Umetnost i snovi

U 21. veku sa sigurnošću znamo da je anksioznost najčešća emocija u snovima. Znamo i da su najčešća iskustva proživljena u snu vezana za školske situacije, otmice, pad, let i kašnjenje. Znamo i da se košmari javljaju tokom REM sna i da se u proseku javljaju u pet do sedam odsto slučajeva, kao što znamo da Amerikanci u pedeset odsto, a Holanđani u trideset dva odsto slučajeva sanjaju agresivno intonirane snove, dok muškarci češće sanjaju grupe ljudi, a žene dobro znane pojedince. Poznato je i da životinje često igraju značajnu ulogu u dečijim snovima kao i da se snovi nakon adolescencije ne menjaju u većoj meri. San, međutim, nije samo znak koji treba dešifrovati ili statistički obraditi, već ga njegova dvosmislenost, njegova ambivalentnost kao i prostor koji ostavlja za subjektivnu interpretaciju čine polugom mašte gotovo isto koliko i oruđem nauke. U snu je mašti pušteno na volju pa je zato san oduvek bio inspirativan materijal u izgradnji umetničkog dela. Piše: Rastko Ivanović

Hijeronimus Boš - Vrt uţivanja

Likovni umetnici su kroz istoriju često istraţivali predele sna. Tako prizori iz pakla na triptisima Boša iliLude Grete Brojgela nesumnivo proizlaze iz košmara isto kao i brojni prizori mučeništva u manirističkom slikarstvu, a naročito u Pokolju deset hiljada mučenika kod Direra, Dojča i Pontorma. Drugi prizori, pak, podsećaju na erotske snove, poput Vrta uživanja središnjeg panoa na triptihu Boša ili njegovog Iskušenja Sv. Antonija.

Kombinujući onirizam i iluziju upravo je Hijeronimus Boš (1453-1516) ponudio jedan sasvim apartan, imaginaran svet krcat likovima i oblicima iz njegove mašte koji su u potpunosti bili suprotastavljeni univerzumu uzvišenog reda i stišane harmonije njegovih savremenika. Svojim fantazmagorijama amorfnih oblika Boš je preudicirao biomorfne apstrakcije Arpa i Miroa, bivajući sa Gojinom emocionalnom, nelogičnom, neracionalnom stranom (San razuma rađa čudovište), Redonovim sumračnim slikama snova, slutnji i vizija izniklim na Gojinim grafikama, i De Kirikovim metafizičkim slikama snoviĎenja, preteća umetničkih pokreta u kojima je uspostavljena najizraţenija veza izmeĎu psihoanalize i umetničkog postupka. Posle vekova u kojima je istraţivanje fantastičnih i čudesnih oblasti snova bilo uglavnom sporadično, izuzev Arčimboldovog efekta (Đuzepe Arčimboldo, 1527-1593, autor začuĎujućih alegorijskih kompozicija Proleće, Leto, Jesen, Zima) stvaranja fantastičnog od onog što je dobro poznato, sa širenjem psihoanalize početkom 20. veka dolazi do gradacijskog skoka u ulozi sna u vizuelnim umetnostima (o čemu svedoči slika Every Night Dream Visits Us iz 1903. godine Frojdovog savremenika, simboliste Alfreda Kubina). No, "Napoleon histerije" Šarko (1825-1893), iako slikar amater odbacio je umetnost simbolizma, njegov učenik Frojd je bio sumnjičav spram nadrealizma, a Jung se i pored Polokove i Rotkove eksplozije oduševljenja izazvane njegovim delom nije nikada priklonio apstraktnoj umetnosti. Takav sled stvari, meĎutim, nije sprečio figurativno slikarstvo da svojim razlomljenim oblicima u praskozorje 20. veka zadire u skrivena značenja snova zaključana u dubinama nesvesnog uma, za šta je lep primer Brakova Žena sa gitarom (Femme a la Guitare, 1913). Narastajuća tenzija izmeĎu stvarnosti i iluzije iznikla na temeljima proţimanja psihoanalize i umetnosti pretvara se u kolaţ u kubizmu. Dajući slici dve, tri ili n-tačaka posmatranja, stavljajući nos na mesto očiju, a oči na mesto ušiju, kubizam svojom sposobnošću da suprotstavi i objedini sasvim različite predmete pokazuje se kao savršeno oruĎe za stvaranje fantastičnih svetova sličnih snu. Ti fantastični svetovi dobrim delom nastaju zahvaljujući kubističkom unošenju novih, do tada stranih elemenata poput novinskih članaka u samo tkivo, kompoziciju i ontologiju umetnosti. Nastanak kolaţa omogućuje Pikasu (1881-1973) da u vizuelnoj igri iluzije i stvarnosti nepovratno izmeša karte realnog i iluzionističkog.

ĐorĎo De Kiriko

Izum kolaţa koincidira i sa izumom filma. Neposredno pre nego što će Rendgen, Benerel, Pjer i Marija Kiri 1896. godine otkriti radioaktivnost, u Parizu godinu dana ranije, 1895, desila se prva javna filmska projekcija braće Limijer u Gran kafeu ("Velika kafana" je kasnije nazvana Limijerov bioskop), koja je na velika vrata donela najeklektičniju i najvaţniju umetnost 20. veka - film. Od samih početaka i beleţenja ulaska voza u stanicu (L'arrivee d'un train en gare de la Ciotat, 1895) preko stvaranja novih i fantastičnih svetova film se zahvaljujući svojim transformativnim potencijalima preokretanja prostor-vremena pozicionirao kao ekvivalent sna. Sa francuskim rediteljem i profesionalnim maĎioničarem Ţorţom Melijesom (1861-1938) film dobija svoju magiju. O tome svedoči i sledeća priča. Jednog popodneva, u jesen 1896. godine dok je pravio film o uličnoj sceni u Parizu, Melijesova kamera se zakočila tokom snimanja omnibusa kako se pojavljuje u tunelu. Kad je iznova pustio mašinu u rad, umesto očekivanog omnibusa naišla su pogrebna kola, tako da je prilikom projekcije delovalo kao da se omnibus pretvorio u pogrebna kola. Na osnovu tog incidenta Melijes uviĎa vaţnost manipulacije stvarnim prostorom i stvarnim vremenom pri montiranju filma. Shvatajući na osnovu ovakvih primera goleme iluzionističke potencijale koje nude "ţive slike" mehaničar, glumac, ilustrator, reditelj, distributer, scenograf i maĎioničar Melijes postaje prvi značajan umetnik igranog filma i autor koji je zamenio prostorvreme oniričnim iskustvom fantazije (Đavolov zamak/Le manoir du diable, 1896, Putovanje na Mesec/Voyage dans la lune, 1902, La Reve du maitre de ballet, 1903...). Početkom 20-ih godina 20. veka, kada ĐorĎo De Kiriko (1888-1978) u svojoj metafizičkoj umetnosti gradi metaistorijsku realnost zamenjujući prostor stvarima, logiku apsurdom, a stvarnost snom, film u avangardnom zamahu dobija svoju estetiku montaţe, Frojdova psihoanaliza postaje velika tema razgovora u pariskim kafeima, a rad sna drugo ime za umetnički proces stvaranja metafora. Ponesen ovim svekolikim preplitanjem različitih umetnosti i nauka čiji je zajednički imenitelj san, pisac i glumac Maks Moris (1900-1973) poziva umetnike da zatvore oči i zarone što dublje u nesvesno. Ipak, samo jedan pokret će do krajnjih

lekar i psihijatar. fotografija (Eţen Atţe.konsekvenci zaroniti u nesvesno i istraţiti halucinatornu prirodu slikarstva. abrakadabra . Bunjuel. nadrealizam se rodio kao vanbračno dete postromantičarske genealogije nesvesnog i mutacije dadaističkog gesta ekscesa. Cilj je bio otvoriti nesvesno i pokazati ga ljudima. ž. te reči predstavljaju poremećaj utilitarnog jezika.idi do đavola.. burţoaskom društvu. Nadrealisti su za cilj imali da otvore one fioke koje nosimo na leĎima i u koje stavljamo sve ono što nas pritiska u graĎanskom. da bi kod vas izazvao osećaj nesigurnosti. pokret utemeljen na unutrašnjoj nuţnosti izraza svesti. uglavnom pomoću stimulativnog korišćenja prizora iz sna. Anri Kartije-Breson. a. dok nadrealista izgovaranjem istih tih reči ţeli da pokaţe nesvesno. r. godine predlagao je nekoliko načina da se zaroni u nesvesno i izrazi stvarno funkcionisanje neusmerene misli. Rene Kler. snova i fantazama.). u registru potisnutih ţelja. kao što su to i kolaţ (Ernstovi kolaţi poput Ascenseur somnambule. La Semence des pyramides nalik su na "izobličene" slike sna i uticali su na kasnije apstraktne "spontane impulse" Dţeksona Poloka). g. pisanja osloboĎenog kontrole svesti i spoja nespojivih. a da je mnogo vaţnije otkrivanje realnosti koja kako je tvrdio Frojd. prebiva u duboko ukorenjenim tajnama i ţudnjama nesvesnog uma. Prema tumačenju tog gesta kada dadaista kaţe a. sigurnosti hladne logike i programirane slike sveta i nasuprot njima eksponiranje potrebe da se portretiše vidljiva stvarnost u ţelji rušenja prividne protivrečnosti izmeĎu snova i stvarnosti u cilju dosezanja apsolutne stvarnosti nadrealnog doneo je nadrealizam. . Kokto. Francuski pesnik. filmu i teatru iznevši samo nesvesno na scenu. "papu srpskog nadrealizma" Marka Ristića) pokrenuo je tu čudnovatu dvojnost igre u poeziji. Arto. kršenje društvene ili jezičke norme. Kornel. Man Rej) i film (Man Rej.. vizija sugerisanih drogom. slikarstvu. "papa nadrealizma" Andre Breton (1896-1966. duhovnosti i fantazije u čijem je središtu nesvesno. filma i sna. fotografije. Nadrealizam: Stavrnije od stvarnog Proterivanje klasicističkog Boga razuma. b. dadaista to izgovara da bi vas iznervirao. i Beograd je imao svog Bretona. kulturom nepovezanih predmeta. Bretonov Manifest iz 1924. Nadrealisti su tvrdili da mi vidimo samo stvarnost na površini. Dali. Transformišući u potrazi za novim izvorom mitotvorne poetske imaginacije Novalisov "magični idealizam" u Bretonov "magični materijalizam". Slikarstvo je tu samo sredstvo za oslobaĎanje nesvesnog. d.

drugačiji i šokantan . u frotaţima Maksa Ernsta (1891-1976) biće ostvareni na visokofrekventan način. Nepriznati sin nadrealizma. nego sanja slikajući.. sa ţeljom i sa cenzurom ţelje.). kroz slobodne asocijacije (lavina slučajnih nadrealnih reči crno-meko. sa nesvesnim Ja stvaraju Dali i Magrit..Ideja automatizma je u središtu nadrealizma jer je ona najbolji katalizator pulsiranja nesvesnog. isticanjem nesvesnog kao jedine istine. o čemu pored njegovih maestralnih slika svedoče i deonice koje je on radio u izvrsnom filmu Hansa Rihtera Dreams That Money Can Buy (1947). poverivši ruci da piše što brţe moţe o onome čega sama glava nije svesna i da tako poput seizmografa beleţi varijacije još uvek neukroćene misli. Kod njega san ne stvara sliku već slika stvara san (Pieta or Revolution by Night. Priprema mlade. Umetnik koji je slikom Evropa posle kiše anticipirao šta će ostati od Starog kontinenta posle Hitlera. Nelogične i paradoksalne slike koje su provocirale nelagodu u igri sa podsvesnim. iznenaĎujuće i fantastične efekte pokušavajući da "dosegne dve meĎusobno udaljene stvarnosti i da iz njih izvuče varnicu". U cilju daljeg nezaustavljivog provociranja nesvesnog uma nadrealisti upraţnjavaju i poetske igre poput "prekrasnih leševa" (cadavres exquis) gde svaki učesnik napiše po rečenicu ili crteţ figure. Neobičan. dalekobelo) stvara nov smisao onoga što prolazi glavom. Oedipus Rex. Rene Magrit (1898-1967) radi slike dvosmislenog značenja i u kvazirealističkoj igri oslikanih reči ukazuje na razliku izmeĎu stvari i znakova čime pozicionira prototip potonjih . kako Breton i Supo pokazuju na Magnetnim poljima (1920).nadrealizam kroz sve ove postupke prodire u imaginarno kako bi podvostručio realizam stvarajući tim putem idealnu pometnju koja preobraţava stvari na način na koji se dogaĎaju u snu. iluminacija u senci noći Ernst ne slika ono što sanja. Procesi rastvaranja stanja sna i realnosti i oslobaĎanja uma od svake inhibitorne kočnice započeti automatskim pisanjem sa Andreom Masonom (1896-1987). Na taj način se. sa nesvesnim nesvesnog. a nastavljeni sa Miroovim (18931983) halucinantnim slikama apstrakcije nastalim usled halucinacija izazvanih umetnikovim gladovanjem. A u snu sve ţivo moţe da ima analogije sa svim drugim. potom presavije list. Govoreći da je slika kao san. Da bi ostvario svoj naum oslobaĎanja nesvesnog nadrealizam je kroz automatizam preporučivao iznenadno razočarenje u očekivanju značenja. nalik na procese u radu sna. kroz frotaţ izaziva magične. a naredni igrač naslepo nastavlja – tako stvarajući neobične sekvence koje otvaraju nova vrata percepcije.

postmodernističkih istraţivanja narativa. crno sunce iza koga se krije nesvesno koje uočava realnost stvari. nesvesno i nadrealizam ne bi postojali ni bez Frojdove psihoanalize. uspomena i psiholoških zakrivljenja Salvador Dali (1904– 1989) će 1937. omogućujući neprestano pretapanje stvarnosti i nestvarnosti i njihovu naizmeničnu meĎusobnu derealizaciju. a još radije kuvarica. Frojd će Daliju reći: "Ono što me interesuje u Vašoj umetnosti nije nesvesno nego svesno". a postao je . neposredno pre psihoanalitičareve smrti. Večito gonjen nepresušnom ţeljom za nemilosrdnom objektivizacijom sna Dali će dramatizacijom i preradom nesvesnih fantazama kroz (hiper)realistički stil verno slediti psihološku kompleksnost o kojoj je Frojd pisao u svojim delima neprestano na taj način obogaćujući asortiman nadrealističkih tema. Baš kao egzotični prestupnik koji je u šestoj godini ţeleo da postane kuvar. pak. Kako bi iskazao ljubav prema voljenom učitelju Dali je preuzeo stav da "jedinu razliku izmeĎu besmrtne Grčke i savremenog doba predstavlja Zigmund Frojd. ili. Prilikom tog susreta. godine i tom prilikom mu je poklonio slikuPreobražaj Narcisa (1937) i po sećanju uradio Frojdov portret. čisto neoplatonsko u doba starih Grka.Dali. kao slika koja nagoveštava nadmoćnu stvarnost nesvesnog uma. Nadrealizam i psihoanaliza Ţonglirajući elementima vizija. konvencija i ograničenja. Dali je oca psihoanalize sreo samo jednom u Londonu 1938. Nadrealno fantomsko prisustvo na Magritovim slikama bukvalno eksplodira i doslovno razbija okno realnosti kao na slici Pada veče. Magritovo Lažno ogledalo(1928) čita se kao manifest nadrealizma. kasnijoj varijaciji čuvene Ceci n' est une pipe. . Oko upija samo vizuelni. a ne stvarni svet. Žirafa u plamenu (1936-37) i skulpturi Miloska Venera s fiokama. izoštrava efekat neobjašnjivosti udvostručujući "isti" objekt kao u Dve tajne. Daliju je bilo više nego jasno da pored graĎanskog društva i njegovih formalnosti. danas puno tajnih fioka koje samo psihoanaliza moţe da otvori". jezika i funkcija reprezentacije. Takav stav Dali je otelotvorio na slikama Antropomorfna komoda (1936). već u sedmoj Napoleon. koji je otkrio da je ljudsko telo. snova. godine naslikati i sam San koji je za njega "stvarno hrizolitsko čudovište koje moţe da nas obuzme svom snagom". jer umetnik nadrealizma je uvek izvan stvarnosti. Kao da je i ovom opaskom Frojd ţeleo nedvosmisleno da pokaţe kako i pored njihovog idolopoklonstva on smatra da su se Ernst. Zenica oka je pretvorena u sablasno.

za koga će potom Štefanu Cvajgu samo reći "kakav fanatik". Slično kao i pri susretu sa Dalijem. uzvišenog i banalnog. jasnoća i lucidnost. koristio je Magritove slike kao ilustracije u svojim predavanjima. Po Frojdu prihvatili su je na cirkuzantski. Dali će razumevajući paranoju kao jednu vrstu lucidne simulacije i specifične art strategije govoriti za sebe da je zdrav ludak. naime. jer je smatrao da se nadrealisti na potpuno pogrešan način sluţe njegovom voljenom majkom –psihoanalizom. a ovaj svoj stav dodatno će i potkrepiti čuvenom rečenicom: "Jedina ralika izmeĎu mene i . četvrtistina i laţnosti umotano je u ukusnu retoričku oblandu koja zvuči dobro ali čije je značenje nejasno). bio je lični lekar "nadrealiste kubizma" Pabla Pikasa (kako ga je prozvao Breton). Salvador Dali Dali je. godine pronašli dosta paralela u načinu razmišljanja. Otad. istorijskog i paraistorijskog. kao mešavina istina. a njegovo psihoanalitičko delo predstavlja pravo skladište slik a. posebno sa Dalijem. naime. što je doprinelo kako raĎanju Dalijevog paranoidnokritičkog metoda tako i raĎanju nove teorije filma. klovnovski način ne dajući joj pravu umetničku dimenziju. 1933. veka upoznali Lakan i Dali su krećuću se izmeĎu tragičnog i običnog. Dalijeva nepresušna ţudnja za slikanjem stvarnosti vlastitog sna koju je video kao daleko stvarniju od prozaične stvarnosti svakodnevice koja ga okruţuje poklopila se sa Lakanovom doktorskom tezom o paranoidnoj psihozi iz koje će iznići Dalijev paranoidno-kritički metod kojim se u ime diskreditovanja stvarnosti mahnitim paranoidnim razvojem duha sistematizuje zbrka. tragao za teorijskim dokazom svoje paranoidnokritičke metode da bi je i pronašao u Lakanovom zapaţanju da je fantazmatska struktura realnosti neodvojiva od naših paranoidnih mogućnosti. Nakon što su se početkom 30-ih godina 20. Frojd je bio uplašen i kada je upoznao Bretona. Patrijarh teorije nagona i seksualnosti je. Za razliku od Frojda najveći revizionistički reinterpretator njegovog dela Ţak Lakan je prijateljovao sa nadrealistima. aluzija i referenci na nadrealizam (u tom smislu iz perspektive Alana Sokala Lakanovo delo smešteno izmeĎu nauke i pseudonauke. poluistina. bio naklonjen geteovskoj estetici gde vladaju red.Breton i Dali sluţili psihoanalizom a da je nisu ni razumeli.

onog stadijuma u čovekovom razvoju kada se u samu srţ identiteta umeće razlika. Mec. Veliki san ili moguće nemogućeg Dadaisti i nadrealisti su prva generacija umetnika koja je razmišljala u animiranim slikama. Dţejmson i Ţiţek. Dimenzija filmske fikcije. kako je to Emil Vilermoz opisao u onovremenom prikazu Gansovog filma Točak (La Roue. Bodri. Neke od Dalijevih slika poput Preobražaja Narcisa mogu se posmatrati i kao ilustracija Lakanove "faze ogledala". koje se nadomešćuje fikcijom. . reprodukuje se u poloţaju filmskog gledaoca koji motorički inhibiran sedi u tami bioskopske sale izloţen slikama drugih tela koje dopiru sa ekrana bivajući smešten u simulaciju imaginarnog konstituisanja Ega u "stadijumu ogledala". S obzirom da smo mi skloni beskrajnom samoobmanjivanju da bi bili vidljivi sebi. kada je subjekt permanentno zaklonjen svojom slikom. Ova svojevrsna "dimenzija fikcije sopstva" pokazuje da je Ego plod nerazumevanja i subjektovog otuĎenja od sebe samog (savršeni lik iz ogledala s kojim se dete identifikuje je lik nekog drugog zbog čega se detetovo Ja deli osećajući nemir prema nastalom Dvojniku). tako je Dali povodom Lakanovog doprinosa shvatanju paranoidne halucinacije kao aktivne forme interpretacije naslikao i samu Paranoju (1935-36). Dalijeve slike i Lakanove teorije su se ispreplitale na još jednom primeru. nastavili Eko. Tu. Filmski medijum je nadrealistima pruţao beskrajne mogućnosti u izraţavanju rastakanja i metamorfoza dvostrukih i četvorostrukih slika. Inspirisan nadrealističkom kinematografijom Lakan je razvijajući "fazu ogledala" otvorio i veliku teoriju filma koju su. da bi bili pravi.ludaka je u tome štio ja nisam lud". u rasponu od početnog ogledala (primarna identifikacija) do potonjeg ekrana (sekundarna identifikacija). motorički nezrelog deteta koje svoje telesno jedinstvo moţe da anticipira jedino u mašti. nije bio kraj. Bart. meĎutim. Poloţaj nekordinisanog. Iz ove hipoteze niču i temelji nove teorije filma. Kao što je u čast najvećeg otkrića u svom ţivotu FrojdovogTumačenja snova naslikao i sam San. 1923). potom. od samih početaka nam je potrebna fikcija. jer kako je govorio Apoliner "film stvara nadrealni svet". a Dali je upravo preko filma i zakoračio u nadrealizam.

1923) prikazuje halucinatorno treperenje belih predmeta koji lebde u mraku i stvaraju osećanje haosa. Posle ove neobične proizvodnje svojevrsnih mentalnih filmova. 1924) kao i još jedan Man Rejov film Emak Bakia (1926) u kome putem minimalne naracije Rej nastoji da se pribliţi mentalnim slikama sna. Suprotstavljajući prizore iz vlastitih fantazija. po Kleru tokom filmske projekcije gledalac obasut muzikom i senkama na ekranu nalazi se gotovo u stanju sna. Takav čisti film bi naterao gledaoce da veruju u stvarnost svojih snova podjednako koliko i u stvarnost koja ih u budnom stanju okruţuje. koje kao da poput etera isparava iz platna i guši svaki racionalni uvid. svi nepozvani. a nadrealisti su upravo ţeleli da stvore čisti film vizuelnih utisaka. Bunjuel je video kako iskrzani oblak prelazi preko meseca.filmu Andaluzijski pas (Un Chien Andalou. Prvi koji je pokušao da stvori takav čisti film bio je američki fotograf Man Rej (1870-1976). koji bi bio potpuno odvojen od konvencionalnog narativnog filma. Rugajući se prvobitnoj funkciji fotografije da bude trezveni zapisničar stvarnosti Man Rej i u svojim filmovima kao svojevrsnim produţecima njegovih fotografskih kompozicija ne nudi bilo kakve reference na ono što je poznato. nagrnu na premijeri filma na pozornicu i objave da je dadaizam mrtav. ţelja i nesvesnog. slika ono što ne moţe da se fotografiše i fotografiše ono što ne moţe da se naslika. Luis Bunjuel (1900-1983) i Dali su napravili film koji im je bio ulaznica u nadrealističku grupu. dok je Dali sanjao ruku prekrivenu mravima i raspadnutog magarca koga je ranije . najnadrealnijem i najfrojdovskijem smislu eksponiran je u Dalijevom i Bunjuelovom podzemnom putovanju kroz pukotine nesvesnog . a potom brijač koji reţe oko. što navodi Bretona. 1924) i Klerov Međučin (Entr'acte. Njegov kratki apstraktni film Povratak razumu (Le Retour a la Raison. nalik na san. koji kako je jednom prilikom izjavio. ali ipak prvi pravi nadrealistički film i ujedno najsjajniji rezultat avangarde u njenom najzrelijem. Ovakve koncepte narušavanja bilo kakvog racionalnog uvida nametnutog represivnim logičkim šemama burţoaskih upravljača slede i Leţeov Mehanički balet (Balet Mecanique. već koristi filmski medij kao oruĎe za istraţivanje snova. nadrealisti su rešili da konkretizuju ono o čemu je govorio Rene Kler (1898-1981). 1929).Još u vreme Prvog svetskog rata nadrealisti su trčkarali od bioskopa do bioskopa sa jedne na drugu filmsku projekciju gledajući samo pojedine sekvence filmova čime su narušavali konvenciju prostor-vremena reprodukovanjem iskustva sna. Elijasa i Supoa da. Naime. u maniru sličnom tehnici nadrealističkog automatskog pisanja.

1928). čija oštrica masakriranjem umnog oka kartezijanskog racionalizma i fizičkog oka empirizma oslobaĎa erupciju nesvesnog otvarajući vrata nepoznatom. Jedan od najistaknutijih pionira asemblaţ tehnike. 1930). iako će nadrealističko strujanje nastaviti snaţno da izvire iz njegovih dela sve do kraja njegove karijere. godine u galeriji Ţilijena Levija njujorškoj ekspozituri nadrealizma prikazao svoj 19-minutni eksperimentalni film Rose Hobart. dokumentarac Zemlja bez hleba (Las Hurdes. S druge strane Dali shvatajući da njegovo ime mora postati vaţnije od njegove umetnosti (AvidaDollars) odlazi u Ameriku (i Bunjuel će na kratko svoje utočište pronaći u SAD. izmeĎu ostalog. godine dizajnirati kadrove za Hičkokov film Osumnjičen (Spellbound je film u kome Hičkok povlači paralelu izmeĎu detektivskog rešenja misterije i psihoanalitičke interpretacije sna). i sve to zajedno su potom uklopili u otvorenu narativnu strukturu filma.filmom Zlatno doba (L' Age d' Or. polepio kadrove drugih filmova. izgraĎenu na seriji fragmentarnih anegdota. ali će ipak ţaliti što on baš nije snimio jedan film desetak godina ranije. 1931). 1945. Na sličnom tragu još jedan šamar društvenom ukusu Dali i Bunjuel će zadati antiklerikalnom diverzijom . ali posleZlatnog doba čuveni reditelj neće snimiti nijedan tako transparentno nadrealistički film. koji je nastao tako što je istranţirao holivudsku B-melodramu Istočno od Bornea (East of Borneo. u MGM studiju) gde će. Dali će tim povodom reći da je Dţozef Kornvel "napravio film o kakvom je on razmišljao". zamenio originalni zvuk samba ritmom Nestora Amarala u stilu onoga što Karol Tajge zove "sound defect". satirični film. pričom o "trci dvoje ljubavnika preko prepreka laţnog morala do ostvarenja lude ljubavi". ali će taj film predstavljati i njihov kreativni razlaz. udova i simboličnih seksualnih transformacija produkovao seriju antagonizama kod gledalaca izazivajući na svakom koraku skandal.i naslikao (Smrdljivi magarac. Bunjuel će nedugo posle Zlatnog doba snimiti još jedan opori. i sve to projicirao naizmenično kroz plavi ili . slikar i skulptor sa margina nadrealizma Dţozef Kornel (1903-1972) je decembra 1936. Film je zbog bujice brutalnih erotskih slika iz podsvesti praćenih čuvenom scenom mučne vivisekcije oka i čitavim nizom proizvoljnih ubistava. 1932) koji će biti zabranjen i to od strane španske republikanske vlade.

preko fri-dţeza i situacionista sve do Residentsa i braće Kvej. strašnij a i estetski relevantnija od stvarne. nadrealisti su isporučili film kao moguće nemogućeg. za ovaj film Frojd će reći da je pogled kroz ključaonicu čoveka koji se svlači) i početak kraja nadrealističkog filma koji se ugasio pred nadirućim smradom gasnih komora. u rasponu od Duška Dugouška i magičnog realizma. ispostaviće se. visoka sveštenica eksperimentalnog filma. Kornelova eksperimentalni ekstravaganca je. film noir je darovao Veliki san. no. 1943) film postavila kao projekciju snevačevih ţelja i strahova. ukravši mu ideju pravo iz nesvesnog. dok je Endi Vorhol san (Sleep. teoretičarka. Od dadaističkih početaka oličenih u Dišanovom radikalnom preispitivanju sigurnosti i stabilnosti optičke vizije i jezika koji su bespogovorno smatrani društvenim i naučnim garantima istine u Anemic Cinema (1926). ujedno bila uz Koktoov prvenac Krv pesnika (Le Sang d'Un Poete/The Blood of a Poet. Artoovog klasika La Coy kille etle Clergyman (The Shell and the Clergyman. 1928. 1928) i Man Rejove alhemije u Morskoj Zvezdi (L' Etoile de Mer. Ekspresionisti su otvorili put košmarnim situacijama na filmu. u saradnji sa Hamidom. njegovo nesvesno nastaviće da ţivi i u savremenoj umetnosti. Jedna od priča o tome kako je mehanizam snova ujedno i mehanizam dejstva filma. 1963) ponudio kao poligon fantazama uperenih ka drugom. autori francuskog Novog talasa smatrali su da se filmom moţe postići sve pa i snimiti snovi.) do Dalijeve i Bunjuelove "osvete luksuzne mašte protiv utilitarnosti praktičnog sveta". plesačica i poetesa Maja Deren je. koreografkinja. preko Bretonovih i Elijarovih simulacija delirijuma. ArĎento i De Palma su pokazali da smrt u snu moţe biti bolnija. Razgnevljeni Dali će govoriti da mu je Kornvel oteo san. kako njegovo drugo imeFabrika snova i sugeriše pretvorio film u san. u svojim poetskim psihodramama (Meshes of the afternoon. rediteljka. dok je Holivud. 1930.purpurni filter stvarajući prvoklasni snoviĎajni efekat. nadrealisti su beskopromisnim rušenjem svih institucionalizovanih perceptivnih šablona servirali film kao lotreamonovski "slučajan susret šivače mašine i kišobrana na operacionom stolu". . kako je nadrealizam po svojoj protejskoj prirodi moderniji od modernog. Ova nadrealistička vinjeta samo je jedna od domina u slagalici filma i sna.

Oni su carstvo ljudske i umetničke slobode.Ako je Frojd govorio. a Lakan ponavljao da nesvesno ne postoji izvan psihoanalize. idealno mesto za oslobaĎanje od svih autocenzura. noć je dan. Iluzija je istina. Bioskop na taj način postaje svojevrsni svet snova u kome naše potisnute ţelje nalaze svoje ispunjenje. u toj neprekidnoj igri pronalaţenja imaginarnog u stvarnosti i stvarnog u imaginarnom. moglo bi se reći da ni naših snova nema izvan filmova. dok je Mitri tvrdio da razlika izmeĎu mentalne i oniričke slike se ogleda u stepenu intenziteta. opsesivnu sliku tajnoga sveta. Snovi su kao film. u kojem ţive zločini i junačka dela koja mi nikad ne počinimo. San je permanentna metafora i u klasičnoj i u modernoj filmskoj teoriji. u kojem se gube naša razočarenja i raĎaju naše najluĎe nade". .tvoreći ono ţuĎeno mesto gde se gledalac konstituiše u subjekta koji ţeli. za popuštanje svih inhibitornih kočnica i rušenje svih vladajućih tabua kako bi se umu omogućilo da nesputano zaplovi po moru slobodnih asocijacija i ideja. kao onom idealnom mestu gde "kamera zamenjuje naš pogled da bi nam ponudila svet saobraţen našim ţeljama". To vidimo i kod Frojda. uvećanu. a rad filma postaje rad sna. Kinematografski vodič kroz snove Transcedentni materijalizam ţelje artikulisan u umetnosti nadrealizma kao utelovljenje omnipotentne misterije sna našao je svoj najpotpuniji izraz u sedmoj umetnosti. a sve kontradikcije koegzistiraju u stanju neprekidne tenzije. Još je tvorac termina sedma umetnost Ričoto Kanudo (1879-1923) prepoznao oniričnu prirodu filma pozivajući filmske stvaraoce da transformišu stvarnost u san. I san i film odvijaju se u slikama. oslabljenu. s jedne strane. izravnatu. i magije i sna s druge strane. Tokom filmske projekcije gledalac se nalazi bezmalo u stanju sna. iskrivljenu. Tamo gde se mentalne slike suprotstavljaju našoj normalnoj percepciji sveta onirične slike ih menjaju postajući pseudostvarnost u koju mi u potpunosti verujemo. u koji se povlačimo u budnom i usnulom stanju. sliku tog ţivota većeg od ţivota. Filmovi su po Poasonu pronašli onu dugo "sanjanu. Ţan Epsten (1897-1953) je u filmu nalazio posebnost snova. Ova veza filma i sna se najasnije očituje u kontrastu bioskopa kao perfektnog sistema reprodukcije realnosti. Film je kao san. a ne i u prirodi. Od samih svojih početaka filmovi koriste jezik koji je identičan jeziku snova.

relevantna promišljanja ovog fenomena ponudili su i drugi psihoanalitičari. i ţive i beţivotne i realne i iluzorne. Nalik snu. Druga faza je razvoj zapleta. treća vrhunac peripetije – klimaks. 1926). i bliske i zabrinjavajuće začudne. a Jung smatra da se san razvija sličnim putem. kao ono mesto gde filmski tekst ulazi u prelaznu akciju povezujući na taj način jedan sa drugim motivom. koja je u biti pokretljivost psihološkog viĎenja" (R. koji na taj način pruţaju filmskom gledaocu materijalnost koja je izvan njega. simbolički prerušene slike. U lakanovskom duhu izjednačavanja Frojdovih pojmova saţimanje i premeštanje sa dva velika retorička izraza metonimija (asocijacija uz pomoć blizine) i metafora (asocijacija uz pomoć analogije) Kristijan Mec. u semiološkom braku filma. Frojd je prilikom posete Americi video par filmova u njujorškim bioskopima. Kao što ţelja u snu daje glas pomerenom. kao što gledalac pomera pogled prema pokretu kamere koja ga premešta iz jedne u drugu scenu. lingvistike i psihoanalize.Pabstovog ostvarenja Gehennisseeiner Selle (Secrets of soul. hvale vrednoj formi o čemu je često i razgovarao sa Karlom Abrahamom. Po Jungu snovi razvijaju autentičnu dramsku situaciju. razvoj. No. i četvrta faza je . Kamera nam tim putem otkriva "pokretljivost. Frojd je odbio primamljivu ponudu jer nije verovao da je moguće verodostojno grafički prikazati apstraktnu prirodu našeg razmišljanja u zadovaljavajućoj. kako Bodri primećuje. Zazo) čime se pomalja "kompleks sna i stvarnosti" . raĎanje filma podrazumeva kolektivni smisao onoga što Frojd naziva das unheimlich: slike na ekranu su ujedno i nekako prisne i nekako čudne.melanţ odlika sna i preciznosti stvarnog.Prema ocu psihoanalize snovi dramatizuju ideje transformišući ih prilikom procesa rada sna u vizuelne situacije. tako je film manifestni tekst u kome mi tragamo za manje vidljivim oznakama pohranjenim u njegovom sadrţaju. Počinje ekspozicijom odreĎenih osoba u odreĎenom prostoru (mizanscen). klimaks i kraj (razrešenje). makar to bio samo i otisak na filmskoj traci. Pored Frojdovih referenci na vizuelni jezik snova. Za dramu su karakteristični početak. premeštanje postavlja upravo kao metonimiju i metaforu. Iako Frojd. psihološki aparat opisuje poredeći ga sa mikroskopom i kamerom on nikada nije pomenuo film u svom delu a odbio je i da bude deo prvog filma o psihoanalizi . nesvesnom materijalu formirajući latentni sadrţaj sna i baš kao što rad sna ima funkciju cenzure i promene oniričkog sadrţaja kroz izokrenute. i pored njegove distance. ali nije prihvatio da za veliku svotu novca napiše scenario za Pabstov film pa je to umesto njega uradio njegov doţivotni sledbenik Karl Abraham (1877-1925).

glavni lik i gledalac u svom snu. Autor čija je teorija promenila tok psihoanalitičke misli o filmu Ţan Luj Bodri čini transparentom vezu izmeĎu stvarnosti. Tada shvatamo da je film bioskopska predstava u kojoj je projektor sunce koje prikazuje svet a mi zbog tromosti svog oka vidimo samo njegove senke. To je lakanovska ideja da je nesvesno diskurs Drugog.razrešenje zapleta – lysis. ispostavlja se da projektovanjem senki film stvara osećaj stanja nečega što je veće i od samog stvarnog. snova i filma. Inhibicija pokreta. Snevač je zapravo gledalac svog sna. Snevač po narcističkom scenariju igra sve uloge u snu. a upravo to je kao u psihozi jedina stvarnost. nečega što je blisko stanju koje doţivljavamo u snovima. meĎutim one nisu stvarnost već reprodukcija stvarnosti. godine rekao da gledalac ne bira svoj san. nemogučnost razlikovanja izmeĎu opaţaja i predstave i regresija u stadijum primitivnog narcizma kao elementi karakteristični za gledanje filma nagnali su Bodrija da zaključi kako je u krajnjoj instanci film artificijelna halucinatorna psihoza u kojoj gledalac kreira utisak realnosti koji se ne moţe porediti sa normalnom percepcijom. izmeĎu snevača/analizanda i analitičara ili svesnog i nesvesnog menjajući smisao originalnog teksta. Komprimujući motive Frojdovog opisa snova kao normalne halucinatorne psihoze sa Lakanovom "fazom ogledala" i Platonovim mitom o pećini. Bodri postavlja film kao tehnološki simulakrum koji stvara "utisak stvarnosti" kao u snu. No. čime se ovaploćuje Platonov mit o pečini u kojem gledalac kao zatvorenik u pećini vidi samo senke koje se projektuju na zidovima pećine misleći da su one jedine i prave stvari. pozornicu na kojoj likovi našeg unutrašnjeg sveta igraju svoju predstavu. Serţ Lebovici je 1948. Otuda su snovi vrlo pogodno tlo za filmske stvaraoce. Kada se probudi snevač – reditelj. nemogućnost "testiranja" stvarnosti. sa kojom film postaje način razumevanja stvarnosti i naših snova. Za Lakana snovi su tekst koji emituje poruke koje se pozicioniraju izmeĎu pošiljaoca i primaoca. . Ferbenk u delu Psychoanalytic Studies of the Personality piše da je snevač reditelj. Prva osoba u istoriji koja se bavila psihoanalizom dece Melani Klajn (1882-1960) opisuje nesvesno kao mentalni teatar. Iz ovakve lakanovske lingvističke strukture sna raĎa se sa Mecom i Bodrijem semiotika filma. glumac i posmatrač postaje i izdavač koji prema Resniku povezuje različite oniričke sekvence u narativnu strukturu. Tada kao da vidimo nešto više od stvarnog. zamračeni ambijent.

Sećanje obojeno imaginacijom na taj način ne predstavlja ništa drugo do jedan vid reprezentacije. 2008) u kojoj subjekti laţna sećanja prihvataju kao istinita. Filmovi tim putem postaju masovno nesvesno. svi kojima su pokazani njihovi snovi prihvatili su tuĎe delove snova kao svoje. kao nešto nezamislivo najednom se materijalizovala pred našim očima kao u filmu Paklena kula (The Towering Inferno. filmom se ne odslikava svet. svojevrsni umetnički simulakrum u pokretu. Hobson je. kao misao iz sna. ne primetivši da se išta neobično sa njihovim snovima u meĎuvremenu desilo. Po završetku eksperimenta bez i jednog izuzetka. već je film "mašina koja učestvuje u konstituisanju pojavljivanja sveta". septembra. To vidimo i na primeru 11. televizijskog programa ili vesti i potom ih kombinuje. Kako mi pamtimo stvarnost na osnovu filmova pokazuje nam i Alan Hobson. Ono što zaboravimo nadoknaĎujemo laţnim sećanjima. naime. Potom bi koristeći makaze kao da je filmski montaţer izreţirao i montirao delove snova svojih subjekata. 1974) u . Film nije ogledalna stvarnost. a celokupna naša sećanja sadrţana su u kodovima filmskih slika. Sa takvim scenarijom susrećemo se i u jednoj sceni filma Valcer sa Baširom (Waltz with Bashir. kako primećuje Viktor Burgin proizvode nesvesno. Film i sećanje Ako su do juče snovi bili kraljevski put u nesvesno. Komade snova jednih prebacivao je u snove drugih ljudi. snovi i umetnost najavljuju nam šta će se desiti pokazujući nam kako se i nezamislivi dogaĎaji dogaĎaju.U svojoj šetnji stazom snova film je kroz istoriju u procesu reprodukcije "ukrao" stvarnost. sakupljao i beleţio snove svojih prijatelja i kolega. onda su to danas filmovi! Filmska i reklamna industrija. Poput Frojdovog viĎenja sna kao pisma koje nam je uputila naša podsvest. čuveni psihijatar i inovator na polju istraţivanja snova koji tokom čitave karijere sabotira Frojdovu teoriju snova. Situacija oduvek sanjana u SF-u o mračnoj sili koja je postojala samo u nesvesnom kao fantazam. Kako bi stvorio sećanja mozak kompilira informacije iz bilo kog dela ţivotnog puta pojedinca – bilo da su to likovi iz knjiga ili situacije iz filmova. već se svet prepoznaje kroz filmove. oni "zamenjuju i kolektivno sećanje postajući sanjana prošlost na osnovu koje pamtimo budućnost". Upravo tako pamtimo i filmove. Otud se filmovi ne prepoznaju više kroz svet.

Gledajući snimke "kulabliznakinja" u plamenu mi koji smo pokupili holivudski virus videli smo kako se prepliću najuzbudljivije slike iz istorije filmova katastrofe. septembra još jedan primer Godarove misli da ţivot nikada neće vratiti filmu ono što mu je ukrao. Ono o čemu se maštalo kroz razaranja američkih institucija u filmovima Rolanda Emeriha ( Dan nezavisnosti/ Indepedence Day.). 1997) ostvarilo se 11. "spajanje bele magije filma i crne magije terorizma u filmu katastrofe 11. septembra (ali i rušenja Ostankino kule u Moskvi iz avgusta 2000. na kraju je ostalo u vazduhu da lebdi pitanje: da li je ovo "naša" apokalipsa sada? Tako je zastrašujući performans 11. Posle početnih pitanja: da li je ovo stvarno? i da li se ovo zaista dešava? do konstatacije ma. septembra 2001. sigurno je u pitanju film.kome je Holivud objavio scenario 11. veka Karla Hajnca Štokhauzena najveće umetničko delo u istoriji. Za jednog od najvećih kompozitora 20. septembra na Menhetnu" proizvelo je neraskidivi zagrljaj snova i jave posle kog se više ne zna ko na koga treba da bude ljubomoran: fikcija na realnost ili realnost na fikciju? .

Savremeno tumačenje snova
Danas, kada se pomene san pomislimo na Frojda i Junga, na seksualne i faličke simbole, ali ne samo i isključivo na njih. Pomislimo, možda, i na neuronauku, na kognitivnu teoriju snova, na holističku prirodu geštalt terapije Frica Perlsa po kojoj su snovi "kraljevski put do integracije", ali pomislimo, možda, i na snove i sećanja koji opsedaju starog profesora Isaka Borga u Bergmanovim Divljim jagodama (Smultronstallet, 1957) ili na Gregorija Peka progonjenog nadrealističkim košmarima u Hičkokovom filmu Začaran (Spellbound, 1945) podvučenom briljantnim Dalijevim dizajnom, ili možda na halucinantne psihodelične eskapade Sida Bareta? Piše: Rastko Ivanović

Savremeni eklekticizam propoveda da se sa materijom sna treba uhvatiti u koštac iz različitih uglova. Posle nove naučne revolucije iz 50-ih godina 20. veka oličenoj u otkrićima REM faze sna, torazina i dvostrukog heliksa, rad uma počinje da se razumeva kao neurološka, hemijska i evoluciona mašina. Sa ovakvim preokretom pored psihoanalize na značaju sve više dobijaju neuronauke koje novim modelom razumevanja uma mogu da nam pomognu u tumačenju snova zahvaljujući svojim nastojanjima da ispišu fiziku sna. Na osnovu eklektičnih strategija proţimanja psihoanalize i neuronauka Alan Hobson, psihijatrijski stručnjak za snove koji je čitavog ţivota ratovao sa Frojdom i njegove koncepte,

poput onog o snu kao ispunjenju ţelje, minirao u knjigama Snevanje kao delirijum i Kako je mozak izgubio svoj um, kaţe da smo mi dobili ono što je Frojd oduvek ţeleo: psihoanalizu baziranu na neuronaukama. U isti mah prema Hobsonu otkriće REM faze sna (u ovoj fazi sna se postiţe nervna aktivnost nalik budnom stanju) i smena REM i NREM faza sna demonstrirale su nam na najbolji mogući način da je Frojdovo emfatičko naglašavanje ţelje, cenzure i rada sna sasvim pogrešno. Zbog toga prema Hobsonu tek sa njim, a ne sa Frojdom mistika sna biva zamenjena modernom naukom o snu.

U vremenu trijumfa stila nad snagom i poze nad stavom, Hobson nam pokazuje kako forme postaju vaţnije od sadrţaja i kada su snovi u pitanju: perceptivni, kognitivni i emocionalni kvaliteti snevanja postaju bitniji od pojedinačnih priča i mogućih scenarija. A u REM snu kao u delirijumu caruju isključivo forme dok značenja nema. U tom svetu posle Frojda Hobsonova hipoteza sinteze aktivacije je jedna od najprihvatljivijih teorija tumačenja snova. Po ovoj teoriji sadrţaj snova odraţava slučajnu aktivnost moţdanih neuralnih veza, bilo usled spontanog izbijanja, bilo usled delovanja nadraţaja iz okoline, te tendenciju mozga da unese red i smisao toj nestrukturisanoj aktivnosti. Hobson će vremenom preraĎivati svoju teoriju što će ga dovesti do zaključka da je deo mozga zaduţen za emocije odgovoran za zbivanja u snovima. U našem mozgu postoji bilion veza što je više veza nego što ima zvezda na nebu, a protok hemikalija svake sekunde zapali bilione tih neuralnih veza u mozgu dok spava. Tokom REM faze sna, kako govore Hobson i MekKarli, aktiviraju se nervni putevi u mozgu, koji uzrokuju da zone limbičkog sistema, amigdale i hipokampusa postanu aktivne. U REM fazi sna kao da smo, po Hobsonovim rečima, drogirani vlastitim mozgom. Limbički sistem čije poreklo seţe sve do dinosaurusa, mastodonata i prvih vodozemaca, sa amigdalom i hipokampusom predstavlja sedište naših emocija i sećanja: Mi sanjamo desnom polovinom mozga poznatom kao emocionalni ili umetnički mozak, a potom sadrţaj snova mora da preĎe u levu polovinu u tzv. logički mozak da bi se snovi verbalizovali kako bi se rečima izrazili snovi.

Sadrţaj snova koji se na taj način "emituje" je u prvi mah besmislen – to je nerasaznatljiva kakofonija slika, sećanja i emotivnih stanja koje potom korteks, pametni deo našeg mozga – naša kapa koja misli sintetiše i interpretira u pokušaju da naĎe smisao u ovim razbacanim signalima, što je zapravo ono što mi doţivljavamo kao san. Dakle, po ovoj teoriji, san je, čini se na prvi pogled, samo epifenomen lišen nekakvog višeg značenja, jednostavno nastojanje mozga da uobliči nekakav smisao u moru slučajnih energetslih signala generisanih tokom spavanja. Ovo, ipak, ne znači da su snovi lišeni bilo kakvog smisla, već naprotiv, autori ove teorije Hobson i MekKarli tvrde da je san kruna kreativnosti – spontana rekombinacija misaonih i osećajnih elemenata u nove konfiguracije, tj. nove ideje. Ovo nije jedina teorija koja se oslanja na neurobiologiju koja je od 1953. godine i otkrića REM faze sna preuzela štafetu u istraţivanju snova. Prema jednoj drugoj hipotezi snovi imaju ulogu u konsolidaciji sećanja, a REM faza je vaţna za normalano funkcionisanje memorije kod čoveka (videti poglavlje Savremena nauka i snovi). Prema Dţou Grifinu i Ivanu Tajrelu razumevanje REM faze sna ne samo da objašnjava kako naši mozgovi konstruišu model stvarnosti u našim umovima, već objašnjavaju i fenomene hipnoze, kreativnosti, ali i zašto se razvijaju mentalne bolesti poput depresije i psihoze. Ako imamo pozitivna očekivanja imaćemo isto tako obojene snove a u suprotnom snovi će nam biti košmarni, a pride i depresija kuca na vrata. Ogroman stres moţe dovesti do psihotičnih simptoma. Irski psiholog Grifin koji je čitavu jednu deceniju izučavao REM fazu sna pretpostavlja sledeću hipotezu: snevanje je način na koji čovek izlazi na kraj sa emotivnim nadraţajima koje nije u mogućnosti da prevaziĎe tokom budnog stanja. Ako se tokom dana burno posvaĎamo sa suprugom ili decom, malo je verovatno da ćemo to sanjati iste noći. A i kada se dogodi taj san će biti reprezentovan kroz, na primer, uključivanje televizora na kome ćemo gledati ratni film u kome se ljudi masovno meĎusobno ubijaju. Ali ako nas je na poslu naljutio šef, a bili smo prinuĎeni da prećutno reagujemo da

a ne jednostavno identičan dogaĎaj koji u snu pokušavamo da prevaziĎemo. zajedno . Istina je da se u najnovijim istraţivanjima snova sve jasnije uočava da pojedine škole (Frojd. Solms podrţava Frojdovu hipotezu da su snovi motivisani ţeljama. biti predstavljen kao čudovište koje ubijamo. Jung. i da svi sisari prolaze kroz REM fazu sna. Snevanje je dakle evoluiralo kao sposobnost koja je usko povezana sa našom moći da suprimiramo svoje emotivne reakcije – ostavljajući nam mogućnost da ih se oslobodimo kasnije kada smo sklonjeni "na sigurno" i kada nam ne mogu naneti stvarnu štetu. Medard Bos. teorija daje i objašnjenje zašto sanjamo metaforičan sadrţaj. Mark Solms. iako posve drugačiji. a šef će moguće. nije postignuta opšta saglasnost meĎu naučnicima kada je u pitanju tumačenje snova. TakoĎe. mozak se okreće u unutrašnjim doţivljajima izvlačeći sećanja koja emotivno i metaforički "rezoniraju" sa nerazrešenim emotivnim sadrţajem od proteklog dana. naš suspregnuti bes će se metaforično iskazati u snu. bez metaforičnog prevoda mozak bi bio prinuĎen da stvara zbunjujuća i moguća laţna sećanja na dogaĎaje iz stvarnosti. mozak nije u stanju da generiše"stvarnu" stvarnost bez fidbeka iz okoline. Zato snovi često deluju tako čudno. Protivnici Frojdove teorije uzvraćaju udarac tezom da Frojd nije objasnio poreklo anksioznih snova i na konto njegove tvrdnje da je san čuvar spavanja postavljaju pitanje: Kome još trebaju košmari? Ispostavilo sa da REM faza sna ne štiti spavanje. Naspram Hobsona koji veli da nam treba REM san. Ipak. ali mačke sigurno ne sanjaju o Edipovom kompleksu.bismo sačuvali posao. Drugi razlog za upotrebu metafore je u tome što ako bi realna nerazrešena situacija bila predstavljena u snu na identičan način. Prvo. ali ne i san. do danas i pored osetnog napretka u naučnim istraţivanjima. Oni se oslanjaju na sve slike i sećanja iz čitavog našeg dotadašnjeg ţivota. a kako su nam sva čula isključena dok spavamo. a sama istraţivanja na temu snova su i dalje brojna. kaţe da mi nismo dokazali čitavo zdanje teorije sna ali izgleda da je Frojd bio na pravom putu. eksperimentalno istraţivanje) i različiti modeli (psihoanalitički i neuronaučni) izučavanja snova. Rodonačelnik neuropsihoanalitičke teorije snova.

No. da ipak. Ne postoji univerzalna biološka definicija sna. kako ističe Vedfelt. nije bitno šta se skriva već zašto se skriva sve do stava da "ono što vidimo u snu jeste san") sve do savremenih kognitivnih i neuronaučnih teorija u tumačenju snova. Upravo u snu mozak se preureĎuje i reprogramira lišavajući se zastarelih i nepotrebnih doţivljaja. Biološke blagodeti sna. Kako mozak nije jednosmerna ulica on stres koji tokom dana nakupi moţe tokom noći i da otrese. Telo ne moţe da se izbori sa naporima 24 časa dnevno pa je stoga ljudskom organizmu san neophodan. u tom smislu vreme u kome mi svake noći filtriramo nataloţeni stres i rasterećujemo se od umora izazvanog dnevnim obavezama. ali.daju značajan doprinos razumevanju snova i njihovog značenja. Savremena nauka i snovi Od vladavine prednaučnog pričina. iako. . dok se autonomne nesvesne radnje tela nadalje normalno odvijaju. ni on često nije dovoljan. svojevrsne abrakadabre u teorijama tumačenja snova i potonjeg vremena u kome su granice izmeĎu magije i nauke bila gotovo nepostojeće (uz časne izuzetke poput Artemidora ili Lukrecija) preko Frojda i preispitivanja njegovog nasleĎa (novi modeli tumačenja pretpostavljaju manifestni spram latentnog sadrţaja. Kada je u pitanju tumačenje snova suočeni smo sa odsustvom značenja. Ono što sigurno znamo jeste da je san vreme u toku kog se oporavlja centralni nervni sistem. Uobičajeno je gledište prema kome je san periodično stanje spavanja u kojem je znatnim delom isključen rad skeletnih mišića i većina reakcija na zbivanja u okolini. kako je jednom prilikom rekao Frensis Krik: "Odsustvo dokaza nije dokaz odsustva". ni dan-danas nisu do kraja rasvetljene. ipak. do danas je ostvaren ogroman napredak u istraţivanjima spavanja i snevanja. uvek obraĎuju samo neke aspekte tog fenomena i potom ih proglašavaju za isključive nosioce značenja Za obuhvatnije razumevanje fenomena sna. Vreme sna je. u koji spada i domen tumačenja snova nuţan je eklekticizam.

Oči miruju. menja se tonus somatske muskulature i status visceralnih organa. Kada čovek utone u ovu etapu sna već je teţe probuditi ga. a takoĎe je vrlo primetna promena u spontanoj bioelektričnoj aktivnosti korteksa telencefalona. a naročito za razlikovanje REM i NREM (Non-REM) sna naročit značaj imaju zapisi spontane bioelektrične aktivnosti korteksa telencefalona (što se u savremenim uslovima moţe vršiti tokom cele noći dok subjekt spava u posebno opremljenoj "labaratoriji za spavanje") koji su uspeli da privatno iskustvo sna pretvore u javni dogaĎaj. Čoveka je u tom stanju lako probuditi. on se moţda ni ne seća da je zadremao. U odreĎenim intervalima dubina spavanja varira. NREM (Non-REM) san sastoji se od četiri faze sna. Iako su istraţivanja Lumisa i Hobarta iz 1937. Danas znamo da postoje dve glavne faze sna: REM i NREM san. U takvom stanju jedva da imamo neke tragove svesti jer je organizam ekstremno opušten. disanje se usporava kao i rad srca. Na osnovu elektroencefalografskih zapisa. On u prvo vreme teče u mirnim i jednoličnim periodima od 9-13 sekundi. tj. u stanju kada se organizam lišava napetosti dok je čovek još budan. Alfa ritam. . ali su mu oči sklopljene počinje novi tzv. Polako alfa talase smenjuju teta t alasi kada se rad srca usporava. veka naučnici su mahom bili ubeĎeni u suprotno verujući da je san stanje potpune pasivnosti u kom mozak obustavlja rad. Smanjuju se funkcije kore velikog mozga. dok krvni pritisak opada. disanje je usporeno i pravilno.U toku sna menjaju se somatske i visceralne funkcije organizma. godine pokazivala da čovek tokom noći prolazi kroz nekoliko stadijuma različite dubine sna sve do pedesetih godina 20. Već u mirovanju. utvrĎeno je da bioelektrična aktivnost u toku spavanja nije monotona niti istovetna tokom čitavog trajanja spavanja. Alfa talasi postaju uskoro slabiji: spoljni svet iščezava pa se otvaraju vrata za podsvest. NREM i REM san Za karakterizaciju fiziološkog stanja organizma za vreme spavanja.

rapid eye movement). gradiranih od tiših ka onim burnijim. To je REM faza sna (eng. U ovom periodu spavanja mi i doslovno fizički spavamo jer nemamo nijednu svesnu aktivnost. kod zaspalih subjekata dolazi do brzih pokreta očnih jabučica. Na ovom stupnju oko sat vremena (50-90 minuta) nakon početka spavanja prelazi se u domen sanjanja i tada se javlja posebna faza sna obeleţena desinhronizovanim. Utonuli smo u dubok san u kome se organizam fizički odmara i obnavlja svoje resurse. sličan onom kada smo budni. ali moţdani delta talasi kao da se "valjaju". do onoga što će Majkl Ţivet nazvati paradoksom REM spavanja. U trećoj etapi koja traje po nekoliko minuta oči i dalje miruju. brzim ritmom akcionih potencijala mozga. U etapi broj četiri mozak gotovo da obustavlja rad. . Posle toga moţdani talasi prerastaju u talase visoke frekvencije i počinju da se javljaju prve aktivnosti koje indukuju nervnu aktivnost nalik budnom stanju. REM san okupira 20-25 odsto ukupnog sna ili 90-120 minuta noćnog sna. Ti brzi pokreti očiju koje se pokreću levo-desno iza zatvorenih kapaka intenzitetom 50-60 puta u minutu odraţavaju preveliku aktivnost nervnog sistema koja se registruje putem EOG-a (elektrookulograf). Fiziolozi ovu fazu nalik na stanje kome nazivaju "mala smrt" zato što se u njoj čovek svodi na jedno besvesno stanje u kojem su mu fizički parametri kranje mali. koji se ponavljaju. telesna temperatura opada. raste krvni pritisak.frekvencija srca se usporava. Obično se javlja 4-5 cikličnih faza REM sna. Paradoks je što je po nekim svojim karakteristikama ovo plitak san. tj. mišići su i dalje opušteni. dešavaju se snaţne fizičke promene na organizmu. naučnici Natanijel Klajtman i njegov učenik Judţin Aserinski posmatrajući stanje organizma za vreme spavanja. isključeni su mu centri zaduţeni za emocije i snalaţenje i ponašanje u društvu. REM fazu sna ustanovili su 1953. nepravilnim disanjem i ţivim pokretima očnih jabučica koje prati neverovatan rad mozga. Povećava se puls. godine profesori Univeziteta u Čikagu. Oni su uočili da u odreĎenim intervalima. Paralelno sa tom neuralnom promenom. dolazi do jedne vrste mišićne reakcije i pokretanja očiju. Naime tokom REM sna aktivnost moţdanih neurona pribliţno je jednaka aktivnosti tokom budnih sati te se otud ovaj fenomen često naziva paradosalni san. a po drugim to je najdublje spavanje.

pritom. za razliku od snova u NREM fazi koji su kraći. Time se tumači pojava da se za vreme spavanja javljaju jasne vidne slike koje su. u toku REM spavanja se periodično aktivira simpatički sistem. Ljudi koji se bude jedino tokom NREM sna nesvesno se namerno bude u ovom periodu kada ne sanjaju zato što ţele da potisnu činjenicu da snevaju i sve ono što ta činjenica sa sobom nosi. značajno im je opadala . godine Klajtman i njegov student Dement. manje dramatični. odsustva svih pokreta. Snevači koji su opitima lišavani REM spavanja. manje ţivopisni. naročito četvrtog stadijuma visceralni organi pod dominantnim uticajem parasimpatričkog dela autonomnog nervnog sistema. bili su razdraţljiviji i nasilniji. što rezultuje nemogućnošću aktiviranja motornih centara u mozgu. a ako proĎe deset minuta više se ničega ne sećaju (80 odsto ljudi koji se probude iz REM sna znaju šta su sanjali. loše organizovane u vremenu. Tada se javljaju najţivopoisniji snovi. Tokom REM faze sna pojedini neurotransmiteri su potpuno suprimirani. koje je odgovorno za planiranje i organizaciju dogaĎaja u vremenu. a prag za buĎenje je smanjen. U ogledima je utvrĎeno da su spavači u stanju da verodostojno opišu svoje snove. Za one koji sanjaju u REM fazi povećana je brzina toka krvi u vidnom području te smanjen protok krvi u donjem frontalnom području. tako što su ih budili kad god bi kročili u REM fazu sna. ubrzava se disanje i smanjuje crevna peristaltika. kod ţena do uvećanja klitorisa. U REM stadijumu kod muškaraca dolazi do erekcije penisa. tj. Smatra se da ovakva specifična "imobilizacija" sprečava spavača da se na bilo koji način povredi tokom burnih snova. moţdana temperatura se povećava. U suprotnom dovoljno je da proĎe pet minuta od REM spavanja pa da sećanje na sanjanje postane maglovito. kao i krvni pritisak. usled čega dolazi do potpune mišićne atonije. Tada se povećava frekvencija srčanog rada. Osim potpune relaksiranosti mišića i desinhronizovanih moţdanih talasa REM spavanje odlikuju i druge pojave: dok su u toku sporotalasnog spavanja. manje emotivni i manje aktivni. dok tek 10 odsto ljudi koji se probude iz NREM sna kaţu to isto). ukoliko ih probude za vreme takvog spavanja. REM faza se pokazala kao najvaţniji period snevanja jer bez nje nema kvalitetnog odmora. osećali su veću teskobu.Do činjenice da je REM spavanje povezano sa sanjanjem došli su 1956.

direktor bostonskog Istraţivačkog centra za izučavanje spavanja. NovoroĎenče ima polifazno spavanje i provodi u snu oko dvadeset sati dnevno. Horn smatra da se mozak jedino odmara tokom NREM sna. REM san podrazumeva skladištenje sećanja i rešavanje dnevnih problema. Horn i Majkl Ţivet ističu da je REM san od presudnog značaj za stvaranje i razvijanje neuronskuih veza u najranijoj mladosrti. Zanimljivo je i da u svetu delfina gotovo da ne postoji REM san. ali da posle tog perioda gubi na značaju. Ukoliko se ljudima i ţivotinjama uskrati REM faza sna teţe će im biti da savladaju gradivo i veštine koje je trebalo da nauče. Horn navodi da duševni bolesnici koji su uzimali lekove i lišavali se REM sna i po nekoliko meseci nisu pokazivali nikakve znake lošijeg pamćenja. Ali ono što Ţivet i Horn previĎaju je činjenica da i odrasli ljudi. Po Ţivetu. Postoji i drugo mišljenje čiji su eksponenti Dţim Horn. a kod pojedinaca su se javljale i halucinacije. a ipak ovi sisari su poznati kao izuzetno dobri učenici. . NovoroĎenče provede više od 80 odsto sveukupnog sna u REM fazi. REM san je nalik na period programiranja moţdanog softvera. cirkadijalno. Potreba za spavanjem kod čoveka menja se tokom ţivota. REM faza nephodna je čoveku da bi sve što mu se dogaĎalo dok je bio budan. duţina spavanja opada sa četrnaest na deset časova i ono postaje bifazno. ukoliko nam je uskraćeno REM snevanje. Na osnovu svog isk ustva u radu sa ljudima sa moţdanim oboljenjima isto tvrdi i Mark Solms. a oni su nezavisni od onoga što stvara REM faza spavanja. dok spavanje odraslih traje šest do osam časova i ono je u principu monofazno. Mark Solms i Majkl Ţivet. tokom spavanja. Samim tim. jednom od pionira u oblasti proučavanja spavanja i snevanja. dvadeset pet odsto vremena provode u REM fazi sna.koncentracija. Tačno je da REM san varira s godinama. Od prve do sedme godine ţivota. profesor na univerzitetu Logborou. nervnog sistema i organizovanja instinktivnog ponašanja i javlja se već u fetusu. rasporedio po raznoraznim policama i fiokama po mozgu. smanjena je naša sposobnost učenja i pamćenja kaţe Klaudio Stampi. Prema Solmsu psihološki mehanizmi produkuju snove.

Dovoljno je da samo jedne noći spavamo sat i po manje nego što je potrebno i paţnja će nam tokom dana biti smanjena za jednu trećinu. lošije spavaju. Ostatak odlazi na mentalno i psihološko "pročišćenje".30. dok deca šezdeset do osamdeset odsto spavanja provode u snu. čija je uloga da učvršćuje i okrepljuje organizam nastaje jedan sat posle ponoći. pa samim tim deca spavaju veći broj sati i brţe zaspe od starijih osoba. Redovno spavanje u trajanju od oko sedam sati najpovoljnije je za zdravlje. ali oni koji stalno menjaju ritam spavanja i koji su tokom noći budni imaju potpuno identične fizičke posledice. Prva tri sata sna odreĎuju koliko ste se zapravo odmorili. Izlučivanje melatonina. a krajnji rezultati mogu biti i trajna mentalna oštećenja. Noću se obnavlja pamćenje. a ako učestalo ne spavamo milioni moţdanih ćelija biće nepovratno narušeni. Istraţivanja Nacionalnog instituta za starenje u SAD pokazali su da postoji veza izmeĎu trajanja sna i duţine ţivota. Za ljudski odmor je najvaţnije to koliko sanjamo a ne koliko smo bili opušteni u toku noći ili koliko smo vremena proveli u stanju dubokog sna. Zadatak fizičkog odmora (pasivnog spavanja) u prvom ciklusu spavanja koji traje sat i po je da iščisti naš organizam metabolički i da ga pripremi za sledeći dan. kod koje se melatonin luči u većoj količini. Nedostatak sna deluje na misleći deo mozga korteks koji utiče na pamćenje. a koji diktira ţivotni tempo organizmu. izlučuje daleko manje. Neka granica posle koje je san narušen je oko 23.Za razliku od dece. Ljudi su prilagodljivi po pitanju odlaska na počinak. U ruskim . Nakon ovog metaboličkog procesa počinje "mentalno pročišćavanje" ili snevanje koje predstavlja najvaţniji deo noćnog odmora. Najzdravije je ići na spavanje oko 23 časa. kod odraslih osoba se ovaj hormon koji luči epifiza. Što su ljudi stariji. Zato je lišavanje sna jedno od glavnih oruţja u ratu. Odrasli čovek spava šest do osam časova što iznosi dvadeset pet do trideset odsto jednog dana. a buditi se ujutru najkasnije u 7. Posle nekog vremena prvo strada memorija i sposobnost kontrolisanja svog ponašanja. Sklonost dugotrajnom (deset i po sati) ili kratkotrajnom (četiri i po časa) spavanju prilično skraćuje ţivot. čitanje i pisanje. U drevnoj Kini osuĎenike su po kazni lišavali sna. hormona skrivenog u pinealnoj ţlezdi u sredini mozga.30.

Gubitak sna je kumulativan: osim što pogaĎa naše pamćenje. svaka četvrta osoba ne spava dovoljno. šta smo čuli. ali je broj REMova isti kao i da niste uzeli lek. Smanjuje se broj leukocita. A san je opšta potreba. konsenzualno prihvaćen stav je da broj REM-ova odlučuje o tome kako ćemo se osećati nakon spavanja. tako da je čovek razdraţljiviji. što znači da je organizam podloţan zarazama. zatvorenicima nije bilo dozvoljeno da spavaju i oni su prestajali da imaju kontrolu nad svojim snom jer su ih straţari na silu budili. Kafa. inertnost. osobenim logorima. on na kraju razara i samu suštinu ličnosti. pojačano je lučenje kortizola . Solmsovih i Ţivetovih diverzija u pogledu minimiziranja značaja REM faze sna. Danas. otuĎenost i stres). Apnea je poseban poremećaj spavanja u toku kog osoba ne moţe da diše u snu i više puta se budi u toku noći zbog oteţanog disanja i kratkotrajnog spazma dušnika. Istraţivanja su pokazala da bi nas nedostatak sna ubio pre nego nedostatak hrane. šta smo iskusili. Lekovi poput barbiturata. Moţemo spavati 12 sati ali to ne znači da smo imali dovoljan broj REM-ova i da ćemo se probuditi odmorni. ali da nećemo dovoljno sanjati. . alkohol. Naše raspoloţenje nakon spavanja ne zavisi samo od duţine sna. I pored Hornovih.gulazima. Ljudi spavaju jedan sat manje nego pre jedne decenije. a dva sata manje nego pre jednog veka. Za dobar odmor potrebno je 4-5 REM faza. Poseban problem se javlja sa poremećajima spavanja teţim od nesanice (na pojavu nesanice utiču dosada. Narkolepsija je iznenadni. fizički produţuju spavanje. već od faze sna iz koje smo se probudili.hormona stresa. nekontrolisani napad ţelje za spavanjem koji u svom najteţem obliku katapleksiji izaziva pad usled mišićnog opuštanja i gubitka kontrole poloţaja tela. poput narkolepsije i apnee. takoĎe. kao i sposobnost rešavanja problema. cigarete samo pomeraju REM fazu što znači da ćemo fizički zaspati. Iako se funkcija snova sastoji u tome da iskusimo šta smo videli. Nedostatak sna dovodi do visokog krvnog pritiska jednog od uzročnika srčanih bolesti.

Jer. Stoga za Horna snovi nisu ništa drugo nego bioskop za um čija je jedina funkcija da zabave mozak tokom dosadnih časova spavanja. Jedno je. ipak. Postoji nada da će se sa usavršavanjem ureĎaja koji sluţe za snimanje mozga i ta tajna uskoro rešiti. meĎutim koliko god nauka i istraţivački rad budu napredovali. teško da ćemo i u budućnosti dobiti konačan odgovor kada je u pitanju rasplitanje misterije sna. . Dţeni Parker smatra da ako budemo razumeli snove. sigurno: Dobrobit tela i duha na duţe vreme zavisi od dobrog i okrepljujućeg sna. u budućnosti ćemo razumeti i sva druga polja ljudske svesti. a šta smo bili primorani da iskusimo. S druge strane Dţim Horn kaţe da je do sada otriveno više od stotinu centara u mozgu koji su povezani sa spavanjem. Sve ostalo vezano za snove ostaje nepoznanica. spavanje i snevanje. ipak.šta smo ţeleli da iskusimo. ostaje obavijeno velom tajne. u mozgu ne postoji samo jedan centar zaduţen za spavanje.

a koje će ga svojim nepodnošljivim nabojem dovesti i do prvog nagoveštaja oceubilačke dimenzije edipalne organizacije koju će izloţiti u Tumačenju snova. U intelektualnu avanturu razvijanja svoje teorije Frojd je krenuo analizom vlastitih snova za šta mu je poseban podsticaj predstavljalo osećanje tragičke krivice prema ocu Jakobu. godine. Za prvih šest godina Tumačenje snova je prodato u svega 600 primeraka. da je Frojd delo napisao 1899. Specijalnu teoriju relativnosti. doneti otkriće genoma. između ostalog. ali posle njega više ništa neće biti isto. Piše: Rastko Ivanović Frojd Te 1900. knjigom Tumačenje snova (Die Traumdeutung).Naučna tumačenja snova Vek koji će nam. Zanimljivo je. koje je ostalo od najranije mladosti. vek u sam osvit herojskog doba psihoanalize (ispostaviće se da je tih godina rođen i Žak Lakan). godine počinje naučno tumačenje snova postavljanjem osnova za dubinsku psihologiju ustanovljenu Frojdovom psihoanalizom i analizom individualno nesvesnog iz čega proishodi i dinamika sna. . dva Velika rata i pad Berlinskog zida otvorio je Zigmund Frojd (1856-1939) prvim sistematičnim remek-delom psihoanalitičke revolucije. kako bi otvorio 20. ali je tražio da bude štampano 1900.

Problem se. agresivnih poriva i seksualnih nagona koji se nisu mogli ostvariti. kada im je dozvolio da se slobodno izraţavaju. Time je ovaj strastveni kolekcionar egipatskih i klasičnih antikviteta poput arheologa počeo da dešifruje nepoznati jezik snova polako sve više otvarajući podzemne odaje bolnog i skrivenog pamćenja. O tome svedoče stanje mirovanja. Metodom slobodnih asocijacija Frojd je otkrio i manifestni (svesno iskustvo tokom sna) i latentni (ono skriveno u nesvesnom) sadrţaj sna. te je počeo i da ih beleţi. nego mu pomaţe da pusti misli na volju ne sputavajući ga svojom kontrolom. Na tom putu u pacijentovo nesvesno najviše mu je pomogla Fani Mozer koja mu je tokom seanse ponavljala: "Ne govorite mi. Pošto se pacijent opustio fizički i mentalno Frojd od njega ne traţi da se seti izvora svojih nevolja. To je predstavljalo začetak slobodnih asocijacija. po Frojdu. pa stoga snovi imaju po Frojdu imaju zadatak da utišaju svest i očuvaju proces spavanja što nije baš lak zadatak. Frojdovo tumačenje snova Odlazeći na spavanje čovek svake noći na isti način na koji skida svoje odelo svlači i svoju psihu. počeli spontano da mu opisuju svoje snove. Somatski posmatrano. ne dodirujte me samo me slušajte". spavanje je. javlja .Frojd se vremenom pored vlastitih snova koje je do tančina opisivao svojoj supruzi Mart i. toplota. u snovima stvaranjem kompletne narcističke situacije dobijamo pravu priliku za ispunjenje potisnutih ţelja. već su ostali zakopani u dubini podsvesti. zainteresovao i za snove svojih neurotičnih pacijenata. Kako u toku spavanja slabi budnost našeg unutrašnjeg policajca Superega koji nam nameće zakone suprotstavljene našim ţeljama. UvoĎenje slobodnih asocijacija predstavlja najodlučniji momenat u istoriji psihoanalize. reaktiviranje boravka u majčinoj utrobi. Stekao je utisak da su snovi značajni. Frojd polako postaje psihoanalitičar koji "vlastito nesvesno povija kao receptivni organ ka pacijentovom nesvesnom koje se lagano pomalja". meĎutim. odriče se svojih psihičkih tekovina te se u oba aspekta i fizičkom i psihičkom pribliţava situaciji sa samog početka ţivotnog razvoja. koji su onog časa kada je prestao da deluje pritiskom ili sugestijom na njih. Najviše odmora donose oni snovi za vreme kojih je um najmanje aktivan. odsutnost nadraţaja i fetusni poloţaj u kome ljudi spavaju.

onda je san ispunjenje ţelje (dok je išao u školu Frojdu se često dešavalo da prečuje buku budilnika sanjajući sebe kako leţi na osunčanoj poljani u švajcarskim brdima što na najplastičniji način ilustruje dvostruku funkciju sna da bude čuvar spavanja. san kao kombinacija dnevnih ostataka (pojedinih dnevnih sećanja) i energije sadrţane u nesvesnoj potisnutoj ţelji predstavlja suočavanje s neţeljenim nagonskim impulsima. dok u nesvesno potiskuje te nedozvoljene ţelje (ukoliko san probudi snevača znači da cenzura nije bila efikasna). u sebi krije dve odaje: svesno i nesvesno i njihove ţelje se često razlikuju. kako ne bi bile prepoznate od svesnog dela ličnosti. onda je "san prerušeno ispunjenje potisnute ţelje". Dakle. Um.zbog toga što se sudbina potiskivanja za pojedini nagon sastoji u nemogućnosti olakog prelaska iz sistema nesvesnoga u sistem predsvesnoga. . kada su ţelje nesvesnog uma drugačije. Govoreći šta se desilo izmeĎu dva mandarina u Kini on. za šta je dobar primer pisac koji u strahu od cenzure ublaţava i izopačuje izraţavanje svog mišljenja. kada čuvar vrata ili cenzor radi. Kada su svesno i nesvesno saglasni oko onoga što ţele. zapravo. a ţelje se pojavljuju u izopačenoj formi. kao i ţelje za koje on sam ne bi ţeleo da zna. a latentne misli potisnute. Sam materijal nesvesnog je potisnut sadrţaj. Na taj način. koji nas štiti od spoljašnjih nadraţaja /budilnik/ i da ispunjava ţelju /nastavak spavanja/). pa su zato te ţelje maskirane. govori o činovnicima u svojoj domovini (nešto slično srećemo u holivudskoj "dramaturgiji termita" Manija Farbera po kojoj je priča samo osnov da bi se ispod nje sabijala značenja a ispred nje nudile alegorije). Frojdova teorija smatra da kod svakog čoveka postoje ţelje za koje ne bi voleo da drugi znaju. san tada deluje drugačije od originalne ţelje. MeĎutim. pa stoga počinje da govori u aluzijama u prerušenom obliku koji deluje bezazleno. naime. što se postiţe cenzurom koja propušta samo ono što je njoj prijatno.

Da bi se to postiglo moraju se protumačiti četiri faze kroz koje prolazimo tokom snevanja: saţimanje. tj. tumačenje manifestnog sadrţaja sna.Hvatač snova Da bi se otkrile te skrivene misli sna prekrivene aluzijama potrebno je njihovo pretvaranje u latentni sadrţaj sna. premeštanje. U tom slučaju prvo se mora napraviti razlika izmeĎu "ispoljenih sadrţaja" (koji se pojavljuju u snu) i "latentnih sadrţaja" sna (nesakrivenih podsvesnih ţelja koje su stvorile san) koji skrivaju smisao sna ili ono što je neprihvatljivo za svestan deo ličnosti i onda u saradnji snevača i tumača putem slobodnih asocijacija ti sadrţaji se moraju dovesti u svest. Kao što vidimo jasno je da san nikada ne ponavlja verno podatak iz stvarnosti. Kada je uloga saţimanja najizraţenija moguće je potpuno izostavljanje odreĎenihi latentnih elemenata. a koje smo zanemarili misleći da smo rešili zagonetku sna da bi se otkrila potisnuta ţelja ili dinamičko jezgro sna. Saţimanje je zamena celine jednim delom kada sadrţaj manifestovanog sna ima manje sadrţaja od latentne misli. da bi se prokrčio put do prave prirode sna potrebno je proniknuti do latentne misli sistematskim odmotavanjem iskrivljavanja u "radu sna". Premeštanje je proces prilikom koga se latentni . već pravi aluziju koju treba odgonetnuti kako bi se otkrilo šta ona skriva i šta san poručuje. predstavljanje i sekundarna revizija. Kako se često u tumačenju snova previĎa postojanje novih misli koje se kao u kakvom rebusu kriju iza sna.

kao da je u snu. samo je kombinacija neposrednih rezultata prethodnog rada sna i njihovo uobličavanje u jedinstvenu. simbolizuje nagost). U tom trenutku se budim i trčim ka svojim roditeljima". unose u sobu neki ljudi sa ptičjim glavama i spuštaju je na krevet. razumnu i koherentnu priču.. takoĎe znači ptica. Moju majku.element zamenjuje aluzijom. Frojd potom tumači svoj san: "Video sam te bogove sa ptičjim glavama na egipatskom pogrebnom spomeniku u Filipsonovoj Bibliji. sledeći De Sosirovu lingvistiku. Predstavljanje je proces uz pomoć kojeg se apstraktne ideje manifestuju konkretno ili grafički. Frojd je najpre argumentovao na jednostavnim . tj. a koja implikuje dve pretpostavke: da je san čuvar spavanja i da nesvesna ţelja remeti san. Ekstreman oblik premeštanja je totalna inverzija. Na primeru jednog Frojdovog sna u formi ţelje u prerušenom obliku to bi izgledalo ovako: "Kada mi je bilo četiri godine. "Mirni" izraz lica moje majke preneo sam sa lika svog dede koga sam video na samrti. Ovakvu seksualnu simboliku Frojdovog tumačenja snova kao ispunjenja ţelje osporiče i nastavljači i revizionisti njegovog dela. Par godina kasnije sanjao sam san pun anksioznosti. zamena nečega njegovom suprotnošću (odeća npr. a to su sadrţaji sna koji su u vezi sa ličnim doţivljajima individualnog porekla. Frojd snove objašnjava individualno nesvesniim. alternativnih i ravnopravnih? Svoju hipotezu da san ostvaruje ţelju da bi se spavanje odrţalo. koja izgleda neobično mirno. A dečak po imenu Filip mi je otkrio kako se u slengu kaţe s eks. Moja anksioznost zbog njene "smrti" prikriva ţelju uperenu protiv oca". u suštini um doţivljavali kao jezičku konstrukciju. Frojd i Lakan Frojdova teorija o delovanju cenzure u snovima bila je u suštini retorička i kao takva bila je vrlo privlačna kasnijim (post)strukturalistima koji su. Krajnja aktivnost procesa sanjanja. Nemačka reč Vogeln. "sekundarna revizija".. koja u slengu znači seks. Oni na čelu sa Ţakom Lakanom (1901-1981) ipak preispituju Frojdovu teoriju da je san ispunjenje ţelje postavljajući pitanje: Da li jedan san ima samo jedno pravo tumačenje ili više paralelnih. tokom putovanja vozom iz Lajpciga video sam svoju majku nagu. Ovaj san sadrţi tipičnu ţelju iz detinjstva: Ţelju za smrću usmerenu na oca i seksualnu ţelju usmerenu na majku.

po principu analogije. Tako je jednom prilikom sanjao kako pije vodu iz etrurske urne. ali je voda bila toliko slana očigledno zbog pepela da nije mogao utoliti ţeĎ. MeĎutim. Svakako ovo nije potreba koja bi se morala zadovoljiti da ne bi inače došlo do buĎenja. Odnos izmeĎu biološke potrebe. Nakon toga se probudio i uvideo da je ţelja. ali koje bi mogle biti zadovoljene alternativnim objektom. dovitljiva i da bi ostala ţelja. ona mora ostati nezadovoljena (za razliku od potrebe). Naime. lukava. po Lakanovom mišljenju.O kukuruzu. dečak nije bio gladan. Kao prvu kariku u toj generalizaciji. sna i buĎenja. ona je morala da ima i druge specifične ţelje koje da bi ostale ţelje moraju ostati nezadovoljene. čime Lakan pravi aluziju da je mogao da zadovolji snevačicine potrebe vezane za seksualni odnos.O čemu sanja guska?. takoĎe vezane za biološke potrebe. Nesretna snevačica je molila svog muţa da joj ne poklanja nikakav kavijar. a najveća . Frojd navodi dečije snove. Reč je o finijoj potrebi – ţelji koja je usmerena na specifični objekt na trešnje. varljiva. U tom smislu. Moţe se primetiti da se ovaj komentar razlikuje od Frojdovog . ţelja je finija. Njen muţ je mesar tako da je mogao da joj zadovolji razne ţelje. nalik "luksuzu". on je i genitalni karakter. Tako. Na Frojdovo geslo sna kao interpretacije ţelje Lakan dodaje da san uvek krije neispunjenje ţelje.kavijar. na pitanje šta hoće mesareva ţena. Lakan odgovara . Jedna snevačica je ţelela da svakog dana za doručak pojede zemičku sa kavijarom.snovima. Biti to znači ţeleti. u ovom slučaju biološka potreba produkovala san koji je trebalo da je zadovolji. uz komentar da je to ujedno i ono što ona neće. MeĎutim. u poreĎenju sa nagonskom potrebom. sledeće noći sanja da je pojeo sve trešnje. kako se tako snaţna potreba ne moţe zavarati jednim snom došlo je do buĎenja. On povodom toga navodi kako se obično posle slane večeri budi ţedan usred noći. na primer. Pomalo šaljivo. na odnos izmeĎu psihičke ţelje. TakoĎe. do detalja. sna i buĎenja. Ţelja je luksuzna. Frojd generalizuje. Dečaku san ispunjava ţelju na vrlo direktan način. dečak koji je morao da preda korpu trešanja jednom oficiru. Da bi pokazao da se ţelja uvek referiše na neku novu ţelju Lakan kao paradigmatičan primer navodi poznati primer sna o prelepoj mesarevoj ţeni.

rastočenog. Analizirajući kako svoje.ţelja je da uvek ţelimo. Jungovo tumačenje snova Za razliku od nesigurnog. izbio Veliki rat . Jung je 1913. a taj manjak je ono što preostaje nakon buĎenja. papirnatog. baš stoga što mu uvek nešto nedostaje. Ţelja kao rana stvarnosti rascepljuje subjekta i onemogućuje mu da bude potpun. latentne misli koje ukazuju na nesvesni subjekt. Subjekt snevanja zna za prevaru. New Age obrt ističe Karla Gustava Junga (1875-1961) i njegovu teoriju snova koja pokušava da reanimira ono egzotično i barokno što je nemerljivo u čoveku. Na kraju se celo more pretvara u krv. godine i posetio u Beču. latentne misli nesvesnog subjekta znaju da ta ţelja ukazuje na mesto manjka. jer dok se ţelja u usnulom Egu zadovoljava haluciniranjem kroz san. Na ovom primeru vidimo da ţelje koje se ostvaruju u manifestnom sadrţaju sna. Imao je seriju snova u kojima čudovišan potop prekriva sve severne zemlje i nizije izmeĎu severnog mora i stepa. Jung je shvatio da njegovi snovi nisu bili lični i poţeleo je da razume mehanizme u kojima se njegovo lično iskustvo podudaralo s iskustvom čovečanstva u celini. protejskog Ja kod koga je i nesvesno strukturisano kao jezik. Kada je u avgustu 1914. rastrojenog postmodernog subjekta i njegovog lakanovskog. Usledio je niz sličnih zloslutnih snova koji se završio u junu 1914. Nakon intenzivne saradnje do prekida je zbog nepomirljivih razlika po pitanju shvatanja prirode libida i koncepta nesvesnog došlo sedam godina kasnije. da bi ga 1907. potisnute. indirektno ostaju nezadovoljene. Gde je ţelja tu je i nedostatak. godine. tako i tuĎe snove Jung je . U ranoj fazi svoje karijere Jung je opčinjen Frojdovim Tumačenjem snova stupio u prepisku sa njim. Ta vizija se ponavlja u snovima nekoliko nedelja kasnije praćena glasom koji je rekao da je sve to "sasvim stvarno i da će tako biti". godine doţiveo izvanredno snaţnu viziju.

Stoga se u tim graničnim situacijama javljaju arhetipski simboli sadrţani u kolektivnom nesvesnom (Jung) i "figure predaka" iz familijarnog nesvesnog (Leopold Sondi. Modernim rečnikom govoreći. to jest metodom objektivne amplifikacije. Kolektivno nesvesno je kreator sna. pokazala da u pojedinim ţivotnim situacijama čoveku vrlo često individualno iskustvo sadrţano u individualno nesvesnom ne doprinosi u razrešenju nekih njegovih dilema. Te arhaične ostatke snova predaka sadrţane u kolektivnom nesvesnom Jung naziva arhetipovima i to su u svakom od nas pohranjene "mudrosti iskustava bezbrojnih milenijuma" (Arhetipovi kao animus. 1937) koji pomaţu da se lično utopi u kolektivnom da bi se potom otkrilo u ličnom. kao onom mestu koje je ljudskom biću dostupno u snovima i mašti. a sam san je kao neko mitsko biće – polusvesno. senka se manifestuju u snovima u vidu simbola ili figura starca. . zato što je istorija. U snovima Ja se pribliţava nečem univerzalnom. Zašto? Pa. polunesvesno – u kome se Ja sreće sa arhetipskim predstavama i simbolima kolektivnog nesvesnog. Arhetipski san U kolektivnom nesvesnom nisu prisutna potiskivanja. većem čemu čovek neumitno stremi u tami primordijalne kosmičke noći. Ovim otkrićem Jung vraća čoveka carstvu mita kao onoj jedinstvenoj prapostojbini skrivenoj pod suncem kolektivnog nesvesnog. san je kao veliki kompjuter koji integriše naše mikrokosmičko self sa makrokosmosom i potom štampa podatke. već sadrţaji prisutni pre svakog individualnog iskustva. Kolektivno nesvesno predstavlja riznicu sveukupnog ljudskog iskustva. godine došao do rešenja u vidu ideje o postojanju nadličnog nesvesnog. po Jungu. istinskom. Kada snovi imaju arhetipski kontekst pre arhetipskih paralela tumač snova mora da iscrpi sve mogućnosti iz ličnih asocijacija snevača kako bi se saznalo šta taj simbol znači za osobu koja ga je sanjala. anima. trezor u kome su pohranjena duhovna iskustva hiljada generacija naših predaka koja se prenose sa generacije na generaciju.1917. Ďinovskog pauka u zavisnosti od situacije do situacije). Tek potom poseţemo za opštom arhetipskom simbolikom. mladića.

Ispostavlja se da paralele postoje i u Knjizi postanja i u pacijentovoj istoriji. srednjem dobu i pre smrti "kada postoji potreba da se izrazi ono što misao ne moţe. On se javlja samo u "prelaznim situacijama" našeg ţivota – u ranom detinjstvu. a u kojoj je ţena uzrok paralize. Paralele se takoĎe pronalaze i u staroj egipatskoj pesmi koja ima isti smisao. ritualima praljudi. a u čijem snu se pojavljuje zmija koja ga ujeda. kada arhetipska mudrost treba da pomogne tamo gde individualna zakazuje. arhetipski smisao sna. ne smeš da ga razmaziš jer mora da oseti nešto što nije prijatno u procesu osamostaljenja i kasnije separacije. hemijskim eksperimentima i naravno nauci čime se otkriva arhetipski smisao datog simbola. arheologiji. dakle. Ali čist arhetipski san je redak. ili ono što se samo sluti i oseća" i u naročito kritičnim trenucima. Ako se pokaţe potrebnim nakon toga se ide na amplifikaciju u mitologiji. Plod ovakvog tumačenja vidimo u snu jednog Jungovog pacijenta. Jung je pretpostavio da je on moţda načuo ili pročitao negde u Bibliji priču o zmiji koja je postala neprijatelj ţene i njenog potomstva praćenu izjavom da moraš da udariš njegovu petu. tj. pubertetu. Metodom objektivne amplifikacije otkriva se. Interesantno je videti i kako posmatrano iz frojdovske perspektive Jung greši u tumačenju snova na primeru jednog svog slikovitog sna.U suprotnom ako bismo prilikom tumačenja nekog simbola zanemarili lične asocijacije snevača interpretacije bi bile neadekvatne (jer zmija u snu za svakog ima različito značenje). Sanjajući jednom prilikom kako ubija velikog nemačkog mitskog heroja Zigfrida Jung nalazi da je došlo vreme da napusti svoj herojski idealizam. On je ubijen nesvesnom agresijom izazvanom megalomanijom Junga koji je ţeleo da zauzme Zigfridovo. Iz ugla frojdovske psihoanalize Zigfrid zapravo predstavlja Zigmunda oca psihoanalize. a dva osnovna cilja arhetipskih snova su uvećanje svesnosti koje je dovedeno u harmoniju sa prirodom čoveka. Na nivou amplifikacije bitne su informacije iz okoline koje su nepoznanica za snevača. Rezultat tumačenja arhetipskog sna je poput gledanja autoportreta u simboličkoj formi. . armijskog oficira koji je imao bol u levoj peti. Pacijent je zaista razmaţen majčinim odnosom. ucelovljenje duše i osećaj manje izolovanosti od drugih ljudi.

praveći distinkciju u odnosu na Frojda. dok broj pet predstavlja pet prstiju i infantilnu masturbaciju) predstava o snovima svesti na reprezentaciju neispunjene ţelje. po njemu isuviše jednostavnu i naivnu teoriju. ne praktikujući kauč (talking cure) nego dijalog. s tom bitnom razlikom što se Jung za razliku od Trockog vratio. koji je svoju ličnost klesao u snovima i vizijama. a ljuljaška dobru vest.. San je ograničen kontekstom. a potom i čitav njegov apartman nestaju. A snovi nisu isti za sve. Brojni sanovnici poput Rečnika snova Madam Voozel bili su aktuelni do pojave Frojdovog Tumačenja snova. sanjate mutnu vodu razbolećete se. Koren sukoba Frojd-Jung je bio obostran. tako se i Jung. Sanjate vatru i onda očekujete da će vam se desiti nešto loše. dok je kontekst neograničen fiksnim simbolima.odnosno. . Kontekst sna moţe biti politički. i stoga je odbacivši Frojdove koncepte manifestnog i latentnog sadrţaja. unoseći prospektivnu funkciju kao anticipaciju budućnosti proširio polje tumačenja snova. Kao što se Frojd plašio da će njegova mila majka psihoanaliza sa Jungom zaglibiti u okultno. mračno i spekulativno. sanjate konja – idete na put. AnĎeo predstavlja sreću u snu. Zigmundovo mesto. kulturni. cenzure sna i rada sna. Ljudi su se umesto da se bave sobom bavili Sanovnikom. Svet bez zidova u ovom snu smeštenom u kontekst razaranja iz perioda Drugog svetskog rata je snaţna metafora kako su nacisti kolonizovali naše nesvesno. istorijski. U neku ruku Jung je od bludnog sina postao Frojdov Trocki.. To vidimo i na primeru jednog sna iz vremena Drugog svetskog rata: Jedan doktor nakon napornog radnog dana se vraća kući i odlučuje da prilegne i odmori se uz knjigu o slikarstvu Matijasa Grinevalda kada iznenada zidovi njegove sobe. plašio da će se sa Frojdovim psihoseksualnim redukcionizmom (Frojdov sledbenik Šarp će tvrditi da muzika u snu predstavlja sublimiranu oralnu ţelju. U sanovnicima je sve uniformno i jedan simbol ima isto značenje za svakog bez ikakvog individualnog izraza. uništavajući ljudima privatnost. Jung i Frojd Prema Jungu Frojdova "besmrtna zasluga" jeste otimanje snova iz gatanja o snovima i iz snova.

ruku. već ih shvata kao sastavni deo nesvesnog. proglašavaju seksualnim simbolima. a posebno u snovima. Jung je Frojdov metod slobodnih asocijacija bitno modifikovao svojim metodom asocijacija. Sve izduţene stvari poput visokih zgrada. I pored neospornog priznanja Frojdu zbog produktivnog naučnog modela tumačenja snova Jung. nisu isti za sve ljude u svim epohama. često bez tumačenja. mačeva.Kao što vidimo na ovom primeru snovi. umesto da se. na skali od Artemidora do Alfreda Morija. pištolja i topova Frojd je označavao kao falusne. ptica. tako da. Iz Jungove perspektive Frojd je zamenio znak i simbol ne uspevajući da ih razlikuje. Jung je imao sasvim drugačije shvatanje simbola uošte. On je traţio od onoga ko je sanjao da kaţe šta ti snovi za njega znače. već moţe da bude i izraz snage duha i besmrtnosti kao u slučaju mita o Ozirisu i Izidi. već je simbole posmatrao kao sastavni i neotuĎivi deo nesvesnog ţivota u celosti. prstiju. Dok su za Frojda snovi Via regia u nesvesno. za Junga je osećajno obojeni kompleks put u nesvesno. rupa u zemlji Vičendija nije nuţno znak za ţenske genitalije već simbol koji upućuje na ideju ţene-zemlje koju treba oploditi. a sve okrugle i šuplje poput vaze kao obeleţje za ţenske genitalije. Zato simbol nije znak nego psihološka mašina koja oslobaĎa energiju. a to je prvi na osnovu proteklih epoha. nedvosmisleno markirao Frojd. a pogotovo snova. . drveća. Ne samo da ih nije poput Frojda ograničio na nivo običnog znaka. Jung simbole za razliku od Frojda ne redukuje na nivo seksualno obojemog znaka. ipak. noţeva. raskida sa konkretnom Frojdovom perspektivom postulirajući simboličku interpretaciju i presecajući vezu sa frojdističkim paradigmama biologističke postavke i kartezijanskog materijalizma. naprosto. Za razliku od Frojda. ("moćno i beskrajno kao zvezde") koje je baza njegovog učenja. dok falus nije nuţno oličenje seksualne energije. To svoĎenje simbola na znak velikim delom je dovelo do toga da se bezmalo svi simboli u snu posmatraju kao seksualni. a svaki san kao koktel neuroza u reţiji Vudija Alena. jezika. na primer.

U Jungovoj teoriji nesvesno poseţe za vlastitim simboličkim jezikom. Po Jungu uvek se moramo pitati šta nesvesno ţeli da kompenzuje. Naime. pre-logičnim i alegorijskim. Dok je za Frojda nesvesno instrument ţelje. doprinoseći prepoznavanju dinamizma i fluidnosti koji postoje izmeĎu simbola i njihovih . već postoji i teorija kompenzacija. Drugim rečima san je ono što jeste. a ne prošlih konflikata kako je smatrao Frojd. Konačno san je naš unutarnji glas. Ono samo izraţava sebe (ovaj koncept je opozit represiji u snovima). Jung je svojim stavovima u neku ruku saglasan sa Talmudom – San je vlastita interpretacija. po kojoj snovi imaju funkciju odrţanja psihičke ravnoteţe. Jung ističe i negativnokompenzatornu odnosno reduktivnu funkciju sna koja svedoči da kod ljudi koji nisu intimno dorasli svojoj spoljašnjoj visini nesvesno vrši kompenzatornu funkciju (čovek s izuzetno visokim mišljenjem osebi bez podrške o realitetu za takav stav zbog svoje nedoraslosti sanja da je portir u velikoj ustanovi u kojoj je bio direktor). funkcija snova je da kompenzuju one delove ljudske psihe koji se nisu dovoljno razvili tokom budnog stanja.Jung Jung. a osluškujući snove mi osluškujemo i nesvesno. Danas je uobičajeno mišljenje da je Jung ovakvim stavovima oţiveo slikovito mišljenje i simbole. Jungova teorija se razlikuje od Frojdove i po tome što u njegovoj analitičkoj psihologiji simboli iz snova predstavljaju ključ za razumevanje snevačevog sadašnjeg i budućeg ţivota. Oslanjajući se na svoj jezik nesvesno nema razloga da distorzira. zakrivljuje bilo šta. smatra da za snove ne vaţi samo teorija ispunjenja potisnutih nesvesnih ţelja deformisanih cenzurom. Prirodni izraz nesvesnih psihičkih procesa. kao što to kaţe Frojd. Jung kaţe da svest moţe biti dresirana kao papagaj. Stoga nesvesno za razliku od svesti vidi celinu. Jedna od pritoka u reci individuacije. pa je i rezultat celokupne ljudske kulture nusprodukt seksualne funkcije i devijacija libida (simptom). takoĎe. ali ne i nesvesno. odnosno da koriguje? Tako na primer neko ko je malog rasta moţe u snu videti sebe kao vrlo visoku i snaţnu odsobu. za Junga je nesvesno izvorište celokupne kreacije. Rendgenski zrak nesvesnog i vrelo simbola. Sam glas nesvesnog u nama. seksa gladno postojanje.

koja podjednako uvaţava um. oslanjajući se na genetiku. uniboros. poništavanje i umnoţavanje gomile različitih psihoanalitičkih. a Kalvin S. Junga. veka. koje se ispoljava izmeĎu ostalog i u formi specifičnih snova koje Sondi naziva "snovi predaka". profesije. Fric Perls je od 1940-ih godina u duhu nove sinteze Frojda. emociju i duh. ali se isto tako smatra i da je platio dug metafizičkoj tradiciji koja se nalazila njemu kao prethodnica (Neher mu zamera nenaučni pristup. Jung i Frojd. esencijalistička. humanističke psihologije.značenja. Hol hipotezi kompenzacije i stavu da mi sanjamo ono o čemu ne mislimo suprotstavlja hipotezu kontinuiteta navodeći primer kako u snovima najviše agresije iskazujemo prema ljudima sa kojima smo u konfliktu i tokom budnih časova). Dekomponujući preko Vilhelma Rajha Frojdov metod u koncepciju jedinstva duha i tela. Tako je san od "kraljevskog puta u nesvesno" prerastao u "kraljevski put do integracije". Uostalom. Time se. telo. nisu ni imali isti cilj kada su tumačili snove i utoliko su po Kristini Valde neke šizme izmeĎu te dve škole besmislene. supstancijalizujuća. teška. Čemerna. konfrontiranje. koja se sama sebi vraća simbolično proţdirući sebi rep. Tokom 1970-ih dodatni vetar u leĎa tumačenju snova pruţila je En Faradej koja je pomogla da se tumačenje snova uvede u glavni tok (van)naučne misli objavljivanjem knjiga sa ovom tematikom i osnivanjem grupa za analizu snova. velikom analizom genealoških stabala otkrio novu dimenziju nesvesnog – familijarno nesvesno. sudaranje. metafizička tradicija koja nastoji da svakom ţivotu prethodi kao jedna jedina izvesnost i da odreĎuje njegov tok u obliku one čuvene zmije. Jungov jezik simbola i Sondijev jezik izbora (švajcarski psihijatar. vrste bolesti i smrti i na taj način upravljaju našim ţivotom) u pojedinim savremenim teorijama čine trodimenzionalni sintezu u tumačenju snova. Oni u nama i dalje ţive u formi latentnih recesivnih gena i teţe da se izraze i determinišu izbor ljubavnog i bračnog partnera. . egzistencijalizma i istočnjačkie tehnike predstavio svoju teoriju snova kao deo holističke prirode geštalt terapije. Jedna od teorija u interpretaciji snova nastala na temeljima braka Frojda i Junga je i ona koja dolazi iz geštalt psihoterapije. zajedno Frojdov jezik simptoma. prijatelja. ideala. osnivač šikzal-analize Leopold Sondi je 1937. kognitivnih i neuronaučnih teorija u tumačenju snova. Jungova je determinanta. otvorio prostor za preplitanje. uz otkriće REM faze sna sredinom 20. No.

i naučnici i umetnici. znak koji treba dešifrovati ili staza koja uvek vodi do neke druge staze? Kako god da ga definišemo Njegovo Veličanstvo San kroz istoriju predstavlja unutarnju pozornicu i nerešivu enigmu u čijem rešavanju su se okušali i mistici i filozofi. noćni bioskop koji nam omogućuje da poverujemo u ostvarenje naših prognanih i zabranjenih žudnji. probude ne sećaju svojih snova. Piše: Rastko Ivanović Šta su snovi? San je univerzalno iskustvo. a sanjaju i oni koji se. pol. i teoretičari kulture i antropolozi. psihofiziološki fenomen i deo postojanja bezmalo svakog bića na . kada se. i psiholozi i neurolozi. zapečaćeno pismo koje nam šalje podsvest. ispostaviće se pogrešno. odgovor na pitanja koja ne smemo sebi da postavimo. a Čarls Darvin je. Svi ljudi u svim kulturama sanjaju bez obzira na njihovu klasu. kraljevski put u nesvesno ili kraljevski put do integracije. uzrast. veka (Institut za tehnologiju Masačusets. otvorena vrata za naše zabranjene želje.Istorija snova Univerzalna mentalna aktivnost tokom spavanja. 2000-2001) potvrĎeno je da sanjaju i ţivotinje. Kako je sanjanje konstanta. Prema istraţivanjima s početka 21. rod. poverovao čak i da biljke ako već ne sanjaju onda makar spavaju.

Od starog Egipta. od sajberspejsa do Matriksa. ovaj specifičan jezik neizostavno mami na tumačenje. tako karakteristična za čoveka kao biće jezika. ukratko. Tako u primitivnim društvima postoje tipovi strukture sna koji zavise od društveno prenesenog uzorka verovanja. kultura i istorija se ogledaju jedno u drugome. Gotovo svako ko sanja ţeli da zna imaju li njegovi snovi neko značenje. Svaka kultura i svaka epoha definišu odnos prema snovima i sanjanju. Ne samo simboli nego i priroda samog sna po E. misterija. od dogmatizma i somnabulizma preko kartezijanske drame uma i materije i eklekticizma sve do kinematografskog prisvajanja omnipotencije sna i sajberspejsa kao budnog sna koji nam pokazuje da uvek sanjamo čak i kad smo budni. svaka epoha je donela svoju veliku priču o snovima. Od starog Egipta do Artemidora. Kako je Frojd u Teoriji i praksi tumačenja snova primetio "dobro je povremeno se setiti da su ljudi sanjali i pre nego što je nastala psihoanaliza". ali i činjenicu da onog časa kada bi progovorio iracionalitet snova svaka od tih priča bi se završavala nedovršenom rečenicom ili znakom pitanja. Prednaučna tumačenja snova Snovi. strahova i nadanja. od Frojda i Junga preko Aserinskog i Klajtmana do Hobsona i Solmsa. svoju gramatiku. Da bismo se upustili u avanturu tumačenja snova potrebno je da zaronimo u zaboravljeni jezik snova koji. A kao i svaki jezik i jezik snova ima svoju narativnu prirodu. sveta u kome su nastale prve škole tumačenja snova do postmodernog sveta u kome su granice naših snova granice naših tekstova. od nadrealista do filmova Dejvida Linča. sve ono iz čega se raĎa raspričanost. sintaksu. dakle. od romantizma do Frojda i Junga. i oni prestaju da se javljaju kada to verovanje nije više prihvaćeno. tumačenje snova je beskrajno putovanje niz izgubljeni autoput naših snova i bezobalna šetnja po opasnoj strani naših ţelja. Kulturni obrasci i društveni milje utiču na forme kroz koje se snovi pojavljuju i pamte. Dodsu saobraţava se strogom . kako kaţe Ana Tajlard.planeti. predstavlja prajezik iz koga su nastajali svi jezici sveta. R. A tamo gde su san i njegova narativnost tu je i nepresušna potreba za tumačenjem snova. od Artemidora do romantizma.

od lokalnog uzorka kulture. kao što je san mit pojedinca. Budisti su.tradicionalnom uzorku. dušama mrtvih ili bogovima. pak. Stari Eipćani su verovali da se čovekova duša u snu oslobaĎa telesnih okova i da uranja u nebeski praokean da bi nakon buĎenja izronila podmlaĎena. U toj plodnoj oazi izmeĎu arapske i libijske pustinje oploĎene Nilom. Tako je moţda najistaknutiji vid Ozirisovog mita u vezi Horusa bila Horusova teţnja da ponovo dobije svoje kraljevstvo od uzurpatora Seta. poloţaj duše nije bio na zavidnom nivou. hun. Prvi spisi posvećeni snovima potiču iz drevnog Egipta. ali su odlučivali i na kom mestu će podići hram ili započeti bitku. dakle. slično Egiptu. a ne njegova ţelja da osveti ubistvo svoga oca. privremeno odvoji od tela i tada se moglo razgovarati sa duhovima. Stari narodi snovima su pridavali mistično značenje opisujući ih kao dar od bogova i natprirodnih sila. veku pre nove ere raspravljao o širenju ateizma. Snovi su nastajali onda kada se duša. Takvi snovi su blisko povezani s mitom za koji se kaţe da je narodno mišljenje sna. Kultura nam daje kontekst odreĎujući naš odnos prema snovima i sanjanju. Smatralo se da njena pozicija u podzemnom ili nebeskom carstvu zavisi od pokojnikovog poloţaja u zemaljskoj hijerarhiji. Da li će neko lik iz sna prepoznati kao Boga ili roditelja ili će incestuozni san zbog simboličnog potčinjavanja partnerove volje kao u Cezarovom slučaju biti doţivljen kao znak sreće pred političku kampanju preko Rubikona zavisi. a magijsko sa verskim pravda je bila u moći. Pomoću poruka iz snova drevni Egipćani su nastojali da leče bolesti. Kako tumačenje snova tada nije posedovalo ni najmanji trag naučne egzaktnosti neke interpretacije snova bile su zasnovane upravo na tome da li je snevač bio naklonjen Horusu ili simbolu podlosti i svadljivosti Setu. Egipat je poznat i kao svet u kome je tumačenje snova bilo u prisnoj vezi sa visokom politikom. u kome je filozof Mo Ce već u 5. verovali da su snovi znakovi koji presecaju puteve mišljenja i da pred . mestu gde se fantastično susreće sa poznatim. Pikasov San U Kini. profesionalni tumači snova bili su visoki drţavni sluţbenici. U kineskom društvu. osveţena i očišćena.

. pre n. Sveti Jovan je govorio i da mi nismo odgovorni za svoje snove i da ne treba da nas je zbog njih sram. Stari narodi su često i plemenski pristupali tumačenju sna kao jednom velikom snu koji ima zajedničko značenje za sve članove plemena. Ďavola i duše. Dikensov san Hrišćanska tradicija. a samo Otkrovenje u snovima za je njega dijabolično. on će sutra uzeti svoju lubenicu. san smatra Boţijom reči i/ili Ďavoljim delom. neko u snu od nekog ukrade lubenicu. a neki od njih su sledeći uputstva iz snova izvršavali i ubistva. koje su izašle iz reke Nil i o sedam mršavih koje su ih pojele. recimo. Oni su pravili zamke za snove. U primitivnim društvima nema podele na vidljivo i nevidljivo. probušene perlice i par šarenih ptičjih pera pravili su obruč u koji bi čekali da se uplete noćna mora. Počevši od Tertulijana (oko 160-oko 225 god. U Bibliji nailazimo na interesantan faraonov san o sedam debelih krava. Američki Indijanci su verovali da postoje dobri i loši snovi. kao i na jednako interesantno Josifovo simboličko tumačenje sna koje nam otkriva poruku o sedam srećnih. U jevrejskoj kulturi Talmud posebno naglašava značaj snova. a vratiti vlasniku onu ukradenu u snu.) crkveni oci su usvojili tripartitnu klasifikaciju snova koji dolaze od Boga.osobu koja sneva oni izranjaju maglovito poput odraza u ogledalu. Sveti Jovan kazivao je da se Bog otkriva u snovima. Na nama je da li ćemo da ga pročitamo. plodonosnih godina tokom kojih je trebalo spremiti hranu za narednih sedam mršavih i siromašnih godina. Stari zavet obiluje snovima. Kako oni veruju u stvarnost svojih snova podjednako koliko i u stvarnost koja ih u budnom stanju okruţuje. Ako. tako su. na primer. dok je Martin Luter (1483-1546) san doţivljavao kao Ďavolju rabotu. godine Crkva je zabranila sva tumačenja snova. niti na san i javu. Na crkvenom Sinodu u Ankari 314. dok po Luteru samo Crkva propoveda Boţje Otkrovenje. U Talmudu piše: "Svaki san je kao jedno nepročitano pismo".e. generalno. kod starih Indijanaca snovi rukovodili njihovim postupcima. konopca. Snovi su dobar deo istorije Hrišćanstva bili smešteni na negativnu stranu moralno polarizovanog univerzuma. Uz pomoć savitljivih grančica.

Od plime do kretanja zvezda sve je delovalo kao plod duhova i beskonačne borbe ljutih bogova. Kao što svedoče navedeni primeri. veku da Bog sa njima direktno komunicira putem snova. sve dok se u staroj Grčkoj nije pojavila vatra. instrukcije za nalaţenje crkve Svetog Jerusalima dobio u snovima. u kojima je on nešto čuo. No. Najraniji i najpoznatiji arapski tumač snova Gabdorhačhamn snaţno je verovao da snovi imaju proročku dimenziju i da se u njihovu interpretaciju jedino moţe upustiti osoba čistog duha i neukaljanog morala što je tada bilo drugo ime za celibat. U antici se verovalo da se tumačenje sna pojavilo u mitsko pradoba kako nam govori Eshilov vatrodavac Prometej. Grčko-rimski stil U antičkoj Grčkoj snovi su smatrani mostom izmeĎu bogova i ljudi. Granica izmeĎu stvarnosti i sna bila je tako tanka da ljudi nisu mogli . a ne na pravilnom razumevanju simbola u snu pa tako onaj kome su se u snu iznenada nepojamno skratila usta pričaće po buĎenju nerazumno i opsceno. Smatralo se da su snovi poruke bogova. glasova i vizija. Ovakvi snovi u kojima se snevaču nešto poručilo. u Islamskoj tradiciji nazivaju se istinotosnim snovima i oni se smatraju zrncima jednosti (tawhide) koja nam se podaruju u proplamsajima. Mohamed je tvrdio da mu je pregršt onoga što je napisao u Kuranu saopšteno kroz san. u većini kultura san je nekada smatran glasom samog Tvorca. Na Istoku san se smatrao izvorom boţanske inspiracije. teozof i mistik Emanuel Svedenborg (1688-1771) koji je verovao da se spas i iskupljenje sastoji u tome da se čovečanstvo iznova stvori u liku boţijem kroz oboţavanje Hrista.Na polju religije i mistike zanimljivo je istaći i da je švedski naučnik. Gabdorhačhamn je bio poznat po aforističkom pristupu tumačenju snova zasnovanom na njegovom raspoloţenju. osim što su vid opštenja sa boţanstvima snovi su u antici u isti mah i fiziologija i psihologija. dok je grupa religijskih radikala iz nemačke regije Erla ngen poznata pod imenomSnevači verovala i u 16.

Ni ne znajući Eshil (525-456. kada orao iznenada progovori ljudskim glasom i objasni da je on njen voljeni Odisej. . dok se Apolon smatrao začetnikom proročkog otkrovenja.e.oceniti da li su i sami deo nekog sna. Naime. Penelopin san je poseban zato što u njemu imamo jednostavan primer ispunjenja ţelje sa simbolizmom i onim što Frojd naziva "zgušnjavanje" i "premeštanje": Penelopa u snu plače jer su njene divne guske pobijene. Od trenutka kada ljudi zahvaljujući Prometeju poseduju veštinu tumačenja snova. dajući snovima značajno mesto u ljudskom mišljenju i osećanju. Zbog ovog ogrešenja o "Divovu harmoniju" Prometej je surovo kaţnjen. u hramovima podignutim u njegovu čast. Naročito mesto san zauzima i u fantastičkoj geografiji Homerove zemlje snova u imaginarnim pejsaţima epova Ilijada i Odiseja. u kojoj su bogovi vodili glavnu reč. kao i celokupnu kulturu.) Ifigeniji na Tauridi dolazi do tačke preloma. U Homerovim sapostojećim svetovima stvarnosti i sna u kojima nesahranjeni često progone ţive. antički čovek je imao mogućnost da se posavetuje s bogovima i da od njih dobija boţanske savete za lične. kao što je heroj Prometej prekoračio granicu obdarivši ljude boţanskim preimućstvom tako i boginja Gaja čini pometnju meĎu bogovima kada na prevratnički način ljudima pošalje jasne snove koji su predstavljali nepobedivu konkurenciju Apolonovim proročištima. sve zanate i zemljoradnju uz sve to darujući im još i veštinu tumačenja snova. posebno se po simbolici izdvaja jedan Penelopin san o orlu i guskama u Odiseji. opisao duševno stanje psihotičara koji više ne ume da odvoji stvarnost od sveta fantazije. zbog čega joj se Apolon sveti otimanjem moći tumačenja snova. razum i govor. U Euripidovoj (485. Zahvaljujući svom prkosnom buntovništvu. Homer ovim primerom iz uobičajnog prednaučnog posmatranja vizije sna kao objektivne činjenice čini intelektualni skok ka mudrosti manje-više sloţenog simbolizma u tumačenju snova. bogovi više nisu superiorni u znanju.406 pre n. Kako je tumačenje snova tada lebdelo u sivoj zoni izmeĎu boţanskog i ljudskog. Pre ovog preokreta. aktivnom suprotstavljanju i istrajnosti u hrabrosti. onaj ko bi se usudio da kroči u ovu zabranjenu zonu morao je da računa da će se sukobiti sa gospodarima.) je u Oslobođenom Prometeju ovim poreĎenjem. pa zbog toga tumači snova dobijaju gotovo status boţanstva. Prometej se odlučio na taj korak i tako je podario ljudima mogućnost samospoznaje.e. vojne i političke probleme. pre n. identitet.

Sa Agamnenonom. Na tom modelu insistiraju naročito Aristotel i epikurejci. pre n.). ne igraju samo u pesništvu veliku (mada ne uvek i centralnu) ulogu. bilo ono zdravo ili bolesno. Istovetan slučaj je u različitim oblastima poput filozofije. Za vrlo kontradiktornog. koji nas u Fedonu izveštava da je Sokrat počeo da se bavi muzikom i umetnošću pošto mu je tako naloţeno u snovima. Isto tako i Demokritova (460-357 pre n. Medejom. u Platonovoj kritici mantike.Iz navedenih primera postaje jasno da su u antičkom pesništvu snovi zauzimali posebno mesto. Junak koji sanja precizno je karakterisan kroz san i kroz suočenje sa porukom koju san nosi. Ahilom. Nisko vrednovanje tumačenja snova u filozofiji nalazimo. povezanost svih stvari u kosmosu.) je odbacio i sve oblike proricanja. kao i tumačenje snova moguće zloupotrebiti Platon te veštine zabranjuje u svojoj idealnoj drţavi. U diskursu snova u vreme grčko-rimske antike stalno nalazimo blisku povezanost snova sa stanjem tela. Epikurejska materijalistička slika sveta zasnovana na premisi da je svet proizvod slučajnosti nalagala je epikurejcima da svaki oblik mantike (proricanja) odbace kao sujeverje. kada su u pitanju komentari o snovima Platona (427347 pre n. Atomisti su objašnjenje za pojavu snova traţili u učenju o atomima iz kojih je sačinjen vidljivi svet. Snovi i tumačenje snova u antici. Didonom i Penelopom javni snovi postaju deo našeg kulturnog pamćenja i kao takvi. U filozofiji kod presokratovaca nailazimo samo na pojedinačne iskaze o snovima koje je teško rastumačiti.) atomistička teorija o snovima predstavljala je suprotno mantici pokušaj da se proizvede mehanicistička osnova za objektivni san. meĎutim. Ifigenijom. Pošto je mantiku. magije. sa svojim zapaţanjem da u snu svako od nas odlazi u svoj sopstveni svet.e. kako navodi Kristina Valde. Odbacujući homerski antropomorfni politeizam u korist svog monoteističkog viĎenja sveta Ksenofon (570-47o pre n.e. Prvi korak ka modernom tumačenju snova načinio je Heraklit (oko 500. religije.e. postaju jaći inicijator tumačenja snova od bilo kog naučnog traktata. koji moraju uključivati i san koji se slaţe sa stvarnošću. ali nisu ta saznanja razvili na način moderne psihologije. .). medicine i svakodnevnog ţivota. tumač snova je na hijerarhijskoj lestvici ispod filozofa. psihičkih stanja i snova. dok su za stoike mantika i tumačenje snova sredstvo da se istraţi sympatheia. recimo.e. i čak su zapaţali blisku povezanost izmeĎu telesnih nadraţaja.

U strahu da će učiniti ljude besmrtnim Zevs ga je ubio gromom. Hol. Po Ciceronu (106-43 pre n. Religiozni pogled na snove oţiveli su u antici stoičari a prihvatili i peripatetičari. konstituisan psihološkim. a spavanje u njegovim hramovima je postalo uobičajena pojava. neretko na tragu sjajnih uviĎanja kao onda kada priznaje zajedničko poreklo snova.e. Na taj način Aristotel je pomogao shvatanju da snovi odraţavaju čovekovo telesno zdravlje. Bolesnik bi u hramu bio podvrgnut različitim ceremonijama. takoĎe. pretpostavljajući psihologiju teologiji. i paţljivije bi izabrali primaoce. Aristotel je. Lepi snovi Posebno mesto u istoriji religioznog antičkog tumačenja snova zauzima grčko-rimski bog medicine i heroj proročišta Asklepije. Kao inteligibilno pred-saznajne on prihvata dve vrste snova: snove koji izraţavaju stanje zdravlja onoga koji sanja. preudicirao kognitivnu teoriju snova koju je 1954. On . veku nisu mogli da se ne sloţe sa tim stavom."Otac nauke"Aristotel (384-322 pre n. smatrajući da bogovi ako bi ţeleli da prenesu ljudima znanje. Bezmalo čitav Aristotelov pristup problemu snova je naučan (osim proročkog elementa). Kako se pričalo Asklepije je svojom oniričkom terapijom lečio bolesne u snu. Prvo bi ga okupali. govorio da je snevanje razmišljanje tokom spavanja. Svojim zapaţanjem Aristotel je.e. koji se razumno objašnjavaju prodiranjem u svet simptoma koji su zanemareni u budnim časovima. Hol i Domhof u 20. On je od kentaura Hirona naučio umeće isceljenja. zatim okadili. oni bi to učinili po danu. Ono po čemu se Asklepije izdvaja jeste njegova onirička terapija. doveli do egzaltacije i poloţili na koţu jednog ovna prinetog na ţrtvu. Predlagao je da prilikom postavljanja dijagnoze lekar obavezno sasluša pacijentov san.) u svoja dva kratka ogleda. halucinacija bolesnog i iluzija zdravog. On prilazi ovom fenomenu na racionalan način poričući boţansko poreklo snova. O snovima i O proricanju u snupokazuje se kao hladno racionalan. godine razvio Kelvin S.) filozofi su ovom zaštitom snova mnogo učinili da odrţe ţivim praznoverje čija je jedina posledica bila povećanje čovekovog tereta strahova i strepnji. a ne religioznim putem. i one koji navode na sopstveno ispunjenje sugerisanjem toka radnji onome koji sanja. naime.

nudi svoj psihofizički prikaz snova u velikom delu rane materijalističke misli. veka zanimljiv je pokušaj da se na tragu Aristotela racionalizuje oneirokritika povezivanjem velikog korpusa snova s psihološkim stanjem onog koji sanja i posmatranjem snova kao simptoma vaţnog za lekara. sekularnim i nesekularnim pristupima medicini. Tit Lukrecije Kar (94-49 pre n. pre n. tragediji. a to je prema antičkom shvatanju o jedinstvu duha i tela podrazumevalo i ozdravljenje duše.bi.).) i pored atomističkog opisa nastajanja i nestajanja vidljivih stvari dopuštaju proročke snove. slučaju i manipulaciji koju su vršili sveštenici. On pravi maštovite analogije izmeĎu spoljašnjeg sveta i ljudskog tela. pa tako sanjati zemljotres je simptom fiziološke promene. . s druge strane.) snovi najavljuju bolest. Utemeljivač grčke medicine kaţe još i da su snovi prerušena ispunjenja ţelja. Zbog jake duhovne strane kojom je odisalo tumačenje snova u Asklepijevim medicinskim inkubatorima Majerova je pedesetih godina 20. ni jedan od njih ne raskida sa boţanskim elementom u svom razlaganju o proročkim snovima.e. On na taj načlin nagoveštava Frojdov princip da je san uvek egocentričan. u filozofiji i prirodnoj nauci. I pored neretko relativno racionalnog pristupa u tumačenju snova. potom. Utoliko nije nimalo neobično što je Asklepije kao oličenje boţanske praslike lekara koji istovremeno i istraţuje i leči postao poznat kao zaštitnik medicine i što je sve do danas Asklepijev štap njen zaštitni znak. Prema Hipokratu (oko 460 – oko 370. tradicija proricanja putem snova u grčko-rimskoj starini preovlaĎuje u epskoj poeziji. Rimski pesnik i filozof koji je odigrao veliku ulogu u pribliţavanju grčkih filozofskih ideja Rimljanima i izgradnji latinskog filozofskog vokabulara. makrokosmosa i mikrokosmosa. ili u simbolima i slikama koji su mu sveštenici kasnije protumačili. istoriji. ovaj imaginarni iscelitelj se nametnuo kao "produktivni fenotip čak i u našem 'prosvećenom' dobu".e. Ovakvo obredno spavanje u hramu imalo je za cilj ozdravljenje tela. zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirodnom obliku. ali ni za jednog od njih takvo objašnjenje nije kompletno. veka antičku praksu obrednog spavanja u hramovima videla kao prethodnicu moderne psihoterapije. Na polju medicine Hipokratova rasprava O dijeti iz sredine 4. god. Iako se u konkretnim slučajevima Asklepijevih hramova radilo o autosugestiji. Kao antidot magluštini praznoverja u tumačenju snova izdvaja se Hipokratov racionalniji stav prema iskustvu sna. a nesanica i dugo spavanje predstavljaju bolesna stanja.e. I Demokrit i Epikur iz Lukrecije (341 – 270 pre n. Platon i Aristotel daju psihofizička objašnjenja snova.

praznoverjem i najvećim od svih strahova . Primeri Heraklita. pokazatelj su da su u antici raznovrsne prakse tumačenja snova bile kompleksne misaone tvorevine kojima se ne moţe tek tako prilepiti etiketa iracionalnosti. Ţedni snevač ispija skoro čitav potok vode što podseća na Frojdovu tezu o ispunjenju ţelje. jer gotovo svako ko sanja ţeli da zna imaju li snovi neko značenje. Snovi su dakle konstruisani zato što se mi ponekad varamo: procenjujemo da "vidimo" nešto što je drugačije od stvarnih sirovih podataka sna. Ovaj mislilac. Stoga je grčko-rimska baština zbog svoje raznovrsnosti izuzetno značajan dokument u istoriji istraţivanja snova.strahom od smrti. Kao i za Aristotela u raspravi O snovima. Po Lukreciju. . svi snovi kada se razumeju na pravi način jedva da su više od odraza naših svakodnevnih zaokupljenosti. pokazuje se kao pronicljiv posmatrač snova svojim zapaţanjem da su ljudi skloni tome da sanjaju o svojim dnevnim poslovima i razmišljanjima. Prema Lukrecijevom modelu san nije samo niz slika. Kao što smo videli u grčko-rimskoj antici snovi su bili čvrsto usaĎeni u čovekovu svest. Advokati sanjaju o zakonu. Ovaj spis zasnovan je na naturalističkom prikazu sanjanja kojim se posredno ili neposredno potpuno eliminiše interakcija i komunikacija sa bogovima putem snova i ne ostavlja se prostor za snove koji predviĎaju buduća dešavanja.didaktičko-filozofskom epu O prirodi(De Rerum Natura). celokupno grčko-rimsko bavljenje snovima i njihovim značenjima moţe delovati u najmanju ruku naivno i neozbiljno. nisu samo bio-neurtološki fakti već i poseban tip hermeneutičke veštine koji nikada neće biti iskorenjen. Njegova namera jeste da oslanjajući se na principe epikurejske fizike i epistemologije svest ljudi oslobodi od strahova koji su uzrokovani religijom. a mornari kako se bore sa vetrom. Snovi. MeĎutim. to je niz slika zajedno sa mnenjima neposredno posle buĎenja što je anticipacija Frojdove koncepcije sekundarne prerade. modernom čoveku oslonjenom na spoznaje eksperimentalnog proučavanja snova kojem čak i Frojdovo seminalno delo Tumačenje snova deluje prevaziĎeno. čiji se rukopis oseća i u Vergilijevom delu. Lukrecija i naročito Artemidora (videti naredno poglavlje Tumačenje snova u srednjem veku i renesansi). Aristotela. po čemu je Lukrecije jedinstven u čitavoj grčko-romanskoj starini. tako i za Lukrecija snove konstruiše snevač. ipak. Drugi snovi ukazuju na ispunjenje snevačevih neposrednih ţelja i potreba. čije će delo tek eksplodirati u svesti renesanse.

pisac. Tumačenje snova u tom periodu raspetom izmeĎu uticaja hemije i alhemije. pionir estetskih operacija i Hipokratov sledbenik Galen (129-216) je otišao korak dalje uspostavljajući dijagnostičku vrednost snova. izmeĎu aristotelovskih i nearistotelovskih teza. Teorijski osnov za ovakvu postavku vraća nas na Hipokrata koji je snove smatrao pokazateljem fizičkog zdravlja. somnabulizma i proročanskih zanosa kreće se izmeĎu prirodnog i natprirodnog uzroka. kao egzemplaran primer naučne studije snova. a posebno se ističe medicinska primena sna. čije poreklo seţe sve do klasičnih vremena. tako je i rana moderna Evropa imala vlastitu paradigmu sna. I katolicima i kalvinistima i Nemcima i Špancima svima su bile zajedničke suštinski slične ili istovetne ideje o snovima. veka. Ova forma tumačenja snova nastala je na drevnom Srednjem Istoku i tu se do helenističkog doba uspostavio korpus oneiromanta poput najvećeg autoriteta meĎu antičkim tumačima snova Artemidora iz Daldisa (134-200) koji je ponudio jednu sasvim razraĎenu pred-naučnu tipologiju snova. Kegenu moglo nazvati meĎunarodna kultura sna. verujući da većina bolesti proističe iz neravnoteţe različitih tečnosti koje kruţe telom. filozof. Svojevrsni erudita svog doba Artemidor je . na snove se gledalo i kao na sredstvo predskazivanja. koja se kao i glavnina njegovih primamljivih fizioloških teorija smatrala relevantnom sve do 16. Sačuvano iz paganskih vremena Artemidorovo delo će preko vizantijskih manuskripta i arapskih prevoda doţiveti istinski procvat u renesansi u latinskom prevodu objavljenom 1518. Oko pet vekova kasnije grčki lekar.Srednji vek i Renesansa Kao što je mnogim modernim teorijama tumačenja snova u suštini vladala frojdovska paradigma. Iako je u periodu nakon pada Zapadnog rimskog carstva kontinent u velikoj meri bio podeljen religijskim ratovima. Po ovoj teoriji. većina snova ima svoju osnovu u tečnostima. fizike i egzorcizma. godine. astrologije i astronomije. mističnih kultova i telepatije. i kao ono što bi moglo da bude pokazatelj ličnosti. te se njihovim analizama moţe doći do rešenja za većinu bolesti. Osim kao na instrument u dijagnostikovanju bolesti u renesansnoj teoriji snova. postojalo je ono što bi se po Ričardu L. tako su i renesansni lekari upotrebljavali snove pri dijagnozi bolesti. Kao što moderni psihoanalitičari primenjuju analizu snova kao neku vrstu vodiča za potisnute misli pacijenta.

jer kako komentariše Artemidor: Lobanja mrtvog nema nos. a čija sadrţina budi opipljive paralele sa Frojdom. Neizbeţno je zapaziti da se Artemidorove metafore i metonimije mogu povezati sa Frojdovim teorijskim vokabularom kondenzacije i premeštanja u snu. psihoanalitičar Vilhelm Flis smatrao je da su bolesti povezane sa seksualnošću izazvane poremećajima sluzokoţe nosa. Artemidorov. vatra i krv. a čak je tvrdio da je nagomilavanje sluzi u nosu ekvivalent menstrualnom odlivu).posrednik izmeĎu klasičnog. Drugi put neposredno po snevanju istog sna parfimer je optuţen zbog falsif ikata i morao je pobeći iz svoje domovine. te je ovoga puta gubitak nosa bio lozinka za gubitak časti. obrazovanja. srednjovekovnog i modernog istraţivanja snova. za svoje vreme. lingvistiku (san kao "pismo" koje traga za svojom "gramatikom" kako bi se usidrio u razumljivi sistem komunikacije) i literaturu. Kada je pred kraj ţivota sanjao isti san. Na primeru tri sna o gubitku nosa jednog trgovca parfemima Artemidor je pokazao da nos ne mora uvek podrazumevati isključivo seksualni simbol kako to kasnije mahom smatraju psihoanalitičari (Frojdov prisni prijatelj. Sve do 16. smrti i samoće. činjenice i koncepte prirodnih nauka. on se uplašio od toga šta će mu se sada desiti. Njegov metod podrazumeva prelom iskustva i emocija klijenata. Artemidorov prestrukturalistički metod interpretacije se ne fokusira na poreklo snova već na sociološko-kulturni kontekst svakog pojedinačnog sna i na mogučnosti unutar datog konteksta. I zaista parfimer je ubrzo umro. ţivota. veka Artemidorov spis Oneirocritica bio je najpopularniji priručnik za tumačenje snova u Evropi. društvenog statusa i zdravlja svakog snevača ponaosob (isti elementi sna za bogataša ili oţenjenog čoveka imaju drugo značenje nego za siromaha ili neoţenjenog čoveka). visoko sekularni pristup nije zasnovan isključivo na kosmičkom determinizmu već i na jedinstvenosti svakog pojedinačnog sna kao i na posebnosti ličnosti. Renesansni pisci graĎu za svoje priče nalaze upravo kod Artemidora u njegovoj šestoj knjizi koja opisuje devedeset pet snova i načine na koji su se oni obistinili. Bio je izvor za gomilu sanovnika koji su nudili pregršt tumačenja za slike kojima su dominirale voda. Prvi put kada je parfimer sanjao san o gubitku nosa propala mu je radnja što Artemidor objašnjava time da gubitkom nosa trgovac gubi i instrument pomoću koga je procenjivao svoje parfeme. U tim snovima reflektuje se čitav jedan svet ţelja i strahova sa posebnim akcentom stavljenim na one najveće strahove – strahove od bolesti. Sve to ovog jedinstvenog tumača snova (čije će delo Mišel Fuko isticati kao prvi primer .

već i dok . S druge strane Avgustin i Toma Akvinski (1225-1274) bili su skeptični u pogledu snova kao oruĎa proricanja. solarnom sistemu i stanju duše u snovima. učeno mišljenje o snovima dugo vremena nije bilo naročito inventivno niti originalno. Verovanje u proroćke snove bilo je pojačano i hrišćanskom teologijom. ne samo dok su budni. priklonila se i petostrukoj podeli proročkih i neproročkih snova rimskog neoplatonističkog filozofa Makrobija (4. naročito se dešavaju "ljudima koji se bave poslovima i obrazovanjem". osim Artemidoru.e. učitelj.) koji je ostao upamćen kao jedan od poslednjih paganskih pisaca starog Rima i autor koji je opisao svet sa stoičke i neoplatonističke tačke gledišta govoreći naizmenično o numerologiji. pesnik i teolog koga istorija pamti kao zastupnika teorije o superiornosti sabora nad Papom u hijerarhiji Rimokatoličke crkve. Prelomnu tačku pravi Ţan Ţerson (1363-1429). moralni i teološki. Ţersonova pravila za razlučivanje pravih od laţnih vizija izrastaju u skup uputstava koje je Španska Inkvizicija podelila svim sudijama. prema Siruelju. On je verovao da snovi imaju tri izvora: prirodni. humanistom koji je predavao i filozofiju i matematiku na univerzitetu Alsalu de Henares. koji po "čitav dan troše veliku količinu duševne snage na svoje zanimanje". veku. Posle Ţersona. vek pre n. od kojih je posebno zanimljiv moralni uzrok koji u grubim crtama podseća na Frojdovu teoriju snova po tome što duh u snu ponovo iznosi iskustva iz prethodnog dana. Snovi i Inkvizicija Inkvizicija Tokom srednjeg veka i renesanse većina autora. U svojem spisuDe probatione spireitum Ţerson je uspostavio pravila za razlučivanje vizija od proročkih snova. U 17.socijalne konstrukcije seksualnosti u poznoj antici) čini svojevrsnim intelektualnim kuriozitetom jednog vremena. Njihova uobrazilja je jednako obuzeta njihovim poslovima. Ovi moralni snovi. Stvari se menjaju sa Pedrom Sirueljom (1470-1548). Njegova dela su nudeći načine za razaznavanje svesnog ili nesvesnog fabrikovanja vizija postala vremenom obavezan priručnik za svakog ispovednika ili inkvizitora.

svoje kraljevstvo i svoju porodicu. Kao što su se i pokazale. mogle pokazati opasnim. ako bi bile izraţene drugim sredstvima. vezani za dogaĎaje od prethodnih dana. kroz istoriju je proglašavana šarlatanom i proročicom. i stoga neće nikada steći slavu bilo na zemlji bilo na nebu. ili prave bolje odluke nego kada su budni i izmoreni stalnim razmišljanjima o svojim problemima. u kojima individua upotrebljava formu sna kako bi saopštila ideje koje bi se. veka. Direrova Melanholija Na polju umetničkog delovanja krajem 15. i oni koji su se ticali seksualnih fantazija i ličnih strepnji. uopšte uzev. koji su snaţno zauzeti trgovačkim.spavaju. ili intelektualnim teškoćama često sanjaju o rešenjima svojih teškoća. to je bio primer fikcijskih snova. smatrani su manje vaţnim i. i početkom 16. Ova neobična ţrena za koju je jedan od inkvizitora rekao da je toliko lepa da bi zbog nje i mrtvac ustao iz groba i načinio je trudnom. zarobljavana u klišeiziranu ţensku bivalenciju svetice i grešnice. No. U najvećem broju slučajeva autori su zapisivali samo one snove koje su oni smatrali neobičnim i uznemirujućim. kroz hiljade svojih snova uspela da na mikroplanu formira političko podzemlje Španije 16. nisu beleţeni osim u slučaju Lukrecije De Leon . U konkretnom slučaju Lukrecijinog anarhoidnog čina odbacivanja autoritarne vlastodrţačke doktrine snovi su predstavljali španskog kralja Filipa Drugog kao monarha koji je izneverio Boga. U renesansi nije bilo mnogo autora koji su beleţili svoje snove.ţene koja je u vremenu kada bi se zatvarali svi koji bi rekli ono što ne sme da se kaţe. Tragičko osečanje nepostojanosti svih stvari na ovom svetu . Uobičajeni snovi. pravnim. Noću. uobrazilja nastavlja da se bavi dnevnim zaokupljenjostima. ali ono što je ostalo kao neosporno jeste činjenica da je Lukrecija svojim unikatnim primerom pokazala kako ţena moţe da ostvari indirektan politički uticaj u ranoj fazi modernih vremena. Anatemišući je kao "zlu snevačicu" Inkvizicija je Lukreciju osudila kao izdajicu zbog akta pobune protiv kralja u snovima. Tako se dogaĎa da pojedinci. veka kod istaknutih teoretičara poput Molinea Lemera i Bušea san postaje okvir u koji se mogu smestiti sve vrste tema od tragične sudbine čuvenih ličnosti do opisa alegorijskih putovanja.

. Nezavisno od toga da li je u pitanju bilo vreme kada se verovalo da je svet knjiga ispisana Boţijom rukom ili vreme renesansnog haj-teka i baroka nešto je po pitanju snova bilo zajedničko i teoretičarima i umetnicima: i jedni i drugi su shvatili da san predstavlja osloboĎenje i jedino mesto u kome je čoveku dopušteno da bude ono što jeste. i Di Bela iz 1550. veka). Na tom prelazu dve epohe. dok se u baroku pod uticajem Grifijusovih morbidnih snatrenja o lešu voljene već nazire veza izmeĎu Erosa i Tanatosa. postojeće obrise renesansnog duha i pomaljanje novog baroknog tipa čoveka zadubljenog u knjigu najbolje je obuhvatio Albreht Direr (1471-1528) u izvanrednoj sliciMelanholija (1514) koja proţimanjem melanholičnog karaktera sa geometrijom ispisuje melanholiju kao konačnu sudbinu čoveka od nauke. Pesme o snu isprva se raĎaju iz ţudnje. a poetska vrednost ovih tekstova bazira se na bekstvu od opterećujuće stvarnosti. Stoga. a sam san se kao u Ţodelovoj Zatočenoj Kleopatri poistovećuje sa "mračnom dolinom" i "večitom noći". a ţeljena je najčešće baš zato što je nedostiţna. San je u renesansi neka vrsta azila u kome ljudska bića nalaze utočište. Snevači iz perioda renesanse. meĎutim kreću na alegorijska putešestvija koja se odvijaju u znaku fortune ili nekog moralnog imperativa. jednom od dela koja su moţda posluţila kao inspiracija Danteu. Kao predmet čedne i oplemenjene ljubavi. ipak pesnici neće zakoračiti u predele snova samo posredstvom svojih vizija. veku. Srednjevekovni pisci su često koristili jezik snova da bi opisali onostrani svet – na pimer u snu o paklu Raula od Udenka (krajem 12.nastanjuje onirične pesme Forkadela iz 1551. Pa. ţena je ona za kojom se ţudi i ona koja je nedostiţna. čovek renesanse posredstvom ljubavne ţudnje zakoračuje u predele snova teţeći ka zaboravu u nostalgiji za prvobitnim utočištem. melanholik čije duboko nezadovoljstvo nalazi kompenzaciju u noćnom ţivotu. viteškim romanima Bretonskog ciklusa i italijanskom stilnovističkom poezijom ţena u vrtlogu idealizovane seksualne strasti biva postavljena na oltar idolopoklonstva. godine. jer renesansni pesnik obeleţen predstavom nemoguće ljubavi u vidu udaljene gospe je često "saturnijalac". sa poezijom provansalskih trubadura u 11. i početkom 13. Dok je na početku srednjeg veka ţena bila kodifikovana kao Ďavolji mamac i otrov za mušku dušu. ne zalazeći u zagrobni svet. već prvenstveno i u najvećoj meri preko fantazma. Svi ti poetski i vizionarski snovi razlikuju se od onih srednjevekovnih.

pored filozofske podloge u vidu Kanta (1724-1804). čarobno. Šelinga (1775-1854) i introspektivnog. Tako se javilo verovanje u subjektivna osećanja pojedinca koje je u Francuskoj podstakao Ruso (1772-1778). To osobeno romantičarsko stremljenje (sehnsuchtza) ka svemu što je daleko. Takvim proţimanjem stvara se onaj. čudnom. radikalno simboličkog. u vreme potonjih dramatičnih istorijskih promena kada industrija i trgovina postaju pokretačke snage društva. kako bi to Ruso rekao neodreĎeni i neodredivi ("je ne sais quoi") ambijent podesan za noćne vizije naseljene utvarama. realnosti i iluzije. kao ona metaracionalna reakcija na empirizam povezana sa arhetipskim svetom alhemijskih tema i simbola. nepoznato srećemo u punom sjaju u nemačkom romantizmu koji dobrim delom potiče i od "naučnih" okultnih doktrina Antona Mesmera (1734-1815) i njegove ideje magnetske unije duše. Kult pojedinca jačala je romantičarska očaranost kako jakim osećanjima iracionalnog i neobjašnjivog. Sa tim . tako i snaţnim prirodnim silama koje pojedinca pribliţavaju "neizrecivom". To je odraz onog nepoznatog sveta kojim dominira sklonost ka egzotičnom. misaonosti i nagona. mitskog jezika hermetične filozofije svih epoha. Kako bi se pribliţili izvoru tog nepoznatog sveta romantičari brišu granice izmeĎu sna i zbilje uspostavljajući veze izmeĎu razuma i osećanja. dobrim delom je bila i zapadna alhemija koja je protutnjala Evropom krajem renesanse tokom osamnaestog veka kao rezultat nekompatibilnosti sa hipertrofijom racionalnosti koj a karakteriše duh Prosvetiteljstva.Širom zatvorenih očiju Nakon što je kopernikanska revolucija ostavila neizbrisiv oţiljak na narcističkom Egu. zbog koje su nemački romantičari bili tako fascinirani pojavama kao što su animalni magnetizam i višestruka ličnost. tajanstvenom. umetnosti i ţivota u kojima se ne isključuju suprotnosti i ne razrešuju antiteze već se sakupljaju u istovremeno prisustvo. Romantizam se otud nameće i kao produţetak ali i kao reakcija protiv pragmatičkog univerzuma Prosvetiteljstva. okultnom i čudovišnom. a napredak nauke menja shvatanje ţivota. nedokučivom. a ne isključivo u prosvetiteljske vrednosti logike i naučnog optimizma. Fihtea (1762-1814). Povod za ovakve romantičarske postulate. odrţavajući ţivom potrebu da se veruje u nešto drugo. a u Nemačkoj pokret Sturm und Drung. romantičari će prokrčiti put novom načinu ţivljenja i poimanja sveta i novom pogledu na svet snova.

Tako nemački romantičarski pesnik i teoretičar Novalis (1772-1801). a samim tim i svoju dušu vešcu koji čini da taj odraz postane ubilačka inkarnacija studentovog zlog Drugog Ja. Kroz imaginaciju i snove oni istraţuju pitanje dvojnosti. šta tada?". što ga je jednom video u snu i za kojim otad čezne. skriveno. vek nastavljajući da uvećava moć sablasti širenjem virusa nelagode o čemu više reči ima u poglavlju Snovi i simulacije).T. jedan od mladih genija. tajanstveno. chauerromana kao nemačkog odgovora na engleski gotik s kraja 18. amblematsku nemačku opsesiju koja će se iz romantičarske tradicije dvojnika kao figure pisca. Romantičarski pisci su znali kako da koriste ovaj hijeroglifski jezik da bi otkrili mračn e sile nastanjene u čoveku. veka izliti i u 20. vek u film kao svet dvojnika. kao još jedan romantičarski kanal za opštenje sa spiritualnim svetom. filmu Praški student (Der Student von Prag/The student of Prague. Oni su se fokusirali na nesvesno uz čiju pomoć iskazuju čeţnju za nečim dalekim i nedostiţnim. dotičući se tema kojima će se lekari po Frojdovom priznanju znatno kasnije pozabaviti. sa čim se susrećemo i u prvom zaokruţenom narativnom delu koje napušta pozorišne konvencije.stremljenjem ka neobjašnjivom i nepredvidivom išlo je i interesovanje za snove. nemački doktor Gotlif Hajnrih Fon Šubert (1780-1860) je napisao dve veoma uticajne knjige – jednu o noćnoj strani nauke i jednu o simbolizmu snova u kojima jezik snova naziva hijeroglifskim jezikom. vizijama na opijumu engleski romantičar Samjuel Tejlor Kolridţ (1772-1834) istu misao je izrekao ovako: "Šta ako si samo sanjao? I ako si u snu bio na nebu i tamo ubrao čudesan i prekrasan cvet? I šta ako si. čineći od naše svesti jednu vrstu teksta u neprekidnom prevodu. probudivši se. faustovskom pričom o mladom studentu koji prodaje svoj odraz u ogledalu. 1913). a san u zbilju". On je napisao roman o mladom Hajnrihu koji traga za "plavim cvetom". "obezdomljeno" pokrećući rad sablasti. ka Šelingovom univerzalnom simbolizmu. duhovima. . Teksta koji se čita u snovima širom zatvorenih očiju (osamnaestovekovni izum nepoznatog se u braku sa novim tehnologijama izlio i u 21. prema arhetipskim slikama bogatog asocijativnog spektra.A. Hofmana u prvoj polovini 19. veka i fantastičnih priča E. govori da "se svet pretvara u san. Okruţen snovima. zatekao cvet u svojoj ruci? Ali. Usmeravajući na ovom tragu svoj pogled ka nepoznatom. Daleko pre pojave filma romantičari su se fokusirali na pitanje dvojnika kao na mračno naličje agresivnog racionalizma epohe Prosvetiteljstva nastavljajući da istraţuju ono nepoznato.

a na ideju za pisanje romanaDoktor Džekil i Mister Hajd došao je prilikom jednog grozničavog sna koji je imao posle krvarenja) i u toj ţelji uspeo je i da najavi Frojda tvrdeći kako se u snovima reprodukuju tzv. Razvoj tehnika proučavanja nečijih snova bio je jedan od krupnijih doprinosa druge polovine 19. odrezana . Romantičarski metod da se ţivi spontanitet nesvesnog prevede u realnost stimulusanjem individualne imaginacije. Kolridţova vitalistička. kada je naučno istraţivanje snova otpočelo. Markiz Erve De Sent-Deni (1823-1892) za cilj je imao u potpunosti da ovlada svojim snovima (dok je Robert Luis Stivenson /1850-1894/ koristeći njegovu tehniku od likova iz svojih snova koje je zvao patuljci traţio pomoć u pisanju knjiga. Došlo je do medikalizacije imaginacije. on se u svom radu nije rukovodio intelektualističkim ili spiritualističkim parametrima uobičajenim za psihologe njegovog vremena. kasnije. veka. za romantičare. koristeći "gotske" situacije (otkinuti udovi. Naslanjajući se na romantičarsku glad za nejasno. koristio termine premeštanje i saţimanje. odsečene glave. U njegovoj organskoj filozofiji snovi su telesno iskustvo ali i okidač moćne poetske idealističke transcedentne imaginacije. neugodno. ono se odvijalo odvojeno od. Ali. te postoji fenomen koji on naziva "apstrakcija" i "superpozicija". oko 1850 godine. Mori i Erve De Sent-Deni odigrali su odlučujuću ulogu na tom polju.Kolridţ pesnik. Jedan nemački istraţivač snova Robert je tvrdio kako je cilj "rada snova" izraza koji je kasnije preuzeo Frojd bio da se mozak oslobodi slika koje su ga opterećivale. iskazivanjem naklonosti za nepoznato bio je Frojdova polazna tačka. karakteristične knjiţevne i mističke eksploatacije te teme. organska filozofija stvorila je fragmentarnu teoriju snova jedinstveno slikovitog jezika i u neku ruku je anticipirala psihoanalizu. kada je Frojd započeo ispitivanja vlastitih snova. zagonetno. Njegovo polazište je bio romantizam. "delići sećanja" za koje se misli da su zaboravljeni. Na Frojda su takoĎe uticala i Šernerova interpretiranja slika viĎenih u snu kao reprezentacija mentalnog stanja snevača i njegov rad u kome je izloţio teoriju po kojoj su svetlo i tama u snovima bili povezani sa stepenom jasnoće ili zbrkanosti misli i osećanja. kreativna imaginacija nastavlja da funkcioniše i rešava probleme. a koji nalikuje onome za šta je Frojd. No. Francuski istraţivači. filozof i zavisnik od opijuma pravi je profil snevača kao čoveka čija poezija je zadubljena u misteriju. No.

Konceptualizaciju svog modela sna kao ispunjenja ţelje Frojd je zasnovao na svom snu poznatom kao Irmina injekcija. veka dospeli u središte psiholoških. psihološke i knjiţevne tragove pravi epistemološki rez dovodeći snove u vezu sa unutrašnjim. no dvadesetak godina pre ovog poduhvata Frojd je već otvorio veliku teoriju snova. Ova fascinantna teorija o nepoznatom koja sa svakim novim čitanjem nedri neka nova pitanja ostaje aktuelna sve do danas prevahodno kroz fotografiju i film kao svet fantazmatskih dvojnika. . veka Frojd će sve sigurnije početi da istraţuje lavirinte snova koji vode u daleke i sukobljene svetove. piše esej o korenu nepoznatog (unheimliche) ilustrujući svoje teorije o vraćanju potisnutog Hofmanovom pričom Zandman (Der Sandmann/The Sand Man). o vešcu iz dečijih košmara koji se ponavljaju iz noći u noć.stopala koja sama plešu) i Šelingovu definiciju uznemirujućeg kao nečeg što je trebalo da ostane skriveno. Snovi su pred kraj 19. ali je izbilo na površinu. Frojd 1919. medicinskih i knjiţevnih traganja. Sa dolaskom 20. Frojd prateći postoječe medicinske. već kako bi dozvolio da u njima progovori ţelja. a ne spoljašnjim nadraţajima proučavajući sopstvene snove ne zbog ovladavanja njima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful