You are on page 1of 83

Ovaj album sam sastavio u znak potovanja prema svim junacima i muenicima nae istorije.

Nadam se da e ova prezentacija podsetiti itaoca da je jada i nesree bilo i ranije.. ali da je bilo i velikih dela i heroja koji nisu prihvatili poraz i nestanak, bez obzira na veliinu sile koja ih je napala. Vladeta Marinkovi http://vladeta.netfirms.com

Sa ljubavlju i seanjem na oca Lazara (1937- 2004)

Poetak Velikog rata

Na Vidovdan, 28.juna 1914. godine u Sarajevu ubijen je austrougarski prestolonaslednik, nadvojvoda Franc Ferdinand. Atentat je izvrio omladinac Gavrilo Princip, sa dva hica iz revolvera. Tom prilikom smrtno je stradala i prestolonaslednikova supruga, vojvotkinja Sofija Hoenberg. Pola sata ranije, na prestolonaslednikov automobil, bombu je bacio Nedeljko abrinovi, ali je nadvojvoda tog puta ostao nepovreen. Oba atentatora su odmah bila uhvaena.

Ovaj dogaaj je pokrenuo oruani sukob, do tada najveih razmera u svetu. Snana napetost meu velikim silama je postojala, meutim, zantno ranije a za rat se samo traio povod.

Prestolonaslednik bekog dvora, Franc Ferdinand sa suprugom Sofijom u Sarajevu odmah posle neuspelog abrinovievog atentata.

Austrijski policajci, uz pomo civila, uhvatili su atentatora na Franca Ferdinanda mladog Gavrila Principa

Austro-Ugarska je iskoristila atentat na Franca Ferdinanda za objavu rata Srbiji. Ova fotografija predstavlja suenje u Sarajevu 1914. S leva na desno u prvom redu sede: Trifko Grabe, Nedeljko abrinovi, Gavrilo Princip, Danilo Ili i Mirko Jovanovi.

Ulica Kralja Milana u Beogradu, poetkom 20.veka.

Ultimatum Uz opirnu optubu Srbije, izloenu oko osnovne teze da se ideja o atentatu rodila u Beogradu, da su oruje i municiju dali oficiri i inovnici lanovi Narodne odbrane, i da su prebacivanja u Bosnu izvele stareine srpske pogranine slube austrougarske vlasti su sainile ultimatum u deset taaka kojim se, izmeu ostalog, zahtevalo: Da se na teritoriji Srbije izvri istraga o atentatu i da u toj istrazi uestvuju organi koje bude delegirala carsko-kraljevska vlada, Da se raspusti Narodna odbrana i sline organizacije Da vlada Srbije zabrani sve publikacije koje piu protiv AustroUgarske.

Franja Josif I, car Austro-Ugarske. Tokom prvih dana posle atentata, celokupna austrougarska diplomatija je zagrevala atmosferu govorei da su beogradske intrige nezdrive, da je re o sistematskom velikosrpskom radu podrivakog karaktera, da se Srbijinim opasnim nastojanjima moe uiniti kraj jedino bezobzirnim nastupom I pored sve upornosti austrougarskih organa da otkriju trag koji bi bar donekle ukazao da su u atentat bili upleteni i merodavni organi Srbije, injenice su govorile suprotno.

Ultimatum Ultimatum je oevidno teio da duboko ponizi Srbiju ali i da, to je bilo najbitnije, stvori naine kroz koje bi Monarhija mogla da sutinski narui nezavisnost Srbije. Dozvola austrougarskim organima da uestvuju u istrazi, na primer, nije samo pravno i moralno vreala nezavisnost Srbije, ve je davala mogunost AustroUgarskoj da pod vidom istrage uhapsi bilo koje lice u Srbiji (ak i samog Kralja) i da prodre u sve ustanove srpske drave. Ultimatum je bio sroen tako da ne bude prihvaen.

Ultimatum Britanski dravni sekretar za spoljne poslove, ser Edvard Grej je austrougarskom ambasadoru, posle itanja ultimatuma rekao: Ovo je najuasniji dokument koji je jedna drava ikad uruila drugoj dravi

Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Sazonov je ambasadoru AustroUgarske rekao: Znam ta hoete. Hoete rat sa Srbijom... Vi u Evropu podmeete poar. Hoete rat i spaljujete mostove za sobom. Vidi se koliko ste miroljubivi poto Evropu bacate u oganj

Svi u odbranu zemlje: demonstracije u Beogradu na vest o austrougarskom ultimatumu.

Objava rata Odgovor Vlade Srbije na ultimatum je bio dostojanstven i krajnje popustljiv. Prihvaena je detaljna istraga nad slubenim licima u sektoru abacLoznica u cilju utvrenja istine o atentatu, prihvaeno je da se austrougarskoj strani prue sva obavetenja o toku istrage. Ponuena je objava naredbe u slubenim Srpskim novinama u kojoj bi se zabranila svaka propaganda protiv Austro- Ugarske. Ponueno je rasputanje organizacije Narodna odbrana iako austrougarska strana nije dostavila konkretne dokaze. Vlada Srbije je, u sluaju da Austro- Ugarska ne bude zadovoljna odgovorom, ak ponudila da se reenje spora trai pred Meunarodnim sudom u Hagu.
Ali ulazak stranih oruanih snaga na svoju teritoriju nije dopustila.

Objava rata Austrougarsku stranu odgovor Srbije nije mnogo zanimao. Imali su izgovor da srpska vlada nije prihvatila svako slovo njihovog ultimatuma i trebalo je jo samo da objave rat. Objava rata je usledila 28.jula. Poslata je obinim telegramom. Ujutru, 28.jula, pre nego to je Srbiji stigla objava rata, Crna Gora je proglasila mobilizaciju uprkos nastojanjima Bea da je odvoji od Srbije i da je privoli na neutralnost obeanjima o novanoj pomoi i teritorijalnim proirenjima. Meutim, postojalo je isuvie pokazatelja da Monarhija nema nameru da potuje nezavisnost Crne Gore. Crnogorski kralj, Nikola Petrovi je uputio srpskom regentu, Aleksandru poruku solidarnosti: ..Na e Srpski narod iz ovog velikog i nametnutog mu iskuenja pobedniki izai i obezbediti svoju sjajnu budunost. Moji Crnogorci su ve spremni na granici da ginu u odbrani nae nezavisnosti.

Vrhovni komandant srpske vojske, regent Aleksandar Karaorevi je u svom ratnom proglasu rekao: Na nau Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austro- Ugarska nam je objavila rat... Nevolje nae Kraljevine i naeg naroda sa Austrijom nisu poele od jue... Moja je Vlada odgovarajui eljama naroda i potrebi mira koju ne osea samo Srbija ve i cela Evropa, htela izbei po svaku cenu sukob i zato je izala u susret austrougarskoj Vladi do krajnjih granica popustljivosti preko kojih ne moe ii nijedna nezavisna drava... Ja sam prinuen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku...Srbi, branite svom snagom svoje ognjite i srpsko pleme!

Neka u pamenju Srba ostane i proglas koji je crnogorski kralj Nikola Petrovi objavio svom narodu 6.avgusta: Crno-uti barjak, koji od davnih vremena kao mora pritiska duu jugoslovenskog naroda, razvio se da taj narod sada potpuno uniti, da njegove slobodne predstavnike Srbiju i Crnu Goru pregazi... Austrija je objavila naoj dragoj Srbiji rat, objavila ga je nama, objavila ga je Srpstvu i cijelom Slovenstvu... Ko je junak i slijedi koracima dva stara srpska kralja, da ginemo i krv proljevamo za jedinstvo i slobodu zlatnu... Mi smo hteli mir, a nametnut nam je rat. Primite ga kao i uvijek, primite ga srpski i junaki

Objava rata Lokalizovani rat koji je elela Austro- Ugarska trajao je samo tri dana, jer je objava rata brzo prouzrokovala oruani sukob irokih razmera. Da se tako dogodi pobrinuo se nemaki Rajh koji je osetio da je eljeni rat nadomak ruke. Kad je stigla vest o objavi rata Srbiji, iz Berlina su poeli da lete ultimatumi i objave rata: Rusiji 1. avgusta, Francuskoj 3. avgusta, Belgiji 5. avgusta. Belgiju su nemake trupe inae napale ve ujutro prethodnog dana. Dalje je delovao automatizam saveza zasnovan na dubokom i otrom sukobu mnogo starijeg datuma.. Velika Britanija objavljuje 5.avgusta rat Nemakoj a 13. avgusta AustroUgarskoj. Objavama rata se prikljuuju Rusija i Francuska. Silama Antante pridruio se i Japan, objavom rata Nemakoj, 23. avgusta.

Smotra austrougarskih trupa (tzv. kaznena ekspedicija) u Sarajevu pred odlazak na front protiv Srbije u leto 1914.

Radomir Putnik (1847-1917), vojnik i vojskovoa srpske vojske punih etrdeset godina. Rodio se u Kragujevcu. Vojniko zvanje je stekao na Artiljerijskoj koli u Beogradu. Posle mnogih rasporeda i napredovanja u slubi, 1903.godine postavljen je za naelnika Glavnog generaltaba. Tvorac je moderne srpske vojske U okviru kolovanja oficira uveo je reavanje taktikih zadataka. Vojsku je osavremenio novim naoruanjem, na kljuna mesta je postavio talentovane oficire i nije dozvolio da se politika umea u redove vojnika. Sa ivojinom Miiem pripremio je sve ratne planove za Balkanske ratove i Prvi svetski rat. Od 1912. do 1916. godine bio je naelnik Vrhovne komande. Posle Kumanovske bitke postao je prvi srpski vojvoda

Cerska bitka
Cerska bitka voena je izmeu austrougarskih i srpskih snaga u rejonu planine Cer, od 12. do 14. avgusta 1914. godine. Znajui da Austro-Ugarska priprema veliku letnju ofanzivu na Srbiju, srpska Vrhovna komanda pripremala se za taktiko-operativna dejstva i kontraofanzivu. Procenjujui da e glavnina austrougarskih snaga udariti sa severa i dolinom Morave, dok e pomone snage nadirati sa zapada od Drine, Komanda je svoje snage rasporedila na sledei nain: Prva armija, pod komandom generala Petra Bojovia, nalazila se na prostoru Grocke, Smederevske Palanke, Rae i Topole. Druga armija, pod komandom generala Stepe Stepanovia, nalazila se u rejonu Obrenovca, Lazarevca i Aranelovca. Trea armija, pod komandom generala Pavla Juriia - turma, titila je severnu i severozapadnu granicu od ua Kolubare do Ljubovije, dok se Uika vojska, pod komandom generala Miloa Boanovia, nalazila u rejonu Uica, da bi kontrolisala pravce koji od Viegrada i Bajine Bate vode dolinom Zapadne Morave.

Cerska bitka
Nasuprot srpskim snagama, Peta armija Austro-Ugarske, pod komandom generala Franka, nalazila se na prostoru Bijeljina, Zvornik, Priboj, Brko. esta armija, pod komandom generala Pooreka, bila je grupisana u rejonu: Vlasenica, Rogatica, Kalinovik, Sarajevo, dok se Druga armija, pod komandom Bem-Ermolija, nalazila u Sremu i Banatu. Austrougarska komanda glavninu snaga koncentrisala je na Drini, odluujui se za severozapadni strategijski pravac to je donekle iznenadilo srpsku Vrhovnu komandu. Uoavajui strateku vanost planine Cer, a prema trenutnom rasporedu snaga, komandant Druge armije Stepa Stepanovi izradio je plan dejstva Druge armije po glavnom stratekom pravcu, kao i plan sadejstva Tree armije i delova Prve armije (Moravske II i Timoke I divizije).

Pred vatreni okraj: trupe Moravske divizije prvog poziva zaposedaju ade na Drini u avgustu 1914. godine.

Srpski artiljerci u galopu izvlae top uz padine Cera u susret neprijatelju.

Cerska bitka

Do prvog okraja na planini Cer dolo je u noi 15. na 16. avgust izmeu delova 21. austrougarske divizije i delova Kombinovane divizije. U ogorenim nonim borbama kod sela Tekeria, Srbi su primorali austrougarske snage na povlaenje. Ali, sutradan ujutro, 9. austrougarska divizija ugrozila je levo krilo Kombinovane divizije i primorala je da se povue. Front se stabilizovao nakon intervencije komandanta Stepe koji je uvoenjem Moravske I divizije odbacio 9. austrougarsku diviziju i zauzeo Begluk. Konjika divizija dejstvovala je sa snagama Druge armije i umadijske I divizije. Povlaenje preko Drine razbijene austrougarske snage otpoele su u noi 19. na 20. avgust i nastavile ceo sutranji dan. Zbog izuzetnih zasluga u rukovoenju i komandovanju u Cerskoj bici, komandant Druge armije Stepa Stepanovi unapreen je u in vojvode. Ta prva pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu afirmisala je komandanta Stepu, i bitno ojaala i moral saveznike vojske. U Cerskoj bici srpske snage izgubile su vie od 16.000 vojnika, dok su austrougarski gubici iznosili oko 25.000 poginulih.

Zarobljeni topovi i druga ratna oprema izloeni u Tekeriu posle bitke na Ceru.

Od 1874. godine kada je postao pitomac Artiljerijske kole, do 1919., kada se povukao iz aktivne slube, vojvoda Stepa Stepanovi (1856-1929). je punih 45 godina, neustraivo iao ratnim stazama Srpske vojske. Uesnik je srpsko-turskih ratova (1876-1878.), kao pitomac-narednik, kasnije potporunik. U prvom Balkanskom ratu (1912-1913.) komandovao je Drugom armijom. Opsada i zauzimanje Jedrena, kao i zarobljavanje vie od 60.000 Turaka samo su neki od uspeha Druge armije i njenog komandanta. U in vojvode unapreen je 29.avgusta 1914.godine posle velianstvene pobede u Srpske vojske Cerskoj bici,.

Kolubarska bitka
Kolubarska bitka jedna je od najveih i najznaajnijih bitaka izmeu srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu. Voena je 30 dana na frontu od 200 kilometara, protiv dva puta brojnije i nemerljivo bolje opremljenog neprijatelja. Kolubarska bitka poela je zavretkom bitke na Drini, 16. novembra 1914. godine, kada su austrougaske snage odbacile srpske trupe na desnu obalu Kolubare i Ljiga. Poto je komandant Prve armije general Petar Bojovi bio ranjen, na njegovo mesto postavljen je general ivojin Mii. Kolubara

Kolubarska bitka S obzirom da je Prvu armiju preuzeo u trenucima njenog povlaenja i shvatajui da bi uinio veliku greku ako bi je i dalje povlaio s poloaja na poloaj branei svaku stopu zemlje, general Mii je, protivno naredbi Vrhovne komande, odluio da Prvu armiju izvue iz neposrednog dodira s neprijateljem. Zbog toga, i radi skraivanja fronta, Vrhovna komanda srpske vojske naredila je da se napusti Beograd. Front srpske vojske bio je okrenut ka zapadu, pa je esta austrougarska armija, posle zauzimanja Beograda zaustavila proboj fronta, oekujui glavni napad svoje Pete armije iz pravca Beograda, iza lea srpskih armija. Nastalo je zatije, a za to vreme Prva srpska armija se sredila, popunila ljudstvom i municijom i posle zavrnih priprema, 3. decembra krenula u napad.

Kralj Petar I obilazi poloaje u vreme bitke na Kolubari

Kolubarska bitka U trenutku kada su evropske telegrafske agencija oekivale vesti o slomu srpske vojske i kada je Peta austrougarska armija prireivala sveanu paradu u Beogradu, otpoela je velika protivofanziva celokupne srpske vojske. Na planini Suvobor, Prva srpska armija probila je front este austrougarske armije i poela nadiranje prema Valjevu i zauzela ga, izbila na obale Drine i Save kod apca i oslobodila Beograd 15. decembra 1914. godine. Tako je Srpska vojska ostvarila najveu pobedu u Prvom svetskom ratu.

Kolubarska bitka ula je u istoriju ratovanja kao jedinstven primer da se vojska, kojoj je predvien potpun slom, za kratko vreme reorganizuje, pree u kontraofanzivu i nanese neprijatelju odluujui poraz.

ivojin Mii, (1855. - 1921.) je najslavniji srpski vojvoda i najtalentova- -niji vojskovoa srpske vojske. Uesnik svih ratova koje je Srbija vodila u periodu od 1876. do 1918. godine. Pred balkanske ratove bio je pomonik naelnika taba Vrhovne komande generala Radomira Putnika. ivojin Mii je, uz Radomira Putnika, Stepu Stepanovia i Petra Bojovia, tvorac srpske vojne doktrine. Za pobedu u kumanovskoj bici unapreen je u in generala. Po preuzimanju komande nad Prvom armijom, smelom, taktiki briljantnom operacijom, u bici na Kolubari pobedio je austrougarsku vojsku i izvojevao najveu pobedu srpske vojske u istoriji. Za tu pobedu dobio je najvii in u srpskoj vojsci, in vojvode.

Oskar Poorek, (1853-1934) austrougarski general, u telegramu svojim pretpostavljenima u Beu: Produenje ofanzive u Srbiji prekinuto je, na alost, pre postignutog cilja jer je srpski protivudar bio toliko jak da se 15. i 16. korpus nisu mogli odrati. Posle sjajnih pobeda srpskih vojnika u Kolubarskoj bici iz bekih najviih krugova Pooreku je preporueno da izvri samoubistvo. Ubiu se, ali tek onda kada ma koji drugi austrijski general pobedi srpsku vojsku, uzvratio je Poorek.

Iskuenja Najvea ratna iskuenja tek su se nadvijala nad Srbijom. U septembru 1915., u Sremu i severoistonoj Bosni prikupljala se austrougarska Trea armija, u junom Banatu nemaka 11. armija, u zapadnoj Bugarskoj bugarska Prva armija a junije od nje Druga armija. Svim ovim trupama, ukupno 800.000 savremeno opremljenih ljudi, sa vazduhoplovnim jedinicama u svom sastavu, komandovao je nemaki general- feldmaral August fon Makenzen koji se u dotadanjem ratu pokazao kao jedan od najsposobnijih nemakih vojskovoa. Iscrpljena Srbija je prema napadau mogla da izvede najvie 300.000 vojnika, najveim delom novomobilisanih i starijih, razvuenih na 1.000 kilometara fronta da bi saekali napad sa severa, zapada i istoka...

Feldmaral Hindenburg, car Viljem II, general Ludendorf u danima kada su jo uvek sanjali o pobedi Nemake (1917)

Viljem II, (1859-1941) nemaki car: ..Heroji, ja vas aljem u jedan nov rat protiv jedne male, ali vrlo hrabre nacije. To su Srbi koji su u toku tri neposredna rata protiv Turske, Bugarske i Austro-Ugarske, dali svetu dokaze visokih ratnikih vrlina i najveih vojnikih sposobnosti..

August fon Makenzen (1849-1945) nemaki feldmaral: ..Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, ilavog, hrabrog i otrog. Vi polazite na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i rtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrai slavu i ne kompromituje dosadanje uspehe slavne nemake armije.

Austrougarske trupe prelaze Savu kod Beograda u jesen 1915.

Trupe poslednje odbrane ekaju neprijatelja da prie na blisko odstojanje

Slom odbrane Velika ofanziva zdruenih nemako-austrougarskih snaga poela je 6.oktobra 1915.godine snanim artiljerijskim napadom na Beograd. Tokom tog dana na Beograd se srueno oko 30.000 granata. Neprijateljska ofanziva se nije odvijala prema planu. Posle dve nedelje borbi, Makenzenove trupe su uspele da uu tek oko 30 kilometara u dubinu Srbije,trpei velike gubitke. 14.oktobra, sa istoka u napad su krenuli i Bugari, praktino udarivi u lea srpsku odbranu. Meutim, srpska Druga armija je njihovu Prvu armiju brzo prikovala za mesto nanevi joj teke gubitke.
Zbog ovakvog razvoja dogaaja, nemaki Generaltab je zakljuio da je neophodno dovesti nova pojaanja u Srbiju, bez obzira na nestaicu trupa na svim ostalim frontovima.

Poginuli vojnici i stareine 13.puka u borbi na Torlaku 13.oktobra 1915. godine

Slom odbrane Sa francuskog bojita doveden je Alpski korpus i ukljuio se u borbe poslednjih dana oktobra 1915, a istovremeno je na srpsko bojite prebaena i austrougarska 10. brdska brigada.

Srbi su pod stalnim pritiskom jakih neprijateljskih snaga odstupali korak po korak, a uz vojsku se borilo i stanovnitvo. Ali, snaga odbrane je kopnila... Saveznike snage u regionu su bile malobrojne, a apeli za pomo su ostali bez odjeka. Srbija je u tom trenutku uz sebe stvarno imala samo Crnu goru ija je vojska i dalje uspeno zadravala austrougarske snage, a da bi zatitio bokove srbijanske vojske, serdar Janko Vukoti je sa Sandakom vojskom stalno irio svoj front i ak preuzeo odbranu na potezu aak- planina Javor. Na dan 10.oktobra, neprijatelj je ve bio u Ivanjici, Kraljevu, Trsteniku, Aleksandrovcu, Vranju... Prilike su postajale sve bezizglednije.

Slom odbrane Vlada i Vrhovna komanda su tada odluile da se izvri povlaenje do albanske obale, o tome su obavestile Saveznike i traile da na mesta prema kojima se kreu srpske trupe poalju hranu i opremu. 25.novembra 1915. godine, Vrhovna komanda je izdala nareenje o povlaenju u kome je stajalo:

Nastao je trenutak kada se sticajem prilika moramo povlaiti kroz Crnu Goru i Albaniju... Stanje vojske je uopte nepovoljno... Kapitulacija bi bilo najgore reenje jer se njome gubi drava... Jedini je spas iz ove teke situacije povlaenje na jadransko primorje. Tu e se naa vojska reorganizovati, snabdeti hranom, orujem, municijom, odelom, i svim ostalim potrebama koje nam alju nai Saveznici, te emo opet predstavljati jednu injenicu sa kojom e i nai Saveznici morati raunati. Drava nije izgubila svoje bie, ona i dalje postoji, iako na tuem zemljitu doklegod je tu vladalac, vlada i vojska... U ovim tekim danima na spas je u istrajnosti, strpljenju i krajnjoj izdrljivosti sviju nas, s verom u konaan uspeh...

Vezirov most u Albaniji, 1915.

ozef ofr, (1852-1931) francuski maral: ...Povlaenje naih saveznika, Srba, u okolnostima u kojima je izvreno, prevazilazi po strahotama sve to je u istoriji da sada kao najstranije zabeleeno...

Srpski vojnici nose svog obolelog vojskovou, Radomira Putnika u nosiljci preko besputne Albanije krajem novembra 1915.

Posle reorganizacije Srpske vojske na Krfu 1916. godine, fiziki iznemogao vojvoda Putnik upuen je na leenje u Nicu, ali nije doekao da se vrati u osloboenu zemlju. Umro je u maju 1917. godine u 70. godini. Iza njega je ostao mit o nepobedivosti Srpske vojske, kao jedne od najuvenijih armija sveta Prvog svetskog rata.

Kratak odmor posle peaenja kroz snene namete

Na akoru 1915: Pourite ljudi, deci je hladno

Napadnuti s lea... Tokom povlaenja, arnautske zasede su predstavljale stalnu opasnost

Na kraju velikog puta... U to vreme, od januara 1916. godine jedna slika je obilazila svet. Prenosile su je novine, svuda je izazivala sentimentlno raspoloenje, jer je uz sliku iao potpis: Ovaj vojnik je simbol patnje i stradanja srpskog naroda Reeno je, pri tom, da je slika nainjena na ostrvu Vido, koje e ubrzo dobiti jo jedan naziv Ostrvo smrti. Na slici je vojnik edomir Popovi iz sela Barzilovice kod Lazarevca. U vreme fotografisanja imao je dvadeset godina ivota..i dvadeset sedam kilograma teine.

Feldmaral Erih fon Falkenhajn (1861-1922), naelnik taba nemake Vrhovne komande u zimu 1915.godine: ..Poto srpska vojska vie ne postoji, nego postoje samo njeni bedni ostaci koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde e bez hrane, a po zimi, nai smrt, to su prekinute dalje operacije i nee se vie izdavati izvetaji sa balkanskog ratita.

Neprijatelj nije tedeo nikoga za vreme okupacije...

Austrijski oficir kod koga je pronaena ova fotografija sa prizorom veanja graana Kruevca 1916.godine, napisao je na njenoj poleini potresne i opominjue rei: Nai u Srbiji

Kosti, od strane Bugara masakriranog srpskog stanovnitva u Surdulici.

Kralj Petar I posle povlaenja iz zemlje je nosio bradu i zabranio obeleavanje svog roendana u znak alosti za porobljenom otadbinom.

amci prepuni srpskih umrlih vojnika neprestano su sa ostrva Vida odlazili na puinu, gde su umrli sputani u more, u tzv. Plavu grobnicu jer nije bilo uslova da se sahrane na kopnu.

Jedinstven primer u istoriji da su se svi pokretni elementi jedne drave sklonili na tuu teritoriju da bi nastavili rat: ministri srpske vlade i poslanici narodne skuptine na Krfu 1916.godine

Nikola Pai, predsednik Srpske vlade i ministar inostranih dela.

Teritorije obeane Srbiji prema Londonskom sporazumu.

Oporavljene peadijske jedinice srpske vojske na maru iz logora na Krfu do ukrcnih luka na putu za Solun.

Srpski vojnici upoznaju se sa novim naoruanjem po dolasku na Solunski front

Solunski front
Da bi olakali situaciju na istonom i zapadnom frontu, savezniki stratezi formirali su juni Solunski front, a Srpskoj vojsci odredili uvanje strateki najvanijeg pravca. Srpska vojska bila je rasporeena izmeu Vardara i Pelagonije. Na Solunskom frontu nalazile su se jo francuske, britanske, italijanske i ruske snage. Nasuprot njima bile su austrougarske, nemake i bugarske snage. Srbija je na tom frontu imala 125.000 boraca rasporeenih u est peadijskih i jednu konjiku diviziju. Saveznika ofanziva na Solunskom frontu zapoela je 11. septembra 1916. godine, a srpske snage bile su angaovane na pravcu glavnog udara: Gornievo - Bitolj. Na Kajmakalanu vodila se borba prsa u prsa izmeu srpskih i bugarskih snaga. Nakon osvajanja Kajmakalana, srpske snage zauzele su 19. septembra Bitolj i u tim borbama naterale Bugare da se povuku. Srpska vojska je imala 30.000 poginulih.

Prizor sa Kajmakalana posle bitke 4.oktobra 1916. godine

General Petar Bojovi na poloaju

Vojvoda ivojin Mii i komandant britanske vojske u Makedoniji, general D.Miln.

Srpska peadija u rovovima ukopanim u stenama Moglenskih planina

Solunski front
Nakon borbi 1916, nastupilo je zatije na Solunskom frontu, sve do 1918. godine, kada su vie od 12.000 dobrovoljaca sa istonog fronta, kao i dobrovoljci iz raznih krajeva sveta stigli na front. Od njih je formirana Jugoslovenska divizija, iako su ogromnu veinu ljudstva u njoj inili -Srbi. Francuski vojskovoa Frane dEpere rukovodio je svim saveznikim snagama tog fronta. Pod njegovom komandom 15. septembra 1918. godine otpoela je ofanziva. Jedinice Druge srpske armije, pod komandom vojvode Stepe Stepanovia i jedinice Prve armije pod komandom generala Petra Bojovia, izvrile su proboj bugarskog fronta. Bugarska vojska povlaila se pred Drugom srpskom armijom, koja je 21. septembra izbila u dolinu Vardara i izazvala konani slom bugarskog fronta. Dok su francuske istone snage zauzele Prilep (23. septembra) i Skoplje (29. septembra), jedinice Druge armije izbile su na bugarsku granicu kod Dumrla i ustendila.

Solunski front Bugarska, poraena na bojnom polju, 28. septembra alje svoju delegaciju u Solun da moli za mir. Dosledno svom moralu, nudili su generalu dEpereu da Bugarska pree na stranu Antante i postane njen saveznik!

Zarobljeni bugarski vojnici kod Kumanova na dan kapitulacije Bugarske, 29. septembra 1918.

Solunski front

Uspean prodor izvela je i Prva srpska armija koja je 12. oktobra kod Nia razbila 11. nemaku armiju i 1. novembra 1918. oslobodila Beograd. Ta armija, pod komandom generala Petra Bojovia, za mesec i po dana je, uz velike borbe, prela oko 500 kilometara. Za to vreme jedinice Druge armije izbile su na Drinu i oslobodile zapadni deo Srbije, francuska konjica Pirot, Zajear i Bor, a njena istona vojska Pritinu, Kosovsku Mitrovicu i Novi Pazar. Delovi srpske vojske uli su u Tiranu, a italijanska konjica u Dra. Jadranske trupe iz sastava Jugoslovenske divizije zajedno sa crnogorskom vojskom, oslobodile su Skadar, Podgoricu, Niki i Kotor. Tri dana nakon osloboenja prestonice, srpska Vrhovna komanda donela je odluku da Srpska vojska pree Savu, Dunav i Drinu, a zatim nastavi gonjenje nemakih i austrougarskih snaga. Ubrzo, bili su osloboeni delovi zemalja pod austrougarskom vlau.

Tok proboja bugarsko-nemakih poloaja na Solunskom frontu od 15. do 18. septembra 1918. U trenutku poetka ofanzive, Saveznici su raspolagali sa 628,000 ljudi, 1.800 topova i 200 aviona, a bugarsko nemaka odbrana sa oko 626,000 ljudi, 1.600 topova i 80 aviona.

Petar Bojovi (1858-1945) Zavrio Artiljerijsku kolu u Beogradu 1880.godne. Prvi svetski rat ga je zatekao na dunosti komandanta Prve armije. Pri povlaenju srpske vojske 1915. godine, drao je front prema Drugoj bugarskoj armiji. Osujetio je bugarski prodor na Kosovo, to je omoguilo povlaenje vojske prema Albaniji i Crnoj gori. Na Solunskom frontu, njegova armija je porazila Bugare kod Velesa, Oveg polja, i Kumanova. Unapreen je u in vojvode 26. septembra 1918. godine. Nakon kapitulacije bugarske vojske, goni 11. nemaku armiju i razbivi dvostruko brojnijeg neprijatelja, sa Prvom armijom 1. novembra 1918.godine oslobaa Beograd.

Srpska konjica goni razbijenog neprijatelja

Srpska brzometna baterija menja vatreni poloaj pratei peadiju u napadu.

U predahu borbi, srpski vojnici na Solunskom frontu igraju kolo oko stene sa ispisanim mestima njihovih pobeda i pobodenim saveznikim zastavama.

Kako bi dobili u vremenu, Nemci su prilikom povlaenja unitavali svu infrastrukturu. Gornje slike pokazuju poruene mostove kod Stalaa (levo) i kod Nia.

Naoruani graani apca proteruju poslednje ostatke okupatorskih jedinica iz svog grada

Slom Bugarske bio je poslednji udarac za rasulo Centralnih sila. Odvojena od Nemake i Austrija, klonula je ubrzo i Turska. Dok je Prva armija prelazila u Vojvodinu dotle je Druga armija Stepe Stepanovia, ulazila u Bosnu i Hercegovinu, doekana oduevljenjem o kojem su sanjali mnogi narataji.

U prvom planu zarobljeni feldmaral Makenzen, osvaja Srbije kako su ga nazivali u Nemakoj, pod straom na brodu blizu Beograda.

Frane dEpere (1856-1942), francuski maral, glavni komandant saveznikih armija u Makedoniji od juna 1918. do kraja rata: ..To su seljaci, skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi; To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva... Ali doao je rat. I eto, kako su se namah za slobodu zemlje, ti seljaci, bez napora pretvorili u vojnike najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe..zbog kojih sam gord to sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske u pobedonosnu bitku za slobodu njihove otadbine...

Poslednji trzaji potpaljivaa rata: carevi Austrougarske i Nemake, Franja Josip i Viljem II stegnuti u pesnici saveznika (karikatura iz 1918.)

Ujedinjenje Uporedo sa pregovorima o formiranju nove, srpsko- hrvatsko- slovenake drave, koji su ve na startu doivljavali probleme, pojedini regioni su samostalno proglaavali prisajedinjenje Srbiji
25. novembra, u Novom Sadu, Velika narodna skuptina proglasila je ujedinjenje Srema, Banata i Bake sa Srbijom 26. novembra u Podgorici, Velika narodna skuptina Crne gore proglasila je ujedinjenje sa Srbijom Prisajedinjenje Srbiji su samostalno proglasili mnogi gradovi i okruzi u Bosni i Hercegovini: Banjaluka, Biha, Zvornik, Prijedor, Bijeljina, Gacko, Jajce...

Delegacija Banata dolazi u osloboeni Beograd sa molbom za neodlono prisajedinjenje Banata Srbiji.

Demobilisani srpski vojnici vraaju se kuama

Politika karta jugoistone Evrope posle Prvog svetskog rata sa granicama zemalja- naslednica.

Neka se ne zaboravi Srbija je u Prvom svetskom ratu podnela najvee rtve od svih zaraenih strana. Od 737.000 vojnika ili 24 odsto celokupnog stanovnitva koliko je mobilisala u ratu je izgubila vie od polovine - 379.818 vojnika i stareina. Tako visok procenat mobilisanih nije zabeleen u novijoj istoriji ratovanja. U masovnim zloinima okupatorskih austrougarskih, nemakih i bugarskih jedinica, od gladi i bolesti stradalo je jo oko 800.000 dece, ena i mukaraca. Ukupno 1.340.000 izgubljenih ivota od 4.529.000 koliko je Srbija imala pred rat. Meu njima su vie od polovine (57,6 odsto) bili mukarci. Malena Crna Gora, nerazdvojni saveznik Srbije, izgubila je osminu stanovnitva, oko 50.000 ljudi. Poseban doprinos dala je u Mojkovakoj bici, januara 1916. godine, kada je titila bok srpskoj vojsci prilikom povlaenja preko Albanije. .

Svud su ostala groblja...

Kapela na srpskom vojnikom groblju na Zejtinliku u Solunu

Kraj

Literatura U sastavljanju ove prezentacije koristio sam se sledeom literaturom, koju iskreno preporuujem: Srbija u Prvom svetskom ratu Andrej Mitrovi, SKZ, 1984. Srbija i Solunski front Petar Opai, NIRO Knjievne novine, 1984. Ovako je bilo (Solunci govore) Antonije uri, Kulturni centar, G.Milanovac, 1984. Obavetajac kaplar Miloje Antonije uri, Kulturni centar, G.Milanovac. Sajt Vojske Srbije i Crne Gore: http://www.vj.yu