I kad sam saznao iz razgovora sa vladikom Nikolajem da sadawi srpski episkop u Americi, Dionisije, ne pokazuje prema
* Tekst preuzet iz asopisa Trojiko Svetosavski misionar, br. 2 (martapril) 1958. godina, SAD.

74

SVETI KNEZ LAZAR

wemu, zaslunom Jerarhu i velikom pravoslavnom bogoslovu, ne samo dunu pawu, nego uopte nikakvu, ja sam odmah podigao pitawe o tome da se Preosveeni Nikolaj pozove u nau seminariju. I uskoro zatim, ja sam o ovome i lino govorio sa Vladikom. Ali, mene je iznenadila wegova reakcija na to: od iznenaewa on se zaplakao kao dete; zahvalio se srdano i ispriao tad jo tei fakt ravog odnosa prema wemu sadaweg episkopa Dionisija. Od septembra 1951. mi smo bili radosni zbog dolaska Preosveenog Nikolaja u nau seminariju. Vladika je predavao Dogmatsko i Pastirsko bogoslovqe. A od jeseni 1955, posle smrti naeg rektora episkopa Jone, preosveeni Nikolaj jednoglasno je izabran za rektora nae seminarije, na kojoj ga je dunosti i smrt zadesila. U krugu manastira, u ivopisnoj okolini nad urvinom i malom rekom, za kojom je jezero u umi, a koja se prostire u daqinu do jedva zametnih gora, nalazi se beli dom na dva sprata, u kome je Vladika Nikolaj proveo svoje posledwe godine. Dom ovaj ne bleti nekom neobinom zamiqu arhitekturnog plana i bogatstvom ukrasa, ne pada u oi ni to da je nov. Godine su ostavile svoj peat na ovaj usamqeni dom, koji ako i ne bleti spoqawim izgledom, to raspolae unutra potpunim amerikanskim konforom i udobnou. Skroman je ovaj dom, no daleko u okolini svi znaju da je to biva letwa rezidencija mitropolita, koji su doputovali u manastir. A posledwih godina iveo je ovde veliki pravoslavni jerarh, srpski Episkop Nikolaj. U ivotu mi esto vidimo da pravda Boja, taj ogaw koji mami putnika u daqinu prepunu arobne lepote, ne boravi u raskonim dvorcima, nego prostim sklonitima i ak kolibama. Svetlost Hristova svetli ponekad i u takvim skromnim kuicama pored kojih mi esto prolazimo, ne obraajui na wih nikakvu pawu. Hristos je poseivao kao nebeski Gost kolibe siromaha i prostih qudi ponekad ak i vie, nego velikolepne palate gordih bogataa i naduvenih mudraca. Uimo i mi u ovu skromnu kuicu i pogledajmo ta je tamo... Pred nama je bela veranda, pokrivena s tri strane mreom; kroz unutrawa vrata stupamo u veliku vizitnu sobu i daqe u trpezariju i veliku kuhiwu, a sa desna nalaze se dve sobe za stanovawe. Drvene stepenice vode na drugi sprat, gde ima pet spavaih soba sa svima udobnostima. Eto, tu je i bio stan preosveenog Nikolaja. Sve posledwe godine iveo sam i ja u tome domu ne samo pod jednim krovom sa Vladikom Nikolajem, nego, i tako rei, soba do sobe. Zato, imao sam sreu da iz dana u dan ne samo gledam wegov ivot i rad, nego proveli smo i mnogo vremena u nezaboravnim razgovorima, kad je Vladika bez okoliewa saoptavao svoje ogromno duhovno iskustvo i s potpunim poverewem izjawavao se o mnogim ivotnim pitawima. U prvo vreme iveli smo u tome domu samo

SMRT VLADIKE NIKOLAJA

75

nas dvoje: Vladika Nikolaj i ja. I tek posle dve godine uselio se u dowi sprat jo jedan profesor, takoe samac. Sve to vreme bio je Vladika Nikolaj u bliskom dodiru sa mnom, ne samo zato to me je poznavao desetine godina i lepo se odnosio prema meni, nego i zato to smo nveli u usamqenosti, daleko od seminarije i wenog internata za uenike i razreda, kuda su Vladiku, u vreme nepogode, vozili automobilom. Vladika je imao kelejnika, koji je dolazio iz manastira, a uio je seminariju. Vladika ga je mnogo voleo. To je bio jeroakon, o. Kiril Bulaevi, koji se sad u inu jeromonaha podvizava na Aqasci. On je pola Rus pola Srb: otac mu je bio ruski pomorski oficir, a majka Srpkiwa. Sve vreme mi smo provodili u usamqenosti, predani sami sebi. Vladiku su retko poseivali gosti Srbi, veinom iz Wujorka i Lakavane. Ovde u zgradi Sirotiwskog Doma, Srbi su prireivali ponekad svoja skromna praznovawa da bi na wima mogao uestvovati i wihov dragi Arhipastir i da bi mogli doi s wim u blii dodir i uti wegove mudre savete. I ovim gostima svojim, izgledalo je, vernim potavaocima, Vladika Nikolaj se mnogo radovao. Na alost, ove posete bile su retke i kratke, svega jedan do dva dana. ee je dolazio T. Topalovi iz Wujorka i o. Miodrag uri iz Lakavane. U udaqenosti priblino jedan kilometar od naeg doma, nalazi se veliko zdawe Sirotiwskog Doma, takoe na manastirskoj zemqi. Ovim Domom upravqa svetenik o. Sergije Seminin, koji ima porodicu: matuku i keri Mariju i Kiru. O ovoj porodici treba rei nekoliko rei ne samo stoga to su svi weni lanovi doputovali iz Jugoslavije i mnogo potovali Vladiku Nikolaja, nego stoga to je tu porodicu Starac naroito cenio i neno voleo. Deavalo se da bi on i po dva puta na dan odlazio k wnma na viewe i da posedi 1520 minuta i popije tursku kafu. Svi lanovi ove dobre svetenike porodice, zajedno sa decom Doma, ukazivali su potovanom Avvi qubav i uslunost. I teko je, prebrojiti sve usluge, kojima su se oni starali da obraduju Vladiku Nikolaja: gotovili su wegova omiqena srpska jela, izvravali svemogue poruke, pakovali wegove pakete za otaxbinu i glavno gostoqubivo primali ga kod sebe i smetavali doputovale Srbe; ustupali prostorije za srpske trpeze i pomagali pri prireivawu wihovih proslava. A pri najmawem pobolevawu Vladike Nikolaja, cela porodica oca Seminina sluila mu je uslugama. Kao to je gore reeno, Vladika Nikolaj predavao je u seminariji Dogmatsko i Pastirsko Bogoslovle. I ispuwavao je on ove svoje dunosti sa izuzetnom qubavqu. Zato je i ostavio za sobom duboki trag u duama slualaca, svetenikih kandidata, na celu wihovu potowu ivotnu delatnost. I svi wegovi bivi sluaoci,

76

SVETI KNEZ LAZAR

od kojih su mnogi ve pastiri Amerikanske Rusije, s qubavqu seaju se svoga preosveenog nastavnika i rektora. Nije obina i suva dunost privlaila sluaoce na wegove lekcije, nego neto sasvim osobito, to se moglo uti i osetiti tamo. Lekcije Vladike Nikolaja nisu nosile karakter blistavih fraza, uenih termina i inostranih rei; u wima nije bilo spoqaweg bleska, koji obino na veoma kratko vreme obraa pawu slualaca; nisu ona ni pritiskivala masom uenosti. Ali su zato zadivqavala dubinom i usredsreenou, ogwenom verom, neobinom jasnou objawewa i prostotom, koja je napomiwala o ogromnom znawu i religioznom iskustvu predavaa. Zato je Vladika Nikolaj opravdano nazvan izuzetno obdarenim profesorom, koji je znao da utie na mlade i da privlai sebi ne samo pawu svojih slualaca, nego i srca wihova. A to i jeste najvanije. Lekcije wegove bile su originalne i interesantne, koloritne i ive. One su potpuno vezivale pawu i drale su je neoslabnom. Ovaj znameniti i iskusni jerarh-bogoslov i mislilac, drao je svoje lekcije s takvim dubokim poznavawem predmeta i rekao bih, nadahnuem, da su na wegove lekcije dolazili ponekad i drugi nastavnici. Svi su hteli da uju i da se poue u velikog bogoslova i poznavaoca due qudske. Neobino paqiv i savestan u svima svojim postupcima, u odnosu prema studentima Vladika Nikolaj bio je veoma snishodqiv. On je cenio samo slobodna naprezawa uenika i bio je daleko od svih vetakih mera, od svakog prinuavawa. Sline mere potpuno su bile tue wegovom duhu i protivne wegovoj dobroj prirodi. wegova kelija bila je uvek otvorena za studente; svakome on je bio gotov da da savet, sva neophodna obavetewa, a esto i potrebnu zatitu. I neprestani srdani odnosi sa svojim vaspitanicima u toku svega prebivawa Vladike Nikolaja u naoj seminarijn, imali su za wihovo obrazovawe i religiozno vaspitawe ogromni znaaj. To su dobro razumeli sami vaspitanici i umeli visoko ceniti takav odnos k wima sa strane osobitog nastavnika, a docnije i rektora. I taj odnos naglasio je i student u svojoj posmrtnoj rei, kada je, lijui suze, rekao da je Vladika Nikolaj bio za wih ne samo nastavnik i rektor, nego i otac roeni. Osim svoga nastavnikog rada, Vladika Nikolaj za vreme svoga boravka u naoj Sv. Tihonovskoj duhovnoj seminariji, mnogo je vremena i pawe posvetio bogosluewu i propovednitvu. S pravom se moe rei da nije gotovo bilo ni jedne nedeqe, a jo mawe prazninog dana, da on ne bi sluio u manastirskom hramu i propovedao na ruskom ili engleskom jeziku. Propoved na engleskom bila je nuna stoga, to su veinu manastirskih parohijana inili farmeri, koji su davno doputovali u Ameriku (ili se i rodili ovde) i ruskog jezika nisu znali.

SMRT VLADIKE NIKOLAJA

77

Vladika Nikolaj propovedao je obino na jevanelske teme, izvodei mudre zakquke i pouavajui sluaoce u vezi sa savremenim ivotom i dogaajima. I inio je to toliko mudro da je svaka wegova re pouke padala u duu slualaca. Gotovo uvek je propovedao i student najstarijeg razreda seminarije, koji je bio na redu. Ali i ove mlade propovednike pripremio je za wihovu propoved Vladika Nikolaj. Posledwe dve godine on ih je, naime, pripremao za propovednitvo, uzevi tako na sebe i trei predmet, tj. Omilitiku. Vladika bi obino u razredu govorio o temi budue studentske propovedi, zatim bi student dolazio k wemu u keliju sa svojim planom zamiqene propovedi i, najzad, dolazio jo jednom sa napisanim tekstom. I tada, govorio je konano propoved pred vladikom-nastavnikom. Tek posle ovog, dobijao je pravo da propoveda u hramu. Tako je briqivo pripremao mnogoiskusni Arhipastir svoje pitomce za odgovorno delo propovednitva. U toku kolske godine, pozivani su svi studenti nae duhovne seminarije sa wihovim horom na parohije kako bliske tako i udaqene. Pozivani su oni sa misionarskim ciqevima: tada bi se vrilo sveano arhijerejsko bogoslueqe, na kome su studenti prisluivali, itali, pevali i propovedali. Obino su nastupala dva propovednika, a zavisno od sastava parohije: govorili su na ruskom, na engleskom, a nekad i na karpatoruskom. Za sve ove propovedi pripremao ih je takoe Vladika Nikolaj. I, treba priznati, pripremao ih sa marqivou, strpqewem, qubavqu i velikim svojim iskustvom, koji iznenauju. Zato i sada mnogi parohijski svetenici seaju se s radou da ih je spremao za pastirsku slubu, uiteqstvo i propoved veliki Jerarh, preosveeni Nikolaj srpski. I to se ba wegov potpis nalazi na wihovnm diplomama, to je za wih od svega dragocenije i mnogo vie i od diplome univerzitetske. Treba aliti da se ovim darom nije koristila Srpska Crkva u toku 15 godina.

DUHOVNI LIK VLADIKE NIKOLAJA


Pored spoqaweg postoji jo i unutrawi svet. On je prepun takvih dubina i takvih tajni, kakvih ne nalazimo nigde u svetu spoqawe aktivnosti makar koliko da je ona visokog stepena. I u tome svetu nalazi se zrno venog ivota. Tu je i samo nebo. Ovaj svet ne zauzima nikakav prostor, ali makar koliko da se mi udubqujemo u wega, on nam sve vie izgleda neobuhvatan n nepopuwiv. U tom uputrawem svetu nalazi se osnova svega naeg ivota. Iz toga unutraweg sveta osvetqava se ceo poredak linog iv-

78

SVETI KNEZ LAZAR

ota, a takoe i ivot qudi oko nas - vidqivi svet sa hiqadama najrazliitijih wegovih pojava. U tome svetu moe da bude malo spoqawih znawa, iwenica spoqawe aktivnosti. No pored ove vidqive oskudice dela, u wemu moe da bude dubina poznawa sebe i svega to nas okruava. Ovde je onaj dragoceni jevaelski biser. Genijalni naunik moe da bude slep u uporeewu sa takvim ovekom. I Spasiteq kae da je wegovo uewe neshvatqivo mudracima spoqawe mudrosti. I Apostol svedoi da je propoved o krstu za tu spoqawu mudrost ili jedino sablazan ili jedino bezumqe. Moe se gledajui ne videti i sluajui ne uti. Eto ovaj ivot duha i bio je ivot Vladike Nikolaja za sve vreme wegova ivqewa do posledweg daha. Tim je on bio silan i slavan. Taj ivot duha davao je osobiti otisak celom wegovom ivotu i radu i stvorio mu takva utvrewa, o kojima drugi nisu mogli ni misliti. Iz toga unutraweg svog sveta on je radosno gledao na ceo spoqawi svet sa hiqadama wegovih prostih i sloenih pojava. Taj svet davao mu je mogunost da se odri i tamo, gde su se drugi bez ikakvog boja predavali i propadali. On mu je osvetqavao sve takvom svetlou, ega su se uzalud hteli da domognu drugi qudi spoqawim sredstvima. Tamo gde su qudi bili i slepi, i bezoseajni i tuni - Vladika Nikolaj nalazio je mogunost da bude radostan i beskonano saoseajan. Tamo gde mnogi kao slepci nisu nita videli, on je svojim duhovnim okom sve prozirao. I dobijala se interesantna slika. U jednim i istim pojavama on i drugi qudi videli su do suprotnosti potpuno razliite strane. itali su istu kwigu ivota, a razumeli potpuno razliito ba kao da su itali neke nikom nepoznate klinaste natpise. Proniknimo makar na nekoliko trenutaka u ovaj osobiti unutrawi svet Vladike Nikolaja i pogledajmo ta je tamo. Vladika Nikolaj bio je izuzetio dubokoverujui i pronicqivi religiozni ovek. Wegova vera u Boga nije se odreivala suvim formulama i raznim filosofskim odredbama. To je bila iva vera u ivoga Boga, koji je toliko i neprestano blizak oveku da je to teko i predstaviti qudskim jezikom. On je pretstavqao Boga bliim oveku i od samog vazduha koji nas okruava, bliim i od tela naeg. On je predstavqao Boga kao Onoga koji boravi u najskrivenijim nedrima nae due. I u prirodi svud, od najmaweg delia praine do ogromnih pojava - Vladika Nikolaj video je i sozercavao Boga. I to stalno oseawe blizine Boje u odnosu prema oveku, izraavalo se pre svega u molitvi. Molitva je za mnoge - prazan zvuk, formalno vrewe religioznosti. Za Vladiku Nikolaja ona je bila sveana himna u ast Onoga, Koji dri sve u Svojoj svemoguoj, premudroj i blagoj desni-

SMRT VLADIKE NIKOLAJA

79

ci. Molitva - to je iva beseda oveka o tome ta je za wega od svega najdrae na svetu i u celoj venosti. Eto zato su esto zaticali Vladiku Nikolaja da se moli. U svojoj sobi on je s izuzetnim usrem vrio molitve i itao slube. A u pojedinim napomenama nalaze se interesantne zabeleke o tome, kako se on borio s qudskim slabostima pri molitvi. Vladika Nikolaj, ovaj retki molitvenik, priao je kako se mnogo borio sa sobom, priuavajui se molitvi. I, posmatrajui ga u toku mnogih godina, videli smo sliku wegove velike borbe sa sobom. Kao straar, koji stoji na opasnom straarskom mestu, budno gleda on svud i na sve to se dogaa okolo wega. I tako iz godine u godinu gledao je i bdeo ovaj Veliki Jerarh okolo sebe. I kad samo u mislima predstavimo sebi ovo, to nas sama sobom iznenauje ogromnost wegove unutrawe borbe. Naveemo nekoliko misli - primedbi Vladike Nikolaja o molitvi. Na molitvi nije bilo dovoqno pokajawa. Pri molitvi pobuda pokajawa, no ne u dovoqnoj meri... itao sam pokajniki kanon. Uznemirewe pri itawu kanona... Nije bilo dovoqno dobrog raspoloewa pri itawu... Molio sam se iskrenije i toplije nego proli put..,-. Ove kratke primedbe osvetqavaju mnogo tajnu ivota, koja se odvijala u ovoj dubokoverujuoj dui. O kakvoj sili i istoti duha svedoe one! To to za mnoge i ne postoji, i potpuno promie iz poqa pawe, ovde se zapaa sa svim najmawim podrobnostima i nijansama. Vladika Nikolaj molio se ne samo u svojoj sobi. Moe se rei da se on molio svud. Molio se na etwi, idui u hram ili seminariju. Kad je bilo lepo vreme, on je hodao nenaseqenom alejom, a u to vreme wegova usta su se pomicala, neto aptala; pogled je bio usredsreen na neto unutar. Zastajao je... stajao na nekoj nevidqivoj unutrawoj taci. Molio se i etao po manastirskom grobqu. Ja sam i sam i ne jednom potpuno neoekivano nailazio na wega i zaticao na molitvi. Dobro pamtim ove trenutke. Eto, on stoji iza grana gustog jorgovana, gotovo potpuno sakriven u wegove grane. Sunce obasjava svojom svetlou svu zemqu. isti prozrani vazduh drhti. Svuda tiina. Priroda kao da vri svoje bogosluewe. I gle usred ovog sluewa prirode i sluiteq Boji gologlav i sede kose, stoji i ita hvale i blagodarewa Tome, koji je mudro sve sazdao i Koji nam je tako blizak; ije se disawe uje u svakom i najmawem grmu, listiu, travci, mirisavom cvetku. Pogled svetiteqa obraen je na nebo, a usta apu molitve. I u silnom molitvenom raspoloewu, sve vie sagiba se glava sedog Starca. No ako bi Vladika primetio da se neko pribliava, to je on brzo uzimao obini poloaj, ne dajui da se vidi im se zanimao. Ja

80

SVETI KNEZ LAZAR

sam se uvek starao da se u slinim sluajevima neopaen skrijem, da ne naruim molitveno raspoloewe Starca. Ali treba rei da se Vladika u svome ivotu nije ograniavao samo molitvenim podvizima i sozercawima. Svoju veru u ivog Boga, kome je ime qubav, on se neprestano starao da dokae i delom. I u tom pogledu on je bio neobino visok i velik, tako da se ni mnogi monasi podvinici koji su se udaqili u manastire, ne bi mogli uporediti s wim. On je bio nesrebroqubac u doslovnom smislu ove rei. Sve to je dobijao od mnogobrojnih potovalaca - uvek je davao nevoqnim. Zato je i umro kao potpuni siromah. Moglo bi se govoriti i o mnogo emu drugom i osobitom, to se dogaalo u beloj kuici u krugu Sveto-Tihonovskog manastira, gde je tiho proiveo Vladika Nikolaj posledwe godine svoga ivota. Ali vreme i mesto ne dozvoqava nam da zagledamo podrobnije u tajna mesta due Velikog Arhipastira, koji je iveo ovde. No mi verujemo da e doi vreme, kad e se ponova i ne jednom pregledati sve, to se preivelo u ovoj kuici. I tada e se o svemu ispriati vernim potovaocima Velikog Nikolaja. Duhovni lik Vladike Nikolaja jo vie e tada izrasti i jo vie uiniti da se sagnu pred wim glave i srca ne samo potovalaca, nego i srca gordih, koji mnogo misle o sebi, nerazumnih neprijateqa Avve.

SMRT VLADIKE NIKOLAJA


Slobodno vreme od posla u seminariji vladika Nikolaj posveivao je, uglavnom, naunom i kwievnom radu. I taj rad predstavqa najvidniju, najbogatiju stranu wegove delatnosti u toku celog wegovog boravka ne samo u Sveto-Tihonovskoj duhovnoj seminariji, nego i uopte u Americi. U woj su se najboqe projavili wemu svojstveni talenti: opirnost znawa, uenost i trudoqubivost. Pri upoznavawu toga wegovog rada, zauava wegova neobina plodnost. Vladika je pisao mnogo, pisao neprekidno i o razlinim pitawima. Moe se s pravom rei da je wegov bogoslovski rad kao pisca predstavqao za wega neophodnu potrebu bez koje se on nije mogao oseati zadovoqan. Pero wegovo nije znalo za umor i vrlo se esto dogaalo da je on istovremeno pisao nekoliko dela. I vladika Nikolaj ostavio je bogato literaturno naslee. No, naalost, ono je svud razbacano i predstavqae veliki napor da se saberu wegova dela na raznim jezicima i opiu. Sve ostalo slobodno vreme - mnogo vremena - vladika Nikolaj posveivao je molitvi u eliji, itawu. I ja koji sam posledwe godine iveo s wim soba do sobe udio sam se neobinoj trudoqubivosti toga izvanrednog starca - svetiteqa. To je bila velika

SMRT VLADIKE NIKOLAJA

81

milost Boja prema ovome velikom sluitequ wegovom, arhipastiru i molitveniku. Satima, provodio je vladika Nikolaj za pisaim stolom, okruen hrpom kwiga, svewima hartije, rukopisima i kwigama sa zabelekama. On je uestvovao u mnogim izdawima i gotovo svake godine izlazila je iz tampe wegova nova kwiga; nekad i vie. Pisao je na srpskom, ruskom i engleskom; bivalo je da je pisao i na nemakom, poto je odlino vladao i tim jezikom. No nije voleo pisau mainu i izbegavao je da diktira; pisao je po starinski - rukom i itko tako da je to svak mogao lako i slobodno da ita. Mnogo vremena poseivao je vladika ispravci posledwih korektura svojih dela, koja su se tampala. No dosta se trudio i nad tuim rukopisima, koje su mu u izobiqu slali besposleni kwievnici. Mnogo je vremena ilo na opirnu korespondenciju, zato to su se obraali k wemu sa svih strana sveta za savet, blagoslov, obodrewe. Mnogo su pisali i iz otaxbine. Uopte, vladika Nikolaj posledwih godina najvie je vremena posveivao molitvi i srpskom delu. No, na alost, koliko smo mi mogli videti, za ivota vladici nisu posveivali dovoqno pawe i brige, a izgubivi ga, stali su plakati i aliti to nisu sauvali velikog starca, nisu mu ukazali potrebno starawe. O tom e biti jo govora, a sad da se vratimo opisu ivota vladike u usamqenosti, u blizini manastira. Poznato je da je vladika Nikolaj bio ne samo istinski, nego i hrabar patriot. On se potpuno predavao interesima svoje otaxbine, i stradao je wenim stradawima. Stoga je svoje nasilno odvajawe od we bolno preivqavao. Nostalgija je kod wega bivala ponekad velika i bolna. U tim asovima wemu je teko bilo ostajati samim, pa je dolazio u moju sobu potpuno slomqen i gotovo oajan. Mnogo je bolelo wega i to to je bio potpuno odstrawen od ivota srpske crkve. I mnogo mi je on govorio tad o svemu tom, ali nije jo nastalo vreme da se predaju javnosti ti razgovori starca, koje sam ja sve paqivo zapisivao. A dolazio je vladika Nikolaj k meni zato, to sam ga ja u naoj usamqenosti delimino mogao razumeti. Preko porodice ja sam bio blizak wegovoj otaxbini, proivevi u Srbiji vie od 26 godina, vezan s wom radostima i stradawima. Osim toga, svojim skromnim delima bio sam vezan sa Srpskom crkvom, koju sam iskreno voleo. Mnogo smo mi tad govorili - iskreno, od srca i prosto. Kako sam mogao, ja sam ga teio, i to je bilo mogue predavao wegovim bliskim. Pisao sam i ispuwavao wegove poruke, kad se vladika sam bilo iz kojih razloga nije mogao obratiti ovom ili onom licu. Jednom, potiten oseawem nostalgije, vladika Nikolaj pokazao je aqewe to nije imao frule, na kojoj je iz detiwstva voleo da svira. Ja sam odmah pisao episkopu prizrenskom Vla-

82

SVETI KNEZ LAZAR

dimiru (Rajiu) i uskoro dobio sam od wega frulu, koju je lepo bio izradio neki od potovalaca vladike Nikolaja. Seam se kad sam je predao avvi, starac se kao dete obradovao, jer je frula bila iz drage wegove otaxbine i podseala na wu. I docnije esto, kada je vladika - uvek izuzetno delikatni - pretpostavqao da svi u naem domu spavaju, razlegali su se zvuci frule, melodije dragih srpskih pesama. To je starac - vladika, - kao u starini Juval (1, Mojs. 4,21) ili Roman Slatkopevac, svirao drage mu srpske melodije i plakao. I kad sam dvaput sluajno posle toga uao k wemu u sobu, zatekao sam starca u suzama. Ali plakao je ne samo on - plakao sam i ja, budui da sam jo mnogo ranije izgubio otaxbinu. I nama obojici teko je padalo da ostavimo kosti u dalekoj tuini. Mi smo se tako pribliili pitawu, koje je krajwe bolno u tim uspomenama, a naroito pitawu o nebratskom odnosu crkvene vlasti prema najstarijem i najzaslunijem svome sabratu, prema vladici Nikolaju za vreme posledwih godina wegova ivota. U godinama tunog i gorkog emigrantskog ivota. I, uvajui potpunu objektivnost nezainteresovanog i stranog posmatraa, mora se rei da je taj odnos bio ne samo nebratski, nego je esto prelazio u otvoreno neprijateqstvo prema velikom imenu i populariosti vladike Nikolaja. esto je ono prelazilo granicu estokosti prema starom i nemonom velikom jerarhu. Govore da je glavni motiv takvog odnosa bila qudska zavist. Mi ne smatramo sebe kompetentnim za suewe takvog odnosa i ostavqamo to potpuno savesti krivaca takvog odnosa. Bog i istorija rei e svoj sud. A pisma i razgovore o tome pitawu samog vladike, mi emo navesti drugi put i na drugom mestu. U svakom sluaju, pri postojawu velikih mogunosti i sredstava, crkvena vlast ostavila je svoga znamenitog jerarha, velikog i poznatog u celoj Pravoslavnoj Crkvi, bez neophodnog starawa i pawe. Osim toga, kada su se ivotni uslovi vladike Nikolaja poboqali, to neprijateqi wegovi pokuali su ak da ih pogoraju. Kada se saznalo da je vladika Nikolaj pozvan za nastavnika nae seminarije, to ve kroz nekoliko dana, sa velikom urbom doleteo je (u doslovnom smislu te rei) nadleni srpski episkop i, sa svojstvenom mu grubou, zahtevao da starac napusti nau seminariju. Bila je oigledna eqa da bi se vladika Nikolaj ponovo naao u nudi i nespokojstvu. No toga puta starac nas je zaudio vrstinom i odluno je odbio da izvri zahtev nemilosrdnog sabrata. No, ta borba skupo je stajala izmuenog vladiku Nikolaja: potpuno slomqen moralno i fiziki, odleao je u posteqi vie od dve nedeqe pod pawom amerikanskog lekara i manastirske bratije. I tad nam je i rekao: Zapamtite, ako ja umrem ovde, to i sahranite me ovde... na manastirskom grobqu. Ovde sam ja naao mir i srdanu pawu dobrih qudi. Molim se i radim na korist

SMRT VLADIKE NIKOLAJA

83

crkve.... pa neka se ovde i kosti moje upokoje. A tamo... moda e ih nekad preneti u otaxbinu. To je on docnije esto pomiwao i ponavqao. A jednom, etajui sa inspektorom seminarije, takoe dobre starosti, po manastirskom grobqu, rekao je: Evo tu bi nam bilo dobro obojici da se upokojimo - i pri tom je pokazao na mesto u blizini groba profesora Spektorskog, koga je mnogo cenio. No sve to sad ve nije bitno. Vreme je prolazilo. Ali za sve vreme boravka vladike Nikolaja kod nas, ni jednom ga nije posetio nadleni srpski episkop; nikad nije govorio na telefon, niti se raspitivao o starcu - sabratu. Poetkom jeseni 1955. godine umro je rektor nae duhovne seminarije, preosveeni Jona, i na profesorski savet obratio se Arhijerejskom Saboru s molbom da nam odrede vladiku Nikolaja za rektora. I uskoro je Sabor rado udovoqio toj naoj molbi. No, kao to je to bilo i prvi put pri naznaewu vladike Nikolaja za naeg profesora, na mitropolit iz delikatnosti, ponovo se obratio za odobrewe nadlenog srpskog episkopa. I, eto, tu se dogodilo ono to je sve nas iznenadilo svojom neoekivanou, a vladiku Nikolaja teko pogodilo. No na tome pitawu, s obzirom na wegovu veliku vanost, potrebno je zadrati se due. Od smrti naeg biveg rektora, episkopa Jone, od 26. novembra 1955. g. vladika Nikolaj mirno je proveo sve to vreme kao novi rektor. A 12. marta idue godine, kad sam se ja spremao na nekoliko dana u wujork, u nau Mitropoliju, pozdravqajui se s vladikom, primetio sam da je on neobiio uznemiren i nervozan. Ja sam ga pitao za uzrok, ali je vladika u poetku utao, a posle tiho dodao: Ne, nije mi nita... Zatim je rekao: Kad budete u Mitropoliji, saznajte kakvo je to tamo pismo. Izgleda da se mene tie. Ja ovome nisam tad pridavao znaaja i kad sam idueg dana bio u Mitropoliji, zaboravio sam o toj napomeni vladike Nikolaja o pismu. Ali kad sam hteo, po svretku svojih poslova, da poem nz kancelarije, obratili su se k meni s molbom: Vi znate srpski jezik i prevedite nam tano ovo srpsko pismo. Ja sam uzeo pismo, koje je bilo upueno od nadlenog srpskog episkopa mitropolitu. I im sam proitao prve redove toga pisma, odmah sam shvatio da je to upravo ono pismo za koje me molio Vladika da se raspitam. Ova se pretpostavka docnije potpupo potvrdila. Ovo pismo potpuno izuzetno po formi i sadrini, toliko je karakteristino za razumevawe svega to se dogodilo, da smatram nunim navesti wegov sadraj makar i skraeno... Vi ste molili za moju saglasnost, pisao je episkop Dionisije, ruskom mitropolitu, da rektor u Vaoj seminariji bude srpski episkop Nikolaj. Wegovo Preosvetenstvo, episkop Nikolaj jo od pre zna dobro moje miqewe o tom pitawu (razume se odrino! - V. M.). A za dozvolu on treba da se obrati patrijarhu u Beograd... No nastaje

84

SVETI KNEZ LAZAR

jo pitawe: prelazi li episkop Nikolaj istovremeno u Vau rusku jurisdikciju? To je samo po sebi razumqivo ako on bude sluio u Vas... Izlian je svaki komentar ovome pismu. Ono je uvredqivo za svakog oveka, a pogotovo za zaslunog starca - jerarha, koji je bio ukras ne samo svoje, nego i cele Pravoslavne Crkve. Osim toga, u pismu je bila jedna oigledna netanost. Tu se govori da nastaje pitawe prelazi li episkop Nikolaj u rusku jurisdikciju. Ali takvom pitawu prosto nije bilo mesta i ba eparhijski arhijerej odlino je znao da o tome nikad nije bilo rei. To nikad i niko nije predlagao vladici Nikolaju, znajui o wegovom iskquivo patriotizmu. Uopte, u naoj jurisdikciji svi su bili radosni to su mogli omoguiti miran ivot velikom pravoslavnom jerarhu i bili su ponosni da e on mrvice svog ogromnog znawa predati buduim naratajima. Ali misao da se pridobije on za nau jurisdikciju nije nikome ni na pamet padala, jer to se uopte nije zahtevalo. Takva misao rodila se jedino i samo u glavi nepomirqivog protivnika vladike Nnkolaja. Ova misao episkopa Dionisija o jurisdikciji utoliko je udnovatija, budui da je sam wegov biv. sekretar, arhimandrit Firmilijan, sada profesor nae seminarije u Wujorku, a mitropolit bugarski, Andrej, wen dekan. I ni jednom od wih nije padalo na pamet da mewaju svoju sopstvenu jurisdikciju. To je odlino znao i episkop Dionisije. U emu je onda stvar? No, vratimo se naem kazivawu o posledwim danima ivota vladike Nikolaja. Obavetewe o sadraju pisma eparhijskog arhijereja naem mitropolitu - vladika Nikolaj dobio je nekoliko dana pre moga odlaska u Wujork. I zato, kao to je gore reeno, on je bio toliko silno uznemiren i molio me da se o navedenom pismu raspitam u Mitropoliji. Treba jo papomenuti da se nekoliko dana pre ovoga pojavila u srpskoj novini, koju je dobijao vladika Nikolaj, vest da se on opasno razboleo. On nam je sam o tome govorio i pri tom sa bolom dodao: Rano hoe neprijateqi da me sahrane... Ali dae Bog da ja jo poivim. To je bilo 1112 dana pre iznenadne smrti vladike Nikolaja. A sad s tekim oseawem prelazim na najdelikatniji deo uspomena. U toku posledwih godina ivota vladike Nikolaja kod nas, u manastir je dolazio jedan Srbin novi emigrant. Vladika nije bio tim naroito zadovoqan i tuio se od wega, nemajui potpuno poverewe. I eto ovaj Srbin, - posle odsustvovawa vie od jedne godine - najedanput se ponovo pojavio kod nas u vreme cie-zime i velike vejavice, uoi iznenadne smrti vladiine, a naime u subotu 17. marta 1956.g. Radi velikog snega i nemogunosti koriewa automobila, vladika se preselio na nekoliko dana u zgradu seminarije, blie manastiru i hramu. I uvee te subote, posle veere ulazio je u sobe seminarista. Govorio je s wima o liturgiji sutra-

SMRT VLADIKE NIKOLAJA

85

weg nedeqnog dana, kada je imao da propoveda, putujui na parohiju, seminarist najstarijeg razreda. Ulazio je vladika i kod sekretara seminarije i predao mu neke potpisane papire... Oko 10 asova uvee seminaristi su videli kako je Srbin - (DP)* dipi ulazio u spavau sobu vladike. A posle 11 asova oni su videli kako je on sa priborom za kafu ulazio u umivaonicu po vodu, rekavi im da hoe da gotovi za vladiku crnu kafu. Seminaristi bili su mnogo iznenaeni da je tako dockan vladika zaeleo da pije kafu, koju je u poslodwe vreme uopte izbegavao po propisu lekara.. Kad je i kako Srbin otiao od vladike, niko nije video. Tu se i prekida sve to je uopte poznato o posledwim asovima vladike Nikolaja. Idueg dana, u nedequ 18. marta, svi seminarsiti sa o. inspektorom i pevaima otputovali su u 7 asova ujutru u daleku parohiju, na misionarsko putovawe. A vladika Nikolaj trebalo je da slui u manastirskom hramu. U odreeno vreme zvono je zvonilo i u hramu spremili su se za doek vladike. No on se nije pojavqivao. Tada je iguman o. Vasilije otiao u seminariju i zakucao na vrata vladiine elije, ali odgovora nije bilo. Vratio se u manastir i obavestio nastojateqa i reili su da ekaju vladiku. I ba posle 15-20 minuta ulo se telefonsko zvono: saznalo se da eparhijski srpski episkop, koji se nikad ranije nije interesovao za zdravqe vladike Nikolaja, najedanput raspituje se za wegovo zdravqe... Svi su se iznenadili u manastiru, zato to su svi znali da se nikad ranije nije pokazivala takva pawa prema vladici Nikolaju. Pogovorili su, razmislili i nastojateq sam je otiao u seminariju. Zakucao je na vrata, no takoe odgovora nije bilo. Tada je silom otvorio vrata. I video je ovakvu sliku: u spavaem rubqu vladika je leao niice na podu pokraj kreveta s nogama prema vratima, a glavom prema prozoru. Nastojateq je pritrao i pokuao da pridigne vladiku, ali je odmah primetio da je on mrtav. Na glavi u vladike videla se mala rana, a u ruci bile su brojanice, koje su mu poklonile ruske monahiwe. Nastojateq je istrao iz sobe, pozvao iz manastira monahe i sekretara seminarije. Iz obliweg mesta pozvali su lekara, koji je ustanovio smrt, a koja je nastupila nekoliko asova ranije. Uzrok smrti bez secirawa, on nije mogao da kae. (Srbi, koji su docnije doli, traili su da se ne vri secirawe). Telo vladike Nikolaja preneli su na krevet i odsluili prvi parastos. Obavestili su nau Mitropoliju u wujorku i vladiku Dionisija u Libertivilu. Takoe i srpske crkvene optine u Wujorku, Lakavani i druge. Oekivao se dolazak Srba. Telo vladike bilo je po velikom snegu preneseno u manastirski hram i odeveno u odede.
* Displaced person = doqak, novodoli (malo pogrdno).

86

SVETI KNEZ LAZAR

Pred vee poeli su dolaziti Srbi i kod kovega vladike poeli su sporovi: gde da se sahrani? Tu, na ruskom manastirskom grobqu kao to je vladika pokazao equ ili u srpskom manastiru u Libertvilu. Na ovom drugom nastojali su nekoliko qudi, govorei da bi Srbima bilo neprijatno, ako vladiku - Srba - sahrane u ruskom manastiru... Razume se, Rusi su uvali korektnost i u spor se nisu meali. Drugog dana rano ujutru doao je i sam vladika Dionisije, koji nas je od prvog trenutka iznenadio u manastiru i seminariji. U prisustvu monaha i seminarista, koji su se vratili, on je uzviknuo kraj odra umrlog: Za ivota ti si me mnogo muio... a posle smrti naterao si me da putujem po nepogodi. Zatim, sa nekoliko Srba koji su doputovali s wim, on se trei ustremio u sobe vladike Nikolaja (i u naem domu i u seminariji) i podvrgao ih potpunom opustoewu: otvorili su kufere i sanduke, grabili su sve to im je dopalo aka osobito ih je interesovala korespodencija vladike i wegove zabeleke. Natovarili su to na svoje automobile i odvezli. Drugi Srbi pokuali su da spree nezakonito opustoewe i u odsustvu amerikanskih vlasti vikali su, svaali se i ak grubo osuivali vladiku Dionisija... No nita nije pomoglo. Kad sam ja doputovao, sobe vladike Nikolaja predstavqale su neopisivu sliku opustoewa: sve je bilo isprevrtano i na podu leale su stotine pisama, listova, kutija idr. Slika, kakvu ja dotle nikad u ivotu nisam video! I najalosnije bilo je to da su tako postupili prema uspomeni i nasleu najveeg pravosavnog jerarha, velikanu Crkve i bogoslovske nauke... Sve to moglo se dogoditi tako samo radi moga odsustva. Da sam ja bio na mestu , to, osim doktora, nikog ne bih pustio k telu vladike do poziva policije iz susednog mesta, koja bi proizvela isleewe i zapeatila sobe vladiine. Zatim, samo prema reewu suda, bile bi vladiine sobe otpeaene i sve detaqno zapisano, dovedeno u poredak i evidenciju. Osim toga, ja nimalo ne sumwam da kod takvog oveka, kakvog smo mi svi znali vladiku Nikolaja, i pri wegovom karakteru, nije moglo a da ne bude pismene voqe za sluaj smrti ili ak formalnog testamenta. U to mene ubeuje ne samo wegov karakter, nego i druge okolnosti. No o tome, takoe, drugi put.
Vl. Majevski

AKTUELNE TEME

TEOLOGIJA I EKOLOGIJA
ast mi je i izuzetno zadovoqstvo da pred ovim znaajnim skupom, ovde, na Valkaluciju, nadomak moje rodne uprije, prozborim neku re, na zahtev mojih prijateqa, o teologiji i ekologiji. Posebno mi je drago to ovo svoje izlagawe inim pred umetnicima i stvaraocima koji su u sebi najvie osvestili onaj arhetip stvaraoca koji nam je Tvorac kao zalog svoj dao, da liimo na Wega i time svedoimo da se razlikujemo od svih bia koje poznajemo. Jedan veliki pesnik i hrianski episkop u svom delu Lua mikrokozma svedoi da je Bog najvei pesnik i da je On tvoriteqnom zawat poezijom. Bog u pesnikom zanosu stvara oveka kao veliansveno i prelepo bie koje je prizvano da raste u visinu mere Hristove. ovek je imago Dei koji svoju evoluciju ostvaruje na prostoru od ikone do prototipa. Po reima sv. Maksima Ispovednika ciq stvarawa nije u oveku kao ikoni nego u oveku koji je prototip. Ikona treba da doe do svog prototipa. Priroda treba kroz oveka u Sinu Bojem da postane Telo Hristovo i da tako zadobije vene postojawe. ovek zaista ne moe da vidi kakvim ga je greh uinio dok ne vidi kakvim ga je Bog stvorio, pa otuda svetiteqi kao umetnici molitve i umetnici dokue ponekad onu pravu viziju istote i beline tvorevine. A moemo slobodno da kaemo da rawenu prirodu najboqe vide nai domaini, oni koji su od Boga pozvani i predodreeni da umu ovu uvaju, posveenici i relikti davnoiezlog plemstva, umarski ineweri: mnogopotovani gospodin Vitomir Rudolf, direktor, gospodin Dragomir Ivankovi, gospoda Nea Ili i Boko Zagorac i mnogi drugi vredni i plemeniti pregaoci iz Srbijauma. Autentino hrianstvo posmatra tzv. prirodnog oveka kao greno i palo stvorewe. Greh je qudsko bie otuio od Boga i od prirode. Jer greni ivot poput svoda od raznobojnog stakla prqa beli sjaj venosti. Nigde se ne pokazuju cvetovi nae qudske bolesti tako jasno kao u ekolokoj katastrofi koje smo mi, deca 20. veka, svedoci. Svet kojim smo mi okrueni i koga smo sastavni deo jeste jako krhka tvorevina. Seam se posledwih stihova velikog pesnika Pedra Salinasa koji nam ih je ostavio kao neku vrstu predsmrtnog zavetawa. Dozvolite mi da ih proiznesem.

88

SVETI KNEZ LAZAR

Qubav, svet ugroen - . . . Treba biti paqiv/ vrlo paqiv/ svet je danas odve loman. . ./ Ni da izgovorim ime ne smem jer bi mi glas raskinuo nedra vazduha./ Treba sniti polagano/ nai snovi odluuju kao da su koraci. . ./ Da navrh prstiju/ sniti skoro, poto odjek/ sna il tekog hoda,/ po tlu tako nenom/ mogao bi poruiti basnoslovne kule/ nekog Vavilona/. . . treba kapi kie/ zadrati/; jer bi padajui po tlu mogle otvoriti jame kao rake./ Jer tle je toliko meko/ da je pogreb sve u wemu. Toliko je loman svet/ vekovi ili kristali/ da se treba kretati po wemu kao u opsenama,/ gde umreti moe qubav/ ako um stvorimo.. Samo ekawe ustreptalo,/ disawe potajno,/ vera prikrivena,/ moi e spasti (danas) lomnost golemu ovoga sveta/ lomnost nau. Sa padom u greh ovek je povukao i tvorevinu u patwu. Svako ko ima istananu intuiciju, vidovitiji homo syptilis moe da uje ono to su nemaki romantiari nazvali Weltschmerz, francuski egzistencijalisti mal de siecle, a ruski religiozni filosofi mirovaja skorb, a ta kosmika tuga, o kojoj je pisao o. Justin Popovi, je takoe viena u naoj kwievnosti, recimo kod Crwanskog kao banatska tuga koja tiho pada na nas. Sv. apostol Pavle je pre 2000 godina rekao da celokupna tvar uzdie i tui dok se ne pojave sinovi Boiji (Rim 8, 33). Jer jedino Bog i usinovqena deca Boija mogu da spasu tvorevinu wene propasti koja je sigurna ako se nastavi ovako sa tehnolokim progresom. to se tie odnosa teologije i ekologije, recimo da je izraz ekologija, biblijski i samim tim hrianskiji termin od termina teologija koji e prvi put kao nauku o Bogu upotrebiti u 5. veku blaeni Avgustin, episkop hiponski. Pre toga termin je bio u upotrebi kod Aristotela kao nauka o prvom pokretau u wegovoj uvenoj Metafizici. Termin ekologija potie od grke rei ekos to znai dom, stanite i rei logos koja je slojevita, a kod nas hriana oznaava drugo lice Svete Trojice kroz koga je sve to je postalo postalo. Dakle, jo u Starom zavetu u Priama Solomunovim se kae da Premudrost sebi sazida dom (Pr 9, 1). Premudrost ovde oznaava nestvorenog Boga koji kao Tvorac stvori svet kao dvojedinu tajnu svoje stvarnosti i qudske stvarnosti koja e svoj vrhunac doiveti u ovaploewu jednog lica Svete Trojice, Gospoda Isusa Hrista. U toj istoj kwizi Starog zaveta se govori i o tome da je preegzistentna Premudrost stvarajui svet sve vreme igrala pred Bogom i da joj je milina sa sinovima qudskim. Teolozi

TEOLOGIJA I EKOLOGIJA

89

ovu boansku delatnost ad ekstra nazivaju ikonomijom stvarawa i spasewa Postoji, da tako kaemo, u teologiji apostola Pavla kovanica ikonomija koja oznaava raspored Svete Trojice u tajni stvarawa kosmosa i nas qudi. Ono ide od Oca kroz Sina u Duhu Svetome. Sveta Trojica koja je od venosti qubav stvori svet igrajui se, u najsuptilnijem smislu te rei. Zato je Wegova tvorevina poetsko ostvarewe jer poezija je stvarawe i igra. Svi mi ako iskreno poverujemo u Hrista iekujemo novo Nebo i novu zemqu. Ali Bog nam je dao stravian dar slobode da tu zemqu hit et ninc pretvorimo u Raj, a ne u Pakao. Jer, po reima Hristovim, carstvo Boije je unutra u vama. Liturgija Hristova je iri pojam od estetike obredoqubqa. Liturgija je hvalospev Tvorcu koju mu cela tvorevina sa nama qudima uznosi. Zato se treba energino usprotiviti svakom zlu koje ovu melodiju hoe da sputa. Mi hriani treba da budemo protagonisti ove borbe, koja nikada nije borba protiv nekog apstraktnog zla, kako to mnogi ideolozi teologije bez obzira da li su pobornici starijih telokih koncepcija ili pak novijih neopatristikih, nego trezveno rvawe sa zlom u nama i oko nas. Ovde konkretno zlo olicetvoreno u vojnoj maineriji postavqenoj tamo gde joj nije mesto Ne mogu a da ne pomenem rak rane ovih prostora. Mi se nalazimo na mestu netaknutog autentinog ambijenta prirode na Valkaluciju koji je sastavni deo jedne sredine koja bi trebalo da bude nacionalni park. Ona zbog nae nebrige to nije. Ovaj predivni prostor su jo nai sredwevekovni plemi izabrali da bude stanite Boga. To se vidi po manastirtima koji su biseri arhitektonskog umea. Ravanica, Manasija i Sveta Petka izvorska su svetiwe koje ine jedan sveti trougao koji bi mogao da se razvije u nacionalni park. Naalost, mi danas ovde imamo glavni poligon Jugoslovenske armije koji ove ume pali i ovu netaknutu malu oazu ini popritem nemira i rata to je sastavni deo nae sramne, ogrehovqene prolosti, sadawosti a, ako nastavimo ovako, i budunosti. Poligon nije nastao u Kraqevini Srbiji krajem 19. veka, niti u Kraqevini Jugoslaviji poetkom 20. veka. Nastao je u boqevikoj, Brozovoj dravi 1965. godine. Paradoksalno vojne vlasti danas kako smo nezvanino uli trae wegovo proirewe. na raun ove prirode koja nam donosi vazduh i kie koje ivot znae. Totalno izmetawe poligona je jedino reewe da se ova netaknuta priroda sa svojim spomenicima duhovne kulture spasi. Sva ova pitawa ekologije ovog prostora i teologije smo postavqali na Tribini pravoslavqa u Beogradu Gospodin Vitomir Rudolf, G. Predrag Zlatanovi, Wegovo Preosvetenstvo G. Porfirije Peri i drugi ekolozi, ornitolozi, aerolozi... Mi pravoslavni hriani moramo vie nego dosad da sebe uloimo u borbu

90

SVETI KNEZ LAZAR

protiv drutvenog zla, pri tom nikada ne zaboravqajui jevanelska sredstva borbe. Mi zaista ne moemo da se brinemo za spas sopstvene due, pri emu svet da hladno prepustimo wegovim grenim silama. O. Sergije Bulgakov kae : Ideal Carstva Boijeg ne ostvaruje se samo u nama... nego i izvan nas, kao ideal normalno ureenog qudskog drutva, a moral koji se svodi na uzdravawe od zla i istovremeno s tim i uzdravawe od delatnog uestvovawa u ivotu, dovoqan je za budizam, ali ne i za hrianstvo, koje odbacuje svaki kvijetizam. Iguman Ravanice, o. Makarije, poetkom 20. veka bio je umarski inewer; zavrio je umarski fakultet u Pragu. Znao je o ovom podruju vie od mnogih. Bog ga je nadahnuo da bude potovalac ovog kraja i nepreglednih umskih prostranstava. Kao molitvu Bogu koja e i wemu na Nebu biti mila, citirau stihove koje je stvorio jedan od najveih srpskih pesnika, Momilo Nastasijevi: Sve boli. Mili druzi, rad mene mirujete. Trepetom ne ozledi me ni list. Tiho i tie, umin iz rana ovaploti me u re. Celivam stabla, brau moju redom, milujem oiqke neno. Mili druzi, boli li kad vam sekira zasee telo? I umine li, kad za vas neme ja mukotrpan kriknem? Ako je skrnavqewe, prostite, srce mi je dano. Rad mene mirujete: tiho i tie, umin iz rana.

TEOLOGIJA I EKOLOGIJA

91

To mukotrpan, druzi, za vas neme, apatom visinama kazujem blagu re. Neka ovo bude molitva za ugroenu umu. Valkaluci , avgust 2001.
Goran Radenkovi

92

SVETI KNEZ LAZAR

MEUCRKVENA HRONIKA

VESTI IZ RUSKE CRKVE


CARIGRAD MOSKVA
Ve dui niz godina Carigradska i Moskovska patrijarija na visokom nivou vode pregovore kako bi reile meusobne razlike koje optereuju wihove odnose. Tokom godina se delegacije sretnu tri do etiri puta obino u vajcarskoj ili u Austriji. Delegacije godinama saiwavaju: sa strane carigradske vaseqenske patrijarije mitropoliti pergamski i filadelfijski, Jovan i Meliton, a sa ruske strane mitropolit smolenski i kaliwingradski, prestojateq odeqewa za spoqne poslove Moskovske patrijarije, Kiril. Kako je saoptila Moskovska patrijarija 29. i 30. oktobra dolo je do susreta delegacija u Cirihu. Susret je bio posveen stawu u pravoslavqu Ukrajine gde pored kanonske crkve postoje jo dve raskolnike (Autokefalna pravoslavna crkva i Ukrajinska pravoslavna crkva Kijevskog patrijarhata). Uesnike je o stawu obavestio predstavnik dravnog komiteta Ukrajine za verska pitawa V. D. Bondarenko. Kako je posle pregovora samo saopteno da e se razgovori nastaviti, posmatrai su zakquili da nije dolo do pribliavawa stavova. Autokefalci su sebe stavili pod omofor Carigrada, koji pak pokuava da sve objasni, dok Moskva smatra da legalna jerarhija postoji, i woj uz pokajawe treba da pristupe raskolnike grupe. Dve patrijarije su pre osam godina imale veliki spor oko pravoslavqa u Estoniji, koje se podelilo na estonsko i rusko. Podela je ostala do danas, a Carigrad je svojevremeno imenovao mitropolita Stefana za Estoniju iako je ve postojao prvopastir za Estoniju, episkop Kornelije. Od tada odnose dveju Crkava prati podozrivost, a dvojica poglavara se ne susreu, ne samo bilateralno, ve takoe i na susretima na kojima su se okupqali prvojerarsi pomenih pravoslavnih crkava.

94

SVETI KNEZ LAZAR

RIMOKATOLIKI PROZELITIZAM
Ruska pravoslavna crkva neprestano istie da ima velike primedbe na rad Rimokatolike crkve u zemqi. Prebacuje se prozelitistiko delovawe, odnosno pridobijawe vernika. Nadbiskup moskovski, za sada apostolski administrator za severni deo evropske Rusije, Tadeu Kondruievi je u jednom intervjuu 6. decembra rekao da prelaska u rimokatolianstvo ima ali to su pojedinani sluajevi osoba koje nisu pripadale pravoslavqu, ili bilo kojoj drugoj crkvi. Odluku o prelasku pojedinci donose individualno i slobodno. Mi prema pravoslavqu imamo visok respekt kae nadbiskup, navodei da je jo u 12. veku na prostoru Rusije bilo dve rimokatolike crkve, u Smolensku i Novgorodu (trgovaki gradovi). U Moskvi postoji meureligijsko telo za izbegavawe meusobnih problema. U wemu je u ime Moskovske patrijarije mitropolit smolenski Kiril, zaduen za spoqne poslove Crkve, nadbiskup Kondruievi i baptistiki pastor Peter Konovalik u ime protestanskih grupa. U ovom trenutku u Rusiji ima 200 registrovanih rimokatolikih parohija, dok ih je pre deset godina bilo desetak. U Petrogradu je otvorena i bogoslovija, a u Moskvi se gradi biskupski ordinarijat. Rimokatolici imaju i dve radio stanice i jedan list. Grade nekoliko crkava u oblasti Kaliwingrada i Tvera. Parohije su osnivane sa obrazloewem da su to traili potomci nekadawih vernika. Po celoj Rusiji ive qudi poqskog, baltikog, nemakog, ukrajinsko-unijatskog porekla. Meutim, sada se otvoreno govori da parohijani nisu vie u veini mawinskog ve ruskog porekla, to potvruje da je dolo do prozelitistikog delovawa za koje se tvrdi da ga nema. Rimokatoliki svetenici u veini su stranci, ak ravno sto od 115, veinom iz Poqske i Nemake, od nedavno i jedan crnac iz Afrike. Osim nadbiskupa Kondraievia i ostali biskupi su stranci: u Novosibirsku biskup je Jozef Vert iz Nemake, apostolski administrator za junu Rusiju sa seditem u Saratovu Kliment Pikel iz Nemake, kao i apostolski administrator za istoni Sibir sa seditem u Irkutsku, biskup Georgij Mazur iz Poqske. Posledwa dvojica u Rusiji nemaju stalnu dozvolu boravka, a po vaeem zakonu ne bi smeli da se bave religijskom delatnou. Wihovi pisani zahtevi prema organima vlasti se ipak ne prihvataju poto oni nemaju dozvolu boravka i rada.

VESTI IZ RUSKE CRKVE

95

POSETA IZ AMERIKE
Na poziv patrijarha moskovskog Aleksija poglavar Pravoslavne crkve Amerike, mitropolit vaingtonski Teodosije od 3. do 10. decembra posetio je Rusiju. U wegovoj pratwi bili su arhiepiskop filadelfijski i istonopensilvanijski German, protoprezviter Robert Kondratik, pet protojereja i jedan arhiakon. Dvojica poglavara zajedniki su sluili u Uspenskom sabornom hramu moskovskog Kremqa na praznik Vavedewa. Oni su takoe uestvovali u prenosu motiju svetoga Tihona u Donski manastir, a posetili su i Trojice Sergijevu lavru. Takoe i sledee svetiwe: Danilov, Novospaski i Sretewski manastir, Marto-Marijinu obiteq, Pjuhticko podvorje, hram Hrista Spasiteqa. Mitropolit cele Amerike i Kanade Teodosije je 10. decembra posetio Finsku da bi se susreo sa novim poglavarom Finske pravoslavne crkve, mitropolitom Lavom, a 11. decembra se vratio u Ameriku.

POSETA PETROGRADU
Patrijarh moskovski Aleksije ove jeseni je posetio Petrograd, nekadawi Lewingrad, koji se priprema da uskoro obelei 300. godiwicu svoga nastanka odlukom imperatora Petra Velikog. Do jubileja treba obaviti obimne radove na Aleksandro-Nevskoj lavri, duhovnom centru severne ruske prestonice. U centru pawe obnove je rekonstrukcija glavnog hrama lavre Trojickog sabora. Po povratku u Moskvu patrijarh se sa pismom obratio gubernatoru lewingradske oblasti Valeriju Serdjukovu zahvalivi mu na podrci pravoslavqu podseajui ga na potrebu obnove onoga to je porueno u godinama bezbonih vlasti, a posebno na obaveznost obnove Aleksandro-Nevske lavre, bisera sveg pravoslavqa.

RUSIJA ETIOPIJA
U svojoj rezidenciji u Sveto-Danilovskom manastiru, patrijarh ruski Aleksije razgovarao je poetkom decembra sa premijerom Etiopije Melesom Zenauijem o meudravnim i meucrkvenim odnosima. Etiopska crkva je monofizitska, a sebe smatra pravoslavnom, iako joj tu kvalifikaciju ne priznaju pomesne pravoslavne crkve. Patrijarh je istakao tradicionalno prijateqstvo dvaju naroda i spremnost ruske Crkve da i na daqe pomae Etiopskoj crkvi

96

SVETI KNEZ LAZAR

u obrazovawu klirika. I do sada brojni klirici, ak i nekoliko episkopa, sticali su bogoslovsko obrazovawe na duhovnim akademijama ruske Crkve u Moskvi, Kijevu i Petrogradu. Sada je takoe najavqeno da bi poglavar Etiopske crkve, patrijarh Pavle, uskoro posetio Moskvu.

RUSIJA RUMUNIJA
Godine 1994. Rumunska pravoslavna crkva osnovala je Mitropoliju Besarabiju na teritoriji susedne Republike Moldavije, koja je nekoliko godina ranije stekla nezavisnost raspadom Sovjetskog Saveza. Moldavci su Rumuni, sa nekim jezikim i istorijskim razlikama u odnosu na Rumune iz Rumunije. Neki sebe smatraju Moldavcima, a drugi pravim Rumunima. Na teritoriji Moldavije ve vekovima postoji Kiiwevska mitropolija Moskovske patrijarije kao jedina legalna kanonska crkvena struktura. Stvarawe paralelne mitropolije nailo je na otpor i veliko protivqewe u Moskvi. Vlasti Moldavije godinama su u nedoumici koju jurisdikciju da prihvate, a mitropoliju Besarabije nisu registrovali. Ona se pak alila raznim evropskim institucijama za qudska prava traei da one prisile vlasti u Kiiwevu, glavnom gradu zemqe, da ih priznaju. Dve patrijarije, Moskovska i Bukuretanska, vodile su u vie navrata bezuspene razgovore o moldavskom pitawu. Ti pregovori su ve godinama u zastoju. Moskvu je poetkom decembra posetio moldavski premijer Vasiliu Tarlevu i susreo se sa patrijarhom Aleksijem. On je molio patrijarha da obnovi pregovore sa Bukuretanskom patrijarijom poto ovo nereeno crkveno pitawe optereuje stawe u zemqi. Patrijarh Aleksije je sada istakao da je on spreman na obnovu pregovora i uskoro e podneti zvaninu inicijativu za to. Takoe je istakao da ovo pitawe ne treba reavati u evropskim institucijama, ve kod kue i to u skladu sa pravoslavnim crkvenim zakonima. Dijalog treba da vodi ka jaawu svepravoslavnog jedinstva na dobro naroda. Moldavski problem ima jo jednu dimenziju: doveo je do kalendarskih razlika. Mitropolija Besarabija, sa vie desetina parohija, uvela je na prostor Moldavije novi kalendar koji je u upotrebi na celoj teritoriji Bukuretanske patrijarije. Parohije koje su pod Moskovskom patrijarijom koju predstavqa mitropolit kiiwevski i cele Moldavije Vladimir koriste stari, julijanski kalendar.

VESTI IZ RUSKE CRKVE

97

OSNOVANA PAROHIJA U DABLINU


Mitropolit smolensko-kaliwingradski Kiril, zaduen za spoqne poslove Moskovske patrijarije, poetkom decembra zvanino je posetio Irsku. Sastao se sa arhiepiskopom dablinske Anglikanske crkve Empijem, gradonaelnikom Dablina, Milkom, nadbiskupom dablinskim, kardinalom Konelom, posetio je Triniti kolex Dablinskog univerziteta, a u grkom hramu svetog Blagovetewa sluio je svetu liturgiju. Anglikanska crkva saoptila je gostu da se Moskovskoj patrijariji stavqa na raspolagawe hram Svetog Krsta u Dablinu za wene potrebe. Ovaj hram e se uskoro urediti u skladu sa pravoslavnim pravilima i osvetiti i tako postati prvi ruski hram na irskom ostrvu. Mitropolit Kiril je pre Irske posetio Veliku Britaniju. Tu eparhiju vodi vrlo poznati mitropolit i pisac Antonije (Blum). Pod surokom eparhijom nalaze se i Velika Britanija i Irska. Mitropolit Antonije je vodi od 1957. Wegove kwige o pravoslavnoj duhovnosti prvo su tampane na engleskom, a od kraja komunizma i u Rusiji. Kwige o pravoslavqu veoma su doprinele da se na Zapadu sazna o duhovnosti pravoslavnih naroda. Inae, mitropolit Antonije je roen 1914. u Lozani, rastao je u Iranu, a osim teologije studirao je medicinu, fiziku i hemiju. Wega je mitropolit Kiril izuzetno srdano pozdravio i zahvalio mu na bogatom radu. U Londonu se mitropolit Kiril susreo i sa dvojicom vikarnih episkopa za Englesku, episkopom sergijevskim Vasilijem i arhiepiskopom kerenskim Anatolijem. Eparhija ima u parohijama bogosluewa na engleskom i ruskom. Reeno je da je posledwih godina broj parohija znatno porastao.

KOMISIJA ZA KANONIZACIJU
U Petrogradu je odrano zasedawe istorijsko-kanonske komisije petrogradske eparhije, na ijem je elu protojerej Vladimir Sorokin. Razmotreno je pitawe kanonizacije protojereja Aleksejeva Kolokolova (umrlog 1911.) koji je osnovao deja prihvatilita i sagradio nekoliko hramova na reci Volhov. Takoe je razmatrano pitawe kanonizacije igumanije Evpraksije, koja se upokojila 1821. iz staroladokog Uspenskog enskog manastira. Prihvaeno je reewe o daqem produetku sakupqawa materijala radi sastavqawa itija i svedoewa narodnog potovawa tih pravednika. Na ovom zasedawu jo su sasluana itija novomuenika jereja Jovana Petaja (+1919) i protojereja Sergija Florinskog (+1918) postradalih za veru Hristovu u vreme progona. Odlueno je da se kanonizacije

98

SVETI KNEZ LAZAR

preporue Sinodalnoj komisiji koja se bavi time. Na sledeem zasedawu, decembra ove godine, nastavie se razmatrawe materijala za kanonizaciju novomuenika petrogradske eparhije, postradalih za veru od 1918-37. godine.

JUBILEJ SREDWE AZIJE


U Uzbekistanu je odrano niz sveanosti kojima je obeleena 130. godiwica osnivawa prve parohije Ruske pravoslavne crkve u Sredwoj Aziji. U svim hramovima ove drave, koja se pre deset godina odvojila od Sovjetskog Saveza, a ima ih vie od stotinu, sluene su sveane liturgije i drani sabori vernika. Odrano je i mnogo dobrotvornih akcija, izlobi, predavawa, koncerata. Iako se Uzbekistan osamostalio, crkva je ostala pod jurisdikcijom moskovske patrijarije.

KAPELE U RUSIJI
Ruska pravoslavna Crkva planira da otvori kapele na svakoj eqeznikoj stanici i aerodromu ruske prestonice. O tome saoptava mitropolit Smolenski i Kaliwingradski Kiril, ef odeqewa spoqnih poslova Moskovske Patrijarije. Kako je rekao transportni vorovi, kao to su stanice i aerodromi, za Crkvu su vrlo vano misionarsko poqe. Na putu qudi se oseaju nezatieni od kriminala, pa ak i sami gube novac ili karte... Osim toga, u naim uslovima, dodao je mitropolit, putovawe je esto povezano sa stresom. Zato stanice i aerodromi imaju puno pravo da postanu mesto susreta Crkve sa oteenima. Sada, postoji kapela samo na jednoj stanici, dok na ostalih osam tek su odreena mesta. Crkve odnedavno postoje na dva aerodroma, Domodedovu i eremetjevu.

PARASTOS STOLIPINU
Inicijativom jedne drutvene organizacije, u Kijevo-Peerskoj lavri je odran parastos Petru Stolipinu, povodom devedesetogodiwice smrti. Istog dana izaslanik Rusije u Ukrajini, Viktor ernomirdin poloio je cvee na grob ubijenoga u KijevoPeerskoj lavri. Komentariui izjavu saratovskog gubernatora da e zemni ostaci velikog ruskog reformatora i politiara biti preneti u wegov rodni kraj, saratovsku oblast, ernomirdin je izjavio da to ne treba initi, i da ne treba naruavati lino zavetawe Stolipina, imajui na umu posledwu equ ovog ruskog veli-

VESTI IZ RUSKE CRKVE

99

kana da se sahrani tamo, gde zavri svoj ivotni put. Viktor ernomirdin je takoe saoptio da saratovski gubernator ima nameru da nakon pregovora sa ukrajinskom stranom, postavi u Kijevu spomenik velikanu, koji je postojao na jednom trgu, ali je sklowen u prvim godinama prevrata. Stolipin je ubijen u pozoritu i dok je umirao, pogled mu je bio uprt u carsku lou, a desnica mu je blagosiqala prisutnog monarha.

PREPOROD VALAAMA
Premijer Karelije u okviru programa Kultura Rusije od 20012005. pokrenuo je projekt Preporod i razvitak Valaamskog arhipelaga. Ovaj projekt predvia pomo od 25,600.000 rubaqa na obnavqawe Valaamskog manastira posveenog Preobraewu Gospodwem i wegovih skitova razbacanih po mnogobrojnim ostrvima ovog arhipelaga. U kompleks Valaama ulazi vie od 50 spomenika arhitekture, od kojih je vie od polovine danas u jadnom stawu. Restauracija saborne crkve iz XVIII veka poela je jo 1989. godine i nije zavrena. Pre 12 godina manastir je vraen Ruskoj Crkvi i bratstvo danas ini preko 200 qudi. No, jo od predaje manastira do danas traje konflikt izmeu bratije i mesnog stanovnitva, koje se tamo naselilo i treba da ode. Danas je veina iteqa preseqena u najblii karelski grad Sortavala. Valaam se nalazi na Ladokom jezeru. Monatvo vodi poreklo iz vremena s kraja IX veka. Osniva monatva je bio sv. Sergije, a naslednik sv. German. Tokom XII, XIII i XIV veka manastir je doiveo puni procvat i nazivao se lavrom. Napadali su ga i razarali veani u vie navrata. Obnovqen je u vreme Petra Velikog. Do boqevikog prevrata, hiqade poklonika poseivale su svakodnevno ovaj manastir. Tu je postojala biblioteka sa 12 hiqada starih kwiga, riznica sa motima mnogih svetiteqa, ivelo se po strogom ustavu i koristio se karakteristini starinski napev. Pri manastiru je bila i gostionica za smetaj hodoasnika. Od Petrograda postojao je put do Valaama, a leti su saobraali i parobrodi od prestonice do ove velike svetiwe.

MISIONARSTVO U SIBIRU
Posledwih desetak godina Sibir je postao raj za raznorazne misionare to zabriwava ne samo jerarhe Ruske Pravoslavne Crkve, ve i mesne vlasti. Adventisti, pentikostalci, Jehovini svedoci, sajentolozi, grkokatolici, katolici, a samozvani mesija Visarion, inae bivi milicioner, osnovao je u Krasnojarskom kraju

100

SVETI KNEZ LAZAR

itav grad. Posle ovogodiweg susreta pravoslavnih misionara u Rostovu na Donu, Crkva je realizovala dva vana projekta u Sibiru. Prvi je trodnevna poseta patrijarha sveruskog Tobolskoj eparhiji, a drugi polazak kroz Rusiju voza-hrama, sastavqenog iz dva vagona. Misionari e poseivati radnike, vojnike, decu, organizovae se koncerti, sluiti liturgije, obavqati krtewa. Na istok se voze kwige za biblioteke, lekovi, a voz e prei oko 15 hiqada kilometara. Akcija je nazvana Pravoslavna misija kroz Sibir. Sibir, u kome sad ima 16 eparhija, u sebi sadri fabrike oruja i aluminijumske zavode, tamo je nafta, gas, zlato, ume i drugi visokolikvidni prirodni resursi.

PROTEST KRIMSKIH TATARA


U Bahisaraju vie hiqada krimskih Tatara protestovali su protiv vraawa Pravoslavnoj Crkvi nekih zdawa koje su komunisti u svoje vreme oduzeli. Re je o bivoj svojini Krimske eparhije, manastirskim objektima, koji su bili pretvoreni u bolnicu, Bahisarajski psihoneuroloki internat. Odluka je doneta jo 25. aprila prole godine. Daqu sudbinu ove monake obiteqi, posveene Uspewu Presvete Bogorodice reavae specijalno formirana komisija. Uzalud su vapaji nastojateqa o. Siluana, da ni kanovi nisu posezali za manastirskom zemqom. Pored ovih objekata je i zdawe medrese, muslimanske verske kole. I pod izgovorom da tite zdawe medrese, Tatari, koji su muslimanske vere, ele da dou do ovih objekata. Nekada je ovaj manastir nosio naziv Panagija ili Bahisarajski Uspenski skit i imao je pet hramova, a u wemu su iveli monasi.

KAPELA U ZAVODU
U Zdravstveno-popravnom zavodu u Penzi zatvorenici su se obratili ruskom patrijarhu za pomo u podizawu kapele. Ovo je jedinstveni zavod koji je u stvari leilite za zatvorenike obolele od tuberkuloze. Sada u celom zavodu ima 400 qudi. Sedmoro je obolelo od HIV-infekcije i samo troje imaju izgleda da preive. Po wihovim reima, oni se uzdaju jedino u Boga. Sada se oni mole u sobici bez prozora, projekat je gotov, odreena lokacija, ali nema sredstava. Zato su bolesni zatvorenici uputili molbu arhipastiru za pomo.

VESTI IZ RUSKE CRKVE

101

BAZEN U HRAMU
Komitet za upravu dravnim dobrima Petrograda odbio je molbu Petrogradske eparhije da se vrati hram posveen Tihvinskoj ikoni Majke Boje blagovetenskog enskog manastira. I pored molbi eparhije, nedavno je doneto reewe da se zdawe hrama preda dravnom univerzitetu za sportsko-rekreativni kompleks. U bivem hramu, oduzetom u vreme komunistike strahovlade ve je ureena sportska sala i bazen. Po reima rektora univerziteta, preawi arendator crkvenog zdawa ostavio je dug od 23 hiqade dolara, to je univerzitet preuzeo na sebe.

POSETIOCI IZ UKRAJINE
Ukrajinski predsednik Leonid Kuma u pratwi ukrajinskog premijera A. Kinaha, ministra inostranih poslova A. Zlenka, ministra odbrane V. Svidenka i drugih visokih funkcionera tokom zvanine posete Moskvi posetio je hram Hrista Spasiteqa i kompleks koji je sastavni deo hrama. Tokom susreta sa patrijarhom Aleksijem bilo je rei o odnosima izmeu dveju zemaqa kao i o crkvenom pitawu Ukrajine. U Ukrajini kao to je poznato, pored zakonite jerarhije koja je sastavni deo Moskovske patrijarije postoje i dve raskolnike grupe koje su vrlo brojne. Predsednik Kuma je uvek isticao da on u crkveno pitawe ne eli da se uplie, ali eli da doprinese da u wegovoj zemqi nema tri pravoslavne jerarhije nego samo jedna. Razgovaralo se o mogunostima da patrijarh Aleksije poseti Ukrajinu. Iako on poziv ve dugo ima, do posete ne dolazi poto Moskovska patrijarija smatra da uslovi za posetu sada ne postoje i da posetu treba vrlo temeqito pripremiti. Predsednik Kuma je sada istakao Mi smo danas duni da ojaamo nae odnose i da ne ruimo duhovnu vezu, koja postoji izmeu bratskih slovenskih pravoslavnih naroda. Istakao je takoe da Ukrajinska pravoslavna crkva, koju vodi mitropolit kijevski i cele Ukrajine Vladimir, u okviru Moskovske patrijarije uiva prava iroke autonomije. Episkopat, klir i narod Boiji treba sam da odluuje o statusu svoje Crkve.

TUNA SEDAMDESETOGODIWICA
Ruski narod se krajem 2001. godine prisea 70. godiwice razarawa jednog od najvelelepnijih pravoslavnih hramova u svetu, Hrista Spasiteqa u Moskvi. Satanske sile potstakle su rusko po-

102

SVETI KNEZ LAZAR

litiko rukovodstvo na elu sa Josifom Visarionoviem Staqinom da izda naredbu da se slavna svetiwa eksplozivom podigne u vazduh. Suze za ovim hramom ruski narod decenijama je brisao nakon 1931. oekujui da e kad-tad biti obnovqen. Sreom sauvani su arhitektonski planovi hrama koje je izradio arhitekta Konstantin Ton. Godine 1994. vlasti su udovoqile molbi Crkve i izdale dozvolu za gradwu. Gradonaelnik Moskve Jurij Lukov se godinama zajedno sa patrijarhom Aleksijem brinuo nad radovima. Milioni vernika, ak i neverujui, kao i hiqade preduzea dali su svoje priloge. I najsiromaniji penzioneri, koji u Rusiji nemaju dovoqno ni za hleb, darovali su po koju kopejku. Svi su eleli da kad pogledaju Hram, ili wegovu sliku, imaju ponosan oseaj da su nekim svojim prilogom doprineli da se Hram podigne. Ukupni trokovi su izneli 2 milijarde i 829 miliona rubaqa, gradwa je trajala pet godina, a prole godine je sveano osveen. Kako je sada saoptio jedan od protojereja Hrama, Mihail Rjazancev, nekoliko miliona qudi posetilo je hram. Nema kolske ekskurzije, ni privredne delegacije iz daleke provincije, koje u svoj program posete i poslova u Moskvi ne ukque odlazak u Hram. Nijedna svetiwa, nijedan objekt u Rusiji ne poseuje se koliko Hram. Strane delegacije kraqevi, predsednici, premijeri, ministri, strane crkvene delegacije raznih konfesija, obavezno posete hram Hrista Spasiteqa. Povodom 60. godiwice izbijawa Drugog svetskog rata u Rusiji, odnosno Velikog otaxbinskog rata kako ga Rusiji nazivaju, 5. decembra stotine boraca se okupilo u Moskvi, a svoj susret su otpoeli obilaskom Hrama. Istakli su, da nije obnovqen Hram, teko bi se obnovila i ruska dua, Hram je garant da e Rusija obnoviti svoju veru i svoju snagu. Hram je ujedno upozorewe koliko daleko moe da ide bezbonitvo u svom razarawu.

SVETI ALEKSANDAR NEVSKI


U Rusiji se obeleava 6. decembar kao dan pamjati svjatago blagovernago kwaza Aleksandra Nevskogo. Ove godine je posebno bilo sveano u gradu Vladimir. U Uspenskom sabornom hramu slueno je svenono bdenije, a na praznik Boestvena liturgija. Po prvi put praznik je proslavqen kao praznik grada koji je gradska uprava uvela da bi se obeleavao svake godine. Arhiepiskop Vladimira, Evlogije istakao je ulogu svetoga Kneza kao vojskovoe, politiara, diplomate, a deo Wegovog ivota odvijao se i u gradu Vladimiru. Krsni hod (litija) obavqen je od katedrale do Bogorodice Rodestvenskog manastira, uz uee desetina hiqa-

VESTI IZ RUSKE CRKVE

103

da graana. U gradu je prireeno povodom praznika i vie koncerata i otvoreno nekoliko izlobi.

TRI VEKA KIJEVSKE DUHOVNE AKADEMIJE


Krajem novembra Kijevska duhovna akademija proslavila je svoju 300. godiwicu. Tim povodom u woj je odrano vie sveanosti, kojima je prisustvovao prvojerarh Ukrajinske pravoslavne crkve mitropolit Vladimir (Sabodan) kao i predstavnici petrogradske, moskovske i minske duhovne akademije. Zajedno sa irewem svete vere, u Rusiji se irila i duhovna prosveta. Veliki knez Vladimir je naredio da se deca okupqaju i ue, a sv. Mihail mitropolit kijevski dao je uiteqima uputstvo, kako da sprovede tu naredbu u delo. Jaroslav, sin Vladimirov, osnovao je u Novgorodu uilite gde se kolovalo 300 uenika. kola je bilo i u drugim gradovima, uglavnom gde su bila sedita episkopa. Za vreme mongolskih osvajawa, te kole su bile zatvorene, da bi se odmah po osloboewu opet otvorile. Za vreme patrijarha Filareta u udovom manastiru otvorena je grko-latinska kola. Za vreme patrijarha Joakima, u Moskvi je otvoreno uilite, koje je dobilo naziv akademije. Tu su dola dva uena Grka, sa doktorskim diplomama padovanskog univerziteta... U vreme osnivawa Svetenog Sinoda, razvija se kolstvo u Rusiji. Otvaraju se kole specijalno za sveteniku decu, da bi ih pripremile za duhovna zvawa. One su bile najee u arhijerejskim domovima, u manastirima, gde se nije za boravak nita plaalo. Nastavnici su iveli sa wima, budui monasi i bez porodica. Krajem XVIII veka postojalo je ve 36 seminarija, 115 duhovnih uilita i tri akademije (kijevska, moskovska i petrogradska). Krajem 1807. po naredbi cara Aleksandra Blagoslovenog izvrena je reforma duhovnih kola. Obrazovan je komitet da sprovede te reforme i sve kole su podeqene na etiri grupe: akademije, seminarije, kole sreske i parohijske. Od 1843. otvaraju se kole i za devojke, budue supruge i majke pastira Crkve. Prva je bila u Carskom selu 91843), pa u Soligaliu (1845), zatim u Kazanu (1853) itd... U vreme carevawa Aleksandra Oslobodioca, izvrena je reforma svih duhovnih kola, pa je pred boqeviki prevrat bilo 4 duhovne akademije, 58 seminarija, 185 duhovnih uilita, 12 enskih duhovnih uilita pod pokroviteqstvom Carice i 56 enskih kola na nivou eparhija. Sin moldavskog gospodara, Petar Mogila, stekavi obrazovawe u Parizu, nakon vojske u poqskim redovima, zamonaio se u Kijevo-peerskoj lavri. Ubrzo je postao wen arhimandrit. Postavi kijevski mitropolit, povratio je od unijata crkvu sv. Sofije u Kijevu, obnovio je i osvetio, pronaao je asne moti sv. Vladi-

104

SVETI KNEZ LAZAR

mira, reformisao je Bogojavqensku bratsku kolu, izmolivi za wu od kraqa sa kojim je bio u dobrim odnosima, razne privilegije i preimenovao je u kolegijum. Taj kolegijum nazvan Mogiqanskim, kasnije je postao kijevska akademija i rasadnik duhovne prosvete za celu Rusiju. Nekoliko uenih qudi, koje je on poslao u inostranstvo radi usavravawa, prevodilo je stare kwige i sastavqalo nove, koje su sluile ouvawu Pravoslavqa. Te kwige, kasnije odobrene na saborima, dobile su autoritet crkvenih kwiga, odobrene od svih istonih patrijaraha. Pod wegovim nadzorom tampane su i bogoslubene kwige. Iako se kraq Vladislav blagonaklono odnosio prema pravoslavnima, Poqaci su ih ikanirali i muili, to je izazivalo revolt kozaka, koji su bili najvie progoweni. I 1654. Malorusija za vreme hetmana Bogdana Hmeqnickog pripojena je Rusiji. Dekretom cara Petra I kolegijum je 1701. dobio status vieg kolskog zavoda akademije. Kroz celu drugu polovinu XVII i u poetku XVIII v. bivi pitomci i rektori kolegijuma bili su arhimandriti Peerske lavre. Meu svrenim uenicima bilo je mnogo poznatih crkvenih, politikih i javnih radnika. Meu wima bili su sv. Dimitrije Rostovski, sv. Joasaf Bjelgorodski, sv. Teodosije erwigovski, sv. Inokentije Irkutski, prepodobni Pajsije Velikovski, filosof Grigorije Skorovoda, istoriar i pesnik Lazar Baranovi, mitropolit Stefan (Javorski), filosof i pesnik, kao i hetmani Jurij Hmeqnicki, Pjotr Doroenko, i dr. kompozitor Artemije Vedel i mnoge druge znaajne linosti, kako za Malorusiju, tako i za rusku imperiju. Od 1721. do 1749. u lavri je obitavalo 76 monaha akademika. Do 1817. god. Akademija je pruala raznostrano obrazovawe i svetsko i religiozno. Od 1819. ona se naziva iskquivo Duhovnom akademijom. U woj su bila odreena tri smera: bogoslovski, lingvistiki i opteobrazovni. Od 1872. u akademiji postoji crkveno-arheoloki muzej sa 32 hiqade predmeta, biblioteka sa 90 hiqada tomova, 819 rukopisa, 760 periodikih i crkvenih izdawa. Od 1874. rektori akademije nosili su in episkopa i bili su vikari Kijevske eparhije. Novi ustav Akademije je usvojen 1910. i wime je otvoreno jo 5 novih katedri. U vreme boqevikih gowewa, Akademija je 1918. zatvorena kao rasadnik mrawatva. Kijevska Duhovna akademija nanovo se rodila 1992. na osnovi seminarije, koja se otvorila pre toga na etiri godine, na teritoriji Kijevo-Peerske lavre. U staroj Akademiji posebno su potovana bila dva praznika, Bogojavqewe i Zaee Sv. Ane. Danas, poto je pokroviteq Akademije prepodobni Nestor Letopisac, slavi se wegov dan, 9. novembra.

VESTI IZ RUSKE CRKVE

105

Ova akademija je znaajna i za nau Crkvu, jer su mnogi arhijereji i ugledni svetenici zavrili u woj svoje kolovawe. Da pomenemo na prvom mestu svetog svetenomuenika Dositeja (Vasia) mitropolita zagrebakog, zatim dva mitropolita Srbije: Inokentija (Pavlovia) i Mihaila (Jovanovia). Tu je stekao obrazovawe uveni episkop dalmatinsko-istrijski dr Nikodim (Mila). I mnogi episkopi izali su iz ove Akademije: Sava (Bara) iki, Mojsije (Veresi) negotinski, Mihailo (iqak) rako-prizrenski, Melentije (Vuji) timoki, Valerijan (Pribievi) vikar sremski i dva nika Nestor (Jovanovi) i Nikanor (Ruii).

RUSKA ZAGRANINA CRKVA


Krajem septembra u Wujorku odran je Sveti arhijerejski sabor Ruske zagranine crkve. Na dnevnom redu je bio izbor novog prvojerarha poto je mitropolit Vitalije podneo tokom leta ostavku. Sa dovoqnom veinom glasova za wegovog naslednika izabran je mitropolit sirakuski Lavr. Sabor je jasno odraavao krizu, u kojoj se ova Crkva nalazi godinama, a kulminirala je tokom 2001. godine. Vei deo arhijereja, klira i verujueg naroda je za preispitivawe odnosa sa Moskovskom patrijarijom smatrajui da je ne treba smatrati lanom crkvom. Posebno je pozdravqeno prologodiwe proglaewe svetim ubijene carske porodice Romanovih. I daqe se zameralo Moskovskoj patrijariji da neguje ekumenizam i da je lanica Svetskog saveta crkava. Meutim, to se nije smatralo preprekom da se sa Moskvom uspostave neki kontakti i pregovori koji bi u nekoj budunosti vodili ili do odreene autonomije u okviru Moskovske patrijarije ili do potpunog ujediwewa. Odreenu napetost u ovoj Crkvi predstavqalo je nepomirqiv stav samog dosadaweg prvojerarha Vitalija, maweg broja episkopa i nekoliko vrlo glasnih klirika. Zamoqeno je i posredovawe srpskog patrijarha Pavla. Moskva je izrazila spremnost za uspostavqawe kontakata, do kojih je po svemu sudei posledwih godina dolazilo, iako o wima nije javno saoptavano. Veina kontakata je ila preko arhiepiskopa minhenskog Marka. Iako je Mitropolit Vitalije svome nasledniku lino estitao, umealo se nekoliko linosti koje su takorei otele starog mitropolita i nagovorile ga da povue ostavku i da Sabor proglasi nevaeim, iako na to nije imao pravo na osnovu crkvenog ustava, poto je ostavka bila u pisanoj formi. Mitropolit je odveden u Kanadu gde ga je u dva maha pregledala lekarska komisija da ustanovi da li je u stawu da proceni svoje postupke. Druga komisija je ustanovila da zbog duboke

106

SVETI KNEZ LAZAR

starosti mitropolit nije sposoban i da radwe koje je sproveo, ili navodno sproveo, ne mogu biti pravovaqane. Naime u Kanadi je hirotonisano nekoliko episkopa, dvojica koji su bili ak pod zabranom sluewa. Dugogodiwa sekretarica mitropolita, Qudmila Roswanska javno je optuena od mnogih u Crkvi, da je godinama davala neke lekove mitropolitu koji su u wemu stvarali nesigurnost i zavisnost. Ona je umesto wega donosila odluke, odluivala je koga e on da primi ili ne, koga da rukopoloi, a raspolagala je i svim wegovim novanim sredstvima. Kada je izbaena iz zgrade Sinoda, u wenoj tani je naena vea svota novca. Ona je nastavila svoj destruktivni rad prema mitropolitu i u Kanadi. Takoe i episkop kanski Varnava (Prokofjev) koji je mesecima pod zabranom svetenosluewa zbog neposlunosti prema svom nadlenom enevskom arhijereju. On je, sa starim mitropolitom kako je objavqeno, ali bez prisustva vernika, obavio nekoliko hirotonija i time je nastala raskolnika crkva koja samu sebe naziva Ruska pravoslavna crkva u izgnanstvu. Sinod u Wujorku pokuava da starog mitropolita vrati u zgradu Sinoda, taj pokuaj je obavqen prilino nespretno, tako da je ostao utisak da ga pokuava vratiti nasilno i protiv wegove voqe. Episkop Mihailo koji je vinovnik te nespretnosti, zbog pritiska javnosti kojoj su dostavqene fotografije nasiqa sklowen je sa eparhije i poslat u manastir u Xordanvilu. Tako sada postoje dve odvojene jerarhije, to je veoma pogodilo vie miliona pravoslavaca Amerike. Kanadska eparhija, desetak parohija u Evropi i nekoliko eparhija zagranine crkve, stvorene posledwih godina u samoj Rusiji, sada za svoga poglavara, prvojerarha, pomiwe mitropolita Vitalija, iako se on dobrovoqno povukao, a vei deo pomiwe novoizabranog poglavara, mitropolita Lavra. Ovim je raskol zaokruen. Episkop Gavrilo, sekretar Svetog sinoda, obavestio je zvanino sve pomesne crkve o izboru novog poglavara, iako se ova crkva iji je kanonski status neregulisan, sama godinama odvajala od celokupnog pravoslavqa nazivajui ga jeretikim. Poto je ova crkva nastala dvadesetih godina 20. veka u Sremskim Karlovcima, doputewem srpskog patrijarha Dimitrija i vitekoga kraqa Aleksandra, prema srpskoj Crkvi imala je posebna oseawa qubavi, koja su posledwih godina jednostrano dovedena u pitawe. Imali su nekoliko velikih neutemeqenih primedbi prema Beogradu i nisu doputali sasluivawe sa srpskim klirom.
priredio ivica Tuci

HRONIKA

HRONIKA RAKO-PRIZRENSKE EPARHIJE


PUTOVAWA
U periodu od 29. avgusta do 02. septembra 2001. godine u organizaciji Svetske Konferencije Religija za Mir i Norveke crkvene pomoi, u Oslu Norveka, odrana je Nedeqa dijaloga u kojoj su uzeli uee lideri tradicionalnih verskih zajednica Kosova i Metohije, Srpske Pravoslavne Crkve, Islamske verske zajednice i Rimokatolike crkve. Nau delegaciju je predvodio Wegovo Preosvetenstvo Episkop rako-prizrenski gospodin Artemije Radosavqevi, a pored wega su bili prisutni i protosinel Miron Kosa i jeromonah Nektarije Vorgui. Kao rezultat viednevnog dijaloga i razmatrawa aktuelne situacije na Kosovu i Metohiji doneta je Izjava o zajednikom planu akcije za dijalog i proces pomirewa izmeu naroda Kosova i Metohije. Wegovo Preosvetenstvo Episkop rako-prizrenski gospodin Artemije odazvao se na poziv jeromonaha Irineja Dobrijevia, direktora Kancelarije za spoqne poslove SPC za Ameriku i Kanadu, da bi uestvovao kao gost na Drugoj godiwoj konferenciji srpsko-amerikih lidera. Tim povodom je Episkop Artemije boravio u SAD od 03. do 11. septembra 2001. godine. U pratwi Episkopa Artemija bili su i otac Teodosije, iguman manastira Visoki Deani i jeroakon Vasilije Deli, sabrat manastira Sopoana. Konferencija je trajala od 05. do 07. septembra, a sednice su odrane u Kongresu, Senatu i u Beloj kui. Pored oko 70 predstavnika raznih srpskih organizacija iz cele Amerike i Kanade na sednicama su prisustvovali i aktivno uestvovali (kroz svoja izlagawa i dijalog) oko 17 Kongresmena i nekoliko Senatora kao i visoki predstavnici amerike administracije u Beloj kui.

108

SVETI KNEZ LAZAR

Glavna tema svih razgovora i diskusija bilo je pitawe Kosova i Metohije. Otuda je i prisustvo Episkopa Artemija sa svojim saradnicima bilo od izuzetnog znaaja jer su svojim prisustvom neposredno svedoili o svemu onome to se dogaalo na Kosovu i Metohiji u protekle tri godine, a naroito o trenutnoj situaciji i poloaju srpske nacionalne zajednice na ovim prostorima. Na ovoj konferenciji je prezentirano i tree, dopuweno izdawe publikacije Raspeto Kosovo i to je na prisutne ostavilo veoma snaan utisak. Naa delegacija je bila primqena i u Stejt Dipartmentu, i sa qudima koji su od amerike administracije zaduani za Kosovo razgovarala i upoznala ih sa pravom i realnom slikom stawa na Kosovu i Metohiji. Posle svoje uspene diplomatske misije u SAD, Episkop Artemije se vratio u svoju otaxbinu sa nadom da e se posle svega ipak neto uraditi i za na napaeni narod. Radi obavqawa crkvenih poslova Episkop Artemije je boravio od 29. septembra do 08. oktobra u Grkoj. Dana 01. oktobra Episkop Artemije je bio gost jugoslovenske ambasade u Atini i wenog ambasadora prof. dr. Duana Batakovia.

Vladika Artemije i ambasador SR Jugoslavije u Atini, g-din Duan Batakovi

HRONIKA

109

Crkva Sv. Luke, Koropi kod Atine

SOLUN
Predzadweg dana boravka u Grkoj Episkop Artemije je u Solunu uestvovao na konferenciji Granice i mawine na Balkanu u organizaciji solunskog dnevnog lista Makedonija.I ovom prilikom Episkop Artemije upoznao je sve uesnike o tekom poloaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Prvih pet decembarskih dana, bili su lepa i izuzetna prilika za duhovne i kulturne susrete sa predstavnicima srpske populacije u glavnom gradu eke, a po nekima i centralne sredwoevropske metropole Pragu. Delegacija koju je predvodio Episkop rako prizrenski dr. Artemije Radosavqevi a u kojoj su uz wega bili i Prof. Dr. Qubia Foli, Protosinel Mihajlo Toi, nastojateq manastira Sopoani, Jeromonah Vasilije Deli, Jeroakon Varnava Dimitrijevi i Svetislav Stefanovi, ef izbornog taba Koalicije Povratak imala je za vreme svog boravka u Pragu vrlo sadrajan i osmiqen program.

110

SVETI KNEZ LAZAR

Sa konferencije Granice i mawine na Blakanu

On je zapoeo odmah po prispeu u glavni grad eke prisustvom na bdeniju uoi nedeqe u Hramu Svetog Nikole, koji je po mnogo neobian i interesantan. Naime on se nalazi u podrumu jedne prake zgrade i po reima vladike Artemije, izuzetno podsea na katakombne hramove u kojima su se molili hriani prvih vekova. Nedeqa je otpoela Svetom Arhijerejskom Liturgijom u Uspenskom Hramu koji se nalazi na glavnom prakom grobqu u nasequ Olani , koju su nai svetenosluiteqi na elu sa vladikom Artemijem sluili zajedno sa domainima. Po zavretku boanstvene slube u kripti Uspenskog Hrama, sluen je parastos Srpskom Kraqu Aleksandru, koji je inae darivao dva crkvena zvona Uspenskom Hramu, u ijoj kripti se sada nalazi krst sa umetnutim staklenim delom u kome se nalazi wegova muenika krv. Ponedeqak je bio rezervisan za susret na visokom nivou sa jugoslovenskim ambasadorom u Pragu Prof. Aleksandrom Iliem, prilikom koga je naa delegacija obila i radnu sobu enerala Dragoquba Mihajlovia koju je on koristio za vreme svog slubovawu u Pragu kao vojni atae.

HRONIKA

111

Veerwi sati prijatno i sadrajno su provedeni na zvaninoj veeri koju su za nau delegaciju priredili ugledni srski poslovni quid koji ve vie od jedne decenije ostvaruju vrlo uspene poslovne rezultate u Pragu i na podruju itave Evrope. Jedan od najveih pravoslavnih praznika, Vavedewe Presvete Bogorodice, uoi koga je bdenije odrano ponovo u crkvi Svetog Nikole, proslavqen je najpre Svetom Arhijerejskom Liturgijom u

Prezviter Sr an Jablanovi

Uspenskom Hramu u Olane, u okviru koje je eki Arhiepiskop Hristofor , inae zvanini domain naoj delegaciji, u in prezvitera proizveo akona Srana Jablanovia i zvanino uvrstio u eku Pravoslavnu Arhiepiskopiju, poverivi mu na duhovno starawe predstavnike srpske dijaspore u ekoj. Popodnevni sati praznika Vavedewa bili su vremenski okvir za centralni dogaaj i odrednicu posete nae delegacije.

112

SVETI KNEZ LAZAR

Naime tano u 15 asova u Muzeju katedralnog hrama Svetih Kirila i Metodija otvorena je izloba pod nazivom Hrianska Pravoslavna Duhovnost Kosova i Metohije pozdravnom reju vladike Artemija.

Vladika Artemije na izlobi Hrianska Pravoslavna Duhovnost Kosova i Metohije

Potom je prikazan osmominutni film Raspeto Kosovo posle ega su posetioci bili u prilici da pogledaju izlobu koja se odvijala na tri paviqona. Prvom, u kome su izloene fotografije sauvanih kosovsko metohijskih svetiwa, drugog u kome su fotografije sruenih hramova izloene odmah pored fotografija wihovog izgleda pre ruewa, i treeg koji predstavqa angele graanike kupole, kopije igumanije manastira Sokolice mati Makarije pod motom : Zarobqena lepota Angelska, a koja pokazuje nagovetaj blaga srpskih svetiwa na Kosovu i Metohiji koje je zauvek uniteno. Izlobi su prisustvovali mnogobrojni predstavnici ekog politikog i kulturnog ivota, crkveni velikodostojnici eke Arhiepiskopije na elu sa Arhiepiskopom Hristoforom. Na izlobi su govorili najpre vladika Artemije kao ivi svedok egzodusa june srpske pokrajine, potom Prof. Dr. Frantiek Krajiek, predsednik drutva za ouvawe slovenskih jezika i

HRONIKA

113

kulture, na ambassador Prof. Aleksandar Ili i gospodin Svetislav Stefanovi. Recimo na kraju da je izloba izuzetno medijski propraena pa je tako posle centralnog dnevnika eke televizije u kome je emitovan prilog sa izlobe, prikazana specijalna poluasovna emisija o ovoj izlobi sa intervjuom vladike Artemija ekoj televiziji.

MANASTIRSKE SLAVE, MONAEWA I RUKOPOLOEWA


Prve nedeqe posle praznika Male Gospojine u manastiru Konul kod Rake odrava se veliki narodni sabor poznat kao Vladiin dan. Pre sto godina na ovaj dan tadawi vladika prizrenski u manastiru Konul osvetio je obnovqeni hram sv. Nikole i od tada u znak seawa na taj dogaaj svake godine se odrava pomenuti sabor. I ove, kao i prole godine, na ovaj praznik svetu arhijerejsku liturgiju sluio je Wegovo Preosvetenstvo Episkop rakoprizrenski gospodin Artemije, uz sasluivawe brojnog svetenstva i monatva svoje eparhije. Prole godine pomenuti manastir je na ovaj dan zvanino otvoren, a ove godine posle liturgije episkop Artemije osvetio je temeqe za novi konak jer je postojei mali da

Slava u manastiru Sokolica

114

SVETI KNEZ LAZAR

bi primio sve bogoewive due eqne monakog ivota. Tom prilikom Vladika je pozvao sve prisutne da, onoliko koliko je to u wihovoj moi, pomognu izgradwu ovog konaka, da bi ga, ako Bog da, sledee godine na isti ovaj dan osvetili i predali na koriewe monahiwama i vernicima a sve u slavu Boiju. Praznik Pokrov Majke Boije u manastiru Sokolici ove godine proslavqen je veoma sveano. Uoi ovog praznika kome je posveena sokolika crkva Wegovo Preosvetenstvo Episkop Artemije, sluio je bdenije, a sutradan na sam dan praznika i svetu arhijerejsku liturgiju. Pre poetka svete liturgije Vladika je prvo osvetio predivnu novoizgraenu molitvenicu za paqewe svea posveenu sv. Jovanu Bogoslovu. Posle zavrene svete liturgije Episkop Artemije je prerezao slavski kola i estitao slavu igumaniji ovog manastira, mati Makariji i wenim sestrama, ovogodiwem domainu i prisutnim vernicima. Ono to je za svaku pohvalu i divqewe, a to je i Vladika naglasio u svojoj besedi, jeste neumorni trud i rad monahiwa ove svete obiteqi i wihovo stvaralatvo na raznim poqima. Pored pomenute novoizgraene molitvenice u manastiru su uraene i predivne staze od ploastog kamena i lepe travnate povrine. Takoe, sestre se aktivno bave ikonopisom, a wihove ikone krase crkve i domove pravoslavnih hriana irom sveta. A za ovu priliku prisutnim vernicima su

Vladika Artemije sa novim sopo anskim monasima

HRONIKA

115

promovisali svoju etvrtu kwigu koju su prevele sa grkog i koja nosi naziv Limonar ili Duhovni Lug od Jovana Moshe. Prolo je pune tri godine od kako su sv. Vrai Kozma i Damjan postali zatitnici sopoanske svete obiteqi. Tanije pre tri godine moti ovih svetih besrebrenika prenete su iz sada poruenog manastira Zoite u Metohiji gde su decenijama poivale u manastir Sopoani. I danas u manastiru Sopoani, kao do skoro u manastiru Zoite, bratija svakodnevno molitveno proslavqa ove Boije ugodnike. S druge strane i sv. Vrai mnogostruko darivaju ovu obiteq raznim blagodatnim darovima. Tako se ove godine na dan spomena ovih Boijih ugodnika na manastir Sopoani izlila velika blagodat Svetoga Duha. Na bdeniju uoi praznika Episkop Artemije uvrstio je u red monaha etvoricu iskuenika ove obiteqi: Neboju Filipovia iz aka, arka Meanxiju iz Gline, Vujicu Stevanovia iz Surdulice i Milivoja Ivanovia iz Uica davi im nova monaka imena : Naum , Evsevije , Venijamin i Marko. A sutradan na liturgiji Episkop Artemije rukopoloio je akona ove obiteqi oca Vasilija Delia u in jeromonaha a monaha Grigorija Delibaia u in jeroakona, dok je biveg nastojateqa ove obiteqi a sada nastojateqa manastira urevi Stupovi sinela Petra Ulemeka unapredio u in protosinela a sopoanskog jeromonaha Sergija u in sinela. Od ove godine praznik prenosa motiju sv. velikomuenika Georgija poznatiji kao uric bie monaka slava manastira urevi Stupovi a ne kao to je to do sada bilo manastira Sopoani. Ali poto konak koji se gradi u manastiru urevi Stupovi nije uspeo da se dovri do ovog praznika i bratija sveano i zvanino se useli u wega, slava je proslavqena u manastiru Sopoani. Uoi praznika slueno je bdenije a na sam dan i sveta arhijerejska liturgija na kojoj je Episkop Artemije akona sopoanske obiteqi Mardarija Kovaevia rukopoloio u in jeromonaha a monaha Vasilija Mrenovia iz manastira urevi Stupovi u in jeroakona. Posle slavske trpeze otilo se u manastir urevi Stupovi gde je obavqen in rezawa slavskog kolaa uz prisustvo dosta vernika koji su doli na ovu sveanost. Monaka konica, drugi naziv za matini crnoreki manastir i ove godine kao to to ini neprekidno ve dvadeset godina izrojila je dva nova mlada monaha na bdeniju uoi sv. Arhangela Mihaila, hramovne slave ovog manastira. Ni niske temperature ni sneni pokriva nisu spreile ni Episkopa Artemija ni mnogobrojno monatvo, svetenstvo i verni narod da se na ovaj praznik okupe oko kivota sv. Petra Korikog i budu uesnici velike duhovne radosti. Na bdeniju uoi praznika Wegovo Preosvetenstvo Episkop Artemije u in male shime zamonaio je iskuenika

116

SVETI KNEZ LAZAR

Miroslava Nedeqkovia iz Kragujevca davi mu monako ime Kliment i iskuenika Gorana Mirkovia iz Graanice davi mu monako ime Naum. Radosti duhovne su se produile i na sam dan praznika. Sveta arhijerejska liturgija a na woj blagodau Duha Svetoga raaju se dve nove sluge Boijeg oltara. Jeroakon Pan-

Vladika Artemije sa novim crnorekim monasima

telejmon Jovanovi rukopoloen je u in jeromonaha a monah Spiridon Veqkovi u in jeroakona. A jedan od najstarije bratije po monakom stau sinel Amvrosije Joksimovi ovom prilikom unapreen je u in protosinela. Na kraju liturgije prerezan je

HRONIKA

117

slavski kola, estitana slava ocu Nikolaju nastojatequ, wegovoj bratiji, domainu slave i svim prisutnim i izabran novi domain. Ktitorska slava manastira Visoki Deani, sv.Kraq Stefan ije netrulene moti vekovima poivaju u deanskoj crkvi i ove godine kao i prethodne dve proslavqena je bez slobode i osnovnih qudskih prava za iteqe ove obiteqi. Razlozi zbog ega je to tako svima su mawe vie poznati pa ih neemo ovom prilikom iznositi. Ono to raduje i to daje snage da se sve tekoe i iskuewa s blagodarnou pretrpe jeste to da je i ove godine kao i prole manastir Deani za svoju slavu dobio etiri nova monaha. Na bdeniju koje po svemu podsea na bdenija velikih svetogorskih lavri Wegovo Preosvetenstvo Episkop Artemije u in male shime zamonaio je iskuenike Predraga Bigovia iz Kragujevca, Dragomira Diklia iz Otoca (Hrvatska), Dejana irka iz Knina

Igiman Teodosije sa svojim novim monasima

i Ivana Trajkovia iz Pritine davi im nova monaka imena po etvorici Jevanelista: Matej, Marko, Luka, Jovan. A na sam dan slave na svetoj arhijerejskoj liturgiji Episkop Artemije rukopoloio je jeroakona deanske obiteqi oca Ilariona Lupulovia u in jeromonaha a monaha Danila Kandia u in jeroakona, dok je sinela Stefana Milenkovia proizveo u protosinela a jeromonaha Makarija Ristia u sinela. Zahvaqujui trudu bratije manas-

118

SVETI KNEZ LAZAR

tira i pomoi italijanskog KFOR-a omogueno je da mnogobrojno monatvo iz crnogorsko-primorske eparhije i drugih eparhija kao i verni narod dou i molitveno uestvuju u proslavi spomena sv. Kraqa. Ono to je takoe od velikog znaaja jeste da je ove godine na slavi u Deanima naa drava imala svog visokog predstavnika , ministra vera u vladi SR Jugoslavije prof. dr Bogoquba ijakovia, kome je da se podsetimo prole godine bio zabrawen dolazak od strane KFOR-a i bio je zadran na granici. Svojim ovogodiwim dolaskom, darovima i besedom za vreme trpeze qubavi uinio je slavu radosnijom i sveanijom, na emu smo mu svi duboko zahvalni. Gosti slave bili su i visoki predstavnici KFOR-a i UNMIK-a. I Srbi iz Orahovca, Hoe i Goradevca, jedinih srpskih enklava u Metohiji doli su da se pomole sv. Kraqu za svoj opstanak i da estitaju slavu bratiji manastira. Odmah posle sveanog ruka Episkop Artemije je krenuo iz manastira Deani uz pratwu specijalnih policijskih snaga UNMIK-a za manastir sv. Arhangela kod Prizrena da bi tu na bdeniju uoi nedeqe zamonaio dvojicu iskuenika te obiteqi Vladimira Stoia iz Beograda i Vawu Milojevia iz Nia, i time okonao ovogodiwi novembarski ciklus monaewa. Pomenuta dva iskuenika takoe su zamonaena u in male shime sa novim monakim imenima Varsanufije i Jovan. A sutradan u nedequ na arhijerejskoj liturgiji Episkop Artemije rukopoloio je monaha Benedikta Preradovia sabrata arhangelske obiteqi u

Vladika Artemije sa novim monasima u manastiru Sv. Arhangela kod Prizrena

HRONIKA

119

in jeroakona a jeromonaha Nektarija Vorguia unapredio u in protosinela. Devi. udesan sa ve mistinim pripovedawem o udima koje ishode iz ove svetiwe i do naih dana. Danas jedini pravoslavni svetilnik u okruewu nepovoqnom, nepobonom, nequdskom. Na obodu Metohije u gustim umama prema Klini posle Srbice, jedna od najveih srpskih svetiwa i u woj kivot Svetog Joanikija Devikog koji udotvori i do danas. Sedam inokiwa ove svete obiteqi pripremilo je ove godine slavu spomen na udotvorca koji titi i uva ovu svetiwu bilo je domain svom najdraem gostu Episkopu Rako-prizrenskom Artemiju, zatim Mitropolitu Crnogorsko-primorskom Amfilo-

hiju, sa wegovim monatvom kao i monatvu drugih eparhija te vernom narodu iz mnogobrojnih srpskih gradova. U izuzetnom molitvenom raspoloewu ve prepoznatqivom za ovu svetiwu odsluena je Sveta Arhijerejska Liturgija kao i in rezawa slavskog kolaa posle ega su slavqenice Igumanija Anastasija sa sestrinstvom pozvale na trpezu qubavi koju su pripremile za mnogobrojne i drage goste, iji broj je podsetio na ranija dobra vremena. Sveti Andrej Prvozvani, brat apostola Petra, Hristovim boanstvenim glasom prvi pozvani sledbenik, Slava je Srpske Kraqevske porodice Karaorevia. Prvi put posle 60 godina mraka

120

SVETI KNEZ LAZAR

Srpski Prestolonaslednik W.K. Visoanstvo Princ Aleksandar sa porodicom bio je milou Boijom u prilici da porodinu krsnu slavu proslavi na svojoj zemqi i u svojoj kui Starom Dvoru . Za tu priliku kapela posveena Svetom Andreju Prvozvanom, u kojoj 60 godina nije bilo slube ponovo je osveena rukom i molitvama Wegove Svetosti Srpskog Patrijarha Pavla i u woj je ponovo posle vie od pola veka otpojano slavoslovqe Bogu. Posle Arhijerejske Liturgije koju je sluio Wegova Svetost, izvren je in rezawa slavskog kolaa i prireen ruak za 60 zvanica. U veerwim satima odrana su dva prijema: prvi u Skuptini Grada Beograda za oko 2000 zvanica i drugi u Starom Dvoru za oko 600 zvanica iz svih oblasti javnog ivota, meu kojima su bili i Episkop Rako-prizrenski Artemije kao i Iguman Manastira Visoki Deani Teodosije ibali. Manastir Graanica je i ove godine silom prilika ve po trei put mesto molitvenog proslavqawa slave Episkopa Rakoprizrenskog Artemija Svetog Nikolaja Centar svih zbivawa ne samo Kosovske regije , Graanica je i sedite mnogih meunarodnih organizacija koje brinu o spreavawu politikih tenzija u regionu. I svi wihovi predstavnici, qudi razliiti po mnogo emu okupili su se 19. decembra ne politikim ve duhovnim povodom na slavskom ruku vladike Artemija a u ast Svetog Nikolaja. Sveta Arhijerejska Liturgija i in rezawa slavskog kolaa koji se ve tradaicionalno obavqa u 13 asova u velikoj prijemnoj sali manastira koji je ove godine izvrio Episkop Timoki Justin, jo jednom je pokazao da mnogobrojni gosti iz KFOR-a, UMNIK-a i drugih meunarodnih organizacija nisu doli na slavu iz protokolarnih razloga ve iz dubokog potovawa prema vladici Artemiju, prema wihovim reima, jedinim relevantnim faktorom za razgovore o zajednikom ivotu na Kosovu i Metohiji. Sestrinstvo Graanike svetiwe na elu sa igumanijom mati Efrosinijom podnelo je veliki teret i izuzetan trud u pripremi ove svetkovine u uslovima daleko od normalnih, uz obilnu pomo monaha manastira Sopoana. Drugog dana slave, takoe po ve ustaqenoj tradiciji monatvo i svetenstvo Rako-prizrenske eparhije dolo je da estita slavu svom Episkopu i duhovnom ocu i provede sa wim sada ve retke zajednike trenutke duhovne i molitvene radosti, uz prigodan slavski ruak.

HRONIKA

121

UESTVOVAWE NA DUHOVNIM TRIBINAMA


Po reima sv. Apostola Pavla da se re Boija neda svezati to se danas u ovom savremenom dobu najboqe pokazalo u ivotu oca Justina Popovia. Zbog svojih rei koje je pisao ili govorio a koje su u sebi imale sve Boansko bio je klevetan, gowen, progowen a na kraju i sateran u etiri zida manastirske kelije od bezbonih qudi pomraenog uma. Danas posle dvadeset i jedne godine od Avvinog blaenog upokojewa o wegovim goniteqima i progoniteqima ni traga ni glasa , a wegovo ime i wegove rei izlile su se preko manastirskih zidina kao potoci posle kia na sve strane sveta i wima hrane due

Promocija Sabranih dela oca Justina u Vaqevu

bezbroj pravoslavnih hriana irom vaseqene. Sve te Boanske rei koje je ortac Justin napisao i izgovorio, vredne elijske monahiwe tehniki su sredile i zapoele sa tampawem i izdavawem Sabrnih dela oca Justina. Od planiranih trideset tomova do sada je izdato deset. Izdavawe desetog toma bio je povod da se u nedequ 16. decembra u Domu kulture u Vaqevu odri duhovno vee pod nazivom Promocija sabranih dela oca Justina u organizaciji manastira elije.

122

SVETI KNEZ LAZAR

Duhovno vee je otvorio Episkop abako-vaqevski g Lavrentije kao domain. O ocu Justinu iz linog iskustva govorio je wegov duhovni sin Episkop rako-prizrenski Artemije. O duhovnom stvaralakom blagu oca Justina govorio je wegov drugi duhovni sin Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Svetenik Milorad Golijan iz Sremske Mitrovice govorio je o dvema doktorskim disertacijama koje je napisao otac Justin, prva o Dostojevskom a druga o sv. Makariju Egipatskom. Kwievnik i publicista Predrag Dragi-Kijuk govorio je o Pravoslavnoj crkvi i ekumenizmu po ocu Justinu. U programu su jo uestvovali dramski umetnici koji su itali neke odlomke iz dela oca Justina i vaqevski hor Haxiruvim. Iz svega to se ulo te veeri o ocu Justinu moe se zakquiti da je srpski narod u ocu Justinu dobio jednog velikog pravoslavnog putovou, mislioca i filosofa a pre svega i ispred svega, svetiteqa ije pravo vreme po reima oca Milorada Golijana tek treba da doe. Sv. oe Justine moli Boga za nas.

OSTALE AKTIVNOSTI
Svoju posledwu sednicu u ovoj godini SNV KiM odrana je 22. decembra u konaku manastira Graanica.Sednicom je predsedavao predsednik SNV KiM Episkop rako-prizrenski i kosovko-metohiski dr Artemije Radosavqevi. Mesec decembar je mesec kada se svode bilansi i rauni rada u godini koja je ve na izmaku. Tako je i SNV na ovoj jedanaestoj sednici po redu napravilo rezime dogaaja i svojih aktivnosti na opstanku srpskog naroda na KiM a kojih je u ovoj godini bilo mnogo i od presudnog znaaja. Posle uobiajene rasprave Vee je usvojilo nekoliko vanih zakquaka. Novembarski izbori su oceweni kao zadovoqavajui za Srbe imajui u vidu da je postojala jaka antiizborna kampawa koju su vodili neki dravni funkcioneri i politiki lideri. Vee je podralo stvarawe koalicije POVRATAK i uestvovae u wenom radu preko svojih lanova koji su deo te koalicije. Vee takoe smatra da je ZAKLETVA poloena pred Wegovom Svetou Patrijarhom srpskim g. Pavlom u Pekoj Patrijariji znaajna jer obavezuje sve koji su je poloili na jedinstvo i slogu i time pokazati primer celokupnoj srpskoj zajednici na KiM kako prevazii sve meusobne podele i razlike koje su do sada nanele mnogo tete Srbima na KiM.

HRONIKA

123

Od sada e kako je predloeno SNV KiM delovati kao nevladina organizacija radi uspenijeg delovawa i ostvarivawa svojih ciqeva. Sve u svemu opti zakquak svih je da je u ovom trogodiwem posleratnom periodu SNV KiM na elu sa Episkopom Artemijom sauvalo duu srpskoga naroda i da takvo treba i da ostane dua srpskoga naroda KiM ne mewajui ne smawujui svoje aktivnosti na opte dobro.
jeroakon Varnava Dimitrijevi

SADRAJ

UMESTO UVODA Molitveno uzdisawe jeroshimonaha Partenija (Kijevskog) . . . . . . 5 Molitva svetim novomuenicima i ispovednicima ruskim . . . . . . 7 DUHOVNI PUTOKAZI Dimitrije Celengidis Monatvo i pravoslavqe vere . . . . . . . . . . 9 Monaka etva u Eparhiji rako-prizrenskoj . . . . . . . . . . . . . . . . 19 DUHOVNI IVOT Vladika Nikolaj Velimirovi O tajanstvenim glasovima . . . . . . 21 UMETNOST I ISTORIJA dr Predrag Risti Svekosovskometohijske seobe . . . . . . . . . . . . . . 33 ivorad Jankovi Stare srpske biografije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 BESEDE Sv. Jovan Zlatoust Besede na poslanicu svetog apostola Pavla Rimqanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 IZ STARE CRKVENE TAMPE Vl. Majevski Smrt vladike Nikolaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 AKTUELNE TEME Goran Radenkovi Teologija i ekologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 MEUCRKVENA HRONIKA ivica Tuci Vesti iz Ruske crkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 SAVREMENA HRONIKA jeroakon Varnava Savremena hronika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

HRONIKA

125