You are on page 1of 116

TRAI SE PISAC KAJA VIDI

(ako joj je to pravo ime i prezime)


Na adresu RED BOXa u februaru je sti gao ovaj rukopis potpisan sa Kaja Vidi. Posle prvog itanja i oduevljenja odlu ili smo da ga tampamo. ekali smo neko vreme da se autorka javi ali kako je nije bilo izdali smo knjigu za Beogradski sajam. Ovim putem molimo autorku da se javi na redboxknjige@gmail.com kako bi potpisali ugovor i regulisali meuso bne obaveze. Na Beogradskom sajmu knjiga je naila na fenomenalan prijem kod publike i bila je jedna od najprodavanijih na naem tandu pored Tompsonove Para noje u Las Vegasu. Ova urnebesna pria o odrastanju, o ivotu u velikom gradu, prepuna neverovatnih obrta i nemogu ih situacija izazvae smeh do suza, a po zatvaranju korica neverovatan oseaj i votnog optimizma Autorka je sebe predstavila ovako: Kaja Vidi je roena i to je neto sa ime njeni roditelji moraju da ive svakoga dana. Ona je drugo dete svojih roditelja prvo je podletelo pod kamion. Roena u hodniku. Njena majka nije stigla do po rodilita. Prvo to je Kaja ugledala bile su japanke. Po tome je znala da je leto. Ime Kaja je odabrano zbog toga to se Vidi Kaja rimuje sa api me za ..... Kaja Vidi se trai zbog tekog krenja pravopisa. Visoka je 173 centimetra, teka 60 kilograma. Ima tamnu kosu, tamne oi i oiljak na desnom kolenu. Ako vidite ovu osobu, obavestite lokalnu biblioteku.

18

28

41

52

66

92

100

Tema broja

Epska fantasti

Jo od kada je u Paleolitlendu profesor Prepotopko izumeo prvi Zippo upalja potreba za prirodnim izvorima vatre, kao to su sluajni po ari savane, gromovi, nervozni bogovi, naglo je opala. A istinite prie o monim arobnjacima koji reima stvaraju vatru, transformisale su se u mitove i bajke. Postalo je stvar prestia da se za kunog ljubimca ima vatra zatoena u malim kutijama, nego posedovanje dvorskog arobnjaka.

Tema broja

ika? Ne, hvala!

10

Tema broja arobnjaci vie nisu bili u skladu sa tehnikim dostignuima. Nji hove staklene kugle bile su ogranienog dometa, prikazivale su mutne slike, bez tona, sa smetnjama, dvosmerno komuniciranje je bilo nemo gue Mnogo su bolje funkcionisali telegra, telefoni, radio aparati, te levizori Magiju su tovale samo siromane bakice, kao meru tednje do naredne penzijice. Mnogi ne znaju da je jedna od rodonaelnika naunefantastike, vizionar, prorok, il Vern, bio politiki konzervativac. On je i izmislio, ka snije esto rabljenog, Ludog Naunika koji malo, malo pa konstruiu neke zrake kojima hoe da unite Zemlju. Ali prie o ludim naunicima nisu dobro ile na tritu, tako da su urednici i izdavai nagovarali ila Verna da forsira svoje otkriadostignua prie po kojima je on i postao poznat. Jednostavno vreme je bilo takvo. Ljudi su imali velika oekivanja od budunosti. Baloni, cepelini, moda i avioni, a jednog dana i let na Mesec!

Tema broja

11

12

Tema broja Od tehnologije se u kciji oeki valo da deluje i u drugom smeru. Tako je, na primer, Mark Tven, koji je bio fan novih tehnologija, jedan od prvih Ame rikanaca koji su kupili pisau mainu ta danje udo tehnike, poslao Jenkija na dvor kralja Artura, da on tamo ubrza kraj mranog srednjeg veka. Od druge polovine dvadesetog veka nauna fantastika doivljava pravi procvat. Bilo je teko razlikovati pisce naune fantastike od futurista koji su se na ozbiljan nain bavili predvianjima o (ne)moguim stvarima u budunosti. Sve to je napisao Artur Klark bie mo gue, ako ne sada, za decenijudve. Ljudima je bilo mnogo uzbudlji vije da itaju o avanturama na razliitim planetama, o upoznavanju drugaijih vrsta i oblika ivota. Zaboga, proetali smo kera svemirom, ko e jo da ita o nekim goblinima koji samo sede u svo jim rupama i skupljaju bu i memlu? Te raformiranje, rules! Posebnu dra SFu davao je ose aj da je sve to mogue. I da e sve to jednog dana, u blioj ili malo daljoj, bu dunosti biti istina i stvarnost. Bilo je tu istina i paranoinog spektra SF pria. O Zlim Velikim Malim Zelenim koji dolaze da pokore zemlju, da je unite, a oveanstvo u varke i prut premetnu. Nikada se nije znalo kome emo da zaklonimo pogled na Veneru ili ko e da gradi svemirsku obilaznicu ba kroz na sunev sistem.

Tema broja

13

Ali taj deo SF knjievnosti nikada nije postao popularan, sve do kraja dvadesetog veka, ali to je ve neka pria tree vrste. Ljubitelji Konana bili su geekovi meu geekovima. A na pozna vaoce lika i nedela Tolkinovog sa podozrenjem se gledalo ak i meu ne rdovima. Bajke su bile mogue samo ako su poinjale sa Jednom davno u dalekoj Galaksiji I onda, podlo poput Evoksa u treem Star Warsu, Hobiti su izali iz Rupe. Zato i kako se to desilo? Zato su maevi i magija, trolovi i pa tuljci ponovo postali popularni? Zato je Hari Poter Tom Sojer 21. veka? Zato je letenje na metli uzbudljivije nego letenje solarnim krilima? Zato je deci danas, koja u jednom svom gedetu, imaju vie mogunosti i ma gija, nego Albus Dambldor uzbudljivo da itaju o avanturama na Hog vortsu? Zato je Daglas Adams mogao da preivi samo tranformacijom u Terija Praeta?

14

Tema broja Moda sam negde usput izgubio detinjstvo tako da sada ne mogu da odgovorim na ovo pitanje. Nije tajna da ne volim epsku fantastiku. Postoji vie raz loga. Prvo previe je banalna. Svi pisci piu po copy/paste si stemu. Recikliraju jednu istu priu, sa jedim istim zapletom. Sve to nije Gospodar prstenova ne zasluuje da bude napisano (ili objavljeno). ak je i Tolkin imao ideju da se na osnovu njegove prie razvije hiljade i hiljade razliitih avantura. A ne da iznova i iz nova prepisuju jednu njegovu priu. Drugo epska fantastika nije u skladu sa vremenom u kome ivimo i u skladu sa razmiljanjima savremenih ljudi. Kada su u praistoriji ljudi imali potrebe da objasne razne neobjanjive pojave oni su ih pripisivali mnogim boan stvima ili udovitima. Kada potena udovica zatrudni deset godina posle smrti mua, normalno da je bila rtva vampira koji je nou pohodio njene udovike dvore i postelje. To je racio nalno objanjenje. I deo epske fantastike, istovremeno. Ali danas, kada znamo da se vampiri ne razmnoavaju kopulaci jom, nema mesta ovakvim objanjenima. U epskoj fantastici preveliki su glavni gradovi za te feu dalne drave u kojima se po pravilu Resavske kole deavaju radnje romana. Prevelike su vojske da bi ih kmetovi nahranili. Neracionalno i ekonomski neodrivo ustrojstvo vlada u epskoj fantastici. Neto takvo moe da proguta dete od sedam godina, ali ne i preko tih godina.

Tema broja

15

16

Tema broja Pisci epske fantastike kao da, na ovaj nain, pokuavaju da vre aju inteligenciju svojih itaoca. Ili je ne vreaju, nego joj podilaze? (Ne)dela epske fantastike su neodgovorna prema znanju, njihovi imaginarni svetovi ne upuuju na istoriju i kulturu. Za razliku od naune fantastike itanje epske fantastike ne provocira itaoca na promiljanje, na uporeivanje sa moguim stvarima. Buavi motivi zmajeva, trolova, arobnica zamenjuju misao o tehnici i nauci, ali i o humanistici. Tako da svaki proseni neonacista, ne mora da poseduje bilo kakvo znanje o Srednjem veku (onom mranom) da bi beskrajno uivao u vulgarnim i prostakim uzorima i da dobije sve mogue obrasce neto lerancije i jezika mrnje. Vie ak ne mora ni da ita, tu su lmovi i serije raeni po njego voj meri. I onda, uz minimalni modani napor, on moe lako, sve to je upio konzumirajui epsku fantastiku, da stavi u savremeni kontekst, i eto njega u svom imaginarnom svetu gde slobodno moe da se ponaa na isti nain i u realnosti. Magija, maevi, a eno ga i rat na sledeem oku PIE:MILAN ARANELOVI

Tema broja

17

18

Tema broja

Hobit: Oekiv

Nekada davno, pre pojave Pitera Deksona (pre P.D.), Hobit je bila samo knjiga oksfordskog profesora Dona Ronalda Rejela Tolkina, svojevrstan uvod u neto to je nekada davno, u lepa vremena pre P.D, bila samo knjiga Gospodar Prstenova. Tolkin je tvrdio da je priu poeo tako to je sluajno, na jednom praz nom listu papira, ispisao prvu reenicu knjige (U rupi u zemlji iveo je hobit),

Tema broja

19

vana zarada

dok je ispravljao studentske radove. Deava se to. Balzak je, na primer, isto tako, sva svoja dela napisao sasvim sluajno, dok je ispijao litre kafe. ekspir je, sasvim sluajno, u pauzama voenja ljubavi, na marginama arava na vrljao Kralja Lira. Deava se i najveim umovima, zato onda ne bi profesoru koji je do tada objavio samo jedno pisano delo, esej o interpretaciji staroen gleskog epa Beovulfa?

20

Tema broja A, onda je pomislio, da bi moda to moglo da bude neto vie, moda ak i predloak za sce nario na osnovu koga e Piter Dek son da snimi lmsku, za sada samo, trilogiju i koji e da mu donese mil ione dolara (amerikih). Kolek cionarska udnja za slikama amerikih predsednika rodila se u ovom skromnom profesoru. Ili ga je moda posetio Piter Dekson iz budunosti i pokazao mu ta e sve da bude od Hobita. Ovo su svakako samo spekulacije. Ko bi normalan napisao Hobita sa vizijom Pitera Deksona koji se kupa u novcu u svom trezoru na brdu? Vizija Pitera Deksona u lovi bi svakako naterala Tolkina da odus tane od pisanja za vek i vo vjekov. I tako je Tolkin, ne slutei lavinu koju e da izazove Piter Dek son, posle jedne sluajne reenica, nastavio bezbrino da pie svog Ho bita. Ubrzo je pomislio da bi i Hobit mogao da bude deo istog uni verzuma kao i Silmarilion, koji je tada takoe pisao, pa je u Hobitu predstavio ili samo spomenuo neke od likova i mesta koja su zastupljena u njegovoj mitologiji, posebno El ronda, Gilgalada, i Gondolina. Iako je bajka, knjiga je kom pleksna i pronjena: ima mnoga imena i rei izvedene iz norveke mitologije, a centralne elemente radnje iz epa o Beowulfu, koristi anglosaksonske rune, informacije o kalendaru i meseevim menama, detaljne geografske opise koji omoguuju pravljenje karte. Pre kraja, pria dobija epske proporcije. Glavni lik u prii je Bilbo Ba gins. On je hobit, koji sretno ivi u svojoj kui Beg End. Meutim, jednog dana mu dolazi stari arobnjak Gandalf i nagovara Bilboa da krene s njim u avanturu. Naime, Gandalf je sa sobom doveo i tri naest patuljaka koji ele da se do mognu blaga od zmaja zvanog Smug, dok e im Bilbo biti taj koji e to uraditi. Oni e proi kroz mnoge avanture, posetie Rivendel, glavni grad vilenjaka, a Bilbo e pronai i prsten moi. Bilbo e razgovarati sa zmajem i otkriti da mu je slaba taka srce, to e kasnije jedan strelac iskoristiti da ga ubije. Nakon toga udrueni patuljci, ljudi i vilen jaci borie se protiv goblina, a nakon pobede Bilbo se vraa u svoj rodni Hobiton. Kada je Hobit objavljen 1937. godine bio je to uspeh preko noi za, do tada, anonimnog uni verzitetskog lingvistu i folkloristu, a anr fantazije nikada vie nije bio isti zapravo, slobodno moemo rei da se epska fantazija tada i rodila.

Tema broja

21

22

Tema broja U decenijama posle toga Hobita su volela deca, ali i odrasli. Jedini uslov za uivanje u ovom tivu, sve do pojave Pitera Deksona, bila je pismenost. italac je samo morao da bude pismen, prepoznaje slova i njihove kombinacije u vidu rei i reenica. ak je i jedan izdava iz Treeg Rajha bio zainte resovan da rerovu omladinu upozna sa ovom knjigom. Meutim, nemaki potencijalni izdava u skladu sa vae im lokalnim zakonima, morao je pre objavljivanja bilo koje knjige da priloi i pismenu potvrdu da je pisac dela arijevskog porekla (i da je uredno ekirao svoju busplus kartu). Tolkin ih je, kada je uo za to, poslao tamo gde sunce nikada ne sija (a nije Mordor). I tada se videlo da Tolkin nema taj umetniki duh, tu ideju da svoje remek delo podari to veem broju ljudi na planeti, kao to je ima na PiDej.

Tema broja

23

Pre nego to je Hobit dopao aka Pitera Deksona, doiveo je adaptaciju na radiju, u pozoritu, kao animirani lm i video igra. Odnos Pitera Deksona i sve to je uradio povodom realizacije ovog projekta jedino je mogue da se posmatra na dva naina. Prvo, da je Piter Dekson uradio sve u iskljuivom cilju sticanja to veeg prota, a drugi nain je da je Piter Dekson uradio sve u iskljuivom interesu da njegov umetniki izraz nae put do to veeg broja gledalaca irom pla nete, a enormna zarada je ista kolateralna teta ove njegove altruisti stike pretenzije.

24

Tema broja

Tema broja PiDej je imao u vidu Hobita jo davne, Olujne, 1995. godine. Ali samo kao ideju koju e da realizuje ako Gospodar Prstenova doivi ko mercijalni uspeh. Bilo je tu pro blema i sa autorskim pravima jer, verovali ili ne, Gospodar Prstenova i Hobit imaju razliite staratelje kada su u pitanju prava na korie nje. A Dekson je tu bio na stanovi tu ist raun, duga ljubav, sa akcentom na ono raun. ak prvobitno nije hteo ni da reira Hobita jer je smatrao da se sa radom na Gospodaru umetni ki istroio i previe (ali ne umetni ki zaradio joj vie), ali kada je sabrao dolare video je da kao rei ser moe da zaradi jo vie. To je opravdao ovako: Njihova energija (patuljaka iz Hobita), i potpuni pre zir prema svemu politiki korekt nom donosi novi duh celoj prii. I zato sam pomislio OK, ovo moe da bude zabavno! I onda je prionuo da napravi potpuno politiki korek tan lm, jer politika korekcija do nosi jo veu lovu. Isto kao to je uradio i sa Gospodarom. Film je prvobitno bio plani ran iz dva dela, ali Deksonov rau novoa mu je apnuo da e mnogo bolje po trezor da bude ako lm bude bio plasiran u tri nastavka. Raspored prikazivanja je takoe taktiki odreen, da bi se na najbo lji nain odrao interes publike.

25

26

Tema broja

Premijera prvog i drugog dela bie tokom boinih praznika 2012. od nosno 2013. godine,a trei nastavak bie prikazan kao letnji blokbaster 2014. godine. A da bi uspeo da ne tako obimnu knjigu razvue na pohlepnu du inu, Piter je koristio i Tolkinove dodatke, koje on nije koristio u knjizi ve ih je samo uzgred spominjao, ali je kasnije u Dodacima Gospodaru Prstenova opisivao. Mnoge stvari koje se ne spominju u knjizi PiDej je ubacio u lm. Tako da, na primer, zbog enskog dela publike, moramo da trpimo Le golasa kome tu nije mesto, a politika korektnost je svoj izraz nala u liku vilovnjakinje Tauriel. U svom pohodu na dolare Piter Dekson ne preza ni od primene najnovijih tehnologija. Tako da e Hobit biti raen u tehnici (3d dakako, jer je cilj da to vie ljudi ode u bioskop, a ne da ga besplatno skine sa neta), sa 48 slika u sekundi, a ne sa 24 kao to je do sada bio sluaj. Zato je ovo vano? Zato to od 24 slike neke ljude boli glava kada ga gledaju u 3d tehnici, a 48 slika bi delovalo kao aspirin. Ma samo da svi dou u bioskop. Inae, jo jedan Baja Patak lmske industrije, Dejms Kameron priprema u istoj tehnologiji svoj pohod na dolare u projektu sa ifrova nim nazivom Avatar 2. Ko ne plati na Khazaddumu, platie na Pandori! Pie:M.A.

Tema broja

27

28

Tema broja

Hrianski motivi u G

Kada je u treoj godini ivota zajedno sam majkom i bratom napu stio Junoafriku Republiku u kojoj je bio roen, Don Tolikin je poslednji put video svog oca. Zato je bio jako vezan za majku, koja mu je, podua vajui ga, ulivala ljubav prema nauci, naroito jezicima, itanju, ali i katoli koj veri u koju je, na uas svojih ro ditelja, prela.

Kada je umrla od dijabetesa tada dvanaestogodinji Tolkin je smatrao da je umrla kao muenica za svoju veru, to e imati veliki uticaj na njegova katolika uverenja. O malom siroetu nastavio je da se stara svetenik Frensis Morgan iz Birmingemskog oratorijuma sve do Tolkinovog odlaska na koled. I kasnije, kao profesor na

Tema broja

29

Gospodaru Prstenova

Oksfordu, Tolkin je bio vatreni kato lik. Uspeo je da svog kolegu, profe sora i pisca Narnije, K. S. Luisa, inae ateistu, preobrati u uzornog hria nina. Mnogi zbog ove pozadine po smatraju i itaju Gospodara Prstena kao hriansku alegoriju. Sam Tolkin je prezirao alego riju i uvek je govorio da njegova dela

nisu pisana sa namerom da propove daju veru, ali je dodavao da ih je pisao u hrianskoj tradiciji i da zato u njima postoje hrianski simboli. Otelovljenje boga je mnogo velika stvar da bih se usudio da o tome piem, sa hrianskom skrom nou, rekao je Tolkin, ali postoji mnogo oiglednih paralela koje mogu da se povuku izmeu njegovog

30

Tema broja

pisanja i hrianke mitologije. U liku lejdi Galadriel moemo da naslutimo Devicu Mariju, kada da ruje Druini prstena sedam mistinih poklona, koji su direktna analogija na sedam sakramenata. U reima njene unuke Arvin ta koe moe da se nasluti odjek Device, kada spaava Frodov ivot izgovarajui: Ona milost koja mi je data, neka dospe do njega i neka bude spaen. Isus Hrist nije tako opipljiv kao to je to tako oigledno kod lava Aslana u Na rniji. U Gospodaru Isus je prisutan kroz tri junaka Gandalfa, Froda i Ara gorna, prorok, svetenik i kralj, Sva tro jica prolaze kroz samortvovanje za spas ostalih stanovnika Srednje Zemlje. Aragorn, kralj koji ulazi u svoje kraljev stvo, njegov povratak koji svi oekuju, njegove isceliteljske sposobnosti, Gan dalfovo vaskrsenje posle pada sa mosta

Tema broja

31

KhazadDum, Frodova volja da slui i nosi svoje breme Pre nego to se Dru ina razdvoji, oni organizuju poslednju veeru, na kojoj dele patuljaki hleb i piju iz istog pehara, to upuuje na hri ansko priee u kome vernici uzi maju hleb i vino. Pored ovih individualnih refe renci, postoje i druge metafore. Najoiglednija je beskrajna borba izmeu dobra i zla. Tolkin je na pisao da on kao hrianin i katolik, ne oekuje od istorije nita vie nego da bude niz poraza, sa naznakama i nago vetajima konane pobede. Dok Nosilac Prstena ne ispuni svoj zadatak, mnogi e da nastradaju od Sauronovih zlih sila, a ak i nakon toga Saruman nastavlja da ari i pali Okrugom. Frodovo rtvovanje sebe i volja da se nastavi dalje uprkos naiz gled nemoguim ansama na uspeh odraava centralni princip hrianskog verovanja.

32

Tema broja Konstantno prisustvo Sau rona koje se osea tokom cele knjige takoe podseaju na stalne pretnje zla u naim svakodnevnim ivotima. Frodo i Gandalf znaju da, ako upotrebe Prsten da bi pobedili Saurona da e i oni postati zli. Za hrianina upotreba zla da bi se pobedilo zlo je esto iskuenje. Niko u poetku nije bio zao. ak ni Sauron, kae Elnord ime nam ukazuje na hriansko stanovite da su svi ljudi u osnovi dobri, ali da zbog svoje slabosti po staju loi. Koncept palog oveka moemo da vidimo i u orcima koji su nekada bili vilovnjaci. U Hobitu junaci pre nego to uu u Mrku umu bivaju upo zoreni da ne piju vodu u njenim potocima i da ne skreu sa staze. U Gospodaru prstenova Boromir i Golum ne mogu da se odupru isku enju da ne posegnu za Prstenom. Sve su to stvari koje nas podseaju na zabranjeno voe u rajskom vrtu i iskuenje da se jabuka uzme i za grize. U nainu na koji Prsten iza ziva ljude (i druge humanoide), da upotrebe njegovu mo predstavlja analogiju avolovog iskuavanja Isusa Hrista. I drugi aspekti zla su vi dljivo prikazani u knjizi kao to je autodestruktivna priroda samog zla. Saruman see drvee u Okrugu i ini ivot u njemu nepodnolivim, orci jedu sami sebe, mrano i ne plodno lice Mordora

Tema broja

33

Kada Golum padne pod vlast Prstena, on postaje sve slabiji i na kraju ne moe vie da mu se odupre. ak i pribliavanje zlu ima negativan efekat. Bilbo ne moe da se odvoji od Prstena, a ni Frodo, na kraju, nema snage da ga baci u grotlo vulkana. Hrianska milost se vidi i u Fro dovo verovanju u Goluma i u ansu da se on na kraju popravi i da e jednom u budunosti da ima svoj trenutak. Uskrsnue je jasno prikazano kod Gandalfa, koji se posle pada vraa kao jo moniji nego do tada.

Jo jedan od hrianskih lajtmotiva, spasenje, je prikazano u knjizi. Srednja Zemlja je spaena, ali kroz velike rtve. Hrianski koncept pokaja nja takoe postoji u Srednjoj Zem lji. Boromir se pokajao i data mu je ansa da umre kao junak i da tako bude i sahranjen i upamen. I dru gim palim junacima je data ansa da se pokaju Golumu i Sarumanu. Oni to nisu uinili. Golum ima jo jedan hri anski greh gordost. On je pono san zbog toga to poseduje Svoj Prekrasni i zbog toga gubi sebe i

34

Tema broja svoju duu. Boansko provienje i slobo dna volja, kao poznati hrianski mo tivi, nalaze se i u Gospodaru prstenova. Kako Gandalf objanjava nije Golum izgubio Prsten, ve ga je ovaj napustio, ali tu su bile uple tene i druge sile. Frodova sudbina je da bude Nosilac Prstena, ali on to breme pod nosi pomou svoje slobodne volje koja se, skoro do kraja, odupire moi Prstena. Hrianksa ideja pravde je ta koe protkana kroz Gospodara. Sa ruman, na primer, zapoinje karijeru kao Saruman Beli, a zavrava kao de gradirajue Mnogobojni. Dok Gan dalf zapoinje kao Sivi, a dospeva do Belog. Pravda je zadovoljena. I kod same Druine prstena vidi se uticaj katolianstva. lanovi Druine i njihovi saveznici se dre za jedno, ali pri tom oni ne gude svoju individualnost i posebnost, za razliku od orkova koji su poput mrava lieni svoje posebnosti i ak se ne razlikuju ni po polu ili starosti. Postoji i neto papsko u Gandalfu. On nastupa kao lider slo bodnih ljudi koji veruju u dobro. Nje gov magini tap neodoljivo podsea na papski, svakodnevna odea ta koe. A on na kraju balade i krunie novog kralja, kao to su to nekada pape i radile. Kada smo ve kod Aragona, sigurno ste primetili da se spominje

i njegov lekoviti dodir. Frodo je, uz Golumovu pomo bacio Prsten u Planinu Pro pasti 25. marta. Dan, kada je po hri anskom uenju Hrist razapet, ali i kada je Arhanel Gavrilo javio Mariji da e da rodi bojeg sina, dan koji u hrianstvu oznaava zavretak, ali i

Tema broja veni podtekst, u njoj ono to pie to i znai. Gomila bitaka, litre krvi i scene nasilja nisu ba neto na emu poiva hrianska ideologija. Svi ju naci jesu u biti ba dobri humanoidi koji ubijaju ba mnogo drugih ivih bia. Tu moemo da razmiljamo o tome koliko su opravdani ratovi za demokratiju, ratovi protiv osovina zla i da li su hriani to samo na Uskrs i Boi, a ne radnim danima. Istina je i da su hobiti, vilo vnjaci, patuljci i ljudi u stvari pacisti, koji ive u, po svojim merilima, pa storalnim okruenjima, ali koji u sa moodbrani odgovaraju na nasilje koje zapoinje zli Sauron. Samo postojanje i korienje magije jeste neto to nije skladu sa hrianskim uenjem. Hriani su, u svoje zlatno doba mranog srednjeg veka, takve kao to je Gandalf spaljivali na loma ama zbog vetiarenja. Ceo roman poiva na masku linitetu, koji ide gotovo do seksizma i rasizma. Ne znam da li ovaj argu ment da smestim u pro ili kontra raz loge da se Gospodar (ne) ita kao hriansko tivo? Da li je Srednja Zemlja hri anski svet, koji je stvorio hrianski bog, ali koga njihovi stanovnici jo nisu upoznali kroz otelovljenje i va skrsenje? Pie:M.A.

35

poetak. Svakako da postoje razlozi zbog kojih Gospodara ne bi trebalo da itamo kao hrianski spis. Pre svega jer upravo odsustvo alegorija ini da se dela epske fantastike razli kuju od simbolikih dela. U epskoj fantastici ne postoje alegorije i skri

Tema broja

37

KVIZ: Koliko poznaje Hobita?

38

Tema broja
1. Bilbo Bagins je bio mlad hobit za vreme deavanja radnje knjige, tek je napu nio 16 godina. DA idi na 11 NE Idi na 18 2. Naziv Bilbove gajbe Bag end Tolkin je pozajmio iz jednog romana Dejn Ostin. DA idi na 17 NE idi na 12 3. Bilbova baka po majci Za cita Took bila je poznata van Okruga po svojim re ceptima za hobitske pite od zelja. DA idi na 16 NE idi na 13

7. Orci svom patuljakom poreklu mogu da zahvale za to to su odlini u kopanju tunela, pravljenju oruja i lekova. DA idi na 26 NE idi na 21

8. Ideju da vilovnjaci imaju iljate ui prvi je dao upravo Tolkin u Hobitu. DA idi na 22 NE idi na 25

9. Tolkin je epizodu sa pau cima ubacio da bi deci pri bliio ljubav prema prirodi i svim ivim biima. DA idi na 23 NE idi na 24

13. Taan odgovor. Bilbo je prvi Hobit koji je postao poznat izvan Okruga. Idi na 4.

14. Netaan odgovor. Ma glovite planine su mnogo due. Vrati se na 4.

15. Taan odgovor. Duina Maglovitih planina, koje su toliko visoke i strme, da ih je mogue samo zaobii, odgovara duini Novog Ze landa od oko 1600 km. Idi na 5.

19. Netaan odgovor. Tolkin je bio posluno dete. Vrati se na 5. 20. Netaan odgovor. Vrati se na 6.

21. Taan odgovor. Orci jesu talentovani u ovim stvarima, ali oni nemaju veze sa patuljcima, ve sa vilovnjacima. U Silma rillionu pie da su orci nastali muenjem i "kvarenjem" vilo vnjaka od strane Neprijatelja. U najdubljim jamama Utumna zarobio je mnoge pripadnike tek probuene rase vilovnjaka i u svojim tamnicama jezivim muenjem od njih stvorio uni ten i straan oblik ivota, demonsku rasu robova orke. Idi na 8. 26. Netaan odgovor. Pa tuljci bi kolektivno obrijali svoje brade da je ovo istina. Vrati se na 7. 27. Taan odgovor. Ali u prvom izdanju Hobita, Golum se sam sebi obraa tako. Kasnije je to izme njeno i Golum Prstenu pria moj prekrasni. Idi na 7.

25. Taan odgovor. Tolkin nikada u svojim knjigama nije ni spomenuo da vilo vnjaci imaju iljate ui. Idi na 9.

Tema broja
4. Maglovite planine su du gake 640 kilometara, to je razdaljina od Londona do Edinburga. DA idi na 14 NE idi na 15 5. Tolkinova baka, da bi na terala svog unuka da bude posluan, plaila ga je pri ama o krvolonim orcima koji jedu nevaljalu decu. DA idi na 19 NE idi na 28 6. Golum sam sebe naziva moj prekrasni. DA idi na 20 NE idi na 27

39

10. Zelenuma je prome nila naziv u Mrku umu kada je dola Duga vilovnja ka jesen. DA idi na 29 NE idi na 30

11. Netano. Za Hobite koji su dugoveniji od ljudi vreme drugaije protie. Vrati se na 1.

12. Tano. Dejn Ostin ni kada nije ula za Bagend Bagend je naziv farme Tol kinove tetke. Idi na 3.

16. Netaan odgovor. Niko nikada nije uo za Zacitu Took. ak ni Baginsi. Vrati se na 3.

17. Netano. Dejn Ostin nikada nije ula za Bagend. Vrati se na 2.

18. Taan odgovor. Bilbo Bagins je u Hobitu imao 51 godinu. Idi na 2.

22. Netaan odgovor. I go spodin Spok se kune da je sve kleveta i deo amerikih propagandnih lmova. Vrati se na 8.

23. Netaan odgovor. Duh Stiva Irvina, koji je pauke, zmije i aligatore uvek nazi vao prekrasnima tada jo nije bio zaiveo. Vrati se na 9.

24. Taan odgovor. Tolkin je, upravo znajui da su deca njegova ciljna grupa, ubacio epizodu sa paucima da bi uplaio decu. Idi na 10.

28. Taan odgovor. Kao kli nac, Tolkin je orke zamiljao kao vile, koji graciozno igraju i pevaju u predivnim svetleim bojama. Idi na 6.

29. Netaan odgovor. eti nari tu nisu nita krivi. Vrati se na 10.

30. Taan odgovor. Pro mena imena nema veze sa smenom godinjih doba. Zelenuma je promenila svoj naziv kada su se u nju naselili veliki pauci i orci. estitamo, stigao si do kraja ovog kviza.

Gost Sajma

41

Maarska u okrnjenom sastavu na Sajmu knjiga


Na nedavno zavrenom Sajmu knjiga u Beogradu zvanini gost je bila Maarska. Predsednik Odbora Sajma knjiga eljko Oegovi je vie puta po navljao kako je njima cilj da domaoj publici predstave mlade maarske pisce ili maarske pisce mlae ge neracije. Plemenit cilj, svakako. Ali ko liko je iznuen? Zato ne bi publici predstavili i mlae, ali i starije, one poz natije pisce? Zato klasike kao to su Konrad, Esterhazi i Nada nismo videli na Sajmu? emu toliko isticanje mlaih pisaca? Moda je problem u tome to su stariji, iskusniji, poznatiji, bolji ma arski pisci odluili da malo bojkotuju ovaj Sajam knjiga. A dobronamerni eljko, pun ljubavi prema mlaariji, nema potrebu da to kae. Ali ima po trebu da to sakrije i zamaskira. Kao da ga je blam i sramota to je prinuen da upozna nau publiku sa mlaom ma arskom gardom. A nije njegova krivica. Niti ti stariji pisci imaju neki problem sa Srbi jom, Srbima, noevima, icama i osta lim priborom za jelo. Ne. Maarski pisci su trenutno u ratu protiv Maarske drave i njenog voe Viktora Orbana. Orban je, u svom ratu protiv maarske kulture, ukinuo ministarstvo kulture, dodelio joj sekre tarijat, smanjio budetska izdavanja za kulturu jer smatra da je budunost ma arske kulture u prolosti. Ukratko u gulau, vinarstvu, konjarstvu i fudbalu. I tako ti pisci nee da sarauju sa Maarskom dravom, nee ona ni sa njima, a srpska publika je zbog toga imala kolateralno zadovoljstvo da se susretne i upozna sa maarskim pi scima koji su manjevie nepoznati i u svojoj matici. Ambasador Maarske Oskar Nikovic rekao je da je gostovanje na Beogradskom sajmu knjiga za Maar sku veoma vano i da predstavlja veliku ast i izazov. Time se poklapaju prizna nje dubokoj maarskoj literarnoj tradi ciji i naa elja da se dva naroda dodatno priblie. Veina prepreka na tom putu proizilazi iz injenice da se dve zemlje ne poznaju dovoljno, rekao je Nikovic. Na ovom Sajmu smo propu stili da se dodatno upoznamo. I ko su bile maarske zvezde na ovom Sajmu? Knjievnica za decu Ju dita Berg, ahistkinja Judit Polgar sa svojom knjigom ahovsko igralite i odlian samoreklamer, prisutan u svet skoj, ali manje u maarskoj knjievnosti Peter Zilahi. Zamislite da Veiti derbi igraju Zvezda i Teleoptik, Dejviskup bez o kovia, srpsku knjievnost bez Basare, Albaharija ili Pekia. To je otprilike ono to smo videli od maarske knjievnosti na Sajmu knjiga.

42

Maarski pisci na

Imre Kertes

a srpskom jeziku
Imre Kertes (Imre Kertsz), maarski knjievnik, roen je u Bu dimpeti 1929. godine. Za vreme Drugog svetskog rata, kao 14godi njak deportovan je u nacistiki logor Auvic, a zatim u logor Buhenvald. Po zavretku Drugog svetskog rata, vraa se u Budimpetu gde radi kao novinar za Vilagoag, od 1948. Go dine 1951. dobija otkaz i posveuje se pisanju i prevoenju, izmeu osta log prevodi dela Niea, Horfman stala, Frojda, Rota, Vitgentajna i Kanetija. Podjednako proskribovan kao Jevrejin i u nacistikoj i komuni stikoj Maarskoj, iselio se u Nema ku. Dobitnik je brojnih knjievnih nagrada i priznanja, a Nobelovu na gradu za knjievnost dobio je 2002. godine. Kritikovao je Stivena Spil berga za prikaz holokausta u lmu indlerova lista (1993.) kao olienje kia: Smatram kiem svako pred stavljanje holokausta koje nije u sta nju ili ne eli da razume organsku vezu izmeu naeg sopstvenog de formisanog naina ivota i moguno sti da se holokaust uopte razume. Svoje najpoznatije delo Be sudbinstvo, u kojem opisuje isku stvo 15godinjeg deaka u koncentracionim logorima Auvic, Buhenvald i Zajc, zapoinje 1960. a objavljuje ga tek 1975. godine. Iako po anru kvaziautobiograja, ovaj roman, po pievim reima, ne sadri znaajnije autobiografske elemente. Po tom romanu snimljen je i istoi meni lm 2005. godine u reiji Lajoa Koltaija. Imre Kertes u knjizi Dosije K. ispisanoj u formi razgovora koji je vodio sa svojim prijateljem, oivljava hronologiju izuzetno zanimljivog i na mahove neverovatnog ivota. Vie od ivotne lekcije, ovo je lozofsko razmiljanje o knjievnom stvarala tvu, savremenicima, kulturi, istoriji, holokaustu i sutinskim ivotnim pi tanjima. Kadi za neroeno dete je pria jevrejskog maarskog intelek tualca koji je proao kroz pakao Au vica da bi potom odivotario manjevie jalove decenije u tvrdom, staljinistikom, pa potom smekalom gulasocijalizmu, posedujui sve predispozicije za sramnu egzistenciju uspenog maarskog pisca.

43

44

Maarski pisci na srpskom jeziku

Maarski pisci na srpskom jeziku

45

Tibor Fier
Britanski pisac maarskog porekla Tibor Fier roen je u Stok portu 1959. godine. Studirao je na Kembridu i radio kao novinar. Nakon izuzetnog uspeha romana Pod abom, zbog kojeg je nominovan za najboljeg mladog britanskog pisca 1993. godine, usledila su dela koja su ga uvrstila u najprenjenije savre mene stvaraoce: The Thought Gang, The Collector Collector, Don't Read This Book If You're Stu pid. Tindal Korbet je narator i gla vni junak romana Dobro je biti Bog koji iz Londona sa lanim dokumen tima i kreditnom karticom stie u Majami da bi iz neurotine i oskudne stvarnosti svog srednjedobnog ivota pokuao da ostvari preokret. Glavni junak dospeva do uloge svetenika, crkve, udesnih prijateljstava i repre zentanata jednog drutva koji tragaju za sreom i smislom. Roman je ispri an raskonim jezikom polusveta, u razmerama bizarnog morala, ironi an i humoran, slika kulture urbanih mitologija i sanjarija, grubosti, cin izme i neobini humor u prizorima preivljavanja. Pod abom prati avanture dvojice mladih maarskih koarkaa kroz burne godine od kraja Drugog svetskog rata do antisovjetske po bune 1956. Neverovatni heroji pu tuju uzdu i popreko kroz Maarsku u epskoj potrazi za hranom, prenoi tem i enskim drutvom. Ipak, da li 20godinjaku ivot moe da bude mraniji od onog mesta koje se nalazi ispod dupeta abe u rudniku uglja?

46

Maarski pisci na srpskom jeziku

Noemi Ki
Noemi Ki (Kiss Nomi) je roena 1974. godine u gradiu Gedelu na severozapadu Maarske. Diplomirala je maarski jezik i knjievnost, kao i sociologiju. Doktorirala je na temi maarske recepcije poezije Pola Celana. Noemi Ki je jedna od za paenih autorki u antologiji en skih pria pod nazivom Noni zooloki vrt, koja se bavi pitanjima enske seksualnosti, pogledima na svet iz enskog ugla, iskustvima ene. Kroz sve svoje prie u zbirci Trans, Noemi Ki obrauje temu enske seksualnosti, ne razraujui je iskljuivo kroz mukoenske odnose, ve, s jedne strane kroz erotinost identiteta likova enske homoseksualnosti, ali sa druge strane i kroz probleme identiteta emigranata u Zapadnoj Evropi, kroz njihov sopstveni subkulturni milje, u kojem tradicionalne vred nosti gube svoja stara znaenja do bijaju potpuno nova.

Maarski pisci na srpskom jeziku

47

-Der Konrad
er Konrad (1933), roman sijer i esejista, veliki maarski i jedan od najznaajnijih savremenih evropskih pisaca. U jednopartijskom komuni stikom sistemu Konrad je disident koji nije mogao da objavljuje svoje knjige od 1974. do 1988. godine. U prvim godinama tranzicije Konrad je jedan od voa demokratske opozi cije u Maarskoj i jedan od osnivaa liberalne politike stranke Savez slo bodnih demokrata. Od 1990. do 1993. bio je predsednik Meunarodnog PEN. ivi i radi u Berlinu. Odlazak od kue i povratak kui je autobiografski roman jed nog od vodeih savremenih evrop skih pisaca. Konrad je napisao roman o detinjstvu i odrastanju u Maarskoj i Srednjoj Evropi tokom Drugog svetskog rata. Konradov roman na uzbudljiv nain prati de tinjstvo glavnog junaka, potonjeg pisca, koji od mirnog graanskog i vota u unutranjosti Maarske odjednom, na samom poetku rata, pada u najvea iskuenja ivota: ro ditelji bivaju odvedeni u logor, a on sa sestrom pokuava da preivi odlazei od kue i skrivajui se po getoima i podzemljima ratne Bu dimpete. Kada se rat zavri, junaci shvataju da povratak nije mogu i da iskuenja tek predstoje. Odlazak od kue i povratak kui jedan je od najboljih romana era Konrada.

48

Maarski pisci na srpskom jeziku

Maarski pisci na srpskom jeziku

49

Atila Barti
Atila Barti je roen 22. ja nuara 1968. godine u Rumuniji. Ovaj maarski pisac uspeno se bavi i fo tograjom. Njegova porodica se pre selila u Budimpetu 1984. godine jer su njegovog oca Ferenca Bartia pro terali iz Rumunije. Prvi roman et nja koji se bavi temom aueskua, pisao je est godina, a kritiari su ga po objavljivanju ocenili kao vrlo am biciozno prvo delo. Za roman Spokoj (A nyuga lom, 2001.) Bartiu su iste godine do deljene nagrade Tibor Deri i andor Marai. Po ovom romanu Robert Al feldi je 2008. godine snimio istoi meni lm. Junakinja romana Spokoj, Rebeka Ver, samoiva i be skrupulozna ena, nekada uvena glumica koju su mukarci oboavali, a ene s podjednakim arom mrzele, oduvek je ivela po naelu da sebi moe sve da dozvoli. Kada joj erka, uspena violinistkinja, emigrira na Zapad postaje politiki nepodobna i iz protesta koji prerasta u bolest pet naest godina odbija da izae iz stana. Sin joj je jedina veza sa spoljnim sve tom. I dok se napolju polako uru ava uzdrmani politiki sistem i dru tvo prolazi kroz bolnu dramu tranzicije, postaje sve jasnije da sin, pisac, opsesivno upleten u bolesnu seksualnu vezu s urednicom izdava ke kue, nikako ne moe da se oslo bodi iz mree majinih emotivnih ucena, elje za osvetom i pokuaja da ivi normalno. Moe li se junak ove fascinantne povesti izvui iz tog klupka kada, posle niza beznaajnih erotskih avantura doivi fatalni su sret s Ester Feher?

50

Maarski pisci na srpskom jeziku

Dosije K. Imre Kertes Broj strana: 194 Izdava:Laguna

Spokoj Atila Barti Broj strana: 296 Izdava:Laguna

Trans Noemi Ki Broj strana: 142 Izdava:Agora

Pomraenje sunca, na brdu er Konrad Broj strana: 296 Izdava:Arhipelag

Beli kralj er Dragoman Broj strana: 232 Izdava:Evro Giunti

Linijski kod Kristina Tot Broj strana: 149 Izdava:Samizdat B92

Maarski pisci na srpskom jeziku

51

Pod abom Tibor Fier Broj strana: 275 Izdava:arobna knjiga

Odlazak od kue i povratak kui er Konrad Broj strana: 148 Izdava:Arhipelag

Izvetaj o stanju duha er Konrad Broj strana: 268 Izdava:Arhipelag

Nabaviti enu Laslo Darvai Broj strana: 152 Izdava:Arhipelag

panska nevesta Ildiko Lova Broj strana: 282 Izdava:Fabrika knjiga

Kadi za neroeno dete Imre Kertes Broj strana: 138 Izdava:Vega media

52

Nagrade

Ko je dobitnik Nobelove n
Ako niste uli za Guana Moyea, onda ste sigurno uli za Moa Yana, to je Guanovo umetni ko ime o kojem, od kako je dobio Nobelovu nagradu za knjievnost, rado raspravljaju i piljarice sa Baj lonijeve pijace, a i neke prodava ice sira sa Kalenia. Mo Yan je kineski pisac, roen 17. februara 1955. godine u seoskoj baiji negde na severoi stoku Kine u provinciji andong (skrenete levo kod Lajkovca i tu ste). Roditelji su mu, reeno jezi kom B92, bili paori, a Her Flik iz Ge tapoa bi rekao prosti seljani. Tokom Kulturne revolucije je napustio kolu i zaposlio se u fa brici petroleja. Posle Kulturne re volucije prikljuuje se Narodnoj oslobodilakoj vojsci u kojoj i poi nje da pie. Nakon to mu je objavljena prva novela Kia pada u prolje noj noi, dobio je mesto preda vaa na odseku za knjievnost na Akademiji za umetnost i literaturu Narodne oslobodilake vojske. Ka snije je na Pekinkom univerzitetu zavrio postdiplomske studije knji evnosti i umetnosti. On je jedan od najpoznati jih kineskih pisaca. esto je zabra njivan, to piscima u raznim demokratskim republikama vazda ide u rok slube. Njegove knjige spadaju meu najpiratizova nije. Opisuju ga kao kineskog Franca Kafku. Na zapadu je postao poznat zahvaljujui romanu Cr veni Sorgun po kojem je snimljen i lm koji je dobio Zlatnog me dveda u Berlinu 1988. godine. Njegov pseudonim Mo Yan bukvalno znai ne govori, koje je preuzeo u spomen na rei njegovih mudrih roditelja koji su ga, imajui u obzir politiku klimu u kojoj su i veli, upozoravali da ne pria pre vie. Budui da je u svojim javnim nastupima poznat kao otvoren i di rektan, ini se da se u velikoj meri odrekao roditeljskog legata, zbog ega i nije ba dobrodoao u kon tinentalnoj, itaj konzervativnoj, Kini. Kontinentalnu Kinu moete da locirate pomou recepta to ju nije to kontinentalnije.

Nagrade

53

nagrade za knjievnost?

54

Nagrade Pie pod uticajem maginog realizma druga Markesa (Gabrijela Garsije), tako da nije udno to nje gov stil opisuju kao halucinantni realizam, kojim spaja narodne prie, prolost i sadanjost. Radnja veine dela deava se u okolini njegovog za viaja. Njegova dela mahom se bave burnom istorijom Kine u 20. veku, a esto su obojena mranim, cininim humorom. Njegov poslednji roman, Frog (2009.) smatra se do sada naj smelijim zbog opisa kineske politike planiranja porodice, koja esto znai i prisilne abortuse i sterilizaciju. Za taj roman Mo Yan je 2011. godine dobio najveu kinesku knjievnu nagradu Mao Dun. Mo Yan ipak ne pripada disi dentskom krugu pisaca, ve je, na protiv, pristalica zvanine politike u kulturi i umetnosti (neto kao Milo rad Pavi samo mnogo, mnogo inte ligentnije i pismenije). Zbog takvog stava trpi i kritike pojedinih savreme nika, ali smatra da o njemu treba su diti samo na osnovu njegovih knjiga. Na srpskom je objavljen nje gov roman Velika nedra i iroka bedra, koji govori o enama u zemlji u kojoj dominiraju mukarci. ta je Nobelova nagrada? Nobelova nagrada je interna cionalna nagrada koja se daje godi nje od 1901. godine iz oblasti zike, hemije, medicine, knjievnosti i na grada za mir. vedska banka je 1968. godine otvorila instituciju Nagrada iz ekonomskih nauka u znak seanja na Alfreda Nobela, osnivaa Nobelove nagrade. Dobitnici nagrada se biraju svake godine u decembru. Tada (10. decembra) dobijaju nagrade (nov anu nagradu, zlatnu medalju i di plomu), to je ujedno i dan kada je Alfred Nobel umro. Sve nagrade se dodeljuju u Stokholmu, osim za mir koja se dodeljuje u Oslu. ta je Nobelova nagrada za knjievnost? Nobelova nagrada za knjiev nost se svake godine dodeljuje piscu koji je, prema reima Alfreda Nobela, proizveo najbolje delo idealistikih tendencija. Re delo ne oznaava nuno jedno delo, moe znaiti i i votni opus autora. vedska akade mija odluuje ko e dobiti nagradu (mogue je i ne dodeliti nagradu).

Velika nedra i iroka bedra Mo Jan Broj strana: 670 Izdava:Portalibris

Nagrade

55

56

Nagrade

Ko je dobitnica Bu

Nagrade

57

ukerove nagrade?
Hilari Mantel je britanska knjievnica, esejistkinja i kritiarka. Njen opus, irokog spektra od me moarskih zapisa do kvaziistorijskih romana, doneo joj je brojne na grade. Ove godine je za svoj istorij ski roman Bring Up the Bodies dobila uvenu Bukerovu nagradu. Ovo joj je drugi Buker, tako da je postala prvi Britanac, ali i prva ena koja je dva puta dobila ovu nagradu. Britanska autorka je 2009. dobila Bukera za Vuje leglo, istorijski roman o usponu Tomasa Kromvela na dvoru Henrija Osmog, a isto priznanje joj je ove godine dodeljeno za njegov nasta vak. Buduu da je ovo trilogija, ko zna ta moemo da oekujemo 2015. godine za kada je najavljen izlazak treeg dela The Mirror and the Light. Hilari Mantel je roena 1952. godine, kao najstarije od troje dece, u malom mestu Glos sop, u oblasti Derbyshire. Njeni ro ditelji su bili potomci irskih doseljenika koji su takoe roeni u Engleskoj. Ali Hilarini babe i dede su se seali stare, dobre, Irske i za sipali su je priama o njoj to joj je probudilo ljubav i interesovanje za istorijom. Kada je imala deset godina, Hilarini roditelji su se razveli, a ona je nastavila da ivi sa majkom i nje nim dekom Jackom Mantelom, od koga je uzela i prezime. Uprkos, ili ba zahvaljujui tome, to je kao klinka ila u kato liku kolu, ve u dvanaestoj godini prestaje da bude religiozna, a tokom fakulteta bila je socijalistki nja (to u Engleskoj nije optere eno MiloeviDai bekgraundom, i veoma je kul meu omladinom da se izjanja vaju tako). Zavrila je pravni fakuktet, posle ega je radila kao socijalni radnik u starakom domu. Kasnije je zapoela unosniju karijeru pro davaice u robnoj kui. Sa svojim muem Geral dom McEwenom, koji se bavio geologijom, neko vreme je ivela u Bocvani, a zatim i u Saudijskoj Ara biji.

58

Nagrade Jo od svojih dvadesetih go dina ivota, ona je muku muila sa svojim zdravljem. Trpela je velike i konstantne bolove. Na poetku su joj dijagnostikovali psihiki poremeaj, zbog koje dijagnoze je bila zatvorena u bolnicu i leena lekiima za lujke. Paradoksalno je da su joj ti lekovi po goravali zdravstveno stanje, zbog ega je dugo posle toga izbegavala lekarsku pomo. Tek u Bocvani, kada je sama poela da ita medicinske knjige, ska pirala da boluje od endometrioze. Endometrioza je bolest koja brzo na preduje, a nastaje kada se sluznica materice (endometrijum), usadi na nekom drugom mestu, najee na trbunoj maramici zidova male kar lice, vezama materice, jajniku, jajo vodu, ali i na udaljenim organima pluima i oku. Moe da zahvati i mo kranu beiku i creva. Sa njenom amaterskom dija gnozom se sloio i njen doktor. Sama bolest i njeno leenje su onemoguili da Hilari ostane u drugom stanju. To je takoe jako loe uticalo na nju. Od hormonske terapije se znaajno ugo jila i deformisala. ta je Buker? Nagrada Buker, odnosno punog naziva The Man Booker Prize for Fiction, je jedna od najprestini jih knjievnih nagrada u svetu. Dodeljuje se svake godine za najbolji neobjavljeni roman na engle skom jeziku. Za nagradu konkuriu autori iz zemalja Komonvelta i Repu blike Irske. Postoji i Man Booker Interna tional nagrada, prvi put dodeljena 2005. godine. Za nju mogu konkuri sati svi autori sveta. Ruska verzija Bookerove na grade je Ruska Buker nagrada, ute meljena 1992. godine. Dobitnicima Bookerove na grade uglavnom je osiguran meu narodni publicitet i uspeh. Ve i sama selekcija bilo na duoj ili kraoj listi autoru osigurava dovoljno panje u knjievnim krugovima. Novani iznos nagrade prvo bitno je iznosio 21.000 funti, ali je iznos postepeno narastao do 50.000 funti, koliko je dodeljeno dobitniku u 2005. godini.

Vuje leglo Hilari Mantel Broj strana: 554 Izdava:Mladinska knjiga

Nagrade

59

62

Intervju

Intervju

63

Dejan Tiago Stankovi


Razgovarali smo sa autorom knjige Odakle sam bila, vie nisam koju je objavila Geopoetika. Dejan Tiago Stankovi je roen u Beogradu, a ivi u Lisabonu. Ponosan je na svoje prevode Ive Andria na portugalski i oea Saramaga na srpski. Ovo mu je prva knjiga, ali ga mi pamtimo i kao blogera na sajtu B92 i po priama iz Politikinog Zabavnika. Sudei po Googlu, ti si jedan od naih najboljih fudbalera. Da li je to razlog zato si dodao Tiago? Za sve je kriv Google. Kad izgugluje Dejan Stankovi, izae ti 1,6 miliona (!) rezultata a sa svakim novim golom ili transferom mog imenjaka, broj raste. No to nije ni pola muke. Gdegod da krenem i pokaem isprave, podseaju me da imam imenjaka fudbalera. Njima je to kao kad bi se nama neko predstavio kao Franz Beckenbauer ili David Be ckham, a ne ovek sa obinim ime nom. Ima tu i prednosti. Jednom, u Madridu, enio se princ i u gradu gde nije bilo slobodnog kreveta, dobio sam sobu zato to je neko po mislio da je sam fudbaler. Ako umetnik nije jedinstven, inae ni bi bio umetnik, odluio sam da piem pod imenom koje bi bilo samo moje. To i nije ba revolucio narna ideja. Veliki broj ljudi koji su se umetnou, iz ovih ili onih raz loga bavili pod lanim imenom. Mark Twain, Lewis Carroll... A Tiago, je dolo spontano. U Portugalu deca, po tradiciji, dobijaju po dva prezimena. Dakle ako ti je otac Stankovi a majka Tiago, to je slu aj mojih sinova, preziva se Tiago Stankovi. Ja sam, makar umetniki, prihvatio njihovo prezime. Sada se oseam kao da sam osnovao neku luzosrpsku dinastiju, razliitu od svih Tiaga i svih Stankovia. Kao HabsburgLothringen, ili Bourbon Parma. Zbirku pria Odakle sam bila, vie nisam, doiveo sam kao razgled nicu iz Lisabona koju je napisao neko ko se tamo odlino provodi. Zato ba Lisabon? Kako si se odlu ili da ivi ba tamo? Pogodio si i radni naslov knjige. Ok. U sridu! Knjiga se dok se pisala zvala Razglednice iz Lisabona. Takoe si

64

Intervju pogodio da se lepo provodim, ali to nije jedini razlog zbog ega mi je draga ova varo. Davno je to bilo, ako me seanje ne vara, motiv mog dola ska je bio taj to mi se u Londonu nije ostajalo, u Beograd se u to doba nije bilo razumno vraati, a ena mi je bila Portugalka. Kad me je prvi put dovela ovde, bio je kasni novembar, sijalo je sunce, ljudi su se etali uli cama u kratkim rukavima, grad je bio pun ivota, od jutra do sutra, a ja bih, svako malo zastao pred nekim prizo rom i rekao sam sebi kako je ovo lepo. Lisabon je ba po mom ukusu, raskoan a fucnut, mator a iv, i ja sam se odmah bio zaljubika u njega (bolje bi bilo nju, jer je Lisboa, na portugalskom gramatiki, a po ose aju isto tako, enskog roda. Samo ena moe da bude lepa na tako kit njast nain.) Na relaciji si Beograd Lisabon, da li moemo oekivati i neke prie ve zane za Beograd? Volim ja i Beograd. On nije lep al je armantan, a za mukarca, govorila je moja pokojna baba, lepota i nije bitna. Volim grad, ali prie su kao pesme, ili se napie ili se ne napie. Od deset pokuaja jedna mi ispadne tako da budem zadovo ljan. Onima koje isprva ne obeavaju, njima nema spasa. Ve imam nekoli cinu beogradskih priica, ali ih nema dovoljno za zbirku. Ako ih se nakupi, nakupi, ako ne, ta se tu moe. Da smo mi ivi i zdravi, bie valjda i to jednog dana. Na osnovu tvog iskustva, da li su Portugalci Srbi koji su konano izali na more ili se ipak drastino razliku jemo po mentalitetu? Ja bih rekao da je slinost izmeu dva naroda s kojima svakodnevno radim i ivim to to svi ivimo na istoj planeti i to u ovom trenutku nisu osobito bogati. Na Balkanu se gra nice dandanas nisu sredile, vlada klima ekstrema i svako malo dogodi se prevrat, esto krvav, i itavo dru tvo se ispretura. Tu se pravila slabo potuju. Portugalu se granice ne me njaju od srednjeg veka, slabo da je bilo ratova, o pravoj revoluciji skoro i da nema zapisa. Ovde su iste poro dice na vrhu a iste na dnu, od pamti veka. Ovde su generacije uene da se ne bune i ne pokuavaju da promene svet ve da ivot prihvataju kako im se nudi. Njima je, iako nisu bogati,

Intervju mesto nesumnjivo u EU, poto su kao svoje prihvatili evropske vredno sti tolerancije i demokratije. U Portu galu sam ve jako dugo, skoro 20 godina, i nikada nisam video tuu ni nasilje. Mi smo tvrdoglavi i arogantni u umiljenosti da smo posebni i pri tom bolji nego drugi i da smo mi za pravo na pravom putu. Portugalci, ni narod ni vlast, ni po kom pitanju ne maju stav nije tako vrst da se ne bi mogao preispitati i promeniti ako je na bolje. Oni su meu prvima ukinuli robovlasnitvo, smrtnu kaznu, e evo nedavno ozakonili, istopolne bra kove, a da se niko nije uzbudio. ta tebe briga ko se kim venava? Da se potuku, to bi bilo neprijatno. Dok se vole, sve je ok. Mi samo treba da priznamo da su drugi esto bolji i pa metniji, posle e sve lako ide. Uivao sam i smejao se dok sam itao tvoje prie u Politikinim Zaba vnicima. Da li moemo da oeku jemo neke nove prie u Zabavniku? O ovome me niko ne pita, svi pitaju o prevodima i Nobelovcima, a meni je od svih mojih radova najlepi taj iz Zabavnika. Kad piem, prikupljam grau, idem po arhivima, nalazim lepe stvari za koje u mom ozbilj nom pisanju ne mogu da naem mesta. Tada ono to sam napisao po nudim Zabavniku, i ba mi prija kad to posle ponovo itam u asopisu na kome sam nauio da itam. U posle dnje vreme sam se malo ulenjio, ali bie, valjda, opet i toga. Kratke prie su tvoja omiljena forma. Da li planira roman? Ne samo da su mi priice omiljena forma, nego mi se ini da nita drugo ne umem ni da piem. To sam shva tio ba pokuavajui da napiem roman. Kada sam napisao nekoliko poglavlja shvatio sam da mi ne ispada ba roman, nego je svako po glavlje pria koja bi mogla da stoji za sebe. Videemo na ta e to da uzae. I kada e. Kako god, pisanje mi ide sporo, pipavo, ali nadam se da u poiveti dovoljno da ga zavrim.

65

Odakle sam bila, vie nisam i druge lisabonske price Dejan Tiago Stankovi Broj strana: 204 Izdava:Geopoetika

66

Legende

Dan Vilijama Barouza u D


U SAD mora da bude ili devijantan, ili da umre od dosade Vilijam S. Barouz

Legende

67

Domu omladine Beograda


U petak 9. novembra u Tribinskoj sali Doma omladine Beograda odrava se Dan Vilijama Barouza u okviru kog se organizuje razgovor o knjigama Vilijama Barouza i prikazuje dokumentarac Barouz:ovek unutar oveka i igrani lm Goli ruak. Otpadnik, autsajder, vuksa motnjak, samoizgnanik samo su neke od osobina koje se vezuju za Vilijama Barouza. On je rano u svom ivotu shvatio da sredina u kojoj se naao nema ta da mu prui, i do kraja svog burnog ivota na sve na ine se trudio da joj pronae alter nativu. Nepripadanje i pobuna u njegovom sluaju dovedeni su do ekstrema kakve je malo koji pisac XX veka mogao da zamisli, a kamo li ostvari. Ja ratujem sam, esto je govorio pisac koji se itavog ivota oseao kao zatoenik na pogrenoj planeti. Vilijam Barouz roen je 5. februara 1914. godine u St. Luisu u Misuriju, u relativno imunoj poro dici. U etvrtoj godini, seksualno ga je zlostavljao deko njegove dadilje. Upravo je dadilja uticala na njega i priama poput one da opijum daje slatke snove, to je iskusio u 13. go dini ivota, kada je dobio injekciju morna zbog opekotine na usni. Barouz je bio poslat u nekoliko pri vatnih kola, te je na Harvardu upi sao odsek za umetnost, 1936. go dine. Nakon nekoliko neuspelih pokuaja da diplomira na Har vardu 1938, na Bekom Univerzi tetu, 1939, na Mexico City Collegu 19401950, te nakon kratkog izleta u vojsku, iveo je od stalnog prihoda njegovih roditelja. Pokuao je da za rauje piui reklame u Njujorku u ranim etrdesetim godinama pro log veka, a zatim se okuao i kao barmen, istrebljiva gamadi i priva tni detektiv. S obzirom na to da je nansijski bio dobro obezbeen zahvaljujui fondu svojih roditelja, Barouz je poeo da eksperimentie sa drogom i bavio se sitnim krimina lom u Njujorku. Godinu dana posle sticanja diplome iz oblasti amerike knjie vnosti na prestinom Harvardu eni se 1937. godine Ilzom Hercfeld Kla per, koju je upoznao prilikom puto vanja u Dubrovnik. Barouz, tada ve otvoreni homoseksualac, oenio se da bi Ilze, Jevrejka poreklom iz Ne

68

Legende make, dobila papire i pobegla pred naci stima u Ameriku. Razveli su se 1946. godine. U to vreme upoznaje i Doan Volmer i eni se po drugi put, prvi put oseajui stvarnu bliskost sa enom. Volmerova ga uvodi u drogiranje benzedrinom i dobijaju sina Vili jama Stjuarda Barouza juniora. Ovaj brak za vren je tragino usmrtio je suprugu Doan Volmer jednim hicem iz pitolja, navodno posle izvoenja komada Viljem Tel. Pisac je osloboen optubi pod izgovorom da je re o ubistvu iz nehata. Barouz nikada nije razmiljao o pro fesionalnom pisanju, ali na nagovor Alena Ginzberga poinje da pie o svojim narko manskim iskustvima, koji e biti objavljeni u romanu Danki 1953. godine. Alena Ginz berga i Vilijama Barouza e posle toga vezi vati etrdesetogodinje prijateljstvo koje se prekinulo 5. aprila 1997. Ginzbergovom smru. Barouz ga je nadiveo svega etiri meseca, a njegovi savremenici i malobrojni preiveli iz bit generacije tvrde kako je na merno otiao kod Ginzberga da sa njim za vri zapoet razgovor. Ovaj udan kratkotrajni ljubavni par dokaz je teze da se suprotnosti privlae dok je Ginzberg bio ve liki humanista, zagovornik politikih i se ksualnih sloboda, idealista i ovekoljubac, Barouz je nasuprot tome bio mizantrop. Mada je ljubavna afera izmeu njih trajala samo godinu dana (1953), ali su Ginzberg i Borouz do kraja ivota ostali prijatelji, Go dine 1958. boravili su zajedno u Parizu gde se upoznaju i sprijateljuju sa nadrealistima Dianom, Manom Rejom, Pereom, Carom i Selinom. Iste godine ozvanien je termin bitnik. Snimali su svoje razgovore putem

Legende magnetofona ili videokamere a mnoge od tih bitnikih rasprava mogle su se po prvi put uti i videti u okviru komemorativne izlobe u Lorensu, u Kanzasu, upriliene po vodom desetogodinjice smrti Vili jama Barouza. U svojim prvim romanima Barouz obrauje teme zavisnosti i homose ksualnosti, koje e dominirati i ostatkom njegovog opusa. U vie knjiga eksperimentisao je sa kat ap" tehnikama, pozajmljujui ideje i tekstove iz svih segmenata popu larne kulture (lma, stripa, kauboj skih i naunofantastinih romana), stvarajui tako upeatljiv tekstualnu meavinu. Danki" je Barouzov prvi roman, preteno autobiografsko svedoanstvo o zaaranom krugu zavisnosti, leenja i povratku drogi, koje se i dandanas smatra naj odvanijim i najnepristrasnijim sve doanstvom te vrste. Ova knjiga postala je kultni klasik i uticala je na generacije pisaca svojim sirovim tonom koji se nikome ne izvinjava. Knjiga obrauje skoro sve aspekte ivota zavisnika, od nabavljanja do korienja droge, izbegavanja poli cije, krize, boravka u zatvoru zbog posedovanja, leenja i raznih situa cija u koje je narkoman spreman da se upusti kako bi doao do droge (dilovanje, prostitucija...). Kroz opise kvartova u kojima se diluje u Njujorku, Nju Orleansu i Meksiko Si tiju i likova sa kojima se susree, ve inom propalica, sitnih kriminalaca i narkomana, Barouz ispisuje prvo klasni terenski izvetaj o narkoman skom podzemlju u posleratnoj Americi. Barouz je moda poslednji homoseksualni pisac kod koga biste mogli oekivati da pronaete bilo kakvu korisnu, pozitivnu ili arma tivnu storiju vezanu za muku ho moseksualnost. Oseao je snanu odbojnost prema veini homose ksualaca. U Dankiju on pie: U francuskoj etvrti postoji nekoliko pederskih barova koji su toliko puni da svake noi peovani ispadaju na ulicu. Prostorija puna peovana me uasava. Oni skakuu unaokolo nalik na lutke na nevidljivim icama, pod staknuti da ine jednu gnusnu stvar koja je negacija svega ivog i prirod nog. ivo ljudsko bie napustilo je odavno njihova tela. Ali neto se u njih i uselilo kada ih je njihov prvo bitni stanar napustio. Pederi su lutke trbuhozboraca koje su se use lile i preuzele kontrolu nad trbuhoz borcem. Ta lutka sedi u pederskom baru grlei svoje pivo, nekontroli sano brbljajui iza svog ukoenog lica. Uprkos aoci kritike i homo fobinosti ovog ranog odlomka, Ba rouz u praktino svim svojim romanima razmatra, opisuje i istra uje muku homoseksualnost. U mnogim njegovim delima, homose ksualni mladi predstavljen je kao

69

Legende subverzivan, estok, izraene se ksualnosti, vrst. Od 1954. do 1957. godine vreme mahom provodi u gradu Tan geru u Maroku, koji e posluiti kao uzor za Interzonu u romanu Goli ruak, a naslov uvenog romana predlae Dek Keruak. Goli ruak je objavljen 1959. godine u Parizu. Posle toga na stupa najplodniji period u Barouzo vom stvaralatvu. Njegov najpoznatiji roman posle niza sue nja zbog opscenosti, biva objavljen u SAD tek 1966. Tada ve slavan, Ba rouz putuje u London i Njujork, gde dri predavanja iz kreativnog pisanja. Posle dueg perioda apstine ncije, od 1978. godine ponovo poi nje da koristi heroin. Na Njujorkom univerzitetu odrava se etvorodne vni skup koji okuplja potovaoce Ba rouzovog dela, meu kojima su Don Kejd, Peti Smit i Frenk Zapa. Barou zova slava tokom sledeih godina munjevito raste, postaje lan Ameri ke akademije za likovne umetnosti i knjievnost, ita odlomke iz svojih knjiga na turnejama u Londonu i Pa rizu i stie status popikone i kuma bitnika i pankera. Oboavali su ga Bob Dilan i Peti Smit, Kurt Kobejn je s njim 1992. snimio longplejku Zvali su ga svete nik. Kobejn koji je bio Borouzov ve liki fan eleo ga je za ulogu osobe razapete na krst u Nirvaninom video spotu Heart shaped box, ali do te saradnje ipak nije dolo. Legendarni reiser Gas Van Sant mu je dao malu, ali zapaenu ulogu propalog svete nika ovisnog o heroinu u lmu Drugstore cowboy. Dve godine ka snije, Van Sant e ak upotrebiti Ba rouzovu cut up tehniku za lm Moj privatni Ajdaho, kultnu inscenaciju ekspirovog Henrija IV sa ijom ori ginalnom priom radnja lma ima tek ovlanih dodira. Barouz je jedan je od prvih zagovornika homose ksualnih sloboda u svojoj zemlji, pisac komarnih vizija (neretko pod dejstvom droga) i britkih opaski na raun amerikog pravnog sistema. Pre njega, niko se nije usuivao da stvari nazove svojim pravim imenom ili da javno prizna svoje skrivene po rive i mane. Iznosi niz briljantnih op servacija o Americi: Samo je Amerika mogla da nametne takvu jednu perverziju da su dobri dosadni, a da su zli armantni. Zlo je dosadno, glamurozno je otprilike koliko i kan cer pisao je Barouz. Njegov uticaj proirio se u razne sfere umetnosti, od pisaca kao to su arls Bukovski, an ene i Nor man Majler, do muziara Rodera Vo tersa, Jana Kertisa, Lua Rida, Toma Vejtsa i Kurta Kobejna. Po romanu Goli ruak snimljen je i istoimeni lm u reiji Dejvida Kronenberga 1991. godine. Umro je 2. avgusta 1997. Go dine od posledica sranog udara. Pie:Marijan K.

71

72

Legende Vilijam Barouz: Danki Nauio sam jednainu doupa: doup nije, kao alkohol ili trava, sredstvo za dostizanje veeg zadovoljstva u ivotu. Doup nije zabava. To je nain ivota. Izdava:RENDE Vilijam Barouz: Gradovi crvene noi U jednoj od ranih verzija sa podnaslovom Knjiga za deake, predstavlja gotovo savren destilat autorovih starih i novih opsesija u periodu koji je obeleen njegovim povratkom heroinu i konanim preseljenjem u Kanzas. Izdava:FABRIKA KNJIGA Vilijam Barouz: Queer Queer je bolno iskrena pria o romantinim opsednutostima i umetnikim opsesijama koje je u notornoj Meksiko Siti epizodi svoga ivota istraio veliki hipster Bit generacije Vilijam Sivord Barouz. Izdava:RENDE Vilijam Barouz: Mesto mrtvih puteva Posle detektivske i piratske prie, koje su inile okosnicu prvog dela trilogije (Gradovi crvene noi), Barouz se u Mestu mrtvih puteva okree istoriji Divljeg zapada i literarnim uzorima iz rane mladosti. Izdava:FABRIKA KNJIGA

Vilijam Barouz:Goli Ruak Remek-delo. Krik iz pakla, svirepa, zastraujua, divljaki zabavna knjiga koja se kree od neobuzdanih privianja do surove, ubitane satire. Potpuno razarajue ismejavanje svega to je lano, primitivno i porono u dananjem amerikom ivotu: zloupotrebe moi, oboavanja heroja, besmislenog nasilja, opsednutosti materijalnim, netrpeljivosti, i svakog vida licemerja. Izdava:ALGORITAM

74

Nevladine organizacije

Knjige i prirunici u izdanju


Centar za nenasilnu akciju je mirovna organizacija, osnovana 1997. godine, koja ima urede u Beogradu i Sarajevu. Kroz svoj rad na iz gradnji trajnog mira, promoviu kulturu nenasilja, dijaloga i izgradnje poverenja meu pojedincima i grupama, kao i neophodnost suoavanja sa prolou, kao jednim od najvanijih faktora izgradnje mira. Svoj aktivizam artikuliu, najee, kroz mirovno obrazovanje, iz davatvo i produkciju dokumentarnih lmova. Do sada su u izdanju CNA objavljene etiri knjige,koje su slo bodne za preuzimanje sa sajta www.nenasilje.org/publikovano U pripremi su jo dva izdanja, prirunik o suoavanju sa prolou, koji e biti zavren do kraja ove godine, i knjiga fotograja o memorijalizaciji, koja e biti publikovana do kraja sledee godine.

Nenasilje Prirunik za treninge iz nenasilne razrade konikata za rad sa odra slima. Autor: Nenad Vukosavljevi Izdava: CNA Sarajevo, 2000. Prirunik je preveden na make donski, albanski i maarski jezik.

Slike tih vremena Uredile: Helena Rill i Tamara midling Izdava: Centar za nenasilnu ak ciju, 2010. ivotne prie ratnih veterana i veteranki, kao i lanova i lanica njihovih porodica.

Nevladine organizacije

75

u Centra za nenasilnu akciju

Ne moe meni biti dobro, ako je mom susjedu loe As un nuk mund t ndihem mir nse fqinji im ndhet keq Zbirka intervjua s ljudima s pros tora bive Jugoslavije kako vide pomirenje, prolost, odgov ornost, krivicu, nacionalizam, suivot, budunost Uredile: Helena Rill i Ivana Franovi Izdava: Centar za nenasilnu ak ciju, 2005. Knjiga je tampana trojezino, na srpsko/bosansko/hrvatskom, al banskom i makedonskom jeziku.

20 poticaja za buenje i pro menu O izgradnji mira na prostoru bive Jugoslavije Uredile: Helena Rill, Tamara mi dling i Ana Bitoljanu Izdava: CNA, 2007. Zbir razliitih iskustava i promi ljanja na polju izgradnje mira u regionu bive Jugoslavije. Sastoji se od doprinosa, lanaka i inter vjua ljudi iz nae regije kojima je posveenost izgradnji mira za jednika iz razliitih perspek tiva i sa razliitih pozicija. Odabrane krovne teme su: ne nasilje, aktivizam, mirovno obra zovanje, suoavanje sa prolou, pomirenje, civilno drutvo razmiljanja, dileme, pitanja, rad s uesnicima rata, polno/rodna ravnopravnost i iz gradnja mira, demilitarizacija

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

77

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

78

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

79

Jim C. Hines:Libriomancer Isaac Vainio je Libriomancer, lan tajnog drutva koje je pre pet vekova osnovao Johannes Gutenberg. Libriomanceri su ob dareni maginom sposobnou da iz knjiga izvlae objekte i bia koja su u njima opisani. Kada su vampiri Isaacovom grekom, iz jedne knjige, iscurili u stvarni svet, i napali ga on se jedva izvukao i pobegao. Na njegov uas on saznaje da vampiri na padaju i druge ljude sa maginim sposobnostima, kao i da je i sam Gutenberg otet Zajedno sa vilom bajkerkom naoruanom sa dve hrastove tol jage, Isaac kree u potragu za ta janstvenom zlom silom, koja manipulie i ljudima i vampir ima. A u toj potrazi otkrie opasne tajne vezane za Libri omancere, Gutenberga i istoriju magije

80

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

Predlozi za prevoenje na srpski jezik Chase Novak:Breed Alex i Leslie Twisden ive fanta stian ivot. Imaju divne poslove, ive u luksuznoj gajbi na Upper East Sideu na Manhattanu, mladi su, lepi i oboavaju jedno drugo. Jedino to nemaju jeste dete. Posle niza neuspenih tret mana za leenje steriliteta nji hova enja za detetom se pretvara u opsesiju. Kao posle dnji pokuaj da svoje snove o ro diteljstvu i ostvare, njih dvoje putuju u daleku Sloveniju i tu se podvrgavaju bolnoj i zastrauju oj proceduri koja im na kraju i daje ono to su toliko eleli Ali sa uasnim posledicama. Deset godina posle ovoga, bli zanci Adam i Alice ive ivot ma eni i paeni u kui koja krije tajnu. Svake noi njih zakljua vaju u sobi, dok zvuci koji dolaze iz sobe njihovih roditelja postaju sve glasniji, nasilniji i sve vie uz nemiravajui. U ogromnoj elji da otkriju mi steriju, Adam i Alice kreu u po tragu za pravom istinom o ljudima koji se staraju o njima. Na osnovu onoga to su otkrili videe da je sve to su znali o svojim roditeljima bilo pogreno, kao i da se nad njima nadvila pretnja od koje moraju da pobe gnu po svaku cenu.

81

82

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

Predlozi za prevoenje na srpski jezik Ted Kosmatka: The Games Ted Kosmatka pria priu o naunicima koji su izgubili svoju etiku, o svetu budunosti koji moda i nije toliko daleko pred nama. Silas Williams je genijalni genetiar i, samim tim, najbolji izbor za selektora amerike ekipe na Olimpijskim gladija torskim igrama, internacionalnog takmienja sa samo jednim prav ilom nema ljudske DNA prilikom dizajniranja takmiara. Njegove genetske tvorevine koje je ranije kreirao donele su amerikom timu gomile zlatnih medalja, ali sada i ostale drave hvataju prikljuak. Gonjen takmiarskim duhom Silas angauje eksperi mentalni superkompjuter da stvori genetski kod gladijatora koji ne moe da bude poraen. Rezultat toga je usko specijalizo vana maina za ubijanje iji genom nikada pre nije vien. Niko, ak ni Silas, sa svom svojom genijalnou i iskustvom ne moe da shvati uas koji je kreirao. I niko ne moe da predvidi posledice poveravanja procesa stvaranja hladnoj logici kompjutera. Dok Silas pokuava da otkrije ta je kompjuter kreirao, Gladijator postaje sve vei, snaniji, bri i in teligentniji, tako da nauna radoz nalost polako biva zamenjena narastajuim uasom.

83

84

Predlozi za prevoenje na srpski jezik Ernest Cline: Ready Player One Realan svet je 2044. godine, kada se deava radnja ovog ro mana, odvratno mesto. Veina stanovnitva planete provodi gotovo sve svoje vreme u Oazi. Oaza je virtuelna utopija, mesto koje dozvoljava oveku da bude ta god poeli, da ivi, zabavlja se i zaljubljuje na jed noj od deset hiljada planeta. Tvorac Oaze James Halliday je u njoj kreirao niz glavolomki ije reavanje, onome ko to uini, daje ogromno bogatstvo i mo. Godinama su mnogi pokuavali da pronau ove zagonetke, znajui da ih je Halliday kreirao na osnovu onoga to je on voleo pop kulturu kraja dvadesetog veka. I onda, jednog dana, junak romana Wade Watts naleti na prvu zagonetku. Odjednom ceo svet posmatra, a hiljade takmiara je spremno da poini veoma realna ubistva da bi pobedili Wadea. Zato on da bi preiveo i sauvao sve mora da pobedi. A da bi pobedio mora da na pusti svoj savren svet i da se uhvati u kotac sa svojim pravim ivotom, ljubavlju, i uasnim realnim svetom iz koga je tako oajniki beao.

85

86

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

87

Frances Hardinge: A Face Like Glass U Caverni la je umetnost, a svi su umetnici. U podzemnom gradu Caverni najvetije svetske zanatlije rintaju u mraku da bi stvorili nezamislive delikatese vina koja briu seanja, sireve koji stvaraju halucinacije i par feme koji teraju ljude da veruju nosiocu ak i dok im on preseca grkljan. Narod Caverne izgleda sasvim obino, osim jedne sit nice, njihova lica su liena ekspresija. Izrazi lica su vetina koju oni moraju da savladaju da bi znali kako da pokau ili lairaju radost, tugu, oaj ili strah. Jedina osoba od koje to mogu da naue jeste Kova Lica, a njegove lek cije imaju svoju cenu. U ovaj mraan svet upada Ne verfell, devojica bez seanja na svoju prolost i sa tako uasnim licem da sve vreme mora da nosi masku. Njene emocije su toliko oigledno vidljive na licu, da da leko nadmauje i najbolja umea Kovaa Lica. To je ini veoma opasnom osobom.

88

Predlozi za prevoenje na srpski jezik

89

Terry Pratchett, Ian Stewart, Jack Cohen: Science of Discworld Trilogija koju ne napisao naoj publici poznati Terry Pratchett, zajedno, ili kako bi Boris Tadi rekao, u kohabitaciji sa matematiarem Ianom Stew artom i biologiarem Jackom Co henom. Prva knjiga, The Science of Disc world, na nauno popularan nain objanjava nastanak uni verzuma, solarnog sistema i iv ota na zemlji, druga The Globe se bavi istorijom i razvojem mod ernog drutva, a trea Darwins Watch evolucijom. arobnjaci sa Nevidljivog uni verziteta otkrivaju nau Zemlju i prouavaju je, a povremeno i spaavaju od opasnosti. Knjiga nije namenjena samo dobrim poznavaocima Disksveta, ve svakome koga zanimaju nauka, istorija, tehnologija Pisana je na jako zanimljiv nain i lako se i sa uivanjem ita.

90

Deji kutak Majkl Morpurgo: Ratni konj Doi, velianstveni drebac sa etiri bele arapice iznad kopita i belim krstom na elu, pravi je ratni konj. Albertov otac prodao ga je konjikom kape tanu sa kojim se Doi naao u vihoru Prvog svet skog rata. Iako je sada daleko, njegove misli stalno lete ka Albertu, petnaestogodinjem farmerovom sinu sa kojim je odrastao i koji mu je na rastanku obeao da e ga jednog dana sigurno pronai. Prolazei kroz sve uase Prvog svetskog rata, Doi je imao samo jednu elju: da ga ponovo zagrli nje gov davno izgubljeni prijatelj. Kada je uo poznati zviduk, rat i njegove muke nestaju, i on u neverici uli ui. Da li je to najdrai zvuk njegovog detinjstva? Posle itanja ove knjige, nikada vie nee konje posmatrati istim oima. Doi, drebac, pria nam svoju neobinu priu i po prvi put saznajemo ta konji misle i oseaju i kako procenjuju nas, ljude. Izdava:Propolis Books O lmu Ratni konj Film uvenog reditelja Stivena Spilberga ekrani zacija je istoimenog dejeg romana, koji je napi sao 1982.godine Majkl Morpurgo, a od 2007. godine se igra u britanskim pozoritima. Takoe se sprema velika pozorina predstava, koja bi uskoro trebala da ima premijeru na Bro dveju Glavne likove tumae: Dejvid Tulis, Benedikt Kam berbe, Emili Votson, Tom Hidlston, Piter Mulan. Ratni konj je dobitnik est nominacija za Oskara, a meu njima i nominacije za najbolji lm.

91

92

Deji kutak

Deji kutak

93

Bila jednom jedna - bajka


Deco,volite li bajke i njihov srean kraj? Da! I ja, takoe Ali po stavlja se pitanje kako iveti ivot kao iz bajke i doi do tog srenog kraja. Savete moete pronai u tim istim naim narodnim bajkama, tamo je sve precizno objanjeno. Samo je po trebno pratiti uputstva. Nita lake! Verujte mi Dobro, postoji par uslova koje morate da ispunite. Ho ete li da ujete koji su? Prvo morate da ivite iza sedam mora i devet gora. To je lako, jer se naa zemlja Sr bija ve nalazi tamo, mislim iza tih sedam mora i devet gora. Zatim, drugo je to to morate da budete carev sin ili careva ki, po mogustvu tree dete po redu. Kao to vidite nita lake. Popriajte sa mamom i tatom o tome, neka se i oni malo po trude, neka carska titula preko veze, a za krtenicu emo lako. Dobro! Sada sledi ono najbitnije. Morate da budete veoma hrabri, da posedujete par fantastinih moi, upornost i da imate nekoliko prijatelja sa tim fan tastinim moima. Hrabri jeste, uporni takoe, prijatelje denitivno imate. Sada bi trebali samo da utvr dimo kako dobiti te fantastine moi i kako njima obezbediti i nae prija telje koji e nam kasnije pomoi u nevolji. Sigurno se pitate kakva nevo lja je u pitanju i kakve sada to veze ima sa bajkom i srenim dugovenim ivotom?! Eh, moja deice, ima, ima itekako ima. Znate, ako ste carev sin ili careva ki uvek upadnete u neku nevolju i, naravno, ako ivite iza tih sedam mora i devet gora. Ukoliko imate te fantastine moi i hrabri ste, ljudi poinju da vam zavide i ele da vam otmu to to imate. Ali,ne brinite nita, ako ste hrabri, uporni i carev sin ili ki pobeda nad zlom je sigurna. Za fantastine moi ne brinite, njih smo mi Srbi nasledili od naih pre daka, pradeka i prabaka, tako da ih sigurno imate. Hajde da nauimo kako da ih otkrijete. Preko sedam mora, iza devet gora Sada emo zakoraiti u jedan svet, svet totalno drugaiji od ovog obinog, svakodnevnog. U tom svetu iza sedam mora i iza devet gora po stoje mnoga udesa. Ona se ne mogu sagledati oima jer da biste ih videli morate da murite i zamiljate, matate. A vi to znate! I u tom tre nutku kada zatvorite svoje oi i vie ne budete to to jeste upoznaete mnoga udesa. Osetiete da se me aju stvarnost i snovi, i pred vama pojavie se novi svet, svet bajke i fan

94

Deji kutak

tastike koju ona nosi u svom ko renu U narodu poznata jo i kao GATKA ili ENSKA PRIA bajka go vori o kojekakvim udesima to ne moe biti I sada samo jednim po kretom arobnog tapia vi ste prin evi i princeze naterani da se bore sa zlom oko sebe. U tim dimenzi jama nekog oznaenog udesnog i dalekog sveta ekaju vas fantastini likovi sa kojima morate da odmerite svoje snage. Nai ete se licem u licem sa Bogom i Usudom, zmaje

vima, adajama, alama, divovima, avolima, vilama, paunicama, vam pirima, veticama i ivotinjama u desnih sposobnosti. Ono to e vas jo vie odueviti jeste prostor u kome ete odmeriti svoje snage sa njima. Odjednom moete biti u zlat noj ili srebrnoj umi, na staklenom bregu ili u podzemnom carstvu i do ovih mesta dolaziti preletanjem za jedan udesan tren. Kao to vidite veoma je uzbudljivo biti junak bajke! Ali tu nije kraj, ne! Avanture

Deji kutak

95

se nastavljaju, a vi ste njihov glavni akter. Sigurno se pitate kada i kako one poinju. Veoma jednostavno Onog trenutka kada neko pone da vam zavidi i hoe ono to vi imate. U tome se bajka ne razlikuje mnogo od stvarnosti, ali ono to je ini po sebnom jesu fantastine moi i po monici koje u njoj imate. Zamislimo samoVi ste trei carev sin, lepi i pametniji od svoje brae. Oni to ne mogu da podnesu i sa nekom babom (u bajkama uvek po

stoji neka zla baba) kuju zaveru pro tiv vas. Ta baba se dogovori sa zma jem da ukrade vau devojku i on to ini. Vi ste nesreni, tuni i oajni. Kreete u potragu za zmajem i svo jom voljenom. Kada krenete od kue u belom svetu ekaju vas razni pomonici, darodavci i savetnici, ali i mnoge raznovrsne prepreke, zamke, protivnici i nemogui zadaci. Meutim,vi ete kao junak bajke i uz pomo fantastike prei neiz merna prostranstva i stii do naj udaljenijih svetova na nebu, pod

96

Deji kutak zemljom, pod vodom. Sada se vi pi tate: Ali, KAKO?! Veoma jednosta vno Zar ste zaboravili da je u svetu bajki sve mogue! Dobiete izme od sedam milja ili ete putovati na le ima krilatog konja, na krilima ogromne ptice u naruju vetra i oblaka. Jo ako ste na tom svom putu pomogli nekoj ivotinji u nevolji do biete njihovu pomo u najteem trenutku, recimo, od svemogue li sice, zlatne ribice, lepe paunice ili ak i zmije. A moda ste dobili i neki a robni predmet sa kojim ete zadati konani udarac zlim silama (vreteno, preslicu, ular, ma). To to imate le kovite trave, posedujete moi ive vode ili ste dobili tajne poljupce po moi e vam da budete pobednici, gospodari ivota i smrti. Kao to vi dite u bajci oivljava i ora i fauna (biljni i ivotinjski svet), dobijaju u desne osobine i udotvorna svojstva, za kojima vi kao junak tragate, nala zite ih i gubite, ali i dobijate upravo u trenutku kada vam je to najpotreb nije. Trebalo bi da znate da pre nego to se suoite sa zmajem i borite sa njim moraete da savladate mnoge i ne ba tako lake prepreke. Testirae se vaa sposobnost, izdrljivost, isr tajnost i mnoge druge osobine. Pred vama e biti zadaci koje postavljaju babe arobnice, smetene u dale kim umama, u sablasnim kuama na kokoijim nogama, u tajnovitim go rama i peinama ili se podvizi niu u donjem svetu. Pomisliete sada da je to nemogue, ali niste u pravu! Upo trebite arobnu stvar koju ste dobili kao poklon, zar ste zaboravili na nju?! U stvari, ne bi bilo loe da po zovete ivotinju kojoj ste pomogli u nevolji, pomoi e vam sigurno! Vi dite, pobeda je vaa. Bravo!!! Sada je ostala jo samo jedna stvar Morate da pobedite zmaja. Ne odustajte sada! Zmaj jeste snaan i jai od vas, ali vi tada morate da pokaete koliko ste mudri i strpljivi. Zmaja ne moete ubiti, ali ga moete nadmudriti. U tom nadmudrivanju gledajte da bu dete odmereni, kako ga ne biste jo vie razljutili, jer je zmaj hirovit. Me utim, ako ga nadmudrite i pokaete da ste pametniji i snalaljiviji od njega on e vam vratiti vau voljenu. ak vam u budunosti moe postati i pobratim to je velika ast! Sigurno ste zbunjeni i pitate se kako ete da priate sa zmajem. Ne brinite uopte jer zmajevi imaju dar govora, a esto poprimaju i ljudski oblik. Sa zmajem i nije toliko teko boriti se kao to je to teko sa ada jom, recimo. Znate, dragi moji junaci, nju ve morate da ubijete. Da biste to uradili morate da znate gde se na lazi njena snaga, a ona je uglavnom u nekoj manjoj ivotinji, npr. u vrapcu. Sada ste sigurno pomislili kako ete vi to za as da sredite, vrapca je lako savladati, ali Morate da znate da je njena snaga daleko, u nekom drugom carstvu gde postoji jedno jezero, u tom jezeru je jedna

Deji kutak

97

98

Deji kutak adaja, u njoj vepar, u vepru zec, u zecu golub, u golubu vrabac, a u vrapcu njena snaga Zaprepaeni ste i uplaeni? Nemojte da budete, vi ste ipak junaci bajke koji sve mogu jer imaju fantastine i natpri rodne moi, mnogo arobnih po monika, predmeta i svega ostalog to je potrebno za srean kraj jedne bajke. Jel da? Samo hrabro jer vas posle toga eka najlepa reenica iz bajke: I iveli su sreno do kraja ivota. I iveli su sreno... Kako ste moji junaci? Ma, znam da se oseate fantastino, poput junaka iz bajke! Ko i ne bi sa udesnim moima i srenim krajem koji nosi ukus pobede i venog i vota. Zato nemojte vie nita da e kate, krenite u nove bajkovite pobede. Otvorite knjigu i zaponite sa itanjem vaih novih avantura. Si gurna sam da e vam se dopasti sada kada ste nepobedivi i veni. I

Deji kutak

99

znam da e vam se pri svakom novom itanju otvoriti novi i lepi prostori mate, kao i novog, uzbu dljivog doivljaja sveta. Upoznajte se jo jednom na lepi nain sa vaim prinevima, princezama, malim sirenama, zmajevima, veti cama i vilama. Otkrijte te nove pro store dalekih svetova iza ogledala. Upoznajte se sa nikada dovrenim priama koja vodi neke nove dru ine kroz veita iskuenja dobra i zla. Verujte mi da nije fantastike i

sveta bajke ne bi bilo ni crne kule usred Mordora, ni zvezdanih kapija, ratova zvezda, kao ni tajnovitih odaja Hogvortsa Zakoraite u bajku i ivite sreno do kraja ivota. To vam je moj recept za sreu u i votu. Pie: Milena Markovi
Profesor srpskog jezika i knjievnosti

100

Strip

Sve to ste hteli da znate o Skeletoru, a niste imali koga da pitate


Ako spadate u neku od exjugoslo venskih izgubljenih generacija, si gurno se seate Hemana. Junaka kojega smo pratili u stripovima i cr tanoj seriji, dugometranom crtau, igranom lmu i u Politikinom Zaba vniku. A tu su i gurice. Elem, ako se seate toga, onda znate i za urbani mit o poreklu Skeletora, Hemano vog arhineprijatelja. Kao, on je He manov brat, ije je lice spreno u kiselini. Mit nikada nije razotkriven. Sve do sada. Prvo je u novoj crtanoj seriji iz 2002. godine napomenuto da je Skeletorovo prvobitno ime bilo Keldor, ali bez objanjavanja ko je tu kome brat, a ko je kome tetka. A ove jeseni je DC odluio da nas poasti sa stripom Masters of the Universe: The Origin of Skeletor. Sve to smo oduvek hteli da znamo o Skeletoru u prvom licu. A istovremeno je, od ove jeseni, krenuo i novi serijal stripova Masters of the Universe.

Strip

101

Nova serija raena po stripu


Ove jeseni je startovala jo jedna se rija inspirisana junakom iz stripa. U pitanju je Arrow iju je premijernu epizodu pogledalo rekordnih etiri miliona gledalaca, to je vie od broja gledalaca premijere The Vampire Diaries iz 2009. godine koja se prika zuje na istom kanalu, a koja je bila prethodni rekorder. Tako je obezbe eno da pogledamo svih 22 epizode prve sezone. A, za dalje, videemo.

102

Strip

Mogua jo jedna serija po stripu


Pitanje je da li e se po jo jednom stripu praviti serija. U pitanju je strip S.H.I.E.L.D. Stip nosi naziv po tajnoj vojnoj agenciji iji se lanovi suprotstavljaju uglav nom vanzemaljskim pretnjama i opasnostima koje donose zlikovci sa super moima. Snimanje pilot epizode je do sada nekoliko puta odlagano, a najnovije pomeranje je za januar naredne godine. Ako stvarno bude tako, onda bi premijera trebalo da bude u jesen 2013. godine.

Strip

103

Spider-man i Alpha
Spiderman je u meuvremenu dobio svog pomonika, iliti sidekicka, Andyja Maguirea sa konspiratorskim imenom Alpha. Andy je neprilagoeni klinac koji je u nesrenim spletom okolnosti bio rtva naunog eksperimenta posle ega je stekao irok spektar supermoi. Ali, za razliku od Petera Parkera, Andy nije ima mudrog striku koji bi ga nauio da velika mo nosi veliku odgovor nost mudrost, tako da on to mora da naui na tei nain od Spidermana lino. ta bude u jubilarnom Amazing SpiderMan #700 bie, ali Alpha je dobio sopstveni serijal koji startuje u februaru 2013. godine.

104

Strip

Superman na birou rada

Svi svetski mediji su izvestili da sporeen na novo radno mesto kao televizijski voditelj. Drugi put je ove jeseni Clark Kent napu stio svoju matinu novinsku je, tokom devedesetih godina, The Daily Planet kupio zlikovaki kuu The Daily Planet sa ciljem da se kao internetbloger bori za genije Lex Luthor. Istorija se pona istinu, pravdu i ameriki nain i vlja. Pitanje je kako e ovek od vota. Meutim ovo mu nije prvi put elika da nae novi posao, naro da to radi. Prvi put mu se to desilo ito ako se uzme u obzir svetska jo sedamdesetih godina, kada je kriza, i to da se on prole godine The Daily Planet prodat Galaxy odrekao amerikog dravljanstva i Broadcasting Systemu, a Clark je ra odluio da bude graanin sveta.

Tre literatura

105

Svini Tod Ogrlica od bisera


Preludijum. Elitna kultura je autorska, autentina, originalna, vre dna, skupocena, dostupna je ma njini, ne samo zbog cene ve i zato to ne moe svako da je razume. U doba pre Pada sve je bilo umetnost, od dvoraca u kome su ljudi iveli, odee koju su oblaili, pribora za jeloCeo ivot je bio umetnost, sve dok nisu doli varvari i pretvorili je u pozornicu. Svakako, samo u sluaju da si pripadnik plemstva. Ostali stoj! A onda se neto promenilo. Na poetku nije bila Re ve je prec iznije rei tri rei sloboda, jedna kost i bratstvo. To je bio moto Francuske buroaske revolucije kojim je graanski sloj drutva izborio svoja prava. Jedno od prava bilo je kopira nje i imitiranje svojih nekadanjih tla itelja. Nametaj, odea, nakit, kue Nisu to sve bile jeftine stvari, ali su poele masovno da se proiz vode i izgubile su na svojoj autenti nosti. Upravo jedna od najvanijih stvari koje ki razlikuju od prave umetnosti jeste to je on loe izve dena umetnika zamisao i falsikat originala. A jedini cilj ki proizvoda je da se proda. Dakle on mora da bude dopadljiv na oko to veem broju ljudi, a to vei broj ljudi nije ba u mogunosti da razume i vidi prave umetnike vrednosti, ali je u mogu nosti da plati robu koja mu se dopa dne na prvi pogled. Interesantno je da je pojava masovne kulture na poetku bila po

106

Tre literatura zitivan proces. Otvaraju se itaonice, preporuuju im se knjige, prave se odlomci, najznaajnije pesme. Repro dukcije (knjige o umetnosti), svaki vajar ima neku svoju specinu formu. Kroz knjige se pojanjavaju znaenja i principi, popularna izdanja, popularizacija nauke. Ki moe da ima i pozitivne efekte, kao uostalom i kompletna masovna kultura. Na pri mer, neka osoba itajui lanak o psi hoanalizi u revijalnoj tampi moe da se zainteresuje da proita ozbiljniju li teraturu na tu temu ili da gledajui lm, poeli da proita originalno umetniko delo po kome je lm sni man. Zbog toga se masovna kultura posmatra i kao oblik demokratizacije kulture A iz kia stvoren je und. und je onaj deo kia koji se odnosi na lite raturu. Kao primer unda mogu se navesti ljubii, krimii, vestern ili nin da romani. und je plastino cvee knjievnosti. Ili, da su romani Vesne Radusinovi predmeti, bili bi kapije sa lavovima na kuama naih gastarbaj tera. Jedan od kolskih primera unda je i roman Svini Tod Ogrlica od bisera. Originalna pria o berbe rinu masovnom ubici objavljivana je u Londonu od 1846. do 1847. godine u formi romana u nastavcima tam panog na lecima. Ovakav vid zabave bio je jako popularan u to vreme i ak je postojao itav anr romana koji se

Tre literatura kupovao za sitan novac i nudio za bavu (uz jako malo ili nimalo obrazo vnih, informativnih i socijalno kritikih stavova) za iroke radnike mase u njenoj ranoj fazi industrijskog razvoja. Re je o pulp magazinima koji su tako nazvani zbog jeftinog, grubog papira na kojem su bili tam pani napravljenog od drvene kae (wood pulp). Izdava ovog roman, Edvard Lojd, angaovao je nesvre nog inenjera Dejmsa Malkolma Raj nera koji je imao niz divnih osobina za ovaj posao. Pisao je brzo, mnogo i relativno kvalitetno. Rajmer je kao predloak za roman uzeo urbanu le gendu o berberinu ubici iz Pariza sa kraja 18. veka. O Rajneru se malo zna. Bio je kotskog porekla, roditelji su mu se u London doselili iz Edin burga, obavljao je razne poslove do stojne radnike klase kojoj je pripadao, sve dok nije sreo Lojda i poeo da pie za njega. Pored prie o Sviniju Todu, pisao je i razne druge ro mane, ali je ostao upamen samo po njemu. Na kraju je ak uspeo i rela tivno da se obogati od pisanja, da po stane vlasnik hotela i da napusti ostrvo svog socijalnog porekla, zbog ega se kasnije i odricao nekih svojih rukotvorina koje je stvorio dok je bio nasukan na njemu. Veliki uspeh prie o Sviniju Todu doneo je autoru slavu i nansij ska sredstva, delo je dotampavao i pretampavano, plagirano u Americi,

107

108

Tre literatura vie puta postavljano na scenu, prvi put jo dok originalni roman nije ni zavren, pa je u ovoj verziji cela pria gotovo sasvim obesmiljena, a to je ostalo popularno i do danas. Rajnera esto opisuju kao Di kensa ometenog svojim socijalnim poreklom. Neke delove knjige su pisali razliiti autori. To je bila uobiajena praksa u poslu koju je vodio Lojd jer povremeno autori nisu mogli da sti gnu da na vreme isporue dovoljnu koliinu teksta. U prilog ovoj tezi ima vie dokaza, od kojih su najznaajniji ti da su pojedina poglavlja pogreno oznaena, naslovi poglavlja nemaju veze sa radnjom u njima, postoji ne koliko umetnutih pria koje, u sutini, nemaju veze za osnovnim tokom i za pletom prie. Ipak, osnovna nit prie i glavni likovi su voeni jednom ve tom i sigurnom rukom, rukom koja je nesumnjivo pripadala telu D. M. Rajnera. Socijalna kritika romana je na nivou serija koje su pisane po scena riju Sinie Pavia. Povlaivanje pu blici koja je, naravno, uvek u pravu, dijalozi na nivou Pere loaa, svi li kovi veoma brzo ili odmah prelaze na ti, oslovljavaju se samo imenom, ma koje drutvene klase ih razlikovale, odmah se prelazi na stvar ba kao u seriji o Dordu, nema bespotreb nog mrsomuenja, doe, vidi, po pije, ode Ipak, za razliku od Sinie Pa via, koji svojim delima pokazuje kakvo miljenje ima o svojoj publici, Dejms Rajner ipak ceni svoje itate lje. Knjiga je pisana relativno inteli gentno, dri panju itaoca, angauje njegov intelekt, likovi su upeatljivo oslikani, humor je zaista smean. A ako ste odgledali istoimeni lm Tima Bartona, moete slobodno i da proitate knjigu. Jer je Barton kao inspiraciju i predloak koristio pozorinu predstavu koja se razlikuje od originalnog dela.

Svini Tod Oglica od bisera Dejms Malkolm Rajmer Broj strana: 320 Izdava: Otvorena knjiga Prvo izdanje na srpkom knjige o Sviniju Todu, demonskom berbe rinu iz ulice Flit. Knjiga o masov nom ubici objavljivana je u Londonu od 1846. do 1847. godine u formi romana u nastavcima tampanog na lecima. Vrhunsko delo kriminalistikog, ali i horor anra posluilo je kao inspiracija i predloka mnogim delima.

110

Pozorite

BITEF: Izopaeni
U utorak 30. oktobra u po zoritu Bitef premijerno jei izveden komad Izopaeni po tekstu Martina ermana i u reiji Andreja Nosova. Beogradski reditelj Andrej Nosov okupio je glumaku ekipu razliitih generacija, u kojoj su glumci i igrai iz Beograda i Sarajeva: Radovan Vujovi, Boris Ler, Branko Cveji, Alban Ukaj, Strahinja Lackovi, Milo Isailovi i Drako Adi. Tumaenje komada Izopaeni u kontekstu diskrimi nacije u Srbiji danas je, u svakom smislu, pa i u umetnikom, veoma os etljiv zadatak. Komad koji je, pre vie od trideset godina, izazvao odreene kontroverze, u meuvremenu je pro duciran mnogo puta i ekranizovan. Postavlja se pitanje ta bi to novo jo jedna produkcija Izopaenih mogla da doneseU tom smislu, rediteljski koncept Andreja Nosova nudi mogue reenje. Transponovanje prie o stradanju homoseksualaca u nacistikim logorima tridesetih godina prolog veka u priu o ivotu u mod ernom logoru, odnosno, njihovom poloaju u Srbiji danas, maltretiran jima i problemima sa kojima su suoeni, nemogunosti slobodnog iv ota i zatvaranju u etiri zida je zan imljivo reenje. Sa jedne strane, ono potencira univerzalnost mrnje prema homoseksualcima svih retrogradnih ideologija. Sa druge strane, pred au torski tim stavlja veoma delikatan za datak: izbei banalnost i pogrene paralele i pokuati napraviti predstavu koja, pored svoje oigledne politike angaovanosti, dopire do gledaoca i na jednom drugom, mnogo intimni jem nivou. (Filip Vujoevi, dramaturg predstave)

Pozorite

111

Petar Pan u Narodnom pozoritu


uvena pria o Petru Panu "deaku koji ne eli da odraste", uskoro e postati sastavni deo baletskog repertoara Velike scene Narodnog po zorita. Premijera je planirana za 10. novembar, a u predstavi uestvuju ansambl i solisti Baleta Narodnog pozorita. Koreograju, po motivima istoimene kultne knjige Dejmsa Metjua Barija, uradio je direktor Baleta Brus Stajvel, a muziku je komponovao Tomas Semanski. Ovaj balet, u kojem postoji i nekoliko atraktivnih scena letenja, u svakom sluaju bie podjednako interesantan i deci i odraslima, a plani rano je da pored redovnog, veernjeg, ima i matine izvoenja, saoptilo je Narodno pozorite.

112

Pozorite

Flamenco predstava: CAF CANTANTE


Autori i plesai: Pedro Fernndez i La Sali (Madrid, panija) Muzika: Pepe Carrizo, Jos Sisn (Madrid, panija) Kostim: Shash.es Flameko predstava Caf Cantante, inspirisana istoimenim delom Federika Garsije Lorke, premi jerno e u Srbiji biti izvedena 4. i 5. decembra na Velikoj sceni Opere & Theatra Madlenianum sa poetkom u 20h. Caf Cantante oivljava pras tari i ujedno moderni izraz amenka vodei gledaoce u doba kada se on izvodio u specijalizovanim objektima zvanim cafs cantantes. Flamenko je muziki pravac nastao u Andaluziji meanjem razliitih kultura, a govorei o ljubavi i samoi, bolu i prolaznosti ivota, predstava Caf Cantante nastoji da Beograd i Srbiju smesti na svetsku mapu lokacija koje neguju kulturu amenka. Umetnici iz panije ujed injeni u pesmi, plesu i gitari uvee gledaoce u svet arobne Andaluzije. Na premijernom izvoenju pred stave Caf Cantante na Flamenko festivalu u Zagrebu ovog leta traila se karta vie, a beogradsko izvoenje kljuno je za irenje kulture amenka u itavom regionu. Izbor teatra u Sr biji nije sluajno pao na Madleni janum, kuu otvorenu za nove inovativne projkte! La Sali je prve amenko ko rake nauila u Beogradu, a usavrila u Madridu na najboljoj amenko akademiji Amor de Dios. Od mnogo brojnih scenskih nastupa izdvaja se solo nastup na koncertu najpoznati jeg amenko gitariste svih vremena Paca de Lucie 2010. u Beogradu. Prva je amenko plesaica koja ovu plesnu formu kontinuirano poduava u Hrvatskoj, redovno odrava semi nare i radionice u Beogradu, Za grebu, Niu i Novom Sadu, i razvija kulturu amenka u zemljama Balkana gde je ona jo uvek nerazvi jena. Pedro Fernndez usavrio je amenko u najboljim kolama u ileu i paniji, a ve dvanaest godina sa svojom samostalnom trupom nas tupa na najboljim pozornicama ilea, Urugvaja, Venezuele, panije i Kine. Dobitnik je nagrade za najboljeg plesaa od strane Udruenja nov inara za dogaaje APES (ile) 2010. godine.

Pozorite

113

114

Pozorite

Smrt trgovakog putnika


Kultni komad Artura Milera "Smrt trgovakog putnika" ivi novi ivot na daskama Beograd skog dramskog pozorita od kada je 27. oktobra premijerno izve den u reiji Veljka Miunovia . Ovaj tekst imao je beogradsku premijeru 1951. godine upravo u Beogradskom dramskom pozori tu i predstavljao je jednu od kultnih predstava Kue. Miunovi otvara drugaiju di menziju komada zarobljavajui junaka Vilija Lomana u vremenu prolom kada je jo verovao u budunost i suprotstavljajui ga sinovima Bifu i Hepiju koji takvu nadu, u svetu u kome su odrasli, nikad nisu ni imali; to podvlai tragizam egzistencije postmo dernog doba. U predstavi igraju: Dragan Petro vi Pele, Petar Benina, Petar Strugar, Milan uilovi, Pavle Peki, Daniel Si, Anita Mani. Autorsku ekipu ine reditelj Veljko Miunovi, scenograf Vesna trbac, kostimograf Dra gica Lauevi, muziku radi ule Van Gogh. Premijera je planirana za drugu polovinu oktobra 2012.

Pozorite

115

Salome_Reloaded premijerno u Novom Sadu


U Srpskom narodnom pozoritu u Novom Sadu u subotu, 3. novem bra, izvedena je druga premijera ove sezone predstava Saloma_Re loaded. Dramu Oskara Vajlda adaptirao je i reirao Predrag trbac. Predstava je raena u koprodukciji sa Narodnim pozoritem Sombor. Pria o Salomi poznata je iz Biblije. Reditelj je rekao da je pria o velikim ljubavnim, politikim strastima koje znaju da deluju razarajue i po drutvo i po pojedinca aktuelna i danas, a da je za mesto radnje izabrao VIP salon, jer je i Irodova palata svojevremeno bila neto slino prostor u koji nije mogao svako da ue. Reditelj je izbegao poetske momente iz Vajldovog dela, jer bi danas na sceni zvuali "prepoetski". Uloge tumae Sonja Damjanovi, Milan Kovaevi, Duan Jovi, Tanja anta Torlakovi, Neboja Savi, Branislav Jerkovi, Sanja Mikitiin i drugi. Oskar Vajld posluio se biblijskom legendom iz Novog zaveta (Jevanelje po Marku i Jevanelje po Mateju) koja opisuje smrt proroka Jo vana Krstitelja i u sredite drame postavio Salomu, iji je oaravajui ples Krstitelja stajao glave.