P. 1
Lingvistika Teksta- mala gramatika

Lingvistika Teksta- mala gramatika

|Views: 10,608|Likes:
Published by Bleda1
lingvistika, predikat, subjekat,impersonalna recenica, objekat, pasiv, zavisne recenice,
lingvistika, predikat, subjekat,impersonalna recenica, objekat, pasiv, zavisne recenice,

More info:

Published by: Bleda1 on Jul 14, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/02/2013

pdf

text

original

Predikat

Predikat je sa aspekta structure rečenice i teorije valentnosti osnovni rečenični konstituent. Može postojati samo jedan levi rečenični konstituent, dok na mestu desnog može biti više dopuna. Valentnost je sposobnost glagola da ostvaruju određene dopune. Pomoću dopuna mi identifikujemo učesnike radnje. Predikat kostituiše glagol u ličnom glagolskom obliku da bi se mogli uvesti članovi koji čine njegovu valentnu sposobnost. Ovi glagoli sadrže obeležje koje upućuje na subjekat rečenice. Glagoli u funkciji predikata: (po obeležju tranzitivnosti) 1) 2) 3) 4) intranzitivni (Mara je zaspala) tranzitivni (Pera je kupio kuću) – mogu se pasivizirati medijalni (nemaština me plaši) – agens kauzator (subjekat) glagoli kretanja i mirovanja (On živi u Americi) – zahtevaju adverbijal lokalizator

(po značenju) 1) punoznačni – mogu se upotrebiti samostalno jer imaju referenciju na subjekat. Idu uz proste glagolske oblike. Učim, učah, učijah, uči!, bih učila… 2) nepunoznačni – idu uz složene glagolske oblike i predstavljaju modele složenog predikata

Modeli složenog predikata
a) kopulativni predikati - jesam (Pera je student) - biti (Pera je bio na moru) - ostati (Pera je ostao najbolji drug) - postati (Pera je postao otac) Kopulativni predikat čine kopula i leksički deo predikata. Kopula je sastavljena iz kopulativnog glagola u odgovarajućem vremenu i nosi

gramatičku informaciju. Leksički dodatak nosi leksičku informaciju i može biti: imenica (Pera je student) zamenica (Mara je ta – prava žena za Peru) pridev (Pera je najpametniji) broj (Pera je prvi u grupi) prilog (Mara je vrlo otmena) rečica (To je da prste poližeš) infinitiv (Učiti znači bogatiti se)

b) semikopulativni predikati (dekomponovani) vršiti (Pera vrši nadzor radnika) raditi (Tata radi polugodišnji obračun) praviti (Mara pravi korpe od pruća) proglasiti (Proglasili su ga nesposobnim za posao) smatrati (Mara smatra Peru najboljim suprugom)

Semikopulativni predikat čini operator – semikopulativni glagol i komplementizator ili dodatak (koji može biti isti kao i kod kopulativnih predikata). Semikopulativni glagoli tvore dekomponovani predikat. c) modalni, modalitetni i fazni glagoli moći (Pera ne može da živi bez Mare) hteti (Pera hoće da oženi Maru) želeti (Mara želi da živi u Beogradu)

naumiti (Pera je naumio kupiti Mari bombonjeru) uobičavati (Pera uobičava da iznenađuje Maru poklonima) početi (Pera je počeo da zida kuću) završiti (Pera je završio zidanje kuće) nastaviti (Pera je nastavio da se udvara Mari)

Ovi glagoli su u gramatičkoj funkciji operatora – oni daju informaciju o licu, broju, vremenu i načinu. U funkciji leksičkog komplementizatora stoji konstrukcija “da” + present ili infinitive, dok kod faznih glagola takođe postoji mogućnost uvođenja glagolske imenice u akuzativu ili instrumentalu. Modalne glagole obično dopunjuju glagoli nesvršenog vida.

Napomene: - izbegavati upotrebu dva infinitiva ili dve konstrukcije “da” + present u istoj rečenici. (Nije mogla znati kada bi trebalo odustati. Mara je mislila da će moći da vidi Peru). - Uz glagol hteti mogu se javiti dva agensa (Pera je hteo da Mara dođe) - Glagol “trebati u složenom predikatu može se javiti samo u 3 oblika: anonimiziran subjekat (Treba raditi svaki dan da bi došli rezultati), ukoliko postoji subjekat (Trebalo bi da se nađem sa Marom), kada subjekat nije precizno određen (Treba da se radi uporno) d) formalno punoznačni glagoli Ovi glagoli mogu stajati sami – imaju puno značenje, ali uz neke imenice dobijaju sasvim novo značenje koje se gubi ako se od nje razdvoje, jer samo spojeni čine jednu celinu. Obično se mogu zameniti jednim punoznačnim glagolom. Formalno punoznačni glagoli najčešće tvore perifrastični predikat. (Pera je pao u očaj)

Repriza predikata
Repriza predikata ili ponavljanje predikata služi da intenzivira stav govornika o radnji. Trajnost radnje izražava udvajanje prezenta sa rečicom “li” (Spava li, spava. Sunce da mu se na nos popne, ne bi ga probudilo) Preokret u radnji nagoveštava udvajanje prezenta ili perfekta (Pisao je, pisao, da bi pred sam kraj sve bacio u vatru) Trajnost ranje takođe izražava repriza future (Čekaće ga, čekati, iako sluti da neće doći)

Kopulativni predikat i njegovi modeli
1) Kopula + nomen (Pera je student) Imenica koja se javlja u ovom modelu može biti:

-

osetljiva na kategorije roda, broja i padeža, pri čemu se vrši kongruencija sa subjektom u istim obeležjima. (Pera je studet) - u ovom slučaju može se javiti dvoznačnost (Mara je najbolji student) – među muškarcima i ženama (Mara je najbolja studentkinja) – samo među ženama (Pera je najbolji student) – dvoznačno - u nekom od kvalifikativnih padeža a) kvalifikativni genitiv, zasniva se na inherentnosti svojstva, tj. Nedeljivosti dela i celine (Devojka je dugih nogu a kratke pameti b) lokativ sa predlogom “u” (Pera se ponaša kao da je u najboljim godinama) c) predikativn instrumental – arhaično (On je bio učiteljem u Sremskim Karlovcima 2) Kopula + pridev (Pera je lep) Pridev koji se javlja u poziviji leksičkog dela predikata može biti samo u neodređenom vidu. Određeni vid se koristi samo pri drugom pominjanju istog prideva. (Pera je lep dečak. Lepi Pera živi u Beogradu) 3) Kopula + adverb (To je lepo od njega) 4) Kopula + pronomen (“Mara je moja!”, reče Pera) Zamenica na poziciji leksičkog dela predikata može biti samo pridevska i to: posesivna (Mara je moja) demonstrativna (Pera je taj, bila je sigurna Mara) neodređena ili odrična – nosi negativno značenje (I on mi je nekakav; Ma on je niko i ništa)

5) Kopula + predikativ + kopredikativ (Pera je le pi bogat, zato ga Mara hoće) Predikativu je svaka vrsta reči koja može da bude deo imenskog predikata (prethodno nabrojane). Upotreba predikativa i kopredikativa znači dvostruko kvalifikovanje jednog istog pojma – subjekta rečenice 6) “smatrati nekog” + predikativ u instrumentalu (Prijatelji ga smatraju ludim, ali Pera za to ne haje) 7) “značiti” + predikativ u infinitivu (Voleti znači praštati)

Dekomponovani predikat
Čine ga: Semikopulativni glagoli: biti (Biti u štrajku) imati (Imati na umu) vršiti (Vršiti nadzor) izvršiti (Izvršiti pogubljenje) činiti (Činiti dobro) dati (Dati saglasnost) dobiti (Dobiti pristanak) podneti (Podneti ostavku) voditi (Voditi pregovore)

Leksička dopuna deverbativna (glagolska) imenica (Vršiti nadzor) predloško-padeška konstrukcija (Imati na umu)

Dekomponovani predikati se mogu zameniti jednim punoznačnim glagolom, obično onim iz kog je izvedena glagolska imenica u leksičkom delu predikata (biti u štrajku – štrajkovati)

Perifrastični predikat
Čine ga: Formalno punoznačni glagoli, najčešće glagoli kretanja: doći (doći sebi) otići (otići u kaluđere) poći (poći za popa) pasti (pasti u očaj) doživeti (doživeti iskušenje) zadesiti (zadesila ga je nesreća) ući (ući u pregovore) dobiti (dobiti opkladu)

- izgubiti (izgubiti život) - steći (steći poverenje) - uliti (uliti poverenje) Leksička dopuna deverbativna (glagolska) imenica (Pasti u očaj) predloško-padeška konstrukcija (Poći za popa)

I perifrastični predikati se mogu zameniti jednim punoznačnim glagolom (otići u kaluđere – zakaluđeriti se) Glagoli tipa “desiti se” ili “dogoditi se” ostvaruju perifrazu na nivou rečenice u kojoj vršilac ni predmet radnje nisu bitni (Dogodila se pljačka u Perinoj firmi) Perifrastičnim strukturama se može manipulisati jer one omogućavaju da subjekat od svesnog agensa postane pacijens (da trpi radnju) U novinarskom stilu su posebno izraženi perifrastični predikati sa glagolima govorenja. (Istaći u izveštaju; Naglasiti u izveštaju)

Nominalizovana i kondenzovana struktura
Nominalizacija je sažimanje glagolske radnje nekom glagolskom imenicom kojom se daje neka informacija koja je bitna za razumevanje konteksta, pri čemu nastaje nominalizovana rečenična struktura. “Nakon pljačke, svi su se razbežali”. Nominalizovanom strukturom se sažima neka zavisna rečenica. “Nakon što su opljačkali banku, svi su se razbežali”. Kondenzacija je sažimanje glagolske radnje nekim neličnim glagolskim oblikom kojim se daje neka informacija bitna za razumevanje konteksta, a pri čemu nastaje kondenzovana rečenična struktura. “Ne imavši hrabrosti da prizna, sakrio je lice rukama”. I kondenzovanom strukturom se sažima neka zavisna rečenica. “Kako nije imao hrabrosti da prizna, sakrio je lice rukama”.

Deverbativni glagoli koji tvore nominalizovane i kondenzovane structure nalaze se uvek u genitive, koji upućuje na subjekat ili objekat radnje iskazane zavisnom rečenicom koju sažimaju. Subjekatski genitiv: - Odluka Vlade je jednoglasno prihvaćena - Odluka koju je donela Vlada je jednoglasno prihvaćena) Objekatski genitiv: - Odluka o prodaji kuće nije naišla na podršku - Njegova odluka da proda kuću nije naišla na podršku

Sintaksički i semantički plan rečenice
Ova dva plana rečenice je neophodno dobro razlikovati jer oni utiču na krajnji rezultat – značenje rečenice. Sintaksički plan se još naziva i funkcija reči u rečenici. Tri osnove funkcije su predikat, subjekat i objekat. Oni se lako određuju oslanjajući se na gramatiku rečenice. Semantički plan se još naziva i plan značenja. Prema značenju reči mogu biti agens, pacijens, eksperijent i adresat. Semantički plan određuje značenje celokupne rečenice – kako je mi percipiramo.

Akteri rečenice
Akteri rečenice na sintaksičkom planu najčešće imaju funkciju subjekta ili objekta, mada mogu biti i u funkciji priloške odredbe. Na semantičkom planu akter može biti 1) Agens – kada je akter aktivan svojevoljni vršilac radnje - Mara trči za autobusom 2) Pacijens – kada akter trpi radnju ili kada se radnja na njemu vrši - Mara je prevarena 3) Eksperijent – kada akter iskusi radnju koju mu je neko drugi ili nešto drugo nametnulo - Mara je dobila šamar od Pere

4) Adresat – kada akter nije svojevoljni vršilac radnje - Pera je dobio naredbu da napusti Maru

Subjekat i agens
Subjekat se u rečenici određuje preko predikata, jer sa njim kongruira u licu, rodu, broju (sem u impersonalnoj rečenici). Situacija kada je subjekat jednak agensu javlja se u velikom broju slučajeva. Tada agens ispunjava kategorijalna obeležja: a) živ je (čovek, žena, dete) b) samoaktivan je (kontroliše radnju svesno) Agens može da se identifikuje imeničkim ili zameničkim sredstvima i obično je u nominativu. U jednoj rečenici može se javiti više agensa, a može i jedna reč da zameni više agensa. „Mama i tata mu rade / Roditelji mu rade“ Identifikacija agensa može se pronaći i u glagolu tj. predikatu. Morfološki prozirni su: 1) 1. i 2. lice singulara prezenta (Ja stanujem / Ti stanuješ u Novom Sadu) 2) 1. i 2. lice plurala prezenta (Mi stanujemo / Vi stanujete u Novom Sadu) 3) 3. lice – sa zamenicom daje i rod (On stanuje u Novom Sadu) 4) Perfekat (Petar je stanovao u Novom Sadu) 5) Futur II (Kad Mara bude stanovala u NS, preseliće se i Pera) 6) Perifrastični predikat sa radnim glagolskim pridevom (Mara je okrenula list i dala pristanak) Specifični tipovi agensa: a) Kauzativni aktiv, obično nosi dva značenja: Pera gradi kuću (radi sve sam svojim rukama) Pera gradi kuću (dao je nekome da mu to uradi)

b) Ergativni subjekat – koncept radnje se razdvaja na dva subjekta koji je istovremeno proizvode zajedničkim snagama.

-

Slušam klavir kako svira (jedan deo radnje proizvodi čovek, a drugi deo klavir)

c) Metonimijski agens – metonimija kao sredstvo označavanja aktera obično ide uz glagole koji se mogu pripisati grupi Univerzitet je poslao akreditaciju fakultetima

Metonimijski agens se može uspešno praviti i pomoću metafonimije. Sneg produžio raspust (Ministar zbog snega produžio raspust)

Ovaj tip agensa je pogodan za manipulaciju jer se njime nešto što se može odrediti prikazuje i doživljava kao neodređeno.

Koagens
Koagens je drugi od dva učesnika u jednoj radnji. Oba učesnika moraju deliti ista kategorijalna obeležja da bi im se pripisala ista radnja. Ukoliko nisu istog roda, predikat se stavlja u 3. lice množine. Pera i Mara žive zajedno

Modeli koagensa: A1 – prvi agens, A2 – drugi agens, P – predikat, Ppl – plural predikat 1) A1 + P + A2 + P (Mara spava i Pera spava) - A1 + P + „kao i“ + A2 (Pera spava, kao i Mara) - A1 + P + „takođe i“ + A2 (Pera spava, takođe i Mara) 2) A1 + A2 + Ppl (Pera i Mara spavaju) - „oni“ + Ppl (Oni spavaju) 3) A1 + P +- A2 (u padežu) a) Komitativni (pridružuje koagensa agensu) socijativni, pridružuje, „sa“ + instrumental, (Pera radi sa Marom u školi) komitativni, pridružuje, „pored“ + genitiv, „uz“ + akuzativ (Pored pere došla je i Mara; Uz Peru došla je i Mara)

-

kontrakomitativni, isključuje, „bez“ + genitiv, dve negacije daju pozitiv (Marin rođendan je protekao bez Pere; Ni ovaj događaj nije protekao bez Pere) ablativno socijativni, pridružuje, „sa“ + instrumental (Pera se razveo sa Marom)

b) Supstitutivni ili delegirani agens (koagens daje ovlašćenje da ga agens zastupa) „mesto/umesto/namesto“ + genitiv (Mesto Pere došla je Mara) „u ime“ + genitiv (U ime Pere došla je Mara) „ispred“ + genitiv (Ispred Perine firme je došla Mara)

c) Esceptivni (izuzima koagensa od agensa) „osim/sem“ + genitiv (Sem Mare niko nije došao) „do“ + genitiv (Niko nije došao do Mare)

Proagens
Proagens je agens tj. vršilac radnje koji radnju ne vrši samoinicijativno nego po nalogu ili zadatku koji koordinira agens 1. Mara mi je javila preko Pere.

Sintaksička koreferencionalnost
Referencija je veza između leksičke jedinice i pojma na koji se ona odnosi. Referent je ono na šta upućuje leksička jedinica. Koreferenti su reči koje povezuje ili isti referent ili ista sintaksička funkcija. Prema tome koreferencionalnost može biti: 1) semantička koreferencionalnost (kad različite leksičke jedinice upućuju na isti referent) Mara mi je poželela dobrodošlicu. Perina žena je baš ljubazna.

2) sintaksička koreferencionalnost (različite leksičke jedinice ostvaruju iste sintaksičke funkcije) Videla sam Maru i Peru juče.

Impersonalna rečenica
Impersonalna rečenica je rečenica u kojoj je vršilac radnje nepoznat u gramatičkom smislu, tj. rečenica koja ima gramatički subjekat koji se ne može identifikovati na osnovu ličnog glagolskog nastavka. Predikat impersonalne rečenice je uvek u 3. licu jednine a valenca je prazna. Tipovi impersonalne rečenice: 1) one koje su vezane za atmosferske pojave, a univerzalne su za sve jezike Svanulo je.

2) impersonalne rečenice sa egzistencijalnim glagolom Ima ulja u magacinu – biće dovoljno za ručak.

3) impersonalne rečenice sa pseudo agensom (koji se ne može naslutiti iz konteksta) Ovde mi je lepo.

4) impersonalne rečenice sa zavisnom rečenicom koja je rečenični subject Sviđa mi se da izbacujem studente

5) impersonalne rečenice sa morfemom “se” koja nije refleksivna Nakupilo se ispita.

6) Man-sätze – u kojima je čovek taj neidentifikovani agens Priča se da je Pera ostavio Maru.

Objekat i pacijens
Objekat je pojam ka kom je radnja usmerena ili na kom se radnja vrši. Da bi objekat aktuelizovao glagol u predikatu mora biti konverzan (da traži dva aktera) ili tranzitivan (da traži objekat).

Ne mogu svi glagoli ostvariti dopunu u vidu objekta, mada svi zahtevaju neke dopune. Procesom sekundarne tranzitacije intranzitivni glagoli mogu dobiti objekat pri čemu se menja concept poimanja radnje. Tranzitivni glagoli na osnovu objekatske dopune koju zahtevaju mogu biti: 1) jednostavno-tranzitivni (traže jedan objekat) Pera voli Maru

2) složeno-tranzitivni (traže dva objekta) Pera je Mari kupio cveće

3) nominalno-tranzitivni (traže imenicu kao objekat) Mara voli Peru

4) sentencionalno- tranzitivni (traže rečenicu kao objekat) Pera zna da i njega Mara voli

Jako mali broj tranzitivnih glagola ne zahteva identifikaciju objekta uvek, npr. Imperfektivni glagoli, dok perfektivni uvek zahtevaju objekat Šta radiš? Učim! Juče sam naučio novu pesmu.

Tipovi objekta i modeli direktnog objekta 1) Direktni ili pravi je pojam na kome se radnja direktno vrši Mara je vratila prsten Peri

Da li je glagol tranzitivan ili ne kao i da li je objekat pravi određuje se pomoću testa dijetetičke transformacije – objekat koji stoji uz glagol koji se može pasivizirati je pravi objekat, a taj glagol je tranzitivni glagol. 2) Indirektni objekat je pojam ka kom je radnja usmerena

-

Mara je vratila prsten Peri

Glagol uz koji stoji indirektni objekat ne može se pasivizirati Modeli: - Tautološki objekat je ekspresivni direktni objekat koji se javlja u slučaju kada se uz glagol javi glagolska imenica koja je od njega izvedena. U tom slučaju se objekat ne pominje ali se on podrazumeva i čita iz glagola. - Agentivni objekat je direktni objekat kod koga je fokus pažnje na sticanju svojstva koje objekat ostvaruje. - Manipulativno-kauzativni je direktni objekat koji se javlja uz manipulativne glagole tipa “naterati, primorati, prisiliti”. Padeži objekta: nominativ funkcionalno nikad nije padež objekta ali u pasivu na semantičkoj ravni označava objekat (Marin prsten je vraćen Peri) genitiv može biti padež oba objekta. Slovenski genitiv pripada pravom objektu, ima generičko značenje (Mara je kupila hleba za sedam dana); genitiv može biti padež i indirektnog objekta (Setila se Pere juče) dativ je padež indirektnog objekta – označava pojam kome je nešto namenjeno (Mara je poslala poruku Peri) akuzativ je padež direktnog objekta kada nema predloga, ali predloški akuzativ je padež indirektnog objekta (Mara pravi tortu za Peru / Mara pravi tortu za Peru) instrumental je padež indirektnog objekta (Pera se okrenuo za Marinom drugaricom) lokativ je padež indirektnog objekta (Pera jako često razmišlja o Mari)

-

Pasiv
Pasiv je trpno glagolsko stanje koje mogu da grade samo tranzitivni glagoli, tj. oni glagoli koji zahtevaju objekat. Pasivnost se zasniva na tematizaciji neagensa ili na konceptu – subjekat nije agens.

Tematizacija neagensa znači sagledavanje situacije iz pozicije neaktivnog subjekta. Pasivizacijom se semantički objekat podiže do pozicije gramatičkog subjekta. Pera je povredio Maru (semantički objekat) Mara je povređena (gramatički subjekat)

Pasiv se upotrebljava u slučajevima kada: 1) je agens ili vršilac radnje nepoznat (Banka je opljačkana) 2) je agens poznat iz konteksta (Pera je obuzet besom) Tipovi pasiva prema morfološkom liku: 1) participativni ili kopulativni ili analitički pasiv čine kopula u ličnom glagolskom obliku i particip pasiva, odnosno trpni glagolski pridev (Mara je razočarana Perom) 2) Refleksivni pasiv čine aktivni oblik glavnog glagola i morfema “se” koja nije signal ni recipročnosti ni tranzitivnosti nego pasivnosti (Banane se prodaju na pijaci) 3) Leksičko-sintaksički ili aktivni pasiv – glagol je u aktivnom stanju a radnja njime preduzeta je izvršena od strane nekog neimenovanog agensa koji nije na poziciji sintaksičkog subjekta. - uz glagole tipa “dopadati se/sviđati se”, “dati/dobiti”, “doživeti/preživeti” (Peri se dopada Mara, Pera je dobio poljubac od Mare) - uz imenice tipa “predmet, cilj, tema, meta...” (Pasiv je tema današnjeg časa) Načini identifikacije agensa u pasivnoj strukturi 1) Kopulativni pasiv a) “od (strane)” + genitiv (Mara je povređena od strane Pere) b) Instrumental, bez predloga (Mara je razočarana Perom) c) “po” + lokativ (Po tom istoričaru, bitka je vođena...) 3) Refleksivni pasiv – agens se uvodi pomoću priloške odredbe za mesto a) “u” + genitiv (Svinjetina se najviše jede u Srba) b) “kod” + genitiv (Kod mene se u kući ne izuva) c) “u” + lokativ (Zakoni se donose u skupštini)

Identifikacija aktera u rečenici
1) totalni identifikator – ime osobe (Petar Petrović se juče oženio 2) specifikacija osobe a) kategorizator – izdvajanje kategorije, grupe osoba, na osnovu jedne od funkicja koju ona obavlja i njenog položaja u društvu (Radovan Jelašić, guverner NBS, najavio je pad kamatnih stopa) b) klasifikator – stavljanje aktera u neku grupu prema stavu govornika, na osnovu neke sličnosti koju sa njom ima ili koju govornik smatra da ima (Majka tepa crnokosom sinu: “Ciganče moje malo” – pozitivno; “Ti si prljavi cigan”, vikao je Pera na Marka – negativno) Po pravilu, nije dobro da se osoba identifikovana jednom, putem totalnog identifikatora odmah zatim identifikuje putem kategorizatora.

Gramatički i logički subjekat
Gramatički subjekat je reč koja je subjekat na sintalsičkom planu, po svojoj funkciji u rečenici. Ali on nije uvek nužno agens u rečenici, kao na primer u pasivnoj strukturi. Kuća je prodata Peri za velike pare.

Logički subjekat je pravi agens u rečenici, ali on nije na poziciji subjekta, već ima neku drugu funkciju u rečenici. Dopada mi se Mara

Kondenzovanje zavisnih rečenica i njihova nominalizacija
Kondenzaciji kao procesu sažimanja rečenice ne podležu samo zavine nego i nezavisne rečenice. Trčim slušajući muziku Trčim i slušam muziku

Upotrebom predloško-padežnih konstrukcija u kondenzovanu strukturu je moguće uvesti još jednog aktera. Nakon Marinog odlaska, Pera je prestao da izlazi iz kuće Nakon što je Mara otišla, Pera je prestao da izlazi iz kuće

Kod nominalizacije agens nominalizovane strukture i nepromenjene, nesažete rečenice, mora da bude isti Nakon pljačke, svi su se razbežali Nakon što su opljačkali banku, svi su se razbežali

Tipovi zavisnih rečenica koje se ne mogu sažeti 1) izrične (Pera je priznao Mari da je voli) 2) relativne ili odnosne, zamenjuju se padežima sa kvalifikativnim značenjem, ali ne predstavljaju primer nominalizacije niti kondenzacije Devojka koja ima dugu kosu zove se Mara Devojka duge kose zove se Mara

3) mesne (Gde je Mara, tu je i Pera) 4) poredbene (Pera gleda Maru kao da je jedina na svetu) 5) konsekutivne ili posledične (Pera toliko voli Maru da joj ispunjava sve želje) Tipovi zavisnih rečenica koje se sažimaju 1) rečenice uvedene sa “kako” Gledam kako se petlovi bore Gledam borbu petlova

2) načinske a) b) “bez” + genitiv Prošao je a da nije ostavio traga Prošao je bez traga kondenzacija gerundima Ostavila je Peru a da nije rekla ni reči Ostavila je Peru ne rekavši ni reči

3) temporalne ili vremenske a) b) c) “pre/posle/tokom/nakon/za vreme” + genitiv Pre nego što sedneš da ručaš, operi ruke Pre ručka, operi ruke “pri” + lokativ Pri prvom susretu sa Marom, Pera je znao da je ona prava Kada se prvi put susreo sa Marom, Pera je znao da je ona prava kondenzacija gerundom Mara je susrela Peru kad se razočarala u ljubav Mara je susrela Peru razočaravši se u ljubav

4) kauzalne ili uzročne a) b) “od/iz/zbog” + genitiv Mara je prevarila Peru zato što je bila ljuta Mara je iz ljutnje prevarila Peru kondenzacija gerundom Zato što je znao koliko je Mara ljubomorna, Pera nikuda nije išao bez nje Znavši koliko je Mara ljubomorna, Pera nikuda nije išao bez nje

5) kondicionalne ili uslovne a) b) c) d) “u slučaju” + genitiv Ako ne bude dovoljno dokaza, Pera će biti oslobođen U slučaju nedostatka dokaza, Pera će biti oslobođen “na” + akuzativ Pera će sve prihvatiti na Marin zahtev Pera će sve prihvatiti ako mu Mara to bude zahtevala “bez” + genitiv Ako mu Mara to ne sugeriše, Pera ništa neće uraditi Bez Marine sugestije, Pera ništa neće uraditi bespredloški instrumental Ako budete uporno radili, uspećete Upornim radom ćete uspeti

6) koncesivne ili dopusne a) b) “i pored” + genitiv Iako se Mara tome protivila, Pera je kupio nova kola I pored Marinog protivljenja, Pera je kupio nova kola “uprkos/unatoč” + dativ Iako se Mara protivila, Pera je kupio nova kola

c) d) -

Uprkos Marinom protivljenju, Pera je kupio nova kola “uz sve” + akuzativ Iako se Mara protivila, Pera je kupio nova kola Uz sve Marino protivljenje, Pera je kupio nova kola kondenzacija gerundom Iako je nije ni pogledao, Pera je znao da je Mara ljuta I ne pogledavši je, Pera je znao da je Mara ljuta

7) finalne ili namerne a) b) “radi” + genitiv Da bi joj se izvinio, Pera je Mari kupio cveće Radi izvinjenja, Pera je Mari kupio cveće “u cilju/u svrhu” + genitiv Predsednik je otišao da bi potpisao međunarodni sporazum Predsednik je otišao u svrhu potpisivanja međunarodnog sporazuma c) “na” + akuzativ - Pera je Maru poverio bratu da je čuva - Pera je Maru poverio bratu na čuvanje d) “za” + akuzativ - Da bi ga nagradila, Mara Peri pravi tortu - Za nagradu, Mara Peri pravi tortu

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->