You are on page 1of 49

Vladika Nikolaj Emanuil Beograd, 2000 Sadraj: Predgovor I O snovima sa vanim posledicama Biblijsko merilo snova II O udesnim iscelenjima

jima III O tajanstvenim glasovima IV O Boanskom promislu V Kazne Boije VI O vienjima i pojavama iz nevidljivog sveta Primeri iz Biblije Predgovor Uzalud je govoriti: sluaj! Uzalud je vikati: sujeverica! Dogaaji su dogaaji. Fakta su fakta. Mogli se objasniti ili ne, fakta ostaju fakti. Uzalud je gordeljivo skrivati oi u pesak nauke. Vasiona je suvie velika za uske ramove nauke. Uzalud je trpati sve neobjanjivo i udesno pod arhivske numere telepatije, halucinacije, sugestije i autosugestije. Neznanje se ne objanjava neznanjem. Fakt a se ne mogu smatrati objanjenim, ako im se samo nadene neko jelinsko ime; ako se stav e pod rubriku nekog fantastinog nezvanja. Pa jo utvrditi broj tih rubrika, i ne dozv oliti otvaranje novih - ima lito nedarovitije u rodu ljudskom? Evropsku nauku sramote mnogobrojni nedaroviti naunici, koji se plae rei: ne znam! ast darovitim, koji sa trepetom posmatraju puinu svoga neznanja pored koljke svoga znanja. Da li je to samo u Evropi i Americi sluaj, da Neznanje vie: Znam, a Znanje: Ne znam? Ko ima danas vie znanja iz oblasti pozitivne nauke od darovitog Nikole Tesle? Pa evo kako taj uveni znalac otvoreno govori o nesigurnosti onoga to nedaroviti naunici smatraju kao dogmu sigurnim znanjem: "Najudnija je stvar, kae Tesla, zabluda naunog uma poslednjih dvadeset i pet godina. Za to vreme teorija relativiteta, elektrona, radioaktivnosti i druge bile su razraene i razvijene do visokog stepena. Pa ipak, verovatno 90% onoga to se danas smatra naunom istinom nije nita drugo do neostvaren san. - Isto tako ideja atoma stvar je mate i nema nikakve veze s pravom prirodom materije. Slino je i s teorijom o elektronu, jer niko ne z na ta je on u stvari". U nae dane sami naunici su doveli u sumnju sva znanja ljudska, ne samo naune teorije nego ba i ona pozitivna znanja, koja su se predavala u kolama kao svetinja u koju se nije smelo sumnjati. Ne samo da ugledni naunici obaraju teoriju Darvinovu , teoriju evolucije, teoriju kvantuma materije, teoriju Kant-Laplasovu o nebulama, nego ustaju odsudno i protiv svih "pozitivnih" znanja, smatrajui ih relativnim i nepouzdanim. Nekad smo se mi kao gimnazisti pridruivali naim nastavnicima u ismevanju "glupog" verovanja prolih pokolenja kao da se zemlja ne okree. Meutim danas prvi meu prvim naunicima javljaju se sa tvrenjem, da se zemlja zaista ne kree. Kad su pitali uvenog jevrejskog naunika Ajntajna o tome, on je odgovorio: "Ja drim, da se zemlja i kree i ne kree!" Zar je ovo ozbiljan odgovor ozbiljnog naunika? Pri ovako nezavidnom stanju savremene nauke, stanju zabune, haosa i protivrenosti , duhovni doivljaji, ma koliko oni bili neobini, istiu se sa veom snagom, nameu se s neodoljivou, tiskaju se u masama, i imperativno zahtevaju ozbiljnu panju i

ozbiljnu studiju, nimalo manje od ulnih predmeta i doivljaja. Viliam Dems, znameniti amerikanski filosof, jedini je od modernih filosofa koji j e ozbiljno shvatio raznolike neobine doivljaje ljudi od vere, i opisao ih u svome de lu: Raznolikost religioznog iskustva (Variety of religious experiences). To svoje de lo zavruje on ovim reima: "Ako se drim verno, u koliko mogu, ove naroite vere, onda mi to stvara najvee duevno uspokojenje. Naravno i ja se mogu staviti u pozu takozvanog naunika pa uobraeno rei: Postoji samo jedan svet, svet ulnih opaanja i naunih zakona. Ali kadgod bih ja to inio, svaki put ujem unutranji glas opomene: Ludost! Ludost ak i kad nosi ime nauke. Kada posmatram objektivno celokupno ljudsko iskustvo, bivam neminovno uzdignut iznad uskih granica nauke. Iz objektivnih kao i iz subjektivnih razloga dakle ja moram ostati pri svojoj veri." Ovako pie ne neka sanjalica nego jedan praktini Amerikanac, koji je stajao u vrhovima najveih savremenih znalaca i koji je svoju filosofiju nazvao "Pragmatizmom". Primeri izneti u ovoj naoj zbirci samo su jedan snop na njivi ljudskog ivota, prekrivenog takvim snopljem. Ne iznosimo sve primere, koje smo uli i saznali, neg o samo one koji su karakteristini i dostoverni. Neki od ovih primera sasvim su slini biblijskim udesima, dok drugi opet predstavljaju ponavljanje onog duhovnog iskustva koje je u prolim vremenima doivljeno i u predanju crkvenom zabeleeno. Biblija i crkveno Predanje i jesu pravo merilo u oceni svega udesnoga to se dogaa u svetu i u ivotu ljudi. Ko se slui tim merilom, nee pasti u zablude spiritizma, ni okultivizma, nego e znati razlikovati duhove, to jest razlikovati istinu od obman e, i svetlost od tame, i stvarnost od simvola. Kakav je zakljuak od ovakvih dogaaja i doivljaja? Mogu je samo jedan jedini razuman zakljuak, a to je: Bog upravlja svetom i rukovodi ivotom ovejim. Bog dejstvuje neprekidno i neprestano na bezbrojne naine, da ljude privede istini i spasenju. Postoji jedno prebogato duhovno carstvo Boje, u koje prelaze sve pravedne due iz ovoga sveta kad se odvoje od tela. Postoji samo jedan zakon, zakon pravde Boje ili zakon moralni; sve ostalo to se zove zakonom senka je i simvol ovoga velikog i venog zakona Bojeg. Jednom reju mi zemaljski putnici nismo sami na putu svome. S nama je Bog i sva vojska nebesna. Emanuil! S nama Bog! I O snovima sa vanim posledicama 1. Povest o velikom udu umrlog episkopa U gradu Manduriji, na granici ruskog Sibira i Kitaja, gde je iveo i umro episkop Jona, bila je jedna porodica ruska: inovnik na istonoj eleznici, njegova ena i njihov sin. Kako je otac bio u slubi komunista, to se ta porodica nije interesova la verom ni crkvom. No razboli im se njihov deko, i bolovao je nekoliko meseci. Noge su mu se uzele, i bile su kao odseene. Roditelji su inili sve to se moglo, plaajui lekare i upotrebljujui lekove. No nita nije pomoglo. Deku je ilo sve od zla na gore. Pozivani su i ruski i japanski lekari, upotrebljavan Rentgen, i sve sve, a li nita nije pomoglo. Roditelji u oajanju oekivali su smrt svoga sina. U tome doe i 7. oktobar 1925. godine. Toga dana predstavi se episkop Jona. Zbog smrti mnogovoljenog episkopa ceo grad je bio u uzbuenju. Majka uslui svoje bolesno dete u postelji, pokrije ga pa izae poslom u varo. Kad se vratila i stupila u kuu, uzeti deko, sin njen, iskoi iz svoje sobe pred majku, viui veselo: Mama, evo, ja sam ozdravio! Majka je jedva mogla poverovati svojim oima. Zagrli svoga sina, iljubi ga i isplae se od radosti, pa ga onda upita, kako je to on najednom ozdravi

o? Deko odgovori: Kad si ti izala, ja sam zaspao. I na snu mi se javi jedan dobar ovek u svetenikom odelu, pa me upita: Zato ti lei u postelji?! Ja mu odgovorih, da mi noge ne valjaju, i da ne mogu da maknem. Onda mi taj ovek ree: Evo ti moje noge, uzmi ih pa idi, jer meni one inae vie ne trebaju. - Majka je pitala dete podrobno, kakav je izgledao onaj ovek, i dete je opisivalo. Sutradan uzme majka dete i ode na panihidu nad umrlim episkopom Jonom. Kada dete ugleda lice leeeg mrtvog vladike, ono uzvikne: Mama, ovo je onaj ovek to mi se javio na snu i dao mi svoje noge! 2. Povest o isceljenju u tremu ie G. Dragomir Aleksi iz Kraljeva pria: "Kad mi je bilo 3 godine, pao sam u neku teku bolest. Moja majka vidi nekoga u snu koji joj ree: Odnesi to bolesno dete u manastir iu, pa kad stupi u trem od zapadnih vrata, nai e s desne strane jali vode jali rose. Poprskaj time dete, pa e ozdraviti. - Majka to usni i zaboravi. K ad posle opet jedne noi javi joj se isti ovek, pa joj ponovi istu zapovest. Majka moj a opet to ne uzme ozbiljno. Tada joj se javi onaj ovek i trei put, prekori je i zama hne tapom da ju udari to ga nije posluala. Uplai se moja majka od toga i odnese mene u iu, nae rose s desne strane kod zapadnih vrata, poprska me njome, i zamoli duhovnika da mi oita molitvu. Dok je duhovnik itao, ja sam zaspao i preznojio se. Kad sam se probudio, bio sam zdrav." 3. Povest o udnom predskazanju U knjizi o devici Melaniji zatvornici koja je umrla 11. juna 1836. godine, pria s e kako je u to vreme dola u njen enski manastir u mestu Elockom majka sa erkom. Obe se zamonae: majka sa imenom Modeste a erka sa imenom Mitrofanije. Ostarela majka spremala se za smrt i preporuivala erki ovo i ono da uradi po njenoj smrti. Ali sudba htedne te erka umre pre majke. Majka starica neiskazano je tugovala za svojom erkom. I u toj tuzi vidi ona jednog dana na snu upokojenu Melaniju zatvornicu, koja joj rekne: "Dosta s tugom! Bolje, potrudi se u ime Boga da prod aje moje knjige". Umiri se starica od tih rei, ali ostane u uenju, o kakvim knjigama govori pokojnica, kad ona niti je pisala niti ostavila posle sebe nikakve knjige . No kroz nekoliko dana stigne u manastir jedan paket knjiga. To je bio ivotopis Melan ije zatvornice. Neko sastavio i poslao u manastir. I najednom igumanija odredi stari cu monahinju Modestu, da ona vodi brigu o tim knjigama i da ih prodaje posetiocima. Tada se objasni tajna onih rei o prodaji knjiga. 4. Povest o udu petoislenika Petoislenicima se nazivaju petorica uenika sv. Kirila i Metodija, i to: sveti Klim ent, Naum, Angelarije, Gorazd i Sava. Do dananjeg dana sauvane su moti svetog Klimenta u Ohridu i svetog Nauma u manastiru Svetonaumskom. Pria nam g. Prnjatovi, najugledniji trgovac iz Sarajeva: Kao staraoc Stare crkve u Sarajevu razbolim se od arlaha na smrt. Moja bolest dovela je moju familiju do oajanja. Doktori su danonono stajali oko mene. U velikoj vatrutini ja sam bio u nesvesti. Kad bih malo dolazio k sebi, znao sam da umirem. U tome bunilu javi mi se nekoli ko ljudi. Ja sam ih mogao nabrojati trojicu. Stadoe preda me. Ja ih upitah: Ko ste v i? A oni odgovorie: Mi smo Petoislenici. Pa mi onda rekoe:Ne boj se, nee umreti! Posle toga ja sam ozdravio. Moj glavni lekar dr. Karaahmedovi mi je tada priznao: Tvoje stanje bilo je beznadeno; sam te je Bog spasao. - Tada ja ponem raspitivati, ko su to Petoislenici? Niko mi nije znao rei. Najzad doznam to od jednog svetenika. Posle je Prnjatovi poruio u Bitolju jednu veliku ikonu Svetih

Petoislenika i stavio u svoj dom. 5. Povest o krai u vinogradu manastirskom Pria nam monah Rafail iz manastira Svetog Spasa kod Ohrida: Dolazio je k nama esto jedan andarm podnarednik. On je bio poreklom Makedonac. I vladao se uvek pristojno. Jedne jeseni doe on pre podne sav uzrujan, ue u crkvu, celiva ikone i ostavi 10 dinara na ikoni. Onda ispria, ta mu se dogodilo. Prolazei pored manastirskog vinograda, on vide groe zrelo, pa ue i nabere punu maramu groa, uvajui se da ga ko ne ugleda. Posle ode u planinu, i sedne na jednom mestu. Zadrema mu se, i on legne i zaspi. Na snu vidi oveka, koji doe s kantarom, pa uze groe u marami i izmeri. Kad izmeri, on ree: Ravno dve oke, po pet dinara - deset dinara. I onda strano pogleda na andarma i ree: Ovo je groe manastirsko; ovo je groe kraeno; ovo groe se ne sme odneti! Teko onom ko ovako ini. Rekavi to, onaj ovek ieze, a andarm se probudi, sav drhtei od straha. Pa poto dobro razmisli o onome to mu se javilo u snu, on se uputi ka manastiru. Groe vrati, i ostavi 10 dinara u crkvi na ikoni. Poto je sve to ispriao, podnarednik digne ruke u vis i vikne: "Nikad vie, nikad! I ne samo nikad neu krasti manastirsko nego niije, niije u svetu!" 6. Povest o javljanju materi da je dete u opasnosti Pria nam danas svetenik Marko iz Prilepa ovaj divan sluaj. Jednoga dana on je bio otiao k svojima u selo, a popadija mu ostala sama s malim detetom kod kue. Popadija je spavala sa detetom u jednoj postelji. Nou na snu uje ona glas: Ustani, dete ti se udavi! Taj glas probudi enu, i ona ustane. No ubrzo zaboravi opomenu k oju je ula, nego sie s postelje i, kako je osetila e, napije se vode, po tom legne i zas pi. Ali opet uje isti glas: Ustani, dete ti se udavi! Ona se opet probudi i digne. Zaue na to je taj glas opominje, ona skine pokriva sa deteta, kad - ali ima ta videti! Uas! Dete nekako uzelo u usta jedan kraj od malog svog jastuia, i jastui mu uao toliko u usta da je potpuno napunio i zatisnuo usta a pri tom jo pritisnuo i nos, tako d a dete nije moglo da die. Obrazi u deteta bili su nabrekli a oi iskolaene, kao u davljenik a. Jo samo nekoliko sekundi i dete bi zaista bilo zadavljeno. Ali Svevidei, koji je veno budan, video je dete u opasnosti i glasom dao znak materi. Majka je bila sva uasnuta, i sutradan je otila u crkvu Presvete Bogorodice i zapalila kandilo. 7. Povest o neobinom doivljaju jedne bule Iz mog dnevnika uli smo danas ovu povest o metohu svetog Nauma u Bitolju. Posle slave svetog Nauma dola je u metoh jedna bitoljska bula otuda sa Baira. Donela je jedno staklo zejtina i ispriala sledee. Ona se bavi vraanjem nad asom vode. esto joj dolaze ene i ljudi radi vraanja. Na sam dan svetog Nauma ona se uzdravala od vraanja nekoliko godina, jer jedne godine kad je u taj dan vraala, pao je u bunar sini hrianke kojoj je vraala i jedva su ga ivog izvadili. Ove godine dola joj jedna ena i zamolila da joj vraa za nekog bolesnika. Bula odbijala, no najzad pristala i vr aala. Te noi sanja ona kako se oko vrata njenog mua savila velika zmija. A kod njih je t e noi noio njihov zet. Kad je svanulo, izae bula da isprati svoga zeta, a mu joj ostane u krevetu. Tek je izala, pone mu vikati da se odmah vrati. Na viku mua ena se vrati u sobu. Kad ima ta videti: oko vrata njenog mua savila se velika zmija . ena se uplai i pone zapomagati. U tom se zmija odvije od oveka i lagano se odvue u jednu rupu u zidu. "Nikad vie neu vraati u dan svetog Nauma. Straan je to svetac, vrlo straan!" I ostavivi zejtin izala je maui rukama. 8. Povest o udu Svetog Vasilija Ostrokog Neki katolik iz plemena Hota u Albaniji po imenu Vasilj Marko nije imao poroda z a 14 godina svoga branog ivota. Bilo je to njemu teko, a eni njegovoj preteko.

Jedne noi javi se eni Vasiljevoj neki sveti starac, koji se kae da je sveti Nikola (a to je bila slava Vasiljeva) i rekne joj, da vie ne jadikuje nego neka poe u Ostrog svetom Vasiliju i pomoli se pa e Bog usliiti njihovu molitvu te e kroz godinu dana dobiti edo, kome neka nadenu ime Vasilije. Sutradan ena ispria muu svoj san i predloi mu da idu u Ostrog. Mu ne htedne to uiniti bojei se podsmevanja svojih suseda to ide u pravoslavnu svetinju a ne verujui mnogo u mo svetog Vasilija. Ali idue noi ista pojava dogodi se Vasilju na snu kao ranije njegovoj eni. Tada se Vasilj rei da ide. Pod izgovorom da hoe da poseti nekog svog pobratima u Piperima on doe u Ostrog sa enom svojom, i tu se oboje srdano pomole Bogu i svetom Vasiliju da im se daruje jedno edo. Posle godinu dana ena rodi sina i nadene mu ime Vasilije. Po tom rodi i drugog sina. Oba su im iva, i sada ve odrasla i u svem u napredna. (Ovo udo zabeleio je Ilija Zlatianin u svojoj knjiici: udesa sv. Vasilija Ostrokog, Podgorica 1929. god.). 9. Povest o prvom udu sv. Teodosija ernigovskog Znameniti episkop Jovan Maksimovi, prijatelj cara Petra Velikog nasledio je Teodosija na ernigovskoj eparhiji. Jednom se episkop Jovan razboleo teko i ve se primakao smrti. Sva njegova okolina oekivala je njegov kraj. No u toj njegovoj tekoj bolesti javi mu se jednoga dana njegov upokojeni prethodnik Teodosije i rek ne mu: "Ne boj se, brate Jovane, no spremi se da sutra slui liturgiju". uvi to episkop Jovan odmah porui svetenstvu, da e sutra on sluiti arhijerejsku liturgiju. Svi pomisle, da bolesnik to govori u bunilu. Ali sutradan zaista Jovan je bio zdrav, i sluio je liturgiju. 10. Povest o udesnom iscelenju od gneva Sveti Tihon Zadonski imao je gnevljivu prirodu. Gnevio se esto na ljude, i kajao se, pa se opet gnevio. Tu svoju slabost on je oseao jae nego iko drugi. Mnogo se molio Bogu, da ga Bog popravi i spase od tako jarosne naravi. I zaista po Bojem promisl u dogodi mu se neto to je zauvek ukrotilo gnev njegov i privelo ga smirenju skruenosti. Tako posle jedne molitve u kojoj je prosio od Boga bolest koja bi ga iscelila od gneva, on zaspi, i u snu vide sebe u jednom hramu. Izlazi svetenik iz oltara i nosi na rukama malo dete pokriveno providnom maramom. On prie k detetu, pogleda ga, i upita svetenika kako je mladencu ime? Odgovori mu svetenik: Vasilije (to na grkom znai: Car). Onda Tihon skine maramu sa deteta i poljubi dete u desni obraz. U tom trenutku dete ga udari desnom rukom po levom obrazu tako silno, da on jauknu od bola i probudi se. Osetio je da ga boli cela leva strana od vrha do dn a tela. On zablagodari Bogu, i od tada vie se nije ljutio ni na koga i ni na to. 11. Povest o ubici koga je muila savest U 1914. godini u Moskvi u 2. Mjasnickom kvartu prijavio se neko po imenu E. P. Vasiljev, mlad ovek, i rekao da ima neto da saopti naelniku policije. Kad ga je naelnik primio, on mu saopti, da je pre godinu i po ubio u umi jednog nepoznatog gospodina, zaklavi ga noem. Cenei po spoljanjosti i odelu on je mislio, da taj gospodin ima mnogo novaca. No kad ga je ubio i pretresao, naao je kod njega samo 18 rubalja. Posle toga zloina prvih dana on nije oseao nikakvu griu savesti. Ali docnije pone ga savest muiti sve vie i vie. Najzad poeo mu se javljati duh ubijenog, i nije mu davao mira nou nikako. Izjavio je naelniku, da mu vie nedostaje snage da to podnosi, i zato se prijavljuje sudu da mu sudi. 12. Povest o starici i tri najglavnije molitve Stara kaluerica Stefanija iz manastira svetog Stevana kod Ohrida - sada u 80-oj godini - pria: Prole godine bila sam na dan slave svetog Erazma (2. juna po st. kalendaru) i posluila koliko sam mogla. Kad su se gosti razili, ostala sam da prenoim i odmorim se. Nou dooe mi na san dva oveka i stadoe s dve strane

mene. Za jednog koji bee kao vladika pomislih, da je sveti Erazmo. On mi ree: Spava li spava, kaluerice? A ja rekoh da sam umorna i morala sam lei. Onda on nastavi: A kakve molitve ita? Ja odgovorih, da sam nepismena i stara, i da se moli m Bogu kako umem, na svoj nain. Onda on ree: Treba da ita to ee Oe na, Bogorodice Djevo i Vjeruju, a ponekad i Vozbranoj Vojevodje. I doe mi i ja poeh itati Oe na, a oni polako za mnom. Onda i Bogorodice Djevo, a i oni opet za mnom. Hajde sad itaj Vjeruju, ree mi onaj stariji. Ja poeh, pa poto ba ne znam dobro, a to oni jaim glasom poee itati a ja za njima. Tada mi jo jednom nakriae, da te tri molitve svaki dan po nekoliko puta itam, i nestade ih, a ja se probudih i prekrstih. I sada esto itam te tri molitve svaki dan. 13. Povest o oveku koji se odvratio od jeretika "Preao sam bio u subotae, pria nam jedan zanatlija iz Bake. I nisam se nikad mislio vraati u pravoslavnu crkvu. Samo sam se usrdno molio Bogu za svoje spasenje. I blagi Bog mi je pokazao u jednom divnom snu, gde je prava istina. Sa njam kao naao sam se u jednoj livadi. Ne vidim nikog ivog, ali vidim mnogo kazana, poreanih jedan pored drugog. Najednom obrete se kod krajnjeg kazana ulevo moj pokojni otac sa jednim vladikom, bele brade i u zlatnim odedama. Poe onaj vladika da sveti vodu. Pa sa krstom poe od kazana s leve strane. Sae se i poe krstom udarati unutra po jednom, drugom, treem kazanu, a kazani zvee prazni. Kad promea po etvrtom kazanu, u se uz zveket i pleskanje vode, ali malo. U daljim kazanima osetih po zvuku kao da ima vie vode. A kad doe do krajnjeg kazana udesno, vladika prekrsti pun kazan vode, a ono se voda die iznad kazana za itav pedao. I kadgod on prevue krstom kroz tu nabujalu vodu, ono iskau varnice kao orasi krupne a svetlije od sunca. Ja sav udivljen posmatrah sve to. Tada vladika prui krst kao da neko celiva. Ja pogledah, a ono najednom cela livada s desne strane pokrivena narodom. Narod je prilazio i celivao krst, a vladika je svakoga vodom i bosiljkom kropio. Pa kadgod bi nekoga dodirnuo po glavi bosiljkom, kaplje vode sipale su se kao varnice. Onda se usudim i ja i priem da celivam krst. Kad dooh na red, vladika me otro pogleda i ree: Ti ne pripada ovome kazanu; tvoj kazan je jedan od onih praznih tamo ulevo. Ti si nekad pripadao ovome narodu, ali si otiao u otpadnike. Odlazi odavde! Ja pogledah u moga oca, sav ceptei od straha; ali moj o tac oborio glavu zemlji, i nee da me gleda. Ja se okretoh i pooh u onaj narod, ali se svak izmicae od mene kao od gubavca. Ja ponem plakati, i u tom probudim se. San mi je bio jasna pouka. Sveti Nikola je ono bio sa mojim ocem. Sveti Nikola je naa krsna slava, koju sam ja prestao slaviti odkako sam se odelio od Pravoslavlja. O dmah mi se kazalo, ta treba da inim. Povratio sam se u veru svojih otaca, ispovedio i priestio. Od tada sam vri u Pravoslavlju nego to sam ikada bio." 14. Povest o eni koja je nameravala prei u sektae Priala nam je jedna ena iz abalja u Bakoj, kako je ona hodila uvek na molitvene sastanke Hrianske Zajednice i dobro se drala pravoslavne vere. No jednoga dana doe k njoj u kuu neki subota koji je prodavao jeretike knjige i pone joj govoriti kako je njihova sekta najpravija u svetu. Pozove je da doe k njima na sednicu, da vie uje i naui. Pokolebana u svojoj veri ena je bila tvrdo reila, da ode na subotaki sastanak u prvu iduu subotu. Kad je doao petak, ena pre nego to je pola na spavanje stane pred ikonu Spasiteljevu i ovako se pomoli: Gospode, Tebi se predajem, Ti me upravi na put spasenja. Te noi u snu vidi ona udnu viziju: vidi kako muenici Hristovi stradaju za veru: kako jedne seku maevima, kako drugi gore u ognju, kako tree rastru zverovi, kako etvrte na krst raspinju, i tako redom. Najednom ugleda ona jednu neobinu glavu, kako se odseena kotrlja ka njoj. Njoj doe u srce pomisao, da je to glava svetog Jovana Krstitelja. Onda joj progovori t a glava: Vidi li ta su ovi pretrpeli za veru istinsku, a ti sad njihovu veru naputa i trai drugu! ena se razbudi sva ustraena. Bude utvrena jo vie u pravoslavnoj

veri, i ne ode na sektaki sastanak. 15. Povest o pijancu koga je izleio sv. Arhangel Neki mali radnik iz Valjeva Budimir Tomaevi, radnik abadijski, pie doslovno ovakvo pismo: "Radnik sam abadijski pa poto sam bio veliki alkoholiar pa sam jedne noi sanjao svetog aranela Mihaila da mi je doao na san i rekao nemoj vie da pije a ja nisam sam svatio za svetu dunost pa sam i dalje produio piti. "Jednog dana sedeo sam u kafani poruijo rakiju i kada sam hteo da je uzmem i popijem staklo je prslo u mojoj ruci struja me je neka odma skrozirala i ja sam pomislijo da to mora neto da znai, odtada ima tri godine s toga Vas molim da mi odgovorite ta bi sa mnom bilo da sam produijo i dalje piti." 16. Povest o javljanju iz onoga sveta Priao nam jedan brat iz Vevana: Umro mi, kae, komija koga sam mnogo voleo. Tugovao sam za njim, molio se Bogu i palio svee. Jedne noi javi mi se on na snu, i ja ga lepo gledam; pa setivi se, da je on umro, pitam ga: "A gde se ti sada nalaz i?" A on na to odgovori: "U nebesnoj crkvi". Po tom zautasmo obojica. Onda opet on ree: "Sve dae koje vi nama umrlima dajete, dolaze nama na nebo". Nesumnjivo on je mislio, ne da hleb i svee i vino i milostinja odlaze na nebo, nego da olakanje i radost u onom svetu biva umrlim od naih daa. Blaeni Serafim Sarovski palio je mnogo svea svaki dan spominjui ive i umrle. Na onog Vevanca san je tako uticao, da je on uobiajio initi stalno rtve i milostinje za pokoj dua umrlih srodnika i suseda. 17. Povest o odgovoru iz onoga sveta 1904. godine upokojio se arhimandrit Pavle, nastojatelj znamenite Trojicke Lavre kod Moskve. Otac Pavle bio je neobino krotak i smiren. Niim se inae nije naroito isticao. Jedan monah poe sebe muiti pitanjem. Zato je on postavljen za igumana? I tako se, javno i tajno, pitao do same smrti oca Pavla. Kad je ovaj umro, monah s e umirio. Ali najednom dogodilo se neto to je poelo stalno muiti njegovu savest i goniti ga na pokajanje. Vidi on sebe u snu kako stoji nad rakom pokojnoga iguman a. Najedanput nad rakom pojavi se iguman Pavle kao iv. Lice je njegovo sijalo nekom blagom svetlou. A oko lica krug sa natpisom: "Zbog krotkosti i smirenja". To je bi o odgovor iz onoga sveta na pitanje monahovo. Kad se probudio, monah se gorko kaja o to se bavio onim pitanjem, i to je odmah ispovedio, i objavio bratiji ta mu se dogodilo. 18. Povest o udesno pronaenoj ikoni U gradu Aksaju na Donu besnela je kolera 1830. godine. Strah i uas zavladao je gradom. U tom jedna sirota ena usni san i u snu joj se javi Sveta Bogorodica i re kne joj, da se van grada na tom i tom mestu ispod ubreta nalazi njena ikona. Neka se, veli, ta ikona otkopa, pa e kolera prestati. ena ode sveteniku i saopti svoje vienje. Svetenik odmahne rukom i otera sirotu enu. No druge noi onoj se eni isto javi. Opet ona izvesti o tom svetenika. Tada svetenik poe s ljudima na oznaeno mesto i naredi da se kopa. Tu je bilo neko staro ubrite, i bilo je dosta teko kopat i. No poto se kopalo neko vreme, zaista se pronae ikona Majke Boje. Tada se ustroji litija, i sa onom ikonom, oienom i uzdignutom, poe okolo grada. Kad su obili grad, vrate se u crkvu i postave ikonu pred ikonostasom. Kolera je po tom odmah prestala. Od tada se prouje ta Aksajska ikona Boje Matere kao udotvorna do dananjeg dana. 19. Povest o prorokom snu Pria prota Danilo iljak: Bio sam interniran u Neideru sa popom edom akareviem. Dugo smo robovali i stradali. Jedne noi uoi nedelje sanjam ja kao otvorie se vrata na naoj baraci i ue jedan deko, izvadi notes iz depa, ocepi jedan list, pa viknu gromko: Danilo iljak i eda akarevi, jesu li tu? Tu smo, odgovorih

ja. Odmah uzmite svoje stvari pa da idete u komandu i primite svoje objave; putat e se u slobodu. - Ja se probudim i prekrstim. Sutradan priam popu edi svoj san. A on e rei: pa moe Bog dati da se oslobodimo. Ja sumnjam, odgovorih ja. U tom doe sreda. I dogodi se neto to me je zaprepastilo. Isti onaj deko pojavi se, sada ne u snu nego na javi, izvadi notes, ocepi list i viknu mene i pop edu po imenu, i ree nam iste one rei, onakovim istim glasom kao i u snu, i mi budemo toga dana osloboeni. 20. Povest o snu obistinjenom Pria nam prota Danilo iz Prijepolja: Moj roak Josif iljak nazivao je mene: Mali, a ja njega: Stari. Neobino smo se voleli. Jednog dana ree mi neko, kako je pop Josif neto bolestan. Ja reknem: ba u otii da ga vidim. No prooe dva tri dana ja ne stigoh da odem. Kad jedne noi u samu zoru sanjam ja i u snu vidim popa Josifa obuena u odede kako lei na dasci opruen kao mrtvac. Ja mu priem i upitam: Kako je, Stari? A on meni odgovori: A gde si ti, Mali? Ja tebe ekah a ti ne doe. Trgnem se u strahu iza sna i ustanem. Tek to sam ustao, doe ovek iz sela pop Josifova. Ja ga poznadoh i dosetih se jadu, pa pre nego je on otvorio usta ja up itah: Je li iv pop Josif? Odgovor: Umro je pre dva sata. 21. Povest o istom snu dvaju lica uli smo za nekoliko sluajeva takozvanih "dvojnih snova". Takvi se snovi po pravilu ostvare. itamo u knjizi Maksa Kemeriha Proricanje jedan sluaj takvoga dvojnoga sna. U jednoj porodici padne u postelju devetogodinji sini. Dete je imalo veliku vatru i roditelji su bili veoma zabrinuti za nj. Sanja otac san, kao eta on sa ti m svojim sinom Karlom po livadi. Otac je drao dete za ruku, i dete je bilo vrlo veselo. Najednom se ukae pred njima neki divan i veliki dvorac. U tom se dete ote iz ruke oeve i potra u pravcu tog dvorca. Uzalud ga je otac vikao da se vrati. Otac je hte o potrati i sam da vrati dete, ali se nije mogao mai s mesta. Kad se probudio, bio j e sav uplaen za sudbu svog bolesnog sina. utao je do podne, pa onda pone kazivati san, svojoj eni. ena uzvikne od iznenaenja, i saopti muu, da je ona imala isti takav san, i da ga je jo izjutra ispriala slukinji zapretivi joj da to ne kazuje nje mu, ocu detinjem. Uskoro zatim dete je izdahnulo i - zaista odbeglo u divne i velike dvore nebesne. 22. Povest o snu koji objanjava nedolazak brata Donka Stojanovi iz Bitolja pria nam o sluaju svoga brata sledee: Moj brat Jovan Sekuli bio je ikonopisac. On je ivopisao i sadanju mitropoliju u Bitolju. Umro je pre 3 godine u Knjaevu kod Sofije. Te godine pisao nam je da e doi za Vaskrs, i mi smo ga s radou oekivali. Ali ne doe. Bee nam i ao i udno, zato nije doao. Naroito sam ja kao sestra zbog toga tugovala. No po Vaskrsu ja ga vidim u snu jed ne noi. On mi se javi, pa mi ree: Hteo sam doi, ali eto ovo mi se desilo". Malo po tom doe nam vest, da se moj brat Jova upokojio u Gospodu, i to ba one noi kad sam ga ja sanjala. 23. Povest o predskazanoj smrti u ratu Pie Maks Kemerih u knjizi svojoj Proricanja na strani 61 sledee: "Veoma je znaajno to pria jedan austrijski porunik: Tek to je svanulo jutro znamenite bitke kod Vagrama (5. jula 1809)... a to prie meni moj krilni podnarednik, Vitenbart po imenu, i zamoli me, da primim i sauvam njegov asovnik i gotovinu, poto je on sigurno uveren da e ovog jutra poginuti... Naravno ja sam upitao pre svega za uzr oke takve zabrinutosti. Vi me, veli, poznajete, da sam ja bez straha, g. porunie, i verovaete mi. Umoran od juonjih peaenja ja sam zaspao sino vrsto i mirno kod straare meu mojim ljudima. Na san mi doe neko bie nebeske lepote, stade preda me pa me podue posmatrae sa beskrajnom dobrotom. Privuen bejah tome biu nekim neiskazanim oseanjem pa pruih ruke prema njemu. Tada ono ree: "Jo

danas bie ti kod mene; primi ovu traku u znak istine". Rekavi ovo obesi mi jednu iroku crvenu traku preko desnog ramena i prsiju. - Eto zato sam ja ubeen da je ovaj dan - dan moje smrti... "im su Francuzi opazili nae kretanje poee iz tekih topova sipati kuglu za kuglom. Ja spazih jednu kuglu koja leae upravo na mene. Skoih u stranu i viknuh svojim ljudima: "Sagnite se!" Jedan trenutak i - moj Vitenbart leao je nepomian i mrtav. Desno rame i prsi bile su mu rasmrskane". 24. Povest o negovetenoj smrti u snu Pria nam Risto sin pok. hadi Stojana Openianina, kako je umro njegov otac. Na mesec dana pred svoju smrt, kae, Stojan je pozvao mene i rekao mi: U naoj kui umree neko kroz mesec dana. Kako je to on doznao, nije mi hteo rei. Najpre je mislio, da e umreti njegova stara supruga, i poeo je kriom od nje sve pripremati za pogreb. Kupovao je razne stvari i donosio kui pa skrivao od ene. Ali na deset dana pred smrt on mi ree: Ja u umreti a ne ena. Doao mi je, veli, na san moj sin (koji je poginuo u ratu) i rekao mi: Hajde, babo, doi ovamo, eke te deda (to jest otac Stojanov). Posle nekoliko dana rekao mi je, da mu se ponovio isti san. Na ime, pokojni sin i otac njegov pozivaju ga u onaj svet. Izjutra na dan smrti on je ht eo uvaljati jedno bure u podrum; pao je i bure ga je skrilo. Govorio je stalno: Gosp odi pomiluj, Gospodi pomiluj. Najzad te rei je proaptao nekoliko puta, to se primetilo po micanju usana, i s tim se upokojio. 25. Povest o neobinom snu obistinjenom Pria nam starica Lenka Jani o jednom sluaju, u kome je ona dobila istinito otkrivenje iz onoga sveta. U vreme austrijske okupacije ona je ivela sa najmlaim sinovima u Beogradu. Muila se mnogo i sirotovala, no stalno se Bogu molila. Jednom joj se dogodi da ona zagubi svoj nakit, koji je drala u rezervi da ga u sl uaju gladi proda i decu ishrani. Ona se zbog tog gubitka mnogo alostila. No doe joj jo jedan daleko vei udar. Dobije ona vest, da joj je sin Mika poginuo u ratu. Plakal a je gorko za svojim ljubljenim sinom. U toj tuzi jedne noi ona vidi u snu svoga umrlo g mua Ljubu. Upita je mu, zato je tako alosna? A ona odgovori: Kako ne bih bila alosna kad sam izgubila nakit! Na to joj Ljuba odgovori: Nakit nije izgubljen; on se nalazi zatrpan stvarima u (tom i tom) sanduku. Onda Lenka rekne njemu. Ima ja i veu alost. Zar ti ne zna, da nam je Mika poginuo u ratu? Na to joj mu odgovori: To nije istina; Mika je iv. Kad se Lenka probudila, ona brzo pone preturati po ono m sanduku, i zaista nae svoj nakit. A kad se rat zavrio, njen sin Mika vratio se u Beograd iv i zdrav. 26. O smrti mitropolita Filareta itam o predskazivanju smrti uvenog mitropolita Moskovskog Filareta. To je bilo 1867. godine. Te godine bilo se navrilo 50 godina vladianstva Filaretu. Njemu je bilo ve 84 godine. Kad je odpraznovao svoj jubilej, on se povue od poslova u Trojicku lavru svetog Sergija. Te iste godine 14. septembra njemu se javi na snu njegov otac i kae mu: - Zapamti 19. datum! Ovaj san mitropolit je protumaio kao javljenje datuma njegove smrti. I zato se poe o urno spremati za smrt. I reio je bio prieivati se svakog 19. datuma. Kad je proao 19. septembar, on je oekivao 19. oktobar. Kad je doao 19. oktobar on se opet priesti, no produi iveti. Kad je nastao Novembar Vladika pone poboljevati, i pone sve oko sebe uriti da svravaju poslove dok nije on umro. I prigotovivi sve, i poruivi pogrebni sanduk, i naredivi sve, on 19. Novembra odslui poslednju liturgiju i ode da se odmori. Kada monah ue da mu javi za ruak, vidi Vladiku mrtvog. Eto to je znaio san: "Zapamti 19. datum!" Iako je srpski narod rekao:

"San je laa a Bog je istina", ipak ima mnogo snova u narodnim priama i pesmama, koji su zabeleeni kao ostvareni. Ba skoro sam proitao ponovo pesmu "enidba Maksima Crnojevia", i u njoj san Jovana kapetana, koji on pria svom ujaku Ivanu Crnojeviu: "Oi sklopih grdan sanak vieh "Grdan sanak da ga Bog ubije! "e u sanu gledam na nebesa, "Na nebu se, ujo, naoblai, "Pa se oblak nebom okretae, "Oblak doe ba vie abljaka, "Vie tvoga ponosita grada, "Od oblaka pukoe gromovi, "Grom udari tebe u abljaka, "U dvorove, tvoju postojbinu, "abljaka ti oganj oborio, "I najdonji kamen rasturio; "to bijae jedan oak bijel, "oak pade na Maksima tvoga, "Pod okom mu nita ne bijae, "Ispod oka zdravo iziao. "Moj ujae, Crnojevi Ivo, "Ne smijem ti sanak iskazati, "Tek ako je sanu vjerovati, "Ja ti ujo, hou poginuti "Poginuti u tvoje svatove". I zaista, u nesrenoj borbi meu svatovima, Maksim je samo ranjen a Jovan kapetan ubijen. 27. San u oi smrti kralja Aleksandra Obrenovia Protonamesnik Steva Guvi pria nam, kako je imao udan san one noi kada je poginuo poslednji Obrenovi, kralj Aleksandar. Snim, kae, kako me Kralj pozvao na slavu da svetim vodicu i lomim kola. Ja doao, kao u neku malu i nisku kuu, gde se Kralj nalazio. Obuem odedu i hou da ponem obred. Najednom pogledam i vidim, a to svea sva iskrena i iskrivljena. Pogledam u sud sa vodom, kad ali voda neista i puna otpadaka od cigareta. Ja obratim panju prisutnih na ovo i zatraim, da donesu zdravu sveu i istu vodu. No jo pogledam niza se, a to moja odeda sva dronjava i pocepana. Pomislim: dok oni donesu drugu sveu i vodu ja mogu skoiti do moje kue i obui novu odedu. I kao doem kui, uzmem novu odedu i ponem oblaiti. No nikako da obuem: sve mi se ruke zapliu meu lice i postavu. Ustraen da ne odocnim, ja pourim, pourim, ali ne ide pa ne ide. Sav oznojen i uplaen ja se probudim. Prekrstim se i kaem: Daj Boe dobro! Po tom izaem na ulicu. Bee vrlo rano. Pred jednim duanom vidim poznatog mi trgovca i uitelja. Nazvah dobrojutro i htedoh mimo proi. Ali uitelj mi prie, pa e mi rei: Zna li ti, pope Stevo, ta se noas dogodilo? Ne znam, odgovorih. Samo znam da sam imao jedan straan san i da ne moe biti dobro. Onda mi ree uitelj apatom: I nije dobro. Noas su poginuli Kralj i Kraljica u Beogradu. To je bilo 29. maja 1903. godine. 28. Posle gubitka - dobitak - Kai mi, sestro Marina, neto iz naroda. Ti si mnogo putovala, mnoge sudbe ljudi saznala i putove Promisla razumela. Sestra Marina se zamisli, pa e posle dueg oklevanja i izgovaranja kao da ona nita ne zna, da je nedostojna i tako dalje ispriati sledee: - U selu Izdeglavlju prenoila sam kod jedne udovice. Ta udovica mi je priala, kako je nekad udario pomor u njenu kuu te je za etiri dana iznela sedam mrtvaca iz kue. Meu umrlim bio je njen mu, i nekoliko sinova i druge eljadi. S tekom mukom mogla je ona pripremiti sve za pogreb onako kako je red. Kad je svih sedam pogle bla, ona ostane sa troje sitne dece. Tada joj dou komije i srodnici i ponu savetovati, d a se iseli iz te kue u neku kolibu, jer je na kui prokletstvo. Ali nema kolibe - kud a da se seli? U velikoj nedoumici ta da radi jedne noi kad su deca bila pospala ona se

dugo molila Bogu za savet, pa legne i ona spavati. Na snu joj se javi sveta Nede lja, pa je pomiluje i kae joj, da e je ona tititi, i da e joj sve odmah dobro poi. Tako upuena i ohrabrena ona ostane u svojoj kui. I zaista te godine poe joj sve na dobro i napredak. Ona uzme za ito 50 napoleona. Za taj novac kupi jednu njivu od Turina. Ovce joj se umnoe. Voe rodi. Bata donese veliki plod. To se ponovi i iduih godina. Decu podgaji i izvede na put. Dvojicu je oenila, a erku udala. Jedan sin j oj je sada kmet u selu. Divan primer Bojeg promisla o onima koji Ga se boje! 29. Povest o Svetom Vasiliju Ostrokom - Veruje li ti, proto, da su sveci Boiji ivi? upitah jednog dana uvenog protu junaka Jovana Bokovia. - Kako ne bih verovao, kad su mi se javili i o sebi to posvedoili. Jednoga dana ree mi popadija, pria prota Jovan, da zbog neke domae nevolje odem u Ostrog i odnesem neki dar. Ja bejah neto smuen i ljutit. "ta da mu nosim, rekoh ja? Ostavi na miru one mrtve kosti u peteri Ostrokoj, a ti se obrati ivima za pomo!" Tako proe dan. Kad nou u jasnoj viziji javi mi se sveti Vasilije, pa lupi svojim ezlom i srdito viknu meni: "Ja sam iv, a nisam mrtav, kao to ti misli. I nemoj da bude neveran no veran." U velikom strahu ja skoim sa postelje i potraim od popadije onaj dar to je spremila, te ga odnesem u Ostrog svetome Vasiliju. Od tada ja sam dobro utvrdio svoju veru, da su sveci Boji ivi a ne mrtvi. 30. Grom ubio devojku koja je to sanjala* Ratari, 9. juna. - (. izv. "Pravdi"). - U selu Kloki grom je ubio dvadesetogodinju devojku Darinku Raki, za koju se pria da je sanjala ba uoi svoje smrti ono to se zaista i desilo. Svoj san Darinka je ispriala ukuanima. Rekla je da je u snu videl a jedan veliki crni oblak, iz koga ju je pogodio grom. San je, kako Darinkini ukuan i priaju, dosta oneraspoloio mladu devojku. Ipak je ona otila sa majkom i ujakom da okopava kukuruz. Neto posle tri asa popodne nebo su prevukli oblaci i ubrzo je poelo da grmi. Grmljavina sa jakom kiom trajala je dugo. Darinka, njena mati i uja k sklonili su se od kie pod granama jednog velikog drveta. Kasnije je Darinka prela pod jedno drugo drvo da bi se zatitila od nepogode. Odjednom se zauo strahovito jak zvuk - kao da se rui neto ogromno i glomazno. Kad su Darinkina mati i ujak doli k sebi, videli su da Darinka lei tri metra dalek o od drveta, pod kojim je maloas stajala. Bila je ubijena gromom. U pogrebu Darinke uestvovalo je celo selo. Biblijsko merilo snova I u Starom i u Novom Zavetu zapisani su znaajni snovi koji su se obistinili. Ja n e mislim ovde prepisivati sve te snove - neka ih sam italac potrai i proita u Sv. Pismu - nego u ih spomenuti. Tako: U starom zavetu I Mojs. 20, 6. San cara Avimeleha, koji bee oteo od Avrama enu mu Saru mislei da je Sara sestra Avramova. Na snu mu se javilo, da je Sara ena Avramova, i naredilo s pretnjom, da je odmah vrati muu, to je Avimeleh sutradan izvrio. I Mojs. 28, 12. Jakov u snu video lestvicu, niz koju silaze i uz koju uzlaze anel i, a na vrhu lestvica Gospod Bog, koji objavljuje svoju volju. To mesto Jakov je prozvao Vetil, to znai Dom Boiji, i na njemu je podigao oltar. I Mojs. 37. Snovi Josifovi, koji su izazvali srdnju i zavist brae njegove i opred elili svu budunost njegovu. I Mojs. 40. Snovi Faraonovog peharnika i hlebara u vreme kada su bili u nemilost i carskoj i obojica tamnovali u tamnici zajedno sa Josifom. Josif je pravilno prot umaio

oba sna, i to: peharniku da e kroz tri dana biti osloboen a hlebaru da e kroz tri d ana biti obeen. to se zaista i zbilo. I Mojs. 41. Znameniti san Faraona misirskog o sedam debelih i sedam mravih krava. Josif protumaio taj san kao sedam rodnih i sedam nerodnih godina. Obistinjenje takvog tumaenja donelo je Josifu veliki poloaj i veliku slavu. I Carstva 3, 5. San cara Solomona, u kome mu se javio Bog i rekao: Iti ta hoe da ti dam. I to je car zaiskao u snu, Bog mu je darovao u ivotu. Danilo 2. San cara Navuhodonosora o velikom kipu, i o kamenu odvaljenom od gore, koji je sruio taj kip. Prorok protumaio, da se taj san odnosi na etiri naizmenina i prolazna carstva, i na poslednje i veno carstvo Hristovo. to se i dogodilo. Danilo 4. San cara Navuhodonosora o velikom hrastu koji bi poseen, pa iz panja izbie mladice. Prorok protumaio, da se taj san odnosi lino na Navuhodonosora; na njegovo ludilo za sedam godina, i na njegovo ozdravljenje kada bude priznao jedi nog istinitog Boga. to se sve i dogodilo. Danilo 7. San proroka Danila o borbi crkve Boje sa zverskim carstvima dokle se ne zacari Hristos i uspostavi carstvo svetaca Bojih. U novom zavetu Matej 1, 20. San pravednog Josifa, u kome mu se javi aneo Gospodnji i zapovedi da ne otputa presvetu Devu Mariju. Matej 2, 12. San istonih mudraca, posle poklonjenja u Vitlejemu, u kome snu nareeno im bee, da se ne vraaju u Jerusalim ka Irodu, jer on hoe da ubije novoroenoga Cara. Posledica: mudraci odoe drugim putem u domovinu svoju. Matej 2, 13. San Josifov, u kome aneo Gospodnji nareuje ovom pravedniku da bei u Misir sa boanskim edom i Njegovom materom zbog opake namere Irodove. to Josif i uini. Matej 2, 19. A po smrti Irodovoj opet se javi aneo Josifu u Misiru, objavi mu smr t Irodovu i naredi da se vrati u zemlju svoju. to Josif poslua. Matej 27, 19. San ene Pilatove u vreme nepravednog suda nad Gospodom Isusom. Porui Pilatu ena njegova:Nemoj se ti nita mijeati u sud toga pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi. Posledice toga sna: maloduni Pilat oprao je svoje ruke no ipak osudio Pravednika, a ena njegova, po predanju, postala je docnije hrianka. Vidi jo Pavlove snove Dela Apost. 16, 9 (javio mu se ovek iz Makedonije); 18, 9 (javio mu se Gospod); 27, 3 (javio mu se aneo Boji). Svi navedeni snovi su istiniti. Biblija kroz njih pokazuje, da se Stvoritelj lju di slui i snovima kao jednim od naina da objavi ljudima volju svoju. No Biblija ne opravdav a sve snove svih ljudi u svetu. Daleko od toga. Na protiv, ona nas strogo ui, da ne verujemo svakome snu. ak i ako se neki san ispuni a odvodi nas od prave vere u Boga, treba da bude odbaen. Ako ustane prorok ili koji snove sanja, i kae ti znak i udo, pa se zbude taj znak i udo, a on ti ree: hajde da idemo za drugim bogovima nemoj posluati. Jer vas kua Gospod Bog va da bi se znalo ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve due svoje (V Mojs. 13, 1). Prema tome, moe se rei ovako: Istiniti su samo oni snovi, koji utvruju ljude u pravoj veri i u potenju; ili drugim reima: koji obraaju bezvernike ka veri, ili grenike ka pokajanju. Jednu malu rukovet takvih snova ja sam izneo ovde. Jasno je njihovo svedoanstvo. Svi oni svedoe, da mi ljudi nismo sami, nego S nama je Bog! Emanuil! II O udesnim iscelenjima 1. Povest o iscelenju u Bareanskom manastiru Iz mog Dnevnika (1935. g.) Posle dananje liturgije u manastiru svetog Merkurija priveli su nam k oltaru jedn

oga oveka po imenu Vasilije, da mu se oita molitva. Vasilije je izgledao potpuno zdrav i odgovarao je pametno na sva pitanja. No o njemu priaju ljudi oko nas, da je doved en u manastir vezan kao potpuno lud. Pop Risto Bareanski veli, da je pri tom jo bio i nem, i nije mogao ni rei prozboriti. Vasilije je ostao tako u manastiru 7 dana. I pop mu je itao nekoliko puta molitvu. Jedno jutro kad je pop doao u manastir iznenadi ga Vasilije reima: "Molim te, popo, da me priesti". Umirio se, dakle, ozdravio, i progovorio. Ovo je jedan ivi primer sile i milosti Boje, koga su svedoci bili mnog i iz onog naroda to se danas sabrao u manastir na slavu. 2. Povest o ludoj eni Prota Jovan Bokovi pria sledee: Jedne godine o Trojiinu dne bio sam u Ostrogu. Doao i Mitropolit Mitrofan s Cetinja. Naroda mnogo. Najednom vidimo neke ljude vode sedam konja, i na jednom konju sedi ena uvezana, a ljudi je sa strane pridravaju. Na drugim konjima stvari i komora. Jedan od ljudi poznade mene i ree: molim te, pomozi nam za ovu enu. Ovo je supruga glavnog austrijskog direktora poreza za Hercegovinu iz Mostara. Pa je luda u najveem stepenu. Doveli smo je svetom Vasiliju, pa ti ela da nam pomogne i proputi. - Ja ga uputim na Mitropolita , a Mitropolit odredi mene da se brinem o toj eni. Seam se zvali su je Milika; kao da je bila katolikinja. Odvedemo je pod ivot, a po tom zatvorimo u jednu mranu eliju. Strano je vikala, krila stvari i napadala ljude. Svaki dan joj se itala molitva pre d ivotom. Trei dan uuti se. Mi otvorimo eliju, a ona mirna. Pa upita: - Tako vam Boga, gde se ja ovo nalazim? - Mi joj reemo, a ona se zaplaka. I posta potpuno razumna, zdrava i mirna. Eto toga sam lino bio oevidac. Posle nekog vremena doe u Ostrog ta gospoa sa svojim muem i donesu darove. A mu nosio uniformu austrijsku. Te neki Crnogorac kad ga vide iz ale povika: Evo vabe, daj da ga ubijemo! ovek se uplai, ostavi svoje darove pred manastirom i vrati se doma. 3. Povest o nemom mladiu isceljenom udom Zaka Apostolovi, rodom iz sela Trnova, ivi sada u Bitolju. Ona pria iz sopstvenog opaanja mnoga udesna iscelenja to su se dogodila u crkvi Trnovske Majke Boje. Danas nam je priala sledei sluaj: Doveli, kae, iz Amerike jednog mladia, koji je bio 3 godine nem. Doveli ga u Trnovo, da bi ga milost Majke Boje iscelila. I ja s am tada ivela kod crkve u Trnovu, i drala sam kljueve od crkve kod mene. Svako jutro ja sam prva ila crkvi i otkljuavala crkvu. Posle mene dolazili su drugi i dovodili svoje bolesnike. Onaj nemi mladi je dolazio prvi posle mene. Jednoga jutra ja pola crkvi kao i obino, dok onaj mladi stade preda me, tre mi kljueve iz ruku i viknu: "Zato ti uvek da dri te kljueve?" I istre kljueve iz mojih ruku pa ode u crkvu. Ja se zaprepastih ujui ga gde progovori. I od tada mladi je prestao biti nem i govorio je. 4. Povest o iscelenju derviove ene Uitelj Filiman dugo je uiteljevao u koli Mileevskoj. Posle je premeten u Prijepolje. Sav narod oko Mileeva srcem ga voli i potuje, i hriani i muslimani, kao veliku duu i veliki karakter. Pa nam pria Filiman mnogo i mnogo o Mileevu. Na moje oi, kae, iscelili su se mnogi bolesnici u ovoj svetinji. Dovedu luda oveka vezana u konope, pa mu se itaju molitve kod ivota Svetog Save i tu prenoi. Posle ga kao zdrava odree, i on ode kui slobodno. Tako isto i bolesnike sa drugim bolestima i mukama. ivot Svetog Save i sada je prekriven jednim skupocenim pokrivaem. Iznenadilo nas je kad smo uli od Filimana i drugih, da je taj pokriva poklonila jedna bula. Neki dervi Kratovi iz Prijepolja imao enu poludelu. Posle dugog i uzaludnog leenja i gatanja dovede dervi svoju enu u Mileevo. I tu pokraj ivota po molitvama duhovnika ena potpuno ozdravi. Iz zahvalnosti ona je posle saila i izvezla svojom

rukom ovaj pokriva pa ga donela na ivot Svetog Save, gde se i sada nalazi. 5. Povest o iscelenju nemih Iz mog Dnevnika 1935. g. Veeras na poveerju itali smo itije svetog Andreje Kritskog, jednoga od velikih otaca i svetitelja pravoslavne crkve. U itiju se kae, kako je bio nem od roenja pa sve do svoje sedme godine. Kad mu je bilo 7 godina odvede ga majka u crkvu na priee. im se dete priestilo, progovorilo je. Tolika je sila Svetog Priea. No evo jednog jo udnijeg sluaja koji se dogodio u nae dane. O slavi manastirskoj u Svetome Naumu ove godine doao bee i jedan musliman iz Ohrida po imenu Sefer Jaar. Pa nam je on priao o udu koje se javilo na njegovom sinu Kasanu. Na ime: njegov sin Kasan bio je nem sedam godina. Otac dovede prole godine svoga nemog sina o slavi u Sveti Naum. I duhovnici su itali molitve nad nedunim. Ove godine doao je u manastir da blagodari Svetom Naumu. Njegov nemi sin progovorio je. Dakle, ni po veri ni po prieu nego jedino po molitvi dogodilo se u nae dane udo istovetno kao nad svetim Andrejom, koji je bio krten i koji se priestio, pa tek on da progovorio. 6. Povest o udesnom ozdravljenju od priea Jedna ena po imenu Velika P., dobra domaica iz sela Brusnika pria kako je pre dve godine leala bolesna u Bitoljskoj bolnici. Ruka joj je bila strano otekla. Lekari su prosekli otok, i velika koliina gnoja izlazila je iz ruke. Tada joj prie jednoga d ana otac Jovan Maksimovi, tadanji nastavnik Bogoslovije a sadanji vladika anghajski. Ona ga nije poznavala. Otac Jovan ponudi je da primi priee, i ona primi. Od toga bude joj neto malo lake. Posle dva tri dana opet je poseti otac Jovan i opet joj predloi da je priesti. Ona pristane no kae, da e prvo postiti bar tri dana pa onda uzeti svetu tajnu. Jer, veli, proli put se priestila bez posta, pa je grize savest . Otac Jovan ostavi joj na volju i ode. ena pone postiti, i od svega jela to joj je nueno u bolnici uzimala je samo hleba. Posle tri dana donese otac Jovan svetu tajnu i pr iesti je. To je bilo na Veliku Sredu izjutra. Pred vee ruka je u bolesnice bila potpuno zdrava. Doe lekar, koji joj je rekao da e morati ostati u bolnici najmanje tri mes eca. I zaprepasti se kad vidi, da se u ruci sav gnoj osuio i da bolesnica pri pritisku ruke nimalo ne osea bol. Prekrsti se i kae eni, da je zdrava i da moe odmah ii kui. Kad je ena ispriala svoj sluaj, upitaju je, koji je to svetenik bio. Ona mu nije zna la ime, ali ga opie tako da smo se svi setili, da je to bio otac Jovan. Jer on je u svoje vreme skoro posvednevno poseivao bolesnike. Kad smo eni rekli, da je taj svetenik sada vladika ona se zaudi. 7. Povest o iscelenju oka Pria nam Dimko Karadi iz Prilepa, kako ga je udesno izleio sveti Dimitrije u svojoj novoj crkvi u Selcu. Dok sam, veli, bio u Americi, zabolelo me oko. Odem lekarima i oni operiu oko. No to oko mesto da ozdravi potpuno izgubi vid, i ja ostanem orav. Kad sam se vratio iz Amerike, primio sam se za tutora manastira Svetog Dimitrija u Selcu. Na vodi kod manastira ja sam gledao mnoge ljude i ene kako se tom vodom isceljuju od raznih muka i neduga. Pomislim, zato i ja ne bih oprobao to sredstvo za moje oravo oko? A jo uz to poelo me i drugo boleti, te sam ja jedva nazirao predmete oko sebe. Odem dakle na vodu i umijem njome svoje oi. Kad najednom ponem gledati jasnije. I evo sad dobro vidim na oba oka. Ovo se dogodilo u leto ove 1935. godine. 8. udo od kurske ikone Majke Boje Ova ikona je prologa leta noena iz Beograda u Bugarsku. Tom prilikom bugarski istoriari su tampali mnoge podrobnosti o toj ikoni. Izmeu ostalog saopten je u asopisu "Hristianka" (broj 78 od ove 1935. godine) sledei sluaj: Sin Prohora Moina, uglednog graanina u gradu Kursku razboleo se bio tako teko da je svaka

nadeda na njegovo ozdravljenje bila izgubljena. Smrt deteta oekivala se s dana na dan i s asa na as. No jedne noi doe detetu na san Majka Boja i rekne mu, da e sutradan doi u njihov dom njena ikona i da e mu ona povratiti zdravlje. I zaista sutradan bila je nekakva litija kroz grad, i noena je ona ikona Bogorodiina u liti ji. Moinova kua nalazila se u jednoj od onih ulica kuda je ikona prenoena. Kad je litija stigla blizu Moinove kue udari straan pljusak kie. Kuda e svetenici sa ikonom te ba u kuu Moinovu. Dete je lealo u postelji vie mrtvo nego ivo. Roditelji obradovani to im se takva svetinja unosi u kuu zamole svetenike da stave ikonu na bolesnika. Osetivi na sebi ikonu dete je celiva svojim ohlaenim usnama. I ustane dete zdravo i radosno. 9. Verom Izleena Na dan Sv. Velikomuenika ora ove 1932. godine kod crkve u Bavanitu (Banat) bio je veliki molitveni sabor mnogih naih bratstava iz okoline. Mnoga bratstva dol a su sa crkvenim barjacima i litijama crkvi, koja se smatra kao manastir i gde se mnogi bolesnici lee. I nae bratstvo iz Dolova (Banat) spremalo se da doe ovom manastiru. Sva braa iz Dolova sabrala su se kod svoje crkve, gde je svetenik odsluio moleban pa su poli. Ba kad su poli dolazi kod njih jedna ena i moli ih da i nju prime da ide sa njima sa svojom bolesnom devojicom koja i ako ima osam godina ipak ne moe na noge da ustane te je za svata unose i iznose na rukama. Ova oaloena majka reila je da ide u manastir i da se pomoli Bogu za ozdravljenje svoje keri. Ali nas tala je tekoa: kako da je odvedu u manastir? Kola nisu imali a da je nose u manastir trebalo je da se pree dug put od 10 kilometara. Najzad se sva braa sloe da je naizmenino (redom) nose do manastira. Tako i uine i dete donesu i metnu u crkvu. Ubrzo je pala bujna kia i dete u crkvi zaspa. U tom dolazi i litija iz Bavanita manastiru. Majka ovog deteta pouri u crkvu da ga probudi da bi tako doekali litiju barjake i brau iz Bavanita. I na njeno veliko udo i radost njena mala erica usta sama na noge i sama izae iz crkve pored majke. Kad je litija ula u crkvu mi smo pitali ovo dete i majku za ovo isceljenje. I ova mala veli: da je dok je ona spa vala u snu dola kod nje jedna ena, pomilovala je po licu i rekla joj: "Ajde ustaj!". Poto m je dola njena mati i probudila je. Ovaj dogaaj sve nas je obradovao i svi smo za to zablagodarili Bogu na Njegovoj velikoj milosti. Saoptio Milija Kidievi (Hrianska zajednica - Kragujevac) iz Bavanita Broj 6. Juni 1932. god. 10. Povest o iscelenju bule po velikoj veri Priali su nam u Mirkovakom enskom manastiru tamo iza Skoplja ovaj neobian dogaaj. U tom manastiru postoji jedna sveta vodica, agiazma. Ta voda bila je uvena po lekovitosti kako meu hrianima tako i meu muslimanima. Jednoga dana padala je jaka kia, i voda, crvena od blata, tekla je potocima pored manastira. Nekome Turinu razboli se ena. Zabolele su je ljuto enske grudi, i ona se previjala od bolova. Uzme Turin bulu na konja pa pred vee dovede u Mirkoviki manastir. Kada je uao u avliju, sretne ga manastirski sluga i upita ta eli. Turin upita za kaluerice , no sluga osorno odgovori, da je dockan i da se on ne moe videti s kaluericama u to doba. Turin to saopti buli na svom jeziku, i poto su se posavetovali, objasni Turin slugi zbog ega su doli u to doba, i upita da li bi mogao dobiti jedan sud one svet e vodice za bolesnu enu? Sluga nervozno uzme prazan sud od Turina, zae za kuu, pa rekne samom sebi: Turin, Turin, za Turina svaka je voda dobra! i zahvati u sud one blatnjave crvene vode koja se slila potocima niz avliju. Uzme Turin onu vodu, zahvali, i odvede enu kui. Sutradan on dovede vola da dar manastiru. ena mu je, kae, pila onu svetu vodu i ozdravila. Pa je iz blagodarnosti doterao vola. Onda

igumanija upita slugu, kad je to Turin dolazio i uzeo vodu? Tada se sluga zastidi , i sve ispovedi majci igumaniji. A igumanija pozove kaluerice u crkvu na blagodarenj e Bogu, koji udesa ini po veri ljudi. 11. Povest o pomoi Svetog Vasilija Ostrokog Kad smo bili u Hercegovini sa Srpskim Patrijarhom 1933. godine priahu nam za Ristu P... iz Pijesaka i ta mu se sve dogodilo. Risto je bio bojadija u Stocu. Nij e verovao ni u ta. Deca mu umirala sve jedno za drugim. Najzad razboli mu se i poslednji sin to ga je imao. Jedno vee kad je doao kui, vide sina ve u samrtnom ropcu. Obuze ga strah i alost. I doe mu da se pomoli. Ode nasamo, pa se sa uzdasima i suzama pomoli svetom Vasiliju Ostrokom. Jer u tom kraju tome se svecu ponajvie mole. O sveti Vasilije, rekne Risto, pomozi sinu mome; spasi ga, pa u ja posetiti tebe (to jest tvoj manastir). Sinu bude odmah lake, i po tom ozdravi. A Risto ode onda u Ostrog da se pokloni i zablagodari svetom Vasiliju. Taj dogaaj Ristu j e potpuno preobrazio. 12. Povest o udu na ostrvu Tinosu U celoj Grkoj veliko je uzbuenje zbog jedne udesne pojave u znamenitoj crkvi Svete Bogorodice na ostrvu Tinosu. To se dogodilo 1935. godine. Neka mlada uiteljica Marija Kalimagiru, rodom iz Azije, bolovala je od teke nevrastenije, koj a je ve prelazila u ludilo. Posle dugog i uzaludnog leenja u Atinskoj klinici odvede je majka na Tinos. Kad su tamo stigli, Marija nikako nije htela poi u crkvu. Odveli su je u hotel. Uvee zavaraju je i pozovu kao u etnju. Kad su malo proetali, na jedanpu t Marija kae, da je neto silno vue crkvi i pozove majku i ostale koji su bili s njima da idu u crkvu. Doav crkvi, nau vrata zatvorena. Onda brat Marijin pogleda kroz prozor crkve unutra i rekne: - Sreni smo. Eno unutra je jedna monahinja, doi e da nam otvori. - Tada i majka pogleda i vidi u crkvi jednu visoku enu u crnini. erka je za sve to vreme gledala razrogaenim oima u vrata crkve i bila je kao van sebe. Bra t njen posmatrao je bez prestanka onu enu u crnini. Ta ena je poela bivati sve vea i vea, dok nije dostigla ogromne razmere uzrasta. I u tom ona najednom iezne, pri emu se zauje u crkvi strahovit tresak. Tresak se uo nadaleko. Brzo pozovu crkvene tutore. Otvore crkvu, i ne nau nikoga u crkvi. No vrhunac uda bio je u tome, to je posle toga treska uiteljica Marija postala potpuno zdrava. Radosna majka, radosna erka, radostan brat, radostan ceo hrianski narod na Tinosu. udo se raulo po celoj Grkoj, i o njemu se svuda pria i pie. To se dogodilo poetkom ovog meseca septembra leta Gospodnjeg 1935. 13. Povest o kazni, i o iscelenju u Svetoj Petki u Beogradu Iz mog Dnevnika Danas nam doe fotograf Eri da moli za svoga brata Marka, da bude primljen u Monaku kolu. Iako je, kae, moj Marko uvek bio poboan, ogrei se ove godine na Veliki Petak, pa uze da opravi nekakav put. Odmah po tom zgri mu se leva ruka, te nije mogao njome mai. Tako mu je to trajalo 3 meseca. Iao je lekaru, i lekar mu rekne da nema nikakvog leka ni naina u nauci, da mu se moe pomoi i ruka ispraviti. Marko je bio u jadu. Poeo se neprestano moliti Bogu. Na snu mu se javi nekakav ovek i rekao mu zbog ega mu je to dolo, kao i da kod ljudi ne moe za to nai leka. Na sam Petrovdan odem ja sa Markom u crkvu Ruicu, pa posle slube na vodu svete Petke. Napio se Marko one vode i poprskao zgrenu ruku. Odmah zgrenost popusti, a drugi dan on je mogao slobodno ruku kretati. Eno ga, sad je potpuno zdrav. Zavetao se, nikad vie u praznik ne raditi. 14. Povest o jednom sluaju obraanja

Pria nam brat B. . iz Vrnjaca: "est godina ja sam pio ovu vodu u banji. Lekar mi je rekao, da imam zaetke jehtike. Pri kraju este godine opet mi je rekao, da u teko moi iveti vie jo od tri meseca. U to vreme ja niti sam hodio u crkvu niti sam znao za Boga i Jevanelje. Tada planu Rat, i ja budem interniran. U lageru gde sam robovao bee jedan ovek koji je itao Novi Zavet. I kao da ga je sam Bog uputio on je naroito mene posvednevno prizivao na zajedniko itanje Novog Zaveta. Tu se moja dua probudi i uhvati veliki strah za svoje spasenje. Strah za duu nadmai moj strah za telo. Kad sam ja video, da mi je dua bolesnija od tela, ja sam prenebreg ao svako leenje tela, i telo je postajalo sve zdravije, dok posle nije sasvim ozdrav ilo. Postepeno kako mi je dua ozdravljavala, i telo mi se snailo. Pored mene pristane j o desetak mojih drugova da itaju Novi Zavet. Svi se probude i obrate duom Gospodu Isusu Hristu. Drali smo pravila molitve i ivota kako smo sami umeli. Kad smo se vratili kui, i poeli itati pravila, i pitati o tome svetenike, uvideli smo, da ni u e m nismo pogreili. Sam Duh Boji uio nas je i upuivao. 15. Povest o koleri u Ohridu 1910. godine Stari Sandre ipanovi, dugogodinji tutor crkve svetog Klimenta u Ohridu, pria ovaj dogaaj. 1910. godine besnela je kolera u Ohridu. Grad se svaki dan punio mrtvacima. Leka nije bilo. Narod se poeo preseljavati i begati u okolna sela. Manastir Svetog Nauma bio je pun izbeglih Ohriana. Onda, veli, Sandre, ja predloim popu oru i jo jednom popu koji je bio pri crkvi Svetog Klimenta, da uzmemo moti svetoga oca naeg Klimenta i proemo kroz varo u litiji. Popovi se saglase. I odmah poemo, samo nas nekoliko. Uz put nam se poeo narod pridruivati. Proemo staru varo, pa onda kroz ariju. Turci nam nisu smetali, jer i oni su padali od kolere kao muve. I tako do veera vratimo se sa motima u crkvu Svetog Klimenta. Sutradan niko se vie nije razboleo od kolere. Ova grozna bolezan ja najednom je preseena. Noenje svetinje u litiji mnogo pomae, kae stari Sandre. I podsea na sluaj u Carigradu. Jednom je i u Carigradu kolera zavladala i mnogo je naroda pokosila. Onda Patrijarh ode sultanu i zamoli za odobrenje, da se prenese kroz grad Pojas Presvete Bogorodice koji se uvao onda u crkvi Vlaherni. Sultan dozvoli , i litija s tim Pojasom i s Patrijarhom, svetenstvom, krstovima i ripidama poe kroz Carigrad. I kolera odjednom prestane. (Mislimo da je tom prilikom Pojas Bogorodiin morao biti donesen iz Svete Gore iz manastira Vatopeda, gde se i do danas uva. A u Vlaherni Pojas je stajao ranije, p a je prenesen u Svetu Goru u manastir Vatoped. Sveti Sava sa svojim ocem Nemanjom sagradio je paraklis u Vatopedu Pojasu Presvete Bogorodice.) 16. Povest o iscelenju zgrene ene, i o tresenju ivota Ilija Zlatianin zapisao je jo i ovo udo u Ostrogu. Neki bogat Bosanac oenio se bio krasnom enom, koju je voleo kao svoju glavu. No ena mu se ljuto razboli, njena krasota iezne, i ona se sva osui i zgri. Nikud nije mogla iz postelje. Svi trudovi lekara oko bolesnice ostali su uzaludni. Jedne noi javi se eni na snu njena umrla majka i rekne joj, da ide u Ostrog sv. Vasiliju. Kad je ena ovo kazala muu, on se pone rugati sujeverju eninom. Jer mu nije verovao nita. I omrzne mu svoju enu u onolikoj meri u kolikoj ju je ranije voleo. No najzad popusti on na navaljivan je ene i krene je u Ostrog. Kad su uli u crkvicu gde je ivot, ivot se pone tresti. ena se neprestano krstila, a mu je stajao ravnoduan kao stena. Kaluer se veoma zaudi to se ivot trese, pogleda u enu, pogleda u oveka, pa rekne ovome da izae. im je ovek iziao, ivot prestane tresti se. ena ozdravi telom, a ovek ozdravi duhom, to jest stekne veru, koju je bio izgubio. I oboje se zdravi i radosni povrate doma. 17. O udesima o. Jovana Krontatskog Priao nam g. Ilijaevi ruski inovnik o ocu Jovanu Krontatskom sledee: - Na moje oi Jovan iscelio je jednu umobolnu enu. Dok se o. Jovan oblaio za

slubu neka luda ena otme se od onih koji su je doveli u crkvu i drali, pa pone trati izmeu naroda i vikati. O. Jovan izae na amvon i zapovedi toj eni: "Odmah izai napolje!". A ena mesto da izae pone se primicati o. Jovanu i sve jae kriati. "Izai napolje!" govori joj sluga Boji. A umobolna priskoi njemu pa ga udari rukom po glavi. Kao da se nije nita dogodilo o. Jovan stajao je mirno i vikao: "Izai iz nje napolje!" ena krikne i padne. Kad je digoe, o. Jovan joj zapovedi da se prekrsti. S tekom mukom die ona desnu ruku i kojekako prekrsti se. On joj naredi da se prekrsti jo jednom i jo jednom, dok se isceljena i umorena ena otpoe pravilno i isto krstiti. Demon ju je ostavio, i ona je mirno prestajala celu liturgiju do kr aja. To sam gledao svojim oima, i gledajui takvo udo kosa mi se dizala u vis od strahote. - O. Jovan se javljao na daljinu kao sveti Nikola i pomagao ljudima. Ja sam znao jednog pukovnika na Kavkazu, koji mi je sam priao, kako je kao porunik bio siao s uma i kako su ga bili vezali s lancima za jedan direk u kui. Ne zna ko se obraao o . Jovanu za molitvu za nj, ali se dobro sea da je jednog jutra dok su svi spavali s tao preda nj o. Jovan sa putirom i priestio ga. im sam, veli, uzeo priest, meni se povratio um, i ja sam poeo dozivati da me odree. 18. Povest o iscelenju na vodi Svete Petke Ohridske Kua Fortomanovia dobro je poznata u Ohridu. Pokojna Efimija Fortomanovia izrodila je vie dece muke i enske. Ona je umrla 1927. godine. Pa su nam priale njene keri, kako je majka njihova Efimija bila jednom teko nervno bolesna. Svi su oko nje ustajali, da joj pomognu, i sinovi i zetovi. Troili, leili, ali pomoi nije bilo. Jednom kad se u njenom prisustvu govorilo o Ohridskim svetinjama, rei se Efimija da ode do Svete Petke ukraj Ohrida. Tamo ima sveta voda (agiazma), gde su mnogi dobili nebesku pomo. Kako Efimija nije mogla svojim nogama ii, metnu je na konja. A kako ju je opet esto nesvestica hvatala, poveu joj oi, i tako pridravana momcima s obe strane dojae do svete vode ispod manastira Svete Petke. Tu se napil a vode i umila. Sedela je do pred vee, nekoliko puta je pila i umivala se. Pred vee ona je jahala konja ne povezujui oi. Nesvestica se izgubila, a za tim i nervoze je sas vim nestalo. Ovo nam je priala u prisustvu drugih gospoa Hrizija irkovi, erka pokojne Efimije, koja je, kae, lino pratila svoju bolesnu majku u Svetu Petku i natrag. 19. Povest o iscelenjima u Bugarskoj od ikone kurske Bugarski asopis "Hristianika" (broj 78 od 1936. godine na strani 18 i 19) donosi ova dva sluaja iscelenja od udotvorne ikone Boje Matere Kurske. Tu ikonu nosio je te godine po Bugarskoj episkop Teofan. Ovako se opisuje prvi sluaj: "Udovica pukovnika Kv, koja je ivela u Knjaevcu u stanu invalidskom, bolovala je 20 godina od otrog revmatizma, i najzad nije mogla nikako da se pokrene. uvi za onu svetu udotvornu ikonu, ona je zamolila da joj se ikona donese u stan. Kada je ikona don eta i kada je episkop Teofan oitao moleban tada se bolesnica, na uenje sviju, poela da pokree, i sada je potpuno zdrava". Drugi sluaj: "Drugo slino udo dogodilo se prilikom bavljenja udotvorne ikone u Burgasu. Neka gospoa Ilieva stradala je 10 godina od jakog revmatizma u desnoj ruci. Jedne noi vidi ona u snu neku svetlu enu, obuenu u belu odeu, koja joj vikne: Ovde je udotvorna ikona Svete Bogorodice. Sutra neka ti doe u kuu ta ikona, neka svetenik odslui moleban pa e ozdraviti. - ena poslua san. Dozove svetenika sa ikonom. Odslui se moleban, osveti se vodica, pokropi se njome ruka i udo se dogodilo: ena je do veera bila potpuno zdrava i slobodno je kretala rukom". 20. Povest o trenutnom iscelenju guavosti pomou priea

Pria nam brat Mladen Sui iz Vrdila o sebi sledee: Kad sam odsluio vojsku vratim se kui i ponem neto poboljevati. Naime: pone mi rasti gua na grlu, i boleti me. Nisam mogao nita jesti osim poneto teno. teko sam gutao. U to vreme ja se nisam Bogu molio. Prieivao sam se, ali retko: jednom u nekoliko godina. Nisam znao ni za silu vere niti za silu priea. Kad doe Boini post, neko od bogomoljaca usavetova me da postim pa da se priestim. Tako i uinim. Na Vavedenje te godine doem u iu i primim sveto priee. Posle slube Boje sednu nai jesti, pa ponudie i mene. Hrana posna, vrsta. Ja se najpre nekah govorei da ne mogu da gutam; no posle uzmem jedan zalogaj i, za udo, progutam bez bola. Uzmem onda i drugi i trei, te malo po malo sit ruam. U uenju kaem ja svojima, kako ne oseam sad nikakav bol pri gutanju. Vratimo se kui. Uvee legnem spavati. Kad sam legao u postelju, ja dodirujem guu, a ona stoji onolika kolika je i bila, samo to pri dodi ru ne boli. Sutradan zagleda se neko od mojih ukuana u mene, pa uzviknu: "Pa u tebe nema vie one gue!" Ja onda pipnem rukom pod grlo, kad zaista - ni traga od gue! Ali ba kao da nikad nije ni postojala. Videi na sebi ovo oigledno udo Boje pomoi, ja se sav predam veri i ponem se usrdno moliti Bogu. 21. Povest o iscelenju od dodira antiminsa U "Duepolaznom teniju" za 1904. godinu, strana 181 saopteno je jedno udesno isceljenje svetenika K. P. od dodira antiminsa. Sam taj svetenik pria, kako ga je kao mladog paroha zaboleo palac na desnoj ruci. Otekao i pomodrio, najzad i sva ruka strano ga zaboli. Nije mogao sluiti. Pozvao lekara. Lekar mu rekao, da se ruka mor a odsei, inae je ceo ivot u opasnosti. Svetenik na to nije pristao. Poeo se sa suzama moliti Gospodu. "Peal moju vozverzu na Gospoda!" govorio je on. I priduio je ii u crkvu, no nije mogao sluiti. Jednom je rano otiao u oltar, i pred asnom Trpezom srdano se poeo moliti. Srce mu je od neega gorelo, kako sam ispoveda, a uzdah za uzdahom izlazio iz grudi. Najednom doe mu elja da poceluje sveti antimins. On rekne u molitivi: "Gospode, ja verujem u udotvornu mo i pomo svetih Tvojih ugodnika. Javi Tvoju milost kroz asticu muenikih motiju koje su na ovom Prestolu na meni nedostojnom rabu Tvome, da Ti pevam slavu i hvalu dokle sam iv". Pri tome on dodirne antimins bolesnim prstom, a posle celiva antimnis, i izae iz crkve. Kad je doao kui, on pred svojim doktorom odvije zavoj, i dodirne prst, a gl e, ono ne boli! Doktor nije verovao svojim oima od uda. Palac je bio zdrav. Onda taj svetenik bude premeten na drugu parohiju, no on nikad nije zaboravljao onaj hram, gde se iscelio udesnim nainom. A taj hram bio je posveen svetom Arhangelu Mihailu, koga je on odonda stalno spominjao u molitvama. 22. Povest o jednom epileptiaru Hadi Milka eerova iz Sanada priala nam je o jednom oveku iz njene okoline. Taj ovek dugo je bolovao od padae bolesti. Kad se hadi Milka vratila iz Jerusalima 1930. godine ona mu da vode iz Jordana da pije. On se napije te vode i ozdravi. Milka mu je tada rekla da se zavetuje drati post. On drao post za jednu godinu dana, i z a tu godinu bio je zdrav. No posle toga pone mrsiti. Upravo mati ga natera da mrsi. On da mu se povrati stara bolest opet. Pevao je s nama u crkvenom horu, pria Milka, pa kad bi svetenik itao jevanelje o isceljenju onoga deaka od padae bolesti, on je padao i poinjao tresti se strano. 23. Povest o dejstvu molitve na daleko Starica Lena . koja ivi kao udova u Ohridu sa svojom pastorkom pria sledei sluaj: Njen pastorak bio se sasvim odmetnuo od njih. Godinama nije se hteo ni pismom javiti. iveo je u Parizu kao knjievnik i novinar. On je imao dobru platu od Jugoslavije, ali njima sirotima nije hteo slati nita. Lena je posvednevno hodila u crkvu svetog Klimenta i molila se Bogu za njega, da bi se srce njegovo promenilo i ne

bilo tako tvrdokorno i bezbono. Davala je nedeljom proskure i vino za liturgije s ve namenjujui na pastorka. I najednom pastorak doe u Ohrid, poseti svoju kuu i obea im slati redovno pomo. I sada im i alje pomo i pie pisma, i, to je najglavnije, moli se Bogu, dri post i prieuje se. Neki njegov drug priao Leni, kako je pastorak od neko vreme poeo da posti svaku sredu i petak. Pa poto ne moe da nae posnu hranu u Parizu, to on sredom i petkom sam sebi spravlja neku salatu i time se hr ani u te posne dane. Evo primera, kakva je sila molitve, i kako molitva moe da dejstvuj e na srce ovekovo iz Ohrida u Pariz! 24. Povest o iscelenju dodirom mantije 1903. godine kad je Serafim Sarovski sveano proglaen svecem, njegova monaka mantija preneta je u Moskvu u Uspenski sabor. U to vreme teko je bolovala ena po imenu Ekatarina Krjaova. Ona je imala stranu bolest u stomaku, i dugogodinje leenje i leanje u bolnici nije joj povratilo zdravlje. Ta njena bolest pojavila se 1886. godine; dakle patila je punih 17 godina. Stalno je nosila trbuh utegnut, hodila je pogrbljena, i esto padala u nesvest od ljutih bolova. Kad je ula za mantiju svetog Serafima, ona ode u crkvu. U 6 sati uvee dospela je do crkve, a tek u 2 posle pon oi doao je red na nju da ue u crkvu. Kako je prila mantiji, ona padne na kolena i u neki zanos, od koga se jedva povrati. Kad je dola sebi, ona poljubi mantiju, pa ustane. Najednom oseti lakou. Dola je kui u 5 sati izjutra. Legla je odmarati se. Kad je ustala, bilo joj je sasvim dobro; tako lako i dobro, da nije sama veroval a da je ozdravila. Uzdravala se, te taj dan nije nita govorila ukuanima, to se s njom dogodilo. Bojala se, povratie se bolest. Drugi dan ona opet laka i vesela. Tada o na sve ispria, te svi proslave Hrista Boga i Njegovog divnog sveca, svetog Serafima. (tampano u Duepoleznom teniu 1904. g. str. 234) III O tajanstvenim glasovima Pojava tajanstvenih glasova bez malo je obina pojava. Tako moemo rei zabog bezbrojnih primera te pojave. Kad bi hteli ii u dubine vremena i navoditi zabeleen e primere o tajanstvenim glasovima, morali bi zaista potroiti mnogo i hartije i mas tila. No mi smo stavili sebi u zadatak, da u ovoj zbirci iznesemo samo nekolike novije primere. Ipak, poeemo sa dva starija primera koliko da bi nai itaoci videli slinost u pojavi i dejstvu tih tajanstvenih glasova u prolosti i sadanjosti. 1. ta svedoi Blaeni Avgustin U svojim "Ispovestima" pria blaeni Avgustin, kako se on od neznabotva obratio u Hrianstvo. Dokle god je traio svetlost istine u filosofiji, dotle mu je stalno dola zila misao na samoubistvo. Najzad se on poeo kolebati da li da primi Hrianstvo. Poeo je u tom trzanju moliti se Bogu s plaem i ridanjem. Najednom uje on glas: "Uzmi i itaj! Uzmi i itaj!" Glas je bio tanak kao glas deteta ili neke device. U nedoumici o tom tajanstvenom glasu Avgustin ode u kuu svoga druga Alimpija. Ne nae druga kod kue, ali vidi na stolu knjigu "Apostol". On kao uzgred otvori knjigu i nae ono mesto u poslanici Rimljanima, 13, 1314: Odbacimo djela tame i obucimo se u oruje svjetlosti. Proitavi te rei, lakne mu na dui, i on se rei da se krsti, to i uini. 2. Tajanstveni glasovi odluili sudbu prosvetitelja Irske U ivotopisu svetog Patrika prosvetitelja Irske govori se, kako je on due vremena iveo u Britaniji, uei se Svetom Pismu. Odjednom pone on uti glasove koji su ga pozivali da se vrati u Irsku. Sluao je esto glasove mnogih jezika, koji su mu vika li kao na jedna usta: "Mi te molimo doi i ivi meu nama". On je tako esto sluao te

glasove, koji su ga zvali u Irsku, da su mu oni postali sasvim obini. Sveti Patri k je priao, da je mogao raspoznavati glasove koji su ga pozivali. To jest znao je ljud e u Irskoj, ije je glasove uo. Ti su ljudi u istini eleli njegov povratak, i Bog je uini o, da je jave oni tajanstveni glasovi Patriku. Najzad Patrik nije mogao vie podnosit i te glasove - koji su mu se i u snu javljali i esto ga od sna budili - nego je sasvim ostavio Britaniju i otiao u Irsku. Ogromno apostolsko delo koje je ovaj svetac iz vrio u Irskoj svedoi jasno, da su oni glasovi bili njemu od Boga upueni. 3. Povest o tome kako Angel upuuje ili odvraa Ima jedna cela knjiga napisana o sveteniku engleskom zvanom Otac Kiril Angelski (Father Gyrill of the Angels). Ovaj svetenik je na savremenik. Nedavno je preminuo. On je sluio u jednoj londonskoj crkvi posveenoj Svetim Angelima. I imao je este vizije angela. Mi emo navesti ovde dva sluaja, koji ne predstavljaju vizije nego glas i dejstva angela. Otac Kiril provodio je sve vreme dana ili u bogosluenjima ili u poseivanju bolesnih i bednih. Jednom je zastao kod svoje kue i razmiljao, ijoj kui sad da ode u posetu. Na jednom uje glas - glas angela hranitelja: Idi i vidi staricu tu i tu. On odmah poslua i ode. Kad je uao u kuu te ene, ona zadivljena vikne iz postelje, kako se ba malo as molila angelima Bojim da dovedu njega, o. Kirila. "Evo, veli, ja sam bolesna, a nemam koga da poaljem d a Vas zovne. Tu u pobonoj sobi porodila se jedna ena, i novoroene je na samrti. Pourite, oe!" O. Kiril je pourio da bi krstio dete pre smrti. Drugi sluaj. Jedno zimsko posle podne proveo je o. Kiril u domu siromanih, i tu je omrknuo. Kad je po mraku poao niz stepenice, neko ga gurne nazad. On opet pojmi da se sputa niz stepenice, kad opet neija ruka gurne ga jako nazad. O. Kiril se vr ati unutra i potrai sveu. Sa sveom poe niz stepenice. No kad je doao na onu stepenicu sa koje je gurnut nazad on vidi da je ostatak stepenica do dna bio pok varen i poruen. Da je u mraku koraknuo jo samo jedan korak, on bi se sruio i poginuo. No ruka angelska gurnula ga je nazad i tako sauvala od smrti. 4. Spasonosan glas Spasao se sigurne smrti na udan nain. "Vreme" od 16. oktobra 1936. god. donelo je opis sledeeg udesnog dogaaja: "Spasao se sigurne smrti na udan nain Smajo Jaarevi iz Stoca. On je radio u svojoj kovanici. U jednom momentu uinilo mu se da ga neko zove ispred kovanice pa je izaao napolje. U tom istom trenutku sruio se ceo krov njegove radnje; i da je Smajo ostao u radnji bio bi na mestu mrtav." 5. Glas umrle majke Pria nam potpukovnik Pavle F. sledei sluaj: Bio sam ranjen na Paranikom Kljuu (utok Drine u Savu) na dan svete Petke 14. oktobra 1914. godine. Austrijanc i me zarobe i odvedu u Gredig kod Salcburga. Bilo nas je tu vie Srba zarobljenika. Idue 1915. godine 6. novembra ja sam itao neto u postelji, i u pola 12 sati ugasim svetlost. Najednom ujem glas moje majke: "Pajo! Pajo!" Ja odmah poznam glas moje majke. Upitam druga u istoj sobi, da li je on uo neki glas, a on odgovori da nije. Sutradan ispriam ja taj doivljaj Sreti Terziu (sada je general) i Lazi Mitroviu (sada je ef finansijske uprave), i oni se zaude i kau: Zaista ima neeg vieg! Proe nekoliko meseci. Jednoga dana upita me kapetan Jordan Niki: Pavle, kako se zove tvoja majka? To pitanje mene je acnulo kao no. reknem mu ja: Zato me to pita? Nita, veli, onako te samo pitam. A on nije hteo da mi kae istinu to vee. Sutradan dade mi on jedan paket, i u paketu novine "Pravda". U tim novinama ja proitam tunu vest, da se moja majka upokojila 6. novembra 1915. godine, - dakle one noi kad sam ja jasno uo njen glas. 6. O iznenadnom glasu koji je promenio srce Tamo izmeu Struge i Debra nalazi se selo Gluboica s desne strane Drima. Na

jednom breuljku u selu stoji stara crkva sv. Ilije. Iz toga sela doao nam je neki mladi po imenu Jakov, koji nam je ispriao, ta je njega pobudilo da se obrati duhovnom ivotu. Bilo je, kae, jedne godine ba uoi nae selske i crkvene slave, sv. Ilije. Ja sam prilegao pred svojom kuom, i leao sam tako potpuno svestan i budan. Najednom doe mi glas: "Med i mleko! Med i mleko!" Glas je bio potpuno jasan, i rei sasvim jasne. Jo je glas bio tanak i nekako umilan, no sasvim nezemaljski i neslian ma kome glasu koji sam ja u ivotu ikada uo. Moja majka bila je tu u blizini mojoj, ali ona nije ula nita. uvi taj neobian glas ja sam odmah skoio i poeo razmiljati o onim reima: "Med i mleko!" Protumaio sam samom sebi, da je to glas od Boga, i da znai poziv mene na duhovan ivot. I svaki dan sam mislio o tome glasu, i uvek mu pridavao jedan isti znaaj. Od tada ja sam postao uveren da Bog v odi oinsku brigu o meni, pa sam se okrenuo ka Bogu i dui. - Jakov se sada bavi rasturanjem Svetih Pisama. 7. O glasu koji budi na molitvu Otac Aleksije iz Svetog Erazma ivi kao pustinjak. Kae, da ga nita ne uznemirava. Samo ponekad posle ponoi dolazi mu glas, koji ga vie po imenu: Aleksije, ustaj i i di u crkvu! Onda se on die i ide u crkvu. I uvek tada vidi kako je kandilo dogorelo, pa treba da se dolije. - I od mnogih drugih uli smo slinu povest o glasu koji budi i poziva na molitvu. Ima takoe sluajeva, da taj glas budi one ljude koji treba da ur ane i da idu na put. To je glas angela hranitelja, koji brine o onima kojima je pred at na slubu. 8. Povest o glasu svie Ovo to emo ispriati dogodilo se pre nekih etrdeset godina. U enskom manastiru amordinu kod Opine pustinje u Rusiji bila umrla igumanija. tada monahinje izaberu drugu jednu sestru za igumaniju. U tom doe jedna od monahinja ocu Josifu, uvenom opinom starcu, pa mu izmeu ostaloga kae, kako su izabrali novu igumaniju, i to jednu istaknutu po uenosti i okretnosti. Starac kae monahinji, da nisu trebale birati nego Bogu ostaviti da On ukae koja e biti igumanija. Po tom pone se starac moliti Bogu, da mu otkrije, koja treba da bude igumanija. I na molitvi uje glas: Valentina! Za ovo ime i za kaluericu pod ovim imenom on ranije nije uo. Pa ipak porui u manastir, da Valentinu uzmu za igumaniju. I same sestre nisu poznavale takvu monahinju, pa ponu traiti i raspitiv ati o njoj. Nau je najzad gde slui u bolnici. Postave je za igumaniju. Tri puta je Valentina dolazila starcu Josifu da moli, da je zbog njene prostote potedi i odre di drugu sestru za igumaniju. No starac bojei se Boga nije hteo ni uti. Kada je Valentina trei put k njemu dola, on joj zapreti da e je prokleti ako se ne primi. I Valentina se plaui vrati u manastir i postane igumanija, i bude i ostane do kraja ivota odlina igumanija. 9. Povest o unutarnjem glasu Otac Jesej iz Ilinskog skita pravi je duhovnik. Pria nam on ta se jednom dogodilo s njim. "Putovao sam, kae, uskim putanjama Svete Gore, i najednom obrem se pred bunom, koji mi je spreavao put. Ja zastanem, u razmiljanju da li da idem ili da se vratim. ujem u sebi jedan glas: idi! No odmah za tim ujem glas: Vrati se! Dugo sam se tako muio. Najzad krenem napred. No tek to sam stao nogom na onaj bun, ja se otisnem niz jednu stranu strmen nekakvoga kamenoloma, koji se od bunja nimalo nije video. Ja izgubim svest. No polako doem k sebi, i vidim gde sam. Bio sam pao na krivo stablo jednog okresanog drveta na dva metra od povrine zemlje. Ali udno je i kako sam pao: Jednom rukom i jednom nogom ja sam se drao na drvetu, a drugom rukom i nogom ispod drveta. Bio sam stegao drvo grevito i rukom i nogom. Da nisam pao tako na ono drvo, ja bih pao na dno, ugruvao se i umro. Kad sam doao sebi, nekako sam se ispuzao do zemlje, uhvatio za onaj bun i vratio se

kui. Odbolovao sam malo no mnogo sam se nauio ljubavi Bojoj od tog dogaaja. Mislim, da su mi oba glasa: Idi, i: Vrati se! doli od anela. reeno mi je, da se vra tim, jer je opasnost preda mnom. A reeno mi je da idem, da bi stekao iskustvo o tome kako Bog spasava oveka. Stavljeno mi je bilo da biram, i ja sam posluao onaj prvi glas koji mi je govorio: Idi! 10. O udu u manastiru ravanica u sremu Pre tri godine primili smo od niepotpisanog brata Petra Kozlia ovakvo pismo koje donosimo od rei do rei bez izmene: "Jovan Popovi zamljoradnik iz ainaca kod Sremske Mitrovice ogluveo je godine 1914. na ratitu tako da na levo uho nita nije uo a na desno je uo toliko kada mu se priblii i govori nad samim uhom a inae iz male daljine pa makar topovi pucali nije nita uo. U godini 1914. i 1915. lekari su pokuavali na svaki nain da mu pomognu ali je to bilo bez uspeha, usled ega je bio otputen iz vojske kao stalno nesposoba n. Po povratku kui isti je traio pomo kod lekara i odlazio im radi leenja, ali tu nita nije pomoglo i ako im je obeavao to god su zatraili samo da ga izlee. Lekari su tvrdili da on ne moe nikada prouti jer su mu ivci prehlaeni i po njihovom uverenju da su mu popucale opne koje privlae sluh. ... Ali ta je ljudima nemogue Bogu je sve mogue, - no na alost te se ljudi ne obraaju Gospodu i ne trae od njega pomo u raznim nevoljama. Daklem isti je posve izgubio nadu za ozdravljenje, i pokorno je nosio svoje brem e. Ali Svemogui je provideo njegovo strpljenje i pozvao ga na savreno isceljenje. Pozvao ga je da se pokaje za svoje grehe, i da mu otvori najpre duhovno ulo, pa o nda i telesno. Pre dve godine postao je veliki pokajnik, i ma da nije uo on je redovno pohaao Crkvu i bratske skupove, trudio se da nikada ne izostane. Uvek je bio prvi na mo litvi i u Crkvi i zato je primio od Gospoda veliku nagradu. Ove godine isti se je sa brao m na skupu dogovorio da e zajedno sa ostalima ii u manastir Ravanicu. Ali dva dana pre toga on se razboli i rei se da ne ide, ali u oi toga dana kada je ve skoro treb alo nae Bratstvo ii, u prvi mraak doe mu ovek u sobu i oslovi ga njegovim imenom... "Jovane ako bude iao u ravanicu bie dobro, ako ne nee biti dobro..." rekavi to izaao je napolje. uvi pitao je sam sebe, to bi to sad bilo no posle toga svakojako se rei da ide za Ravanicu, i tekom mukom doao je u crkvu Ravaniku i pomolio se Gospodu i Svetom Lazaru, da bi mu malo olakali, i kada je posle toga izaao iz crkve osetio je lake, nije vie imao groznice i potpuno je bio radostan. ... Oko deset sati nou otiao je na manastirsku esmu i kada je hteo da pije vode uo je za sobom enski glas "Jovane umij se i metni prst u ui pa e prouti" on je tako i uradio, odmah mu je poelo u uima da strano grmi. U tome se ena udaljavala od njega, za kojom je on onda poeo da ide, - ista je dola do crkvenih vrata, - on za njom, i ula u crkvu i tu je nestade. Ali posle svega toga on nije jo uo nego samo grmljavina u uima, no sutra kada se priestio odmah je sasvim prouo i danas je ve etiri meseca kako uje. Njegova starost je 55 godina. Kako isti ne zna pisati to je zamolio mene kao svoga u Hrista brata da ovo dosta vim Hrianskoj Zajednici u Kragujevcu i da ih zamolim da ovo objave preko lista svoj naoj brai i sestrama da se utvrde na ovome putu i veruju da je samo ovo pravi put. Govorite brao svima nevernicima koji ne veruju u udo Sina Bojeg i govore da je sve to la to pie u Svetom Pismu da je Sin Boji inio uda, neka veruju ovim udima i dogaajima koje Bog i danas ini sa onima koji veruju Njega. Opisao ovo udo ja Petar Kozli iz ainaca 11. Neko je viknuo Gospodin Sava P. pria nam sledei dogaaj:

Seam se iz detinjstva svoga jednog neobinog dogaaja. Kao ae vraao sam se iz kole kui. Bila je velika pripeka, i ja legnem pod jedno veliko drvo u hlad. Legnem i zaspim. Najednom ujem kako me neko vie po imenu: Savo! Savo! Ja se probudim i odazovem: ta je, i ko vie? Pogledam oko sebe, nema nikoga. Ali ipak nije bez nikoga. Tu kraj mene vidim skolutanu zmiju kako je uzdigla glavu i palaca poput mene. Sav pretrnem od straha. Onda skoim i u trku pobegnem kui. Ko me je viknuo, ja ne znam, ali znam, da onaj glas nije mi doao iz ovoga sveta. Dalje pria isto gospodin Sava, kako mu se posle nekoliko puta u ivotu deavalo, da ga neko vikne po imenu i probudi iz sna. To se deavalo, veli, samo onda kad je ne ka opasnost bila blizu; jedanput kad su goveda ula u kukuruz, itd. 12. uo glas anela Ruski asopis "Pravoslave" u Njujorku saoptava sledei udesan dogaaj koji se dogodio 1935. godine: Episkop za Aljasku Antonin putovao je morem u jednoj lai. Laa se razbila kod jednog ostrva u Beringovom moru. Sa etiri oveka vladika se nekako dokopa obale. No tu ona etvorica ubrzo umru. Vladika tu na ostrvu poivi 13 dana, na kamenu, zavejan snegom. On se neprestano molio Bogu, i jedno jutro uje glas angela: "Jo tr i dana, i ti e biti spasen". I zaista trei dan dou tri Aleutca, sa Aleutskih ostrva, k oji su bili spaseni sa one iste lae. Oni su otili k svojima i javili, da je vladika po ginuo, te trojica u amcu pou da trae telo vladiino. U meuvremenu svuda se po Aljaski i po ostrvima, dokle je doprla vest o pogibiji vladike Antonina, ve sluile zaupokoje ne slube za duu njegovu. No kakvo iznenaenje za one Aleutce kad nau vladiku ivog? Oni ga uzmu i prenesu motoru svoga amca da ga zamrzlog otkrave. Dugo su ga tako grejali. Mislili su, da e vladici noge i ruke sigurno otpasti. No vladika je potpuno ozdravio. Vratio se k svojima, i sada neprestano blagodari Bogu. 13. O kosidbi na Trojice Pria nam brat Mita Orsi iz Dalja, 1931. godine dogodio se kod nas ovakav sluaj. Jedan ovek koji se nije Boga bojao ni ljudi stideo uzme kosu i izae u livadu na da n Svete Trojice da kosi. Kosio je sam u polju. Nigde nikog vie na radu dokle se oko m moe videti. Kosei tako taj ovek najednom uje glas detinji. Okretao se on tamo amo, ali nije video nikoga. Produi posao. najednom opet pla detinji. Uini mu se kao poznat glas, kao glas njegovog sinia. Tu u blizini bio je kukuruz njegovog brata. On ostavi kosu i poe po kukuruzu da vidi, kakvo to dete plae. No nije naao nita. Po tom ponovo uje glas detinji, i pozna jasno glas svoga deteta. Onda on ost avi posao i vrati se kui. Kad je stigao pred kuu, uje onakvo isto plakanje deje. To je plakao njegov sini, koga je on izjutra ostavio zdrava i vesela. Uavi u kuu, nae dete u tekoj vatri. Te noi dete ispusti duu. 14. Glasovi u crkvi Pria se za svetog Spiridona da kad je on sluio liturgiju ulo se anelsko pojanje u crkvi. Ljudi koji su spolja sluali to pojanje pitali sveca, ko mu to tako lepo pe va u crkvi. Na to im on odgovori da on nema nikakvog pojakog hora osim ako aneli ne pevaju. Priao nam je jeromonah Domentijan ta se njemu dogodilo kad je jednog praznika sluio liturgiju u crkvi Divostinskoj, manastirskom metohu, ukraj puta Kragujevac Gornji Milanovac. Nije, veli, bilo ni jedne ive due u crkvi. ak i crkvenjak nije bi o doao. Ja sam bio alostan, i u alosti pitao sam se: Boe moj, ba nema ko rei ni amin kad ja otponem slubu Boju! Tako oaloen ja sam svrio proskomidiju. Tada otponem: Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svjatoga Duha... Na jednom, na

moje najvee zaprepaenje ujem ja mnogoglasan i snaan odgovor iz crkve pozadi mene: Amin! Ja se okrenem, no crkva prazna kao to je i bila. Sav u strahu i trepe tu ja produim govoriti jekteniju. No vie nije bilo odgovora. Od tada, veli, ja nikad vie nisam sumnjao, da sile nebeske prisustvuju u hramu na liturgiji kada svetenik slui . 15. O tajanstvenom i spasonosnom glasu Pria nam brat Nikodim iz Parcana, kako je on obraen veri Bojoj i postao bogomoljac. Uzeo on jednu njivu pod kiriju i posadio bostan. Kad je bostan poeo sazrevati, on napravi kolibu, metne u nju puku, pa je svake noi dolazio tu i noevao . Jedne noi vidi on lopove u svom bostanu. Puka mu je stajala pokraj njega napunjena. Vidi on, kako lopovi idu po bostanu i kidaju. Nikodim gnevan na lopov e odmah hvati svoju puku i stavi uz rame na gotovs da puca. Na jedanput uje on glas, kako mu glasno vie: Nikodime, vidi ta ti je to u puci! uvi to Nikodim ispusti puku iz ruku. Pone se uditi iji je to glas i otkuda. Obazre se oko sebe - nema nikoga. Pogleda opet u bostan, a to lopovi drsko etaju i kidaju. Pomisli Nikodim, da je neto preuo, pa se opet mai za puku da puca. No im se maio opet uje glas: Nikodime, vidi ta ti je to u puci! On se veoma zaudi, ko mu to govori. Pone svuda oko sebe gledati i razgledati, ali nigde nikoga. A lopovi sve slobodnije i bezob raznije idu po bostanu i kidaju. Videi njihovu drskost i bezonost, Nikodim se toliko nalju ti da rei odmah da puca pravo u njih. vrsto stegne puku i naniani, ali - opet isti glas : Nikodime, vidi ta ti je to u puci! Taj glas proe kroz celo telo njegovo kao neka struja, i on onda stavi kundak na zemlju, ispravi puku, uzme ipku da uvue u cev. Kad je to pokuao, ali gle, ipka ne ide u cev! Nikodim onda pone ispitivati, i ta nae? Nae cev od puke napunjenu zemljom i kamenjem i dobro nabijenu. Tada on razumedne, da je ovaj glas bio od Boga. ta se dogodilo? Oigledno, lopovi su doli preko dana i zapuili cev od puke, tako da ako bi Nikodim pucao na njih, cev bi prs la i on bi sam sebe ranio i ubio. Sada Nikodim je sve ovo razumeo. On ostavi puku i zaboravi na lopove, koji uzmu nakraeno i odu. Celu tu no je preplakao. Seao se svojih grehova i milosti Boije i sve je plakao. Od tada je Nikodim poeo redovno ii u crkvu. I zbog toga se upisao u bogomoljaki pokret. 16. uo glas: Ne ubi! Neki Rajko N. iz Velikog Oraja ispriao nam je ovo udo: Hteo sam, veli, ubiti svoga strica zbog neke zavade oko vinograda. I jedne noi rei m se da to uinim. Bila je meseina. Ja stanem u senku pod jedno drvo ukraj druma, kojim je moj stric trebao proi. U rukama sam drao sekiru, i ekao. Naie moj stric. Ja zamahnem sekirom da ga udarim po glavi, no u tom trenutku ujem jedan silan i straan glas: "Ne ubi!" Meni klonue ruke, i ja ispustih sekiru. Moj stric ode, kao da nita nije uo, a ja ostah u senci. Nigde ive due nije bilo na tom mestu niti u okolin i. udio sam se, ko mi viknu onako strano. Ko je da je, spasao me je od smrtnoga greha. A ja sad tvrdo verujem, da je ono bio glas mog angela hranitelja. 17. Tajanstvenim glasom spasena od groma Pria nam jedna obanica iz Ljubiskog sreza, kako je esto puta bila probuena glasom od sna kad bi njene ovce otile u tetu. Ja sam je onda upitao, da li je kadg od u budnom stanju ula takav glas koji nije od ljudi. Na to ona ispria, kako je jednog dana pala velika kia, a ona se sklonila pod neko drvo. najednom ula je gde je neko viknuo glasno i jasno: Neranda, bei odatle! Ona pobegne ispod drveta, no tek to je odmakla nekoliko koraka, prolomi se straan tresak iza njenih lea. Grom je udario u ono drvo, ispod kog se ona tek bila udaljila.

Mnogo ovakvih sluajeva dolo nam je do saznanja. Nekoliki biblijski primeri tajanstvenih glasova Glas Adamu. Kada praroditelji sagreie Bogu u Raju "zaue glas Gospoda Boga". I ree Adam: "uh glas tvoj, pa se poplaih" (I Mojs. 3, 8 -). Glas Mojseju. Kad je Mojsej uvao ovce na Horivu, vide kupinu u plamenu kako gori a ne sagoreva, i u glas iz kupine: "Mojsije, Mojsije! A on odgovori: Evo me!" Glas Samuilu. Prema svome zavetu Bogu Ana, Samuilova majka, predade svoga sina prvenca u hram na slubu. U to vreme bee starac Ilija prvosvetenik i uvar kovega zaveta. A sinovi Ilijini behu vrlo opaki i nevaljali. I Gospod izabra dete Samui la, da preko njega javi volju svoju. Jedne noi kada Samuilo spavae, u kako ga neko po imenu vie. "Evo me!" odgovori mali Samuilo i otra do starca Ilije, pa upita: "to si me zvao?" "Nisam te ja zvao, idi i lezi", odgovori mu Ilija. Ode dete i lee spava ti. No opet mu doe glas, i opet se on odazva: i opet otra ka Iliji. Tako i trei put. Najzad saznade prvosvetenik, da se to sam Bog javlja preko deteta, pa ree detetu, da ako ga jo jednom vikne odgovori: "uje sluga tvoj, govori Gospode!" Tako se i dogodi. Kada Samuilo ponovo lee, doe mu glas: "Samuilo! Samuilo!" A Samuilo ree: "Govori, uje sluga tvoj!" Onda mu gospod naredi sve ta treba da kae prvosveteniku (I Samuil 3 -). I dade se pravednom Samuilu da jo mnogo puta docnije uje glas Gospodnji gde ga zove i upuuje. Tako ree mu Gospod da pomoe Saula za cara. Po tom ree mu Gospod da saopti Saulu da je zbog greha odbaen. Po tom doe mu glas da pomae Davida za cara. Glas proroku Iliji. Kada sveti Ilija bee pao u veliku tugu zbog zlobe ljudske i u daljio se od ljudi i sklonio se u peinu na brdu Horivu, tada "gle doe mu glas govorei: ta e ti tu, Ilija?" Poznavi glas Gospodnji Ilija se poali, kako je on sam ostao u Izrailju sa pravom verom u Boga dok je sve ostalo palo i poklonilo se idolima. O nda mu ree onaj glas:: "Sedam tisua ih je u Izrailju koji ni jednom ne savie koljena pred Valom" (I Carev. 19.). I jo mnogo puta "doe rije Gospodnja Iliji Tesvianinu." Glas vojsci Sirskoj. Kada vojska cara Sirskog ratovae na Izrailj, i u ratu napred ovae, najednom jedne noi u se strana lupa i huka u logoru Sirskom, te se vojska Sirska uplai, zbuni i pobee. "Jer Gospod uini te se u okolu Sirskom u lupa kola i konja i velike vojske, te rekoe jedan drugome: eto car Izrailjev najmio je na nas careve Hetejske i careve Misirske da udare na nas! To se podigoe i pobjegoe po mraju ostavivi atore svoje i konje svoje i magarce svoje - i pobjegoe" (II Carev. 7, 6 -) . Glas (ili re) prorocima. Za sve proroke kae se, kako ue glas Gospodnji, ili kako im doe re Gospodnja. "I doe rije Isaija od Gospoda". "I doe rije Gadu". "Tada odgovori Gospod Jovu iz vihora i ree". "Rije koja doe Jeremiji od Gospoda". "Ovako mi ree Gospod". Prorok Jezekil kae: "I uh glas nekoga koji govorae: sine oveiji, ustani na noge da govorim s tobom". Slino i prorok Danilo: "I uh glas oveiji nasred Ulaja, koji povika i ree". "Rije Gospodnja koja doe Osiji". "Rije Gospodnja koja doe Joilu". "Doe rije Gospodnja Joni". "Rije Gospodnja koja doe Miheju, Sofroniji, Ageju, Zahariji, Malahiji", itd. Glas na Jordanu. Kada se Gospod Isus krtavae na Jordanu rukom Jovanovom, "gle, glas s neba koji govori: ovo je sin moj ljubazni, koji je po mojoj volji" (Mat. 3, 17). Takav isti glas uli su apostoli na gori Tavoru prilikom preobraenja Hristova (Mat. 17). Glas Savlu. Na putu za Damask javi se Savlu gonitelju hriana svetlost velika i doe mu glas: "Savle, Savle, ta me goni?" I ljudi koji bejahu sa Savlom "ujahu glas a ne viahu nikoga". Taj tajanstveni Gospodnji glas uinio je preokret u ivotu Savlovom: od gonitelja on je postao apostol. (Dela Apost. 9.). Glas Jovanu. Ovako svedoi jevanelist Jovan o tajanstvenom glasu koji mu otkri sve

tajne do kraja vremena: "Ja Jovan bijah na ostrvu koje se zove Patmos, za rije Boj u i za svjedoanstvo Isusa Hrista. Bijah u duhu u dan nedjeljni, i uh za sobom glas veliki kao trubu koja govorae: ja sam alfa i omega, prvi i poljednji", itd. Mi nismo ovde naveli sve biblijske primere tajanstvenih glasova; ima ih mnogo. Naveli smo samo nekolike, koliko da itaoci vide i uvere se, da su sile nebeske iz onoga sveta od pamtiveka dejstvovale na ljude pomou tajanstvenih glasova, to jest preko glasova bez telesnih i materijalnih organa. Takvi glasovi nisu prestali ni danas da se javljaju i da dejstvuju na ivot ljudski. Ne govori li apostol Pavle: Ima na svijetu mnogo razlinijeh glasova, no nijedan n ije bez znaaja (I Kor. 14, 10)? Tajanstveni glasovi, koji su se u sva vremena javljali ljudima, pa i danas javlj aju, svedoe da mi nismo sami; da postoji jedan veliki i moni duhovni svet iznad ovog sveta. Reju, da je Bog s nama. S nama je Bog! Emanuil! IV O Boanskom promislu Ovde mislimo navesti samo nekoliko primera, koji jasno pokazuju dejstvo Bojeg promisla u ivotu ljudskom. Sav stroj sveta, svi pokreti, svi dogaaji, svedoe o dejstvu Bojeg promisla. Ljudi sa jakom verom, sa bogomudrim rasuivanjem, sa istim i vizionarskim pogledom na svet, ne potrebuju neke naroite i izuzetne primer e koji svedoe o Bojem promislu. Oni se oseaju okrueni i proeti takvim svedoanstvima sa svih strana. Ne radi njih, nego radi onih koji su jo slabi i kolebljivi u veri iznosimo mi ove primere: 1. O leu pred kuom itamo saoptenje popa Lemajia o ispovesti jednog osuenika. (Vidi "Mali misionar".) Taj osuenik priao je, kako je u zlobi svojoj napravio nered i pokvario jednu svadbu. Kad je napravio guvu, pobegne, a stric nevestin pojuri za njim. Str ic izgubi njegov trag i zaluta negde, a brat nevestin, deko od 15 godina poe da vie svoga strica. Pa kad deko ugleda u nonoj tami oveka, pomisli da je to njegov stric. Meutim to je bio onaj razbojnik. "Stoj! ekaj! Vrati se!" vikao je deko. Razbojnik pomisli, da se to na njega odnosi, vrati se, i noem zakolje deka. Onda je sedeo ko d deka do ponoi, pa uzme le i odnese pod striev prozor, a krvav no ubaci kroz prozor u strievu sobu. Na osnovu takvog nalaza stric deekav bude osuen na 10 godina robije. A razbojnik je produio svoje nedela umnoavati. No dogodi se jedne noi: neko ubije oveka i donese i ostavi pod prozorom toga razbojnika. Sutradan na osnovu takvog nalaza razbojnik doe pred sud. No za udo on se na sudu nije branio nego je priznao, mada nije bio kriv za ovo ubistvo. Sam je sebi govorio: ako nis am kriv za ovo ubistvo, kriv sam za ono - svejedno. I tako bude osuen na robiju. 2. O udesno sauvanoj ikoni Bogomatere Marta 8. godina 1898. dogodio se sledei sluaj u gradu Kursku, u crkvi u kojoj je stajala ikona Majke Boje zvana "Znamenskaja". etiri studenta revolucionara - da bi dokazali da je svetinja nita - postave pod samu tu slavnu ikonu paklenu mainu. Maina sreom nou eksplodira kad u crkvi nije bilo nikoga. Potres je bio strahovit i razorenje ogromno. Vrata i prozori i gvozdena reetka pred ikonom i iraci i kandila sve ode u paramparad. Drvena naprava sa kubetom, u kojoj je ikona stajala sva bud e izlomljena u mala pareta kao samlevena. Samo i jedino - ikona Boje Matere ostane netaknuta. Slian sluaj sa jednom ikonom Boje Matere priao nam je general Colovi. No o tome na drugom mestu. 3. Povest o jednoj svetogorskoj ikoni

Pria nam general Colovi sledei pouan sluaj: Otiao je neko od vojnika sa Solunskog fronta u Svetu Goru da se pokloni svetinjama. Kad se vratio doneo je generalu jednu omanju drvenu ikonu Svete Bogorodice. Tu ikonu general je veoma cenio. Jednog dana Bugari iznenadno napadnu srpsku vojsku. Njihova topovska vatr a bila je strana. General naredi - hitno povlaenje. Svom posilnom zapovedi, da brzo spakuje stvari iz atora i na kolima prevue u pozadinu. Vojnim potrpa mnoge stvari u jedan veliki sanduk. Tu je bilo i mnogo duvana, sardina, posua i drugih raznovrsn ih sitnica. Tu metne vojnik i onu ikonu. Kad su kola krenula, udari granata u sandu k, a vojnik skoi i pobegne. Docnije Srbi potisnu Bugare i vrate se na preanje pozicije. Kad dou do onog sanduka, a ono sav se sanduk uumurio od vatre. I duvan i sve ostalo pretvorilo se u gar i pepeo. Kad su razgrnuli gar i pepeo, nali su onu drv enu ikonu Majke Boje celu i nepovreenu! 4. O obraanju Bogu U manastiru Tavni javno se ispovedao Veljko Tadi iz Jeginova Luga. "Nisam znao za Boga. Kad sam bio u vojsci sablazni me neastiva sila zbog moga bezverstva, te uzmem iz dravnog magacina nekoliko pari novih cokula. No posle toga ubrzo budem uhvaen, suen, osuen, i po izdravanju apsa puten kui. Ja sam se toliko postideo od tog svog nedela, da sam namislio sam sebe ubiti. I pucao sam na sebe iz puke i promaio. Ponem se uditi, kako sam mogao promaiti, i dooh do uverenja, da me je sam Bog sauvao. On, Tvorac moj, nije hteo moju smrt nego moje pokajanje. I ja sam se pokajao, zaplakao i ispovedio. Moje pokajanje vratilo me Bogu i dui. Moje pokajanje bilo je za mene novo roenje. To novo roenje donelo mi je svetlost i rado st ivotu. Bogu neka je slava i hvala uvek i navek. Amin". 5. Povest o oveku koji se zarekao ne slaviti Svetog Nikolu Neki brat od Poarevca slavio je svetog Nikolu kao krsnu slavu. Slavio ga jo i na Krfu u izgnanstvu. Kad je vojska srpska prevezena na Solunsko bojite, onda su mnogi vojnici i nadalje produili slaviti svoje krsne slave, a neki su odustali. T ako i brat Poarevljanin odustane slaviti svog svetog Nikolu. Govorio je svojim drugovim a: to da ga slavim kad mi ne pomae? Kad se vratim kui slaviu onoga sveca koji me dovede kui u slobodnu zemlju, i to ba onoga koji padne u dan moga povratka doma. 1918. godine nastala je ofanziva, i naa vojska do zime vratila se kui. Stigne kui i onaj brat Poarevljanin. Zaboravio je i da broji dane i da misli o danima. Kad sti gne nou kui, a ono u njegovoj kui gori slavska svea. ta je ovo? upita on enu. Pa na sveti Nikola, odgovori mu ena. Zar ne zna da je sutra sveti Nikola? Veoma zadivljen brat Poarevljanin zastidi se to nije slavio svetog Nikolu na bojitu. I uv eri se, da je iv Gospod i da je sveti Nikola iv, i da svuda i svagda treba drati svoju krsnu slavu. 6. Pokoleban pa utvren u veri Kako je neobian i dramatian ivot svakoga oveka, koji ima junanu borbu za duu svoju. Monah Pahomije iz manastira Svete Bogorodice u Slivnici (Prespa) pria nam, kako je iveo od poetka. Majka mu je ostala udova, i on kao deak iao je u crkvu i voleo crkvu. Rekli su mu, da je bolje za njega da ide na zanat nego u kolu, poto i ma mnogo kolovanih. I on je stupio u trgovinu kod jednog katolika, koji nita nije verovao. Ljudi s kojima je dolazio u blii dodir utvrdili su ga u bezverstvu. Govo rili su mu: Kao to ti ima svoju trgovinu, tako i popovi svoju! To je vera! I on je poverovao. I etiri godine nije iao u crkvu, niti se Bogu molio. Jednog dana kad je doao kui, zatekne nekog sektaa baptista, kako govori s njegovom majkom o veri. I

taj sekta ostavi jednu Bibliju na itanje majci i njemu. On pone itati, i sve to je itao, palilo je srce njegovo kao iva istina. Opet je navratio onaj sekta, da ga pridobije za svoju sektu ali mladi se trgne i odbije ga. "Kod nas je vea ljubav ne go kod pravoslavnih", rekao mu je sekta. "Kad je tako, odgovori mu mladi, zato se vi ne prieujete iz jedne ae, nego svaki iz zasebne ae?" Kad ga je sekta pozivao, da se krsti, on odgovori, da je jednom krten. 7. O bolesti kao sredstvu za duhovno ozdravljenje Pria nam isti taj Pahomije, kako je posle toga jednoga dana najednom oslepio. Leg ao je u postelju. Progledao je, no kad je pokuao da ustane, opet je oslepio. Onda je on ostao dugo u postelji. Bio je oslabio i izmravio. Njegovi su ga slabo pazili. Ond a on zavapije Bogu, da mu povrati zdravlje, pa e on ceo svoj ostali ivot Njemu posvetit i. "Celoga sebe Tebi u dati, Boe!" rekao je on, premda, priznaje, u to vreme sam nije znao ta to znai. No Bog mu povrati zdravlje. Jednoga dana on se obrati nekom sveteniku za savet. Na ime, rekao je on sveteniku, da mu je Bog povratio zdravlje, pa sad ne zna kakvu bi rtvu on trebao da uini. Svetenik mu rekne, da odnese u neki manastir neto na dar. On kupi zejtina i svea, pa poe u manastir Hopovo. No izgubi put, pa je dugo lutao, i najzad izbije iz ume pred manastir Remetu. Kad je predao to je doneo, reknu mu kalueri, da su ba u tom tih dana oskudevali. Stareina je bio Rus. Poto je due razgovarao sa stareinom, ovaj mu rekne: "Zato se sav ne posveti Bogu? Zato celog sebe ne preda Gospodu?" Istovetne rei, koje je on nekad izrekao u molitvi Bogu kad je prosio zdravlje i dao zavet! To je opredelilo mladog Nikol u (tako se onda zvao) da poe u manastir i postane monah. 8. O dejstvu promisla Boijega U itiju blaenog Jeronima itamo o sluaju koji je priveo ovog velikog mua u veru Hristovu. Jeronim je bio paganin, i nije pomiljao menjati veru. Mislio je biti ad vokat. I s tom namerom krenuo je na put iz Akvileje u Galiju, u grad Trev. Pri polasku iz Akvileje zamoli ga njegov drug, Rufinus (koji je bio ve krten), da mu nabavi u Galiji dve knjige znamenitog bogoslova Ilariona Poatievskog: Tumaenje psalama i Knjigu o saborima. Jeronim nabavi te knjige za svog druga. No pone ih sam itati, i toliko se oduevi naukom hrianskom, koja je bila izloena u tim knjigama, da je obe te knjige prepisao, i reio krstiti se. I zaista kad se vratio iz Galije, Jeronim se krstio. 9. O smrti u dane omiljenih svetaca Sveti car Konstantin mnogo je revnovao za istinito uenje o Svetoj Trojici. On se upokojio na dan Svete Trojice (337. godine). - Sveti Kliment Ohridski mnogo je voleo svetoga velikomuenika Pantelejmona. Ovome svecu on je i hram sazidao u Ohridu. I, za udo, upokojio se sveti Kliment ba na dan svetog Pantelejmona 27. jul a (po pravoslavnom kalendaru). - U manastiru svetog Jovana Vladimira pokazuju grob nekoga Bokovia, pravoslavnog oveka od Skadra. Taj Bokovi je dugo bolovao od neke teke bolesti, i nije se mogao izleiti nikakvim nainom zemaljskim. Reknu mu, da ide na ivot svetog Vladimira (22. maja), jer je veliki udotvorac, i pomoi e mu. I zaista, pomogne mu, te Bokovi potpuno ozdravi. Onda se on rei da svake godine odlazi o slavi manastirskoj u manastir svetog Vladimira. Tako je stalno i inio. N ajzad poeli u starosti da umre na sam dan sveev, to mu i bude od Boga dano. Jedne godine o slavi manastirskoj Bokovi je do podne sluio kao i ranijih godina oko trpeze narodne a posle podne upokojio se u Gospodu. 10. Kako je jedan lekar postao poboan Pria nam jedan doktor od Alibunara, kako je promislom Bojim postao poboan i primio veru kao neocenjivi biser. On nikad, veli, nije postio. Nije mu dolazila a

k ni pomisao da posti bar jedan dan. No dogodi mu se u jedan petak, da padne i slomi ruku. Jedva ruku namesti i izlei, kad opet u petak padne i slomi nogu. Taman ga t a beda proe, kad opet u petak udari ga neka grana u umi po oima, te mu povredi oi. Po tom ga u petak zabolela glava. Pa opet u petak dobio groznicu. I tako redom. Najzad pone on razmiljati o tome zato mu se tolike bede dogaaju sve u petak. Kad je o tom pitao svoju majku, rekne mu ova odmah, da je to sigurno zato to on nikad u petak ne posti. Onda doktor pone redovno postiti svakog petka. Po tom uzme i sred u da posti. Po tom pone ii u crkvu na molitvu. Po tom pone itati pobone knjige. Najzad se upie u Hriansku Zajednicu, i stane u red najpobonijih ljudi u svome mestu, koji je otvoreno javljao veru Boiju kao neto neophodno i spasonosno. 11. Reenje pitanja pomou jevanelja Priala nam Milka eerova iz Sanada u Banatu - kad smo putovali za Svetu Zemlju - kako je ona dobila dozvolu od majke da moe poi na hadiluk. Milka je udovica i ima jednog sinia. Nikad niko od njene familije nije iao u Jerusalim. A ona je mnogo elela da poe. Jednoga dana uje Milka u crkvi kako svetenik objavljuje da e te 1930. godine biti pokloniki put za Svetu Zemlju. U njoj se razgori srce eljom da i ona poe. Vrativi se iz crkve kui, Milka kae majci, da ona hoe da ide u Jerusalim. "A ta e initi s detetom?" upita je majka. Milka se zamisli, pa onda ode sveteniku i upita, da li bi ona mogla i svoje dete od tri godine povesti sobom? Svetenik joj odgovori, da je to vrlo rizino, poto je put dalek i teak. Vrati se Milk a kui tuna, i opet otpone razgovor sa svojom majkom o putu, molei majku da se ona stara o detetu do njenog povratka. Majka se bojala da primi tu dunost i otkazivala se. Onda Milka uzme Jevanelje, rekavi majci: Da vidimo, kakva je volja Boja! Pomoli se kratko u sebi, pa otvori Jevanelje. im otvori padne joj pogled na ove rei, koje ona glasno proita pred majkom: Ko primi jednog od ovih malih, mene prima. Kad majka u ove rei, kao od samoga Hrista, ona se uplai, pa odmah izjavi, da e ona uvati dete a Milka neka ide u Svetu Zemlju. Tako je Jevanelje reilo ovu stvar. 12. O oveku koji je mrzeo manastire Neki na inovnik sretne se u vreme Svetskog Rata kao izbeglica s jednim kaluerom, takoe izbeglicom, u Francuskoj. Kaluer u krajnjoj oskudici pozajmi od tog inovnika nekoliko zlatnika. Kad se rat svrio, i inovnik i kaluer vrate se ivi u otadbinu. Onaj kaluer nikad nije hteo vratiti dug inovniku, zbog ega ovaj strano omrzne sve kaluere i sve manastire. No dogodi se, da jedne godine lekari preporue oslabljenom inovniku banju Ovarsku. Stari i bolesni inovnik je bio prinuen stanovati u manastiru, to njemu u poetku nimalo nije bilo milo. No ljubaznost i dobrota stareine toga manastira osvoje ga i probude kod njega potovanje i prema kaluerima i prema manastirima. Po promislu Bojem taj inovnik umre u tom istom manastiru u banji. ena ga pogrebe kod manastira s namerom da ga uskoro prenese u Beograd u familijarnu grobnicu. I kad je sve pripremila za prenos, vidi ona u sn u svoga mua, koji joj zapovedi, da ga nipoto ne prenosi iz manastira. "Ostavi me, rekne on; ovde gde sam. Jer je ovo sveto mesto". 13. Povest o zadranju od pogibije Pria nam prota Danilo iljak iz Prijepolja udnu priu, kako je jednom bio spasen manjim zlom od veega zla. Moj roak, veli, pop Ignjat iljak ponekad je svraao u kafanu i voleo popiti. Bilo je to u Pljevlju. Jednoga dana 1921. godine bio je p azar u varoi a sutradan Tomindan. Ja sam bio pozvat u selo Miloie jednom parohijaninu na slavu. Trebao sam krenuti iz Pljevalja to popodne. No u ariji srete me pop Ignj at, s kojim sam se ja retko druio a pogotovu u kafanu zajedno sa njim nikad nisam svraao. Pop Ignjat me pozva u kafanu, i ja ne znam ni sam kako pooh sa njim. On navali da pijemo vino. A on je voleo da pije. Ponemo piti, i produimo do same noi. Ustanemo zagrejani piem, i raziemo se. Kad doem kui, ja se ponem spremati na

put u Miloie, da putujem nou i da osvanem kod onog sveara. Ali mi se majka odluno usprotivi da idem nou, i ja legnem spavati. Kad sutradan na Tomindan, a to nam stie zao glas, kako je uveni hajduk Husejin Bokovi zaustavljao na drumu svet koji se vraao sa pazara, otimao i pljakao sve kupljene stvari i novac, a sve za mene raspitivao. I eto, da me pop Ignjat i njegova kafana nisu zadrali, ja bih poginuo! 14. Povest o naenoj polurublji U knjizi o dr Don Motu napeateno je pismo jednog ruskog studenta o doivljaju prilikom Motove posete Rusiji. Pismo glasi: "Ja sam eleo da doem na predavanje g. Mota, ali mi moja siromatina na to nije nikako dozvoljavala. Iako je ulazna cena bila vrlo niska, ipak je meni bilo nemogue. Ja nisam imao novaca ni hleba da kupim, kamo li da platim ulaznicu za predavanje. Ali provienje mi je pomoglo, da ujem iz usta g. Mota Istinu. "Duhovna i moralna nemo" ponavljao sam ja itajui program predavanja u izlogu jedne knjiare. Ja sam toliko bio potonuo u svoje misli, da sa m oborio glavu zemlji, i gle - pred mojim nogama svetlila se jedna para, pola rubl ja, iz snega i blata. inilo mi se najpre, da me oi moje varaju, ali ne, to je bio istinsk i novac. Razveselio sam se, i odmah sam promislio, da kupim hleba, ali iznenada doe mi misao jevanelska: "ne ivi ovek jedino od hleba". Uem u duan i kupim etiri ulaznice za etiri predavanja. Izdao sam za to 45 kopejki, a za preostalih 5 kopej ki kupih hleba. Tako sam ja bio nahranjen i telom i duom. Ta neobina stvar koja mi se dogodila toliko me je uzbudila, da sam se reio ostaviti sve zemaljske brige i pos vetiti se sav, duom i telom, na slubu Hristu". 15. Povest o kocki Stoji zapisano u itiju svetog Tihona Zadonskog ( 13. avgusta 1783. godine) kako je tajanstvenim Promislom izabran za episkopa. U onaj dan kad je u Petrogradu u Svetom Sinodu bio izbor episkopa za Vorone, Tihon kao arhimandrit sluio je liturgiju u gradu Tveru. Bila je arhijerejska sluba. I kada je arhimandrit pristu pio proskomidiji i rekao arhijereju (Atanasiju): "Pomjani mja, Vladiko svjati!" pome nu ga arhijerej reima: "Episkopstvo tvoje da pomjanet Gospod Bog!" Po tom se vladika tre videi da je pogreio i ree: "Neka Vam da Bog da budete episkop!" Toga dana, dakle, bio je izbor episkopa u Petrogradu. Metali su kocku. Bilo je sedam kandid ata. Na jednom e rei mitropolit: "Hajd da stavimo i tverskog rektora arhimandrita Tihona". Drugi su se najpre ustezali govorei, da je Tihon jo suvie mlad. Ipak su se saglasili i napisali ime Tihonovo kao osmog kandidata. Tri puta su vukli kocku i sva tri puta izvueno je ime arhimandrita Tihona. Nije li to zaista promisao Sudbodavc a Gospoda: da ga onog dana kao sluajno arhijerej na slubi oslovi episkopom, i da njegovo ime doe kao sluajno na osmo mesto, i da sva tri puta njegova kocka bude izvuena? 16. O udesnom i spasonosnom predoseanju U svojoj knjizi "Proricanja" navodi Maks Kemerih i ovaj primer: Profesor matematike Bem nije nimalo bio sanjalica, to mu ve i njegovo zanimanje zabranjuje. Jedno posle podne sedeo je taj profesor u nekom drutvu, kad na jednom oseti neki nagon u sebi da odmah ide svojoj kui. On je sam sebi davao razloge kak o ne treba da se udaljuje poto nema nikakva posla u to vreme kod svoje kue. Ali onaj tajanstveni nagon bio je jai od svih njegovih hladnih rezonovanja. Die se, dakle, i ode svojoj kui. Kad je uao u svoju sobu, obazreo se tamo amo i naao je sve u redu

nita osobenoga. No sad mu doe unutranji nagon, da svoj krevet premesti sa sredine sobe u jedan ugao sobe. Opet je profesor poeo sebi davati razloge, kako on ne tre ba to da ini, ali uzalud. Neto iznutra gonilo ga je da prevue krevet na drugo mesto. Onda on pozove slukinju te prenesu krevet na drugu stranu u jedan ugao sobe. Uinivi ovo Bem oseti mir u dui svojoj, pa se veseo vrati opet u ono drutvo. Oko 10 sati doe on kui na spavanje, legne i zaspi. Ali kad je bilo ponoi neki tutanj probudi profesora. I ta vidi? Sruio se tavan ba na ono mesto gde je ranije stajala njegova postelja! I to nije pao samo malter, nego jedna teka greda, zajedno sa malterom. 17. Sveto Pismo u ognju neizgorelo U selu Oraju srez temniki (moravska banovina) jednom mladiu, koji marljivo ita Sveto Pismo i koji se stara da dri zakon Boji, otac je strogo zabranjivao put pobonosti. Iz mrnje prema pobonosti on jednog dana dohvati sve njegove pobone knjige, itija svetih i na drutveni list i baci u vatru mislei da e tako sina odvratit i od Boga. Marta meseca on mu nae i Sveto Pismo i baci u vatru u poret. Deset dana prolo je. U poretu je svakog dana loena vatra, pekli su hleb, kuvali jelo i drugo. Jedanaesti dan snaja toga mladia istei poret od pepela izvadi i Sveto Pismo koje nije bilo izgorelo. Istina malo je nagorelo ali se dobro moe da ita. Bog je hteo i na vidljivi nain da dokae da Njegovu svetu re niko ne moe da ugui. Baina. Boin Raki (Hrianska zajednica Kragujevac) Broj 6. Juni 1932. god. strana 1213. 18. O predoseanju gluvoneme devojke Maks Kemerih u svojoj knjizi "Proroanstva" navodi jo i ovaj sluaj, koji mi ukratko donosimo: "Gospoa od Bomona pria ovaj dogaaj: Otac moj ugovorio je jednom da se sa nekim drutvom izveze laom od Ruana do Por St. Kvena. Kad je dolo vreme da krene - a to je bilo posle ruka - najednom sestriina moga oca, koja je bila gluvonema, stane leima uz vrata i nije dala mome ocu da izae. Ona je davala znake rukama i urlikanjem. Otac je lagano uklonio moju sestriinu od vrata i hteo izai, a li ova padne na kolena i pone ga preklinjati vikom i plaem, da ne ide. Zauen ovim otac moj rei se, da ne ide na lau. On izvesti svoje drugove da i oni odustanu toga dana od putovanja, ali ga oni ne htednu posluati. ta se po tom dogodilo? Tek to je laa bila na pola puta, pukne na dvoje, i putnici padnu u vodu. Mnogi se podave, d ok samo njih nekoliko se spasu plivanjem do obale. Biblija i promisao Biblija, ili Sveto Pismo Boije, od poetka do kraja, jeste knjiga Boijeg promisla. I kad bi hteli navoditi primere Bojeg promisla iz te knjige, morali bi je svu prepi sati od korice do korice. I kako su jasna i udesna dejstva Bojeg promisla! Ne zna ovek emu vie da se divi: da li Bojem promislu pri stvaranju sveta, ili u rukovoenju naroda kroz istoriju, ili u iskupljenju roda oveijeg, ili pak staranju Bojem o najsitnijim stvarima i dogaajima. Zaista Biblija je najizrazitije svedoanstvo Bojeg "prsta" u sudbama ljudi i naroda, u ivotu i kretanju prirode, u dramatinom zapletu i raspletu dogaaja i zbivanja. Boje prisustvo vidno je i oigledno svuda, bilo u stavu pomaganja ili suzbijanja, odobravanja ili osude. To je vidno i oigledno i u Staro m i u Novom Zavetu. Svuda Bog; i svuda dejstvo Boje. Razlika je samo u tome, to je Starim Zavetom proreen i predvien i predizboraen Onaj koji se u Novom Zavetu javio telesno meu ljudima. Onaj kome je ime Emanuil. Emanuil! S nama Bog! V Kazne Boije Naveemo sad nekoliko primere kazne Boije nad onima koji su gazili zakon Boji.

Kao to se niko ne moe uhvatiti za napunjenu elektrinu icu i ostati nepovreen, tako ne moe niko ogreiti se o moralni zakon Boji i ostati neosakaen ili ak neumrtvljen. Jer je na moralnom zakonu postrojio Tvorac sav vidljivi i nevidljiv i svet. 1. Prepleteno tkivo ivota Od jednog gospodina u Vrnjakoj Banji uli smo ovu udnu i stranu priu: Moral te prie jeste: pravda gmie ali stie! Neka gospoa krenula za Vrnjaku Banju. Spremila tri kufera stvari, i tako doputovala na Vrnjaku stanicu. Rekne jednom siromanom nosau, da joj iznese stvari i dotera u banju na prostim kolima. Meutim ta gospoa nije se obazirala na svoje stvari. Ona je zaista bila spremila kod svoj e kue tri kufera, ali kad je krenula samo su dva kufera izneta iz kue i stavljena u voz . Ona je pak ivela u misli, da sva tri kufera putuju zajedno s njom. I tako dakle onaj nosa dotera za njom u Vrnjaku Banju dva kufera koliko je bio i naao. Kada gospoa vidi dva kufera a ne tri, ona pone vikati na nosaa, kako je on utajio trei njen kufer. Iznenaeni nosa branio se govorei, da je u njenom odeljku u vozu naao dva kufera a ne tri, i da nije mogao doneti tri kad je bilo svega dva. Naravno, da gospoa ni je tome poverovala, nego razgoropadi se i pozove policiju u pomo. Policija odmah uhapsi onog siromaka. Za sve vreme dok je bio u apsu, straari su ga tukli i muili, samo da bi priznao i kazao gde je sakrio trei kufer. Najzad jedne noi jedan od straara uhvati siromaka za guu i pone ga daviti, da bi iznudio priznanje. Inae iznemogao siromaak izgubi svest pri ovom guenju, padne na zemlju i preda duu svoju Bogu. Tada se uplai onaj nasilnik, pa da bi svoje delo prikrio, nae konopac i obesi o gredu mrtvo telo nosaevo. Sutradan je komisija sila u aps, utvrdila da je nosa "izvrio samoubistvo veanjem", i stvar je baena u arhivsku prainu. Kada se ona gospoa vrati svojoj kui, nae trei kufer kod kue. A onaj straar napusti slubu i ode u svoje selo da ivi. Siromani nosa pak ostavio je posle sebe sina, koji je postao ofer. Jednoga dana ovaj ofer terao svoj automobil drumom. Na drumu se susretne sa nekoliko seljakih kola, napunjenih senom. On pone svirati, da se kola sklanjaju. Seljaci ponu gurati volove u stranu. No jedan od seljaka iskoi ispod se na i pravo pred automobil. Kola ga obore i pregaze na mrtvo. Taj poginuli seljak, pod kolima sina onog nosaa, bio je isti onaj straar koji je jadnog nosaa udavio! 2. O nasilnim begovima Priali nam u Hercegovini o tome ta se nekada dogodilo begu Ljuboviu. Ovaj beg pozvao mobu na Prokopijev dan. Reknu mu hriani: Danas je, bee, dan svetog Prokopija, mi ne bi hteli da radimo, jer slavimo. Odgovori beg Ljubovi prezrivo i ljutito: Kakav sveti Prokopije! Hajde pa anji! Uute ljudi i uzdiui ponu njeti. No od podne navue se oblak i pone tutnjati. Najednom se strano zamrai i udari grom u kuu bega Ljubovia, te mu ubi dva sina. Pria nam neki Pudar iz Lokova kod Stoca o Alipai Rizvanbegoviu. Zna se kako je silan bio ovaj paa. U svojoj sili naredi on, da mu se dovede 60 ljudi, da ih obes i o jednoj kruci. Sejmeni njegovi dovedu mu 60 vezanih rajetina. Paa vikne, da ih diu i veaju o grane kruke. Tada se jedan od njih 60 robova pomoli Bogu i rekne: Gospode, zar e ti dozvoliti ovo? Ako ima milosti, sauvaj nas! Tako rekne u molitvi jedan od njih ezdeset. U tom asu zagrmi i udari grom u kruku, pa u koleno paino. Alipaa jekne od bola i uhvati se za koleno. Onda vikne sejmenima, da sve ljude odree i puste kui da idu. Jo pred svima prizna i rekne, da ga je Bog kaznio. Odveli su ga kui i savetovali da se lei. Ali paa odgovori, da ne moe ovek izleiti kad Bog rani. "Od sada u se, veli, zvati Topal paa" a to na turskom jeziku znai Bogalj paa. 3. Poludela zbog oskvrnjenja svetinje Neka starica Ana Gojska smatra se ktitorkom Poaevskog manastira. Svoje imanje zavetala je ona tom manastiru zajedno sa udotvornom ikonom Bogomatere, koja je ranije kod nje bila. No njen roak Andreja Firlej poeo je otimati imanje od

manastira, komad po komad. Najzad se drznuo, pa je iz manastira uzeo i onu ikonu , putir i svetenike odede. Sa svojom enom besno se provodio, neprestano po gozbama i zabavama. Kad je jednom kod njih bio pir, i kad se u najveem jeku igral o i besnilo, ena Firlejeva udalji se za as od gostiju, pa se povrati sa epitrahiljem o vratu i putirom u rukama. Iz putira nazdravi ona gostima sa vinom tokajskim. Tad a preda putir drugima da se reaju. No u tom asu ona padne na zemlju. Kad su je digli , ona je poela rikati i derati sebi haljine i gristi svoje meso zubima. Poludela je . Mu ju je vodio od lekara do lekara, no nita nije pomoglo. Najzad vratio je udotvornu iko nu manastiru zajedno sa crkvenim stvarima. A ena je u ludilu umrla. - Ovo nas podsea na cara Valtazara, koji je na piru naredio da se donesu zlatni sudovi iz hrama Solomonova i da se iz njih slue njegovi pijani gosti. Tada se javila nepoznata ru ka u vazduhu koja je napisala na zidu: Mene, Mene, Tekel, Ufarsin. I te noi bi ubijen u svome dvoru car Valtazar. 4. O propasti nepravednog blaga Ovih dana objavljen je u novinama pouan sluaj sa jednim ovekom od Caribroda. Taj ovek doepao se neijeg blaga, sve pretvorio u hiljadarke, pa u brizi kako to da sauva metne novac u slamu od slamnjae na kojoj je spavao. Jednog dana otputovao taj ovek negde na ceo dan, pa se vratio dockan uvee. Da bi ga obradovala ena mu kae, kako je uredila postelju, prosula staru slamu pa novu stavila u slamnjau. - P a ti se mene upropastila! vikne mu. I kae eni, ta je drao u slamnjai. Strah mua pree i na enu. Upita mu enu, gde je prosula staru slamu, a ena odgovori, da ju je poloila pred krave u tali. Brzo ode u talu, gde su im bile dve krave. No - slama pojedena! Tada ovek raspori obe krave, i ta nae? Nae samo pareta od pojedinih banknota. I tako propadne mu i nepravedni novac i krave. I krave - kao interes n a nepravedno steeno! 5. Povest o krivokletniku Priali su nam u srezu studenikom o jednom krivokletniku i o stranoj kazni Boijoj. Neki Braovi, vele, bio je ovek jako osion. iveo je u zavadi sa mnogima. Jednom pogna se on po sudovima sa nekim komijom svojim, neto oko mee. I najzad sud pozove Braovia da se zakune, da je sporno imanje njegovo a ne njegovog suseda. I Braovi se zakune krivo. U to vreme, toga istog dana, njegov sin je sekao drva isp red kue. I ba u asu kad se otac zaklinjao krivo u sudu udari jedna cepka sina po oku i istera mu oko. I tako mladi zbog oevog greha ostane orav za navek. 6. Kako je izgoreo duan kradljivcu Pria nam jedan Prizrenlija ovaj dogaaj iz poslednjih dana turske vladavine. Bio ko d nas u Prizrenu dobro poznati J. mundija. Drao je duan u gradu i bio tutor crkve sv. Vasilija za Prizrenom. Vie godina on je bio tutor pri toj crkvi. Narod je u to vr eme obilato prilagao crkvi, naroito toj crkvi sv. Vasilija gde su se mnoga udesa javlj ala. No tutor od priloenog novca davao crkvi samo jedan deo, a drugi deo uzimao sebi. Tako se on razbogatio i stao u red prvih orbadija Prizrenskih. Jedne noi stanu topovi pucati. Svi skoima da vidimo ta se dogodilo. Kad - a ono poar. Potrimo u ariju. Poar u duanu J. mundije. Plamen se izvija na sve strane. Pored mundinog duana i drugi su duani, pod jednim istim krovom. Ali samo mundin duan izgore sav do zemlje, a oblinji komijski duani ostae itavi. Posle toga odemo mundinoj kui. Upita ga jedan trgovac: Da nisi J., krao pare od sv. Vasilija? Mundija se

namrti pa odgovori: Nisam krao, ali sam uzimao i sluio se, a davao sam i drugima da se slue. - uvi to svi manu glavom u znak sumnje, pa se raziu. 7. Povest o umiruoj maehi Pria nam prota S. iz Topole o tekom bolovanju jedne ene u njegovoj parohiji. Dugo je, veli, bolovala. Mu je potroio mnogo na lekarije, no olakanja nije bilo. Leei dugo u vatri, ona se ena sva isuila, i meso joj se smaklo sa kostiju od bolesti i leanja, te su joj se providele kosti. Najzad porui ona po svetenika. Kad svetenik doe, ona se ispovedi. Kad se udala za drugog mua, zatekla je jedno pastore, tek prohodalo. Ona ga nije volela. Jednom spremila bila ruak da nosi na njivu, kad se uspavano dete probudi i pone plakati. Kako ga nije mogla ni umiriti ni sa sobom uzeti, razjarena maeha uhvati dete obema rukama, digne ga u vis i tresne o zemlju . Pa ode i odnese ruak na njivu. Kad se vratila, nae dete mrtvo na zemlji. Dete je pogrebeno, ali ni otac niti iko nije saznao za uzrok smrti deteta. Ona je to taj ila u sebi, dok je strana bolest nije oborila u postelju. Oseala je, da je Bog mui zbog zloina nad detetom. I nije elela ni da ozdravi niti vie da ivi. Molila je svetenika samo da joj ita dve molitve: oprosnu i ishodnu, da bi ju Bog oprostio greha i primio joj duu. Kad je svetenik svrio svoj posao, otiao je kui. Sutradan je pozvat da opoja onu istu enu. 8. O vladiinoj kletvi Kad je Austrija okupirala Hercegovinu, bio je vladika u Mostaru Ignjatije, Grk p o narodnosti. Inae ga je narod smatrao za svetog oveka. Austrijska vlast smisli, da penzionie ovoga Ignjatija, pa da na njegovo mesto dovede Leontija Radulovia tadanjeg arhimandrita. Ignjatije je bio douo, da se na tome radi, i da je u tu st var umean lino i Leontije. Kad je dola deputacija, u kojoj je bio i Leontije, da saopti Ignjatiju o penzionisanju, Ignjatije primi tu vest s preneraenjem i utanjem. Odmah po tom ode on u crkvu i sa sveama prokune sve one koji su izdejstvovali njegovo penzionisanje. Leontije uskoro bude rukopoloen za arhijereja, no jedva odslui samo jednu liturgiju i iznenadno umre. A svima ostalim, koji su s njim radili na ukla njanju Ignjatija, kua je iskopana. 9. O besplodnom krompiru Priao nam je otac Antonije, koji je proiveo nekoliko godina u Americi o nekom Marku Paiu. Ovaj Marko, kae, nikad nipoto nije hteo raditi nedeljom. Poto se i nedeljom mora odravati oganj u amerikanskim fabrikama, to se plaaju naroiti radnici, da nedeljom ostanu po fabrikama na tom poslu. Kadgod je Marko nuen na taj posao, on je odbijao. Upitan zato tako ini, on je objasnio jednim neobinim dogaajem iz svoga ivota u Hercegovini, tamo oko Stoca, odakle je on i rodom bio. Dao mu otac 15 kruna da nae radnika, koji bi posadio krompir. Uzeo Marko pare, pa pomislio: to bih ja davao ove pare drugome, kad mogu i ja taj posao svriti pa pare sebi zadrati? Pa kad jedne nedelje nije imao nikakva posla, on ode na njivu i ceo dan provede u saenju krompira. I tako pare ostanu njemu, a on slae oca, da je platio radnike, i da su ovi svrili posao. Kad je dolo vreme da se krompir iz zemlje vadi, doe otac sa svom eljadi na njivu. Vree su bile veoma velike i lie krupno, ali ni u jednom odaku nisu nali nijedan krompir. Zaudi se tome i otac; zaudie se i svi susedi. Kad je ovo Marko video, uasnuo se, i priznao ocu sve. Onda je otiao on u Ameriku, gde nikad vie nije hteo nita raditi u nedelju. I to je esto objanjavao ovim udnim sluajem koji mu se dogodio. 10. O naopakom radu u praznik Neka valja Mileva D. iz Beograda zanimala se ivenjem vojnikih koulja. Jednom je imala mnogo da ije, te uzme da radi na dan Svete Trojice. ila je brzo i saila mnogo . Kad je po prazniku trebala da odnese saiveni ve, pogleda ona, a gle ono sve naopako saiveno. Ona se uplai i prekrsti. Seti se, da je to zbog toga to je ila na veliki praznik. Nije joj nita drugo ostalo nego da sve raije i da ponovo kako valj

a saije. Mnogo se posle kajala to je zgreila Bogu i uvek je uila druge da nipoto ne rade u praznik, jer e ispasti naopako. 11. O kazni zbog rada u praznike Pria nam arhimandrit Serafim ovo ega je on kao kaluer Studeniki bio oevidac. Kae, arhimandrit Teodosije mnogo je voleo ekonomiju i ekonomski napredak manastira. Jedne godine pozove on mobu od okolnog naroda, da mu se poseje penica, na sam dan svetog Nikole. I penica se poseje. Ali - nijedno jedino zrno ni je niklo. Teodosije se od toga ne naui niemu, nego idue godine pozove mobu na Ilindan da anje penicu. im je prvi stog bio sadenut, udari grom u nj i spali ga na oi cele mobe. Narod se prekrsti i razbegne. I od toga Teodosije se naui, da Bog kanjava ljuto one "koji znaju volju gospodarevu a ne vre je". 12. O izborima u praznike Zna se ta su politiki izbori, i s kakvim su sve nedelima skopani. Na pravoslavni narod osea da se takvim izborima u praznine dane skrnave praznici i vrea Bog. A kod nas posle Rata izbori su kao naroito odreivani u vee pravoslavne praznike; jednom na Preobraenje, jednom na Mitrovdan itd. Kad ono behu izbori raspisani za Tominu nedelju, dooe nam dva svetenika otud od Zlatibora pa priaju, kako narodu nije milo to su politiki izbori odreeni za Tominu nedelju, jedno to su to dani svetli, kad se oltar ne zatvara a drugo to je sutrada n urevdan, krsna slava mnogih i mnogih i mnogih. - Eto ne paze nai na dane kad odreuju izbore. Ako je izbor posao, i to sveopti vaan posao, zato se ne odreuje u radni dan? Narod pazi i vidi zle posledice od izbora u velike praznike. Na primer 1927. godine izbori su bili odreeni na pravoslavno Usekovanje. "Ovi izbori nee biti na dobro", govorilo se onda u narodu . I zaista nije bilo dobro. U narodnoj skuptini pala je krv; ubijeni su Radii. Narod j e to doveo u nerazdvojnu vezu sa skrnavljenjem stranog praznika Usekovanja, koji kod uikog seljakog sveta stoji u naroitom potovanju. Onaj dan u koji padne Usekovanje narod kod nas naziva "usjeni dan", i preko cele godine u taj dan ne otpoinje nikakav posao; ako je ponedeonik - ponedeonik je "usjeni dan" za celu godinu, ako li etvrtak - etvrtak je "usjeni dan". I kad su dakle izbori bili na Usekovanje one godine, narod je sa stranim predoseanjem govorio: "Nee biti na dobro". I nije bilo na dobro. 13. O dvojici propalih u bunaru Pre dve godine o Usekovanju kopali su dva oveka bunar u selu K. Bio je petak pred Usekovanje kad su oni kopali u dubini. Naredili su da im se ispee jagnje, da jedu kad izau. Ali nisu ivi izali niti su jagnje okusili. Drugi su pojeli jagnje njima za dau . Jer se zemlja osula i zatrpala ih. Dola vojska sa mnogo naroda da ih otkopava, no uzalud. Jedan od njih odmah je uguen zemljom, a drugi se dva dana javljao iv. Ljud i su hteli spasti ovoga drugoga, i kopajui dolazili su sasvim blizu do njega, ali u tom trenutku ospe se zemlja i pokvari njihov posao. Raspitivali smo se mnogo o ivotu ove dvojice nesrenika. Pa smo dobili sledee podatke. Jedan od njih po imenu D. bio je usinjen, no on nimalo nije potovao svog pooima i pomajku nego ih je grdio i muio i traio deobu od njih. Kada se ulo da je pao u bunar, njegova pomajka vikala je: Ne vadite ga: neka ga zemlja prodere, i on je mene dosta derao. To je i zasluio , pa ga je Bog kaznio! Za drugoga opet, po imenu M., priaju, da je bio raspusan, pijanac i najvei psova i bogohulitelj u celoj toj okolini. On je taj to se dva dana javljao kao iv iz bunara. Iako je bio ve oigledno u eljustima smrti, on se nije seti o svetenika i pokajanja, nego je iskao rakije, koja mu se, naravno, nije mogla dotu riti.

14. Kako je proao hulitelj U septembru 1934. godine radilo je u Rakovici u manastirskom kamenolomu mnogo radnika posvednevno. Nedeljom radnici nisu radili, niti ih je inenjer na to nagon io. No desetina njih nisu marili za nedelju nego su reili bili da i u taj Gospodnji d an rade. I poeli su raditi. Jedan od njih bio je veliki psova i huljitelj imena Bojeg. Kako je kucao u kamen tako je psovao najveu svetinju. Najednom se odvale ogromne stene i pritisnu sve radnike. Brzo stigne pomo. Izvuku ih sve povreene i ranjene. A kad su izvukli onog hulitelja, nali su ga strano unakaena i mrtva. 15. Studenica nije ludnica nego leionica Pria nam Jakov Nikoli, duandija iz Oseine o sledeem dogaaju: lan sam bratstva Pravoslavne Hrianske Zajednice od poetka, i kancelarija bratstva bila je u mojoj kui. Moj sin takoe je poboan i crkven. Ali moja sna nikako nije marila ni za veru ni za crkvu. Prosto je mrzela nae bratstvo, i gunala protiv nas kadgod bi mi poli u crkvu na molitvu. A nau pobonu brau ismevala je i obasipala porugama. Godine 1935. ja sam otiao na na godinji sabor u manastir Studenicu. To je bilo o Maloj Gospojini. Kad je svreno poveerje i mnogi narod izaao iz velike crkve, ja ostanem s jednim drugom kleei i molei se Bogu pred svetim ivotom sve do zore, dok nije udarilo klepalo za polunonicu. ta se u to vreme dogodilo u mojoj kui, ja naravno nisam znao. Kad sam se vratio, tad sam i doznao. Naem snaju poludelu, vezanu i zatvorenu. ta se dogodilo? Kad sam ja bio u Studenici na molitvi, moja sna sedela u duanu. Ue u duan jedna roaka, pa upita moju snaju: Gde je bato? Tako me ona zvala. na to joj moja sna podrugljivo odgovori: "Otiao u Studenicu - u ludnicu!" Kako je te rei izrekla, njoj se uzme razum, te pone vikati, lupati, kriti sve po duanu, derati haljine na sebi i u svemu ludovati. Vezali su je i zatvorili. Odvedemo je odmah u bolnicu u Valjevo, a iz Valjeva prevedemo, po savetu lekara, u duevnu bolnicu u Beograd. Tu je drana dva meseca. Davali su joj neke injekcije. No to nije nita pomoglo. Moj sin a njen mu odlazio je svake nedelje u Beograd da je obie, ali ga ona nije mogla poznati. Onda meni neko ree, da bi dobro bilo da odvedem poludelu snaju u manastir sv. Nauma. uvi to ja pomislim: ona se nije ogreila o sveti Naum nego o Studenicu, koju je nazvala ludnicom, te svakako pre bih trebao da je vodi m u Studenicu. Tako i uinim. Kad smo je odveli u svetu Studenicu, njoj se povrati pam et. I hvala Bogu eno je sad zdrava. I to je najglavnije: sad zna za Boga. 16. O nesavesnim liferantima "Nema air na naite liferanti! Ne postoji odak ot bitoljskite liferanti". Tako nam pria ia Mitko Ivi, koji je i sam dugo bio u kompaniji liferanata. "Liferanti ne znaju za greh. A mnogo je greno greiti se u liferaciji za vojsku. Bo g strano kanjava. Ovde u Bitolju stajala je armija turske vojske. Turci ne jedu svinjsku mast niti dozvoljavaju da se dre i kolju svinje. No u jedno vreme teko bee nabavljati ovnujsko maslo. Jevrejin neki bee tada liferant masla. On donese iz Sr bije mnogo svinjske masti. Sa tom mau on meae po malo masla, i tako davae vojsci punih est meseci. Turci ne znajui bili su vrlo zadovoljni. A da su saznali - ode g lava Jevrejinu. I eto, i taj Jevrejin propade: sva mu kua izumre, i niko mu ne osta od potomstva. Drugi neki iz Graenice liferovae so. Tucae beli mermer sa solju. Jednom neko kupio od njega so, da daje ovcama. Stavi so u vodu, da rastvori i um ea sa mekinjama. Kada to na dnu suda ostane nerastvoren mermer. On se naljuti i jav i Turcima. I liferanta poalju na robiju. I njemu je kua propala i odak se ugasio. Znao sam opet neke liferante mesa. I oni nisu znali za greh pred Bogom. Turska

vojska dobijala je meso svaki dan osim etvrtka i nedelje. Oni liferanti davali su i strvine, i bivole mesto volova, i crkla magarinja. I eto, nigde im odaka nema. Ja sam poznavao nekih 200300 liferanata. Pare su velike zgrnuli. No sad gledam: nigde se njihov odak ne pui. More izumree od tekih bolesti; more deca im izludee; more imanje im ode na bubanj. Haj, haj, da te sauva Bog od liferantskog bogatstva!" Tako ia Mitko. Tako svedoi iskustvo iz ivota od istoka sunca do zapada. Svevidee oko Boije gleda ija ruka daje kamen mesto hleba i zmiju mesto ribe, pa bije i opominje. 17. Zloinac se sam otkrio Povodom sveske "Malog misionara", u kojoj je opisano kako nema nita tajno to se nee javiti, poveo se razgovor u drutvu. Pa e nam neki brat ispriati sledei sluaj. Tamo kod nas u Homolju naen je jedan pop zaklan. Istraga se svrila neuspehom. Zloinac se nije naao. U tome mestu slavio jedan seljak, i doli mu mnogi gosti. Kad je bilo vreme ruku ponudi domain jednog gosta da mu preree kola. Onda taj gost izvadi svoj no i uzme kola da preree. Ali najednom izae mu re iz usta: "Ne mogu sei kola noem koji je zaklao popa; greno je". Ostavi no u korice i da kola drugome da preree. Njegova re doe do vlasti, i vlast ga uhapsi. On prizna svoje nedelo i bude pogubljen. 18. Prst Boji u Braziliji* U Braziliji u gradu Mena-eri dogodio se nedavno ovakav neobian sluaj koji je uzbudio ne samo taj grad nego i sva okolna sela i gradove. U tome gradu iveo jedan bogat proizvoa - plantator - kafe, koji se odlikovao surovou i drskou. U istom tom gradu ivi i jedan stari svetenik, moralno strog i prema sebi i prema drugima i uz to veliki molitvenik. Jedne nedelje ode u crkvu erka onog bogataa. Ona je bila nepristojno odevena, a stari svetenik ju zbog toga javno u crkvi izoblii. Devojka se vrati kui pa plaui poali se svome ocu. uvi to bogata naredi svojoj keri, da idue nedelje opet ode u crkvu no da se obue jo modnije. Kada se idue nedelje pojavi ta devojka u crkvi polunaga, stari svetenik je istera iz crkve. Razbesni se zbog toga onaj bogata, pa pone smiljati plan kako da se osveti sveteniku. I smisli da izvede itavu komediju. Na ime, on se napravi bolestan, pa porui, da mu doe svetenik sa svetim Prieem, da ga priesti. U isto vreme on postavi dva jaka oveka, da skriveni saekaju svetenika, da ga premlate kad bude izaao iz kue bogataeve. Stari svetenik ne slutei nikakvo zlo doe sa svetim Darovima, i bude utivo predusretnut od ene i erke bogataeve, koje mu pokau sobu gde bolesnik lei i eka da se priesti. Svetenik ue u sobu, no ubrzo izae, pa onda rekne domaici i erki: - alim, to ste dockan poslali po mene. Oigledno da Gospodu Bogu nije bilo ugodno, da se va mu odnosno otac pre smrti ispovedi i priesti. Zatekao sam ga mrtva. Uasnute ovim iskazom, majka i erka jurnu u sobu, pa nau bogataa gde lei mrtav. Kako to, kad je malo as bio potpuno zdrav, i kao zdrav legao u postelju? Pae u mreu svoju grenici! kae veliki Psalmist. Ko drugome jamu kopa, sam e u nju pasti. 19. Uzdao se u svoje uljeve a ne u Boga Kad smo pre dve godine bili s Patrijarhom u Mostaru priali su nam sledei sluaj: Nekome seljaku u blizini Mostara jedne godine rodi bostan kako se samo moglo poeleti. On iznese svoj bostan na pazar, i ubrzo dobije za nj 15.000 dinara. No u tom bostanu padne cena jako. Tada se onaj domain poeo aliti u nekom drutvu ljudi na jevtinou bostana. Rekne mu na to neko iz drutva: Pa dosta si uzeo za bostan do sad . Budi na tome Bogu blagodaran. Na ove rei naljuti se onaj domain pa uzvikne pred svima: "Nemam ja ta blagodariti Bogu nego mojim uljima!" Pri tom pokae on uljeve na rukama. Kad bude idue godine, a to bostan bude u njega sitan kao pesnica . Tih dana on se sluajno nae sa onim istim trgovcem iz Mostara, s kojim je godinu

dana ranije imao razgovor o Bogu i uljevima. Pa se poeo gorko jadati, kako Bog ove godine, veli, nije dao nikakav rod u bostanu, i kako je bostan sasvim izdao. Nasmei se na to onaj trgovac, pa mu odgovori: "A e su, ovjee, tvoji uljevi?" 20. Nasilnik udaren slepilom Bitoljski oni lekar, dr. A. H., ispriao nam je sledei neobian sluaj: Dovedoe mi, veli, jednog dana nekog slepog Turina iz Ohrida. Gledam ga ja: oi mu otvorene, i po izgledu zdrave, ali on nita ne vidi. Kad sam ga upitao, kako je oslepio on mi ispria, kako je jednom prolazio sa nekoliko drugova drumom pored crkve svetog Erazma kod Ohrida. Videu kaursku svetinju, on trgne pitolj i opali na crkvu. Pitolj mu ispadne iz ruke, a on ostane bez vida. Da nije od baruta, kae, jasno je iz tog a to nikakav bol nije osetio ni spolja ni iznutra, samo mu se vid savreno izgubio. I oi mu ostale zdrave, ali bez vida. Kao da je neko pruio svoju tajanstvenu ruku i iupao iz njega sposobnost vida. - Dalje pria isti taj doktor kako ga je izleio i leio na raz ne naine, ali ga nije mogao izleiti. Taj Turin i sada je iv i - slep. Biblija nas primerima ui Biblija nas primerima ui, da je moralni zakon jedini istinski zakon Boji, drugo je sve zakonska senka. Ko se ma i malo ogrei o taj jedini istinski zakon Boji, a ne pokaje se, mora da trpi i strada. Bog udari kaznama radi toga da bi priveo pokaj anju one koji gree i potomke i susede njihove. Jedino pravim pokajanjem i njegovim posledicama (promena, obnova, preporoaj) daje se satisfakcija onom neumitnom moralnom zakonu Bojem. Evo primera: Udar Adamu. Kada praroditelj roda ljudskog sagrei, ree mu Bog: s mukom e se od zemlje hraniti do svojega vijeka; trnje i korov e ti raati, a ti e jesti zelje poljsko, itd. (I Mojs. 3). Udar pokvarenom rodu: A kada se ljudi razvratie, "i zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja... i svako tijelo pokvari put svoj", pusti Bog poto p na zemlju, te istrebi svako ivo telo na zemlji, samo ostavi pravednoga Noja i porodi cu njegovu (I Mojs. 67). Udar Sodomu. Kao to je poznato, pusti Bog propast na ovaj pokvareni grad, jer se u njemu ne nae ni deset pravednika. Samo se spase pravedni Lot (I Mojs. 18, 22). Udar Onanu. Ovaj Onan prosipae seme, da ne bi raao decu, zbog ega udari ga Gospod "te ubi i njega" (I Mojs. 38, 9). Udar Faraonu i zemlji misirskoj. Zbog uporstva i protivljenja Bogu, udari Bog ze mlju misirsku i cara njenoga sa deset velikih zala koja su opisana u Sv. Pismu (II Mo js. 512). Udar Mariji, sestri Mojsejevoj. Ona se pobuni protiv stareinstva brata svojega, i bi udarena gubom, i bi od gube "bijela kao snijeg" (IV Mojs. 12). Udar Ahanu, to u vreme rata uini pljaku, ukrade i sakri. Bi kamenovan (Is. Nov. 7). Udar caru Saulu, to pogazi zapovest Boju, i poe prizivati duhove (spiritizam). Izgubi bitku, i izvri samoubistvo. Udar caru Davidu. Zbog njegove preljube i ubistva, dogodi se u njegovom domu preljuba i ubistvo meu sinovima i kerima njegovim. Udar Mihali. Ova Mihala naruga se caru Davidu, muu svome, to u svom molitvenom oduevljenju pevae i igrae pred Bogom. Zbog toga Mihala bi udarena besplodnou, te ne imae poroda do smrti svoje (II Sam. 6, 23). Udar caru Oziji. Kad se ovaj car osili i pogrdi, on prezre svetenike, oltara Bojeg a, pa uze sam kadionicu da kadi u oltaru. U tom trenutku izae mu guba na elu. Zbog toga bi udaljen iz grada i odvojen od naroda (II Dnevnika 26, 16).

Udar caru Valtazaru. Na dvorskoj gozbi naredi da se gosti posluuju vinom iz osveenih sudova, donetih iz hrama jerusalimskoga. I dok gosti pijahu, nevidljivom rukom bie na duvaru napisane ove etiri rei: Mene, Mene, Tekel, Ufarsin koje oznaavahu smrtnu presudu caru. I te iste noi car Valtazar bi ubijen (Dan. 5). Navedosmo ovo nekoliko primera iz Starog Zaveta. Ostavljamo itaocima, da se sami sete slinih primera iz Novog Zaveta, kao svretak Judin, pogibao Irodova, smrt Ananije i Sapfire, itd. VI O vienjima i pojavama iz nevidljivog sveta Izneemo ovde samo nekoliko primera vienja, pojava i javljanja iz onog nevidljivog sveta. Neka niko ne pomisli da je ovo spiritizam. Daleko od toga! Mi osuujemo spiritizam isto onako kao i gatarstvo. I Biblija stavlja oboje u jednu istu kate goriju. Jer spiritizam je namerno izazivanje duhova; zaigravanje sa duhovima iz radoznalosti . Meutim javljanje iz duhovnog sveta, koja dolaze neoekivano i neizazvano, jesu javljanja kojima crkva poklanja ozbiljnu panju. Mi elimo da iznesemo pred nae itaoce nekolike primere ovakvih javljanja. 1. O dui jednog pijanca Sundar Sing pie o jednoj svojoj viziji: "Jednom videh ja u svetu duhova jedan duh koji je pod griom savesti trao tamo amo kao lud. Jedan angel ree: Ovaj ovek mogao je u svetu da se pokaje i obrati Bogu, ali kadgod bi ga poela savest gristi zbog greha, on je uguivao glas savesti piem. Potroio je sve svoje imanje, upropastio porodicu i najzad izvrio samoubistvo. Sada kao pobesneo pas juri tamo amo muen saveu. Mi smo radi da mu pomognemo ali nas u tome spreava njegova pokvarena priroda. Sada je dua njegova naga i sav duhovni svet moe da vidi njegov greni ivot. Zato on i bega u tamu meu duhove zla, da bi izbegao muke koje mu nanosi svetlost". 2. Povest o igri demona sa ljudima U knjizi o Melaniji zatvorenici Eleckoga manastira opisuje se jedan dogaaj slian onome to se sluio sa svetim Simeonom Stolpnikom. Jedne noi posle duge molitve, sela Melanija na pragu svoje elije da malo odahne. Najednom pokae joj se ognjena kolesnica i mladi u belom odelu, koji joj kae: "Prii o Bogom vozljubljena i primi platu za tvoje trudove. Poslao je Bog mene, angela svoga, da te prenesem u rajsk a naselja, gde te oekuje sestra tvoja Katarina" (koja je tek bila umrla). uvi vest o svojoj ljubljenoj sestri, Melanija se zaboravi te se ne prekrsti nego sedne u ko la, i krilati konji polete s njom nekuda. U tom se Melanija prekrsti, i sve odjednom iezne, a izdaleka se zauje pakosan smeh. Strah obuzme Melaniju. Ona pogleda oko sebe i vidi da se nalazi na ivici jedne uprije blizu vodenice -za malo pa da padn e s uprije u reku. Od uasa ona kriknu iz sve snage i onesveena padne na upriju. Njen krik uju ljudi u vodenici, istre i nau poznatu im isposnicu na upriji van sebe. Zaude se veoma, odkud ona u to nono vreme na tom mestu, uzmu je i prenesu u manastir polumrtvu. 3. O smrti iz poslunosti U ivotopisu svetog Serafima Sarovskog zapisano je jedno od stranih udesa toga sveca, koje se dogodilo 1932. godine. Mihailo Vasiljevi Manturov, veliki dobrotvo r devojakog manastira u Divjejevu, razboleo se na smrt. U njega je bila sestra monahinja Jelena. Pozove otac Serafim ovu Jelenu, pa joj rekne: "Radosti moja, h ou da ti dam jedno posluanje... Da li e ga primiti, sestro? Jelena odgovori, da je ona uvek gotova na svako posluanje. "Dobro onda, radosti moja, produi otac Serafim. Eto vidi li, tvoj brat Mihailo lei kod nas bolestan, i dolo je vreme da on umre, meutim on je potreban meni, potreban je obitelji naoj, sirotama naim. Evo ti dakle posluanja: Umri ti, sestro, mesto Mihaila!" Jelena odmah odgovori: "Blagoslovi, oe!" Po tom je Serafim dugo govorio Jeleni o smrti i venom ivotu. Na jednom se

Jelena smuti i vikne: "Oe, ja se bojim smrti!" Na to e njoj sveti ovek: "A zato mi da se bojimo smrti, radosto moja? Za mene i za tebe bie samo vena radost". im se Jelena rastala sa ocem Serafimom, padne u postelju i - umre, a brat njen Mihailo ozdravi. Pred smrt je radosno klicala: Evo ga ide, evo!... Evo i angela! Ali ko je to? Evo i dve gadne nakaze. To su demoni! Ali oni su nemoni prema meni; nita mi ne mogu uiniti". Uoi Trojice umre Jelena. Unesu joj telo u hram. Za vreme liturgije n a dan Trojice prisutni su videli na licu njenom kako se tri puta osmehnula u mrtvak om sanduku. - Sveti Serafim je docnije govorio o Jeleni, da se posvetila. 4. Povest o pojavi angela i o pomazanju Bivi stareina manastira Hilandara, pokojni arhimandrit Rafailo priao nam je ovaj neobian sluaj iz svog ivota. Na godinu dana, veli, pre moga odlaska u Svetu Goru ja sam spavao jedne noi u sobi u jednom krevetu sa mojim zetom. Nou se probudim. U tom doe iznad mene jedan ovek sa krilima pa se spusti na mene i svojim licem dodirne moje lice. Po tom se die i pomaza me neim po elu u vidu krsta. Onda ga najednom nestade. Ja se dodirnem prstima po elu, i napipam neto kao med na elu. I osetim neki neopisano divan miris. Moj zet se pri tome dogaaju nije probudio. Sutradan svi ukuani koji su uli u tu sobu govorili su da oseaju neki izvanredan miris u njoj. I miris taj trajao je u sobi nekoliko dana. 5. O obnovljenju ikona u Harbinu Pria nam vladika Dimitrije iz Harbina: Neka gospoa Kornej, supruga ruskog pukovnika, podarila hramu u Domu Milosra u Harbinu dve stare ikone. Jedno je bila ikona Presvete Bogorodice a drugo ikona svetog Nikole. uveni ruski umetnik u Harbinu Voloenko ispitao obe ikone i naao, da su stare oko 200 godina. Ikona Bogorodice predstavljala je "Vsjeh skorbjaih radost". Lice Bogomatere nije se raspoznavalo osim samo u konturama. Okolo njenog lika s obe strane bili su neki sveci. Od ovih ja sam mogao samo naslutiti lik svetog Nikole. Ikona Bogorodiina stajala je na analonju za celivanje, te je tako bila poznata svima pravoslavnim u gradu. Odjednom se primeti, da se ikona prosvetljuje i biva jasnija. Voloenko je iao svak e nedelje u crkvu, i svake nedelje video je ikonu svetliju i jasniju. Najzad je ik ona postala sasvim jasna. Videlo se lice Bogomatere i 13 svetaca s jedne strane a 13 s druge strane njene. Svi sveci bili su uznani. Meu ovima bio je i lik svetog Antip e Pergamskog, koji se spominje u Otkrovenju. Ovo je osobito obradovalo gospou Kornej, jer se u njihovoj familiji mnogo potovao i slavio sveti Antipa. Najvie nas je zauivalo to to se zlatni oreol oko glave Bogorodiine sijao ak i ispod voska, to jest kroz vosak, kojim je ikona bila pokapana. Ovo obnovljenje ikone uzbudilo je i obradovalo sve Ruse na Dalekom istoku. 6. O spasonosnom oseanju straha od blizine neprijatelja itali smo mnogo i sluali, kako su ljudi oseali veliki strah kada im se zli duh pribliavao. No taj strah osea nepokvaren ovek i od blizine oveka neprijatelja. I to oseanje straha ne vara. Za pokojnog arhimandrita Amvrosija iz manastira Miljkova pria se jedan doivljaj, koji je on za ivota esto ponavljao svojim drugovima. Kad je on, kao Vladimir Zinovjevi Kurganov, svrio bio filosofski fakultet, stupio je u vo jnu junkersku kolu. Kao takvog zatekla ga revolucija u Rusiji. On je na skupovima naroda otvoreno govorio protiv komunista, zbog ega je bio gonjen od ovih kao neprijatelj. Videi sebe u opasnosti, Kurganov se na konju uputio u jedno selo june Rusije, gde je iveo njegov ujak svetenik. Posle dugog jahanja stigne on u no ujakovoj kui. No kad je bio do same kue njega obuzme takvo oseanje straha i alosti, da on nije mogao odoleti. Sam sebi je davao razloge, hrabrio se, i hteo j e

sjahati, no nikako nije mogao. Projahao je pored ujakove kue i otiao u drugo selo gde je konaio. Sutradan dobije on izvetaj, da su boljeviki agenti prethodne veeri vrili pretres kue njegovog ujaka traei njega, Kurganova. Tako se on spasao i posle izbegao na Balkan. 7. O udu Bojem na rumunskom obaninu U rumunskom selu Maglovigu dogodilo se udo Boje. Novine to opisuju ovih dana na dugako i na iroko. obanin Petrake Lupu, ovek oenjen, i otac jednog deteta, uvao je tue ovce 15 godina. On je bio potpuno gluv i bez malo nem, tako da se objanjavao vie rukama no jezikom. U petak po Trojicama javi mu se jedan starac bele brade na putu i zapovedi mu da ide i pozove narod na pokajanje, da ne bi od sue sav propao. obanin se uplai od te vizije, i ne uini zapoveeno. Idueg petka opet mu se javi isti starac na istom mestu i ponovo mu zapovedi ono isto. Opet obanin ne uini. Treeg petka ista vizija na istom mestu. Starac mu otro pripreti, da ako ne uini to mu je zapovedio zlo e proi. U tom asu obanin prouje i progovori. Ode odmah i javi narodu u svom selu i sveteniku sve to mu se javilo i zapovedilo. I odmah mu bude na dui lako. Tada navali svet k njemu u hiljadama, i on je ponavlja o i do dananjega dana ponavlja priu o viziji svojoj. I mnogi koji iskreno veruju biv aju isceljeni: slepi vide, i gluhi uju, i nemi govore. Lekari su utvrdili da su svi t i sluajevi udesnog iscelenja dostoverni. Drava je dala popust na eleznicama za vonju u selo Maglovit. Patrijarh rumunski odobrio je da se sazida crkva na mestu vizije. Sakupljeno je odmah jedan milion leja za tu svrhu. Uzbuenje je u Rumuniji ogromno. Na sto hiljada ljudskih bia svakodnevno kree se poput sela Maglovita da vidi oveka Bojega. 8. O vienju raspetoga na zabavi Knjaz evahov priao nam o znamenitom N. N. Nepljujevu, velikom hrianinu i drutevnom reformatoru. Nepljujev pa majci bio je u srodstvu sa bavarskom kraljevskom kuom Vitelsbaha. Pa kao veoma bogat i mlad ovek nije znao emu da se oda, te potrai diplomatsku slubu. Bude postavljen pri dvoru kralja bavarskog u Minhenu. No jednom kad se davao dvorski bal, dogodilo se neto Nepljujevu, to je potpuno obrnulo njegov karakter i tok ivota. U programu te veeri bila je i jedna taka: solo sviranje na violonelu. Kad je svirka poela na ovom instrumentu, Nepljujev se bio izdvojio od drutva i stajao je sam uza zid, paljivo sluajui svirku. Na jednom u blistavoj dvorani on pogleda i vide na suprotnom zidu Raspee - krst Hristov i Hrista na krstu. I mesto muzike on uje glasno jecanje sa krsta, koje je za njegove ui potpuno uguivalo svirku na violonelu. On se poeo tresti od straha i uasa. Izaav iz dvorane kojekako otiao je u svoj stan. Odmah po tom on je dao ostavku na diplomatsku slubu, vratio se u Rusiju na svoje imanje i u povuenosti poeo itati jevanelje. Svoje basnoslovno imanje sve je rtvovao na crkve i sirotinju. Naroito se trudio na osnivanju hrianskih radnih bratstava. 9. O slavnom vienju Hrista Spasitelja Jednom se javio Hristos prepodobnom Serafimu Sarovskom kad je ovaj kao mlad akon sluio liturgiju sa jeromonasima: Pahomijem i Josifom. O tome je sam Serafim priao sledee: "Posle maloga vhoda oglasim ja ubogi sa carskih dveri: Gospode, spasi blagoestive! i kad sam orarom zaokruio prema narodu i rekao: i vo vjeki vjekov, ozari me lua kao od sunane svetlosti. Pogledav na to sijanje ja sam video Gospodina i Boga naega Isusa Hrista u obliku Sina oveijega, bleteeg nebesnom svetlou i okruenog nebesnim silama: angelima, arhangelima, heruvimima i serafimima, kao nekim rojem pela, kako ide na vazduhu od zapadnih vrata hrama. Kad se pribliio tako amvonu, Gospod je uzdigao Svoje preiste ruke, i blagoslovio j e sluae i predstojae. Zatim je stupio u Svoju ikonu to stoji s desne strane carskih dveri. A ja, zemlja i pepeo, sretajui tada Gospoda Isusa Hrista na vazduhu, udost ojio sam se naroitog blagoslova od Njega. Srce se moje zaradovalo, isto i prosveeno, u

sladosti i ljubavi prema Gospodu". Kad je ovo video, sveti Serafim ostao je kao ukopan na svom mestu i nije se moga o mai. Tada su mu prila dva monaha i uveli ga u oltar. Tri sata ostao je on nepomian u oltaru, ne mogui rei rei. Samo mu se boja lica menjala, te je as bio beo kao sneg a as opet rumen. 10. O pojavi Svete Bogorodice Dvanaesti put javila se sveta Bogomajka prepodobnom Serafimu Sarovskom na Blagovesti 1832. godine. To je bilo izjutra. Kod staraca se desila manastirskim poslom starica Evdokija Efremova u monatvu docnije nazvata Evpraksija. Prozorljiv i starac rekao je Evdokiji malo pre pojave: "Ah, radosti moja! Kakva nam se radost sprema u ovaj praznik!" Onda ponu itati akatiste, kad na jednom zauje se um kao kad gori uma od velikog vetra. Zauje se po tom pojanje veoma umilno. Vrata na keliji sama se otvore, pa blesak svetlosti, pa miris blagouhani. Tada se javi Bogomajka, i sa njom angeli, pa sveti Jovan Krstitelj i sveti Jovan Bogoslov, pa onda uvenane muenice. Varvara, Katarina, Tekla, Marina, Evpraksija, Pelagija, Doroteja, Makrina, Justina, Julijana i Anisija. "Gde smo mi? I ko je to?" pitala je o. Ser afima starica Evdokija. Tada Carica nebesna rekne starici neka samo prie i svakoga pita ko je on. I tako ona je prilazila i pitala, a svak je odgovarao ko je. Po tom se po veo razgovor izmeu Presvete i starca Serafima, koji je trajao 3 sata. Starac se molio Bogorodici za svoje monahinje, a ona mu je odgovorila: "Ja u tebe, ljubime moj, u svemu pomoi. Podaj im posluanije; ako ga ispune, bie s tobom i blizu mene... Ko njih uvredi, taj e biti poraen od mene; a ko im poslui radi Gospoda, taj e biti pomilovan pred Bogom. "Najzad kae Bogorodica starcu: Skoro e, ljubime moj, biti s nama!" To se dogodilo na Blagovesti 1832. godine a 2. januara 1833. upoko jio se prepodobni Serafim. Starica Evdokija pak poivela je jo dugo, i upokojila se 28. marta 1865. godine. 11. Kako se oficir uverio u postojanje avola Opini starac Amvrosije upitao jednog posetioca, da li on veruje da postoji avo? Pa kad je dobio potvrdan odgovor, on ispria ovaj sluaj: "A vidite, neki odbacuju to verovanje, i dre da avo nije nita drugo do olicetvorenje naih strasti. Takve misli ubacuje sam neprijatelj oveanstva, da bi ga ljudi odricali te da bi on slobodnije na njih dejstvovao. No verovatno vi ste itali u novinama, kako u nekim domovima bivaju udne pojave: lete predmeti sami od sebe, uje se lupa, i mnogo slino. To je dejstvo zlih duhova. A evo ta se jednom dogodilo. O pokladama sedeli u drutvu oficiri, i meu njima starac vojni svetenik. Poveo se razgovor o demonima. Svi oficiri odricali su postojanje njihovo i ismejavali to kao sujeverje, preostalo iz srednjeg veka. Svetenik sluao dugo, pa najzad rekao: "Vi, gospodo, ne verujete u demone, i mislite da su to skazke. A da li neko od vas eli, da na sebi iskusi kak o zaista demoni postoje?" Javi se jedan postariji oficir. "Doite k meni", rekne mu svetenik. Otiao oficir kui popovoj i ovaj mu da da ita molitvenik, naroito Presvetoj Bogorodici - (a molitve Bogorodici, primeti starac Amvrosije, avo naroito mrzi). Naredi svetenik oficiru da pone itati molitvenik na isti Ponedeonik i to u zakljuanoj sobi. Oficir tako i postupi. Kad je poeo oficir itati molitve, on oseti jezu kao da mu mravi idu uz lea. U utorak opet itao. Tada jo jae oseti jezu i uas, i jo vie kako mu mravi isu uz lea, a kosa se die u vis. Jo oseti kao da neko koraa oko njega. Treeg dana opet poeo itati, no tada uje jasno idenje nekoga po sobi, po tom talas jakog i hladnog vetra kako ga udara, i najedanput uj e podrugljivi i divlji krik: "A i ti gle doao si na molitvenik!" Oficir skoi uasnut, otkljua vrata, dojuri sveteniku i rekne mu: "Sada ja verujem u demone!"

(Duepoleznoe tenie, 1903, II str. 219). 12. O vienju pokojnika i njihovom dejstvu iz mog Dnevnika Jedna starica u Beogradu pria nam o smrti svoga mua sledee: Moj pokojni Ljubo dugo je leao uzet u postelji. Nije se mogao sam mai ni okrenuti. Na nekoliko dana pred smrt on mi je govorio: Evo nae Rue! (a to je bila naa erka koja je umrla kao devojka). Pa onda opet: Evo i moje majke, dola da me uzme! Najednom poeo se aliti strano, kako ga hoe da udave dva crna oveka. Ja sam morala sedeti kraj njega i mahati rukom, da bi ga utiala. Jednom ja izaem iz njegove sobe. Kad se vratim, a on klei ukraj kreveta. Ja sa strahom viknem: "Kako si mogao sii sam s kreveta?" A on e mi na to rei: "Pa nisam sam; dola naa Rua, pa me uzela i spustila!" "Ta gde je Rua?" pitam ja. "Ta zar je ne vidi, ona je stalno ovde u sobi sa mnom." 13. O vienju jednog doktora Poznati beogradski lekar dr. G. od mladosti je verovao u Boga. Kada je 1915. god ine srpska vojska odstupala preko Albanije k moru, odstupao je i dr. G. sa svojim si nom. U San ovani morali su sedeti i ekati na lau vie dana. Spavali su pod jednim atorom. Padale su silne kie. A vojske i naroda bilo je na obali mnogo. Svi su iveli u potpunoj neizvesnosti, ta e biti s njima idueg dana. Otuda svi su bili mrzovoljni i tuni. Jedne noi ue dr. G. pod svoj ator veoma tuan. Prekrsti se i legne na lea, pa se uhvati obema rukama za glavu i rekne: "Ta dokle e ovo trajati, o veliki Boe! I kad emo se osloboditi?" U tom trenutku prema njemu na platnu atorskom javi se ovaj znak, kao svetlou po tami ispisane rei: "U Septembru 1918. godine". Zaprepaen ovom pojavom dr. G. nije mogao svu tu no spavati. A sutradan je to ispriao svojim prijateljima, koji su opet to nama saoptili. 14. O Svetom Nikoli u Harbinu Pria nam vladika Dimitrije iz Harbina sledee: Na stanici u Harbinu nekad su Rusi stavili jednu veliku ikonu svetog Nikole, i ona je tu stajala mnogo godina. Pobon i Rusi palili su svee pred tom ikonom pri polasku na put ili pri srenom povratku s puta. Na Ruse ugledali se i Kinezi, pa su i oni potovali tu ikonu i pred njom pal ili svee. Kad su ruski bezbonici uzeli eleznicu u svoje ruke, oni su naredili da se ta ikona sa stanice ukloni. Meutim tome se usprotive najvie Kinezi govorei: ta vam smeta taj dobri starac? On tu stoji tolike godine, i mi nismo od njega videli ni kakva zla. Ne damo da se on dira i uklanja. Bezbonici se uplae narodnog protesta i ostav e ikonu na svom mestu. I tako, za udo, nekih deset godina ta je ikona stajala na st anici u Harbinu pod vlau ruskih bezbonika. Sveti Nikolo nije se dao krenuti. To je jo vema pojaalo revnost i pravoslavnih Rusa i nehrianskih Kineza, da tu ikonu uvaju i da pale svee pred njom. Posle je ta eleznica prela u ruke Japanaca, i naravno ikona je ostala na svom mestu do dananjeg dana. U ovoj 1935. godini pak dogodilo se neto to je jo vie skrenulo panju celog Harbina na tu ikonu. Tamo iza Harbina ima jedno brdo kraj reke Sungare. Vlasti s u htele podizati tamo neto, pa je trebalo to brdo kopati. Kopalo se dugo i mnogo. Jednoga dana igrala se deca kineska tamo pod onim brdom gde je bilo mnogo otkopano. Kopanjem brdo je bilo toliko podriveno, da je gornjim delom nadnosilo se i visilo tako rei kao neki krov. Tu su se ba deca igrala, kad im se na jednom javi n eki starac bele brade i ree im, da odmah odatle bee. Deca bezvoljno posluaju starca plaei se vie njegove pojave nego ega drugog. Tek to su se deca udaljila, padne ono brdo sa stranim treskom. Da su deca tu stajala, sva bi izginula. Kad to vide, deca jave, da je takav i takav starac tu poginuo. Kad su radnici otkopali zemlju, nis

u nali starca. Nekoliko od one dece nau se posle toga na stanici, pa kad pogledaju ikonu svetog Nikole, uzviknu: Eto, to je onaj starac to se nama javio i to nas je oterao ispod onog brda! 15. O pojavi Svetog Nikole na lai Slikar Bogdanov Bjelski pria nam o jednom udesnom dogaaju. Oko 300 ruskih izbeglih oficira vozilo se jednom laom za Carigrad. Kad su bili u Jadranskom moru uhvati ih strana bura. Bura je bila nezapamena, i svi su se ve opratali s ovim svetom. Na jednom na lai se pojavi sveti Nikola, dostojanstven i miran, pa rekne trojici oficira, pred koje je stao: "Ne bojte se, spaseni ste!" Odmah po tom nje ga je nestalo, a bura je prestala. Bjelski je uo ovu priu u Dubrovniku od oevidca, jednog od one trojice oficira koji su videli pojavu sveca Boijeg na lai u vreme one strane oluje. 16. O vienju ene ubice Pria nam jedan prijatelj iz Poarevca o nekoj eni koja je ubila svoga mua i smiljala plan kako da se oslobodi. Reila je da ga ubije. I ubije ga zaista na taj nain, to mu je na spavanju ukucala ekser u teme. Ekser je ostao u glavi ukucan. A ena je navukla kosu na taj ekser da se ne vidi. Svi su drali da je taj ovek umro prirodno m smru. Ali enu je duh ubijenog muio punih 8 godina. Osim drugih muenja dolo je i ovo: kadgod bi ena uzela neko jelo da jede, videla je u jelu itave pramenove kos e. Ona je trebila jelo od dlaka uvek dugo i briljivo, samo da bi mogla jesti. Ali to se ponavljalo neprestano. Ovde nam pada na pamet jedan ovakav sluaj: ovek ubio oveka. I ubica je ostao nepronaen. No svake godine u dan izvrenog zloina ubica je video krv u tanjiru, u kome mu se iznosilo jelo. 17. O starici obamrloj Pria nam neko o jednoj starici iz Uica, koja je umrla pre 30 godina. Ona je bila bogata udovica, no velika tvrdica. Odgonila je siromahe od sebe, a prosjake je r uila i nije im davala nita. Jedino dobro delo u njenom ivotu bilo je to to je uzela neko siroto devoje, te ga drala kod sebe u kui, i hranila ga i izdravala. Naravno, to devoje nije badava jelo hleb, nego je trudom posvednevnim i vernom slubom svojoj gospoi zaraivalo svoj hleb. No dogodi se, da ova stara gospa umre. Leala je mrtva celu no i sutradan do podne. Sve je bilo pripravljeno za njen pogreb. Na jednom o na se povrati. Sva je bila u uasu i drhtala je. Priala je, da se ne mogu iskazati one strahote kroz koje je dua njena za to vreme prola. "I da mi, kae, nije bilo ovog deteta, ja ne bih mogla izdrati gledanje onih strahota. Ali dobro koje sam uinila ovoj sirotici, to me je spaslo. Kam da sam znala da vie dobra inim". Ona je priala o nekom starom proti Uikom, kako u onom svetu ivi u velikom dobru i velikoj svetlosti i radosti. Govorila je, kako nita vee ne bi mogla poeleti nego biti u ono m svetu zajedno sa onim pokojnim starim protom. Jo je rekla, da joj je kazano, kako e umreti na Veliki Petak. Kad je doao prvi naredni Veliki Petak, ona se obue u najbolje odelo: libade, tepeluk, i ostalo starinsko ruho, kako se u to vreme nos ilo. No ne umre te godine na Veliki Petak. Idue godine opet se tako bila spremila za smrt na Veliki Petak, ali i tada ne umre. Umrla je tek sedme godine na Veliki Petak. Za sve ovo vreme do smrti ona je razdavala svoju imovinu i delila milostinju na sve str ane. I mnogo se molila Bogu. Sedme godine na Veliki Petak ona se obukla i pozvala posle podne svoje kominice i poznanice, govorei da e umreti toga dana. No kako je ona

govorila tako svake godine, to su joj se ene goe smejale tvrdei da ona nee umreti. No ona umre toga dana. 18. Kako je smrtnici javljeno iz onog sveta kad e umreti Pria nam starica Lenka J. o smrti njene sestre Ljubice. Kad je Ljubica teko bila bolesna, srodnici njeni bdili su oko nje dan i no. Pa umoreni od bdenja pozvali s u Lenku da provede jednu no kod bolesnice. Svakog asa oekivala se smrt Ljubiina. Te noi sa Lenkom je pri bolesnici bila i Caja sestra Ljubiina. Ljubica je poela govoriti: "Evo moga brata Mike" (a ovaj Mika je kao oficir poginuo u vreme pogib ije Kralja Aleksandra Obrenovia). "Daj mi, Miko, vode da pijem!" Prisutne ene nisu nikoga videle, ali posle onih rei videle su kako Ljubica isprua usta i kao da pije vodu. Posle toga Ljubica je poela razgovarati sa svojom umrlom majkom. I od nje j e traila vodu da pije, i posle kao da je pila mljeskala je ustima slino oveku kad se napije vode. Posle toga bolesnica je napregnuto sluala ta joj njena majka govori. Pa je odjednom uzviknula: "Ah, mnogo je to, majko moja, mnogo! Zar ceo mesec? Ta to je strano dugo i mnogo!" Onda je okrenula glavu na drugu stranu i zautala. Kad su je Caja i Lenka upitale, s kim to i ta to govori, bolesnica je odgovorila: "To je moja majka to je govorila sa mnom. Kazala mi je, da se moram ovako muiti jo ceo mesec dana. Zamislite, ah, jo celi mesec!" To je bilo uoi Aranelovdana. Tano na dan svetog Nikole, dakle posle mesec dana, Ljubica je predala Bogu svoju duu. 19. Povest o umiruem grofu Pria nam igumanija iz Hopova o pokojnoj igumaniji Katarini i o njenoj utanenoj duhovnosti. Ona je bila iz grofovske kue. Plemika po krvi i po duhu. Znala se dobr o s ruskim filosofom Solovjevim. Najee je govorila o ivotu posle smrti, i oekivala je smrt sa radou. Katarina je imala roenog brata, grofa Andriju Efimovskog, koga je bezgranino volela. No taj njen brat nije imao veru. To je sestru strano alostilo i brinulo. Ona se trudila da mu dokae, davala mu knjige - ali sve uzalud. Grof Andr ija kao izbeglica posle revolucije u Rusiji doao je svojoj sestri u Hopovo. Tu je i u mro, posle smrti Katarinine. Ali pred smrt se muio i vikao iz glasa. Vikao je protiv n ekih mranih prilika, koje su ga napadale sa svih strana. Danju i nou deurale su kaluerice u njegovoj sobi, i krsnim znamenjem i molitvama odgonile mrane sile od smrtnika. U trepetu i uasu ispustio je najzad duu svoju. Pria nam prota S. Guvi iz Topole: iveo je u Topoli neki Sv. M. On se kolovao u Parizu, no kao Karaorevac u ono vreme, kad su Obrenovii vladali, nije mogao dobiti nikakvu dravnu slubu. Tako on ostane u Topoli, gde je iveo u svojoj kui. Taj ovek izgubio je bio u Parizu veru u Boga, te nita nije verovao, jo je i javno pred ljudima rugao se veri Bojoj svuda i na svakom mestu. Ali se razboli i padne na samrtniku postelju. Tada on prizva protu ora orevia, pa mu se ispovedi i ree: Javlja mi se neko neprestano i nareuje mi: ispovedi se i pokaj se, inae nee moi ni umreti ni iveti. Onda ga prota ore ispovedi i priesti, posle ega on lako ispusti duu. 21. O gorkoj smrti ene grenice Pria nam jedna seljanka iz Valjeva o smrti njene kominice. Kua ivanovia bogata je i pred svetom ugledna. No niko u njoj nije hteo znati za Boga ni za duu. Niti su u crkvu hodili ni poste drali ni milostinju delili. Ovih dana umrla je u toj kui ena A. Njena smrt je za priu, kao to je i njen sav ivot bio za priu. Kao mlada ona je juril a za mnogim mukarcima. ivela je i sa svojim deverom, koji se posle zbog nje ubio.

Sa svojim muem nije govorila pune etiri godine. Sama je priala, kako je gnjavila i trovala decu u sebi, da ne bi raala. Mu joj umre na Veliki Ponedeonik ove godine. Ona mu nije htela prii u bolesti, iako sam joj govorila i ja i mnogi drugi, da bi trebala da ode umiruem muu i s njim se oprosti. Na samrtnoj postelji mu je prokune: Da Boga da se u ranama raspala! I zaista odmah po smrti mua A. se razboli. Otvore jo j se rane od pojasa pa sve do stopala. Gledala sam je svu u gnoju. etiri ene dizale su je i sputale i istile. Nikako nije mogla sobom vladati. Udarala je rukama oko sebe po vazduhu i vikala: Odlazite! Idite! Ta gonite ovu decu od mene! - Kakvu decu? pitamo mi. Mi ne vidimo nikakvu decu. Ali ona je neprestano vikala : Gonite ih! Kako ih ne vidite? Evo ih oko mene i puu se uza me. - A to su ona deca koju je ona u sebi gnjeila i trovala. Ja sam joj vie puta govorila: Pozovi, sestro , svetenika, pa se ispovedi i priesti. Ali se njoj to nije nikako dalo. Najzad je usavetujem i ona pozove svetenika. No kad joj svetenik doe, njoj se zavee jezik, te mu nita nije mogla iskazati. I tako posle duge i teke bolesti, sva u ranama i smradu, jedva ispusti svoju duu, jadna moja kominica A.! I celo se nae selo strese od uasa. I samo se o njoj sada govori. 22. Povest o beogradskoj grenici Iz mog Dnevnika Pria nam danas jedan svetenik beogradski neobian dogaaj sa jednom razvratnom ulinom enom u Beogradu. Jednoga dana pred vee poetala ona po ulicama svojim skvernim zanatom. Kad je prolazila pored jedne bate vidi ona nekog oveka, kako se vea. Vezao konopac za granu drveta i na jednom namaknuo sebi oko vrata. ena hitro skoi preko ograde, izvue svoj mali no iz depa i presee konopac, te ovek padne na zemlju ve onesveen. Ona ga trljala dok nije doao k svesti. Tada joj ree samoubica: "Zato si to uinila? Ja ne mogu da ivim. Nemam nigde nita. Zbog nematine hteo sam svriti sa ovim emernim ivotom". ena izvadi sve to je imala kod sebe novaca i da mu, obeavi da e ga ona i dalje pomagati dok on ne nae rada. I produi ta ena svoj nepristojni posao, i deo zarade od tog posla nosila je onom siromahu i davala na izdravanje. No posle est nedelja padne ena u postelju teko bolesna. Pozovu joj svetenika. U prisustvu svetenika ona je, ve na umoru, poela govoriti: "O aneli Boji, zato ste meni doli? Zar vi ne znate, kako sam ja prljava i grena ena?" Malo po tom opet uzvikne: "O Gospode Hriste, zar si i Ti doao k meni grenici? ime sam ja to zasluila? Zar samo time to sam onog jadnog bednika spasla od smrti? Avaj meni nedostojnoj! O kako je velika milost Boja!" I to govor ei ona ispusti duu, i lice se njeno zasija kao sveom osvetljeno. - Eto ta znai spasti duu jednog oveka. Eto kako jedno delo milosti prema blinjem pokriva mnoge grehe! 23. Povest o oivelom mrtvacu Priao nam vladika abaki Mihail o jednom udesnom dogaaju za vreme dok je on bio stareina manastira Vraevnice. U to vreme stareovao je u Drai iguman Filotej. Ovaj iguman bude jednog dana pozvat u selu Grbicu da opoja nekog mrtvaca. Kad je opelo svreno, doprate mrtvaca do groblja i spuste u grob. No na jednom mrtvac podigne poklopac. Narod se u strahu razbegne. Ostane sam kaluer. Ovaj prisebno pomogne oivelom mrtvacu da ustane. - ta to inite sa mnom? upita ovek. - Pa ti si jo jue umro, rekne mu kaluer. - Evo sad sam opet iv. I bio sam stalno iv u onome svetu; nisam smrti ni okusio. Posle toga taj ovek iveo je jo 15 godina. Sve to vreme proveo je u utanju i molitvi. Kad bi navalili na nj da neto kae, on je uzdiui govorio: Hvala Bogu na milosti Njegovoj, ali bolje mi bee na onome svetu. 24. O vidovitosti samrtnika Priala nam je starica Lenka Jani o jednom neobinom sluaju vidovitosti njenoga pok. sina Tase. Tasa je umro pre tri godine. Uoi dana smrti on je poeo vikati: "Ja dni Ljubia! Eno, majko, Ljubia posee ruku. Eno ga kako krv zaustavlja. Eno ga zavezuje ruku maramom. Donesi, majko, stolicu da sedne Ljubia; sad e on doi!" A

taj Ljubia je pomonik u jednoj trgovini u Knez Mihailovoj ulici, i drug Tasin. Ond a moj sin Mika, pria Lenka, brzo telefonira i zove Ljubiu. Ljubia doe zaista sa zavijenom rukom, i ispria nam kako se malo as posekao pakujui neku hartiju. Ovaj sluaj vidovitosti jednog bolesnika sve nas je zaprepastio. Sutradan ujutru Tasa j e predao Bogu duu. 25. Neobian doivljaj bugarskog uitelja Kad smo bili u Sofiji 1933. godine, mnogo se govorilo o neobinom doivljaju jednog bugarskog uitelja, Baramova. Ovaj ovek bio je poznat kao veliki bezbonik. No dogodi se da mu se ena razboli, i bolest njena produi se. Zamoren od briga Baramov ode iz Sofije u jedno selo u goste nekom svom drugu. Jedne noi u zoru kad je on spavao sam u svojoj sobi, zatrese se njegov krevet tako silno, da on skoi iz post elje, pa pomislivi da je zemljotres potri te probudi domaina i sve ukuane. "Zemljotres, zemljotres!" vikao je on. Svi se zaude tome, jer niko nije osetio ni najmanji pot res. Meutim, uitelj je uveravao, da je on osetio veoma jak zemljotres, od koga se potresao pa ak i pokrenuo njegov krevet. Kad odu u njegovu sobu, nau zaista da je krevet pomaknut sa svoga mesta. To je bilo u 4 sata izjutra. U 6 sati stigne ves t Baramovu, da mu je ena umrla u 4 sata tog istog jutra. Od tog vremena Baramov postane veoma poboan. Primeri iz Biblije Proroka Isaije vienje Gospoda. "Godine koje umrije car Ozija vidjah Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i uzvienu, i skut mu ispunjavae crkvu. Serafimi stajahu oko njega, svaki imae est krila... i vikahu: Sveti, Sveti, Sveti je Gospod nad vojskama. I rekoh: jaoh meni! Pogiboh, jer sam ovjek neistijeh usana a cara Gospoda vidjeh svojim oima" (Isa, 6, 1). Proroka Jezekila vienje slave Boije (vidi Jez. 1, 4; 10, 1). Proroka Danila vienje budunosti u simvolinim slikama (Dan. gl. 7, gl. 8 i gl. 10). Tajanstvena ruka u dvoru cara Valtazara napisala je na duvaru tri rei: Mene, Teke l, Ufarsin. Ove rei niko nije umeo proitati i protumaiti osim proroka Danila, koji proita i ree caru: Tvoje carovanje brojeno je i izbrojeno; na merilima si meren i izmeren, i naao si se lak; carstvo tvoje uzima se od tebe i daje drugom. Iste noi bi ubijen Valtazar car a Darije preuze carstvo. A to bi sve zbog toga to Valtazar u pijanstvu naredi te se donee ae, opljakane iz hrama jerusalimskog, i dade gostima da piju iz njih. Tada se javi ona tajanstvena ruka i napisa one tri rei na duvaru . (Dan. 5, 1). Voenje vojske nebeske. Kada vojska Sirska opkoli grad gde ivljae prorok Jelisej, uplai se momak Jelisejev i viknu: "Jaoh, ta emo sad?" A prorok mu ree: "Ne boj se, vie je naijeh nego njihovijeh". I pomoli se Jelisej Bogu govorei: "Gospode, otvori mu oi da vidi." I Gospod otvori oi momku, te vidje, a to gora puna konja i kola ognjenih oko Jeliseja (II Car. 6, 1517). Pojava Duha Svetoga. U vidu ognjenih jezika na apostolima (Dela Ap. 2, 1). Pojava demona. Satana se javio dejstvom svojim na pravednom Jovu. - Zli duh napadao Saula. - Satana kuao Spasitelja u pustinji. - "Dade mi se angel satane da mi ini pakosti", govori za sebe apostol Pavle. - Zli duhovi stupili u razgovor sa Hr istom i molili ga da ih ne izgoni iz ljudi. Vienje apostola Pavla. Video silnu svetlost usred dana i uo glas Hristov iz svetlo sti (Dela Ap. 9, 1). - Docnije bio uznet u Raj, do treeg neba, i uo "neiskazane rijei kojijeh ovjeku nije slobodno govoriti" (II Kor. 12, 3). Vienje sv. Jovana Bogoslova. Knjiga Otkrivenja, zavrna knjiga Biblije, i ne sadri upravo nita drugo do velianstvena i strana vienja onoga sveta i sudbonosne

dogaaje u oveanstvu do kraja vremena. Iz navedenih primera, kako ovih starih tako i onih novih i najnovijih, jasno je da reka udesnih dogaaja u svetu, javljena na poetku stvaranja, nikako niti se smanjuje niti presuuje, no bujno tee koritom vremena i plavi svaku generaciju ljudsku. Ne moe joj se odoleti. Niti se ikako moe pojmiti i objasniti bez priznanja Boga i jo jedn og sveta Bojega, sveta duhovnoga. Taj svet duhovni za nas je stvarnost nepobitna kao to je dejstvo njegovo na ovaj vidljivi svet oigledno i neprekidno. Ovo saznanje i ubeenje ispunjava srca naa neopisivom radou. Pa svesni da je Tvorac i Otac na nebeski blizu svakoga od nas, i da nas On prati Svojim pogledom i stvaranjem, mi radosno kliemo: Emanuil! S nama je Bog!