You are on page 1of 26

SADRAJ:

01.

Uvod Ideja mentorstva Mentor Menti Mentorski odnos Faze mentor sko g pro ces a Saveti za mentorske sastanke Primeri dobre prakse Literatura Prilozi

02. 03. 04. 05. 06. 0 7. 08. 09. 10 .

01. U VO D
U okviru projekta Kreativno drutvo, realizovanog u jesen 2011. godine u organizaciji Ambasade vedske, osnovana je ETC grupa koju ine 11 aktivnih i angaovanih pojedinaca iz Srbije. lanovi ETC grupe dolaze iz razliitih sfera kulture i obrazovanja i zainteresovani su za teme koje su u vedskoj identi kovane kao kljune za dalji razvoj savremenog drutva: kreativnost, kulturno i drutveno preduzetnitvo, inovacije, doivotno uenje i razvoj. U neposrednom susretu sa gostima - predstavnicima kreativnog drutva vedske, lanovi ETC-a su uvideli da je svaki od gostiju, kroz svoju karijeru, kontinuirano imao mentore profesionalno uspene i ostvarene pojedince koji su ih vodili kroz prelomne trenutke u razvoju njihove karijere i podsticali njihov dalji razvoj. Oduevljeni idejom razmene znanja i iskustva koja je u Srbiji uglavnom limitirana na akademsku zajednicu, grupa ETC je uz pomo Ambasade vedske, odluila da kreira projekat Kreativno mentorstvo koji bi okupio i dodatno osnaio preko 50 izabranih pojedinaca iz sektora obrazovanja, kulture i biznisa. Kako bi projekat proirili na to vie ljudi, lanovi ETC grupe su izabrali po jo jednog mentija tj, osobu koja u interakciji sa strunijom i iskusnijom osobom, mentorom, stie uvid u njena/njegova dosadanja iskustva i dostignua, razmenjuje miljenja o buduim planovima, iskazanoj motivaciji i liderskim potencijalima kroz koje moe doprineti razvoju naeg drutva. Iz tog razloga, mentori su birani na osnovu njhovih profesionalnih dostignua, posveenosti i referenci sa jedne strane, a po pro lima, ivotnim ciljevima i aktuelnim izazovima mentija sa kojima e biti upareni, sa druge strane. Mentorski parovi e se sastajati jednom meseno, tokom narednih godinu dana, u cilju otvorenog razgovora o izazovima koji su pred mentijem kroz samo-re eksiju, razmenu iskustva i profesionalno usmeravanje. Ciljevi projekta Kreativno mentorstvo: > Razvijanje koncepta mentorstva kao metoda linog razvoja pojedinaca i podsticanja kulture razmene znanja u Srbiji. > Formiranje i razvijanje mree kreativnih ljudi iz razliitih sfera u Srbiji koja bi dalje irila i primenjivala ideju mentorstva. > Promovisanje ideje doivotnog uenja i linog i profesionalnog razvoja pojedinaca kroz razmenu znanja, iskustva i pozitivne energije izmeu izabranih mentora i mentija. Program je nansijski podran od strane Ambasade vedske u Beogradu. Program se implementira na dobrovoljnoj osnovi i besplatan je. Ambasada vedske u saradnji sa vedskim institutom planira da nastavi da podrava razvoj i implementaciju programa Kreativno mentorstvo u Srbiji do 2014. godine.

Potreba za mentorom nikad ne prestaje!


Atae za Kulturu Ambasade vedske u Beogradu 2009-2012 i savetnik na projektu Kreativno mentorstvo

Helene Larsson*

Maa Avramovi se bavi dejom participacijom i pravima dece, kao i kulturom za decu. Saradnica je u nastavi na Odeljenju za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i predsednica C31-Centra za razvoj kulture dejih prava. Andrej Bereta nezavisni umetniki kustos, vodi U.G. ARTIKAL (Beograd ), posveen projektu Kustosiranje/ About and around curating , kao koautor i realizator. Zorana Djakovi Minniti trenutno radi kao kustos i koordinatorka meunarodnih projekata u Kulturnom centru Beograda. Dragana Jev ti ekonomista i menader u kulturi, sa dugogodinjim iskustvom u polju meunarodnog poslovanja; ivela i radila na Kipru, u Francuskoj, Americi i Srbiji. Trenutno radi kao Menader trita za Francusku i Beneluks za Turistiku organizaciju Srbije. Vinja Kisi istoriar umetnosti i menader u kulturi, bavi se kulturnim nasleem i odrivim razvojem. Kustos pripravnik je u Zbirci strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu i saradnik Centra za muzeologiju i heritologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu .

ore Krivokapi asistent na Fakultetu organizacionih nauka , pravnik i istraiva intersekcije drutva i tehnologije. Slavica Markovi-Sandi se bavi menadmentom u kulturi, komunikaciji i medijima u ambasadi vedske u Beogradu. Itana Miljani asistentkinja projekata i trenerica u Centru za voenje karijere i savetovanje Beogradske otvorene kole , koja radi u oblasti omladinske politike sa posebnim akcentom na pitanja vezana za zapoljivost. Mirjana Odi samostalni umetnik, pored umetnosti, vodi NVO Kreativnost za ponet i. Trenutno predano radi na televizijskom projektu za decu SPIRODROM , kao autor i producent. Marko Radenkovi menader i producent u kulturi, osniva i direktor Dizajn hub-a NOVA ISKRA , saradnik u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerzitet u-metnosti u Beogradu. Dragana Tomi Pilipovi predava i konsultant iz oblasti Upravljanja ljudskim resursima i organizacionog razvoja, osniva i direktor Centra za drutveno odgovorno preduzetnitvo CDOP.

*Helene Larsson , ef Odeljenja za komunikaciju i izlobi u Muzeju Nobela u Stokholmu. U periodu od 2009. do 2012. godine
bila je Atae za kulturu Ambasade vedske u Beogradu, radei na projektima u oblasti kulture, umetnosti, razvoj muzeja, savremenih kolekcija, obrazovanjem i korienjem istorije.

MENTOR (iz grke mitologije)

02 . I D E JA M E N TO R S T VA

Mentor je bio prijatelj i savetnik heroju Odiseju. Kada je Odisej otiao u Trojanski rat, ostavio je sina Telemaha na staranje Mentoru.

Mentorstvo je kompleksan, interaktivan proces koji obuhvata prenos znanja i iskustva sa strunije i iskusnije osobe (mentora) na manje iskusnu osobu (mentija). Cilj mentorstva je da otvori mogunost za stalno unapreenje vetinai znanja, odnosno lini razvoj i napredovanje u karijeri. Moe da se opie i kao unutranje i spoljanje putovanje, zajedniki poduhvat mentora i mentija na odreeno vreme tokom kojeg mentor ima ulogu usmerivaa, lidera i pratioca. Prednosti za mentora od ovog procesa su: - > Mentori mogu da ostvare temeljan uvid u stavove i vrednosti razliitih generacija - > Biti mentor moe doprineti velikoj linoj satisfakciji zbog uestovanja u samom procesu i doprinosu u razvoju drugih ljudi - > Mentori imaju mogunost za lino uenje, reavanje odreenih problema i sopstveni lini razvoj suoavanjem linih stavova i istina sa svojim mentijima - > Mentori mogu da obogate svoju mreu kontakata kroz svoje odnose sa mentijima - > Mentori takoe mogu ojaati svoju linu poziciju u kompaniji, kao posledica ukazanog poverenja da su mentori drugima - > Mentor moe predvideti mogue kon iktne situacije i pravovremeno preporuiti adekvatnu poslovnu/ ivotnu strategiju, koja moe da dovede do boljeg ishoda po mentija. Dok su prednosti za mentije sledee: - > Mentorski program gotovo neminovno omoguava mentiju bolji uvid u sopstvene mogunosti i bolje razumevanje sopstvenih snaga i oblasti za razvoj - > Uz podrku mentora, mentiji mogu da naue da formuliu ciljeve svog kontinuiranog razvoja, kako linog tako i profesionalnog - > Tokom trajanja programa mentiji imaju mogunost direktne komunikacije sa svojim mentorima kao svojim posebnim sagovornicima za savete i smernice vreme za promiljanje, planiranje i samoanalizu - > Menti ima jedinstvenu priliku da kroz ovakav program odvoji + - > Mentiji mogu da usvoje ivotne vetine, koje mogu da pomognu u prepoznavanju i izbegavanju neprijatnih i pogrenih situacija, zamki na privatnom planu, ali i u svakodnevnom poslu - > Mentiji mogu znaajno da proire svoju mreu kontakata uz pomo mentora.

03. MENTOR

RAZLIITE DEFINICIJE: USA, Engleska mentor je kljuna linost za razvoj u karijeri izabrane osobe i odgovorna je za njen razvoj. Evropa mentor pomae u razvoju pojedinca na profesionalnom, ali i na privatnom planu. Pojedinac preuzima odgovornost za vlastiti razvoj.

Mentor je neko ko je dostupan mentiju da od NJE/NJEGA ui. Uloga mentora je da upravlja odnosom, da saslua i da, kroz postavljanje odgovarajuih, a za odnos znaajnih pitanja, otvara prostor za novi pravac razmiljanja ili, jednostavno, da podstie inovativan i kreativan pristup radu i svakodnevnom ivotu. U praksi postoji ogroman broj varijacija oekivanja od funkcije i ponaanja ljudi koji nose naziv mentor: - > Da formira odnos koji e biti razvojnog karaktera za mentija - > Da pronalazi korisne informacije - > Da ima ulogu uzora (role model) - > Da prepozna ta je mentiju neophodno - > Da ume da vodi mentija kroz faze formalnog, operativnog, profesionalnog i linog obrazovanja - > Da obezbedi povratnu informaciju i procenu mentija - > Da moe da sagleda i podui mentija bitnim injenicama koje e mu omoguiti da bude bolji u tome to radi. ta mentor treba da uradi u velikoj meri e zavisiti od svrhe koju mentor ima. Govorei uopteno mentor treba da: - > Uspostavi relativno brzo odredjenu prisnost - > Uspostavi neophodan nivo poverenja i da ga odrava - > Obezbedi optimalne instrukcije, predloge, objanjenja, uputstva i savete - > Obezbedi neophodne i korisne kontakte za razvoj mentija - > Obezbedi stabilnu razvojnu podrku na odredjeni period - > Pravovremeno sagleda realne opcije u razvoju karijere i ponudi savete za usmerenje - > Obezbedi analizu potrebnih vetina i daje konstruktivni feedback.

04. MENTI
Prema reniku, menti je odabrani uenik. U praksi, menti je osoba koja ima potrebu za podrkom koju e joj pruiti mentor i koja eli da unapredi znanja koja je stekao, lino se razvija, naui neto novo, ali i da dobije konkretan savet. Uloga mentija zahteva i neke predispozicije: da bude otvoren za nove naine rada i komunikacije, da ima volju da istrauje, da je spreman za izazove i promene. Mentiji su lino odgovorni za svoje uenje i razvoj. Sastanci sa mentorom su de nisani potrebama mentija i njegovim interesima. Meutim, menti nije uvek u stanju da identi kuje svoje potrebe ili razvojni potencijal. Upravo zato, mentor ima kljunu ulogu da pomogne mentiju da ih de nie to bolje. Menti, ipak, treba lino da identi kuje svoje ciljeve i svrhu mentorskog odnosa, a oni se obino menjaju tokom vremena. Konano, vano je da menti dolazi pripremljen na sastanke, da zna precizno o emu eli da diskutuje sa mentorom. Neophodno je da menti bude osoba otvorena za predloge. Ono to menti moe da dobije kroz mentorski odnos jeste da dodatno razvije oseaj samopouzdanja, napravi bolji lini i profesionalni plan razvoja, unapredi sopstvene kapacitete, i proiri postojeu mreu kontakata.

CILJEVI MENTIJA: > Iskoristiti mogunosti koje program nudi za lini i profesionalni razvoj > Postaviti lini i profesionalni plan razvoja > Otvoriti se prema mentoru da bi se to bolje de nisale vlastite potrebe > Deliti sa mentorom svoje sopstveno znanje i iskustvo > Sumirati iskustvo sa sastanaka sa mentorom

05. MENTORSKI ODNOS


Mentorski odnos znai uspostavljanje istinske interakcije izmeu osobe koja ima znanje i iskustvo i eli da ga podeli sa manje iskusnom osobom u jasno de nisanom vremenskom okviru, unapred utvrenom. U mentorskim odnosima jasno razumevanje uloge kod obe strane ima veliki uticaj na uspeh ili neuspeh celokupnog procesa. Veoma je bitno da se jasno i precizno de niu oekivanja koja se imaju od ovog odnosa, kako bi se izbegla razoarenja. Proces moe da se organizuje precizno, da se mentor i mentiji viaju jednom nedeljno ili jednom meseno, ili spontano, kada se ukae potreba. Vano je shvatiti da je mentorstvo jedan kontinuirani proces u kojem se pretpostavljeni ili eljeni efekti, ne mogu dogoditi odmah nakon inicijalnog susreta. Za kvalitetan mentorski odnos bitno je da su mentor i menti posveeni i aktivni u svojoj relaciji na nain koji je njima najprihvatljiviji. Veoma je vano da uvek postoji svest o iroj slici jer promene koje pravimo u jednoj sferi naeg ivota neminovno utiu i na druge oblasti u ivotu. Kako bi se tokom mentorskog odnosa postigao cilj i ostvario rezultat, neophodno je da se izgradi i razvije poverenje. Ono to ovaj odnos ini jedinstvenim, u poreenju sa mnogim drugim meuljudskim vezama, je potpuno neizbalansiran odnos izmeu mentora i mentija, koji je stalno usmeravan potrebama, oekivanjima i ciljevima mentija. Mentorova ULOGA je da bude sagovornik i ispitiva, ali isto tako i podrka u tekim situacijama ne traei nita za uzvrat. Konano, mentor je vodjen eljom da podeli svoje znanje, a ne da samopromovie sebe. Motivacija mentora treba da proizilazi iz zadovoljstva posmatranja kako drugi rastu i lino se razvijaju. Pravila igre treba da de niu izmeu mentora i mentija ta jeste, ali i ta nije dozvoljeno u toku trajanja mentorskog odnosa. Sledi nekoliko primera dobro ustanovljenih pravila igre: - > Pokaite potovanje jedni prema drugima tako to ete redovno i tano dolaziti na sastanke, iskljuiti mobilne telefone i dozvolite drugima da zavre ono to sto su hteli da kau - > Diskrecija: Sve to se kae tokom mentorskog odnosa je strogo poverljivo. Obe strane treba da su saglasne ukoliko se neto sa sesije, iz nekog razloga, eli saoptiti i drugima. - > Mentor je u obavezi da navede koje teme su zabranjene za diskusiju sa mentijem na osnovu kon ikta interesa i nelojalnosti - > Menti uvek ima prednost pri odluivanju koja e biti tema sastanka, osim ako unapred nije drugaije dogovoreno. - > Sasvim je u redu postavljati provokativna pitanja kada je otvorena i prijateljska atmosfera.

POSTOJI NEKOLIKO PITANJA KOJA MOGU DA POMOGNU U POSTAVLJANJU PRAVILA ZA MENTORSKI ODNOS:

> Koliko esto treba da budu sastanci?


Uobiajeno je da se uesnici viaju jednom meseno. U poetku, sastanci se mogu organizovati ee dok se ne postave stvari i dok jedni druge bolje upoznaju.

> Koliko dugo treba sastanak da traje?


Od 90 minuta do 2h je dobar vremenski okvir koji omoguava uesnicima da zadre koncentraciju

> Gde bi trebali da se nalazite? Da li sastanci treba da budu organizovani u svakodnevnom okruenju ili postoje bolje alternative?
Poneki put etnja parkom moe biti odlino reenje, naravno ako se i mentor i menti sloe oko toga.

> Hvatati beleke ili ne?


Za mentora to ponekad moe biti korisno - da napravi nekoliko kratkih beleaka tokom sastanka. Zapiite, recimo, pitanja koja elite da postavite ako ne elite da prekidate diskusiju ili ideje koje su vam se pojavile dok sluate sagovornika. I za mentija bi bilo dobro da vodi beleke kako bi mogao da prati svoj razvoj.

> Kontaktiranje ili ne izmedju sastanaka?


Mentori bi trebali da okurae svoje mentije da budu slobodni da ih kontaktiraju ak i izmeu sesija ako se pojave bilo kakva pitanja ili nedoumice.

> Kako se de

nie tema za svaki sastanak?

Menti, recimo, moe poslati e-mail sa eljenom temom nekoliko dana unapred i na taj nain objasniti o emu eli da prodiskutuje sa svojim mentorom; ili se tema moe de nisati zajedniki, pri sledeem susretu.

0 6 . FA Z E M E N TO R S KO G PR O CE SA
Mentorski proces se sastoji od faza koje se realizuju sledeim redosledom:
1. Zbliavanje 2. Formulisanje ciljeva > Dogovoriti se o procesu, metodi i ciljevima mentorstva 3. Procenjivanja ovde i sada 4. Odluivanje o tamo i onda > Postavljanje ciljeva >> Uskladjivanje misije 5. Izabrati most izmedju ovde i sada i tamo i onda > Situaciona analiza >> Analiza prepreka >>> Analiza stilova uenja >>>> Odabir izmedju razliitih opcija mosta >>>>> Skiciranje plana realizacije 6. Izgradnja mosta 7. Procena napretka na drugu stranu mosta > Monitoring i procena performansi >> Sistem povratne informacije (feedback)

Detaljnije o samim fazama: Zbliavanje: oigledno je da, ako mentor i menti imaju slabo izgraen odnos, nee se mnogo toga postii. S druge strane, ako imaju meusobno poverenje, potovanje i istinsko interesovanje za meusobne ivote, ishodi mentorskog odnosa e biti veoma pozitivni. Formulisanje ciljeva: na poetku samog procesa e verovatno biti nejasan oseaj cilja i to za obe strane, to u praksi i treba tako da bude. Postavljanje ciljeva moe postati precizno tek kada obe strane imaju jasnu sliku o mestu polaska. U ovoj fazi treba da se obe strane sloe o strukturi sastanaka mentorstva. Sama struktura moe biti kao i gore predstavljenih sedam koraka, ili svaki par moe kreirati za sebe posebnu strukturu. Procenjivanja ovde i sada: trenutni nivo ostvarenja samog mentija polazna taka treba da bude objektivno procenjenai treba dogovoriti koje su stvarne dimenzije za tu ulogu/ poziciju. Odluivanje o tamo i onda: neophodno je da obe strane otvoreno prodiskutuju i dogovore se ta ele da ostvare, kako po pitanju rezultata tako i vremena u kome e se ti rezultati ostvariti. Pod pojmom diskutovati se misli da e mentor pomoi mentiju da odlui ta eli. Izabrati most izmedju ovde i sada i tamo i onda: menti treba da razmotri raskorak izmeu trenutne i eljene situacije i na osnovu vlastite procene odlui koje opcije su mogue za mentija kako bi se postigla eljena situacija. Najpodesnije opcije e se onda uzeti u razmatranje i kombinovanjem tih reenja moe da se oblikuje optimalan plan aktivnosti. Izgradnja mosta: menti se brine o implementaciji plana aktivnosti. Mentorovi inputi u ovoj fazi bi trebali da budu minimalni. Ukoliko menti posustane u ovoj fazi, naje kasnija pomo od mentora je obino u postavljanju pitanja koja potiu celokupno sagledavanje relevantnih faktora, a istovremeno fokusiraju mentija na krajnji cilj. Procena napretka na drugu stranu mosta: uloga mentora u ovoj fazi je da mentiju a) pomogne da se suoi i prevazie neizbene prepreke ka uspehu, b) pomogne da menti odlui da li ciljevi treba da se no podese ili bi metod za njihovo ostvarivanje trebalo poboljati ili promeniti, c) pomogne u osnaivanju oseaja vlasnitva nad ciljevima, d) da podstakne istrajnost i ojaa otpornost mentija na iskuenja.
Ciljevi bi trebalo da budu SMART: -> Speci ni -> Merljivi -> Prihvatljivi -> Realistini -> Vremenski ogranien i

0 7. S A V E T I Z A M E N T O R S K E S A S T A N K E
Saveti za dobre mentorske sastanke: - > Planirajte unapred, kontinuitet je vaan - > U proseku je potrebno od 8 do 10 sastanaka u toku godine - > Usaglasite se oko agende - > Sastanke je najbolje imati na neutralnom terenu - > Upoznajte jedni druge na prvom sastanku - > Procenjujte konstantno napredak, ak i na poslednjem sastanku Primer: Agenda u trajanju od 1 sat: ta je novo u odnosu na proli put 5 minuta Izabrana tema / pitanje dana 50 minuta Rezime / ta za sledee vidjanje 5 minuta Mentijevo sagledavanje: Zakljuak: o emu smo razgovarali Sagledavanje: misli koje su me pokrenule u toku i posle razgovora Konzistentnost: ta treba da uradim / razmotri sledee stvari Razliiti modeli razgovora: GROW mo d el razvojno usmeren i dalekovidan Goal: cilj Reality: realnost - interpretacija stvarnosti Option: opcija razliite opcije Will: volja ta radi menti STAR model focus na realizaciji i konkretnim dogadjajima Situation: situacija opiite trenutnu situaciju Task: zadatak ta je vaa misija Action: akcija ta ste uradili Result: rezultat ta ste postigli
PREDUSLOVI ZA USPEAN ODNOS:

:: Potovanje :: Iskrenost :: Otvoren razgovor

Prilikom rada sa mentijem, najbolje je koristiti otvorena pitanja iji je osnovni cilj da razviju slobodnije i detaljnije odgovore: ta? Gde? Kako? Kad? Tzv. zatvorena pitanja treba izbegavati na mentorskim sastancima. To su ona pitanja na koje se moe dati samo odgovor DA ili NE: Da li si.? Da li ima? Da li eli? Osnovna pravila aktivnog sluanja: Sluajte druge dok priaju Izbegavajte omalovaavanje Pokaite razumevanje i interesovanje Postavljajte otvorena pitanja Koristite JA poruke Pomozite drugima da vide kakva je situacija Ponekad se deava da odnos mentor menti ne uspe. Najei razlog za ovo su konfuzni ciljevi i usmerenja. Poneki put jednostavno ne dodje do one line hemije i onda je najbolje da se ovakav mentorski odnos zavri. Ukoliko mentor otkrije da menti ima ozbiljnih linih problema, treba odmah da nju/njega uputi strunoj osobi, a ne da pokuava da izigrava psihijatra.
ZAMKE MENTORST VA: Nedostaje angaovanje mentija Menti ima strahopotovanje prema mentoru Mentor nema vremena Mentor ne daje povratnu informaciju Mentor daje previe saveta

08. PRIMERI DOBRE PRAKSE


Primeri iz Srbije:
A.
Cilj programa Podeli svoje znanje postani mentorka je profesionalno i lino osnaivanje ena u naem drutvu kroz razmenu iskustava i znanja. Program i koncept se baziraju iskljuivo na volonterizmu i entuzijazmu mentorki i uesnica, a njihova spremnost i posveenost su kljuni faktor uspeha mentorskog odnosa. Mentorska etnja, kao deo Globalne enske mentorske etnje, je centralni dogaaj ovog programa i sada se ve tradicionalno svake godine odrava u novembru. U Srbiji je prva mentorska etnja organizovana 15. decembra 2008. godine u Beogradu i Niu, kada se na jednom mestu okupilo oko petnaest uspenih ena iz oblasti biznisa, javnog ivota, nevladinog sektora, kao i studentkinja, buduih liderki, u cilju razmene znanja, vetina i iskustva. Program partnerski realizuju Erste Bank a.d. Novi Sad, Ambasada SAD u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji i Evropski pokret i do sada je kroz program prolo vie od 100 ena. Program Podeli svoje znanje postani mentorka je u Srbiji inicirala Andrea Brbakli koja je uestvovala u programu Global Women Leaders Mentoring Partnership koji zajedniki realizuju magazin FORTUNEi Stejt Department u saradnji sa NVO Vital Voices.

Erste Banka a.d. Novi Sad: Podeli svoje znanje postani mentorka

B.

Program strune podrke za unapreenje poslovanja socijalnih preduzea je jedna od prvih zajednikih inicijativa Koalicije za socijalno preduzetnitvo, pokrenuta sa ciljem da se socijalnim preduzeima sa teritorije Srbije obezbedi besplatna struna podrka biznis mentora i osnae njihovi kapaciteti za bavljenje socijalnim preduzetnitvom. Sam program se sastojao od: dve radionice sa socijalnim preduzetnicima tokom kojih su dublje ispitani speci ni problemi i individualne potrebe svakog socijalnog preduzea, zatim konsultantske podrke u trajanju do 2 meseca koja je zamiljena prvenstveno kao proces uenja kroz koji su korisnici mogli da steknu bolju sliku o problemima i perspektivama svog socijalnog preduzea i zajedno sa konsultantom postave ciljeve i planove za dalji razvoj i unapreenje poslovanja.

Koalicija za socijalno preduzetnitvo*: Biznis podrka razvoju socijalnih preduzea

I na kraju mentorske podrke zamiljene kao odnos jedan na jedan sa socijalnim preduzetnicima, 4-6 sati meseno tokom perioda od 5 meseci. Program je realizovan u periodu od novembra 2010. do novembra 2011. godine, u saradnji sa UNDP-om a zahvaljujui nansijskoj podrci panskog Fonda za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDG F) u okviru programa ,,Zapoljavanje i migracije mladih". * Osnivai Koalicije su Balkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Grupa 484, Inicijativa za razvoj i saradnju Srbija i Smart Kolektiv.

Primeri iz vedske:
A. Mentorski program vedskog saveta za kulturu
vedski savet za kulturu je tokom 2010. godine u okviru programa za jaanje meunarodne i interkulturalne saradnje i razmene pokrenuo mentorski program sa ciljem da se podstakne razmena iskustava i umreavanje u oblasti kulture. Ideja je bila da se uspostavi odriva baza znanja i iskustava koja moda nisu tipina u oblasti kulture i da se omogui njihova ira primena. U programu je uestvovalo 12 mentija koji su bili na poetku svoje karijere u razliitim oblastima kulture i isto toliko kulturnih radnika na istaknutim pozicijama sa bogatim profesionalnim iskustvom. Prilikom prijavljivanja mentiji su de nisali svoja oekivanja i razloge zbog kojih su eleli da uestvuju u ovom programu, a posebno se nastojalo da se u program ukljue mladi koji imaju razliito etniko i kulturno poreklo. Program je obuhvatao 10 jednoasovnih susreta mentija i mentora tokom godine, kao i vie zajednikih sastanaka koje je organizovao Savet za kulturu sa ciljem da se uesnici meusobno upoznaju i steknu nova znanja i iskustva.

B.

DIK Mentorski program

Mentorski program koji je pokrenula vedska Unija zaposlenih u kulturi i oblasti komunikacija (DIK) namenjen je strunjacima iz razliitih oblasti kulture koji ele da se usavravaju na profesionalnom i linom planu. Cilj ovog programa je da omogui neuobiajene susrete mentora i mentija izvan granica jedne profesije ili oblasti, kao i meugeneracijski dijalog; sticanje novih znanja i umreavanje.

Mentorstvo otvara mogunost za dugoroni profesionalni razvoj i podsticajno je kako za mentije, tako i za mentore. Delei svoja iskustva i kontakte mentor doprinosi linom i profesionalnom razvoju mentija, a zauzvrat razvija vetine rukovoenja i proiruje sopstvenu mreu kontakata. Mentiji van svog radnog mesta dobijaju iskusnog partnera za diskusiju, podsticaj da razvijaju nove ideje i steknu nove uvide. Program traje godinu dana i podrazumeva mesene sastanke mentora i mentija, kao i tri zajednika sastanka za sve uesnike na poetku, u sredini i na kraju programa.

0 9. L I T E R AT U R A
1. Pro table Mentoring A practical handbook , Charlotta Wikstrom and Ekerlids Forlag, 2007, Bulls Graphics, Halmstad, Sweden 2. Coaching and Mentoring, Nigel MacLennan, 1995, Gower Publishing Limited, Hampshire, England 3. Coaching for future How Smart comapnies use coaching and mentoring, Janice Caplan, 2003, Chartered Institute of Personnel and Development. London, England 4. Mali vodi kroz mentorstvo: Podeli svoje znanje postani mentorka, Vital Voices, Evropski pokret u Srbiji, Erste Banka a.d. Novi Sad, Ambasada SAD u Srbiji 5. Mentorskap fr professionell och personlig utveckling, Margareta Neld, 2010, Kulturrdet, interni materijal

10. PR I LOZ I
Prilog 1 Prijavni formular - ETC grupa, Kreativno mentorstvo Prilog 2 Sporazum o saradnji - Biznis mentorstva za socijalna preduzea Prilog 3 Templejt beleska mentora - dokumnt preuzet iz knjige Pro table Mentoring - A practical handbook Charlotta Wikstrom and Ekerlids Forlag

PRILOG br.1 _ Prijavni formular - Kreativno mentorstvo


aplikacioni formular za polaznike

Kreativno mentorst vo je projekat grupe E TC , koju ine ljudi okupljeni oko ideje st varanja i raz voja koncepta kreativnog drut va. Cilj projek ta je podsticanje neformalnog doivotnog uenja i razmene znanja i iskustava izmeu pojedinaca ak tivnih u sferi kulture i obrazovanja. Podstaknut vedskim primerima programa doivotnog mentorst va, program Kreativno mentorst vo doprinee linom raz voju 24 polaznika, kroz uparivanje sa mentorima iz abranim na osnovu elja i potreba polaznika. Program mentorst va e obuhvatiti: 1. jednodnevni trening vez an z a osnove mentorst va sa predavaima iz vedske i Srbije u novembru 2012 godine, 2. jednoasovne susrete polaznika i mentora jednom meseno tokom dvanaest meseci, od decembra 2012 do decembra 2013 3. motivacioni seminar u aprilu 2013, 4. z avrnu evaluaciju i slavlje u decembru 2013. Program se realizuje na dobrovoljnoj osnovi i besplatan je. Za sva pitanja i nedoumice vez ane z a popunjavanje formulara ili projekat, piite nam na k reativnomentorst vo@gmail.com O tanim datumima odr avanja treninga u novembru i iz abranom mentoru biete naknadno obaveteni. PROFIL POL AZNIK A Ime i prezime Ko n t a k t (e - m a i l , t e l e f o n) O b r a z ov a n j e U k r a t ko o p i i t e v a u t r e n u t n u p r o f e s i o n a l n u p o z i c i j u

G d e v i d i t e s e b e z a t r i g o d i n e k a d a j e r e o v a e m p r o f e s i o n a l n o m i l i n o m r a z vo j u? U ko m p r avc u e l i t e d a s e r a z v i j a t e?

Zato bi vam u ovom periodu ivota bio potreban mentor?

Navedite do tri iz azova vez ana z a va profesionalni i lini raz voj o kojima biste voleli da diskutujete sa svojim mentorom: 1. 2. 3. PROFIL MENTOR A Poeljno je da moj mentor dolazi iz oblasti:

Poeljno je da moj mentor ima iskust va u:

Poeljno je da moj mentor ima sledee line karak teristike:

Ostale karak teristike mentora:

Ukoliko postoji speci na osoba koju biste voleli da imate z a mentora, molimo vas navedite njeno ime i prezime (ovaj podatak e timu koji bira mentore sluiti kao ideja vodilja, uz ostale podatke o pro lu mentora, ali ne garantujemo da e va mentor biti ta osoba):

Navedite do tri razloga i/ili oekivanja zbog kojih se prijavljujete na program kreativnog mentorst va: 1. 2. 3. H VA L A VA M N A I Z D V O J E N O M V R E M E N U !

PRILOG br.2_Sporazum o saradnji

BIZNIS MENTORSTVA ZA SOCIJALNA PREDUZEA


SPORAZUM O SARADNJI IZMEU MENTORA, SOCIJALNOG PREDUZETNIKA I KOORDINATORA PROGRAMA
Ovaj dokument predstavlja sporazum o saradnji izmeu ___________________ (mentor) i _____________________ (socijalni preduzetnik/ca) koju e sve vreme tokom trajanja programa podravati: ________________________ (koordinator projekta iz Smart Kolektiva) Mentor se obavezuje da e kroz angaovanje od 4 do 6 sati meseno pomoi socijalnom preduzetniku/ci da ostvari dogovorene ciljeve i poslovne planove gradei samopouzdanje preduzetnika/ce podrkom i voenjem, kao i kroz izgradnju otvorenog mentorskog odnosa ispunjenog uzajamnim poverenjem, tokom narednih 6 meseci. Socijalni preduzetnik/ca se obavezuje da e aktivno raditi na ostvarivanju dogovorenih ciljeva, da e izvetavati koordinatora projekta o napretku i da e uestvovati u graenju otvorenog mentorskog odnosa ispunjenog poverenjem. Koordinator projekta se obavezuje da e sve vreme tokom trajanja programa biti na raspolaganju mentoru i preduzetniku/ci za reavanje eventualnih dilema i problema. Obaveza poverljivosti Ovim sporazumom se uspostavlja odnos poverenja izmeu sve tri strane u odnosu na odreene informacije koje su poverljive ili svojom prirodom predstavljaju poslovnu tajnu, i koje za preduzetnika/cu mogu predstavljati kompetitivnu prednost u poslu kojim se bavi. Sve tri strane se obavezuju na uvanje poslovne tajne preduzetnika/ce tokom trajanja mentorstva, ali i dve godine po njegovom prestanku. .

Sukob interesa Mentor se obavezuje da nee investirati u posao socijalnog preduzetnika/ce i da nee imati nansijskog interesa od njegovog/njenog posla tokom trajanja mentorstva. Sukob interesa bilo realan ili samo pretpostavljen ili kao takav percipiran od strane mentora i/ili socijalnog preduzetnika/ce mora odmah biti prijavljen koordinatoru projekta.

Mentor i socijalni preduzetnik/ca saglasni su sa sa sledeim pravilima ponaanja: 1. 2. Mentorstvo je aktivnost koja podrazumeva uzajamno poverenje i u kojoj obe strane treba da pokau obzirnost i potovanje. Uloga mentora je da odgovori na preduzetnikove/ine potrebe i agendu, a ne da namee svoje.

3. Mentor i preduzetnik/ca treba da potuju vreme druge osobe i njene druge obaveze, da se pridravaju dogovorene dinamike rada i da se prilagoavaju jedno drugom u razumnoj meri. 4. Preduzetnik/ca treba da prihvati odgovornost za graanje odnosa s mentorom, a mentor treba da ga/je osnai u tome.

5. Obe strane mogu prekinuti saradnju ako osete da odnos ne funkcionie. Ipak, i mentor i preduzetnik/ca su u obavezi da razgovaraju o takvoj odluci i da o tome obaveste koordinatora programa. 6. Mentor se nee meati u one stvari koje preduzetnik/ca ne eli da podeli sa njim, sve dok ne bude pozvan da to uini.

7. Mentor i preduzetnik/ca treba da budu otvoreni i iskreni u vezi sa odnosom koji grade, i da taj odnos zajedno revidiraju nakon 3 meseca, s ciljem da ga unaprede. 8. Mentor i preduzetnik/ca dele odgovornost za lak izlazak iz mentorskog odnosa i treba da izbegnu stvaranje zavisnosti preduzetnika/ce od mentora.

Potpis: _____________________________ (mentor)

________________________________ (preduzetnik/ca) Datum: _____________________

________________________________ (koordinator projekta)

PRILOG br.3*_Templejt beleka mentora


BELEKE MENTORA: Datum....................................................................... Sastanak br. .............................................................. Tema dana............................................................................................................................... Pitanja sa prethodnih sastanaka o kojima elim da nastavim razgovor sa mentijem: Pitanja o kojima bismo mogli da diskutujemo na dananjem sastanku: Pitanja koja se javljaju tokom sastanka, a koja elim da sauvam za budue sastanke: Ostale beleke i stvari koje treba zapamtiti: Dobra je ideja da i mentori vode beleke za vreme sastanaka, jer e one kasnije biti veoma korisne za podseanje o emu se sve razgovaralo tokom sastanka, kao i za podseanje na teme koje bi trebalo da budu obraene tokom narednih sastanaka.
* Dokument preuzet iz knjige Pro table mentoring, Charlotta Wikstrom and Ekerlitzs Forlag, 2007.

program je

n a n s i j s k i p o d r a n o d s t r a n e a m b a s a d e ve d s ke u B e o g r a d u

na stvaranju i realizaciji projek ta dobrovoljno i entuzijastiki radili lanovi ETC grupe uz nesebinu stunu pomo Helene Larsson , kao savetnika na projektu - -> Kreativno mentorstvo prirunik priredili: Maa Avramovi, Itana Miljani, Dragana Tomi Pilipovi, Andrej Bereta organizacija i koordinacija: Dragana Jevti, ore Krivokapi, Marko Radenkovi aplikacioni proces i baza mentora: Vinja Kisi, Zorana akovi Minniti, Slavica Markovi-Sandi gra ki dizajn: Mirjana Odi

nije kraj, nastavie se...

kreativnomentorst vo@gmail.com.

kreativnomentorst vo@gmail.com.