Silhouette

September 3, 3, 2013 2013 Duška Duška Leave Leave a comment Igr a čula, Igra , Silueta Silueta Duška Duška, Duska Duska Ogrizovic Ogrizovic Edit Edit

Bila je noć, toliko tamna da gotovo da je mogla da parira svojoj večnoj pratilji. Meni… Obično bih lebdela kroz nju i ne naprežući svoje mačje oči, toliko sam je dobro znala… Da ne dužim.. Ovo ne treba da bude jedan od onih dramskih scenarija kroz koje se tajne šunjaju kao lopovi kroz brušene dijamante.. Zato ću vam objasniti.. Vidite.. Mnogo mi imena daju a ja dugo već nemam nijedno… a vi kako hoćete… Da ste plaža sa milion zrna peska u vlasništvu, još deset ne bi vam ništa značilo, ni u džep vam ne bi bilo niti iz džepa.. Davno sam naučila da usputne lake vetrove čak ni ne osećam.. A jako sam slaba na vetrove jer ja.. ja sam.. Silueta… I sama sam jedna karmička tajna – provlačim se kroz tolike živote, onaj sam vam neodoljivi parazit.. Često hvatam sebe kako se smirujem tek kada mesec načne svoj novi doručak – još jedan dan.. Eeee, nas dvoje, mesec i ja, pod pratnjom zvezda, tada se budimo. Naše jutarnje kafe su pod njegovom svilenom lenjošću dok se još satima proteže bahato se razbacujući mesečinom… I onda, nakon sat ili dva, setili bismo se da s nekim razlogom postojimo pa se konačno bacili na spisak hirova koje nam je stara klesarka Sudbina urezala u svoju granitnu tablu za pisanje… Nije ona pri tome nimalo nežna, tek da znate… eto, napominjem za slučaj da ste se ikada pitali.. Ako imam nešto zajedničko sa onim što sam nekad bila, to je osećaj lakoće i slobode. Nema onoga ko ga ne voli, znam… ali, ja to pomalo zloupotrebljavam.. Radim to tako što šetam pored lelujavih zavesa svoje staklene odaje obasjana plamenovima stotina sveća i njihovom refleksijom o kristalne mozaike mojih podova, brilijantne ploče tavanica, dijamante u ramovima mojih ogledala, svuda razbacanih… Sve vam to deluje sterilno, zar ne..? I meni je kad su mi tu sobu tek dodelili takvu, golu.. Ne bih ja bila ja kada ne bih ostavljala svuda za sobom svoje pečate… Kao privesak među prstima, uvek vučem čašu do trećine napunjenu divlje crvenim vinom, a s nožicom od rubina..

Sve su mlečne sveće opasane uzdrhtalim maramama isprane crvene boje..

Da, krv i mleko.. Biseri i svilena posteljina.. Samo tu i tamo poneka vatrena fleka.. Jedino sam vam ja potpuno crna..

N Na se ne ma mn niiš št Sk niiš št me ve ud va ut as eb bii n em am ta a.. S ko or ro on ta a.... z za at tllo om ev ež žu dv ap pu ta ap po o č na st nt me – jje no na glla ma um me md če et tr rn ae es tc ce en tiim et ta ar ra ap po ot tp pe et tiic ca a– ed diin on a iig am au em da a h ho m.... od da am
…navika zaostala iz prošlog života.. Ja sam vitka kontura, crna i tanja od sanjivog papira za pisma. Senka na svetlu i vetru.. Fasciniram slučajne prolaznike, to je moja svrha.. Budim fantazije. Ja sam san iza zavese, vekovni nemir voajera, muza majstora.. antičkih i fantastičnih. Tako sam mnogo svima oko sebe a sebi tako malo nošena kolutovima dima koje je moj brat po šapatu – mesec, ukrao naivnoj zvezdi repatici.. Osećam koliko me žele. Znam da me nose kućama, domovima, kasarnama, kartonskim kutijama… Više ni ne primećujem to. Uvek sam sama.. sve dok sama i ne pozelim drugacije. I još sam nešto ali tajno, potpuno tajno.. da znaju tamo gore, pocepali bi me.

nudili su joj svet. kao ja sada sa vama.. ali ja želim više. prišla vratima… Gospodin R.. govorila je… kad se pojavi... Samo da je htela da me sluša. Bila sam njen živi štit. Želim da volim… Samo nju hoću. ..Moramo. luda. Nekog drugog bi sasvim sigurno žuljali. ... Verovala je. .. Prelep. da je okupanu u devičanskom šamponu vide svi. znate. Ne i mene. odgovarala je. Meni je svet malo… Svet je kao muzej sećanja na trke za savršenstvima..Ooooo. je ušao u moj prostor i seo na moju platinastu stolicu pravom gospodara.. . To je i bio. eee.Danas ćemo konačno da pričamo o njoj. to da ali. Bila je to zaostavština Atlantide.. celog za godinu dana. Znate – bile smo uvek u istom telu ona i ja. Neka mi sude za neskromnost.. Poslušno sam sela na sofu preko puta njega i podigla noge na nju uživajući u glatkim dodirima bisera od koje je bila napravljena. A ona. Ljubav. Tu sam se odmah pakovala i to na neodređeno… Duška Ogrizović Like 14 0 . Znala bi ga napamet i pre nego što bi odrasla...Jedva sam primetno uzdahnula i ne prestajući da igram svoj lenji balet opčinjenim dušama. iako su bili neprocenjive vrednosti. Dobro? .. Bila je stvorena da ga pređe prateći sunce. čak i ako je izgledala kao muza čiste putenosti… On će znati..Ako baš moramo.. Jedino kada bi se družila sa gospodinom S.Vidite. Ja želim večnost. bila je tako naivna. luda mala… tvrdoglava i blesava kakvu bi je samo naivnost i poželela.. kad-tad i on će se pohabati.