You are on page 1of 50

NAIZMENI NE STRUJ E

NAIZMENI
NAIZMENI

NE STRUJ E
NE STRUJ E
Pored struja konstantne jaine (vremenski stalne struje),
postoje i struje koje su promenljive u toku vremena (menjaju
jainu, ili smer, ili i jainu i smer
Promenljive struje postoje u elektrinim kolima u kojima
deluje promenljiva elektromotorna sila
NAIZMENINE STRUJE su vremenski promenljive struje koje
naizmenino menjaju intenzitet, a povremeno i smer
Njihova magnituda i pravac obino variraju periodino, a
najei zakon po kome se menjaju je sinusoidalni
(omoguava najefikasniji prenos energije)
U kolima elektronike i energetske elektronike, koriste se
mnogo i drugi zakoni promene naizmeninih struja
Osnovni pojmovi Osnovni pojmovi Osnovni pojmovi
Prema zakonu promene u funkciji vremena, naizmenine
struje mogu se podeliti na sledei nain:
Prostoperiodina naizmenina struja:
Sloenoperiodina naizmenina struja:
Aperiodina naizmenina struja:
Periodine naizmenine struje i naponi su periodino
promenjive veliine
Odreene vrednosti dobijaju periodino tokom vremena
Najvie se koriste prostoperiodine naizmenine struje, kod
kojih jaina struje menja po SINUSNOj ili KOSINUSNOj funkciji
Vremenski periodine veliine su one veliine ije se vrednosti
ponavljaju u jednakim vremenskim razmacima
Vreme posle koga se vrednosti periodine funkcije ponavljaju
naziva se PERIODA i oznaava sa T
Perioda je duina trajanja jednog ciklusa periodine funkcije
Periodine veliine Periodi Periodi ne veli ne veli ine ine
Ako je neka funkcija periodina, sa periodom vremena T, onda
za frekvenciju (uestanost) vai: f (t) = f (t + T)
FREKVENCIJA f je reciprona vrednost periode:
T
f
1
=
Jedinica za uestanost je herc [Hz] u ast
nemakog fiziara Herca (Heinrich Rudolf
Hertz, 1857-1894), koji je dokazao postojanje
elektromagnetnih talasa
Periodina veliina ima uestanost od 1 Hz ako
svake sekunde izvri jedan ciklus
ARITMETIKA SREDNJA VREDNOST periodine funkcije f(t) u
intervalu [t
1
, t
2
] je:
SREDNJA VREDNOST za vreme jedne periode je:
EFEKTIVNA VREDNOST periodine funkcije f(t) je njena
kvadratna srednja vrednost
}

=
2
1
) (
1
1 2
sr
t
t
dt t f
t t
F
}
=
T
dt t f
T
F
0
sr
) (
1
}

=
2
1
) (
1
2
1 2
ef
t
t
dt t f
t t
F
U kolima kod kojih su naponi i struje pobudnih izvora
sinusoidalne funkcije vremena, naponi i struje elemenata,
takoe su sinusoidalne funkcije vremena
, )
o m
sin ) ( + = t I t i
Prostoperiodine veliine Prostoperiodi Prostoperiodi ne veli ne veli ine ine
Znaaj ovakvih kola je veliki, jer se prenos i distribucija
elektrine energije vri iskljuivo sistemom naizmeninih
struja koje se menjaju po sinusnom zakonu
Struja koja se menja po
sinusnom zakonu moe se
predstaviti jednainom:
Kada se kalem obre oko svoje ose konstantnom
ugaonom brzinom , u njemu se indukuje ems:
dt
d
e =
cos = S B
b a S = povrina jednog navojka
Princip rada alternatora Princip rada alternatora Princip rada alternatora
Principijalna ema generatora jednofazne naizmenine struje:
n

U trenutku kada je normala na ravan kalema


ini ugao sa pravcem magnetnog polja, fluks
u jednom navojku:
Brzina promene fluksa:
dt
d
S B
dt
d
= sin

=
dt
d
ugaona brzina obrtanja kalema
0 = t
0 =
const. =
Pretpostavimo:
t =
t S B
dt
d
e sin
o
= =
Za N redno vezanih navojaka
kalema, ukupna indukovana ems: t S B N e N e sin
o
= =
Indukovana elektromotorna
sila je prostoperiodina,
sinusna funkcija vremena
S B N E =
m
t E e sin
m
=

2
= T
Perioda
prostoperiodine
elektromotorne sile
i(t) - trenutna vrednost prostoperiodine struje
I
m
- maksimalna vrednost (amplituda) prostoperiodine struje
(uvek pozitivna veliina)
- kruna uestanost prostoperiodine struje ( = 2f)
f - uestanost (frekvencija) prostoperiodine struje
t +
o
- faza prostoperiodine struje

o
- poetna faza struje (faza struje u trenutku t = 0)
, )
o m
sin ) ( + = t I t i
Opti izraz za intenzitet prostoperiodine struje, prema
usvojenom referentnom smeru i poetnom trenutku:
, )
o m
2 sin ) ( + = ft I t i
Prostoperiodine naizmenine veliine Prostoperiodi Prostoperiodi ne naizmeni ne naizmeni ne veli ne veli ine ine
Efektivna vrednost I sinusne naizmenine struje moe se
izraunati na osnovu opteg izraza za efektivnu vrednost
periodinih funkcija, u toku jedne periode T:
odnosno:
Izraunavanjem integrala dobija se:
Na isti nain:
, )
}
=
T
dt t i
T
I
0
2
1
} }
+ = =
T T
dt t t I
T
dt t i
T
I
0
o
2 2
m
0
2 2
) ( sin ) (
1
) (
1

m
m
707 , 0
2
I
I
I = =
2
m
U
U =
EFEKTIVNA VREDNOST prostoperiodine veliine EFEKTIVNA VREDNOST prostoperiodi EFEKTIVNA VREDNOST prostoperiodi ne veli ne veli ine ine
EFEKTIVNA VREDNOST naizmenine struje je veliina one
jednosmerne struje, koja na omskom otporu, za odreeno
vreme, razvije istu toplotnu energiju kao i posmatrana
naizmenina struja
INSTRUMENTI MERE EFEKTIVNU VREDNOST naizmenine struje
i napona
Poreenje sa jednosmernom strujom na osnovu toplotnog
dejstva
, ) , ) + = + = t f I t I i 2 sin 2 sin 2
Izraz za trenutnu vrednost naizmenine struje:
Instrumenti ne mogu meriti trenutnu vrednost promenjive
struje
Srednja vrednost naizmenine struje, u toku jedne periode:
0
) cos(
) sin( ) (
1
) (
1
0
o m
0
o m
0
sr
=

+
= + = =
} }
T
T T
t
T
I
dt t t I
T
dt t i
T
I



Poreenje sa jednosmernom strujom na osnovu protekle
koliine naelektrisanja
SREDNJA VREDNOST prostoperiodine veliine SREDNJA VREDNOST prostoperiodi SREDNJA VREDNOST prostoperiodi ne veli ne veli ine ine
Parametri koji odreuju prostoperiodinu veliinu su:
amplituda (efektivna vrednost)
uestanost (kruna uestanost)
poetna faza
U kolima prostoperiodine struje, sve veliine imaju istu
frekvenciju, pa su za opisivanje svake od naizmeninih
prostoperiodinih veliina dovoljna dva parametra:
1. AMPLITUDA (efektivna vrednost) i
2. POETNA FAZA
Naini za predstavljanje naizmeninih veliina su:
vremensko (trigonometrijsko)
fazorsko (geometrijsko)
kompleksno (aritmetiko)
Predstavljanje prostoperiodinih veliina Predstavljanje prostoperiodi Predstavljanje prostoperiodi nih veli nih veli ina ina
Analitiko prikazivanje pomou trigonometrijskih funkcija
Nedostatak: nepraktinost u primeni (ve i kod relativno
jednostavnih konfiguracija kola trigonometrijski izrazi postaju
isuvie komplikovani ili se ne mogu dalje transformisati
, )
o m
sin ) ( + = t I t i
Prednost: prava predstava o
talasnom obliku struje
Glavni razlog uvoenja simbolikih prezentacija za naizmenine
sinusoidne veliine
Vremensko predstavljanje prostoperiodinih veliina Vremensko predstavljanje prostoperiodi Vremensko predstavljanje prostoperiodi nih veli nih veli ina ina
Sinusna naizmenina struja, predstavlja se trigonometrijskim
izrazom:
Primer sabiranja vrmenskog oblika dve prostoperiodine struje:
, )
1 1m 1
sin ) ( + = t I t i
, )
2 2m 2
sin ) ( + = t I t i
) ( ) ( ) (
2 1
t i t i t i + =
, ) , ) = + + + =
2 2m 1 1m
sin sin ) ( t I t I t i
= + + + = ] sin cos cos [sin ] sin cos cos [sin
2 2 2m 1 1 1m
t t I t t I
] sin sin [ cos ] cos cos [ sin
2 2m 1 1m 2 2m 1 1m
I I t I I t + + + =
Geometrijski prikaz fazorima - svakoj naizmeninoj veliini
dodeljuje se jedan obrtni vektor (fazor)
Nedostatak: nedovoljno
jasna predstava o
stvarnom talasnom
obliku
INTENZITET VEKTORA - odreen efektivnom vredou
prostoperiodine veliine
Prednost: jednostavno
reavanje kola
POLOAJ VEKTORA u odnosu na referentnu osu - odree
poetnom fazom te veliine
Predstavljanje pomou fazora (obrtnih vektora u ravni) Predstavljanje pomo Predstavljanje pomo u fazora (obrtnih vektora u ravni) u fazora (obrtnih vektora u ravni)
Predstavljanje fazora pomou dve koordinate:
y x
I j I I + =
sin cos I j I I + =
- realne - projekcije na apscisi (realnoj osi)
- imaginarne - projekcije na odrinati (imaginarnoj osi)
Prednost: jednostavno reavanje kola
Nedostatak: nejasna predstava o stvarnom talasnom obliku
Kompelksno predstavljanje prostoperiodinih veliina Kompelksno predstavljanje prostoperiodi Kompelksno predstavljanje prostoperiodi nih veli nih veli ina ina
U trenutku t = 0 vektor
sa osom x zaklapa ugao

o
(poloaj OA
o
)
Vektor R obre se u ravni crtea oko svog poetka O, stalnom
ugaonom brzinom
Predstavljanje pomou fazora: Predstavljanje pomo Predstavljanje pomo u fazora: u fazora:
Posle vremena t
1
vektor
se nalazi u poloaju OA i
njegova projekcija na y
osu je:
OA
1
= R sin (t
1
+
o
)
U trenutku t
2
vektor se
nalazi u poloaju OA
2
i
njegova projekcija je:
OA
2
= R sin (t
2
+
o
)
Projekcija obrtnog vektora na y osu menja se po sinusnom
zakonu
Ako je poetna faza napona jednaka nuli (
o
= 0):
u = U
m
sin t
poetni poloaj obrtnog vektora je na x osi
Naizmenini napon: u = U
m
sin (t +
o
) moe se predstaviti
obrtnim vektorom, ija je:
- duina U
m
- ugaona brzina obrtanja
- poetni ugao
o
Projekcija tog vektora na y osu, u svakom trenutku, predstavlja
trenutnu vrednost napona u
Osa x od koje se mere uglovi naziva se FAZNA OSA
Pozitivan smer za uglove je suprotan kretanju kazaljke na satu
Vektori u ravni, koji su odreeni sa dve koordinate, nazivaju se
FAZORI
oznaavanje:
- U
m
- duina (modul) fazora
- t +
o
- ugao fazora prema faznoj osi (argument fazora)
u posmatranom trenutku
Oznaavaju se istim slovima kao i veliine koje predstavljaju,
ali sa crtom iznad slova
m
U U =
o
+ t
Naizmenini napon: u = U
m
sin (t +
o
)
U fazor:
Neka vai:
1
,
2
> 0 i
1
>
2
Primer: odrediti struju generatora na koji su paralelno
prikljuena dva potroaa, iji su analitiki izrazi:
) sin(
1 1m 1
+ = t I i
) sin(
2 2m 2
+ = t I i
Reavanje kola naizmenine struje primenom fazora: Re Re avanje kola naizmeni avanje kola naizmeni ne struje primenom fazora: ne struje primenom fazora:
Duine fazora su I
1m
i I
2m
(u usvojenoj razmeri)
U t = 0 Fazor I
1
zaklapa
sa faznom osom ugao
1
,
a fazor I
2
ugao
2
Projekcije OA' i OB' ovih fazora na y osu su trenutne vrednosti
struja i
1
i i
2
u poetnom trenutku
Ugao izmeu fazora I
1
i I
2
je fazna razlika:
=
1
-
2
Kada se sabiraju dva fazora, naizmeninih veliina iste
uestanosti, dovoljno je nacrtati ih u poetnom poloaju i
vektorski ih sabrati
Kako se ovi fazori obru istom ugaonom brzinom, to e se i
rezultantni fazor obrtati tom istom brzinom (imae istu )
Duina rezultatntnog fazora predstavlja maksimalnu vrednost
dobijene veliine, a njenu poetnu fazu daje nagib rezultujueg
fazora prema faznoj osi
Da bi se odredila struja:
2 1 g
i i i + =
potrebno je sabrati fazore
I
1
i I
2
Po pravilima vektorskog
sabiranja dobija se fazor
predstavljen vektorom OC
2 1 g
I I I + =
Skup nacrtanih fazora koji karakterie neki proces u kolu
naziva se FAZORSKI DIJAGRAM
Za crtanje fazorskih dijagrama nije neophodno znati poetne
faze svih veliina, ve samo njihove fazne razlike u odnosu na
jednu, (bilo koju) od njih
Za predstavnike naizmeninih veliina ee se uzimaju
FAZORI IJE SU DUINE JEDNAKE EFEKTIVNIM VREDNOSTIMA
Crtanje fazorskog dijagrama poinje se od fazora prema kome
su poznate fazne razlike, a ostali fazori crtaju se prema njemu
Poetni fazor moe se postaviti horizontalno (na faznu osu), jer
se time nita ne menja (sve duine fazora i uglovi koje oni
zaklapaju ostaju isti, dijagram se samo rotirao za neki ugao)
ELEKTRINA KOLA
NAIZMENI NE STRUJ E
ELEKTRI
ELEKTRI

NA KOLA
NA KOLA
NAIZMENI
NAIZMENI

NE STRUJ E
NE STRUJ E
Odreivanje naizmenine struje - izraunavanje osnovnih
parametara naizmenine veliine:
- amplitude I
m
(ili efektivne vrednosti I) i
- faze
kada su poznati napon na krajevima kola i karakteristike kola
Odreivanje struje kola O Odreivanje struje kola dreivanje struje kola
U elektrinim kolima elektrini rad se pretvara u toplotu
U prostoru u kome se kolo nalazi, postoje i elektrino i
magnetno polje
Ako se ta polja menjaju, vrie se pretvaranje:
- elektrinog rada u energije polja ili
- pretvaranje energija polja u elektrini rad u kolu,
zavisno od toga, da li polja jaaju ili slabe
Elementi kola u kojima je naroito ispoljeno pretvaranje
elektrinog rada u toplotu, a ostale se pojave mogu zanemariti
i R u =
R
Zbog pretvaranja elektrinog rada u toplotu, na ovim
elementima se javlja elektrootporna sila:
Ona se menja po istom zakonu kao i struja i ima suprotan
smer od struje:
Termogeni otpornici Termogeni otpornici Termogeni otpornici
Veliina koja ih karakterie je termogena (omska) otpornost R
Elementi kola u kojima je naroito ispoljeno pretvaranje
elektrinog rada u magnetnu energiju i obratno, dok se ostale
pojave mogu zanemariti
Zbog stalne promene struje u kolu sa induktivnim kalemom,
javlja se ems samoindukcije:
Smer joj je takav, da tei da sprei promene struje u kolu
dt
di
L u =
L
Kalemovi Kalemovi Kalemovi
Karakteristika ovih elemenata je induktivnost, ili koeficijent
samoindukcije, L (konstantna veliina, ako kalem ne menja
oblika i ako ne sadri feroamgnetno jezgro)
Kod nekih kalemova ne moe se zanemariti Dulov efekt i tada
pored induktivnosti L, treba uzeti u obzir i njihovu termogenu
otpornost R
Elementi kola u kojima se vri pretvaranje elektrinog rada u
elektrostatiku energiju i obratno, a ostale pojave mogu se
zanemariti
}
= dt i
C
u
1
C
Napon na kondenzatoru:
Optereen kondenzator ima ems Q/C i ona deluje u kolu u kome
se kondenzator nalazi i menja se po istom zakonu kao i
optereenost kondenzatora Q, a smer joj je suprotan od smera
optereivanja kondenzatora
Kondenzatori Kondenzatori Kondenzatori
Njihova karakteristika je kapacitet C
Ako je dielektrik kondenzatora savren, pri smanjivanju
elektrinog polja, sva elektrostatika energija, koju je
kondenzator primio pri optereivanju, vraa se kolu
U kolima naizmenine struje deavaju se iste pojave kao i u
kolima jednosmerne struje, pa se pri prouaavanju napona
u njima mogu primenjivati isti fiziki principi
Razlika je samo u posebnim uslovima, jer se u kolima
naizmenine struje intenzitet pojava stalno menja, a zakoni
se primenjuju na trenutne vrednosti naizmeninih veliina
U kolima naizmeni U kolima naizmeni ne struje de ne struje de avaju se iste pojave kao i u avaju se iste pojave kao i u
kolima jednosmerne struje, pa se pri proua kolima jednosmerne struje, pa se pri proua avanju napona avanju napona
u njima mogu primenjivati isti fizi u njima mogu primenjivati isti fizi ki principi ki principi
Razlika je samo u posebnim uslovima, jer se u kolima Razlika je samo u posebnim uslovima, jer se u kolima
naizmeni naizmeni ne struje intenzitet pojava stalno menja, a zakoni ne struje intenzitet pojava stalno menja, a zakoni
se primenjuju na trenutne vrednosti naizmeni se primenjuju na trenutne vrednosti naizmeni nih veli nih veli ina ina
i R u =
) sin(
m
+ = t I R u
) sin(
m
+ + = t U u
m m
I R U = 2 /
I R U =
0 =
NAPON I STRUJA SU U FAZI
- ugao izmeu napona i struje
(napon prednjai u odnosu na struju)
) sin(
m
+ = t I i
Prosto kolo sa termogenom otpornou R Prosto kolo sa termogenom otporno Prosto kolo sa termogenom otporno u u R R
) sin(
m
+ = t I i
dt
di
L u
L
L
=
dt
t I d
L u
)) sin( (
m
+
=
) cos(
m
+ = t I L u
)
2
sin(
m

+ + = t I L u
) sin(
m m
+ + = t I U u
m m
I L U = 2 /
I X U =
L
= 90
L X =
L
NAPON PREDNJAI U ODNOSU NA STRUJU ZA 90
Prosto kolo sa kalemom induktivnosti L Prosto kolo sa kalemom induktivnosti Prosto kolo sa kalemom induktivnosti L L
) sin(
m
+ = t I i
dt
du
C i
C
C
=

}
=
t
idt
C
u
0
C
1
}
+ =
t
dt t I
C
u
0
m C
) sin(
1

)) cos( (
1 1
C

+ = t
C
u
) sin(
m m
+ + = t I U u
)
2
sin(
1
m C

+ = t I
C
u
m m
1
I
C
U =

2 /
I X U =
C
= 90
C
X

1
C
Prosto kolo sa kondenzatorom kapacitivnosti C Prosto kolo sa kondenzatorom kapacitivnosti Prosto kolo sa kondenzatorom kapacitivnosti C C
NAPON ZAOSTAJE U ODNOSU NA STRUJU ZA 90
Fazni stav
Efektivne
vrednosti
Trenutne
vrednosti
Vrsta
elementa
i R u =
dt
di
L u =
dt
du
C i =
I R U =
I X U =
L
I X U =
C
0 =
= 90
= 90
R
L
C
L X =
L
C
X

1
C
t U u
m
sin =
, ) = t I i
m
sin
Neka je napon na ulazu kola:
Struja u zatvorenom strujnom kolu:
i R u
R
=
dt
di
L u
L
=
}
=
t
C
idt
C
u
0
1
}
+ + =
t
idt
C dt
di
L i R u
0
1
, ) , ) , )

+ = t I
C
t I L t I R t U
m m m m
cos
1
cos sin sin
Zamenom izraza za napone na elementima kola:
2 /
, ) , ) , )

+ = t I
C
t I L t I R t U cos
1
cos sin sin
Redno RLC kolo Redno RLC kolo Redno RLC kolo
Rastavljanjem sin i cos uglova:
j j

sin sin cos cos


1
sin cos cos sin sin
]

\
|
+ = t t I
C
L t t RI t U
Grupisanjem i uporeivanjem lanova uz sin t i cos t:
I
C
L R U

\
|
+ =

sin
1
cos
(1)
I
C
L R

\
|
+ =

cos
1
sin 0
(2)
(1)
2
+ (2)
2

I
C
L R U ]

\
|
+ =
2
2
1

I Z U =
2
2
1
]

\
|
+ =
C
L R Z

Z - prividna otpornost
(impedansa)
C
L X

1
reaktivna otpornost
(reaktansa)
L X
L
=
C
X
C

1
induktivna otpornost
(reaktansa)
kapacitivna otpornost
(reaktansa)
(2)
R
X X
R
C
L
C L
1
tg

=

fazna razlika napona i struje


Fazorski dijagram:
Poznate su fazne razlike pojedinih napona prema struji - fazor
struje postavlja se na faznu osu
Napon na otporniku u
fazi je sa strujom
Napon na kondenzatoru
fazno zaostaje iza
struje za /2
Napon na kalemu fazno
prednjai ispred struje
za /2
Iz pravouglog trougla 0AB sledi:
odakle je:
2
2
1
]

\
|
+ = =
C
L R Z
I
U

2
2
2 2 2
1
I
C
L I R U
]

\
|
+ =

C L R
U U U U + + =
Iz posmatranog trougla
neposredno se moe
izraunati i fazna razlika
izmeu napona i struje:
Prethodni dijagram nacrtan je pod pretpostavkom da je kolo
preteno induktivno: X
L
>X
C
R
X X
R
C
L
C L
1
tg

=

Ako je kolo preteno kapacitivno: X


C
>X
L
- fazor napona U bie ispod fazne ose (kasnie fazno za strujom
za ugao )
- ugao e biti negativan (to se vidi i iz izraza za tg )
X
L
i X
C
ne zavise samo od parametara L, odnosno C, ve i od
uestanosti prikljuenog napona
- sa poveanjem , X
L
raste, a X
C
opada
- kod jednosmerne struje = 0, pa X
L
= 0, a X
C
=
Razlika X
L
X
C
= X naziva se reaktivna otpornost (reaktansa)
Reaktivna otpornost X moe biti i pozitivna i negativna, u
zavisnosti od toga da li je kolo preteno induktivno ili preteno
kapacitivno
Reaktivna otpornost Reaktivna otpornost Reaktivna otpornost
Predznak reaktivne otpornosti nema uticaja na znak impedanse
Z, ali utie na znak fazne razlike
Kada je X
L
= X
C
reaktivna otpornost je nula, impedansa ima
najmanju vrednost Z
min
= R, a struja u kolu je maksimalna i
kae se da u kolu postoji FAZNA REZONANCA
U sluaju fazne rezonance, zbog velike struje, na kalemu i
kondenzatoru mogu nastupiti vrlo veliki naponi (prenaponi),
znatno vei od prikljuenog napona na krajevima kola i to moe
dovesti do oteenja izolacije kalema, kao i do proboja
dielektrika kondenzatora
Rezonanca Rezonanca Rezonanca
Ako je otpornost kola zanemarljivo mala (R 0), impedansa
kola je Z 0, a struja postaje veoma velika (I ) - u tom
sluaju u kolu postoji prava REZONANCA
Snaga generatora i snaga prijemnika naizmenine struje mogu
biti i pozitivne i negativne
- snaga prijemnika negativna generator
- snaga generatora negativna prijemnik
t I t i sin ) (
m
=
) sin( ) (
m
+ = t U t u
Trenutna vrednost snage koju prima prijemnik:
) sin( sin ) ( ) ( ) (
m m
+ = = t t I U t i t u t p
) sin( ) sin( 2 ) ( + = t t UI t p
Snaga u kolu naizmenine struje Snaga u kolu naizmeni Snaga u kolu naizmeni ne struje ne struje
Pored trenutne snage definiu se:
- srednja (aktivna) snaga
- reaktivna snaga
- prividna snaga
Neka su trenutne vrednosti struje i
napona prijemnika impedanse Z:
, ) , ) j + = cos cos
2
1
sin sin
Uvodei trigonometrijsku transformaciju:
) 2 cos( cos ) ( ) ( ) ( + = = t UI UI t i t u t p dobija se
izraz:
konstantna
komp.
naizmenina
komp.
U delu periode: - prima energiju od izvora potroa
- daje energije izvoru generator
U intervalima vremena: u i i istog znaka p(t) > 0
u i i suprotnog znaka p(t) < 0
T T
t t UI
T
dt t p
T
P
0
0
) 2 sin(
2
1
cos
1
) (
1
}
]

+ = =

+ + + = ) 0
4
sin(
2
1
)
4
sin(
2
1
cos
1

T
T
T
T UI
T
P

+ =

cos
2
1
cos
2
1
cos
1
T UI
T
P
cos = I U P j W
Za /2 aktivna snaga
prijemnika uvek je pozitivna
i vea je to je vei cos
(manji ugao )
Trenutna snaga osciluje
oko srednje snage
Aktivna (srednja snaga)
Aktivna (srednja) snaga Aktivna (srednja) snaga Aktivna (srednja) snaga
sin = I U Q
- kada je pozitivna (preteno induktivni prijemnici, > 0)
kae se da izvor daje reaktivnu snagu kolu
- kada je negativna (preteno kapacitivni prijemnici, < 0)
kae se da kolo daje reaktivnu snagu izvoru
j j VAr ili VAR
Reaktivna energija je deo energije koji se vraa izvoru
(nepovoljna pojava u kolima naizmenine struje)
Maksimalna snaga povratnih procesa
Veliina definisana izrazom:
Reaktivna snaga menja znak sa promenom znaka fazne razlike
Reaktivna snaga Reaktivna snaga Reaktivna snaga
Prividna snaga definie se kao proizvod efektivnih vrednosti
napona i struje:
Prividna snaga je vana veliina, koja se navodi za mnoge
elektrine maine i aparate
I U S = j VA
Prividna snaga Prividna snaga Prividna snaga
Granina snaga maine - jer se one izrauju za odreene
napone i struje, koje mogu izdrati bez kvara, pri trajnom radu
Izmeu prividne, aktivne i reaktivne snage postoji odnos:
TROUGAO SNAGA
Aktivna snaga se izraava u vatima (W) ili kilovatima (kW)
2
cos I R I U P = =
2
sin I X I U Q = =
2
I Z I U S = =
2 2
Q P S + =
Prividna snaga u voltamperima (VA) ili kilovoltamperima (kVA)
Reaktivda snaga u reaktivnim voltamperima ili varima (var) ili
kilovarima (kvar)
Ove tri jedinice meusobno su dimenzionalno jednake
Faktor snage je vrlo vana veliina u praktinim primenama
elektrinih maina i aparata, kao i u prenosu i distribuciji
elektrine energije (mera energetskog kvaliteta)
Kada se napon i struja menjaju po sinusnom zakonu, faktor
snage je:
S
P
k =

cos
cos
= =
UI
UI
k
Vrednosti faktora snage kreu se od 1
do 0, jer se fazna razlika moe
menjati od 0 do /2
Kada se napon i struja menjaju po sinusnom zakonu, faktor reaktivnosti
je:
Faktor reaktivnosti je odnos izmeu reaktivne i prividne snage:
S
Q
k =
r

sin
sin
r
= =
UI
UI
k
Faktor snage i faktor reaktivnosti Faktor snage i faktor reaktivnosti Faktor snage i faktor reaktivnosti
Definie se kao odnos izmeu aktivne i prividne snage: