You are on page 1of 57

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Seminarski rad SCADA sistemi i automatizacija postrojenja


Student: Radenko Milicevic 10980

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Sadraj
1. Uvod 2. MicroSCADA 3. MicroSCADA tehnologije i proizvodi
3.1 Hijerarhija sistema 2 3.2 Viekorisniki sistemi 2

6 19 19 23 24 25 26 28
31

4. SYS 500 sistem server


4.1 Komponente SYS 500 sistem servera 4.2Bazni sistem 4.3Aplikacija 4.4Baze podataka

5. Aplikacioni objekti 6. Atributi aplikacionih objekata 7. Grafiki interfejs 8. Komunikacioni sistem i periferna oprema 9. RTU
9.1 Delovi RTU uredjaja 9.2 Komunikacija RTU uredjaja 9.3 RTU kao mala SCADA 9.4 Arhiviranje podataka i fajlova

33 41 43 45 46 50 51 52 54 57

10. Integracija DMS softvera 11. Literatura

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

1. Uvod
Termin SCADA je skraenica za Supervisory Control And Data Acquisition sto znaci sistem za nadzor kontrolu i belezenje podataka kod procesnog upravljanja. SCADA se takoe moze nazvati i Human-Machine Interface, odnosno veza izmeu masine i coveka i ima skracenicu HMI. Treba pomenuti da HMI nije uvek SCADA jer se ovaj izraz koristi i za bilo koji kompjuter koji kontrolise samo jednu masinu i ima displej, pa takav kompjuter i program koji preslikava proces ima naziv HMI. Termin SCADA se obicno odnosi na centralni sistem koji nadzire i kontrolise neki proces. Obicno se podrazumeva da SCADA sistem ima veci broj ureaja koji sluze za vezu izmeu SCADA racunara i procesa. Ovi ureaji se nazivaju RTU Remote Terminal Unite (udaljini terminal-za prenos podataka i komadni sa odreenim brojem ulaza i izlaza i komunikacionim interfejsom za modemsku opticku, LAN,radio ili neku drugu vezu veza. Osim RTU ureaja koriste se takoe PLC ProgrammableLogic Controller koji takoe imaju komunikacioni interfejs ali i mogucnosti da samostalno kontrolisu proces. Poslednjih godina razvojem mikroprocesorskih zastitnik i upravljackih releja ovi releji zamenju RTU i PLC ureaje. Akvizicija podataka pociva na RTU i PLC nivou i ukljucuje ocitavanje merenja i statusa procesne opreme koja komunicira sa SCADA sistemom. Podaci se tada obrauju i formatiranju na potreban nacin da operator koji koristi HMI moze na prihvatljiv nacni nadledati proces, donositi odluke i vrsiti odreene akcije u sistemu. SCADA podrazumeva konekciju sa velikim brojem razlicite opreme, kontrolera ulazno izlaznih ureaja, mreza softvera i.t.d. SCADA sistemi imaju distribuiranu bazu podataka koja sadrzi elemente popularno nazvane tacke (Points) kojima se dodeljuju procesni objekti. Tacke su reprezent ulaza ili izlaza vrednosti koja se prati nadzire i meri. Ove SCADA tacke su vezane za procesne objekte koji imaju mogucnost podesavanja kako bi se uskladile sa tipom procesa. Procesni objekti mogu biti razlicitih tipova i mogu imati veliki broj atributa koji usklauju fizicki proces i SCADA model nadziranog procesa. HMI/SCADA industrija je nastala iz potreba da operator direktno moze koristiti prednosti front-end sistema koji sadrze PLC ureaje. PLC ureaji su automatizovani programirani ureaji koji kontorlisu neki proces, ali su postojale teskoce dobijanja podataka o procesu i ocitavanja vec iskoriscenih i postojecih podataka kojima PLC raspolaze. Devedesetih godina dvadesetog veka nastaju razliciti HMI/SCADA sitemi koji uspesno prenose podatke iz PLC ureaja. Dobijeni procesni podaci bivaju obraeni i prilagoeni coveku pa procesno upravljanje postaje novi trend i potreba. Koja menja unapreuje i automatizuje procesno upravljanje.Od 1998. godine razliciti proizvoaci PLC i druge opreme za automatizaciju procesa i postrojenja pocinu da nude novi proizvod SCADA sistem koji je obicno pravljen i prilagoen kompletnom proizvodnom programu kompanije, Kasnije se javljaju proizvoaci koji nude SCADA softvere koji mogu da rade sa sirokim spektrom opreme za procesnu automatizaciju pa se inzenjerima dozvoljava da odreenim SCADA programskim paketom. Ovakvi univerzalni programski paketi daju mogucnost inzenjerima da automatizuju i maksimalno unaprede procese. Takoe javljaju se razliciti proizvodi za prilagoavanje razlicite opreme razlicitim SCADA aplikacijama, to su obicno protokol konverteri ili razliciti pretvaraci. 3

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja Procesno upravljanje i SCADA sistem je cesto DCS (Distributed Control System) distribuirani sistem upravljanja. Ovakvi sistemi osim glavnog SCADA servera sadrze procesne kontrolne ureaje koji mogu da po predefinisanom programu samostalno kontrolisu deo procesa. Ovakvom distribuiranoscu procesnog upravljanja glavni SCADA server je rasterecen. Primer ovakvog distribuiranog sistema je Transformatorska stanica koja ispod SCADA servera ima mikroprocesorske releje koji vrse ulogu bay kontrolera, ureaja relejne zastite i komunikacionog ureaja. Ovi ureaji se programiraju, odnosno ucitava im se odreeni funkcionalni plan FUPLA po kojem ce oni samostalno kontrolisati proces. Osim ovakvog nacina distribuiranog sistema upravljanja, sistem upravljanja moze biti distribuiran tako da SCADA aplikacija ima svoje podaplikacije koje se vrte na udaljenim serverima a komunikacija se ostvaruje modemski, internetom, visokofrekventnim signalom po dalekovodu ili optickim vlaknom. Ovakav primer je SCADA u regionalnom dispatching centru. Regionalna SCADA (master server) komunicira kako sa RTU jedinicama tako i sa lokalnim SCADA serverima u udaljenim transformatorskim stanicama. U kasnije datom primeru izvedbe i strukture ABB MicroSCADA 8.4.4 sistema bice detaljno opisan jedan distribuirani sistem upravljanja transformatorskom stanicom i razvodnim postrojenjem u SF6 izvedbi na 60kV strani i prefabrikovanim celijama na 30 kV strani. Termin Master Station se odnosi na SCADA servere i softer odgovoran za komunikaciju sa udaljenom opremo, RTU jedinicama i Lokalnim SCADA serverima. U manjim SCADA sistemima master stanica se moze sastojati od samo jednog PC racunara dok u velikim distribuiranim sistemima imamo vise umrezenih racunara. U velikim sistemima master station uvek ukljucuje visestruke servere i distribuirane softverske aplikacije kao i sisteme sa Hot i StandBy aplikacijama i backup i recovery racunarima. SCADA sistemi obicno prezentuju informacije u obliku slika i hronoloskih lista dogaaja. Slike su obicno tako napravljene da odgovaraju fizickoj dispoziciji pracene opreme i procesa. Ovakvom predstavom operatori imaju dobru orjentaciju i mogu brzo reagovati na promene uz najmanju mogucu gresku. SCADA sistemi cesto kontrolisu veoma bitne procese gde greska moze izazvati ogromne ekonomske gubitke ili cak nesrecu sa teskim posledicama po ljude ukljucene u proces. Iz ovakvih razloga SCADA sistemi su obicno redudantni sistemi sa Failower procedurama (prebacivanje kontrole sa servera u kvaru na ispravan SCADA server). U ove svrhe se koriste racunari industriskog kvaliteta koji su smesteni u ormare, a koji su otporni na tempraturu prasinu vibracije prenapone i.t.d. Sva napajanja, zastite i komunikacioni linkovi ovih racunara su izvedeni redudantno pa se u najvecoj mogucoj meri eliminise rizik od poremecaja. Pored Master stanica i servera koji su direktno ukljuceni u proces, ovakvi sistemi obicno imaju radene stanice koje se nalaze na operatorskim stolovima i sa kojih se u stvari vrsi manipulacija. Ovakavih stamia moze biti mnogo a to zavisi od potrebe upravljanja i nadzora procesa sa vise mesta. Struktura sa radnim stanicama odvojenim od glavih SCADA servera obezbeuje nesmetan rad sistema u odnosu na racunar sa kojeg se upravlja. Dakle ako operator iz neznanja poremeti rad radne stanice, ceo sistem i sve ostale radne stanice ce raditi normalno. Reinstalacija radne stanice je po pravilu jednostavna jer se na racunaru radne stanice okrece klijentska aplikacija koja je jednostavnija od serverske aplikacija i koja ima restrikcije na akcije kojima bi se dovela u pitanje stabilnost SCADA servera. Svi do sada pomenuti SCADA serveri sa svim racunarima u sistemu mogu biti organizovani na razlicitim platformama, pisani u razlicitim programskim jezicima sa 4

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja aplikacijama koje rade sinhronizovano. Da bi se smanjili komunikacioni konflikti tezi se da svi racunari u sistemu imaju sto slicniju strukturu i da rade na istom operativnom sistemu. To cesto nije slucaj narocito ako je sistem distribuiran i sastoji se od opreme i lokalnih aplikacija razlicitih proizvoaca. Ako se govori o istorijskom razvoju SCADA sistem treba podsetiti da je daljinska kontrola i upravljanje bila cilj u svakoj industiji od njenog nastanka do danas pa se 1912 godine u Cikagu privi put za daljinski nadzor i komunikaciju izmeu centralnog kabineta i transformatorskih postrojenja koristio telefon. Krajem 1960-ih termin SCADA system pocinje da se koristi prvo u naftnoj industriji. Do 1970-e godine desetine kontrolnih centara u naftnoj industiriji imalo je razvijene sopstvene SCADA sisteme koji su se sastojali od centralnog racunara na koji su povezani razliciti procesni ureaji (pretvaraci) koji su obezbeivali signale sa raznih ventila presostata, meraca temperature pritiska i.t.d. Prvi ovakvi sisetemi su se razvijali stihijski u razlicitim industrijama. Do 1993 godine SCADA sistemi su se razvijali u razlicitim pravcima i nisu postojale nikakve regulative po kojima bi se ovi sistemi gradili i razvijali. Godine 1993 API (American Petroleum Institute) razvio je skup pravila i preporuka po kojima bi se razvijali svi kontrolni centri. Ta prva preporuka je obuhvatala siroki spektar saveta koji su se odnosili na SCADA arhitekturu sa pravilima o sakupljanju, cuvanju i predstavljanju podataka. Razliciti proizvoaci imaju razlicite istorijske razvoje svojih sistema ali se moze uzeti za tacno da su SCADA sistemi nastali nesto pre 1970-e godine i da su se konstantno razvijali koristeci sva najnovija dostignuca. Danas SCADA sisteme imamo u svim modernim automatizovanim proizvodnim i upravljackim procesim. Na primeru izlozenom u radu bice predstavljen ABB MicroSCADA sistem za upravljanje elektroenergetskim postrojenjima.

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

2. MicroSCADA
Moderni sistemi upravljanja elektroenergetskim postrojenjima ostvaruju visoku stabilnost sistema, poveavajui sigurnost i pouzdanost elemenata upravljanih i nadziranih objekata. Ovi sistemi su zasnovani na mikroprocesorskim ureajima koji vre funkcije relejne zatite, meranja, signalizacije, komandovanja, nadzora i arhiviranja rada sistema u koji su ugraeni. Hronoloko sagledavanje kvarova i dogaaja na nadziranom objektu pomae utvrivanju prirode kvara i eventualnih greaka u strukturi nadziranog objekta ili u podeenju zatite ije uklanjanje rezultuje poveanju sigurnosti i pouzdanosti u radu elektroenergetskog objekta. Jedna od prednositi SCADA (supervisory control and data acquisition) sistema je upravo hronoloka registracija dogaaja na nadziranim elektroenergetskim objektima. Rad jednog modernog SCADA sistema bie objanjen na modelu ABB-ovog MicroSCADA sistema verzije 8.4.4. koji se upotrebljava za nadzor i upravljanje elektroenergetskim postrojenjima. Zbog kompleksnosti sitema objanjenja pojedinih pojmova e biti data vie puta u razliitim kontekstima. Takoe pojedini delovi sistema i njihove mogunosti nee biti tema ovog rada jer njihova razmatranja ne odgovaraju nivou upoznavanja sa sistemom. Tokom upoznavanja sa MicroSCADA sitemom bie korieni primeri sistema ugraenih u transformatorske stanice Arbaa 220/60kV i SF6 Hassi R Mell 60/30kV u Aliru. Da bi sistem koji je razmatran u ovom radu postao familijarniji itaocu, na privih nekoliko slika bie prikazani monitori SCADA sitema trafo stanice SF6 Hassi R Mell 60/30kV.

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 1 Navigacioni prozor Navigacioni prozor omoguava izbor odgovarajueg prikaza i laku orjentaciju u nadziranom sistemu trafo stanice. Klikom na prvo veliko dugme unifilaire General HT/MT otvara se ekran prikazan na slici 2 koji predstavlja generalni prikaz nadziranog objekta . Svako dugme na slici je Picture Function element koji svojom aktivacijom poziva odreeni program koji podie eljenu programom predefinisanu sliku.

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 2 Dispozicija i statusi rasklopne opreme Prikaz na slici 2. predstavlja jedopolnu emu cele transforamtorske stanice. Ova slika slui za uvid u uklopno stanje svih rasklopnih ureaja nadziranog postrojenja. Sa datog prikaza nije mogue vriti komanovanje rasklopnim ureajima. Crnom linijom okvireni deo postrojenja predstavlja SF6 oklopljeno postrojenje nazivnog napona 60 kV. Na visokonaponskim poljima (dalekovodna polja, transformatorska polja i spojno polje) za zatitu i komandovanje koristi se vie tipova mirkoprocesorskih releja o kojima ce biti rei u kasnijem izlaganju. U donjoj polovini ekrana ispod transformatora nalazi se postrojenje nazivnog napona 30kV. Ovo postrojenje je izvedeno ABB-ovim kompaktnim celijama proizvoaa ABB SACE. Ove celije su opremljene ABB mikroprocesorskim relejom REF542 koji je istovremeno i Bay kontroler (upravljacki kontroler polja i ureaj relejne zatite). Sve informacije o polju koje dolaze u SCADA aplikaciju dolaze sa pomenutog releja, u datom sluaju po LON protokolu optikim signalom. Protokol predstavlja skup pravila po kojima ureaji razmenjuju informacije, a LON protokol je jedan od protokola za komunikaciju u optikoj mrei koji podrzava IEC standardne komunikacione protokole. Svaki element prikazan na slici je Picture Function element koji je linkovan na procesne objekte. Svaki od ovih elemenata je predstavnik fizikog objekta primarne opreme. Svi picture function elementi su posebni programi koji imaju svoju grafiku reprezentaciju, a adresama su povezani na izlaze funkcijskih blokova u mikroprocesorskim ureajima koji mogu biti Bay kontroleri, mikroprocesorski ureaji relejne zatite ili RTU ureaji. Na slici se vide aktivni prozorii sa ispisom oznake polja crnom ili crvenom bojom. Crvena boja znai da u polju postoji aktivan alarm i opominje operatera da pogleda na alarmnu

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja listu iz odgovarajueg filtra ili da pristupi filtriranom alarmu klikom na aktivni prozori o kojem je re.

Slika 3. Dalekovodna polja sa spojnim poljem Na slici 3 prikazan je prozor za komandovanje rasklopnom opremom poljima i oitavanje merenja na 60kV dalekovodnim poljima. Svako dugme na slici je aktivno dugme povezano sa funkcijskim blokom u mirkoprocesorskm releju koji vri funkciju Bay kontrolera. Klikom na neko dugme SCADA aplikacija pokretanjem odreenih funkcija uspostavlja komunikaciju sa datim funkcijskim blokom u odgovarajuem ureaju koji dalje izvrava verifikacju komandi i ako postoje uslovi izvrava komandu. Prozori sa merenjima prikazuju merenja iz funkcijskih mernih blokova Bay kontroler ureaja. U ovom sluaju REC316 je ugraen kao Bay kontroler u svakom 60kV polju. Na slici postoje K86 reset komandni dugmii kojima se resetuju bistabilni releji i omoguava ukljuenje nakon kvara. K86 bistabilni relej je relej koji se aktivira prilikom svakog delovanja relejne zatite na iskljuno kolo prekidaa.

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 4. Transformatorska polja sa spojnim poljem Za sliku 4. vai isto objanjenje kao i za sliku 3. uz dopunu da su objekti koji predstavljaju transformatore takoe aktivni objekti za nadzor Transformatora i promenu pozicije regulacione sklopke. Dugme Paralele poziva funkcijske blokove koji setuju transformatore u paralelni rad. Funkcija paralelnog rada proverava uklopno stanje, naponska stanja i pozicije regulacione sklopke i odreuje mogunosti setovanje reima paralelnog rada transformatora.

10

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 5. Postrojenje 30kV Slika 5 predstavlja aktivnu komandu sliku postrojenja nazivnog napona 30kV i svako dugme je takoe povezano na upravljake blokove REF542 upravljakog i zatitnog mikroprocesorskog releja ugraenog u svako izvodno polje.Primetie se da su transformatori predstavljeni i u komandnom prozoru na visokom i na srednjem naponu, razlog je bolja preglednost i potreba komandovanja na srednjem naponu.

11

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 6. Navigacija filtera alarmnih listi Na slici 6. prikazan je navigacioni prozor za alarmne liste koji omoguava pregled dogaaja po poljima. Prilikom kvara u sistemu, mnogo zatitnih ureaja u drugim poljima vide kvar i alju scada serveru informaciju o pobuivanju nekih od svojih zatitnih lanova. Da bi operator mogao da pregleda samo alarme vezane za polje i smanjio broj alarma koji su se pojavili na komunikacionom linku napravljeni su filteri. Filteri su predefinisani programi koji filtriraju alarme i slau ih u alarmnu listu.

12

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 7. Alarmna lista Na slici 7 prikazana alarmna lista na kojoj su crveni alarmni aktivni ne potvreni alarmi, beli alami su aktivni potvreni alami, a zeleni su neaktivni nepotvreni alarmi. Neaktivni potvreni alarmi se briu sa alarmne liste a informacija o potvrivanju ostaje zabeleena u listi dogaaja Ovakvo bojenje je uobiajeno za sve sisteme upravljanja. Vidi se da svaki alarm ima vremensku znaku koja se sastoji od datuma, sata, minuta,sekundi i milisekundi. Takoe u koloni Object ID postoji kratak opis dela postrojenja i ureaja koji je detektovao alarm. U koloni Object Text se nalazi ime alarma. Iza imena alarma nalazi se status signala koji moe biti: ALARM, POTVEN, NORMAL. Na kraju ispisa nalazi se alarmna klasa datog alarma. Alarmne klase se dodeljuju alarmima u zavisnosti od urgentnosti alarma.

13

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 8. Navigacija filtera listi dogaaja Za sliku 8. vai komentar dat ispod slike 6. a odnosi se na evente. Na slici 8. prikazan je navigacioni prozor za liste dogaaja koji omoguava pregled dogaaja po poljima. Prilikom kvara u sistemu, mnogo zatitnih ureaja u drugim poljima vide kvar i alju scada serveru informaciju o pobuivanju nekih od svojih zatitnih lanova. Da bi operator mogao da pregleda samo dogaaje vezane za polje i smanjio broj dogaaja koji su se pojavili na komunikacionom linku napravljeni su filteri. Filteri su predefinisani programi koji filtriraju dogaaje prema polju i zatitnom ureaju koji ih alje.

14

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 9. Lista dogaaja Na slici 9. pirkazana je lista dogaaja koja pored naziva dogaaja sadri vremensku znaku, oznaku ureaja koji ga prijavljuje (u ovom sluaju F21-oznaka za distantnu zatitu) i status dogaaja koji definiu preporuke lokalne elektroprivrede (aktivan/neaktivan, nastanak/prestanak, alarm/normal) i slino.

15

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 10. Stanje rasklopne opreme sistema sigurnosnog napajanja Na slici 10 nalazi se prikaz uklopnog stanja pomonog napajanja, invertrskih baterija i mree 220/380V. Veoma je vano pomenuti da se u skada aplikaciji pored osnovnih funkcija elektroenergetskih objekata, prikazati i nadzirati svi sporedni dogaaji u postrojenju pa tako i neki pomoni sistemi napajanja ili ak ulazna vrata objekta i prisutnost osoblja u objektu. Ovi sporedni dogaaji se registruju razliitim ureajima na primer RTU ureajem.

16

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 11. Sistem supervision slika Slika 11 prikazuje komunikacju sa procesnim ureajima. Osim nadzora elektroenergetskog postrojenja, aplikacija treba da sadri i sistem nadzora sopstvenih elemenata i komunikacije. Tako da operator u sluaju kvara sistema moe blagovremeno obavestiti slubu odravanja o kvaru nekog ureaja ili komunikacije.

17

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika12 Plan objekta sa emom termosenzitivnog kabla, detektorima dima, gasa, temperature, nestanka CO2gasa i vode za gaenje poara Aplikacija takoe moe da nadzire sisteme kao to su sistem protivpoarne zatite i sline sisteme iji signali mogu biti dovedeni na neki RTU ili mikroprocesorski relej koji komunicira sa SCADA aplikacijom. U predstavljenoj aplikaciji ugraena je slika sistema protivpoarne zatite. Slika koja predstavlja nadzor protivpoarne zatite ima plan objekta i utom linijom ucrtane termosenitivne kablove i zelenim slovima A u kvadratiima razliitih boja, indikatore aktivnosti senzora. Slova su picture function elementi koji se u sluaju aktiviranja senzora pale i trepu scrvenom bojom.

18

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

3. MicroSCADA tehnologije i proizvodi


MicroSCADA je sistem koji radi na svakom komercijalnom PC kompjuteru. To je programabilni sistem kod kojeg je mogue svaku programsku aplikaciju izmeniti ili iz poetka konfigurisati u pomo SCIL (Supervisory Control Implementation Language). MicroSCADA sistem se moe posmatrati kao mrea gde kontrolni sistem komunicira sa procesnim ureajima kroz komunikacioni sistem. Proizvodi bazirani na MicroSCADA tehnologiji koji se koriste za gradnju sistema su: SYS 500, COM 500, LIB 5xx.

3.1 Hijerarhija sistema


Na slici 13. predstavljena je hijerarhija sistema:

Slika13.MicroSCADA proizvodi Proizvodi MicroSCADA tehnologije se mogu podeliti na sistemske proizvode i biblioteke aplikacija. SYS 500 je sistemski server koji komunicira sa procesnim ureajima kao to su releji, mikroprocesorski ureaji i RTU (remote terminal unite) koji imaju funkciju relejne zatite, 19

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja nadzora i upravljanja. Ovaj sistemski server u stvari nosi glavnu SCADA aplikaciju i povezan je sa radnim stanicama na kojima dispieri vre operacije upravljanja i nadzora sistema. Ovaj sistemski server radi na PC raunarima industrijskog kvaliteta (poveane karakteristike otpornosti na temperature, prainu, mogunost neprestanog rada u periodu od nekoliko godina i.t.d.) na uobiajenim windows server operativnim sistemima kao to su NT, 2000,XP. Obino rade na dva raunara sa dve MicroSCADA aplikacije od koji je jedna radna a druga hot stand by redudantna aplikacija koja kontinualno vri shadowing (upisivanje svih izmena) osnovne aplikacije tako da je spremna da nastavi nadzor u sluaju sloma prve aplikacije ili raunara na kome se izvrava aplikacija. Komunikacioni sistemi su COM 500 komunikacioni server i COM 510 i COM 530 komunikacioni front-end sistemi. Radne stanice (Workstation) su raunari koji koji slue za manipulacije pri kontroli i nadzoru procesa. Ovi PC raunari su konfigurisani kao radne stanice i povezani su sa SYS 500 raunarom najee preko LAN mree ili modema, VF komunikacije na dalekovodu ili GSM telefonske mree. Na SYS 500 raunaru radi SCADA aplikacija.Radne stanice su raunari koji imaju mogunost pokretanja aplikacije iji se proces odvija na drugom raunaru. Pored funkcije radne stanice ovi raunari se mogu koristiti i u druge svrhe poto rade na Windows operativnom sistemu i imaju mogunost rada sa MS Office aplikativnim softverom i drugim programima koji dispieru mogu biti od koristi. Takoe velika prednost sistema gde su raunari koji slue za manipulaciju odvojeni od raunara koji izvravaju glavnu aplikaciju i koji su i hardverski i softverski povezani u proces, je ta da se onemoguava pad sistema ili aplikacije uzrokovan nekorektnom upotrebom raunara od strane dispiera. Dakle ako operator nekorektno koristi raunar radne stanice on e poremetiti rad samo radne stanice na kojoj on radi ali nee naruiti stabilnost sistema jer se glavna aplikacija odvija na raunaru koji je dostupan iskljuivo kompetentnim inenjerima i obino je zakljuan u ormaru u kome se nalazi. Broj radnih stanica odnosno mesta sa kojih se moe upravljati sistemom zavisi od tehnikih zahteva i teoretski je beskonaan. Obino se iz sigurnosnih razloga uvek montiraju dve ili vie radnih stanica. Takoe radne stanice mogu biti montirane u samoj trafo stanici ili u nekom kontrolnom centru. LIB 5xx kao to su LIB 500, LIB 510, LIB 520, LIB30 i LIB580 biblioteke su biblioteke aplikacija koje su razvijane za svaki ABB ureaj posebno. Ove biblioteke se koriste kod kreiranja aplikacije odnosno formiranja slika koje imaju aktivne Picture Function elemete, koji menjaju oblik, stanje rasklopne opreme,boju, vrednosti i.t.d. Aplikacije u bibliotekama takoe slue za povezivanje SCADA aplikacije sa sistemom kojim se upravlja, a koji se sastoji od elemenata sadranimu bibliotekkama. U zavisnosti od procesnog ureaja, zavisi i element koji e pratiti promenu, a on se uprvo bira iz odgovarajue biblioteke. Na slici 14 je predstavljena struktura MicroSCADA sistema sa svojim okruenjem.

20

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 14.Pregled MicroSCADA sistema Transformatorska stanica ili neki drugi energetski objekat sa razvijenim sistemom upravljanja ima SYS500 glavni raunar , SYS500 hot stand by raunar koji nose sistem upravljanja i COM 500 komunikacioni server koji slui za dvosmerni prenos informacija i komandi u regionalni centar upravljanja. Ovi raunari su povezani sa mikroprocesorskim relejnim i drugim procesnim ureajima preko optikih kablova. Za optiku komunikaciju ovi raunari imaju ugraene (PCLTAcard. (PC LonTalk Adapter) Kartice ( LON kartice) sa RX i TX krajevima. ( LONWORKS je proizvod firme Echelon registrovane u SAD iji je proizvod LON (LonTalk) komunikacioni protokol koji se koristi za komunikaciju izmeu ureaja koje proizvodi ABB. U zavisnosti od veliine nadziranog objekta odnosno od broja releja prikljuenih na sistem zavisi i broj LON mrea koje su dovoljne da pokriju takav sistem. Dok procesni ureaji komuniciraju preko optike mree, raunari su meusobno komuniciraju u LAN mrei na koju su pored njih prikljueni i mreni printeri, GPS i ostali raunari kao to su Oscillo pertubograf i radne stanice koje se nalaze u nadziranom objektu. GPS (Global Position System) slui satelitsku navigaciju i radio sat, a koristi se za sinhronizaciju svih raunara i releja koji rade u sistemu. Tanost vemena i sinhronizovanost svih ureaja na mrei ima veliku vanost kod sagledavanja hronolokog redosleda dogaaja prilikom kvara. U takvim situacijama u vrlo kratkom vremenskom intervalu reda nekoliko milisekundi u sistemu se javljaju mnogobrojni signali uzrokovani pobudom i proradom velikog broja razliitih funkcija u razitim mikroprocesorskim ureajima koji vre funkcije relejne zatite. Ovih signala pri nekim kvarovima moe biti po nekoliko desetina u svim objektima u okolnom elektroenergetskom sistemu pa je taan redosled dogaaja jako bitan za razmatranje delovanja sistema zatite u datoj situaciji u tienom objektu i elektro energetskom sistemu u kome se objekat nalazi.

21

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 15. Ormar sa SCADA server racunarima Na slici 15 prikazan je ormar sa SYS 500 sistemima (glavni i HSB) i COM 500 komunikacioni server. U ormaru se takoe nalazi monitor, mi i tastatura ali oni nisu predvieni za svakodnevnu manipulaciju i koriste se u inenjeringu i u vanrednim situacijama u sluaju odkaza radnih stanica. U ormaru se takoe, gledano od gore nalaze dva HUB ureaja za LAN konekciju izmeu raunara u sistemu, a ispod njega se nalazi GPS sistem koji sinhronizuje ranunare i mikroprocesorske ureaje tako da se informacija o tanom vremenu sa satelita osveava interni sat na svim ureajima u sistemu uestanou koju bira sistem inenjer, a to je vremenska vrednost reda nekoliko sekundi ili minuta.

22

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

3.2 Viekorisniki sistemi


MicroSCADA je multi user sistem kome istovremeno razliiti korisni mogu imati pristup preko LAN mree ili neke druge komunikacije sa razliitim autorizacijama. To zani da se u ovom sistemu moe kreirati neogranien broj korisnika sa razliitim pravima pristupa elementima sistema. Tako da neki korisnici mogu samo imati uvid u stanje rasklopne opreme, merenja, alarme i liste dogaaja ali ne mogu nikako uticati na proces manipulacijama pa ak ni potvrditi alarm ili zaustaviti alarmnu sirenu koja se javlja u urgentnim situacijama kao to su kvarovi ili druga alarmna stanja u nadgledanom postrojenju. Zatim postoje korisnici kojima su definisani pristupi razliitim ureajima u sistemu tako da ti korisnici mogu imati dispierska prava uz mogunosti ogranienja u smislu ogranienja komandovanja pojednim rasklopnim ureajima. To bi zanailo da razliitim rasklopnim ureajima mogu pristupiti samo korisnici koji imaju autorizaciju za upravljanje datim rasklopnim ureajima. Zatim postoje inenjerski i sistem administratorski nivoi koji slue za inenjering i modifikovanje sistema.

23

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

4. SYS 500 sistem server


SYS 500 sistem server je PC raunar koji pokree SYS 500 aplikaciju i ovaj raunar se moe posmatrati kao osnovini raunar. On moe imati HSI Human Sistem Interface odnosno moe imati monitor, tastaturu i mia tako da se i sa njega moe vriti nadzor i komandovanja kao i sa radnih stanica, a moe se nalaziti i u ormaru kao i svaki drugi industrijski raunar.

Slika 16. SYS 500 sa i bez korisnickog interfejsa SYS 500 sistem server radi na operativnom sistemu Windows NT ili Windows 2000 sa MicroSCADA softverom. SYS 500 hardver sadri i posebne ureaje kao to su LON i LAN komunikacione kartice za komunikaciju sa drugim ureajima u sistemu. SYS 500 komunikacioni server ima zadatak nadzora kontrole i akvizicije podataka nadziranog sistema to se moe videti na slikama koje su date u uvodnom poglavlju. Mogunosti ovog sistema su: Kontrola i nadzor procesa baziran na slikama i dijalozima, Prihvatanje hronolokih lista dogaaja i alarma i njihovo arhiviranje, Precizni izvetaji o sistemu bazirani na naprednim proraunima, Pristup svim nadziranim procesima uz potovanje prava pristupa u viekorisnikom sistemu, Mogunosti On-Line pristupa dokumentaciji i unosu podataka, Printeri dogaaja koji prave Hard Copy hronoloke liste dogaaja, Razliiti naini upotrebe informacija iz nadziranog sitema korienjem klasinog MS Office paketa.

24

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

4.1. Komponente SYS 500 sistem servera


Na sledeoj slici su prikazane komponente SYS 500 sistem servera:

Slika 17. SYS 500 sistem server Na slici 17 prikazani su elementi SYS500 Sistem servera (scada servera). Ovi elementi su u daljem izlaganju objanjeni posebno.

4.2. Bazni sistem


Dakle sistem server SYS 500 se sastoji iz baznog sistema, koji sakuplja sve prcesne podatke i storira ih u bazu podataka. Ovi podatci se dalje obrauju i preko HSI Human System Interface monitori, printeri i.t.d prosleuju korisniku odnosno dispieru koji vri upravljanje sistemom. Objanjenje aplikacije, baznog sistema i operativnog sistema bi se najbolje moglo predstaviti lejerima kao na sledeoj slici:

Slika 18. Nivoi SYS 500 servera

25

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

4.3. Aplikacija
Na operativnom sistemu instaliran je baznom sistem MicroSCADA koji pokree i izvrava aplikaciju. Odavde sledi da se Aplikacija moe menjati nezavisno od baznog sistema koji je izvrava to obezbeuje ogromne povoljnosti kako prilikom finog podeavanja aplikacije tako i prilikom ozbiljnijih inenjerskih zahvata na aplikaciji u toku procesa pa je mogue vriti radikalne izmene sistema dok je nadzirani objekat u pogonu. Jedan bazni sistem moe da pokree i vie aplikacija. Na sledeoj slici prikazan je Objekt navigator alat kojim se moe pristupiti svim aplikacijama baznog sistema koji je pokrenut na operativnom sistemu raunara.

Slika 19. Object Navigator

26

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja U desnom delu prozora ovog alata vidi se da bazni sistem instaliran na raunaru sa kojeg je uzet Print Scren ima nekoliko aplikacija, a svaka aplikacija sastoji iz nekoliko kategorija. Svaka aplikacija sadri: Procesne objekte Scale Objects objekte za skaliranje Data objekte Command Procedures- komandne procedure Time channels Event chanels Free type process objects Free type objects Pictures VSO fajlove Representations O aplikacijama e biti rei u kasnijim izlaganjima gde e se posebna panja obratiti na Atribute procesnih objekata, elemente za skaliranje vredsnosti, komandne procedure Time channels i event channels komponente aplikacije. Slika 20.Object navigator

27

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

4.4. Baze podataka (Database)


Svaka aplikacija sadri istorijsku bazu podataka, bazu izvetaja i trendova i naravno procesnu bazu koja komunicira sa procesom. Na slici 3.6 prikazane su baze podataka,a strelicama njihove veze sa porcesom i elementima SCADA sistema.

Slika 21. Baze podataka Procesna baza podataka sadri aplikacione objekte koji su direktni predstavnici svih signala i komandi koji se nalaze u procesu. Ova baza je aktivna sve vreme i ona nadzire proces tako to svojim procesnim objektima dodeljuje vrednosti koje njihovi originalni izvori imaju. Na primer signal alarma Buholtz releja na transformatoru ima svoj procesni objekat bazi podataka i taj procesni objekat eka promenu vrednosti sa 0 na 1 kada e u aplikaciji izvriti odreene akcije kao to su ukljuivanje alarmne sirene, registracija u listu dogaaja, listu alarma, davanje naloga tampau- registratoru dogaaja (event printer) za upisivanje dogaaja, startovanje nekih vizuelnih, obino blinkajuih crvenih, znakova koji e, pored sirene operatoru dati do znanja da se u sistemu dogodio neki alarm. Na sledeoj slici je prikazana veza izmeu dogaaja u sistemu i alarmnih stanja koja preduzimaju odreene akcije. Dakle svaki procesni objekat eka promenu vrednosti u procesu da u zavisnosti od predefinisanih atributa postane alarm, izae na listu dogaaja, alarmnu listu i izvri neke akcije (audio vizuelne) ili da se, ako ne spada u alarme samo jednostavno pojavi na listi dogaaja sa znakom da je aktivan ili dezaktivan, kao to je na primer automatsko paljenje i gaenje spoljanje rasvete objekta.

28

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja Istorijska baza podataka je u stvari kopija liste dogaaja koja se uva u posebnom folderu negde u strukturi aplikacije. Ova istorijska baza podataka je arhiva dogaaja i lako dostupna je operateru u obliku event liste ili TXT fajla tako da se moe inportovati u druge baze podataka i koristiti u razliite svrhe.

Slika 22.Registracija dogaaja Izvetaji koji se mogu dobiti iz baze podataka mogu biti raznovrsni, a to su najee dijagrami potronje i krive promena napona, struje, frekvencije i faktora snage u vremenu. Ulazni podaci se obrauju i storiraju u bazu podataka pa izvetaji dobijaju predefinisane oblike pogodne za pregled to je prikazano na slici 23.

Slika 23.Storiranje dogaaja

29

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja Programi koji obrauju ulazne podatke, vre neke proraune i kao rezultat daju traene podatke za odreeni tip izvetaja su programi pisani u pogodnom programskom jeziku SCIL (Supervisory Control Implementation Language). Ovaj programski ima pogodne predefinisane funkcije kao to su: Aritmetike funkcije Vremenske funkcije Funkcije za formiranje baza podataka Funkcije za aktiviranje razliitih akcija u procesu Ovaj programski jezik se takoe upotrebljava u SCADA aplikaciji. podaplikacijama koje se koriste u

30

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

5. Aplikacioni objekti
Aplikacija se sastoji od sledeih kategorija: Procesni objekti(Process objects) su objekti koji predstavljaju relal-time sliku procesa tako da svaki mogui dogaaj ili stanje u sistemu ima svoj procesni objekat ija vrednost odgovara stvarnoj vrednosti tog dogaaja u procesu. Pomenuti dogaaji i stanja su pozicije rasklopne opreme, stanje detektora, senzora, funkcija relejne zatite i.t.d. Ovi objekti uvaju informacijo o trenutnom stanju sistema do sledee promene u procesu. Dakle svaki ulaz i izlaz u procesnim ureajima ima svog reprezenta u SCADA aplikaciji i to je upravo procesni objekat. Oni nadziru sistem, iz sistema sakupljaju informacije i takoe daju naloge za izvravanje razliitih komandi za promene u sistemu. Procesni objekti su okarakterisani atributima o kojima e biti rei u sledeem poglavlju. Objekata za skaliranje (SCALE objects) su objekti koji slue sa preraunavanje analognih vrednosti koje SCADA dobija iz procesa. Na primer mikroprocesorski ureaj u koji je povezan direktno u proces iz strujnog transformatora dobija vrednost struje u dalekovodu. Neka je merena vrednost 0.556A sa strujnog transformatora 600/1A mikroprocesorski ureaj e radi preciznosti SCADA aplikaciji poslati 10 000 puta veu vrednost vrednost 0.5569x10 000 to daje 5569 da bi krajnja informacija koja e se pojaviti na ekranu SCADA aplikacije imala tanu vrednost primarne struje objekat za skaliranje e izvriti sledee opercije: ovaj broj e pomnoiti sa 600 i podeliti sa 10 000, tada e se na monitoru pojaviti primarna vrednost struje koja iznosi 334,14 A. Ovi objekti se koriste za sva merenja koja dolaze u sistem i vrlo je lako izvriti potrebne korekcije jednostavnim unoenjem krajnjih vrednosti i prenosnih odnosa. Objekti za kreiranje izvetaja, prorauna i estimacija (Data objects). Ovi objekti slue za kreiranje izvetaja kao to su trendovi i razliite raunske vrednosti koje se koriste u izvetajima. Ovi objekti su u stvari aplikacije koje se izvravaju u odreenim vremenskim intervalima i tako iz procesa uzimaju potrebne podatke. Komandne procedure (Command procedures) su SCIL programi koji se izvravaju automatski ili manualno. Ovi programi mogu imati razliite namene i izvravati akcije kao to su proraunim izvetaji, potrebne promene u konfiguraciji sistema i naravno automatska kontrola i upravljanje sistemom na predefinisan nain. Na primer ako se u procesu dogodi neki alarm i ako je njegova alarmna klasa urgentna tada e promena vrednosti tog procesnog objekta sa nule na jedinicu izazvati startovanje programa (komandne procedure) koji e dati komandu drugom procesnom ureau (preko setovanja njegovog procesnog objekta kontakta sirene) koji e zatvoriti kontakt pomonog releja strujnog kola sirene. Isto tako klikom na dugme za zaustavljanje sirene izvrie se komandna procedura koja setuje procesni objekat kontakta sirene u nulu i on se otvara.

31

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja Vremenski kanali (Time channels) su objekti koji slue za automatsko startovanje programa u predefinisanim vremenskim intervalima u razliite svrhe kao to su prikupljanje podataka za izvetaje i sline automatske radnje kao to su self supervision samog sistema ili pojedniih nadziranih procesa. Kanali dogaaja ( Event channels) su objekti koji su obino vezani za vrednost odreenih procesnih objekata i daju nalog za izvravanje odreenih komandnih procedura prilikom promene vrednosti procesnog objekta za koji su vezani. Objekti dogaaja (Event objects) su objekti koji automatski osveavaju slike vezane za dogaaje u procesu.

32

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

6. Atributi procesnih objekata


Atributi procesnih objekata imaju namenu da procesnom objektu karakteristike da on bude to vernija slika dogaaja u procesu iji je reprezent. Procesni objekat ima atribute kao to su: Adresa signala je adresa po kojoj mikroprocesorski ureaj alje informaciju o procesnom dogaaju iji je reprezent dati procesni objekat Adresa ureaja sa kojeg signal dolazi je adresa koju ureaj ima u optikoj mrei, a koja je ima funkciju slinu IP adresi kod raunara. Naziv signala je ispis koji e se pojaviti na alarmnoj listi i listi dogaaja prilikom aktiviranja datog signala Rezervisana stanja su znake koje signal dobija a koje mogu biti na primer: aktivandezaktivan, alarm-normal, otvoren-zatvoren-meupoloaj-kvar, pobuen-razbuen. Vrednost signala je vrednost koju procesni objekat ima a koja odgovara stvarnom stanju u procesu. U zavisnosti od tipa procesne ffunkcije koja se nadzire ova vrednost moe biti analogna kod merenja, binarna kod dogaaja ili dupla binarna double binary vrednost kod pozicija rasklopne opreme gde pored otvorenog i zatvorenog poloaja treba opisati stanje meupoloaja i stanje kvara. Alarmna klasa ( nivo urgentnosti alarma) je vrednost koja definie funkcije koje e se izvriti prilikom pojavljivanja alarma date alarmne klase. Tako neki alarmi mogu startovati sirene ili samo dati signal o prisutnosti alarma. Takoe alarmi mogu biti i dogaaji koji nisu direktno vezani za proces , a od znaaja su za nadzirani objekat kao to su protivpoarni sistem, protivprovalni alarm, otvaranje i zatvaranje vrata pojedinih prostorija, rad sistema spoljanje rasvete i.t.d. Ovi alarmi mogu aktivirati posebne sirene koje se nalaze u centrima za nadzor i obezbeenje objekata. Kako je ve poznato da ovaj sistem moe imati vie radnih stanica , neke od njih se mogu montirati u razliite centre. Veliki objekti kao to su rafinerije, velike fabrike i.t.d. imaju posebne centre nadzora, protiv poarne i protiv provalne zatite. Posebnim filterma (SCIL aplikacijama), mogue razdeliti dogaaje i svaki dogaajn na primer na osnovu njegove alarmne klase, poslati u nadleni centar. Na navigacionim monitru prikazanom na slici 1. vidi se filtar dugme (Centrale Securite) pa je mogue pratiti samo dogaaje interesantre centru obezbeenja.Tako na primer u centar obezbeenja nee dolaziti dogaaji i alarmi koji su vezani za elektrini deo procesa koji se odvija u trafo stanici. Dok e glavni sistem 33 daju takve

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja beleiti hronoloki apsolutno sve dogaaje kako bi se na jednom mestu imao uvid u celokupni sistem. Opcije potrebnog potvrivanja pristiglog alarma pojedine alarme je potrebno nakon njihove razbude zadrati na alarmnoj listi kako bi se operator sigurno obavestio o prolom alarmnom stanju. Mogunost izvravanja predefinisanih akcija pri pristizanju signala je aktiviranje definisane komandne procedure koja izvrava niz predefinisanih akcija. Mogunost izbora event printera na kojima e se dogaaj registrovati ukoliko u sistemu postoji vie tampaa koji imaju funkciju registratora dogaaja. Takoe neke dogaaje nije potrebno prezentovati beleiti pa je mogue ove procesne objekte iskljuiti sa printera kao i sa listi dogaaja, kao to su slekcija merne elije prilikom oitavanja merenja to je vrlo frekventna akcija operatera. Mogunost izbora odziva procesnog objekta atributom Alarm Delay tako da e se procesni objekat osveiti informacijom posle odreenog vremena potrebnog da signal ima permanentnu i stabilnu vrednost. Ovaj atribut se koristi kod signala koji su tranzijentni pa ih ne treba svaki put detektovati kako bi se izbegle zabune kod operatora. Jedan ovakv primer je alarm nenategnute opruge kod prekidaa koji se javlja pri svakoj manipulaciji a predstavlja alarmno stanje tek nakon nekoliko sekundi kada se radi o neispravnosti sistema za manipulaciju prekidaem. U ovom sluaju procesni objekat koji je reprezent alarma usled nenategnutosti opruge imae atribut AD=10 (alarm delay=10) i nee se pojaviti kao alarm tokom vremena navijanja opruge koje ne traje due od 5sekundi. Dakle ako se ovaj signal pojavi na listi dogaaja i alarm listi i startuje sirenu to e sigurno znaiti da je opruga nenavijena usled kvara sistema za navijanje opruge prekidaa.

Pored pomenutih atributa procesnih objekata postoje jo neki atributi koji nisu neophodni za razumevanje rada sistema. Na sledeih nekoliko slika dati su prozori procesnih objekata sa karticama na kojima se vri izbor glavnih atributa i prilagoavanje orocesnog objekta sistemu. Za primer je uzet procesni objekat iskljuenja od Buholc zatite.

34

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 24. Procesni objekat, adresna kartica Funkcije osnovnih zatiita transformatora vri ABB-ov mikroprocesorski relej RET314 ija je LON adresa 14, a signal funkcije iskljuenja od Buholc zatite ovaj relej daje na adresi 52244. Ova adresa je interno odreena konfiguracijom releja. Takoe postoje odreene Event maske kojima se odreenim signalima u releju odobrava ili zabranjuje odlazak na SCADA aplikaciju. Da bi se signal pojavio na SCADA aplikaciji predhodno ga je potrebno odobriti u konfiguraciji releja a zatim pomou softverskog SigTOOL alata kreirati komunikacione fajlove koji se iz skade uitavaju u relej pa se tako praktino kreira kanal po kojem signali po svojim adresama dolaze u sistem.

35

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 25 Procesni objekat, generisanje alarma Svaki signal moe u zavisnosti od tipa imati, za binarne signale vrednost 0 i 1, a za duble binary 0,1,2,3. Na ovoj kartici se bira ona vrednost koja e ovaj signal upisati u alarmnu listu i aktivirati procese uzbune i.t.d

36

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 26. Procesni objekata, alarmna klasa Naovoj katici se definie alarmna klasa AC, vremenska zadrka AD, bira mogunost obavezne potvrde alarma RC, omoguava blokiranje alarma AB , monitori na kojima e se pojaviti alarm i grafika predstava alarmne slike.

37

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 27 Procesni objekat, kartica dogaaja Na ovoj kartici je mogue definisati Event Channel koji e aktivirati neku komandnu proceduru koja e zatim da izvri odreene akcije definisane u programu komandne procedure. Takoe se definiu karakteristike aktivacije Event Channel-a, pa je stoga mogue izabrati stanje sistema u kojem e se data procedura izvriti.

38

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 28. Procesni objekat, history kartica Nekada je potrebno sakriti signal i ne dozvoliti mu da se pojavljuje na listi dogaaja pa se jednostavno odekira polje HE. To su obino neki inerni nevani signali koji nisu deo procsa koji se nadzire i zbunjuju operatera.

39

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 29. Procesni objekat, izlaz prema printerima Na kartici za izlaz signala prema registratorima dogaaja odnosno Event Printerima, mogue je razliite dogaaje poslati na razliite printere i tako spreiti zbunjivanje operatera na razliitim radnim stanicama koje, kako je ranije reeno, mogu imati razliite namene i pratiti razliite delove procesa koji SCADA prati.

40

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

7. Grafiki interfejs
Grafiki interfejs SCADA sistema se sastoji od slika i dijaloga. Slike su dinamika ilustracija procesa kojim se upravlja, a sa procesom su povezani naravno preko procesnih objekata koji verno prate stanje promenjivih u procesu. Dijalozi su elementi kreirani u Visual SCIL jeziku, povezai su sa procesnim objektima koji izvravaju neke komandne porcedure ili predstavljaju direktne komande koje se alju u proces. Veliki broj ovih elemenata je ve defilisan u bibliotekama i potrebno je samo odabrati iz biblioteke (Picture Function) koji to vernije opisuje proces, odnosno koji je u stanju da prihvati sve informacije koje dolaze sa primarne opreme koju predstavlja. Na primeru prekidaa, mogue je odabrati prekida koji ve ima predviene procesne objekte na primer za gubitak gasa SF6, komandnog napona, kvara u strujnim kolima za iskljuenje, zatim procesne objekte za komandovanje, i naravno mogunosti da u sluajevima kvara blinka recimo crvenom bojom. Ili na primeru transformatora mogue je izabrati transformator prema broju namotaja, postojanju regulacione sklopke, mogunostima paralelnog rada sa drugim transformatorima u postrojenju i.t.d. Grafiki objekti su u stvari (Picture Function objests) jer imaju mogunosti funkcija reprezentacije i kontrole procesa. Svaki od ovih grafikih objekata ima Procesne objekte za koje je vezan, programe koje poziva svojom aktivacijom i svoju dinamiku grafiku reprezentaciju. Dakle editovanje jednog grafikog objekta zahteva grafiko i programersko editovanje gde se koristi SCIL editor i editor bitmapiranih slika kao to je Paint. Na sledeim slikama su predstavljeni prozori editora slike (Picture Editor) sa otvorenim dijalog prozorima za konfiguraciju transformatora.

Slika 30. Prozor za definisanje Picture Function elemenata 41

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja Na slici 30 Prikazan je Prozor za definisanje Picture Function elemenata u kojem se definie tip opreme i adresa datog elementa u funkcijskom bloku Bay kontrolera. Definisanjem Picture Function elementa

Slika 31. Definisanje picture function elementa

Slika 32. Definisanje izgleda picture function elementa 42

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

8. Komunikacioni sistemi
Da bi se ostvarila komunikacija zmeu raunara koji pokreu SCADA aplikaciju i radnih stanica, komunikacionih servera i regionalnog centara upravljanja, koriste se razni mediji i odgovarajui komunikacioni protokoli. Na sledeoj slici predstavljeni su komunikacioni mediji izmeu centara upravljanja i elektroenergetskog objekta.

Slika 33. Vrste komunikacije lokalnog sistema upravljanja i regionalnog upravljakog centra. Kao medij mogue je koristiti sam dalekovod pa se po jednom faznom vodu moe iskoristiti postojea VF komunikacija koja se kod zatite koristi za komunikaciju izmeu zatitinih ureaja sa obe strane voda (distantne zatite), za interne telefonske linije i.t.d. Takoe je mogue koristiti optike kablove koji su ugraeni u nekim izvedbama energetskih kablova i faznih provodnika dalekovoda. Mogue je koristiti i modemsku vezu iznajmljenom paricom telefonske linije ili radio vezom. Takoe, oprema koja se koristi u ovako razliitim sluajevima jako raznovrsna i zahteva elemente za fiziku komunikaciju (modemi, centrale itd.) i ureaji za prilagoavanje sa obe strane komunikacije. Elementi za prilagoavanje komunikacije su RTU ureaji i raunari sa bazama podataka i funkcijama protokol konvertera. Protokol konverzija je softverski proces koji kao ulaz ima signal jednog protokola a kao izlaz signal drugog protokola koji odgovara sistemu koji je ugraen sa te strane. Kod komunikacije izmeu procesnih ureaja i SCADA aplikacije, situacija je unificiranija jer je udaljenost ovih elemenata na nivou samog objekta. Dakle nije potrebno birati mogue vidove komunikacije i prilagoavati se postojeim komunikacionim strukturama kao kada se radi o komunikaciji izmeu centara upravljanja i elektroenergetskih objekata ako se oni nalaze na nepristupanim predelima ili pustinjama gde ne postoji veliki izbor komunikacije. Komunikacija izmeu procesnih jednica i SCADA raunara ostvarena optikom mreom. Optika mrea je pogodna jer ne postoji uticaj magnetnih polja na komunikacione signale. Na

43

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja sledeoj slici prikazani su vidiovi meusobne komunikacije izmeu procesne opreme i raunara koji vre upravljanje i nadzor.

Slika 34.Komunikacija lokalne SCADA aplikacije sa ureajima u postrojenju. U ovom sistemu postoje optine mrene kartice, razni adapteri i konverteri koji razliitu procesnu opremu unificiraju i ukljuuju u optiku mreu. Treba napomenuti da i izmeu samih releja postoji komunikacija i da je ona u nekim sluajevima ostvarena ianim vezama izmeu ulaznih i izlaznih kontakata releja ili preko optike mree. Tako da jedan relej obavetava druge releje o stanju zatitne funkcije koju on obavlja ili nekog dogaaja ili stanja rasklopne opreme kojom se upravlja ili koja se nadzire. Ove informacije izmeu procesnih ureaja se koriste u razne svrhe kao to su backup zatita, zatita od otkaza prekidaa i razna interloking stanja (zabrane manipulacija odreenom rasklopnom opremom u zavisnosti od uklopnog stanja druge rasklopne opreme ili nekih drugih potrebnih uslova za manipulaciju).

44

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

9.

RTU (remote terminal unite)

RTU engleski Remote Terminal Unite je programabilni mikroprocesorski ureaj za procesnu automatizaciju, daljinsko upravljanje i akviziciju podataka. RTU je modularni ureaj koji obezbeuje komandovanje i monitoring odreenog procesa tako to se prema primarnoj opremi (senzorima i izvrnim ureajima) fiziki spaja provodnicima-oiava, a prema SCADA aplikaciji komunikacija se ostvaruje odreenim komunikacionim protokolom na prime TCP/IP ili nekim drugim standardnim protokolom i vidom komunikacije. RTU ureaj se u modernim sistemima veoma esto spominje i neizostavan je deo automatizacije elektroenergetskih postrojenja.

Slika 35 RTU 560 Na slici 35. prikazana je fotografija komunikacionog modula ABB-ovog RTU560 oko koje su docrtane mogunosti ovog RTU ureaja i zahtevi modernih sistema upravljanja koje on ispunjava. Local MMI sa slike je aplikacija Man Machine Interface kojim se komunicira sa RTU ureajem odnosno neka SCADA aplikacija. NCC je Network Controle Center i predstavlja regionalni centar upravljanja. Odatle se vidi da RTU jedinica moe direktno komunicirati sa regionalnim centrom upravljanja preko ugraene odgovarajue komunikacione kartice, na primer modema. Ovaj ureaj je programabilan i u podpunosti sadri sve logike funkcije kao i klasian PLC (Programabil Logic Controler), a programira se odreenim programom instaliranim na raunar koji se na RTU povezuje RS232 paralelnim kablom na COM Port.

45

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

9.1 Delovi RTU ureaja


U zavisnosti od projekta odnosno postrojenja ili dela postrojenja za iju automatizaciju se koristi RTU se sastoji od razliitih jedinica (slotova-kartica). Ove jedinice imaju razliite namene i hardverski se razlikuju. Jedinice koje ima svaki RTU su: Napojna jedinica. Slui za napajanje RTU ureaja i postoji nekoliko tipova ovih jedinica a to su AC i DC u razliitim ulaznim naponskim opsezima. esto se zbog redudantnosti napajanja koriste dve napojne jedinice koje koriste dva nezavisna naponska izvora. U elektroenergetskim postrojenjima jedinice koje se najee koriste su DC jedinica koja koristi jednosmerni izvor iz baterija, i AC razvod sa UPS (Urgent Power Suply) izvora. IO jedinice koje predstavljaju vezu izmeu softvera RTU jedinice i primarne opreme. Ove jedinice su oiene prema primarnoj opremi (prekidai, rastavljai, kontakti opreme, strujni i naponski transformatori, senzori temperature, pritiska, pomoni releji izlazni kontakti relejne zatite i.t.d.) Kartice za vremensku signalizaciju. Ove kartice se povezuju na GPS antenu i sa satelita primaju tano vreme i konfigurisane kao Time Synchronization Master Device (Master ureaj za vremensku sinhronizaciju) sinhroniu sve ureaje u postrojenju. Komunikacione kartice su jedinice za komunikaciju izmeu RTU ureaja i spoljnih sistema koji razmenjuju informacije sa RTU ureajem (NCC Network Control Center -mreni kontrolni centar-regionalna SCADA , lokalna SCADA , raunar kojim se konfigurie sam ureaj, modem i.t.d. Ove kartice u sebi mogu da sadre modem, GSM Modem, Optike konvertere itd . Komunikacione kartice na sebi imaju razliite konektore u zavisnosti od komunikacije za koju su namenjene. Tipovi konektora su 9 pinski Paralelni portovi (ComPort) RJ45 lan konektori, BNC konektori za koaksijalne kablove, konektori za komunikaciju optikim kablovima (FO Fiber Optic ). BUS komunikacione jedinice. To su jedinice koje slue za povezivanje vie RTU jedinica to je sluaju u velikim postrojenjima gde jedan RTU ureaj svojim ulazno izlaznim jedinicama ne moe da zadovolji potrebe automatizacije postrojenja.

46

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja Na sledeim slikama su prikazane neke od jedinica od kojih se sastoji RTU ureaj.

Slike36 Binary Output jedinica Na slici 36 je prikazana jedinica koja sakuplja binarne 0/1 signale sa primarne opreme. Sa ovakvih jedinica dolaze svi signali koji mogu imati dva stanja nastanak/prestanak ili aktivno/neaktivno ili alarm/normal.. Broj ugraenih jedinica zavisi od broja signala definisanih projektom automatizacije datog postrojenja. Svaka kartica moe da obradi 16 binarnih signala.

Slika 37. Analogna ulazna kartica. Na slici 37 prikazana je analogna ulazna kartica. Na ovu karticu se povezuju merni transformatori i razliiti strujni i naponski pretvarai koji kupe merenja i analogne vrednosti u postrojenju. Sa ovakvih kartica u NCC Regionalnu SCADA aplikaciju dolaze merenja.

47

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 39. Binarna izlazna kartica Na slici 39 prikazana je binarna izlazna kartica. Ova kartica ima male kontaktore, izlazne kontektne releje koji se pobuuju komandama iz upravljakog centra SCADA aplikacije i deluju na neke druge pomone releje koji na primer daju komandu za manipulacije rasklopnom opremom., promenu pozicije regulacione sklopke transformatora i.t.d.

Slika 40.Komunikaciona kartica Na slici 40 predstavljena je komunikaciona kartica koja sadri jedan 9 pinski i cetiri RJ45 LAN konektor. Preko ove kartice se RTU ureaj konfigurie i narvno povezuje na SCADA sistem ako se SCADA server nalazi negde u blizini ureaja.

48

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

Slika 41. Komunikaciona kartica (mrena jedinica) Na slici 41 prikazan je jos jedan tip komunikacione kartice. Ova kartica sui za povezivanje RTU ureaja na lokalnu mreu pa mu je mogue pristupiti preko svakog internet explorera ako poznajete IP adresu ove kartice.

49

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

9.2 Komunikacija RTU ureaja

Slika 42. Komunikacija RTU ureaja Na slici 42 prikazana je komunikacija RTU ureaja sa ostalim ureajima u okruenju, a na liniji koja spaja RTU ureaj i spoljnu jedinicu upisan je protokol po kojem RTU komunicira sa datim ureajem. Izuzetak je primarna oprema (Process) gde je komunikacija iana (Marshaling) Marshaling rack je ploa sa zadnje strane ureaja na koju se na odgovarajue kontakte spajaju ice koje dolaze sa primarne opreme.

50

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja 9.3 RTU kao mala SCADA U malim trafo stanicama gde nema potrebe za ozbiljnim SCADA serverom RTU ureaj moe biti povezan sa raunarom koji pristupa RTU ureaju i otvara njegovu konfiguraciju u HMI (Human Machine Interface) obliku koji lii na SCADA aplikaciju.

Slika 43. HMI aplikacija RTU ureaja Da bi RTU ureajem bilo mogue vizualizovati postrojenje on se konfigurie posebnim alatom koji sadri editor objekata. Editor objekta se poziva na odreejne biblioteke i adrese u RTU konfiguraciju. U bibliotekama se sadre svi objekti potrebni za vizualizaciju postrojenja. Objektima iz biblioteke se dodeljuju adrese RTU konfiguracije. Tako se pravi HMI aplikacija koja je dostupna operateru u postrojenju. Biblioteke koje se pozivaju su predefinisani picture function elementi tako konfigurisani da prate fiziki element i da ga to bolje predstave koristei postojee informacije kojima RTU ureaj raspolae

51

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

9.4 Arhiviranje podataka i fajlova


Mikroprocesorski zatitni releji imaju mogunost snimanja poremeaja i kvarova u tienom elementu. Disturbance recording funkcija releja kreira snimak odreenog vremenskog trajanja u kojem su zabeleeni oblici napona i struja u peridu kada su oni odstupali od normalnih vrednosti. Ove snimke je mogue proitati posebnim softverima koji slue za analizu snimaka fault recordera. Mikroprocesorski relej pamti nekoliko poslednjih snimaka, pa postoji problem arhiviranja i prikupljanja ovih fajlova. RTU ureaji kao i SCADA sistemi imaju mogunost izitavanja ovih fajlova i kopiranja istih u posebne memorije namenjene za storiranje snimaka kvarova.

Slika 44 Arhiviranje snimaka kvarova

52

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja Na slici 44. prikazan je nain arhiviranja snimaka kvara u memoriju RTU ureaja i njihov transfer u lokalni i regionalni upravljaki centar. Na linijama koje predstavljaju vezu meu ureajima napisani su i protokoli komunikacije koji obezbeuju File Transfer odnosno prenos fajlova koji u sebi nose informacije potrebne za rekonstrukciju snimka. Ovakvim fajl transferom se tedi na vremenu za koje bi struno osposobljena ekipa morala daode u objekat i iz releja pomou raunara izitava i arhivira snimke kvarova. Ovi fajlovi su veoma korisni jer se iz njih moe videti kakve su se deformacije naponskih i strujnih prilika dogodile prilikom odreenog kvara. Ove analize su dragocene kod podeavanja parametara relejne zatite jer se u njima mogu videti greke u podeenjima relejne zatite.

Slika 45. Pristup RTU uredjaju preko internet explorera Na slici 45 prikazna je stranica koja se otvara ako RTU ureaju internet explorerom pristupite preko njegove IP adrese konfigurisane u komunikacionom modulu kartici.

53

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

10.

Integracija DMS softvera

DMS Distribution Menagement System Softver je softver sa velikim brojem fukcija koje slue optimalnom upravljanju distributivnom mreom. DMS sofver se instalira u oblasne centre upravljanja koji pokrivaju distributivnu mreu na nivou grada ili oblasti, a povezuje se sa SCADA sistemom instaliranim u tom upravljakom centru. DMS sistem je sistem koji u svojoj arhitekturi ima DMS server i DMS klijent aplikacije i bazu koja moe da se nalazi na posebnom raunaru ili na DMS server raunaru. Izbor konkretne arhitekture zavisi od postojeeg SCADA sistema. Jedna od moguih arhitektura je prikazana na sledeoj slici:

Slika 46. Arhitektura DMS sistema Interakcija izmeu komponenata DMS sistema se moe podeliti na dve grupe: Razmenu podataka koji opisuju distributivnu mreu i razmenu podataka koji opisuju akcije operatora. Prva grupa podataka se deli na statike i dinamike podatke. Statikim podacima su opisani elementi 54

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja sistema sa svojim katalokim podacima i elektinim karakteristikama. U dinamike podatke se svrstavaju stanja u mrei kao to su merenja i pozicije rasklopne opreme i regulacionih sklopki energetskih transformatora. DMS softver sadri specijalne komponente koje izvravaju razmenu podataka izmeu SCADA servera, DMS servera i Baza podataka. DMS server je opvezan sa svim drugim ostalim komponentama DMS sofvera koje su u daljem tekstu opisane:

DMS server je applikacija koja upravlja sistemom i komunicira sa klijentskim aplikacijama. OPC server dozvoljava viekorisniko okruenje i obezbeuje preuzimanje dinamikih podataka od SCADA sistema. Item Source je Deo OPC servera i on obezbeuje komunikaciju izmeu OPC servera i SCADA sistema. Za svaki SCADA sistem koristi se poseban Item Source. Ova komponenta je dizajnirana kao mala i jednostavna komponenta kako bi komunikacija bila najbra mogua. DMS Model Interface DMI je dll komponenta koja obezbeuje komunikaciju DMS komponenata sa Data Base serverom (sa bazom podataka). DNB Distribution Network Builder je nezavisna aplikacija koja slui za konstruisanje i ureivanje elementa distributivne mree. Graditelj mree ili Netwokr Builder se sastoji iz dva dela. Prvi deo je Data Editor a drugi grafiki Editor. Data editor obezbeuje ureivanje elektrinih podataka elemenata. Grafiki editor obezbeuje definisanje i ureivanje ema distributivne mree. DMD Dynamic Mimic Diagram (sinoptika ploa) je nezavisna apikacija koja prezentuje DMS sistem koji sadri DMS analitike funkcije sistema. DMD je veza izmeu alanitikih funkcija i ostalih DMS komponenata. DMD radi u dva reima, to su off-line (bez konekcije sa OPC serverom) i on-line (sa konekcijom sa OPC serverom-itanje i upis dinamikih podataka). OPC client OPCC je komponenta koja omoguava komunikaciju sa OPC serverom. DMS Analytical Funciton DMSAF je dll komponenta pisana u FORTRAN-u, programskom jeziku za implementaciju svih funkcija i matematikih modela. System Administration Application SAA je komponenta za administraciju softvera

55

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja Na sledeoj slici prikazan je integrisani DMS softver SCADA sistem, Baze podataka i DMS funkcije.

Slika 47. DMS Sistem sa funkcijama za optimalno upravljanje distributivnom mreom

56

SCADA Sistemi i automatizacija postrojenja

11.Literatura:
1. ABB1MRS751852-MUM manual (http://library.abb.com/GLOBAL/SCOT/scot229.NSF/VerityDisplay/7ABE380E11637AF 1C2256BE5003A023A/$File/Introduction%20to%20MicroSCADA%20Technology.pdf ) 2. COM 500 1MRS751858-MEN (http://search.abb.com/library/ABBLibrary.asp? DocumentID=1MRS751858MEN&LanguageCode=en&DocumentPartID=&Action=Launch ) 3. Picture Editing 1MRS751854-MEN (http://library.abb.com/GLOBAL/SCOT/scot229.NSF/VerityDisplay/8533DCDF75C924E 4C2256BE5003BD835/$File/Programming%20Language%20SCIL.pdf 4. Wikipedia (http://en.wikipedia.org/wiki/SCADA) 5. Site test reporti iz Transforamtorske stanice 60/30kV Hassi R Mel, Alzir. 6. Aplikacija upravljackog sistema Transforamtorske stanice 60/30kV Hassi R Mel, Alzir 7. Line beleke

57