P. 1
Mršavljenje i detoksikacija na zdraviji način - ekologija organizma - Staniša Stojiljković [Goja] 2008

Mršavljenje i detoksikacija na zdraviji način - ekologija organizma - Staniša Stojiljković [Goja] 2008

|Views: 244|Likes:
Published by Mile Perić
Mršavljenje i detoksikacija na zdraviji način - ekologija organizma - Staniša Stojiljković [Goja] 2008
Mršavljenje i detoksikacija na zdraviji način - ekologija organizma - Staniša Stojiljković [Goja] 2008

More info:

Categories:Book Excerpts
Published by: Mile Perić on Oct 13, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/03/2014

pdf

text

original

Moramo da povratimo kontrolu nad svojim
zdravljem. Čini se da čovek odbija da preuzme
odgovornost za svoje probleme. Prevrnućemo
svaki kamen, pogledati iza svakog drveta i
osvetliti svaki mračan ćošak ne bismo li našli
nekog koga ćemo da okrivimo za svoje bolesti.
Imamo mentalitet žrtve, kao da je naš organizam
samo nesrećna bespomoćna žrtva žalosnih
događaja, zgodno igralište za svako zlonamerno
biće koje se zadesi pored nas. Žrtva okolnosti?
Greška! Kada je zdravlje posredi, mnogo je toga
što možemo da učinimo da bismo odredili svoju
sudbinu, i trebalo bi što pre da se pobrinemo za to.

Prof. dr Staniša Stojiljković

MRŠAVUENJE

detoksikacija

na zdraviji način

ekologija organizma

MRŠAVLJENJE I DETOKSIKACIJA

na zdraviji način
EKOLOGIJA ORGANIZMA

Autor:

Prof. dr Staniša Stojiljković

Izdavač:

„Goja” Beograd
Tadeuša Košćuška 63
http://www.zdravzivot.com
e-mail: redakcija@zdravzivot.com

Štampa:

AMD Sistem, Beograd

ISBN 978-86-86813-16-9

Beograd, 2008.

MRŠAVLJENJE
I DETOKSIKACIJA

na zdraviji način

EKOLOGIJA ORGANIZMA

Prof. dr Staniša Stojiljlcovic

Beograd, 2008.

UVOD

Savremeni život, preplavljen bujicom najnovijih naučnih ot-
krića, kako u ishrani, tako i u farmaciji, tehnologiji i umetnosti,
stalno pomera ravnotežu između živog organizma i okruženja.
Ponajveća bolest savremenog sveta upravo i jeste taj dis-
balans između progresivnog narastanja znanja, koje je utkano
u sve savremene tokove života, i našeg - neznanja. Pored to
ga, u stalnoj trci sa vremenom, često zanemarujemo osnovnu
svrhu života, a to je - uravnoteženo oblikovanje stvarnosti.
I naše podneblje preplavljeno je proizvodima koji su re-
zultat burnog razvoja tehnologije. Potrošačko društvo vapi
za što većim serijama, brzim obrtom kapitala, a u toj trci
sa vremenom ishrana postaje najzapušteniji deo življenja.
Umesto da hrana bude lek, ona postaje suprotnost tome, ili,
pak, zamena za neka sadržajnija životna zadovoljstva.
Savremena ishrana prebogata je, između ostalog, slatki-
šima, koji su proizvedeni po propisanim zakonskim sadrža-
jima dodataka (aditiva).
Tako se, npr. čokoladi, da bi se sjedinila mast sa kakaom
i šećerom dodaju emulgatori, a da ne bi vremenom užegla,
moraju se dodati i neki antioksidans i konzervans. Nadalje,
da bi čokolada bila ukusna, ukusnija od konkurentske, doda
ju se i jake arome, koje su najčešće sintetičke prirode1.
Cokolada konzumirana u većim količinama tipičan je
primer jakog energenta. Međutim, ona može da bude hran-
ljiva i korisna samo u malim količinama, pod uslovom da or-
ganizam istovremeno dobija i prirodne elemente u ishrani,
kao što je npr. celuloza iz voća i povrća.
Konzumiranje ovakve, koncentrisane hrane, ili npr. ta-
bleta i kapsula sa mnoštvom minerala, vitamina i antioksi-
danasa može pomoći samo u ekstremnim slučajevima, kada

1

Poznati emulgatori kod čokolada su digliceridi i trigliceridi, kon
zervans je butil-hidrazin-toluol, ili butil-hidrazin-anizol (BHT i BHA), dok su
pojaćivači arome i aromati sintetički vanilin, sintetički miris pavlake i sl.

5

je organizam u lcrizi. Stalno konzumiranje koncentrisane
hrane može ulenjiti želudac, tanko i debelo crevo, pa ćemo
tako, posle izvesnog vremena, postati alergični na mnoštvo
namirnica.

Većina slatkiša najčešće sadrži veoma jake arome i ve-
štačke boje. Jake arome prve dolaze do naših nerava, gde
osmotskim razlilcama pritiska u nama pojačavaju glad. Ta
ko, nekontrolisano jedemo, a zatim uzimamo i konzervisane
sokove, koji imaju emulgatore, konzervanse i veštačke boje.
Da bi organizam preradio šećere, naš pankreas radi punom
parom, all ni on, kao ni jetra u prethodnom slučaju, ne može
svojim enzimima da zadovolji potrebe za preradom šećera.
Višak šećera u crevnoj flori uništava normalnu mikrofloru,
tzv. probiotike i napokon se u našim crevima javljaju gljivice,
najčešće Candida albicans, s kojom se veoma teško može iz-
boriti i savremena medicina. Šećeri nakon prerade sa sobom
nose određene količine nekih pratećih komponenti, koje su
dozvoljene u hrani, ali kako mi do desetak i više puta koristi-
mo šećer, ti dodaci, kao što je sumpor (kalijum-metabisulfit
- vinobran), u organizmu uništavaju folnu kiselinu. Uzgred,
vinobranom se konzerviše svo sušeno voće i povrće, kao i
sva vina, i nemali broj tzv. prirodnih voćnih sokova.
Masnoće i šećer su posebno teški za preradu. Proizvodi
na bazi masnoća i šećera su rezultat neke tehnološke prera
de i konzervacije.2
Različite vrste eurokrema tipičan su primer sjedinjavanja
biljnih ulja sa šećerima i konzervansima. Još lead tome doda-
mo štetno prisustvo veštačkih aroma, boja i pojačivača uku-
sa... Oni nas zavaravaju da osećaj sitosti pomerimo za dvade-
setak minuta unapred, taman toliko da pretrpamo želudac,
lcoji podigne nivo dijafragme i mi ubrzo osećamo pospanost.
Ako smo još uz kompjuter, ili pak televizor, trenutak kada će-
mo prestati da konzumiramo hranu i dalje se pomera.
Savremeni slatkiši sadrže u većini i margarin sa šećerom,
što je veoma teška hrana za naš organizam, pogotovo kada
sadrži veštačke boje i arome.

2

Tako životinjske masti konzervišemo propil-galatima, a ulja butil-
hidrazin-toluolom i butilhidrazin-anizolom (BHT i BHA).

6

Jetra kao osnovna laboratorija organizma stalno se puni
i prazni. Njen zadatak je da izvrši selekciju produkata sago-
revanja, da nas obezbedi čistom lcrvlju zbog prenosa kise-
onika i ugljen-dioksida arterijskom i venskom krvlju. Jetra
stvara prirodne emulgatore (žučne kiseline, odnosno njene
soli), koji imaju za cilj da sve masnoće unete u organizam
pretvore u neki oblik rastvorljiv u vodi - mokraća, znoj ili
pak produkti disanja i napokon stolica koja je neka vrsta sa-
puna. Sav višak masnoća koji smo uneli u organizam jetra ne
može da preradi (preko žuči). Te masnoće se zato jedine sa
nekim mineralima u crevima stvarajući sapune. Na ovaj na
an npr. izgubićemo esencijalni kalcijum iako smo ga uneli u
organizam, jer će ga masnoće vezati i izbaciti sa stolicom iz
organizma. Da bi u organizmu bilo kalcijuma, pre svega radi
mišićne kontrakcije, organizam ga povlači iz svojih deponi-
ja, kostiju. Kako se u srži naših kostiju stvaraju crvena krvna
zrnca, postajemo malokrvni, iako smo uneli velike količine
hrane koja po svim normama zadovoljava potrebe. Jer, naža-
lost, ta hrana nije ravnomerno rasporedena.
Da bismo se osvežili, počećemo sa konzumiranjem nekog
soka ili, rede, voća. U tome na prvi pogled nema ničeg lošeg.
Ali, ako je voće prskano prevelikom količinom insekticida i
fungicida, a zemljište germicidima, koji su najčešće organska
hlorna i fosforna jedinjenja sa dodacima arsena, cinka i slič-
nim hemikalijama, naš organizam dolazi u pat poziciju.
Savremeni svet ustrojen je tako da industrijska hrana pod-
leže kontroli, a na nama je da poštujemo norme konzumira-
nja. Ali, uz solidno predznanje i čitanje deklaracija.
Znate li da litar gaziranog soka sadrži 60-80 grama še-
ćera, ili kombinaciju šećera i nekog veštačkog zasladivača,
veštačke boje i veštačke arome, te natrijum-benzoat i kali-
jum-sorbat kao konzervanse.
Šećer iz soka mnogo brže dolazi do krvi, pogotovo ako
smo pre ili posle soka popili kafu.
Veštačke boje sadrže sulfojedinjenja nekih metala, koji se
veoma teško mogu izbaciti iz organizma, a najčešće se de-
ponuju u masnim tkivima. Natrijum-benzoat uvišku izaziva
agresivnost kod dece. Kalijum-sorbat, koji se, uzgred, nalazi

7

skoro u većini prehrambenih proizvoda (majonez, sok, ke-
čap, smrznuta peciva, nepasterizovano pivo, sušeno voće,
konditorski proizvodi i dr.) izaziva gasove u stomaku.
Gasovi povećavaju zapreminu creva i iritiraju creva. U
crevima guše dragocene probiotike, te naš organizam, ume-
sto da se hranom održava, počinje njome da se truje. Naša
creva ponovo postaju - lenja. Celuloza u njima ne može da
se prerađuje. Želudac je u klopci. Iz njega ne može da odlazi
hrana, on sam sebe počinje da gricka.
Kako hrana u crevima ostaje duže, u njima se stvaraju
masne naslage koje vezuju neke metalne jone. Tanko crevo
i debelo crevo gube svoju elastičnost i permeabilnost. [etra
luči žučne kiseline, žučna kesa se prazni, višak žuči ne od
lazi stolicom i organizam upada u sopstvenu klopku. Zbog
lenjosti creva, nastaju hemoroidi, a venska krv, zbog viška
masnoća i manjka ugljen-dioksida, u sebi počinje da taloži
holesterol, odnosno masne ugruške. Na to reaguju bubrezi i
respiratorni trakt. Mi imamo osećaj nedostaka vazduha, po-
činjemo duboko da dišemo, što dalje pogoršava naše stanje.
Naime, višak lciseonika u krvi sužava krvne sudove, tako da
nastaje veliki rizilc od njihovog zastoja ili prskanja najfmijih
tzv. kapilara, koji su ovakvom vrstom ishrane oslabljeni.
Mi konzumiramo povrće koje, ako je gajeno veštačkim
đubrivom, sadrži nekoliko puta više nitrata nego što bi ina
ce sadržavalo. U slučaju prejedanja (pomeranje pH iznad 4)
nitrati mogu u želucu da se transformišu u nitrite. Oni su
potencijalni karcinogeni, koji u krvi vezuju kiseonik, pa po-
stajemo malokrvni. Crevna flora polako gubi svoju funkciju.
Tako deo nesvarene proteinske hrane iz mesa, jaja, ribe, so-
je, pasulja i si., prolazi kroz tanko crevo i dospeva u krv. U
krvi reaguje sa unetim pesticidima, insekticidima ili nelcim
drugim aromama iz hrane, ili iz pitke vode (organska hlorna
jedinjenja nalaze se u pitkoj vodi u veoma malim količina-
ma, ali dovoljnim za izazivanje alergije). Naš imuni sistem
se sve više iscrpljuje.
Proteini iz hrane, kada ih ima višak, stvaraju u krvi višak
mokraćne kiseline, u kojoj se isoljavaju neke neželjene soli,
najčešće u obliku kristala, koji se talože u zglobovima. Višak

8

proteina u hrani sa našim genetskim sklonostima najčešći je
uzročnik većine reumatskih bolesti.
Umesto jedne skladno podešene celine, naš organizam po-
staje smetlište raznovrsnih dodataka hrani koji se u ovakvim
uslovima života i ishrane ne mogu izbaciti iz organizma.
Šta tada radimo? Rešenje obično tražimo u medika-
mentima, koji često veoma brzo i efikasno deluju na ciljano
oboljenje. Ali, oni stvaraju velike probleme normalnom me-
tabolizmu organizma. Tako, antibiotici koji su neophodni
kod nekih rizičnih bakterijskih oboljenja, ujedno uništavaju
crevnu mikrofloru.
Zato je poželjno da posle korišćenja antibiotika unesemo
probiotike. Ili putem kapsula ili pak putem probiotičkog jo-
gurta. Običan jogurt ne sadrži probiotike. Inače, probiotički
jogurt je najbolje konzumirati sa oligosaharidima iz voća.
Dakle, ili sa nekim prirodnim voćnim sokom ili pal nim jabukama, dunjama, bundevom i sl.
Sledi razmišljanje kako u postojećim realnim okolnosti-
ma održati funkcije organizma u ravnoteži. Za dobro zdrav-
lje potrebno je mnogo više od površnog traganja za jednim
medikamentom, jednom vrstom hrane ili konačno izbe-
gavanjem odgovarajuće vrste hrane. Potrebno je sistemski
upoznati tok procesa hrane u organizmu i nastajanje otrova,
ako u našem organizmu - crevnoj flori - umesto prijatelja
imamo neprijatelje. Pre svega, potrebno je iz organizma
odstraniti sve neželjene i štetne materije, mikroorganizme,
metale, nerazgrađenu hranu i dr. Potom je potrebno u cre
vima nastaniti prijateljske mikroorganizme, koji će obnoviti
građu crevne flore i odgovarajućom kombinacijom hrane
dovesti stanje organizma na zavidni nivo. Ovladavanjem
sleda procesa u organizmu omogućavamo njegovu samoor-
ganizaciju, pa ćemo tako, npr. rešavanjem problema crevne
flore, pomoći sistemu disanja.
Pomozimo svom organizmu.
Pamet u glavu, zdraviju hranu u stomak!

Vaš prof. Staniša

9

0<><><><><><^0>00

Kao rezultat sagorevanja hrane nastaju produkti koji se mogu
eliminisati u onom obimu u kom to naš organizam može
da postigne. U protivnom, sav višak neprerađene hrane, ili
pak deo produkata sagorevanja koji ni pomoću mokraće, ni
stolicom, a pogotovo ne znojenjem ili disanjem ne može da
napusti organizam, postaje balast za njega.

oooo

Iako će danas većina reći da je hrana najvažnija, ako bismo
održanje života podredili hrani, ne posvećujući pažnju umu i
fizičkoj aktivnosti, u krizu bismo dospeli kad-tad.
Zašto? Hrana je funkcionalna samo ako je prati zdravo
raspoloženje, dakle funkcionalan život.

CKX)<>0XK><><><><>0

10

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->