Privredno pravo

Ekonomski fakultet u Beogradu skripta

http://www.ratko.biz/

1

1. POJAM PRAVNE NORME, NJENA STRUKTURA I VRSTE PRAVNIH NORMI - Kao najmanji deo prava javlja se pravna norma, ona predstavlja pravilo ponasanja koja organizuje svest ljudi u skladu sa drustvenim uredjenjem datog drustva. - Pravna norma (pravilo) predstavlja preobrazaj odredjenog moralnog shvatanja u pravnu normu koja je zasticena organizovanom sankcijom drustva. - Pravnu normu treba razlikovati od clana, pravnog akta ili zakona. Retko je moguce naci pravnu normu u jednom clanu zakona. Obicno se njeni delovi nalaze na vise mesta i u vise razlicitih clanova. - Za pravnu normu cesto se kaze da predstavlja pravilo ponasanja ljudi u drustvu za cije se krsenje predvidja sankcija. Pravna norma se razlikuje od ostalih pravila ponasanja (obicajna, moralna…) upravo po priridi sankcije kojom je zasticena. - Sankcija pravne norme je drustveno organizovana, unapred predvidjena, propisana i obezbedjena silom drzave. Pravna norma je objektivna, bezlicna i uopstena posto na apstraktan nacin regulise pravni odnos. - Pravna norma ima tri elementa. Ø Hipoteza (pretpostavka) – sadrzi jedan ili vise uslova koji treba da budu ispunjeni da bi doslo do primene pravnog pravila. Ø Dispozicija (pravilo ponasanja) – je onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja koji kazuje sta je dozvoljeno a sta nije, st aje pravo a sta krivo. Dispozicija zabranjuje neko ponasanje, ovlascuje na neko ponasanje ili naredjuje neko ponasanje. Ø Sankcija (kazna ili pravna mera) – je kazna koja je unapred propisana, predvidjena, poznata za slucaj da dodje do povrede dispozicije ili hipoteze. Ovakva povreda naziva se prekrsaj ili delikt. - U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na: uslovne (apstraktne) su one koje su namenjene situacijama koje tek treba da nastupe i bezuslovne (konkretne) su one koje se donose da bi se regulisale situacije koje su vec nastale. Vrste pravnih normi: a) Materijalnopravne i procesnopravne – Materijalnopravne su one koje regulisu stvarne (realne i materijalne) odnose subjekata u pravu. Procesnopravne regulisu postupak (proceduru) primene normi materijalnog prava. Materijalnim pravnim pravilom apstraktno se formulise odredjena situacija koka se inace stvarno moze desiti u zivotu. Pravna pravila koja regulisu postupak primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima procesnog prava. b) Imperativne i dispozitivne pravne norme – Prema stepenu obaveznosti dispozicije pravne norme se dele na: imperativne koje su prinudne, one izricito obavezuju, I voljom subjekata njena se primena ne moze iskljuciti. Iza ovih normi stoji vlast, naredjenje drzave stoga je njihovo postovanje obavezno i voljom subjekata njihova se sadrzina ne moze menjati. Dispozitivne norme se mogu zameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim pravilom. To je norma koja ce se primeniti ako je subjekti nisu isljucili svojom voljom. One su zamenljive jer njihovu sadrzinu subjekti prava mogu menjati. c) Opste, posebne i pojedinacne pravne norme – Prema obimu primene imamo podelu na Opste pravne norne odnose se na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica I odnose se na neodredjeni broj slucajeva, imaju karakter opste norme (npr. ko drugome pricini stetu mora de je nadoknadi). Posebne pravne norme ticu se posebnih kategorija sujekata i proizvode dejstvo samo na tu kategoriju lica. Regilisu posebne odnose na poseban nacin ili vaze na odradjenoj teritoriji (npr. posebne norne su one koje vaze samo za javna preduzeca). Pojedinacne pravne norme nastaju na osnovi opstih pravnih normi tj. izvode se iz njih i odnose se samo na pojedinacan slucaj (poziv vojnog odseka, ili sudska odluka odnosno presuda kojom se kaznjava konkretno lice). d) Naredjujuce, zabranjujuce i ovlascujuce pravne norme – U zavisnosti od karaktera dispozicije pravne norme se dele na: naredjujuce sadrze izricito naredjenje, dispoziciju koja zapoveda odredjeno ponasanje. Zabranjujuce pravne norme sadrze dispoziciju kojom se zabranjuje odredjeno ponasanje. Ovlascujuce norme daju ovlascenje subjektima prava na odredjeno ponasanje. e) Potpune i nepotpune pravne norme – u zavisnosti od toga da li pravna norma sadrzi sve elemente ili ne norme se dele na potpune (sadrze sve elemente) i nepotpune (one kojima nedostaje hipoteza i sankcija ili samo sankcija).

http://www.ratko.biz/

2

f) Drzavne i nedrzavne pravne norme – prema tome ko je donosilac pravnih norni imamo podelu na drzavne (pravne norme koje donosi drzava preko svojih ovlascenih organa) i nedrzavne (one koje stvaraju autonomni subjekti npr. sindikati). g) Pravne norme odredjenih pravnih grana – u zavisnosti od toga kojoj grani prava pripada odredjena norma poprima karakter te grane. Npr. u sferu materijalnog prava spadaju grane: krivicno, gradjansko, porodicno, nasledno… a u sferu procesnog prava spadaju: krivicno procesno, gradjansko procesno i upravno procesno.

2. TUMACENJE PRAVA I SISTEM PRAVA Pojam tumacenja – Kad nastane konkretan slucaj koji je regulisan opstom pravnom normom njega treba podvesti pod odgovarajucu opstu pravnu normu. U takvoj situaciji javlja se poptreba za tumacenjem pravne norme. - Tumacenje predstavlja delatnost kojom se utvrdjuje znacenje jedne materijalne pojave, u ovom sliucaju norme, kao materijalnog znaka, koja je doneta zato da bi se odredjena porika saopstila. - Tumacenje prava predstavlja utvrdjivanje tacnog zancenja odnosno smisla pravnih normi. Tumacenju se pristupa prilikom primene pravne norme. To cini sud ili organ uprave u cilju donosenja valjane pravne odluke. - Prilikom tumacenja jedne pravne norme da bi se valjano otkrila poruka koju ona sadrzi treba je povezati sa normama sa kojima je u strukturalnoj i funkcionalnoj vezi. Ako je sadrzina pravne norme nejasna njeno tumacenej moze dati jedino zakonodavac i ovo tumacenje se naziva autenticno tumacenje. Vrste tumacenja - Postupak tumacenja zapocinje utvrdjivanjem tacnog teksta pravne norme, zatim se prelazi na glavni postupak tumacenja tj. na utvrdjivanje pravnog znacaja pravne norme. a) Jezicko tumacenje – podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme radi utvrdjivanja jezickog znacenja pravne norme. Cesto jezicko znacenje nije jasno i odredjeno pa se koriste i druga tumacenja b) Logicko tumacenje – Ovo tumacenje se ogleda u utvrdjivanju znacenja pravne norme uz pomoc logike. Njime se proverava znacenje pravne norme koje je ostvareno jezickim tumacenjem. c) Sistemsko tumacenje – Vrsi se na taj nacin sto se njeno znacenje utvrdjuje prema mestu gde se nalazi u pravnom sistemu i prema smisaonom povezivanju prema drugim normama. d) Istorijsko tumacenje – ovde se uzimaju u obzir sve drustvene okolnosti kopje su bile od znacaja u trenutku donosenja normi. Ovako se utvrdjuje istorijsko poreklo normi kao i uslovi u kojima je doneta. e) Ciljno (teleolosko) tumacenje – predstavlja utvrdjivanje sveukupnosti delopvanja norme, posledice koje izaziva, njen drustveni i objektivni znacaj i svrhu. Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znacenje normi) - Tumacenje pravnih normi ima poseban znacaj kada se ustanovi pravna praznina jer zakonodavac ne moze normama da urede sve odnose koji su od interesa za drustvo. Ako nastupi slucaj koji nije regulisan normom a dodje do spora sud se ne moze pozvati na pravnu prazninu vec mora doneti sudsku odluku. U takvom slucaju sud ima kreatvnu ulogu, on ce traziti pravnu normu za slican slucaj, oslonice se na obicaje, pozvace se na opsta nacela…Sud nije ovlascen da popunjava pravnu prazninu u krivicnon pravu (ovde vazi nacelo nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije propisano). - Pravni prazninu sud popunjava analigijom ili razlogom suprotnosti. Analogija je nacin tumacenja kojim se pravna praznina regilose tako sto se primenjuje norma za drugi slucaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan. Analogija moze biti zakonska i pravna. Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) – sustina je da za sve slucajeve koje odrtedjena norma en obuhvata a koji su slicni slucaju koji ona obuhvata da se primeni suprotna norma (npr. zabrana parkiranja). SISTEM PRAVA - Sistem prava je skup pravnih normi sredjenih po odredjenim kriterijumima pravne doktrine ciju osnovu cine opste pravne norme grupisane prema njihovoj srodnosti u pravne institute i grane prava. - Osnovu sistema prava cine opste pravne norme a osnovni elemeni sistema sprava su pravni instituti (pravne ustanove) i grane prava. - Pravni institut se moze definisati kao skup pravnih mormi kojima se regulise jedan odredjeni drustveni odnos. - Vise pravnih instituta koji uredjuju srodne drustvene odnose cine granu prava a sve grane prava u jednoj drzavi cine sistem prava. Najznacajnije grane su: ustavno pravo, upravno, krivicno, sudsko, radno, ekolosko…

http://www.ratko.biz/

3

zemljotres…) i ljudske radnje (pricinjena steta. § Pravna norma – ona regulise jedan odnos i ako jedan drustevni odnos nije regulisan pravnim pravilom on nema prirodu pravnog odnosa.. . § Subjektivna prava i obaveze – nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan. promenu ili prestanak pravnog odnosa. Pravni odnos se razlikuje I po tome sto je to odnos iz koga proisticu prava i obaveze.biz/ 4 . kleveta. Najznacajniji vid prinude drustva je drzava. odnosno da li uredjuju odnos javne vlasti i gradjanja (javno pravo) ili uredjuju i stite interese gradjana kao pojedinaca(privatno pravo).Postoje razlicite podele pravnih cinjenica: Oborive pravne cinjenice – su one za koje se suprotno moze dokazati i Neoborive – one za koje se ne moze suprotno dokazati.Normativna teorija prava definise pravne cinjenice kao okolnosti koje nastaju u zivou a za koje pravne poredak vezuje nastanak. imovinski delikti. prestupi.Pravni odnosi su zasticeni unapred propisanom drustveno organizovanom sankcijom cije je izvrsenje obezbedjeno prinudnom silom drustva. smrt. Objekat prava moze biti sve ono sto ima svoju vrednost koja se moze izraziti u novcu. bracni i vanbracni odnosi. Ziveci i radeci u drustvu on dolazi u kontakt sa ostalim ljudima. odnosi u razmeni. . Matrijalno sadrzi pravne norme kojima se utvrdjuju prava I obaveze subjekata u pravu (fizicka i pravna lica). Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanja odredjenih odnosa medju ljudima koje nazivamo drustevnim odnosima. v Pravo se tradicionalno deli na materijalno i procesno pravo . Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene. .Protek vremena je vrlo bitna pravna cinjenica jer je u nmogim slucajevima nastanak promene i prestanak pravnog odnosa veziva za protek vremena (npr. . U zavisnosti od roga da li je odredjena cinjenica rezultat ljudskog ponasanja ili ne. starenje. oprost duga. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste) .samoodbrana) i voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje. odnosno primene materijalno pravnih normi.. Procesno pravo sadrzi pravne norme kojim a se propisuje nacin ostvarivanaj.Mnoge dogadjaje i ljudske radnje u obicnom zivotu nazivamo okolnostima ili cinjenicama (hodanje.U pravnoj teoriji se grane prava grupisu u vece celine odnosno u pravne oblasti u zavisnosti od srodnosti pravnih normi koje sadrze: v Jos u rimskom pravu izvrsena je podela na dve oblasti javno i privatno pravo. Njeni organi su sudski organi i pred njima subjekti jednog pravnog odnosa mogu traziti zastitu svojih prava. Ova podela se vrsi na osnovu toga da li pravne norme uredjuju drzavu kao predstavnika i zastitnika javnog interesa. 3. prijateljstvo. . promeni ili prekine pravni odnos (npr. punoletstvo). § Objekat prava – je ono povodom cega nastaju prava i obaveze strana u jednom ppravnom odnosu. sve pravne cinjenice delimo na dogadjaje (drustveno oboljenje. pevanje…) Sve cinjenice mozemo podeliti na obicne i pravne. raspodeli ili potrosnji…) .ratko. . http://www.Da bi doslo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavke odnosno da postoje elementi pravnog odnosa: § Subjekt prava – pravni odnos moze nastati samo izmedju subjekata prava bilo da je rec o fizickim ili pravnim licima. Ako se protekom vremena gube prava i prestaje pravni odnos to se naziva zastarelost a u obrnutom slucaju odrzaj. U drustvene odnose spadaju i pravni odnosi. PRAVNE CINJENICE . nevoljno i prinudno. ponuda. v Pravo se moze podeliti i na unutrasnje pravo i medjunarodno pravo u zavisnosti od toga da li se uredjuju odnosi u jednoj drzavi ili se uredjuju odnosi izmedju dve ili vise odnosa ili medjunarodnih organizacija.. Dozvoljene se dele na radnje koje su saglasne pravu (npr. . prekrsaji).). Nedozvoljene radnje (odnosno delikti) su one radnje kojima se krse pozitivni propisi. Postoji vise vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju (krivicna dela. Obicne su bez pravnog znacaja dok one koje uticu na nastanak promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa jesu pravne cinjenice.Stupanje u razlicite drustvene odnose moze biti voljno.Covek je drustevno bice jer zivi i radi u drustvu.Uspostavljanje odnosa medju ljudima moze biti razlicite prirode pa tako i postoje razliciti drustveni odnosi (npr.Pravni odnos se razlikuje od drugih drustveni odnosa po tome sto je regulisan pravnim pravilom i sto je sankcionisan pravnim merama. Pravna odnosi su utuzivi. simpatija. ugovori…).

. . . 5) Drugi opsti pravni akti razlicitih subjekata koji su ovlascenji daih donose. 5.U zavisnosti od cilja koji se zeli postici i prirode akta koji ovlasceni subjekt donosi.ratko. Po jednima to je oblik u kome se izrazava pravo dok po drugima izraz izvori prava nije pogodan.Pravni akt se definise kao akt izjavljene volje odnosno kao akt volje. PRAVNI AKT – pojam i vrste . 4) Podzakonski opsti akti. zalba.4.Danas je u vecoj meri izrazeno interesovanje za sudskom praksom kao izvorom prava. tuzba…) U uzem smislu pravni akt je akt kojim se stvara pravna norma. Izvori prava mogu biti materijalnopravne prirode (tada se imaju u vidu materijalni uslovi zivota ljudi) i formalnopravne prirode (tada se ima u vidu forma odnosno oblik u kome se pravne norme donose). Ustav je na hijerarhijskoj lestvici je sve te akte poredjao na sledeci nacin: 1) Ustav Srbije. To znaci priznavanje sudovima da svojim odlikama mogu da kreiraju pravo a ne samo da ga primenjuju i tumace. FORMALNI IZVORI PRAVA – pojam i vrste . kao i drugi organi i organizacije. http://www. Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora ima sadrzinu i formu. zakon. .Novi Ustav Srbije u formalne izvore prava ubraja domace i medjunarodne opste pravne akte.Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata sire i uze. Sire poimanje obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi neko pravno dejstvo (npr. . Cilj takvog akta jeste donosenje odluke. jer usled dvostepenosti sudjenja stavovi visih sudova prodiru kao izvor prava.Ako govorimo o izvorima prava u formalnom smislu rechi mozemo reci da su to medjunarodni i domaci opsti pravni akti i kodifikovani obicaji. . 3) Zakoni i drugi opsti akti javne vlasti. U nasem pravnom sistemu sudska praksa ima uticaj na stvaranje prava ali nema karakter izvora prava.Pravne akte moze donositi drzava tj.Sadrzinu pravnog akta cini sadrzina pravila normi a forma zavisi od toga koji je subjekt nadlezan za njegovo donosenje i postupak u kome se donosi akt. podzakonski akt. odnosno akt u kojem je sadrzana pravna norma. .Ako se zriterijum uzme vrsta normi koje pravni akti sadrze onda ih mozemo podeliti na potpune (sadrze i dispoziciju i sankciju) i nepotpune (sadrze ili dispoziciju ili sankciju). a po drugima sudskoj praksi ne treba priznati ovaj karakter. . o tome odakle ili iz cega izvire pravo.U pravnoj nauci cesto se govori o izvorima prava tj. 6) Kolektivni ugovori. . .Polazeci od prirode pravnih normi koje su sadrzane u pravnim aktima oni se mogu podeliti na opste i pojedinacne. .biz/ 5 . U zavisnosti od postupka kojim se pravni akt donosi akte mozemo podeliti na ustav.Cinjenica je da ne postoji saglasnost u poimanju izvora prava. pravnu normu moze stvarati pojedinac ili kolektivni organ. drugi opsti akt i ugovor.U anglosaksonskom pravnom sistemu sudska praksa ima znacaj izvora prava a kod nas postoji tendencija ka tome.Pravni akti se dele na drzavne i nedrzavne u zavisnosti od toga ko je ovlascen za njihovo donosenje. U kontinentalnom pravo o ovom pitanju imamo dva suprotna stava: Po jednima sudskoj praksi treba priznati znacaj izvora prava. njeni organi. 2) Opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori. .

. http://www. Nedrzavne akte donose nedrzavni organi u koje spadaju pojedinci ili organizacije ovlasceni da donose pojedinacne pravne akte. tako sto ce se slucajevi podvoditi pod opstu pravnu normu. Ovde sud za konkretan slucaj trazi resenje u precedentnoj sudskoj odluci koja je prvi put isti slucaj resila. .U kontinentalnom pravu zakone donosi poseban drzavni organ. . Opste pravne norme se odnose previse uopsteno na sve subjekte pa da bi doslo do njihove primene potrebno je doneti pojedinacne pravne akte kako bi se konkretno odredilo ponasanje subjekata u odredjenoj situaciji. jer se time prakticno zadire u sudsku vlast.6.ratko.U kontinentalnom pravu donose se opsta pravna pravila koja ce se primenjivati na konkretne pojedinacne slucajeve.Amnestija i pomilovanje predstavljaju pravne akte koji se odnose na osudjena lica tj. U sistemu precedentnog prava osnovni izvor prava su precedentne sudske odluke. Stoga je osnovan tzv. Drzavne donose drzavni organi i to upravni organi (donose resenja) i sudski organi (donose sudske odlike). ili opste ili obicajno pravo. b) Pravo pravicnosti (Equity Law) .Posebnu vrstu pojedinacnih pravnih akata cine akti amnestije. U sistemu precedentnog prava ne polazi se od opste pravne norme vec od slucaja (cases – slucajevi). U kontinentalnom pravu formalni izvori prava su pisani zakoni i pisani opsti pravni akti.Od XIX veka u Engleskoj se koriste oba prava. 7. . . samo sankciju ili oba. dok svoj sistem nazivaju kontinentalnim ili pisanim pravom. POJEDINACNI PRAVNI AKTI – pojam i vrste . . Precedentna sudska odluka je prva odluka suda kojom je resen odredjen slucaj i koja postaje pravilo za sve buduce iste slucajeve. abolicije i pomilovanja. .Preko pojedinacne pravne norme vrsi se konkretna primena opste pravne norme kojom je regulisan odredjen pravni odnos. IZVORI PRAVA U ANGLOSAKSONSKOM PRAVNOM SISTEMU a) Precedentno pravo (Common Law) . Stoga se moze doneti samo pre izricanja krivicne kazne.Organi koji su ovlasceni da donose ovakve akte su drzavni. Akt abolicije onemogucava krivicno gonjenje i sprecava utvrdjivanje krivicne odgovornosti. . skupstina ili parlamant dok u sistemu precedentnog prava pravna pravila koja imju snagu zakona stvara sud (medjutim i ovaj sistem poznaje zakone kao izvore prava koje donosi drzava a primenjuje ih sud. Ovim aktima osudjena lica se potpuno ili delimicno oslobadjaju od kazne.U pojedinacni pravni akt spada i pravni posao koji svojom voljom zaljucuju subjekti prava a na osnovu opste pravne norme. Kancelarov sud koji je donosio odluke koje su pravicnije u novim uslovima.Pored common law u anglosaksonskom pravu vazi i pravo pravicnosti jer se sa protekom vremena precedentna odluka za isti slucaj u novim okolnostima pokazala nepravicnim.Ovo pravo je u suprotnosti sa pravnim sistemom evropskih zemalja i ono se upotrebljava na anglosaksonskom podruciju. kojima je vec izrecena kazna.biz/ 6 . ali vansudski organi.Pojedinacni pravni akt moze biti drzavni ili nedrzavni.Pojedinacni pravni akt moze biti potpun ili nepotpun u zavisnosti od toga da li sadrzi samo dispoziciju. Evropljani ovaj sistem nazivaju anglosaksonsko pravo (commom law).

1) Opstinski sud je sud prpg stepena. maloletnicki…) .8.biz/ 7 .Medijator (posrednik) ne spada u red ni jednih sudova. Time se obezbedjuje objektivnost. krivicne i specijalizovane (trgovinski. Sudska vlast pripada sudovima. . 8) Upravni sud – je sud prvog stepena i sudi u upravnim sporovima i vrsi druge poslove odredjene zakonom. Da bi se obezbedilo pravicno sudjenje pravni sistem omogucava da strana koja je nezadovoljna odlukom suda moze da se zali drugom sudu viseg stepena. trgovinskih. SUDKA FUNKCIJA. njega moze da cini jedan ili vise posrednika i njihova uloga je da posreduju izmedju stranaka kako bi se spor resio mirnim putem. c) Hijerarhija i nadleznost sudova a) Hijerarhija sudova – Izmedju sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proistice stepenovanje sudova. vojni. Sudi u krivicnim i gradjansko pravnim sporovima i to za dela koja se smatraju drustveno opasnim delima. visi trgovinski. Postupak medijacije moze se okoncati na ri nacina: a) zakljucenjem sporazuma. 3) Apelacioni sud – je drugostepeni sud koji odlucuje o zalbama na odluke opstinskih i okruznih sudova. porodicnih…Posredovanje ne moze biti u dva slucaja: 1) povodom otkaza ugovora o radu i 2) povodom isplate minimalne zarade.Posebnu vrstu cine nedrzavni sudovi u koje spadaju: mirovna veca. . Sudovi su nezavisni i svaki uticaj na njih je zabranjen. veca odgovornost i savesniji rad. Takodje sudije bira parlament ili ih pak imenuju sef drzave sto indirektno utice na njihovu nezavisnost i stvara uslove za politizaciju sudova. oni se osnivaju i ukidaju zakonom i njihovu nadleznost odredjuje ustav i zakon. . Posto visi sud ima pravo 1) da odluku prvostepenog suda vrati na prvostepeno odlucivanje . zakonom utvrdjena prava i interese subjekata u pravu i da obezbedjuju ustavnost i zakonitost. 5) Visi trgovinski sud – je drigostepeni sud i odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih sudova. http://www.Ustrojstvo sudova u Srbiji uredjeno je zakonom. prekrsajni.Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju ali se kao drzavna institucuja koja predstavlja deo javne vlasti. . za novcane kazne i kazne do 10 god. . Drzavni sudovi se dele na sudove opste nadleznosti (opstinski. visi prekrsajni i upravni sud). okruzni.Sobzirom na poslove koje vrse sudovi se dele na prvostepene (na njihove odluke se moze uloziti zalba) i drugostepene sudove (odlucuju o zalbi na prvostepene odluke). Zakonom je zabranjeno isnivanje privremenih i prekih sudova. sudovi koji se nazivaju opstim sudovima jer su jednaki za sve gradjane. samostalnost i objektivnost sudova nije apsolutno moguca jer su sudovi ipak drzavni organi i kao takvi obicno slede opstu drzavnu politiku. odvojena od politike i koja svoju funkciju obavlja samostalno i nezavisno javlja tek od skoro (tak posle francuske revolucije). . b) odlukom posrednika da prekine medijaciju ili c) odustajanjem jedne ili obe stranke od daljeg postupka. 4) Trgovinski sud – sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju domacih i stranih privrednih subjekata. 6) Prekrsajni sud – je sud prvog stepena i sudi u prekrsajnim postupcima. b) Nadleznost sudova – uredjena je zakonom. organizacija sudova u Srbiji i njihova hijerarhija) I OSNOVNA NACELA SUDOVANJA a) Svojstva sudske funkcije . b) Organizacija sudova u Srbiji . VRSTE SUDOVA (svojstva sudske funkcije. .Sudska vlast je ogranicena zakonom. 7) Visi prekrsajni sud – je drugostepeni sud i odlucije o zalbama na odluke prekrsajnih sudova. apelacioni i vrhovni sud) i sudove posebne nadleznosti (trgovinski.ratko. Postupak medijacije je hitan. stalnost sudske funkcije). Opsti sudovi se dele na: gradjanske. .Sudovi se definisu kao samostalni organi javne vlasti cija je uloga da stite slobode i prava gradjana.Sudska vlast je drzavna javna vlast koja preko suda kao svog neutralnog organa presudjuje za slucaj spora izmedju dve stranke ili u slucaju povrede zakona. Na sudu je kao organu sudske vlasti da konkretan slucaj podvede pod odgovarajuce pravni pravilo. Pravni sistem se protiv ovoga pori putem razlicitih mehanizama (npr. Koriste se kod imovinskopravnih sporova. stambanim sporovima iz radnih odnosa. poverljiv i bez prisustav javnosti. 2) Okruzni sud – sud prvog stepena. Sudi u gradjanskim sporovima.Sudsku funkciju obavljaju posebni drzavni organi.U Srbiji postoje drzavni sudovi i nedzavni sudovi. da izvrsi tumacenje pravnog pravila i da ga primeni donosenjem presude. u sporovima o autorskim pravima. arbitraze i izabrani sudovi.Medjutim odvojenost. 2) da prvostepenu odluku preinaci ili 3) da je potvrdi.

9.Lica bez drzavljanstva nazivaju se Apatrid.Ima slucajeva kada pravo stiti nerodjeno ali zaceto ljudsko bice odnosno fetus. i) Nacelo kontradiktornosti – sud je u obavezi da saslusa i jednu i drugu stranu. svako vece je sastavljeno od neparnog broja sudija.) b) Atributi fizickih lica 1) Ime – Ime fizickog lica sastoji se od licnog (rodjenog imena) i porodicnog imena (prezimena). . Drzavljanin jedne drzave uziva u njoj sva politicka. gradjanska i socijalno-ekonomska prava.biz/ 8 . Da bi jedni lice imalo status fizickog lica mora da ispuni tri uslova: da ima ljudski oblik. ali fizicko lice moza da izgubi pravni subjektivitet na osnovu sudske odluke koje se proglasavo za umrlo.Licno ime sluzi za identifikaciju fizickog lica. Osnov za donosenje odluke je zakon ili drugi opsti pravni akti. pracenje rada drugih sudova…) OSNOVNA NACELA SUDOVANJA a) Nacelo samostalnosti i nezavisnosti – sudovi su samostalni i nezvisni i niko ne sme da utice na njih. Mesto u kome fizicko lice privremeno boravi naziva se boraviste i mora se prijaviti i odjaviti kod nadleznih organa. ispunjava obaveze. g) Nacelo prava na odbranu – svako lice koje se nadje pred sudom ima pravo na odbranu. . b) Nacelo zakonitosti – u kontinentalnom pravu sudovi sude na osnovu ustava.Pod fizickim licem se podrazumeva zivo rodjeno ljudsko bice. odricanjem lica od drzavljanstva. lica sa dva Bipatrid a sa jednim Monopatrid. nacelo tajnosti rada je izuzetak. . Moze se imati samo jedno prebivaliste. Drugim recima fizicko lice moze prestati na dva nacina smrcu i proglasenjem lica za umrlo (zakonodavac po pravilu trazi da postoje indicije koje ukazuju na fizicki nestanak tj. Pravni subjektivitet fizickog lica prestaje smrcu fizickog lica. 2) Prebivaliste (domicil) i boraviste (rezidencija) – prebivaliste je mesto stalnog zivljenja odnosno mesto u kome se lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno zivi. To su redovni nacini sticanja drzavljanstva a postoje i dopunski nacini: prirodjenje (naturalizacija – podnosenje zahteva za prijavu drzavljanstva) i sticanje drzavljanstva po osnovu medjunarodnog ugovora. smrt). o optuzbi koja mu se stavlja na teret. oduzimanjem drzavljanstva i na osnovu medjunarodnog ugovora. nastanak i prestanak fizickih lica . tako da prekid trudnoce mora biti po propisima. da je nastalo prirodnim putem tj.. Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje navrsi 15 god. bilo samo bilo preko punomocnika.Za fizicka lica postoje tri vrste maticnih knjiga: rodjenih. e) Nacelo jednakosti pred zakonom – zakon je za svakog isti bez diskriminacije.Drzavljanjstvo se stice od oca ili oba roditelja ili prema teritoriji drzave na kojoj je lice rodjeno. http://www. vodi sporove…Lica moraju prijaviti svoje prebivaliste kao i odjaviti ga prilikom promene. . o razlozima. U momenty rodjenja fizicko lice postaje subjekt prava I to ostaje do svoje smrti. 3) Drzavljanstvo – oznacava javno pravnu vezu izmedju jednog fizickog lica i odredjene drzave. Ono je bitno jer u njemu fizicko lice ostvaruje svoja prava. zakona i drugih pravnih akata. .9) Vrhovni sud Srbije je najvisi sud cija se nadleznost deli na: 1) nadleznost u sudjenju (odlucivanje o redovnim i vanrdenim lekovima) i nadleznost van sudjenja (davanje misljenja o nacrtima zakona. vencanih i umrlih a postoji i knjiga drzavljana. f) Nacelo visestepenosti – na odluku prvostepenog suda nezadovoljna strana ima pravo zalbe visem drugostepenom sudu. imovina…. rodjenjem i da je zivo rodjeno.ratko.Pravne posledice prestanka fizickog lica su: licna prava se gase (brak. Svako vece ima predsednika. Njivove odluke ne mogu menjati drugi organi drzave. FIZICKA LICA a) Pojam. d) Nacelo kolegijalnosti – sudovi su zborni organi i sude u vecu.Drzavljanstvo moze prestati smrcu lica. h) Nacelo prava na upotrebu svog jezika – lice liseno slobode mora biti obavesteno na jeziku koje razume. Detetu ga daju roditelji i upisuje se u knjigu rodjenih. . c) Nacelo javnosti – rad sudova je javan i time dostupan javnosti.

. b) Vrste pravnih lica i njihov znacaj . sediste. 2)skup koji ima svoju i posebnu imovinu koja se razlikuje od imovine clanova i 3) koja sluzi za obavljanje neke delatnosti i 4) da joj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu. odnosno zakonskog zastupnika. . drustva. 10. muzej. U zavisnosti od vrste pravnog lica zavisi i postupak njegovog nastanka. . Preko njih se ostvaruju brojni drustveno-ekonomski. Sva fizicka lica nemaju poslovnu sposobnost.ratko.biz/ 9 . . opstina). Stice se rodjenjem a gubi se snrcu ili proglasenjem fizickog lica za umrlo i tada se licna prava lica gase dok prava i obaveze imovinske prirode prelaze na naslednike. Ona oznacava sposobnost fizickog lica da svojim svesnim i voljnim radnjama stupa u pravne odnose. Usled ovoga fizicka lica se dele u tri kategorije: § Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom a pre punoletstva emancipacijom. c) Nastanak pravnih lica . U drugom slucaju kao subjekt prava pojavljuje se imovina a fizicka lica koja odlucuju ili raspolazu tom imovinom produkt su postojanja same imovine. delatnost i drzavljanstvo). Koncetracija kapitala namece potrebu za stvaranjem odredjenih organizacionih oblika udruzivanjem fizickih lica i njihovog kapitala.Pojava pravnih lica uslovljena je pojavom robnonovcanih odnosa i delovanjem ekonomskih zakonitosti u uslovima robne privrede. udruzenje knkizevnika. PRAVNA LICA a) Pojam pravnog lica . jer je za nju potrebna psihofizicka zrelost (punoletstvo se dobija sa 18 god). Udruzenja cine njegovi clanovi povezani zajednickim interesima (npr. Ove kategorije lica imaju svog zakonskog staratelja. lovaca…) Ustanova je pravno lice koje nema clanove vec sluzi odredjenom cilju (npr. poslovna i delikatna sposobnost fizickih lica 1) Pravna sposobnost – definise se kao sposobnost fizickog lica da kao subjekt prava bude nosilac prava i obaveza.Pravno lice nije rezultat prirodnog dogadjaja vec je rezultat drustvenih odnosa.c) Pravna.Druga podela pravnih lica izvrsena je na udruzenja i ustanove. To je sposobnost lica da rasudjuje i ona se stice punoletstvom mada i lica od 14 do 18 god mogu biti ograniceno delikatno sposobna i za njih je nadlezan maloletnicki sud. 3) Delikatna sposobnost – je sposobnost lica da odgovara za posledice svojih delikatnih radnji. grad. bolnica…). Ova kategorija ne moze zasnivati pravne odnose i njima sud postavlja staratelja.Sozirom na cilj koja pravna lica ostvaruju ona se mogu podeliti na: drustveno-politicke zajednice (drzava. § Delimocna poslovna sposobnost ovde spadaju maloletnici od 14 do 18 god kao i punoletna lica kojima je sudskom odlukom poslovna sposobnost ogranicena.Koje ce vrste pravnih lica postojati u drustvu zavisi od drustveno-ekonomskih odnosa datog drustva i od stepena razvoja njegove materijalne osnove.Drustveni znacaj pravnih lica je ogroman. . udruzenja). privredni. Posto prevazailaze ekonomsku moc i zivotni vek pojedinca. Sva ova cetiri uslova moraju biti ispunjena. . . § Potpuno poslovno nesposobna lica ovde spadaju lica do 14 god kao i dusevno bolesna lica. Javnost odnosno drzava priznala je svojstvo lica u pravu novim subjektima ciju osnovu cini posebna imovina koja je odvojena od imovine njenih osnivaca.Pravno lice nastaje u postupku koji je unapred zakonom propisan ili predvidjen opstim aktom.Sa stanovista savremenog norvatimistickog ucenja pravnim licem treba smatrati: 1) organizovan skup fizickih lica. Pravno lice je drustvena tvorevina kojoj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu.Treca podela izvrsena je na pravna lica u privredi (preduzeca i privredna drustva) i na one van privrede (ustanove i udruzenja). politicki.Prva podela je na organizacije i na samostalne imovine (fondovi. zaduzbine…) U prvom slucaju kao subjekt prava javlja se organizacija a imovina kao njena ekonomska osnova. http://www. . 2) Poslovna sposobnost – je sposobnost fizickog lica da svojom voljom stvara prava I obaveze odnosno da svojom voljom realizuje pravnu sposobnost.Pravna lica kao i fizicka poseduju odredjene atribute kako bi se medjusobno razlikovala (polslovno ime. pravna lica mogu da obavljaju siri spektar aktivnosti u dizem vremenskom intervalu nego pojedinac. drustveno-politicke organizacije (partije odnosno stranke). drustveni i socijalni ciljevi drustva. neprofitne organizacije (komore i sindikati) i profitne organizacije (preduzeca.

Pravnu sposobnost pravno lice stice momentom osnivanja. b) Vrste 1) Stvari – stvari su ili proizvodi ljudskog rada ili materijalni delovi prirode koji se mogu potciniti ljudskoj vlasti. 2) Ako je pravno lice osnovano da bi posluzilo ostvarenju kakvog cilja realizacijom tog cilja prestaje osnova njegovog postojanja.Koji ce se momenat smatrati trenutkom nastanka pravnog lica zavisi od prirode samog lica. 2) momenat registracije. pravo potrazivanja..ratko. Ali za stetne radnje ne mogu krivicno odgovarati jer je krivicna odgovaornost individualna a ne kolektivna.Pravni odnosi mogu se zasnivati samo izmedju subjekata u pravu a povodom objekata u pravu. Odgovornost pravnog lica je objektivna dok je odgovornost fizickog lica subjektivna. da svojom voljom stice prava i obaveze i da prenosi prava i obaveze. sistem poznat po nazivu sisitem slobodnog udruzivanja.U pravnom smislu reci pod objektom prava podrazumeva se sve ono sto moze biti predmet metamorfoze vradnosti. Prvima se bavilo pravo industrijske svojine a drugima autorsko pravo mada se danas cesce za obe stvari upotrebljava zajednicki naziv intelektualna svojina. 2) da metamorfoza njegove vrednosti bude pravno dopustena i 3) da vrednost objekta prava bude takva da se moze izraziti u novcu. prava potrazivanja). Ona se stice upisom u odgovarajuci registar i duboko je vezana za delatnost kojom se to pravno lice bavi. 3) Prava – to su najcesce obligaciona prava kao sto je npr. 3) momenat odobrenja nadleznog organa tj. sistem normativnog akta. To su objekti koji se mogu prisvajati i povodom kojih se mogu zasnivati pravni odnosi.Pravna lica mogu prestati na vise nacina: 1) Na osnovu zakonskoh naredjenja. Ona odgovaraju za privredne prestupe i prekrsaje i dr. sistem koncesije. zakonu i sktu koji je od znacaja za njihovo osnivanje. http://www. Pravno lice je nosilac samo odredjenih prava i obaveza koja su utvrdjena aktom o osnivanju. slobodnog udruzivanja odnosno donosenje odluke o organizovanu ili osnivanju tj. Pod objektom prava moze se podrazumevati i ono sto sa stanovista prirodnih nauka nema karakter objekta (npr. 4) Pravno lice moze prestati i odlukom svojih clanova. tj. da ima svoju vrednost izrazenu u novcu i da je pravno dopustena. 3) Pravno lice moze prestati usled statusnih promena ako se spoji sa drugim pravnim licem. Da bi dobila status objekta prava ljudska radnja mora ispuniti tri uslova: da je podobna za metamorfozu.biz/ 10 . tj. 3) Delikatna sposobnost – pravna lica odgovaraju za stetne radnje koje prouzrokuju vrsenjem svoje delatnosti. d) Prestanak pravnih lica . Svi uslovi moraju biti ispunjeni. tj. Posebne vrste stvari za koje vazi poseban pravni rezim su delovi ljudskog tela (objekt prava moze biti samo onaj deo tela cije odvajanje ne ugrozava zivot i zdravlje ljudi . 11. OBJEKTI PRAVA – pojam i vrste a) Pojam . 5) Pravno lice moze prestati zbog nistavosti upisa u odgovarajuci registar.Pravna lica prestaju saglasno ustavu. .npr. 2) Ljudske radnje (cinidbe) – ljudske radnje spadaju u objekte gradjanskog prava. autorskih i srodnih prava kao posebna vrsta objekata prava – objekti industrijske svojine nazivaju se proizvodima ljudskog uma a objekti autorskih i srodnih prava proizvodima ljudskog duha. na osnovu propisa koji nalaze prestanak postojanja odredjenog oblika pravnog lica. e) Sposobnosti pravnih lica 1) Pravne sposobnosti – pravno lice kao i fizicko ima pravnu sposobnost samo sto je ona po svom obimu uza i u neposrednijoj je vezi sa delatnoscu kojom se bavi i sa ciljem zbog koga se osniva. statutom i zakonom. krv. u momentu registracije. 4) Objekti industrijske svojine. Da bi jedan objekat prava imao to svojstvo on mora da ispuni sledece uslove: 1) da je objektivno podoban za metamorfozu vrednosti. ako se podeli ili transformise u neki drugi oblik. 2) Poslovna sposobnost – podrazumeva sposobnost pravnog lica da stupa u pravne odnose. . Ovde je rec zapravo o ljudskom radu koji se izrazava u razlicitim cinjenjima odnosno uslugama.Tri su bitna momenta vezana za nastanak lica: 1) momenat organizovanja. kosa) i novac i HOV. .

zanatskoj ili drugoj delatnosti. tj. Ukoliko pronalazac odbija licencu ili trazi neopravdane uslove ili ga sam ne koristi zakonodavac moze uvesti prinudnu licencu. Sluzi za obelezavanje robe i usluga pa tako postoje robni i usluzni zigovi. 12. Naziva se i mali pronalazak i ne moze se odnositi na postupak. – Nadlezni upravni organ vodi tri vrste registra: 1) registar prijave patenta. zanatskoj ili drugoj delatnosti.5) Licna dobra – podrazumevaju odredjena svojstva fizickog lica koja su strogo vezana za samu licnost coveka. oblikom. Kreator dizajna maziva se autor ili nosilac prava na dizajn. Nosilac prava na mali patent moze podneti zahtev za pretvaanje prijave malog patenta u prijavu patenta ili modela. Pronalazac u odnosu na svoj izum ima licno (moralno) pravo i imovinsko pravo. bojama. ukupni vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrosaca ili korisnika.Lice koje je tvorac pronalaska naziva se pronalazac ili izumitelj. c) Dizajn – je objekat industrijske svojine pod kojim se podrazumeva spoljasnji izgled proizvoda. Ø Patent – se definise kao pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike. . – Pronalazac kao nosilac patenta moze putem ugovora o licenci ustupiti pravo na koriscenje svog pronalaska drugom licu. . Licna prava i licna imovinska prava su neprenosiva i prestaju smrcu fizickog lica. Ø Mali patent – predstavlja novi izum i pronalazak ali nizeg inventivnog nivoa od patenta. Pronalazacko pravo regulise ovu oblast. To su nova resenja koja omogucavaju privredni razvoj.U zavosnosti od nivoa inventivnosti pronalazak se moze pravno zastititi kao patent ili kao mali patent. Oba pojma sluze za blizu identifikaciju prirodnih.biz/ 11 . koja nisu podobna za metamorfozu jer bi se promet takvih dobara protivio moralnom shvatanju drustva (npr. teksturom i materijalima. poljoprivrednih i industrijskih proizvoda. To je skup tehnicki i tehnoloskih saznanja i iskustava koje su stecene u praksi i mogi se primeniti u proizvodnji. Integrisano kolo podrazumeva gotov proizvod ili medjuproizvod u kome se ostvaruje odredjena elekronska funkcija i u kome su elementi integralno formirani. http://www. da ima individualnog tvorca. Da bi to pravo bilo priznato pronalazak mora da ispuni tri uslova: 1) da je nov. OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE . U licna dobra se ubrajaju: licna prava (vezana za fizicki integritet i slobodu coveka) i licna imovinska prava (prava imovinske prirode cije je vrsenje i trajanje neposredno vezano za licnost coveka). posebno linijama. Sva ova dobra mogu postati objekat prava u slucaju njihove povrede. Dizajn moze biti trodimenzionalni (model) ili dvodimenzionalni (uzorak) izgled celog proizvoda ili njegovog dela a odredjeni njegovom vizuelnim karakeristikama. status. Pronalazak i njegov pronalazac se pravno stite registracijom. – Nosilac patenta moze se odreci svog patenta.Proizvodi ljudskog uma predstavljaju inovacije. e) Topografija i integrisana kola – topografija podrazumeva na bilo koji nacin prikazan trodimenzionalni raspored elemenata od kojih je najmanje jedan aktivan i predstavlja medjuvezu u integrisanom kolu.ratko. b) Zig – to je znak za razlikovanje robe i usluga koji se jos naziva zastitni znak ili marka. Nas zakonodavac razlikuje individualni. 2) da ima inovativni nivo i 3) da je industrijski primenljiv. f) Pravo konkurencije – strogo uzevsi ne predstavlja objekat prava te mu nece biti posvecena paznja. vrednosti koje se mogu primeniti u privrednoj. nova intelektualna resenja. Predmet pronalaska koji se stiti patentom moze biti proizvod ili postupak (patentom ne moze biti zasticen pronalazak protivan moralu drustva npr. kloniranje ljudi). konturama. Patent uziva zastitu na nacionalnom i medjunarodnom planu i ta zastita je ogranicena na 20 god. 2) registar patenata u koji se unose podaci o priznatom patentu i 3) registar sertifikata o dodatnoj zastiti. kolektivni ili zig garancije. tj. Da bi bio pravno zasticen on mora biti nov i mora biti individualne prirode. Prema intetnzitetu inovacije imamo podelu na: a) Pronalazak – to je novi izum. d) Oznake geografskog porekla – one obuhvataju dva pojma: ime porekla (naziv zemlje ili regiona koji oznacava da proizvod odatle potice i da su kvaliteti proizvoda uslovljeni geografskom sredinom) i geografsku oznaku (to je oznaka za identifikaciju robe kao robe koja potice sa teritorije odredjene zemlje i koja ukazuje na odredjeni kvalitet i reputaciju). Danom smrti ili prestankom pravnog lica pravo na patent prestaje da postoji osim ako je preslo na naslednike. – Know-how ne predstavlja objekat industrijske svojine ali ipak uziva pravnu zastitu preko pravila o nelojalnoj konkurenciji i poslovnoj tajni. ugled. cast). Izraz industrijska svojina prihvacen je kao izraz koji obuhvata pravnu zastitu patenata i inovacija u nacionalnom i medjunarodnom pravu. Zig se registruje i tako uziva pravnu zastitu. novo resenje nekog tehnickog problema koji se moze primeniti u industrijskoj.

Hartije na donosioca prenose se predajom. • Potrosne i nepotrosne stvari – potrosne su one cija se sustina gubi jednokratnom upotrebom (npr. knjiga). Stvari – pojam i vrste a) Pojam stvari .. http://www. a prava koja pripadaju jednom licu na osnovu normi objektivnog stvarnog prava jesu subjektivna stvarna prava. POJAM STVARNOG PRAVA I POJAM I VRSTE STVARI .Stvari cine jednu vrstu objekata prava koje su predmet metamorfoze na trzistu. . autogume). hartije na ime cesijom a hartije po naredbi indosamentom. obavlja funkciju opolodnje… Novac ima svojstvo stvari u pravu.Pod stvarima u pravnom smislu reci podrazumevaju se proizvodi ljudskog rada i delovi prirode koji mogu biti potcinjeni ljudskoj vlasti i na kojima moze biti uspostavljeno pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. . sredstvo placanja. slika Monaliza). Novac ima brojne funkcije: merilo vrednosti. Po rodu odredjene ili genericne stvari su one koje su odredjene po rodu i vrsti i po broju i kolicini (npr. kafa. 2) Hartije od vrednosti – hov su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti ono subjektivno pravo koje je oznaceno na hartiji. • Zamenljive i nezamenljive stvari – ako se prilikom izvrsenja obaveze umesto jedne stvari moze dati druga onada je zamenljiva a ako ne moze onda je nezamenljiva. Primer hov u nasem pravu su: menica. To su pravo svojine. sijalice. cek. Pitanja koja su vezana za utvrdjivanje prava koje se mogu imati na stvarima izucava stvarno pravo. Sama hartija (sam papir) nema neku vrednost ali vrednost ima pravo koje je upisano u hartiji. hleb.Razlikujemo pravo na hartiju (pravo koje njen imalac ima i ono sto moze biti pravo svojine) i pravo iz hartije (ono pravo koje je upisano u hartiju i ono je prometljivo i podobno za metamorfozu. Njihovu razmenu vrse njihovi cuvari koji se na trzistu moraju priznavati za vlasnike tih stvari. pokretna. akcija. sto znaci da objekat ima svoju vrednost izrazenu u novcu). Kod nedeljivih je suprotno. Posto stvari nemaju svoju volju one se ne mogu same razmenjivati. potrosna. – Prema nacinu oznacavanja imaoca hartije hov se dele na: hartije na donosioca (lutrijski loz).Na stvarima se osim prava svojine mogu uspostaviti i druga prava kao sto su pravo zaloge i pravo sluzbenosti. obveznica… . • Deljive i nedeljive stvari – deljive su one cijom se deobom neunistava njihova sustina a dobijeni deo putem fizicke deobe ima srazmernu vrednost prema celini. po rodu odredjena stvar. • Glavne i sporedne stvari – ova podela se vrsi kod onih stvari kod kojih vise stvari cini jednu ekonomsku celinu a time i pravnu i kod kojih je jedna stvar ekonomski glavna (npr. Da bi jedan objekat imao prirodu stvari u pravu moraju biti ispunjena dva uslova: 1) fizicki (da stvar moze biti podvrgnuta ljudskoj vlasti) i 2) pravni (ekonomski i drustevni. brava) a druga sporedna (kljuc). Norme stvarnog prava predstavljaju stvarno pravo u objektivnom smislu. psenica. zamenljiva i deljiva stvar. telefon. Kod nepovratnih to nije slucaj. sredstvo tezauracije.Stvarana prava su apsolutna prava jer deluju prema svima (erga omnes) a to znaci da svako mora postovati tudje stvarno prvao. 2) Stvari u prometu i stvari van prometa – podela je izvrsena na osnovu toga da li se pravo svojine na odredjenoj stvari moze da promece na trzistu ili ne. hartije na ime (obveznica) i hartije po naredbi.13.biz/ 12 . pravo zaloge i pravo sluzbenosti. c) Novac i hartije od vrednosti – posebne vrste stvari 1) Novac – novac je posebna vrsta stvari u pravu i ima znacajnu ulogu u trzisnoj privredi pa stoga podleze posebnom pravnom rezimu. • Individualne i po rodu odredjene stvari – individualne su one stvari koje su pojedinacne i tacno odredjene (npr. pice) a nepotrosne su one cija se sustina ne gibi jednokratnom upotrebom (npr. Stvari u prometu dele se na: • Pokretne i nepokretne stvari – pokretne su one koje se mogu premestati sa jednog mesta na drugo a da se pritom njihova sustina ne ostetei. Prenos svojine na pokretnoj stvari vrse se predajom i nije potrebna forma ugovora dok se prenos na nepokretnoj stvari vrsi upisom u registar i zahteva se ugovor.ratko. b) Vrste stvari 1) Telesne i bestelesne stvari – podela potice iz rimskog prava I telesne su one koje se mogu dotaci a bestelesne koje se ne mogu dotaci. on je stvar u prometu.

b) Privatna svojina – proistice iz licne svojine a poprima oblik privatne kada sluzi exploataciji tudje radne snage.ratko. . Postovanje tog prava sastoji se u obavezi svih lica da se uzdrze od povrede. h) Etazna svojina – je pravo svojine na posebnom delu zgrade koja moze postojati na stanu. sobzirom na broj subjekata koji mogu imati pravo svojine na jednoj stvari postoji susvojina. drzavna. PRAVO SVOJINE.Pravo svojine u sebi sadrzi tri ovlascenja koja se nazivaju svojinska ovlascenja. Ona postaje privatna prema nacinu koriscenja svojinskih ovlascenja. zadruzna i drustvena svojina. Njome upravlja drzava kao i svaki drugi vlasnik preko nadleznih organa na nacin utvrdjen ustavom i zakonom.Objektivno stvarno pravo taksativno nabraja apsolutna stvarna prava a to su: pravo svojine. pripada pojedincu i sluzi zadovoljenju njegovih licnih potreba. Imalac prava etazne svojine ovlascen je da raspolaze svojim pravom kao iskljucivi vlasnik i moze da vrsi prepravke svog posebnog dela zgrade pod uslovom da se tim zahvatom ne dira u etazno vlasnistvo drugih titulara. Do suvlasnistva najcesce se dolazi putem nasledja i ugovora obligacione prirode. Zajednicari ne mogu raspolagati svojim udelima dok traje pravni rezim zajednicke svojine. u stvarima na kojima se moze imati pravo svojine. pravo zaloge i pravo sluzbenosti. izgradnjom. Oblici zajednicke svojine su: imovina bracnih drugova.14. e) Drustvena svojina – to je onaj oblik svojina kod koje se keo titular javlja drustvo kao celina. 2) u pogledu sadrzine prava svojine i 3) u pogledu subjekata koji mogu biti nosioci prava svojine. garazi ili garaznom mestu.Pravo svojine je stvarno pravo koje se moze imati na stvarima. sredstva nastala delovanjem zadruge i druga sredstva. tj. novac. – Subjekt drzavne svojine je drzava a objekte drzavne svojine cine javna dobra. Etazni vlasnici duzni su da ucestvuju u troskovima zajednickih delova zgrade. Ukoliko suvlasnici ne nadju zajednicki interes mogu zahtevati da se izvrsi deoba cime ce dovesti do prestanka susvojine. svako prema svom udelu. http://www. Pravo svojine je apsolutno stvarno pravo koje deluje prema svima jer to pravo titulara svojine moraju svi postovati. nasledjem. . poslovnoj prostoriji. hov… Sadrzina drzavne svojine ima dve vrste ovlascenja i to javnopravna (upravnopravna) i privatnopravna (gradjanskopravna). odnosno u koje svrhe sluzi. Zbog ovoga drzavna svojina je mesovite pravne prirode. zajednicka svojina i mesovita. g) Zajednicka svojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica koja se nazivaju zajednicari imaju pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udeli u pravu svjine nisu unapred odredjeni.Sobzirom na nacin koriscenja stvari imamo licnu i privatnu svojinu. prirodna bogatstva. Ta ogranicenja su 1) u pogledu predmeta.biz/ 13 . zamenom ili poklonom. Za uzvrat zadrugari sticu pravo na udeo u zadrugu. odnosno sticanju dobiti. a) Licna svojina – je oblik individualne svojine koja sadrzi sva svojinska ovlascenja kojima vlasnik raspolaze. trgovci). ni fakticki ni pravno. Ona je licna. Svi suvlasnici zajedno imaju pravo svojine na celoj stvari i prema trecim licima istupaju kao jedan vlasnik. svojina domaceg i stranog porekla ili spoj pomenutih i drugih oblika svojina. SVOJINSKA OVLASCENJA I VRSTE SVOJINE . Ona se javlja po pravilu kod privrednih drustava u koja se udruzuju titulari razlicitih oblika svojine motivisani sticanjem zarade. ovlascenje plodouzivanja (uzivanje plodova stvari) i ovlascenje raspolagaja stvari (ovlascenje otudjenja). Zadruzna svojina se obrazuje iz uloga zadrugara koji momentom njihovog unosenja u zadrugu prelaze iz licne ili privatne svojine zadrugara u zadruznu svojinu. Etazna svojina se stice kupovinom. ugrozavanja toga prava i njegovog osporavanja. privatna i zadruzna. f) Susvojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari. Vrste svojina . dobra u opstoj upotrebi. c) Drzavna svojina – ovde se kao titular prava svojine javlja drzava. Novostvorena vrednost nastala delatnoscu zadruge je zadruzna svojina. Sobzirom na to ko se moze javiti kao nosilac prava svojine postoje licna. Pravo svojine je najsire pravo koje se moze imati na stvari ali to pravo ima svoje ogranicenje. d) Zadruzna svojina – to je poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavom sitnih robnih proizvodjaca (npr. Treba praviti razliku izmedju drzave kao javne vlasti (za nju vaze posebna pravila) i drzave kao vlasnika (za nju vaze ista pravila kao i za sve). To su: ovlascenja drzanja (upotrba i koriscenje). i) Mesovita svojina – to je onaj oblik svojine koga cine razliciti oblici svojina kao sto su: drzavna i privatna. zajednicka svojina porodice…Podela zajednicke imovine moze se izvrsiti na dva nacina i to 1) sporazumom zajednicara i 2) sudskim putem. Danas se drustvena svojina transformise u privatnu. Pravilo je da suvlasnik moze raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika ali kod prodaje ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine. Susvojina je imovinska zajednica zbog cega suvlasnike povezuje samo imovinski interes. Zadruznu svojinu cine ulozi zadrugara.seljaci.

predaja kljuceva od stana). DERIVATNO STICANJE PRAVA SVOJINE .Drzavina je samostalni pravni institut.U uporednom pravu postoje dva sistema sticanja svojine na osnovu ugovora: Ø Sistem predaje – kod ovog sistema zakljuceni ugovor predstavlja samo pravni osnov za prenos pravne svojine ali se na osnovu njega ne vrsi stvarni prenos tog prava.Drzavina se definise kao fakticka vlast.Pojam drzavine preuzet je iz rimskog prava ali je vremenom izgradjena moderna. kao ekonomska vlast na stvari za razliku od prava svojine koja se definise kao pravna vlast na stvari. Detenciju na stvari ima lice koje po osnovu radnog ili slicnog odnosa vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice a duzno je da postupa po upustvima ovog drugog lica (npr. Ovde je osnovno pravilo da drzaoca stvari ne sme niko da uznemirava u njegovoj drzavini osim vlasnika te stvari. 3) drzavina moza da utice na prestanak svojine.Drzavina uziva pravnu zastitu i stiti se posebnim posesornim tuzbe. kucna pomocnica…) . jer je pretpostavka 1) da je drzalac stvari vlasnik dok se ne dokaze suprotno. Taj osnov mora biti isti onaj koji je potreban za sticanje prava svojine. DRZAVINA a) Pojam i osnovna pravila .15. . pravo svojine prelazi na pribavioca na osnovu punovaznog ugovora. odnosno ima volju da stvar drzi kao vlasnik. .Drzavina se gubi: 1) kada drzalac prestane da vrsi fakticku vlast ili 2) ako je privremeno sprecen da vrsi fakticku vlast. javna dobra.Kada se pravo svojine stice njihovom predajom takva predaja moze biti fizicka (npr.biz/ 14 . nije stvarno pravo ali se izucava u okviru stvarnog prava. objektivna koncepcija drzavine. Upotrebna je takva gde drzlac nema volju da bude vlasnik ali stvar drzi po nekom pravnom osnovu. http://www.ratko.To je takav nacin sticanja kod kojeg novi vlasnik svoje pravo svojine izvodi iz prava svojine svog prethodnika. Nezakonita je ona do koje se doslo bez pravnog osnova. 16. . predaja iz ruke u ruku) ili simbolicna (npr. Pod drzavinom se podrazumeva i ona fakticka vlast koja se ne vrsi na osnovu nekog subjektivnog prava (npr. konobar. Primenjuje se samo kod onih ugovora koji za predmet imaju individualno odredjene stvari. tj. Da bi doslo do stvarnog prenosa potrebno je da vlasnik preda stvar pribaviocu. Za ovo su potrebna dva uslova: 1) da postoji pravni osnov. nezavisno od cinjenice sto stvar koja je predmet zakljucenog ugovora nije predata pribaviocu. kada kupimo ukradenu stvar bez znanja). 3) Svojinska i upotrebna – svojinska je takva drzavina kod koji drzalac stvari zeli. prirodna bogatstva…) . Da bi se nesto podvelo pod pojam drzavine nuzno je da drzavina bude fakticki odnos fizickog posedovanja stvari i da posedovanje znaci istovremeno ekonomsko iskoriscavanje same stvari. . . b) Vrste drzavina 1) Zakonita i nezakonita – zakonita je ona drzavina koja ima pravni osnov. pravna podloga za prenos (to je zakljuceni pravni posao na osnovu kojeg se vrsi prenos prava svojine) i 2) da postoji zakonit nacin prenosa (on zavisi od stvari koja je predmet pravnog posla).Drzavina ima fakticku vlast samo na stvarima koje su u pravnom prometu (stvari izvan pravnog prometa ne mogu biti drzavina npr. . Drzavina ima veliki znacaj za pravo.U pravnoj teoriji pravi se razlika izmedju drzavine i detencije. 2) drzalac uziva pravnu zastitu. 2) Savesna i nesavesna – savesna je ona kod koje drzalac veruje da je i vlasnik stvari a nesavesna je ona kada drzalac stvari zna da nije vlasnik. Ø Translativni sistem – karakteristican je za francusku.

biz/ 15 . . Zalozno pravo je realno. .Prava i obaveze zalogoprimca su: 1) mora cuvati zaloznu stvar kao dobar domacin.17.Pravni osnov za zasnivanje zaloznog prava nalazi se u izricito izjavljenoj volji duznika koja je dovela do zakljucenja ugovora. 4) Nacelo nedeljivosti – zalozno pravo je nedeljivo i zalozena stvar nalazi se u zalozi sve do momenta isplate celokupnog duga. b) Nacela zaloznog prava 1) Nacelo akcesornosti – zalozno pravo je sporedno pravo i zbog toga je i zavisno pravo od potrazivanja iz osnovnog prava. i u rdugim slucajevima. . vrste sa posebnim osvrtom na rucbu zalogu a) Pojam i vrste zaloznog prava .Pravo zaloge kao stvarno pravo deluje prema svima pa i prema vlasniku (promena licnosti vlasnika zalozene stvari ne utice na pravo zaloge). c) Rucna zaloga . kao dobar privrednik ali nema pravo da stvara korist. 2) zalogoprimac ne moze zadrzati zalozenu stvar u svojinu i zalogoprimac odgovara za ostecenje ili propast stvri. sudsko zalozno pravo i zakonsko zalozno pravo. 6) Nacelo publiciteta – zalozno pravo mora da bude spolja vidljivo oznaceno. . . Delimicno vracanje duga ne dovodi do prestanka zaloznog prava i ono se namiruje samo sudskim putem. Zaloga najcesce nastaje zakljucenjem ugovora o zalozi i predajom stvari zalogoprimcu u drzavinu povodom novcanog duga. 2) Nacelo oficijelnosti – zalozni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje samo iz zalozene stvari po pravilu putem javne prodaje i preko suda. tj. tj.ratko. Stvar moze punovazno dati u zalogu samo vlasnik. nacela. Potrazivanje moze biti novcano i nenovcano kao i buduce i uslovno.Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj individualno odredjenoj stvari na osnovu koga poverilac moze naplatiti svoje potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari pod uslovom da duznik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. 5) Nacelo prioriteta – ukoliko na jednoj stvari postoji vise zaloznih prava tada se izmedju njih odredjuje rang.Lice koje daje stvarnu zalogu zalogodavac a lice koje uzima stvar u zalogu naziva se zalogoprimac. http://www.Kad dug dospe za namirenje a duznik ne vrati dug zalogoprimac svoje potrazivanje namiruje prodajom stvari preko suda javnom aukcijom.Pravo rucne zaloge se gasi namirenjem duga zalogodavca ili usled odricanja zalogoprimca od zalozenog prava. ZALOZNO PRAVO – pojam. Ranije konstituisano zalozno pravo ima prioritet u odnosu na kasnije konstituisano pravo. usled propasti zalozene stvari. Jedna stvar moze biti predmet zaloge za vise potrazivanja. Zalogoprimac je duzan da prethodno opomene duznika iz davanje naknadnog roka. Izuzetak od nacela akcesornosti je to sto se zaloznim pravom moze obezbediti i zastarelo potrazivanje. a izuzetno pravni osnov moze biti sudska odluka ili sam zakon. 3) Nacelo specijalnosti – zalozno pravo se moze konstituisati samo na individualno odredjenoj stvari i za obezbedjenje tacno odredjenog potrazivanja.Prema vrsti stvari na koju se zalozno pravo odnosi zaloga moze biti na pokretnim stvarima (rucna zaloga) i na nepokretnim stvarina (hipoteka). . srvarnopravno sredstvo obezbedjenja koje poveriocu stvara mogucnost i priza sigurnost u pogledu naplate. .Objekat rucne zaloge moze biti svaka pokretna stvar (individualno odredjena i nepotrosna) koja se nalazi u pravnom prometu. .Prema nacinu nastanka zaloznog prava ono moze biti ugovorno zalozno pravo.

. da ga upotrebljava. . . da je svestan posledica ugovora o hipoteci. da pribira plodove koje predmet daje i pravo da otudji predmet. 4) poseban deo zgrade (stan. Sa prenosom potrazivanja na trece lice prelazi i hipoteka kao akcesorno pravo. .Vansudski postupak namirenja pokrece se opomenom poverioca u pisanoj formi koju upucuje duzniku. 6) u slucaju sudske javne prodaje i 7) u slucaju prodaje vansudskim putem. 5) u slucaju propasti hipotekarne stvar.Hipoteka prestaje njenim ispisom iz registra uz prethodno ispunjenje sledecih uslova: 1) kad duznik isplati dug. 3) kada se u istom licu stekne svojstvo i hipotekarnog poverioca i duznika (konfuzija). HIPOTEKA . 2) deo nepokretnosti.Hipoteka je zalozno pravo koje se uspostavlja na tudjoj nepokretnosti.Razlikuje se od rucne zaloge jer duznik ne predaje stvar u drzavinu poverioca vec zalozna nepokretnost ostaje u drzavini duznika i on moze pribrati plodove koja ta stvar daje. . gradjevinski objekti). 3) izjavu vlasnika da je saglasan da poverioc moze da pristupi nepokretnosti radi kontrole.Hipoteka je realno sredstvo obezbedjenja svakog potrazivanja.Ugovor o hipoteci moze biti samostalan ugovor ili deo drugog ugovora kojim se uredjuje odredjeno potrazivanje (ugovor o zajmu. Publicitet zaloznog prava kod hipoteke se ostvaruje upisom iste u registar nepokretnosti. Ako u roku od 30 dana dug ne bude namiren poverilac upucuje opomenu o prodaji nepokretnosti duzniku a registru nepokretnosti da se izvrsi zabelezba hipotekarne prodaje u korist poverioca. a ako mu se ne obezbedi dodatno obezbedjenje ima pravo da zahteva naplatu celog duga i to bez odlaganja. . Pravo se stice upisom u registar nepokretnosti dok zalozna stvar ostaje u drzavini duznika. ili sudskog poravnanja. . . 4) kad poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti. . http://www. 4) izjavu treceg lica (ako ono postoji) koje ima neposrednu drzavinu a nije neposredni vlasnik. . Njegove obaveze su da ne sme fizicki menjati predmet. garaza…).Prava poverioca su da trazi dodatno obezbedjenje ako je vrednost hipoteke smanjena. i 6) objekat u izgradnji.Prava vlasnika su da drzi predmet hipoteke. Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva u odnosu na obicne poverioce i u odnosu na sve druge hipotekarne poverioce cije je zalozno pravo kasnije upisano u registar.Hipotekarni poverilac ima pravo da svoje potrazivanje prema duzniku prenosi na treca lica.Hipoteka se moze uspostaviti na cetiri nacina: Ø Ugovorna – koja nastaje na osnovu ugovaora o hipoteci. 2) izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga. kreditu…) Ugovor se obavezno zakljucuje u pisanoj fomi i sa overenim potpisima.Ugovor i zalozna izjava su izvrsne isprave jer se na osnovu njih u registar nepokretnosti hipoteka upisuje kao izvrsna. pa i u stranoj valuti samo sto stvar i dalje ostaje kod duznika. Obe isprave po nalogu zakona moraju da sadrze sledece odredbe: 1) jasno naznacenu izjavu vlasnika kojom neopozivo ovlascuje poverioca da ako dug ne bude placen o dospelosti moze da naplati potrazivanje iz cene koju bude dobio prodajom nepokretnosti. .Na jednoj nepokretnoj stvari moze biti uspostavljeno vise hipoteka ali najvise do visine njene vrednosti. . Obicno je vrednost zalozene nepokretnosti mnogo veca od iznosa potrazivanja. 3) susvojinski udeo.18. da bude domacin i privrednik i da poveriocu omoguci pristup nepokretnosti. vansudska hipoteka.biz/ 16 . cak i buduceg i uslovljenog. Ø Zakonska – koja nastaje po sili zakona i Ø Sudska – koja nastaje na osnovu sudske odluke. 2) kada se poverioc odrekne od duga.Predmet hipoteke moze biti: 1) nepokretna stvar (zemljiste.Osnovno pravo hipotekarnog poverioca jeste da zahteva namirenje iz vrednosti zalozne nepokretnosti ako dug nije izmiren.ratko. 5) pravo koje se ima na zemljiste. Ø Jednostrana – koja nastaje davanjem zalozne izjave vlasnika nepokretnosti.

U slucaju da zalogodavac dobrovoljno ne izvrsi svoju obavezu poverioc moze da podnese zahtev sudu radi donosenja resenja o oduzimanju predmeta.biz/ 17 . . Zalozni poverilac duzan je da zatrazi upis u registar zaloge da je zapoceo postupak namirenja. . . . Pravno dejstvo upisa zaloznog prava ogleda se u pravu poverioca da se moze naplatiti iz vrednosti predmeta zaloznog prava.Postupak upisa u registar zaloge pokrece se podnosenjem zahteva za upis.Pomenuti pravni instituti pruzaju zaloznom poveriocu garanciju povracaja kredita a duzniku koriscenje zalozene stvari koja sluzi kao sredstvo realnog obezbedjenja a ujedno mu omogucava ostvarivanje prihoda neophodnih za otplatu duga. .Namirenje zapocinje kada zalozni poverilac obavesti duznika o nameri da dospelo potrazivanje namiri iz vrednosti predmeta zalozenog prava.ratko. Po prestanku zaloznog prava ono se brise iz registra zaloge. odnosno privrednika. 6) u slucaju konsolidacije (kad zalozni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zaloznog prava). Registar zaloge je po svojoj prirodi javni registar i njega cini jedinstvena elektronska baza podataka. Zalozni poverioc ima pravo prvenstva naplate u odnosu na ostale poverioce i kasnije zalozne poverioce.3) javnom prodajuom. . § fiducijarni prenos prava svojine i § registrovana odnosno nedrzavinska zaloga. .Nova sredstava obezbedjenja potrazivanja treba da omoguce iskoriscavanje kreditne sposobnosti privrednog subjekta uz pomoc davanja u zalogu odredjene pokretne stvari ali da duznik u postupku zalaganja ne izgubi drzavinu na zalozenim stvarima.U uporednom pravu navedeni zahtev ostvaruje se putem pravne ustanove trasta (trust) koji je karakteristican za angloamericke pravne sisteme a u pravnim sistemima kontinentalnog prava taj zahtev se ostvaruje sledecim pravnim institutima: § zadrzavanje prava svojine. 5) u slucaju kofuzije.Pravo upisa u registar mogu traziti zalozni poverilac ili zalogodavac. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu i zavodi se u agenciji za privredne registre. Ugovor mora biti u zakonskoj. 2) usled propasti predmeta zaloznog prava. . .Zalogodavac gubi pravo na drzavinu predmeta ukoliko o dospelosti ne ispuni svoju obavezu.Posto zalogodavac zadrzava drzavinu na predmetu zaloge proizilazi za njega zakonska obaveza da predmet zaloznog prava cuva sa poznjom dobrog domacina.Zalozno pravo moze prestati: 1) ispaltom duga.19. http://www.Kada je rec o domacem pravu donet je poseban zakon o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. . .Pravni osnov zasnivanja nedrzavinske zaloge predstavlja zakljucenje ugovora o zalozi a pravo poverioca na stvar zalogodavca upisuje se u registar zaloznog prava. ZALOZNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR . pisanoj formi. 4) odricanjem poverioca od zaloznog prava.

Ovo nacelo proistice iz osnovnog nacela u obligacionom pravu da su strane slobodne u uredjivanju svojih odnosa. Ovo nacelo ne vazi za ugovore o poklonu. ako se subjektivno pravo vrsi suprotno postavljenom cilju tada je rec o zloupotrebi prava. o vrsti i sadrzini odnosa. da se medjusobno podrzavaju…Ova nacelo tice se odanog vernog i moralnog ponasanja u zasnivanju i izvrsavanju obligacinog odnosa. Obligaciono pravo regulise pravni saobracaj u kojem dobra materijalne prirode prelaze iz imovine jednog lica u imovinu drugog. zakon o hov. b) Formalni izvori obligacionog prava 1) Ustav – je najvisi pravni akt i on je istovremeno formalni izvor obligacionog prava. da teze ugovorenom cilju. http://www. uredog privrednika. To su odnosi gde sa jedne strane imamo poverioca a sa druge duznika. 9) Nacelo ponasanja saglasno dobrim poslovnim obicajima – nalaze ucesnicima obligacionih odnosa da u pravnom prometu postupaju u skladu sa vec izgradjenim poslovnim obicajima. ili se vrsi rad. FORMALNI IZVORI I OSNOVNA NACELA a) Pojam obligacionog prava . objektivno opravdani i u praksi potvrdjeni. Mora postojati znak jednakosti u pogledu vrednosti medjusobnih obaveza. 6) Nacelo ekvivalentnosti (nacelo davanja jednake vrednosti) – naziva se i nacelo jednakosti uzajamnih davanja a proizvodi dejstvo kod dvostrano obaveznih ugovora kod kojih su obe strane jedna drugoj istovremeno i duznik i poverilac. 3) Nacelo savesnosti i postenja – podrazumeva da su strane jedna prema drugoj u dobroj veri (bona fides).ratko. 3) Posebni zakoni i drugi propisi – zbog specificnosti odredjenih obligacionih odnosa i potrebe da ti odnosi budu posebno regulisani doneti su odredjeni zakoni koji se ubrajaju u formalne izvore oblaigacionog prava (npr. Takvi ugovori mogu da posluze sprecavanju lojalne utakmice i pravni sitem se od ovoga brani donosenjem posebnih zakona o zabrani nelojalne utakmice. nacelo slobode ugovaranja) – pod ovim nacelom se podrazumeva sloboda u odlucivanju o zasnivanju obligacionog odnosa. – U pravnim sistemima postoje ogranicenja ovog nacela kao sto su: prinudni propisi. o izboru merodavnog prava. Ovo nacelo je kritikovano jer realnost pokazuje da je volja cesto uslovljena ekonomskom moci i da jaca strana po pravilu namece slabijoj strani svoju volju u zasnivanju obligacionog odnosa.Obligaciono pravo predstavlja skup ravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi. o izboru druge strane. . Osnovna nacela obligacionog prava 1) Nacelo slobode uredjivanja obligacionih odnosa (nacelo autonomije volje. o nadleznom sudu ili arbitrazi za slucaj spora. Ustav Srbije utvrdjuje da republika uredjuje svojinske i obligacione odnose. Subjektivno nacelo ne moze se vrsiti sa namerom da se drugome nanese steta ili pricini kakva nelagoda. 4) Nacelo zabrane zloupotrebe prava – svako vrsenje subjektivnog prava mora biti saglasno cilju. za obe strane moraju vaziti ista pravna pravila kao i isti uslovi prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. 2) Zakon o obligacionim odnosima – donet je 1978 god i primenjuje se na obligacione odnose koji nastaju izmedju fizickih lica i izmedju pravnih lica. koji su poznati i pod nazivom duznicko-poverilacki odnosi. 5) Nacelo zabrane uspostavljanja monopolskog polozaja – ugovori obligacionog prava mogu posluziti i stvaranju monopolskog polozaja na trzistu. ugovore o osiguranju… 7) Nacelo dispozitivnosti pravnih normi – ono omogucava stranama u obligacionom odnosu da svoje odnose urede i drugacije od propisanog nacina a ako se drugacije ne dogovore veze ih dispozitivna zakonska norma. koji nose atribut dobri jer su uobicajeni. 8) Nacelo postupanja sa paznjom dobrog domacina. odnosno strucnjaka – svaka strana u obligacionom odnosu je duzna da se ponasa kao dobar domacin. zakon o osiguranju.20. javni poredak i dobri obicaji. odnosno dobar privrednik a to znaci da se u izvrsavanju svojih obaveza ponasa onako kako bi se ponasala da ih izvrsava u svoju korist. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA. U osnovi ovog nacela je ideja o slobodi coveka da izrazava svoju volju i da saglasno njoj deluje u drustvu.Obligaciono pravo regulise odnose izmedju fizickih lica (u nasem pravu subjekti obligacionih odnosa mogu biti i pravna lica) povodom prometa materijalnih dobara i usluga na trzistu. o promeni sadrzine ili prestanku obligacionog odnosa.biz/ 18 . 2) Nacelo ravnopravnosti ugovornih strana – podrazumeva: da strane po zakonu imaju ravnopravan polozaj. odnosno pruza usluga za drugog uz ili bez naknade. o turizmu…) 4) Opste i posebne uzanse – to su dopunski izvori obligacionog prava. to su kodifikovani obicaji nastali u praksi koje ovlasceni subjekti uoblicavaju u jedan pisani akt. Lice koje se profesionalno bavi odredjenom delatnoscu treba da se ponasa sa paznjom dobrog strucnjaka a to znaci da je duzan da se ponasa prema pravilima struke.

(1 i 2 predstavljaju regularne.Izraz potice od latimskog glagola obligare sto zanaci obavezati se odnosno od latinske reci obligatio sto znaci obaveza. poverioca i duznika (duznicko-poverilacki odnosi). prema zakonu o obligacionim odnosima obaveze mogu nastati iz: 1) ugovora. To je posao koji se preduzima za drugog u nameri da se zastite interesi tog drugog uz naknadu troskova. dug.Obligacija uvek nastaje izmedju dve strane. Lice koje vrsi posao naziva se poslovodja a lice za ciji je racun izvrsen posao naziva se vlastodavac. b) Izvori obligacija . pravno neosnovano obogacenje) – sticanje bez osnova stvara obavezu da se ono sto je primljeno bez pravnog osnova vrati ili da se ako je to nemoguce nadoknadi vrednost postignute koristi. Obaveza i obligacija su sinonimi ali obligacija i obligacioni odnosi nisu. odnosno nastaje obligacija naziva ze izvorom obligacija. da mu nadoknadi pretrpljenu stetu i da mu da primerenu nadoknadu za trud.Osnovni sastojci obligacionog odnosa su: duznik. da vlastodavac preume sve poslove koji su zakljuceni u njegovo ime. javno obecanje nagrade… 3) Prouzrokovanje stete – kasnije vise o tome. Primeri zakonskih obligacija su: placanje poreza. 4) Sticanje bez osnova (obogacenje bez osnova. Ovde su misljenja strucnjaka podeljena. Npr. cinjenje ili necinjenje. da mu nadoknadi sve nuzne i korisne troskove. . . Posao se vrsi bez naloga sa namerom da se pomogne. promene ili prestanka nekog obligacionog odnosa.4 i 5 predstavljaju iregularne. jer jedan obligacioni odnos moze da obuhvata vise obligacija. obaveza roditelja da izdrzavaju maloletnu decu… http://www. a duznik ima obavezu da ono sto poverilac zahteva. To je pravna cinjenica ili skup pravnih cinjenica iz kojih nastaje obligacija. To je izvor obaveze za lice koje svojom voljom istice da preuzima obavezu (ne moze se stvarati obaveza drugom niti sebi pravo). potrazivanje. stvar. – Poslovodja bez naloga ima odredjena prava i obaveze a to su: da zahteva od vlastodavca da ga oslobodi svih obaveza preuzetih u vezi posla.U nasem pravu. pravo ili radnja) i svoju sadrzinu (to su prava i obaveze koji proisticu iz obligacionog odnosa). Vrsenje tudjih poslova nije pravilo vec izuzetak. 3) prouzrokovanja stete. poverilac. . b) da je obogacenje rezultiralo iz osiromasenja drugog lica i c) da je do obogacenja doslo bez pravnog osnova. Pojednima to je poseban izvor obligacija a po drugima on to nije vec zakon ima karakter pravne podloge nastanka svih obligacija. . 4) sticanja bez osnove. pod uslovom da posao ne trpi odlaganje. Obligacija je obaveza i odnos izmedju poverioca i duznoka u kojem poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno davanje. predmet i sadrzina. 3. carina. 6) Zakonske obligacije – nastaju neposredno po naredbi zakona. medjutim ima slucajeva kada je to dopusteno i tada predstavlja izvor obligacija. npr. ali o trosku onoga ciji je posao. 5) Poslovodstvo bez naloga – definise se kao izvrsavanje ili vrsenje tudjeg posla za tudji racun ali bez ovlascenja onog lica za koji se vrsi posao. ponuda za zakljucenje ugovora.21. 2) Jednostrana izjava volje – predstavlja izjavu volje jednog subjekta koja je data na zakonom propisan nacin i ima za posledicu zasnivanje obligacionog odnosa. POJAM I IZVORI OBLIGACIJA a) Pojam obligacije – obligacioni odnos . 1) Ugovori – ugovor je saglasnost volja dve strane radi uspostavljanja. tj. 2) jednostrano izjavljene volje.Obligacioni odnos ima svoj predmet (ono povodom cega je nastao obligacioni odnos. da to i ucini.ratko. odnosno redovne izvore obligacija. Ovde moraju biti ispunjena tri uslova: a) da postoji obogacenje odredjenog lica. Prema zakonu o obligacionim odnosima tudjem poslu se moze nezvanicno pristupiti: a) ako posao ne trpi odlaganje i b) ako postoji steta ili propustanje ocigledne koristi.biz/ 19 .Osnov iz kog proistice obaveza. odnos neredovne izvore obligacija dok 6 predstavlja posebnu vrstu izvora obligacija). bez naloga. 5) poslovodstva bez naloga i 6) zakona.

Uvek se tacno znaju obaveze i prava.gde svaki od poverilaca moze da trazi ceo iznos duga od suznika odnosno svaki od duznika duguje ceo dug). tona psenice moze se vratiti u deset jednakih rata) i nedeljiva (predmet je nedeljiv pa se obaveza mora izvrsiti u celini. ugovor o izradi portreta). Ako se protekom vremena gube neka prava takav protek vremena se u pravu naziva zastarelost (to je jedan od nacina prestanka obligacija). Prim.gde svaki od poverilaca moze da trazi od duznika samo deo koji mu pripada odnosno svaki od duznika duguje poveriocu tacno odredjeni deo duga i moze biti solidarna . d) Obligacioni odnos je odnos sa odredjenom sadrzinom – ona se sastoji u nekom davanju. c) Obligacioni odnos je relativan odnos – on je relativan jer su prava i obaveze iz tog odnosa relativne prirode. Tacno se zna ko jepoverilac a ko duznik mada i na jednoj i na drugoj strani moze biti vise lica. izdrzavanje deteta od strane roditelja do punoletstva). utuziv je i pravno je zasticen. npr. cinjenju ili ne cinjenu. Uvek se tacno zna sta potrazuje poverilac a sta duguje duznik. menja se ili prestaje na osnovu proteka vremena. 3) Obligacije sa deljivim i nedeljivim predmetom – prema prirodi predmeta obligacionog odnosa obligacija moze biti deljiva (predmet je deljiv pa se obaveza moze izvrsavati periodicno u ratama.22. glavni. Ako prestane glavni prestaje i akcesorni obligacioni odnos. kad dve strane zakljuce ugovor iz kog proistice pravo u korist treceg lica. zavisan od glavnog). 4) Trenutne i trajne obligacije – prema vremenu trajanja izvrsenja obaveza obligacioni odnos moze biti sa trnutnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava odjednom) ili sa trajnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava u ratama). Podela obligacija 1) Proste i slizena obligacije – prema broju lica kao i prema broju obaveza i prava obligacije delimo na a) proste (po jedan poverilac i duznik i po jedno pravo i obaveze) i b) slozene (vise lica na obe strane i vise prava i obaveza. KARAKTERISTIKE OBLIGACIONOG ODNOSA I PODELA OBLIGACIJA Karakteristike obligacionog odnosa su: a) Obligacioni odnos je pravni odnos – ona je pravni jer je regulisan pravnom normom. b) Obligacioni odnos je odnos izmedju tacno odredjenih lica – on je odredjen jer je uvek odredjena i jedna i druga strana. obligacioni odnos) i akcesorni (prateci. Ako je obligacioni odnos nastao sobzirom na licna svojstva duznika ili poverioca tada nastaje licni obligacioni odnos (npr. Obligaciona prava zastarevaju ako se ne ostvare u odredjenom roku. sporedni. ona zastarevaju i usled njihovog ne vrsenja od strane poverioca. Obligaciona prava su ogranicenog trajanja.ratko. npr. npr. Odnos utice samo na poverioca i duznika a ne na treca lica (izuzetak je npr. 5) Licne i nelicne obligacije – prema vezanosti za licnost ugovorenih strana obligacija moze biti licna i nelicna. ugovor o osiguranju zivota). tj.biz/ 20 . automobil). 2) Samostalne i akcesorne obligacije – sobzirom na odnos koji moze postojati izmedju trazbenih prava obaveze se dele na samostalne (odnos je nezavisan. kupvina namestaja odjednom ili u ratama. f) Obligacioni odnos je vremenski ogranicen odnos – to je odnos koji nasatje. e) Obligacioni odnos je imovinskopravni odnos – jer su predmet i sadrzaina obligacionog odnosa imovinske prirode. sa unapred odredjenim trajanjem. Licne su neprenosive i ne mogu se nasledjivati dok nelicne mogu. http://www. jer dejstvuju samo prema licima koja su ovim odnosom obuhvacena. Licne obligacije su redje od nelicnih. Licne obligacije nastaju voljom strana a mogu nastati i po zakonskom naredjenju (npr. Slozena obligacija moze biti zajednicka .

Zato se nazivaju i ugovorima na srecu (npr. 24. . 3) da ugovaraju formu ugovora. Ugovor predstavlja i pravni instrument kojim se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu.ratko.Nacelo slobode uredjivanja obligacionog odnosa je nacelo na kome pociva ugovorno pravo. ugovor po pristupu…Razlozi ogranicenja su sigurnost pravnog sistema. ugovor o prodaji. 4) Komutativni i aleatorni ugovori – Komutativni ugovori su oni kod kojih su u momentu zakljucenja ugovora davanja unapred izvesna.Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vise lica kojom ova lica zele da postignu odredjeno pravno dejstvo. AUTONOMJA VOLJE I NJENO OGRANICENJE a) Pojam ugovora . obavezno osiguranje. Sadrzinu neimenovanih ugovora odredjuju saugovaraci. 4) da same odredjuju sadrzunu i uslove ugovora i 5) da slobodnom voljom menjaju ili raskidaju ugovor. 3) Teretni i dobrocini ugovori – teretni su oni kod kojih postoji obaveza naknade sa saugovarace. Kod ugovora po pristupu nema sporazumnog utvrdjivanja sadrzine vec jedna strana uredjuje elemente ugovora. http://www. 2) da same biraju partnera. Obaveza moraju da se izvrse istovremeno i u koliko jedna strana ne izvrsi svoju obavezu druga strana ima pravo da odbije ispunjenje svoje obaveze i da trazi raskid ugovora i naknadnu stetu.Ugovorom kao osnovnim izvorom obligacija bavi se ugovorno pravo. ugovor o prevozu. Sinonimi za ugovor su: dogovor. bilo da su je strane predvidele kao bitan uslov za punovaznost. nagodba…ali se samo izraz ugovor koristi u zakonu. 7) Ugovor sa sporazunmo utvrdjenom sadrzinom i ugovori po pristupu – prvu vrstu ugovora cine oni ciju sadrzinu ugovorne strane sporazumno utanace. Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i ugovor obe strane vezuje kao zakon. zakupu. Formalni ugovori su oni za cije zakljucenje osim saglasnosti volja potrebna je i odgovarajuca forma. ugovor o poklonu). dok drugoj preostaje da takav ugovor prihvati ili odbije. a formalni kada je ispunjena propisana i ugovorena forma). 2) Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori – jednostrano obavezni ugovori su oni gde je obaveza samo na jednoj strani a pravo samo na drugoj. Njihova svojstva i sadrzina su tipizirani i zakonom uredjeni (npr. sigurnost ugovornih strana i sigurnost trecih lica. tj. ugovor o prodaji. Aleatorni ugovori su oni kod kojih u trenutku zakljucenja ugovora stranama nisu unapred izvesna davanja. Dvostrano obavezni ugovori su oni kod kojih i na jednoj i na drugoj strani postoji obaveza. zajmu…) Neimenovani ugovori su oni koji nisu posebno zakonom uredjeni ali koji po opstim svojstvima i sadrzini odgovaraju opstim pravilima ugovornog prava. Strana koja je nesto dala ima pravo na odgovarajucu naknadu (npr. Ugovor jr istovremeno i pravni posao koji nastaje saglasnoscu volja ugovornih strana koje su volju izjavile sa namerom da uspostave odredjeni obligacioni odnos. b) Autonomija volje i njena ogranicenja . . KLASIFIKACIJA UGOVORA 1) Imenovani i neimenovani ugovori – imenovani ugovori su oni koji su zakonom posebno regulisani i ciji je naziv zakonom odredjen. A kod ugovora sa trajnim prestacijama ispunjenje obaveze vrsi se sukcesivno. Nazivaju se jos i tipski ugovori ili ugovori po pristupu. prevozu…) Dobrocini su oni kod kojih postoji obaveza jedne strane da nesto da. Sporazum strana o bitnim elementima ugovora dovoljan je da dovede do zakljucenja ugovora. ucini ili ne ucini a druga strana nema obavezu da za to da odgovarajucu naknadu (npr. . osiguranju…) 5) Konsensualni i formalni ugovori – Konsensualni (neformalni) ugovori su oni koji nastaju prostom saglasnoscu ugovornih strana.Osnovni prigovori autonomije volje su nejednaka snaga ugovornih strana pa stoga pravni sistem uvodi niz ogranicenja: obavezna forma za pojedine ugovore. bilo da je zakonom predvidjena. Bitno kod ovog ugovora je to da ako predmet ugovora propadne obaveza prestaje. o licenci…). Kod komutativnih ugovora moze se traziti ponistaj za slucaj prekomernog ostecenja (npr.biz/ 21 . u ratama. POJAM UGOVORA.23. vrednosti obaveza stranama su poznate. sporazum. Ovo nacelo polazi od stava da ce ugovorne strane valjanije same urediti svoj odnos od zakonodavca. 6) Ugovori sa trajnim i trenutnim prestacijama – ugovor sa trenutnim prestacijama je onaj ugovor kod koga se ispunjenje obaveza obavlja jednokratno. Kod ove dve vrste ugovora razlikuje se momenat zakljucenja (neformalni je zakljucen u momentu kada je postignuta saglasnost volja. javni poredak. ugovor o lutriji.Autonomija volje ogleda se u tome: 1) da strane slobodno odlucuju da li ce ili nece zakljuciti ugovor. Izmedju ovih obaveza postoji medjuzavisnost.

a da bi to bila mora ispuniti odredjene uslove. .ratko. ELEMENTI UGOVORA . c) Prihvat ponude . To su oni elementi koji su neophodni i o kojima se mora postici saglasnost. Svaka izjavljena volja nema svojstva ponude. Ponudioc moze opozvati ponudu i pre isteka roka ali pod uslovom da opoziv ponudjenom stigne pre ponude ili bar istovremeno sa njom.Ugovor nastaje tj. Ako je ponuda ucinjena medju prisutnim licima ponuda obavezije ponudioca dok se ponudjeni ne izjasni.Ponuda je po svojoj prirodi jednostrano izjavljena volja ponudioca u kojoj je izrazena zelja da se zakljuce ugovori.3)da je prihvat ucinio ponudjeni ili ovlasceno lice i 4)da je prihvat upucen ponudiocu ili ovlascenom licu . jer strane i njihove volje razdvaja vreme i prostor. cenovnika. preliminarni pregovori. dok slanje kataloga. sporedni elementi koje zakonodavac ne regulise a koje strane mogu da utanace svojom voljom (npr. odredjenim ponasanjem (stavljanjem robe u korpu u samousluzu).Prihvat ponude moze biti iskazan direktno (recima. a) Ponuda .Pravna doktrina poznaje tri vrste elemenata ugovora: Ø Prvu vrstu cine bitni elementi ugovora. O prirodnim ili sporednim elementima strane se mogu sporazumeti i naknadno. 2) da je data blagovremeno. b) Pravna dejstva ponude . po pravilu. odredjenom licu i koja sadrzi sve vidne elemente ugovora koji se zeli zakljuciti. .biz/ 22 . Svaki tip ugovora ima svoje bitne elemente. Ako ponudilac nije odredio rok taj rok se odredjuje prema vremenu potrebnom da ponuda stigne. 1) ponuda mora da sadrzi bitne elemente ugovora. Njihovu volju zamenjuju dispozitivne zakonske norme. znacima…) i indirektno. Prema zakonu o obligacionim odnosima svojstva ponude ima ona izjava volje koja predstavlja predlog za zakljucenje ugovora.Izlaganje robe sa naznacenom cenom smatra se ponudom. Ako je u ponudi dat rok ponudilac je vezan pomudom do isteka datog roka.25. Ø Trecu grupu elemanata cine slucajni. pregovori. Saglasnost se mora postici o bitnim elementima ugovora. kapara). jer proisticu iz prirode samog ugovora. mada i svaka od strana moze zakljucenje ugovora usloviti i nekim drugim elementom koji tada postaje bitan element. 26.Prihvatanjen ponude dolazi do zakljucenja ugovora. Ponuda obavezuje ponudioca u dva smera i to da ostane pri ponudi i da pristupi zakljucenju ugovora pod uslovima datim u ponudi. ponuda i prihvat ponude. a on se mora izjasniri odmah.Da bi jedna izjava imala svojstva prihvata ponude mora ispuniti sledece uslove: 1) da je saglasna ponudi.Ugovor je zakljucen kada je postignuta saglasnost o bitnim elementima. Ako je ponuda ucinjena medju odsutnim licima tada vaze drugacija pravila. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA . da je ponudjeni razmotri. Ovi elelemnti su regulisani zakonom ali ih saugovaraci po zelji mogu drugacije urediti.Smatra se da je ponuda data medju prisutnim licima kad su strane u direktnom kontaktu bilo prostorno bilo putem sredstava komunikacije. 2) mora biti upucena odredjenom licu. vec svojstvo poziva da se ucini ponuda. odluci se i posalje svoj odgovor. predvidjene zakonom. a najznacajnija su ponuda i prihvat ponude. Zakljucenju ugovora prethodi: poziv na pregovore.Ponuda ne obavezuje ponudioca vremenski neograniceno.Ponuda je predlog ugovora ucinjen odredjenom licu koji sadrzi sve bitne uslove predlozenog ugovora. tarifa…nema svojstvo ponude. Ako je ponudilac dao rok ponuda ga obavezuje samo do datog roka. . 3) mora biti ozbiljna i jasna i 4) mora poticati od lica koje zeli da zakljuci ugovor. http://www. U trenutku kada je ova saglasnost postignuta ugovor je zakljucen. Ø Drugu grupu cine nebitni elementi ugovora koji se jos nazivaju prirodnim elementima. . Ukratko. . koja je ucinjena. . Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu volje kojom se daje saglasnost na ucinjenu ponudu. Ako se strane ne dogovore o nebitnim elementima to ne utice na nastanak ugovora.Pre svega ucinjena ponude obavezuje njenog ponudioca. zakljucuje se kad jedna strana ucini ponudu a druga strana izjavi svoju volju kojom daje saglasnost da prihvata ponudu.Zakljucuvanje ugovora je proces koji traje izmedju ugovornih strana u kome obe strane preduzimaju brojne pravne i fakticke radnje da bi dosle do pravnog cina koji nazivano zakljucenje ugovora. .

Pod izjavljenom voljom treba podrazumevati svako ponasanje na osnovu koga se moze osnovano zakljuciti da lice ima volju da zakljuci ugovor. mora biti ozbiljna i uperena na pravno dejstvo i mora biti nedvosmislena. c) Osnov ugovora .U pravnoj teoriji postoje dva shvatanja o tome kojoj volji treba priznati pravno dejstvo: onoj pravoj. .Svaki ugovor ima svoj osnov koji objasnjava zasto je nastala obaveza.Ovde imamo dva slucaja.Kad jedna strana izjavi da prihvata ono sto druga strana nudi rec je o postignutoj saglasnosti izjavljenih volja. a time i ugovor zakljucen u trenutku kada je ponudilac primio prihvat ponude (nase pravo). Predmet ugovora je razlog zbog cega nastaju ta prava i obaveze.Sadrzinu ugovora cine prava i obaveze ugovornih strana koji nastaju njegovim zakljucenjem. a obaveze i prava predstavljaju sadrzinu ugovora. Ø ako je ponuda data medju odsutnim licima teze je ustanoviti kada je saglasnost o prihvatu ponude data. . Ø ako je ponuda data medju prisutnim licima pa je ponudjeni dao prihvat odmah. Predmet ugovora je odrediv ako su u ugovoru sadrzani podaci na osnovu kojih ga je moguce odrediti.Predmet ugovora moze biti neka stvar. Ako pravnog razloga za nastlu obavezu nema ili osnov postoji ali nedopusten ugovor je nistav. znacima. cinjenje ili uzdrzavanje (dare. Predmet mora biti moguc u trenutku zakljucenja ugovora ali ako naknadno postane nemoguc tada se obligacija ili gasi ili nastaje obaveza naknade stete. OPSTI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE UGOVORA a) Saglasnost volja ugovornih strana . Ugovor se smatra zakljucenim tek kada ponudjeni izjavi da prihvata ucinjenu ponudu. b. pismeno.ratko. radnja ili neko pravo a sadrzina ugovora je davanje. . otrovi i sl. http://www.Osnov se poima kao izvor obligacija. 27. 4) Teorija saznanja – do saglasnosti volja je doslo u trenutku kada je ponudilac saznao za prihvat ponude ponudjenom (italijansko i spansko pravo) .Trenutak zakljucenja ugovora je od znacaja za pravo jer od tog trenutka ugovor proizvodi pravno dejstvo a za ugovorne strane nastaju prava i obaveze.Predmet ugovora mora biti: a. necinjenje ili trpljenje. ponasanjem. cinjenje. b) Predmet ugovora . Dopusten predmet – je onaj predmet ciji je promet pravom dozvoljen. .biz/ 23 .Izjava volje tesno je povezana za pitanje ponude.d) Trenutak zakljucenja ugovora . . radnjama. Osnov objasnjava zasto je nastala obligacija. tj. . Nedopusten je onaj predmet koji se nalazi van prometa. Volja moze biti izjavljena usmeno. .Izjavljena volja mora biti data slobodno. Predmet moze biti stvar. ciji je promet pravom zabranjen (npr. Zakon o obligacionim odnosima kaze da je predmet ugovora obaveza koja proistice iz ugovora a nju cini davanje. Predmet ugovora po pravilu postoji u trenutku zakljucenja ugovora. kao uslov…Kod ugovora se osnov naziva kauza i predtsavlja pravni razlog koji je izazvao stvaranje obligacije. Moguc predmet – to je onaj predmet koji objektivno gledajuci moze da postoji kao predmet ugovora. Ako je ponuda sadrzavala rok izjava ponudjenog o prihvatu ponude do isteka datog roka smatra se valjanom. O tome postoje cetiri teorije: 1) Teorija izjave – ugovor je zakljucen kada ponudjeni zakljuci da prihvata ponudu nezavisno od toga da li za nju ponudilac zna ili ne zna (francusko pravo). Odredjen predmet – predmet ugovora mora biti odredjen ili bar odrediv dok je u suprotnom nistav. . kao odredba. pravo ili neka radnja. facere ili nonfacere). unutrasnjoj ili onoj izjavljenoj. ugovor se smatra zakljucenim u trnutku izjave ponudjenog da ponudu prihvata.Da bi obaveza nastala osnov mora da postoji i da bude dopusten. Predmet mora biti objektivno moguc a ne subjektivno moguc.Predmet je ono povodom cega nastaju prava i obaveze. 2) Teorija odasiljanja – prihvat ponude je izvrsen u ternutku kada je ponudjeni odaslao svoj prihvat (anglosaksonsko pravo). 3) Teorija prijema – prihvat ponude je izvrsen i saglasnost volja postignuta. Ako se duznik obaveze na nesto sto je objektivno nemoguce obaveza je nistavna a time i ugovor. droga. kao pravna podloga.) c.

pricinjavanja fizickog ili psihickog bola pod cijim dejstvom dolazi do formiranja volje da se ugovor zakljuci. Ona je bitna ako je u svesti jedne strane pogresna predstava o bitnim svojstvima predmeta. za stanovanjem.su oni koji nastaju momentom postignute saglasnosti volja dveju strana. Prevarena strana ima pravo da trazi ponistaj ugovora i pravo da trazi naknadu pretrpljene stete. Stavljanje u izgled nasilja ili nanosenje bola moze biti ucinjeno od druge ugovorne strane ili nekog treceg lica. 28. 2) Prinuda – zakon o obligacionim odnosima posebno ne regulise primenu. Nesporazum je zapravao nedostatak saglasnosti volja pa cim nje nema nema ni ugovora. u protivnom. za putovanjem…) Ako je pobuda bila pravno nedopustena a pritom je druga strana bila nesavesna (znala je za nedopustenost pobude) ugovor ce biti bez dejstva. u davanju netacnih ili iskrivljenih podataka kako bi se druga strana opredelila da zakljuci ugovor ili da prihvati teze uslove. Za njihovu punovaznost ne trazi se odredjena forma. .Ako je rec o pisanoj formi ugovorne strane obavezuje samo ono sto je u pisanoj formi izrazeno. – U nasem pravu da bi zabluda uslovila manljivu volju ona mora biti bitna. . Zabluda mora biti i opravdana.ratko. obmanjivanju.biz/ 24 . odnosno saglasne jer bez toga ugovora nema. Prevara mora da bude takve prirode da se inace bez nje ugovor ne bi zakljucio. . Opravdana zabluda je ona do koje je doslo i pored duzne brige ugovorne srane o svim pitanjima znacajnim za zakljucenje ugovora.Pobude koje nagone strane na zakljucenje ugovora nisu isto sto i osnov ugovora (npr. odnosno odredjenog zla ugovornoj strani ili nekom trecem licu do koga je ovoj ugovornoj strani stalo. USLOVI ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – mane volje .. a ugovorne strane zive u veri da su saglasne (npr. . http://www. Formalni ugovor koji nije zakljucen u propisanoj formi ili u ugovorenoj formi nema pravnog dejstva.U pravnoj teoriji se razlikuju ugovori kod kojih je pisana forma uslov za njihovu pinovaznost (nepostovanje forme povlaci nistavost ugovora) i ugovori kod kojih forma ima samo dokzanu funkciju (povreda forme ne povaci nistavost ugovora vec se ugovor dokazuje drugim sredstvima). Usmene nagodbe ih ne vezuju.Forma ugovora moze biti odredjena zakonom. Zakljucenje ugovora ne podleze nikakvoj formi osim ako je zakonom drugacije predvidjeno). Prevara predstavlja prevarno ponasanje koje se sastoji u liuavstvu. Kod ovih ugovora zakonm je odredjena forma kao sredstvao zastite drustvenih interesa. Volja je manljiva. osim kod nesporazuma ugovor je rusljiv.U svim navedenim slucajevima manljive volje. 4) Prevara – u osnovi prevare takodje lezi zabluda samo sto nju namerno izaziva jedna ugovorna strana kod druge kako bi ovu privolela da zakljuci ugovor. . Pravilo je da se na svakoj pisanoj strani stavi paraf ili potpis jer se smatra obavezujucim samo ono sto se nalazi iznad potpisa ili parafa. USLOV ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – forma ugovora . . Ugovor zakljucen pod prinudom je rusljiv ugovor a ugovorna strana ima pravo da u roku od jedne godine od dana prestanka prinude podnese zahtev za ponistaj ugovora. o licu sa kojim se zakljucuje ugovor ili u pogledu okolnosti koje su odlucujuce. 5) Nesporazum – da bi doslo do zakljucenja ugovora izjavljene volje moraju biti podudarne. Zabog toga je takva volja manljiva a ugovor rusljiv u roku od jedne godine.Izjava volje koja je uperena na zakljucivanje ugovora mora biti bez pravnih mana. Prema nasem zakonu pod nesporazumom se podrazumeva nesaglasnost o prirodi ugovora ili o osnovu ugovora ili o predmetu obaveze. . 29. odnosno volja ima mane kada je data: 1) Pretnja – pod pretnjom se podrazumeva stavljanje u izgled odredjenog fizickog ili psihickog nasilja. ali formu ugovora mogu odrediti i same strane. sto ne znaci da osnov ne postoji nazivaju se apstraktni. tj. 3) Zabluda – zabluda se definise kao pogresna odnosno netacna predstava o nekoj cinjenici koja je bila od znacaja za zakljucenje ugovora.Ugovori za koje zakon predvidja odredjenu formu mogu biti dopunjavani i menjani u istoj formi u kojoj su zakljuceni. rec je o manljivoj volji.Posto je veci broj ugovora formalnog karaktera princip formalnosti dobija na znacaju. potreba za novcem. To kod ugovorne strane treba da izazove opravdani strah i da pod uticajem tog straha ugovorna strana formira svoji volju.Ugovori kod kojih se vidi osnov obaveze nazivaju se kauzalni ugovori a ugovori kod kojih se ne vidi osnov obaveze. izajavi je i zakljuci ugovor. Prinuda je vrsenje odredjenog fizickog ili psihickog nasilja.U nasem obligacionom pravu prihvacen je princip konsensualizma (konsensualni ugovori . Samo u slucaju bitne zablude ugovorna strana u zabludi ima pravo da tarzi ponistaj ugovora. jedna strana zivi u veri da jednu stvar prodeje a druga da je prima na poslugu tada ugovora nema).

Kao osnov odgovornosti u pocetku je bio smatran princip krivice. Kad se raskidni uslov ispuni ugovor prestaje da vazi.status . ili on to svojstvo dobija po prirodi samog posla. Steta je i radnja koja dovodi do fizicke povrede licnosti koja je onesposobljava za dalji rad. On ima prirodu fixnog roka pa se ugovori sa takvim rokom nazivaju fizni ugovori. Ako poslednji dan roka pada na neradni dan poslednji dan roka je sledeci radni dan. Rok kao i uslov moze biti raskidan i odlozan.zagadjenost prirode. .osim u obligacionom pravu.Rok za ispunjenje obaveze koji ugovorne strane utanace kao bitan sastojak ugovora ne moze se produzavati. Buduca okolnost moze biti nezavisna od volje ugovorne strane.kao i nanosenje drugome fizickog ili psihickog bola ili straha(nematerijalna steta). Ako se uslov ispuni ugovor deluje od trenutka njegovog zakljucenja. Ako ugovor ne bude ispunjen do isteka fiksnog roka on se raskida po sili zakona (ex lege). ako je doslo do umanjenja prava .U savremenim sistemima . ako je povecana pasiva a umanjena aktiva .biz/ 25 . saobracajni udesi. Stvarna steta je i gubitak izvesne dobiti.Uslov moze biti odlozni (suspenzivan) ili raskidni (rezolutivan).to je tzv.Rok je buduca izvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak dejstva nekog pravnog posla.Pravilo je da ko drugome stetu pricini duzan je da je nadoknadi. odnosno da se isporuka robe ima izvrsiti u tom roku. Ali sa razvojem tehnicke civilizacije ovaj osnov se pokazao kao nedovoljan jer je sve cesce bilo tesko utvrditi krivicu (npr. . objektivna odgovornost). . http://www. ako je doslo do izdataka da bi se sprecila veca steta. PROUZROKOVANJE STETE a) Pojam stete i vrste stete . javnom poretku i moralu) i mora biti moguc (fakticki i pravno ostvariv).patnja . Rok moze biti oznacen sa pocetkom meseca. ovo pitanje dobija sve vise mesta. MODIFIKACIJA UGOVORA – uslov i rok a) Uslov . Nematerijalna ili moralna ili neimovinska – Ona ne povlaci za sobom materijalne gubitke i postoji kad je povredjeno licno dobro . Odlozni uslov je onaj koji odlaze pravno dejstvo ugovora.Steta moze biti : Materijalna ili stvarna steta – postoji ako je doslo do unistenja ili ostecenja stvari . Stoga su se razvile brojne teorije koje su uvele odgovornost za opasne stvari (drzalac opasne stvari i vrsilac opasne duznosti odgovorni bez utvrdjivanja krivice. Njegovo nastupanje mora biti objektivno. sredinom ili krajem meseca. .ratko.Izrazi odmah.Uslov mora biti dopusten (da nije suprotan propisima. neizvesno (ako je izvesno tada nije rec o uslovu). .).. pricinjen bol.Ako je rok odredjen u danima on pocinje teci prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna a zavrsava se istekom poslednjeg dana roka. b) Rok .30. jer je on nikao saglasno drusrvenom zahtevu da svako odgovara za stetu koju je pricinio svojom krivicom (subjektivna odgovotnost). Uslov moze biti predvidjen zakonom ili voljom strana.strah… b) Vrste odgovornosti . 31. brzo i hitno oznacavaju da se ugovor ima zavrsiti u roku od 8 dana od dana zakljucenja ugovora. Raskidni uslov je onaj cije nastupanje dovodi do prestanka ugovora. . . Ako rok isporuke nije odredjen smatra se da je ugovorena promptna isporuka. . ugled. Buduca okolnost moze zavisiti i od volje subjekata i biti istovremeno nezavisna od njegove volje. ako budes redovno pohadjao nastavu dobices na poklon knjigu). Fixni rok se ili ugovara kao bitan element ugovora.Steta je umanjenje necije imovine(obicna steta) i sprecavanje njegovog uvecanja(izmakla korist). prompt.Uslov je buduca neizvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak ugovora.Nastupanje buduce okolnosti moze biti uslovljeno odnosno zavisno od volje subjekta (npr.

javne demonstracije i javne manifestacije) a Drugu grupu cine oni slucajevi kad za nastalu stetu odgovaraju zakonom utvrdjeni subjekti( odgovornost organizatora priredbi .ili osobine. .. Ø naknadom u naturi i Ø naknadom u novcu. 2) Odgovornost za drugog – Pravilo je da se za tudje radnje neodgovara ali postoje odredjena odstupanja. Ovo je slucaj i kod odgovornosti subjekata privredjivanja za svoje zaposlene.Naknada stete moze se izvrsiti na 3 nacina: Ø povracajem na predjasnje stanje . Takodje lice nije odgovorno ukoliko je steta pricinjena : usled samoodbrane . Za stetu odgovara imalac opasne stvari .ratko.ili ako sud kaze da to nije nuzno . Krivica se definise kao skrivljeno ponasanje odgovornog lica iz cijeg je postupanja proistekla steta.Subjekti se mogu osloboditi odgovornosti ukoliko dokazu da je zaposleni postupao kako treba a ako je zaposleni namerno pricinio stetu osteceni moze traziti naknadu direktno od zaposlenog. Opasna stvar je svaka ona stvar. mora da postoji radnja iz koje je proistekla steta. bilo da je smisljena. u stanju nuzde .Postoji razlika izmedju ugovorne i vanugovorne (zakonske) odgovornosti.U slucaju nematerijalne stete zakonom se predvidja naknada u vidu objavljivanja presude . u suprotnom lice nije odgovorno( dusevno bolesni .ili samo postojanje predstavlja opasnost za okolinu. ili upotreba . 3) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti – to je odgovornost bez krivice odnosno objektivna odgovornost. u vidu vrsenja ispravke i u vidu novcane naknade.Zakonom o obligacionom odnosima prihvacen je princip integralne naknade. osim ako zakonodavac naredjuje nesto drugo.. umno zaostali. . i to ne vlasnik vec lice kome je opasna stvar poverena. cinjeci dozvoljenu samopomoc i prouzrokujuci stetu svojom radnjom ali uz pristanak ostecenog.) . Naknada stete . Odgovornosti nema ukoliko nema uzrocne veze. bilo da je nesmisljena. . da postoji krivica i da postoji uzrocna veza izmedju radnje ili propustene radnje i pricinjene stete. odgovornost zbog uskracenja neophodne pomoci i odgovornost u vezi sa vrsenjem poslova od opsteg interesa. Poseban slucaj odgovornosti je predvidjen i za preduzeca koja vrse komunalne i druge javne poslove. 4) Posebni slucajevi odgovornosti za pricinjenu stetu – svrstani su u 2 grupe : prvu cine oni slucajevi kad za nastalu stetu odgovara drzava (teroristicke akcije .U slucajevima materijalne stete zakonodavac se opredelio za 1.pokretna ili nepokretna .Po zakonu o obligacionim odnosima postoje 4 tipa odgovornosti: 1) Odgovornost po osnovu krivice – ovde nije izvrsena definicija pojma krivice vec su utvrdjeni stepeni krivice .Odgovorno lice je duzno da uspostavi stanje kakvo je bilo pre nego sto je steta nastala .Odgovornost postoji jer se pretpostavlja da postoji uzrocna veza izmedju stete i opasne stvari ili delatnosti. http://www.Da bi lice bilo odgovorno za prouzrokovanu stetu moraju biti ispunjeni uslovi: u stvarnosti mora postojati pricinjena steta. Visina naknade odredjuje se prema cenama u vreme donosenja sudske odluke. .biz/ 26 . Prema prvom slucaju steta proistice zbog povrede ugovornih obaveza . Zakonom je definisano 2 stepena krivice: prvi kad je steta rezultat namerne radnje i drugo kad je steta rezultat nepaznje. sud ce dosuditi odgovarajucu sumu novca na ime naknade stete. .a u drugom steta proistice zbog povrede zakona. ciji polozaj. . Naknada nematerijalne stete se naziva i moralnom satisfakcijom. Kod ovog oblika odgovornosti ne odgovara stetnik vec lice odgovorno za stetnika( roditelji ili staratelji).). a ako je to nemoguce .Postoje posebna pravila za naknadu materijalne i za naknadu nematerijalne stete. .Da bi jedno lice bilo odgovorno za stetu ono mora biti sposobno za rasudjivanje . otklanjajuci opsanost od drugog . i 3.

3) Odnos cesionara i cesusa – prijemnik stupa na mesto ranijeg poverioca i ima ista prava koja je on imao prema duzniku. http://www. 3) odnos poverioca i treceg lica – preuzimanjem duga poveriocev duznik postaje trece lice . razlozi za nastanak ugovora su razliciti.Teretan je ako poverilac ustupi potrazivanje trecem licu uz nadoknadu a ako to nije slucaj radi se o dobrocinom cesijom(ugovor o poklonu). cesionar (lice na koje se prenosi) i cesus (duznik). uz pristanak poverioca jer njemu nije svejedno ko mu duguje.32. 5) tazbine koje proisticu iz ugovora iz cije prirode proizilazi da nisu prenosive (ugovor o stipendiji djaka. stari duznik se oslobadja obaveze i poverilac prema njemu nema vise prava potrazivanja. Tada postoji samo preuzimanje ispunjenja . Ugovor se zakljucuje voljom cedenta i cesionara ali on moze biti i formalan kad to zahteva zakon. o pristanak poverioca – ako poverioc ne da saglasnost onda preuzimanje duga ne postoji.obaveza izdrzavanja). b) Preuzimanje duga .( osim u slucaju da je novi duznik prezaduzen a da to poverilac u vreme preuzimanja duga nije mogao znati. 4) tazbine vezane za licnost poverioca (npr. 2) odnos poverioca i duznika – preuzimanjem obaveze treceg lica . trece lice zeli da tako nacini poklon duzniku ili da mu vrati neki raniji dug…Ugovor se sklapa saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to trazi zakon. 2) tazbine koje proisticu iz zabranjenih ugovora. tada i novi stari duznik duguju poveriocu . Trece lice se naziva novi duznik ili preuzimalac a prvobitni duznik stari duznik.Postoje tazabine koje se ne mogu prenositi: 1) tazbine cije je prenosenje zabranjeno zakonom. npr. . Cesija je ugovor na osnovu kojeg cedent prenosi na cesionara pravo potrazivanja koje ima prema duzniku. . -Iako je cesija ugovor izmedju poverioca i treceg lica ona proizvodi dejstvo i na duznika pa tako ovde imamo 3 odnosa: 1) Odnos cedenta i cesionara – ovaj odnos je regulisan ugovorom i dispozitivnim zakonskim normama. . Razlozi su brojni . Za valjanost ovog ugovora nije potrebna saglasnost duznika jer obligacija ostaje ista i njegov polozaj se ne menja.Ugovor o cesiji moze biti teretan i dobrocin. to izvrsenje ne moze da trazi poverilac nego samo duznik.Za preuzimanje duga potrebna su 2 uslova: o zakljucenje ugovora – duznik i novi duznik zakljucuju ugovor o preuzimanju duga.).Dejstvo preuzimanja duga. Naziv potice od latinskog cestio sto znaci ustupanje. .Cesija je ustupanje tazbine. odnosno to znaci da se trece lice obavezalo prema duzniku da poveriocu izvrsi obavezu koju mu duznok duguje. Preuzimanjem duga trece lice sada duguje poveriocu. 3) sporedne tazbine.biz/ 27 .Kod cesije potoje 3 lica: cedent (lice koje prenosi). to je tzv. Cesija nastaje ugovorom izmedju poverioca kao nosioca prava potrazivanja i treceg lica na koje se prenosi to pravo. treba razlikovati 3 odnosa: 1) odnos duznika i treceg lica – ovaj odnos se uredjuje ugovorom .prenos tazbine..Ipak on treba da bude obavesten. 2) Odnos cedenta i cesusa – cim je izvrseno ustupanje potrazivanja usupalac gubi pravo da od duznika trazi ispunjenje obaveze. . Ako je cesija teretna cedent odgovara cesionaru za postojanje potrazivanja ali ne i za naplativost.ugovor o pristupanju dugu). CESIJA I PREUZIMANJE DUGA a) Cesija .Preuzimanje duga moze se izvrsiti na osnovu ugovora izmedju duznika i treceg lica . jer je on sa trecim licem zakljucio ugovor.ratko.prenos prava potrazivanja s poverioca na trece lice.

).Ugovor o ustupanju nastaje saglasnoscu volja strana ali ako je ugovor koji se ustupa po zakonu morao biti u odredjenoj formi tada se i ugovor o ustupanju zakljucuje u toj formi. putem ugovora.33.Ovi ugovori se uglavnom zakljucuju saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to zakon naredjuje. i ovde je potrebna saglasnost druge ugovorne strane. On moze da odbije asignaciju ali tada mora da trpi odredjene posledice.Ustupanje ugovora se vrsi sporazumno. .da prava i obaveze iz dvostrano obaveznog ugovora koji se ustupa nisu ispunjeni pre ustupanja.biz/ 28 . ü 4. ü 3. 3) odnos treceg lica i druge ugovorne strane – kad trece lice udje u ugovor ono ima sva prava i preuzima sve obaveze prema drugoj ugovornoj strani.da jedna od ugovorenih strana . Ovaj odnos se naziva i odnos pokrica. b) Ustupanje ugovora Pojam . 3) odnos asignata i asignatora – ovaj odnos nastaje u momentu kad asignat da izjavu da prihvata da izvrsi isplatu po osnovu asignacije. http://www. zakljuci ugovor o ustupanju sa trecim licem. Ovaj odnos se naziva i valutni odnos . .ratko. 2) odnos asignanta i asignatara – asignant moze i ne mora biti asignatorev duznik. asignatu. asignant drzi novac na racunu asignata… ili asignat daje poklon ili zajam asignantu. Asignant daje uput banci.. na osnovu kojeg trece lice stupa u dvostrani ugovor na mesto ustupaoca i u svemu postaje ugovorna strana u tom ugovoru.u dvostrano obaveznom ugovoru.ustupa se pravo potrazivanja i nije potrebna saglasnost duznika. Dejstvo ustupanja ugovora – proizvodi 3 odnosa: 1) odnos ustupioca i treceg lica – odredjen je ugovorom .Razlika cesije i ustupanja ugovora je ta sto kod cesije dolazi do prenosa prava potrazivanja sa poverioca na trece lice tj.da druga strana da svoj pristanak. ü 2. . ispunjenje tek kad asignat izjavi da prihvata uput. ASIGNACIJA I USTUPANJE UGOVORA a) Asignacija (upucivanje) Pojam – Asignacija nastaje ugovorom kojim jedno lice (asignant. Kod ugovora o ustupanja vrsi se promena jedne od ugovornih strana . Dejstvo asignacije – proizvodi 3 odnosa: 1) odnos asignanta i asignata – pokazuje da asignant upucuje i ovlascuje asignata da izvrsi neku cinidbu u korist treceg lica .Cinidba koju treba da izvrsi asignat trecem licu obicno se sastoji u isplati novca ili davanju nekog vrednosnog papira. da asignatoru da kredit na racun asignanta. Ustupilac garantuje trecem licu za punovaznost ugovora koji se ustupa. Sastoji se u tome sto jedna od ugovornih strana zakljucuje ugovor sa trecim licem. asignata. ustupioc izlazi iz ugovora a trece lice zauzima njegovo mesto. uputilac) ovlascije drugo lice (asignat) da za njegov racun izvrsi nesto odredjenom trecem licu (asignatar. Najcesce je to davanje kredita asignatoru. 2) odnos ustupioca i druge ugovorne strane – kad ustupioc ustupi ugovor on gubi sva prava i svojstvo ugovorne strane u tom ugovoru. Uslovi za ustupanje ugovora: ü 1. Na ustupanje treba da pristane i druga ugovorna strana u dvostranom ugovoru i bez njenog bristanka nema ustupanja. Asignatar stice pravo da zahteva od drugog lica. . primalac uputa) i u isto vreme ovlascije to trece lice da to izvrsenje primi u svoje ime.razlozi za ovo su brojni(npr.da ugovor koji se prenosi mora biti dvostrano obavezan. dati pristanak se vise ne moze opozvati.

o Sudska kompenzacija – nastaje na osnovu sudske odluke o Ugovorna kompenzacija – nastaje ugovorom izmedju zainteresovanih liza.Da bi doslo do prestanka obligacije usled nemogucnosti ispunjenja trebaju biti ispunjeni odredjeni uslovi: da je nemogucnost usledila zbog okolnosti za koje duznik nije odgovoran . b) Prebijanje . .Duznik se sa poveriocem moze dogovoriti da umesto predmeta koji duguje isplatu izvrsi i nekim drugim predmetom. Trazbina prestaje da bue pravna i pretvara se u prirodnu.Obavezu moze ispuniti i jemac jer on ima pravo da isplati dug duznika cim obaveza dospe ako duznik to ne moze.Ovako se sve moze kompenzovati osim stvari cije prebijanje nije dozvoljeno normama imperativne prirode. Ovde imamo dva resenja: Nominalisticka teorija po kojij treba vratiti istu sumu koja je uzeta . http://www. .Ako je poverilac pod stecajem . Zakonski se ne mogu kompenzovati stvari koje se ne mogu pleniti(obaveza izdrzavanja) i stvari koje se moraju vratiti kao i naknada nematerijalne stete. . Zakon se uglavnom drzi prve teorije. npr. manju ili istu. da su obaveze dospele . da su obaveze jednosrodne . Ne zastarevaju sva potrazivanja u istom roku. Nacelan. pa umesto da svako prema ovom drugom ispuni obavezu vrsi se prebijanje dugova i to do iznosa duga odnosno trazbine koja je manja. moralnu trazbinu. . opsti rok je 10 godina.Posebni nacini ispunjenja su : deponovanje stvari kod suda i prodaja dugovane stvari(putem javne prodaje i slobodnom prodajom).. NACINI PRESTANKA OBLIGACIJA .To je najcesci nacin gasenja obligacija jer se obligacije i stvaraju da bi se ispunile a do toga dolazi kad duznik izvrsi svoju obavezu.34. . Ako se duznik i poverilac o tome nisu dogovorili onda se obaveza treba izvrsiti tako da se postigne cilj zbog koga je obligacija nastala a kvalitet ispunjenja treba da bude srednjeg kvaliteta . zamenu… Prebijanje postoji kad dva lica imaju jedan prema drugom u isto vreme i polozaj poverioca i polozaj duznika.Mesto ispunjenja se odredjuje ugovorom ili prema vrsti obaveze ili prema svrsi pravnog posla.Ako se obaveza ispuni u svemu kako glasi tada se ona i gasi.biz/ 29 .Drugacije se naziva i kompenzacija i oznacava naknadu. da je nemogucnost trajna . da bar jedna strana podnese zahtev za prebijanje. .Za predmet ispunjenja tesno su vezana pitanja nacina i kvaliteta ispunjenja. .Neke obligacije se gase u istom trenutku i kad nastanu(obligacije sa trenutnim izvrsenjem) a neke sa protekom odredjenog vremena. Zastarelost pocinje da tece prvog dana od dana dospelosti obaveze.Obligacija kao obligacionopravni odnos sa trazbenim pravom i obavezom ne zasniva se da be vecno trajala vec da bi se posle odredjenog vremena ugasila. a drugo resenje je Valoristicka teorija po kojoj treba vratiti sumu koja je po vrednosti ista kao ona koja je prvobitno uzeta.ratko. da je nemogucnost potpuna a ne delimicna . .Obligacija se moze ugasiti na vise nacina: a) Ispunjenje . i u skladu sa standardima. da je nemogucnost nastala nakon nastanka obligacije . .Zastarelost je protek vremena posle koga poverilac gubi pravo da svoju trazbinu ostvari prinudnim putem. isplata obaveze ne vrsi se njemu vec stecajnom upravniku.Ako je predmet dugovanja novac pa se njgova vrednost vremenom promeni pitanje je koju sumu treba duznik da vrat. d) Zastarelost . vecu. da je nemogucnost nastupila pre dospelosti obaveze. obestecenje. . Obavezu duznik moze ispuniti sam(neke vezane za licnost duznika mora licno ispuniti) ili preko punomocnika.kad stvar koju duznik treba da preda je expropisana ili je zakonom zabranjen njen promet. c) Nemogucnost ispunjenja – moze biti: o o Prirodna (fizicka) nemogucnost – postoji kad propadne individualno odredjena stvar ili kad obligaciju treba licno da izvrsi duznik a on to nije u stanju usled odredjenih okolnosti. . Pravna nemogucnost – postoji kad duznik obavezu ne moze da izvrsi usled pravnih prepreka.Do kompenzacije dolazi na 3 nacina: o Zakonska kompenzacija – nastaje kada se steknu zakonski uslovi: da su obaveze uzajamne .

strukturom. 6) Objekti industrijske svojine – pravila o objektima ind. POJMOVNO ODREDJENJE I PREDMET TRGOVINSKOG PRAVA .ratko. 5) Hov – regulacija je vrlo visoka u oblasti prometa i poslova sa hov .to su pravni poslovi trgovinske prirode koji se obavljaju na trzistu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata.deo koji se bavi pravnim polozajem ovih subjekata naziva se statusno trgovinsko pravo a deo koji se bavi poslovima obligaciono trgovinsko pravo. novca i hov.Ono je nastalo i iz potrebe da se posebnim pravilima i pravnim institutima obezbede.tehnicko unapredjenje. trgovinsko pravo uredjuje i propisuje odnose i pitanja vezana za promet hov na trzistu.Trgovinsko pravo se moze posmatrati i kao grana prava (obuhvata vazece propise kojima se regulisu statusna pitanja trgovaca i poslovi kojima se oni bave) i kao naucna disciplina (nauka o trgovinskom pravu koja analizira propise i pravne institute). odnosno privrednih subjekata i njihovim poslovima.Centralni pravni instituti trgovinskog prava su : trgovac (privredni subjekt) i trgovinski posao (posao robnog prometa). 4) Banke i bankarski poslovi – ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja razlicitu granu od trgovinskog prava. kao dominirajuceg oblika privredjivanja.registracijom… 2) Poslovi trgovinskog prava – to su poslovi robnog prometa . industrijalci.to su individualni trgovci i trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgovacka preduzeca. .model… Takodje se kao predmet trgovinskog prava nasao i zastitni znak firme.fabricka tajna ime i logo firme… http://www. ubrzaju i razviju pravne transakcije povodom robe. Ovi poslovi su po prirodi obligacione prirode. 3) Odnos drzave i privrednih subjekata – drzava u svojstvu javne vlasti ima pravo da vrsi nadzor nad radom ovih lica i pravo da propisima intervenise u privredi. slobodnim profesijama i javnim poslovima.zastupanjem. Statusno trgovinsko pravo se bavi : ko moze biti trgovac. bankari i drugi.svojine(npr. U privredne subjekte ne spadaju lica koja se bave poljoprivredom. odnosno poslovi kojima se bave trgovci. U nasem pravu to su : preduzetnik kao fizicko lice i privredno drustvo kao pravno lice. Doskora se i ova oblast smatrala delom trgovinskog prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte ind.biz/ 30 . Ova oblast prava naziva se privredno pravo.zanatstvom .svojine cine posebnu granu prava koja zajedno sa autorskim pravom cini pravo intelektualne svojine.patent. Predmet trgovinskog prava – cine : 1) Trgovci (privredni subjekti) – to su lica koja obavljaju trgovinske poslove.Trgovinsko pravo razvilo se iz krila imovinskog (civilnog) prava.njihovim obelezjima . . posrednici. u vreme razvoja krupne robne privrede.uzorak. .Trgovinsko pravo podrazumeva granu imovinskog prava koje se bavi pravnim polozajem trgovca. .35. odnosno iz krila gradjanskog (privatnog) prava. u cilju zarade.

Oni olaksavaju zakljucenje ugovora i smanjuju neizvesnost. nastali u praksi. 3) sloboda preduzetnistva. statuta… -Dopunski izvori trgovinskog prava : a) Uzanse – naziv potice od latinske reci usus sto znaci obicaj. poozakonski akt.Njihova sadrzina je uvek ista. f) Sudska praksa i pravna nauka – u nasem i kontinentalnom pravu sudska praksa nije izvor prava ali ima ulogu u kreiranju prva. Losa strana je to sto ih sastavlja jedna strana pa je autonomija volje druge strane svedena na minimum. OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI TRGOVINSKOG PRAVA -Pod izvorima trgovinskog prava podrazumevaju se oni oblici i forme u kojima su sadrzana pravila ove grane prava.poste .Postoje opste uzanse koje vaze za sve ugovore i posebne uzanse. strani privredni subjekti imaju isti polozaj kao i domaci… b) Medjunarodni opsti pravni akti – to su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i ratifikovani medjunarodni ugovori. ministarstva. Poslovni obicaji se dele na opste. d) Opsti uslovi poslovanja – oni moraju biti objavljeni i ugovorene strane ih moraju postovati. Njih uglavnom donose ekonomski jaki subjekti kao sto su banke . obicaji). regionalni… Ø prema pravnoj snazi -U uporednom pravu mogu se uociti 3 sistema izvora trgovinskog prava: § Dualisticki. -Podela izvora se vrsi : Ø prema subjektu koji ih donosi imamo: drzavni (ustav.Da bi se razlikovale od propisa oznacavaju se brojevima a ne clanovima.sistematizovani i objavljeni obicaji u pisanoj formi .36.). u praksi se ovi sistemi kombinuju. c) Dobri poslovni obicaji – razlikuju se od obicaja jer u sebi sadrze moralnost . Zakon o privatizaciji… d) Podzakonski i drugi opsti akti – sluze za dublju razradu zakonskih textova. c) Zakoni – Zakon o privrednim drustvima. U praksi mogu biti u nesaglasnosti. e) Formalni ugovori – su unapred pripremljeni formulari sa odredbama buduceg ugovora. zakon. zbog cega se nazivaju formalnim izvorima prava. U praksi se javljaju 2 vrste ovih ugovora: tipski i ugovori po pristupu. Zakon o registraciji privrednih subjekata. 2) trzisna privreda. odnosno dvojni sistem – razdvaja pravaila za gradjanskopravne odnose od pravila koja vaze za trgovinskopravne odnose (Frnacuska i Nemacka). Zakon o stecaju.biz/ 31 . republicki. drumski i pomorski … ili za konkretne pravnoorganizacione oblike: akcionarska drustva. Ø prema oblasti koju pokrivaju imamo: izvori statusnog prava i izvori obligacionog prava. nisu u pisanoj formi ali ih sudovi priznaju kao sto ih priznaju i koriste i sudovi casti u privrednim i drugim komorama. Pored njih postoje i drugi izvori prava (npr.. To su prikupljeni.ratko. 4) samostalnost privrednih subjekata i 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine. Donosi ih Vlada . U Srbiji svi privredni subjekti imaju jednaki pravni polozaj. § Monisticki sistem – ne vrsi podvajanje i svi odnosi su regulisani jednim zakonom (Svajcarska. zeleznice… Zakonodavac regulise ovo da ne bi doslo do pojave monopolskog polozaja. lokalne samouprave…Donose se u formi uredbe. Nauka takodje nije izvor ali utice na kreatore prava. ortacka. g) Trgovacke klauzule – to su trgovinski termini koji su od velikog znacaja posebno kad se posluje sa stranim subjektima. a pravilo je da mesni imaju primat nad opstim. ugovori. zabranjeni su akti protiv slobodne konkurencije.Ekonomsko uredjenje pociva na nacelima: 1) otvoreno i slobodno trziste. Ø prema podrucju na koje proizvode dejstvo: savezni. Njih donose profesionalna udruzenja i trgovinske komore.. Osnovni izvori trgovinskog prava u nasem pravnom sistemu: a) Ustav – sadrzi u posebnom poglavlju odredbe o ekonomskom uredjenju zemlje koje su od znacaja za privredu i trgovinsko pravo. opsti uslovi poslovanja. nastali u praksi koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom upotrebom. dopunski i najstariji izvori trgovinskog prava. odluke. http://www.) ili nedrzavni akt (uzanse.Njih donose razne organizacije. SAD…) § Parcijalni sistem – podrazumeva donosenje posebnih zakona za pojedine oblasti privredjivanja : zeleznicki saobracaj. b) Poslovni (trgovacki)obicaji – to su nepisani. pravilnika.. propis. Najcesce se primenjuju kod zakljucivanja ugovora. -Ova podela je nacelna i globalna.. regionalne i mesne. osiguravajuca drustva.

Drustvenim preduzecima. Razlozi za to bili su: raspad sfrj. U nasem pravu to je javni poziv za podnosenje ponude.Odlike naseg sistema privatizacije su: 1) da je ona obavezna. kojim se vrsi njegova privatizacija jeste prenos bez nadoknade (poklon) ali samo dela kapitala koji ostane nakon prodaje. . . Drustvena preduzeca su transformisana tako sto je nalagan izbor novih organa upravljanja.Privatizacijom se naziva svojinska transformacija kapitala u drustvenoj i drzavnoj svojini putem novih propisa. direktora kao i nedzornih organa. sprovodi i kontrolise postupak privatizacije). kao i druga pravna lica. . 5.biz/ 32 . 6) da sadrzi i elemente denacionalizacije. 4) postepena. Ovde je rec o besplatnim akcijama koje se daju zaposlenima i gradjanima. 2.37. . ponude se onda otvaraju i zakljucuje se ugovor sa najpovoljnijim ponudiocem.U oba slucaja ugovor se smatra zakljucenim kad se ispune 2 uslova: kad ugovor potpisu Agencija i kupac i kad ugovor bude overen kod suda. i do danas su vise puta menjani i dopunjavani. Svojinska transformacija je tesno povezana sa organizacionom transformacijom. i to najvise do 30% njegove vrednosti. .Upravljacka transformacija je kod nas poodmakla i ona podrazumeva promenu nacina upravljanja u okviru postojecih privrednih subjekata. 6. 7. skupstine.uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom. ekonomski sunovrat. ratovi.Treci nacin prenosa drustvenog i drzavnog kapitala. Predmet privatizacije je i drzavni kapital iskazan u akcijama ili udelima . . izvrsene su odgovarajuce izmene i dopune u postupku restruktuiranja subjekta privatizacije. U ovom postupku utvrdjuju se cena i kupac sa kojim se zakljucuje ugovor. Zakon o Agenciji za privatizaciju i Zakon o akcijskom fondu. . kupci podnose ponude . su: 1. promene vlasti u srj… Bitna razlika je bila i postojanje drustvene svojine koja nije bila svojstvena drugim socijalistickim zemljama (osim Poljskoj).Subjekti privatizacije su preduzeca ciji je kapital u drustvenoj ili drzavnoj svojini . posto posluju sredstvima u drustvenoj svojini.PRIVATIZACIJA I RESTRUKTUIRANJE a) Tranzicija i transformacija . 2) orocena. 3.Predmet prodaje je 70% kapitala koji se privatizuje. nalozena je i svojinska transformacija odnosno privatizacija. Blizu razradu ovih zakona cine podzakonski akti. Novi propisi su doneti 2001god. inicira. pojacana je zastita zaposlenih nakon privatizacije… http://www. 7) da je trzisne prirode … -Karakteristike izmena i dopuna Zakona o privatizaciji iz 2007god. 3) prinudna. 5) javna. 4. b) Privatizacija . produzen je rok za zavrsetak privatizacije. Ovde se izdvajaju kao najznacajniji 3 nova zakona: Zakon o privatizaciji .TRANSFORMACIJA. npr. uredba o metodologiji procene vrednosti kapitala … . Postupak je sledeci: prvo se priprema javni tender . uvedena je mogucnost raspodele viska od prodaje zaposlenima. Akcijski fond i Centralni registar HOV. zatim se salje potencijalnim kupcima . stim da moraju imati sediste na teritoriji Srbije .Proces tranzicije zajedno sa upravljackom i svojinskom transformacijom i privatizacijom. upravnog odbora. . u bivsoj sfrj i srj odvijao se drugacije nego u drugim socijalistickim zemljama. .ratko. v Javna aukcija – to je javno nadmetanje potencijalnih kupaca u skladu sa utvrdjenim uslovima prodaje.Postoje 2 slucaja kada se ne moze ostvariti pravo na besplatne akcije: 1) kod subjekata privatizacije u kojima je izvrseno restruktuiranje i 2) po osnovu kapitala koji je u subjektima privatizacije nastao konverzijom potrazivanja Republike Srbije u trajni ulog. koja podrazumeva prelazak drustvenog odnosno drzavnog preduzeca u jedan od oblika drustva kapitala. uvedeno je pokretanje postupka likvidacije subjekta privatizacije.Stub procesa privatizacije cini Zakon o privatizaciji koji definise privatizaciju kao promenu vlasnistva drustvenog i drzavnog kapitala pod uslovima i u postupku koji su uredjeni zakonom.Prodaja kapitala ili imovine subjekta privatizacije vrsi se na dva nacina : v Javni tender – zakonodavac ga definise kao javno prikupljanje ponuda potencijalnih kupaca u skladu sa utvrdjenim uslovima ponude. sankcije. Napusteno je samoupravljanje i preslo se na profesionalno i kompetentno upravljanje. dok je predmet privatizacije njihov kapital. Takodje razlika je bila i u tome sto je Srbija pristupila privatizaciji a da pre toga nije izvrsila denacionalizaciju. ubrzan je i pojednostavljen postupak. TRANZICIJA.Subjekti nadlezni za sprovodjenje postupka privatizacije su: Agencija za privatizaciju (promovise. poostreni su uslovi za icesce u privatizaciji.

Telekom Srbija.Zaposleni i bivsi zaposleni u navedenim preduzecima po sprovedenoj privatizaciji ostvaruju pravo na prenos besplatnih akcija i to u visini od 200evra po godini staza a najvise do 35 godina staza. zalagati … . 38.Postupak prodaje akcija i udela sprovodi Akcijski fond koji donosi odluku o nacinu prodaje akcija . Besplatne akcije prenose se njihovi nosiocima prava u roku od 6 meseci posle sprovodjenja njihove privatizacije a najkasnije do 31. Na inicijativu Agencije donosi ga organ upravljanja preduzeca. npr.2010. ostvarivanje prava zaposlenih i bivsih zaposlenih u preduzecima na prenos bez naknade akcija tih preduzeca i privrednih drustava.Akcijski fond je duzan da akcije i udele proda najkasnije do 31. .6.konverzija potrazivanja u kapital subjekta… .Program retstruktuiranja je osnovni dokument u sprovodjenju postupka privatizacije i restruktuiranja preduzeca . . 2) prihvatanjem ponude za preuzimanje ili 3) javnim nadmetanjem.god. 2. u skladiu sa aktom Vlade. PRAVO NA BESPLATNE AKCIJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE U NASEM PRAVU . .Pravo na sticanje nosioca prava je vezano za licnost . Saglasnost sa programom moraju dati i poverioci preduzeca (barem vecina). Ova prodaja ne podleze placanju poreza na promet apsolutnih prava. EPS.12.u celini ili delimicno radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih prodajom kapitsls ili imovine subjekata privatizacije.Ciljevi Zakona o podeli besplatnih akcija su : 1. zakonodavac je ostavio mogucnost Vladi da donese odluku da nosiocima prava i zaposlenima i bivsim zaposlenima umesto prenosa besplatnih akcija isplati novcanu naknadu u visini procenjene trzisne vrednosti takvih akcija. . o druge promene .Cena po akciji ne sme biti niza od cene po kojoj je za odgovarajuci deo kapitala subjekta privatizacije platio kupac u postupku privatizacije. Restruktuiranje se realizuje samostalno od Agencije ili od subjekata privatizacije. Aerodrom i Galenika. prenos bez naknade akcija preduzeca i privrednih drustava koji su odredjeni zakonom (tzv. JAT.Rok za podnosenje prijava za ovo pravo ne sme biti kraci od 6 meseci i nakon isteka ovog roka ne moze se vise steci pravo na besplatne akcije. Ovde se u svojstvu drzavnih poverilaca javljaju javna preduzeca.Za slucaj da je procenjena vrednost osnovnog kapitala preduzeca manja od 200miliona evra . o otpis glavnice duga . ostvarivanje prava gradjana na novcanu naknadu povodom prodaje akvija ili udela evidentiranih u Privatizacionom registru.Kada je rec o otpust duga to se desava uglavnom kod prezaduzenih preduzeca koja su trajno nesposobne da izmire svoje novcane obaveze. ne moze se naslediti .JAT.Status nosioca prava ostvaruju lica: 1) koja su navrsila 18god. .Pod pojmom restruktuiranja podrazumevaju se : o statusne i pravnoorganizacione promene . Prenos akcija mora se izvrsiti najkasnije 6 meseci po zavrsetku privatizacije.biz/ 33 .Aerodrom i Galenika).reprogramiranje duga.2007. Drugo. . http://www. . .ratko. .zakljucno sa 31. Trece.Do restruktuiranja dolazi kad Agencija proceni da se prodaja kapitala i imovine ne moze izvrsiti bez prethodnog restruktuiranja.12..Telekom .c) Restruktuiranje .promene unutrasnje organizacije i druge organizacione promene. Akcije zatvorenh ad se prodaju samo javnim nadmetanjem. 3. Akcije otvorenih ad se prodaju : 1) na organizovanom trzistu.Nosilac prava na besplatne akcije stice pravo na: v jednaki iznos novcane naknade i v na jednaki broj akcija svakog preduzeca(NIS. . 5) da su upisana u evidenciju nosilaca prava.Zakon ovde regulise 3 stvari: Prvo.2008.Restruktuiranje je ustvari neka vrsta poravnanja koje ima za cilj zastitu subjekta privatizacije i poverilaca. 4) da pravo na besplatne akcije nisu ostvarila. . . 3) da su na dan 30. koje cesto prevazilaze vrednost imovine preduzeca.visok priliv stranih investicija. o otpustanje duga. imali prebivaliste na teritoriji srbije.Nosilac prava ostvaruje pravo na novcanu naknadu iz sredstava koja se ostvare prodajom akcija. U ovim preduzecima i drustvima kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od njihovog osnovnog kapitala.Nosilac prava moze da ostvari pravo na besplatne akcije u sledecim javnim preduzecima: Nis. ne prenosivo je .12. .2007.pripadajuce kamate ili drugih potrazivanja u celini ili delimicno. prenos besplatnih akcija).odrziva visoka stopa privrednog razvoja . poreska uprava … i oni su po zakonu duzni da otpuste dug i da svoja potrazivanja namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine tog preduzeca.prikupljanje sredstava za izgradnju kljucne infrastrukture . 2) da su na dan stupanja zakona imala drzavljanstvo.dinamican razvoj trzista kapitala i akcionarstva i 4.

kolektivni preduzetnik).biz/ 34 . U uzem smislu privredni subjekt je samo ono lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.americki sistem koji poznaje corporation . 4.U trgovackom pravu zapadnih zemalja preduzece nije subjekt prava i nje pravno lice. fondacije… 3. http://www.Postoje i misljenja koja preduzece tretiraju kao predmet svojine odnosno kao objekt prava (npr. individualni preduzetnik). .Pod ovim pojmom podvodi se i gradjansko drustvo(drustvo-ugovor) i trgovacko drustvo(drustvo-institucija).Gradjanski subjekti su gradjanska drustva koja obavljaju poslove gradjanskog prava . Ø Romanski sistem – u privredne subjekte ubraja trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima i individualnog trgovca.Obe vrste drustva se osnivaju ugovorom i kao takva sticu svojstvo pravnog lica.poslovna udruzenja.Takodje teorija je razlicito posmatrala preduzece u objektivnom smislu (def. domacih ili stranih.U odnose sa trecim licima ne stupa preduzece vec nosilac preduzeca koji je pravno lice.koje odgovara evropskom drustvu kapitala .Gradjanski. i partnership . udruzenja. . . PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI a) Pojmovno odredjenje 1. zaduzbine. U skorije vreme se dolazi do sirenja trgovinskog prava na tradicionalne poslove gradjanskog prava kao i na pravni status gradjanskih subjekata(npr. koje se osniva osnivackim aktom od strane pravnih ili fizickih lica..U pravnoj teoriji preduzecu se ne priznaje pravni subjektivitet. Privredni subjekt – U sirem smislu to je ono lice koje obavlja privredne delatnosti koje su profitabilne prirode.). ali i u formi privrednog subjekta fizickog lica – individualnog preduzeca (tzv. . . . kao i ono lice koje obavlja druge poslove od znacaja za profitabilne subjekte(privredne komore.U socijalistickim pravnim sistemima preduzece se smatra pravnim licem. i obrnuto. U nacelu postoje 3 sistema: Ø Germanski sistem – privrednim subjektima smtra organizacione oblike u vidu drustva i u vidu udruzenja. Neprivredni (gradjanski) subjekti – Razlikuju se od privrednih subjekata jer ovi podlezu pravilima trgoviskog prava i osnivaju se radi sticanja dobiti. dok pojam preduzeca sluzi da obelezi trgovacku imovinu kojom trgovac obavlja delatnost.. Ø Anglo-americki sistem – ovde imamo 2 podsistema: .Nas zakonodavac ga definise kao pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i prometa roba i usluga na trzistu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u registru. . ortacki privredni subjekt za obavljanje neke privredne delatnosti (tzv.U francuskoj teoriji je isticano da je kod preduzeca subjekt sam trgovac ili trgovacko drustvo. zajednicki.koja odgovara kontinentalnom trgovackom drustvu i partnership.Preduzece u ekonomskom smislu moze biti pravno organizovano kao kolektivni.39.Tradicionalna pravna teorija preduzecu nije priznavala svojstvo pravnog lica pa je zbog toga izostao razvoj koncepcije prava preduzeca. Privredna (trgovacko) drustva – To je lice koje ima pravni subjektivitet . nad njima se ne moze pokrenuti stecaj.priznaje im se svojstvo pravnih lica). radi obavljanja neke trgovinske delatnosti a sve sa ciljem sticanja dobiti. odnosno i profitna i neprofitna lica.koji odgovara ortackom drustvu u kontinentalnom pravu.U francuskoj se za odredjivanje trgovackog drustva koristi termin societe. Preduzeca . dok neprivredni subjekti podlezu gradjanskom pravu i nastaju radi ispunjenja razlicitih ciljeva.kao privredna aktivnost ili preduzetnistvo. ustanove. 2.ratko.Ono se analizira kao ekonomska kategorija tj. . telesnih i bestelesnih kojima se obavlja trgovinska delatnost) i subjektivnom smislu (def: preduzece je delatnost trgovca ili skup lica cija je delatnost udruzena radi sticanja ekonomskih ciljeva).: preduzece je skup objektivnih elemenata. To su fizicka i pravna lica ciji je cilj poslovanja lukrativne prirode.neprivredni subjekti mogu se organizovati u razlicitim organizacionopravnim oblicima: gradjanska drustva.anglosaxonski koji poznaje company.Trgovacka su drustva i udruzenja osnovana sa lukrativnim ciljem .u Rusiji). ona nemaju pravni subjektivitet. . Oba se mogu osnivati sa lukrativnim ili nelukrativnim ciljevima. b)Uporednopravni pristup -Svaki pravni sistem svojim normama odredjuje koja su to lica privredni subjekti i pod kojim uslovima sticu to svojstvo.

9. 8. . direktiva o godisnjoj reviziji. direktiva o koordinaciji zastitnih mera clanice i druge drzave. 5. ogranicenja ili opterecenja kompanija radi ekonomskog razvoja i zaposljavanja. Svako evropsko drustvo ispred ili iza svog imena mora imati oznaku SE kako bi se videlo da je to poseban pravni oblik na nivou Unije. Ø Evropsko zadruzno drustvo – Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na nivou EU.biz/ 35 . Kompanija osnovana u jednoj zemlji priznaje se u svim ostalim zemljamaEU. savremeno kompanijsko pravo insistira na nacelu slobode osnivanja. . spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica. 7. Jedno lice moze biti clan vise grupacija. direktiva o pravima akcionara…. ciji se kapital izrazava u akcijama. direktiva o konsolidovanim fin. Ø Evropska grupacija ekonomskog interesa – Nastala je od grupacije ekonomskog interesa iz francuskog prava. Obavezni organi grupacije su skupstina i jedan ili vise direktora. -Ona je instrument unapredjenja delatnosti svojih clanova na osnovu medjusobne saradnje. Ovde je od bitnog znacaja da poverioci i investitori mogu da sa poverenjem posluju sa kompanijama iz drugih drzava clanica.Direktive kompanijskog prava su: 1. akcionari odgovaraju za obaveze drustva u visini upisanih akcija. direktiva o godisnjim racunia kompanija.Osnovni cilj je obezbedjenje slobodnog protoka roba.Medjutim. rada i poslovanja.Mogu je osnovati najmanje dva ili vise fizickih ili pravnih lica. direktiva o merdzerima na nacionalnom planu. Ono cak donosi i posebne propise za pojedine nove pravne oblike kao sto su : Ø Evropsko drustvo (evropska kompanija) – Pravilo o statutu evropske kompanije doneto je radi stvaranja minimuma pravnih pretpostavki koje ce omoguciti prekogranicnu reorganizaciju akcionarskih drustava iz razlicitih drzava clanica. minimalne zajednicke principe u oblasti kompanijskog prava. 2) sloboda prometa robe. .na principu nesmetanog poslovanja kompanija na teritoriji jedne zemlje clanice iako je osnovana na teritoriji druge drzave clanice EU. koji pociva na ostvarenju tzv. zaposlenih. Odredbe ovog pravila oslobadjaju evropsku kompaniju potencijalnih prepreka koje postoje u unutrasnjem kompanijskom pravu drzava clanica. .U proteklom periodu EU je razvila tzv. direktiva o prekoracenjima spajanja drustva kapitala. Evropsko drustvo je dakle akcionarsko drustvo sa svojstvom pravnog lica. minimumu zajednickih standarda na medjunarodnom planu i na smanjenju opstih pravnih. direktiva o koordinaciji zastitnih mera u pogledu akcionarskih drustava. http://www. . Nijedna grupacija ne sme imati vise od 500 radnika. 3. a njegovi vlasnici. Evropsko drustvo ima formu akcionarskog drustva one drzave clanice u kojoj ima registrovano sediste. Za kompanijsko pravo je najbitnija sloboda kretanja lica. . To je udruzenje koje nastaje na ugovornoj osnovi i kojim se uspostavlja medjusobna saradnja privrednih drustava koja imaju sedista u razlicitim drzavama clanicama. poverilaca i potrosaca. Direktivama EU u oblasti komunitarnog prava urtvrdjeni su minimalni ciljevi uskladjivanja koje treba ostvariti.izvestajima. 10. . koje treba da omoguci prekogranicno osnivanje.Kompanijsko pravo EU zasniva se na nacelu nacionalnog tretmana tj.40. direktiva o filijalama. ostavljajuci da zakonodavstva clanica EU utvrde nacin primene evropskih komunitarnih propisa. usluga i ljudi na jedinstvenom trzistu EU.Evropsko kompanijsko pravo ima za cilj da olaksa uspostavljanje i ostvarivanje saradnje izmedju pojedinih trgovackih drustava. 6. 4. 3) sloboda pruzanja usluga i organizovanja preduzeca i 4) sloboda kteranja kapitala.ratko. Ona se razlikuje od privrednog drustva jer za cilj nema sticanje dobiti.Osnovni cilj osnivackog Ugovora o EU je uspostavljanje jedinstvenog trzista. odnosno administrativnih zabrana. cetiri slobode: 1) sloboda kretanja lica. direktiva o podeli akcionarskih drustava. 11.Uloga kompanijskog prava je da u trzisnoj privredi uredi pravni rezim osnivanja. kao i prestanka kompanija u interesu osnivaca.Komunitarno zakonodavstvo utvrdjuje minimalne jedinstvene uslove za jednak pristup trzistu druge drzave clanice EU. KOMPANIJSKO PRAVO EVROPSKE UNIJE . 2.kapitala. direktiva o jednoclanim drustvima sa ogranicenom odgovornoscu.

. Svako drustvo mora imati osnivacki akt i druge akte koje zakon zahteva. Zbog toga mu se uvek priznavalo svojstvo pravnog lica. zastita ziv. hov.Zakonom o privrednim drustvima dominantno se uredjuju privredna drustva kao pravna lica. Uvek ima lukrativne ciljeve a samo izuzetno neprofitne ciljeve (npr. Sva privredna drustva su medjusobno ravnopravna. prava potrazivanja … a nekad i rad i usluge. samostalno vodi poslovnu politiku . logo.sredine…) e) Privredno drustvo je samostalni pravni subjekt – nema apsolutne samostalnosti jer drzava svojim propisima odredjuje nacine nastanka . koje osnivaju osnivackim aktom fizicka ili pravna lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. samostalno bira svoj pravnoorganiz. Privredno drustvo je profitabilni pravni oblik. Privredna drustva mogu obavljati poslove samo iz delatnosti za koju su registrovane.ratko.Ulog moze bit novac. Sva privredna drustva moraju imati svoje atribute za identifikaciju.oblik. koja mogu biti organizovana u vise posebnih pravnoorganizacionih oblika.oblik .Austrija). Obelezja privrednog drustva: a) Privredno drustvo je organizovan skup fizickih lica – njgova pravna organizacija je uredjena osnivackim i drugim aktima drustva. samostalno bir organe upravljanja i na kraju samostalno je u sticanju dobiti akli i u snosenju rizika. Imovinu cine i naknadni ulozi novih clanova. Svi moraju postovati kolektivne ugovore i prava zaposlenih.U nekim pravnim sistemima postoje posebni zakoni za svaki pravnoorg. . znak. u nekim zemljama se donose posebni zakoni za drustva kapitala (Rusija) a u nekim posebni zakoni za drustva lica i drustva kapitala (Engleska).U nasoj pravnoj teoriji se privredno drustvo uvek smatralo subjektom prava a ne objektom prava. dok se individualni preduzetnici.imovina.41. .Zajednicka svojstva privrednih subjekata: Sva privredna dustva imaju status pravnog lica. b) Privredno drustvo ima svoju delatnost – ono obavlja svoju trgovinsku delatnost a samo izuzetno se moze registrovati i za obavljanje neke neprivredne delatnosti. d) Privredno drustvo je profitabilan pravni oblik – cilj osnivanja privrednog drustva je obavljanje privredne delatnosti kako bi se stekla dobit. kao fizicka lica uredjuju sa samo pet zakonskih clanova. osiguravajuce kompanije.atributi…. U aktima je odredjen njegov pravnoorgan. samostalno organizuje svoje delove . Ono moze obavljati i vise delatnosti ako je za njih registrovana. drustvo sa ogranicenom odgovornoscu i akcionarsko (otvoreno i zatvoreno) drustvo. posebnim zakonom mogu se uredjivati i posebne pravne forme drustava kao sto su banke. . stvari . samo bira ime. Privredno drustvo ima status subjekta registracije. .biz/ 36 . Svako privredno drustvo mora imati svoje tekuce racune.Zakonom o privrednim drustvima su predvidjena 4 pravnoorganizaciona oblika privrednih drustava: ortacko . organi upravljanja. Medjutim.Zakonodavac pojmovno odredjuje privredno drustvo kao pravno lice. PRIVREDNA DRUSTVA I NJIHOVA OBELEZJA . c) Privredno drustvo ima svoju imovinu – pocetnu imovinu obezbedjuju osnivaci svojim ulozima. http://www.oblik (Nemacka. javna preduzeca … .U pravnoj teoriji prilikom pojmovnog odredjenja privrednog drustva posebno se isticu dva njegova elementa: materijalni (imovina) i personalni (fizicka ica). komanditno. odredjene pravne oblike… Ali je privredno drustvo samostalno u : odluci o osnivanju . Sva privredna drustva morju imati organe upravljanja.

cime je prepusteno autonomiji osnivaca. zastupnike. Zastupnik ogranka nije zastupnik privrednog drustva. ogranak ima mesto poslovanja. te njegovi delovi ne mogu imati onu samostalnost koju ima drustvo kao subjekt prava.biz/ 37 . . pravnu i poslovnu celinu. koje je po pravilu odvojeno od sedista privrednog drustva § Sesto. kako domace tako i strano. vrsti delatnosti. jer nema sopstvenu imovinu.za njegove preuzete obaveze prema trecim licima odgovara privredno drustvo celokupnom svojom imovinom. filijala) nemaju svojstvo pravnog lica. nadleznom organu privrednog drustva da svojim aktima obrazuju unutrasnje organizacione delove. ogranak ne moze biti tuzen. radne jedinice. § Deseto. sluzbe. . trhnickim i tehnoloskim pravilima.ne moze imati svoju imovinu.ratko. § Sedmo. Nas zakonodavac definise ogranak kao organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica. § Jedanaesto. ali se osnivackim aktom moze odrediti da oni imaju odredjena ovlascenja u pravnom smislu. tj. Delovi privrednog drustva (branch. § Peto. statutom). osnivaci. broju zaposlenih… pa se delovi drustva se mogu javiti u vidu: fabrike. ogranak.nije poreski obveznik. niti svoju delatnost. .Ogranak se u nasem pravu poima: . njihova ovlascenja u pravnom prometu sa trecim licima i druga pitanja koja su od znacaja za njihov status: § Prvo.Unutrasnja organizaciona struktura privrednog drustva utvrdjuje se osnivackim aktom. ogranak je poseban organizacioni deo privrednog drustva i taj deo nema svojstvo pravnog lica. http://www. Delovi privrednog drustva mogu biti oblikovani prema: vrsti posla. § Trece. § Drugo. vec se tuzba mora usmeriti prema privrednom drustvu ciji je on deo. niti svoje poslovno ime. § Deveto. obrazuje jedan ili vise ogranaka. ogranak prestaje na osnovu odluke nadleznog organa drustva. § Cetvrto. samostalno donose odluku da li ce uopste imati ogranke i kojim pravnim aktom ce ih obrazovati (osnivackim. jer nema kapacitet za preduzimanje takvih radnji.ne moze imati svoje organe upravljanja. PRAVNI POLOZAJ OGRANKA PRIVREDNOG DRUSTA . . ogranak ne moze biti subjekt nad kojim se sprovodi postupak stecaja i likvidacije.U pravnij teoriji ogranak (deo) privrednog drustva najcesce se definise kao organizaciona jedinica drustva koja ima odredjen stepen samostalnosti u odnosu na sediste drustva. ogranak se moze organizovati u momentu osnivanja privrednog drustva. osnivacki akt. tj.kao organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica. koje je po pravilu dislocirano iz sedista drustva. mesto obavljanja delatnosti. ogranak poslove sa trecim licima obavlja u ime i za racun privrednog drustva. odnosno nadlezni organi privrednog drustva. procesu rada. referata. ali i nakon sto je drustvo osnovano. ogranak se ne moze pojaviti u ulozi subjekta statusnih promena. . kao i da tim aktima urede njihov naziv. . .Privredno drustvo predstavlja ekonomsku. ali moze imati svoj naziv koji se stavlja ispod poslovnog imena drustva.42. ogranak ima zastupnike preko kojih istupa u pravnom prometu. .Pravni polozaj ogranka je u nasem pravu uredjen nacelno. vec je to privredno drustvo u cijem sastavu posluje.U nasem pravu je dopusteno da privredno drustvo. svoje opste akte. zakonodavac ne zabranjuje bilo kom pravnom obliku drustva da organizuje jedan ili vise ogranaka. § Osmo.nema sediste vec mesto poslovanja. posebnih delova drustva. sektora. pogona. . odeljenja… .

komanditno.000 do 5. nekada se drustva mogu osnivati i radi obavljanja nekog konkretnog posla ili stvarenja nekog odredjenog cilja.000 evra. za iste odgovaraju clanovi sredstvima u licnoj svojini. jer nakon obavljenog posla ili ispunjenog cilja prestaje da postoji. saobracaja. Velika pravna lica (velika preduzeca) su ona lica koja ispunjavaju sledece kriterijume: 1) da je prosecan broj zaposlenih veci od 250. Trece. doo i zatvoreno akcionarsko drustvo).000. Pravilo je da se drustva osnivaju da bi trajnije obavljala privrednu delatnost radi sticanja dobiti.500.000. korporacije) – kod ovog drustva akcenat se stavlja na kapital.Privredna durstva se mogu razvrstati prema razlicitim kriterijuma: o Prvo.000 evra. u zavisnosti od nacina nastanka drustva . Cetvrto. privredna drustva se razvrstavaju i prema vrsti delatnosti. uz saglasnost nadleznog organa i ona koja nastaju po sili zakona (ex lege). komanditni i doo) i drustva na akcije (akcionarsko i komanditno drustvu na akcije). Mala pravna lica (mala preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledeca tri kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih do 50.000 evra. tada se gleda ko je vecinski vlasnik.000. 3) da je prosecna vrednost imovine od 1. Sesto. Odgovornost ortaka je solidarna i neogranicena. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUSTAVA . a moze ga osnovati vise lica – visepersonalno drustvo. to su drustva sa vise delatnosti. polazeci od nacina iskazivanja kapitala. preduzeca (mogu se nalaziti u sastavu neke grupacije). srednja.000. privredna drustva se razvrstavaju i s obzirom na poreklo kapitala. onda je preduzece domaceg porekla i obrnuto. 3) da je prosecna vrednost imovine niza od 1.43. Deseto. Kadadrustvo lica nije u stanju da namiri svoje obaveze. osim komanditora. tako postoje privredna drustva u oblasti industrije. Medjutim. kad drustvo nema dovoljno sredstava da namiri svoje obaveze tada ide pod stecaj. 2) da je godisnji ukupan prihod nizi od 2.ratko.biz/ 38 . Drustvo moze osnovati jedno lice (fizicko ili pravno) – jednopersonalno drustvo. da je prosecna vrednost imovine veca od 5.000 do 10.000. o Drugo.000 evra. Postoji i mesovito poreklo kapitala. U tom slucaju njihovo postojanje je vremenski ograniceno. trgovine…Medjutim. Deveto. privredna drustva se mogu razvrstati prema nacinu odgovornosti vlasnika kapitala za obaveze drustva . Jedanaesto.000 evra. U licnu imovinu vlasnika se ne dira. privredna drustva se razvrstavaju i prema broju osnivaca . i velika). Vlasnici snose rizik poslovanja samo do visine unetih uloga) i drustva lica (trgivacki ortakluci) – ovde je situacija obrnuta. Srednja pravna lica (srednja preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledeca tri kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih od 50 do 250. privredna drustva se mogu razvrstati na drustva na udele (ortacko. pravi se razlika izmedju drustva-ugovori (drustva koja nemaju pravni subjektivitet) i drustva-institucije (drustva sa pravnim subjektivitetom). Sedmo. da li je domaceg ili stranog porekla. privredna drustva se mogu razvrstati i prema vremenu trajanja . polazeci od nacina osnivanja . o o o o o o o o o http://www. privredna drustva mogu biti samostalna privredna drustva. izrazenom voljom njegovih osnivaca.000. u dinarskoj protivvrednosti. privredna drustva se dele na ona ona koja nastaju slobodno. polazeci od pravnog subjektiviteta . Osmo. Na osnovu ovoga sva privredna drustva su razvrstana u drustva kapitala (kompanije. Peto. jedno drustvo moze obavljati i vise delatnosti ako ispunjava propisane zakone. drustva se dele na drustva sa javnim upisom akcija (otvoreno akcionarsko i komanditno drustvo na akcije) i drustvo bez javnog upisa (ortacko. preduzeca (samostalni subjekti u smislu da su van svake grupacije preduzeca) ili mogu biti nesamostalna privredna drustva. privredna drustva se razvrstavaju i prema velicini (mala.000 evra. 2) da je godisnji ukupan prihod veci od 10.500. Ako je vise od 50% domaci kaptal. 2) da je godisnji ukupan prihod od 2.

44. OSNIVACI, OSNIVACKI AKT I DRUGI AKTI PRIVREDNOG DRUSTVA I OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – sistemi osnivanja, postupak osnivanja i registracija i njeno objavljivanje a) Sistem osnivanja - Momenat nastanka privrednog drustva od posebnog je pravnog znacaja jer od tog trenutka lice postaje subjekt u pravu i kao takvo nosilac prava i obaveza, tj. stice poslovnu sposobnost i moze stupati u pravne odnose u svoje ime i za svoj racun. - Pravo poznaje vise sistema osnivanja privrenih drustava: 1) Sistem slobodnog udruzivanja – ovaj sistem podrazumeva donosenje akta o osnivanju u formi ugovora, pravila drustva ili statuta od strane osnivaca, koji na osnovu jednog od ovih akata donose odluku o osnivanju konkretnog pravnog oblika. Donosenjem takve odluke smatra se da je pravno lice nastalo, osnovano. Iza toga sledi podnosenje prijave za upis u odgovarajuci registar. 2) Sistem normativnog akta (normativni sistem) – prema ovom sistemu uslovi i postupak za osnivanje privrednog drustva su unapred propisani zakonom. Drustvo je osnovano ako se ispune propisani uslovi i ako se upis izvrsi na zakonom propisan nacin. Sluzbeno lice (registrator) ceni da li su unapred propisani uslovi ispunjeni i konstatuje da je je drustvo ispunilo uslove za registraciju. Momenat registracije smatra se momentom nastanka privrednog drustva. 3) Zakonski sistem – u ovom sistemu privredno drustvo se osniva tako sto se za njegovo osnivanje donosi poseban zakon ili se zakonom ovlascuje odredjeni drzavni organ da svojim aktom osnuje drustvo (ovaj sistem je karakteristican za osnivanje privrednih drustava u javnom sektoru privredjivanja, radi obavljanja delatnosti od javnog interesa). 4) Sistem saglasnosti – odredjena drustva zbog prirode delatnosti koju obavljaju , mogu se osnivati samo uz prethodnu saglasnost (dozvolu), odnosno uz naknadnu gaglasnost (odobrenje) nadleznog drzavnog organa. Njihovo osnivanje uslovljeno je izdavanjem dozvole ili odobrenja. (Npr. ovaj sistem osnivanja zastupljen je kod osnivanja banaka, osiguravajucih drustava i drugih finansijskih organizacija). 5) Sistem koncesije – ovo je poseban sistem prethodne saglasnosti (dozvole) koja se daje na osnovu Zakona o koncesijama i Zakona o stranim ulaganjima. Za osnivanje privrednog drustva (koncesionog preduzeca), zahteva se davanje koncesije (narocite dozvole) od strane nadleznog drzavnog organa (moze se registrovati samo za zakonom odredjene delatnosti, npr. exploatacija prirodnog bogatstva, izgradnja i exploatacija autoputa…) b) Postupak osnivanja - U odredbama Zakona o privrednim drustvima sadrzana su odredjena pravila koja se ticu postupka osnivanja privrednih drustava, takodje za svaki konkretan pravni oblik privrednog drustva, ovaj zakon u posebnim delovima sadrzi i detaljnija pravila. - U nekim zemljama Evropske unije, kao i zemljama Centralne i Istocne evrope, poznate su: faza osnivanja preddrustva i faza upisa u sudski registar. Zakljucenjem ugovora izmedju osnivaca, kojim se uredjuju medjusobni odnosi osnivaca, do upisa u sudski registar naziva se preddrustvo. Ono nije pravno lice ali kao oblik nastaje zakljucenjem ugovora. - Preddrustvo se u uporednom pravu naziva i drustvo u osnivanju, koje pokriva vreme od potpisivanja ugovora o osnivanju drustva do njegovog upisa u trgovacki registar. - Nase pravo ne poznaje preddrustvo, vec osnivanje drustva je u jednoj fazi, njegovom registracijom u registar. Ipak, da bi doslo do osnivanja privrednog drustva i obavljanja njegove registrovane delatnosti u praksi, neophodno je da osnivaci prethodno obezbede: materijalna sredstva, donesu osnivacki akt, otvore privremeni racun radi uplate novcanih sredstava na ime uloga u novcu, pribave druga dokumenta zakonom propisana, i podnesu registracionu prijavu. Pored formalnih uslova za osnivanje privrednog drustva mogu se posebnim propisima zahtevati i drugi uslovi (npr. postojenje dokaza o saglasnosti nadleznog organa…) c) Registracija i objavljivanje - Kad se ispune formalni uslovi za osnivanje privrednog drustva, ovlasceno lice podnosi registracionu prijavu, radi registracije podataka o privrednom drustvu u Registar i objavljivanja izvrsene registracije. - Privredno drustvo stice svojstvo pravnog lica unosenjem podataka o tom drustvu u Registar, saglasno Zakonu o registraciji privrednih subjekata. Registracija privrednog drustva predstavlja trenutak radjanja pravnog lica, a ne momenat objavljivanja registracije.

http://www.ratko.biz/

39

45. IMOVINA PRIVREDNOG DRUSTVA b) Pojam i formiranje imovine drustva - Ekonomsku osnovu svakog lica cini njegova imovina. Imovinu cine sva prava koja, kao jedna celina, ukupnost, pripadaju privrednom drustvu kao pravnom licu. Privredno drustvo ima svoju imovinu koja je posebna, odvojena od imovine clanova drustva i namenske je prirode, jer sluzi za obavljanje registrovane delatnosti i za namirenje obaveza privrednog drustva. - Imovinu privrednog drustva formiraju njeni osnivaci. Na osnovu unetih uloga ortaci, odnosno clanovi drustva sticu udeo u drustvu, a akcionari akcije drustva. Uneti ulozi postaju imovina privrednog drustva, koje postaje njihov titular (vlasnik). Zbog toga imovina ne moze biti koriscena od ortaka, clanove i akcionara kao njihova licna imovina. - Novcane uloge privrednog drustva cine: 1) ulozi u stvarima, 2) ulozi u pravima, 3) ulozi u radu i uslugama, i 4) udeli i akcije u drugim drustvima. Samostalni nacin procene nenovcanih uloga vrsi se od strane samih ortaka, clanova drustva ili akcionara zatvorenog akcionarskog drustva. U slucaju da osnivaci ne mogu da postignu sporazum o proceni u skladu sa osnivackim aktom, procenu poveravaju ovlascenom procenjivacu koga sami biraju ili sud u vanparnicnom postupku. Zakonodavac namece obavezu nezavisne procene nenovcanih uloga samo kod otvorenih akcionarskih drustava, jer kod njih dolazi do izrazaja javni interes. - Posto je imovina jedinstvena, privredno drustvo moze imati samo jednu imovinu, kojom odgovara za svoje obaveze u izvrsnom, likvidacionom i stecajnom postupku. Privredno drustvo moze uvecati ili umanjiti svoju imovinu. - Imovina privrednog drustva mora biti vrednovana, tj. izrazena u novcu. Osnivaci drustva imaju obavezu da nenovcane uloge novcano izraze zbog deobe dobiti, snosenja rizika, obavljanja vlasnicke funkcije…Jer ortaci, clanovi i akcionari srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama, ucestvuju u upravljanju, u deobi dobiti, u snosenju rizika, osim ako se drugacije nisu sporazumeli. b) Struktura imovine drustva - Strukturu imovine cine: pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novcana sredstva, hov i drugaimovinska prava. Imovinu drustva cine i akcije i udeli koje ono ima u drugom pravnom licu. Takodje, u imovinu ulaze i: pravo rucne zaloge, pravo hipoteke, pravo industrijske svojine i druga imovinska prava. Ukratko, u imovinu ulaze: stvarna prava, obligaciona prava, prava intelektualne svojine i druga imovinska prava. Obaveze privrednog drustva ne ulaze u imovinu. Ako su obaveze vece od vrednosti imovine, ona cine drustvo prezaduzenim, sto moze moze dovesti do postupka stecaja. Medjutim, ako postoji raskorak izmedju dospelih obaveza i raspolozivih sredstava u imovini za njihovo izmirenje, ali je stvarna imovina drustva veca od obaveza, tada je rec o nelikvidnosti drustva, sto nije razlog za otvaranje stecajnog postupka. - Moze doci i do zloupotrebe privdernog drustva od strane komanditora, clanova drustva i akcionara. Do zloupotrebe dolazi: 1) ako navedena lica zloupotrebe privredno drustvo za nezakonite ili prevarne ciljeva, ili 2) ako navedena lica sa imovinom drustva raspolaze kao sa sopstvenom, tj. kao da privredno drustvo ne postoji. c) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti - Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti uredjen je Zakonom o privrednim drustvima, kroz dva pitanja pojam i postupak. a. Pojam – sticanje imovine znaci pribavljanje nove imovine, a raspolaganje imovinom podrazumeva otudjenje postojece imovine privrednog drustva. Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti od strane privrednog drustva ima za predmet: novac, nepokretnosti, pokretne stvari i druga prava, a samo sticanje i raspolaganje ukljucuje u sebi narocito: prodaju, razmenu, zalogu ili hipoteku. b. Postupak – imovina velike vrednosti moze se steci ili se njome moze raspolagati u zakonom predvidjenom javnom i otvorenom postupku na sledeci nacin: 1) upravni odbor akcionarskog drustva donosi odluku kojom preporucuje zakljucenje tog pravnog posla i sastavlja predlog ugovora; 2) akcionarsko drustvo obavestava akcionare, najkasnije 30 dana pre dana koji je odredjen za odrzavanje sednice skupstine akcionara, o predlogu pravnog posla sticanja ili raspolaganja imovine velike vrednosti. – Odluku o zakljucenju pravnog posla sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti donosi skupstina akcionara (redovna ili vanredna). Uz zapisnik sa sednice na kojoj se donosi odluka o zakljucenju pravnog posla obavezno se prilaze i primerak ugovora o sticanju ili raspolaganju imovinom velike vrednosti.

http://www.ratko.biz/

40

46. POSLOVNO IME – pojam, znacaj, upotreba i elementi poslovnog imena a) Poslovno ime- pojam znacaj i upotreba - Prema nasem Zakonu o privrednim drustvima, rec “firma” iz Zakona o preduzecima zamenjena je izrazom “poslovno ime”. Nas zakonodavac poslovno ime definise kao naziv pod kojim privredno drustvo posluje. Medjutim, “naziv” i “firma” u uporednom pravu nemaju istu namenu, te je korektnije reci da je firma ime pod kojim preduzece posluje, a ne naziv. Rec naziv je rezervisan da oznaci: ustanovu, udruzenje, oganak, radnju…, dok je rec firma rezervisana za privredne subjekte. Termin “firma” upotrebljava se u pravu da oznaci ime ili da oznaci skup elemenata na osnovu kojih se vrsi identifikacija jednog privrednog drustva. - U odredjivanju poslovnog imena privrednog dustva osnivaci su slobodni u pogledu njegovog izbora. Bitno je da svako drustvo mora imati svoje poslovno ime, koje je obavezi element osnivackog akta svakog privrednog drustva. Ono mora biti takvo da na trzisu ne dovede do zabune u pogledu identiteta i delatnosti kojom se bavi privredno drustvo. - U nacelu poslovno ime moze biti: stvarno, realno (rec koja proistice iz predmeta poslovanja koja ima neko realno znacenje, npr. Preporod, Celik…), moze biti izmisljeno, kreirano (npr. Emaj, Bagi…), moze biti licno, tj. ime osnivaca (npr. Maja, Todor…) i moze biti mesavina pomenutih imena (npr. Matija-Produkt, Mina-Model…). Sto je veca masta u kreiranju imena, to je njegov nosilac prepoznatljiviji na trzistu. - U nasem pravu poslovno ime obavezno sadrzi oznaku za pravnoorganizacioni model (npr. akcionarsko drustvo) ili skracenicu (a.d. ili ad). Takodje, ako je nad privrednom drustvom pokrenut postupak stecaj, uz poslovno ime se dodaje “u stecaju”, a ako je pokrenut postupak likvidacije, “u likvidaciji”. - Poslovno ime se moze menjati, ali se promena mora izvrsiti na propisan nacin, u aktima drustva, njegovim dokumentima i u registru privrednih subjekata. - Nas zakonodavac nalaze da se poslovno ime privrednog drustva pise na srpskom jeziku i pismom koje je u sluzbenoj upotrebi. Dopusteno je da poslovno ime bude i na stranom jeziku, odnosno moze da sadrzi i pojedine strane reci, u sledecim slucajevima: 1) ako one cine ime, tj. poslovno ime ortaka, clana ili akcionara, 2) ako su uobicajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajuce reci u srpskom jeziku (kafic, market…), 3) ako se radi o recima na mrtvom jeziku (latinskom, starogrckom), 4) poslovno ime moze biti na stranom jeziku ako je rec internacionalna. - Poslovmi ime sluzi za: 1) odredjivanje lica sa kojim se stupa u pravni odnos, tj. zakljucuje posao; 2) da se tacno utvrdi lice koje preuzima prava i obaveze, da se zna koje lice moze biti tuzilac ili tuzeni; 3) poslovno ime je od znacaja i za drzavne organe (sudski, fiskalni, upravni…) kao i za primenu odgovarajucih propisa. 4) od znacaja je i zbog registracije drustva u Registar, jer je registracija uslov za sticanje svojstva pravne licnosti. - Privredno drustvo ima pravo i obavezu da se sluzi svojim poslovnim imenom. Ono mora biti istaknuto na vidnom mestu, najcesce na poslovnim prostorijama. Oznacava se na fakturama, objavama, dokumentima koja izlaze iz drustva. - U nasem pravu poslovno pismo (memorandum) i drugi dokumenti nuzno je da sadrze sledece podatke: poslovno ime drustva; pravnu formu drustva; sediste; registar u koji je drustvo registrovano i broj njegove registracije; poslovno ime i sediste banke kod koje ima racun; broj racuna, PIB (poreski identifikacioni broj). b) Elementi poslovnog imena 1) Obavezni elementi – propisuje ih zakon. Tu spadaju: ime, oznaka delatnosti, sediste, oznaka pravnog oblika drustva, oznacavanje posebnog statusa privrednog subjekta. – Prvi element izbor imena pripada osnivacima, naravno uz ogranicenja pravna i moralna. Prvo, se ogranicenje odnosi na nemogucnost izbora imena koje vidno odudara od delatnosti drustva, te upucuje na delatnost kojom se drustvo ne bavi. Drugo, za subjekte koji se bave odredjenom delatnoscu, uz ime mora da stoji rec koja tacno upucuje na vrstu delatnosti (npr. banka). Pogrdne i moralno neprihvatljive reci ne mogu da se koriste kao ime. – Drugi obavezan element jeste delatnost. Ona mora biti uneta u poslovno ime. Delatnost i ime ne mogu biti jedno drugom suprotsta – Treci obavezan element je oznaka pravnog oblika drustva ili njegova (ad, doo…) – Cetvrti obavezan element je sediste. To je mesto iz koga se upravlja poslovima drustva. – Peti obavezan element je oznacavanje poslovnog statusa drustva (u likvidaciji ili u stecaju). 2) Fakultativni elementi – oni blize i detaljnije oznacavaju privredni subjekt. Sto je poslovno ime upecatljivije to je i privlacnije. U fakultativne elemente mogu se ubrojati: godina osnivanja, crtez, karakteristican broj, logotip, slika, zastitni znak… 3) Elementi pod posebnim pravnim rezimom – to su elementi koji se mogu uneti u poslovno ime uz dozvolu, u skladu sa propisima strane drzave. U te elemente spadaju tri kategorije imena, tj. naziva: Prvu cine: naziv domace drzave ili jedinice lokalne samouprave, kao i njen grb, zastava, i drugi amblemi. Drugu cine: simboli stranih drzava ili medjunarodnih organizacija. Trecu cini ime ili deo imena fizickog lica (ziva ili druga znamenita licnost), cije se ime moze uzeti samo uz njegovu saglasnost ili naslednika.

http://www.ratko.biz/

41

odnosno da li je taj naziv vec rezervisan. To samo govori o znacaju poslovnog imena. 6) Nacelo slobodnog izbora – slobodan izbor elemenata poslovnog imena. pripada osnivacima privrednog drustva. Prvi u vremenu jaci u pravu. objektivnog interesa. Ogranci mogu imati svoj naziv. pre svega fakultativnih. Privredno drustvo moze imati razlicite organizacione celine. nakon prijema registracione prijave. Ono je oznaka individualnosti. uspeh.Zastita poslovnog imena ogleda se u sledecim mogucnostima: odbijanju prijave za registraciju istog ili slicnog poslovnog imena i iste ili konkurentske delatnosti. zakonom je po nacelu prioriteta pravo prvenstva dato ranije podnetoj registracionoj prijavi. niti steci status privrednog subjekta. Tu spada ime drugog privrednog drustva. znakovi za kontrolu proizvoda… 47. Dugo trajanje jednog poslovnog imena pokazuje opravdanost postojanja njenog nosioca. na jednom lokalitetu ili na vise razlicitih lokaliteta. . ovo nacelo ima i ogranicenja: zabranjeni elementi.4) Zabranjeni elementi – to su oni elementi koji ne smeju uci u poslovno ime. zbog cega samo lice ciji je subjektivni interes povredjen moze podneti tuzbu. Privredno drustvo moze imati samo jedno poslovno ime. o nelojalnoj konkurenciji. da to pravo moraju postovati svi ostali subjekti i da mu to pravo omogucava da spreci ostale da se sluze njegovim poslovnim imenom. bez koje se ne moze izvrsiti registracija u registar privrednih subjekata. Ø teorija firme kao objektivnog prava. njegovu konkurentsku sposobnost. 3) Nacelo jedinstvenosti – privredno drustvo. Nacela koja se propisuju i koja se redovno navode u pravnoj literaturi su: 1) Nacelo istinitosti – podrazumeva da podaci uneti u poslovno ime odgovaraju stvarnom stanju stvari. pogrdni i nemoralni izrazi.biz/ 42 . steceni ugled. po kojoj je rec o zastiti objektivnog prava. Stoga se ono prilikom osnivanja privrednog drustva javno objavljuje na veb sajtu Agencije za privredne registre. nezavisno od toga koliko ogranaka ima i da li su na jednom mestu ili su dislocirani. Nosilac poslovnog imena je obavezan da se njime sluzi i da se pod svojim imenom pojavljuje u pravnom prometu. tj. Unosenje neistinitih podataka u poslovno ime ili Registar smatra se krivicnim delom. zabrani upotrebe tudjeg poslovnog imena. po kojoj se smatra da je rec o zastiti subjektivnog prava. radi blizeg pravnog oznacavanja. na jednom ili vise razlicitih mesta. o industrijskoj svojini. Principi (nacela) poslovnog imena – Na nacelima se temelji pravni rezim poslovnog imena. . ali i obaveznih. . Da bi se ispostovao princip istinitosti. na dokumentima. pa i preduzetnik mora imati poslovno ime. . autorskih prava i po pravilima krivicnog prava. b) http://www. da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt. 8) Nacelo prioriteta – pri registraciji privrednih subjekata. javno istice na poslovnim prostorijama. ogranke. postojanost. istiniti. naknadi pricinjene stete. upisuje u Registar i u druge javne knjige.U nasem pravu poslovno ime privrednog drustva uziva visestruku zastitu: na osnovu zakona.U uporednom pravu kod zastite poslovnog imena postoje dve teorije: Ø teorija firme kao subjektivnog prava. kao i preduzetnik. zbog cega tuzbu moze podneti svako ko je ovlascen da stiti javni interes. obavezno unosenje naziva pravne forme ili skracenice… 7) Nacelo obaveznosti – svako privredno drustvo. 5) Nacelo stalnosti – podrazumeva kontinuiranu upotrebu poslovnog imena dok ne nastupe pravni razlozi za njegovom promenom. sto uliva poverenje kod trecih lica. Medjutim. neistiniti podaci. 2) Nacelo javnosti – podrazumeva javno objavljivanje poslovnog imena. predstavljaju jedinstveni pravni. sve promene u vezi subjekta koje zahtevaju promenu poslovnog moraju biti uneti u Registar. a) ZASTITA POSLOVNOG IMENA I NJEGOVI PRINCIPI Zastita poslovnog imena – Poslovno ime privrednig drustva u uporednom pravu uziva pravnu zastitu po osnovu pravila iz vise oblasto prava: po pravilima trgovinskog prava. ekonomski i poslovni subjekt. ali naziv uvek sledi ispod poslovnog imena. sve njih veze jedno poslovno ime koje je pravni izraz jednog pravnog personaliteta. Nezavisno od navedenog. odnosno da su podaci uneti u poslovno ime tacni. Registrator je duzan da proveri. Oni mogu obavljati jednu ili vise delatnosti. kako bi se treca lica obavestila o njenom postojanju i njenom nosiocu. 4) Nacelo iskljucivosti – stiti nosioca poslovnog imena da se samo on moze sluziti njime.ratko. po osnovu podnosenja tuzbe od zainteresovanog lica. stiti njegova namena i stvara pravna sigurnost ucesnika na trzistu. po osnovu nelojalne konkurencije i krivicnopravno.Po osnovu Zakona o registraciji privrednih subjekata. brisanju kasnije registrovanog poslovnog imena. ako se ispostavi da postoji sukob interesa u vezi sa registracijom poslovnog imena.

Delatnost ima visestruki pravni znacaj: Ø Prvo. . zakljucak) kojim ce konstatovati uocene nedostatke i naloziti njihovo otklanjanje u odredjenom roku. Zakonom o privrednim delatnostima. a da ce nadlezna inspekcijska sluzba u postupku redovne kontrole doneti odgovarajuci upravni akt (resenje. odobrenja Ø koje se mogi obavljati samo u odredjenom pravnoorganizacionom obliku (bankarski poslovi – banke. te ih registrivati. ali pod tri uslova: 1) da nisu zabranjene. dopusteno je obavljanje svake delatnosti koja zakonom nije zabranjena ili nije u suprotnosti sa dobrim poslovnim obicajima. menjati. dok je delatnost naziv samo za odredjenu vrstu posla. za obavljanje odredjenih delatnosti min iznos osnovnog kapitala moze biti drugim propisima predvidjen u vecem iznosu od onog koji je Zakonom o privrednim drustvima uredjen.Delatnost se moze prosirivati. Pod predmetom poslovanja se podrazumeva skup delatnosti kojim se drustvo bavi.biz/ 43 . kao i poverenja u njega.Privredno drustvo moze obavljati delatnost u poslovnom prostoru koji ispunjava uslove u pogledu: 1) tehnicke opremljenosti. . pozeljno je da sto duze jedno ime i njegova delatnost opstanu na trzistu. niti sticanja statusa privrednog drustva. poslovi osiguranja – osiguravajuca drustva…) . sanitarni.48. suzavati. . § trece. u skladu sa posebnim zakonom min iznos osnovnog kapitala moze biti nizi za privredna drustva koja se osnivaju i posluju samo sa stranim licima. to dovodi do rasta ugleda privrednog drustva. 4) i drugih propisanih uslova.ratko. odnosno skup svih poslovnih aktivnosto kojim se trgovac bavi. drustvo kapitala ne moze da registruje delatnost. Medjutim. Medjutim.Jednom registrovana delatnost ne znaci da se trajno mora obavljati i da se ne moze menjati. ali se svaka promena mora uneti u osnivacki akt privrednog drustva i Registar privrednih subjekata (saglasno nacelu istinitosti). . Ako zakljuci pravni posao mimo svoje poslovne sposobnosti. 2) da su po svojoj prirodi privredne i 3) da se njihovo obavljenje vrsi u cilju sticanja dobiti. ono cini privredni prestup. Vrste delatnosti utvrdjuju se posebnim zakonom i podzakonskim aktom. delatnost odredjuje obim poslove sposobnosti lica koje se bavi privrednom delatnoscu. bez cijeg odredjenja nema registracije. jer moze zakljuciti pravne poslove samo iz okvira registrovane delatnosti. . 3) zastite i unapredjenja zivotne sredine. ako ne obezbedi min iznos osnovnog kapitala koji se zakonom trazi. preduzetnik moze osmisliti i nove delatnosti van okvirapropisanih . Privredno drustvo moze obavljati jednu ili vise delatnosti. To su delatnosti: Ø za koje je potrebna prethodna saglasnost u formi dozvole. Ø Drugo. § drugo.Nas zakonodavac predvidja flexibilno resenje: “ispunjenost prostornih uslova za obavljanje registrovane delatnosti proverava nadlezni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora”.Delatnost se utvrdjuje osnivackim aktom i registruje se u odgovarajuci registar. .Obavljanje odredjenih delatnosti potpada pod rezim posebnih propisa.Ako privredno drustvo otpocne obavljanje neke delatnosti pre nego sto pribavi resenje nadleznog organa. http://www. Ovakvo zakonsko resenje ima za posledicu da privredno drustvo zapocinje obavljanje registrovane delatnosti i kad nije ispunilo propisane prostorne uslove.Kod drustva kapitala zakon predvidja sledeca ogranicenja: § prvo. DELATNOST PRIVREDNOG DRUSTVA I USLOVI ZA NJENO OBAVLJANJE a) Poimanje delatnosti – Predmet poslovanja je siri pojam od pojma delatnosti. kadrovski…) . . postavlja se pitanje valjanosti takvog pravnog posla. delatnost je obavezan sastojak poslovnog imena (firme). 2) zastite na radu. b) Uslovi za obavljanje delatnosti – Obavljanju delatnosti privrednog drustva moze se pristupiti uz ispunjenost propisanih uslova koji se zahtevaju (tehnicki. spajati sa drugom.

Nas zakonodavac sediste definise kao “mesto iz koga se upravlja poslovima drustva”. Zakon o opstem upravnom postupku…Primarnu ulogu ima Zakon o privrednim drustvima. prema sedistu drustva odredjuje se: mesno nadlezan organ za registraciju drustva. Da bi se treca lica zastitila. U osnivackom aktu donosenje odluke o promeni sedista drustva moze se usloviti davanjem saglasnosti osnivaca. mesna nadleznost organa za izmirivanje fiskalnih obaveza… 50. pa se pretpostavlja da je ono istinito (realno. u slucaju da postoji realno (stvarno) i fiktivno (u sudski registar upisano). doo i ad-jedan ili vise direktora (predsednik ili clanovi upravnog odbora). Lice koje vrsi zastupanje naziva se zastupnik. http://www. Svaka promena sedista mora biti uneta u Registar privrednih subjekata. Sediste privrednog drustva uredjuje se osnivackim aktom i obavezno se registruje. ali to ne utice na sediste drustva. drugo. Bez takve saglasnosti do promene sedista se ne moze doci. . merodavno je u sudsko registar upisano sediste. ortacko drustvo-oratci. trece. privredno drustvo moze imati samo jedno sediste. stvarno). a lice koje se zastupa naziva se zastupani. . ako ugovorne strane nisu ugovorile mesto zakljucenja ugovora. Sediste po osnovu uprave ili po osnovu delatnosti naziva se realno sediste. komanditno drustvo-komplementari. Sediste po mestu upravljanja ili obavljanja delatnosti – odredjuje se tako sto se drustvo opredeljuje ili za mesto iz koga upravlja drustvom ili za mesto u kome obavlja delatnost.biz/ 44 . Prema mestu koje je odredjeno kao sediste drustva vrsi se registracija drustva. privredno drustvo zastupa direktor. a time i njegovo sediste. pruzeno im je pravo da biraju izmedju statutarnog sedista (sediste koje je utvrdjeno u pravnom aktu) i realnog (stvarnog ) sedista. Realno i fiktivno sediste – mesto kao sediste drustva koje je oznaceno u pravnim aktima ne korespondira uvek sa mestom u kome je realno sediste drustva smesteno. Zakon o stecajnom postupku. Sediste odredjeno na ovaj nacin naziva se statutarno sediste.ratko. privredno drustvo moze imati sediste u onom mestu u kome je sediste zakonom propisano. a u svoje ime. 3) akta nadleznog organa ili 4) izjave volje zastupanog. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – izvori prava. c) Nacin promene sedista – Sediste privrednog drustva odredjuje se osnivackim aktom. – Kad je rec o odnosu realnog i fiktivnog sedista treba poci od principa realnosti: prvo. To je mesto u kome drustvo ima organe uprave i administrativne sluzbe. Sediste po mestu oznacenom u osnivackom aktu ili statutu – je ono mesto koje je odredjeno kao sediste drustva. Uze shavatanje zastupanja smatra se samo ono istupanje kod koga je zastupnik ovlascen. da svojom izjavom volje preuzima prava i obaveze. sedistem se smatra ono koje je upisano u Registar. kao i ono zastupanje putem koga se deluje za racun drugog lica. po bilo kom pravnom osnovu. zatim. u parnicnom i vanparnicnom postupku. drustvo moze obavljati delatnost u drugom mestu ili upravljati poslovima drustva iz drugog mesta. SEDISTE PRIVREDNOG DRUSTVA a) Pojam sedista – Privredno drustvo mora imati sediste i to samo jedno.Kad drustvo obavlja svoju delatnost na vise mesta. uz utvdjivanje organa koji je ovlascen da donese odluku o takvoj promeni. b) Pojam – Sire shvatanje zastupanja obuhvata istupanje u ime i za racun zastupanog. – Prema Zakonu o privrednim drustvima. mesna nadleznost sudskih i upravnih organa. sediste se obavezno mora uneti u odgovarajuci registar privrednih subjekata. Sediste se odredjuje osnivackim aktom i registruje se u Registar privrednih subjekata (Zakonom o privrednim drustvima). Pritom. – Zastupanje je stoga pravno istupanje u ime i za racun privrednog drustva. – Pravni osnov za davanje ovlascenja za zastupanje proizilazi iz: 1) zakona. d) Znacaj – znacaj sedista sa pravnog aspekta je visestruk: prema sedistu privrednog drustva odredjuje se mesto zakljucenja ugivira. pa se po njemu vrsi registracija drustva. 2) akta privrednog drustva. pojam i vrste a) Izvori prava – Materiju o zastupanju regulise vise zakona: Zakon o obligacionim odnosima. Ono moze menjati mesto upravljanja ili mesto delatnosti. vrsenje pravnih radnji. Zakon o privrednim drustvima. istupanje pred sudom i drugim nadleznim organima na osnovu ovlascenja o zastupanju i u granicama datih ovlascenja. b) Odredjivanje sedista – moguce je uociti tri sistema odredjivanja sedista drustva: Sediste po mestu osnivanja – odredjuje se tako sto se uzima da je mesto osnivanja drustva sediste drustva. cetvrto. sto podrazumeva zakljucivanje pravnih poslova.49.

5) Trgovinski putnik – je lice sa posebnim ovlascenjem.– Zastupanje privrednog drustva se moze zasnovati na izjavi volje zastupanog (punomocje). sekretar drusta. – Prokura ne prestaje na osnovu smrti ili prestanka jednog clana ili akcionara drustva koje je dalo prokuru. posebno (specijalno). Trgovinski putnik je samo ovlascen da prodaje robu van prostorija vlastodavca i da vrsi one pravne radnje koje su u funkciji prodaje: da prikuplja porudzbine. da zakljucuje ugovor o prodaji robe vlastodavca. a fizicko lice kome se daje prokura naziva se prokurista. – Prokura se obavezno registruje u Registar. Zakon poznaje i jos jedno prokura. Prokura moze biti i zajednicka kada se daje vecem broju lica zajedno. prokura se definise kao zakonska forma ovlascenja kojim privredno drustvo ovlascuje jedno ili vise lica za zakljucivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnoscu drustva. da prima prigovore na racun prodate robe zbog materijalnih nedostataka…Trgovinski putnik ne moze kupovati robu koju prodaje. ali ne mora. – Punomocje prestaje prestankom pravnog lica u svojstvu punomocnika. komercijalni direktori…) 7) Punomocnik na osnovu posebnog akta – to je takva vrsta punomocnika. trgovci u radnjama. sef pravne sluzbe…) I ovim licima se mogu ograniciti ovlascenja u osnivackom aktu ili statutu. odnosno smrcu punomocnika. Trgovinski putnik je po pravilu zaposlen kod vlastodavca. zbog cega oni vrse prokuru zajedno. 2) da preduzima pravne radnje. 2) Zastupnik na osnovu osnivackog akta ili statuta – osnivackim aktom ili statutom moze se odrediti da pored direktora privredno drustvo zastupaju i druga lica. 4) Prokura – na osnovu Zakona o privrednim drustvima. ali svaki prokurista ima sva ovlascenja koja prokura sadrzi po zakonu. osnivackim aktom ili statutom moze se ovlascenje zakonskog zastupnika ograniciti na odredjene pravne poslove. tj. poslovno. Taj akt moze biti akt drzavnog organa ili akt nedrzavnog prgana. (npr. Posebno ovlascenje koje se izdaje naziva se prokura. lica koja rade na salterima. odnosno preduzetnik. – Lice koje ima status zastupnika registruje se u Registar privrednih subjekata. i 2) da je zakljucen ugovor o punomocju koji mora biti u pisanom obliku. Prokura se daje u velikim privrednim drustvima radi rasterecenja direktora od velikog broja obaveza. a primalac ovlascenja naziva se punomocnik. ne moze svoje ovlascenje preneti na drugog. odgovoran je za stetu koja se time prouzrokuje. Punomocnik moze biti fizicko i pravno lice. Rec je o najsirem ovlascenju iz Zakona o obligacionom odnosima. da vrse neke pravne radnje ili da ih izvrsavaju. Medjutim. tj. Zastupnik privrednog drustva moze dati punomocje drugom licu za zastupanje drustva smo pod dva uslova: 1) da je preneto ovlascenje iz kruga njegovih ovlascenja. punomocstvo po zaposlenju i punomoc trgovinskog putnika. a to znaci moze se dati jednom licu ili vecem broju lica. On zastupa privredno drustvo kao organ koji obavlja funkciju poslovodjenja. poslovodja ogranka. U slucaju da zastupnik prekoraci ogranicenja ovlascenja. zastupnika koji stice taj status na osnovu posebnog akta. niti vrsiti prodaju robe u prostoru vlastodavca. – Zakonom o privrednim drustvima stavlja se u duznost zastupniku privrednog drustva da postuje sva ogranicenja ovlascenja na zastupanje utvrdjena aktom. http://www. odnosno predsednik upravnog odbora. potpisan. trecih lica i obezbedjuje se sigurnost pravnog prometa 3) Punomocnik na osnovu ugovora o punomocju – pod punomocjem se podrazumeva “ovlascenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomocniku”. Time se stite pravni interesi zastupanog. Ta druga lica se odredjuju prema funkciji koju vrse u drustvu (npr. – Po zakonu prokurista je ovlascen : 1) da zakljucuje ugovore. Svako ogranicenje ovlascenja kao i prestanak ovlascenja mora se registrovati. a potpis overen kod suda. ne moze prodavati robu lica koja su konkurenti vlastodavcu.biz/ 45 . – Davalac punomocja naziva se vlastodavac. 6) Punomocnik po zaposlenju ( punomocnik na osnovu radnog mesta) – to je takva vrsta zastupnika koji rade na radnim mestima na kojima se zakljucuju ili izvrsvaju pravni poslovi samim faktom da rade na takvom mestu.ratko. punomocju po zaposlenju i aktu nadleznog drzavnog i nedrzavnog organa. c) Vrste – U zavisnosti od pravnog osnova postoji vise vrsta zastupnika: 1) Zakonski zastupnik – status zakonskog zastupnika po sili zakona ima direktor. – U Zakonu o obligacionim odnosima uredjeno je pet oblika punomocja: opste (generalno). 3) da obavlja pravne poslove. – Prokura moze biti pojedinacna. zakljucuje ugovor o punomocju. ugovorom ortaka ili clanova drustva. statutom ili idlukom nadleznog organa drustva. kojim ga ovlascuje da zakljuce ugovore u ime i za racun vlastodavca o prodaji njegove robe. Takva lica moraju biti u radnom odnosu i moraju raditi na takvom radnom mestu iz koga proistice po prirodi stvari njihovo ovlascenje da zakljucuju ugovore. fizicko lice sa kojim privredno drustvo.

Potpredsednik DRI zamenjuje predsednika u slucaju njegove sprecenosti. DRZAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA – drzavna revizija i pravni status drzavne revizorske institucije a) Drzavna revizija – za razliku od revizije finansijskih izvestaja privrednih subjekata. politicke stranke i drugi zakonom odredjeni subjekti revizije. Predsednik saveta je istovremeno i predsednik DRI. Savet DRI je najvisi kolegijalni organ. usvaja i objavljuje standarde revizije u vezi sa javnim sredstvima. . a unutar svoje organizacije ima revizorske sluzbe i pratece sluzbe. To je samostalna i nezavisna institucija .DRI ima sekretara koga biraj i razresava predsednik DRI na vremenski period od 6 godina. savet. uz tri mogucnosti: 1) da ga odbaci. . koji uskladjuje rad pratecih sluzbi.Subjekti drzavne revizije su: direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava Srbije. javna preduzeca. odnosno krivicnu prijavu nadleznom organu. koji ima pet clanova (predsednik. bidzetski fondovi. donosi podzakonske i druge akte radi sprovodjenja zakona. http://www. saradjuje sa medjunarodnim revizorskim i racunovodstvenim organizacijama… . . organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. uredjuje program obrazovanja i ispitni program za sticanje zvanja drzavni revizor i ovlasceni drzavni revizor. Subjekt revizije duzan je da revizorima stavi na raspolaganje sve trazene podatke i dokumenta koji su neophodni za planiranje i izvrsenje revizije. koja se vrsi na osnovu Zakona o racunovodstvu i revizijia. organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja i vodi registar lica koja su stekla pomenuta zvanja. c) Pravni status Drzavne revizorske institucije – DRI je najvisi drzavni organ. Protiv zakljucka o odbacivanju prigovora nije dopusten prigovor. Akti kojima DRI vrsi svoju nadleznost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim drzavnim organima. zauzima stavove i daje misljenja. u roku od osam dana od urucivenja zakljucka. potpredsednika i clanove Saveta DRI bira i razresava Narodna skupstina. Ona ima svojstvo pravnog lica. a mogu biti birani najvise dva puta. ispunjenjem uslova za penziju ili razresenjem. teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. drzavna revizija je posebna vrsta revizije. . Narodna banka Srbije. ako u postupku revizije otkrije materijalno znacajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekrsaja. potpredsednik.DRI izvestava Narodnu skupstinu podnosenjem: 1) godisnjeg izvestaja o svom radu. Predsednika DRI je generalni drzavni revizor i rukovodilac ove instituvije. na osnovu posebnog zakona. cime preuzimaju duznost. Clanovi saveta biraju se na period od pet godina.biz/ 46 . 3) izvestaja o reviziji zavrsnog racuna budzeta Srbije i drugih zakonom odredjenih izvestaja. 2) posebnih izvestaja u toku godine. Njima prestaje mandat pre isteka vremena: podnosenjem ostavke. .Predsednika. koja vrsi reviziju javnih sredstava u Srbiji. .DRI otpocinje postupak revizije donosenjem zakljucka o sprovodjenju revizije. Sekretar je funkcioner DRI. O prigovoru odlucuje Savet DRI zakljuckom. Sediste DRI je u Beogradu. 2) da ga odbije ili 3) da ga prihvati kao osnovan.DRI ima svoje organe: predsednik. a oni nakon izbora polazu zakletvu pred Narodnom skupstinom. koja se vrsi kod korisnika javnih sredstava od strane Drzavne revizorske institucije. odnosno krivicnog dela. . protiv kojeg je dopusten prigovor.DRI obavlja sledece poslove: planira i obavlja reviziju. potpredsednik i tri clana).ratko.51.DRI vrsi reviziju u skladu sa opsteprihvacenim nacelima i pravilima revizije i u skladu sa odabraim medjunarodno prihvacenim standardima revizije. vodi poslovanje DRI i obavlja druge poslove.DRI ce bez odlaganja podneti zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka. privredna drustva i druga pravna lica. a za obavljanje poslova iz svoje nadleznosti odgovorna je Narodnoj skupstini. .

zakonom se ne zabranjuje angazovanje lica koja imaju duznost u drugom privrednom drustvu. da ne koriste povlascene informacije u drustvu radi licnog bogacenja. da ne zloupotrebljavaju pozicije u drustvu radi licnog bogacenja. a narocito: da ne koriste imovinu drustva radi ostvarenja licnog interesa. Medjutim. ineresom jednog ili vise vlasnika. i posebnim aktom ili ugovorom ortaka. Npr. Nacelo lojalnosti u nasem Zakonu o privrednim drustvima konkretizuje se: 1) u slucajevima postojanja licnog interesa.52. stvara obavezu naknade stete drustvu. DUZNOST PAZNJE U OBAVLJANJU POSLOVA PRIVREDNOG DRUSTVA . zakonom je odredjeno da poslovnu tajnu ne mogu da predstavljaju informacije cije je objavljivanje obavezno. angazovana u drugom drustvu sa konkurentskom delatnoscu. ali i nformacije za koje postoji osnovana sumnja na postojanje korupcije. 2) u postojanju sukoba interesa sa drustvom. . koja predstavlja tajnu drustva. know-how) i komercijalne tajne (predstavljaju podaci o tome ko su poslovni partneri privrednog drustva ili podaci o finansijskom poslovanju drustva). pored osnivackim aktom. moze biti odredjena. dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala. Ta lica su: 1) svi ortaci ortackog drustva i svi komplementari komanditnog drusta. 5) clanovi nadzornog organa i druga lica u drustvu kapitala. odnosno statutom ad.Zakonom je stavljeno u duznost odredjenim licima da postupaju savesno i lojalno prema privrednom drustvu. 3) u slucaju zabrane konkurencije privrednom drustvu.prosudjivanje) .Lica na koja se odnosi duznost cuvanja poslovne tajne odgovorna su privrednom drustvu za pricinjenu stetu.ratko. 4) clanovi organa drustva kapitala. propisivanjem odgovarajucih pravila.Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu moraju da obavljaju svoje poslove savesno. zaposlenih. a ponekad i konfliktni. u stvarnosti osim interesa vlasnika u drustvu dolaze do izrazaja i drugi interesi: poverilaca. nece snositi odgovornost za nastalu stetu iz tog posla ako je postupao sa odgovarajucom paznjom. a) Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu . a imaju licni interes. http://www. 6) lica koja imaju ugovorna ovlascenja da upravljaju poslovima drustva i 7) likvidacioni upravnik drustva. c) vecinom glasova clanova upravnog odbora koji nemaju licni interes u tom poslu (u slucaju ad). duguju lojalnost drustvu. koji polazi od toga da je interes drustva jedini interes koji ta lica realizuju. za koju je ocigledno da bi prouzrokovala znatnu stetu privrednom drustvu ako dodje u posed trecem licu”.U pravnoj doktrini pravi se razlika izmedju proizvodne tajne (predstavljaju podaci o nepatentiranim pronalascima i inovacijama u obavljanju delatnosti drustva. b) Postupanje sa paznjom dobrog privrednika (duznost poslovne paznje i pravilo poslovne procene . Ako nije rec o drustvu sa konkurentskom delatnoscu. 2) kontrolni clanovi drustva sa ogranicenom odgovornoscu ili kontrolni clanovi akcionarskog drustva (to su lica koja sama ili zajedno ostvaruju kontrolu nad upravljanjem drustva). . b) vecinom glasova clanova doo koji nemaju licni interes. ako zastupnik zakljuci rizican posao za drustvo. ili koje su u vezi sa povredom zakona. Navedeni interesi su u praksi cesto suprotstavljeni. sa paznjom dobrog privrednika i sa uverenjem da rade u najboljem interesu privrednog drustva. direktno ili indirektno. uprave i samog drustva.Nas zakonodavac pod poslovnom tajnom podvodi “informaciju o poslovanju odredjenu osnivackim aktom. 3) zastupnici drustva. .Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom drustvu pravo da zahteva naknadu stete od lica koje je prekrsilo zabranu. 3) Zabrana konkurencije privrednom drustvu – lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu ne mogu biti. ili ugovorom slanova drustva. Informacija o poslovanju.Privredno drustvo je privredni subjekt sa jedinstvenim interesom. 1) Licni interes i privredno drustvo – u svim slucajevima u kojima lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu. da ne koriste poslovne mogucnosti drusta radi ostvarenja svojih licnih potreba… 2) Zabrana ugovaranja u licnom interesu (odobravanje pravnog posla u kome postoji sukob interesa sa drustvom) – povreda pravila sukoba interesa sa privrednim drustvom u slucaju postojanja licnog interesa ili interesa povezanog lica. Zbog toga zakonodavac ima zadatak da te suprotstavljene interese uskladi. Lice koje postupa u skladu sa svojim duznostima nije odgovorno za stetu koja iz takve procene nastane za drustvo. osim ako je tako zakljucen pravni posao odobren u dobroj veri: a) od svih drugih ortaka ili svih komplementara koji nemaju licni interes. osim ako za to dobiju odobrenje nadlesnog organa drustva.biz/ 47 . Medjutim. d) Duznost cuvanja poslovne tajne . npr. u skladu sa zakonom.U nasem pravu je usvojen anglosaksonski koncept duznosti odredjenih lica prema privrednom drustvu. c) Duznost lojalnosti (nacelo lojalnosti) .

kolektivnu tuzbu . http://www. Zakon o privrednim drustvima pretpostavlja nadleznost trgovinskih sudova u resavanju sporova kroz dve vrste gradjanskih sudskih postupaka: parnicni i vanparnicni. clanova. netacno prikazivanje rezultata poslovanja drustva da bi se izbegla isplata dividendi. RESAVANJE SPOROVA KOJI PROIZILAZE IZ ZAKONA O PRIVREDNIM DRUSTVIMA a) Nadleznost za resavanje sporova .Pokrenut vanparnicni postupak pred trgovinskim sudom je hitan i sud prvog stepena je duzan da donese odluku najkasnije u zakonskom roku od 60 dana od dana prijema zahteva. b) Vrtse postupaka . a za racun drustva. oni su takodje nadlezni da odlucuju i o individualnim i derivatnim tuzbama (koje podizu manjinski akcionari na oznovu Zakona o privrednim drustvima). 2) pravo clanova drustva da zatraze od suda da izda nalog nadleznom organu privrednog drustva da izvrsi duznost informisanja svojih clanova o poslovanju i finansijskom stanju. 3) Derivatnu tuzbu – je ovlasceno da podnese drustvo radi naknade pricinjene stete od strane lica koja imaju duznost prema drustvu.Trgovinski sudovi postupaju u dve vrste postupaka: parnicnom (resavaju sporove iz trgovinskih i imovinskopravnih odnosa. s tim da se dejstvo donete sudske odluke proteze i prema drugim akcionarima koji su u istom pravnom polozaju.Primeri iz sudske prakse za individualnu tuzbu su: povreda prava ucestvovanja u radu skupstine.ratko. sve troskove spora snosi lice koje je tuzbu podnelo. clan ili akcionar privrednog drustva. 3) pravo akcionara da zatrazi od suda ostvarivanje prava na obavestavanje u pogledu finan stanja i sticanja sopstvenih akcija drustva koje mu je uskraceno…) . na osnovu Zakona o parnicnom postupku) i vanparnicnom (predmet sudske zastite u ovom postupku moze biti: 1) pravo ortaka. akcionara da zatraze od suda da odredi ovlascenog procenjivaca koji ce proceniti vrednost nenovcanog uloga. c) Individualna i derivatna tuzba .Zakonodavstvo poznaje dve vrste tuzbi koje mogu podneti manjinski akcionari: individualna i derivatna. Navedena lica su ovlascena da podnesu tuzbu u svoje ime. . odnosno drustvo i clanovi upravnog organa. 3) da su se pre podnosenja tuzbe obratili drustvu sa zahtevom da ono neposredno ostvari naknadu za pricinjenu mu stetu.Trgovinski sudovi su nadlezni za resavanje sporova koji proizadju iz trgovinskih pravnih poslova koje zakljucuju privredni subjekti.U nasem pravu navedena lica mogu da podnesu derivatnu tuzbu pod uslovom da se prethodno kumulativno ispune ovi uslovi: 1) da imaju svojstvo komanditora. Ako ovu tuzbu ne podnese privredno drustvo protiv naznacenih lica. a ono to neucini u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva. 1) Individualnu tuzbu – moze podneti u svoje ime i za svoj racun svaki ortak.U nasem pravu trgovinski sudovi imaju znacajnu ulogu u resavanju sporova vezanih za osnivanje. . . nezadovoljna strana moze izjaviti zalbu Visem trgovinskom sudu. povreda prava preceg upisa akcija… . koji uspe u sporu.53. Drugostepeni sud je duzan da odluci po podnetoj zalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana njenog prijema. a podnosilac tuzbe u svoje ime. 2) da pojedinacno ili zajedno poseduju zakonom propisani procenat od 5% ucesca u osnovnom kapitalu drustva.biz/ 48 . ima pravo samo na naknadu parnicnih troskova. registraciju i poslovanje privrednih drustava i drugih privrdnih subjekata.Ostavarena naknada stete po osnovu derivatne tuzbe pripada privrednom drustvu. clan ili akcionar kome je povredjeno neko pravo ili pricinjena steta povredom duznosti organa drustva ili drugih lica koja su odgovorna za povredu duznosti prema drustvu. a za racun drustva. dok samo neka zakonodavstva posnaju i tzv. . U protivnom. 2) Kolektivna tuzba – to je takva tuzba koju podize jedan ili vise akcionara protiv drustva. u zakonskom roku od 8 dana. Takodje. ako tuzba bude odbijena . onemogucavanje ostvarivanja prava glasa.Lice koje moze biti tuzeno u sporu po podnetoj individualnoj tuzbi javlja se privredno drustvo zbog nezakonite i stetne odluke skupstine drustva. ovu tuzbu moze podneti vise lica zajedno u svoje ime i za svoj racun. njegovih organa ili drugih lica koja su odgovorna za povredu duznosti prema drustvu. Nakon donosenja prvostepene odluke. tada se kao tuzioci mogu javiti komanditor. radi priznavanja nekog individualnog prava koje im pripada. clana ili akcionara u vreme podnosenja tuzbe.

bilans stanja.biz/ 49 .Prema Zakonu o privrednom drustvu. . razlicitom nacinu oporezivanja… http://www.Privrednim drustvima je stavljeno u duznost da svoje ortake. zastupanje. . zastupniku ili likvidacionom upravniku. poverilaca. osnivackim aktom ili statutom moraju uciniti dostupnim.Javnost rada znaci da je osnivanje. zakonom se odredjuju i opsti rokovi zastarelosti. poslovne knjige. licno kao glavno i redovno zanimanje. samostalno.Saglasno principu javnosti rada. 5) obavlja delatnost radi sticanja dobiti. likvidaciju… Vrste individualnih preduzetnika .Takodje. kao objektivan rok – 3 godine od dana dospelosti. Zakonom je uspostavljena odgovornost nadleznog organa ili ovlascenog lica u drustvu. 4) privrednog drustva prema clanovima organa drustva. a osnivanje novih subjekata obajvljuje se na internet stranici Agencije za privredne registre. prema ortacima.Saglasno principu javnosti rada. . 2) poverilaca drustva prema ortacima. odnosno fizickih lica: 1) individualni trgovac i 2) imalac radnje (mali trgovac). ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti. clanovima ili akcionarima drustva. INDIVIDUALNI PREDUZETNIK (INDIVIDUAALNI TRGOVAC) Zakonska definicija i zakonsko regulisanje individualnog preduzetnika . opsti akto privrednog drustva. Registracija se vrsi u Registru. registruju se i objavljuju. Opsti zakonski rokovi zastarelosti ce se primeniti ukoliko propisom za konkretno potrazivanje nije drukcije odredjeno – posebni rokovi zastarelosti. preduzetnik se definise kao “fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti. . izvestajima nadzornog organa i revizora… .Pravo na informisanje proizilazi iz principa javnosti rada privrednog drustva i njegovih organa.54. 3) privrednog drustva prema svojim ortacima. 2) je registrovano fizicko lice. 4) obavlja delattnost trajno. uslove za obavljanje delatnosti. ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti”. . kao i prestanak. . sediste. Osnovne razlike izmedju ove dve vrste trgovaca ogledaju se u: nacinu njihove registracije. vrsti delatnosti koje mogu obavljati. zaposlenih. Zastarelost u pravu drustva . Ortaci. privredna drustva su duzna da navedenim licima ucine dostupnim informacije i dokumenta koja se u skladu sa Zakonom o privrednim drustvima. . a nacin njihovog obavestavanja uredjuje se osnivackim ili nekim drugim aktom drustva.U kontinentalnom pravu pravi se razlika izmedju dve vrste trgovaca. izvestajima uprave. obimu njihovog poslovanja.Za slucaj da nadlezni organ privrednog drustva propusti da izvrsi zakonsku duznost informisanja. osnivacki akt. Svaka statusna promena. ne mogu se proglasiti poslovnom tajnom. U okviru tog informisanja. INFORMISANJE I ZASTARELOST U PRAVU DRUSTVA . koji u vanparnicnom postupku moze izdati nalog za postupanje privrednog drustva u skladu sa zakonom. clanovi i akcionari imaju individualno pravo na obavestavanje o: radu privrednog drustva i njegovih organa. u obliku naknade stete. obavljanje delatnosti i prestanak rada privrednih drustava dostupan javnosti. clanova drustva i akcionara prema privrednom drustvu. a u tacno odredjenim slucajevima i Registar. razlicitom nacinu vodjenja poslova. neposredno. clanovima i akcionarima. 55. clanovi drustva i akcionari imaju pravo podnosenja pisanog zahteva sudu. 3) moze obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. finansijskim izvestajima.Ova zakonska definicija moze se rasclaniti na sledece. Porde navedenih elemenata koje sadrzi zakonska definicija. ortaci.Pravo na obavestavanje imaju i zaposleni. preduzetnik: 1) je fizicko lice. bilans uspeha i drugi izvestaji. odgovornost. a obuhvata pravo na trazenje informacija i pravo na uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju drustva. pojam individualnog preduzetnika obuhvata i druge elemente: poslovno ime.Zakonom o privrednim drustvima se odredjuje zastarelost za potrazivanja odredjenih lica: 1) ortaka. Zakonom se nalaze privrednim subjektima da vrse funkciju obavestavanja svojih clanova. za slucaj da ih ne informisu u skladu sa zakonom. clanovima drustva ili akcionarima drustva. JAVNOST RADA. clanove ili akcionare informisu o svom poslovanju i finansijskom stanju. pojedinim elementima njihovog pravnog statusa.ratko. zastarelost. kao subjektivni rokovi – 180 dana oda dana saznanja za osnov podizanja tuzbe ili.

apoteku… . 4) isteka vremena. koji nema svojstvo pravnog lica.biz/ 50 . bracni drug i deca).Individ preduzetnik se brise iz registra u slucaju: 1) odjave. celokupnom svojom imovinom. Poslovno ime . za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove. drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom bez ogranicenja. smatra se da nije najsjanije resenje. biro. indiv preduzetnistvo dobija na znacaju. kao i odgovarajuci prostor. ako privremeno prestane licno da vodi radnju.Pravna forma individualnog preduzetnika . ona ne prestaje sa radom. 7) stecaja i likvidacije… Znacaj individualnog preduzetnika .Indiv preduzetnik je pogodan pravni oblik za trzisnu privredu.Preduzetnik je pravna forma privrednog subjekta.ratko. ne pretpostavlja dvojno knjigovodstvo. odnosno evidentira preduzetnicku delatnost kod nadleznog organa.Individualni preduzetnik mora imati sediste. u kojoj preovladjuje sitna robna proizvodnja.Doo i ad ne samo sto se smatraju drustvima kapitala. cime ucestvuje u razvoju privrede. . ako je registrovan na odredjeno vreme. Stvara materijalna dobra i kulturne vrednosti. vise od tri puta. jer jednim delom pokrece nove privredne procese a drugim delom odrzava postojece. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU a) Nastanak. Rec je o fizickom licu sa svojstvom preduzetnika. 2) da je poslovno sposobno.Prestaje brisanjem iz registra.Dva ili vise fizickih lica mogu organizovati ortacku radnju pod zajednickim poslovnim imenom. http://www. ime nekog drugog lica ili poseban naziv uz obavezan dodatak “preduzetnik” ili skracenicu “pr”. uz ovlascenje preduzetnika u pisanom obliku. On je pravna forma koja je prilagodljiva trzistu.Fizicko lice u svoje preduzece ne unosi ulog i ne izdvaja poseban deo svoje imovine radi obavljanja registrovane delatnosti. Medjutim. 3) da mu pravnosnaznom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje odredjene delatnosti. U nasem pravu individualni preduzetnik organizuje radnju za obavljanje samostalne delatnosti ili neki drugi oblik poslovanja: radionicu. clan rizikuje da izgubi uneto. 4) da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti. 6) kaznjavanja. . kako ne bi doslo do izigravanja poverilaca. vec i modernim formama trgovackog drustva. 56. . svojstva i znacaj . jer se stice utisak da drustvo odgovara ograniceno za svoje obaveze. postupak registracije je krajnje pojednostavljen) . .Preduzetnik se registruje u Registar (registraciona prijava i prilaze dokaz o identitetu – kopija licne karte ili pasosa). servis. ne podleze dvojnom oporezivanju.ora biti istaknuto na vidnom mestu na svakom objektu u kome se obavlja delatnost. Ako za njegovu delatnost nije potreban poseban prostor. jer se rad nastavlja preko poslovodje (zaposleni ili clan porodice). On zastupa i upravlja radnjom. . To je mesto u kome obavlja delatnost. kancelariju. Poslovanjem preko radnje preduzetnik vrsi samozaposljavanje sto je znacajno u tranzicionom periodu. Zadovoljava one potrebe stanovnistva koji se ne mogu zadovoljitipreko privrednih drustava. na koji se primenjuju pravila za individualnog preduzetnika. Poslovno ime moze da sadrzi njegovo licno ime. 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu.Poslovodjenje individualni preduzetnik vrsi licno. .Uslovi za organizovanje radnje od strane fizickog lica su sledeci: 1) da ima opstu zdavstvenu sposobnost.I u nasoj poslovnoj praksi znacaj individualnog preduzetnika je visestruk. onda je sediste radnje njegovo prebivaliste sa adresom stanovanja. Kada razvijena trzisna privreda posustaje.Pravno i stvarno. To je cest pravni oblik jer ne zahteva znacajniji kapital. Do brisanja nece doci ako je nad ind preduz pokrenut postupak stecaja. agenciju. . Prestanak individualnog preduzetnika . . Korisnik je bankarskih kredita. .Individualni preduzetnik neposredno vodi radnju u svoje ime i za svoj racun.Mada je naziv doo skoro opsteprihvacen. koji ne moraju da zasnuju radni odnos (roditelji. studio.Individualni preduzetnik obavlja delatnost pod nazivom koji predstavlja njegovo poslovno ime. Unoseci ulog. dok njegovi clanovi imaju vid ogranicene odgovornosti. cija je namena da donese njegovom clanu dobit. koji registruje. U radnji mogu raditi zaposlena lica i clanovi porodicnog domacinstva. cime ucestvyje u razvoju bankarstva. Rec je o pravnom obliku kolektivnog preduzetnistva. a to se vrsi podnosenjem zahteva za odjavu preduzetnicke delatnosti. jer odgovaraju za obaveze drustva samo do visine svog uloga. jednostavan je oblik za poslovodjenje i upravljanje (odlucivanje je u rukama vlasnika. . Individualni preduzetnik za preuzete obaveze u pravnom prometu odgovara neograniceno. 5) obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida po odluci nadleznog organa. 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti. ako drustvo lose posluje.

2) osnivacki akt (odluku ili ugovor) sa overenim potpisima osnivaca . Osmo. . 4) sporazum osnivaca o procenjenoj vrednosti nenovcanog uloga. a manji broj clanova omogucava vecu kontrolu u pogledu raspolaganja udelima. upravljanje vrse po pravilu vlasnici. 3) potvrdu banke o uplati novcanog uloga na privremeni racun. u svojstvu clanova drustva. udeli clanova su po pravilu jednaki. osnivanje i pravni status Pojam – Doo.U doo se unose manji ulozi.U pravnoj literaturi ono se definise kao drustvo u koje se udruzuje vise lica sa ciljem da pod zajednickom firmom. ako nije odredjen osnivackim aktom. Autonomija clanova je sira nego u ad. Jedanaesto. . finan izvestaje…Drustvo je duzno da dokumente i akte cuva u svom sedistu ili mestu koje je poznato i dostupno clanovima drustva (osnivacki akt i ugovor clanova drustva cuva se trajno. Pravni status – Posle sprovodjenja svih neophodnih pravnih radnji u postupku osnivanja drustva.Troskove osnivanja drustva snosi drustvo. Cetvrto.Osnivanje drustva zapocinje donosenjem osnivackog akta. knjigu odluka. medjusobno poverenje. Osnivacki akt je pojedinacni pravni akt i predstavlja pravni temelj drustva. koja osnivanjem sticu svojstvo clanova drustva. Ugovor se sastavlja u pisanoj formi i ima zakonom utvrdjenu sadrzinu. rapolaganje udelima). to je oblik drustva sa statusom pravnog lica. Sedmo. resenje o registraciji . Unutrasnja organizacija prilagodjena je potrebama clanova koji svoje odnose zasnivaju na poverenju. dotle lica koja kasnije pristupe drustvu imaju samo svojstvo clana drustva. . kojim oni narocito uredjuju poslovanje drustva i upravljanje. b) Pojam. ucestvuju u privradnom poduhvatu radi koga se drustvo osniva. radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. Drugo.Karakteristika doo jeste da pokazuje slicnost i sa drustvom lica i sa drustvom kapitala. svaki clan ima jedan udeo u drustvu po principu “jedan clan jedan udeo”. zbir vrednosti uloga clanova drustva cini osnovni kapital drustva. osnivaci mogu biti kako fizicka tako i pravna lica. Peto. ugovor clanova drustva. s tim sto po obimu kapitala. tj. Osnivanje – doo moze se osnivati samo simultanim nacinom. a pristup novog clana. Osnivaci drustva mogu biti pravna i/ili fizicka lica. koji s formiraju u formi ad. a svrstava se u oblike drustva kapitala. a na clanu drustva je da snosi rizik unetog (ogranicena odgovornost). Deseto.Opste karakteristike dustva su: Prvo. ulozi clanova mogu biti u svemu sto ima svoju vrednost. . mada moze da se desii “jedan clan. Deveto. oblik je pogodan za sve vrste delatnosti. osim za finansijske i bankarske poslove. . po broju zakljucenih ugovora na trzistu i po broju zaposlenih zaostaje za ad. a ne clanovi drustva. prenos udela i prestanak drustva. Sa drustvom kapitala su slicnosti: drustvo odgovara svojom imovinom. To je pojedinacni pravni akt.. posluje pod zajednickim poslovnim imenom uz obavezno unosenje skracenice doo. br clanova je ogranicen i krece se od jednog clana do 50. http://www. nije dozvoljeno osnivanje ovih drustava u oblasti bankarstva. tada je drustvo duzno da promeni postojeci pravni oblik u zatvoreno ad.Nas zakonodavac maximizira broj clanova ovog drustva na 50 clanova. osnovni kapital u novcanom iznosu fiksiran je zakonom. Dok su osnivaci drustva ujedno i clanovi. jer ga osnivaju lica koja vezuje uzajamno poverenje. bez javnog poziva i upisa uloga.Broj ovih drustava u odnosu na ad je tri puta veci.ratko. ili njegovi osnivaci sto se blize uredjuje asnivackim aktom. nas ga zakonodavac definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih lica i/ili fizickih lica. 5) odluku o imenovanju zastupnika. vise udela”. Sa drustvom lica pokazuje slicnost. zbog njegovo pravne prirode (licne osobine osnivaca. . a zatim se arhiviraju. domaca i strana. koja se moze izraziti u novcu. a ne njeni clanovi drustva. Medjutim. nacin upravljanja. . njime se odredjuje jedna ili vise delatnosti koje ce drustvo obavljati. .Nas zakonodavac nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata: osnivacki akt. uz odgovornost unapred ogranicenu na osnovni dug. kao i sediste drustva. a ostala dokumenta i akte namanje 5 god. pa i osiguranja.biz/ 51 . koji sadrzi minimum zakonom utvrdjenih obaveznih elemenata. vezano je za saglasnost clanova. Trece. u cilju zastite trecih lica. Ovo drustvo ne moze da posluje sa vecim brojem clanova. Sesto. . ovlasceno lice podnosi registracionu prijavu uz koju obavezno prilaze: 1) dokaz o identitetu osnivaca. u skladu sa propisima o arhivskoj gradji). 6) overeni potpis zastupnika.Doo moze imati i ugovor clanova drustva. koji stice to svojstvo momentom registracije. cime se izbegava izigravanje manjine. imovina drustva odvojena je od licne imovine clanova drustva. pa je oblik pogodan vecem broju fizickih lica. te ono odgovara za svoje obaveze svojom imovinom. Ako se broj clanova poveca do 100 i odrzi u periodu duzem od dodinu dana.

udeo u derustvu srazmerno unetom ulogu (npr. sirenju trzista…Dodatni ulozi mogu biti novcani i nenovcani. kako bi se znao procentualni iznos udela u osnovnom kapitalu. ali jedan vlasnik (titular) ne moze imati vise udela u drustvu. a ostatak na racun drustva. odnosno zakljucenjem ugovora ili donosenjem odluke o osnivanju drustva. Ulozi su po pravilu medjusobno jednaki. . Clanovi drustva imaju pravo na uvid u knjigu udela. a novcani deo uplacen na privremeni racun najmanje 50% od novcanog dela osnovnog kapitala. Ulozi – ulozi osnivaca doo mogu biti novcani i nenovcani. ukljucujuci izvrseni rad i pruzene usluge drustvu. radi registracije i objavljivanja.biz/ 52 . ulozi i udeli Osnovni kapital – formira se od uloga clanova. a ako naknadno stekne jos jedan ili vise udela. dok se udeo ogleda u skupu imovinskih. 1/8. na dan uplate. najmanje 500 eura. kao i u izvrsenom radu i pruzenim uslugama drystvu. Odluku o povlacenju i ponistenju udela donosi skupstina clanova drustva. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU a) Osnovni kapital. a njihova namena najcesce sluzi za pokrivanje bibitaka drustva. pravima (obligacionim i drugim imovinskim pravima). novcu. Nad ulozenim drustvo stice pravo svojine. . Clan drustva moze imati jedan udeo. po pravilu jednom godisnje. u roku od 2 godine od dana registracije. hov. radi povecanja rentabilnosti ostalih udela u drustvu.Udeo moze pripadati jednom titularu ili vecem broju titulara (suvlasnici udela).Doo obavezno vodi knjigu udela clanova drustva i duzno je da je drzi u svom sedistu.Ulog moze biti u stvarima (pokretnim i nepokretnim). kao i ad. . .1/2) . . Osnivaci unose uloge u drustvo. Osnovni kapital drustva moze se i smanjiti na osnovu odluke skupstinem ali ne ispod zakonom predvidjenog minimalnog iznosa.Zakonodavac obavezuje drustvo da izvrsi registraciju izvrsenog povecanja ili smanjenja osnovnog kapitala. . ostvarivanje odredjenog poduhvata u procesu proizvodnje. ali i ne moraju.Svi ulozi moraju biti upisani do podnosenja prijave za registraciju drustva. . 2) predstavlja imovinsku vrednost pomocu koje se odredjuju udeli clanova drustva.Treba praviti razliku izmedju uloga i udela. Dodatnim ulozima se omogucava drustvu da stice sopstvena sredstva od svojih clanova (bez zaduzivanja drustva). a udeo je srazmerni (procentualni) deo koji clan drustva ima u odnosu na osnovni kapital drustva. koji iznosi. Jedan udeo moze imati vise vlasnika. Ulog predstavlja osnov za sticanje udela u drustvu i ogleda se u odredjenoj imovinskoj. tj. Ulog je ono sto se unosi u drustvo. po osnovu iskljucenja clana iz drustva. a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa svakog od suvlasnika. sprecavanja ulaska u dsrustvo nepozeljnih lica po osnovu nasledja i poklona… b) Povecanje i smanjenje osnovnog kapitala – doo moze da vrsi povecanje i smanjenje osnovnog kapitala. . novcanoj ili nenovcanoj vrednosti.Ciljevi koji se postizu povlacenjem udela su: sprecavanje prinudnog namirenja poverilaca na imovini clana nad kojim je otvoren stecaj. Upis uloga clanova drustva i njihova uplata (ulaganje u imovinu) vrse se u skladu sa osnivackim aktom. Pretpostavka je da clanovi drustva ulazu dodatne uloge u drustvo srazmerno visini njihovog udela. 3) sluzi kao pocetna imovina za poslovanje drustva posle njegovog osnivanja.Zakonom o privrednim drustvima utvrdjuje se minimalni novcani deo osnovnog kapitala drustva. . Nenovcani ulozi se procenjuju u novcu. ali moze biti predvidjeno u osnivackom aktu ili ugovorom clanova drustva na dva nacina: 1) dobrovoljno.Povlacenje unetog uloga u drustvo nije dopusteno. 1/3.57. pojacavanja samofinansiranja drustva. po osnovu istupanja clana iz drustva i 2) prinudno. Obaveza drustva je da podnese registru prijavu i potrebna dokumenta za svaku promenu podataka upisanih u knjigu udela. Sticanjem udela clanovi sticu clanska prava u drustvu. . Udeli – Zakonom o privrednim drustvima uspostavljen je princip “jedan udeo jedan clan” u doo. a clan ciji je udeo povucen i ponisten ima pravo na naknadu njegove vrednosti. Suvlasnici udela se u odnosu na drustvo smatraju jednim clanom drustva. u roku od 30 dana od dana odrzavanja godisnje skupstine clanova drustva. Povecanje se moze izvrsiti na osnovu donete odluke skupstine i izmene osnivackog akta na dva nacina: 1) nivim ulozima clanova drustva ili 2) pretvaranjem raspolozivih rezervi za ove namene u osnovni kapital. Udeli mogu biti jednake vrednosti.Osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva moze biti predvidjeno donosenje odluke o unosenju dodatnih uloga. http://www. a clan drustva stice pravo svojine nad drustvom.Osnovni kapital ima tri funkcije: 1) sluzi kao svojevrsni garantni fond za poverioce.ratko. gubeci pravo svojine nad unerim. .Nas zakonodavac ne regulise zakonski minimum novcanog uloga i prepusta da ono bude uredjeno osnivackim aktom. oni se spajaju sa postojecim i zajedno cine jedan udeo clana drustva. Povlacenjem udela prestaju clanska prava u drustvu. upravljackih i drugih prava koja clan drustva ima u odnosu prema drugim clanovima drustva.

Skupstina moze razresiti direktora.58. . – Glasanje na skupstini clanova drustva je po pravilu javno. koji je kao i u slucaju direktora. promeni pravne forme i prestanku drustva… Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine – sednice skupstine se sazivaju po potrebi. http://www. Posrednika biraju clanovi upravnog odbora vecinom od ukupnog broja. 2) utvrdjivanje predloga poslovnog plana. Zakonodavac je uspostavio dva izuzetka: prvi. 2) Vanredna skupstina – zakazuje se i odrzava izmedju godisnjih skupstina. pod ulovom da postoji njegova pisana saglasnost o tome. Pod kvorumom se podrazumeva neophodno potreban broj glasova clanova drustva. Skupstina se odrzava uz dva ispunjena uslova: 1) ako se sa tim saglase svi prisutni clanovi i 2) ako se o tome u pisanoj formi ne usprotive odsutni clanovi. – Sednice skupstine se sazivaju pozivom. Clan ne moze da glasa ako postoji sukob interesa sa drustvom – iskljucenje prava glasa. a njena sednica mora da se odrzi najkasnije u roku od sest meseci posle zavrsetka poslovne godine. Skupstina donosi svoj poslovnik kojim blize uredjuje nacin rada i odlucivanje. U praksi po pravilu mala drustva imaju direktora. . a pre njegove registracije. 5) zakljucenje ugovora o kreditu… Direktoru ili upravnom odboru je dozvoljeno da vrsenje poslova delegira na druga lica ali ne i odlucivanje. Skupstina odluke donosi prostom vecinom glasova od utvrdjenog kvoruma. kada se donosi odluka skupstine koja umanjuje prava jednog ili vise clanova u odnosu na prava bilo kog drugog clana drustva. Po Zakonu o privrednim drustvima direktor i upravni odbor se tretiraju kao jedan organ. bez postojanja razloga za razresavanje. a izvan njega. prijemu novog clana. . 9) statusnim promenama. One se obavezno sazivaju samo kada je to zakonom. – Skupstina clanova drustva odlucuje donosenjem odluka. 7) odlucivanju o dopunskim ulozima od strane clanova drustva. 3) odobravanju finansijskih izvestaja. sto se utvdjuje osnivackim aktom drustva. osim ako nije ugovorena druga vecina. za drugi saziv. ako je zahtevaju clanovi drustva koji imaju ili zastupaju 10% glasackih prava. Postupak donosenja odluka – za odrzavanje skupstine i ponovno odlucivanje potrebno je da postoji kvorum. Duznost njenog sazivanja je na direktoru ili upravnom odboru.Upravni odbor dustva radi i odlucuje na sednicama. osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva odredjeno. Odluke koje donosi skupstina obavezno se unose u zapisnik. direktor drustva ili clan upravnog odbora. a izuzetno samo prvi direktor ili clanovi upravnog odbora mogu biti odredjeni osnivackim aktom drustva. clana ili sve clanove upravnog odbora u svako doba. Broj clanova upravnog odbora odredjuje se osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva i mora biti stalan. zakonski zastupnik drustva. .ratko. tj. Vrste skupstine – zakonodavac pozaje dve vrste skupstina clanova drustva: 1) Redovna skupstina – zakazuje se jednom godisnje (godisnja skupstina). a srednja i velika upravni odbor. – O toku sednice skupstina vodi zapisnik koji mora da sadrzi minimum zakonom utvrdjenih podataka. Zakonom se regulisu pitanja o: Nadleznosti – skupstina clanova drustva odlucuje o: 1) odobravanju poslova zakljucenih u postupku osnivanja. u pisanom obliku. donosenju odluke o vremenu i iznosu plate clanovima drustva.Direktora i clanove uprvnog odbora bira skupstina na svojoj sednici. . ako su dali pisanu saglasnost svi clanovi upravnog odbora koji imaju pravo glas o tom pitanju. a moze i pisanim putem ili na drugi nacin (tajno putem glasackih listica). Vanredna sednica skupstine mora se sazvati. – Zahtev za sazivanje sednice skupstine podnosi se direktoru ili upravnom odboru u bilo koje vreme od zakonom ovlascenih lica: clan odbora. b) Direktor ili upravni odbor – doo moze imati direktora ili upravni odbor. – Skupstina se moze odrzavati: sazivanjem sednice i bez sazivanja sednice. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU – organi drustva a) Skupstina drustva – doo ima skupstinu. 5) imenovanju likvidacionog upravnika. Poziv clanu drustva moze se uputiti i elekronskim putem.Upravni odbor ima predsednika.biz/ 53 . 2) izboru i resavanju direktora ili clanova upravnog odbora i uredjivanju njihove naknade. 4) imenovanju internog revizora. kada su clanovi drustva tako ugovorili ili kada sama skupstina donese odluku o tome.Direktor ili upravni odbor iskljucivo su nadlezni za ova pitanja: 1) zastupanje drustva i vodjenje poslova drustva u skladu sa osnivackim aktom i ugovorom clanova drustva. – Skupstina se odrzava u mestu sedista drustva. 6) povecanju i smanjenju osnovnog kapitala drustva. 3) sazivanje sednica skupstine i utvrdjivanje predloga dnevnog reda. 4) sprovodjenje odluka skupstine. Zakazuje se radi donosenja odluke o dva pitanja: odobravanje finansijskih izvestaja i raspodela dobiti. Nas zakonodavac ne predvidja razresenje diraktora ili clana upravnog odbora od strane suda. zakonski kvorum predstavlja “1/3 od ukupnog broja glasova clanova drustva”. kada clanovi drustva odlucuju o pojedinim pitanjima jednoglasno i drugi. Za prvi saziv skupstine zakonodavac zahteva “vecinu od ukupnog broja glasova clanova drustva” (prosta vecina). Moze da odlucuje i bez sazivanja sednice. osim ako clanovi drustva nisu ugovorili veci broj glasova. zarade. 8) iskljucenju clana drustva. koju cine svi clanovi drustva.

Oni su duzni da izvestavaju skupstinu o sledecem: racunovodstvu. . clanovi drustva su duzni da se lojalno ponasaju prema drustvu. 3) istupanjem (povlacenjem). Pojedini ili svi clanovi drustva mogu da preuzmu obavezu da izvrse i druge obaveze imovinske prirode (npr. a na osnovu odluke nadleznog suda. novih proizvoda i sl. Interni revizor i clanovi odbora revizora moraju da ispunjavaju uslove utvrdjene Zakonom o racunovodstvu i reviziji. . kvalifikovanosti. Ako dodje do istupanja clanova iz drustva.Za razliku od naseg prava u pojedinim zemljama dopusteno je da se clanovi drustva sporazumeju o dopunskim uplatama. 8) prenosom udela drugom licu. uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom. zbog povrede osnivackog akta ili ugovora clanova drustva i na osnovu sudske odluke.Internog revizora i clanove odbora revizora bira skupstina. najamanje tri clana. uz povredu osnivackog akta ili ugovora clanova drustva. .Doo moze prestati i po zahtevu manjinskih clanova drustva. pruzanje usluga drustvu…). Zakonodavac je utvrdio najcesce razloge za prestanak svojstva clana drustva: 1) usled smrti fizickog lica (clana). njima se pokrivaju nastali gubici drustva. zaposlenje drustva. lojalno postupanje prema drustvu. te su osnov za prestanak: izrazena volja clana i objektivni osnov za prestanak svojstva clana. . . . zahtevaju izvestaje i objasnjenja od direktora ili upravnog odbora i zaposlneih i da pregledaju stanje imovine drustva. nema pravo na naknadu ako je na njegovo mesto stupio njegov naslednik. u skladu sa sudskom odlukom.Clanovi doo iamju sledece obaveze: unosenje uloga.Clan drustva moze istupati iz drustva iz opravdanih razloga: 1) ako mu clanovi ili drustvo svojim radnjama i postupcima nanose stetu.Istupanje i iskljucenje clana iz drustva ima za posledicu prestanak njegovog clanstva u drustvu i gubljenje drugih prava iz tog clanstva. ali pripada pravo na naknadu trzisne vrednosti njegovog udela. 5) istupanjem (povlacenjem). ispunjavanje drugih obaveza imovinske prirode.ratko. http://www. ako ga drustvo ima… (Ako oni nisu dovoljno strucni za kontrolu i nadzor nad drustvom. (Unosenjem uloga clanovi obrazuju osnovni kapital drustva. .biz/ 54 . Prvi inetrni revizor ili clan clan odbora revizora odredjuju se osnivackim aktom ili posebnim aktom osnivaca. Prestanak svojstva clana drustva – prestanak clanstva ne znaci i prestanak drustva.Obaveza unosenja uloga u drustvo je osnovna obaveza.c) Interni revizor ili odbor revizora – interni revizor je fizicko lice. kada je prouzrokovao stetu drustvu po osnovu istupanja iz drustva bez opravdanih razloga ili kada je iskljucen iz drustva iz opravdanih razloga. nezavisnosti i sposobnosti revizora. u skladu sa sudskom odlukom. dok unosenjem dopunskih uplata uvecavaju ostalu imovinu drustva. 6) iskljucenjem. izvestajima i finan poslovanju drustva. koja se izvrsava saglano zakonu i osnivackom aktu drustva. Medutim. dopunske uplate. b) Prestanak drustva i prestanak svojstva clanova drustva Prestanak drustva – do prestanka doo dolazi na oznovu zakona i na osnovu osnivackog akta ili ugovora clanova drustva. 7) iskljucenjem u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva. interni revizor ili odbor revizora ovlasceni su da: pregledaju sva dokumenta drustva i izvrse proveru njihove verodostojnosti i podataka koji se nalaze u njima. .Svojstvo clana prestaje na osnovu njegove volje ili nezavisno od njegove volje. 4) istupanjem (povacenjem).Takodje. osim ako nije drugacije ugovoreno izmedju clanova drustva. u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva. mogu angazovati druga strucna lica). ali se mogu namenski usmeriti i za osvajanje novih trzista. doo ne moze opstati sa preostalim jednim clanom. 3) izvrsene statusne promene koje vode prestanku drustva. 5) doneta pravnosnazna odluka kojom se utvrdjuje da je registracija drustva bila nistava i odredjivanje brisanja drustva. 3) ako mu neki clanovi drustva ili drustvo namecu nesrazmerne obaveze… .Radi izgradnje odnosa poverenja. Zakonski osnov za prestanak drustva su: 1) istek vremena odredjenog osnivackim aktom.) . PRESTANAK DRUSTVA I PRESTANAK SVOJSTVA CLANA a) Obaveze clanova drustva . a odbor revizora je kolektivno telo koje mora imati neparan broj . . 2) prestankom pravnog lica (clana).Drustvo moze prestati i smrcu ili gubitkom poslovne sposobnosti jednog clana drustva. 2) ako je sprecen u ostavrivanju svojih prava u drustvu. 2) doneta odluka skupstine clanova drustva . 59. ako drustvo ima dva lica. .Zakonska ovlascenja internog reivora i odbora revizora su kontrolne i nadzorne prirode u pogledu zakonitosti rada drustva. PRAVA I OBAVEZE CLANOVA DOO. 4) stecaj (bankrotstvo).Zakonom su oredvidjena tri osnova za istupanje clana iz drustva: nastupanjem razloga koji su predvidjeni osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva.

pojam. § Danas prolazi kroz trecu fazu izazova. dok clanovi ne odgovaraju. drustvo osnivaju najmanje dva lica (pravna ili fizicka). Zakon o ad (npr. pod zajednickim poslovnim imenom. posluje pod realnim poslovnim imenom koje sadrzi oznaku akc. Zakon o preduzecima (npr. je u stanju da prikupi ogromne sume kapitala. . to je drustvo sa statusom pravnog lica. posluje i prestaje u rezimu imperativnih normi. kojim drustvo odgovara za svoje obaveze. AKCIONARSKO DRUSTVO – nastanak. Ono je veoma pogodno za sticanje dobiti. Trece. i osnovni je subjekat povezivanja sa drugim privrednim subjektima u grupacije drustva. ali do jacanja njihove ekonomske moci do neslucenih razmera. kao i kod doo. odgovornost drustva je potpuna. a najvecu expanziju su doziveli u XX veku. a pod nazivom ad sa vecim brojem odredaba uvedeno je Zakonom o preduzecima iz 1996 godine. ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije”. kako bi se izbegla zloupotreba vecinskog clanstva. Pojam i svojstva akcionarskih drustava – u pravnoj teoriji ad se poima kao udruzenje vise lica koja ucestvuju svojim ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije.biz/ 55 .Razvoj akcionarskog drustva moze se sagledati kroz tri faze: § U prvoj fazi. Ono je istovremeno udruzenje kapitala i clanova. § Druga faza zapocinje drzavnom intervencijom u privredi. Deveto. http://www. ad karakterise jos jedan element – koncetracija kapitala i centralizacija svojine. zasitila manjina u drustvu i drzavi omogucilo da u eri nacionalizacije privatnog sektora postane jedini clan ad. Drugo. ostvari u praksi najskuplje privredne projekte. vec samo snose rizik do visine unetog uloga. postajuci organizacija koja je otvorena za mnoga preduzeca u Evropi i svetu. pogodan je i za fizicka lica koja su zainteresovana za ovakav vid stednje i ostvarivanja zarade kroz isplatu dividende. sto dovodi do umanjenja njihovog broja.1988.ratko. uloga i znacaj – Prvi oblici ad pojavili su se krajem XVI i pocetkom XVII veka.A. Cetvrto. Zakon o obligacionim odnosima (npr. godine Zakonom o preduzecima. Austrija. koji pod zajednickim poslovnim imenom obavljaju privrednu delatnost i posluju sa namerom da steknu dobit. s tim sto je min novcani deo osnovnog kapitala utvrdjen zakonom.Zakon o privrednim drustvima ad se definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i/ili fizickih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti. smatrace se da je rec o otvorenom akcionarskom drustvu. u nas sistem prvi put je uvedeno kao deonicarsko drustvo.60. Crna Gora. Osmo. Sesto. ono nastaje donosenjem osnivackog akta i registracijom. kada stice svojstvo pravnog lica. to je drustvo kapitala. Srbija). povecanjem imperativnih normi koje cvrsto postavljaju status ad. dok akcionari snose rizik do visine unetog kapitala.Ukoliko osnivackim aktom nije odredjena vrsta ad. Jedanaesto.U trzisno razvijenim privredama.d. . Peto.Osnovne karakteristike ad su: Prvo. sto ne utice na postojanje samog drustva.Ad je drustvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. Vrste akcionarskih drustava – ad moze biti otvoreno i zatvoreno. pravna regulativa i vrste Nastanak. Republika Srpska)… . on je instrument liberalnog kapitaizma u kojoj se sa lakocom osniva i sa lakocom funkcionise. tj. Deseto. Ruska Federacija). Slovenija. . Postojanje otvorenog ad i berze na kojoj se trguje hov mogucili su akcionaru da realizuje dva cilja: 1) da stice prinos u obliku diividende i 2) da na berzi prodaje akcije. clanstvo se menja prodajom akcija. koje nastaje udruzivanjem kapitala i clanova. Rizik akcionara bio je. Za realizaciju slozenih privrednih poduhvata bilo je nuzno prikupiti znacajna finansijska i druga sredstva. . Svajcarska). posebno za pravna lica cija su ulaganja velika. koja se moze izraziti u novcu. da se ukljuci u drustvo. . ad danas upravljaju globalnom ekonomijom. Dvanaesto. sto mu omogucava izlazak iz drustva. Makedonija. Pravna regulativa – u uporednom pravu ad je regulisano razlicitim zakonima: Zakon o trgovackim drustvima (npr. Zbog toga. Bilo je potrebno zainteresovati i stimulisati veci broj ljudi da investira. . kapital drustva je podoban za prenos posredstvom akcija. ulozi mogu biti u svemu sto ima imovinsku verdnost. Francuska). Nemacka. koje se prodaju na berzi. kapital drustva je unapred odredjen i podeljen na akcije. drustvo ili skracenicu ad. Zakon o privrednim drustvima (npr. sa malim brojem odredaba. Hrvatska. limitiran do visine unetog uloga u drustvo. koja su prevazilazila finansijsku snagu male grupe ljudi koja je osnivala doo ili neki drugi oblik drustva. jer drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom. Sedmo. Danas je regulisano Zakonom o privrednim drustvima. Motivi za kreiranje ovog oblika drustva bili su prvenstveno ekonomske prirode. ad nastaje. ad je privredno (trgovacko) drustvo koje se bavi trgovinskim poslovima radi sticanja dobiti. Madjarska. naraste do te mere da prevazidje unutrasnje granice jedne drzave i postane multinacionalni (globalni) privredni subjekt.

a ukoliko ni tad nema kvorum smatra se da je osnivanje drustva propalo. odnosno u fazama.visinu osnovnog kapitala…Javni poziv mora biti odobren od strane komisije za HOV. izvestaj banke o upisu akcija.Pravni sistemi vecine zemalja ne prave razliku izmedju otvorenog i zatvorenog a. Akcionarsko drustvo moze imati i statut koji nije konstitutivni akt i ne deponuje se u registar privrednih subjekata. OTVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO . Registracionu prijavu podnosi lice koje su osnivaci ovlastili i on uz prijavu podnosi: osnivacki akt sa potpisima osnivaca. utrdjuje iznos troskova osnivanja.zapocinje donosenjem osnivackog akta . v Drzanje. odlucuje o posebnim pravima osnivaca.Statut ne mora biti javno objavljen i on sluzi da bi se blize uredilo poslovanje i upravljanje drustvom.domaceg ili stranog porekla . bira direktora drustva.osnivacki akt i statut Ø Osnivaci – osnivaci ad. v Troskovi osnivanja – ad.koji sadrzi minimum zakonom utvrdjenih obaveznih elemenata. Otvoreno ad moze biti kotirano i nekotirano.Treca faza je odrzavanje osnivacke skupsitne . snose njegovi osnivaci ili samo drustvo i to se blize odredjuje osnivackim aktom. dobija status pravnog lica. utvrdi da li su akcije propisno upisane i uplacene. primat ima osnivacki akt.akcija. v Registracija – to je poslednja faza osnivanja drustva.njegova podela na akcije . On predstavlja temelj akcionarskog drustva.cuvanje i pristup aktima i dokumentima – saglasno prvoj direktivi EU zakonodavac nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata.U drugoj fazi se vrsi prodaja akcija putem javnog poziva koji mora da sadrzi ime osnivaca. Akcionarima mora biti odobren pristup svim dokumentima ili ce oni to pravo dobiti preko suda ukoliko im ga upravni odbor uskrati.d. Svi upisnici potpuno uplacenih akcija imaju pravo glasa na osnivackoj skupstini koju otvara najveci akcionar. 2. U prvoj fazi se donosi osnovacki akt kojim se uredjuje osnovni kapital. pod kojim podrazumeva ono drustvo ciji osnivaci ucine javni poziv za upis i uplatu ajcija u vreme njiegovog osnivanja ili takav poziv drustvo ucini posle njegovog osnivanja. . vec poznaju samo otvoreno ad.se osniva sukcesivnim nacinom . Svaka obicna akcija donosi jedan glas a odluke skupstine se donose vecinom glasova.otkup akcija od strane osnivaca i ponuda ostalih akcija na prodaju. procenjuje vrednost nenovcanih uloga. Ovi troskovi mogu biti placeni iz osnovnog kapitala drustva ili se mogu uneti u drustvo kao deo uloga. .5ili 7 a za banke i finansijske organizacije min. Ø Osnivacki akt i statut – osnivanje ad. 3. Drustvo ih mora cuvati u svom sedistu ili nekom drugom mestu koje je dostupno svim akcionarima ..ratko.61.mogu biti i fizicka i pravna lica .osnivacki akt i njegove izmene drustvo mora cuvati trajno a ostala dokumenta najmanje 5 godina. Broj osnivaca ne moze biti manji od dva (izuzetno moze biti i jedan). U slucaju nesaglasnosti osnivackog akta i statuta . a) Osnivaci. Tek kad se registruje ad.Nase pravo poznaje otvoreno ad. 5. izvestaj banke o deponovanim novcanim ulozima. Nas zakon o privrednim drustvima ne propisuje minimalni broj osnivaca i dopusta jednoclana ad. max 60dana od dana isteka roka za upis akcija.biz/ 56 .nominalnu vredn. dokaz o javnom pozivu…. . Ako se nekom osnnivacu ili trecem licu daju posebne pogodnosti tokom osnivanja drustva to mora biti uneseno u osnivacki akt . http://www. b) Osnivanje i registracija v Osnivanje – Otvoreno ad. Pojedina zakonodavstva propisuju minimalni broj od 3. On moze da sadrzi i fakultativne elemente.Osnivacka skupstina je ovlascena da: 1.atribute drustva. i ako se daju na odredjeno vreme mora biti unet i rok. Statut donosi i moze menjati samo upravni odbor.10. kao i sama drzava. Skupstina mora imati kvorum i ukoliko ga nema mora se ponovo sazvati. 4.

redovnim postupkom (ponistenje sopstvenih akcija. organ nadzora i sekretar. putem konverzije (kad poverioci svoja potrazivanja pretvore u akcije) i putem inkorporacije (kada se u osnovni kapital preliju sredstva iz rezervi i dividendi). . Ugovoreni novcani ulozi moraju se uplatiti najmanje u visini 50% od nominalne vrednosti do registracije drustva a ostatak u roku od 2 godine.Osnovna obaveza svih akcionara je uplata upisanih akcija.pored vlasnika i menadzera u upravljanju ucestvuju i zaposleni. se moze uneti u novcu(novcani ulog) ili u stvarima i pravima(nenovcani ulog). osim toga u ovim drustvima je ogromna disperzija vlasnistva i postoji cesta i brza promena vlasnicke strukture.a formira se ulozima osnivaca i drugih lica koja otkupljuju akcije prve emisije. Odnos izmedju organa zasnovan je na dva principa : vlasnicki jer vlasnici imaju najsira ovlascenja u svom vlasnickom organu-skupstini . U otvorenom ad. Svi organi su obavezni osim nadzornog koji oraju imati samo kotirana ad.UPRAVLJANJE I ORGANI UPRAVLJANJA AKCIONARSKOG DRUSTVA . menadzera i zaposlenih za uspesno upravljanje ad.Vlasnici kapitala (akcija) nisu kompetentni za upravljanjem ad. likvidacija. i posebna ad. Smanjenje osnovnog kapitala je drugi slucaj i odluku o smanjenju i ponistaju akcija donosi samo skupstina .biz/ 57 .One se donose po odluci skupstine ili upravnog odbora i kao takve ove odluke menjaju i osnivacki akt drustva. U njih spadaju : skupstina . U uporednom pravu postoji i dvostepeni sistem gde skupstina bira clanove nadzornog odbora a on dalje bira upravni odbor.Nase zakonodavstvo se priklonilo ovom jednostepenom sistemu struktuiranja organa drustva gde je skupstina akcionara najvisi organ i kao takav bira sve druge organe. Stoga se osnovni kapital tj. . Zbog toga u ad. dolazi do odvajanja vlasnistva od upravljanja . . npr.Ulozi mogu biti u novcu.savet zaposlenih koji postoji u drustvima sa preko 50 zaposlenih .Osim vlasnika . u HOV i imovinskim pravima.c) Osnovni kapital .Ad.ratko. i profesionalno-strucni princip koji se ispoljava kroz sastav upravnog. nisu dopusteni ulozi u radu i uslugama.(banke . i to hijerarhija ali se on danas malo drugacije sagledava. Povecanje osnovnog kapitala nastaje kada su drustvu potrbna sredstva za nova investiranja.osiguravajuca drustva…).stvarima . pojednostavljenim postupkom (radi izravnjanja sa nizom vrednoscu neto imovine kako bi se pokrili gubici).Otvoreno ad.Ulog u ad. se vrsi preko njegovih organa . u postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve (radi pokrivanja buducih gubitaka).Upravljanje ad. . 62. .zainteresovani su i poverioci i klijenti.Operativno upravljanje se prenosi na profesionalne menadzere dok vlasnici akcija zadrzavaju pravo da preko skupstine akcionara odlucuju o najvaznijim pitanjima. su povecanje i smanjenje osnovnog kapitala.U nasem pravu zaposleni imaju pravo na poseban organ.njegova nominalna vrednost i broj akcija registruje i ukoliko se njgova vrednost smanji zakonodavac nalaze da se ili obezbede sredstav u roku od 6 meseci ili da drustvo promeni svoj pravnoorganizacioni oblik. . izvrsni odbor . . . i on daje misljenje i ucestvuje u odlucivanju vezanom za socijalna i ekonomska prava zaposlenih.U nasem pravu novcani deo osnovnog kapitala ne moze biti manji od 25000evra.Najvaznije promene na kapitalu ad.Osnovni kapital otvorenog ad. . mora da odrzava vrednost osnovnog kapitala jer njgovo umanjenje povlaci za sobom pravne posledice . U drugim pravima postoji institut radnickog delegata . Do skora je vladao jos jedan princip u ad.Zakonom o privrednim drustvima su predvidjeni obavezni organi ad. upravni odbor . .U kontinentalnom pravu .izvrsnog i nadzornog odbora.podeljen je na akcije . http://www. sa tacno utvrdjenim nadleznostima . Postoje i mesoviti sistemi struktuiranja organa ad. i 3. Smanjenje se moze izvrsiti na 3 nacina: 1. smanjenje nominalne vrednosti akcija…) 2. je takav pravnoorganizacioni oblik u kojem je upravljanje kompleksne prirode. Zapolseni su fizicka lica koja sa poslodavcem zakljucuju ugovor i oni nemaju pravo upravljanja ali imaju pravo da participiraju u upravljanju po osnovu radnog odnosa. Povecanje se postize izdavanjem novih akcija.

zbog nedostatka sopstvene strucnosti . . -Pravo akcionara moze u nekim slucajevima biti suspendovano a nekad akcionar moze biti i iskljucen iz procesa glasanja. . Ø skupstina koja se saziva po nalogu suda – sud moze sazvati i redovnu i vanrednu skupstinu. . Clanovi skupstine mogu raspravljati i odlucivati samo o tackama dnevnog reda dok se o drugim temama moze samo raspravljati (izuzetno akcionari sa min.U nasem pravu je dopusteno da drustvo koje nema vise od 10 akcionara svoje skupstine moze odrzati putem konferencijske veze. Ø vanredna – nju mogu sazivati upravni odbor ili neko drugo ovlasceno lice (npr. Ako se godisnja skupstina ne sazove roku sud to moze naloziti .Upravni odbor moze odbiti zahtev za sazivanje vanredne skupstine ako ne ispunjava propisane zakonske uslove.Vlasnici u skupstini donose najvaznije odluke vezane za ulozeni kapital . Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine akcionara – zapocinje slanjem pisanog pozima(postom ili mailom) svakom akcionaru. Kvorum za rad i glasanje – Da bi doslo do odrzavanja skupstine i punovanog odlucivanja potrebno je da postoji kvorum. Danom prijema poziva smatra se dan kad je poziv poslat. sticanju i raspolaganju imovinom .ratko.imovinske. Ona odlucuje o : izmenama osnivackog akta .ako je drustvo u procesu likvidacije vanrednu skupstinu ce sazvati likvidator drustva).biz/ 58 . ili ako se vanredna skupstina ne sazove 30 dana od dana podnosenja zahteva za njeno sazivanje. koju cine akcionari i to je jedini organ vlasnika. Zakonodavac je dispozitivnim normama utvrdio kvorum za odrzavanje sednice skupstine.U nadleznost skupstine ulaze normativne.vred.a) Skupstina akcionara . Ali skupstina nije strucno najvisi organ drustva. . raspodeli dobiti i pokricu gubitaka … Sve odluke donete na skupstini unose se u posebnu knjigu odluka. Vanredna skupstina se po zakonu obavezno saziva ako drustvo ostvaruje gubitke. Clanovi skupstine mogu glasati licno ili preko jednog punomocnika.U uporednom pravu ugovor o glasanju se definise kao aporazum akcionara i akcionarskog drustva .akcionari glasaju srazmerno nominalnoj vrednosti akcija: svaka izdata akcija ima pravo jednog glasa . njegovo raspolaganje i pitanja vezana za dobit drustva. pravo glasa stice se uplatom nimonalnog iznosa akcije ili unosenjem stvari i prava u iznosu nom. http://www. dizanjem ruke ili tajno kada je to zakonski definisano putem glasackih listica. Informisanje akcionara.Skupstina akcionara se pretvara u organ kontrole upravnog i izvrsnog odbora . Poziv dostavlja predsednik odbora ili drugi clan upravnog odbora.Poziv se moze uputiti i javnim obavestenjem. Uz poziv se salje obavezno i odgovarajuci materijal za svaku tacku dnevnog reda. bira i nadzorni odbor. Vrste skupstina akcionara: Ø redovna – godisnja skupstina se saziva i odrzava jednom godisnje i to najkasnije 6 meseci od kraja poslovne godine.akcije.U savremenim uslovima skupstina akcionara zadrzava za sebe samo neke najznacajnije vlasnicko-upravljacke funkcije i tako opredeljuje nadleznosti organa koji ce obavljati upravno-izvrsne i nadzorne funkcije u drustvu.izborne . Kvorum cine akcionari koji poseduju vecinu od ukupnog borja akcija sa pravom glasa.Skupstina bira upravni odbor koji dalje bira izvrsni odbor. Kako bi kontrolisala rad drustva i njenih organa skupstina. uz ostavljanje mogucnosti da akcionari osnivackim aktom odrede vecinu vecu od zakonom propisane.To je najvisi organ upravljanja ad. Nju saziva upravni odbor i odrzava se u sedistu drustva.statusne i druge funkcije. Ukoliko kvoruma nema moze se sazvati ponovljena sednica gde je sada potreban kvorum 33% od ukupnog broja .). U skupstini se glasa po principu proporcionalnosti tj.Upravnom odboru je stavljano na duznost da na godisnjoj skupstini stavi na raspolaganje azuran i kopletan izvestaj stanju i poslovima drustva a posebno izvestaj o finansijskom stanju. nadleznost skupstine i knjiga odluka – Zakonom o privrednim drustvima je uspostavljeno posebno pravilo o informisanju clanova skupstine. Radom skupstine predsedava predsednik skupstine koji imenuje zapisnicara . Tajno glasanje se praktikuje kod rustava koja imaju preko 100 akcionara ili kada to zahtevaju manjinski akcionari koji poseduju bar 10% prisutnih akcija . kao i izmedju svih akcionara da glasaju svojim akcijama na odredjeni nacin o odredjenim pitanjima. kao i u organ zastite akcionara. povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala .dva akcionara za overivace zapisnika i clanove komisije za glasanje.10%akcija mogu uvesti max 2 nove tacke dnevnog reda. . .Glasanje na skupstini se obavlja javno .

Pobijanje se vrsi po pravilima akcijskog prava.biz/ 59 . -Upravni odbor ima dve vrste clanova: neizvrsni (onaj koji nije clan izvrsnog odbora) i nezavisni (lice koje nije pravno. se biraju iz redova stranih i domacih lica .nadzornog odbora ili odbora revizora) razloga. http://www. lica koja jesu i lica koja nisu u radnom odnosu sa drustvom.u. Sistem glasanja moze biti direktan.osim kad je u odluci odredjen neki drugi datum ili kad je zakonom izricito odredjeno da odluka stupa na snagu kada se registruje i onjavi. -U uporednom pravu clanove u. na osnovu opstih(razlozi predvidjeni zakonom) i posebnih9razlozi vezani za izbor upravnog odbora. njihove nadleznosti su utvrdjene zakonom. . Predsednika bira sam upravni odbor i on je ujedno i generalni direktor drustva. kada akcionari sa 51% glasova biraju sve clanove u. Odluka je rezultat izjasnjavanja akcionara o ponudjenom predlogu odluke i ona moze biti pozitivna i negativna. . da obavlja svoje obaveze prema skupstini . Odluka stupa na snagu danom njenog donosenja .o. da izvrsava sve odliuke skupstine … U sustini on ima dve vrste poslova : poslovodjenje (Poslovi unutar drustva) i zastupanje(Poslovi prema trecim licima).Donosenje odluka – Skupstina moze donositi odluke samo o onim tackama dnevnog reda za koje postoji kvorum. Predsednik u. ili kumulativan . moze da podnese ostavku uvek kad to nadje za potrebno.i max. Clanovi u.15. kao i onaj akcionar koji nije bio propisno pozvan da prisustvuje skupstini . U nasem pravu ih bira skupstina i to na godisnjoj a moze i na vanrednoj skupstini. Sednice se mogu odrzavati i putem konferencijske veze. On moze na zahtev predsednika u. Nacini rada upravnog odbora-Upravni odbor moze poslovnikom blize odrediti svoj nacin rada .ratko. Ostavka mora biti u formi pismenog obavestenja a podnosi se upravnom odboru. zasedati i vanredno. -Mandat clanova upravnog odbora traje izmedju dve godisnje skupstine drustva a produzenje mandata se vezuje za prihvatanje i usvajanje godisnjih finasijskih izvestaja i izvestaja u. Pravilo je da se o uobicajenim pitanjima odluke donose vecinom glasova (>50%) a da se odluke o bitnim pitanjima donose kvalifikovanom vecinom(>2/3glasova).Tuzbu moze da podnese svaki akcionar koji je glasao protiv odluke . Svaka odluka se unosi u zapisnik.o.o. imovinski. o poslovanju drustva. a u dvostepenom sistemu nadzorni odbor. a.o. Takva percepcija je pokrenula reformu upravnog odbora u pogledu njegove uloge i strukture. U sastav upravnog odbora ulaze samo neizvrsni i nezavisni clanovi . koji omogucava da i mali akcionari imaju svoje predstavnike u upravnom odboru (ovakav nacin se izvodi iz politickog koncepta manjina). b) Upravni odbor (odbor direktora) . U. je obavezni i kolegijalni organ drustva koji ima ulogu strucnog i profesionalnog i operativnog organa.statusno ili svojinski povezano sa drustvom u poslednje 2 godine.Predsednik upravnog odbora je ujedno i generalni direktor drustva. -Clan u.o.Sto se tice strukture i nacina izbora clanova upravnog odbora nas zakonodavac predvidja min. u jednostepenom sistemu bira skupstina . kao i svaki clan upravnog ili nadzornog odbora. Soft law jer njegove odredbe nisu pravno obavezujuce.o.Zbog skandala u velikim kompanijama poput Enrona poteglo se pitanje neadekvatnosti upravnih odbora kao osnovnog razloga kolapsa tih velikih korporacija. broj clanova i to najmanje 3 a max. On je duzan da odrzi bar 4 redovne sednice godisnje .Upravni odbor otvorenog ad. akcionara i neakcionara . Nadleznost upravnog odbora je da : obavlja funkciju upravljanja .On obavlja operativne poslove drustva i donosi strateske odluke. Upravni odbor kotiranog drustva ima obavezu da donese svoj kodeks ponasanja i to je unutrasnji akt koji predstavlja tzv. Pobijanje se vrsi pred nadleznim sudom .U francuskom pravu ima cak i licnu vlast i moze da zastupa celo drustvo. od kojih jednu mora odrzati najkasnije dva meseca pre godisnje skupstine akcionara.). Mandat prestaje ako se ovi izvestaji ne usvoje. Pobijanje skupstinskih odluka – Zakonom o privrednim drustvima uveden je institut pobijanja odluka skupstine akcionara. Tuzba se podnosi u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku. da vodi odredjenu politiku drustva .On je najvisi organ upravljanja i on imenuje svoj izvrsni odbor. U nasem pravu se koristi bas ovaj kumulativni nacin glasanja . ovde svaki akcionar pri glasanju mnozi svoje glasove sa brojem clanova upravnog odbora i on te svoje glasove moze dati jednom kandidatu ili ih raspodeliti na vise njih. To su komisija za imenovanje i komisija za naknade . mora obrazovati dve komisije sa min po 3 clana. Clan u. – ima veoma znacajnu ulogu.o.o. takodje moze biti i razresen odlukom skupstine akcionara bilo kad i to bez navodjenja razloga(to je opoziv diskrecione prirode) a drugi pravni rezim za iskljucenje se naziva kontrolisani i on ostavlja mogucnost rasprave o razlozima razresenja clana u.o.d.

o. putem glasanja gde svaki clan ima jedan glas . Takodje i izvrsni direktor kad god pozeli moze dati ostavku.U nasem pravu nadzorni organ je samostalan i njegova funkcija je da kontrolise zakonitost rada upravnog odbora. kada drustvu nanesu stetu povredom svojih duznosti ili ako povredom zakona ucine sledece: izvrse povracaj uloga akcionaru .odlucujuci glas u slucaju neresenog glasanja ima predsednik i 4. Njegove duznosti su da oragnizuje rad i prati izvrsenje odluka skupstine akcionara .d.Nadzorni odbor je u uporednom pravu obavezan ili fakultativan dok je u nasem pravu on kolektivni organ sa najmanje 3 clana (moze i vise ali mora biti neparan broj). organizuje njegov rad i stara se o vodjenju zapisnika. Sto se tice kvoruma zakonodavac daje 4 osnovna pravila : 1. Po zakonu nekotirana drustva mogu a kotirana moraju imati internog revizora ili nadzorni odbor ili odbor revizora. Na svakoj godisnjoj skupstini akcionara nadzorni organ podnosi svoje izvestaje vezane za : racunovodstvenu praksu . su u rukama organa odredjenih osnivackim aktom ili statutom drustva. . Predsednika i clanove nadzornog odbora bira skupstina).Strucni poverenik nije organ drustva . e) Sekretar . Bira ga upravni odbor.o.On je zastitnik prava manjinskih akcionara.za donosenje odluke potrebna je vecina glasova prisutnih clanova . o ugovorima sa trecim licima ….kvorum za rad cini vecina clanova . upravnog i nadzornog odbora. o uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom . Generalni direktor drustva je ujedno i predsednik izvrsnog odbora i on saziva sednice . ako odobre zajam ili kredit … c) Izvrsni odbor .Nas zakonodavac ga prihvata i predvidja kao obavezan organ kotiranog i nekotiranog otvorenog a.d. On ne vrsi generalni nadzor vec vrsi pregled finansijskih izvestaja i sagledava stanje u poslovnim knjigama u zadnje 3 godine.d.o izvestaje i objasnjenja . isplate kamate akcionaru .biz/ 60 .ako neki clan ima sukob interesa po nekom pitanju njegov glas se iskljucuje iz glasanja. da zahteva od u. On je odgovoran za vodjenje knjige akcionara . Osnovne nadleznosti izvrsnog odbora su da ispunjava i izvrsava odluke upravnog odbora i da odlucuje o svim pitanjima vezanim za tekuce poslovanje drustva. da ih proveravaju . 3. Clanovi izvrsnog odbora imaju istu imovinsku odgovornost prema drustvu kao i clanovi upravnog odbora. Izvrsni odbor je odgovoran upravnom odboru. .o. da pregledava imovinu drustva… . se donose na sednicama . http://www. . pripremu sednica i vodjenje zapisnika skupstine i odbora. .Odbor revizora je kolektivni organ sa najmanje 3 clana . finansijske izvestaje . Imovinska odgovornost clanova u. 2.On je izvrsni organ upravnog odbora i njegove clanove (izvrsne direktore) bira upravni odbor.On je poseban organ drustva i potice iz anglosaxonskog prava.Donosenje odluka – odluke u. i njihova poimanja – Clanovi u.Nadzorni odbor je ovlascen da pregleda sva dokumenta drustva .Interni revizor je fizicko lice koga bira upravni odbor iz reda svojih nezavisnih clanova. Kao takve ih kad to pozeli upravni odbor moze i razresiti duznosti.d. . njegove clanove bira upravni odbor iz reda svojih nezavisnih clanova. podlezu imovinskoj odgovornosti prema a.To je u nasem pravu obavezni organ otvorenog a. d) Nadzor (nadzorni organ) .Nadzor a.ratko.

prenos prava plodouzivanja. dan dividendi za koji se sastavlja lista akcionara ovlascenih za isplatu dividendi. 1. ima veliki broj akcionara. Na akcije koje su delimicno uplacene isplacuje se srazmerna delimicna dividenda. a to su: pravo pristupa aktima i dokumentima ad. Dividende se mogu isplacivati u novcu. pravo da uticu na izbor nezavisnih clanova upravnog odbora (putem kumulativnog glasanja). . zalaganje. . Ovo pitanje je detalno uredjeno u Zakonu o privrednim drustvima. ravnopravnost akcionara. Osnovni principi zastite su: eticnost i pravednost.63. Dividenda je udeo akcionara u godisnjoj dobiti drustva (izuzetno se dividende mogu isplacivati i u toku godine. Ova prava nemaju samo akcionari vec i sira javnost .U nasem pravu se pod manjinskim akcionarima podrazumeva manjina akcionara po broju glasova i po ucescu u osnovnom kapitalu. pravo da uticu na dnevni red. duznosti prema drustvu… c) Zastita prava manjinskih akcionara – jedno je od osnovnih nacela i meri demokraticnost u drustvu. Ukljucuje obavezu skupstine da saslusa akcionara .ratko.Drugo statusno pravo je pravo na informisanje akcionara od strane nadleznih organa ad. radi zastite trecih lica. Pravo ucesca u radu skupstine je clansko pravo i nacelno se ne moze oduzeti. a nekad i pisanim putem.Drugo imovinsko pravo je pravo na povracaj uloga (ostatak likvidacionog ili stecajnog viska) u postupcima prestanka drustva. . -Trece imovinsko pravo akcionara je pravo preceg upisa novoizdatih akcija (pravo prioritetnog upisa akcija nove emisije). Imovinska prava – Prvo i najvaznije je pravo na dividendu. . Akcionari postaju poverioci drustva za iznos pripadajuce dividende. . iznos dividendi i 2. trazenje uvida u poslovne knjige i pravo na istragu. u akcijama drustva u drugim drustvima ili u nekoj drugoj imovini. Odluka o placanju dividendi mora da sadrzi:1. pravo da utice na dnevni red… Ovo pravo pripada i imaocima preferencijanlnih akcija kao i drugim licima ako je to predvidjeno statutom i osnivackim aktom drustva. i pravo na uvid u poslovne knjige. pravo da putem strucnog poverenika traze uvid u finasijske izvestaje i poslovne knjige … http://www.Cetvrto imovinsko pravo je pravo raspolaganja sopstvenim akcijama (prenos akcija: otudjenje. pravo akcionara da prisustvuje svim skupstinama . pravo na ucesce u raspodeli likvidacionog viska. pravo na isplatu dividendi. .U nasem zakonu uvedena su sledeca prava manjinskih akcionara: pravo na sazivanje skupstine . U uporednom pravu ovo pravo se ispoljava kroz : trazenje obavestenja . pravo na ucesce u rasprai.Prava akcionara se mogu klasifikovati u statusna i imovinska prava. Statusna prava – Prvo i najvaznije pravo je pravo upravljanja koje se ostvaruje kroz dva osnovna prava : pravo na ucesce u radu skupstine i pravo glasa. PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA I ZASTITA PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA a) Prava akcionara . pravo glasa. koji sadrze razlicitu vrednost akcija i medjusobno se cesto ni ne poznaju … sve ovo moze uzrokovati pojavu konflikta interesa. pravo na sazivanje vanredne skupstine. b) Obaveze akcionara su: uplata novcanih i unosenje nenovcanih uloga. dodatne uplate i cinidbe.biz/ 61 . demokraticnost. pravo prece kupovine novih emisija akcija i pravo na raspolaganjem svih vrsta akcija. pravo ucesca u radu skupstine. dominacija interesa drustva i lojalnost interesima drustva. Svaka obicna akcija daje akcionaru ista prava.medjudividende). Preduslov za isplatu dividendi je da drustvo ostvari dobit.. Ovo pravo nemaju vlasnici preferencijalnih akcija. Pravo glasa nije iskljucivo licno vec se moze ostvariti i preko punomocnika. 2. akcijama ili drugim hov.) i pravo preceg sticanja akcija.Otvoreno ad.

je regulisano pretezno dispozitivnim a manje imperativnim normama.64. ne moze vrsiti upis akcija javnom ponudom. u slucaju da se radi o otklonjivom osnovu. Ovo drustvo ima univerzalnu skupstinu (godisnju i vanredne). i da ostavi rok do 1 godine drustvu da otkloni nepravilnoasti. Potrebno je samo prodati svoje akcije i tim pravnim poslom clanska i druga prava po osnovu akcija prelaze na pravnog sledbenika. kada upravni odbor radi nezakonito. dok se nenovcani ulozi moraju uneti u celini do registracije.Akcionarsko drustvo u osnovi prestaje iz razloga propisanih zakonom i razloga predvidjenih osnivackim aktom. Simultano osnivanje znaci da osnivaci odmah otkupe sve akcije i istovtemeno postanu akcionari drustva. Ono sadrzi elemente drustva sa ogranicenom odgovornoscu. . je vrlo jednostavno ako se drustvo kotira na berzi. Ulozi osnivaca mogu biti u novcu.otezanoj mogucnosti da neko pristupi drustvu. OTC trzistima i nije pod nadzorom Komisije za HOV.Zatvoreno ad. v Da preduzme druge mere. 65. a mogu doneti i statut. Pristupanje zatvorenom ad.Akcije zatvorenog ad. odnosno jednokratno donosenjem osnivackog akta.Vecina zatvorenih ad. ako su akcionari blokirani u odlucivanju… .Osnivaci nemaju obavezu sazivanja osnivacke skupstine ali su duzni da donesu osnivacki akt u pisanoj formi . . . Ti elementi se ogledaju u njegovoj zatvorenosti tj. U nasem pravu zatvoreno ad. . drustvo ima direktora ili upravni odbor a po zelji moze imati i izvrsni i nadzorni organ. . manji kapital… sto je dovelo i do ne poznavanja ovakvog oblika ad. . Pravosnazna odluka nadleznog suda kojim se utvrdjuje da je registracija bila nistava . Do toga dolazi prvom emisijom i prodajom akcija na organizovanom trzistu .Zatvoreno ad. . Bankrotstvo (stecaj) . Uplata novcanih uloga se mora izvrsiti bar 50% do registracije a ostalo za dve godine. Posledica toga je manji broj clanova. stvarima. nije nezavisno od njegovih clanova.To je posebna vrsta ad.biz/ 62 . u brojnim svetskim pravnim sistemima. To su slucajevi kad: se imovina drustva rasipa. http://www. PRESTANAK CLANSTVA I AKCIONARSKOG DRUSTVA . .ratko. pravima ili cak u izvrsenom radu i uslugama za drustvo. Za promet akcija potrebna je dozvola Komisije za HOV.Prestanak clanstva u otvorenom ad. moze imati maximum 100 akcionara. se osniva sa namerom da se po isteku odredjenog vremena transformise u otvoreno ad. je takvo privredno drustvo cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom broju drugih lica. je skoro identicno kao i kod otvorenog. se mogu slobodno prenositi (ukoliko osnivacki akt nije to ogranicio) i taj prenos akcija se vrsi na tzv. Zakonski uslov za osnivanje je obezbedjenje novcanog uloga od najmanje 10000evra. . Ono se osniva simultano.Sudu stoje na raspolaganju dve mogucnosti: v Da pokrene postupak prestanka drustva likvidacijom.Razlozi predvidjeni zakonom su : Protek vremena za koje je osnovano drustvo .Upravljanje zatvorenim ad. a po zahtevu manjinskih akcionara. moze prestati na osnovu odluke suda.Zatvoreno ad. u zakonom predvidjenim slucajevima. Ono je i pod slabim nadzorom nadleznih drzavnih organa. Drugi slucajevi . . Ako rok prodje a nista se ne promeni sud ce ici na likvidaciju drustva. ZATVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO . Pravosnazna odluka skupstine akcionara koja se donosi kvalifikovanom vecinom . ali do toga moze doci i po sili zakona kada broj akcionara premasi zakonski maximum od 100 clanova.Ad.

http://www. . Na kraju treba istaci da je ova pravna forma izuzetno podesna za mala preduzeca. Ova direktiva se odnosi na drustva sa ogranicenom odgovornoscu u kontinenentalnom pravu. i naravno drustvo prestaje smrcu fizickog lica koje je jedini akcionar.U jednoclanom drustvu kapitala (doo. ili jednockanog doo. Ova direktiva je mala za cilj da stvori pretpostavke kojima se omogucava uspostavljanje ogranicene odgovornosti trgovaca unutar jednistvenog trzista EU. kao sto ne postoji mogucnost za transformaciju postojeceg ortackog ili komanditnog drustva u jednoclano drustvo jer su to drustva ugovori. Osnovac moze biti fizicko ili pravno lice.66. Svi ugovori koje zakljuci jedini clan drustva sa sopstvenim drustvom mora staviti u pisanom obliku i mora ih uneti u knjige. . domaceg ili stranog porekla.U prilog protivljenja legalizaciji ideje o jednopersonalnom drustvu isticani su prigovori pravne priorode: Ø da ona rusi teoriju o jedinstvenoj imovini jednog lica.Nakon osnivanja jednoclanog drustva kapitala nuzno je da se ta pravna cinjenica unese u odgovarajuci registar koji je dalje dostupan svim zainteresovanim licima .Individualni preduzetnici nemaju mogucnost osnivanja jednoclanog drustva u nekoj od formi drustva lica (Personalna drustva).Ideja se prvo razvila i prihvatila u Nemackoj pravnoj teoriji. Odredbe ove direktive primenjuju se i na jednoclana drustva koja osniva drzava (javna preduzeca). . a manje se podrazumeva osnivanje trgovackog drustva od strane samo jednog clana drustva. .Pod jednoclanim drustvom kapitala se u uporednom pravu podrazumeva situacija kada se sve akcije ili udeli jednog drustva kapitala steknu u vlasnistvu jednog clana drustva.ratko. . Pojava ovog drustva se vezuje za vreme kad je drzava pocela da vrsi nacionalizaciju privrednih drustava sa privatnim kapitalom u pojedinim oblastima. . Ovom pravnom formom pruza se mogucnost da clan drustva. Ø da rusi ugovornu teoriju o drustvu .Kada jednoclano drustvo kapitala stekne jednog ili vise novih clanova ono je duzno da uskladi svoju pravnu organizaciju sa zakonom i da nastale promene registruje u odgovarajuci registar. Ono ce zadrzati svojstvo pravnog lica ali ce se transformisati u viseclano drustvo kapitala. Prestanak – Na osnovu Zakona o privrednim drustvima jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu uvek prestaje u slucaju stecaja ili likvidacije nad jedinim clanom koji nema pravnog naslednika. Drustvo kao pravna forma nastalo je kako bi se zastitila licna svojina imaoca radnje. tj. U francuskoj se pojava jednoclanog drustva vezuje za vreme prerastanja trgovacke radnje (koji nije imao svojstvo pravnog lica) u posebnu ekonomsku i pravnu celinu sa svojstvom pravnog lica. JEDNOCLANO DRUSTVO KAPITALA . i ad.biz/ 63 . ili tako sto ce sve udele.) ali sa nekim specificnostima u osnivanju i poslovanju. i ad. Osnivanje – Na osnovu zakona o privrednim drustvima. .Jednoclano drustvo kapitala je klasicna forma trgovackog drustva kapitala (doo.Nasim Zakonom o privrednim drustvima predvidjeno je jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu kao i jednoclano akcionarsko drustvo. Takodje od velikog je znacaja kad jedan clan treba da donese odluku da nastavi svoje poslovanje u obliku jednoclanog ad. odnosno akcije. .Nastanak jednoclanog drustva kapitala ima svoju dugu predistoriju. odnosno akcionar ne odgovara licnom imovinom za obaveze koje drustvo preuzima prema poveriocima. . Najpre kada on zeli da svoju imovinu zastiti od imovine kojom zeli da obavlja privrednu delatnost. .vlasnika angazovane imovine samo na tu izdvojenu imovinu bilo je moguce samo uz kreaciju pravne licnosti za tu imovinu.) jedini clan tog drustva ostvaruje nadleznosti skupstine neposredno ili preko ovlascenog lica. steci jedno lice odnosno jedan clan drustva. Momentom registracije drustvo stice pravni subjektivitet. uz postojanje posebnih pravila za njihovo osnivanje i rad. jednoclano drustvo kapitala se osniva osnivackim aktom koji se donosi formi odluke.Savet Evropske zajednice doneo je Dvanaestu direktivu o jednoclanom drustvu sa ogranicenom odgovornoscu. Znacaj – Jednoclana drustva kapitala mogu biti od znacaja za individualne preduzetnike.Odluka se donosi u pisanoj formi i mora biti potpisana i overena kod suda. Sve odluke koje donosi nuzan je da upise u zapisnik i knjigu odluka.Dvanaestom direktivom EU omoguceno je da drustvo moze imati jednog clana od momenta osnivanja. Ø da rusi teoriju o pravnom licu kao organizovanom skupu fizickih lica…… . odnosno na akcionarska drustva u anglosaksonskom pravu. Ogranicenje odgovornosti imaoca radnje.

Pod izrazom javni sektor podrazumeva se deo nacionalne privrede za cije funkcionisanje drzava ima neposrednu odgovornost.ratko. Javna korporacija je odgovorna Vladi. Njihov znacaj je ogroman jer su eke delatnosti neprivlacne za privatnike zbog velikog rizika .vecinski ili manjinski vlasnici javnopravni subjekti. takodje u pojedinim delatnostima se zahteva visoka tajnost.U uporednom pravu postoje razliciti kriterijumi za odredjivanje pojma javnog preduzeca kao sto su: javnopravni subjekt u svojstvu osnivaca . zasnivaju na privatnim. Ali u savremenim uslovima sve vise se odvija proces deregulacije tj. a drzavna kontrola se bazira na posedovanju akcija od strane drzave. po drugima koji polaze od kriterija delatnosti od javnog interesa pod javnim preduzecem podvode sva ona preduzeca koja takvu delatnost obavljaju… Javno preduzece je po svojoj pravnoj prirodi mesoviti pravni institut jer u sebi prozima elemente javnog (upravnog) prava i elemente privatnog (posebno trgovackog) prava.biz/ 64 .ciji su iskljucivi. .Javna preduzeca su osnovni subjekti javnog sektora privredjivanja koji obavljaju delatnost od javnog(opsteg) interesa. sredstvima iz javnih izvora. u delatnostima za koje je drzava posebno zainteresovana. . . obavljanje delatnosti od javnog interesa . sve cesca i obimnija primena slobode preduzetnistva i konkurencije. odnosno koje obavlja neku delatnost od opsteg javnog interesa. • Drzavna kompanija – to je institut privatnog prava sa pravnim polozajem slicnim drugim preduzecima.U francuskoj su javna preduzeca organizovana kao u formi trgovackog preduzeca i mogu biti drustva sa javnim kapitalom (nacionalizovana drustva) i drustva sa mesovitim kapitalom (nacionalna ili lokalna).U uporednom pravu javno preduzece moze imati oblik : • Javne korporacije – to je institut javnog prava sa posebnim pravnim subjektivitetom koja se osniva posebnim zakonom. . . . .U pravu EU pod javnim preduzecem se podvode sva preduzeca na koja javna vlast vrsi. dominantan uticaj na osnovu svojine. U ovom sektoru se sve vise podize nivo pravne organizacije i upravljanja i povecava se ekonomicnost i efikasnost poslovanja.67.Pravo EU polazi od principa neutralnosti po kojem ostavlja slobodu clanicama unije da svoje ekonomske sisteme.U pravnoj teoriji nema jedinstvenog stava o poimanju javnog preduzeca. Javni sektor privrede obuhvata centralnu i lokalnu drzavu. . A u pravu EU pod tim izrazom se podvode sva preduzeca koja su u drzavnoj imovini ili pod kontrolom drzave. neposredni ili posredno.Javni sektor privrede se od svog nastanka vezuje za monopol. . Po jednima . koja vrse neku od javnih sluzbi i cije se poslovanje podvodi pod poseban pravni rezim.Naziv javno preduzece je u pravu EU samo ekonomski izraz za pravnoorganizacioni oblik nekog od oblika privrednog drustva kapitala. finansijskog ucesca ili propisa koji se primenjuju na njihovo poslovanje. koji polaze od svojinskog kriterija javno preduzece je onokoje je iskljucivo u svojini drzave . . Naravno u nekim delatnostima se zahteva odrzavanje odredjenog obima i standarda proizvoda i usluga a to samo drzava moze da garantuje. javnopravna ovlascenja koja se daju preduzecu … . JAVNA PREDUZECA . Ovo se pogotovo odnosi na bivse socijalisticke zemlje centralne i istocne evrope gde deregulacija i privatizacija javnih preduzeca uzimaju maha.U pravu EU ne postoji javno preduzece kao poseban pravnoorganizacioni oblik. http://www. javne korporacije i aktivnosti drugih javnih preduzeca. . javnim ili mesovitim svojinskim odnosima. svojina nad preduzecem . Javna preduzeca osnivaju javnopravni subjekti.U socijalistickim zemljama centralne i istocne evrope zakonodavac je definisao javno preduzece kao poseban pravnoorganizacioni oblik i to kao drzavno odnosno javno preduzece. Javno preduzece ima dvostruku ulogu i to: o da vrsi odredjenu javnu sluzbu i dobija pojedina ovlascenja koja imaju drzavni organi i o da obavlja privrednu delatnost i da ima slican polozaj kao i privatno preduzece.Ekonomski razlog za osnivanje javnog preduzeca sredstvima iz javnih izvora ogleda se u nedovoljnoj efikasnosti trzisnog mehanizma u obezbedjivanju javnih dobara i usluga. To su preduzeca u kojima javna vlast drzi veci deo osnivackog kapitala ili kontrolise vecinu glasova. koju finansira drzava i ne moze se osnivati u obliku ad.

.Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2003 izmenjeno je zakonsko resenje vezano za pravo zaposlenih na besplatne akcije javnih preduzeca. ü urednom zadoovoljenju potreba korisnika. o Trece.Javno preduzece ima svojstvo pravnog lica i registruje se u Registru privrednih subjekata.Javna preduzeca u domacem pravu: . 2.Cilj osnivanja i poslovanja javnog preduzeca se ogleda : ü u obezbedjivanju kontinuiranog i trajnog obavljanja delatnosti od opsteg interesa. procenat drzavnog kapitala koji se privatizuje odredjen je osnivackim aktom. moze se privatizovati najvise 15% drzavnog kapitala putem javnog tendera ili aukcije. za drzavne organe. .U nasem zakonodavstvu javno preduzece predstavlja posebnu formu preduzeca koju karakterisu: Osnivaci. Ministarstvo za privredu i privatizaciju je ovlasceno da inicira privatizaciju drustava sa vecinskim drzavnim kapitalom. . o Drugo.Organi upravljanja javnog preduzeca su : 1) upravni odbor (organ upravljanja). su uredjeni uslovi i postupak za promenu drzavnog kapitala. da donosi pla rada i razvoja . . javno preduzece se definise kao: ono preduzece koje obavlja delatnost od opsteg interesa. Potreba za ovakvim zakonom je bila vrlo izrazena posto je u srbiji registrovano preko 600 javnih preduzeca.biz/ 65 .Noveliranim zakonom o javnim preduzecima iz 2005 promenjen je pristup u postupku privatizacije javnih preduzeca i podeli besplatnih akcija : o Prvo. imovina preduzeca.sediste… .Javno preduzece moze osnovati nadlezni organ drzave. direktora i clanove nadzornog odbora. Javno preduzece odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom kao i svako drustvo kapitala.U domacem zakonodavstvu se zahteva kumulativno ispunjenje dva uslova da bi se preduzece smatralo javnim: § Zakonom se zahteva da preduzece obavlja delatnost od opsteg interesa (realni uslov).Opsti akti javnog preduzeca su statut i drugi opsti akti utvrdjeni zakonom. ovaj zakon je trpeo promene i izmene 2002 i 2005 godine. . imenovanje organa upravljanja i rukovodjenja i neka druga zakonska resenja. ugovora. 2. http://www. § Da je njgov osnivac drzava ili jedinica lokalne samouprave (formalni uslov). . a pojedina prava i obaveze mogu se urediti i posebnim ugovorom. da odredjuje raspodelu dobiti . odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina.ime. obavljanje delatnosti od opsteg interesa. . kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi max 30% drzavnog kapitala koji se privatizuje. da odredjuje delatnost. odluke nadleznog drzavnog organa i 3. za rad i poslovanje preduzeca i 3. .autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Sva prava i obaveze i odgovornosti izmedju javnih preduzeca uredjuju se aktom o osnivanju javnog preduzeca. . To su delatnosti neophodne za: 1. osnivacki kapital.Uloga drzave je da imenuje i razresava clanove upravnog odbora . .Kljucna razlika izmedju javnog preduzeca i privrednog drustva ogleda se u tome sto je javno preduzece subjekt sa elementima javnog prava a privredno drustvo subjekt privatnog prava. . Ono predstavlja poseban pravnoorganizacioni oblik i spada u drustva kapitala.Izvori prava: javno preduzece iako nije definisano Zakonom o privrednim drustvima iz 2004 zakonodavac ga je regulisao na osnovu posebnog zakona. zakona. 2) direktor (organ poslovodjenja) i 3) nadzorni odbor (organ nadzora).Zakonom o preduzecima. koje osniva drzava. ü tehnicko-tehnoloskom ekonomskog sistema i usagladjenosti njegovog razvoja… .Javno preduzece se osniva i osluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzecima i obavljanju delatnosti od javnog interesa.Akt o osnivanju javnog preduzeca se moze doneti u pisanom obliku i to u vidu: 1.ratko. Polovinom 2000 godine Srbija je donela nov zakon o javim preduzecima i obavljanju delatnosti od javnog interesa . zivot gradjana. kao i zakonom kojim se uredjuje obavljanje odredjene delatnosti od opsteg interesa. . .Zakonom o privatizaciji iz 2001 god.

ratko. Dopusteno je izdavanje vise klasa uloga drustva koji ostvaruju razlicita prava kod raspodele dobiti. Evropsko zadruzno drustvo: . . .Drustvo se u svakoj drzavi clanici tretira isto i to je nacelo nediskriminacije. ravnopravnost u odlucivanju . Statutom se utvrdjuje da min 25 % udela mora biti uplaceno do momenta upisa a ostatak za 5 godina. Zadruzi se priznaje svojstvo pravnog lica i stice se registracijom. solidarnst. samopomoc. stambene i dr. Zadruga je kao pravna forma organizovanja karakteristicna za zanatstvo. Ø polazeci od ciljne funkcije imamo: profitne i neprofitne. zajednicki rad. kao i osnivanje zadruga u nekom od pravnoorganizacionih oblika trgovackog drustva kada su trgovacke prirode. Cilj ovog drustva je zadovoljenje potreba njegovih clanova i razvoj njihovih ekonomskih i socijalnih aktivnosti. .U uporednom pravu zadruga je poseban i osnovni prvnoorganizacioni oblik za obavljanje poslova u oblasti zadrugarstva. .68. .Podela zadruga moze se izvrsiti po razlicitim kriterijumima: Ø polazeci od delatnosti imamo: zanatske. . Madjarska) dopustaju da se opstim aktom zadruge predvidi mogucnost clanstva i pravnih lica. spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica. Udeli se ne mogu unositi u vidu rada ili usliga drustvu. Ø po kriterijumu odgovornosti zadruga za obaveze zadruge imamo: zadruge sa ogranicenom i neogranicenom odgovornoscu. poslovanje.biz/ 66 .U stranom zakonodavstvu se odredjuje minimalni broj lica koji mogu da osnuju zadrugu.Organi zadruge su: o skupstina. . polozaj clanstva. . poljoprivredu. ciji je pravni polozaj regulisan posebnim zakonom. kojim zadrugari uredjuju svoja medjusobna prava i obaveze.000 evra). Registrovano sediste zadruge se mora nalaziti na teritoriji EU. Na ovo drustvo se primenjuju brojni izvori prava kao sto su: 1) pravilo o statutu evropskog zdruzenog drustva. 3) odredbe nacionalnih prava.Clanovi zadruga su po pravilu fizicka lica ali pojedina zakonodavstva (Rusija.Zadruga se osniva ugovorom o zdruzivanju zadrugara. 2) odredbe statuta evropskog zadruznog drustva. posebno na osnovu zakljucenog ugovora izmedju zadrugara o nabavci dobara i usluga ili ostvarivanju delatnosti poslovanja za koje je drustvo registrovano. stambenu izgradnju i dr. koje treba da omoguci prekogranicno osnovanje. Zadrugari odgovaraju za obaveze zadruge samo do visine svojih uloga . koji predstavlja osnovni akt kojim se uredjuje organizacija. . kao i odgovornosti prema trecim licima. ZADRUGE .Drustvo moze biti osnovano na vise nacina: moze ga osnovati 5 ili vise fizickih lica koja su nastanjena u najmanje dve drzave clanice . Upisani kapital je podeljen na uloge. . o nadzorni odbor.Zadruge u zemljama germanske pravne tradicije su posebne pravne forme za preduzetnistvo i ne predvidjaju se zadruge kao posebne forme trgovackog drustva. odgovornost.Zadruga se moze osnovati na teritoriji EU u pravnoorganizacionom obliku evropskog zadruznog drustva.Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na nivou EU. nezavisnost…. . o upravni odbor.Osnovni principi na kojima se zasniva udruzivanje zadrugara u zadrugu su: zajednicki ekonomski interes. ciljevi … .Broj clanova i visina uloga nisu limitirani (osim sto upisani kapital ne sme biti manji od 30.Zadruga ima svoj statut. ribarstvo. . moze ga osnovati 5 ili vise fizickih ili pravnih lica pod sulovom da su pravna lica osnovana i registrovana u najmanje dve zemlje clanice … . o poslovodja (direktor). http://www. privredjivanje. potrosacke.Zadruga odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Nenovcani udeli se moraju uneti do momenta upisa uloga.Zemlje romanske pravne tradicije omogucavaju osnivanje zadruga koje su po svojoj prirodi gradjanska drustva. kao najvisi organ.

poslove market mejkera.Komisija za HOV je duzna da donese resenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti drustvu najkasnije 30 dana od prijema zahteva. nadzor drzave porekla. .U obavljanju svojih poslova ova drustva se moraju rukovoditi zakonskim nacelima i drugim nacelima poput nacela ravnopravnosti klijenata.U drzavama EU vazi sistem drzavne dozvole. nacelu transparentnosti.69. . Ovaj sistem se zasniva na 4 mere: § 1. poslove portfolio menadzera.000 evra. § 2. 5. Rec je o sistemu jedinstvene dozvole koja se naziva i evropski pasos. BROKERSKO-DILERSKA DRUSTVA . Zahteva se i da taj kapital bude u celosti uplacen pre registracije drustva. u zavisnosti od vrste delatnosti. koja se naziva i ovlascena banka. . bankarske poslove. jedinstvena dozvola.Nas zakonodavac brokersko-dilerska drustva definise kao pravno lice koje je organizovano kao akcionarsko drustvo. http://www. poslove agenta emisije. koje svoju delatnost obavlja na organizovanom trzistu HOV. . U pogledu uprave ovog drustva zakonodavac zahteva od Komisije za HOV da donese resenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor direktora i clanova upravnog odbora.Osnovni izvor domaceg prava za osnivanje. Da bi se uspostavilo unutrasnje trziste HOV na nivou EU bilo je nuzno da se uspostavi sistem izdavanja jedne dozvole koja bi vazila u svim clanicama. . 4. To je postignuto donosenjem Direktive o investicionim uslugama u oblasti HOV. koju izdaje Komisija za HOV. 2. domaceg ili stranog porekla. investicionog savetnika i portfolio menadzera.000 do 300. To znaci da se ovakvi poslovi mogu obavljati iskljucivo u formi kolektivnog preduzetnistva. pravila poslovanja i pravilnik o tarifi… . koja dobije dozvolu Komisije za HOV.Brokersko dilerska drustva imaju organe kao i akcionarsko drustvo. . Takodje drusta moraju da ispune i uslove u pogledu kadrovske i organizacione osposobljanosti i tehnicke opremljenosti.U EU i SAD nije zabranjeno ni fizickim licima da se profesionalno bave trgovinom HOV pod uslovom da pruzaju jednaku zastitu svojim klijentima i da je njihovo poslovanje pod nadzorom zvanicnih organa. 3. 6. . nacala postupanja u najboljem interesu klijenta.Osnovni akti ovog drustva su : osnivacki akt.Ovo drustvo moze obavljati poslove: 1. nacionalni tretman u domacoj drzavi i § 4. Za njegovo osnovanje vazi sistem dozvole. Takodje komisija izdaje i dozvole za rad fizickim licima za obavljanje poslova brokera. monimalni uslovi poslovanja. . Ovo drustvo mogu osnivati pravna i fizicka lica.ratko. poslove investicionog savetnika … . . nacelo poslovne tajne… .Nadzor nad ovim drustvima vrsi Komisija za HOV i to najmanje dva puta godisnje . § 3. dilerske poslove. moze obavljati delatnost brokerskodilerskog drustva. poslovanje i nacin upravljanja borkersko-dilerskim drustvima je Zakon o trzistu HOV i drugih finansijskih instrumenata.biz/ 67 .U osnivanju brokersko-dilerskih drustava zakonodavac utvrdjuje minimalni novcani osnovni kapital za ova drustva koji iznosi od 50. statut.U nasem pravu se na berzanskom trzistu HOV kao clanovi berze mogu pojaviti brokeri i dileri samo ako su organizovani u brokersko-dilerska drustva.Banka.

PRIVREDNE KOMORE .Polazeci od kriterijuma nacina osnivanja komore. . u zavisnosti na teriotoriju za koju se osnivaju. samostalna i poslovno-strucna organizacija koja povezuje zajednicke poslovne interese svojih clanova na odredjenoj teritoriji. mogu biti : Ø Lokalne (za grad ili uzu teritoriju). a u drugim zemljama postoje jedinstvene komore za razlicite privredne grane. . http://www. kao i neizvrsavanju obaveza clanova i odluka komore.Oblik udruzivanja trgovaca u komore nije u svim zemljama isti. . .U nasem pravu privredne komore su oblik udruzivanja privrednih subjekata.Medjunarodna trgovinska komora u Parizu). Zadatak tih komora je bio da savetuju drzavne organe u njihovom sprovodjenju ekonomske politike. njihovog cilja i obaveznosti clanstva imamo: v Javnopravne komore – one koje osniva drzava aktom vlasti .biz/ 68 .U nasoj pravnoj praksi sve cesce se postavljaju zahtevi da clanstvo u komorama ne bude obavezno. gradska i regionalna. Ø Mesovite (za dve ili vise drzava). Komora je poseban pravnoorganizacioni oblik i ima svojstvo pravnog lica ali nije privredni subjekt jer ne obavlja privrednu delatnost. odnosno korporativne organizacije. i ucestvuje u obezbedjivanju zajednickih interesa vaznih za privredu Srbije. pa se ne upisuje u registar privrednih subjekata. Organi komore su: skupstina.Komora vodi registar svojih clanova.70. nadzorni odbor i predsednik.Komorom upravljaju njeni clanovi preko izabranih predstavnika u njenim organima.Privredne komore kod nas su organizovane po teritorijalnom principu: republicka. .Komore. . a obavljaju poslove u interesu svojih clanova s tim da im i drzava moze odobriti odredjena ovlascenja. . a clanstvo u njima je obavezno. po pravilu zakonom. .Komore su udruzenja. koji svi imaju jednaka prava i obaveze. mada je stanje u realnosti sistem polu-obaveznog clanstva. Prve trgovacke komore su nastale u Francuskoj jos u XVII veku. narusavanju jedinstvenog trzista i monopolistickim radnjama na tom trzistu. sa neprofitnim ciljem. Clanovi su privredna drustva i individualni preduzetnici. Ø Medjunarodne (npr.ratko. pokrajinska. . najcesce ugovorom . v Privatnopravne komore – njih osnivaju fizicka i pravna lica nedrzavnim aktom . sa svojstvom pravnog lica. upravni odbor. .Pri svakoj komori postoji sud casti koji odlucuje o povredama dobrih poslovnih obicaja. U jednim postoje jedinstvene trgovinske ili trgovinsko-industrijske komore koje pokrivaju trgovce iz razlicitih privrednih grana. U pogledu pravne prirode komora je interesna.Na osnovu kriterijuma subjekata koji se udruzuju imamo: o trgovinske (privredne) komore i o profesionalne komore .U komore se udruzuju kako privredni subjekti sa svojstvom pravnog lica tako i fizicka lica koja obavljaju neku od slobodnih profesija. Ø Regionalne (za oblast).One obavljaju poslove u javnom interesu .

. ’ . Ona obuhvata sledece poslove: organizovanje javne ponude hartija od vrednosti. Berze su posebno mesto prostorije na kome se sastaju njeni clanovi da bi pod odredjenim uslovima zakljucivali poslove kupovine i prodaje. .Berza moze obavljati svoj posao ako je: 1.Berze su nastale iz potrebe trgovaca za efikasnijom trgovinom. . pravno i fizicko lice.Postoje tri sistema za osnivanje berzi: 1. objavljivanje informacija o traznji.71.Berze su nedobitne organizacije jer nikad ne trguju vec samo stvaraju uslove da se na njima fer trguje.ratko. Zakon o privrednim drustvima.Arbitraza berze se obrazuje radi resavanja sporova izmedju ucesnika na berzi na osnovu zakljucenih poslova na berzi. 2. Na berzama se trguje ivelikim kolicinama robe pa je to mesto gde se obrazuju cene koje se odrazavaju na istu vrstu robe i na drugim oblicima trzista. domace i strano.Komisija a Hov najmanje dva puta godisnje vrsi nadzor nad zakonitoscu poslovanja berze a iz zakonom utvrdjenih razloga joj moze oduzeti dozvolu za rad.Izvori prava za rad. Ona ne moze da otpocne obavljanje delatnosti bez dobijanja dozvole za svoj rad koju izdaje komisija za Hov.Nas zakonodavac definise berzu kao pravnom lice koje je organozovano kao akcionarsko drustvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom trzistu. Nesamostalne berze su sustinski drzavne ustanove i one nemaju clanove vec samo posrednike. trzisnoj ceni i ponudi HOV. Novcani deo osnivackog kapitala berze je minimalno 1. Vrste – Prema predmetu poslovanja berze se mogu podeliti na efektne berze (berze Hov) . Koji moraju da ispunjavaju stroge zakonske uslove. Normativni sistem. Sistem dozvole (koncesije)berza se osniva na osnovu zakonom utvrdjenih uslova i izdate dozvole od strane nadleznog organa. berze se mogu podelitina samostalne.000 evra u din protivvrednosti. Kadrovski osbosobljena. . oni obavljaju poslove samo za racun klijenta. ona ima listu arbitara koje bira skupstina berze. . Tehnicki osposobljena.drzava nad njima ima upravljacka i kontrolna prava. berze mogu biti i dobitne i nedobitne. novcane i devizne berze. Posto njihova ciljna funkcija nije sticanje dobiti zbog toga se tretiraju kao neprivredni subjekti. robne i mesovite berze. . povezivanje ponude i traznje HOV.berza se osniva na osnovu odluke nadleznog drzavnog organa 3.000. . specijalnom robom po unapred utvrdjenim pravilima. Srbija je prvu mestovitu berzu dobila 1984 godine. pravila poslovanja. Berzansko trziste se razlikuje od dugih oblika trzista jer se na njemu ne nalazi fizicki prisutna roba koja je predmet trgovine.Samostalne berze su organizovane kao udruzenje svojih clanova. Prema obimu samostalnosti berze u odnosu na drzavu. . organizaciono osbosopljena i 3. Polusamostalne berze. novcem.Opsti akti berze su: status. nesamostalne i polusamostalne berze. Zavisno od toga da li je cilj obavljanja delatnosti sticanje dobiti. Sistem drzavnog akta.Berze su organizovano trziste na kome se trguje HOV. pravilnik o listingu i kotaciji. pravilnik o tarifi. Zakon o registraciji privrednih subjekata.Delatnost berze je organizovanje trgovine HOV. a clanovi vrse funkciju berzanskih posrednika. . BERZE . a prva robna berza je nastala u XIX veku u Engleskoj.Berzu u nasem pravu moze osnovati Republika. Pretece berzi su sajmovi i aukcije. osnivanje i poslovanje berze su: Zakon o trzistu HOV. . Odluka arbitraze je konacna.berza se osniva pod zakonom utvrdjenim uslovima 2. http://www.Beogradska berza.biz/ 69 . Prvo su nastale novcane berze u XII i XII veku. Clanovi berze su brokersko dilerska drustva i ovlascene banke.

Narodna banka Srbije. kao i iz drugih izvora. Sredstva za osivanje i pocetak rada korporacije obezbedjena su u budzetu Srbijen. berze.Nadzor nad Centralnim registrom vrsi komisija za HOV o cemu sastavlja zapisnik. Narodna banka Srbije vrsi nadzor u delu poslova koji se ticu obavljanja platnog prometa preko novcanih racuna.Korporacija ima svojstvo pravnog lica koje stice pravom registracije. Drugi poslovi u vezi sa korporacijom su: 1) posredovanje u prenosu potrazivanja obezbedjenih hipotekom. o Poslove kliringa i saldiranja hov. 4) Obavljanje drugih poslova pod uslovima previdjenim statutom. .U centralnom registru se otvaraju i vode sledeci racuni: 1. u iznosu od najmanje 10. ciji mandat traje cetiri godine. Za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Racun deponovonaih HOV. http://www. Vrednost drzavnog kapitala u ukupnom kapitalu Korporacje ne moze biti manja od 51%. Racun HOV clanova centralnog registra. Organi korporacije su: upravni odbor. . donacija. a udeo drzavnig kapitala ne moze biti manji od 51%. 3) pruzanje strucne pomocu drzavnim organima u oblasti poboljsanja uslova stambene gradnje. brokersko dilerska drustva. budzeta Srbije… . NACIONALNA KORPORACIJA ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA I CENTRALNI REGISTAR HOV . 2) izdavanje Hov na osnovu uspostavljene hipoteke. 2. 3. Sredstav za rad obezbedjuju se iz naknade za obavljanje poslova u skladu sa njegovim pravilnikom o tarifi. o Poslove o pravima trecih lica na hov i drugim finansijskim instrumentima.Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je kao poseban pravnoorganizacioni oblik osnovana posebnim zakonom. akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Sediste korporacije je u BG. .biz/ 70 .72.000 u dinarskoj protiv vrednosti. Opsti akti korporacije su: statut.Oragni Centralnog registra su: Skupstina i upravni odbor.Centralni registar ima svojstvo pravnog lica i osniva se u pravnoj formi zatvirenog ad.Korporacija je spacijalizovana za obavljanje poslovanja osiguranja potrzaivanja koja su obezbedjena hipotekom. pravila poslovanja… Ovo je specificna organizacija koja ima elemente i upravne i nedobitne organizacije. Sredstva za rad korporacije obezbedjuju se iz njnih prihoda. Emisioni racun. Njegovo sediste je u Bg. . .Zakonom je dopusteno da se Korporacije organizuje u formu ad.ratko. Centralni registrar hartije od vrednosti – Uloga Centralnog registra HOV je da obavlja: o poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima Hov i drugih finansijskih instrumenata. Njegov novnaci deo osnovnog kapitala ne moze biti manji od 50.Clanovi centralnog registra mogu biti: Republika. . direktor i nadzorni odbor. . ali i elemetne dobitne organizacije. poslovne banke. saglasno Zakonu o privrednim drustvima.000.000 evra.

6) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zastite konkurencije… .Sredstava za rad Komisije se obezbedjuju iz prihoda koje ona ostvaruje radom. http://www. kojima odredjuje unutrasnju organizaciju i nacin rada komisije.. a odluke donosi vecinom prisutnih clanova. . . poslanik u narodnoj skupstini.Registri koje vodi komisija za hov su javni. Ona donosi tarifnik na osnovu koga obezbedjuje sredstva za finansiranje svojih poslova i zadataka. . a Vladu tromesecno informise o svom radu i kretanjima na trzistu kapitala. 2. Na celu saveta nalazi se predsednik koji predstavlja i zastupa komisiju a u slucaju njegove sprecenosti to radi njegov zamenik.Savet komisije ima 5 clanova koje bira Narodna skupstina na predlog ovlascenih predlagaca. U slucaju jednake podele glasova odlucujuci glas je glas predsednika saveta. . .73.instrumenata. smrcu.Regulatorni organi su nastali radi sprecavanja malverzacija i prevara. a manjak nadoknadjuje iz sopstevih rezervi i republickog budzeta.Savet je jedini organ komisije za zastitu konkurencije. Komisija je regulatorno telo u oblasti trzista Hov i drugih fin.Rad saveta je javan. a zakonom su utvrdjeni uslovi koje mora da ispunjava lice koje se bira u svojstvu clana i predsednika.Komisija za hov ima 5 clanova. . . Tri clana komisije cine kvorum. . a isto lice moze biti izabrano najvise 2 puta. Visak prihoda nad rashodima Komisija uplacuje u republicki budzet. KOMISIJA ZA ZASTITU KONKURENCIJE I KOMISIJA ZA HOV .Komisija za HOV je nezavisna i samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica i sa sedistem u Beogradu.Komisija za zastitu konkurencije je osnovana zakonom. 4) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinacnim trzistima i u pojedinacnim sektorima.. ukljucujuci i njenog predsednika. ima status pravnog lica sa sedistem u Beogradu. . 3. Za clana saveta se ne moze predloziti: lice starije od 65 godina. donacija. Clan saveta se bira na 5 godina.Ova komisija je nedobitna organizacija. Mandat clanova traje 5 godina. Visak prihoda nad rashodima se vraca u budzet Srbije. Ona za rad odgovara narodnoj skupstini kojoj podnosi izvestaj jednom godisnje. razresenjem iz razloga predvidjenih zakonom.Komisija za zastitu konkurencije je nadlezna da: 1) resava o pravima i obavezama ucesnika na trzistu. koje su ucinjene na stetu kupaca hov zbog nedostatka adekvatnih propoisa o trzistu hov. koje donosi Savet. Istekom vremena na koje je izabran. Njegov mandat prestaje: 1. 2) ucestvuje u izradi propisa koje se donose u oblasti zastite konkurencije.Komisija donosi statut i druge opste akte. koga bira i razresava Narodna skupstina.Komisija za zastitu konkurencije ima statut i druge akte. 3) predlaze Vladi donosenje propisa za sprovodjenje Zakona o zastiti konkurencije. lice koje je srodnik clana saveta u pravoj liniji. Ona je nedobitna organizacija i za svoj rad odgovara Narodnoj skupstini. ali i iz naknada. koji donosi odluke. funkcioner politicke stranke. 5) daje misljenje u vezi sa primenom propisa u oblasti zastite konkurencije. . a visak rashoda nad prihodima se pokriva iz budzeta Srbije.ratko. jer njena ciljna funkcija nije sticanje dobiti.Komisija odlucuje na sednicama kojom rukovodi njen predsednik.biz/ 71 . Saglasnost na statut daje vlada. . a odluke se donose vecinom glasova. prihoda od prodaje publikacija komisije.

U uporednom pravu prestanak rada privrednog drustva po osnovu insolventnosti se oznacava sledecim teriminima: prinudna likvidacija. On se sprovodi kada je knjigovodstevna vrednost imovine stecajnog duznika manja od 5. . .ratko. . osnovni i redovni.Nesposobnost za placanje podrazumeva takvo fin stanje duznika u kojem duznik nije posoban da izmiruje dospele obaveze prema poveriocima. Osnovno pravilo kod individualnog stecaja je nacelo novog finansijskog pocetka za stecajnog duznika. Pokretanje postupka se vrsi na osnovu zahteva ovlascenog lica. insolventna likvidacija. odnosno stecaj se moze okoncati bez namiranja ikakvog procenta potrazivanja stecajnih poverilaca.U zavisnosti od nacina koji se upotrebljava za odredjivanje stecajnih razloga postoje dva nacina: o Metod nabrajanja stecajnih razloga – ogleda se u nabrajanju radnji i okolnosti u vezi sa duznikom. bankrot. a njegov osnovni cilj je da se fizickom licu pruzi nova prilika za poslovanje. .U zavisnosti od vrste subjekta nad kojim se sprovodi stecaj on se moze podeliti na: 1. Individualni stecaj (sprovodi se nad fizickim licima) i 2. . Ako je verovatno da obaveze nece moci da ispuni po dospecu. . stecaj. cime on prestaje da postoji kao pravni subjekt. Poverilac je bio duzan da dokaze da je duznik izvrsio neku od stecajnih radnji.Posebnu vrstu stecaja predstavlja i stecaj male vrednosti. http://www. prinudnog. o Metod opsteg razloga – zakonodavac u formulaciji stecajnog razloga upotrebljava pravne standarde.. Nas zakonodavac je do nedavno upotrebljavao samo termin stecaj a od nedavno pocinje da se upotrebljava i izraz bankrotstvo. i s druge strane prinudno izvrsenje potrazivanja svih poverilaca nad imovinom stecajnog duznika. 2. Stecajni duznik je nesposoban za placanje: 1. Sledeci veliki talas stecajnog zakonodavstav usledio je u 19 v. sto dovodi do gubljenja njegovog pravnog subjektiviteta. . uloge i vrste stecaja i stecajni razlozi .Postupak stecaja ima za cilj da obezbedi pravicno zadoviljenje poverilaca. Korporativni stecaj (sprovodi se nad pravnim licima).Posebnu vrstu stecaja predstavlja medjunarodni stecaj .74. OSNOVNA SVOJSTVA STECAJA – istorijat i izvori prava. Korporativni stecaj ima za cilj da prikupi i unovci imovinu pravnog lica koja ce se raspodeliti poveriocima srazmerno visini njihovih potrazivanja.Stecajni razlog predstavlja materijano pravno osnovu pokretanja stecajnog postupka.000. pojam. a prvi stecajni zakon je donet 1542 u Engleskoj. Stecaj predstavlja istovremeno. Ako je potpuno obustavio svoja placanja u roku od 30 dana.000 din.pod njega se podvodi svaki privredni subjekt nad kojim je otvoren postupak stecaja. radi obuhvatanj avelikog broja konkretnih slucajeva i radnji stecajnog duznika.U nasoj zemlji je doneto nekoliko zakona u oblasti stecaja posle II svetskog rata. koji dovode do otvaranja postupka stecaja. koje predstavljaju razlog za pokretanje postupka. .biz/ 72 . 3.Stecaj je pravni institut kolektivnog. Od svih stecajnih razloga najznacajniji su: prezaduzenost i nesposobnost za placanje. koje su zakonom nabrojane. U 20 veku pocinje novi globalni pokret reforme stecajnog zakonodavstva koji traje do danas. Ovaj stecajni razlog se oznacava koa univerzalni.Razlikuju se dve vrtse stecaja Ø dobrovoljni – kod dobrovoljnog stecaja sam duznik pokrece postupak stecaja i Ø prinudni – kod prinudnog stecaja predlog za pokretanje stecaja podnose poverioci ili neko drugo zakonom ovlasceno lice. Stecajni razlozi . . sudska likvidacija. stanje u kome duznik ne moze da izvrsava obaveze prema poveriocima. Pravilo je da se u stecajnom postupku namiri samo odredjen procenat potrazivanja. Treba imati u vidu da se stecajni postupak pokrece protiv insolventnog duzinka.U nasem zakonodavstvu stecajni postupak se sprovodi nad duznikom koji je nesposoban za placanje. zbog cega uspesno okoncanje tog postupka ne mora da znaci i uspesno ostvarenje interesa stecajnih poverilaca.Razvoj stecajnog zakonodavstva je zapoceo u 16 v. . . Ako ne moze da odgovori svvojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze. Postupak vodi stecajni sudija. ravnomernog i pravicnog namirenja poverilaca generalnim izvrsenjem na imovini stecajnog duznika. s jedne strane. a koji ima imovinu u dve ili vise drzava.

Resenjem se odlucuje u stecajnom postupku. To su poverioci cija su potrazivanja obezbedjena nekim od stavrnih sredstava obezbedjenja. 5) nacelo ekonomije postupka – stecajni postupak je po svojoj prirodi hitan.solidarni duznici. Roba u prevozu. preduzetnik. drustvo za osiguranje. trgovacki stecaj – stecajni duznik moze biti privredni subjekt: privredno drustvo. Rok za zalbu je 8 dana a rok za podnosenje prigovora pet dand od dana objavljivanja zakljucka. Stecajni Poverilac – je stranka u stecajnom postupku koja je prijavila svoja potrazivanje. 7) nacelo izuzetnosti – stecaj se pokrece i sprovodi samo ako ne uspe reogranizacija duznika. pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju stecajni poverioci. . U zavisnosti od vrste poverioca. Razlucni poverilac – poverioci koji imaju zalozno pravo ili pravo namirenja na stavri ili u pravu o kojima se vode javne knjige ili registri. 2) nacelo ravnopravnosti neprivilegovanih poverilaca – stecaj onemogucava nedozvoljene transakcije i stavljanje pojedinih poverilaca u priviligovan polozaj u odnosu na druge poverioce. Protiv resenja se moze izjaviti zalba. . i imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu. STECAJNI POSTUPAK – pojam i nacela. .Poverioci koji imaju drzavinu i pravo zadrzavanja stvari nisu u obavezi da predaju stvar stecajnom duzniku dok im se ne ispalti njihivo razlucno pravo. 2. Prema prirodi poverioca oni se dela na privilegovane i neprivilegovane (stecajni poverioci). 4) nacelo sudskog vodjenja stecajnog postupka. Zbog toga izlucni poverilac nije stranka u stecajnom postupku. http://www. razlucne i poverioce stecajne mase. U slucaju da je visina potrazivanja razlucnih poverilaca veca od visine iznosa dobijenog unovcenjem stvari ili prava na kojima postoji razlucno pravo. stranke i drugi ucesnici .Pravni institut stecaja zasniva se na vise nacela: 1) nacelo kolektivne zastite neprivilegovanih poverilaca – stecaj omogucava ravnomerno namirenje potrazivanja poverilaca u zavisnosti od ukupne visine njihovih potrazivanja. Takva stvar ne ulazi u stecajnu masu. Izlucni poverilac – ono lice cija se stvar nalazi kod stecajnog duznika po nekom pravnom osnovu na koje on ima stvarno ili licno pravo. u drugom stepenu Visi trgovniski sud. U najvecem broju zakonodavstava o stecaju usvojen je tzv. U nasem pravu on obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. jemci i sl. 3.Razlucni poverioci mogu zahtevati da se njihovo potrazivanje namiri iz vrednosti zalozene stvari ili prava i to neavisno od toka stecajno postupka. Stecajni duznik – lice nad cijom imovinom je otvoren postupak bankrotstva.Izlucni poverilac moze da isktakne zahtev da se njegova stvar izluci iz stecajne mase i da se izvrsi njen povracaj pod odredjenim uslovima. . . Postupak je po svojoj prirodi hitan.biz/ 73 .ratko. Stecajno pravo poznaje 3 posebna oblika povracaja stvari njihovom vlasniku: 1. a protiv zakljucka podneti prigovor.U nasem zakonodavnstvu se podvodi pravno drustvo u preduzetnik. banka i druga finansijska institucija. moze biti jedno lice ili vise njih. Finansijski lizing.Odluke u stecajnom postupku se donose u obliku resenja ili zakljucka.Stecajni postupak predstavlja posebnu vrstu gradjanskog sudskog postupka. zadruga. 3) nacelo univerzalnosti – sva imovina stecajnog duznika mora biti predmet namirenja stecajnih poverilaca. a sud ga sprovodu pos luzbenoj duznosti. Treca lica – u stecajnom postupku u svojstvu trecih lica mogu da ucestvuju i pravna i fizicka lica . izlucne.75. Podela imovine pravne zajednice. poverioci stecajnog duznika se dele na stecajne. Postupak pokrece zakonom ovlasceni subjekat. Za sprovodjenje postupka u prvom stepenu stvarno je nadlezan trgovinski sud. a zakljuckom se izdaje nalog sluzbenom licu ili organu da sprovodi postupak za izvrsenje pojedinih radnji. 6) nacelo srazmernosti – neprivilegovani poverici namiruju svoja potrazivanja srazmerno njihovoj visini u odnosu na stecajnu masu. na koje se primenjuje Zakon o stecajnom postupku.

– U domacoj strucnoj literaturi je izneto misljenje da treba ojacati polozaj i ulogu stecajnog sudije u zakonodavstvu. domaca ili strana lica. Prva skupstina poverilaca se moze zakazati na predlog stecajnog upravnika. Ima zadatak da utvrdjuje neophodan optimalan test znanja koji lica koja konkurisu za stecajne upravnike moraju da ispunjavaju. ORGANI STECAJNOG POSTUKPA a) Stecajno vece – stecajno vece je sastavljeno od trojice sudija od kojih je jedan predsednik veca. a formira se najkasnije na prvom poverilackom rocistu. Konacnu visinu naknade stecajno vece odredjuje u vreme zakljucenja stecajnog postupka. Broj clanova odbora poverilaca odredjuje skupstina. o Nagrada za rad i naknada troskova – Stecajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troskova.da je dobilo licencu za obavljanje poslova stecajnog upravnika. a odluka se smatra donetom kada za nju glasa vise od polovine clanova. d) Skupstina poverilaca – Skupstinu poverilaca cine svi stecajni poverioci. o Izdavanje i oduzimanje licence – Licencu moze dobiti lice koje ispunjava 2 uslova: Visoka strucna sprema i Polozen strucni ispit za dobijanje licence . da ima status individulanog preduzetnika. Najznacajniji poslovo Agencije su: 1. – Agencija moze oduzeti licencu stecajnom upravniku pre isteka roka od tri godine ako ne obavlja poslove u skladu sa zakonom. da ima tri godine radnog iskustva. zakonski zastupnik stecajnog duznika. 3. vrsi nadzor nad radom i prati razvoj profesije stecajnog upravnika. On je ovlasecan da odlucuje o sledecem: 1) uvodi u duznost stecajnog pravnika. s tim da taj broj ne moze biti od 9 clanova i uvek mora biti neparan. organizuje i sprovodi strucni ispit za stecajnog upravnika. on odgovara celokupnom svojom imovinom. stecajni upravnik je jedan od obaveznih i znacajnih oragana stecajnog postupka koja ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stecajnog duznika. Predlog za rezresenje stecajnog upravnika moze dati stecajni sudija i odbor poverilaca. 8) daje ovlasecenja stecajnom duzniku preduzetniku o licnoj upravi b) Stecajni sudija – Nalazi se izmedju stecajnog veca i i stecajnog upravnika. 4) odobrava nacrt plana reorganizacije. a moze biti imenovan i resenjem o pokretanju prethodnog stecajnog postupka. On vrsi kontrolu i nadzor nad radom stecajnog upravnika. radi zastite interesa stecajnih poverilaca.Predsednika odbora biraju clanovi odbora iz svojih redova. 4. Na toj sednici vrsi se izbor predsednika skupstine i clanova odbora poveriala. e) Odbor poverilica – je organ stecajnog postupka koji skupstina poverilaca bila na prvoj svojoj sednici ili na prvom poverilackom rocistu. On ima pravnicko obreazovanje i profesionallno iskustvo. . Stecajno vece imenuje stecajnog upravnika i ono odlucuje o: 1) pokretanju prethodnog postupka. sopstveni racun i sediste u BG. Licenca se obnavlja na zahtev stecajnog upravnika po isteku roka od dana njenog izdavanja pod uslovom da je stecajni upravnik savesno obavljao svoj posao. Njegove licne osobine i moralni kvalitetinsu od posebnog znacaja za sprovodjenje ovog postupka. 6) odlucuje o prigovorima protiv radnji stecajnog upravika.Odbor poverilaca podnosi prigovore na zakljucke i radnje stecajnog sudije i stecajnog upravnika u roku od 5 dana od dana saznanja za radnju. izdaje. o Imenovanje i razresenje – U nasem pravu stecajni upravnik se imenuje resenjem o pokretanju stecajog postupka. Stecajni upravnik ima razlicite uloge u stecajnom postupku. c) Stecajni upravnik – centralna licnost u stecajnom postupku jer od njegove strucnosti.76. obnavlja i oduzima licencu 2. 7) odlucuje o prigivorima protiv odluka i zakljucaka stecajnog sudije. Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje stecajnih upravnika koja organizuje i sprovodi strucni ispit za dobijanje licence. http://www. ima svojstvo pravnog lica. sposobnosti zavisi u znacajnoj meri uspeh samog postupka. ako je stecajno vece odredilo mere obezbedjenja stecajnom duzniku. 4) imenuje i razresava stecajnog sudiju.Na poziv odbora poverilaca sednicama odbora prisustvuje stecajni upravnikali bez prava glasa. a u obavljanju poslova iz svoje nadleznosti moze da angazuje strucna pravna i fizicka. Razlucni poverioci mogu ucestvovati u skupstini samo do visine potrazivanja. . 5) imenuje i razresava stecajnog upravnika.ratko. Predsednik odbora je duzan da zakaze sedmicu kada to zahteva vise od polovine clanova odbora. vodi imenuk stecajnih upravnika o Obavljanje poslova i odnos sa drugim organima stecajnog postupka – Stecajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i sa paznjom dobrog strucanjaka. – Zakonom su utvrdjeni uslovi i nacin za razresenje stecajnog upravnika. Razresenje moze biti i na licni zahtev. o Agencija za licenciranje stecajnih upravnika – agencija je osnovana zakonom. 3. 2) utvrdjuje postojanje razloga za pokretanje stecajnog postupka. Za stecajnog upravnika moze biti imenovano lice koje ispuni zakonom utvrdjene uslove: 1.biz/ 74 . 5) odobrava nacrt resenja o glavnoj deobi stecajne mase. o Odgovornost za stetu i osiguranje od odgovornosti – ako stecajni upravnik pricini stetu ucesnicima u stecajnom postupku namerno ili nepaznjom. 2. 2) vrsi nadzor nad radom stecajnog upravnika. On je prinudni. On ima pravo i duznost da upravlja i raspolaze stecajnom masom duznika. 3) odreduje preliminarnu naknadu i nagradu stecjnom upravniku. 3) odlucuje o pokrrtanju stecajnog postopka. U naseim pravu.

a mogu biti preduzete pojedinacno i kolektivno. da prestaju sva potrazivanja poverilaca iz stecajnog postupka. kada resenje stecajnog veca o potvrdi plana reorganizacije postane pravnoslazno. c) Mere za realizaciju plana reorganizacije – Zakonom o stecajnom postupku se uvodi institut reorganizacije kao put i nacin za sprovodjenje stecajnog postupka. b) Podnosenje plana reorganizacije i njegova sadrzina – Predlog plana reorganizacije podnose Zakonom ovlasceni subjekti. 3. finansijske i dr. obezbedjuje nastavak poslovanja.Zakonom o stecajnom postupku pravo glasa je dato svim poveriocima srazmerno visini njihovih potrzaivanja. poboljsava se njegov imovinsko pravni polozaj. tehnoloske. stecajno vece donosi resenje o zakljucenje stecajnog postupka. moze se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje stecajnog postupka pod uslovom da su ispunjeni ostali Zakonom utvrjdni uslovi.u slucaju kada je oporavak stecajnog duznika moguc i 2. poverioci mogu glasati i pisanim putem. reorganizacija . . da vlasnici akcijskog kapitala stecajnog duznika sticu vlasnicka prava na kapitalu.Izvrsenje plana reorganizacije. bankrotstvo u slucaju kada oporavak stecajnog duznika nije moguc. Inace.biz/ 75 .stecajni upravnik.77. Njegovom primenom u praksi se ostvaruje sanacija duznika. Na rociste za glasanje se pozivanju svi poverioci sa pravom glasa i duznik. upravljacke i finansijske organizacije. . tj osnov za produzenje zivota stecajnog duznika. Stecajni sudija je duzan da zakaze rociste za razmatranje plana reorganizacije i glasanje poverilaca u roku od 20 dana od dana njegovog donosenja. On se podnosi posle pokretanja stecajnog postupka. . Usvajanjem plana iz poslovnog imena stecajnog duznika brise se oznaka u stecaju.Zakon o stecajnom postupku pociva na nacelu obezbedjivanja najpoviljnijeg namirenja poverilaca.ratko. preavnoorganizacione.Plan reorganizacije predstavlja osnov za reorganizaciju stecajnog duznika. organizacione. nad stecajnim duznikom se sprovodi bankrotstvo. pravne. dva su moguca pravca za ostvarenje tog cilja: 1. U slucaju da se ne usvoji i izmenjeni plan reorganizacije. http://www. Te mere se preduzimaju radi finansijske konsolidacije i upravljacke i druge stabilizacije duznika. kojim je stecajni duznik ispunio sve obaveze predvidjene planom reorganizacije ima za posledicu: 1. 5. 2. U domacem pravu se plan reorganizacije mora saciniti u pisanoj formi. . da se vrsi prodaja drustvenog. Subjekt reorganizacije su stecajni duznik i stecajni poverioci kao i stecajni upravnik.stecajni duznik. stecajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbedjenih potrazivanja.Pod reorganizacijom se podrazumeva preuredjenje duznika u pogledu njegove unutrasnje. ali i na zaposlene kod stecajnog duznika i na njegove poverioce. Ona se zasniva na planu u pisanom obliku kojim se na detaljni nacin odredjuje pod kojim uslovima ce potrazivanja biti namirena. Cilj plana reorganizacije je da se poboljsa imovinsko pravni polozaj stecajnog duznika i poverilaca. . d) Postupak donosenja plana reorganizacije – U nasem pravu plan reorgaznizacije mogu doneti zakonom ovlasceni subjekti: 1. a u slucaju zakazivanja posebnog rocista za glasanje. personalne. radi izbegavanja posledica koje izaziva bankrotstvo na imovini duznika. kao i u vecem broju mogucih nacina koji se mogu primeniti na stecajnog duznika radi prevazilazenja nepovoljne finansijske situacije. . poverioci koji imaju najmanje 30% obezbedjenih potrazivanja. 3. 2. e) Pravne posledice usvajanja i izvrsenje plana reorganizacije – Osnovna prvavna posledica je promena pravnog polozaja stecajnog duznika. .Mere za realizaciju plana reorganizacije mogu biti ekonomske. odnosno drzavnog kapitala stecajnog kapitala stecajnog duznika u skladu sa priposima kojima je utvredjena privatizacija. Ako predlozeni plan reorganizacije nije dobio potrenban br glasova ili podneti plan na drugi nacin ne ispunjiva uslove za njegovo usvajanje u tom slucaju stecajni sudija moze odobriti predlagacu plana rok od 30 dana u kojem ce podneti izmenjeni plan i zakazati rociste za glasanje.Plan reorganizacije se podnosi stecajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stecajnog postupka. a stecajni sudija moze da produzi ovaj zakonski rok najvise za 30 dana. 4. REOGRANIZACIJA DUZNIKA (mere za sprecavanje bankrotstva) a) plan reorganizacije – Pre sprovodjenja postupka stecaja obavezno se mora uciniti pokusaj sprovodjenja mera reorganizacije. . Sustina reorganizacije se ogleda u visokom stepenu fleksibilnosti koja se obezbedjuje pregovorima izmedju duznika i poverilaca.Sadrzaj plana reorganizacije u uporednom pravu sadrzi razlicite mere odnosno metode reorganizacije duznika. lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stecajnog duznika.

78. koji ima svojstvo preduzetnika . . 2. stecajni sudija ce u svakom slucaju doneti resenje o zapocinjanju bankrotstva ako stecajni sud utvrdi da stecajni duznik: 1.U nasem pravu se dopusta stecajnom vecu da resenjem o pokretanju stecajnog postupka ovlasti stecajnog duznikapreduzetnika da sam upravlja i raspolze stecajnom masom pod sledecim uslovima: 1) Ako stecajni duznik to sam predlozi. postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUSTVA . primenjuje plan cije je usvajanje izdejstvovano na nezakonit nacin.Likvidacije je jedan od nacina za prestanak privrednog drustva. a u roku od 6 meseci se ne pojavi novi clan… o Posebni zakonski osnovi za likvidaciju sloventnog drustav su: 1. 3.U uporednom pravu postoje 3 pristupa u pokretanju likvidacije: 1) likvidaciju pokrecu i sprovode vlasnici preduzeca 2) likvidaciju drustva sprovodi sud. o Opsti zakonski osnovi za likvidaciju solventnog drustva su: 1. 3) obustavljanje dobrovoljne ili prinudne likvidacije i pokretanje postupka stecaja od strane njegovih duznika. 4. Postupak likvidacije se sprovodi kad se pretpostavlja da se iz imovine duznika mogu izmiriti njegove obaveze.Stecajno vece je duzno da donosenjem resenja o odredjivanju licne uprave stecajnom duzniku istovremeno postavi stecajnog upravnika uz odredivanje poslova za ciju punovaznost je potrbna njihova saglasnost. 3.Nas zakonodavac uredjuje pravni institut licne uprave duznika. 3. da nalozi preuduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu. 4. . da drustvo ima dovoljno sredstava za pokrice svih svojih obaveza i 2. . 3) Ako je verovatno da odredivanje licne uprave nece dovsti do ostecenja interesa poverilaca ni do produzavanja stecajnog postupka.Stecajno vece moze da obustavi licnu upravu na predlog: 1. Licna uprava se ne moze odobriti ako je stecajni postupak pokrenuo nadlezni javni tuzilac. U procesnopravnom smislu pod likvidacijom se podrazumeva postupak u kom se imovina drustva prikuplja i unovcava. a preostala sredstva drustva raspodelila prema predvidjenim pravilima drustva.Nas zakonodavac zahteva ispunjenje 2 uslova za pokretanje postupka likvidacije: 1. Stecajnog duznika. Odbora poverilaca. LICNA UPRAVA DUZNIKA – PREDUZETNIKA . da se osnovni kapital drustva smanji ispod vrednosti minimalnog novcanog osnovnog kapitala drustva. a stecajni upravnik uvek moze da pregleda popis i pismeno obavesti stecajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa stecajni poverioci mogu da izjave prigovor. u okviru reorganozacije duznika.ratko. da je ispunjen neki od zakonom utvrdjenih osnova za likvidaciju. . 2. 2) Ako se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak. popis poverilaca i pregled imovine. . koju moze podneti odbor poverilaca. Ako sud utvrdi da stecajni duznik ne postupa po odredbama reorganizacije moza da preduzme neku od sledecih mera: 1. 2. Zakonski pravni akti mogu biti pojedinaci ili generalni. da je istekao rok za koji je drustvo osnovano. osnivaca sveo na jednog clana. 5. 79.Stecajni duznik mora da sastavi popis imovine koja ulazi u stecajnu masu. Stecajnog upravnika. da nalozi nastavak postupka bankarstva stecajnog duznika. 4.Do likvidacije privrednog drustva dolazi iz razloga koji nisu finansijsjke priroe. kako bi se isplatila sva njegova dugovanja. ne saradjuje sa stecajnik upravnikom. . 2. Protiv donetog resenja moze se izjaviti zalba. poverilaca koji je pokrenuo stecajni postupak.Medjutim. Pod licnom upravom duznika podrazumeva se stavljanje duznika-preduzetnika pod nadzor suda.biz/ 76 . 4. da je drustvu izrecena mera zabrane vrsenja delatnosti zbog neipunjavanja uslova za njeno obavljanje.Zakonom o privrednim drustvima uredjuje se likvidacija. kada ono gubi svoj pravni subjektivitet. 3. da su prestali da postoje uslovi za vrsenje delatnosti. Stecajnog sudije. 2. ne ispunjava naloge stecajnog upravnika. duzno je da saslusa stecajnog duznika. da se br. s tim da se posle ovog postupka drustvo izbrise iz Registra. da to zahtevaju manjinski akcionari iz zakonom utvrdjenih razloga. odnosno mera za sprecavanje stecaja. http://www.f) Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i obustava njegove primene – Ako stecajni duznik ne postupa po usvojenom planu reorganizacije svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moze dostaviti sudu obavestenje o neprimenjivanju usvojenog plana. . a njegov ekonomski subjektivitet ostaje ocuvan. Pre nego sto donese odluku o obustavi licne imovine. Pravni osnov za pokretanje postupka likvidacije . za razliku od stecaja do koga dolazi zbog insolventnosti. poverilaca ili suda. Sud prosledjuje obavestenje stecajnom duzniku i stecajnom upravniku u roku od 10 dana od sana prijema obavestenja. . da nalozi stecajnom duzniku da u odrejdnom roku postupi po planu kao i da otkoni posledice nepostupanja po planu. da nalozi stecajom upravniku da preuzme komntrolu nad stecajnim duznikom.

4. Izvestaj o sprovedenoj likvidaciji 2. ako se ortaci ili komplementari nisu mogli sastati 2. 3. likvidacioni upravnik je duzan da podnese finansijski izvestaj najkasnije u roku od tri meseca posle isteka svake poslovne godine. pre stupanja na duznost. Zakon o privrednim drustvima se na detaljniji nacin uredjuju dva znacajna pitanja vezana za zastitu poverilaca drustva koje se likvidira: 1) Individualno obavestavanje poznatih poverilaca i 2) Kolektivno obavestavanje. calnova ili akcionara drustva. Odluka o likvidaciji ortackog i komanditnog drustav donosi se jednoglasnom odlukom svih ortaka. drustvo zadrzava svojstvo pravnog lica do mementa okoncanja tog postutka i njegovog brisanja iz registra. odnosno skupstini. Predlog o podeli likvidacionog ostatka drustva Isplata vlasnika drustva i okoncanje likvidacije – Imovina privrednog drustva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja potrazivanja poverilaca i drugih potrazivanja raspodeljuje se od strane likvidacionog upravnika ortacima. 2.Ako likvidacija traje duze od godni dana. drustvo u likvidaciji zadrzava svoje organe upravljanja. .Likvidator je. . Odluka o likvidaciji je dipozitivne prirode. a odluka o likvidaciji ad se donosi kvalifikovanom vecinom. duzan je da odmah obustavi postupak dobrovoljne likvidacije i pokrene postupak prinudne likvidacije (stecaj. neophodne radnje za sprovodjenje likvidacije i vreme potrebno za zavrsetak likvidacije. . . ako ga ne prijave u roku od 30 dana posle prijema odluke o osporavanju potrazivanja ne pokrenu postupak pred nadleznim sudom radi utvrdjivanja postojanja tog potrazivanja. Sva imovina drustva ukljucuje se u bilansa stanja po njenoj trzisnoj ceni ili procenjenoj vrednosti. likvidacioni upravnik je duzan da sastavi 3 dokumenta: 1.U uporednom pravu likvidaciju sprovodi jedan likvidacioni upravnik ili vise likvidacionih upravnika. koje je imao u sprovodjnjeu postupka likvidacije i 2.Posle izmirenja dugova drustva u likvidaciji. .Zakonom je dopusteno da likvidacioni upravnik okonca postupak likvidacije i bez odobrenja finansijskog izvestaja i izvestaja o sprovodjenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara iz dva razloga: 1.Likvidacioni upravnik obavlja sledece poslove: 1. Zavrsava tekuce poslovanje drustva 2. na privrmenu naknadu troskova. drugo siplacuju se ortaci i clanovi drustva. srazmerno udelima u drustvu i akcionari. srazmerno posedovanim akcijama u drustvu.biz/ 77 . raspodela likvidacionog ostatka se vrsi na sledeci nacin: prvo. uz posebno upozorenje poveriocima da ce im potrazivanja biti prekludirana ako ih ne prijave u roku od 30 dana od objavljivanja poslednjeg obavestenja. Za vreme likvidacije drustvo nastavlja svoje postojanje kao i pre pokrenutog postupka likvidacije s tim da ono ne moze preuzimati nove poslove osim poslova koji su saglasni ciljevima likvidacije. http://www. uz upozorenje da im potrazivanja biti prekludirano. . 2. U slucaju da likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednoig drustava nije dovoljna da se podmire sva potrazivanja poverioca. najmanje tri puta. ako su oni po svojo priprodi takvi da ce spreciti nastajanje stetnih posledica po imovinu drustva u postupku likvidacije. . Izmiruje obaveze 4. . Ako ima vise likvidacionih upravnika zakonom im se nalaze da obavljaju prava i duznosti zajedno. Ako nije statutom drustva drugacije predvidjeno. .U nasem Zakonu o preduzecima izbor likvidacionih upravnika je prepusteno autonomiji clanova. ako se ne moze odrzati skupstina. Unovcava imovinu drustva. Naplacuje potrazivanja 3. odnosno skupstini clanova ili akcionara na usvajanje.Pokretanje postupka likvidacije – Likvidacije se sprovodi na osnovu odluke ortaka. pravo na naknadu za njegov rad. Sprovodjenje postupka likvidacije – Pojedinim zakonskim resenjima se nastoji da se ubrza i ucini efikasnijim postupak likvidacije. zbog nedostatka kvoruma. . 3. Tokom likvidacije ne placaju se dividende clanovima i akcionarima. medjutim oni mogu postupati i samostalno.ratko.Status drustavu likvidaciji je u nasem pravu utvrdjen kroz 3 pravila: 1. Bilans stanja se podnosi ortacima. drustvo moze da preduzima samo one poslove koji su u funkciji zavrsetka vec zapocetih poslova kao i da zakljucuje nove ugovore. clanovima ili akcionarima drustva. clanovi ili akcionari sa povlascenim akcijama koji imaju pravo prioriteta. brisanjem drustva iz registra ono gubi svoj pravnio subjektivitet.Likvidacionom upravniku pripada pravo na dve vrste naknade: 1. Odluka o likvidaciji doo donosi se saglasnoscu svih clanova.Likvidacioni upravnik je duzan da sastavi bilans stanja najkasnije u roku od 3 meseca posle otvaranja postupka likvidacije U bilans stanja se unosi stanje aktive i pasive drustva. duzan da da izjavu pred sudim kojom se obavezuje da ce odgovorno i svesno obavljati sve poslove vezane za likvidaciju privrednog drustva. Status drustva u likvidaciji – Pokretanje postupka likvidacije izaziva niz pravnih posledica za privredno drustvo: 1. bankrotstvo). o Drustvo u likvidaciji mora da objavi i kolektivno obavestenje o donetoj odluci o likvidaciji. U toku postupka likvidacije poslovanje vode ista lica kao i pre postupka likvidacije. isplacuju se ortaci. odnosno komplementara. Likvidacioni upravnik moze biti i lice mimo preduzeca. Zavrsni likvidacioni bilans 3. o Drustvu u likvidaciji se nalaze da posalje poznatim poveriocima pisano obavestenje (individualno obavestenje) sa Zakonom utvrdjenom sadrzinom i kopijiom upisa odluke o likvidaciji u Registar.objava obavestavanje svim poveriocima. i oni su clanovi drustva u likvidaciji.

http://www. Pregovori se moraju voditi saglasno nacelu savesnosti i postenja.biz/ 78 . pristupanje pregovaranju. Troskove oko priprema za zakljucenje ugovora snose svaka strana za sebe a zajednicke snose podjednako. koja obavljaju neku privrednu delatnost (preduzetnici). zakljucivanje predugovora i zakljucenje ugovora. To znaci da osim opstih pravila koji vaze za obligacione ugovore u privredi vaze i posebna pravila. Lice ima status trgovca. davanje ekskluzivnog prava.U zakonima o obligacionim odnosima zakonodavac se priklonio koncepciji jedinstvenog regulisanja obligacionih odnosanezavisno od toga ko su ucesnici. U uporednom pravu . . . promet roba i vrsenje usluga na trzistu. . Zapravo to su oni ugovori koje zakljucuju subjekti koji se bave privrednom delatnoscu u cilju sticanja zarade. sastavljanje pisma o namerama. Objektivni sistem odredjivanja trgovca .U uporednom pravu u pojmovnom odredjenju trgovinskog posla poslo se od pojmovnog odredjenja trgovca U prvo vreme trgovcem se smatralo svako lice koje se bavi trgovackim poslovima. kojima se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu. Zakonodavac odredjuje koji se poslovi smatraju trgovinskim poslovima . . . U Zakonu o obligacionim odnosima za ugovore koje privredni subjekti zakljucuju na trzistu koristi se izraz “ugovori u privredi”.Subjektivni sistem odredjivanja pojma trgovca.ratko. Odgovornosti nema ako su obe strane odustale od pregovora bezrazlozno ili su pregovarale bez namere da zakljuce dogovor. a poslovi koje on obavlja u vidu redovnog zanimanja su trgovinski. .Ima slucajeva kada se neke odredbe Zakona o obligacionim odnosima ne mogu primeniti na ugovore o privredi kao sto je slucaj sa prekomernim ostecenjem. oni nisu obavezujuci i mogu se prekinuti u svakom trenutku bez pravnih posledica po pregovarace. ako to svojstvo priznaje zakon.Regulisanje obligacionih odnosa u uporednom pravu izvrseno je na dva nacina: putem jedinstvenog rezima za sve subjekte i putem dvojakog rezima . Da se iz gradjanskog razvije trgovinsko pravo je uslovljno time da se u zakonu u obligacionim odnosima unesu odredjeni izuzeci koji ulaze samo za ugovore u privredi.ugovori robnmog prometa. privredni ugovori. 81.Bitno je odrediti koji se posao smatra trgovinskim poslom zbog primene odgovarajucih pravnih pravila. b) Pojam – Ugovori u privredi su posebna vrsta pravnih poslova obligaciono pravne prirode. a lice koje ih obavlja dobija status trgovca.Pregovori se vode pismeno i usmeno. jer je priroda tih odnosa zahtevala drugacija i posebna resenja. To su pravni instrumenti putem kojih se obavlja pravni promet na trzistu u kome ucestvuju privredni subjekti. poslovi robnog prometa.80. .Priroda trgovackog posla odredjuje trgovca. Jer. 2. privredni subjekti svoju delatnost obavljaju u vidu redovnog zanimanja. U nasem pravu na ugovore u privredi prvenstveno se primenjuju odredbe zakon o obligacionim odnosima. POSEBNA PRAVILA KOJA VAZE ZA UGOVORE U PRIVRDI (TRGOVINSKE POSLOVE) . osim ako za ugovore u privredi nije izricito drugacije odredjeno. komercijalni poslovi. Prema tome u pojmovnom odredjivanju trgovinskih poslova formirala su se 2 pristupa: 1. pa se pretpostvavlja da moraju poznavati prilike na trzistu i odnose na njemu.trgovinski poslovi.jedan za gradjansko pravne odnose izmedju fizickih lica i drugi za obligacione odnose u privredi. trgovacki ugovori.Prema zakonu o obligacionim odnosima ugovorima o privredi se smatraju ugovori koje zakljucuju preduzeca i druga pravna lica kao i fizicka.Pod privrednom delatnoscu treba podrazumevati: proizvodnju. davanje ponude. Koje ce od navedenih radnji biti preuzete zavisi od konkretnog slucaja. NAZIV I POJAM TRGOVINSKOG (PRIVREDNOG) POSLA a) Naziv – ugovori u privredi se oznacavaju razlicitim nazivima. Pregovaranje bez namere da se zakljuci ugovor i bezrazlozan prekid pregovora povlaci za sobom odgovornost koja se naziva predugovorna odgovornost. To je faza u kojoj se trazi najpovoljniji partner i najpovoljnije resenje. Polazilo se od statusa trgovca pa se i poslovi koje on obavlja nazivaju trgovacki poslovi . Pravila ugovornog prava podjednako vaze i za fizicka i za pravna lica.Posebna pravila koja treba imati u vidu prilikom zakljucivanja ugovora u privredi: a) Pregovori za zakljucivanje ugovora – zakljucivanje ugovora u privredi predstavlja slozen postupak kome prethode brojne pravne radnje: poziv na pregovore. U nasoj pravnoj teoriji . prihvatanje ponude. .

kaucija). f) Formularni ugovori – na trzistu je kljucno biti brz i azuran zbog toga se ugovori u privredi javljaju u vido formiranih ugovora. http://www.zateznu kamatu i) Obezbedjenje ugovora – postoje stvarna i licna sredstva obezbedjenja. zbog kasnjenja duznik duguje i zakonsku kamatu. d) Memorandum – to je pravni papir na kome je odstampana ili utisnuta oznaka subjekta tj njegovi znaci za identifikaciju. strane u ugovoru odlucuju za arbitrazu kao posebnu vrstu suda. j) Bezgotovinska placanja – privredni subjekti vecinom vrse bezgotovinska placanja osnosno sredstva prebacuju sa racuna jedne strane na rn druge strane. Ponasanje sa paznjom dobrog privrednika trzisno poslovanje. Druga strana ima malo mogucnosti da svojom voljom menja uslove. ugovorne kazne. Ugovori sa elementima inostranosti podlazu po pravilima medjunarodnog ugovornog prava. U izvrsavanju ugovornih obaveza izmedju privrednih subjekata zahteva se pojacana paznja.b) Odredjivanje nadleznog suda ili arbitraze – po okoncanju pregovora pristupa se uoblicavanju ponude. otuda i standard “ponasanje sa paznjom dobrog domacina”. specijalizovanu instituciju za slucaj spora. primalac naloga i korisnik naloga. Prenos se moze vrsiti i virmanom kojim davalac nalaze da se za naznaceni iznos zaduzi njegov racun u korist racuna korisnika naloga. c) Uticaj drzave na zaklucivanje ugovora u privredi – uticaj drzave u oblasti ugovaranja u privredi moze se izraziti trojako. Nepostovanje roka dovodi do raskida ugovora po sili zakona. drzava moze da zadrzi za sebe diskreciono pravo da ceni ugovor sa stanovista bezbednosti i odbrane zemlje. a prihvatom ponude zakjlucuje se ugovor. k) Fiksni ugovori – prilikom zakljucivanja ugovora u privredi zbog vrste i cilja posla zbog kojih se zakljucuju cesto se ugovara fiksni rok za izvrsavanje obaveza zbog cega se oni nazivaju fiksni ugovori. drzava moze imperativnom normom da propise obavezan nacin zakjlucivanja ugovora. To prebacivanje se vrsi putem naloga koji se daje banci u ovom odnosu ucestvuju: davalac naloga. Prvo propisivanjem obavezne dozvole ili obaveznog odobrenja od strane drzavnog organa kao uslova za punovaznost ugovora. g) Izvori prava – osim zakona o obligacionim odnosima za ugovore u privredi vaze i zakoni koji su lex specialis.ratko. Ugovorom je moguce predivdeti institucionalnu arbitrazu. a to su adhezioni ugovori kod kojih je sve unapred sadrzano a na drugoj strani je da odbije ili prihvati. kapara. Da bi sistem i subjekti valjano funkcionisali strane se moraju ponasati saglasno visem standardu. Strane zakljucuju sporazum o arbitrazi ili odredbom u ugovorom ili posebnim sporazumom. Drugo. Sa memoranduom na kome je sacinjena ponuda ili prihvat ponude moze se pojaviti i neovlasceno lice s toga je vazno da se u poslovanju sa memorandumom postupa sa posebnom paznjom i da se uskrati mogucnost neovlascenim licima da dodju u kontakt sa memorandumom e) Pojacana paznja – u izvrsavanju gradjansko pravnih obligacionih odnosa zahteva se onakvo ponasanje strana kakvo se pokazao svaki dobar domacin. Posto ugovori u privredi imaju brojne specifickosti tako se formiraju trgovinski sudovi. Ako susredstva u istoj banci onda je to interni transfer. zaloga. ponasanje sa paznjom dobrog strucnjaka vezano jeza profesionalno ponasanje. Tj u vidu formulara u koji su uneti svi elementi ugovora koji se zeli zakljuciti. Kod zajednickih ulaganje kapitala se cesto javlja strani ulagac. Trece. Pojava ekonomskih giganata je uslovila jos jednu vrstu formiranih ugovora.biz/ 79 .Arbitraze su nedrzavni sudovi. Licno sredstvo obezbedjenja je sredstvo koje pruza vecu sigurnost poveriocu jer se duznik obezbedjuje putem jemstva. . Ovi ugovori su tipizirani. Fiksim ugovorom se smatra i onaj ugovor u kome rok izvrsenja proizilazi iz prirode samog zakljucenog ugovora. ako su sredstva u razlicitim bankama onada je to medjubankarski transfer. Rok je bitan element ugovora. Stvarno sredstvo obezbedjenja daje poveriocu pravo da stekne neko stavrno pravo na stvari duznika ili nekog treceg lica (hipoteka. unutrasnju arbitrazu ili medjunarodnu ili povremenu ad hoc arbitrazu. Tu su pre svega drugi izvori prava kao izvor posebnih pravila za ugovore u privredi osim toga tu spadaju uzanse kako opste i posebne koje vaze za posebne oblasti u privredi. Ugovor se moze zakljuciti na memorandumu od strane pregovaraca ili od njega ovlascenog lica. h) Zatezna kamata – za ugovore u privredi ciju sadrzinu cine novcane obaveze vaze posebna pravila za slucaj zakasnjenja u izvrsenju obaveze.

a kupac se obaveziuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar. tako da kupac stekne pravo svojine.biz/ 80 . c) Domaci izvori prava – Osnovni izvor prava je Zakon o obligacionim odnosima. d) Medjunarodni izvori prava – Kada je rec o medjunarodnom ugovoru o prodaji robe kao primarni izvor prava javlja se ugovor o medjunarodnoj prodaji robe koje su strane zakljucile. svojstva i znacaj . koji predstavlja obrazac za izradu nacionlanog zakona. Formularni ugovori se postali novi vid izvora prava koji se nazaiva formularno pravo. u red ugovora sa trenutnom ili trajnim prestacijom u zavisnosti od toga kakav je nacin izvrsenja obaveze (jednokratan ili u ratama). ima unapred utvrdjenu sadrzinu. oni su subjekti prodajnig odnosa i izmedju njih se zasniva duznicko-poverilacki odnos. Pravila nacionalnog obligacionog prava sluze kao dopunsko resenje za ono sto su ugovorene strane propustile da urede. Kako formirani ugovori nisu bili medjusobno ujednaceni u cilju otklanjanja nedostataka medjunarodni formuni su su pristupili unifikaciji prava nalazeci zajednicka resenja u toj praksi nudeci resenja u vidu jednobraznih tipskih ugovora i opstih uslova poslovanja. e) Znacaj ugovora – Znacaj ugovora u prodaji je u tome sto kje to ugovor sa najduzaom tradicijom. Organ UN UNCITRAL je doneo nekoliko konvencija od kojih je najznacajnija Becka konvencija. Ugovor o prodaji spada u red imenovanih ugovora kojima je zakon odredio ime. Ovo je rezultat procesa harmonizacije prava na medjunarodnom planu. Veoma je znacajna i Rimska konvencija o merodanvonm pravu za ugovorene obaveze. UGOVOR O PRODAJI – pojam. nastaje novi instrumnet na trzistu koji omogucava raymenu dobara podsredstvom novca.Pojavom novca kao merila vrednosti roba.82. a prodavac poverilac. a) Svojstva ugovora i ugovorene strane – Putem ugovora o prodaji obavlja se metamorfoza vrednosti. Predmet prodaje moze biti i neko pravo. njihova promena moze biti indirektna I diretkna. Kupac je duznik. kupcu sreda stvar. koja u nasoj zemlji ima sta status lex specialis. ugovorne strane. Ovi izvori prava su i rezultat upliva izvora.Pravni vodici koje je evropska komisija promenila za zemlje u tranziciji. Ugovor o prodaji pretpostavlja 2 strane od kojih je jedna kupac a druga prodavac. U medjunarodne izvore ugovornog prava spadaju i model –zakon . http://www. Medjunarodnog trgovinskog prava cija pravila prodiru u sva zakonodavsktva. a to je ugovor o prodaji. b) Pojam ugovora – Po zakonu o obligacionim odnosima Ugovoro prodaji je definisan kao ugovor kojim se jedna strana. opste uzanse za promet robom iz 1954 koje osteju kao izvor prava jedino ako su njihvu primenu strane iyricito ugovorile. Pored navedenih izvora prava od znacaja su I ugovori regionalnog i medjunarodnog karaktera kojima se postize unifikacija medjunarodnog trgovonskog prava. u red neformalnih ugovora-osima ako ga strane ne ucine formalnim. Isti formi su poceli da vrse unifikacuju parvila o medjunarodnoj prodaji robe i putem medjunarodnih konvencija koje su u prksi olaksale zakljucivenj ugovora o prodaji I obavljanje medjunarodnog prometa. obavezuje da drugoj strani. izvori prava.Ekonomski giganti koji medjunarodno posluju poceli su da sastavljaju formulare ugovora sa istim odredbama dajuci mogucnost drugoj strani da pregovara o nekima od njih. ona vaziu svim zemljama clanicama EU.ratko. Njime se vrsi promet materijalnih dobara na trzistu i preko njega se oslikava trziste i moc neke privrede. u red dvostrano teretnih ugovorajer obaveza postoji i na jednoj i na drugoj strani. Svaka drzava ima posebne propise kojima regulise ugovor o medjunarodnoj prodaji robe pa se i oni smatrajju izvorom prava. u red kauzalnih jer se vidi razlkog nastanka obaveza. prodavac. U izvore prave spadaju i neke posebne uzanse.

odstupanje nije dozvoljeno. Zakonodavac pod prodajom podrazumeva urucenje stvari kupcu ili predaju isprave kojom se stvar moze preuzeti. Uobicajen Kvalitet stvari je onaj koji je uobicajen u mestu prodavca. oko onda kolicina moze varirati za 5 % najvise od ugovorene kolicine. http://www. medikamenti.kg. Obaveza predaje (isporuke) stvari (robe) – ovo pitanje regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima. Promet predmeta u ugovora moze biti dopusten. ako ga ono ne odredi a ni same ga strane naknadno ne odrede. Cenu moze propisati nadlezi organ kao minimalnu ili maksimalnu. strane se mogu ali i ne moraju dogovoriti. specifike. o Odredjivanje kolicine – vrsi se vaganjem.Kvalitet se moze odrediti opisom. Ako promet stvari nije dopusten ugovor je nistavan. pravom dopusten..Ako je promet roba pravom ogranicen (oruzje. Cena moze biti promenljiva.ratko.Predmet ugovora moze biti svaki predmet koji je dopusten da se prometuje na trzistu. svojstva stvari. Ako su u ugovoru stvari odredjene alternativno (npr. izrazom odobreni kvalitet…Ako je kvalitet predmeta ugovora odredjen opisno ili putem uzorka. to znaci da je unapred utvrdjena vrsta i kolicina predmeta. Sporedni elementi su: vreme izvrsenja obaveze. menicom. na prodavcu je da preduzme niz neophodnih radnji kako bi izvrsio svoju osnovnu obavezu predaje stvari. kupac je duzan platiti cenu koju je prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora. moraju se odrediti obelezja. nacin placanja. U ugovoru o prodaji se moze ugraditi odredba o kliznoj skali. specifikacijom.) potrebna je posebna dozvola i da se postuju propisi. Kvalitet kakva takva podrazumeva isporuku predmeta u zatecenom stanju. ovo se obicno radi kada je u pitanju buduci proizvod ciji troskovi proizvodnje podlezi promenama.Kada su stravi utvrdjene brojem komada. Zbog prostorne udeljenosti u praksi se prihvata izraz isporuka. o Odredivanje kvaliteta . a ako je upotrebljeno cirka .Kod ugovora o prodaji bitni elementi su predmet i cena.Predmet ugovora ne moze biti: novac. bez biranja. onda se kolicina mora kretati u tim granicama. uzorku. mesto isporuke. moze biti postojeca i buduca stvar. HOV. o Odredjivanje vrste – U ugovoru u prodaji se tacno mora odrediti vrsta robe koja se prodaje. smatran se da je ugovorena cena razumna cena. 84. 100 pari cipela) pravo izbora pripada prodavcu. . video i sagasio se da mu bude isporucena ta stvar. metar. uzorkom. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI . a ako je propisana maksimalna ona ne moze biti veca od nje. Prodavac je duzan da obavesti kupca o svom izboru i od tog momenta svoj izbor ne moze vise menjati. merenjem. .Radi sigurnosti ugovor o prodaji se zakljucuje u pisanoj formi i treba da sadrzi sto veci broj odredbi o pravima i obavezama. . Kad je predmet ugovora stvar odredjeneg porekla kupac ne mora da prihvati druge stvari cak i ako su boljeg kavliteta. modelom. modela isporucena stvar mora biti saobrazna opisu. SADRZINA UGOVORA O PRODAJI – obaveze prodavca i obaveze kupca Obaveze prodavca 1. a) Predmet ugovora . prevoz.Ako zbog brzine zakljucivanja ugovora cena nije odredjena. Vidjeno odobreno podrazumeva da je kupac pregledao. prebrojavanjem. U ugovoru mora biti naznaceno o kom je predmetu rec. litar. ili zabranjen. delovi ljudskog tela.Cene odredjuju strane sporazumno. Ako nisu ugovorena tacna kolicina onda je obaveza prodavca da ne varira vise od 2 % . Kolicina je odredjena uobicajenim mernim jedinicama. Stvari se mogu prodavati i po specifikaciji. .Oderdivanje cene moze biti povereno trecem licu. b) Cena – je novcani izraz vrednosti predmeta ugovoara. . Ako je u ugovoru kolicina robe odrejdena od od.biz/ 81 . standardom. a obaveza kupca da sa svoje strane preduzme sve neophodne mere da bi prodaja bila moguca.83. Ako nema saglasnosti oko predmeta i cene nema ni ugovora. Posto su prodavac i kupac najcesce prostorno razdvojeni. moze biti fiksna ali i promenljiva. virmanom ili nekom drugom HOV. modelu. Moze biti individualno odredjena stvar i po rodu odredjena stvar. ako je propisana minimalna ona moze biti veca. Osim u novcu cena moze biti placena i cekom. a cena moze biti tacno podredjena ali i ne mora. . broj. Prodavac je duzan da isporuci robu u ispravnom stanju. to je tekuca cena a ako se ne moze odrediti nju odredjuje sud..

. vreme i nacin isporuke. a kupac se obavezuje da za to plati odgovarajucu cenu. Cena se moze platiti unapred. Kod ugovora o prodaji u privredi se koriste termini odmah. o Nacin isporuke stvari – predstavlja niz neophodnih radnji prodavca kako bi kupac dosao u posed stvari kao sto je: izdavanje robe. jer se za ove radnje vezuje momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca. Ako je u pitanju neznatan materijlani nedostatak. http://www. istovremenosa isporukom ili posle isporuke.Ako je u pitanju tehnicki slozen proizvod ili prehrambeni proizvod tada za tu vrstu stvari vaze posebni propisi o ambalazi.Ako je stvar individualno odredjena o nacinu isporuke strane se ugovorom sporazumevaju. da je izmeri. prodavac ne odgovara ako se nedostaci pokazu po proteku 6 meseci od predaje stvari.Pitanje momenta izvrsenja isporuke i mesta isporuke uredjuje se transportne klauzule o Vreme isporuke robe – Prodavac je duzan da izvrsi predaju u vreme kada je ugovorom predvidjeno. Ako prodavac i kupac imaju sediste u istom mestu. Nacin isporuke se razlikuje kada je rec o genericnoj stvari. Kada se kupovina vrsi u gotovom cena se placa odmah. oznakama. vrstu prevoza… Momenat predaje je od velikog pravnog znacaja. Ako stvar nema potrebna svojstva za njegovu redovnu upotrebu ili promet. izbroji i da na jasan nacin oznaci da je ona izdvojena ili individualizirana radi izvrsenja ugovora. sto je moralo biti poznato prodavcu. Ona se ispalcuje u mestu i vremenu kada je ugovorom predvidjeno ili u vreme i mesto kada se vrsi isporuka stvari. Pravilo je da rizik prelazi u onom momentu koji je odredjen kao momenat isporuke stvari. . ali i za nedostatke koje se pojave po prelasku rizika na kupca. Nacin predaje se odredjuje dogovorom dve strane. predaja na prevoz.. prodavac se oslobadja odgovornosti. pakovanje. Ako vreme predaje stvari nije odredjeno ili odredivo tada se podrzaumeva razumen rok po zakljucenju ugovora. vremenski interval u kome kupac moze zahtevati isporuku predmeta. . 3. . Ako je ugovorom predvidjen prevoz stvari stvar se smatra predatom kada je prodavac urucio prevozniku ili spediteru ugovorenu stvar.Materijalni nedostatak stvari postoji u 4 slucaja: 1.Izmedju privrednih subjekata placanje se uglavnom vrsi bezgotovinski. Vreme predaje podrazumeva: rok. Ako se nedostaci prikazu po isteku roka od 6 meseci od predaje. Odgovornost za materijalne nedostatke – Ugovorom o prodaji prodavac se obavezuje da preda ugovorenu stvar. .U robnom prometu isplata cene se vrsi na osnovu fakture koju ispostavlja prodavac kupcu. Obaveze Kupca – na kupcu leze dve obaveze da plate cenu i preuzmu stvar: 1. Ako se strane nisu dogovorile o mestu isporuke mesto je prebivaliste prodavca u casu zakljucivanja ugovora. cim se roba preuzme. . .Pitanje isporuke i prijema robe od pravnog je znacaja. brzo i oznacavaju 8 dana od zakljucenja ugovora. . . Obaveza isplate cene – Cena je novcani izraz vrednosti predmeta ugovora o prodaji. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke koje je stvar imala u casu prelaska rizika na kupca. atest. Ako stavr nema svojstva koja su izricito ili precutno dogovorena. Odgovornost za pravne nedostatke – prodavac je duzan da garantuje kupcu da stavr nema pravnih mana i da drugo lice nece pravnim putem kupcu oduzeti stvar niti ga pravno uznemiravati. O vidljivim nedostatcima je duzan obavestiti prodasvca u roku od 8 dana. Ako stvar nije ista kao model ili uzorak na osnovu kojih je ugovor zakljucen.biz/ 82 .Za obavezu isporuke vezana su 3 pitanja: mesto. lice cija je stavar prodata na javnoj prinudnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari. o Mesto isporuke – odredjuju ga strane u ugovoru. ako su nedostatci ili nedostatak posledica uzorka koji je postojao pre prelaska rizika. 4. Prava kupca za materijalne nedostatke su popravka stvari ako je ona moguca ili njihova zamena 3. individualno odrejdnoj stvari ili tehnickoj robi. Ako stvar nema potrebna svojstva za narocitu upotrebu za koju je kupac nabavlja. a kod ugovora u privredi odmah. deklaracija. 4. U pogledu roka placanja vaze sledeca pravila: ako je rok odredjen izrazom odmah cena se placa prvog radnog dana po prijemu facture.. predaja se vrsi na utovarnoj stanici ili u luci ukrcaja. Prodavac moze izjaviti da raskida ugovor ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar cija mu je predaja ponudjena na uobicajen nacin ili ako se sumlja nece platiti cenu. Obaveza preuzimanja stvari – sastoji se u nizu potrebnih radnji kako bi predaja bila moguca.Ako je u pitanju genericna stvar prodavac jr duzan da izdvoji robu iz mase. Ako je sediste razlicito. 2. potrebnoj dokumentacji: tehnicko uputstvo.Kupac je duzan da na uobicajen nacin pregleda primljenu robu. jer se taj momenat smatra momentom izvrsenja obaveze i prelaska rizika sa prodavca na kupca. razuman rok varira od slucaja do slucaja imajuci u vidu prostornu udaljnost.Nedostaci za koje prodavac nece dogovarati: 1. mesto prodaje je skladiste prodavca. Ako su nedostaci mogli biti poznati kupcu. . 2. 2.ratko. ako su isporuke robe sukcesivne cena se placa za svaku isporuku u casu prijema 2.. prompt. garantni list.Stvar ne sme imati materijalne nedostatke. 3.

o Vozarina i osiguranje placeno do mesta opredeljenja – Prodavac placa vozarinu i osiguranje robe za vreme prevoza. Mesto isporuke je zeleznicka stanica. on vrsi utovar pribavlja izvoznu dozvolu. vozarina (CIF) i ugovorena luka opredeljenja – prodavac je izvrsio svoju obavezu isporuke prema ovoj klauzuli kada je roba presla ogradu broda.ratko. Prodavac je izvrsio svoju obavezu u trenutku kada je dopremio robu u mesto opredeljenja u ugovorenom roku i predao je prvom prevozniku. o Cena. da izvrsi utovar o roku i da o tome obavesti prodavca. Klauzule za isporuku u mestu 2. o Cena. vozarina (C&F) i ugovorena luka opredeljenja – ova klauzula ima istu sadrzinu kao i klauzula CIF.85. takse. FOR) i ugovoreno mesto otpreme – koristi se kod prodaje robe koja se prevozi zeleznicom od prodavca do kupca. Prva pravila su doneta 1936 godine. slaganje. Prodavac ima obavezu da kupcu u predvidjenom roku stavi na raspolaganje ugovorenu robu na oznacenom mestu prevoznim sredstvom koje je on obezbedio. Na osnovu ove klauzule prodavac ima obavezu da stavi robu na raspolaganje avio. 2. Kako je rec u izvoznoj prodaji prodavac snosi sve troskove vezane za izvoz i o izvrsenoj isporuci obavestava kupca. Rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku dopreme uz bok broda. Prodavac ima obavezu da na mestu koje je kupac oznacio dopremi robu uz bok broda. Kaluzule za isporuku u mestu opredeljenja 1. da ugovori prevoz na racun kupca do naznacenog aerodorma opredeljenja da pribavi izvoznu dozvolu i plati porez i takse vezane za izvoz. a narocito: momenat i nacin predaje stvari. izbegavaju se nejasnoce razlicitog tumacenja termina u razlicitim zemljama. . koje je izradila medjunarodna trgovinska komora u Parizu. s tim da prodavac nema obavezu da plati osiguranje robe. TRANSPORTNE KLAUZULE . Na taj nacin. . osiguranje. Kupac placa ostale troskove i troskove istovara. s tim sto rizik i troskovi prelaze na kupca u trenutku kada je prodavac predao robu na prevoz prvom prevozniku. o Vozarina placena do… i mesto opredeljenja – koristi se kod svih vrsta prevoza robe i kod kontenerskog. Transpotrnim klauzulama se regulise i niz drugih odnosa izmedju saugovaraca kao sto su pribavljanje transportnih dozlova. Klauzule za isporuku u mestu o Franko fabrika (skladiste. placa carinu i snosi ostale troskove. uverenje o poreklu robe… . a potom su se vrsile revizije i osavremenjavala pravila. Pravila koja vaze kod FOB vaze i ovde. osiguranje i vozarinu do prispeca robe u mesto opredeljenja. Moze biti ugovorena i obaveza slaganja robe tako da prodavac dok ne slozi robu nije izvrsio obavezu isporuke. http://www.) – Najpoznatija i najcesce primenjivana u praksi je franko fabrika jer je najpovoljnija za prodavca. o Franko uz bok broda (FAS) i dogovorena luka ukrcaja – ova klauzula se koristi kod pomorskog transporta. o Franko prevoznik i naznaceno mesto – moze se dogovoriti kod svih vidova prevoza. Brod obezbedjuje kupac. rudnik i sl. Klauzule koje regulisu prodaju uz otpremu o Franko Vagon (FOT.prevozniku na ugovorenom aerodromu otpreme u ugovorenom roku.U Medjunarodnoj trgovini prema mestu isporuke razlikujemo tri vrste klauzula: 1. Prodavac je duzan da obezbedi vagon. Od tog trenutka rizik prelazi na kupca kao i svi troskovi koji slede.biz/ 83 . Prodavac placa izvozne carine.Najpoznatije transportne klauzule su INCOTERMS. a od tog trenutka prelaze na kupca. o Franko Brod (FOB) i ugovorena luka otpreme – prodavac je duzan da isporuci robu na brod koji je oznacio kupac u ugovorenoj luci i ugovorenom roku. bez obaveze da je utovari u brod. Klauzule za isporuku uz otpremu i 3. Rizik i svi troskovi do momenta stavljanja robe na brod padaju na teret prodavca.Cilj INCOTERMSa je da obezbede jednobrazno tumacenje trgovinskih termina koji se najcesce koriste u medjunarodnoj praksi. a ako je ugovoreno i slaganje robe tada je potrebno da izvrsi i tu obavezu. pribavljanje izvozne dozvole i placanje carine. dozvola za uvoz. Na njegov teret pada utovar. o Franko aerodrom (FOB) i dogovoreni aerodrom otpreme – koristi se kod vazdusnog prevoza.To su trgovinski termini kojima se sa malo reci precizira citav niz prava i obaveza izmedju prodavca i kupca. Stavljanjem na raspolaganje kupcu prodavac je izvrsio predaju i od tog trenutka rizik prelazi na kupca. momenat prelaska rizika i momenat prelaska troskova sa prodavca na kupca.

Klauzule koje regulisu ugovor o prispecu o Franco brod – naznaceno mesto opredeljenja – prema ovoj kaluzuli prodavac ima obavezu da isporuci robu prodavcu na palubi broda u mestu opredeljanje i do tog trenutka snosi rizik kao i sve troskove u vezi robe. o Isporuceno ocarinjeno i mesto opredeljenja – U ovom slucaju prodavac preuzima na sebe najveci moguci rizik u pogledu rizika i u pogledu troskova. Prodavac moze predati robu na cuvanje javnom skladistu ili licu koje dodeli sud. Ako kupac nije blagovremeno platio kupovnu cenu. o Franco granica i mesto isporuke na granici – Prodavac ima obavezu da robu na raspolaganja kupcu u mestu isporuke na granici.3. Ako je prodavac vec isporucio robu on moze da zahteva izvrsenje ugovora. Ako ni u tom roku prodavac ne izvrsi obavezu kupac tek tada ima pravo da trazi raskid ugovora i naknadu stete. 86.Kupac u vezi sa tim ima dva prava: 1) da trazi ispunjene ugovora nadoknadu stete koju trpi zbog zadocnjenja u izvrsenju ugovora i 2) da trazi raskid ugovora i naknadu stete zbog neispunjenja ugovora.Prodavac pada u duznicku docnju ako na vreme ne isporuci kupcu robu. Rizik prelazi sa kupca na prodavca u momentu kada je ovaj bio duzan da je preuzme. Ako robu nije isporucio prodavac ima pravo da zadrzi robu dok mu cena ne bude placena. plati carinu i ostale dazbine u vezi sa uvozom robe. da plati vozarinu. Kupac je duzan da preuzme robu cim mu je prodavac stavi na raspolaganje. dajuci naknadni rok prodavcu.Kupac moze pasti u docnju ako ne plati blagovremeno kupovnu cenu ili kad kasni sa prijemom robe. Ako su troskovi nesrazmmerni vrednosti robe on je moze predati na javno. porez i dazbine i da preuzme robu kada mu ona bude stavljena na raspolaganje. da plati carinu. zatim da izda ispravnu dozvolu na osnovu koje kupac moze da podigne robu. Kupac ima obavezu da preuzme robu. o Isporuceno neocarinjeno i mesto opredeljenja – Na kupcu je da pribavi uvoznu dozvolu. Prodavac je duzan da kupca obavesti o prispecu broda i da mu obezbedi konosman i druga dokumenta neophodna neophodna da preuzimanje robe. tj da zahteva naplatu cene sudskim putem i naknadu stete koju trpi zbog docnje kupca. Zakasnjenje u izvrsenju obaveze isporuke predstavlja docnju prodavca. prodavcu stoje na raspolaganju pravna sredstva. . . da pribavi izvoznu dozvolu… Rizik prelazi sa prodavca na kupca u momentu kada je kupac bio duzan da preuzme robu. pribavlja potrebne ispareve. ako iz ponasanja prodavac proizilazi da on svoju obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku i drugo. kada je rec o fiksnom ugovoru gde je rok bitan element ugovora. iskrca je na svoj rizik pribavi uvozna dokumnta. Ako u klauzuli stoji ocarinjeno prodavac je duzan da pribavi uvoznu dozvolu. Ako robu zadrzi na cuvanje kod sebe on snosi troskove cuvanja. jer je njegova obaveza da kupcu isporuci robu kupcu u zemlji uvoza u mestu opredeljenja u dogovoreom roku.Kupac moze pasti u poverilacku docnju ako odbije prijem isporuke robe ili ako ne preduzme sve neophodne radnje kako bi robu preuzeo od prodavca. o Franco obala – ocarinjeno ili neocarinjeno i ugovorena luka – prodavac ima obavezu da kupcu stavi na raspolaganje robu na keju ili na obali dogovorene luke odakle kupac preuzima robu. A ako stoji neocarinjeno obaveze tada padaju na kupca. Ova pravna sretstva zavise od toga da li je on isporucio robu ili ne. http://www.biz/ 84 . Prodavac placa carinu. uvoznu dozvolu i placa sve troskove vezano za uvoz robe kao i vozarinu.Prodavac moze pasti i u poverilacku docnju kada on bez opravdanog razloga odbije da primi kupovnu cenu ili ako ne preuzme neophodne radnje kako bi kupcu omogucio da izvrsi obavezu placanja. DOCNJA UGOVORENIH STRANA KOD UGOVORA U PRODAJI Docnja prodavca .ratko. Medjutim. . Docnja Kupca . namiriti troskove prodaje i ostatak deponovati kod suda. Posto je kupac u docnji on snosi rizik za ostecenje ili slucajnu propast stvari. . u ugovorenom roku uz svoj trosak i rizik. kupac se moze i opredeliti za raskid ugovora i naknadu stete u dva slucaja: Prvo.Kupac ima pre svega pravo da trazi ispunjenje ugovora.

4) povecanje broja pratecih dokumenata tehnicke robe. . Funkcionisanje ispod predvidjenog kapaciteta. uvoznik ili zastupnik koja garantuje ispravno funkcionisanje robe i preuzimanje obaveze za besplatno otklanjenje nedostatka ili zamene proizvoda u slucaju da je popravka nemoguca. . To je potvrda odnosno dokument koji izdaje prodavac.Kupac se moze po osnovu garancije obratiti odgovarajucem garantu.Uobicajeno je da garantni list sadrzi: sopstveni broj.Imajuci u vidu broj propisa iz ove oblasti uocavaju se sledece razvojne faze zakonodavstva: U prvoj fazi. proizvodjac.adresar servisnih radionica u kojima ce kupac moci da ostvari prava povodom date garancije. ime ili naziv garanta. sediste garanta. odrzavanju i cuvanju. broj performansi. On pocinje da tece od momenta prodaje proizvoda.Od momenta pojava garancija uocljive su sledece cinjenice: 1) povecanje broja subjekata odgovornosti-garanata. Zakon odredjuje minimalni garantni rok. zastite zdravlja ljudi. vrstu ili model proizvoda. tj. propisima. zastipnik provere da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredjenih standarda. Prestanak funkcionisanja dela proizvoda ili u celini.Tehnicku robu prate: tehnicko uputstvo. 6) povecanje broja propisa kojima se ova oblast regulise. broj obrtaja. pravo na zamenu. http://www. Garantovani slucaj i obavezna dokumenta – garantovani slucaj je nedostatak koji mora biti u vezi sa radom odnosno funkcionisanjem tehnickog proizvoda. upozorenja. uvoznik i predstavnik strane firme. Garantni list nije prenosiv. kilometara.Kao subjekt odgovornosti javlja se garant. o Spisak servisera . To je isprava da je proizvod ispitan i da odgovara datim standardima. atest. uvoznik i zastupnik su garanti po osnovu imperativnih propisa sto znaci da su obavezni da uz odredjene tehnicke proizvode daju garantni list. Garantni rok se iskazuje ili kao vremenski interval ili kao vremenski interval u kombinacijom sa mernom jedinicom: br. proizvodjac. pravo kupca da troskovi materijala. porast opsteg standarda stanovnistva… U nasem pravu su narocito znacajni Zakon o obligacionim odnosima i zakon o standardizaciji koji regulisu ova pitanja. 2) prosirivanje boroja proizvoda za koji se daje garancija. Prodavac se javlja kao garant samo u slucaju kada u datom mestu proizvodjac nije obezbedio servis zaodrzavanje. njegov fabricki broj. 2. rada. uslove garancije i garantni rok. deklaracija i spisak servisera.sadrzi podatke o tehnickom ustrojstvu proizvoda. o Deklaracija je poseban dokument koji sadrzi izjavu proizvodjaca o proizvodu. povecanje bezbednosti zivotne sredine. . U nasem zakonu status gatanta imaju: prodavac. uvoznik. . Prava kupaca . . Gubitak garantnog lista ne povlaci za sobom i gubitak prava po osnovu garancije jer se garancija moze dokazati i na druge nacine. Pod neispravnim funkcionisanjem podrazumeva se: 1.Garancija za ispravno funkcionisanje tehnicke robe podrazumeva jednu posebnu vrstu materijalne odgovornosti garanta za slucaj neispravnog funkcionisanja tehnicke robe u toku trajanja garantnog roka.biz/ 85 . Deklaracija sadrzi i signale za opasnost. redovno servisiranje. 5) poostravanje rezima pustanja u prodaju tehnicke robe.87. razvoj medjunarodnog trzista tehnicke robe. 3) produzavanje garantnog roka. Garantni rok – je vremenski interval u kojem garant jemci za ispravno funkcionisanje tehnicke robe. istaknut je visok stepen odgovornosti proizvodjaca. datum proizvodnje. njegovim svojstvima. datum prodaje pecat i potpis prodavca. tehnickim specifikacijama… .To su pravo na opravku. proizvodjac. o Tehnicko uputstvo . Pogresno funkcionisanje. a proizvodjac moze da odredi i duzi rok od zakonom predvidjenog jer se garantni rok uskladjuje sa tehnickikm i tehnoloskim svojstvima proizvoda.Poostravanje uslova za pustanje u promet tehnicke robe razumljivo je iz vise razloga: nagli razvoj tehnike i tehnologije. tehnickim specifikacijama. 3. uputstvo za upotrebu. o Atest . prenosa i prevoza stvari padnu na teret garanta.ratko. u trecoj fazi. i o nacinu upotrebe. u drugoj fazi istican je zahtev poboljsanja kvaliteta tehnickih proizoda. Proizvodjac. garantni list. zatim propisima. .je isprava o saglasnosti tehnicke robe standardima. usaglasenost sa standardima i propisima i naznaku ko je proizvodjac. Kupac se ne moze za isti nedostatak obratiti i prodavcu i proizvodjacu. podatke o identifikaciji proizvoda. Garantni list – Pismena isprava koja se izdaje uz tehnicku robu prilikom kupovine a kojom se garantuje njeno ispravno funkcionisanje u datom garantnom roku. Zakon o standardizaciji obavezuje da pre pustanja u promet proizvoda. GARACIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE STVARI Pojam i subjekti odgovornosti . propisima je istican zahtev zastite prava potrosaca.

Prema pitanju odgovornosti za stetu koju bi prouzrokovala stvar sa nedostatkom nadlezni organi Evropske unije opredelili su se za odgovornost proizvodjaca. ODGOVORNOST PROIZVODJACA STVARI SA NEDOSTATKOM . kako bi olaksao trgovinski promet izmedju nase zemlje i clanica Evropske unije i udovoljio zahtevima o adekvatnoj zastiti potrosaca. odgovornost za stetu koju bi kupljena stvar prouzrokovala kupcu.Nas zakonodavac je izvrsio uskladjivanje domaceg zakonodavstva sa pomenutim resenjima i preporukama. Rok je tri godine od kako je osteceni saznao za stetu odnosno 10 godina od kako je proizvodjac stavio proizvod u promet. Pod proizvodom zakonodavac podrazumeva stvar i energiju: Stvar je pokretna i moze biti samostalna ili ugradjena u drugu stvar pokretnu ili nepokretnu.88.Do donosenja Zakona o odgovornosti proizvodjaca stvari sa nedostatkom (2005god). Prodavac ce odgovarati u slucajevima kada se predstavlja kao proizvodjac tako sto stavlja svoje ime i zastitni znak kao i ako proizvod ne sadrzi podatke o proizvodjacu i ako uvezeni proizvod ne sadrzi podatke o uvozniku.Ako proizvod sa nedostatkom prouzrokuje stetu za nju odgovara proizvodjac. .biz/ 86 .Prema navedenom zakonu. kretanje ili toplotu.Proizvodjac odgovara za statu nezavisno od toga da li je znao za nedostatak ili ne. http://www. Smatra se da proizvod ima nedostatak ako ne obezbedjuje sigurnost koja se sa pravom ocekuje kada se imaju u vidu sve okolnosti.Predstavlja posebnu vrstu materijalne odgovornosti. Ako je proizvod uvezen radi prodaje za stetu odgovara uvoznik. . . a ne za odgovornost prodavca pa su u tu svrhu doneli odgovarajuce direktive.ratko. pod proizvodjacem se smatra ono lice koje proizvodji: gotove proizvode. . Proizvodjac se moze osloboditi odgovornosti u slucaju kada istekne rok zastarelosti potrazivanja naknade stete. sirovine i sastavne delove. . padala je na teret prodavca. Energija je posebna vrsta stvari i ona je proizvedena ili sakupljna sluzi za davanje svetlosti. nezavisno da li sadrzi podatke o proizvodjacu. .

Naknada moze biti ugovorena. da mu omoguci redovne kontakte. Posrednik bolje poznaje trziste. . a druga strana. kakvo je stanje na trzistu.Poznato je vise vrsta posrednika: posrednici u prodaji. Ugovor o posredovanju je imenovan. U nasem pravu materiju o posredovanju regulise Zakon o obligacionim odnosima. kauzalan. Posrednik nije duzan da ucestvuje u pregovorima osim ako je ugovorom na to izricito obavezan. . da na vreme reaguje na njegova obavestenja i da ne zakljuci ugovor mimo znanja posrednika. ona je taj uzorak po okoncanju posla duzan da vrati kao i druge stvari koje su mu date na cuvanje. . teretan. Usluga posredovanja i provizija su bitni sastojci ovog ugovora. . On moze prestati i sporazumno kao i povlacenje naloga. On pronalazi odgovarajuce lice za svog nalogodavca. On je obavezan da cuva poslovnu tajnu i po zakljucenju ugovora. njhovu imovinsku i kreditnu sposobnost. Obaveze nalogodavca o Obaveza placanja provizije – Nalogodavac je obavezan da plati proviziju za izvrsenu posrednicku uslugu. Cenu moze odrediti i sud. trajnijeg ili trenutnog karaktera. a kada nije ona se odredjuje na nacin kako je utvrdjeno tarifom posrednika ili prema obicaju. Posreniku ne pripada naknada ako nalogodavac i trece ne zakljuce ugovor. . Ako se ovi troskovi posebno ugovore tada posrednik ima pravo na proviziju. podatke iz sfere poslovne tajne svoj nalogodavca.biz/ 87 . o Obaveza vodjenja posrednickog dnevnika – Posrednik je duzan da vodi posebnu knjigu koja ima javni karakter u koju hronoloski unosi sve znacajne podatke o pravnim poslovima. a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. . Posrednik ne zakljucuje ugovor.89. o Obaveza saradnje – Nalogodavac je duzan da saradjuje sa posrednikom. Izvod iz posrednickog dnevnika se naziva posrednicki list.Ugovor o posredovanju prestaje kod ugovorene strane izvrse svoje obaveze. telegrafski su redovni troskovi i njih nalogpdavac posebno ne placa jer oni ulaze u proviziju. rezultate vec vodjenih pregovora. ali ne garantuje svom nalogodavcuda ce ugovor biti zakljucen. Zakon o trzistu hov. posrednik. posrednik. UGOVOR O POSREDOVANJU . ucesnike na trzistu.Posrednik istupa na trziste samostalno u svoje ume i za svoj racun. *Sadrzinu ugovora – cine prava i obaveze posrednika i nalogodavca. o Obaveza obavestavanja – Posrednik je duzan da svog nalogodavca obavestava o svim znacajnim cinjenicama za zakljucenje odredjenog ugovora: ko su potencijalni partneri.Uloga posrednika je da dovede u vezu da pronadje i spoji svog komitenta i trece lice radi pregovorao zakljucivanju ugoovra. kod prevoza u turizmu. posrdnici kod osiguranja. . o Obaveza vracanja Uzorka – Ako je nalogodavac dao posredniku uzorak ili model radi obavljanja nalozenog mu posla. da ce nastojati da nadje i da ga dovede u vezu sa licem koje bi sa njim pregovaralo o zakljucenju odredjenog ugovora. On mora da stiti interese obeju strana koje dovodi u vezu. nalogodavcu.Strane u ugovoru o posredovanju su posrednik i nalogodavac. berzanski posrednici. o Obaveza placanja vanrednih troskova – Telefonski. On je neformalan. Ako je posrednik dobio nalog od obeju strana on ima pravo da zahteva od svake strane po jednu polovinu naknade. ako nalog ne odbije odmah smatra se da je izvsio prihvat ponude. Funkciju posrednika u privrednom poslovanju njacesce obavljaju posrednicke organizacij. ova knjiga mora biti overena od strane nadleznog drzavnog organa. http://www. . Nalogodavac moze povuci svoj nalog kad god on hoce. o Obaveza cuvanja poslovne tajne – Posrednik je duzan da cuva poslovnu tajnu iz domena poslovanja: sadrzinu naloga. mada u praksi se najcesce zakljucuje u pisanom vidu radi lakseg dokazivanja njegovog postojanja. U nacelu posrednik moze biti fizicko i pravno lice. brzem u jeftinijem poslovanju. Obaveze posrednika o Obaveza pronalazenja i povezivanja – Posrednik je duzan da se pridrzava naloga i uputstva svog nalogodavca i da odgovara za izbor treceg lica. Ako jemci za ispunjenje obaveze treceg lica tada se u ugovor o posredovanju unosi odredba pod nazivom star dal credere.U nasem pravu ugovor se definise kao ugovor o usluzi kojim se jedna strana. koji izdaje posrednik sa svojim potpisom na zahtev strana. interese. Znacaj ovog ugovora je u sigurnijem. Bitini elementi ugovora . njihove potrebe.Ugovor se zakljucuje tako sto nalogodavac daje nalog posredniku da izvsri odredjeno posredovanje. obavezuje drugoj strani.Ovaj ugovor spada u red ugovora o uslugama na trzistu. dvostrani ugovor. kako se krecu cene… o Obaveza zastite interesa klijenta – Delovanje posrednika mora biti objektivno i nepristrasno.ratko. mestovit jer sadrzi elemente drugih ugovora. Zakon o osiguranju.U novije vreme uloga posrednika opada jer njegovu ulogu sve cesce obavljaju agencije narocito u spoljnotrgovinskom poslovanju koje pored zastupanja obavljaju i poslove posredovanja.to su one tacke o kojima se mora postici saglasnost inace ugovora nema.

Medjutim nalogodavac ce dugovati neuobicajene troskove koji su nastali u cilju zasitite interesa nalogodavca. . To ovlascenje oze biti: specijalno ili generalno. Obim ovlascenja i vrsta ovlascenja odredjuju se ugovorom. o Obaveze naknade troskova – Nalogodavac nije duzan da zastupniku naknadi uobicajene troskove koji su uracunati u proviziju.Ugovor o zastupanju se definise kao ugovor izmedju zastupnika i nalogodavca kojim se zastupnik obavezuje da se stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem. on je imenovan. . Generalno je ono koje ovlascuje zastupnika da zakljuci sve ugovore odredjene vrste ili odredjenu grupu ugovora. da se stara o izvrsenju ugovora.Kod ugovora o trgovinskom zastupanjiu bitno je da postoji nalog. http://www. na odredjeno ili neodredjeno vreme. o Obaveza pridrzavanja uputstva i naloga – Trgovinski zastupnik se mora pridrzavati uputstva i ne sme prekoraciti data ovlascenja.ratko.Ugovorene strane su nalogodavac (vlastodavac ili klijent) i zastupnik koji se naziva agent. o Obaveza cuvanja poslovne tajne – u toku zastupanja zastupnik saznaje poslovne tajne komitenta. U njemu se zapisuju svi ugovori koje je zastupnik zakljucio u ime i za racun svog nalogodavca. o Obaveza predaje dokumenata. kao i one troskove koji su nastali izdavanjem naknadnih naloga. jer se zastupnik cesto naziva i agentom. medjutim jedan zastupnik za istu vrstu poslova na istom podrucju ne moze da obavlja svoju delatnost za vise nalogodavaca. a nalogodavac se obazevuje da za svaki zakljucen ugovor isplati proviziju. modele koje ce mu biti u koristi u vrsenju svoje duznosti.90.Bitan sastojak ugovora je ovlascenje koje nalogodavac daje zastupniku u vidu naloga. Obaveze trgovinskog zastupnika o Obaveza vrsenja poslova zastupanja – trgovinski zastupnik je obavezan da u vrsenju svoje zastupnicke delatnosti obavlja niz pravnih u faktickih radnji. znanja i iskusva. ali je obavezan da ih cuva. . Drugi bitan element je provizija. Bitni elementi ugovora . jer se nalogom trgovinski zastupnik ovlascuje sa u ime i za racun nalogodavca posreduje. dokumanta. o Obaveza obavestavanja – Zastupnik je duzan da redovno obavestava svog nalogodavca o svim znacajnim okolinostima. ovlascenja. Ako ona nije ugovorena ona se placa prema tarifi ili prema obicaju.biz/ 88 . Ovlasecenje se moze dati sa dejstvom na ogranicenom prostoru i sa dejstvom na podrucju cele zemlje. o Obaveza strucne zastite interesa nalogodavca – Kao lice od struke. nalogodavca je duzan da mu preda sve informacije. da ucestvuje pri zakljucenje ugovora. ona se odreduje ugovorom ali moze biti odredjena i po tarifi zastupnika. o Obaveza placanja provizije (naknade) – Provizija je naknada koja predstavlja novcani iznos vrednosti ucinjene zastupnicke usluge. . o Obaveza vodjenja zastupnickog dnevnika i sastavljanja zakljucnica – Poslovna knjiga koju vodi trgovinski zastupnik naziva se zastupnicki dnevnik. dvostran. kauzalan i trajnije prirode. on mora biti ovrene od strane drzavnog organa. stanju na trzistu.Jedan nalogodavac moze imati vise zastupnika na istom podrucju cak i za istu vrstu poslova. da u tom smislu posreduje i po ovlascenju zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca.Da bi zastupnik mogao da zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca on mora imati ovlascenje. Kad zakljuci ugovor sa trecim licem duzan je da satavi zakljucnicu u tri primerka sa svojim potpisom. Zastupanje obuhvata i posredovanje.Zastupnik profesionalno i strucno vodi racuna o interesima svog nalogodavca. * Sadrzina i prestanak ugovora . potencijalnim klijentima.Ovaj ugovor je poznat i pod nazivom ugovor o agenturi. materijala i saradnje – da bi zastupnik mogao profesionalno i strucno da obavlja svoj posao. teretan. . trgovinski zastupnik je duzan da strucno i posfesionanalno brani interese svog nalogodavca. . uzorke. da daje strucna misljenja da daje izjave . o Obaveza polaganja racuna – zastupnik je duzan da nalogodavcu polaze racune o svom poslovanju. o Obaveza vracanja stvari Obaveze nalogodavca o Obaveza pridrzavanja datog naloga –nalogodavac daje nalog svom zastupniku kojeg on mora de se pridrzava. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU .zavisi od toga koji je obim ovlascenja dat zastupniku i koja je vrsta ovlascenja u pitanju. sam nalog ima karakter punomocja. Specijalno ovlascenje je ono na osnovu koga je zastupnik ovlascen da zakljuci jedan ugovor ili vise unapred odredjenih ugovora. formalan. On se obavezno zakljucuje u pisanom obliku. .Ugovor o trgovinskom zastupanju spada u red ugovora o uslugama .

Indikativan (obavezuje komisionara. Ako je neophodna brza prodaja zbog stanja u kome se roba nalazi komisionar je duzan da to uradi. On ce poveriti komisioni posao drugom komisionaru ako je za to ovlascen ili je u interesu komitenta. zbog cega dolazi do 3 vrste ugovora: 1. komitentu a ce u svoje ime a za racun komintetna obaviti jedan ili vise poslova koje mu komitent poveri. o Polaganje Racuna komitentu – komisionar je duzan da prikaze sva primanja i sve izdatke koje je imao u vezi izvrsavanja ugovora okomisionu. Ugovor o komisionu se definise kao ugovor kojim se komisionar obavezuje drugoj srani. treba istaci progovor ako za to postoje razlozi.91. Provizija je utvrdjena ugovornom ili tarifom komisionara. s tim da je ovlascen da odstupi od njegove sadrzine kada to diktiraju trzisni uslovi ili interesi komitenta.Komisionar je duzan ako primi robu da je cuva. Ovo je imenovan. jer nastaje na osnovu usmenog naloga koji komitent daje komisionar .ratko. On moze prestati i opozivom naloga. kao i da prilozi sva dokumenta kojima pravda primljeno ili dato kao i druga propratna dokumetna. dvostrani. njime se postize brzi promet i plasiranje robe na trzistu.Ovo je ugovor je usluzne prirode. odrzava. o Obaveza Obavestavanja – Ova obaveza daje mogucnost komitentu da kontrolise rad komisionara I istovremeno da stiti svoje interese. ali obicno se obracun vrsi po okoncanju posla. * Sadrzina ugovora .Ako komisionar zakljuci ugovor pod uslovima koji su nepovoljniji od onih koji su u nalogu komisionar je duzan da komitentu naknadi razliku u ceni kao i prouzrokovanu stetu. http://www.biz/ 89 . UGOVOR O KOMISIONU . a ako postoji nalog o osiguranju komisionar je duzan da robu osigura. kao i usled propasti stvari. sam ce obaviti svoj posao i nece ga poveriti drugom licu. skladisti. ugovorom ili ugobicajenim nacinima. a za njegov racun. lica koji ce u svoje ime. Ako komisionar ne zeli da prihvati nalog o tome treba odmah da obavesti nalogodavca. a komitent se obavezuje da mu plati naknadu. ako je isti zakljucen pod nepovoljnim uslovima. . ali je duzan da prethodno obavesi komitenta) i fakultatitivni (sadrzi savete komitenta od kojih komisionar moze da odstupi u svako doba. 2. Komisionar pazljivo bira trece lice sa koji ce zakljuciti ugovor. Komisionar ne sme da oda identitet komisionara trecem lici i obruto. Obaveze komitenta o Placanje provizije – Pravo na nadoknadu komisionar stice u momentu kada je izvrsio komisoni posao. Nalog u sebi sadrzi ovlascenje kojim se komisionaru poverava obavljanje jednog ili vise poslova.Ugovor o komisionu pocinje primanjem naloga. . o Naknada troskova – ponovi pricu iz prethodnih lekcija o Preuzimanje obaveza od komisionara – Po okoncanju ugovora nastaje obaveza komitenta da preuzme sve one obaveze koje je komisionar preuzeo na sebe u cilju uzvrsenja ugovora o komisionu. Izmedju komitenta i komisionara. Komisionar vrsi pravne radnje u svoje ime a za racun komitenta. Plasiranje i prodaja proizvoda na razlicitim podrucjima uslovila je pojavu komisionala. odnosno nalozeni poasao koji ce komisionar po nalogu komitenta obavljati i provizija. o Vodjenje knjiga – komisionar je duzan da hronoloski zavodi sve poslove po osnovu dobijenog naloga. Nepostovanje ovog naloga povlaci za sobom odgovornost za prouzrokovanu stetu komitentu.Ovaj ugovor se zakljucuje izmedju dve strane od kojih je jedan nalogodavac (komitent). a druga komisionar. tj. vodeci racuna o njegovoj kreditnoj sposobnosti. Izmedju treceg lica i komitenta. Bitni elementi ugovora . Znacaj ugovora o komisionu je visestruk. on je uslovljen razvojem trzista i prodajom robe preko treceg lica. teretan i neformalan ugovor. Ispunjenjem obaveza ugovornih strana ugovor o komisionu prestaje. Provizija se odredjuej tarifom. o Predaja svih koristi – komisionar je duzan da prenese sve koristi i ocekivane i neocekivane jer je komisionar istupao za racun komitenta. ako komisionar odstupi komitent moze odbiti da prizna ovaj ugovor). ali mora postupati kao savestan privrednik). Obaveze komisionara o Izvrsavanje naloga sa paznjom privrednika – za slucaj nejasnoca u pogledu sadrzine naloga komisionar ce zahtevati naknadna objasnjenja od svog nalogodavca. Izmedju komisionara i treceg lica i 3. kao i za njenu propast. o Zastita interesa komitenta – kad primi robu mora odmah da utvrdi njeno stanje i da o tome obavesti komitenta. a za racun svog komitenta prodavati njegovu robu ili je kupovati u svoje ime. o Postupanje po nalozima komitenta – komisionar je duzan da se pridrzava naloga svog komitenta.u praksi se zakljucuje u pisanom obliku. Komitent moze dati 3 razlicite vrste naloga: imperativni (obicno sadrzi limitiranu cenu bilo kod kupovine ili prodaje.smatra se nalozen posao. Nas zakonodavac ipak predvidja da je komisionar duzan da saopsti identitet treceg lica komitentu da bi se izbegli spekulativni poslovi. o Cuvanje komitentove robe – Komisionar odgovara za sva ostecenja na robi dok se ona nalazi kod njega. Komisionar moze zahtevati da posle svakog delimicnog ispunjenja ugovora primi srazmerni deo naknade. Komitent moze odbiti da prihvati zakljuceni pravni posao.

Predmet kontrole je veoma raznolik. hrane. kao i nalazi do kojih se doslo. o Ugovor o komisionu sa klauzulom star del credere – ovom klauzulom komisionar jemci svom komitentu da ce lice sa kojim je zakljucio ugovor izvrsiti svoje obaveze. http://www. Bitni elementi ugovora i njegov znacaj .ratko. Po pravnoj prirodi sertifikat je jednostrana izjava volje vrsioca kontrole.Posebne vrste ugovora o komisionu o Ugovor o konsignaciji – je komisioni ugovor o prodaji robe komitenta vezan za spoljno trgovniski promet. nepristrasno i strucno. tako da vrsilac kontrole mora robu cuvati kao dobar domacin. Setrifikat je i dokaz o izvrsenoj kontroli. skladister). Kontrolu vrsi prodavac i svoj nalaz prilaze dokumentima koja prate robu.biz/ 90 . On mora da je cuva od ostecenja i da je cuva od zamene. Ovim ugovorom prodavac otklanja svoju odgovornost. sve nalaze i misljenje vrsioca kontrole. davanje instrukcija. zbog ovoga komisionar ima pravo na uvecanu provizij o Samostalno istupanje komisionara – podrazumeva da on istupa u svojstvu kupca robe svog komitenta ili u svojstvu prodavca svom komitentu. istovara…Najsigurnija kontrola je ona koju obavljaju ovlascene kontrolne organizacije po medjunarodnim standardima i propisima. Ove organziacije kao predmet kontrole imaju kompletnu kontrolu. Za vreme vrsenja kontrole se vodi zapisnik u koji se unosi sve sto je obaveljno. utovara. Ako je kontrola sa garancijom odgovornost vrsioca kontrole je veca. davanje uzorka. Kontrola se mora vrsiti objektivno. salje svoju robu u inostranstvo na prodaju I cuvanje drugom licu komisionaru. a kupac obezbedjuje da ce ugovoreno primiti. Obim kontrole zavisi od narucioca kontrole.Zakonodavac nalaze da se pojedine vrste roba ne mogu pustiit u promet ako ne zadovoljavaju minimalne standarde kvaliteta.Ono oko cega se strane moraju dogovoriti i bez cega ugovora nema je predmet kontrole. tada postoji i obaveza placanja u posebno ugovorene naknade. odnosno kao da je sam vrsio kontrolu. Obaveze narucioca kontrole o Omogucava vrsenje kontrole – u smislu da omogucava pristup robi. o Obaveza placanja naknade – naknada moze biti ugovorena ili prema tarifi ili vazecim poslovnim obicajima o Obaveza placanja posebnih troskova – Ako je vrsilac kontrole imao posebno ovlascenje po kome se istupao kao zastupnik narucioca kontrole. ovo se odnosi na neuobicajne troskove. jer njegova delatnost nije cuvanje robe (kao npr. Odgovornost vrsioca kontrole . o nuzin I korisnim troskovima. Kontrola moze biti sa garancijom ili bez garancije. Kontrolu vrsi kupac. 2.Stvar namenjena trzistu podleze razlicitim vrstama kontrole: 1. oni mogu biti medikamenti. .Predmet kontrole moze biti roba. 3. . Ako dodje do ove situacije dodje tada dolazi do zakljucenja ugovora o prod 92. vrsta kontrole i provizija.Odgovornost vrsioca kontrole zavisi od vrste kontrole koju vrsi. UGOVOR O KONTROLI ROBE . * Sadrzina ugovora Obaveze vrsioca kontrole o Izvrsenje narucene kontrole – Vrsilac kontrole ima obavezu da izvrsi narucenu kontrolu onako kako je ona ugovorena prema pravilima struke i obicajima. dostavljanje dokumentacije. Kontrolu mogu da vrse i razne vrste organziacija. skladistenje robe i sl. o Vrsenje pravnih radnji po nalogu – narucilac kontrole moze izdati nalog da vrsilac kontrole obavi i druge pravne radnje kao sto su: preuzimanje robe u ime i za narucioca. o Obaveza cuvanja robe od zamene – kontrola robe se vrsi na razlicitim mestima. usluga ili stvar koja nije namenjena prometu. o Obaveza Obavestavanja – Vrsilac kontrole je duzan da blagovremeno obavestava narucioca kontrole o znacajnim okolnostima. Ako vrsioc kontrole poveri vrsenje kontrole trecem licu on odgovara za izbor tog lica. Kontrolu mogu da vrse i razne druge institucije. hemiski proizbodi ali i kontrola pakovanja.konsignatoru da sa svoje konsignavcije koja je u formi skladista vrsi prodaju pobe. ona moze biti potpuna ili delimicna.Zanacaja ugovora o kontroli robe je izuzetno velik za razvoj tehnologije i udaljena trzista. . a ne kao dobar strucnjak. 4. o Polaganje racuna – Po obavljenoj kontroli vrsilac kontrole ima obavezu da polozi racun u celini nalogodavcu.Komitent dobija ime konsignant. o Obaveza izdavanja sertifikata – Sertifikat je pisana isprava koji sadrzi podatke o izvrsenoj kontroli. Kod obicne kontrole vrsioc kontrole odgovara za svoj rad kao strucno lice.

skladistenje… o Obaveza placanja provizije – provizija se ugovara ili se odredjuje na bazi tarife speditera ili na bazi nekog opsteg akta speditera u kojem su dati osnivi za izracunavanje visine provizije. tada on samo odgovara za izbor ovog lica ali i ne za njegov rad . izvaga. skladistenja.Iz ugovora u spediciji nastaju dve vrste pravnih odnosa: 1. Bitni elementi i vrste ugovora .Pojava ovog ugovora vezani su za prevoz robe na vecoj daljini. *Sadrzina ugovora Obaveze speditera o Obaveza prijema i organizovanja prevoza stvari – po prijemu stvari spediter ima obavezu da organizuje prevoz stvari. Na strani komitenta moze biti domace i strano lice.93. Poslovi spedicije nisu isto sto i poslovi vozara. obracun troskova.ovo lice se naziva medjuspediter.Spediter je duzan da osigura stvari ako je tako dogovoreno i u slucaju ako je za tu vrstu stvari osiguranje obavezno.Ugovor je imenovan.je ona kod koje je ugovorena fiksna naknada. Ugovor se zakljucuje izdavanjem spediterske potvrde koja ima karakter dokaznog sredstva. Kad vrsi prijem od treceg lica on je obavezan da preduzme sve mere i radnje koje su neophodne da bi zastitio interes svog komitenta. Sve ove usluge uracunate su u fiksnu cenu. ugovor o spediji naziva ugovorom o otpremanju. zakljucuje jedan ugovor o prevozu. Ako spediter ima izricito ili precutno ovlascenje svog nalogodavca da deo svojih poslova moze poveriti drugom spediteru. tako sto otpremu vrsi jednim prevoznim sredstvom. . UGOVOR O SPEDICIJI .ratko.je kad se spediter ugovorom obaveze da ce odgovarati za rad trecih lica koja ucestvuju u realizaciji poslova spedicije. kao posebnom ugovoru u privredi. manjkavosti duzan je da prikupi dokaze i da ih prosledi komitentu. o Obaveza komitenta za naknadu troskova – pored toga sto ima obavezu da plati proviziju komitent ima obavezu da plati spediteru sve troskove koje je ovaj imao u vezi obavljanja spediterskih usluga. poslove. dvostrano teretan. Osnovna obaveza speditera je otprema stvari a to znaci da stvari pripremi za prevoz. Naknada ne mora biti ugovorena. Ako uoci neodstatke. odnosno brojne radnje. Ugovor o spediciji treba razlikovati od ugovora u prevozu.Ono o cemu se strane moraju dogovoriti da bi ugovor bio zakljucen je vrsta usluge speditera. pravne i fakticke koje sluze otpremanju stvari za prevoz. . Ugovorne strane su spediter (otpremnik) i korisnik usluge (nalogodavac ili komitent). organizovanje otpreme i prevoza stvari.biz/ 91 . pakuje. Spediter vrsi prijem robe od komitenta ili od treceg lica.podrazumeva obavljanje spediterskih usluga istovremeno za vise komitenata.Poslovi speditera su raznovrsni. Obaveze komitenta o Obaveza predaje stvari na otpremu – osnovna obaveza komitenta se sastoji u blagovremenoj i urednoj predaji stvari spediteru na prevoz. osiguranja. Visina provizije je srazmerna vrednosti izvrsenih usluga. a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. Ugovorom se odredjuje pravac prevoza. kao i fizicko i pravno lice. Ako se spediterskoe usluge izvrsavaju sukcestivno spediter ima pravo da zahteva naknadu za svaku izvrsenu uslugu. o Obaveza postupanja po nalozima – spediter je duzan da postupa po nalozima svog komitenta. prevoznog pravca… o Obaveza polaganja racuna – spediter ima obavezu da polozi racun komitentu o svom radu. On je duzan da blagovremeno upozori o nedostacima naloga.Zakon o obligacionim odnosima. Prilikom prijema stvari spediter je duzan da izda speditersku potvrdu. Duzan je da obavesti o povoljnijem resenju u pogledu prevoznog sredstva. obelezi. o Obaveza zastite interesa komitenta – spediter je duzan da prilikom obavljanja svih pravnih i faktickih radnji postupa u skladu sa intersima svog komitenta. Pravni odnos izmedju speditera i komitenta i 2. http://www. da obavi poslove carinjenja. carinjenje. . zakljuci ugovore o prevozu ili sam izvrsi prevoz. Ovim ugovorom otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjenih stvari zakljuci ugovor o prevozu u svoje ime a za racun nalogodavca. osiguranje.Posebne vrste spedicije su: Del credere spedicija . kao i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje. jer se ona moze odrediti i na drugi nacin. jer ovakvim poslovanjem vrsi ustede svojim komitentima. i Zbirna spedicija . da stvari sortira. izdaje jednu prevoznu ispravu. Kad vrsi prijem od komitenta spediter je duzan da ih pregleda spolja da ih izbroji. U osnovi spediter nema obavezu da pakuje stvari osim ako ugovorom nije drugacije odredjeno. neformalan. prezentrira izvestaj o radu. tj. pravni odnos izmedju speditera i treceg lica. Fiksna (pausalna) spedicija . Uredna predaja podrazumeva ne samo predaju stvari vec i predaju pratecih dokumenata neophodnih za prevoz. . uslugu vrsi uz proviziju i posebnu naknadu. . Njime se obavlja domaca i medjunarodna spedicija. izrasato iz ugovora o prvozu. kontrolu roba. prevozno sredstvo i nacin prevoza. iznos provozije i ostalo. kauzalan i specijalizovan ugovor o uslugama na trzistu. Ako smatra da su nalozi sa nedostatkom ili da je nemoguce po njima postupati. duzan je da odmah o tome obavesti nalogodavcai da od njega trazi dodatna objasnjenja i uputstva. . s tim sto spediter preuzima obavezu da obavi spediterske usluge ali i skladistenje.

da roba koju proizvodi mara biti istog kvaliteta kao i roba davaoca licence. UGOVOR O LICENCI .Ugovor o licenci dobija sve vise na znacaju kako se razvijaju tehnika i tehnologija i znanja iz oblasti prirodnih nauka. da preda predmet licence u odredjenom roku. . To je ugovor kojim se jedna strana . da preda tehnicku dokumentaciju neophodnu za primenu predmeta licence.Drugi bitan element ugovora je naknada. .94.sticaocu licence da mu ustupi u celini ili delimicno pravo iskoriscavanja pronalaska. 3.biz/ 92 . Ugovor moze prestati i otkazom. Ugovorom se utvrduje ne samo visina. . da ako je predmet licence iskoriscavanje neregistrovnog izuma ili tajno tehnicko znanje ili iskustvo to cuva u tajnosti.Njegovo pravo da ekonomski eksploatise svoj izum je vremenski ograniceno. 2. Iskljuciva licenca se izricito ugovara. 4. Bitni elementi i vrste licenci . a druga strana se obavezuje da za to plati nadoknadu. To moze biti novi izum. 5. Predmet ugovora o licenci moze biti pravo iskoriscenja tudjeg patenta. tehnickog znanja i iskustva. . * Sadrzina o prestanak ugovora Obaveze davaoca licence: 1. Ako iskljuciva licenca nije izricito ugovorena smatra se da je rec o neiskljucivoj licenci. . da garantuje tehnicku izvodljivost i upotrebljivost predmeta licence. da daje uputstva i obavestenja potrebna za uspesno iskoriscavanje predmeta licence. Ovaj ugovor je imenovan. da plati naknadu koja je jednokratna ili u ratama ili uslovljena obim koriscenja. stvaralac jednog objekta industrijske svojine naziva se izumitelj ili pronalazac. . naknada se utvrdjuje ugovorom. formalan. I na jednoj i na drugoj strani mogu biti fizicka i pravna lica. dvostrano teretan (jer je naknada obavezan element).Ugovor o licenci je pojmovno odredjen Zakonom o obligacionim odnosima. Roba koja je proizvedeba po licenci mora da nosi oznaku da je proizvedena po licenci. ziga.Predmet ugovora moze biti i koriscenje dizajnerskog resenja. 3. ali uz davanje otkaznog roka. Prestanak ugovora . ako nije utvrdjen ugovorom iznosi 6 meseci. Medjutim. Njegovo pravo na objekat je njegovo licno pravo i ono je neprenosivo. 2.ratko. i da pruza zastitu u pogledu zahteva trecih lica Sticalac licence je obavezan: 1.Lice koje je kreator. ziga.Licenca je pravo koriscenja tudjeg izuma ili patenta uz odgovarajucu nadoknadu. . da robu obavezno obelezava da je proizvedena po licenci. na sta svaka strana ima pravo.Ugovorne strane mogu biti davalac licence i sticalac licence. . vec i vreme ispalte kao i nacin isplate naknade. Ona daje sticaocu licence iskljucivo pravo iskoriscavanja predmeta ugovora. 4. da jemci da pravo iskoriscavanja nema tereta i da nije ograniceno u koriscenju. 5. U prvaom slucaju ce naknada biti veca u drugom manja..Licenca moze biti prostorno ogranicena i neogranicena.davaoc licence obavezuje drugoj stani .Licenca moze biti vremenski ogranicena i neogranicena.Izum koji je pravno zasticen naziva se patent. U tom slucaju davalac licence zadrzava ostale mogucnosti iskoriscavanja predmeta licence. Ona se uglavnom poklapa sa drzavnom teritorijom jedne zemlje. ekonomsko iskoriscavanje objekata je pravo koje je prenosivo. . To ogranicenje vrsi zakon.ako je ugovor zakljucen na odredjeno vreme istekom predvidnjeg roka koriscenja licenca. dizajnerskog resenja. Davalac licence ne moze dati otkaz u toku prve godine.Ugovor o licenci prestaje ispunjenjem obaveza iz ugovora.Predmet licence je je pravo ekonomskog iskoriscavanja tudjeg objekta industrijske svojine. Otkazni rok se utvrdjuje ugovorom. http://www. .. da iskoriscava predmet licence na nacin u obimu i granicama kako je ugovoreno.Licenca moze biti iskljuciva i neiskljuciva. pronalazak koji nije pravno zasticen. trajan.

ako izmena ugovora po prirodi stavri nije moguca. telegram. 3.Prevoz zeleznicom moze biti unutrasnji i medjunarodni. Ugovor je zaljucen i u slucaju da posiljaocu bude izdata potvrda o prijemu posiljke na prevoz.Ako nije izdat prenosivi teretni list posiljalac ima pravo da naknadno vrsi izmene ugovora ali u pisanoj formi.biz/ 93 . oznacenje primaoca. Bitni elementi. zatim da je preveze do uputne stanice i da je preda primaocu. on sluzi kao daokaz da je ugovor zakljucen. da se roba izda u drugoj stanici.000 kg). Po njima.ako bi zbog izvrsavanja izmene doslo do poremecaja u saobracaju. Ako je kriterijum velicina stvari dele se na dencane (tezina do 5. Obaveze posiljaoca o Obaveza placanja prevoznine – Visina prevoznine utvrdjuje se u zeleznickoj tarifi koju obrazuje zeleznica uz saglasnost drzave. da se roba vrati posiljaocu.u njemu deo podataka popunjava prevozilac a drugi deo podataka posuljalac. osoblju ili drugim licima koja je zeleznica angazovala zeleznica ima pravo na naknadu stete.95. 6.U nacelu prevoz zeleznicom ragulise Zakon o obligacionim odnosima. 2. original prati robu a duplikat se predaje posiljaocu. naznacenje posiljaoca. Ko je imalac ovlascenog prenosivog lista moze da raspolaze robom u toku prevoza. brzovozni i ekspresni prevoz robe. o Obaveza cuvanja robe – zeleznica je duzna da robu cuva i pre i za vreme prevoza sve do trenutka njenog izdavanja. http://www. Roba vrati u otpremnu stanicu. dok je primalac lice koje nije strana u ugovoru. a zeleznica odmah obavestava posiljaoca. .Nacini obavestavanja: preporuceno pismo. Ako je kriterijum vreme razlikuje se: sporovozni. Tovarni list mora da sadrzi mesto i datum sastavljanja. Posiljalac moze zahtevati da se: 1. odrzavanja robe. o Obaveza naknade stete – Ako je korisnik naneo stetu zeleznickom prevoznom sredstvu. vrste prevoza i vrste robe. a posiljalac se obavezuje da za to plati odredjenu naknadu. UGOVOR O PREVOZU ROBE ZELEZNICOM . Zeleznica moze odbiti prijem robe na prevoz ako posiljalac ne postuje propise ili ako je prevoz nemoguc. 2 . 5. .Ugovor o prevoznu zeleznicom je imenovna.Ugovorene strane su zeleznicki prevozilac i posiljalac.Tovarni list se sastavlja u vecem broju primeraka. . tovarni list i vrste ugovora . Visina vozarine zavisi od prevoznog puta. o Obaveza da se izvrsi prevoz robe – na zeleznici je da preveze robu od otpremene do uputne stanice prevoznim putem koji je dogovoren i to u dogovorenom roku.Zeleznicki prevozilac je duzan da po postignutoj saglasnosti sa posiljaocem o predmetu prevoza. predaja robe na prevoz smatra se realizacijom zakljucenog ugovora. . 3.ratko. carine. Pristalice shvatanja da je ugovor konsensualan.Bitni sastojci ugovora o prevozu robe zeleznicom su: predmet prevoza. Zeleznica nije duzna da primi robu na prevoz u slucaju kada je zabrenjen prevoz odredjene robe ili kad je prevoz takve robe iskljucen iz zeleznickog prevoza. ako su promene u suprotnosti sa vazecim propisima. o Obaveza Obavljanja carinskih i drugih radnji – zbog toga je neophodno da posiljalac uz robu preda i adekvatnu domukentaciju da bi se mogli izvrsiti carinski poslovi. naznacrnjr vrste. sa obaveznom da naknadi troskove.da se roba zaustavi u toku prevoza. telefon. dvostran. Obaveze zeleznickog prevozioca o Obaveza prijema robe na prevoz – zeleznica je duzna da primi svaku robu na prevoz od otpremene do uputne stanice. a moze i primalac. uputnu stanicu. a izdavanje tovarnog lista dokazom o zakljucenom ugovoru.000 kg) ili obicne vagonske posiljke (tezina prelazi 5. vozarini i prostornoj distanci primi robu na prevoz i za svaku posiljku izda posebno popunjen tovarni list . Prevozninu placa posiljalac. Ako primalac ne preuzme robu na vreme ne daje pravo zeleznici da se brine o robi. Primalac moze da odbije robu. smatraju ga zakljucenim kad se postigne saglasnost o bitnim elementima ugovora. mada mada neki smatraju i da je formlanan. Zeleznicki prevozilac prima robu na prevoz od posiljaoca a za vreme prevoza ima obavezu da je cuva. prevoznina i prevozna distanca. . kolicnie i tezine stvari. Pod ugovorm o prevozu zakonodavac podrazumeva takav ugovor kojim se prevozilac obavezuje da preveze na odredjeno mesto neko lice ili neku stvar. Znacaj ugovora o prevozu zeleznicom je u ostvarivanju ekonomicnog prevoza uz male prevozne troskove za odredjenu vrstu robe. da se roba preda drugom primaocu. . da se odlozi izdavanje robe. 4. da utvrdi tezinu da proveri da li su ispunjeni uslovi za prevoz. teretan ili sukcesivan. Prilikom prijema robe na prevoz zelezina ima obavezu da utvrdi broj komada dencane robe. o Obaveza obavestavanja o prispecu i predaja robe – cim roba stigne u uputnu stanicu zeleznica je duzna da izvesti primaoca robe o tome i da mu odredi rok za podizanje prispele robe. Primalac je duzan da potvrdi prijem robe i da izvrsi uplate koje su naznacene u tovarnom listu. o Obaveza naknade troskova – Zeleznica ima pravo na nakandu svih onih troskova koji su se pojavili kao neocekivani i korisni za korisnika prevoza: placanje takse. i raznosac obavestenja. Rok se utvrduje tarifom ili zakonom. neformalan. o Obaveza izvrsavanja naknadnih naloga posiljalaca – posiljaca ima pravo da zahteva naknadnu izmenu ugovora o zeleznickom prevozu a zeleznica ima obavezu da postupa po naknadnim nalozima osim u slucaju: 1.

Odgovornost i oslobadjanje od odgovornosti zeleznice - Zeleznica odgovara kako za delimican tako i za potpuni gubitak robe. On odgovara za ostecenja na robi koja nastaju od trenutka prijema robe do trenutka njenog izdavanja. - Zeleznica se oslobadja odgovornosti u slucaju ako je gubitak ili ostecenje nastalo pod sledecim okolnostima: 1. ako je vresen otvorenim kolima ili na osnovu propisa ili sporazuma strana; 2. ako roba nije pakovana ili nedovoljno upakovana usled cega je doslo do ostecenja; 3. ako je utovar ili istovar robe vrsio posiljalac na osnovu propisa ili sporazuma strana; 4. ako je roba potpuno ili delimicno izgubljna zbog prirodnih svojstava robe; 5. ako je doslo da uginuca ili ostecenja zivih zivotinja u prevozu - Zakonom je utvrdjen limit odgovornosti zeleznice, ako steta prelazi limit, zeleznica odgovara samo do visine zakonom utvrdjenog limita. Zeleznica odgovara i za prekoracenje roka isporuke. 96. UGOVOR O MESTOVITOM PREVOZU ROBE - Ovaj ugovor se jos naziva i ugovor o kombinovanom prevozu, ugovor o visegranskom prevozu. U ovom slucaju prevoz robe se obavlja sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva. - Jednogranski prevoz se naziva direktni prevoz ili uzastopni prevoz. Prevoz robe se vrsi u istoj grani saobracaja prevoznim sredstima iste vrste. Kod jednogranskog prevoza narucilac prevoza ima 2 mogucnosti: 1. da sa svakim prevoznikom u uzastopnom prevozu zakljuci ugovor o prevozu robe tako da mu svaki prevoznik odgovara za jedan deo prevoza ili 2. da zakljuci ugovor sa prvim prevoznikom koji ce zakljucivati ugovore o prevozu sa sledecim prevoznicima ali kao punomocnik narucioca prevoza. - Visegranski prevoz je onaj u kome ucestvuju vise vozara iz razlicitih grana saobracaja. Visegranski saobracaj moze vaziti po principu mrezaste odgovornosti (narucilac prevoza zakljucuje ugovor o prevozu sa svakim prevoznikom posebno, pa mu svaki odgovara po pravilima saobracajnog prava u okviru koga vris prevoz) ili na principu jedinstvene odgovornosti (zakljucuje ugovor sa jednim prevoznikom koji mu odgovara po posebnim i jedinstvenim pravilima nezavisno od toga koliko je vozara ucestvovalo u prevozu) - Za korisnika prevoza zakljucivanje vise ugovora radi prevoza iste robe pokazalo se kao skup i slozen pravni posao pa se u praksi uglavnom zakljucuje jedan ugovor izmedju dve strane. - Kombinovani prevoz odlikuju sledece spacificnosti: 1. ugovor zakljucuju samo dve strane, 2. ugovor se odnosi na ceo prevoz nezavisno od vrste prevoznog sredstava, 3.Prevoz mora biti izvrsen sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva i dva razlicita prevoznika, 4. organizator izdaje jedinstvenu pravnu dozvolu, 5. odgovornost organzatora je limitirana odredjenim pravilima. - Po Zakonu o obligacionim odnosima ugovor o mesovitom prevozu robe se definise kao ugovor kojim se jedna strana u svojstvu organizatora prevoza obavezuje drugoj strani u svojstvu narucioca prevoza da ce organizovati prevoz stvari od mesta preuzimanja do mesta opredelenje podsrsdstvom najmanje dva razlicita prevozna sredstva. - Ugovorne strane su organizator prevoza i narucilac prevoza. Bitni elementi ugovora - su predmet prevoza, prevozna relacije i vozarina. - U nasem pravu ugovor o mesovitom prevozu nije posebno regulisan, vec zakoni koji regulisu prevoz robe kopnenim, vazdusnim i vodenim putem, regulisu i pitanje prevoza robe kad ucestvuje vise prevoznika razlicitim prevoznim sredstvima. - Najznacajniji medjunarodni izvori prava su: 1. Jednobrazna pravila za ispravu medjunarodnog prevoza, 2. Konvencija Un o medjunariodnom mulitimodalnom transportu robe, 3. Pravila o ispravi multimodalnog prevoa iz 1990 god. - Ovaj ugovor je od posebnog prevoza robe na velikom udaljenostima i to u slucaju kada jedan prevoznik nije u mogucnosti da izvrsi ceo prevoz, tj. kada je potrebno vise prevoznika i vise transportnih sredstava. Odgovornost organizatora mesovitog prevoza - spada u red najznacajnijih pitanja, za slucaj kada nastupi steta. - Odgovornost organiztora moze biti ugovorena ili po sistemu mrezaste odgovornosti ili po sistemu jedinstvene odgovrosnosti. U prvom slucaju organizator odgovara po pravilima one grane saobracajnog prava na kome je doslo do ostecenja ili kvara robe. U drugom slucaju moze se odrediti da organozator prevoza odgovara prema jedinstvenim pravilima koja vaze za kombinovani prevoz. Drugi vid je mnogo povoljniji za narucioca zbog veceg stepena sigurnosti u pogledu nadoknade stete, za organizatora prevoza je ovaj drugi vid nepovoljniji. - U praksi se najcesce ugovra primena Konvencije UN o medjunarodnom multimodalnom prevozu robe iz 1980, ova konvencija uredjuje odgovornost organizatora prevoza robe na medjunarodnom planu.

http://www.ratko.biz/

94

97. UGOVOR O LIZINGU - U poectnoj fazi svoga razvoja ugovor o lizingu je blizak ugovoru o zakupu. Vremenom se modifokovao zbog raznovrsnosti predmeta ugovora (tehnicki slozena oprema, slozeno postrojenje). Nas zakonodavac je doneo zakon samo o jednoj vrsti lizinga - finansijskom lizingu. - Kada je rec o proizvodima manje vrednosti ugovor o lizingu se zakljucuje neposredno izmedju proizvodajca robe i njegog korisnika. Ovo je pocetni oblik lizing posla. Kad su u pitanju skupi proizvodi visoke tehnologije, potencijalni korisnik nije u mogucnosti da zakljuci ugovor o lizingu. On trazi finansijera koji ce mu priteci u pomoc kupovinom takve robe koju ce mu dati na koriscenje uz naknadu u ratama. Ugovor o lizingu – definise se kao govor koji zakljucuju dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjen peroid, koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga da placa lizing naknadu u ratama i da po iteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi. - Ugovor o direktnom lizingu se zakljucuje kada je predmet manje tehnicke slozenosti i manje vrednostu (bela tehnika, automobili, tv aparati). Iz definicije proizilazi da ugovor o lizingu zakljucuju dve strane koje ugovorom odredjuju svoja prava i obaveze. Dakle, ako je davalac lizinga istovremeno i proizvodjac i isporucilac predmeta ugovora rec je o direktnom lizingu. U praksi se direktan lizing redje zakljucuje. - Indirakta lizing podrazumeva 3 subjekta-dva ugovora- jedan predmet (i jednu zajednicku kauzu-jedan osnov, ista svrha, isti cilj), sto ova dva ugovora cini medjusobno vezanim. Nedostatak jednog ugovora cini besmislinim onaj drugi. - U biti lizing posla lezi finansiranje slozene opreme i kompleksinih postrojenja. - Odnos strana u lizing poslu je mnogo slozeniji. U lizing poslu je centralna licnost davalac lizinga jer on finansira posao. On mora da zakljuci ugovor o kupovini sa proizvodjacem ili isporuciocem i da zaljuci ugovor o lizingu sa primaocem lizinga. Ovaj posao se se naziva trostrani lizing (indirektni), a nas zakonodoavac ga naziva posao finansijskog lizinga. - Moze se reci da je to novi, neimenovan ugovor, autonoman, nikao u poslovnoj praksi, dvostran, teretan, formalan, sa trajnim prestacijama, po mnogim elementima mesovit ugovor (kao sto su elementi ugovora o zakupu, o prodaji, o kreditu…) i ugovor sa specificnom sadrzinom. Izvori prava i vrste ugovora - Mnoge zemlje nemaju pravu regulativu u ovoj materiji. 1988 u Otavi je doneta konvencija o medjunarodnom finansijskom lizingu, koja nije u celosti regulisala ovu materiju. - U nasem pravu kao izvori prava sluze: Zakon o finansijskom lizingu, opsta pravila obligacionog i ugovornog prava, carinski propisi. o S obzirom na broj subjekata u lizing poslu ugovori se dele na direktan lizng i indirektan lizing. o S obzirom na to da li je ugovoren bazicni rok, tj rok u kome se ne moze otkazati ugovori o lizingu, postoji operativni i finansijski lizing. o S obzirom na karakteristika predmeta ugovora o lizingu on moze biti: ugovor o lizingu potrosnih dobara, ugovor o lizingu vec upotrebljivanih proizvoda., ugovor o lizingu pokretnih i nepokretnih stvari. Lizing posao - finansijski lizing – je jos poznat pod nazivom indirektni ili trostrani lizing. - Strane u poslu finansijskog lizinga su: Ø Isporucilac predmeta lizinga (kiji je istovremeno i proizvodac, tj. Prodavac koji zakljucuje ugovor o isporuci, prodaji proizvoda sa davaocem lizinga). Ø Davalac finansijskog lizinga (je po pravilu lizing drustvo, kompanija koja finansira lizing posao i njome se bavi profesionalno, kao svojom redovnom delatnoscu radi zarade). Ø Primalac lizinga, tj. korisnik finansijskog lizinga koji je inace bez sredstava. - Posao finansijskog lizinga cine dva ugovora: o Ugovor o isporuci – zakljucuju ga isporucilac predmeta lizinga i davalac lizinga. Ugovor u osnovi predstavlja ugovor o kupoprodaji. Davalac lizinga na osnovu ugovora o isporucu koji zakljucuje sa isporuciocem stice pravo svojine na predmetu lizinga uz obavezu da isporuciocu plati ugovorenu cenu o Ugovor o lizingu – zakljucuju ga davalac lizinga i primalac lizinga. Ovim se davalc lizinga obavezujeda ce na primaoca lizinga preneti ovlascenje drzanja i koriscenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, koje ne moze biti krace od dve godine. Primalac lizinga se obavezuje da mu placa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. Bez ova dva ugovora nema finansijskog lizinga. - Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora a to su: 1. naznacenje predmeta lizinga, 2. iznos lizniga, 3. iznos pojedinacnih naknada, 4. vreme placanja, 6. rok na koji je ugovor zakljucen.

http://www.ratko.biz/

95

-

-

-

Isporucilac lizinga – On moze biti istovremeno i davalac lizinga – u tom slucaju dolazi do direktnog lizinga. Isporucilac moze biti i pravno i fizicko lice. On je u pravnom odnosu sa davaocem lizinga a u faktickom odnosu sa primaocem lizinga. Davaoc lizinga – Moze biti samo pravno lice u formi privrednog drustva. Da bi mogao da se osnuje kao davalac lizinga on mora da ispunjava odredjene uslove koje zakon izricito nalaze: 1. Mora da obavlja iskljucivo poslove finansijskog lizinga 2.Njegov novcani deo osnovnog kapitala ne sme biti manji od 100.000 evra u din. protivvrednosti. 3. mora imati dozvolu NBS za obavljanje poslova fnan. lizinga. Primalac lizinga – on je duzan da preuzme predmet lizinga od isporucioca na nacin u vreme i mestu kako je predvidjeno ugovorom o finansijskom lizingu. Primalac lizinga ima obavezu da predmet lizinga koristi sa paznjom dobrog privrednika i da koriscenje bude u skladu sa ugovorom i namenom predmeta lizinga. On ima obavezu da predmet lizinga odrzava, servisira i vrsi potrebne opravke.

- Zakonom su predvidjene stroge pravne posledice za slucaj neplacanja lizing naknade. Prilikom zakljucenja ugovora o finansijskom lizingu primalac lizinga moze ugovoriti da po isteku ugovorenom roka o koriscenju predmeta lizinga: 1. Predmet lizinga vrati 2. Predmet lziniga otkupi po nizoj ceni 3. Koriscenje lizinga produzi. - Ugovor o lizingu prestaje na sledece nacine: protekom roka na koji je zakljucen, propascu predmeta lizinga, propascu lizinga usled dejstva vise sile. Znacaj lizing posla – ogleda se u vise pravaca: 1. proizvodi velike vrednosti kroz lizing posao nalaze put do potrosaca, sto putem klasicne prodaje ne bi bilo ostavrivo, 2. putem lizing posla vrsi se integracija proizvodajca, trgovine, finansijskih organizacija i potrosaca, 3. lizing posao pokazuje da se do potrebnih sredstava u privredi ne mora doci sticanjem prava svojine kupovinom ili kreditom, 4. lizing omogucava dobit svim stranama u ovom poslu.

http://www.ratko.biz/

96

komitent ugovorom o cesisji prenosi svoja potrazivanja na faktora koja ima prema kupcu.Ugovori o faktoringu se razvrstavaju prema razlicitim kriterijumima: Prema teritorijalnom principu razlikujemodomaci i medjunardni faktoring: o Domaci faktoring nastaje zakljucivanjem ugovora o faktoringu izmedju domaceg faktora i domaceg klijenta. . Sadrzina ugovora . medjunarodni promet je sigurniji. Za prenos prava saglasnost duznika nije potreban ali je potrebno obavestiti ga o cesiji. brze se dolazi do sredstava nego sto bi se doslo cekanjem realizacije potrazivanja.98. Prema predmetu ugovora o faktoringu vrsi se podela na pravi i nepravi faktoring: o Pravi podrazumeva otkup dospelog potrzaivanja ili otkpu potrazivanja pre dospelosti.Ugovor o faktoringu je nastao u spoljnotrgovniskoj razmeni . dvostran . ugovor intuitu personae.Izvori prava su izuzetno oskudni tek je 1988 godine u Otavi doneta Konvencija o medjunarodnom faktoringu. tada je rec o prikrivanju postojanja faktora pred kupcam. dispozitivne norme trgovinskog i obligacionog prava drzave cije je pravo merodavno.Naplata potrzaivanja je osnovni predmet ugovora o faktoringu. ali u ime i za racun faktora. o Svi ostali su nepravi. Klijent je prizvodjac. o Medjunarodni faktoring se zakljucuje izmedju cetiri lica i zakljucuju se tri ugovora .Zakljucivanje ovih ugovora je veoma slozeno i podlozno zamkama u vidu klauzula koje nastoji da ugradi ekonomski jaca strana. o Kad je u pitanju zatvoren oblik. sa trajnim prestacijama. Klijent moze preneti pored postojecih i buduca potrazivanja. UGOVOR O FAKTORINGU .Ugovor o faktoringu je pravni posao koji zakljucuje dve strane od kojih je jedna faktor a druga klijent.biz/ 97 . Sa prenosom glavnog potrazivanja vrsi se i prenos sporednih potrazivanja. o benitetu. . Znacaj ugovora o faktoringu je visestruk – 1. .Kao izvori prava pe primenjuju: opsti uslovi poslovanja factoring kompanije. zatim trgovinski i poslovni obicaji. faktor snosi rizik naplate. . . i kreditnoj sopspbnosti duznika.Faktor se obavezuje da vrsi naplatu. zatim je preprodaje stranom kupcu na kredit. a ako je preuzeo potrazivanje samo na naplatu. Pored naplate potrazivanja faktor preuzima obavezu i vodjenja knjigovodstva svom klijentu kao i odgovarajucu evidjenciju o poreskim obavezama. autonoman (nikao u praksi). njihovi tipski ugovori.ratko. koju faktor vrsi u svoje ime a za racun komitenta uz proviziju. 2. kojim se klijent obavezuje da na faktora prenese svoja postojeca potrazuvanja ili buduca koja ima po osnovu ugovora o prodaji ili vrsenja usluga. . a faktor mu odmah placa vrednost potrazivanja uz odgovarajuci odbitak ili mu komitent prenosi samo pravo naplate. Sustina ugovora o faktoringu je kupovina prava potrazivanja. kako bi ih faktor naplatio u svoje ime i za svoj racun i da mu za to plati naknadu (proviziju). Medjutim ako je potrazivanje otkupio. jer je osnovni preduslov dublje poverenje izmedju ugovornih strana. Faktor je po pravilu finansijski mocna organizacija. Na strani klijenta nastaje obaveza prenosa prava potrzaivanja na faktora. Prema formi ugovor o faktoringu moze biti otvorenog ili zatvorenog tipa: o Kad je u pitanju otvoreni oblik. tipski ugovor. Izvoznik prodaje robu faktoru.Savremeni ugovor o faktoringu je neimenovan. 3. One se mogu osnivati od strane velikih svetskih banaka ili se same banke bave poslovima faktoringa u sklopu specijalizovanih odeljenja. formalan. teretan. njegovim zakljucenjem uvoz i izvoz robe brze se ostvaruje. a od naplacenog iznodsa vraca kredit faktoru. i treci izmedju izvoznog i uvoznog faktora. . Prenos se vrsi putem cesije. 5. troskovi poslovanja uvoznika i izvoznika se smanjuju. a faktor se obavezuje da mu odmah isplati otkupljeno potrazivanje ili da mu plati u odredjenom roku ili da mu plati u vidu kredita. http://www. takva cesija se naziva “globalna cesija”.Ugovorne strane su faktor i komitent. tj prodavac ili vrsilac usluga na trzistu. . a zatim je prihvacen i u okviru unutrasnje trgovine.prvi izmedju izvoznika i izvoznig faktora. moze ali i ne mora da garantuje naplatu. drugi izmedju izmedju uvoznika i uvoznog faktora. koja se poslom faktoringa bavi samostalno ili kao clan medjunarodne poznate mreze za faktoring. obrt kapitala je brzi. 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful