Vladeta Jeroti Nikola Tesla.

Psiholoki portret Izvor: Darovi naih roaka 3, Sabrana dela, III kolo, Zadubina Vladete Jerotia u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007. Ako se setimo i ako prihvatimo definiciju genija koja potie od Ota Vajnin gera, nesrenog austrijskog filosofa sa poetka naeg veka, po kome je genijalan ovek ivi mikrokozam, onaj kome je sopstveno Ja dolo do svesti, koji ivi u svesnoj povezano sti sa svemirom, onda Nikola Tesla nije daleko od ispunjenja Vajningerovih zahtev a da se neki stvaralac nazove genije. Velika stvaralaka snaga duha, oigledno uroena , izvanredna darovitost koja je ila ruku pod ruku sa udesnim pamenjem, kao i brzom sposobnou uenja i poimanja novog i bitnog u idejama i pojavama, nije bila rano otkr ivena kod Nikole Tesle, izmeu ostalog i zato to je u njegovoj porodici obdarenost bila obina pojava. Otac Milutin svetenik i narodni prosvetitelj, bio je izvanredan govornik, pesnik, pisac i istinski ivotni filozof. Njegove vlastite metode bile su neobine: traio je od Nikole da se veba u pogaanju tuih misli, da otkriva razne greke kod sebe i kod drugih, jednom rei, da otro opaa sve to se u prirodi i meu ljudima deav a. Majku uku, iz ugledne svetenike porodice Mandi, Nikola Tesla u svojoj autobiograf iji Moji pronalasci[1], veoma hvali, kao sposobnu i hrabru enu, poteklu iz porodi ce izumitelja. O roenom bratu Danetu, koji je u etrnaestoj, ili, po drugoj verziji , u esnaestoj godini poginuo od konja (ili zbog posledica pada sa tavanskih stepe nica), svi su u porodici mislili da je bio udesno obdaren deko, gotovo u svemu spo sobniji od Nikole. Mi se neemo u ovome lanku dalje baviti biografijom Nikole Tesle, niti isto rijom nastanka njegovih pronalazaka, koji su znaili epohalan zaokret u tehnikim na ukama u XX veku, jer je sve to ve dobro poznato, to iz same Tesline autobiografije , to iz brojnih lanaka pisanih o Tesli, od strunjaka raznih profila (naunika, filoso fa, umetnika, manje psihologa i psihijatara). Zbog toga emo nae istraivanje Teslino g ivota i njegovih ideja skrenuti u dva pravca: traiemo u Teslinoj linosti i njegovi m postupcima mogue tragove nekih psiholokih i psihopatolokih oznaka, kao posledice moguih traumatskih duevnih zbivanja u Teslinom detinjstvu, a onda e nas, nezavisno od zakljuka do koga emo doi u prethodnim istraivanjima, zanimati filosofsko-religioz ni pogled na svet Nikole Tesle, ukoliko bude uopte mogue da do njega stignemo. Tesla je za veinu svojih savremenika, kao i potomaka, vaio kao osobenjak, u dak, genijalna luda, ak shizofrenik ili bar shizoid. Da li je Tesla svojim ponaanjem pruao prilike ljudima oko sebe za ovako smele zakljuke? Izgleda da jeste. Da vidi mo, najpre, ta sam Tesla o sebi pie: Do osme godine moj je karakter bio slab i kole bljiv. Nisam imao ni snage ni hrabrosti da neto vrsto odluim. Moji su me oseaji zapl juskivali u valovima i neprestano titrali izmeu oseke i plime... Najvie sam voleo knjige. Moj otac je imao veliku biblioteku i, kad god sam mogao, pokuavao sam zad ovoljiti svoju strast za itanjem. Osim pojaane introspekcije, koja je obino znak nek e nesigurnosti deteta ali i redovan pratilac introvertovane individue, mi jo uvek u Tesli, do poetka njegovog adolescentnog doba, ne moemo da primetimo nita upadlji vo to bi nagovetavalo kasniju obdarenost ili neurozu, odnosno i jedno i drugo. Ve u ranom mladalakom dobu Nikola Tesla je, uz pomo oca, postavio sebi kao zadatak samosavlaivanje, predstavljen gotovo kao ivotni cilj. ta je to trebalo tako rano savlaivati, od ega se Tesla oseao ugroen, pa je preduzeo da sebe savlauje strog im telesnim i psihikim vebama, relativno retkim, i onda i danas, meu mladim ljudima u adolescenciji? Psihoanalitiki orijentisana psihologija ima samo jedan, odluan o dgovor, proizaao iz njene teorije i prakse: to su nagoni u mladog oveka, seksualni i agresivni nagon; nagoni su ti koji zbunjuju, plae i gone adolescenta da ih ivi, ali i savlauje, pokorava, potiskuje, da ne bi ovladali ivotom mladog oveka. Bez ob zira kojom odbrambenom snagom raspolae mlad ovek u oorbi protiv nagona, svako pret erano potiskivanje urodie nekim simptomima kao nagovetajima mogueg razvoja neke psi hike bolesti. O pojavi ovakvih psihopatolokih, ili, ako nam se ne dopada ovaj psih ijatrijski izraz, moemo rei i samo udnih, neobinih, ali uvek remetilakih znakova, Tes la pie: Kad bih video biser, zamalo bih dobio napad, ali bi me zato opinio sjaj kri stala... Ne bih dotaknuo kosu drugih ljudi ni za to na svetu, osim moda pod pretnj om revolvera. Spopala bi me groznica samo kad bih pogledao breskvu, a ako bi se u kui naao ijedan komadi kamfora, oseao sam se neopisivo nelagodno... Brojao sam kor

ake na svojim etnjama, izraunavao volumni sadraj tanjira supe, oljice kafe i komada hrane inae ne bih uivao u jelu. Sve moje ponavljane radnje ili operacije morale su biti deljive s tri, a ako bih pogreio, poeo bih od poetka, ak i ako bi mi za to tre balo nekoliko sati. Mogao bi neko da pomisli da maloas pomenuti i jo brojni, ovde nespomenuti, simptomi opsesivne (ili prinudne) neuroze dijagnoza koja ne bi bila teka da se p ostavi ni od strane nekog inteligentnog studenta medicine koji je poloio ispit iz psihijatrije nisu muili Nikolu Teslu pole njegovog izlaska iz adolescentnog doba , inae bogatog kod veine, naroito inteligentnih mladih ljudi u gradovima, raznovrsn im bizarnim znacima u ponaanju. Prevario bi se! Nikola Tesla je celog ivota nastav io da se u svakodnevnom ivotu ponaa kao prinudni neurotiar. Evo primera! Ve zaao duboko u godine, ivei sam, kao okoreli neenja, u hotelu, izabrao je s obu 207 (broj je deljiv sa 3), a sobarici poruio da mu svakog dana ostavlja po 18 pekira. Veeravao je tano u osam asova, a na stolu se nalazilo, kao i obino, 18 platn enih salveta. Za stolom je pomno brisao ve blistavo srebrno i kristalno posue, kor istei uvek drugu salvetu. U starijim godinama Tesla je razvio nastrano snanu ljubav prema golubovim a. Nikad naroito drueljubiv, bez intimnijih prijatelja u toku ivota, Tesla je hrani o veliki broj golubova, da bi meu njima naroito zavoleo jednu golubicu o kojoj je pisao: Voleo sam tu golubicu kao to mukarac voli enu. I ona je volela mene. Kada je bila bolesna oseao sam to; dola bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Nego vao sam je dok ne ozdravi... Dok sam nju imao, imao sam i svoj ivotni cilj. A ond a, jedne noi, dok sam u mraku leao na krevetu, i, kao i obino, reavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Znao sam da sam joj potreban : htela je da mi saopti neto vano, pa sam ustao i otiao do nje. Gledao sam je i znao sam da eli da mi kae da e umreti. I onda, kada sam to shvatio, video sam svetlo iz njenih oiju snaan snop svetlosti. Da, bila je to stvarna svetlost, snana, bletava, zaslepljujua svetlost, snanija od svetlosti i najjae lampe u mojoj laboratorij. Kad a je taj golub umro, neto je nestalo iz mog ivota. Do tada sam bio sasvim siguran da u zavriti sve svoje zamisli, iako sam imao ambiciozan program, ali kada je golu bica nestala, znao sam da je moje ivotno delo okonano. Kada ne bismo znali da je ovakva divna i potresna pria dola od naunika svet skog glasa, bili bismo uvereni da ona potie od nekog umetnika, pesnika ili nesreno g usamljenika koga su ljudi odbacili, a on je onda svoju ljubav prema njima, u p otpunosti, preneo na golubove. Da bismo se jo jednom uverili sa kolikom je snagom nagonske strasti Tesla raspolagao od rane mladosti do duboke starosti, treba podsetiti da je jedno vre me bio strastan kockar, da je pohotno puio i narkomanski uivao kafu, da je sve ove strasti do kraja savladao, a onda se obraao drugim ljudima odvraajui ih od ovih po roka. ovek bi skoro poeleo da se zaustavi na deskriptivnoj i fenomenolokoj strani Teslinih ispovedanja, kada ga ne bi podbadala prirodna radoznalost, ne samo psi hologa ili psihijatra, ve i svakog drugog dublje zainteresovanog istraivaa Teslinog ivota, da u njegovoj ispovesti ne potrai neko mogue objanjenje, ali i razumevanje T eslinog ponaanja. Ubrzo emo se uveriti da mogua objanjenja mogu stii gotovo iskljuivo od psihoanalize i da nas ona nee u potpunosti zadovoljiti. Kao to je poznato, Tesla nije bio ni u kakvoj psihoterapiji, niti mu je i deja da ode nekom psihoterapeutu uopte padala na pamet, iako se ne moe rei da nije bio svestan svojih opsesija i da ga one nisu povremeno estoko muile. Psihoterapeut skim strunjacima je dobro znano da sva psihoanalitika razjanjenja jakih, viegodinjih ili i doivotnih simptoma, kao to su strah, prinude, alost, gnevljivost, poivaju na n ekoj poznatoj ili samo pretpostavljenoj traumi, ili na vie takvih trauma, iz rano g detinjstva neurotinog ili psihotinog oveka. Ovakvih bliih i sigurnijih podataka iz Teslinog ranog detinjstva mi nemamo. Da pogledamo, ipak, bar neke mogue nagovetaj e budue Tesline neuroze, na osnovu njegovih iskaza iz detinjstva. Istraivaima Tesline autobiografije palo je u oi da on vie puta podvlai da je imao izvanredno nadarenog brata jednim od retkih fenomena duevne sposobnosti koji ni bioloka istraivanja nisu uspela objasniti, kao i Teslin komentar: Seanje na sposob nost mog brata uinilo je svaki moj napor beznaajnim. Izgleda da je injenica, koju sa m Tesla podvlai, daje do smrti brata rastao sam sa malo poverenja u sebe. Kao to sam

ranije rekao, postoje dve verzije uzroka tragine pogibije Teslinog brata. Jedna, ini se verovatnija, govori o prekrasnom arapskom konju koji je jednom spasao ivot Teslinom ocu Milutinu, a onda kakva kob! usmrtio njegovog sina Daneta. Po drugo j prii, Dane je pao sa tavanskih stepenica sa kojih ga je gurnuo Nikola, koji je zbog toga, naravno, dugo godina nosio oseanje krivice, runo sanjao i imao halucina cije, seajui se bratovljeve smrti. Oseanje krivice, ako je nje uopte bilo u Tesle je r se Nikola mogao samo nalaziti pored brata Daneta na stepenicama mogla je prouz rokovati, s jedne strane, snanu nesvesnu pobudu da upravo on, Nikola, treba da os tvari Danetovu izvanrednu nadarenost i tako ublai teak bol koji se urezao u srce Tes linih roditelja; s druge strane, ovo oseanje krivice moglo je ostaviti Tesli, ope t nesvesno, asketski ideal ivljenja kao preutnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti u v ezi sa bratovljevom smru. Kao da se obe moje pretpostavke sjedinjuju u jednu, izr aenu najbolje od Tesle koji je, navodno, priao da je u elji da svojim roditeljima n adoknadi gubitak drugog sina, podvrgao sebe gvozdenoj disciplini. Smatrao je da mora iveti spartanski, da treba da ui vie od drugih i da u svakom pogledu bude bolj i (ne kae se u ovoj Teslinoj prii od koga bolji). Bez obzira na hipotetinost ove teze, treba podsetiti da je zavist i ljubo mora izmeu dva brata ili dve sestre, naroito kada su priblino jednako inteligentni, ili jo i obdareni, gotovo redovna pojava u porodicama u kojima se deca bore za v eu ljubav roditelja, i da tek uklanjanje jednog rivala (njegovom prirodnom ili na silnom smru, odlaskom u inostranstvo, ranom enidbom ili udajom), podstie ambicije o nog drugog da se pone ostvarivati, pri tome retko ili nikad bez jaeg ili slabijeg, obino nesvesnog oseanja krivice. ta bi jo trebalo rei o grotesknim simptomima prinude koji su pratili Teslu i tav njegov dugi ivot? Nema prinudne neuroze bez snanog potiskivanja nagona, seksua lnog i agresivnog, nekad jae jednog, nekad drugog nagona. Kod Nikole Tesle nuno je pretpostaviti, na osnovu brojnih autobiografskih podataka, prisustvo izuzetno s nanih nagona, ili, moda je bolje da se izrazimo Jungovim jezikom, snanog libida, da kle, ukupne energetske vitalnosti, obino uroene prirode, kojom raspolae neki ovek. Z naajan pojam sublimacije u psihoanalizi, ali i u drugim oblastima kulturnog ivota, iako, prema Ani Frojd, mehanizam odbrane, ne spada u patologiju, a znai premetanj e energije sa objekata primarnog seksualnog i agresivnog izbora, na objekte koji imaju samo izvedenu vezu sa nagonima. Sublimisana delatnost, pre svega zahvalju jui deseksualizovanim emocijama, prema psihologu Draganu Krstiu[2], postaje slobod na od diktata nagonskih tenji. Za mene nema nikakve sumnje da je Nikola Tesla, slian u ovome i nekim dru gim genijalnim ljudima koji su vodili asketski ivot, najvei deo svoje silne uroene energije, koja se napaja iz izvora vitalnih nagona (seksualnog i agresivnog), us peno sublimisao i preveo u oblast svojih pronalazaka i gotovo neprekidnog bavljen ja idejama. Da li treba podseati na injenicu da nije poznata nikakva ena koja se na bilo koji nain umeala u Teslin lini ivot, kao i na injenicu da Tesla u svojoj autobi ografiji, osim svoje majke, a onda na najpohvalniji mogui nain, nikad nije spomenu o niti jednu enu! Ako je Tesla i uspeo da najvei deo svoje nagonske energije subli mie, drugi, manji deo ove energije nije mogao biti sublimisan, ve je zbog odbrambe nog mehanizma potiskivanja deformisan i pretvoren u simptome prinudne neuroze. Sl om ivaca u etrdesetim godinama ivota, o kome pie Tesla u autobiografiji, slom koji bi dovodio do takve preosetljivosti nervnog i ulnog sistema da bi mu svaka, i najma nja buka nanosila strahovit bol, nastupao bi ne samo zbog preteranog danononog ra da na pronalascima, ili samo zbog zloupotrebe duvana i kafe, ve i zbog, delimino n euspele, sublimacije nagona. Ne izgleda, ipak, verovatno da su ovi simptomi sloma ivaca, ma koliko povremeno bili jaki, bitno ometali stvaralaki rad Teslin; naproti v, kao da su ga podsticali, ili su se bili tako zgodno ugnezdili u sporedan kolo sek Teslinog ivota, da su pre delovali groteskno nego dramatino. Nema nagovetaja da se Tesla u toku svoga ivota odavao bilo kojoj perverzno j ili inverznoj seksualnoj delatnosti. Spomenimo jo jednom strasno kockanje u jed nom periodu Teslinog ivota Tesla pie da bi zbog kockanja odustao od svake rajske ra dosti sve dok nije ovu strast iupao iz srca, tako da nije ostalo ni traka elje. Psih alitiari pretpostavljaju da je kocka esta zamena za onaniju ili i normalnu seksual nu aktivnost i navode primere iz psihoterapeutske prakse udne ravnodunosti nekih m laih ili sredovenih kockara prema seksualnom ivotu. Kada je savladao kockarsku stra

st, Tesla je poeo strasno da pui. Podseamo da je puaka strast Sigmunda Frojda nastupi la naroito od vremena kada je, poetkom pete decenije njegovog ivota, prekinuo polne odnose sa enom, da bi se posle estoro roene dece izbegla nova, neeljena trudnoa. I kako, na kraju, objasniti neuobiajeno jaku Teslinu naklonost prema golu bovima i udnovatu ljubav prema jednoj golubici, praenu neobinim svetlosnim doivljaje m njenog umiranja, doivljajem koji ne znamo gde da svrstamo: u istu fantaziju ili halucinaciju, u parapsiholoki doivljaj, ili da ga primimo kao stvarnost. Umesto so pstvenih pretpostavki, radije bih ovoga puta prepustio re poznatom amerikom psihoa nalitiaru Dulu Ajzenbadu. Ovaj psihoanalitiar, koji je saraivao i u asopisu Amerikog d rutva za psihika istraivanja, u Teslinim seanjima otkriva, najpre, karakteristike ove ka koji u najranijem detinjstvu, emotivno i fiziki, nije imao potrebnu panju majke u periodu dojenja (ova pretpostavka nije iskljuena kada znamo da je u Teslinoj p orodici bilo mnogo dece). Tesla je zbog toga, s jedne strane, idealizovao majku, s druge strane, celog ivota je beao od nje (kao i od ena uopte), ispunjen tugom zbog neostvarenog oekivanja. Ova vrsta ambivalencije, esta kod linosti koje se kliniki op isuju kao opsesivno neurotine, obeleava sve Tesline odnose, kao i enju prema svemu to moe biti simbol majke ili zamena za nju. Poznato je da je ptica stari univerzaln i simbol majke i dojenja, kae Ajzenbad. Ljubav prema golubovima, posebno prema je dnoj golubici koju je Tesla negovao do njene smrti, mora da stoji u nekoj vezi s a ljubavlju prema majci, iju je smrt Tesla na telepatski nain osetio. Poto je toak n jegovog ivota napravio pun krug, Tesla je u starosti poeo da se hrani samo toplim mlekom. Dogaaj sa belim golubom i zaslepljujue belim snopom svetlosti, kao da je s imbol mlaza mleka iz majinih grudi, zakljuuje Ajzenbad. Ovaj otroumni psihoanalitiar navodi primer jednog svog pacijenta, koji je u drugoj nedelji ivota morao da bud e odvojen od dojke, i kasnije kao odrastao ovek, nije mogao da podnese ni re okrugl o i podsea i na Teslin izbor jela. Kanjavajui dojke koje ga nisu hranile, Tesla jede samo meso sa obe strane grudi; na drugoj strani je njegova snana potreba da hran i golubove (koji oblikom podseaju na dojke). Izneli smo jedno mogue psihoanalitiko gledanje na neke neobinosti u ivotu Ni kole Tesle, bez intimne potrebe da se sa ovom analizom sloimo ili je odbacimo. Og laavanjem Tesle za prinudnog neurotiara, kao i pokuajem objanjenja porekla ove neuro ze, ne izrie se apsolutno nikakav vrednosni sud nad Teslinom linou. Moje je miljenje da Teslina neuroza nije imala nikakav, ili bar ne bitan uticaj, pozitivan ili ne gativan, na njegovo genijalno stvaranje. Lini ivot Teslin, meutim, sa svim poznatim neobinostima, pa i bizarnostima u njegovom ponaanju, a naroito njegov asketski nain ivota u koji ena nikad nije ni privirila, moe da bude u vezi sa njegovom neurozom. * * * U drugom delu ovoga lanka baviemo se nezahvalnim pokuajem rekonstrukcije Te slinog filosofsko-religioznog pogleda na svet, za koji nismo uvek sigurni u kojo j meri je bio pod uticajem njegovog linog ivota i njegove neuroze. Jo u deatvu, pie Tesla, patio sam od udne boljke; priviale su mi se slike, es praene jakim bleskovima i uticale mi na misli i dela. To su bile slike predmeta i dogaaja koje sam ja zaista bio video, a ne onih koje sam zamiljao. Kad bih uo neku re, pojavila bi se iva slika predmeta koji je ta re opisivala u mojoj viziji. Pitam o se nije li ova pojava kod Tesle karakteristika ejdetiara, meu kojima ima dosta d ece i umetnika. U svakom sluaju, fenomen svetlosti, kao energetski fenomen, rano je poeo da zanima Nikolu Teslu, i to preko linog doivljaja. I u kasnijem ivotu, kad god je Tesla neto iole intenzivnije doivljavao (naroito u prirodi, ili u samoi svoje sobe, kada je zamiljao svoje budue naune eksperimente), svetlosne pojave redovno s u pratile ovakve doivljaje, praene nekad jakim glavoboljama uz oseanje da mi mozak g ori. Vremenom, Tesla je postao svestan da mu je ne samo prijem kosmike energije la ko omoguen, ve i da on sam postaje izvor energije. Ovakvo uverenje, osvedoeno iskus tvom i, naravno, naunim radom na otkrivanju i primeni raznih oblika energije u pr irodi, jaali su u Tesli oseanje moi. Ponaajui se prividno skromno pred ljudima, odriui se celog ivota svakog zadovoljstva osim pronalazakog, ophodei se iracionalno prema novcu, koji je nemilice troio na uvek nove laboratorijske eksperimente, ostajui ta ko esto bez dinara, Nikola Tesla je, u stvari, postajao sve nezavisniji od ljudi, a to je postizao neprekidnom i uvek budnom kontrolom i nad sobom i nad drugim l judima. Tesla je, najzad, ubedio sebe da je ivot koji se sastoji u beskrajnom uzd ravanju i odricanju, najbolji od svih naina ivljenja, pa ga je ak preporuivao drugim

ljudima, istiui sebe kao primer. Da je u ovakvom Teslinom nainu ivljenja, koji je po stao njegov pogled na svet, i pored blistavih otkria u nauci koja su mu donela je dnoglasna priznanja celog sveta, ipak bilo neega neprirodnog i nasilnog, da ne kae m i shizoidnog, govori Teslina zaokupljenost automatima i robotima, doivljavajui i sebe povremeno kao automat ili kao bateriju napunjenu silnom energijom koja poin je da svetli. ovek je samopokretljiv automat pod dejstvom spoljnih uticaja, pie Tesl a; Mada naizgled svojevoljne i unapred odluene, njegove akcije nisu upravljene sam o iznutra, ve i spolja. On lii na splav koji bacaju vali uzburkanog mora. Teslin genije, kao i veina drugih genijalnih ljudi, naroito bolno, i ak tra gino, doivljava ovekovu nemo pred prirodom i kosmosom. Tesla nikako ne pristaje da o stane splav na uzburkanom moru, njemu je data energija i sa njome mo da ovlada st ihijom, u sebi i u spoljanjem ivotu, pomaui tako, kao novi Prometej, svim ljudima i celom oveanstvu. Odakle zapravo pristie oveku i celoj prirodi ta silna, nepojamna en ergija? Gordi Prometej, pali Lucifer u oveku, prisutan je jo kako i u Nikoli Tesli . Njemu ne treba intervencija Boga i bilo kakve duhovne sile koja smislom i Prom islom upravlja ovim svetom. Tesla bi da oveka naini bogom i tako gospodarem prirod e; tek e onda biti iskoriene prirodne sile na dobrobit ljudi, ratovi e prestati i ove k e uivati sve blagodati svoje mukotrpne pobede. Sline utopije sluali smo jo od vreme na Kampanele i Tomasa Mora, od Dekarta, u ogoljenijem, materijalistikom vidu od f rancuskih enciklopedista i u praksi od opasnih marksistikih zanesenjaka. Zar se i Nikola Tesla u XX veku sme ubrojati u pozitivistike naunike XVIII i XIX veka? Tesli je blizak Rene Dekart, mnogo vie kao naunik nego kao filosof, jer pie : Nita nije iskusnom istraivau uverljivije nego mehanistika teorija ivota koju je pre 300 godina donekle shvatio i izloio Dekart. Tesla naziva pravim otkriem knjigu aka Leb a koja ima karakteristian naslov: Prisilna kretanja, knjiga koja u Tesli jaa njego vu nepoverljivost prema svim unutarnjim, a poverljivost prema svim spoljnim nadr aajima. Hteo bih da napomenem da je do ovakvih zakljuaka o ivotu Tesla doao, prema s opstvenom priznanju, u jednom periodu pritiska bolesti i proivljene patnje. Ali tre ba dodati, ni onda kada je bio potpuno zdrav i kada se i u starosti oseao kao mla di, predviajui da e iveti sto godina, Tesla nije drugaije mislio o kosmosu osim kao o rezervoaru neiscrpne energije koja samu sebe uvek obnavlja, a o oveku kao maini od mesa, do koje je definicije Tesla doao jo u mladosti. Nekakve duhovne nevidljive si le, koje bi zapravo predstavljale stvaran izvor kosmike energije, Tesla je smatra o suvinim. Karakteristino je za Teslu, prema onome kako je pisao u autobiografiji, da se ni u najkritinijim trenucima u svom ivotu, kada mu je smrt bila sasvim bliz u, nikada nije seao Boga, niti je od Boga zatraio pomo (dva puta se davio, jednom j e mogao biti iv skuvan, drugi put umalo da izgori, itavu jednu no proveo zatrpan u nekoj staroj grobnici, od bolesti kolere jedva je ostao iv, a lekari su, prema Te slinom prianju, najmanje tri puta dizali od njega ruke). openhauer je jednom napisao da je svako dete u izvesnoj meri genije i svak i genije je u izvesnoj meri dete. Koliko je ovo tano potvruje i Teslin primer. Dete , kao i genije, ne zna za smrt ili se ponaa tako kao da smrti nema. Nikola Tesla kao da se sam izlagao smrtnim opasnostima u toku ivota da bi izazivao smrt i sudb inu, a onda trijumfalno pokazao kako su ovek i njegova domiljatost jai od smrti (Te sla se zaista nekoliko puta spasavao od smrti samo zahvaljujui prisebnosti i sjaj noj bistrini duha koji mu je otkrivao onaj jedan jedini mogui nain kako da se smrt i spase). Nezaboravna je Teslina pria o njegovom pronalasku oscilatora veliine budiln ika, koji je prikaio, u cilju eksperimentisanja, na jedan od stubova neke desetosp ratnice u kojoj je bio tek postavljen elini skelet. Kada se graevina posle nekoliko minuta zaljuljala, a radnici bili u panici i pozvali policiju, Tesla je brzo ot kaio vibrator, stavio ga u dep i izrubio se. Kasnije je priao, oevidno uivajui u osean u moi, da bi se zgrada posle deset minuta sigurno sruila, tvrdei dalje, poput megal omana, da njegov oscilator moe da prepolovi Zemlju kao kada deak raspoluti jabuku. T esla je sve ovo ispriao ekshibicionistiki, poput deteta ili genija. Ukoliko smatramo da nacionalno-politiko ubeenje nekog velikog oveka treba u vrstiti u njegov filosofsko-religiozni pogled na svet, onda nije suvino ako spome nemo i Teslin pogled na burne politike dogaaje njegovog vremena, pogled koji e moda kod nekoga od nas danas izazvati jo jedno uenje i iznenaenje, koje je na zemljak Tesl a, u toku svoga ivota, prireivao ljudima.

Decembra 1914. godine, kada je Prvi svetski rat ve uveliko besneo, Tesla kae: Dokle bude razliitih nacionalnosti, bie i patriotizma. Taj oseaj mora biti iskor enjen iz naih srca, pre nego se uspostavi trajan mir. Njegovo se mesto mora ispun iti ljubavlju prema prirodi i naunom idealu. Nauka i otkrie velike su snage koje e dovesti do njegova okonanja. Posle Prvog svetskog rata, na pomolu Drugog, Tesla je svom ranijem miljenju imao jo samo da doda: Mir moe nastupiti jedino kao prirodna p osledica svestranog prosveivanja i stapanja rasa, a mi smo jo uvek daleko od toga blaenog ostvarenja. Osim to u ovoj izjavi prepoznajemo Teslu kao pacifistu, prosvetiteljskog racionalistu, naunika koji veruje u nauku i svakako velikog humanistu, uzdrao bih se od daljeg tumaenja ovakvih Teslinih rei. Bili bismo nepravedni prema Tesli kada bismo na osnovu dosadanjeg prikaza njegovog pogleda na nauku, energiju i Boga, filosofiju i politiku, zakljuili kak o je na sebi zadovoljavajui nain reio prokleta pitanja transcendencije. Tesla nije bi o srean: svojim agnostiko-ateistiki pogledom na ivot. Ali on se u starijim godinama vie nije dao izmeniti. Tesla se, dodue, ispovedao kako je proitao stotine knjiga u nadi da e se pokazati neko svedoanstvo kako smrt nije kraj ovekov. Uzalud. Nikola t esla je ostao uveren da je univerzum velianstven, ali ist mehanizam, ljudsko bie au tomat kontrolisan spoljnim uticajima. Hriani bi, dodue, sigurno pozdravili jedan neto drugaiji blesak Teslinog duha koji svedoi o sloenom, i doivljajem i milju bogatom umu Teslinom, kada je ovaj na p itanje naeg zemljaka Vladislava Savia, ta je to to ga pokree na neumoran rad sa tolik o oduevljenja, odgovorio: Aristotel je uio da u vasioni postoji nepokretna entelehij a koja sve pokree i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je ce o kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u va sioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnua, ono nas veno privlai, ja oseam njegovu mo i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hou da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kad pokuam da ga shvatim duhovno, onda je to lepota i samilost. Onaj koji nosi u sebi tu veru osea se snaan, rad mu ini radost, jer se sam osea jednim tonom u sveoptoj harmoniji. Ovakva Teslina nadahnuta vizija, pre panteistika nego materijalistika, pot ie iz vremena posle Prvog svetskog rata, kada je Tesli bilo neto preko ezdeset godi na. U starijim godinama, meutim ovo nije iznenaenje za paljivog istraivaa Teslinog iv ta njegovo interesovanje okree se budizmu. Vie filosofija nego religija, pesimistiko agnostika u svojim osnovama, budi stika predstava sveta negira ovekovo ja i trai njegovo ponitenje u nirvani. Tesla, u glavnom se saglaavajui sa materijalistiko-mehanikom koncepcijom naunika njegovog vrem ena o nastanku ivota, ak i kada je povremeno eleo da se oslobodi materijalistikih oko va, dosledan svome pogledu na svet, zakljuuje: Velika je ideja Budina o selfu kao i luziji. Zaista, mi nismo nita drugo do talasi u prostoru i vremenu koji kada ispa re ne ostaje nita... Nema individualiteta. Ne moete rei da talas u okeanu ima indiv idualnosti. Postoji samo sledovanje talasa jedan za drugim. Vi danas niste ista osoba koja ste bili jue. Ja sam upravo niz egzistencija koje su priblino, ali ne p otpuno sline. Ovaj lanac je ono to proizvodi dejstvo trajnosti, slino pokretljivost i slike. Ono to Tesla ostavlja potomstvu nije plod Tesle, ve sled egzistencija. Ovakvu ubedljivu taku na svoj ivot mogao je da stavi i neki grki stoiki filo sof ili, jo pre, neki prosvetljeni budist. Kao to je poznato, rani budizam je uio d a dua ne postoji, ali da ljudsko delanje stvara energetske impulse, silu to pokree kruni tok raanja i umiranja, pri emu ponovno roenje nije lini dogaaj u kojem se isto j koje je ranije postojalo, sada ponovo javlja. Pri ponovnom bivanju, dakle, to ni je niti ista, niti druga osoba, ista je samo ulananost koja vodi ponavljanju. Moe da izgleda iznenaujue, ali mi se ini da je srpski Lianin Nikola Tesla sti gao; kao nijedan Srbin pre ili posle njega, do pred same dveri budistike filosofi je. Gordo oseanje moi koje je Teslu povremeno zapljuskivalo, jer je uistinu posedo vao udesnu energiju koja ga je hranila doivljajem moi, izgleda da je pred kraj ivota iezlo; ostalo je samo ne znam tano da li stoiki spokojan, filosofski rezigniran ili budistiki blaen doivljaj ponitavanja sebe pred velianstvenim kosmikim Nita. Ima dve vrste genija, usuujem se da spekuliem: umetniki i nauniki. Dok je ume tnikom geniju jednom Bahu, Geteu, Dostojevskom prirodna; jer je u prvom redu doivl

jajna, predstava ivog Boga u ijoj slubi i uz iju pomo kao Boiji prijatelj ili saradnik stvara, Boga koji mu onda garantuje i besmrtnost, dotle genije naunika, u neemu b lii kradljivcu vatre Prometeju i palom Luciferu, donosiocu svetlosti, teko priznaj e da njegova genijalnost nije njegovo sopstveno delo i podvig. U ovom doivljaju m oi i gordosti, koji se pred kraj ivota kod nekih naunika istopi u suznu rosu smerno sti, kao da su naunici sasvim blizu genijalnom filosofu Gautami Budi, ije priznanj e jo i danas izaziva u ljudima divljenje i potajnu jezu: Sam spoznaju dosegoh, na koga da se pozivam! Nimalo sluajno, nekoliko dananjih znamenitih fiziara postali s u budisti, ili im je budizam najblia filosofija ili religija sveta. [1] N. Tesla, Moji pronalasci, kolska knjiga, Zagreb, 1990. [2] D. Krsti, Psiholoki renik, Vuk Karadi, Beograd, 1988. Na Rastku objavljeno: 2007-12-04