You are on page 1of 2

energetika energetika

Delikatna iskustva gasifikacije

Investicije u energetsku infrastrukturu:

Isplative ali izazovne


Autor teksta: Novak Dobrosavljevi

Opte je poznato da e se investicije u trgovinu energijom, po pravilu velike, ipak veoma brzo isplatiti a zatim i doneti dobru zaradu. Preduslov za ovo je, kao i za svaku drugu uspenu investiciju, da projektu prethodi sveobuhvatna, struna i objektivna tehnoekonomska analiza i planiranje.
Ipak, mnogi primeri iz sveta, ukljuujui i na region, pokazuju da se ovo pravilo ne potuje uvek. Analiziraemo najnoviji potencijalni primer novi gasovod Jasi-Ungeni (Iasi-Ungheni), koji treba da ujedini sisteme za prenos gasa u Moldaviji i Rumuniji i da diversifikuje snabdevanje plavim gorivom. Gasovod je pozicioniran kao rentabilna investicija sa velikim efektima i, pored dveju ukljuenih zemalja, radove u znaajnoj meri finansira i EU. Ipak, moe se proceniti da i u ovom sluaju nisu u dovoljnoj meri sagledane sve okolnosti i rizici projekta. Sveano otvaranje radova na gasovodu odrano je 27. avgusta ove godine. Realizacija projekta, ija je ukupna vrednost procenjena na oko 20 miliona evra, poverena je konzorcijumu rumunskih firmi Habau Pipeline Systems SRL, Inspet SA i IPM-partners. Rok za realizaciju je veoma kratak - oekivani datum putanja u rad dvosmernog gasovoda, ukupne duine 43,2 km je januar-februar 2014. godine.

Nasuprot iskazanim velikim oekivanjima dveju zemalja, prema nekim nezavisnim ekspertima Rumunija jednostavno ne moe imati ekonomsko opravdanje za izgradnju ovog gasovo da. Naime, osim drugih efekata, oekuje se da ce nakon uvo enja Jasi-Ungeni gasovoda rumunska strana prodavati gas Moldaviji po nioj ceni od postojece, to se moe pokazati kao teko ostvarivo. Rumunija trenutno troi godinje oko 12 milijardi kubnih metara gasa, to ne moe da se zadovolji iz sopstvenih izvora, tako da se uvozi oko treine (preciznije od 22% do 42%) potrebnih koliina gasa. Na domacem tritu, Rumuni meaju svoj jeftiniji gas sa skupljim gasom iz uvoza, i nude ga razliitim kategorijama potroaa po razliitim cenama, koje su odreene od strane vlade i zavise izmeu ostalog od njegove istoce. Dakle, na domacem tritu se subvencioniu odreeni slojevi stanovnitva sa niskim dohotkom. Meutim, takva socijalna linija teko da moe da se koristi kada je u pitanju izvoz gasa u inostranstvo, u ovom sluaju u Moldaviju. Izglede za znaajan i brz porast proizvodnje gasa u samoj Rumuniji nezavisni eksperti smatraju neizvesnim. Moratorijum na istraivanje polja kriljaca je povuen od strane Rumu nije tek poetkom ove godine (licencu je dobio evron). U fazi istraivanja na Crnom moru je zajedniki projekat EksonMobil-a i domace kompanije OMV Petrom SA, ije indu strijsko korienje, pod povoljnim uslovima, moe da pone najranije 2018. godine.

54

Industrija 46 / oktobar 2013.

Delikatna iskustva gasifikacije

energetika energetika

Mogunost Rumunije da uveze jeftin gas za reeksport je takoe malo verovatna, jer alternativne zalihe gasa iz Azerbejdana i Turkmenistana jo uvek nisu na vidiku. U srednjeronom periodu, rumunska strana takoe ne moe da oekuje da ce bitno povecati proizvodnju gasa iz kriljaca u zemlji ili u EU kao celini, pri emu ta proizvodnja ima veoma visoke jedinine trokove sirovina i predstavlja tehnoloki i ekoloki izazov . Pored svega reenog, panju privlai i injenica da do sada jo nije detaljno analiziran tehnoloki uticaj upotrebe novog gasa na postojecu mreu za distribuciju gasa u Moldaviji, imajui u vidu hemijske i fizike parametre tog gasa (sastav komponenata, mehanike neistoe, gustina, specifina toplota sagorevanja, taka rose, itd). Bie interesantno pratiti realizaciju ovog projekta, kao i njegove srednjerone efekte. Imajui u vidu znaaj energetike u Evropi, u naem regionu i za svaku zemlju pojedinano, ima anse da e sluaj ovog gasovoda slikovito pokazati koliko je vano da se kod ovakvih milionskih investicija dosledno ispotuju sva pravila struke, ukljuujui preciznu analizu efekata, isplativosti i odrivosti ulaganja u odreene segmente energetske infrastrukture, kao i realistino definisanje sadraja i rokova za izvoenje projekata.

O autoru:
Novak Dobrosavljevi je student Fakulteta za poslovne studije na univerzitetu Megatrend. Pripremajui se za dalje studije na nekom od univerziteta u Nemakoj, posvetio se prouavanju i analiziranju pojedinih aktuelnih ekonomsko-finansijskih pitanja u regionu i u EU. Kao tipian predstavnik svoje generacije, za istraivanja kreativno koristi Internet i socijalne mree, preko kojih je uspostavio neposredne veze sa vrhunskim strunjacima iz zemlje i sveta.
Industrija 46 / oktobar 2013.

55