You are on page 1of 54

OBJEKTI I OPREMA U GOVEDARSTVU

OBJEKTI ZA KRAVE
Dranje krava ima dva podjednako znaajna obeleja, kao to su proizvodnja mleka, proizvodnja mesa i podmlatka za obnovu stada. Oba vida proizvodnje se odvijaju u isto vreme, pa je dranje krava sloen proces. Znaajnost proizvodnje kao i neophodnost obezbeenja pogodni uslova dranja krava, uticali su na potrebu za gradnjom povoljnih uslova smetaja. Dobri uslovi smetaja znatno mogu doprineti poveanju proizvodnje u oba vida. Da bi se mogla sa sigurnou oekivati uspenost u proizvodnji, neophodno je ispuniti veinu zahteva koje krave imaju, a po pitanju smetaja. Veina zahteva odnosi se na mikroklimatske uslove u stajama, prostor za leanje ishranu i kretanje kao i na opremu koja se koristi u objektima. Niske temperature nemaju negativne posledice na opte stanje krava kao i na njihovu proizvodnju, ali pod pretpostavkom da je leite uvek suvo i da u staji nema promaje. Prostor za leanje mora uvek biti dovoljan za sve mogue oblike leanja krava na njima, odnosno dovoljno komotan da se krava na njemu lagodno osea, naravno potpuno usklaeno sa rasnim karakteristikama i uzrastom. Leita za leanje krava moraju zadovoljiti neke opte uslove kao to je kvalitetna toplotna izolacija. Reenja su vrlo iroka, osnovna se odlikuje slojem hidro i termo izolacije ili slojem (dovoljnim) prostirke, dovoljno dobra elastinost leita, vrlo bitan element za dobro zdravlje krava, kao i njihovo due zadravanje u eksploataciji, mogue je izvesti sa debljim gumenim pokrivaima ili veom koliinom prostirke. Povrine leita ne smeju biti klizave i uvek sa dovoljnim nagibom za brzu povrinsku drenau (nagib do 2%).

135

irina leita kao i njegova duina treba da budu dovoljna za normalno ustajanje i leganje grla. Krave kod tih radnji koriste glavu kao protiv teu, te im je neophodno obezbediti irini leita od 1-1.2 m, kao i duinu veu od duine trupa za bar 1 m. Ustajanje i leganje traje oko 10 sekundi, u poetku sporije, a potom bre bez posebnog uticaja na poloaj tela krave, Polazni parametri za planiranje staja za krave mogu se grupisati na sledei nain: - odreivanje potrebnog broja mesta za grla, u zavisnosti od naina dranja, - pravilna lokacija proizvodnog i prateih objekata, - tehnoloka povezanost svih objekata u okviru farme, pravilno odreivanje potrebnih kapaciteta prateih objekata, a prema potrebama i dinamici korienja farme.

NAINI DRANJA KRAVA


Muzne krave se mogu drati na dva naina i to vezanim i slobodnim sistemom dranja. Ova dva naina se meusobno veoma razlikuju. U stajama sa vezanim nainom dranja, grla imaju veoma ogranienu povrinu i kretanje te je nuno obezbediti sve procese koji se dogaaju u staji na nain koji dozvoljava sistem dranja. Pod tim se podrazumeva pravilno reen sistem ishrane, napajanja, leanja, mue i izubravanja u istom prostoru. Takva pojava namee kompromise na mnogim mestima i radnjama, tako da neke radne operacije oteava, kao to je na primer mua. Objekat u kojem se nalaze krave, a zbog svoje specifinosti i znaajnog vremenskog boravka oveka u njemu, treba da obezbedi prijatne uslove za rad oveku, sa vrlo visokim cenama gradnje. Kod vezanog sistema dranja, krave gotovo i da nemaju mogunosti bilo kakvog kretanja. U takvim uslovima veoma teko se ostvaruju njihovi proizvodni potencijali. Meutim, ovakav sistem dranja ima i svojih prednosti od kojih treba istai sledee: - mogua pojedinana nega krava u potpunosti, obzirom da su grla vezana za jedno mesto, - ne postoji mogunost meusobnog povreivanja grla, - znatno manji potreban prostor po UG u poreenju sa drugim sistemom dranja.

136

Ipak, kod novijih staja ili kod razmiljanja za gradnjom, ovaj sistem ne bi bio za preporuku, izuzev za manji broj grla. Kod staja koje su ve uraene na ovaj nain treba razmiljati o rekonstrukciji. Kod slobodnog dranja, krave se kreu u grupi, odlaze po elji do jasala na ishranu, napajanje i muu, leita biraju po volji i u vreme kada im odgovara. Ipak, ovaj sistem ima svojih posebnih obeleja, kao to su: - pojedine funkcije su odvojene (leanje, ishrana. mua), time se stvara mogunost ispravke greaka, usklaivanje procesa prema najnovijim tehnikim dostignuima, - objekti mogu biti jeftinije graeni, bez termoizolacije, koja se izvodi samo u izmuzitu, - znatno manje transportnih radova u odnosu na vezani sistem i znatno lake mehanizovanje svih radnih operacija. Nedostaci ovakvog sistema dranja krava su: - oteana pojedinana kontrola grla, - potrebna znatno vea povrina po UG, ali su staje u gradnji jeftinije od staja u vezanom sistemu.

STAJE ZA VEZANI SISTEM DRANJA KRAVA


Vezani sistem dranja krava na naim prostorima dominira. Vie od 90% krava u Srbiji se dri vezanim sistemom. Kod individualnog sektora veoma retko se javlja drugi vid dranja, sem na novijim farmama koja imaju neto vei broj krava od uobiajenog broja. Pa i na veini farmi drutvenog sektora, odnosno na farmama sa znatnim brojem krava, takoe je zastupljen ovaj vid dranja. Vezani sistem dranja krava znai da je dranje pojedinano, odnosno da se sve radnje oko krava izvode po tom pojedinanom principu. Pri tome se misli na ishranu, negu, napajanje, muu i sl. Naravno, u takvim uslovima se mogu ispuniti gotovo svi zahtevi za postizanje visoke proizvodnje. Ipak, vezani sistem dranja krava ostaje kao trajno reenje samo za male nespecijalizovane farme koje imaju do 20 krava u staji. Vezani sistem dranja krava karakteriu neka osnovna obeleja, od kojih je najznaajnije duina leita. U tom pogledu se razlikuju tri osnovna tipa: dugako, srednje i kratko leite.

137

Dugako leite Dugako leite se moe pronai jo samo u starim stajama. Njegova povrina nije podeljena i najee je due od 220 cm. Sve radnje u staji oko krava se izvode prilazom po leitu i to od pozadi krave (od repa). Stajnjak, odnosno prostirka i izluevine ostaju ispod krave. ienje se mora izvoditi dva puta dnevno, kako bi se obezbedili dobri higijenski uslovi. Potronja prostirke dostie 8 kg/grlo/dan. Jasle za ishranu su visokog tipa, te iz tih razloga krave u toku boravka na leitu, zauzimaju dva poloaja: kada uzimaju hranu, odnosno kada stoje, moraju da se pomeraju unapred za celu duinu vrata, za nesmetano leanje, moraju da se povuku unazad, tako da u toku leanja glavu povlae unazad i zadnji deo tela. Navedeni osnovni poloaji tela krave na dugakom leitu, jasno daju njegove opte karakteristike, koje su vrlo nepovoljne: krave dok stoje izbacuju ekskremente na leite, kada lee sputaju vime na povrinu na koju su prethodno izbacile ekskremente, za odravanje minimalnih uslova higijene, neophodno je veliko uee ljudskog rada. postojanje visokih jasala spreava ili oteava pravilnu izmenu vazduha u tom delu. Samo ovih nekoliko karakteristika je dovoljno da se da negativna ocena za ovakva leita. Srednje dugo leite Srednje dugo leite se razlikuje od dugih po tome to postoji mogunost zatvaranja jasala palisadnom ogradom. Na taj nain se planski izvodi pristup krava na jasle, odnosno njeno stajanje na leitu i njegovo prljanje ekskrementima. Leita su duine 210 cm, a iza njih se nalazi kanal za izubravanje. U momentu ishrane, krmna zabrana se otvara te se krave tek tada pomeraju unapred za oko 50 cm. Prljanje leita je neto manje, ali postoji. Korienje prostirke se svodi na oko 5 kg/grlo/dan.

138

Sl. 1. Srednje dugo leite (gore) i srednje leite (dole) sa prednostima i nedostacima

Srednje leite Srednje leite je reenje kojim se sve loe osobine dugog i srednje dugog leita eliminiu. Duina ovog leita se kree od 160 do 180 cm. Glavna karakteristika ovog tipa leita su niske jasle. Visina zida jasala do leita je oko 35 cm, tako da ne predstavlja potekou za krave da glavu dre iznad jasala i u svim pozicijama. Time se i irina jasala ukljuuje u ukupnu duinu leita. Iza leita nalazi se plitki kanal za izubravanje (dubine do 20 cm).

Sl. 2. Srednje leite sa niskim jaslama

139

Kod ovog tipa leita obavezno se koristi prostirka, ali u znatno manjim koliinama nego kod prethodnih tipova. Koliine prostirke kod ovog tipa leita su u granicama od 2-3 kg/grlo/dan, u zavisnosti od godinjeg doba. Meutim, za neke varijante ovih leita nije predvieno korienje prostirke ili je ona u tragovima. Tu se razlikuju dve varijante: leite duine 160 cm za rase krava manjih duina, ali sa rizikom od moguih povreda nogu i vimena, ali sa znatno povoljnijim higijenskim uslovima, leita duine od 180 cm, koja odgovaraju veini rasa krava, ali sa pojavom vee zaprljanosti zadnjeg dela leita. Kod varijante leita sa duinom od 180 cm, a u cilju odravanja higijene, koriste se takozvani elektrini treneri. To su provodnici pulsirajue struje, postavljeni na svega 3-4 cm iznad lea krava. Ti "treneri" ih navode da stajnjak izbacuju, bez povijanja, u kanal za izubravanje.

Sl. 3. Srednje leite sa elektrinim "trenerom"

U vreme obavljanja radova oko mue, kod teljenja ili drugih veterinarskih intervencija napon struje se iskljui ili se trener podie znatno iznad tela krave. Kratko leite Kratko leite ima najmanju duinu u poreenju na prethodne tipove leita. Ta duina se kree oko 140 cm do 160 cm. Izbor duine zavisi od rase krava koje se gaje, kao i od korienja "trenera". Bez "trenera" duine se kreu na granici od 150 cm, dok sa "trenerom" mogu biti i oko 160 cm.

140

Sl. 4. Grafiki prikaz duine i irine leita u zavisnosti od telesne mase i starosti ivotinja

Kod ovog tipa leita, niske jasle su obavezne. Povrina leita se obavezno termo izoluje, jer se prostirka ne koristi. Za to postoje dva osnovna razloga: iza leita se nalaze kanali za teno izubravanje prekriveni reetkama, koje bi prostirka zatvorila, prisutnost prostirke u kanalu za teni stajnjak naruava tehnoloko funkcionisanje sistema.

Sl. 5. Kratko leite sa dimenzijama

141

Leita su pokrivena termoizolacionim materijalom po povrini. Najprikladniji su vieslojni kombinovani izolacioni materijali.

a)

b)

Sl. 6. Vieslojni izolacioni materijal: a) PVC table dimenzija 130-200x100x1,8 cm, b) dueci punjeni sa granuliranom gumom, hidrostabilnih dimenzija 180x120x15 cm

Osnovni cilj korienja kratkih leita je svoenje ljudskog rada na najmanju moguu meru izuzev onih koje ovek mora obaviti, a to je mua. Meutim, ovaj tip leita se malo koristi, zbog svojih mana koje su sagledane u estom povreivanju vimena na reetkama.

Glavni delovi objekta kod vezanog sistema dranja krava


Najvaniji delovi staja sa vezanim sistemom dranja krava su: krmi sto (hranidbeni hodnik), jasle, leite, kanal za izubravanje i manipulativni hodnik. Hranidbeni hodnik Hranidbeni hodnik je povrina preko koje se u objekat unosi distribuira hrana. U zavisnosti od broja krava, naina distribucije hrane, zavise njegove dimenzije. To je betonska povrina oiviena jaslama sa jedne, ili sa obe strane. irina mu je 140 cm u sluaju da je farma manjeg kapaciteta i da su jasle sa jedne strane, a distribucija hrane u jasle se izvodi runo. U sluaju da na farmi ima vei broj krava i kada su jasle sa obe strane, pri mehanizovanoj distribuciji hrane, irina hodnika je 240-300 cm. Duina hranidbenog hodnika je u zavisnosti sa brojem mesta (leita) i najee se prostire celom duinom staje. Po hranidbenom hodniku nije dozvoljeno obavljati ni jednu drugu radnu operaciju izuzev distribucije hrane. Zbog toga ovaj hodnik mor uvek biti suv i ist.

142

Jasle Jasle moraju imati dovoljan kapacitet za prihvatanje potrebnih koliina hrane bez rasipanja. Moraju obezbediti nesmetano uzimanje hrane i lako se odravati u istom stanju. To su najosnovniji pokazatelji dobrih jasala. Jasle se nastavljaju na hranidbeni hodnik i sa njim predstavljaju celinu. Grade se od betona sa odgovarajuom armaturom, neophodnom za obezbeenje stabilnosti jasala. Oblik jasala i njiSl. 7. Jasle niskog tipa sa osnovnim dimenzijama hove osnovne mere, zavise od naina dranja krava, tehnologije ishrane i naina distribucije hrane. Kao zajednika osobina za mnoge varijante jasala istie se sledee: dno jasala treba da bude izdignuto od nivoa leita za 10-20 cm. Time se znatno rastereuje kima i olakava uzimanje hrane kravama, dubina jasala je definisana visinom vertikalnog zida (do leita), koja se kree od 32-35 cm. Vertikalni zid jasala je sa termoizolacionim slojem po irini i celoj duini. Nad tim zidom ili na njemu, krava dri vrat ili glavu dok lei. Izolacija je u stvari drvena fosna debljine 3 cm, koja se vezuje na zid, odnosno pokriva ga po njegovoj irini. Ceo ovaj vertikalni zid jasala se moe zameniti zidom od debele gume (3 cm), u istoj visini kao i betonski, ali znatno elastiniji i udobniji za krave.

Sl. 8. Niske jasle sa vertikalnim zidom od debele gume

143

irina jasala je ograniena dimenzija, koja uglavnom zavisi od rase krava i njihovih gabarita, kao i naina ishrane. irina se kree oko 60-70 cm, to se smatra dovoljnim za prihvatanje hrane bez rasturanja (preko zida na leite), kao i da krave mogu nesmetano doi do svih delova. Profil jasala je konusan. irina pri dnu je oko 40 cm, a u nivou hranidbenog hodnika oko 60-70 cm. Zapremina jasala je odreena sa tri osnovne dimenzije, irinom, dubinom, i duinom ispred svakog grla (odnosno irinom leita). Prosena zapremina jasala se kree oko 100 l (0,1 m3), i smatra se dovoljnom da prihvati ceo obrok (kabaste i koncentrovane hrane) za jedan dan. Leite Leite se nastavlja na jasle. Njegova duina je definisana tipom leita, a irina se kree oko 110-120 cm. Ima betonsku osnovu izlivenu u celini sa hranidbenim hodnikom i jaslama. Obavezno imaju manji nagib od 1-2% ka kanalu za izubravanje. Termiki se izoluju, a po povrini prekrivaju ili razastiru nekim od prekrivaa u obliku gume ili obine prostirke. Dobro se pokazala pokrivna masa od vieslojne plastike, debljine 15-20 mm. irina leita mora biti fiziki ograniena, kako bi se spreilo nepravilno korienje i povreda krava. Fiziko ogranienje se izvodi pregradama svakog ili svakog para leita. Te pregrade su od cevi prenika 50 mm na visini oko 90 cm i u duinu leita do njegove 1/3.
Sl. 9. Izgled pregrada - fizikog ogranienja leita

144

Kanal za izubravanje Kanal za izubravanje se nalazi iza leita, kao njegov nastavak. Kod staja u kojima se koristi prostirka i sa mehanikim izubravanjem, kanali imaju irinu od 50 cm, i dubinu od 20 cm. Na dnu kanala se nalazi rigol za brzo izvoenje vika osoke iz kanala, odnosno staje. Zidovi kanala moraju biri armirani, da bi izdrali optereenje koje vri sistem za izubravanje u toku njegove eksploatacije. Ukoliko se ne koristi prostirka u staji, a leita su pored toga i kratkog tipa, onda se grade kanali za teno izubravanje koji imaju vee dubine (60-80 cm), dok im je irina oko 100 cm. Kanali su tada obavezno pokriveni metalnim ili betonskim reetkama u obliku gredica.

Sl. 10. Izgled leita i kanala za izubravanje kod vezanog sistema dranja krava (plitki i duboki)

Manipulativni hodnik Manipulativni hodnik se nastavlja na kanal za izubravanje. Ima viestruki znaaj i ulogu. irina mu se kree oko 140 cm, a prostire se celom duinom staje. On se svakodnevno koristi za obavljanje procesa mue, kontrole procesa izubravanja ili samo izubravanje, razastiranje prostirke ili bili koje druge radnje sa i oko krava. Ovaj hodnik je betonska povrina sa nagibom od 1-2% ka kanalu za izubravanje. Svakodnevno se posle korienja isti ili pere. Oprema za vezivanje krava Oprema za vezivanje krava moe bitno uticati na tip i dimenzije jasala, kao i na tip leita koje e se koristiti. bez obzira na izbor opreme za vezivanje, ona bi morala da ispuni osnovne uslove, kao to su:

145

- nesmetano ustajanje, leanje i stajanje krave na leitu, - obezbeenje pravilne ishrane i napajanja, - obezbeenje kretanja krave unazad kod izbacivanja ekskremenata. Za vezivanje krava koriste se dva sistema, "Grabner"-ov vez i vratni ram. Grabnerov vez ili lanac je jednostavniji i jeftiniji nain vezivanja krava. Osnovne karakteristike su mu pojedinano vezivanje i grupno oslobaanje krava. Grabnerov lanac nose vertikalni stubovi od cevi prenika 2,5 cola, na visini od 180 cm. Stubovi oiviavaju irinu leita za svaku kravu. Stubovi su meusobno povezani horizontalnom cevi prenika 50 mm, za koju je zakaen lanac. Grabnerov vez umesto lanca moe da ima trake od vrstog trajnog materijala. Ova varijanta veza je pogodnija za krave jer je laka od lanca i ne oteuje kou vrata.

Sl. 11. Grabnerov lanac za vezivanje krava

Drugi nain vezivanja je pomou vratnog rama. Ova varijanta je znatno skuplja od prethodne, ali i sa manjim stepenom prilagoenosti grlima.

Sl. 12. Izgled vratnog rama za vezivanje krava

Osnovna karakteristika ovog sistema je grupno oslobaanje i vezivanje grla. Preporuuje se u sluajevima kada se krave ee putaju van objekta (ispaa). Novija reenja vratnog rama omoguavaju samovezivanje krava, fizikim pritiskom na delove rama. Ovakvo reenje je pogodno za nezavisno vezivanje jedinki bez prisustva oveka.

146

Sl. 13. Presek staje za vezani sistem dranja

Sl. 14. Osnova i popreni presek staje za vezani nain dranja krava sa prateim kategorijama. Staja je u dva reda, sa mlekarom i profilaktorijumom, kao i delom objekta za junad

SLOBODNI SISTEM DRANJA KRAVA


Slobodni sistem dranja krava ima prednosti u odnosu na vezani. Neke od njih su ve navedene, ali pored tih, svakako je znaajan doprinos slobodnog sistema dranja boljoj kondiciji krava i duem eksploatacionom veku. Poznata je injenica da su zdrave noge i vime najvaniji elementi koji odravaju grlo u eksploataciji. To je svakako veoma vano posebno kod gajenja plemenitih rasa. Slobodni sistem dranja krava svakako je najbitniji element da se takva grla to je mogue due koriste.

147

U principu kod ovog sistema dranja razlikuju se nekoliko tipova i to: staje bez leita, i staje sa leitima. Zajedniko za oba tipa je razdvajanje funkcija leanja od ishrane i kretanja. Dalje razlike meu tipovima su po nainu izubravanja, odnosno sa i bez korienja prostirke.

Staje sa boksevima za leanje


Staje sa boksevima (leitima) za leanje su u prednosti u odnosu na ostale sisteme slobodnog dranja krava. One nude svakom grlu leite pravilno dimenzionisano i zatieno. Zbog toga mogu biti bez ili sa vrlo malo prostirke. Kao i kod vezanog sistema dranja i ove staje imaju hranidbeni hodnik, jasle, prostor za ishranu i kretanje i leita. Hranidbeni hodnik Hranidbeni hodnik kod ovakvih staja je irine oko 4 m, zbog potrebne kubature staje prema broju krava i potrebe za mehanizovanom distribucijom hrane. Nivo ovog hodnika u odnosu na jasle moe da bude razliit, meutim, najee je u nivou jasala. Pred sredstva za mehanizovanu ishranu goveda, postavljaju se odreeni uslovi koje ona moraju ispuniti, a to su: - optimalno formiranje mesta za ishranu, - podela hrane sa malo rada i energije, - racionalna pojedinana podela koncentrovane hrane prema mlenosti. U delu ishrane goveda, a posebno muznih krava najvanije je svakako ostvariti male gubitke u hranivu i izvriti pravilnu raspodelu hrane grlima. Ishrana krava je vrlo znaajan posao koji zauzima vrlo visok procenat (30%) u odnosu na ukupan obim rada. Kod ishrane tovnih junadi ak i 80% od ukupnih radova. Pored toga re je o vrlo znaajnim koliinama hrane koju treba dostaviti grlima. Godinja potronja hrane po uslovnom grlu se kree oko 12 t. Grla treba da se hrane iz za to posebno definisanog prostora ili mesta. Sa tog mesta grla treba da nesmetano uzimaju hranu. Hrana mora biti lako pristupana grlima. Tome u prilog ide i zahtev da se hrana mora nalaziti na 15 cm iznad nivoa poda - stajalita za prednje noge grla. Time se definie dubina jasala. Od sredine prostora na kojem stoje, grlima treba omoguiti pokretanje glave u levu i desnu stranu po 55 cm. Time se definie irina prostora na jaslama.

148

Pri ishrani, grla rasipaju hranu u znaajnoj meri. Ukoliko je u pitanju seno, rastur moe dostii i 20%. Pored gubitaka u hrani, takav rastur moe potpuno naruiti princip funkcionisanja sistema za izubravanje ukoliko je teni stajnjak u pitanju. Rastur hrane, grla ine uglavnom zbog pokreta u toku ishrane. Ti pokreti su razliiti kod ishrane senom (dugaka hrana) ili silaom (kratka hrana). Rastur je manji kod usitnjene hrane, apsolutno zbog manjih pokreta napred, nazad ili levo desno. Kod dugake hrane, grlo uzme zalogaj, pa korakne nazad, i tek onda poine sa vakanjem. Pri tom kretanju se ine veliki gubici hrane koja pada na pod. Kod usitnjene hrane grla duboko zavlae glavu u masu, traei delove hrane koje vie vole, pre svega ako je hrana loijeg kvaliteta. U takvim trenucima hrana se rasipa van prostora predvienog za ishranu. Ishrana goveda moe biti pojedinana i grupna. Kod vezanog sistema dranja krava ishrana je pojedinana. Hrana se daje 2-3 puta dnevno. Grla tada odmah uzimaju hranu bez nekog ekanja, to moe pozitivno uticati na smanjenje rastura. Zbog toga je ovaj vid ishrane pogodan za sve vrste hrane, a posebno za koncentrate. Meutim, ovakav vid ishrane zahteva visoka ulaganja pri gradnji objekata i dosta visok udeo rada oko ishrane. Grupna ishrana je rasporeena na uzimanje hrane na ceo dan, pa je potrebno obezbediti dovoljne koliine hrane (ad-libitum). Zbog stalnog prisustva hrane u jaslama, grla je lagano uzimaju shodno potrebama. Ovaj vid ishrane je pogodan za kabasta hraniva ili kompletan obrok. Zahtevi prema sredstvima mehanizacije su mali. Meutim, ukoliko se daje kompletan obrok onda se mora koristiti odgovarajue sredstvo mehanizacije koje moe da pripremi i distribuira takav obrok (mikser-distributer prikolica). Broj mesta za ishranu na jaslama se moe dozvoliti i do odnosa 1:3. Najvei nedostatak ovakvog vida ishrane je neusmerena podela koncentrovanog hraniva. Da bi se ovakav vid ishrane mogao primeniti, neophodno je preduzeti nekoliko pripremnih operacija: - svim grlima treba da se unite rogovi, - formiranje grupa je neophodno, one se moraju potovati i ne menjati, - obezbediti uvek dovoljno hrane u jaslama istog kvaliteta, - obavezno koristiti ogradu na jaslama.

149

Jasle Jasle se izgrauju na slian nain kao i kod vezanog sistema dranja. Razlika je u mogunosti pristupa jaslama, i to u zavisnosti od toga dali svako grlo ima svoje mesto na jaslama ili ga deli sa drugim grlom. Nije retko da odnos na jaslama pored odnosa 1:1 bude i 1:2 (jedno mesto za dva grla). Tada se mora koristiti sistem ishrane po volji. Naravno, to znai da u jaslama ima uvek dovoljno hrane i to istog kvaliteta. Ta injenica je presudna za dimenzije i oblik jasala. Na jaslama se nalazi krmna zabrana (ograda), koja spreava grla da napuste objekat, ali i da izvri pravilan raspored krava na jaslama dok uzimaju hranu, kako ne bi smetale jedna drugoj.

Sl. 15. Krmna zabrana na jaslama kod slobodnog sistema dranja krava

Krmna zabrana ima visinu oko 125 cm, sa otvorima za vrat od oko 20 cm, i irinom mesta za stajanje svakog grla od oko 70-75 cm. Ukoliko u staji postoji isti broj mesta na jaslama sa brojem krava, onda se krmna zabrana koristi i kao mesto za fiksiranje grla. Ta se mogunost koristi kod intervencija na grlima ili u objektu.

Tipovi ograda na jaslama


Ograde na jaslama mogu biti u obliku hvataa, palisadne ograde i obine ograde sa cevima. Ograde hvatai Ograde hvatai mogu bit sa raznim dimenzijama. Na njihove dimenzije najvie utie irina mesta za ishranu, koja se kree od 45-70 cm. Visina ograde (ukupna) se kree u granicama od 115-150 cm. Puni donji deo - zid jasala se kree u granicama oko 40 -60 cm. Razmak izmeu vertikalnih poluga se kree oko 12-23 cm.

150

Sve dimenzije zavise od uzrasta grla (od 2-24 meseca). Vertikalne poluge, kod nekih reenja se mogu pomerati tako da se formiraju dva poloaja: otvoren poloaj, kada grla mogu prii i uzimati hranu i zatvoren poloaj, kada nemaju pristup jaslama ili su zarobljena nad njima. Zarobljavanje - fiksiranje grla na ovaj nain se vri u dva sluaja, kada se daje koncentrat ili kada se izvodi neka intervencija. Palisadna ograda Palisadna ograda vai kao univerzalna za sistem ishrane ad-libitum. Kao i prethodna ograda ima razliiti dimenzije prema uzrastu krava. U stvari kod ove ograde samo je ukupna visina manja od prethodne. Kree se u granicama od 90-120 cm. Moe se izraditi od metala - cevi ili od drveta. Ograda sa cevima Ograda sa cevima je najjednostavnije reenje. Sastoji se od donjeg punog dela - zid jasala i jedne horizontalne cevi pruene du jasala. Cev se postavlja na vertikalne stubove po kojima se moe pomerati po vertikali u zavisnosti od potrebe, ve prema uzrastu grla. Kod ovakvih ograda gubici hrane (sena) su znaajni. U toku ishrane vrlo je teko ili nemogue spreiti uznemiravanje grla meusobno. Obino se koristi kod tova junadi.

Sl. 16. Krmna zabrana sa hvataem za fiksiranje grla na jaslama

151

Prostor za kretanje i ishranu


Prostor za ishranu i kretanje je u stvari hodnik sa druge starne jasala po kojem se grla kreu slobodno, odlazei na leita ili ka jaslama, odnosno do pojilica ili izmuzita. Ovaj hodnik moe biti sa punim podom ili reetkast, odnosno pokriven betonskim gredicama. To zavisi od predvienog sistema izubravanja. Prostor za kretanje i ishranu treba da bude dovoljno irok da obezbedi nesmetano kretanje krava pored onih koje se nalaze nad jaslama. Ta irina je oko 3 m. Ukoliko je staja koncipirana tako da postoji vie redova leita, neophodno je obezbediti hodnik izmeu njih. To je hodnik za kretanje ija je irina oko 2m. Na povrinama tih hodnika krave provode od 2-4 asa u toku dana. pri tome one dnevno preu oko 500-700 m. Kod veine staja posle svakih 12 -15 boksova za leanje ostavlja se hodnik za prolaz u irini 2,2-2,4 m.

Sl. 17. presek staje za slobodni sistem dranja sa leitima u dva i tri reda sa punim i reetkastim podom

152

Leita
Leita su ipak najvaniji delovi ovog tipa objekata. Leita treba da ispune neke osnovne uslove kao to su: nesmetan i lak ulaz i izlaz grla sa leita, ali samo glavom unapred, da budu to je mogue istija i udobnija, da dimenzije leita budu usklaene sa standardnim normama (po ALBBayer), duina se kree od 230- 260 cm, a irina 115- 125 cm. U pojedinostima treba istai sledee: dovoljan prostor za nesmetano ustajanje pri emu se misli na ogranieno kretanje napred (cev horizontalna preko ograde leita) i jastuk pri vrhu leita, ogranienje leita pri njegovom vrhu ne bi smela da bude otra ivica, dovoljna irina leita i ukupan prostor treba da obezbede nesmetano dranje nogu dok krava lei, podloga leita treba da obezbedi toplotne zahteve, sigurnost kretanja, elastinost i dugotrajnost. U principu leita mogu da budu visoka, izdignuta od poda - hodnika za 20-25 cm. Njihova prednost je to zahtevaju manje rada, ali su zato skuplja u gradnji.

Sl. 18. Visoko leite kod slobodnog sistema dranja krava

153

Drugi tip su duboka leita, sa ogranienjem prema hodniku u obliku drvene grede ili balvana. Kravama vie odgovaraju, meutim, zbog korienja prostirke zahtevaju znatno vie rada. Duina leita zavisi od rase krava, Sl. 19. Duboko - nisko leite a potom od poloaja u odnosu na jasle. Svako leite je fiziki odvojeno jedno od drugog ogradom od cevi. Te ograde potpuno obezbeuju leite, kao i kravu od povreda i prljanja. Kod izbora tipa ograde leita, treba obratiti panju na donju cev koja odreuje poziciju nogu pri leanju, kao i ukupnu udobnost leita. Ta donja cev treba da bude na visini od 30-35 cm.

Sl. 20. Tipovi pregrada leita

154

Poprena cev se postavlja odozgo na ograde leita. Njena uloga je da sprei kravu da stoji na leitu, kao i da je prisili da se an leite sputa tako to se podvlai pod tu cev, sputajui se na kolena prednjih nogu. Tako se leite titi od prljanja balegom.

Sl. 21. Presek staje za slobodni sistem dranja krava kod kojih su leita odvojena od jasala bez korienja prostirke

Druga varijanta staja za slobodni sistem dranja krava je sa leitima do jasala. Ovaj tip staja ima za cilj da spoji dobre osobine slobodnog i vezanog sistema dranja, pre svega u vezi pojedinane ishrane i nege krava. Leita kod ovog sistema su slina onima kod vezanog, ali kratkog tipa ili srednjeg. Duina im se kree od 150-180 cm u zavisnosti od sistema izubravanja. Jasle se prave potpuno isto kao kod vezanog sistema dranja. Krave leite koriste za ishranu i leanje. Prljanje leita je prisutno u vreme ishrane.

Sl. 22. Presek dela staje za slobodni sistem dranja krava po sistemu leita do jasala i bez korienja prostirke

155

Sl. 23. Izgled leita za slobodni sistem dranja krava po principu leita do jasala sa korienjem prostirke

Sl. 24. Osnova staje za slobodni sistem dranja sa leitima do jasala

156

Mogunost spreavanja prljanja postoji korienjem pravilno odabrane krmne zabrane. Na leitima se moe koristiti prostirka ili mogu biti bez prostirke. Leita bez prostirke se pokrivaju termoizolacionim pokrivaem od debele profilisane gume ili nekog drugog slinog materijala. Duina takvih leita je oko 160 cm. Leita sa prostirkom su duine oko 170 cm. Vrlo su slina leitima kod vezanog sistema dranja. Prostirka se svakodnevno dodaje, a leite odrava u istom stanju. Krmna zabrana na jaslama je najee sa sistemom samohvataa za povremeno zarobljavanje - vezivanje krava na leitima.

Sl. 25. Primeri krmne zabrane na jaslama kod staja za slobodni sistem dranja krava sa leitima do jasala

Sl. 26a. Osnove staje za 40-60 krava sa prateim kategorijama i izmuzitem

157

Sl. 26b. Osnove staje za 60 krava sa prateim kategorijama i izmuzitem

Sl. 26c. Osnove staje za 80 krava sa prateim kategorijama i izmuzitem

Staje za slobodni sistem dranja krava sa leitima mogu biti izvedene u nekoliko varijanti i to: kao zatvorene, sa spoljnim jaslama u sluaju kada se leita nalaze odvojena u zatvorenim uslovima, a jasle van objekta u spoljanjim uslovima. Izmeu ova dva dela se obino nalazi zavesa. Ovakav tip staje je pogodan za farme kapaciteta oko 80 do 100 krava, najee sa etiri reda leita. Odnos na jaslama uvek 1:1.

158

staje sa ispustom su za male kapacitete sa razdvojenim funkcionalnim povrinama za kretanje i ishranu od prostora za leanje, staje sa tri zatvorene stranice, dok je poduna okrenuta na jug potpuno otvorena. Na toj se strani nalaze hranidbeni hodnik i jasle. Taj deo je obavezno natkriven. Broj redova leita je 2-3, i to su uglavnom visoka leita.

Sl. 27. Izgled staje za slobodni sistem dranja krava sa prateim kategorijama

Staje za slobodni sistem dranja krava sa dubokom prostirkom


Kod ovakvih staja je prostor za ishranu odvojen od prostora za leanje. Hranidbeni hodnik je zajedno sa jaslama identian onome u stajama sa odvojenim leitima. Taj deo se svakodnevno isti u sluaju da je pod pun i da se koristi prostirka. Taj deo moe biti pokriven betonskim gredicama, za sluaj da se izubravanje reava nekim od sistema za teno izubravanje. Prostor za leanje je nii od prostora za kretanje i ishranu za oko 90 cm. Ta se razlika obino reava pomou stepenika, najee dva do tri. U tom prostoru treba obezbediti od 4,5-5 m2 po kravi. Ishrana na jaslama je po principu

159

1:1, odnosno, potrebno je obezbediti oko 0,72 m/kravi na jaslama. Da bi se taj uslov ispunio, potrebno je obezbediti irinu dela sa dubokom prostirkom od oko 5-7 m. Razastiranje prostirke se izvodi povremeno, a nivo stajnjaka raste dinamikom od 0,5 do 0,8 cm na dan. ienje sakupljenog stajnjak se izvodi periodino, kada doe priblino do izjednaavanja nivoa sa delom za kretanje i ishranu. Dnevna koliina slame se kree u granicama od 8 kg/grlo/dan.

Sl. 28. Izgled objekta sa dubokom prostirkom

Sl. 29. Presek i osnova staje za muzne krave na dubokoj prostirci

160

Staje za slobodni sistem draanja krava sa kosim podom


Ove staje su karakteristine po tome to su prostor za kretanje i ishranu na niem nivou od prostora za leanje. Hranidbeni hodnik i jasle sa krmnom zabranom su potpuno identine sa stajama gde su leita odvojena od jasala. Deo za kretanje i ishranu je pun pod koji se mehanizovano isti. Prostor za leanje je pod nagibom os 10% od vrha ka prostoru za kretanje i ishranu. Na taj prostor se svakodnevno razastire prostirka. Krave pri kretanju svlae slamu ka prostoru koji se isti (hodnik za kretanje i ishranu). Koliina slame je razliita u toku godinjih doba. irina kosog dela objekta na kojem krave lee je oko 5-7 m, a prostora za kretanje i ishranu 3 m. Dnevna koliina Sl. 30. Izgled staje za slobodni sistem dranja krava slame se kree oko u stajama sa kosim podom 5 kg/grlo/dan.

Sl. 31. Presek i osnova staje sa kosim podom

161

Ispusti jako odgovaraju kravama kao prirodna potreba (vazduh i sunce). Ispusti mogu biti razmatrani sa dva aspekta pri gradnji staja. Prvi je kao sastavni i funkcionalni deo. On se uklapa u kompletnu tehnologiju, i kao varijanta za poboljanje stanja kod krava sa dnevnim izlaskom u ispuste u iznosu do 5% ukupnog dnevnog vremena. Krave rado izlaze u ispuste, ali vrlo retko preko 75% od ukupnog broja se istovremeno nau u ispustu. I kada su napolju ne pokazuju neku posebnu aktivnost. Za redovno korienje ispusta treba imati u vidu neke bitne elemente kao to su: - vremenski uticaj, nepovoljni vremenski uslovi loe utiu u poreenju na sunano vreme, - potrebna povrina po grlu u ispustu je oko 5 m2, od ega bar polovina treba da bude nadkrivena, - oblik ispusta treba da bude kvadratni, odnosno irina ne bi trebala da bude manja od 5 m. - ienje ispusta treba da bude mehanizovano i redovno. Izbor sistema dranja krava i izbor objekta zavisi od vie faktora, koji se uglavnom zasnivaju na ocenama produktivnosti, visini ukupnih ulaganja i rada i sredstava. U pogledu postizanja visine mlenosti, praktino nema razlike izmeu vezanog i slobodnog sistema dranja. Kada je utroak rada u pitanju, tu je stvar jasna, u slobodnom sistemu je neuporedivo manji utroak rada u odnosu na vezani sistem. Norme utroka rada se kod vezanog sistema kreu oko 90 asova po grlu godinje, dok je kod slobodnog sistema tri puta manji. Kada se radi o visini ulaganja onda i tu postoje razlike. Kod vezanog sistema dranja se vie ulae u objekat, a kod slobodnog sistema u opremu, naravno za isti broj krava. Kada se postavi pitanje izbora za koju se staju odluiti, onda treba istai i sledee: staje sa vezanim nainom dranja su namenjena za kapacitete do 40 krava, staje sa slobodnim sistemom dranja sa leitima su namenjene za kapacitete od preko 40 krava,

162

staje sa dubokom prostirkom ili kosim podom se preporuuju samo za regione gde se proizvode velike koliine slame, staje sa leitima do jasala, znai za leanje i ishranu, su samo neka vrsta prelaznog reenja od vezanog ka slobodnom sistemu dranja. Kada se razmilja o planiranju i podizanju novih objekata za muzne krave, tada svakako treba imati u vidu i pratee kategorije i njihovo vreme zadravanja u okviru farme.

Staje sa vetrozatitnim mreama


Nesporno je tumaenje da je stoarska proizvodnja i zdravstveno stanje grla u velikoj meri zavisno pre svega od klimatskih uslova u proizvodnom objektu. Kod muznih krava esto se uticaj klimatskih uslova u proizvodnom objektu zanemarivao, bar do sada. Meutim, u poslednje vreme, sve se vie panje posveuje tim parametrima, posebno sa aspekta sastava i ukupne koliine vazduha u objektu. Sastav vazduha u objektu treba uporeivati sa sastavom istog van objekta. Ukoliko se dostignu pribline vrednosti pojedinih elemenata, pre svega kiseonika, moe se smatrati da je sistem ventilacije u objektu zadovoljavajui. U praksi je to veoma teko ostvariti, izuzev u jednom sluaju, kada se grade otvorene staje sa otvorenim podunim zidom, a na njemu koristi vetrozatitna mrea. Viegodinja iskustva u gradnji staja za muzne krave, diskusije i polemike o nainu ventilacije (dovoenje sveeg vazduha, izvoenje zagaenog vazduha, krovna ventilacija sa izvoenjem zagaenog vazduha preko slemena krova i sl.), dovele su do zakljuka da nije bitno za koji se sistem ventilacije u stajama odluimo (nezavisno za koji se princip ventilacije odluimo i nezavisno od sistema dranja muznih krava), nijedan (od navedenih sistema ventilacije), ne obezbeuje optimalne klimatske uslove u prostoru staje. Nedovoljna koliina sveeg vazduha u staji, dinamika izmene i ukupan sastav stajskog vazduha, dovodi do pojave poveanja mikrobiolokih i patogenih organizama u njemu, to se veoma nepovoljno odraava na ukupno zdravstveno, a samim tim i proizvodno stanje krava.

163

Veoma esto obolevaju disajni putevi, a posebno kod krava muzara izmeu ostalih uzronika, dolazi do pospeenja bolesti vimena. Sadanja shvatanja gradnje staja otvorenog tipa za muzne krave, podrazumeva zadovoljenje itavog niza zahteva, od kojih se posebno istiu sledei: Zadovoljenje ukupnih trokova gradnje sa tendencijom njihovog smanjenja; Dovoljna koliina vazduha u staji (koja je uzrokovana vrstom i kategorijom ivotinja), kao i optimalna izmena vazduha bez pojave promajnog procesa; Srazmerno sa koliinom vazduha koji se dovodi u objekat - staju, mora se reiti i koliina vazduha koji odlazi iz staje, svakako se pri tome misli na zagaeni vazduh. Ukupna investicija u gradnji staje za muzne krave zavisi od nivoa gradnje i stepena mehanizovanosti postupaka u staju, odnosno opreme koja se ugrauje. U sluaju najprostijih reenja, sa bitnim uticajem ukupnog kapaciteta staje, investicija se kree od 3000-6000 eura po leitu. U sluaju gradnje objekata sa istim kapacitetima, ali sa otvorenim zidom, i uz korienje vetrozatitnih mrea za ventilaciju i zatitu ivotinja od promaje, ukupni trokovi gradnje objekata se mogu smanjiti za itavih 50%. Posebno treba dodati da su svi dopunski trokovi energije oko bilo kog drugog sistema ventilacije potpuno eliminisani. Potrebna koliina vazduha za normalno funkcionisanje i proizvodnju grla, zavisi od njihovog ukupnog broja u staji, kao i od njihove vrste i kategorije. Izmena vazduha u objektu mora zadovoljiti optimalne uslove za normalan ivot i proizvodnju grla. Svakako je bolje ukoliko je vazduh u staju sve. To se pre svega odraava na dobru kondiciju i zdravstveno stanje grla. Upotreba zatitnih protivvetrenih mrea na stajama otvorenog tipa, obezbeuju potpuno prirodne uslove u proizvodnom prostoru na velikim povrinama, sa potpunim potrebama u koliini i sastavu vazduha. Tu se svakako posebno istie injenica da se sa protivvetrenim mreama znatno smanjuje brzina kretanja vazduha kroz prostor staje, znatno ispod granice promajnje brzine. To svakako veoma pogoduje grlima, a zadovoljava uslove izmene vazduha, to je posebno vano. Protivvetrena mrea je izgraena od posebnih visoko otpornih sintetikih materijala, koji su meusobno isprepleteni u vie slojeva, sa malim perforacijama. Te vetrozatitne mree mogu da izdre udare vetra od 150 km/h i da ga

164

gotovo potpuno zaustave pre ulaska u objekat (ak do 93%). Time se postie, i pri ekstremnim uslovima, ventilacija, odnosno izmena vazduha bez promaje. U sluajevima korienja ovakvog sistema ventilacije objekata, postavlja se pitanje ta se dogaa sa zagaenim vazduhom koji se produkuje u staji, odnosno gde on odlazi. Shodno pojavi toplotnog uzgona, zahvaljujui manjoj specifinoj masi zagaenog vazduha, obezbeuje se kao prirodna pojava, njegovo podizanje ka slemenu - krovu staje. Otvori za izlazak tog zagaenog vazduha van staje moraju biti u saglasnosti sa potrebama za ulazak sveeg vazduha, pri normalnoj cirkulaciji - vazdunom kretanju bez promaje. Dobra klima u staji je garant uspeha u proizvodnji. To uvek treba imati u vidu, posebno u trenucima odluivanja kako graditi nove objekte. Upotreba vetrozatitnih mrea se namee kao odgovor na te sloene zahteve. Na ve postojeim stajama zatvorenog tipa, lako se moe poboljati stanje klimatskih uslova, njihovim prevoenjem na otvoreni tip uz korienje vetrozatitnih mrea.

Sl. 32. ema postavljanja vetrozatitne mree po podunom zidu staje

165

Kod gradnje staja otvorenog tipa, poduni zid se postavlja na junu ekspoziciju. Pri tome kod samog postavljanja mree treba imati u vidu da se ona mora pomerati u toku dana ili godine. To svakako uslovljavaju klimatske okolnosti. Da bi se pomeranje moglo lako izvesti, mreu nose klizei elementi. Sa donje strane mrea se ne fiksira za nosae.

Sl. 33. Izgled vetrozatitne mree na zidu staje za slobodni sistem dranja muznih krava

Sl. 34. Unutranji izgled potpuno otvorene staje sa vetrozatitnom mreom, presek i osnova

166

Imajui u vidu znaajno smanjenje trokova gradnje otvorenih staja sa vetrozatitnom mreom, kao i opte poboljanje ivotnih a time i proizvodnih uslova u njima, nije teko zakljuiti da se ovakva investicija veoma brzo vrati.

OBJEKTI I OPREMA ZA TELAD


Telad se na specijalizovanim farmama pojavljuju redovno, to znai da postoji opravdanje za gradnjom manjeg specijalizovanog objekta za smetaj i negu teladi. To su objekti manjih gabarita, ali sa svom potrebnom opremom za odgoj teladi po njihovom uzrastu. U tom pogledu postoje razlike po nainu dranja i opremi koja se koristi za odgoj. Dranje teladi se izvodi na dva naina i to pojedinano i grupno.

Pojedinano dranje teladi


Pojedinano dranje teladi se moe izvoditi u tri tipa boksova - kaveza. Kavezi sa prostirkom, su najee drvene konstrukcije sa reetkastim podom i prostirkom na reetki. Sa prednje strane se nalazi oprema za ishranu i napajanje teleta. U ovakvom kavezu tele moe da ostane do 3 meseca starosti.

Sl. 35. Izgled kaveza za smetaj teladi sa opremom

167

Kod ovakvog reenja pojavljuje se potreba za velikim udelom rada oko odravanja higijene kaveza i poda na kojem se kavezi nalaze. Iz tog razloga pod se pravi sa velikim nagibom ka kanalu za povrinsku drenau. Pranje poda je obavezno vie puta dnevno. Kontrola teladi je dobra. Obzirom da se nalaze u zatvorenom prostoru potrebno je obratiti posebnu panju na klimatske uslove. Dimenzije kaveza su prilagoene uzrastu, odnosno planiranom periodu nege u kavezu. Duina kaveza je od 120-140 cm, a irina 80-100 cm. Pokretne natkrivene kuice su sline kavezima, meutim smetene su van staja. Mogu se lako premetati iz jednog dela dvorita u drugi. Igloi su posebno izgraene kuice za ispustom ispred izolovanog dela. Ovaj se sistem smatra veoma zdravim jer se igloi nalaze van zatvorenog prostora u dvoritu. Telad se u igloe donose odmah u prvim danima ivota. Oprema za ishranu i napajanje se nalazi u delu ispusta. Kod ovog naina takoe ima puno rada jer se u iglou pa i u ispustu koristi prostirka.

Sl. 36. Izgled pokretne kuice za telad

Sl. 37. Igloi za smetaj i odgoj teladi

Vezano dranje teladi je prisutno na farmama sa manjim brojem krava (10-20). Izvodi se slino kao i kod krava, a leita mogu da budu kratka (100-120 cm), i srednja (130-150 cm). Leita mog bit sa i bez prostirke. Fiziki su razdvojena ogradama. Jasle za telad su sline jaslama za krave, ali sa prilagoenim dimenzijama uzrastu teladi.

168

Sl. 38. Presek leita za vezani nain dranja teladi sa dubokim kanalom za izubravanje

Grupno dranje teladi


Grupno dranje teladi se organizuje na farmama gde ima vei broj teladi istog ili slinog uzrasta, te se formiraju grupe od 5-6 grla. Ovakav nain ima niz prednosti od vezanog, ali i zahteve za posebnom opremom koja e omoguiti svakom teletu nesmetano i ujednaeno napajanje. Kod grupnog dranja teladi, razlikuju se dva naina i to na punom podu i prostirci i na reetkastom podu.

Sl. 39. Primer boksa za dranje teladi na punom podu sa prostirkom, sa dimenzijama koje zavise od duine dranja

169

U sluaju da se koristi prostirka, pod boksa se deli na dva dela. Prljavi deo do jasala je nieg nivoa od drugog dela. Dimenzije boksa zavise od duine dranja teladi odnosno njihove mase na kraju odgoja. Ukupna kvadratura boksa po grlu se kree od 1,5-2,5 m2. Kod ovakvog naina dranja potrebno je obezbediti oko 1,5-2 kg slame/dan za svako tele, a to znai vie rada oko ienja. Ukoliko se telad dri na reetkastom podu treba obezbediti znatno manje prostora po teletu (za tele od 150-1,5 m2). Meutim, u takvim stajama nuno je posebno obratiti panju na klimatske uslove. Temperatura vazduha treba da bude u poeku oko 200C, a vlanost vazduha do 80%. Pri izboru betonskih gredica za pokrivanje kanala treba obratiti panju da dimenzije odgovaraju uzrastu teladi, kako ne bi dolo do povreivanja papaka. Na ovakav nain se obino dre telad koja se kasnije usmeravaju u tov.

Sl. 40. Boks za dranje teladi na reetkastom podu

170

Sl. 41. Izgled boksa za dranje teladi na dubokoj prostirci

Kod izbora naina dranja teladi odluujui faktor je uee rada, potreban prostor i oprema, kao i konani rezultati. Ukupan utroak rada zavisi od broja teladi. Znaajno smanjenje rada se osea tek kod broja koji premauje 30 teladi. Tada je ispod 3 sata/tele, ali kod korienja automata za napajanje i kod dranja na reetkastom podu. Igloe treba imati u vidu kod objekata za hladni nain dranja krava. Ovaj vid je u prednosti u odnosu na druge jer je neuporedivo jeftiniji, a daje preduslove za visok stepen zdravstvene zatite teladi. Dranje teladi u kavezima i zatvorenom objektu je za preporuku ali samo dok telad piju kolostrum, a potom ih treba premestiti u neki drugi vid odgoja, i to u grupno dranje. Grupno dranje teladi na prostirci treba koristiti gde god je to mogue i kod malih i velikih farmi. Reetkasti boksovi se koriste uglavnom kod specijalizovanih gazdinstava za odgoj i tov teladi. Vezani nain dranja je opravdan na malim farmama, gde je teljenje krava kontinuirano.

Ishrana teladi
Ishrana teladi se mora izvoditi bar dva puta u toku dana. Ishrana kontrolisano poinje samo nekoliko sati po teljenju. Najkasnije do 4 sata po teljenju tele mora dobiti kolostrum. Po isteku prvih nekoliko dana (najkasnije do 8 dana) tele mora dobiti celulozno hranivo. Telad za priplod to hranivo moraju imati po volji ispred sebe u jaslama, a tovna telad i koncentrovani deo obroka od 100 gr/grlo/dan, do

171

8 nedelje, a potom i 200 gr/grlo/dan. Telad u drugoj nedelji starosti moraju imati pristup vodi i to po elji. Prema navedenim injenicama planira se korienje odgovarajue opreme. Napajanje mlekom se moe vriti iz kanti ili automata pri emu se razlikuje toplo i hladno napajanje. Za napajanje manjeg broja teladi, koriste se kante. Meavina koja predstavlja obrok se moe spravljati u kanti ili u posebnom mikseru, ukoliko ima potrebe za veom koliinom hrane. Ti mikseri su oko 100-300 l. Na kantama se nalazi cucla, pa tele u stvari sisa sadraj kante. Ovakvim nainom se tele titi od prekomernog napajanja. Kante se tee odravaju u istom stanju, te tome treba posvetiti posebnu panju. Ukoliko se koristi mikser za spravljanje obroka, onda se nalivene kante raznose po objektu i postavljaju na ograde kaveza ili iznad jasala, zavisno od naina dranja teladi. Kante se mogu raznositi runo ili kolicima, a postoji mogunost da se mikser razvozi po staji. U tom sluaju mikser ima malu pumpu i automat za sipanje sadraja u kantu koja se ne skida sa nosaa na ogradi kaveza ili jasala.

Sl. 42. Izgled kante sa cuclom za napajanje teladi

Automati za programirano napajanje teladi se koriste na farmama sa veim brojem teladi. Mogu da spravljaju meavinu za 15-40 teladi. Za vei broj teladi u grupi nuan je drugi automat. Kod njih postoje dva sistema: automati za slobodno napajanje (ad-libitum), bez ograniavanja vremena i koliine, automati sa identifikacijom teladi i sa individualnim odreivanjem koliine mleka. Ovi automati odreuju pojedinanu potronju, ali i druge vane pojedinane parametre (broj dolazaka na automat, brzinu sisanja i sl).

172

Za napajanje se koristi puno mleko sa ili bez posebnih dodataka. Broj napajanja u toku dana je proizvoljan, a porcije su od 0,25-0,5 l. Vreme izmeu dva napajanja moe biti stalno ili promenljivo. Investicije u ovakvu opremu su velike, a isplativost zavisi od broja teladi i duine korienja.

Sl. 43. Izgled automata za napajanje teladi

Hladno napajanje teladi koristi prednosti automatskog napajanja, ali bez sloenosti opreme automata. U ovom sluaju se meavina spravlja istovremeno za svu telad jednom dnevno. U tu meavinu se dodaje konzervans da sprei kvarenje, a potom je dostupna teladima tokom celog dana. Mogue ga je koristiti kod grupnog i pojedinanog dranja.

OBJEKTI I OPREMA ZA TOV JUNADI


Dananji stepen razvoja proizvodnje goveeg mesa zahteva da odgajivaki rad bude usmeren, kako na poveanje proizvodnje tako i na poboljanje kvaliteta dobijenog mesa. Prema predvianjima, potronja kvalitetnog mesa od mlade utovljene junadi, sa porastom standarda stanovnitva u zemlji, e sve vie rasti na raun svinjskog pa i ivinskog mesa. Ovo ukazuje da treba vie panje pokloniti odgajivanju goveda u celini, a samim tim i proizvodnji kvalitetnog juneeg mesa. Naime, kako za nae domae potrebe tako i za izvoz, treba proizvoditi kvalitetna grla, jer je samo tako mogue doprineti kvalitetnijoj proizvodnji juneeg mesa.

173

Dinamika rasta junadi odnosno, rast telesne supstance, zavisi od faktora spoljne sredine i nasledne osnove. Otuda pri nabavci grla za tov, treba pored ostalog voditi rauna i o ovim faktorima: rasi, polu, uzrastu i intenzitetu ishrane. Kada se govori o rasi, utvreno je da je genetski potencijal rasta vei kod nekih rasa, kao na primer kod simentalske, nego li kod drugih rasa. Kod nas se naalost jo sreu melezi domae rase, koji imaju genetski manji potencijal rasta, pa ih ne treba koristiti u proizvodnji kvalitetnog juneeg mesa. Pol takoe ima odgovarajui uticaj na proizvodnju mesa. Tako muka grla biii, bre rastu nego kastrati, dok kastrati bre rastu od junica. Iz ovih razloga, pri obezbeenju materijala za tov treba teiti to veem broju mukih grla. Uzrast, odnosno starost grla, takoe ima odgovarajui uticaj na intenzitet rasta, odnosno proizvodnju mesa. Mlada grla daju vie i kvalitetnijeg mesa, dok starija grla daju mnogo masnije meso uz vei utroak hrane za jedinicu prirasta. Nain i intenzitet ishrane, odnosno potpuna, pravilna i redovna hrana uz zadovoljenje svih potreba u hranljivim materijama garantuje dobijanje planiranih prinosa ive mase - dobijanje kvalitetnog mesa, koje e zadovoljiti uslove domaeg i stranog trita.

Realni proizvodni parametri


Proizvodnja se obino koncipira tako da se tov zapone sa polaznom masom grla od 220 kg. Ukupno trajanje tova pod takvim uslovima bilo bi najvie do 209 dana, kada se oekuje dostizanje telesna masa grla od 450 kg. Tada se zavrava tov jednog turnusa i poinju pripreme za novi turnus. U toku tova, ostvaruje se prirast po grlu od ukupno 230 kg, odnosno od 1100 gr/dan. Posmatrano na godinjem nivou, mogue je, pod tim uslovima ostvariti 1,65 turnusa za 345 dana. Preostalih 20 dana se koristi za pranjenje, pranje, odravanje i odmaranje objekta. Tovna junad se moe drati pojedinano i grupno. Pojedinano dranje tovnih grla ima opravdanje samo u dva sluaja: kod malih gazdinstava sa malim brojem grla u razliitim kategorijama, kod produnog tova junadi do mase koja znaajno premauje 450 kg. U svim drugim sluajevima, junad se tovi u grupama u boksevima sa slobodnim kretanjem, te je tov u stvari odgoj grla sa masom od 200 do 450 kg.

174

Pojedinano dranje tovne junadi


Pojedinano dranje junadi u tovu povezano je sa veim utrokom rada. Iz tog razloga se veoma retko koristi prostirka, ve skoro Iskljuivo kratka leita sa reetkama iznad kanala za ienje. Za brzo i potpuno odvoenje osoke leita za muka grla imaju i deo reetke ak do polovine leita.

a)

b)

Sl. 44. Izgled leita za vezani - pojedinani nain dranja tovne junadi: a) sa punim podom i b) sa delimino reetkastim podom

175

Dimenzije leita zavise od uzrasta grla, a kreu se u granicama od oko 130-140 cm x 90-100 cm. Leita su po izradi i opremi gotovo identina kratkim leitima za krave. Posebnu panju treba obratiti (naroito pri kraju tova) stanju i poloaju ureaja za vezivanje. Najee korieni "Grabner" lanac ne sme biti suvie zategnut (oteava uzimanje hrane i vode), ali ni suvie labav (zbog opasnosti od samo-veanja).

Grupno dranje tovne junadi


Grupno dranje junadi u tovu moe da bude na vie naina, ve prema tome sa kakvim se uslovima rauna. Kod starijih objekata, ili na gazdinstvima gde postoji opasnost od podzemnih voda, tov se ostvaruje u boksevima sa punim podom. Tada se pojavljuju dve varijante: sa dubokom prostirkom, gde je ukupan raspoloivi prostor boksa ujednaen po funkciji za leanje, kretanje i uzimanje hrane, ili pak razdvojen na prostor za leanje od prostora za kretanje i uzimanje hrane. Prostirka se dodaje svakodnevno, a ienje je samo povremeno, esto samo na kraju tova. Ukupna povrina boksa esto iznosi 5-6 m2/grlo, dok je irina jasala oko 70 cm/grlo. Za ovakvo dranje grla potrebne su velike koliine prostirke od najmanje 5-8 kg/grlo/dan, to zavisi od ukupnog prostora po grlu i od toga da li je taj prostor razdvojen ili ne.

Objekti sa dubokom prostirkom


Kod ovog tipa objekata postoje dve varijante. U prvoj varijanti se ne razdvajaju povrine za uzimanje hrane i ostale aktivnosti grla u boksu, dok se kod ruge varijante ukupan prostor boksa razdvaja na dva dela. Ovaj tip objekata se nikada nije potpuno iskljuio iz prakse kao reenje, ali se znatno smanjio u poslednjoj deceniji.

Sl. 45. Boks sa dubokom prostirkom gde nije razdvojen deo boksa za kretanje i ishranu od dela za leanje

176

Sa stanovita potrebe grla, ovaj vid dranja ima dosta prednosti. On u stvari najvie odgovara prirodnim biolokim zahtevima ivotinja. To se odnosi na sve ambijentalne uslove u takvim objektima. Kod ovakvih objekata nije potrebna bilo kakva izolacija. Poslednjih godina ne podiu se ni zidovi. Za zatitu od vetra koriste se sintetika pletiva u obliku mrea, koje slue kao razbijai vetra. Higijensko zdravstveni uslovi neuporedivo su povoljniji nego u bilo kom drugom tipu. Objekti iz ove grupe mogu da se grade kao vrlo jednostavna graevinska reenja i vrlo jeftina. U praksi se to i koristi, pa se samo podiu zatite od padavina i vetra. To su i najvee prednosti ovakvih objekata. Meutim, za korienje ovakvih objekata treba da se zadovolje neki uslovi, pre svega u obezbeenju veih koliina prostirke, i to najmanje 5 kg/grlo/dan. Pored toga kao nedostatak ovakvog tipa objekta namee se i velika povrina objekta koja mora da zadovolji bar 5 m2/grlu. Prostirka se dodaje svakodnevno, a ienje stajnjak se obavlja po isporuci turnusa.

Sl. 46. Boksa sa dubokom prostirkom gde je deo za ishranu i kretanje razdvojen od dela za leanje

Ukoliko je razdvojen boks na prljavi deo za kretanje i ishranu od dela sa prostirkom, onda se prljavi deo redovno svakodnevno isti, a deo sa prostirkom samo po isporuenom turnusu. irina na jaslama je kao i kod prethodnih sistema, a odnos na jaslama moe biti 1:1 do 1:2. sa ravnim - punim podom, gde se obavezno razdvajaju prostor za leanje kao uzdignut od prostora za kretanje i ishranu, koji je sputen. Potronja prostirke kod ovog sistema moe da bude mala. Ukupnu potronju odreuje to da li se formira vrsti ili pak teni stajnjak. Za formiranje vrstog stajnjaka potrebno je svakodnevno upotrebiti 1 ili vie kilograma prostirke po grlu, dok je za formiranje tenog stajnjaka gornja granica 0,5 kg/grlo/dan (i to prostirke usitnjene na najvie 5 cm).

177

Povrina prostora za leanje kree se od 1,2 do 2,2 m2/grlo u zavisnosti od kategorije. Duina prostora na jaslama kree se od oko 55 do oko 75 cm. irina prostora za leanje treba da bude izmeu 160 i 220 cm.

Staje sa ravnim - punim podom


Kod staja za tov junadi sa punim podom postoji na neki nain izraena podela prostora po funkciji u toku korienja. Ui deo odmah uz jasle slui za kretanje i ishranu junadi. U taj deo boksa se izbaci najvei deo ekskermenata - izluevina te sed on mora redovno istiti. Drugi iri deo boksa je sa prostirkom i on slui za odmor i leanje grla. Iz tog razloga on se mora po povrini prilagoditi zahtevima grla, to svakako utie na dimenzije boksa i celog objekta. Prostor za kretanje i ishranu je nii od prostora za leanje. Povrina prostora za leanje kree se od 1,2-2,2 m2/grlu u zavisnosti od kategorije. Duina na jaslama iznosi oko 0,7 m. irina prostora za ishranu je oko 1,8-2,0 m. Na prostor za leanje se svakodnevno prostire prostirka u koliini od 0,2-0,5 kg/grlo/dan i to u zavisnosti od godinjeg doba. Deo boksa za leanje je pod nagibom od 5-7% ka drugom delu boksa koji slui za kretanje i ishranu. Taj nagib omoguava lagano kretanje prostirke (grla je pomeraju nogama) ka prljavom delu boksa koji se inae redovno isti.

Sl. 47. Popreni presek boksa sa punim podom sa osnovnim dimenzijama

178

Prednosti ovakvog naina dranja junadi su sledee: - objekti ne moraju imati toplotnu izolaciju, - sa relativno malim koliinama prostirke stvaraju se povoljni mikroklimatski uslovi, - izmena vazduha u relativno hladnom objektu povoljnija i jednostavnija, Manje povoljne karakteristike ovog naina dranja su: - potrebe za prostirkom i radom oko prostiranja, - potreba za redovnim ienjem prljavog dela boksa, - poveana ukupna povrina boksa po jednom grlu (2,5 m2/grlo). Poslednjih godina ovaj nain dranja junadi u tovu, odnosno ovaj tip objekata, ponovo se sve vie koristi, pogotovo u krajevima kada se mogu obezbediti dovoljne koliine prostirke i kada se raspolae sa dovoljno radne snage. Time se stvaraju uslovi za korienje jo nekih prednosti ovog naina, kao to su: - jednostavnije lake i jeftinije podizanje objekata, ukljuujui i objekat za lagerovanje stajnjaka, - lake se i sigurnije obezbeuju uslovi za kvalitetno dranje junadi, a kao rezultat toga se dobije meso visokog kvaliteta koje se na tritu vie plaa, - lake se reavaju gotovo svi zdravstveni problemi. Pregrade bokseva najee se prave od metalnih (pocinkovanih) cevi prenika oko 5 cm. Visina pregrada iznosi oko 150 cm, koja se postie sa 4 reda cevi. Pregrade do hodnika za ulaz-izlaz grla su esto od ispunjenog materijala (na pr. debljih dasaka), ime se spreava prljanje hodnika.

Staje sa reetkastim podom


Opta karakteristika sistema dranja na reetkastom podu je uteda rada i prostirke kao i veoma dobro iskorienje prostora boksa. Meutim, svi objekti sa reetkastim podom moraju biti dobro termiki izolovani. Kod ovog sistema dranja tovnih grla moraju biti zadovoljeni uslovi: - formiranje to ujednaenijih grupa, kako po broju tako i po masi, - pravilno dimenzionisanje boksa, - dimenzije boksa prilagoavati uzrastu. Broj grla u boksu kod ovog sistema se u poetku tova kree od 12-14 grla, a na kraju od samo 8-10 grla. Prostor objekta se tehnoloki deli na dve celine - na fazu pred tova (220-320 kg) i zavrnog tova (320-450 kg).

179

Ukupna povrina boksa po jednom grlu zavisi od uzrasta i kree se od 1,2 m2 po grlu (kada imaju masu do 220 kg) do 2,0 m2 po grlu kada imaju masu 450-500 kg. Raspoloivi prostor na jaslama zavisi od mase grla i kree se od 40-52 cm, ua pred tov i 52-62 cm, za grla u zavrnoj fazi tova. Konane dimenzije boksa, a time i ukupne dimenzije objekta, odreuje nain ishrane junadi. Ishrana grla moe da bude obrona i po volji. Kod obrone ishrane svakom grlu treba obezbediti mesto na jaslama, dakle odnos je 1:1, dok se kod ishrane po volji koristi odnos 1:2. U ovom sluaju jedno mesto na jaslama koriste dva grla. U praksi se najee koristi odnos 1:1,5 do 1:1,8, to znai ishrana po volji. Ograda boksa Ograda boksa se pravi od pocinkovanih cevi prenika 5 cm. Visina ograde je 150 cm, podignuta od etiri horizontalno postavljene cevi. Donja cev se postavlja na visinu od 30 cm u odnosu na pod boksa, a preostale tri na po 40 cm razmaka jedna od druge. Krmna zabrana ili ograda boksa do jasala, moe biti u vidu dve horizontalno postavljene cevi ili u obliku palisadne ograde. Prva varijanta je pogodna za junad razliitog uzrasta jer se moe prilagoavati, a druga je povoljnija u sluajevima da se grla hrane i senom. Visina palisadne ograde se kree od 110-130 cm. irina proreza za vrat se kree od 15-20 cm, a ukupna irina jednog mesta na jaslama oko 70 cm.

Sl. 48. Presek dela objekta sa boksevima za grupno dranje junadi u tovu sa potpuno reetkastim podom, palisadnom ogradom do jasala i kontrolnim hodnikom izmeu boksa i zida objekta

180

Ograda boksa do manipulativnog hodnika, moe da bude od cevi kao i poduna, sa istim rasporedom, ali moe bit i od dasaka. U sluaju da se koriste daske, titi se hodnik od prljanja izmetom. Na ovoj ogradi se obavezno ostavljaju vrata za punjenje i pranjenje boksa. Ta vrata se uvek otvaraju oko oba nosaa, i uvek su ira od irine hodnika. Jasle Kod jasala treba obratiti panju na nekoliko osnovnih pravila: - dno jasala mora biti izdignuto u odnosu na pod boksa za 18-20 cm, - zapremina jasala bi trebala da iznosi najmanje 0,05 m3 po jednom mestu za ishranu i to kod odnosa 1:1., pa sve do 0,15 m3 kod odnosa 1:3. Za udobnije stajanje grla nad jaslama, preporuuje se da deo boksa do samih jasala u irini od 60 cm bude pun pod. Pojilice Napajanje junadi se izvodi pomou automatskih pojilica tipa olja. Te se pojilice postavljaju u ogradu boksa na visinu od oko 50-70 cm od poda. Pojilice se tite cevima od mehanikog loma. Ukoliko je objekat termiki izolovan, ne preti opasnost od zamrzavanja. U suprotnom moraju imati mogunost elektrozagrevanja, korienjem elektrogrejaa.

Sl. 49. Presek dela objekta sa boksevima za grupno dranje tovne junadi: duboka jasla za ishranu 2 grla na jednom mestu, ograda od dve cevi, koje se mogu da pomeraju (gornja gore-dole, a donje i naprednatrag), mesto i poloaj pojilice od prljanja, te deo boksa sa reetkom.

181

Pojilica se postavljaju na pregrade izmeu bokseva. Najee su blie jaslama, ali mogu da budu i na sredini, odnosno pri kraju boksa. Ako se postavlja po jedna pojilica, onda bi trebalo da je dostupna iz oba susedna boksa. Za preporuku je da pojilice budu dostupne bilo sa hodnika za hranjenje, ili sa hodnika za kontrolu grla. Ako se postavljaju na sredini pregrada onda bi se morale da zatite od povreivanje, kao i od prljanja. Zatita je najee u vidu polusavijene cevi, koja se postavlja na desetak centimetara od pojilice. Gredice Gredice reetkastog poda moraju ispunjavati nekoliko uslova i to: - da omogue sigurno kretanje grla bez klizanja, - da obezbede nesmetano oticanje osoke i potiskivanje balege sa gaznih povrina. Moraju biti kvalitetno izraene od armiranog betona sa trapeznim poprenim presekom. Ukupna povrina poda boksa koji pokrivaju gredice mora biti potpuno ravna. Najvea duina gredica ne prelazi 3 m. Uvek se postavljaju upravno u odnosu na jasle. Manipulativni hodnik Ovi hodnici su neophodni i preporuuje se da uvek budu sa unutranje strane objekta. Njihova namena je da obezbede ulazak i izlazak junadi pri punjenju i pranjenju bokseva, zatim manipulaciju grlima u toku turnusa izmeu bokseva, na primer kod preseljenja, zatim da omogue laku kontrolu i bilo kakvu intervenciju u toku trajanja turnusa. irina ovog hodnika je 80 cm. Hranidbeni hodnik irina hranidbenog hodnika zavisi od naina distribucije hrane u jasle, a nain distribucije zavisi od brojka grla. Ukoliko se distribucija hrane izvodi pomou kolica kod manjeg broja grla, irina hodnika je oko 1,5 m. U svim ostalim sluajevima kada se hrana distribuira pomou maina koje vuku traktori, irina hodnika je 2,5 m pa sve do 4 m. Hodnik se definitivno obrauje cementnom kouljicom, a povrina se profilie protiv klizanja. Zbog lakeg odravanja higijene staje i jednostavnog dezinfikovanja prostora po zavrenom turnusu, svi unutranji zidovi imaju sokl visine 1,5 do 1,7 m, obraen cementnom kouljicom do crnog sjaja.

182

Prozori i vrata Prozori staja za tov junadi slue za obezbeenje dnevne svetlosti, za osunenje objekta, kao i za prirodnu ventilaciju. Termika svojstva vrata i prozora treba da budu ista kao i zidova, kao ne bi dolazilo do velikih toplotnih gubitaka u toku zime. Ukupna povrina prozora treba da bude u odnosu od 1:15, do 1:20, od povrine poda. Prozori se rasporeuju u nizovima po podunim zidovima objekta. Pojedinana povrina ne bi trebala da prelazi 1 m2. Prozori su jednodelni i otvaraju se oko donje horizontalne osovine uputanjem u prostor staje. Vrata staje se definiu prema najveem gabaritu iji prolaz moraju da obezbede. Vrat na manipulativnim hodnicima su jednokrilna sa irinom od 0,9 m i visinom od 22,0 do 2,2 m. Vrata na hranidbenom hodniku su dvokrilna i prilagoena su irini hodnika, a takoe i njihova visina. Uglavnom su klizna. U praksi je izgraeno puno objekata za tov junadi sa reetkastim podom. Takvi boksevi su postavili standardno reenje, od koga se retko odstupa, na pr. u sluaju jae opasnosti od uticaja podzemnih voda. Takoe i u sluajevima kada se eli postii vrlo mali udeo ljudskog rada. Opta karakteristika sistema dranja grla za tov na reetkastim podovima je uteda rada i prostirke, kao i veoma dobro iskorienje prostora boksa.

Sl. 50. Osnova bokseva za tov junadi na reetkastom podu sa ulazno-izlaznim vratima na koridoru

183

Grupno dranje goveda za tov u boksevima sa reetkastim podovima mora da ispunjava odreene uslove, kao na primer: - formiranje to ujednaenijih grupa, i to po mogunosti to ranije, - ve od tova teladi koristi reetkaste podove bokseva, - pravilnom ishranom i pravilnim postupcima nastojati da grla svake grupe budu to mirnija, - dimenzije bokseva to vie prilagoavati uzrastu grla i veliini grupe, - izrada svih detalja bokseva mora da bude paljivo izvedena. Odravanje istoe boksa je lake, kada se grlima ostavlja manji prostor boksa na raspolaganje. Meutim, taj prostor mora da bude dovoljan za leanje i odreeno kretanje.
Tab. 1. Osnovne dimenzije boksa za tov junadi na reetkastom podu Masa grla (kg) 150-320 320-450 Povrina boksa (m2/grlo) 1,10-1,50 1,50-2,0 irina boksa (m) 2,70-3,10 3,10-3,50 Duina na jaslama (cm/grlo) 40-52 52-62

Nema sumnje da se ukupan prostor staje bolje koristi, ako se ceo period tova deli na dva dela: predtov sa prosenom telesnom masom do oko 220 kg i zavrni tov do telesne mase od oko 450 kg. Prebacivanje grla iz manjih u vee bokseve zahteva dosta rada, to dovodi do uznemiravanja grla, a taj rad nije ba ni bezopasan. Iz tih razloga se ova podela dosta retko ini. Radi toga se ukupna povrina boksa odreuje prema potrebama grla pri kraju tova, to znai da je povrina po grlu u poetku tova velika, te da se boksevi tee odravaju u istom stanju. Dimenzije - oblik prostora boksa odreuje i neophodan prostor jasala. Taj prostor takoe zavisi od kategorije i kree se oko 45 cm za grla sa prosenom telesnom masom od 200 kg, pa sve do oko 60 cm za grla sa oko 450 kg. Na oblik prostora boksa veliki uticaj ima nain ishrane, koji u sutini moe da bude dvojak: obroni i po volji. To istovremeno znai odnos broja mesta za ishranu na jaslama i broja grla u grupi. Taj odnos moe da bude samo 1:1, to znai da svako grlo u svako doba ima svoj prostor na jaslama, ili da sva grla mogu istovremeno da uzimaju hranu. U tom sluaju mogu se davati razliita hraniva pojedinano i u raznim koliinama, poto ne postoji opasnost da jaa grla uznemiravaju slabija u toku uzimanja hrane. Znai, mogua je primena obrone ishrane.

184

Pomenuti odnos moe da bude ak 1:2, pa sve do 1:3, ako se grlima daju kompleksne meavine osnovnih (kabastih) i koncentrovanih hraniva, i to u veim koliinama, nego to iznosi potreba u jednom obroku, znai ako se obezbedi mogunost ishrane po volji. U takvim sluajevima grla dolaze pojedinano na jasle i nikada ne stvaraju guvu oko uzimanja hrane. Na ovaj nain se ostvaruju znaajne utede u objektima, a graevinski oblik objekata je mnogo povoljniji (objekti ne moraju da budu uski i dugaki) Kod odnosa 1:3 boksevi su dosta uski, pa grupe ne bi smele da budu manje od 14-16 grla. U praksi se najee koriste odnosi oko 1:1,5 do 1:1,8. Veliina grupa se najee kree izmeu 10 i 12 grla.

Sl. 51. Palisadna ograda prema jaslama sa hvataima, kojim se omoguava "fiksiranje" grla

Sl. 52. Izgled klasine palisadne ograde kod tovnih grla sa dimenzijama shodno njihovom uzrastu

185

Tab. 2. Odnos mera palisadne ograde kod tovnih junadi, prema njihovom uzrastu Starost junadi irina prostora (nedelja) po grlu (cm) 3-8 6-18 16-24 Preko 24 45-50 50-55 55-65 65-70 Visina palisadne ograde (cm) 90 105 105 110 Visina zida jasala (cm) 40 45 50 50 Razmak izmeu dasaka za vrat (cm) 14 16 19 23

Sl. 53. Mogui oblici jasala kod tovnih junadi sa dimenzijama

186

Ishrana junadi u tovu zahteva 2/3 do 3/4 ukupnog rada oko tova. Najvei deo rada otpada na poslove oko izuzimanja silae i na njenu pripremu i podelu. Najvei doprinos u ishrani postie se korienjem izuzimaa silae tipa silo-freza, a zatim korienjem mikser-prikolica za spravljanje meavina i za podelu spravljenih meavina direktno u jasle. Ukupan utroak rada u velikoj meri zavisi od broja grla u stadu, od naina dranja i od stepena mehanizovanosti. Kod dranja ispod 20 grla ukupan utroak rada ne moe biti manji od 15, ali moe biti i vei od 25 asova po tovnom grlu (raunajui i odgoj teladi). Ve kod stada od oko 80 grla u tovu ukupan utroak rada pada na 5-10 asova/grlo (izuzev kod vezanog naina dranja i rune ishrane). Tov junadi na potpuno reetkastim podovima je bez izuzetka najpovoljniji nain, i to kako sa ukupnim investicionim ulaganjima, tako i po iskorienju prostora i ulaganju rada. Za smetaj hrane treba po jednom tovnom grlu junadi raunati odreen prostor, koji orijentaciono iznosi oko 10 m3 silae (senae), raunajui relativno visoke norme od oko 15-16 kg/grlo/dan. Ako je silaa visokog kvaliteta i ako su gubici silae svedeni na najmanju meru, onda je pomenuti prostor veliki. Kontrolni hodnici iza bokseva bi morali da budu obavezno, i to iz vie razloga: - ulazak i izlazak grla na poetku i na kraju tova se obavlja bez ikakvih potekoa, bez obzira na vremenske uslove, - ulaz i izlaz grla je laki i zbog usmeravanja grla duinom hodnika, - prebacivanje grla iz boksa u boks je takoe mogue bez potekoa u toku celog perioda tova, - kontrolni hodnici imaju poseban znaaj za svakodnevno kontrolisanje grla u pogledu ponaanja i stanja, - grla mogu da se "fiksiraju" u kontrolnim hodnicima za razliite intervencije. irina kontrolnih hodnika je oko 80 cm. Na svakom boksu moraju da postoje bar jedna vrata za ulaz - izlaz. irina vrata je oko 130 cm, a trebala bi da se otvaraju na obe strane, tako da omogue ulaz - izlaz na obe strane hodnika. Na boksu se esto postavljaju i po dvoja vrata, tako da na jedna grla izlaze, a na druga ulaze, a izmeu vrata se zadravaju ("fiksiraju") radi intervencija.

187

Sl. 54. Presek i osnova objekta za tov junadi u boksevima sa reetkastim podom

Sl. 55. Presek i osnova objekta za tov junadi u boksevima sa punim kosim podom

Sl. 56. Presek i osnova objekta za tov junadi u boksevima sa dubokom prostirkom

188