KRIMINOLOGIJA

1. Pojam kriminologije Odrediti pojam kriminologije znači odgovoriti na pitanje ,,šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?". Odgovarajući na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvaćenog gledišta o tome šta je kriminologija. Određivanje pojma kriminologije staro je koliko i krimiriologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvaćena i jedinstvena defimcija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili stručnjaci različitih naučnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i defirticiju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodoioškog opredeljenja u izučavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i među kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit. Tako se može zaključiti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izučavanja, korišćenja znanja i dostignuća različitih naučnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su ''kriminolozi kraljevi bez kraljevstva". Medutim, izučavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko saznajne, praktične, organizovane i planske istraživačke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za izičavanje nauke koja se bavi izučavanjem izvršenih krivičnih dela. Italijanski pravnik Garofalo upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajući pod krimmologijom nauku (učenje, grčke reči logos) o kriminalitetu, zločinu (lat. crimen). Prilikom određivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da ovaj pojam shvataju šire ili uže. Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju određenu naučnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvaćene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojećih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajući, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijsko-empirijska, interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. 2. Predmet izučavanja kriminologije Određivanje predmeta izučavanja kriminologije usko je povezano sa određivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znači utvrditi šta kriminologija izučava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naučnim disciplinama. Iako značajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno među kriminolozima. Već skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrđuje predmet njenog izučavanja, što je svakako povezano i sa utvrđivanjem pojma kriminologije. Postoje različita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izučava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sintetička nauka. Međutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajedničko je da kriminalitet čini najvažniji polazni elemenat za određivanje predmeta kriminologije, Iz navedenih različitih shvatanja predmeta kriminologije može se zaključiti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije nkljnčujući niz pošebnih nauka i naučnih disciplina. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najčešće povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom, sociologijom zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i razuđenosti niza različitih činjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proučavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Stoga, po našem mišljenju, predmet proučavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinačna pojava. Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija (proučava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proučava kriminalitet kao pojedinačnu pojavu) kroz dve oblasti izučavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i

kriminalnu etiologiju (uzroci - opšti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Važno je napomenuti da proučavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno, već ima veliki uticaj na delinkvente, žrtve, one koji štite krivičnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane. 3. Pojam kriminaliteta Kriminalitet je negativna društvena pojava, koja je, zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Da li će jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od političara koji kreiraju zakon, sudija koji ga tumače i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Medutim, u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet, odnosno zločin i da li je uopšte podesno naučno izučavati ovu pojavu. Definicije kriminaliteta su različite, često međusobno suprotne uz upotrebu različitih sinonima: zločin, delinkvencija, prestupništvo, devijantno ponašanje, društveno negativno ponašanje, antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano reč zločin, "crimen", upotrebljavali su najpre Rimljani za označavanje sudske odluke ili presude; kasnije se taj termin koristi za označavanje neosnovane optužbe, okrivljenja ili prekora, pojedinosti na koje se žali tužilac. Kasnije, pojedini pisci nastoje da nađu takvu đefiniiju kriminaliteta koja bi važila za sve zemlje i sva vremena, dok su drugi negirali mogućnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. Defincija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta, pa, kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo, postoji i veliki broj deflnicija kriminaliteta. Teškoću koja postoji u tom pogledu pokušaćemo da savladamo polazeći od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Ove dve definicije najčešće su zastupljene u naučnim radovima i najvažnije su za određivanje predmeta kriminologije. 4. Krivičnopravno definisanje kriminaliteta Izučavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivično- pravne nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. U torn periodu krivično pravo je imalo određena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivično delo ne samo i isključivo kao pravni, već i kao društveni fenomen. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivičnopravna i kriminološka izučavanja nisu bila jasno razgraničena i kada odnos izmedu krivičnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguće odrediti bez krivičnog prava. Prema većini pisaca, koji prihvataju uže pravno definisanje, kriminalitet čine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela. Tako se predmet kriminologije ograničava na krivična dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Krivičnopravna defmicija zasniva se na principu zakonitosti, koji je uvela klasična krivičnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogućava sigurnost u pogledu obima i sadržaja učinjene protivpravne radnje. U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje (činjenje ili nečinjenje) za koje po važećim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreći sankciju. Ovo shvatanje potiče od Ferija, koji je smatrao da je zločin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Pravno definisanje kriminaliteta, posebno uže pravne defmicije, bile su kritikovane kao formalno-dogmatske, preuske, nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru, kao i neusklađenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Osim toga, u društvu postoje takva ponašanja, pojave i procesi, koji se događaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sapravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše, dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika", izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i si.). Uže pravno defmisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivičnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. To znači da se prilikom defmisanja kriminaliteta polazi od krivičnopravne defmicije u širem smislu, tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivična dela predviđena krivičnim
2

zakonodavstvom jedne zemlje, već i druge kažnjive radnje, uz sociološku, psihološku i drugu analizu odgovarajućih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. KR1MINALNO PONASANJE kao pojedinačno, individualno ponašanje za koje važeći nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše međunarodnopravne norme o ljudskim pravima. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je različitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. 2. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Ovako shvaćen kriminalitet ima kvantitativno određenje, njegov obim, struktura i dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Tačnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinačnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen. 5. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona, pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Kriminalitet je društveni fenomen, daleko širi od okvira koje pruža krivično pravo. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proučavati kao suština kriminaliteta. Krivično delo, kao ljudska i društvena realnost, sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kultumih, običajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu, a učinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: - prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih, ne samo legalnih normi ponašanja. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proučavanje, proučavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt između kultura. Kriminologija treba da proučava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ograničena promenama zakona; - druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. - u okviru treće grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuća ekonomska klasa, pa je kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Ljudi koji imaju moć stvaraju i utiču na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija; Svedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (različit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava, a trećoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. 6. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne fenomenologije Termin "fenomenologija" (od grčke reči "phainomenon" - ono što se vidi, što se ispoljava, i "logos" - učenje, istraživanje, nauka) označava deo filozofskog učenja o pojavama. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proučava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i činjenice kroz koje se ispoljava pojedinačno kriminalno ponašanje. Smatra se (Exner, F.) da početak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734.), koji je opisivao pojedine kriminalne slučajeve. Izučavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemački teoretičari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Nemački teoretičar klasične krivičnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zločina ističući potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivičnih dela (vreme, način, sredstva itd.). Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zločina", koja se sastoji u izučavanju pojavnih oblika krivičnih dela, načina izvršenja krivičnih dela, načina života delinkventa, njihovog ponašanja i tipologije. U novijoj kriminološkoj literaturi ističe se da predmet izučavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinović, M., Kupčević-Mlađenović, R.), odnosno kažnjivih radnji, ponašanja (Horvatić, Z.); posledice prestupništva,
3

starosti i si. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. obim. u Srbiji opao. političkog. mogu se posmatrati sa različitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). polu. na pojedinim nacionalnim i državnim područjima. prekršaji u saobraćaju itd ). ukazuje da odredeni obim. utaje. poreklo i razvoj prestupništva (Pešić. etiološku (genetičku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. težini kažnjivih ponašanja. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (način izvršenja) kažnjivih ponašanja. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki značaj: omogućava da se uvidi potreba za određenom društvenom reakcijom i da se postojeća društvena reakcija shvati. ili. Proučavanje obima. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivičnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. imovinski kriminalitet obuhvata krade. prinude. rasprostranjenost. prekršaji protiv javnog reda i mira. pri čemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identičnim pojmom u kriminalistici (Horvatić). u gradovima i selima. načinu. kriminalna fenomenologija nije ništa manje značajno područje izučavanja. U okviru istraživačkih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. krivična dela protiv imovine.prestupnike i oštećene. Iako većina autora ističe da je kriminalna etiologija "centralno područje" kriminologije. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivičnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivična dela protiv života i tela. imovine. objektu napada ili objektu krivičnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. profesionalni kriminalitet itd. neevidentiran broj krivičnih dela i izvršilaca. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivičnih dela koja vrše muškarci i krivičnih dela koja vrše žene itd. brojno stanje. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. vremena. vremenu. 4 . stagnirao ili je bicui porastu. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). društvenih prilika i okolnosti. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamičan proces. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja čine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. Kod određivanja tačnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. Pojavni oblici. imovinski kriminalitet. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivičnih dela (na primer. politički kriminalitet. koji se prati na osnovu statističkih podataka iz statističkih evidencija o kriminalitetu. strukturu i klasifikaciju prestupništva. privrede). pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. dinamiku prestupništva. recidivizam). Na primer.privrednog. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguće je posmatrati i statistički pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta . imovinskog. maloletničke delinkvencije. prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu.). struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da utiču na stanje i razvoj manjih ili većih društvenih grupa i pojedinaca.). Iz navedenih definicija može se zaključiti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proučava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. protiv života i tela. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. postojećih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivičnog zakona. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivična dela ubistva. uz pomoć statističkih podataka posmatra se da li je kriminalitet (ukupan broj izvršenih krivičnih dela) u periodu 2000-2005. telesne povrede. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru određenih pojavnih oblika kriminaliteta. prevare. broju izvršenih krivičnih dela (primami kriminalitet. Na primer. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. V. čime se odustaje od dalje krivičnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). sredstvu i mestu izvršenja. U okviru kriminalne fenomenologije izučava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta'1 ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. struktura. nepoznat. privredni kriminalitet. broj izvršilaca. krivična dela protiv dostojanstva ličnosti i morala.

uz pomoć principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". vlada kliničkom kriminologijom. školu. Kriminalna etiologija se najčešće deli prema prirodi faktora koji deluju na javljanje kriminaliteta. kako tvrdi Pinatel. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. interesi). Kroz multidisciplinarni pristup treba oceniti proučavanog delinkventa. posebne. . u drugoj fazi. Medu kriminogenim faktorima moguće je razlikovati uzroke (sa većim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta. a druga u istim tim uslovima to ne čine. U prvoj fazi naglašava se apsolutna specifičnost kriminalne ličnosti Lombrozo . emocionalni procesi ili osećanja i voljni procesi-motivacija) i psihičke osobine (navike. problem kriminalne ličnosti (da li postoji i ako postoji čime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. koja se odnosi na istraživanje "mogućnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da će u njoj prestupnik prestati da bude opasan. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo. učenje) izvorno je označavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija. opažanje. neposredne uzroke. uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivičnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Pri tome. grupu. potrebe. endogene i egzogene. 8. uslova života. praktična istraživanja su takođe brojna. nije isključeno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proučene čovekove ličnosti. Uprkos različitim shvatanjima. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog stanja dodao formulu o prilagodavanju. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. za razliku od opšte kriminologije. inteligencija. koji se. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slučaju. kakav uticaj na kriminalitet imaju psihički procesi (lični intelektualni procesi: mišljenje. predstavlja jedan kriminološki pravac. delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu. neposredne sociogene faktore i ličnost delikventa. Klinička kriminologija Klinička kriminologija. sukoba kultura. Razmatranje problema kriminalne Iičnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. sposobnosti. a metod koji koristi prilikom izučavanja pojedinačnog slučaja kriminalnog ponašanja je klinički metod. sredstva masovne komunikacije. objektivne i subjektivne. odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. može se reći da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinačni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrđene. fizičke ili kosmotelurne i društvene. Egzogena etiologija se odnosi na izučavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz određene društvene kulture i strukture. određujući ga ne kao pravni pojam. ta specifičnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i 5 . temperament. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije ličnosti". Pojmom opasnog stanja Garofalo je označavao najpre postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane.neposrednih činilaca kriminalnog ponašanja. crta ličnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. učenje. Endogena etiologija izučava uticaj ličnih osobina. Podele kriminogenih faktora različite su u kriminološkoj literaturi. itali-janskog lekara. društvene i individualne. Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrđivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora . na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru kliničke kriminologije su: opasno stanje. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Pojam opasnog stanja. koji je medu prvima ukazao da treba izučavati zločinca a ne zločin. druga devijantna ponašanja itd. Pojam i oblasti izučavanja kriminalne etiologije Termin "etiologija" (od grčkog "aitia-uzrok i "logos"-nauka. formulisati hipoteze o njegovom budućem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proučava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačne.7. često presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje). Kriminogeni faktori se dele na: antropološke. psiholoških karakteristika. različitih shvatanja o vrednostima. Razvoj kliničke kriminologije može se pratiti počev od Lombroza. već kao stvarnost koja se može klinički posmatrati. pod uticajem psihoanalize. zašto pojedina lica vrše krivična dela u odredenim socijalnim uslovima.

nacionalnih.kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. već proces razvoja specifičnih znanja. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. Koncepcija kriminologije kao sintetičke nauke. bez obzira na druga izučavanja. veka. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slučaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoć specifičnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. čiji su zastupnici bili lekaripsihijatri. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. Bez obzira na to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. društvene faktore i okolnosti koje utiču kako na formiranje ličnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. Krivične nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivične nauke. ona nije samo rezultat. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. u oblast proučavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. vremenskih i drugih 6 . mogu se podeliti u dve grupe. kriminologijom su dominirale različite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izučavanja . tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima ličnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. Sem toga. delio je na pravne i nepravne. akademik dr Toma Živanović.kriminaliteta. koja je proučavala kriminalitet polazeći od uticaja fizičkih i organskih osobina čoveka-delinkventa. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u ličnosti delinkventa. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice između psihološki normalne ličnosti i patologije psihe. viši opšti deo krivičnog prava. Ova shvatanja. tako da je teorija o kriminalnoj ličnosti samo "radna hipoteza". koja proučava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremećaja ličnosti i kriminalnog ponašanja. kriminologija ima određene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izučavanja regionalnih. odnosno nekriminalno. U pravne je ubrajao: krivično pravo. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivične nauke. Nešto kasnije u Nemačkoj počinje da se razvija kriminalna psihologija. sve do prvih decenija 20. Klinička kriminologija. predviđa njegovo buduće ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemačkoj koja je obuhvatila kako antropološka proučavanja uzroka kriminaliteta. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. Sem toga. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. Pluralističko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivičnopravni pisac. opštu) i pojedinačnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izučavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. kliničkoj kriminologiji se mogu staviti određene kritičke primedbe. posebno psihijatrije. Medutim. proučavajući psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. u trećoj fazi se tvrdi da je koncept kriminalne ličnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. koja se zasniva na zaključcima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje. 9. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihičkih osobina čoveka. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naučne misli. kriminologija kao i svaka druga nauka. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije.'' Klinička kriminologija osvetljava psihološka svojstva ličnosti delinkventa. Kao samostalna nauka. uslovi negativnog formiranja ličnosti i drugi problemi koji su od posebnog značaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". U okviru kriminalne sociologije izučava se društvena uslovljenost kriminaliteta. posebno društvenih i pravnih nauka. krivca i krivičnu sankciju. ili sve nauke koje izučavaju krivično delo. značajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinačne pojave. Prodor medicinske misli. ona je grupna (pluralistička) nauka. po oceni mnogih autora. krivični postupak i kriminalnu politiku. njena nezavisnost je danas nesporna. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naučnih disciplina. ocenjuje proučavanog delinkventa. da objasni kriminalitet u celosti. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralističke nauke. koja je takode nastojala. opšti pojam za više naučnih disciplina. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sintetička nauka.

a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. Osnovna obeležja kriminološkog metoda proističu iz određenja pojma i predrneta kriminologije. fundamentalna i primenjena istraživanja. 5. ona te metode prilagodava izučavanju sopstvenog predmeta. 10.8. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takođe su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. opažanje). kako pojedinačne slučajeve kriminalnog ponašanja. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specifične postupke i materijala sredstva uz pomoć kojih se otkrivaju one osobine predmeta čije saznavanje predstavlja cilj naučnog istraživanja. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivičnopravnim naukama (krivično pravo.karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Radi razgraničenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izučavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. oni se stalno preklapaju.6. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. kao i predmet njenog proučavanja koji obuhvata. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). to je postupak kojim se. Pri tome. proučavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. 11. korišćenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. metod istraživanja u empirijskim naukama počiva na sledećim etapama: opservacija (posmatranje. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). psihologija. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . Opšte napomene o metodu kriminologije i karakteristike kriminološkog metoda Pod metodom se uobičajeno podrazumeva način na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proučava. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. Iz ovih karakteristika kriminologije proističu sledeća obeležja metoda koje koristi: 1. politika suzbijanja kriminaliteta.teorijskog ili empirijskog. sudska psihijatrija. penologija. 2. idu sa jednog nivoa na drugi. tako da je kriminologija teorijsko. Počinje se sa 7 . ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih pročavanja. koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. kao i druge društvene nauke. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog činjeničnog materijala o kriminalitetu. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži ostvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvamosti. s obzirom na specifičnost svog predmeta. Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slučajeva kriminalnog ponašanja i kiiminološku kliničku metodu kojima se proučavaju pojedini izvršioci krivičnih dela u svim aspektima. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinačno ponašanje koje ulazi u predmet izučavanja brojnih nauka i naučnih disciplina. komparativni metod. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. Sem toga. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. kriminologija je stvorila sopstveni metodički sistem.prikupljanje konkretnih činjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. kriminalitetu. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva različita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. Ove nauke proučavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naučnim ciljevima. U proučavanju svog predmeta kriminologija se. korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. Proučavajući razvoj kriminologije kao samostalne nauke zaključili smo da kriminologija ima dodirnih tačaka sa nizom nauka i naučnih disciplina. dolazi do daljeg. Naime. sociologija).7. krivično procesno pravo. Medutim. Takođe. Ili. akademski i primenjeni karakter kriminologije. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke.3.4. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zaključivanje. primenom metoda društvenih nauka u identičnom obliku. kriminologija je empirijska nauka. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednički svim društvenim naukama. drugim rečima i nešto preciznije.empirijska nauka. od posebnog značaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinami. potpunijeg znanja. Pri tome.

Zbog toga se rukovodenje istraživačkim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživaču koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja.podrazumeva uspešno sprovođenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. socijalnog radnika. advokata) o kriminalitetu. sudija. tužilaca. Takođe. tj. njihovi dnevnici. psihopatološke. pravnika. skupštinski materijali. psihološke. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. potpuno i uspešno izučavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zaključaka. na drugoj strani. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. po pravilu. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. Izvori podataka u kriminologiji S obzirom na specifičnost svog predmeta. iskazi sadašnjih i bivših osuđenika. menjanje i usavršavanje postojećeg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta.opservacijom činjenica koja. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. bez obzira na njegov stručni profil. jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojećih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. lekara i drugih stručnjaka. Oni polaze od pretpostavke da. efikasnijom. Poželjno je da to bude stručnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. napisi o kriminalitetu u štampi i si. odnosno određene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). Nažalost. U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) činjenica. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove činjenice radi verifikacije hipoteza. psihologa. 13. Tako 8 . Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih učesnika. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajući joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. cilj primenjenog istraživanja je akcija. Nepisani izvori podataka su: mišljenja stručnjaka. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. odnosno njene zamene drugom. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih stručnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proučavanja. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. Korišćenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. psihijatra. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajućih. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slučaj. Ekipom obično rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih članova. Medutim. Takav rad omogućava svestrano. dijagnosticiranje nedostataka mere i upućivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. a to se često i čini. pravne. Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji. Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. sudski predmeti. čiji cilj je saznavanje odredene pojave. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. statističara i specijalnog pedagoga. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. kada je u pitanju kriminologija. biološke i druge aspekte. postojeća istraživanja o kriminalitetu. delinkventima i žrtvama. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojećih saznanja o pojavi koju istražuje. njegovo proučavanje zahteva interdisciplinami pristup i nužnost ekipnog rada stručnjaka različitog profila: sociologa. 12. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinačna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. posebno mišljenja praktičara (policajaca. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. svaki od angažovanih stručnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. a kod nekih istraživanja i ekonomista. Pri tome. autobiografski podaci o delinkventima. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. kada se istražuju numerički izrazi činjenica i njihova zajednička obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). iskazi žrtava i si. Pisani izvori podataka od značaja za proučavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. a do njih se.

16. ciljevi istraživanja. teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. 9. 5. primarni izvori podataka. izrada i umnožavanje istraživačkih instrumenata. 7. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledeće faze: 1. 4. hipoteze koje će biti proverene. Uz to. Pri tome. pregled ("istraživanje") postojeće literature i utvrđivanje praznina u postojećim istraživanjima. 3. Medutim. Određivanje predmeta i cilja istraživanja 9 . U tu svrhu izraduje se istraživački projekat. metod koji će biti korišćen (kvantitativni ili kvalitativni). obično se daje i predlog za dalja istraživanja. određivanje tehnika prikupljanja podataka koje će se koristiti. koji. predstavlja opis budućeg istraživanja. određivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje će se istraživati). " probno istraživanje (ako je potrebno i moguće). To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživačkog projekta. autobiografije delinkvenata i sl. 5. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. analiza i interpretacija podataka. predmet istraživanja. 12. istraživačima su na raspolaganju dva modela: hronološki. skorašnji. " obezbeđivanje finansijskih sredstava za istraživanje — pisanje predloga projekta. 15. 9. značaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. Etape kriminološkog istraživanja Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. najprostije rečeno. " 6. institucija-organizacija. i njihovo naučno objašnjenje (pisanje istraživačkog izveštaja). Opšti su zato što postoje u svakom projektu. 10. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživački projekat koji pledira na naučni pristup istraživanoj pojavi. odnosno od prirode istraživane pojave. koji je poznatiji i najčešće korišćen i topološki. 10. 6. 4.su. 14. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. hionološkim redom. opis uzorka. koji je vise komplementaran nego suprotan prethodnom. 2. operacionalizacija . Prema ovom modelu. opis istraživačkih instrumenata. obuka lica koja će vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). Istraživački projekat i istraživački izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. sudski predmeti. priprema i obrada podataka. metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). 3. 11. Zbog veće rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržaćemo se samo na analizi hronološkog modela. autor projekta.potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). prostorno i vremensko određenje istraživanja.teorije u svetlu kojih će se objašnjavati dobijeni podaci. naučno objašnjenje . Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživačkom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja.definisanje svih relelevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživačkog projekta). 8. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. Hronološki model odreduje različite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživač mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. 7. 13. 14. 8. iskazi delinkvenata i žrtava. a bitni su zbog toga što čine suštinu kriminološkog projekta. prikupljanje podataka. Elementi koje mora da sadrži svaki istraživački projekat su: 1. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slučaju od cilja istraživanja. prethodna saznanja. dok je statistika tipičan sekundarni izvor podataka. s tim što njegov centralni deo čini opis i interpretacija dobijenih rezultata. 2. policijski i zatvorski dosijei. na primer.

Pri proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. Tako. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. odnosno značajem u osnovnom skupu. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. god.Određivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tačku svakog kriminološkog istraživanja. Pre svega. na primer. To se najbolje postiže pregledom postojeće literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je već bio predmet istraživanja i. a zatim definisanje slučajeva. migracije će uvek predstavljati nezavisnu. recimo recidivizam. tj. određenje da će se neka kriminološka pojava. odnosno kriminološki fenomen. Naime. ako jeste. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. Prema načinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnoćom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoće. istraživati na području Republike Srbije i da će biti uzeti u obzir učinioci koji su krivično delo izvršili u periodu 1985-1990. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. na 10 . zbog čega i sa kojim ciljem se želi istraživati. Koriste se i tzv. lako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaćeni svi slučajevi javljanja jedne pojave. posredstvom viktimizacije i straha od zločina. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. To zapravo znači da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave čiji uticaj na njega će se ispitivati. odnosno njihov način života. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. To su slučajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu određeni na osnovu teorije verovatnoće. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). Tada se prilikom formiranja uzorka vodi računa da u njega uđu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošću. U ovom slučaju očito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. 18. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje shičajeva koji će biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome će biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. da se identifikuju varijable i vrste činjenica koje treba prikupiti. 17. U kriminološkim istraživanjima često se koristi ispitivanje na uzorku. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slučajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. Tako su neka novija američka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. Definisanje skupa slučajeva koji će se ispitivati može se ostvariti tako što će se ispitivati svi slučajevi jedne pojave (korišćenjem statistike). a kriminalitet zavisnu varijablu. orijentisati na prvi ili drugi način. tj. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su određene granice istraživanja. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. Određivanje varijabli i indikatora u istraživačkom projektu U kriminološkom istraživanju kriminalitet. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tačno znati koja je to pojave. odredivanje pojedinih krivičnih dela preko kojih će se istraživati imovinski kriminalitet. po pravilu. što će se odrediti uzorak ili će se proučavati jedan ili nekoliko interesantmh slučajeva. Uzorak mora na adekvatan način (s obzirom na obeležja i struktum) i na adekvatnoj meri (broj obuhvaćenih pojedinačnih slučajeva) da predstavlja proučavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. a pojave čiji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. Zbog toga se kriminoložka istraživanja uglavnom ograničavaju na manji broj pojedinačnili slučajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zaključci o pojavi u celini. Kod uzorka koji se sačinjavaju po teoriji verovatnoće za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoća da bude izabrana u uzorak. Određivanje indikatora odnosi se na određivanje konkretnijih pojava koje će se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. istraživač će se. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi.). Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. Medutim. tj. kao zavisna varijabla. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. određivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. je po pravilu zavisna varijabla. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. Pri formiranju i izbora uzorka moraju se poštovati određena pravila. Ti pojedinačni slučajevi određene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. na primer. nije isključeno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inače uslovljavaju.

Danas napredak matematičkih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da će uz pomoć modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. Metode istraživanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave (kvalitativne metode) Metode i tehnike koje se primenjuju u izučavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su određene samom njegovom prirodom. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledeće ciljeve: identifikacija faktora proučavane pojave. ali i predvideti budućnost. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. 19. kao najvažnije. odnosno stvamog kriminaliteta. zavisiće i naučno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. Nakon analize. uz pomoć statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. ispitivanjem. Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zaključivanje o ispitivanoj pojavi ali se. indukcija. komparativnoistorijska i druge metode. u slučaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. potrebno je izvršiti njihov opis. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analitički i sintetički pristup. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. kriminalitetu i žrtvi Za prikupljanje činjenica u kriminologiji koristi se veći broj istraživačkih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. istraživanje međuzavisnosti faktora. Primena odgovarajućih tehnika omogućava organizovano prikupljanje činjenica o kriminalitetu. posebno primenom računarske tehnike i modernog softvera za obradu statističkih 11 . 21. Na osnovu tih pokazatelja oni su uočili prve korelacije medu kojima je posebno značajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematički shvatljivu funkciju svakodnevnog života. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statistička obrada. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. Obrada. delinkventu. Prikupljanje činjenica (podataka) o kriminalnom ponašanju. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. Medutim. Takode. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. klasifikaciju. upređivanjem. Vezano za primenu statističkih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naučnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematičari koji su koristili kriminalne statistike. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. dakle. Primenom savremenih sredstava. dedukcija. rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naučnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. 20. proizilazi i dominantan značaj kvantitativnih metoda. a izbor konkretne tehnike zavisiće od predmeta istraživanja i izabranog metoda. eksperimentom. korelativne i slične veze često je dovoljna i primena opisanih statističkih metoda i istraživačkih tehnika. evaluacija njihovog značaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. kao što su funkcionalne.osnovu prethodnog rasuđivanja i izgradenih kriterijuma. Prikupljanje činjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. Zato treba voditi računa da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. naučna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su činjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. pravilnu interpretaciju (tumačenje) dobijenih rezultata i. Objasniti jednu pojavu (u našem slučaju kriminalitet) znači odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. odnosno kriminalnog ponašanja. dakle na ono što se već dogodilo. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. Takode. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehnike kvantitativnog karaktera koje omogućavaju merenje kriminaliteta. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. za razliku od izučavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. Međutim. To se odnosi i na sam postupak naučnog saznanja kriminaliteta. merenjem. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). Od koje. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. na utvrđivanje njenih krajnjih uzroka. dati naučno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. Objašnjenje se dakle odnosi na uzročnost i predviđanje. odnosno obrade. dakle.

način izvršenja. međusobni uticaji činilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. a svrha joj je izračunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava.000. recidivizam i si. na relativno egzaktan način saznati opšta određenost.podataka. 22. Prilikom primene ove metode. ova metoda predstavlja sintezu statičke i dinamičke analize. prema karakteristikama učmioca krivičnog dela (pol. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. No. izraženih numeričkim vrednostima. rat. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. bez vremenske odredbe. delinkventu i žrtvi. Glavni predmet i svrha statičke analize jeste otkriće rasporeda učestalosti (distribucije frekvencija) pojava određenih osobina. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Kao najsloženija.000 stanovnika jedne zemlje i izračunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. u masi pojava koje se ispituju. Njen gnoseološki značaj sastoji se u tome što se jedino pomoću statističke metode mogu. 12 . demografija.anketa i intervju kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Ispitivanje je tehnika prikupljanja činjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklična i sezonska kolebanja. ekonomski sistem. tako i drugih lica i žrtava.) itd. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. revolucija. Prema tome da li je predmet statističke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. kao i za pojedine starosne grupe. predmet i si. narkomanija. društvena pokretljivost. starost. Statističke metode omogućavaju i utvrđivanje tzv. relativne veličine kriminaliteta u jednoj zemlji. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. Primenom statističke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. razlikuju se intervju i anketa. međutim. Naime. kao što su: politički sistem. zanimanje. razlikuju se tri glavne vrste statističke analize. sredstvo. Statičko proučavanje pojava distribucije omogućeno je korišćenjem teorije i računa verovatnoće u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. pored apsolutne veličine (obima) kriminaliteta. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. a posebno za žensko stanovništvo. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". društveni razvoj. Ispitivanje . ih i medusobni uticaj vise grupa masovnih pojava. odnosno metoda: statička analiza. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivičnih dela i delinkvenata. značajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu praćenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmcđu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zaključivanje o uzrocima kriminaliteta. Korelaciona statistička analiza ispituje međusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. Primenom statičke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. Primenom korelacione analize utvrđuje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava.). Uz pomoć korelacione analize moguće je utvrditi odnos između kriminaliteta i drugih društvenih pojava. školska sprema. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivičnih dela. jeste otkriće statističkih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. Na osnovu otkrića određenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguće je doći i do određenih zaključaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. Konačni cilj svih vrsta i oblika statističke analize. dakle kriminaliteta. Jedan od najčešće korišćenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. a naročito korelacione analize. dinamička analiza i korelaciona ili regresivna statistička analiza i statistička metoda. Takode. Pri tome se kao istraživački instrument najčešće koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguće odgovore. Predmet dinamičke analize su statističke vremenske serije. profesionalna stabilnost. kriminologija može da dode do izvora svojih podataka na načine koji su znatno moćniji od ranijih. alkoholizam itd. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100.

treba voditi računa da se ona odnose na predmet ispitivanja. U drugom slučaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. raspoređenih na sistematičan način. tj. bilo da se to čini usmenim ili pismenim putem. Prilikom postavljanja pitanja. u kriminologiji se merenje najčešće koristi za prikupljanje podataka o ličnosti delinkventa i to o: inteligenciji. Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. Primenom ove tehnike moguće je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. u celini. odnosno intervju uz pomoć kompjutera i telefona (CATI). kao i s obzirom na različite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. agresivnosti. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. To se obično vrši uz pomoć psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju činjenica u oblasti maloletničke delinkvencije. Zbog toga se preporučuje provera na ovaj način dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. stavovima. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervju. U prvom slučaju ispitivač pitanjima samo inicira i podstiče kazivanje ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja činjenica koje su predmet ispitivanja. Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomoću kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. pitanja). što je od nespornog značaja za proučavanje uzročnosti. odnosno intervju. kao i veze i odnose između delova neke pojave u različitim periodima. anketa. odnosno za poredenje uticaja pojedinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišćenje kontrolnih grupa). 23. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na moguću subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja činjenica u kriminologiji. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehaničkog odgovaranja. da budu podobna da se pomoću njih prikupe potrebne činjenice. pitanja treba tako da budu kombinovana. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i zatvorenih . na raznim geografskim područjima. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivičnom delu i delinkventu. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. odnosno veze izmedu različitih pojava. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih neće znati ili neće hteti da odgovore. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli između ponudenih odgovora). Da bi se prikupljanje činjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporučuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseća na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena.Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). Intervju se najčešće vrši u neposrednom razgovoru. Svojom specifičnošću i složenošću. statistike kriminaliteta omogućavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini.sa ponuđenim odgovorima. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi računa i o psihičkom momentu: pitanja ne treba da budu predugačka.). Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potiče. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što većeg poverenja. sugestibilnosti i sl. jasno formulisana. 24. Prikupljanje podataka na ovaj način najčešće se vrši intervjuisanjem delinkvenata. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. objekat napada i si. U ovom odeljku biće reči o statistici kao 13 . Samim tim. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrđivanja psihičkih karakteristika ličnosti. Uporedivanje i merenje kao tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom značenju: kao skup činjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom području i kao naučni metod. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). motivaciji. ne sme da traje dugo itd.

skupu činjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematičnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišćenjem statističkih upitnika, odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživača), nacionalne i medunarodne, policijske, statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike, posebno sudske, uživale su veliko poverenje. Danas, međutim, pod uticajem kriminologije društvene kontrole, veliki broj kriminologa kritikuje te statistike, smatrajući da one ne omogućavaju merenje kriminaliteta. One zapravo omogućavaju merenje aktivnosti represivnih organa. Drugim rečima, veći broj krivičnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znači da je zaista došlo do povećanja kriminaliteta u nekom društvu, već se u stvari radi o povećanoj aktivnosti pravosudnih organa. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske), bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivičnom postupku (tužilačke) ili presuđeni kriminalitet (sudske). Nijedna statistika, medutim, ne beleži stvarni kriminalitet. S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog, legalnog i stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivična dela ili ne, dok legalni kriminalitet čine samo ona dela koja su utvrđena kao krivična dela sudskim putem. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata policiji, ali objektivno imaju karakter krivičnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat, pa između prijavljenog i stvamog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta ili prikriveni kriminalitet. Razlika između stvarnog i prividnog, odnosno legalnog kriminaliteta nastaje, ne samo zbog filtriranja od strane organa represije već i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca, odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i si.). Takode, razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo, bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa, bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krađa u robnoj kući na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Takođe, svedoci nekada odbijaju da svedoče jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Poznato je, naime, da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Medutim, statistike su problematične ne samo zato što ne mere realni kriminalitet, već se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Uglavnom im se upućuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netačnost usled nenamernih grešaka, a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Do netačnosti usled nenamemih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške, na primer, usled kojih biva utvrđeno kao krivično delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja, posebno pri popunjavanju statističkih upitnika u sudovima, odnosno obrade podataka. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osećanja nesigumosti koje je jzbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno među građanima. U socijalističkim zemljama to se činilo radi korišćenja statistike u propagandne svrhe, odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuće politike. 25. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata, ankete o viktimizaciji i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvaćenih osoba o tome da li su bile počinioci nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, kakve posledice su ta ponašanja imala. One se, dakle, zasnivaju na priznanju učinilaca. Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata najpre u SAD i drugim anglosaksonskim zemljama, zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemačkoj. U mnogim zemljama, medutim, ova tehnika je još skoro nepoznata. Uz pomoć anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata, za poredenje registrovanih i neregistrovanih delinkvenata, za proučavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. Takođe, na ovaj način dolazi se indirektno i do saznanje o načinu odlučivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako, jednim delom, omogućava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moći usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina
14

kriminalna ponašanja. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Naime, nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu, a njih je manje čak i od onih oficijelno registrovanih. To je bio jedan od razloga pojačanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. veka. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvaćenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i, ako jesu, o kojem se kriminalnom ponašanju radi. One se, dakle, za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje sezasnivaju na svedočenju delinkventa, zasnivaju na svedočenju žrtve. One su takođe začete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje, dok su u drugim zemljama, uključujući i našu, vršene samo izuzetno. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta, karakteristikama njegovih učinilaca i žrtava, razlozima zbog kojih neka krivična dela nisu statistički registrovana iako su prijavljena od strane žrtve, kao i razlozima neprijavljivanja krivičnih dela od strane same žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogućava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizičkim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivična dela već su nekada to samo po oceni žrtve. Podaci dobijeni na ovaj način često su netačni zbog grešaka u pamćenju, s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obično jedna ili dve godine). Takođe, one se obično odnose na viktimizaciju na određenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim mestima. Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta značajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima - na primer, sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica, saobraćajnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeća i si. Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvamom broju izvršenih krađa u prodavnicama, posebno u robnim kućama i samouslugama, o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi, o krađama i prevarama u saobraćaju, o organizovanom kriminalitetu, o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama, posebno dece, jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. 26. Tehnike prikupljanja podataka o osećanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osećanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno njihova ocena, odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se često sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Osećanje nesigumosti se, prema Gasenu, sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. Iako sa istim značenjem u američkoj kriminološkoj literaturi umesto osećanja nesigumosti odomaćen je pojam strah od zločina. Uz pomoć anketa o strahu od zločina, koje su začete i do sada najviše i korišćene u SAD, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol, uzrast, socijalni status, zanimanje i si.) osećaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive, o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osećaju ugroženim kao i različitim faktorima koji su uticali na njihovo osećanje nesigumosti. U novije vreme ova tehnika počela se razvijati i u našoj zemlji. Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osećaj nesigumosti utiču drugi faktori u većoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Međutim, uprkos očiglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta, ove tehnike su od nespornog značaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigumost - prava da se ljudi osećaju sigurnim od kriminaliteta - kao osnovnog ljudskog prava. Iako na njega, pored samog kriminaliteta, utiču i drugi faktori, strah od kriminaliteta u sve većem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrđivanje uzroka osećanja nesigumosti, odnosno straha od kriminaliteta, već predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuće strategije borbe protiv kriminaliteta. 27. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji

15

Pri korišćenju metode izučavanja individualnih slučajeva nastoji se da se dođe do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogućili kriminalno ponašanje određenog lica, tj. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. Za kvalitativne metode karakteristično je korišćenje malog uzorka (obično namernog), ili analiza pojedinačnih, tipičnih slučajeva (studija slučaja, eng. case study). Za proučavanje grupa (većih ili manjih, slučajno ili namerno određenih) delinkvenata, bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slučajevi iz određene grupe, i to tako da se proučavaju pojedinačno, kao studije slučajeva, s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. Moguće je, medutim, ovaj metod primeniti i na proučavanje reprezentativnog uzorka neke grupe, ali se u tom slučaju dobijeni zaključci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. Ovaj metod naročito se koristi za izučavanje maloletničkih bandi i posebno je razvijen u SAD. Takođe, metod je pogodan i za proučavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspimim ustanovama. Ovakva istraživanja su u praksi česta, s obzirom na to da se u tim ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu, što omogućava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju, posredno i neposredno posmatranje, analiza sadržaja (na primer, sudski predmeti, novinski tekstovi, dokumentacija socijalnih ustanova), eksperiment, a u poslednje vreme sve vise i fokus grape. Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno iščitavanje dobijenog materijala, uočavanje sličnosti i razlika, grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih sličnih podataka, a zatim njihovo dalje grupisanje, razvrstavanje, uočavanje veza sa drugim odgovorima, odnosno pojavama. Pri tome, neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. Na primer, utvrđivanje sličnosti i razlika u događajima koji su prethodili izvršenju krivičnog dela ubistva od strane osoba obuhvaćenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi utvrđivanje veza između raznih događaja u životu svakog pojedinačnog ubice iz uzorka primer vertikalne analize. Nakon izvršene analize, odnosno raščlanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i ličnosti delinkventa koristi se metoda sinteze, kako bi se pojedinačno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Za kvalitativni metod je karakteristična i sukcesivna analiza, modifikovanje istraživačkih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka, samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišćenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Danas postoji čitav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoći u kvalitativnoj obradi podataka, posebno zatekstualno pretraživanje dobijenih podataka, kodiranje i si. Najpoznatiji su Atlas, Etnograph, Nudist i WinMax. 28. Posmatranje kao tehnika prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje činjenica vezanih za kriminalno ponašanje, delinkventa i žrtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje činjenica koje se tiču predmeta istraživanja. Na ovaj način po pravilu se prikupljaju dve vrste činjenica i to: Činjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, predmet i sredstvo izvršenja krivičnog dela, stadijum izvršenja i si.) i činjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike, motivi, ranija osuđivanost i si.). Sve češće pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i činjenice o žrtvi (bio-psihološke i sociodemografske karakteristike žrtve). Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrač svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivičnom gonjenju i kažnjavanju ona se najčešće i dešava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno prisustvo trećih lica smatra se opasnošću od otkrivanja i krivičnog gonjenja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogoanije za prikupljanje činjenica o krivičnim delima koja su više situacionog karaktera, odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih, inače zakonom dozvoijenih i čak korisnih delatnosti (npr. saobraćajna krivična dela, nepreduzimanje mera zaštite na radu, ekološka krivična dela), koja se vrše na javnim mestima (npr. džepne krađe, krađe u samouslugama), kao i za prikupljanje činjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija, javni tužioci, sudije, zatvorsko osoblje).

16

Međutim. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. zatvorskih dosijea. patološkom. Posredno posmatranje predstavlja opažanje činjenica koje se odnose na krirninalno ponašanje. izolovanih. M. Pri ovome se treba čuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošću kada posmatrač podleže krivičnoj odgovomosti kao i članovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. ona se može koristiti u prikupljanju činjenica o svim krivičnim delima. Koriste se i on line. eksperiment je pogodniji za penološka nego za čisto kriminološka istraživanja. U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. Njima se ispituju određene teme i pojedinačne ideje i mišljenja. faktora delinkventnog ponašanja. Najčešće navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponasanje. Njegova primena u kriminologiji je mala. dnevne štampe. Thracher) učestvovao u jednom čikaškom podzemnom gangu. odnosno kombinaciju posmatranja sa učestvovanjem i produbljenog intervjua. To je često korišćena tehnika prikupljanja činjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slučajeva. U penološkoj oblasti. 17 . Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. Fokus grupe su male. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proučavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. na primer. dnevnika i memoara delinkvenata.produbljeno ispitivanje ličnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivičnog dela. Ipak. Eksperiment i fokus grupe kao tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštački izazvanoj pojavi. američki istraživač Trešer (F. Putem ovog posmatranja činjenice se prikupljaju tako što istraživač nije samo pasivni posmatrač pojave već u njoj i aktivno učestvuje. što istraživaču nalaže opreznost i kritički odnos. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. pa ih nije celishodno veštački izazivati. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. sudskih predmeta. U osnovi se radi o kliničkom ispitivanju: medicinskom. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. posebno kada su u pitanju osetljive teme. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. polustruktuiranih pitanja. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. 29. psihološkom. Tako je. brižljivo struktuirane grupe (6-10 učesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. 30.Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa učestvovanjem. putem intemeta. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Takođe. incest ili zloupotreba droga. korišćenjem podataka iz policijskih dosijea. Transverzalne tehnike se sastoje u proučavanju delinkvenata u jednom određenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poređenju raznih grupa delinkvenata unutar proučavane delinkventne grupe. naime. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoć otvorenih. Sistematska opservacija delinkvenata . njen osnovni nedostatak je mogućnost postojanja netačnosti (namernih ili slučajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obično se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. delinkventa i žrtvu. npr. za razliku od neposrednog posmatranja. Sociometrijska metoda psihodrame i sociodrame koristi se za utvrđivanje neprilagođenosti pojedinaca u grupi. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav način.

) koje sakuplja istraživač. već na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. No. 2. pravilu nivoa interpretacije. dakle. Njegovom primenom istražuju se sve strane ličnosti delinkventa: biološka. drugi nivo . s tim što u određenoj meri neke od njih imaju kliničke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. Skupe su. Termin kohorta je uzet iz demografije. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematična zbog svedočenja na kojima se zasniva. 4. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. a koja nisu uvek pouzdana. 31. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata.to je. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivičnih predmeta. Longitudinalne tehnike se koriste za praćenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. dakle sekundamim ("iz druge ruke") podacima. rodenje (generacija). upoznaje se sa njegovim rukopisima. Uz njegovu pomoć prikupljaju se i interpretiraju činjenice koje se odnose na delinkventa . One su dakle zasnovane na korišćenju statističkih metoda. Klinički metod se sastoji iz sledećih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. dakle.nivo delinkventa. dnevnicima. prognoza budućeg ponašanja delinkventa i određivanje tretmana na osnovu utvrđene kriminološke dijagnoze. pre svega kvalitativnih. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. pa tako na sebi nose pečat svih njihovih nedostataka. 18 . Istraživač se lično sreće sa delinkventom. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. Kriminalne biografije omogućavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa i njegovog ponašanja. Proučarvanje po kohortama. Drugim rečima. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. a na drugoj. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio na ličnost delinkventa kojeg ispituje kliničkim putem. Klinički metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedini slučaj različitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetičkog kompleksa" koji se postiže kliničkim 2. Ovaj metod naziva se . izvora podataka. psihička.. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajućeg tretmana. ove arhive nisu uvek dostupne istraživaču.Ankete kojima se ispituje određeni aspekt kriminalnog ponašanja na određenom uzorku delinkvenata. 3. ali su one problematične iz razloga što se ne može sa sigumošću utvrditi veza između režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. a potom i za poređenje dobijenih rezultata. kao što su rodenje ili stupanje u brak. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o većem broju pojedinačnih slučajeva i da se iz njih izvuku određeni procenti i korelacije. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba čije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajedničkim elementom vezanim za određeni vremenski period: npr. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavijivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. 3. 1. sudskih i si.kombinacija raznih. klinički metod. a vrednost im je problematična jer se zasnivaju na arhivskim. "follow-up" studije osuđenog lica posle izlaska iz zatvora. proučavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajediničkim obeležjem). uprkos svim teškoćama i nedostacima ova istraživačka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. Klinički metod Klinički metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. Osim toga. kao i etnografski metod . Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. "Follow up " studije omogućavaju da se prati život osuđenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne.klinički" jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je sličan medicinskom u svim fazama ispitivanja. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). sprovođenje samog tretmana. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reči). utvrđivanje kriminološke dijagnoze. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. gde označava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan događaj u životu. Klinički metod. Na jednoj strani je. patološka i socijalna.

Kriminološko istraživanje. Radi se. 32. za razliku od feminizma gledišta. Feministička kritika epistemologije (feministički empiricizam. u torn smislu. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. Feministički empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. Iako su. U kriminološkim istraživanjima feministički empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. Zaključke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doći do izražaja i rasna. odnosno tretman. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. kako kaže Fleks (Flax). naime. Pogled potčinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. kritici epistemologije. Medutim. To su. Postmodernistička epistemologija. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja već su ih nesprno i obogatile. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. a time i za odredivanje adekvatne krivične sankcije i tretmana delinkventa. Zbog otkrivanja različitih dinamizama delovanja uzročnih faktora u različitim slučajevima ovaj metod se još naziva i dinamičkim metodom. Klinički metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom određene biološke i psihičke konstitucionalnosti i koja već po svome karakteru podrazumeva primenu kliničko-medicinskih metoda. već se radije okreće "potčinjenom saznanju koje priča različite priče i ima različite specifičnosti" Za postmodemizam su slike i predstave o nama naša stvamost. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potčinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast. šire zasnovanoj. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. feministički empiricizam. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojećih metoda skine veo predrasuda. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. ističući da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. 19 . 1. feminizam gledišta. S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji.putem. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski isključivala žene i njihove interese. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukačevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potčinjenih jeste bolji ključ razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slučaj sa teorijom i interpretcijom onih koji vladaju. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. kako zagovaraju pristalice biološke. feminizam gledišta i postmodernistički feminizam. uglavnom zasnovane na već postojećoj. klasna i svaka druga specifičnost. pri čemu to ne znači da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. dakle ne kao osnovni ili čak i jedini kriminološki metod. Klinički metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog značaja biološkim. za prognozu budućeg ponašanja delinkventa. Feministički postmodernizam) Feministički orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. Feministički empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. Feministički postmodernizam. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. Feministička kritika epistemologije Feministička epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. za klinički metod se često kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. okreće se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici krivično-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje različitosti". ignorišući specifičnosti. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. Ovo poslednje je reintrepretirano kao patrijarhalna laž. naročito poslednje dve etape. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. kako ističe Harding.

odnosno uloga istraživanih i praćenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Međutim. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u torn cilju. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je lično jeste političko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog već i za istraživača. izrade istraživačkih instrumenata i si. Medutim. Pre svega. kvantitativni metodi često ignorišu razlike među polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuđuje učinioce krivičnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. A sve te stvari utiču na način na koji osećamo i 20 . moguće je izdvojiti nekoliko ključnih specifičnih elemenata. "Sviđalo se to nama ili ne. Feminističko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživača i istraživanog.politička analiza učinila mogućim određenje "kako. odnosno odnosima moći.je moralno neopravdano". što znači da njegov značaj treba da bude kako politički tako i praktičan. Naime. Kriminološko istraživanje i feministička metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. Kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. istraživački postupak. nedostacima i raspoloženjima. ma koliko ovakav način istraživanja bio izazovan. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. kao prethodnih društvenim. odnos izmedu istraživača i istraživanog. posebno načina vodenja intervjua. očigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeđuju dovoljno podataka o ličnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživače. nadređen istraživanom. Uspostavljanje odnosa saradnje između istraživača i istraživanog na taj način obezbeđuje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feminističkog istraživanja. koji je odgovoran za njega i na razne načine i sam ima ograničenu moć (na primer. mora udovoljiti zahtevima naručioca projekta. istraživači ostaju ljudska bića sa svim svojim osećanjima. dok kvantitativni metod ne može omogućiti dublje razumevanje ili osećanje za one koji se istražuju. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika između muškaraca i žena. On mora voditi računa o tome da se njegovim istraživanjem dođe do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. Uspostavljanje takvog odnosa u kome će istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feminističkim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. Ipak. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najčešći etiketirani kriminalac. Najzad. ipak je istraživač taj koji sprovodi istraživanje. kao nosilac moći i prava na kontrolu. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek socio. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. važna karakteristika feminističke metodologije je i samosvest i samokritičnost u odnosu na istraživanje. oko načina prikupljanja podataka. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. on sa sobom nosi mnoge dileme i tcškoće.Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku i porodično nasilje društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. mora voditi računa o raspoloživim finansijskim sredstvinia i sl). Takode. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje čini feminističkim. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda mogu biti ispravljeni. Drugi važan elemenat feminističkog istraživanja jeste istraživački proces. Ipak. Međutim. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znači prevashodno izbor koji će omogućiti ispitivanje za koje se veruje da će doprineti okončanju potčinjenosti žene. neke autorke. Takođe. Težnja ka tome da se žene učine vidljivim dovela je do predloga da feminističko istraživanje mora biti "od strane i za žene". 33. Kako ističu "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživačke objekte . zašto i kada" bi "o. U tom smislu zagovornici feminističke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživač. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i značenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih značenja. nastojanje da se prevaziđe tradicionalni odnos između istraživača i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od početka do kraja pod njegovom kontrolom. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje.

U isto 21 . godine kada je prijavljeno 47% više učinilaca krivičnih dela nego u toku 1990. godine. To je od dvostruke važnosti: prvo. a onda ponovo počeo da opada. 34. Feministkinje. počev od 1994. dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. Trendovi su bili identični i za maloletna i za punoletna lica. opada od 1990. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. opada. Ako se zna da se početkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivičnih dela koji su ostali nepoznati. da bi 1993. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osuđenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog krivičnih dela. Kao što se iz tabele vidi.razumemo ono što se dogada. Od 2003. Procenat prijavljenih maloletnih učinilaca porastao je u istom periodu za 41%. Najzad. Naime. Nakon 1998. godini bio skoro udvostručen. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. godine. godine. statistički podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo Podaci prezentirani u Tabeli br. Prva promena desila se 1991. koji je očigledno u finkciji kretanja preovlađujućeg broja osuđenih punoletnih lica. Tako. u poredenju sa periodom 1991. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. godine. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. Tokom 2005. drugo. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. do 1991.. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. nakon što su Srbija i Cma Gora postale zasebne države. godine. Najveći porast zabeležen je 1993. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi računa o promenama u statističkoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. i 2002. od 1999. a imajući u vidu i druge pokazatelje koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivičnog gonjenja. do 1993. povećavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. do 1992. godine. Ukupan broj osuđenih lica. kako ukupno tako i punoletnih. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. godine. Imajući ovo u vidu. godini jedino u 2002. dinamika i struktura kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. posebno kada.1997. godine. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminahteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statističkim podacima o prijavljenim licima. bio iznad broja prijavljenih u 1990. na primer. Obim. zatim. uz manje oscilacije. godine ukupni broj osuđenih lica i broj punoletnih osuđenih naizmenično opada i raste. godine broj prijavljenih lica ponovo je počeo da raste. godine broj prijavljenih lica. godina. analizu obima i. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivičnog gonjenja je bila bitno smanjena. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statističkih podataka o broju prijavljenih. Podaci o broju osuđenih lica daju nešto drugačiju sliku kriminaliteta nego što je to slučaj sa podacima o broju prijavljenih lica. njihovi statistički podaci se vode odvojeno. nema istraživačkog metoda ni tehnike izvan istraživača". kao što je slučaj u našoj zemlji. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. Od 1991. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. postepeno raste do 1998. više nego inače. on je u porastu do 1994. uz kratke periode stagnacije. navedeni podaci će biti korišćeni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi Prilikom analize obima. godine. prema preovlađujućem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. godine statistike su bile vođene na saveznom nivou -za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. godine. godina.istraživačice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. a zatim. Uočeni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivičnih dela u periodu nakon 1997. odnosno nedostižni organima gonjenja. Upravo stoga. U ovom periodu. Prilikom tumačenja podataka o obimu. tj. ne postoji redovno vođenje podataka o viktimizaciji. Podaci o obimu. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. optuženih i osudenih lica. Te godine se uočava najveći porast broja osuđenih lica. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. godini. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivičnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti.

4%).1%) i kod krivičnih dela protiv polne slobode (5. Osim toga. godinu za sve grupe krivičnih dela. Godine 2004. godine na uzorku od 1094 ispitanika. godini opao za 31% u poređenju sa 1984. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). Uočava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivična dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica. Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovlađuju punoletna lica. Samim tim. struktura kriminaliteta se najčešće ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivičnog dela. Takođe. Kod punoletnih lica.4%.5%. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivična dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. za koja nema prijavljenih maloletnika. Ispitanici su najčešće navodili da su bili žrtve krađa predmeta iz auta (30. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivičnih dela protiv života i tela (6. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivičnih dela protiv polne slobode. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivičnog dela. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu.1). Pored ovih krivičnih dela. a porast počinje 2002. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. Broj prijava za ovu grupu krivičnih dela je utrostručen. čak 85. dok udeo prijavljenih maloletnika čini svega 3. Prema podacima ovog istraživanja. krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (4. lične krađe (26. Takođe. godine. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju daje udeo kriminaliteta maloletnika najveći kod kriminaliteta nasilja. gde je zabeleženo opadanje. Najzad. moguće je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. dominiraju krivična dela protiv imovine. posle krivičnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (8. Takođe. koja je sprovedena u Beogradu 1996.1%) i krivična dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (3.3%) i krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (7. godine kada je i došlo do uvođenja krivičnog dela nasilje u porodici. Takođe. porast broja osuđenih lica u 1998. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivična dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvođenje nasilja u porodici kao posebnog krivičnog dela u naš Krivični zakonik. oštećenja auta (19.7%).8%). a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. provalne krađe (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). primetna je razlika između maloletnika i punoletnih lica.vreme broj osuđenih lica je u 1993. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivičnih dela najverovatnije je većim delom povezan sa promenama zakona i politike krivičnog gonjenja. Pri tome. Veliki porast zabeleženje i kod krivičnih dela protiv javnog reda i pravnog saobraćaja i kod krivičnih dela protiv službene dužnosti. godine sprovedena u Beogradu.8%).7%). dok krivična dela protiv života i tela dolaze tek na četvrto mesto sa 6. osim za krivična dela protiv privrede. godini bio veći u odnosu na 2000. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. i privrede.6%). a značajnije su zastupljena još samo krivična dela protiv zdravlja ljudi (4. 22 . godina. starosti i polu. godini po svoj prilici jeste posledica povećane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. godinom. na visok nivo kriminahteta u Srbiji ukazuju i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Međunarodne ankete o viktimizaciji. uzrastu i polu Prilikom fenomenološke analize. krivična dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. Kod maloletnih lica. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinačno. za punoletna lica karakteristična su i krivična dela protiv službene dužnosti. 35. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivična dela protiv imovine nešto niži (4. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta.8%).4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivičnog dela u periodu 1991 -1996. pri čemu je 40% viktimizirano 1995. Kada su u pitanju ostala krivična dela.

ali je ona ograničena okolnošću da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. Početak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u većini zemalja Zapadne i Istočne Evrope. Osim toga. 36. Jedina međunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti. Međutim. 5. Švajcarska. takva situacija niti postoji niti je verovatno da će ikada postojati. sa izuzetkom 2003. ali među njima postoje i velike razlike. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. No.Kod ostalih grupa krivičnih dela. broj osuđenih žena je bio na sličnom. godine. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja počeo da opada. takode. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca. Pri tome.9%. u kaznenoj politici i u načinu prikupljanja podataka. broj osuđenih muškaraca je konstantno rastao. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet.3 i 8. u. a broj zemalja uključenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu Statistike kriminaliteta. godine. uključujući i krivična dela protiv života i tela. Na primer. Uopšteno posmatrano. odnosno izmedu 8. Izrael i skandinavske zemlje. trend je bio promenljiv — periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obmuto. Na drugoj strani. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilično stabilan . Analize strukture kriminaliteta prema polu. Zanimljivo je da je broj osuđenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. izvršena prva medunarodna anketa o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. Na primer. Podaci prikazani u Tabeli br. poredenje kriminaliteta na međunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznačajnije razlike u pravnim rešenjima. relativno stabilnom nivou sve do 2004. Staljin je 1933. odnosno prekoračio tek 2005. a broj osuđenih žena je taj broj dostigao. javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004. Upravo stoga. kako u prošlosti tako i u savreme.iznosio je oko 8%. do 2005. već i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u različitim zemljama. broj prijavljenih za krivična dela protiv imovine je rastao do 2002. kao i u SAD. Na jednoj strani. kada počinje da raste. Takođe. nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu.nim državama. da bi nakon toga opadao. kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. godini. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. 5 ukazuju na različite trendove kretanja broja osuđenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio američki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo sličniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slučaj. Usled toga je do nedavno bilo praktično nemoguće izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istočnim zemljama. Tabela br. godine kada je došlo da manjeg pada. godine 2002. godine. Nažalost. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica. omogućavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. Tako je 1989. Nedostaci međunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih na statistikama utrli su put ideji o korišćenju podataka dobijenih putem međunarodnih istraživanja viktimizacije. Pri tome. 23 . odnosno utvrđivanje njegove rasprostranjenosti u međunarodnim okvirima. godine. idealnom svetu. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slična situacija postojala je i u drugim istočnim zemljama. za kriminologe. Uočeno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela. sve zemlje bi trebalo da definišu krivična dela i prikupljaju statističke podatke na isti način. Da bi taj cilj bio postignut. godine. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veći broj krivičnih dela nasilja i značajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slučaj sa razvijenim zemljama u Evropi. po grupama srodnih krivičnih dela obuhvaćenih pojedinim glavama u okviru Krivičnog zakonika. Tabela br.

tako i nasilnog kriminaliteta. Kriminalitet je opao i u Kanadi. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. Isto tako. U Engleskoj je." Međutim. a danas su pri vrhu u pogledu stope uličnog kriminaliteta.4%. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji. porastao za 31.8% u odnosu na prethodnu 1988. stopa imovinskih krivičnih dela nastavlja da opada. Naime.9%. godine dostigao 24. Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalističkim zemljama kao ozbiljna prepreka njegovom sagledavanju nameće se činjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom.. je opao. godini najniži nivo ikada zabeležen. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. broj prijavljenih krivičnih dela 1989. godine stopa nasilnih krivičnih dela opada. U bivšem SSSR-u je. imovinski kriminalitetet i dalje čini najveći deo kriminaliteta (preko 40%). do 2005. poput Danske i Finske. Udeo maloletničkog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu 24 .5%. istovremeno je nasilnički kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%).2% u odnosu na 1988. na primer. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. Sa izuzetkom SAD. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. na primer. Međutim. pri čemu je posebno uočen porast broja ubistava i razbojništava . Zanjmljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broj a registrovanih provalnih krađa i krađa automobila (nasuprot porastu krađa iz automobila na nivou EU). i 1991. kao i u drugim zemljama. zvanična statistika pokazuje da se u periodu od 1996. na primer. godini od ukupnog broja opomenutih i osuđenih lica bilo 17% žena. maloletnička delinkvencija je u 1989. Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivična dela vezana za zloupotrebe moći prilikom obavljanja političkih funkcija (pandan "kriminalitetu belog okovratnika" u zapadnim zemljama). i drugih teških nasilnih krivičnih dela.Pada u oči pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje među zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. dok je nivo nasilnih krivičnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. pretežno povezanih sa funkcionisanjem "crnog" tržišta. i 1999. pokazuju da od 1994. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. SAD već duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. Krivična dela protiv privatne imovine porasla su za 55. da bi 1994. tokom 1990. Tako je u Engleskoj u 1997. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. godine trend se menja i kriminalitet počinje da opada. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. fizičkog nasilja i krađe motomih vozila.3%.7%. agresivni maloletnički kriminalitet poznat kao "huliganizam" i državni kriminalitet. Takođe. broj ekonomskih krivičnih dela. stopa ubistava u SAD je bila više nego četiri puta veća od stope ubistava u Irskoj. u Engleskoj i Velsu. Učešće žena je i dalje najveće kod lakših imovinskih krivičnih dela a nisko kod "muških" ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivičnih dela.U odnosu na osamdesete godine. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. Ргеmа podacima za 1987. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. razbojništva. godini porasla za 21. Nije bilo značajnih promena u stopi seksualnog nasilja. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. dostižući u 2005.1%. a krivična dela protiv državne imovine za 34. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. Takođe. U periodu između 1995. Ipak. što je daleko premašivalo prosečan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije. Ipak. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. Slično. Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. a stopa imovinskih krivičnih dela za 22. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj "sive ekonomije". Ipak. posebno krada automobila. godine stopa nasilnih krivičnih dela smanjila za 26.4%. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. poput Japana. na 22% 1990. Takođe." Nakon 1991. iako su SAD i dalje vodeća zemlja u pogledu broja ubistava. Grupni i organizovani kriminalitet beleži značajan porast. Posebno je zanimljivo da je ulični kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD.

Tako. Od 114 opština za koje su postojali raspoloživi podaci. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava između juga zemlje i drugih oblasti. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinić. Koceljevo. Lazarevac). Jedno od takvih područja je. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlače mnoge izvršioce krivičnih dela sa drugih područja. Mionica. Konklin to dovodi u vezu sa ležernim načinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. ostavljajući svoju imovinu bez čuvara što stvara više prilika za vršenje krada. između ostalog. na primer. Prokuplje. Na izvesnim područjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u većini zapadnih zemalja. Vladičin Han. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. ukazalo je na neujednačen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. Ljudi često provode vreme van svojih kuća. Obrenovac. Lebane. Bogatić. Leskovac.23 Pri tome. 13 je imalo nisku a 35 (30. krijumčarenje i trgovina ljudima. krijumčarenje droge. na primer. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. Mali Zvornik. poput povećanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Despotovac. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. kulturnog) kao i mesta u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima 25 .7%) visoku stopu kriminaliteta.7% žene. broj krivičnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivičnih dela izvršenih od strane muškaraca. Područja koja se odlikuju većom gustinom kriminaliteta nazivaju se "lošim" ili "kriminalnim područjima". 37. Osečina. Ražanj. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili veće razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i između gradskih i seoskih sredina. trgovinskog. Ivanjica. Neki autori. Loznica. Boljevac.3% izvršilaca krivičnih dela su bili muškarci a 14. To se objašnjava okolnošću da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola već se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje veličine. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. politička i slična krivična dela. Voždovac. 38. Te godine 85. Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. Gornji Milanovac. Porast broja gradova ne vodi uvek povećanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. još od strane prvih kriminologa. koji se obično vezuju za stvaranje velikih gradova. Na primer. Bor. Savski venae. krivična dela koja čine žene se po svojoj surovosti i opasnosti pribtižavaju krivičnim delima izvršenim od strane muškaraca. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava različito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. Takođe. Prema nekim autorima. Varvarin. Lajkovac.porastao je sa 10% u 1985. Ljubovija. Ljig. mogu biti povezani sa većim vršenjem krivičnih dela. istraživanja pokazuju da nije bez značaja ni tip urbanizacije. Negotin. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Kuršumlija. Majdanpek. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednačeno raspoređen. odnosno da se u torm pogledu osenčavaju zone različitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kultumih i drugih činilaca u tim zonama. šverc. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim područjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije.. Trstenik i Čajetina. Blace. stopa ubistava na jugu je u 1989. za veći nivo kriminaliteta nije toliko od značaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Kako ističu Arčer i Gartner. Velika Plana. Novi Pazar. U kriminalitetu pograničmh područja mogu doći do izražaja i sličnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i "kriminalnim srodstvom".godinu.3% u 1989. Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivična dela tokom 1989. U njima naročito dolaze do izražaja carinska krivična dela. Paraćin. Međutim. na 16. istraživanje odnosa razvoja i kriminaliteta. bila za 44% veća nego u svim ostalim regionima SAD. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja različitih socijalnih i kulturnih činilaca. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa područja Beograda (Stari grad. Vmjačka Banja.

15 na Vračaru i 3 i 6 na Voždovcu. kriminalitet. U nekim zemljama je planski sprečavan tzv. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. Prema tim istraživanjim. 39. 40. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog područja Nakon istraživanja u Čikagu. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta Pored razlika u prostornoj raspoređenosti. odnosno gradovima koji imaju veći broj poslovnih i trgovačkih centara. a u prigradskim područjima češće nego u seoskim. Za sva istraživanja ove vrste zajedničko je da su došla do zaključka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u različitim vremenskim periodima i da je moguće jedino utvrđivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivičnih dela. a krivična dela protiv ličnosti u letnjim i jesenjim mesecima. Velikoj Britaniji. oni su imali u vidu neke američke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. veka u vezi sa rasprostranjenošću maloletničke delinkvencije u Beogradu. 1 u Novom Beogradu. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. Istraživanje je pokazalo da najveći stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledeće stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. mesta javnih priredbi i slična mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i u kojima obično nije dovoljno razvijena kontrola. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD već i na istraživanja sprovedena u Kanadi. nezaposlenost. može se reći da određeni tipovi kriminaliteta pokazuju slične tendencije u različitim zemljama. a te oblasti su najčešće u centru velikih gradova. falsifikati i imovinska krivična dela uopšte dok su za sela karakteristične paljevine. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Ugandi. Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugačije varijacije prema 26 . To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovlađuje u raznim godišnjim dobima. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zaključke. Takođe. Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima sproveli su Sou i Mekej dvadesetih godina 20. 18 u Starom gradu. prevare. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka određenim delovima grada.odvija noćni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. tranzitni karakter. bivšem SSSR. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veći od kriminaliteta maloletnika na selu. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literatim nazivaju "ekološkim konstantama" koje ispoljavaju specifične karakteristike u pojedinim gradovima. Pri tome. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomemo rasporeden. odnosno na njegovu veću učestalost u selima nego u malim gradovima. To su najčešće veće raskrsnice. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgrađima. Podaci Nacionalnog istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. U urbanim područjima češće se vrše i pronevere. veka u Čikagu. da je najizraženiji u siromašnim četvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji.i u drugim zemljama. prenaseljenost. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. 8 i 9 u Paliluli. Takode. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u različitim mesecima. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. Venecueli. Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednačeni. razorene porodice i manjinske grupe. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipično seosko krivično delo . pokazuje i tendenciju različite vremenske raspoređenosti. prema nekim istraživanjima. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. Ti delovi grada se obično nazivaju "kriminalnim područjima". Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivičnih dela. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivična dela češće vrše u gradovima nego u prigradskim područjima. stopa kriminaliteta je obično najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. nedeljama. trgovi. model koncentričnih zona u velikim gradovima. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivična dela najčešće vrše u jesenjim i zimskim mesecima.

Do sličnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela Konstantinović. a najmanje u jesen. daleko od društvenog saznanja. povređuje ili ugrožava integritet ličnosti. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veći nego ranije. taoci). Kriminalitet nasilja Veliki broj krivičnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. racionalno postavljen. 41. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. To se može objasniti činjenicom da krvne delikte prema ženama najčešće vrše njihovi bračni drugovi. već postoje krivična dela kod kojih je nasilje elemenat bića krivičnog dela ili način njihovog izvršenja. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. Takode. ugrožavanja). 27 . lične sigurnosti. građanski ratovi. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. onda je sasvim jasno da mogući izgledi nasilja i agresije imaju fantastične razmere. pretnje ili zloupotrebu moći prema drugom licu. povrede tela. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. a prema muškarcima u dane vikenda. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog uključivanja. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. otmice. a rede noću. spontano nasilje (kao pojedinačno ponašanje). posebno u popodnevnim časovima. odnosno primenom sile ili pretnje da će se sila primeniti. a najmanje u jesen. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najčešće u proleće i leto. na primer. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. Na primer. izazivaju prave eksplozije nasilja i agresije. Ljudi sve češće pribegavaju nasilju za rešenje međusobnih sporova i sukoba. To su krivična dela protiv života i tela (lišavanje života. kada muškarci ubijaju ili telesno povređuju žene. psihičkog. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. Nasilje znači upotrebu sile. tipična noćna krivična dela. Krađa automobila. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivična dela vrše. Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivičnog dela ne postoji u krivičnim zakonima. ali se smatralo da je primena nasilja prema članovima porodice "porodična stvar". planiran i organizovan. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. muškarci češće vrše ubistva i teške telesne povrede čije žrtve su muškarci u večernjim i noćnim časovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. Sve te različite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u različitim varijantama i različitog intenziteta. Zahvaljujući napretku tehnike. Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. Provalne krađe u stanovima se češće vrše u prepodnevnim časovima kada vlasnici nisu kod kuće. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u proleće. dostojanstva ličnosti i morala. sredstvima fizičke ili psihičke prinude. Lokalni. urbanizaciju i migraciju stanovništva. Kada su u pitanju krvni delikti. a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. žene češće ubijaju u toku dana što se objašnjava okolnošću da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog člana porodice kao i okolnošću da se takvi sukobi odigravaju u kućnom prostoru i u toku dana. slobode odlučivanja i kretanja. deci. starim i nemoćnim osobama. braka i porodice (nasilje u porodici). Takođe.Vilić. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivična dela prema ženama češće vrše u dane u toku nedelje. oni to češće čine u toku dana. Feministička literatura i feministička orijentacija u kriminologiji uticali su da porodično.godišnjim dobima. najčešće kao deo političke strategije). silovanje i razbojništvo su. rođaci i komšije i da se oni najčešće vrše u kućnom prostoru u kojem žene-domaćice provode veći deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što učinilac zna i koristi ne čekajući da padne mrak. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. najčešće prema ženama. suprotnosti u društvenom razvoju. Raspoređenost krivičnih dela u toku sedmice takođe pokazuje izvesne tendencije. Na drugoj strani. Krvni i seksualni delikti kao i krivična dela protiv saobraćaja izazvana alkoholom se češće javljaju u dane vikenda. U savremenim uslovima života značenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja različiti oblici nasilja (fizičkog. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima.

da oni potiču iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. Osim određivanja pojma ubistva. nedozvoljen prekid trudnoće.genocid). posebno alkoholizma. nasilje u porodici). odnosno do 45 godina. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. povreduje ili ugrožava život. Između krivičnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. Nasilnici potiču iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. ali nije ekstremno nizak. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. 42. seksualne delikte. Krvni delikti – ubistvo Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet čoveka.U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. telesne povrede. politički delikti nasilja. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. pa. izlaganje opasnosti napuštanje nemoćnog lica. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. zatim u vanbračnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veći broj dece. kriminalitet proganjanja i mobing. nepružanje pomoći. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašćenja). telo i zdravlje. samim tim i u krivičnopravnim tipologijama. pretežan deo nasilnika potiče sa sela i živi na selu. navođenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. mada ima i onih koji su migrirali i žive u većim i srednjim urbanim anglomeracijama. navode terorizam. pre svega. pritisci ili tortura. propisima krivičnih zakona utvrđuju se vrste ubistava. ali i druga kriminalna ponašanja učinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. Prema ovom istraživanju. ona protiv slobode i prava građana (protivpravno lišenje slobode. sudelovanje u grupi koja sprečava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilničko ponašanje na javnom mestu. Kriminološka istraživanja pokazuju da među izvršiocima krvnih delikata. (politička ubistva. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. Takođe se. nacionalne ili etničke grupe . porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. zločine mržnje. stambena situacija nije najbolja. 28 . besposličenja i kocke. Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivičnim zakonicima ubistvo svrstava u krivična dela protiv života i tela. Motivi izvršenja krvnih delikata najčešće su: koristoljublje. besposličara. ali nije izrazito nizak. manje je onih koji potiču iz većih ili velikih gradova. posledice. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). osobe ženskog pola takođe učestvuju u kriminalitetu nasilja vršeći najviše krivična dela telesne povrede i zlostavljanje dece. psihičko zlostavljanje. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. razorenih porodica. ekonomski status porodica iz kojih potiču je ispod proseka. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholičara i lica sa psihičkim poremećajima. posebno onih u kojima nedostaje otac. učestvovanje u tuči u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. sistematsko uništavanje verske. zatim. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. razbojništva (18-25 godina). znatan broj nasilnika potiče iz nepotpunih. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. ali je daleko od izrazito nepovoljne. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na značajan uticaj afekta. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. Krivičnopravno definisanje ubistva svodi se na određivanje objekta napada. iznuđivanje iskaza. razbojnička krađa). nasilje u sportu. trgovinu ljudima. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. mlađeg uzrasta i srednjih godina. kao i delikte nasilja uopšte. Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. fizičko zlostavljanje) i zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava (ratni zločini. delikte nasilja u porodici. preovlađuju mlađi muškarci. Najveći broj izvršilaca živi u braku. Krivična dela koja najčešće vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). procenat osuđivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. protiv javnog reda i pravnog saobraćaja (sprečavanje službene osobe u vršenju poslova sigumosti. kao i psihopata i neurotičara. ali. osveta i ljubomora. radnje izvršenja. telesne povrede (35-40 godina). nasilnici i njihovi roditelji uglavnom potiču sa sela ili malih urbanih anglomeracija. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. ugrožavanje opasnim oruđem prituči ili svađi. u celini. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. oblika vinosti i kazne kod krivičnog dela ubistva. znači oni delikti kojima se oduzima život. terorizam.

pohlepe i si. oslobođenja od neke imovinske obaveze. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (21. koja ne mora da bude protivpravna već pravno dozvoljena.U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem i običnog ubistva. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najčešće i vezi sa socijalnim prilikama). potajno. kao teško ubistvo. druga bezobzirna osveta (učinilac izvršava ubistvo iz egoističkih. postoje i "ubistva bez motiva". koji se. 113 i 114 KZ RS). 29 .l 13 KZ RS). patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obično nastaju prilikom lišenja života. ostvarenja dobiti. ubistvo bez predumišljaja i opravdano. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. po pravilu. reaktivno nasilje. Ubistvo na podmukao način postoji kada učinilac napada na život žrtve prikriveno.). Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi način skrivljenu prouzrokovanu smrt. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga čine težim i društveno opasnijim (čl. 115118 KZ RS). ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama.pravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao način. kao i atipične situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktičan značaj. iz krvne ili bezobzime osvete ili iz drugih niskih pobuda. U krivično. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao način. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog člana zajednice kojoj ubica pripada). U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. zatim ubistva iz političkih pobuda. Subjektivna obeležja se odnose na stav učinioca prema žrtvi . ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mučenjem i varvarskim sredstvima. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. lukavo. kao i umišljajno lišenje života više lica. ubistvo deteta pri porođaju. Svako ubistvo je na izvestan način surovo i svirepo. Obično ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo čine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo čine privilegovanim. ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). za nagradu i si. lišenje života i istovremeno umišljajno dovođenje u opasnost života još nekog lica. Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. a ne radi se o ubistvu na mah.115118 KZ RS).učinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivičnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanistička ubistva. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela. Sa umorstvom se izjednačava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav način i pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (čl. Odredbama Krivičnog zakonika Republike Srbije inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalfikatornih okolnosti (čl. u momentu kada žrtva to ne očekuje. lišenje života člana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. izvinjavajuće ubistvo. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povećanje imovine ili sprečavanje njenog smanjenja). lišenje života pri bezobzimom nasilničkom ponašanju. lišenje života deteta ili bremenite žene. koja vrše duševno bolesna lica. (čl. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. U krivičnopravnoj literaturi se ističe da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Ubistvo na svirep način postoji kada učinilac nanosi žrtvi prekomerne fizičke i psihičke bolove. Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošću jer se žrtvi nanose takve muke. Lšenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. lišenje života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe. S obzirom na te posebne okolnosti.

Satanistička ubistva se defmišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili vise lica uz izvodenje tačno određenog satanističkog rituala. U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Takođe, izvršenje ovakvog zločina predstavlja kraj delovanja satanističke grupe jer je mala verovatnoća da će ostati neotkrivena posle izvršenja zločina. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kraćem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Za razliku od masovnog ubistva, serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Zločini su najčešće u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva, nakon čega je žrtva unakažena. Iako su serijske ubice relativno retke u poređenju sa brojem običnih ubistava ili nasilnim zločinima uopšte, društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici, ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. Statistički podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveći broj ubica muškog pola. Istraživanjem ubistava koja vrše žene utvrđeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porođaju. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, jedan od češćih načina izvršenja ubistava od strane žena - ubistvo muža na spavanju, smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao način. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav način izvršenja ubistva, koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilničkog ponašanja muža u braku, nije izraz podmuklosti žene, već je pre posledica njene fizičke nemoći, prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoći u traženju izlaza iz, za nju, bezizlazne situacije. Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najčešće koriste sekiru i nož, a u prošlosti je korišćen i otrov. U pogledu geografske raspro- stranjenosti ubistava koja vrše žene, slična je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca - to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Zatvoren prostor (soba, kuhinja) u većini slučajeva je mesto izvršenja pojedinačnih ubistava, što je uslovljeno činjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. Starosna struktura žena koje su izvršile krivično delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina, prema drugom istraživanju (1983.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina, dok je prema trećem istraživanju (1992.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. Većina žena ubica je udata ili razvedena, sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. 43. Krvni delikti - telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja čoveka. One mogu da se manifestuju kao teške (61.121 KZ RS) i lake telesne povrede (51.122 KZ RS), zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja, KZ RS (čl.121) različite oblike teških telesnih povreda: 1. obična teška telesna povreda (kada učinilac krivičnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši), 2. osobito teška telesna povreda (kada učinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost), 3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću, 4. teška telesna povreda učinjena iz nehata i 5. teška telesna povreda na mah. Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu - razbojničke krađe (č1.205 st.3 KZ RS) i razbojništva (čl.206 st.3 KZ RS). Kao kod ubistava, tako i kod krivičnih dela telesnih povreda preovlađuju muškarci kao izvršioci. Žene češće telesno povređuju posle duževremenog i trajnog poremećaja međusobnih odnosa sa žrtvom. Među izvršiocima telesnih povreda znatno je veći broj punoletnih izvršilaca nego maloletaika. Načini i sredstava izvršenja telesnih povreda su različiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema jednom istraživanju, muškarci češće nanose telesne povrede putem uboda nego što to čine žene, dok žene češće nanose povrede gađanjem raznim predmetima. Prema rezultatima ovog istraživanja, sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su određena polom nego što je to slučaj sa načinom izvršenja. Tu na najneposredniji način dolaze do
30

izražaja specifične biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene, prvenstveno njihova fizička inferiornost u odnosu na muškarće i vezanost za domaćinstvo i kućne poslove. Za razliku od žena, koje retko upotrebljavaju fizičku silu za nanošenje teške telesne povrede, kod muškaraca je upotreba fizičke sile najčešća. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika između muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizičke sile. To se objašnjava okolnošću da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene, pa je samim tim za savlađivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizička sila, dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 44. Krvni delikti - razbojnička krađa i razbojništvo Razbojnička krađa i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu, već i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivičnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu, a u težim slučajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Krivični zakonik RS predviđa tri oblika krivičnog dela razbojničke krađe (č1.205). Prvi oblik postoji kada je neko lice zatečeno prilikom izvršenja krivičnog dela krađe, pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Za postojanje drugog oblika ovog krivičnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, dok kod je kod trećeg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela učestvovalo više izvršilaca. Krivično delo razbojništva (čl.206) se razlikuje od krivičnog dela razbojničke krađe po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tuđe pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Drugi vid ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a treći ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojničke krađe ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivično delo teškog ubistva (čl. 114 tač. 4 KZ RS). Statistički podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Razbojništvo i razbojnička krađa se takođe smatraju deliktima koje najčešće vrše muškarci, dok je udeo žena znatno manji. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). 45. Nasilje u porodici - definicija, oblici ispoljavanja, rasprostranjenost, posledice, Nasilje u porodici se definiše kao primena fizičke i psihičke sile prema članovima porodice uz ugrožavanje i povređivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moći nad članovima porodice, bez obzira da li je u važećem zakonodavstvu predviđeno kao krivično delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Nasilje u porodici je univerzalna pojava, koja prožima sva društva, sve kulture i sve regione sveta. Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode članova porodice, kao što je pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fizički, psihički i seksualni integritet i dr. Nasilje u porodici može se javiti u vise oblika: nasilje u braku, nasilje prema članovima zajedničkog domaćinstva, (najčešće starim osobama), nasilje prema deci. Svaki od ovih oblika ukazuje na povređivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja, a manifestuje moć i kontrolu nad žrtvom. Ispoljava se kroz primenu fizičke i psihičke sile, najčešće je dugotrajno i pogađa veoma bliske članove porodice među kojima bi trebalo da postoji slaganje, privrženost, iskrenost, emotivna povezanost. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti, dolazi do značajnih promena fizičkog i psihičkog zdravlja žrtve. Posebno je značajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje, one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primećuje. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najčešće žrtve su žene, deca i stare i nemoćne osobe. Imajući u vidu učestalost nasilja u porodici, u literaturi se navodi da je porodica, ako se izuzmu policija i vojska, najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povređena u porodici, nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Tokom sedamdesetih godina u SAD, Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodičnog nasilja, pretučene žene i decu. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile utočište. Izlazeći u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodičnog nasilja, kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu, aktivistkinje pokreta za pomoć pretučenim ženama osporile su tradicionalno viđenje ovog problema kao poremećaja odnosa između partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bračnim savetovalištima. Njihov
31

zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upućen zakonodavcu i organima krivičnog gonjenja. Tako je počelo lobiranje zakonodavca, angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu sreću sa porodičnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Zakon, kojim su data ovlašćenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je počinio neko od nasilnih dela u porodici, usvojen je 1978. godine u Minesoti. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. godine. Posle toga je vise puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. 46. Nasilje u porodici kao krivično delo Prema važećem Krivično zakoniku Republike Srbije krivično delo nasilje u porodici predviđeno je u č1. 194, u okviru Glave devetnaeste - ,krivična dela protiv braka i porodice". Predviđeno je pet oblika krivičnog dela nasilja u porodici: 1. radnja prvog oblika krivičnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (č1. 194. st. 1. KZ RS). Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da će biti ugroženo spokojstvo, telesni ili duševni integritet člana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita članu porodice žrtvi psihičkog nasilja i/ili fizičkog nasilja koje može, ali ne mora, da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Za ovaj oblik je predviđeno kažnjavanje novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, dok je ranijim zakonom bila predviđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine; 2. drugi oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz čl. 194. st. 1. KZ korišćeno oružje, opasno oruđe ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (čl. 194. st. 2. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slučaju je takođe stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje člana porodice, ali može da bude nanošenje lake telesne povrede, koja dobija kvalifikaciju "opasne lake telesne povrede" jer je prilikom izvršenja dela korišćeno oružje ili oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Za ovaj oblik predviđeno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine; 3. treći oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji u slučaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja člana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (61. 194. st. 3. KZ). Predviđeno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina; 4. četvrti, najteži oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti člana porodice (čl. 194. st. 4 KZ). Za razliku od krivičnog dela teško ubistvo iz čl. 114. st. 1. tač. 8. KZ, teža posledica je obuhvaćena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Razlika je i u kažnjavanju - za izvršenje krivičnog dela iz či. 114. tač. 8. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do četrdeset godina, dok je za krivično delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina; 5. peti oblik krivičnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (51. 194. st. 5. KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodičnim zakonom i njihova suština ogleda se u ograničavanju ili privremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja, što uključuje i ograničavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Odredbama čl. 198. st. 2. Porodičnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Prema č1. 194. tač. 5 KZ RS, lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. 47. Nasilje u braku - pojam, rasprostranjenost i karakteristike Pojam. Pod nasiljem u braku se uglavnom podrazumeva fizičko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom, nezavisno od toga da li je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivičnog, odnosno prekršajnog gonjenja i presuđenja. Takođe, pod nasiljem u braku uobičajeno se podrazumevaju svi oblici fizičkog i seksualnog zlostavljanja, nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje određenu sankciju ili ne. Medutim, iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretučenim
32

U toku 1991. uključujući pretnje takvim radnjama. silovanja i ubistva u kući. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrđeno je da je u većini ispitivanih slučajeva zlostavljanje počelo na samom pocetku braka." Rasprostranjenost i karakteristike Postojeće teorije o nasilju u braku uglavnom su posvećene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identiflkovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema.. zavistan je od alkohola. u SAD je prijavljeno policiji vise od 21000 telesnih povreda. na primer. Zato oni koji nastoje da pruže praktičnu podršku i pomoć pretučenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihičko nasilje koje nije praćeno fizičkim i seksualnim nasiljem. seksualnog nasilja (25%) ili ijednog i drugog (52. Takođe. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihičkog nasilja (38. Takođe. žene koje su uporne u borbi za slobodu često postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. autoritarna je ličnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu.8%). tradicionalista je. ili je podoban da rezultira u fizičkoj. došlo je do sledećih rezultata: više od polovine žcna (112 ili 58. Mahoney uvela poseban termin "napad prilikom odvajanja". prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to događa u javnom ili u privatnom životu. u skladu sa time. odnosno vanbračne zajednice (45%) ili posle rođenja prvog deteta (16%). 48. Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. Fizičko zlostavljanje je obično praćeno drugim oblicima nasilja. Žene su posebno ugrožene onda kada odluče da napuste svoje nasilne muževe. Prvu grupu čine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. socijalno je izolovan. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostra. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se ističe da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa već se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1.njen da je profesor M. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. Svođenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najčešće žene. Teorijska objašnjenja nasilja u braku Među teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja.000 slučajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slučajeva. žene su svake godine žrtve preko 572. g. 18. na primer. R. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. psihološke opresije i fizičkog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. 2.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doći zbog izuzetno visoke tamne brojke. Vrlo je teško povući granicu izmedu ekonomske eksploatacije. iako olakšava istraživački postupak. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko veću ugrožnost žena nego muškaraca. Slično stanovište prihvaćeno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva "svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. došlo se do zabrinjavajućeg podatka da je 60% žena bilo tučeno u toku trudnoće što je rezultiralo opasnošću od gubitka bebe u 22% slučajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slučajeva. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih 33 . Naime.ženama pokazala su da ovaj pristup. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživačica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. ima probleme sa zapošljavanjem. političke dominacije. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slučajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slučajeva radi o ženama žrtvama. Kao što se može videti iz velikog broja slučajeva ubistava žena širom sveta. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o viktimizaciji.9%). U proseku. namerno činjenje nečega što teško povređuje. BCS iz 1992. objašnjavaju je pojedinačnim uzrocima. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihički maltretirano (teško vređanje. Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. uključujući i našu zemlju. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihička maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako "pogodne" žrtve težih oblika zlostavljanja. U okviru ove grupe najznačajnije su psihološke.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku.7% odgovorilo da je fizički maltretirano. muškarci koji su skloni nasilničkom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. i kojim su bile obuhvaćene 192 žene.

"gazda u kući". odnos poverenja. kontinuirani elemenat društvene interakcije. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude "dobra supruga i majka". imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri čemu se kao medijatori javljaju najčešće frustracija i stres. visok nivo nasilja u društvu. ekonomska i feministička objašnjenja nasilja u braku. emocionalne povezanosti i dužnosti čuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. pa i ranije.strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti određeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane utiču na kreiranje očekivanja u pogledu društvenih uloga. neurotičnim ili poremećenim ličnostima. Nasilje prema deci je "tamna strana istorije i kulture čovečanstva". odnosno globalnog društva. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim članovima porodice. Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. Psihološke i psihijatriiske teoriie stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodičnog života van društvene intervencije. 34 . Važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. Roj je opisao nasilne muževe kao ličnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. a ne kao proizvod individualne patologije. Slično tome. što znači da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. Kritičari. stresa i slabe komunikativnosti. nezaposlenost. između ostalog. psihičko. ističu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. Neki od tih faktora su. Takođe. Ovi faktori. O obimu. od strane nekih psihologa. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. nesigurnosti. u različitim istorijskim razdobljima bila je omogućena eksplatacija dece. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodičnog nasilja i nasilja uopšte. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tačke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. nezadovoljstvo poslom. ako je nešto posebno važno. Tako se od muža očekuje da bude hranilac i "glava" porodice. viši obrazovni ili profesionalni status i trudnoća žene. kulturne norme i seksistička organizacija društva. kako su isticali. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno. To su uglavom sociološka. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. naime. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. nezaposlenost ili delimična zaposlenost. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. velikog bračnog nezadovoljstva. Medutim. rečju. Smatra se. Ono što se događa na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. porodična socijalizacija. Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje niska plata. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u različitoj meri da utiču na nasilje među supružnicima. Deca u ranom detinjstvu uče da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. po njima. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. finansijski problemi. Takode. Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. 49. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. loši stambeni uslovi. odnosno mentalno bolesnim. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizičko.uzroka polaze od društvene strukture. s obzirom na fizičke i psihičke osobine žrtava. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju veće mogućnosti da napuste nasilnika. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. odnosno vaspitavanje dece uz pomoć nasilja. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju očekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. onda to opravdava upotrebu nasilja. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. visina prihoda i obrazovni nivo muža.

pri čemu se koriste udarci rukom i pesnicom. izbegavanje roditelja da razgovaraju i si. Psihičko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizičkim. ali i kao poseban oblik zlostavljanja. prostituciji ili drugom asocijalnom načinu života. 193 KZ RS). koje može dovesti do teških telesnih povreda. koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajućem. zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizičko kažnjavanje dece. Prema ovim objašnjenjima. ovi podaci su samo . malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše. staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinuđava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjačenje. kao i napuštanje deteta. zdravstvenih. ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Prema načinu i sredstvima zlostavljanja moguće je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kraćim trajanjem. Slovenija) predviđen je teži oblik krivičnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slučaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštećenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivičnih dela. pa i do smrti. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizičkog i mentalnog zdravlja.pravnoj zaštiti maloletnih lica koji u č1. U krivičnim zakonima nekih država (Hrvatska. preživljavanje teških porodičnih situacija kao što su razdvajanje roditelja. U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaćeni su pojmom zloupotrebe dece. njihove svađe. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece. ostavljanje deteta samog u stanu. Teku IX veku počelo je da se piše. materijalnih.vrh ledenog brega". postoji i psihičko zlostavljanje.. emocionalnih potreba. Novina u krivičnopravnom i krivičnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično. Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuiran sa različitim oblicima i stupnjevima ponažanja (činjenja i nečinjenja) kojima se povređuju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizičko zlostavljanje. Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se isključivo za fizičke povrede dece. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje "zlostavljanje". 150 predviđa zaštitu maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku za sledeća krivična dela: teško ubistvo. Pored fizičkog zlostavljanja dece. U Krivičnom zakoniku Srbije predviđena je posebna krivičnopravna zaštita dece propisivanjem krivičnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (čl. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj. zapostavljenost u odnosu na drugu decu. U porodicama sa više dece. (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste različite prilike da nanesu udarce i bolove. a početkom 20. (3) najteže zlostavljanje uz sadističko mučenje i nanošenje teških povreda. upućivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. Zanemarivanje i osujećenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizičkih. obljuba 35 . broj zlostavljane dece je mnogo veći. Na taj način je pojam zlostavljanja proširen i na slučajeve teškog telesnog povređivanja i smrti maloletnika. uvrede i psovke. ubijanje drage životinje. usvojilac. Šira shvatanja pod pojmom "zlostavljano dete" podrazumevaju dete čiji je normalan rast i razvoj onemogućen i ugrožen. otmica. vezivanje za nameštaj. medutim. već i grubo zanemarivanje fizičkih i psihičkih potreba deteta. Kriminološko značenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Najčešći oblici psihičkog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mračan podrum.surovo fizičko kažnjavanje i zlostavljanje. vaspitača u domovima i poslodavaca. istina vrlo retko. staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Uključivanje kliničkih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na defmisanje "sindroma pretučenog deteta". izolovanost zbog bolesti. edukativnih. Svakako da se u svim ovim slučajevima podrazumeva postojanje psihičkog nasilja koje prati fizičko nasilje. silovanje. usvojioca. o zlostavljanju dece od strane učiteija. teška telesna povreda. nasilja oca prema majci. navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. najčešće je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rođeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoće oko vaspitanja. kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slučajeva potiču iz socijalno nižih slojeva i radničkih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima. Takođe postoje izvesni načini psihičkog zlostavljanja. alkoholizam oca ili majke. omogućava različita tumačenja i neujednačeno pristupanje sudova. Ovo krivično delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja. koji označava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju.

veka je nastala revolucionarna promena u dužini Ijudskog života. Međutim. U nekim slučajevima ostarela osoba se može povući u svet neuroza. 36 . ali i do pridavanja veće važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. fantazija. Najmanje je bilo zastupljeno fizičko nasilje. pa se trenutak kada neko ulazi u staračko doba određivao po različitim kriterijumima (broj godina. trgovina decom radi usvojenja. psihička. oktobar proglašen Međunarodnim danom starih osoba. koje se vrši na različite načine: verbalne pretnje. Deset godina kasnije. ali i bolestima pojedinih organskih sistema. Česti su slučajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. Prva svetska skupština o starenju održana je u Beču 1982. 65 ili 75 godina). kao nedavanje lekova. već zbog materijalne koristi i iščekivanja nasledivanja bogatstva. rodoskrvnjenje. odnosno majci. vode. Ne postoji jedna opšte prihvaćena teorija o starosti. seksualna. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomeme doze lekova ili zaključavanju u prostorije. godine. hrane. oduzimanje maloletnog lica. Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada.nad nemoćnim licem. vise od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihičko nasilje. koja i sama imaju već sedamdesetak godina. Ipak. nazivanje pogrdnim imenima i sl. kroz zloupotrebu poverenja. nedozvoljene polne radnje. godini. Prema istraživanju Olivera. pa čak i psihoza. već četiri generacije jedne porodice. 50. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. Tada deca. koji imaju blizu devedeset. nasilje prema starim osobama se najčešće u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodičnog nasilja. a očekuje se da se do 2050. gerontofili odlučuju da zaključe brak sa ostarelim licem. podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa. ratni zločini protiv civilnog stanovništva. 1992. mada se iz administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. vanbračna zajednica sa maloletnikom. već se naprotiv produžavao. fizički izgled). službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije avgusta 2005. obljuba sa detetom. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizička. Pored ovog oblika. Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. razbojnička krada. Svega u 19% slučajeva fizičko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. Geneza gerontofilije se kod učinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošću prema ocu. godine poveća za još 10 godina. godine i na njoj je usvojen Bečki međunarodni plan akcije za starenje. kojom je 1. Značajan doprinos za promenu prakse organa. omogućavanje uživanja opojnih droga. Načini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih članova porodice. Naime. na skoro 2000 miliona u 2050. godine prosečna starost ljudi dostigla je 66 godina života. sprovođe nasilje nad svojim onemoćalim roditeljima. godina Međunarodnom godinom starih osoba. promena porodičnog stanja. iznuda. Godini. odnosno nasilja prema članovima porodičnog domaćinstva. radna sposobnost. posredovanje u vršenju prostitucije. trgovina ljudima. kao prvi međunarodni instrument posvećen starenju. razbojništvo. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine "stare osobe" i "senior građani" treba definisati uzimajući u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. od 1950.. ne samo zbog seksualne privlačnosti. One su uslovljene samim procesom starenja. Tokom 20. u kome se oseća zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlačna ili uspešna u poslu. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. obljuba zloupotrebom položaja. rezolucijoin 47/5. prikazivanje pomografskog materijala i iskorišćavanje dece za pomografiju. krađu imovine i falsifikovanje testamenata. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: "mlade-starije osobe" (65-74 godine) i na "star-starije osobe" (preko 85 godina starosti). zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. već pre dogmatski stav o gubitku nečega i nepovratnoj prolaznosti. Gerieralna skupština UN usvojila je. a 1999. nedavanje izdržavanja. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. u nekim slučajevima. policijskih. nasilje u porodici. ekonomska). Protokolom se reguliše postupanje i međusobna saradnja socijalnih. postoji i ekonomska viktimizacija. pravosudnih. zdravstvenih i obrazovnih organa. Proklamaciju o starenju. zanemarivanje higijene. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveća od oko 600 miliona. kako u porodici tako i izvan nje. koliko ih je bilo u 2000.

77% nije imalo stručne kvalifikacije a oko 4/5 obavljalo je fizičke poslove u industriji. zbog postojeće procedure. ulice i dvorišta. a onih sa srednjom školom veći od prosečnog. Osim ovih krivičnih dela. polje. kao i porodičnopravna zaštita u skladu sa čl. Karakteriše ge upotreba sile. automobili. Međutim. koja nam se čini najprihvatljivijom. a u 14% slučajeva maloletnici.od republičkog. a koji može počiniti druga osoba bez obzira na odnos sa žrtvom ili situaciju u kojoj se nalazi. Prema ovoj defmiciji „Seksualni čin. navedene su sledeće opšte karakteristike učinilaca krivičnih dela protiv polne slobode sa elementom nasilja: 1. delikata veoma visoko je izražen recidivizam.7. Razlozi za neprijavljivanje seksualnih delikata su stid i strah od nepovoljnog reagovanja okoline. pretnje ili ucene usmerene prema žrtvi ili njoj bliskoj osobi. hodnici. 37 . posebno ženama. Prema jednoj proceni FBI. neželjeni seksualni komentar ili predlog koji je usmeren protiv osobe i njene seksualnosti. odnosno noćni časovi. Kod seksualnih. Svetska zdravstvena organizacija dala je definiciju seksualne delinkvencije.Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. Mesta izvršenja seksualnih delikata su različita. Posebno se zapaža učešće lica koja su tek postala punoletna i lica do 24 godine starosti." Prema statističkim podacima seksualni delikti u ukupnom kriminalitetu nisu zastupljeni u većem obimu. 194 Krivičnog zakonika RS. 51. pruža se krivičnopravna zaštita u skladu sa č1. u oko 60% slučajeva izvršioci su osobe od 18-30 godina. koje pripada grupi krivičnih dela protiv braka i porodice.2. kao i vođenjem kampanja protiv više različitih vrsta diskriminacije i nasilja. zlostavljanja i nasilja nad starijim licima. strah od osvete isvršioca i si. Inkriminisanje seksualnih delikata prema Krivičnom zakoniku Srbije izvršeno je u okvim Glave osamnaeste (čl. Obrazovna struktura učinilaca ukazuje na odsustvo potrebnog obrazovanja: 65% izvršilaca završilo je samo osnovnu školu a 26% srednju školu. kojom se propisuje da je neophodno „sprečavati pojave zanemarivanja. Seksualna delinkvencija . Prema jednom istraživanju mesta izvršenja van naselja su najčešće seoski put. kao i sa okolnošću da se uglavnom radi o nasilnom ponašanju kome pogoduju večernji. Seksualni delikti se izvršavaju u sticaju sa drogim krivičnim delima. otvoreni prostori u naseljima su gradski parkovi. U vreme izvršenja dela 40-50% učinilaca bilo je u braku. pogotovo kada se kao izvršioci javljaju maloletna lica. veiika većina 88% bila je pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela. sekundarna viktimizacija. Istraživanjem fenomenoloških obeležja seksualnih delikata vezanih za pol i uzrast izvšilaca došlo se do zaključka da su seksualni delinkventi uglavnom mladi ili sredovečni muškarci. zadovoljavajuće duševno stanje postojalo je kod 83 % ispitanika.5. zlostavljanja i nasilja". u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju. prostorije su najčešće privatne stambene prostorije. podrami. Ova krivična dela se u većini slučajeva (oko 70%) vrše u prolećnim i letnjim mesecima. njiva ili šuma. pokušaj takvog čina.9. doživeti tzv. do nivoa lokalne zajednice. 12% učinilaca bilo je potpuno ravnodušno u vreme izvršenja dela i nije osećalo nikakvu grižu savesti čak i kada su žrtvi nanete teške povrede. seksualna delinkvencija obuhvata i krivično delo rodoskrvnjenja (čl. To je oblast kriminaliteta na koju najviše utiču moralna vrednovanja ljudskih odnosa u vezi sa polnim životom.opšte karakteristike Seksualna delinkvencija obuhvata takva kriminalna ponašanja kojima se napada polna sloboda i seksualno samoopredeljenje. pogotovo silovanje. strah da će se u toku krivičnog postupka. godine. aprila 2002.većina je u vreme izvišenja dela živela u nesređenim stambenim uslovima. od deset silovanja policiji se prijavljuje samo jedno.3. 178-186) koja obuhvata krivična dela protiv polne slobode. 10 i čl. U pogledu uzrasta izvršilaca. Takođe. stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja. starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici. Učešće žena u izvršenju ovih krivičnih dela je minimalno.6. u večernjim i noćnim satima. U ukupnom kriminalitetu prema zvaničnoj statistici njihovo učešće je oko 1%. 48%-je ranije već bilo osuđivano za ovakva dela. Osim toga. istraživanja kod nas i u svetu pokazuju da je broj seksualnih delikata znatno veći nego što to objavljuju zvanične statistike. ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih učesnika u zaštiti žrtava . u proseku učinioci su uzrasta 29 godina. 197-200 Porodičnog zakona RS. a 40% izvršilaca ie bilo pod uticajem alkohola u vreme izvršenja dela.4. U jednom istrazivanju seksualnog nasilja na uzorku od sto osuđenika.8. Na planu domaćeg zakonodavstva.udeo nepismenih je manji. 197 KZ RS).veći broj učinilata je oženjen (48%). Ovaj podatak se dovodi u vezu sa razvijenijim kontaktima ljudi u prolećnim i letnjim mesecima.

178 predviđa "ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica". seksualno stimulativni. često i fizičku torturu. a pasivno trpljenje žrtve iznuđeno pretnjom ili silom očigledno ne predstavlja dobrovoljni pristanak na obljubu koji bi isključivao postojanje krivičnog dela silovanja. Sadistički silovatelji se retko javljaju (5% slučajeva) i kod njih se povezuje i prožima seksualnost i agresija. usledila donošenjem Krivičnog zakonika Republike Srbije 2005. Pored osnovnog oblika postoje i teži oblici silovanja. 38 . 103 KZ RS) sastoji u prinudi na obljubu ženskog lica upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Iz zakonske defmicije silovanja proizilazi da se radi o nepravom krivičnom delu koje je sastavljeno iz jednog krivičnog dela . Prema KZ RS (čl. Iz ovako formulisane inkriminacije može se zaključiti da je objekt krivičnog dela bilo žensko lice bez obzira da li je ono sa izvršiocem u bračnoj zajednici ili ne. Sledeća promena je . Međutim. a otpor treba da se kreće u granicama fizičke snage žrtve i njenih konkretnih mogućnosti za odbranu. Cilj napadača je bol i fizička patnja žrtve. Takođe je znatno proširena i radnja izvršenja jer se radnjom izvršenja ne smatra samo obljuba. 178 st. Smatra se da otpor postoji i onda kada je žrtva u fizičkoj ili psihičkoj nemogućnosti da daje otpor. emocijama ljutnje. Statut Stalnog međinarodnog krivičnog suda predviđa silovanje.prinude i jednog inače dozvoljenog ponašanja . Takođe se predvida prisilna prostitucija kao zločin protiv čovečnosti i prisilna sterilizacija kao ratni zločin. Najpre je KZ RS i Zakon o izmenama i dopunama KZ Republike Srbije inkriminisao "bračno silovanje" na taj način što je predvideo da se krivično delo silovanja (21. Kod pružanja otpora. napadu koji uključuje patnju. Silovatelji moći (55% slučajeva) flzičku silu ne upotrebljavaju u meri većoj od potrebne za obavljanje seksualnog akta. besa i revolta. To žnači da kod krivičnog dela slovanja i drugih krivičnih dela protiv polne slobode iz Glave XVIII. u vršenju dela učestvovalo više lica. U našem krivičnom zakonodavstvu došlo je do značajnih promena u pogledu sadržaja inkriminacije koja se odnosi na silovanje. silom uzeti) je među seksualnim deliktima najteže i društveno najopasnije krivično delo. Seksualna delinkvencija – silovanje Silovanje (od latinskog rapere. Prinuda je neophodan elemenat za postojanje krivičnog dela silovanja. straha. a osnovna karakteristika akta je pribegavanje većem kvantiteta sile od onog koji je neophodan da obezbedi fizičku podčinjenost. nesrazmere u fizičkoj snazi između nje i učinioca) nije bila u stanju da pruži otpor ili je otpor pružala. Najteži oblik silovanja je silovanje izvršeno prema detetu ili ako je nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno. silovanje izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način ili prema maloletniku ili je imalo za posledicu trudnoću.obljube. fizičke muke. već i sa njom izjednačen čin. Većina važećih krivičnih zakona u svetu propisivanjem krivičnog dela silovanja pruža krivičnopravnu zaštitu ženi od nasilne obljube koju prema njoj vrši muškarac bez obzira na to da li je sa njim u braku (bračno silovanje) ili nije. 52. silovatelji moći i sadistički silovatelji. već ostavljaju sudskoj praksi da odredi šta će se smatrati silovanjem. ne može se reći da postoji jedinstven tipološki karakter seksualnog delinkventa. žrtva i izršilac mogu da budu i muško i žensko lice. Pojam otpora mora biti ekstenzivnije shvaćen u torn smislu da pristanak žrtve ne postoji u slučajevima kada ona iz nekih razloga (stanja u kome se nalazila. Krivično delo silovanja postoji kada se sila ili pretnja primenuju prema žrtvi direktno ili premi nekom drugom licu koje je blisko žrtvi. Prema ovom Zakoniku za postojanje krivičnog dela silovanja nije od značaja da je delo izvršeno prema ženskom licu jer KZ u č1. kao i o neadekvatnom tretiranju i socijalnom odbacivanju ispitanika. Na taj način u biće krivičnog dela silovanja inkorporisano je bračno silovanje. Za napadača su bol i psihičko poniženje žrtve.maloletnici vrše seksualne delikte najčešće u saučesništvu sa drugim licima. Čin ima za cilj seksualno podčinjavanje žrtve i potvrđivanje dominantnog položaja napadača. Krivični zakoni u nekim državama. prilikom inkriminisanja silovanja ne opisuju radnju izvršenja krivičnog dela. Silovatelji besa (40% iz uzorka) svedoče o iskustvima seksualne ljubomore i svađa. na primer u Francuskoj. seksualno ropstvo i prisilnu trudnoću kao zločine protiv čovečnosti. 2-4) teži oblici silovanja postoje kad je usled silovanja nastupila teška telesna povreda. godine. tako da je žrtva podvrgnuta izuzetno svirepom. pravilno se primećuje da nepružanje otpora ne znači istovremeno pristanak žrtve. njegove spoljne manifestacije mogu da budu veoma različite. Međutim. Na osnovu kliničkih ispitivanja izvršena je kategorizacija silovatelja na tri kategorije: silovatelji besa. a kao dokaz primenjune prinude u praksi se zahteva postojanje otpora žrtve. ali nisu ostali tragovi tog otpora na telu učinioca.

seksualna zloupotreba najčešće ne ostavlja spolja vidljive tragove. Nasuprot zvaničnim statistikama navode se alarmantni podaci o povećanju obima ove delinkvencije svuda u svetu. u oružanim sukobima i političkim krizama. deca od rodenja do kraja adolescencije. Seksualno zlostavljano dete se stidi da o tome govori. U okviru posebnog krivičnog dela (61. za razliku od fizičkog zlostavljanja. posekotine. seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje. bile su silovane posle šetrnaest godina. dok je među ženama koje nemaju takvo iskustvo 36% među silovanim posle četrnaest godina. ali da su posebno rizična kategorija deca između četvrte i devete godine života zbog svoje naivnosti. nedozvoljene polne radnje. U krivičnom zakonodavstvu Srbije. Pored silovanja postoje i drugi oblici seksualnog nasilja. posredovanje u vršenju prostitucije) i kao posebno krivično delo sa težom sankcijom (obljuba sa detetom. 185 KZ RS) prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju sankcionisana je prodaja. Tačan obim seksualne zloupotrebe dece i maloletnika veoma je teško utvrditi jer. koje ostavlja tragove spolja vidljive (hematomi. Nepostojanje vidljivih tragova navodi dete da pomisli da je ono što mu se dešava dozvoljeno i "normalno". psihičku. a samo 8% prestupnika kaže da se oseća "loše" ili "krivo". a prema dragom istraživanju 65% žena koje su pretrpele seksualnu zloupotrebu kao deca. prika- 39 . prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju). prikazivanje ili javno izlaganje ili na drugi način činjenje dostupnim slike. Fizičko nasilje nad decom vrše oba roditelja. Istraživanja su takođe pokazala da postoji korelacija između rane seksualne zloupotrebe i silovanja u kasnijem dobu. izlaganje pogledu. zbog svog uzrasta ili razvoja. Na osnovu rezultata ovih i drugih istraživanja. zloupotreba dece u radnom procesu. seksualno dodirivanje i sl. pre svega obljuba nad nemoćnim licem i obljuba zloupotrebom položaja 53. Takođe je naglašeno da se seksulanom zloupotrebom deteta smatra i: navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima. kao i sve ostale forme kontakta sa detetom koje se sprovode u seksualne svrhe ili od strane starije osobe koja ima moć i kontrolu nad detetom. a nasilnik pretnjom utiče da se tajna čuva. Većina silovatelja se posle čina "oseća dobro". 2.) ili nekontaktnim (npr. Međutim. u slučaju kada se dete iskoristi za proizvodnju slika. Zbog toga zvanični podaci ni izdaleka ne pokazuju realnu rasprostranjenost ove pojave. analnog ili oralnog odnosa. pored osnovnog oblika ovog krivičnog dela i dva teža oblika: 1. poverenje ili mod. audiovizulenih ili drugih predmeta pornografske sadžine ili za pornografsku predstavu.) i eksploatatorsko korišćenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seksualne radnje. zloupotreba od strane institucija i zloupotreba dece u porodici. što kasnije i dalje dovodi do njene viktimizacije. Ova poslednja kategorija zloupotrebe dece deli se nafizičku. i to prema deci oba pola. podvođenje i omogućavanje vršenja bluda. Prema tim istraživanjima brojni tipovi zloupotreba dece grupišu se u nekoliko kriminološki relevantnih kategorija: zloupotreba u oblasti prostitucije i kriminalnih aktivnosti. seksualni odnos. "opušteno" ili "ne oseća ništa". nemoćna i potpuno zavisna od muškarca. opekotine). gde aktivnost ima za cilj da pruži uživanje ili zadovolji potrebe druge osobe. seksualnu zloupotrebu u većini slučajeva vrše očevi ili drugi muški članovi porodice ili prijatelji prema devojčicama. Istraživanjima je utvrdeno da su žrtve seksualnog nasilja. može se zaključiti da kroz ranu seksualnu zloupotrebu žena nauči da je bezvredna. Krivični zakonik predviđa. 27% žena koje su bile seksualno zloupotrebljene kao mlađe od 18 godina kasnije su bile silovane. Prema jednom istraživanju. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika Seksualno nasilje prema deci i maloletmcima predstavlja posebno društveno opasan vid seksualne delinkvencije. nalazi u položaju koji mu daje odgovornost. nezrelosti i spremnosti da prihvate odrasle osobe sa neograničenim poverenjem. Seksualna zloupotreba deteta ispoljava se kao aktivnost između deteta i odrasle osobe ili drugog deteta koje se. obljuba zloupotrebom položaja. prodaja. primena seksualnog nasilja prema deci i maloletnicima predviđena je kao poseban teži oblik osnovnih krivičnih dela (silovanje. Veliki doprinos sagledavanju rasprostranjenosti i društvene opasnosti ove pojave pružila su novija kriminološka feministički orijentisana istraživanja. egzibicionizam i si. audiovizuelnih i drugih predmeta pornografske sadržine ili prikazivanje pornografske predstave detetu (lice mlađe od četrnaest godina). nezavisno od pola. Seksualno zlostavljanje dece podrazumeva svaki kontakt ili interakciju deteta i odrasle osobe gde dolazi do vaginalnog. bilo da se radi o kontaktnim (npr. obljuba nad nemoćnim licem. Samo 1% silovatelja oseća neki stepen brige za žrtvu.Opšta karakteristika svih tipova silovatelja je da imaju malo saosećanja za svoje žrtve.

javno izlaganje. Postoje različite definicije incesta. Dete doživljava roditelja kao zaštitnika. Medutim. kao i uništenje i oštećenje imovine i vandalizam". starosedeoci Amerike su naglo počeli da postaju mete zastrašivanja i nasilja. Istraživanja pokazuju da se incest vrlo retko otkriva.zivanje. da je uzrast izvršilaca oko četrdeset godina i daje mali broj (3-6%) psihotičara. službi i "Incest centara". rodoskrvnjenje je polni odnos između najbližih srodnika. loša socijalna adaptacija. Objektivne dokaze o postojanju incesta veoma je teško pribaviti jer kod žrtve postoji strah od kazne i osude okoline. 197 KZ RS. poslednjih godina sa razvojem volonterskih S.u 90-95% slučajeva i to osobe koje su poznate žrtvi i u koje one imaju poverenja. religiji. Prema najširoj definiciji. 54. kada je to podesno. a nekada i određivali svetsku istoriju. s tim što je uporedo sa proširivanjem bračnih zabrana. audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem dece. U KZ Srbije rodoskrvnjenje je inkriminisano kao krivično delo protiv braka i porodice. mržnjom ispunjeni neonacisti ili skinhedsi. uže. ubistva iz nehata. elektronski ili na drugi način činjenje dostupnim slike. telesne povrede. Zločini mržnje su uobličavali. Pored zabrane polnih odnosa između krvnih srodnika. Izvršilac krivičnog dela je punoletno lice. U 1998. Kada su Evropljani počeli da kolonizuju Novi Svet u XVI i XVII veku. Naziv potice od reči incestare. oskrnaviti. šire. spaljivanja na krstu kako bi se cmo stanovmštvo primoralo na iseljavanje iz četvrti u kojima su živeli belci. Prema nešto užoj defmiciji. Ipak. Jedan broj izvšenih zločina mržnje u SAD dobio je i veliku medijsku pažnju. krivičnopravne i kriminološke. najčešće deca. godini student Metju. zastrašivanje paljevinom. U opštoj javnosti se smatra da su učinioci zločina mržnje abnormalne osobe. 40 . Tokom poslednja dva veka neki od tipičnih primera zločina mržnje izvršenih u SAD obuhvatali su: linčovanje Afroamerikanaca. pogotovo devojčice oca. koje je bilo motivisano predrasudama prema njima. Obojici učinilaca izrečena je doživotna kazna zatvora. kao i crtanje svastika po sinagogama. Dosadašnje iskustvo zasnovano na javljanju i pričama žrtava incesta pokazalo je: da su izvršioci incesta najčešće muškarci . seksualnoj opredeljenosti ili etničkoj pripadnosti. Kao primeri u literaturi navode se: progon hrišćana od strane Rimljana. genocid nad Jermenima izvršen od strane Otomana. a žrtva maloletni srodnik. kao i „konačno rešenje" jevrejskog pitanja od strane nacista. da su žrtve uglavnom devojčice od 13 i 15 godina (mada ima zabeleženih slučajeva incesta na uzrastu od tri ili četiri godine). proširivan i pojam incesta. 55. teške telesne povrede. postao je simbol izvršenog zločina mržnje nakon što su ga mučili i ubili zato što je navodno bio homoseksualac. s obzirom na to da su žrtve. Tajnost incesta je razumljiva.S. krivičnopravno određivanje incesta ograničavano je samo na najbliže krvne srodnike. što znači osramotiti. kao i prekomerna upotreba alkohola. tako da se u literaturi koriste i nazivi rodoskrvnuće i rodoskrvnjenje. sa izvršiocem u emocionalnoj vezi i odnosu poslušnosti. Odlike izvršilaca incesta su nedostatak kontrole agresivnosti i seksualnih pobuda. silovanja.O. Zabrana incesta potiče još iz rimskog prava i danas postoji u svim krivičnim zakonima u svetu. iako protiv svih počinilaca nije vođen krivični postupak na osnovu posebnih zakona o zločinima mržnje. pod pojmom incesta (rodoskrvnjenja) podrazumeva se seksualno zlostavljanje deteta od strane odrasle osobe od poverenja. Prema čl. napadi na homoseksualne populaciju. došlo se do vrlo zanimljivih podataka o ovom obliku seksualne zloupotrebe. uključujući. Seksualno zlostavljanje dece i maloletnika – incest Incest je jedan odoblika polne zloupotrebe dece i zloupotrebe moći odraslih nad decom. te je i veoma mali broj prijavljenih i sudski evidentiranih slučajeva. koja je u poziciji moći i predstavlja autoritet za dete. a ne kao seksualnog nasilnika. nesposobnosti. pojava zločina mržnje datira iz još najstarijih vremena razvoja ljudske civilizacije. Ova definiciju najviše je zastupljena u feminističkoj literaturi u kojoj se naglašava da i seksualno zlostavljanje dece treba razmatrati u kontekstu kulturom prihvaćene i podsticane muške dominacije. U kasnijem razvoju. ubistva. radnja krivičnog dela sastoji se u vršenju obljube ili sa njom izjednačenim polnim činom između određenih članova porodice i to srodnika po krvi u pravoj liniji i u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom (brat odnosno sestra). a novi primeri su etničko čišćenje u Bosni i genocid u Ruandi. Istraživači procenjuju da je oko 1% žena od ukupne ženske populacije pretrpelo incest od strane oca ili očuha. Zločini mržnje Zločini mržnje su ona postupanja kojima se ispoljava „pokazivanje predrasuda baziranih na rasi. postojala je i zabrana polnih odnosa između srodnika po tazbini i duhovnih srodnika (kumova).

koji pripadaju geografski određenoj lokalnoj. fizički integritet lica ili imovinu. Neki od njih oštro prekorevaju ili udaraju trenere. U tučama se upotrebljavaju boce od alkohola. kao onu koja ima istaknutu emocionalnu komponentu. Nasilje u sportu može obuhvatiti pretnje. 56. u smislu ovog Zakona. 4). navijača. Pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama. sve u cilju pobede. ili ih obmanjuju pohvalama i ohrabrenjima. Danas je nivo nasilja koji se vezuje uz fiidbal znatno smanjen u Engleskoj. mešovitih borbenih veština. Kontaktni sportovi. 2 st. kažnjavaju ih šutiranjem. smatra se: fizički napad na učesnike sportske priredbe. kao i "njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela" (čl.Srbija nije donela poseban zakon o zločinima mržnje. Nasilje u sportu vrše prvenstveno sami sportisti. Drugi kinje sopstvenu decu. unošenje u sportski objekat i upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava. bacanje na sportski teren ili u gledalište predmeta koji mogu da ugroze život. trenera. opreme. Scene nasilja na sportskim događajima nisu se promenile. javlja se nasuprot pravilima sporta i nije ni u kavoj vezi sa takmičarskim pravilima sporta. rvanja i vaterpola sadrže izvestan nivo fizičkog nasilja. poput fudbala. Gledaoci-navijači predstavljaju poseban predmet pažnje istraživača/kriminologa. etničkoj grupi ili društvenoj klasi. ali se primena nasilja smatra istupanjem izvan okvira onoga što se smatra dobrim ponašanjem sportiste. uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba. Svest o društvenom identitetu i samopoštovanju gledalaca često proističe od samog sportskog tima. boksa. pothranjuje mržnju prema „tuđinima" izvan sopstvene grupe i dalje. nasilje od strane roditelja i ritualno nasilje. U KZ Republike Srbije u odredbama o odmeravanju kazne. ragbija. Nasilje od strane fanova datira još iz doba starog Rima. druge igrače i njihove roditelje. osim u izgledu aktera i korišćenju rekvizita. fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi. uzeti u obzir. Grupna solidarnost sa igračima i trenerima vodi ka sagledavanju suparničkog tima kao neprijateljskog. trenera. Engleska je bila udaljena iz klupskih evropskih takmičenja na period od šest godina. neovlašćeni ulazak u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima (čl. 54 st 1). zakonodavac je propisao da će sud prilikom odmeravanja kazne učiniocu krivičnog dela. Posle toga. prema Zakonu. u odnosu na pokretače nasilja: nasilje od strane samih sportista. improvizovano oruđe umesto noževa. izazivanje nereda prilikom dolaska. osnovno je pitanje da li navijaci podstiču nasilje igrača ili ga reflektuju. neovlašćeni ulazak na sportski teren. Naime. Roditelji sportista takode mogu biti nasilni. kao neemotivnu i besciljnu i reaktivnu agresiju. sedišta i oluci sa stadiona i dr. godine. nasilje navijača. 41 . Gledaoci/navijači primaju uputstva od igrača. izazivanje mržnje ili netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba učesnika. Pojedinačni ili grupni dogadaji nasilničkog karaktera mogu biti deo taktike igre trenera ili samih sportista. unošenje u sportski objekat odnosno korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok. između ostalog i "pobude iz kojih je delo učinjeno". Leonard uočava dva oblika agresije u sportu: instrumentalnu agresiju. kako između sportista. košarka ili bejzbol) može biti primenjivana agresivna taktika. prema njihovim pristalicama. sa ciljem da prouzrokuje štetu. remećenje toka sportske priredbe ili ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih iica. sportsko nasilje određuje se kao ponašanje koje izaziva štetu. U takmičarskim sportovima (fudbal. neovlašćeni ulazak u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta na kome se održava sportska priredba. Nasilje u sportu Nasilje u sportu. a nekada samo radi zastrašivanja. ali i ograničenja i sankcije za ekstenzivnu primenu snage. učesnicima sportske priredbe smatraju se sva lica koja prisustvuju sportskoj priredbi (čl. koji se 531. gledalaca. Inače. kada su navijači timova trkačkih kočija pravili metež. oštećivanje sportskog objekta. Moguće je izdvojiti nekoliko oblika nasilja u sportu. U Srbiji je 2003. godine donet Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Postupci fudbalskih huligana u Engleskoj osamdesetih godina prošlog veka kulminirali su višestrukim gubicima života na stadionu Hejzel 1985. roditelja mladih sportista ili čak međusobno. godine završio ubistvom. Nasilje u sportu nastaje kao rezultat reaktivne agresije. odnosno odlaska sa sportskog objekta ili u sportskom objektu. Nadmetanje omiljenili igrača čini jedan od elemenata identiflkacije. fizičko povređivanje ili dovesti do haotičnih tuča. Sportisti pribegavaju nasilju nekada sa jasnim ciljem da povrede protivničkog igrača. 4). navijačica i drugih učesnika u sportskom događaju.

U slučajevima kada se dostigne ovaj nivo ozbiljnosti proganjanja. progonitelj može pokušati da prisili žrtvu. rasu. pod nazivom ugrožavanje sigumosti. proganjanju je prethodio neki lični. s tim što upadi postaju sve učestaliji. Neki progonitelji razvijaju opsesiju prema drugoj osobi sa kojom nemaju lični odnos. Ovakva dinamika događaja čini progonitelja opasnim. 42 . jasno je određeno da „svako može biti progonitelj i svako može biti žrtva progona". Tu su posebno važni slučajevi nasilja u porodici. karakteristike. poklona. po jednom utvrđenom sistemu. Važno je da žrtve proganjanja odmah zatraže savet najbliže službe za pomoć žrtvama. 58.Poslednja izmena Zakona usledila je 2007. kao i odnosi koji nemaju istoriju nasilja iza sebe. Većina progonitelja su muškarci. Nove obaveze i odgovornosti propisane za organizatore i učesnike sportskih priredbi propraćene su propisivanjem novih kaznenih odredbi. Žrtva postaje progoniteljev izvor samopotvrđivanja. da pristane na njegove zahteve. dok je njegov najveći strah gubitak odnosa sa žrtvom. Tada je donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. ko ugrozi sigumost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica kazniće se zatvorom do jedne godine. Jedina odredba kojom bi se pražala krivičnopravna zaštita od zločina proganjanja sadržana je u čl. Zatim ovakvi uznemiravajući postupci vremenom eskaliraju u neposredne ili posredne pretnje. U domaćem zakonodavstvu ne postoji poseban zakon ili inkriminacija u Krivičnom zakoniku Republike Srbije kojom bi se kažnjavo zločin proganjanja. socio-ekonomski položaj. Aktivnosti mobera se odvijaju učestalo (statistički bar jednom nedeljno) i tokom dužeg perioda vremena (statistički bar tokom šest meseci). ili kombinacija svih tih postupaka. Ko ovu radnju izvrši prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice. a to je zastrašivanje žrtve. kao i ostavljanjem pisanih poruka ili predmeta i vandalskim postupanjem. od mlađih do srednjih godina starosti. vrste Reč mobing prvi je upotrebio nemački psiholog Hajnc Lajman da označi devijantna ponašanja na radnom mestu. 57. koja je stavljena u poziciju bespomoćnosti i bez mogućnosti da se odbrani i ona se drži u toj poziciji preduzimanjem postupaka (aktivnosti) od strane mobera". usmereno od strane jedne ili više osoba najčešće ka jednoj osobi. kako bi se radilo sa žrtvom i osmislio sigurnosni plan u odnosu na specifičnu situaciju i okolnosti viktimizacije. Zato je praktično nemoguće da se osmisli eflkasna strategija koja bi se primenjivala u svakoj situaciji proganjanja. Lajman je dao prvu zvaničnu definiciju mobinga. kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. koju je izdao Odsek za žrtve pri Ministarstvu pravde SAD. Naime. Prema tekstu „Viktimizacija proganjanjem". progonitelj prelazi u sledeću fazu postupanja. koji bi izazvali osnovani strah kod druge osobe. proganjanje se može preduzimati i pojavljivanjem kod kuće ili na radnom mestu žrtve. pisane ili implicirane pretnje. bez obzira na rod. ljubavnih pisama. Kriminalitet proganjanja Kriminalitet proganjanja se određuje kao "način ponašanja usmeren na određenu osobu koji obuhvata ponavljanje postupaka kojima se ostvaruje vizuelna ili fizička blizina. s namerom da se osoba izbaci iz grupe i da dobije otkaz Godine 1984. progonitelji nekada pribegavaju nasilju. Progonitelj može da pokuša da obnovi odnos izrazima pažnje. poput: slanja cveća. Osim toga. Zastrašivanje tipično počinje u obliku neopravdanog i nepodesnog upada u život žrtve. Kada žrtva prezirno odbije ove „nedobrodošle" pokušaje.pojam. upućivanjem uznemiravajućih telefonskih poziva. pretnjama i zastrašivanjima. progonitelji pokušavaju da kontrolišu sve aspekte života svojih žrtava. Nažalost. svaki je ponaosob drugačiji u odnosu na drugog. kojim su izvršene izmene i dopune prvobitnog zakonskog teksta. 138 KZ. U oba slučaja. seksualnu opredeljenost. Ukoliko ne uspe na taj način. podesnoj da bude izložena mobingu. U tekstu je istaknuto: „Proganjanje je zločin koji može pogoditi svaku osobu. ne postoji psihološki profil niti profil ponašanja progonitelja. godine. Po njegovom shvatanju „mobing ili psihološki teror na radnom mestu obuhvata odbojno i neetično ophodenje koje je. Mobing . Slučajevi proganjanja koji se razviju iz nasilja u porodici predstavljaju najopasniji oblik proganjanja. iznad prosečne inteligencije". еmocionalni (romantični) odnos između žrtve i progonitelja. često se prelazi na vršenje neposrednog nasilja. kroz izmene sađržine određenih termina i preciziranje ili uvođenje novih obaveza i odgovornosti organizatora i učesnika sportskih priredbi i Ministarstva unutrašnjih poslova. Kada žrtva ne odgovori na progoniteljeva očekivanja." Reč „ponavljanje" podrazumeva da se radnja dogodila dva ili više puta. komunikacija bez pristanka ili verbalne. U najvećem broju slučajeva. geografsku ili ličnu pripadnost.

ali ostaje agresivnost prema izabranoj osobi. verbalne aktivnosti preduzete u cilju da žrtva bude odbijena). pogotovu ako radnik koji provodi mobing smatra da to vodi napretku u njegovoj karijeri. cela grupa radnika zbog unutarnjih problema.napad na mogućnost žrtve da ostvaruje socijalne odnose (kolege ne razgovaraju sa žrtvom. žrtva je potpuno isključena iz radne sredine. zatim mobing koji je rezultat manjka socijalne inteligencije i koropetencija. duževremenskog neprijateljskog ponašanja. verbalne pretnje. kao jednog od uzroka mobinga.napad na mogućnost žrtve da iskaže svoje rezultate na radu (žrvi se ne daju nikakvi radni zadaci ili radni zadaci bez značaja). radnici daju otkaz. ljubomore.5. faza „žrtveni jarac" obeležena je time što je žrtva okarakterisana kao dežumi krivac za sve propuste i neuspehe kolektiva. zavisti ili antipatije.Zbog učestalog. zbog maltretiranja kome su izloženi. što dovodi do hroničnog umora. Strateški mobing se javlja kao posledica dogovora upravljačkog tima o sprovodenju organizovanog mobinga. faza ciljanog početka mobinga započinje aktivnostima koje žrtvu dovode u situaciju da se oseća neprijatno. Cilj je da. pa se sumiranjem empirijskih podataka o ličnosti napadača. napad na fizičko zdravlje žrtve (žrtvi se dodeljuju opasni radni zadaci. Mobing zavisi od: psihološkog profila i osobina mobera. ljubomore. žrtve nekada kao izlazak iz situacije identifikuju dve mogućnosti: ubistvo mobera ili samoubistvo. ona sama pokušava da se udalji iz nje tražeći novi posao ili odlaskom u prevremenu penziju. Emotivni mobing se javlja kao posledica ljutnje. može izabrati jednog radnika za „žrtvenog jarca" na kojemu će iskazati svu svoju frustraciju i dokazati da su snažniji i sposobniji". Vertikalni mobing je psihološki teror koji nadređeni primenjuje prema radniku. godine propisuje da je. daleko od drugih). i uticaja faktora izvati organizacije poput vrednosti i normi šireg društvenog okruženja. žrtva sedi izolovana u prostoriji. vremenom maltretiranje stvara znatnu mentalnu. mikropolitičkog ponašanja. moguće je odrediti vrste mobinga prema karakteristikama ličnosti mobera. psihološkog profila i osobina žrtve. ućutkuje žrtvu. Mobing aktivnosti se događaju među radnicima koji su na istoj hijerarhijskoj liniji.4. izlaže poruzi zbog svog hendikepa. načina na koji hoda ili govori). Ovom modelu su izloženi radnici koji predstavljaju tehnološki višak ili se ne prilagode modelu poslovanja koji je uprava preduzeća odabrala kao optimalan. Osim toga. ali samo posredno. Zakon o radu iz 2005. mogu izdvojiti tri osnovna tipa mobinga: onaj čiji je cilj zaštita ugroženog samopoštovanja. korporativne klime i kulture organizacije. U ovoj fazi. Mobing u suprotnom smeru bio bi onda kada grupa radnika vrši teror nad svojim pretpostavljenim. žrtvi je zabranjeno od strane rokovodstva da razgovara sa kolegama. žrtvi se preti ili se ona napada fizički. a kao posledica preživljenih događaja javljaju se prvi psihosomatski simptomi. psihosomatsku i socijalnu patnju. U pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije propisani su oblici zaštite radnika od mobinga. gubi profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća manje vrednom. ljubomora ili zavist mogu potaknuti želju da se eliminiše neko od kolega. vrste konflikta koji je okidač.2. Mobing prolazi kroz odredene faze. U ovoj fazi žrtva je u stanju da identifikuje aktivnosti koje su usmerene prema njoj. žrtva biva seksualno uznemiravana). Uzrok sukoba se zaboravi. Žrtva odlazi na bolovanje jer se nad njom obavlja psihoteror. odnosno etape razvoja događaja:1. Mobing je specifičan sistem koji se sastoji od pet dominantnih faktora koji su u međusobnoj interakciji. poput nesanice. etničkog porekla. ii cilju ostvarivanja prava radnika 43 . mogu se razlikovati vertikalni i horizontalni mobing. dokupa staža ili neku druge pogodnosti za odlazak iz preduzeća. Dogovorom je obuhvaćena i lista nepoželjnih radnika. Horizontalni mobing postoji kada kolege maltretiraju „izabranog" kolegu. u zavisnosti ođ efekta koje ostvaruje na žrtvu: napad na mogućnost žrtve da komunicira adekvatno (kada rukovodstvo ne daje žrtvi da komunicira.3. a u zavisnosti od motiva vršenja mobinga razlikuje se strateški od emotivnog mobinga. Zbog ovakvog poimanja. bez traženja otpremnine. faza ključnog događaja znači izbor žrtve i usmeravanje konflikta prema njoj. faza borbe za opstanak znači preopterećivanje poslom. verbalni napadi na ono kako žrtva sagledava radni zadatak. i mobing kao rezultat tzv. „Osećaj ugroženosti. napetosti. faza razvijenog mobinga odlikuje se pogoršanim psihičkim i fizičkim stanjem žrtve zbog duževremenskog terora. Osnova pojave mobinga često je nerešen sukob između saradnika koji dovode do poremećaja u međuljudskim odnosima. U zavisnosti od pozicija koje zauzima mober. odnosno žrtva mobera. Namera je da se žrtva mobinga u toj nameri degradira da postane potpuno neinteresantna za konkurentnu kuću. S druge pak strane. tipologija mobing aktivnosti može se podeliti u pet kategorija. žrtva se ismeva. " napad na mogućnost žrtve da ostvari svoju ličnu reputaciju (širenje neistinitih priča o žrtvi.

dok su složeni oblici: nasilni protesti. prema međunarodnom pravu i krivičnim zakonicima pojedinih država ekstradicija ne vrši za čisto politička krivična dela.utvrđena. represija. politički procesi i sukobi između pojedinaca i društvenog sistema uslovljavaju javljanje kriminalne aktivnosti iz ideoloških razloga -političkog kriminaliteta. a to je rušenje države i njenih institucija i treće. Relativna politička krivična dela su obična. bračni status. radi pomaganja neprijateljima). klasična krivična dela usmerena na postizanje političkih ciljeva. terorizam itd). To su delinkventne akcije koje su društveno najekstremnije jer se suprotstavljaju određenom društvenom i političkom sistemu. motivima i namerama izvršioca krivičnog dela. U literaturi postoje tri shvatanja o političkom kriminalitetu: prvo shvatanje polazi od objektivnih kriterijuma i pod političkim kriminalitetom podrazumeva sve prestupe kojima se napada država. seksualno opredeljenje. pobune. diverzija. religioznu (Martin Luter). između ostalog i obaveza poslodavca da obezbedi uslove rada. političke uzroke (Nathan Hale. političko ili drugo uverenje. rodenje. rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. ubistvo predsednika države ili vlade države ili najvišeg predstavnika nekog državnog organa) ili se javljaju kao sredstvo za izvršenje političkih krivičnih dela (streljanje taoca. udruživanje radi protivustavne delatnosti. neredi. naučnu (Kopernik ili Galileo). krađa oružja. sabotaža. nezavisnost. On daje listu različitih tipova motivaeije i primera individualaca koji su te motivaeije izrazili: sociopolitičku (Robin Hood). Odredbama Zakona zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje. ubistvo najviših predstavnika državne zajednice i država članica. pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. napad na ustavno uređenje. počev od široke definicije. Benedict Arnold)..političkog sistema ili državnog uređenja zemlje. odavanje državne tajne. izazivanje nacionalne. terorizam. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisana su kao krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (Glava XXVIII): ugrožavanje nezavisnosti. organizuje rad i bezbednost. Podela političkih krivičnih dela značajna je sa stanovišta ekstradicije jer se. starost. suverenitet. boju kože. obuće. 59. kao i zaposlenih. Tako Hagan definiše politički kriminalitet kao kriminalnu aktivnost koja se vrši u ideološke svrhe. njenog uređenja i bezbednosti (na primer. s obzirom na pol. Apsolutna politička krivična dela pored svih objektivnih obeležja političkih krivičnih dela sadrže i subjektivni kriterijum jer su pokrenuta ideološkim i političkim motivima (špijunaža. imovinsko stanje. subverzija. tj neko političko dobro. špijunaža. Politički kriminalitet Politički kriminalitet se definiše na različite načine. oružana pobuna. U savremenoj nauci krivičnog prava uzimaju se u obzir oba elementa jer se traži da postoji i politički objekt i politički motiv. koji obuhvata kriminalitet protiv unutrašnje i spoljne bezbednosti zemlje (izdaja. socijal. učinjena je podela na apsolutna (prava ili čista) politička krivična dela i relativna (neprava) politička krivična dela. moralnu ili etičku (aktivisti protiv abortusa). spoljnu i unutrašnju bezbednost države. sindikatima ili neko drugo lično svojstvo (č1. njeni organi i institucije. Izvršioci ovih delikata ne prihvataju postojeći društveni i politički sistem i iz određenih ideoloških razloga i političkih stavova žele njegovo rušenje. Osnovni oblici političkog nasilja su: pretnja silom. 18). Da bi se izbegle slabosti u definisanju objektivne i subjektivne teorije. zaštitu života i zdravlja radnika na radu i da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (čl. teritorijalni integritet. do definicija koje politički kriminalitet odvajaju od opšteg (konvencionalnog) kriminaliteta zbog različite motivacije ili ideologije pojedinaca ili zbog različitog konteksta u kome se ovaj oblik kriminaliteta ispoljava. drugo shvatanje jedini kriterijum sagledava u subjektivnom faktoru. paljenje i ubijanje za vreme pobune. veroispovest. terorizam. pripremanje izvršenja ovih krivičnih dela i teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti.no poreklo. članstvo u političkim organizacijama. psihofizičko zlostavljanje i mučenje. jezik. Politički odnosi u društvu. koja pod političkim podrazumeva celokupan kriminalitet u jednoj državi. oružana pobuna.Vojna krivična dela inkriminisana su u Glavi XXXV kao krivična dela protiv vojske Srbije. pritisak. 16). diverzija i sl. nastalo na osnovu kritike prva dva shvatanja. zdravstveno stanje. protiv države. priznavanje kapitulacije ili okupacije. Često dolazi do pojmovnog poistovećivanja terorizma sa srodnim oblicima političkog nasilja zbog toga što osnovni oblici političkog nasilja ulaze u sadržaj terorizma. ugrožavanje teritorijalne celine. Ovim krivičnim delima se vrši napad na državno i društveno uređenje. hrane i dr. iz političkih pobuda u cilju promene društveno. prinuda. povezuje objektivne i subjektivne elemente jer konflikti sa političkim sistemom mogu biti izazvani i jednim i drugim razlozima. povreda teritorijalnog suvereniteta. političko ubistvo. trudnoću. a ne zbog privatne pohlepe ili strasti. nacionalnu pripadnost. teror i gradanski rat. neprijateljska propaganda i dr. špijunaža. 44 . rasu. atentat. odnosno invalidnost. porodične obaveze.).

Često. po kome teroristi koriste prihvatljiv cilj da bi opravdali svoje neprihvatljive postupke. Tako. trenutna žrtva nema važnost. terorizam se određuje kao akcija nasilja koja se preduzima iz političkih razloga radi zastrašivanja i bezpoštednog slamanja otpora onoga kome je upućena. razvijanje osećanja nepoverenja i odbojnosti prema vladi među stanovnicima ciljane zemlje. oni moraju usvojiti političke stavove koji ih ne otuđuju od stanovništva. kao i normalno funkcionisanje zajednice". kao terorizam koji se ne preduzima u političke svrhe. određuje kao jedan od oblika ispoljavanja političkog kriminaliteta. zvanični ili državni terorizam. i na kraju.. politički terorizam. Teroristički akti planiraju se unapred. kao u slučaju pravog terorističkog akta. U enciklopedijskim objašnjenjima postoje veće ili manje razlike. Savremena kriminološka literatura takode sadrži niz odredenja terorizma. izazivanje stvarne štete civilima. Za razliku od njih. Ulivanje straha je najviši. nanošenje štete unutrašnjoj poziciji postojećeg režima. „one slučajne aktivnosti pri vršenju kriminaliteta nasilja koje su po formi i metodama slične pravom terorizmu. Terorizam U kriminologiji se terorizam (od lat. Njihovi ciljevi su: privlačenje međunarodne pažnje. nanošenje štete odnosima ciljane zemlje sa drugim narodima. u političke svrhe". kao „nasilničko kriminalno ponašanje. a da bi postigli puni efekat svog postupanja." Pravi cilj kvazi-terorista nije u tome da „izazovu teror kod trenutne žrtve". Kao primer navodi se postupanje Robina Huda. ali koje ipak ne sadrže njegov suštinski sastojak. sigurnost. Ovaj oblik ispoljavanja kriminaliteta definiše se kao „nasilje motivisano ka postizanju političkih ciljeva". Tipičan primer kvazi-teroriste odnosi se na begunca od zakona koji drži taoca i čije metode su slične onima koje primenjuju pravi teroristi. sva sadrže iste elemente: nasilje. ali koji pokazuje „nameran oblik da stvori i održi visok stepen straha za postizanje prinudnih ciljeva. bez želje da na bilo koji način bude viđen u okolini.60. s tim što se akt terora primenjen u pojedinačnom činu vršenja razbojništva. I upravo se u tom elementu terorizam razlikuje značajno od vršenja pojedinačnog nasilničkog kriminaliteta. Postupanje razbojnika nije usmereno na javno mnjenje. stvaranje odbojnog stava u narodu u odnosu na krajnje represivne kontraterorističke mere. Ograničeni politički terorizam razlikuje se od stvarnog terorizma u prethodnom pomanjkanju revolucionarnog pristupa. užas. Naprotiv. navodi se i da je terorizam ona „taktika ili tehnika u smislu koje se akt nasilja ili pretnja nasiljem koriste za ostvarenje osnovnog cilja koji se sastoji u stvaranju neodoljivog straha u odnosu na ciljeve prinude". teroristi moraju da manipulišu zajednicom kojoj je upućena poruka vršenjem akta terorizma. Isto tako. nepolitički terorizam. Postoje različita određenja terorizma. izazivanje nesigurnosti i oštećenje ekonomije i javnog reda u ciljanoj zemlji. zbog motiva iz kojih se vrši. reči terror. kvaziterorizam. ali koji nisu deo usaglašene kampanje da se preuzme kontrola nad državom". kao „akti terorizma koji su izvršeni iz ideoloških ili političkih motiva. primamo osmišljeno da izazove strah ili stvarni segment straha u zajednici. a ne samo kod pojedinačne žrtve. ograničeni politički terorizam. u aktu terorizma. snagama bezbednosti i imovini ciljane zemlje. izazivanje fizičkih povreda i uznemiravanja kod osoba i institucija koje predstavljaju vladajući režim. koji je prava svrha aktivnosti pred javnošću. prilikom inkriminisanja terorizma uzima u obzir zajedničke navedene elemente u svim određenjima terorizma: „Ко u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšteopasnu radnju ili izvrši otmicu nekog 45 . Takođe. kao „oblik kolektivnog nasilja koji remeti tuđi mir. homoborci moraju osvojiti podršku svojih sunarodnika u nastojanjima da diskredituju svoju sopstvenu vladu. razlikuje od terorističkog napada upravo u nedostatku cilja izazivanja straha kod javnosti. ksenoborci traže otklanjanje strane moći ili promenu političkih granica u odnosu na stranu moć. na primer. ali je cilj individualni ili kolektivni uspeh pre nego dostignuće političke stvari". Kuper razvrstava terorizam u šest kategorija: građanski nemir. cilj i motiv. Prema tome. promišljeni cilj. zadobijanje opštih simpatija i podrške za pozitivnu akciju. strah. ali čiji su ciljevi sasvim drugačiji. Homoborci koriste neke od sledećih strategija: podrivanje unutrašnje sigurnosti. strah). nanošenje štete omraženim stranačkim interesima. Domaći zakonodavac. već na korist koju imaju. težnja je usmerena ka široj javnosti. Terorističke grupe se mogu podeliti na: ksenoborce koji se bore za strance ili na homoborce koji se bore za svoj sopstveni narod. javnog reda i ekonomije u cilju stvaranja nepoverenja u vladinu sposobnost da sačuva kontrolu. aktivnosti koje se preduzimaju protiv naroda od stane država čija je vladavina zasnovana na strahu i opresiji koji dostižu terorističke razmere. terorizam se može posmatrati i kao oblik kriminaliteta nasilja uperenog protiv određene ličnosti. Bez obzira na razlike.

najviše. odnosno stvari iz automobila i iz robnih kuća. marta 2006. godine usvojio Savet EU nalazi se 45 osoba i veći broj terorističkih grupa i organizacija sa svih kontinenata osim Australije i donela ili ratifikovala niz drugih dokumenata od značaja u međunarodnom povezivanju država u borbi protiv terorizma. Posebno pada u oči veliki broj krađa autoradija čime je. Sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivičnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivičnih dela tako da je i za većinu razvijenih zemalja Zapada karakterističan imovinski kriminalitet kao najrasprostranjeniji.godine. kao i podaci o imovinskom kriminalitetu u drugim zemljama u tranziciji.. kako u našoj zemlji tako i u svetu. prevaru. Srbija je prihvatila oficijelnu listu terorista i terorističkih organizacija Evropske unije. kada je imovinski kriminalitet u pitanju. na primer. 62. nije toliko posledica stanja anomije u društvu koliko je posledica većeg broja prilika za njegovo vršenje. Ovo poslednje je posebno važno imati u vidu prilikom poređenja podataka o imovinskom kriminalitetu u Srbiji i drugim zemljama. Privredni (ekonomski) kriminalitet Privredni (ekonomski) kriminalitet je složena kriminološka i pravna pojava nastala u savremenom društvu sa razvojem privrede. 61. posebno krađa automobila. odnosno 49. Prema raspoloživim podacima. predstavlja svakodnevnu pojavu. u Francuskoj je broj provalnih krađa porastao za 417%. Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije iz 2005. godine. Na toj listi koju je 20. te se često govori da je u pitanju masovni kriminalitet. godine. To bi se moglo objasniti najvećom koncentracijom materijalnih dobara (posebno automobila) u bogatim zemljama. Imovinski kriminalitet U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet. Tome u prilog govore napred navedeni podaci o imovinskom kriminalitetu u našoj zemlji. Ono je daleko češće prijavljivano od strane muškaraca nego od strane žena. ne treba zanemariti uticaj društvenih nejednakosti i rastućeg jaza između bogatih i siromašnih što posebno negativno utiče na kriminalitet u zemljama u tranziciji. protivpravno zauzimanje zemljištva. U Engleskoj je tokom 1990. Pri tome. bar kada su u pitanju razvijene zemlje. poput provalne krađe (115%) i razbojništva (344%). Naime. ali i razbojništvo i razbojnička krađa koji se. je prijavljeno za krivična dela protiv imovine. krađe automobila i krađe iz automobila.tih godina sprovedene u zemljama u tranziciji ukazuju na porast krađe lične imovine. odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi način. u većini zemalja u svetu podvode pod nasilna krivična dela. Podaci dobijeni Medunarodnom anketom o viktimizaciji potkrepljuju ovakvu tvrdnju s obzirom na to da ukazuju na to da broj krađa automobila određene marke raste sa brojem vlasnika te marke automobila kao i sa popularnošću koju ta marka automobila ima u društvu. i 1993.lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog. Imovinska krivična dela dominiraju u ukupnom kriminalitetu. u SR Nemačkoj 1990. neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti. zloupotreba poverenja. zelenaštvo. kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina". oštećenje tuđe stvari. iznuđu. hemijskog. pre svega razni oblici krađe. i 1980. uključujući provalnu krađu i druge vrste teških krađa. a broj drugih oružanih krada za 672%. utaju. pričinjena šteta od 450 miliona DM. Od ukupnog broja prijavljenih lica u Srbiji u toku 2004. podaci dveju Medunarodnih anketa o viktimizaciji koje su 1990. Tako u većini zemalja pojam imovinskog kriminaliteta obuhvata: razne vrste krađa. zbog svog nasilnog karaktera. U periodu između 1990. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su 46 . protivpravno useljenje. bakteriološkog ili drugog opšteopasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod gradana. Ipak. neovlašćeno korišćenje tudeg vozila i ucenu. i 1991. najveći porast zabeležen je kod najtežih dela. provalne krađe i prevare su u najvećoj meri koncentrisane u industrijalizovanim zemljama. prikrivanje. krađe automobila.5%. kao i na visok nivo njihovog učešća u ukupnom kriminalitetu ovih zemalja. godine broj prijavljenih lica za krivična dela protiv imovine povećan je u Srbiji za 59%. Na taj način Srbija je delimično implementirala pojedine elemente „antiterostičkih rezolucija" Saveta Bezbednosti koje se odnose na krivično zakonodavstvo. kao i krađu vozila i stvari iz vozila. Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju krivična dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuđe stvari ili prava. Između 1963. oštećenje tuđih prava. najviše porasla stopa izvršenih krađa. U prilog ovome idu i podaci prema kojima se najviše kradu automobili. u imovinska krivična dela spadaju još i oduzimanje tuđe stvari. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata određenu grupu delikata protiv društveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. Takođe. To je navelo neke autore na tvrdnju da imovinski kriminalitet.

S obzirom na ovu okolnost. poznata iz njegove istorijske prošlosti. ukazuju na to da ne postoje društveno-ekonomski uslovi.244). Za označavanje ove pojave postoje različiti termini: privredni kriminalitet. nego indikator o njegovoj rasprostranjenosti.228).243). Zbog postojanja velike brojke neotkrivenog kriminaliteta u ovoj oblasti. već prvi krivičnopravne norme i sistemi štitili su imovinu i materijalno ekonomska dobra društva/države od ponašanja kojima se ova dobra napadaju. odnosno. nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje (č1.237). koji stavlja u centar interesovanja analizu ove pojave i mera za njeno suzbijanje. odavanje poslovne tajne (č1. procesi i aktivnosti. narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (č1. kriminalitet belog okovratnika i sl. obmanivanje kupaca (č1. krize već i nastupanje konflikata. dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima.242).236). jedinstva tržišta. koje kriminalitet ne može uspešno iskoristiti za stvaranje ilegalnog. zloupotreba ovlašćenja u privredi (č1. nesavestan rad u privrednom poslovanju (č1. poslovni kriminalitet. nosioci određenih ovlašćenja u pogledu nastanka. državnih finansija. obuhvata krivična dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi. pored ostalog i zbog ograničenih mogućnosti empirijskog proučavanja. teško je utvrditi tačan obim privrednog kriminaliteta. Prema Pihleru zavisno od prirode pojedinih delikata kojima se mogu posredno ili neposredno napadati privredni odnosi. kada se menjaju tradicionalni mehanizmi njenog delovanja i uvode novi oblici. Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponašanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda. stimulaciju za sve složenije oblike kriminaliteta povezano sa privrednim i ekonomskim razvojem. procesi i aktivnosti. izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica baz pokrića (č1.235).231). prodornost. struktura.241). istorijski posmatrano.234). falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (č1. svojstva delinkvenata itd. najspecifičniji deo privrednog kriminaliteta koji ugrožava privredu. Prema užem definisanju privrednog kriminaliteta. privredni odnosi. ekonomski kriminalitet. hartija od vrednosti (čl. Formalnopravno određeno ovaj pojam obuhvata krivična dela (protiv privrede. privredni kriminalitet obuhvata niz krivičnih dela: 1. mnoga pitanja i problemi u vezi sa privrednim kriminalitetom ostala su nedovoljno proučena i razjašnjena (pojam privrednog kriminaliteta. uzroci. moguće je razlikovati kriminalitet u vezi privrede kao širi pojam i privredni kriminalitet kao uži pojam. kao deo kriminaliteta u vezi privrede. Ipak. postepeno se razvija obiman privredno kriminološki istraživački koncept.225). nedozvoljena trgovina (č1. službene dužnosti.). pojavni oblici. pranje novca (č1.230). Privredni kriminalitet. Medutim. Zbog toga.sabotaža u privredi). privredni (ekonomski) kriminalitet kao krivičnopravna i kriminološka kategorija javlja se u vezi sa pojavom privrednog prava. kao i mogućnostii posrednog ili neposrednog raspolaganja imovinom. Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinamičnost. zastoje.232).238). Ovim pojmom obuhvataju se krivičnopravne inkriminacije kao suštinski. znakova za obeležavanje robe.223). onemogućavanje vršenja kontrole č1. trajanja. zloupotreba monopolističkog položaja (61. mera i tegova (61. sposobnost prilagođavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja.229). pre svega. U vreme radikalnih reformi u ekonomiji. protivurečnosti. oštećenje poverioca (č1. menjanja ili prestanka tih odnosa. znakova za vrednost (č1. 47 . saglasno važećem krivičnom zakonodavstvu. prestupništvo u ekonomiji. Ova kriminalna ponašanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vrše ih subjekti . zloupotreba poverenja.pravna i fizička lica. Hronologija privrednog razvoja u različitim periodima u svim zemljama pokazuje ne samo uspone. postojanje takvih načina izvršenja koji onemogućavaju ili otežavaju otkrivanje kako krivičnih dela tako i izvršilaca. povreda finansijske delatnosti.226).245). ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa. adaptivnost i istrajnost i. ustavnog uređenja . privredno prestupništvo. Od početka sedamdesetih godina. poreska utaja (č1. ono što statistike pokazuju o privrednom kriminalitetu više je pokazatelj efikasnosti organa gonjenja i pravosuđa.240). privredne prestupe i privredne prekršaje. snalažljivost njegovih nosilaca. pravljenje.područja veoma podložna za javljanje kriminaliteta. Otpornost privrednog kriminaliteta prema preduzetim merama prevencije. nedozvoljena proizvodnja (č1. prouzrokovanje lažnog stečaja (č1. prouzrokovanje stečaja (č1. neoporezovanog profita. krijumčarenje (č1. neslućenog bogaćenja i eksploatacije slabih. povreda privrednih pravila. U Krivicnom zakoniku Republike Srbije (Glava XXII) inkriminisana su kao krivična dela protiv privrede: falsifikovanje novca (č1.224).227). Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost.239).

Privredni prestupi i prekršaji su antidruštvene pojave. položaja ili ovlašćenja. sirovina. eventualno proizvodnja. poreskim i drugim opterećenjima bila bi dovedena u bezizlaznu situaciju. oznake ili drugog spoljnog obeležja. nedozvoljenoj trgovini i si. koje ne uočava kontrolni mehanizam i zaštitni sistem i koji se javljaju u skladištima. izazivanje nelojalne konkurencije (na primer: zloupotreba tuđeg imena.). proizvođaču. Izvršilac nastoji da prikrije "manjak" falsifikovanjem dokumentacije ili knjiženja. beneficijama u nekim oblastima poslovanja (premije. prekoračenje granica vršenja službene dužnosti. . poslovanje "za sopstveni račun" javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji i "prisvajanje sa posledicom manjka" na radnim mestima kao što su skladišta. Društveno ekonomske i privredne promene nisu bile praćene istovremenom promenom pravnih propisa. primanje mita. firme. 48 . zloupotrebom ovlašćenja. kultura. ispoljavaju se kroz zloupotrebu službene dužnosti. krize etike i morala u mnogim oblastima. poljoprivreda. gde se manipuliše novcem. Pojedina preduzeća. u lancu posredovanja. zapošljavanje i socijalna politika. štetne aktivnosti. koja se smatra "zemljom u tranziciji". proneveru i ostvarivanje nezakonite dobiti korišćenjem položaja i ovlašćenja. pa su postojale ogromne mogućnosti za povećanje obima privrednog kriminaliteta i promene u strukturi i oblicima njegovog javljanja. nepoštovanje poslovnog morala. skladišta i prodaje. spoljnotrgovinskom prometu. delikti povezani sa raspolaganjem određenih ovlašćenja. kod investicionih ulaganja i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. rad. saobraćaj. "korisnih malverzacija" kod prodaje i nabavke robe. ceni. valutnoj transakciji. prouzrokovanje stečaja i oštećenja subjekata nesavesnim radom. protivzakonito poslovanje privrednih organizacija kojima se ozbiljno narušava privredni i ekonomski sistem i remeti njegovo pravilno funkcionisanje. odnosno spajanjem naturalnog i novčanog oblika. manifestuju se u formi tzv. Poslednjih godina u Srbiji. građevinarstvo i urbanizam. marki i kvalitetu robe) nastaju zbog koncentracije funkcija: blagajne. iznošenje ili pronošenje neistinitih tvrđenja o drugom preduzeću i njegovom poslovanju i proizvodima. kvalitetu ili drugim svojstvima robe. zdravlje i dr. finansiranje. pa i u privredi. namerno slabljenje društvene imovine koje ima za posledicu smanjivanje njene vrednosti i takozvani "namerni" stečaj preduzeća. trgovinske i ugostiteljske radnje. dovođenje u zabludu potrošača u pogledu cene robe oglašavanjem rasprodaje ili prividnim sniženjem cena.nemarno i nesavesno poslovanje. proizvodnji. zaključenjem štetnih ugovora. falsifikovanjem novca itd. ugostiteljstvu. državna uprava i lokalna samouprava. upravljanje i manipulisanje imovinom preduzeća. kriminalna ponašanja uslovljena monopolističkim položajem privredne organizacije. šumarstvo i vodoprivreda. ekonomski odnosi sa inostranstvom. posebno u pogledu transformacije društvene svojine i transformacije društvenih preduzeća u preduzeća sa mešovitom svojinom i privatna preduzeća. stimulacije). proizvoda. prosveta i sport. turizam i usluge. Najčešće se javljaju u carinskom i deviznom režimu. navešćemo samo neke koji se najčešće javljaju: delikti kojima se narušava i ugrožava jedinstvo tržišta (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli tržišta i cenama radi postizanja monopolističkog ili drugog povlašćenog položaja). stavljanje u promet robe sa neistinitim oznakama o poreklu. Transformacija društvene svojine u mešovitu i privatnu dovela je do prodaje društvene imovine ispod njene vrednosti kako domaćim tako i stranim fizičkim i pravnim licima. . posredovanjem. Kako je nemoguće navesti sve oblike ispoljavanja privrednog kriminaliteta. regresi. položaja i moći pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera. koja su bila zahvaćena kriminalnom privatizacijom.. došlo je do radikalnih promena u privredi. falsifikovanje javnih isprava i sl. rudarstvo i energetika. posebno društvenom imovinom u onim privrednim sistemima u kojima je ona postojala ili još uvek postoji. podmićivanje radnika radi odavanja poslovne tajne itd. političke i druge posledice.obmanjivanje kupaca (prevare o količini.Pored navedenih krivičnih dela. nauka i zaštita životne sredine. trgovinskim radnjama. što može da ima ekonomske. privreda. trgovina. da bi se zatim izvršila svojinska transformacija potpuno obezvređenog društvenog preduzeća. žiga. prisvajanje neevidentnih viškova robe. najviše kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji. Ovaj proces se odvijao u uslovima socijalne i ekonomske krize. ukupnim merama privredivanja. kao i velikim društvenoekonomskim uticajem. ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici. kriminalitet u vezi privrede ili kriminalitet u širem smislu obuhvata privredne prestupe i privredne prekršaje predviđene zakonskim i podzakonskim aktima u različitim oblastima: unutrašnji poslovi.

izbegavanje poreskih obaveza. na primer prevare. postoji sklonost ka podkupljivanju. Smatra se da nema društva bez korupcije. bez prethodnog plana ili najave. carinika. U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminisano je primanje (čl. prosveti. izopačenost.4 ZKP RS) predviđeno je da će se učinilac krivičnog dela davanja mita. Pored krivičnih dela davanja i primanja mita. kada se ugovara "provizija" za obezbeđeni posao ili kao posledica nepoštovanja redovne procedure dodele poslova na teret predračunskih sredstava. kršenje zakona od strane sudije.. Korupcija je povezana sa organizovanim kriminalitetom u toj meri da jedna pojava proizilazi iz druge i obrnuto. u poslovnoj sferi. privredna korupcija se odnosi na ostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi. Karakteristično je da u određenoj kažnjivoj delatnosti učestvuje veći broj izvršilaca međusobno povezanih kroz duži vremenski period.4. sudska korupcija kompromituje sudsku zaštitu i sastoji se u protivpravnim ponašanjima pripadnika sudske i pravosudne vlasti. U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije korupcija je definisana kao odnos koji se zasniva. pripadnika inspekcijskih službi. 64. korupcija na najnižem. sporadična ili sistemska. Prema jednoj podeli razlikuju se: sitna. zloupotreba službenog položaja. protivzakonito posredovanje. obezbeđivanje finansijskih sredstava iz budžeta za sponzorisanje političkih stranaka. blagajnici. sociološki.368 st. uličnom nivou. pored korupcije na najnižem. razlikuju se korupcija na srednjem nivou. Pravna regulativa korupcije obuhvata samo određene oblike korupcionog ponašanja. Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponašanja je koristoljublje. odnosno korupcija preživljavanja ili velika.u krugovima vrhovne političke vlasti. različiti načini povlašćivanja pojedinih interesnih grupa na štetu opštih interesa i dr. Korupcija se javlja tamo gde postoji: a) mogućnost i b) interes. koja se povezuje sa centrima ekonomske moći. ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da je kompjuterska zloupotreba po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. skladištari. uličnom nivou. politička korupcija obuhvata svesno pripremanje i usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa "pravnim prazninama" i nedostacima..2.5. te se u tom smislu može govoriti o sistemskoj korupciji. javnog tužioca i njegovog zamenika i druga krivična dela protiv službene dužnosti. Korupcija je ugrađena naročito u sistem obrazovanja. Kod krivičnog dela davanja mita (čl. Prema podeli korupcije prihvaćenoj u Svetskom programu za suzbijanje korupcije. zdravstvu. podkupljivanje. upravnih referenata i dr. postoji niz drugih krivičnih dela koja mogu biti povezana sa korupcijom. ostvarujući ogromnu dobit. Zbog toga policije i tužilaštva u celom svetu ustanovljavaju posebne jedinice i organe za borbu protiv korupcije i razmenjuju između sebe znanja iz te oblasti. Formirana je posebna nevladina organizacije za borbu protiv korupcije. na različitim radnim mestima . mala. preduzeta sa svrhom izbegavanja redovnih postupaka u skladu sa zakonom.3.. javnih nabavki. ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i određena službena ovlašćenja. Na Pojam korupcije nije lako odrediti jer se korupcija može posmatrati sa različitih aspekata: psihološki. građevinarstvu. zdravstva i pravosuđa. Pored ove postoji i podela korupcije na sledeće oblike: 1. potplaćivanje).. kontrole kvaliteta i rokova prilikom izvođenja gradevinskih radova i dr. utaje.pokvarenost. Korupcija . razvijenim i nerazvijenim.poslovođe. na primer: podmićivanje policajaca. dodele koncesija. zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Pojavni oblici korupcije mogu da budu različiti. Pojedini pisci upotrebljavaju naziv cyber crime 49 . koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno. magacioneri. jednostavna ili složena. U kriminološkoj literaturi postoji shvatanja da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog kriminaliteta. javnih konkursa.Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama. kriminološki ili pravni. Kompjuterski kriminalitet Veliki napredak tehnologije u industriji kompjutera i telekomunikacija doveo je do razvoja novih vrsta kriminaliteta i stvorio nove tehnike za vršenje tradicionalnih krivičnih dela kao što su prevara i pronevera.368 KZ RS). osloboditi od kazne. ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi nastaje prilikom sklapanja štetnih ugovora. sportu i dr. spontanog podkupljivanja javnih službenika ili odgovomih osoba. 63. da u svim društveno ekonomskim sistemima. obuhvata sve oblike "situacijskog". korupcija na najvišem nivou . koja deluje u preko osamdeset država u svetu.pojam i podela Jedan od oblika privrednog kriminaliteta kome se danas posvećuje posebna pažnja na nacionalnom i međunarodnom planu je korupcija (lat. corruptio . 367 KZ RS) i davanje mita (čl.

neovlašćen pristup zaštićenom računaru. može da se ispolji kroz vršenje dela opšteg kriminaliteta. Savremena automatizacija poslovanja uz primenu kompjuterske tehnike u oblasti privrede stvorila je povoljne mogućnosti za flnansijske i knjigovodstvene manipulacije i nezakonite finansijske transakcije putem kojih se prisvajaju velika novčana sredstva.program za neovlašćeni ulaz u kompjuterski sistem i manipulaciju podataka. krađa trgovinskih tajni. pravljenje i unošenje računarskih virusa (čl. Delikte ove vrste čine profesionalni vozači i amateri.za označavanje kriminaliteta povezanog sa upotrebom Interneta i kompjutera. Saobraćajna delinkvencija Saobraćajna delinkvencija se u kriminologiji različito definiše i ne postoji jedinstvena definicija pojma saobraćajne delinkvencije. "mala vrata" ili "trap doors". Ovo se dešava zbog toga što agresija. čine ih osobe koje nekad i same postaju 50 . muškarci i žene. sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (čl. krađa kompjutera. verske sekte. a na nivou države donose se zakoni kojima se inkriminiše kompjuterski kriminalitet. Midendorf ističe da postoji uska povezanost saobraćajne delinkvencije sa opštim kriminalitetom i navodi da ima mnogo slučajeva povezanosti saobraćajnih delikata sa oduzimanjem motornog vozila ili se izvršenje saobraćajnog delikta završava telesnom povredom. Kompjuterski kriminalitet se razlikuje od drugih tipova kriminaliteta po tome što je područje njegove rasprostranjenosti praktično neograničeno u okviru telekomunikacionih i kompjuterskih veza. računarska sabotaža (čl. jer svi učestvuju u saobraćaju. uvredom i sl. Od ostalih oblika kriminaliteta saobraćajna delinkvencija se razlikuje. 302). Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mreže (Internet ili cyber kriminalitet) gde se kompjuterke mreže koriste kao cilj napada (napadaju se servisi. Kompjuterski terorizam. pored ostalog. žena i dece za prostituciju. prevare). zloupotreba telefonskih sistema). "pranja novca" i si.neovlašćena upotreba informacionih sistema. Prema jednoj definiciji pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponašanja u kojima se uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kažnjivih radnji ili kao direktan cilj kažnjive radnje.298). saobraćajna delinicvencija se određuje kao masovna društvena pojava. 65. istraživanjima je potvrđeno da je onaj koji više puta izvrši saobraćajni delikt sklon vršenju krivičnih dela opšteg kriminaliteta i obratno. ljudskih organa.299).sredstva za ulaz u kompjuterski sistem bez sistema obezbeđenja. krađa hardvera/softvera (softverska piraterija. Sem toga. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. podrška kriminalnim špekulacijama (baze podataka za podržavanje distribucije droga. "hacking" . Zakon predvida postojanje posebnog tužilaštva i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Zbog toga veliki broj kompanija. pronevere. prema nekim procenama u SAD. vrlo teško se otkriva i što se u ovoj oblasti za najkraće vreme uz neznatnu stručnost mogu izvesti kriminalni akti sa veoma teškim materijalnim posledicama. virusi). službi i institucija razvija sistem zaštite.300). računarska prevara (čl. Najčešći pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: Kompjuterske krađe. kao što su dečja pornografija.301). pokazalo se da nijedan sistem zaštite nije savršen. prosečna šteta od kompjuterskog kriminaliteta od sto do trista miliona dolara godišnje. pedofilija. koje se ispoljava u izazivanju. krađa mikroprocesnih čipova. mladi i stari.) i kao okruženje u kome se napadi realizuju (korišćenje mreže za prikrivanje kriminalnih radnji). kao i saobraćajnih delikata. Kompjuterske prevare. sredstvo ili alat (on line prodaja seksualnih usluga. kriminalitet u telekomunikacijama (elektronsko manipulisanje telefonskim signalima.ubacuju se u softver čime se remeti funkcionisanje sistema.). sudelovanju ili doprinošenju u nastajanju različitih štetnih pojava ugrožavanja stvaranjem opasnosti i/ili izazivanju stradanja učesnika u saobraćaju i uništavanja materijalnih vrednosti. Konklin razlikuje interni kompjuterski kriminalitet ("trojanski konj" . Međutim.Neovlašćeno prepravljanje ili uništenje informacija sadržnih u kompjuteru kao i onemogućavanje ili otežavanje pristupa takvim informacijama ovlašćenim korisnicima.303). funkcije i sadržaji koji se nalaze na mreži). kao i po ispoljavanju konkretne i apstraktne opasnosti za život ljudi i imovinu. Krivičnopravna zaštita od kompjuterskog kriminaliteta ostvarena je predviđanjem krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka: oštećenje računarskih podataka i programa (čl. koja je u čoveku dobro skrivena i neusmerena. jer je. rasističke. Neovlašćeno pribavljanje informacija uz pomoć kompjutera. proizvodnja i distribucija nedozvojenih štetnih sadržaja. Prerna jednoj od definicija. po tome što su potencijalni delinkventi i žrtve svi građani. nacističke i slučne ideje i si. protivpravno društveno opasno ponašanje u saobraćaju. "Iogičke bombe" . Neovlašćena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga.

pa i kod nas.4%. U Krivičnom zakoniku RS u okviru krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja predviđeno je: ugrožavanje javnog saobraćaja (čl. U pogledu dužine posedovanja vozačke dozvole. otmica vazduhoplova. endogene i egzogene. daleko ispod nivoa sudelovanja žena u broju imalaca vozačkih dozvola i njihovog stvarnog sudelovanja u saobraćaju. Prema Kajzeru daleko najzastupljenija grupa izvršilaca saobraćajne delinkvencije je od 18 do 25 godina. Zapaženo je da je veći broj saobraćajnih delinkvenata. naročito drumskog. nestabilnost u odlukama i namerama. U literaturi postoje različite podele faktora sobraćajne delinkvencije: čovek-vozilo-put. čak 2/3 sa nižom ili srednjom školskom spremom. na osnovu raspoloživog istraživačkog materijala još uvek se ne može sa sigurnošću zaključiti da li je manje učešće žena u saobraćajnoj delinkvenciji uslovljeno postojanjem veće obazrivosti. Sve je to dovelo do povećanog rizika bezbednosti u saobraćaju i povećanja obima saobraćajne delinkvencije. Međutim. za povećanje mobilnosti stanovništva uopšte. zapaženo je da je najviše saobraćajnih delinkvenata posedovalo vozačku dozvolu do jedne godine. stalna strepnja i prenapregnutost. dobri i kvalitetni putevi i pre svega postojanje saobraćajne kulture. Međutim.289). nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem (čl. da preovlađuju radnička i službenička zanimanja. jedna je od značajnih karakteristika pojavnih oblika pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru saobraćajne delinkvencije. ali se svi oni najčešće tako ponašaju iz nehata. tehnički i prirodni faktori. Pojava saobraćajne delinkvencije vezana je pre svega za razvoj sabraćaja. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem (51. Saobraćajna motorizacija je postala prateći elemenat društvene pokretljivosti. povećanog standarda i urbanizacije.1%. nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi (čl.2%). odsustvo spremnosti da se stvore i poštuju grupne obaveze i kultumi zahtevi. piratstvo (čl. Dejstvo ovih faktora je uzajarrmo i povezano. discipline.2%). Specifičnost saobraćajne delinkvencija.7% . Prema nekim istraživanjima broj žena izvršiteljki saobraćajnih delikata znatno je manji od broja muškaraca. imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili vise lica. dok je učešće izrazito starih ili izrazito mladih relativno malo. da su bili u braku i živeli u porodicama sa sređenim porodičnim odnosima. da imaju nizak opšti kulturni nivo i nizak kulturni status. broda i drugog prevoznog sredstva (čl. koji su ranije izvršili neko drugo delor među sobraćajnim delinkventima iznosi 22. kao što su dobra regulisanost saobraćaja. opreznosti. u pogledu osobina ličnosti ispoljile su se takve lične karakteristike. Posebno je značajno postojanje recidivizma među saobraćajnim delinkventima . nije bilo praćeno drugim odgovarajućim uslovima. ali su prema okolnostima i svojim ličnim svojstvima morali i mogli biti svesni te mogućnosti.296) i teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja (č1. a subjektivnim činioci vezani za ličnost čoveka kao učesnika u saobraćaju. Iako objektivni faktori deluju iz spoljašnje sredine.295). Etiologija saobraćajne delinkvencije obuhvata delovanje različitih faktora na njeno javljanje.292).291). ili 19. odsustvo osećanja dužnosti. kao što su sebičnost. Saobraćajna delinkvencija obuhvata krivična dela i prekršaje u saobraćaju. onih koji su ranije osuđivani za saobraćajno krivično delo 10% i za saobraćajni prekršaj 15. "srednjem uzrastnom dobu". nedoslednost. ugrožavanje saobraćaja opšte opasnom radnjom i opasnim sredstvom (čl. pri čemu se objektivnim smatraju društveni.290). Najzastupljenija je podela na objektivne i subjektivne faktore. oni svakako utiču na ličnost i njeno ponašanje. koja se ogleda u nedostatku namere izvršioca da svojim ponašanjem prouzrokuje posledicu. ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja (čl. Profesionalni kriminalitet 51 . da su bili zaposleni i u vreme izvršenja delikta. 66. Kao i u drugim tipovima kriminaliteta i kod saobraćajne delinkvencije manje je učešće žena. ali olako drže da takva posledica neće nastupiti ili nisu svesni mogućnosti nastupanja posledice.297) ukoliko je izvršenjem krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja nastupila teška telesna povreda nekog lica. sigurnost u saobraćaju.učešće recidivista.žrtve svog ponašanja. odnosno do šest meseci (36. naglo uključivanje stanovništva u "eru motorizacije" u većini zemalja. To znači da su svesni da usled njihovog ponašanja može nastupiti zabranjena posledica.293). objektivne i subjektivne.294). ali je veliki procenat učešća u saobraćajnim deliktima vozača koji poseduju vozačku dozvolu preko dvadeset godina (27. boljeg poznavanja saobraćajnih propisa žena vozača ili nekim drugim faktorima. Istraživanja saobraćajne delinkvencije pokazala su da u pogledu uzrasta saobraćajnih delinkvenata dominira kategorija koja pripada tzv.

Među profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet "belog okovratnika" i kao organizovani kriminalitet. usavršenost metoda. u vidu stalnog zanimanja. obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija. " Kriminalitet belog okovratnika" Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta. čoveka koji je u društvenoj hijerarhiji na vrhu). počinju da rasturaju drogu. Saderland je definisao ovaj oblik profesionalnog kriminaliteta kao zločine izvršene od lica sa visokim prestižnim i društvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju. Profesionalno mogu da se vrše krađe. Iz ove definicije se zaključuje da su izvršioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi. razvijene govorne mogućnosti. promene grad. tzv. Među profesionalnim kriminalcima postoje razlike. počinju da se bave legalnim zanimanjima. prekrše etička pravila profesije i budu izbačeni. manipulisanje ljudima. oni ne osećaju grižu savesti. a društvu se nanosi 52 . nameštenu ilegalnu trgovinu. da se organizuje prostitucija. Lopov ne može biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. Kod profesionalnih kriminalaca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju. uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja. Ova dela se smatraju naročito društveno opasnim. osiguranje. Najčešće ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu "kriminalnu karijeru". vešto i spretno. Profesionalni lopov krade profesionalno. odnosno prihvatanje "u profesiji".Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela. Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji često obavljaju svoju delatnost na granici između zabranjenog i dozvoljenog. moć i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara. vlast. Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: c) sitni prestupnici koji vrše krivična dela bez primene nasilja. i lica koja imaju poseban društveni status. posebna tehnika. koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika. poseban način govora. umešnost. koje služi kao izvor stalne ili povremene. Kriminalitet belog okovratnika. medicina. sposobnost. direktne i indirektne oblike korupcije i sl. ne kaju se zbog toga što zaradu stiču vršenjem krivičnih dela. e) teški kriminalci . kako opisuje Saderland.bankarstvo. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se "specijalizuju" za vršenje samo određenih krivičnih dela. zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. Profesionalne lopove odlikuje prostorno manevrisanje. falsifikati. koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare svoje kriminalne akcije. Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako baš i budu otkriveni da izbegnu kažnjavanje. uticaj i moć. postanu narkomani ili alkoholičari. d) profesionalci . ona ima svoj poseban sjaj. osiguranje alibija u slučaju da ga uhvate). osnovne ili uzgredne zarade. planiranje bekstva. malverzacije u vezi sa utajom poreza.varalice. Odlikuje ih visoka profesionalnost. postaju suviše stari da rade i odlaze u starački dom. na berzama. Oni preziru amatere. svu energiju posvećuje krađi brižljivo planirajući svaku akciju (izbor mesta. Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo. on "pravi posao" od krađe.odlikuje ih primena nasilja. inspekcijske ili poreske službe. a kriminalca sa "belim okovratnikom" odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje krši zakone kojima se uređuje njihova profesionalna aktivnost. Različiti su načini prestanka karijere profesionalnog lopova: neki umiru. činovnici ("beli okovratnik" izvorno znači oznaku za činovnika. sumnjive transakcije. policijske i carinske službe. transakcije valutom i menicama. rasturanje ukradene robe. koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja knvičnih dela. zbog čega se profesionalni kriminalci smatraju "prvorazrednim zločincima" u svetu kriminala ili "kriminalcima sa stilom". trguje opojnim drogama i sl. odbijaju da se sa njima identifikuju. traže prihvatanje od strane ostalih profesionalnih kriminalaca. To su pripadnici najviših društvenih slojeva u određenim službama . prihoda. državne institucije. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi. jer se koristi određeni društveni položaj. najčešće imovinskih. prevare. trgovina. lažnim računima. "kriminalitet belog okovratnika" prvi je definisao i opisao američki kriminolog Edvin Saderland. postignu veliki "uspeh" u kockanju. iz priznatih zanimanja. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog čoveka. prevarama u osiguranju. dinamičnost i prilagođavanje. 67. železnica. ali i surovih i naoružanih gangstera. To su džeparoši."sitnih lopova". Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca čine profesionalni lopovi. veština i znanje u vršenju krivičnih dela.

kao i u drugim tranzicionim društvima.). U klasičnoj kriminološkoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedu roda (pola) i kriminaliteta belog okovratnika. iako je obavezan da vodi računa o interesima korporacije. već imaju za posledicu povređivanje. Sve ovo uništava moral i narušava društvene odnose. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i. kriminalitet belog okovratnika se. koji su odneli na desetine hiljada ljudskih života i ostavili dugotrajne posledice na zdravlje velikog broja ljudi. Tek kada su se pojavili radovi o kriminalitetu žena. jer žena i nije bilo na "visokim"položajima i u nekim profesijama. Abolicija od policijskog i sudskog progona postoji zbog toga što su izvršioci ovog kriminaliteta "ugledni" poslovni ljudi. "drumska mafija". nego za detaljnije naučno razmatranje.pojam i značaj izučavanja 53 . Najzad.one su savetnice. On kupuje to imanje po određenoj ceni a zatim ga prodaje svojoj korporaciji po drugoj. ovaj trend je pošao još izraženiji. "zdravstvena mafija". korupcije. koji zbog toga uživaju faktički imunitet. u prevarama i drugim zloupotrebama vezanim za radni odnos. kriminalitet belog okovratnika se ispoljava i kroz različite oblike lažnog predstavljanja. kasnije. (zbog lažnog prikazivanja prihoda. tako da Srbiju poslednjih godina potresaju različite afere. itd. ovo interesovanje bilo je više vezano za uporedivanje ranijih i novijih statističkih podataka i navođenje pojedinačnih slučajeva. ali je bilo jasno da je to kriminalitet muškaraca. propisa o zaštiti na radu ili u vezi sa zagađivanjem čovekove okoline. korupcije. već "korisne malverzacije". Protiv kriminalaca "belog okovratnika" ne pokreće se krivični postupak ne samo zbog nedostatka dokaza i faktičkog imuniteta koji ova lica uživaju kao ugledni poslovni ljudi već i zbog stava da se takva ponašanja ne mogu podvesti ni pod jednu od postojećih inkrimmacija. koja se na različite načine pretvarala u privatnu. Kriminalce belog okovratnika retko goni policija. višoj ceni. lažnog bankrotstva. Sem toga. obavljanju različitih oblika "korisnih malverzacija". "pranju prljavog novca" i sl. kriminalitet belog okovratnika je često u tesnoj vezi sa organizovanim kriminalitetom. Pri tome. zaključenja lažnih ugovora. fmansijsko poslovanje ili menandžment. pa i smrt velikog broja ljudi jer se među najčešća krivična dela belog okovratnika ubrajaju ona koja se odnose na kršenje propisa o kvalitetu i higijenskoj ispravnosti hrane. posebno ogleda u porastu. Ekonomske. Kada je Saderland "otkrio" ovaj kriminalitet."fudbalska mafija". pomoćnice. Štete od ovog oblika kriminliteta su daleko veće nego kod klasičnih oblika kriminaliteta. koje su poznate kao "stečajna mafija". Saderland je istakao da je finansijski gubitak. multinacionalnog podmićivanja.ogromna šteta (prema nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se na desetine milijardi dolara). izbegavanju plaćanja carina i sl. pljačkanju društvene imovine. "afera Indeks". Sem toga. Na primer. zakidanju na plaćanju poreza i doprinosa. Od šezdesetih godina. One se ne sastoje samo u velikim materijalnim gubicima. Medu najdrastičnije primere za ovo poslednje spadaju havarija nuklearne elektrane u Černobilu i izlivanje gasa u Bopalu. moguće je da malverzacije budu fiktivno pravdane lažnom dokumentacijom i da se ova lica povežu sa nosiocima vlasti. vezano za tranziciju iz socijalističkih u kapitalističke društvene odnose. u najrazličitijim malverzacijama vezanim za privatizaciju. Kriminalitet belog okovratnika teško je otkriti jer nijedan od izvršilaca neće dozvoliti da lako bude otkriven i da ostavi dokaze za svoje malverzacije. nije pominjao pol izvršilaca. donacija pa i humanitarne pomoći. kriminalitet "društvene elite" u Jugoslaviji ispoljavao se u podmićivanju (korupciji). zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do položaja vezanih za finansijsku kontrolu. Ipak. Kriminalitet belog okovratnika obuhvata kriminalitet korporacija onda kada korporacije krše norme kojima je regulisano njihovo poslovanje. direktor korporacije zna da je korporaciji potrebno određeno imanje. jer se smatra da to i nije kriminalitet. tehnološke i demografske promene uslovile su povećanje procenta učešća žena u kriminalitetu belog okovratnika. lažna merenja i sl. 68. Organizovani kriminalitet . prevara sa cenama i kvalitetom robe. korišćenje državnih fondova. utajama poreza i si. Pozicija žena vezana je za posredne i pomoćne uloge . iako ogroman. prevare kupaca velikih razmera. Zbog ovako određene profesionalne i društvene uloge žena. počelo je da se navodi i učešće žena u ovom obliku kriminaliteta. Ovaj oblik kriminaliteta je posebno društveno opasan zbog toga što se neotkrivanjem i nekažnjavanjem izvršilaca vređa društveni moral. pa nadalje. ocenjeno je da su oblici kriminaliteta belog okovratnika izvršeni od strane žena manje društveno opasni od onih koji se vezuju za muškarce na znatno odgovomijim položajima. u nepridržavanju propisa o zaštiti na radu i zaštiti životne sredine. manje važan od štete učinjene društvenim odnosima i društvenom moralu.

Odličnu podlogu za razvoj organizovanog kriminaliteta predstavlja uvođenje tržišne ekonomije. kao što je trgovina ilegalnim drogama. ■ često obuhvata zabranjena tržišta. naročito u bivšim komunističkim državama ili zemljama u tranziciji. Međutim. tako da polje delovanja organizovanog kriminaliteta treba posmatrati u međunarodnim razmerama. po principu "mreža". prolazi kroz različite zemlje sa različitim zakonima i različitim sistemima za sprovođenje zakona. ovaj oblik kriminaliteta se zasniva na nasilju i iskorišćavanju žrtava. neophodno je proučavati i povezivati razvoj organizovanog kriminaliteta ne samo na globalnom već i na lokalnom nivou. Od međunarodnih dokumenata posebno značajne za otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta su: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta (1998. (6) kooperacija sa drugim organizovanim transnacionalnim grupama. tako da je pristup istraživača skoro nemoguć i veoma rizičan. pranje novca). utajama i obmanama. Organizaciona struktura pojedinih grupa manje je poznata. antikviteti). Delovanje organizovanog kriminaliteta često je izvan kontrole javnosti i vlasti. vladu. skupštinu. već dobija međunarodne razmere ne poznajući granice i državni suverenitet. policiju). zastrašivanje i korupcija su sredstva za ostvarenje profita ili kontrolisanje teritorija i prihoda. Na ovom kongresu donet je globalni plan za akciju. ili visoki porezi stvaraju tržišta na koja se transnacionalni kriminalci oslanjaju. (4) infiltriranje u legalnu ekonomiju. oružjem. ■ kao transnacionalni kriminalitet javlja se i trgovina ljudskim organima. ■ može obuhvatiti korupciju i upotrebu legitimnih kompanija za prikrivanje nelegalnih poslova (podmićivanje službenika. dugoročnu i zajedničku profitabilnu delataost više lica. Za razliku od tradicionalnog kriminaliteta. organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u određenoj društvenoj aktivnosti ili na određenom području. ljudima. kao što je imigracijska kontrola. organizovani kriminalitet nastoji da preuzme društvenu moć i na taj način predstavlja konkurenciju ustanovama zvanične državne vlasti. sem što se zna da ih odlikuje čvrsta disciplina. tajnim grupama. što je razumljivo ako se zna da je reč o. po pravilu. Pribegavajući prevarama. sudove. decom i bebama koje se prodaju za usvajanje. Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne države. za bolje razumevanje transnacionalnog organizovanog kriminaliteta. kao što je švercovanje legalne robe da bi se izbeglo plaćanje carine (duvan. destabilizaciji postojećeg državnog i političkog sistema. najmanje poznat i nedovoljno naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta. Dramatičan porast organizovanog kriminaliteta istaknut je na IX Kongresu UN za prevenciju kriminaliteta u Kairu (1995). (2) hijerarhijski odnosi u grupi. što omogućava da vođa kontroliše. korupciji.proizvodom proračunatih kriminalnih organizacija. Kao plansku. ■ većim delom smatra se soficistiranim . " statutarne kontrole. Opasnost od organizovanog kriminalteta proizilazi iz njegovog brzog širenja i prelaženja nacionalnih granica.Organizovani kriminaliet je najopasniji. kad pokuša da zauzme vodeće mesto u ekonomiji i da stavi pod svoju kontrolu glavne državne institucije (ministarstva. Jedna od odlika organizovanog kriminala je da postoje i takve kriminalne grupe koje funkcionišu po principu "ćelija". alkohol. (5) sposobnost za ekspanziju u bilo koju novu aktivnost izvan nacionalnih granica. (3) nasilje. poslušnost i uzajamna lojanost. Tredvel navodi sledeće glavne karakteristike transnacionalnog kriminaliteta: ■ na najbazičnijem nivou transnacionalni kriminalitet je kriminalitet koji prelazi nacionalne granice. saznavanje uzroka i izgradnju odgovarajuće preventivne i represivne strategije. bez jake hijerarhijske povezanosti. politička demokratizacija i pluralizam.) sa dva 54 . ■ neki proizvodi mogu biti legalni. konstatovano je da ne postoji jedinstvena defincija organizovanog kriminaliteta i navedene su sledeće karakteristike organizovanog kriminaliteta: (1) postojanje organizovane grupe za vršenje krivičnih dela. Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminaliteta u savremenim društvenim uslovima je njegova internacionalizacija povezana sa procesom globalizacije u svetskim razmerama (transnacionalni organizovani kriminalitet). Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet počne da se takmiči sa društvenim ustanovama za zaštitu javnog reda i mira i održavanje bezbednosti i pravičnosti. što još više povećava njihovu društvenu opasnost i otežava otkrivanje.

Poljska je baza 55 . posredno ili neposredno.dopunska Protokola: Protokol za prevenciju. Na pojedinim nacionalnim geografskim područjima organizovani kriminalitet se odlikuje određenim formama ispoljavanja i specifičnostima. definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika.) i jedino što je izgledalo nelegalno u njihovoj delatnosti bilo je izbegavanje plaćanja poreza. praonica rublja. zločinačku aktivnost sve više ispoljavaju ruska. koja je formirana u Americi od italijanskih etničkih grupa. morem i vazduhom (2000. finansijske ili druge materijalne koristi. Kanada). Organizacija kao celina pruža osećaj zaštićenosti i sigumosti porodici svakog člana koji pogine ili bude lišen slobode. kolumbijske i bolivijske mafije je trgovina drogom i "pranje novca". drogom. trgovinom ukradenim automobilima. Tajnost organizacije se ostvaruje poštovanjem "zakona ćutanja". predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. Pod drugom organizovanom grupom podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela. Sve te organizacije bile su u oblasti javno dopuštenih poslova (lanac radnji-dućana. plaćenim ubistvima ("sindikati za ubistva"). lojalnost i solidarnost sa ostalim članovima) i da ga neko iz udruženja dobro poznaje i prepomčuje. Za razliku od italijanskih udruženja. Ruska. Padre. niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu. Boss odn.). Organzovani kriminalitet . Rusi. zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005. Jedna od najstarijih kriminalnih organizacija je Mafija . pored "La Cosa Nostre" i mreže američkih grupa organizovanog kriminaliteta. Kinezi) ili određenom društvenom statusu. Pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva se grupa od 3 ili više lica. naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom. bolivijska i turska mafija razvijaju svoju aktivnost u zemljama zapadne Evrope baveći se trgovinom drogom. Kontakti su mogući samo između članova u okviru istog sloja. ukrajinskih. koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kaza. Konvencija o pranju novca. geografska rasprostranjenost Istorijski posmatrano organizovani kriminalitet je svoj puni procvat doživeo u vreme prohibicije u SAD. koji neposredno obavljaju poslove za organizaciju. organizovanju prostitucije i kocke. Cikago je bio centar ove zloglasne organizacije. ali je u funkciji organizovanog kriminala. trgovinom oružjem. italijanska.). U kriminološkoj literaturi postoji podela kriminalnih organizacija na nacionalne i međunarodne. prodavnica cveća. Zakonska definicija organizovanog kriminaliteta sadržana je u Zakoniku o krivičnom postupku Republike Srbije iz 2005. suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima. gde ovaj kriminalitet ima tradiciju dugu vise od sedamdeset godina. postoje zločinačka udruženja zasnovana na pripadnosti određenoj rasi (npr. bugarskih i kineskih organizacija. 2 (a) Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Crnci). između njih je "savetnik". kineska. Dominantan oblik organizovanog kriminaliteta italijanske. Organizovani kriminal. oružjem. koja je imala različita polja delatnosti. kineska i albanska mafija.istorijat. U baltičkim državama (Estonija. Na primeru "La Cosa Nostre" najbolje može da se uoči hijerarhijska uređenost i povezanost između članova kriminalne organizacije. organizovanjem prostitucije i reketa. vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili "Evropska konvencija"( 1990. koji preti smrću svakom članu organizacije ako bilo šta otkrije. Ova definicija je ista kao definicija koju je dala Evropska unija. 1 i 2) na način kao što je to propisano odredbom č1. U zemljama Seveme Amerike (SAD. ali je najviše učestvovala u trgovini alkoholnim pićima. "pranjem novca". narodnosti (Albanci. Na vrhu organizacije je vođa koji se označava kao Capo.). Litvanija. pumpnih stanica."La Cosa Nostra". pogrebnih preduzeća i sl. kolumbijska (kolumbijski karteli). radi sticanja. 69. u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala.) i Konvencija o pranju. Da bi neko postao član zločinačkog udruženja mora da ispunjava određene uslove (spremnost za vršenje krivičnih dela u dužem vremenskom periodu. Litva) razvijena je trgovina radioaktivnim materijama iz ranijeg SSSR-a. traženju. Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičnim supstancama ili "Bečka konvencija"(1988. Izmenom i dopunom Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala definisan je pojam organizovanog kriminala. gde se članstvo bazira na porodičnim i rodbinskim vezama. Ispod zamenika je nekoliko "kapetana" od kojih svaki pod svojom komandom ima više "vojnika". prvi sledeći nivo je njegov zamenik. Češka Republika je središte italijanskih. ruskih. izvršavanje naredbi pretpostavljenog. \ organizovane kriminalne grupe i druge organizovane grupe (čl. falsifikovanjem novca.

Poslednjih godina značajni proizvođači su Kolumbija. u Rumuniji deluju organizacije iz Rusije. odakle se heroin prebacuje u Italiju. imovinskih krivičnih dela. Jedan je "balkanski put heroina" koji od avganistansko-izraelske granice vodi do Istambula. droge. Proizvodnja marihuane i hašiša locirana je u četiri regiona: Bliski Istok (najpoznatiji proizvođač je Liban). 2. 70. Kokain je droga dobijene iz južnoameričke biljke koke. zatim preko Makedonije. "zlatnog mesečevog luka" (Pakistan. godine kriminalci iz bivših komunističkih zemalja (zemlje u tranziciji: Rusija. Srednji istok (Avganistan. Unosi se u organizam pušenjem. Pored odredbi sadržanih u Krivičnom zakoniku značajne su i odredbe Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga.500-4. Ogromne plantaže biljke nalaze se na obroncima planine Andau državama Boliviji i Peruu. Nepal. Iran). stavljanje i promet opojnih droga . Postoje tri glavna regiona u kojima se na plantažama uzgaja opijumski mak: područje tzv. "zlatni trougao" (Laos. trgovačka. Procenjuje se da u Rusiji postoji izmedu 3. Avganistan.246 i omogućavanje uživanja opojnih droga . Čečenija. droge kao dva krivična dela u okviru glave XXIII Zakonika (Krivična dela protiv zdravlja ljudi): neovlašćena proizvodnja.000 organizovanih grupa. Uprava carine Srbije je ostvarila zaplene u ukupnoj vrednosti od preko četiri i po miliona evra. Heroin je polusintetički derivat opijuma (osušeni mlečni sok koji se nakupi na zasečenoj nezreloj glavici belog maka). Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta Organizovani kriminalitet usmeren je na vise delatnosti. a hašiš iz indijske konoplje (Canabis sativa). drugih bivših sovjetskih republika. ubistava.predstavlja glavni izvor sredstava u većini transnacionalnih kriminalnih organizacija. Trgovina drogama .) počeli su da brzo osvajaju zapadne države i povezuju se organizovanim kriminalitetom iz tih zemalja. ekstazi je sličan amfetaminu i meskalinu. kanabis i sintetičke droge. Zavisnost od heroina dovodi do brzog socijalnog i moralnog propadanja. Sirovine za ovu vrstu droge su hemikalije i zato mogu da se proizvode svuda u svetu. nije više lokalnog karaktera. Iz ovih oblasti heroin se različitim putevima prenosi u Evropu. Smatra se da je raspad komunističkog sveta i brzo uvođenje liberalnog i tržišnog kapitalizma bez postojanja osnovmh regulatornih mehanizama i normi ponašanja. prostitucije.marihuana se dobija iz meksičke konoplje (Cannabis mexicana). kokain. držanje. Kosovo. pravi "hemijski rulet" u novom talasu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. već je deo međunarodnog procesa. na zapad. u Holandiji i Belgiji. Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog tržišta povezana je sa ilegalnim tržištem roba i usluga ("crna tržišta" dokumenata i radne snage). Laos. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta u sadašnjim uslovima su: 1. Ekvador i Brazil. pa je i to jedan od razloga što se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim "poslom". stimuliše mentalne aktivnosti i izaziva iluzije i halucinacije U krivičnom zakonodavstvu Srbije inkriminasana su dela vezana za opojne. stvorio savršen prostor za organizovani kriminalni kapital i aktivnosti. Dobijaju se iz vrste konoplje koja se gaji u različitim delovima sveta .000 tableta. Po hemijskom sastavu. geografski i etnički podeljenih.čl. Iran). a često i do nagle smrti posle intravenskog uzimanja. To je beli prah bez mirisa. gde je na koncertima rejv-muzike prodavano do 4. koji naročito deluju u sferi reketa. Sintetičke droge se proizvode u laboratorijama. regionalnom i nacionalnom nivou. Koka se gaji naročito u južnoj Americi. 56 . finansijska i komunikacijska integracija s jedne strane i veliki rasponi između siromašnih i bogatih. turske i kineske gmpe trgujući drogama. posebno za "pranja prljavog novca". Etnički sukobi i građanski ratovi stvorili su nove mogućnosti za ekspanziju organizovanog kriminaliteta. Tajland. Posle 1990. koji se lako falsifikuje dodatkom drugih supstanci. Srbija. Srbije. korupciju i otkup legalnih firmi. Pakistan. Sri lanka) i jugoistočna Azija (Tajland. Droge dobijene iz kanabisa odnosno njenih smola su hašiš i marihuana. Ova droga se pojavila 1988. preko Mađarske. nova modna ludost. s druge strane. Ekstazi je sintetički dobijena droga. Hrvatska. Organizovani kriminalitet nije više tipičan samo za neke zemlje. a drugi kanal albanskih krijumčara vodi iz Turske u Grčku i Albaniju. Trgovina ljudima predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih tržišta koje postoji na globalnom. Njega podstiču dva paralelna procesa: ekonomska. trgovine oružjem. Bosna i Hercegovina itd. Ukrajina. Zapadnu Evropu i SAD.gde se godišnje proizvede 1500 tona heroina) i Meksiko. indijski podkontinent (Indija. Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teško otkriva. Za promet opojnih droga najčešće se koriste: herion.247 KZ RS. ušmrkavanjem ili injekcijama. uranijumom i oružjem. Kosova. Burma .za kolumbijske narko kartele.

Kriminalci iz kriminalnih grupa sa područja bivše Jugoslavije i Srbije. Glavno tržište ukradenih automobila je u istočnoj Evropi. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno. sa korupcijom i lošim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. Predviđeno je da krivično delo "pranje novca" . skoro da nema oblasti društvenog života da nije pogodna za razvijanje organizovanog kriminaliteta 71. koje legalno posluju. umetničkih i kultumih dobara. zatim prodavali organe u cilju transplantacije i tako dolazili do ogromnih zarada. cigareta. sa sedištem u Poljskoj. uvođenja ekonomskih sankcija.Ilegalna trgovina oružjem često se javlja Zajedno sa trgovinom drogom. Ovaj popularno nazvan "kriminalitet iz fotelje" omogućava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dođu do svih potrebnih informacija i organizuju pljačku banke. Reket (iznuda ili uterivanje dugova) je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati "poreza" za kriminalnu organizaciju. uz pretnju odmazdom prema vlasnicima ugostiteljskih objekata ili drugih privatnih preduzeća. 8. 5.231). zelenaštvo. veka kada je došlo do raspada socijalističke Jugoslavije. Devedesete godine 20. Organizovani kriminalitet u Srbiji U Srbiji je organizovani kriminalitet počeo da se javlja početkom devedesetih godina 20. krijumčarenje nafte. Povezana je sa prevarama osiguravajućih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. ali su elementi ovog kriminalnog ponašanja sadržani u brojnim drugim krivičnim delima klasičnog kriminaliteta (prinuda. koju kriminalci otimaju ili "kupuju" za neznatne novčane iznose. ucena). krađu kompjuterskih programa. pranje novca. veka usvojen niz međunarodnih konvencija koje su predvidele obavezu država da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine stečene kriminalnim delatnostima. njihove porodice i najbliži srodnici bavili su se kriminalitetom ili su bili 3. Pojava "pranja novca" je rasprostranjena u Srbiji. Tržište za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromašnim državama u razvoju i državama istočne Evrope. ukrajinska i gruzijska). Kompjuterski kriminalitet nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i računarskih mreža. ekološki kriminalitet. članovima porodice ili pretnjom da će biti uništena imovina. koje sarađuju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama. Reket se sprovodi metodom ucene. prevare u osiguranju. ali se veoma slabo procesuira iako ima procena da se aktuelna kupovina društvene i državne imovine u procesu njenog pretvaranja u privatnu svojinu uglavnom obavlja opranim novcem. u iznudi pod vidom zaštite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lažnih pozajmica sa visokom kamatom. Najviši državnici. organizovana kocka. 4. organizovana prostitucija itd. prate je veliki troškovi i završava se pranjem novca. svoje ilegalne poslove obavljali su u inostranstvu na velikim tržištima u zemljama zapadne Evrope. Ostale delatnosti orzanizovanoz kriminaliteta su: krađa intelektualne svojine. ograničenih mogućnosti zarade i represivnog režima. Pranje novca predstavlja ozbiljan međunarodni problem zbog čega je u drugoj polovini osemdesetih godina 20. otmica. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije omogućili su ekspanziju ilegalne trgovine oružjem. Korupcija se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. U Srbiji je krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima naročito rasprostraneno počevod 1989. Trgovina atomskim materijama vrši se i za potrebe unutrašnjih ratova u pojedinim državama. 11. zbog ograničenog tržišta. trgovina retkim biljkama i životinjama. krađe motornih vozila. Trgovina ljudskim organima praćena je otmicama i nasilnim transplantacijama. da bi. početka građanskih ratova. 'finansijske transakcije. Posebno su ugrožena dece romske nacionalnosti. U Krivičnom zakoniku Srbije kao krivično delo protiv privrede inkriminisano je pranje novca (čl. a "poslove" obavljaju uglavnom ruska i bugarska kriminalna udruženja. Prema tome. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (čečenska. lekova i svega što je bilo potrebno za preživljavanje stanovništva. 9. 57 . Do tada se zbog određenih političkih i ideoloških stavova tvrdilo da organizovani kriminalitet ne postoji i da se on ne može javiti u socijalističkom društvu. 10. Trgovina radioaktivnim materijama povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za čuvanje radioaktivnih materija. 7. U krivičnom zakonodavstvu Srbije ne postoji reket kao posebno krivično delo. 6. Krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima odvija se kao glavna delatnost moćnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta. U kriminalnim delatnostima učestvuju zdravstvene ustanove. veka se mogu nazvati "zlatnim dobom" organizovanog kriminaliteta u Srbiji. godine.

postoje posebne odredbe o postupku za krivičnog dela organizovanog kriminaliteta (Č1. Trgovina ljudima . Žestoki momci i kontroverzni biznismeni postali su veoma korisni za realizaciju političkih i ratnih ciljeva. posebno ženama i decom. O tome svedoče brojne aktivnosti međunarodnih i drugih organizaeija. opozicionih lidera. dok je u Novom Pazaru ilegalno poslovala fabrika sintetičke droge. koji još uvek važi. Prvi krivični postupak protiv tzv. 12). saslušanje svedoka saradnika. kojim rukovodi Specijalni tužilac za suzbijanje organizovanog kriminala. dok su u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2006. Okružni sud u Beogradu u kome je obrazovano Posebno odeljenje za postupanje (čl. a monopol su držala najmoćnija zločinačka udraženja u Beogradu i Novom Sadu. telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica. imovine ili objekata. čime se SRJ obavezala da izvrši odgovarajuće zakonske izmene kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa međunarodnim standardima koje predviđa ova Konvencija. korupcija. 345 KZ RS) i zločinačko udruživanje (čl. čak i oni sa oficirskim činovima.pojam. pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova. po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici. Nakon toga usledile su izmene domaćeg zakonodavstva i druge mere u ovom pravcu. godine. godine posle više od petnaest godina od pojave prvih zločinačkih organizacija te vrste. U okviru Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove predviđeno je formiranje posebne Službe za suzbijanje organizovanog kriminala. što je dovelo do intenziviranja napora međunarodne zajednice na iznalaženju adekvatnih mehanizama borbe protiv njega. faze izvršenja Iako je to oblik kriminaliteta koji postoji od davnina. U Zakoniku o krivičnom postupku iz 2005. Trgovina drogama postala je veoma unosan posao. 2001. č1. godine. kompjuterski kriminalitet. Svakodnevno su se dešavala ubistva pripadnika pojedinih kriminalnih grupa.) Zakonski propisi značajni za suzbijanje organizovanog kriminaliteta doneti u Srbiji su: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji. kontrola poslovnih i ličnih računa. To su: dogovor za izvršenje krivičnih dela (čl. dok je za postupanje u predmetima organizovanog kriminaliteta.umešani u organizovani kriminalitet. angažovanje prikrivenih islednika itd.). duvanske mafije pokrenut je tek 2007. posredovanje u vršenju prostitucije. Prema statističkim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova broj izvršenih krivičnih dela sa elementima organizovanosti u periodu 2002-2004. 2 Zakona. kao i dodatni Protokol o prevenciji. kao i donošenje niza međunarodnih dokumenata u ovoj oblasti. Međutim. čak su one doživlljavale potpunu društvenu afirmacijii. Država je dugo godina tolerisala grupe koje su se bavile ilegalnim aktivnostima.504x). razgraničenje od krijumčarenja ljudi. na međunarodnoj sceni je problem trgovine ljudima posebno aktuelizovan tokom 1990-tih godina. novinara i dr. otkrivanje i krivično gonjenje za ova krivična dela bilo je veoma sporo. pranje novca i dr. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoje dve inkriminacije koje se odnose na organizovani kriminalitet. Kokain i heroin su nabavljani u velikim količinama u inostranstvu. iznuda. Ukazom predsednika SR Jugoslavije. pranje novca. 72. 346 KZ RS). posebnim članovima predvidena procesna ovlašćenja organa gonjenja (nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje. te je tako povezanost između države i kriminalnog establišmenta postala veoma jaka. 504a . veliki broj drugih krivičnih dela može da bude povezan sa organizovanim kriminalitetom (trgovina drogom. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu. Uspešno otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta zavisi u velikoj meri od krivičnopravnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva. 58 . davanje i primenja mita. kao prvostepeno nadležan za teritoriju Srbije predviđen. Za razliku od brzog širenja svih oblika organizovanog kriminaliteta teritorijom Srbije. Aktivni policajci. po nalogu vlasti. godine proglašen je Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola. Teritorijom Srbije brzo su se širili trgovina ženama i decom. ali takođe i otmice i ubistva političkih protivnika. čija se primena očekuje. godine na teritoriji Republike Srbije bez Kosova pokazuje različitu zastupljenost pojedinih krivičnih dela i veoma mali broj otkrivenog kriminaliteta. 15 Zakona predviđa formiranje posebne pritvorske jedinice u Okružnom zatvoru u Beogradu za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz čl. U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala predviđeno je formiranje Posebnog odeljenja za suzbijanje organizovanog kriminala u okviru Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu (Specijalno tužilaštvo). suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima.

odnosno ukoliko je sticanje dohotka u okviru nezvanične (sive) ekonomije postala neminovnost. Siromašne. Društveni kontekst i faktori koji doprinose javljanju trgovine ljudima Neujednačena raspodela bogatstva oduvek je bila među glavnim pokretačkim faktorima trgovine ljudima uopšte. Profit 3. a obećanje ekonomskog blagostanja jedan od glavnih faktora privlačenja. trail. a u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova postoje specijalni policijski timovi za borbu protiv trgovine ljudima. prinude na prostituciju. Dobar primer uključivanja 59 . Prema postojećim saznanjima. Pri tome je siromaštvo jedan od glavnih faktora guranja. prevare. Medutim. godine doneta je i Strategija borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji. dužničkog ropstva. i to ne samo lokalni. već i regionalni i globalni.. Pod krijumčarenjem ljudi podrazumeva se posredovanje. pretnje. najznačajniji mikro faktori kriminalizacije ili mikro kriminogeni faktori obuhvataju sledeće:1. pogoduje savremeni društveni kontekst. Razlike u riziku 7. Razlikuju se tri faze izvršenja trgovine ljudima: namamljivanje. razlikuju se zemlje porekla. prostitutke koje postaju deo kriminalne organizacije da bi se spasile viktimizacije). rad u neprimereno teškim uslovima itd. vršenja krivičnih dela. prosjačenja. koji je istovremeno razlikuje od krijumčarenja ljudi. radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima. upotrebe u pornografske svrhe. tranzita i destinacije. a viktimizacija se dešava od početka i može imati razne oblike. 73. ali bez namere eksploatisanja ovih osoba. krijumčarenje ljudi uvek podrazumeva prelaz granice. Prihvatanje ponuda "posla" u okviru ilegalnih tržišta je utoliko lakše i izvesnije ukoliko su labavije granice izmedu legalnog i ilegalnog. ili zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi. zloupotrebe ovlašćenja. odnosno smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje stvara armiju nezaposlenih muškaraca i žena od koji se neki odlučuju da zaradu stiču baveći se ilegalnom trgovinom. Trgovini ljudima. Sopstvenu viktimizaciju (npr. otmice. godine. Za svaku fazu može postojati posebna kriminalna mreža. eksploatacije rada. a posebno trgovine ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. odnosno "normalan" način zaradivanja za život. prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. ali sve više ima saznanja i o trgovini muškarcima. ratom zahvaćene i politički nestabilne zemlje se najčešće javljaju kao zemlje porekla žrtava. Nezaposlenost. oduzimanja slobode kretanja i dokumenata. rada i sl. ono lako može da preraste u trgovinu ljudima. Žrtve trgovine ljudima najčešće su žene i deca. Ponuda "posla" u okviru ilegalnog tržišta 4. Ovde je od značaja ne samo ponuda posla i mogućnost zarade kao takve koju nudi organizovani kriminalitet. pored trgovine ljudima Krivični Zakonik Republike Srbije predviđa i trgovinu decom u cilju usvojenja i krijumčarenje ljudi.. već i visoki stepen izvesnosti da će ta zarada ili profit biti veliki.sport/transfer/prodaja i različiti oblici eksploatacije. a od 2005. krijumčarenje ljudi nije isto što i trgovina ljudima. prosjačenje i si. odnosno držanje u ropskom odnosu je najvažniji elemenat trgovine ljudima. od zastrašivanja do najtežeg fizičkog i seksualnog nasilja. prevoz odnosno drugi način transfera. Ovo se vrši sa ciljem eksploatacije rada. Dakle. Unutar ova tri društvena konteksta deluju različiti makro i mikro faktori. iako takođe može imati teške posledice po žrtve. Eksploatacija. a bogate.Od 2003. odnosa zavisnosti ili teške situacije u kojoj se te osobe nalaze. odnosno učestvovanje u obezbeđivanju ilegalnog ulaska u drugu zemlju osobama koje su sa time saglasne i to sa ciljem ostvarivanja direktne ili indirektne materijalne korisiti. kupovinu. Razlike u pravnoj regulativi 6. godine trgovina ljudima je u krivičnom zakonodavstvu Srbije predviđena kao krivično delo. posebno trgovini ženama i devojčicama u cilju seksualne eksploatacije. Potiažnju za "proizvodima" koje mogu da se ponude ilegalno 5. policije i drugih stručnjaka koji raspolažu znanjima i veštinama koja se mogu upotrebiti u "alternativnom" transnacionalnom biznisu. prinudnog rada. prodaju ili držanje u nekom prostoru drugih lica i to upotrebom sile. uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa. obmane. 2006. Takođe. smanjivanje mogućnosti za legalno zarađivanje 2. Posebno važan faktor je stvaranje armije nezaposlenih članova nekadašnjih tajnih državnih službi. razvijene zemlje su najčešće zemlje destinacije. kao i povezanost krijumčara ljudi sa raznim agencijama koje posreduju u nalaženju posla na ilegalnom tržištu rada. kao i specijalizovane jedinice u okviru Uprave kriminalističke policije i Uprave granične policije Trgovina ljudima podrazumeva namamljivanje. poverenja. imajući u vidu nezaštićenost ilegalnih migranata i njihovu upućenost na ilegalna tržišta dokumenata. Vezano za prebacivanje žrtava u druge zemlje. dok trgovina ljudima može imati karakter transnacionalnog kriminaliteta416 ali se može izvršiti i unutar granica jedne zemlje (unutrašnja trgovina). predaju. Nezaposlenost.

nasilje u porodici i seksualno nasilje. poseban podsticaj za organizovani kriminal jesu visoki profit i mali rizik. generalno sporo menjaju i slabo primenjuju Mikro faktori viktimizacije (viktimogeni faktori) uključuju faktore koji se uobičajeno nazivaju faktorima guranja i faktorima privlačenja. ma koliko. Prema raspoloživim saznanjima. Međutim. uključivala različite oblike prinude i eksploatacije. To su faktori koji postoje u zemljama porekla žrtava i uglavnom odgovaraju onim faktorima koji utiču na migracije i odavanje žena prostituciji. kao i rodna diskriminacija. što podrazumeva i veći profit. Pored potražnje. ratna viktimizacija. odnosno napustiti svog vlasnika. moglo bi se govoriti i o faktorima koji olakšavaju trgovinu ženama a to su:  Restriktivni imigracioni zakoni u zemljama destinacije  Zakoni i politika u vezi sa radom migranata i prostitucijom  Korumpirani službenici  Policija koja se pravi da ne vidi. Pored navedenih faktora viktimizacije i kriminalizacije. odnosno potpuno odsustvo slobode odlučivanja i kretanja . Na drugoj strani. Važan podsticajni faktor za razvoj kriminalnih organizacija koje se bave trgovinom ljudima je i postojanje potražnje za "proizvodima" koji se nude. Iako je trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije oblik trgovine ženama o kome se najviše zna i najviše govori u javnosti. Kada se govori o trgovini ženama u cilju seksualne eksploatacije treba praviti razliku između trgovine ženema i prostitucije. važno je istaći da takva potražnja postoji kako na globalnom. 74. Povećana potražnja za ženama kao seksualnim objektima je očigledna kako u postkomunističkim. a posebno praksa. slobodu kretanja. atraktivnije su klijentima . one su uglavnom belkinje. Uz to. odnosno ponude posla u sex industriji i sl. tržište seksa u zapadnim i istočnim zemljama. u Bosni i Hercegovini i na Kosovu). mitovi o dobrom životu i lakom dolaženju do posla i zarade u zemljama destinacije.To su ujedno i faktori koji usmeravaju kretanje organizovanog kriminala. slobodu odlučivanja o bavljenju ili nebavljenju prostitucijom i si.bivših službenika državne bezbednosti u organizovani kriminalitet jesu pripadnici KGB-a u Rusiji. žene iz Istočne Evrope kojima se trguje.-tih godina bila među glavnim destinacijama trafikovanih žena iz Istočne i Centralne Evrope. najčešći faktori guranja su siromaštvo. potražnja za seksualnim uslugama i drugim oblicima rada za čiju eksploataciju je zainteresovan organizovani kriminalitet varira u značajnoj meri od zemlje do zemlje. Međutim. kao i u zapadnim zemljama. nezaposlenost. tako i u razvijenim zemljama. Kada se radi o trgovini ženama u cilju seksualne ekploatacije. visok profit je tamo gde je velika koncentracija vojske. Faktori privlačenja ili faktori koji smanjuju inhibicije i opreznost već ranjivih osoba su faktori koji postoje u zemljama destinacije.). trgovina ženama je širi problem i javlja se najcešće u tri osnovna oblika: → Trgovina ženama u cilju seksualne eksploatacije → Trgovina ženama u cilju eksploatacije (domaćeg) rada → Trgovina ženama u cilju sklapanja braka. vojne baze i sl. Ali. takođe. međunarodnih organizacija i pratećih biznisa (npr. prostitucija podrazumeva mogućnost raspolaganja sopstvenim telom i zaradom. izbeglištvo.belcima sa Zapada. obrazovnim i rodnim očekivanjima (na primer. zato što u većoj meri odgovaraju njihovim rasnim. prisustvo vojske i međunarodnih organizaeija. Među najznačajnije faktore iz ove grupe spadaju: mogućnost zapošljavanja. koji su nakon gubljenja posla izvor zarade našli u organizovanom kriminalu. Tokom 80-ih i 90-ih godina. tako i na regionalnom i lokalnom nivou (npr. Rizik je mali gotovo svuda u svetu jer se zakoni.žena je vlasništvo osobe koja ju je kupila i ne može svojom voljom prestati da se bavi prostitucijom. Trgovina ženama Ekonomske teškoće i njihove posledice na žene stvaraju poteneijalnu ponudu radnica za seksindustriju.zbog manje udaljenosti. a time i manjih troškova i nižeg rizika. trgovina ženama iz Istočne Evrope postala je mnogo atraktivnija nego trgovina azijskim ženama . Pri tome. ona 60 . Žrtva trgovine ljudima može biti kako žena koja je na prevaran način primorana da se bavi prostitucijom tako i žena koja je svojevoljno počela da se bavi prostitucijom ali je kasnije uvučena u lanac trgovine ljudima i došla u ropski odnos. kako se ekonomska i politička situacija u Srbiji pogoršavala. Srbija je početkom 1990. ova "ponuda" nikada ne bi bila iskorišćena za potrebe trgovine ženama u cilju seksualne eksploatacije da nije stvorena potražnja. Osnovna razlika sastoji se u tome da trgovina ženama podrazumeva ropski odnos. obrazovane i spremne da se povinuju). koja predstavlja snažan faktor privlačenja.

Grčku i Kipar.je vremenom postala pretežno zemlja tranzita. posebno tranzicija koja je u mnogim zemljama izazvala naglo osiromašenje širokih slojeva stanovništva. I strana i domaća istraživanja upućuju na uticaj rata i izbeglištva na pojačan rizik od trgovine decom. Pored toga.. raseljena lica i druge žrtve rata. a preko njih dalje u različite zemlje Zapadne Evrope. poslovi koji obično ne zahtevaju visok nivo obrazovanja i znanje jezika. Žene čine i značajan deo izvršilaca u ovoj fazi trgovine. dolaze i od porodičnih poznanika i prijatelja. skandinavske zemlje. muževa. pripadnost marginalizovanim etničkim grupama (posebno Romi). gde obično ostaju neko vreme u tranzitu da bi kasnije bile transportovane dalje u Grčku i na Kipar . Primamljive ponude posla često. upotrebe u oružanim sukobima. U Srbiji su kao posebno rizična prepoznata deca interno raseljena sa Kosova koja bežeći od rata i nasilja upadaju u „ruke trgovaca" i tako se izlažu viktimizaciji trgovinom. atraktivne i neudate žene. prodaja droge. Takođe. žrtve iz Srbije se mogu naći i u Bosni. Najzad. deca u ustanovama socijalne zaštite (posebno u ustanovama otvorenog tipa). Holandiju. radi usvojenja.. isključenost iz obrazovnog procesa. žene iz Srbije se sporadično trafikuju i u Makedoniju. daleko češće nego što se misli. U njima su obično tražene mlade. deo žrtava biva uvučen u lanac trgovine ženama putem kidnapovanja. Deca . Najčešće su nuđene nerealno visoke plate (na primer.. U istraživanju Viktimološkog društva Srbije o trgovini ljudima došlo se do saznanja o 94 maloletne žrtve trgovine ljudima u Srbiji. siromaštvo. Raspoloživi izvori ukazuju na to' da su prcvare u vezi sa prirodom posla. izbeglice. uzrast (različit s obzirom na vrstu eksploatacije).žrtve su u najvećem broju slučajeva bila poreklom iz 61 . zarada 3000 dolara mesečno"). nije potrebno iskustvo . Da bi dete postalo žrtva trgovine najčešće je neophodna akumulacija različitih faktora rizika od viktimizacije. konobarice ili staranje o starim licima dakle. 75. prosjačenje. Za razliku od trgovine punoletnim osobama. i podstiču ne samo odrasle već i decu na migracije i tako doprinose trgovini ljudima i decom. Najčešće nuđeni poslovi su poslovi bebisiterke. uslovima rada i platom najčešći oblik namamljivanja žena433.. postoji nezavisno od toga da li je prilikom njenog vršenja upotrebljena prinuda ili prevara. Žrtve trgovine često svesno donose odluku da idu u inostranstvo. to ih često vodi pravo u ruke trafikerima. s obzirom na njihovu nezrelost za donošenje odluka. obuhvata i trgovinu koja ima za cilj njihovu eksploataciju za vršenje krivičnih dela i drugih asocijalnih ponašanja (npr. deca sa posebnim potrebama. Trgovina decom Trgovina decom. Nemačku. deca koja putuju bez pratnje (preko granice i unutar zemlje). Traganje za poslom ili većom zaradom vodi ih ka oslanjanju na primamljive ponude iz novinskih oglasa ili od strane poznatih osoba. za trgovinu organima. broj žena i devojčica iz Srbije koje se trafikuju u druge zemlje je u stalnom porastu. kako na mikronivu. nepotpune i mnogočlane porodice. Ekonomske krize. deca „radnici". kao i politički i ratni konflikti. Prema nedavno objavljenim podacima Međunarodne organizacije za migracije. tako i na globalnom makronivou funkcionisanja države i društva. deca ilegalni migranti i deca sa poremećajima u ponašanju. Nažalost. pored trgovine u cilju seksualne eksploatacije i eksploatacije rada. nadajući se boljem životu. trgovina decom. Na osnovu analize rezultata dosadašnjih istraživanja. Neke su na to bile prisiljavane i od strane starije sestre ili prijateljice. "Potrebne plesačice u Grčkoj . izloženost (neposredno i posredno) nasilju u porodici. Žene iz Srbije se trafikuju uglavnom u Italiju. a namamljivanje se često odvija pod maskom legalne aktivnosti. rodna diskriminacija. identifikovane su sledeće karakteristike dece i situacije u kojoj se nalaze koje ih čine izloženim riziku da postanu žrtve trgovine ljudima: pol. čistačice. život bez roditelja ili odvojenost od roditelja ili staratelja. upotreba u pornografiji). Nije retkost da nekadašnje prostitutke počinju da rade kao i namamljivačice i da aktivno učestvuju u trgovini ženama. ali i od dugogodišnjih prijateljica. mladića i članova porodice žrtava. trgovinu decom radi sklapanja braka i trgovinu nerođenom decom ili tek rodenim bebama radi usvojenja. tako da se one sve češće javljaju i kao zemlje porekla žrtava. preko koje su vodili kanali u susedne zemlje bivše Jugoslavije (u kojima je zbog prisustva vojske stalno rasla potražnja za seksualnim uslugama). pored napred navedenih zemalja. nivou ličnog i socijalnog funkcionisanja deteta. U Mađarskoj je većina žena koja radi u prostituciji na to podstaknuta od strane svojih mladića koji su na taj način hteli da reše sopstvene finansijske probleme. Ove ponude vrše se preko oglasa u novinama ali veoma često i na sasvim neformalan način. deca ulice. stvaraju uslove za porast siromaštva i kriminala.

ali i u cilju prosjačenja. Pojam i značaj izučavanja maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke. Uže shvatanje pojma maloletničke delinkvencije zastupa većina teoretičara evropskih zemalja. maloletničku delinkvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja. a u kriminologiji se definišu kao preddelinkventna stanja. Trgovinu muškarcima stranog porekla je često teško razlikovati od krijumčarenja. koje se ne može tretirati kao kriminalitet. vaspitna zapuštenost. Među njima su se kao posebna kategorija izdvojila deca romske nacionalnosti.od neprilagođenog do kriminalnog. prema jednoj varijanti ovog shvatanja. nije dovoljno definisati delinkvenciju kao "ono što je kažnjivo prema krivičnom pravu". delinkvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. slabo poznaju jezik i nemaju svest o tome da se nalaze u položaju žrtve 76. prestupništvo maloletnika. huliganstvo i sl. važno je proučiti rđavo ponašanje kao potencijalno kriminalno. bilo je i dece naših državljana. već je potrebno razmotriti odnos između legalnih normi i moralnog kodeksa. Tako. Tu se pre svega misli na povrede administrativnopravnih propisa ili na prekršaje (skitnja. Kao žrtve trgovine muškarcima u Srbiji najčešće se javljaju Albanci sa Kosova i iz Makedonije. državljani Moldavije i Rumunije. i uže shvatanje. kao društveno najopasniji oblik ponašanja. Pakistanci i Avganistanci. moralna posmulost. što ukazuje da značajan rizik od trgovine postoji i za njih. psiho-socijalne. isto koliko i kriminalno. Trgovina muškarcima U poslednje vreme se pažnja naučne javnosti okreće i istraživanju sve učestalijih slučajeva trgovine muškarcima. a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. Prema drugom objašnjenju. vršenje krivičnih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponašanja. 77. 62 . Podaci pokazuju da deca koja su zloupotrebljavana putem prosjačenja vrlo često ne poseduju dokumenta. prosjačenje. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi. Deca . besprizorost. koje se označava kao sociološko-kriminološko određivanje pojma maloletničke delinkvencije. već samo služi kao alarm za preduzimanje preventivnih mera i akcija. s obzirom na to da se najveći broj izvršilaca ovog oblika trgovine ljudima otkriva u Srbiji kao zemlji tranzita. Ipak. izazivanje nereda na javnim mestima. Ukrajine. Šire shvatanje ime više varijanti. radi oduzimanja organa ili dela tela. Po ovom shvatanju. kao na primer. asocijalnost. kao i iranski i turski Kurdi. kao i za punoletna lica. Rumunije i Bugarske. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etioloških karakterisika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica.Moldavije. u cilju prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije. U literaturi se pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevau veliki broj raznovrsnih ponašanja maloletnika . U okviru užeg određivanja pojma maloletničke delinkvencije izdvaja se shvatanje po kome maloletnička delinkvencija obuhvata pored kršenja krivičnopravnih normi i ponašanja koja su u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima u društvu. Prema užem definisanju. Pri tome. preko individualne i kolektivne moralnosti. kriminalno-političke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu. tapkarenje. prostitucija. koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave. Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mlađih podrazumeva kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom. broj identifikovanih žrtava neromske nacionalnosti bio je sličan broju identifikovanih žrtava Roma. fizičkom i seksualnom zlostavljanju i zastrašivanju. Kao žrtve trgovine ljudima identifikovani su i muškarci iz Srbije koji su trafikovani u Rusiju. inkriminisana u krivičnim zakonima kao krivična dela. društvena neprilagođenost. upravljanje motornim vozilom bez saobraćajne dozvole. koji su u nekim zakonodavstvima inkriminisane kao radnje krivičnog karaktera. Ujedinjene Arapske Emirate i Republiku Srpsku. od preddelinkventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vršenje krivičnih dela. Preovlađuju dva shvatanja maloletničke delinkvencije: šire. u cilju bavljenja kriminalnim radnjama i učešća u terorističkim akcijama i oružanim sukobima. Prema širem shvatanju. Istraživanje Viktimološkog društva Srbije identifikovalo je oko 100 muškaraca koji su trafikovani na teritoriji Srbije. pojam maloletničke delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponašanja maloletnika koja su. ekstenzivno shvatanje. Trgovina muškarcima vrši se najčešće u cilju eksploatacije rada. antisocijalnost. tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajedniee. Osim toga. kockanje i si).žrtve trgovine izložena su surovoj eksploataciji i ponižavanju.

oni su slobodniji i nezavisniji. ako je maloletnik-dete izvršilo krivično delo na dan svog četrnaestog rođendana. a njeno postojanje opravdava mogućnostima šireg preventivnog delovanja protiv svih oblika nepoželjnog ponašanja mladih. dok se dečacima mnogo više dopušta. struktura i ostale fenomenološke karakteristike maloletničke delinkvencije Maloletnička delinkvencija je po obimu značajno zastupljena u ukupnom kriminalitetu u većini zemalja u svetu. 78. da se "uče" kućnim poslovima. razlikama u društveno-kulturnom tretmanu jednih i drugih. većoj popustljivosti devojčica i si. veka bila iz godine u godinu u naglom i stalnom porastu. prema njemu bi postupak trebalo obustaviti. Krivični zakonik Srbije u čl. Navedeni pregled krivičnopravnog regulisanja granica maloletstva pokazuje da se maloletstvo u većini pravnih sistema odreduje na osnovu kalendarskog uzrasta . Prednost uže definicije je u preciznosti i većoj određenosti u odnosu na širu definiciju. Ovaj Zakon definiše maloletnika kao lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest. koji u nekim zemljama išao ispred porasta drugih oblika kriminaliteta. Posmatrano prema pojedinim vrstama krivičnih dela u okviru imovinskog kriminaliteta zapaženo je da su maloletnici u ranijim periodima.licima koja u vreme izvršenja protivpravnog dela. Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod mlađim punoletnim licem podrazumeva lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest. Manji udeo devojčica u kriminalitetu sagledava se i kroz tradicionalnu ulogu polova u društvu od devojčica se zahteva da budu poslušne. oduzimanje motornog vozila. a u nešto manjem obimu razbojništva i razbojničke krađe. oduzimanje motornog vozila. da budu pasivne i pokorne. Statistički podaci o obimu i dinamici kriminaliteta pokazuju da je maloletnička delinkvencija u toku poslednje decenije 20. Obim. utaje ili prevare. 3) i isključuje izricanje krivičnih sankcija i primenu drugih mera prema deci . Određivanje starosnih granica maloletstva značajno je za razlikovanje ove kategorije delinkvenata od punoletnih lica u pogledu utvrđivanja krivične odgovornosti i izricanja određenih krivičnih sankcija. 4 prilikom normiranja opšte svrhe krivičnih sankcija. Obim maloletničke delinkvencije u većini zemalja kreće se od 15-20%. krađe. a vrlo retko razbojništvo i razbojničke krađe. a sva ostala društveno neprihvatljiva ponašanja maloletnika izučavati kao preddelinkventna u meri njihovog uticaja na kriminalitet maloletnika. a nije navršilo osamnaest godina (č1. Prema pravnom shvatanju Vrhovnog suda Srbije. U okviru granica maloletstva izvršena je podela na mlade maloletnike od 14-16 godina. U strukturi maloletničke delinkvencije preovlađuje imovinski kriminalitet. i starije maloletnike od 16-18 godina. kojima se mogu izreći vaspitne mere pod uslovima predviđenim krivičnim zakonom i izuzetno maloletnički zatvor.). Ovi podaci se odnose uglavnom na maloletne delinkvente muškog pola jer je zastupljenost maloletnica u delinkvenciji znatno manja. ali i upućuju kritike. Široj definiciji se zamera da je neprecizna. uticaju patrijarhalnih običaja i shvatanja. teške krađe. krađe predmeta iz vozila ili delova sa vozila. najviše vršili krivična dela teške krađe. 2). 3 st. hitrosti. a u nekim zemaljama on doseže i do 45% ukupnog kriminaliteta. slično zastupljenosti punoletnih ženskih lica u ukupnom kriminalitetu. Sva dosadašnja istraživanja pokazuju da maloletnici oba pola u znatno većem obimu vrše krivična dela protiv imovine nego druga krivična dela.godina starosti. dok je nedostatak u preteranoj pravnoj limitiranosti i formalizmu. Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. 63 . Istraživanjem kriminaliteta maloletnica utvrđeno je da je i kriminalitet maloletnica po svojoj strukturi imovinski i da preovlađuju krivična dela krađe. predviđa (st. u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu (čl. Teorijska objašnjenja manjeg obima kriminaliteta maloletnica svode se na isticanje razlike u biopsihičkim osobinama devojčica i dečaka u doba adolescencije (razlike u biopsihičkoj snazi. što je u velikoj disproporciji sa zastupljenošću ove starosne kategorije u opštoj populaciji. nisu navršila četmaest godina (čl. pa i danas. uglavnom u saučesništvu sa drugim maloletnim ili punoletnim licima. 4). da su prilikom njene primene moguće određene zloupotrebe sa praktičnim posledicama. 3) da se krivične sankcije ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest godina i da se maloletniku mogu izreći vaspitne mere i druge krivične sankcije pod uslovima propisanim posebnim zakonom tj. u zakonu predviđenog kao krivičnog dela. kojima se zbog učinjenog krivičnog dela mogu izreći samo vaspitne mere.Širem i užem pristupu u definisanju pojma maloletriičke delinkvencije daju se određene prednosti. difuzna. sitno delo krađe. Zbog toga prilikom teorijskih i empirijskih izučavanja maloletničke delinkvencije treba prihvatiti uže definisanje pojma maloletničke delinkvencije kao određenije i preciznije.

posebno je njihov broj veliki u industrijski razvijenim zemljama sveta.Drskost i bezobzirnost je obeležje načina izvršenja krađa. Maloletne ubice najčešće koriste pištolj ili nož za izvršenje ubistva. koji dominira u strukturi kriminaliteta maloletnika. usamljenosti.amateri u kriminalitetu i veoma jeftino naplaćuju svoje usluge za obavljeni posao. upadanje u stanove i zlostavljanje stanara prilikom oduzimanja imovine. zastupljeni su i drugi oblici njihovog kriminalnog ponašanja: trgovina oružjem. noževima. 79. Etiologiju maloletničke delinkvencije. postojanjem stalnih sukoba. Nasilje gomile se manifestuje na sportskim. Porodica u kojoj su loši porodični odnosi povezana je sa maloletničkom delinkvencijom zbog toga što je u ovakvoj porodici ugrožena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija. muzičkim ili drugim manifestacijama društvenog karaktera. Poseban oblik su tzv. izaziva osećanje odbačenosti. Pored imovinskog kriminaliteta. njenim navikama. neki od njih su dobri učenici i samo povremeno. Degradirana porodica se odlikuje lošim porodičnim odnosima između roditelja. što uslovljava delinkventno i destruktivno ponašanje. rad u "agencijama za poslovnu pratnju". 64 . moguće je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za ličnost. kolektivnog nasilja. naročito krivičnih dela protiv života i tela i dostojanstva ličnosti i morala. pa se stoga kod njih razvijaju negativna lična svojstva. čije su žrtve deca iz osnovnih škola. Dolazi do sve većeg udruživanja maloletnika u razne grupe za vršenje krivičnih dela i ispoljavanja tzv. Oni su polu. "naručena ubistva". U velikom broju istraživanja konstatovano je da alkoholizam roditelja. u prisustvu svedoka. pripremaju zasede u određeno vreme i na određenom mestu i izvršavaju naručeno ubistvo oružjem koje su dobili od "naručilaca" . Maloletničke bande sa većim ili manjim stepenom organizacije postoje u svim zemljama. povremenim sastavom koji nema strogu organizaciju i podeljene funkcije. psihičkog i fizičkog nasilja između članova porodice. vrše krivična dela. s obzirom na to da se radi o delinkventima koji se biološki. Deficijentna porodica. poluorganizovanih i organizovanih grupa. a takođe i kriminalitet maloletnika udruženih u grupe ili bande.jakne poznatih marki i mobilni telefoni. uterivanje dugova (iznuda. reket). dok organizovano nasilje ima određenu strukturu i hijerarhiju u okviru grupe i deluje sa planiranim kriminalnim ciljevima. kada više maloletnika napada žrtvu udarajući je po celom telu. kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponašanje. uz pretnju vatrenim oružjem. Lišena pozitivnog uticaja takva porodica pruža deci samo negativne uzore. dovodi do odredenih promena u ličnosti maloletnih delinkvenata.makro i mikro uzročnosti kriminaliteta uopšte. najčešće oca. Poluorganizovano nasilje se ispoljava u vreme dokolice. koje se ispoljavaju u preterenoj strogosti ili preteranoj popustljivosti. najčešće u sastavu grupe. bajonetima u tučama. Poslednjih godina povećano je učešće maloletnika u vršenju delikata nasilja. Recidivizam maloletnika je u porastu. težnje i shvatanja. najčešće pod uticajem drugih iskusnijih kriminalaca. Vandalizam ili bezrazložno uništenje imovine takođe je jedna od karakteristika imovinskog kriminaliteta izvršenog od strane maloletnika. preprodaja droge.poznatih punoletnih kriminalaca. Istraživanja maloletničke delinkvencije pokazala su da od socijalnih faktora najveći uticaj na javljanje maloletničke delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica. Od njih se krade sportska oprema (patike i trenerke) i odeća . ubistva vrše u toku dana. koja teško pogađaju njihovu ličnost. sklonostima. Zapaženo je i bratalno oduzimanje robe iz butika.to su maloletnici koji se redovno školuju. U degradiranim porodicama postoje greške u vaspitanju. Specifične etiološke karakteristike maloletničke delinkvencije Etiologija maloletničke delinkvencije sagledava se u okviru etiologije kriminaliteta . frustriranosti. ima posebno negativan uticaj na porodične odnose i konfliktnu situaciju u porodici. na javnim mestima. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja "kriminogeno porodično ognjište". Telesne povrede najčešće se nanose bejzbol palicama. Među maloletnim delinkventima može se napraviti specifična klasifikacija zavisno od njihovog doprinosa izvršenju krivičnog dela. psihološki i socijalno razlikuju od punoletnih lica. kada maloletne plaćene ubice prikupljaju informacije o žrtvi. kao i etiologiju kriminaliteta. Postoje maloletnici koji izvršavaju krivično delo "po nalogu" ili zahtevu punoletnog lica. Međutim. najčešće zbog razvoda braka. Druga kategorija su profesionalci koji su kriminalitet prihvatili kao jedini sistem vrednosti. svađa. ne razmišljajući o posledicama. bez obzira što je žrtva savladana. roditelja i dece. potrebno je ukazati na neke specifičnosti u delovanju pojedinih kriminogenih faktora. Kolektivno nasilje se ispoljava u tri oblika: kao nasilje gomile. Treća grupa maloletnih delinkvenata je najbrojnija .

kompenzatorni oblik osećanja inferiornosti. povodljivost. kod maloletnika postoji opšta protivrečnost između htenja i đužnosti jer su nedovoljno razvijene psihičke i moralne kočnice koje ih mogu odvratiti od devijantnog ponašanja. Za razliku od krivičnopravnog shvatanja povrata. Prema 65 . neusklađenost između fizičkog i psihičkog razvoja u doba maloletstva mogu da doprinesu devijantnom ponašanju maloletnika.pojam i vrste U teoriji postoje veoma različita shvatanja oko određivanja pojma recidivizma (povratništva. one mogu da stvore stanje koje se naziva "krizom maloletstva". kriminološko shvatanje polazi od izvršenja novog krivičnog dela bez obzira na osuđivanost za ranije izvršeno krivično delo. primitivizam. psihopatske crte ličnosti (egocentričnost. puberteta. novo delo treba da je izvršeno u određenom vremenskom intervalu posle osude za ranije krivično delo. nedostatku porodične kontrole i discipline. nizak stepen tolerancije na frustracije) delinkventi su agresivnije ličnosti. stavove. nepostojanje osećanja odgovomosti.). skitaja. Teorija krivičnog prava i krivični zakoni pojedinih zemalja razlikuju od običnog povrata tzv. Bitno je da je jedno lice izvršilo više od jednog krivičnog dela iste vrste ili bilo koje drugo krivično delo. Imajući u vidu vremenski interval između izvršenih krivičnih dela. samoprecenjivanje. sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajem. ekonomska kriza.višestruki povrat. nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti. kako prema najbližim pojedincima. odsustvo raznih službi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima.vaspitnoj ravnodušnosti. siromaštvo. nedostatak određenih ciljeva i planova za budućnost. Ova definicija polazi od postojanja jedne ili više pravosnažnih sudskih odluka pre izvršenja krivičnog dela. zatim od prirode krivičnog dela. za delinkvente je karakterističan nedostatak pozitivnih stavova. pretpostavljanju jednog deteta drugom. Ovaj faktor se objašnjava specifičnostima u telesnim i psihičkim promenama vezanim za doba adolescencije. znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba. Opšti povrat je ponovno izvršenje bilo kog krivičnog dela posle osude za ranije izvršeno krivično delo. Recidivizam . Psihičke promene kod maloletnika nastaju naglo. romantičnim doživljajima ili postupcima koji ga mogu dovesti u sukob sa zakonom. rđavom procenjivanju rizika koje nosi vršenje krivičnih dela i sl. a s druge strane. prema nekim shvatanjima. koje je predmet sudske rasprave. a specijalni povrat je ponovno vršenje istog krivičnog dela posle ranije osude za to krivično delo. S jedne strane se razvija težnja za nezavisnošću. Među različitim definicijama pojma recidivizma moguće je izdvojiti tri definicije: krivičnopravnu.iskustva. postoji zavisnost od roditelja i sredine. impulsivnost. fizičkom kažnjavanju. pojavnim oblicima. neizbežnost da se njihovi zahtevi prihvataju. Ostali socijalni faktori koji utiču na javljanje maloletničke delinkvencije su: neadekvatno korišćenje slobodnog vremena. uz još nedovolino formirane psihološke uslove . Jednom rečju. Telesni razvoj. strukturi i kriminogenim faktorima maloletničke delinkvencije u Srbiji najsnažnije su delovali rat i ratno okruženje. nedostatak osećanja odgovornosti. Na promene u obimu. Jedna opšta i od svih prihvaćena definicija do sada nije stvorena jer ovu pojavu konstituiše niz elemena koji se različito shvataju i tretiraju. najveći broj delinkvenata vrši krivična dela radi dobijanja sredstava za zabavu. upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponašanjem. Prema krivičnopravnom shvatanju. tako prema društvu i institucijama uopšte. iznenada. U etiologiji maloletničke delinkvencije faktor ličnosti se smatra karakterističnim i značajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponašanja maloletnika. Veoma razvijena fantazija. kulturna zaostalost. introvertnost i otežana adaptacija. znanja. stanje društvene anomije i promena sistema vrednosti u užim i širim društvenim grupama. U istraživanjima ličnosti maloletnih delinkventa kao faktora maloletničke delinkvencije. nekritičnosti. 80. Kod maloletnih prestupnica uočena je egocentričnost. lične karakteristike. U okviru krivičnopravne definicije razlikuje se opšti i specijalni povrat. neurotičnost. pretežno ekstravertne. fiziološke i psihološke karakteristike. nepromišljenost i nepredvidivost značaja postupaka mogu dovesti do toga da maloletnik ne može oceniti da li je reč samo o naivnim avanturama. ističu se sledeće osobine ličnosti maloletnih delinkvenata: niži nivo inteligeneije od nedelinkvenata (ispoljavao se kroz lošiji uspeh u školovanju i profesionalnom osposobljavanju. vremenskog intervala između izvršenih krivičnih dela i broja izvršenih krivičnih dela. povrata). kriminoločku i penološku. Porodica sa ovakvim odlikama utiče da maloletnici počinju sa preddelinkventnim ponažanjem (bežanje od škole i kuće. patološka lažljivost. emocionalna nestabilnost. povrat je ponovno vršenje krivičnih dela od strane lica koje je već bilo osuđeno za neko krivično delo. sugestibilnost. koji postoji kada lice više puta vrši krivična dela pokazujući sklonosti i navike za vršenje istih ili različitih krivičnih dela.

polazi od razlikovanja tri kategorije recidivista: delinkventi iz navike. Ove sklonosti se učvršćuju i jačaju kao dispozicije u čijoj osnovi leže nagoni. značajnu ulogu u ponavljanju vršenja krivičnih dela imaju osobine ličnosti. kod koga je sklonost ka kriminalnom ponašanju uslovljena spoljnim faktorima. najčešće nasledni. Uzroci recidivizma i karakteristike ličnosti recidivista Prema dosadašnjim istraživanjima. bio-psihološki uslovi. beda. jer se sastoji u mogućnosti izvršenja novog krivičnog dela. U literaturi se ističe da se povratnici. Kriminološka defmicija ukazuje na opasnost ličnosti povratnika. a od delinkventa iz navike se razlikuje prema poreklu te sklonosti. (7) delinkvencija u maloletstvu (najzastupljenija uzrastna kategorija među povratnicima je od 25 do 29 godina i. Delinkvent po tendenciji takode ima sklonost ka kriminalnom ponašanju. povratnik je lice koje je već boravilo u ustanovi za izvršenje krivične sankcije zbog ranije izvršenog krivičnog dela i koje zbog novog izvršenog krivičnog dela ponovo dolazi u istu ili drugu ustanovu. koja se javlja najpre u teoriji a zatim i u nekim zakonodavstvima. Prema nekim analizama psiholoških karakteristika ličnosti recidivista.navika. ličnosti. sistematski planiraju izvršenje krivičnog dela. već da mogu biti stečene. Delinkventi iz navike su društveno neprilagođene ličnosti kod kojih se ponavljanjem krivičnih dela postepeno stvara navika za kriminalnim ponašanjem. gledano psihološki. koje su pogodne za ponavljanje kriminataog ponašanja. (5) dejstvo zatvorske zajednice u pogledu uticaja "kriminalne zaraze" i preteranog prilagođavanja za zatvorske uslove života. kriminalitet im postaje sastavni deo života. skloni su lakom i površnom raspoloženju. Za razliku od delinkventa iz navike. koja se delimično podudara sa društvenom opasnošću. posebno opasne. (4) primena neodgovarajućeg tretmana prilikom izvršenja kazne u instituciji. delinkventi po tendenciji i profesionalni delinkventi. Kriminološke klasifikacije recidivista Recidivisti ne predstavljaju homogenu grupu. 81. uzroke recidivizma treba sagledavati kroz delovanje sledećih faktora: (1) loši materijalni uslovi života (siromaštvo. Na primer. psihološkim i drugim karakteristikama. Kriterijum za razgraničenje navedenih kategorija delinkvenata je sadržina psihičkih stanja kod ovih delinkvenata . To su. profesionalnost. pre svega. (6) nepovoljno prihvatanje od strane društvene sredine posle izlaska iz ustanove i nedovoljna postpenalna pomoć. stalno uživanje alkohola ili opojnih droga može razviti sklonost ka drugim oblicima devijantnog ponašanja. Povrat u penološkom smislu pokazuje da izrečena kazna i primenjen tretman za ranije izvršeno krivično delo nisu dali pozitivne rezultate u smislu resocijalizacije. Međutim. Jedna od kriminoloških klasifikacija recidivista. koje su mnogo šire. treba pomenuti kriminološke klasifikacije. potpunije i sveobuhvatnije. (3) nedovoljno i nepotpuno obrazovanje. zločinac belog okovratnika i profesionalni zločinac. koja im omogućava da od kriminalne delatnosti egzistiraju.kriminološkoj definiciji materijalno postoji više krivičnih dela i sva su ona povezana izvesnim svojstvima ličnosti njihovog učinioca. Kategorija profesionalnih delinkvenata odlikuje se time što im je kriminalno ponašanje jedino zanimanje. odlikuju odredenim osobinama. recidivisti pokazuju nedovoljnu istrajnost u radu. već se razlikuju po socijalnim. Sa vršenjem krivičnih dela počinju u mladosti. veoma su povodljivi. snižen prag tolerancije na frustracije. Prema ovoj definiciji. kod delinkventa po tendenciji dominiraju faktori koji proizilaze iz ličnosti. (2) nepovoljna porodična sredina (nepotpuna porodica ili loši porodični odnosi). njihova "kriminalna karijera" počela je još u maloletstvu). tendencija. 82. Penološka definicija povrata polazi od ponovnog dolaženja učinioca krivičnog dela u kaznenu ili drugu ustanovu radi izvršenja krivične sankcije institucionalnog karaktera za delo koje je učinio posle izdržane kazne za prethodno krivično delo. sklonosti i navike za vršenje krivičnih dela. tako da je vrlo teško izvršiti određenu klasifikaciju i posmatrati recidiviste po određenim tipovima. bezobzimost u brutalnost predstavljaju izraz slabosti same 66 . Pored krivičnopravnih klasifikacija recidivista. brzo. ta agresivnost. nezaposlenost). Pored socijalnih faktora koji utiču na javljanje recidivizma. i nezaposlenost (nizak stepen obrazovanja. bez zanimanja i zaposlenja). osetljivo i afektivno reagovanje. koje proizilaze iz nacionalnih zakonodavstava i pretežno su zasnovane na strogo formalnim elementima. jedna vrsta zanata kojim ostvaruju sredstva za egzistenciju. svojim ponašanjem ostavljaju utisak snažne i otporne. tako da se ova kategorija delinkvenata približava kategoriji delinkvenata psihopata. Stoga se u kriminologiji upotrebljava pojam recidivizma za označavanje posebne društvene pojave u okviru kiirninaliteta. Ima shvatanja da kriminalne tendencije ne moraju poticati od nagona. Navode se tri tipa delinkventa iz navike: političk zločinac. prema nekim istraživanjima.

koja se vrše bez upotrebe ili uz malo nasilja. i na cije vršenje. krivična dela protiv privrede i službene dužnosti. kolebljivost. slabe strukture ličnosti. supruzi. S obzirom na osobine ličnosti sa psihopatskom (sociopatskom) strukturom. podvođeni i slučajevi trgovine ženama i decom. društveno odbacivanje zbog vanbračne trudnoće i/ili duševna. nemogućnost adaptacije na postojeće životne prilike i uslove. Relativno je visoko i ucešće žena u vršenju lakših nasilnih krivičnih dela. Žene ubijaju nasilnike iz straha za sopstveni život i za život svoje dece. ali i nekih drugih krivičnih dela. slabiji stavovi u porodičnoj. pokazuju da je učešće žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od učešća muškaraca i da žene vrše lakša krivična dela u odnosu na muškarce. teške i lake telesne povrede. emocionalnoj i profesionalnoj prilagodenosti. Najveći deo ubistava dece čine čedomorstva koja se vrše neposredno nakon porodaja. 83. emocionalna hladnoća. da bi 2002. Raspoloživi statistički podaci za Srbiju pokazuju da je kriminalitet žena pretežno koncentrisan u nekoliko grupa krivičnih dela: krivična dela protiv časti i ugleda. Za žene se generalno kao najkarakterističnija javljaju krivična dela protiv imovine ili druga krivična dela usmerena na sticanje protivpravne koristi (krivična dela koja imaju ekonomsku dimenziju. u literaturi i istraživanjima se navodi da je među recidivistima veliki broj psihopata ili sociopata. izopačena seksualnost. nedostatak čvrsto postavljenog životnog cilja i sl. Nasilje u porodici predstavlja značajan faktor ubistava koja vrše žene. godine. Svakako da se sve navedene osobine ličnosti ne mogu posmatrati izolovano i odvojeno od delovanja ostalih faktora na ponavljanje kriminalnog ponašanja. Struktura kriminaliteta žena u gotovo svim državama karakteriše se povećanim učešćem žena kod lakših krivičnih dela. pod koja su do inkriminisanja trgovine ljudima kao posebnog krivičnog dela 2003. a onda kada ih izvrše. stereotipnost u reagovanju. koja se produbljuje sa svakim novim izvršenim krivičnim delom. godina broj žena na 100 osuđenih muškaraca dostigao 50. kao što su impulsivnost-eksplozivnost. Rezultati istraživanja kriminaliteta žena u Srbiji pokazali su da žene najčešće vrše krivična dela u kući ili na mestima u kojima borave vezano za obavljanje kućnih poslova (npr. srodnici po tazbini i poznanici. Prema podacima navedenim u publikaciji Zavoda za statistiku Srbije „Žene i muškarci u Srbiji". kako u prošlosti tako i u savremenim društvima. Zanimljivo je da je u novije vreme znatan porast učešća žena u kriminalitetu u Srbiji zabeležen vezano za krivična dela podvođenje ili omogućavanje vršenja bluda i posredovanje u vršenju prostitucije. i koja ne zahtevaju veliku veštinu i odvažnost. Zene vrše ubistva daleko ređe nego muškarci. Ova promena je najverovatnije povezana sa intenziviranjem krivičnog gonjenja za ova dela. broj osuđenih žena za ova dela je 1994. odnosno braneći se od nasilja. ređe od muškaraca koriste vatreno oružje. Žene uglavnom vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača koji je u tesnoj vezi sa njihovom rodnom ulogom. prodavnica). krivična dela protiv imovine. zdravstvenoj. kao i krivičnih dela u vezi sa upotrebom i rasturanjem droga. Ova krivična dela žene češće vrše u cilju obezbeđivanja osnovnih sredstava za život a ređe u cilju bogaćenja i iz pohlepe. Kriminalitet žena Analize obima kriminaliteta žena. ili decu. Istraživanja vršena u KPD u Mariboru i Igu pokazala su da kod povratnika postoji: niži nivo inteligencije u odnosu na neosuđivana lica. antisocijalnost u afektivnoj oblasti. bio 0. nasilnost. uključujući lakše vrste profesionalnog kriminaliteta). uzbudljivost. Kod većine krivičnih dela koja vrše žene radi se o sličnim motivima kao kod muškog kriminaliteta. emocionalna nezrelost. proizilazi da kod njih mogu postojati predispozicije ka kriminalnom ponašanju. da su njihove žrtve najčešće deca. sugestibilnost. na primer. nestalnost. Jedino ubistva koja vrše žene 67 . kao i nesrazmera izmedu realnih mogućnosti za vođenje kriminalnog života i vrednosti koristi iz krivičnih dela koja vrše. Kada vrše ubistva. Sem psiholoških faktora koji u sklopu osobina ličnosti mogu da utiču na ponavljanje vršenja krivičnih dela.ličnosti. poput krađa. razdražljivost. egoizam i povodljivost u moralno-etičkoj oblasti. Profil tipične izvršiteljke krivičnog dela je uglavnom isti kao i pre 20 godina: izvršiteljka lakšeg imovinskog krivičnog dela. utiču i loše materijalne prilike. bolest žene. pored poremećaja izazvanog porođajem. bezosećajnost. U novije vreme uočava se učešće žena i u vršenju krivičnog dela trgovine ljudima. žene najčešće ubijaju nasilne muževe ili druge članove porodice koji su ih duže vremena zlostavljali. Najveći broj krivičnih dela koja vrše žene povezan je sa ispunjavanjem njihovih tradicionalnih rodnih uloga domaćice i majke. susedi.

karakteriše specifičnost motiva što u značajnoj meri i objašnjava ovu vrstu kriminaliteta žena. Doprinos žrtve izraženiji je kod krivičnih dela koja vrše žene. i to posebno kod nasilnih krivičnih dela 68 .

imaju li svi uzroci podjednako ili različito dejstvo i sl. Nasuprot shvatanjima koja negiraju mogućnost saznavanja uzroka kriminaliteta i odbacuju bilo kakvo istraživanje uzročnosti u kriminologiji. nestajanju) svih prirodnih i društvenih pojava. već samo kombinacija vise uzroka. Uzrok prethodi posledici. posledica proizilazi iz uzroka. Linearna uzročnost se sastoji iz lanca sekvenci (delova) u kome svaka podsekvenca (pod deo) može da deluje na javljanje dogadaja i stvaranje uzroka za sledeći događaj. Lombrozova teorija nije nastala nezavisno od ranijih shvatanja. zatim iz 69 . mogu da oslabe taj kontakt tako što će upadati u razne probleme u školi ili će se družiti sa decom delinkventima. što će.84. Lombrozo je stvorio antropološku teoriju o čoveku delinkventu (zločincu). delovati na odnos roditelja prema njima i situaciju u porodici koja zbog toga postaje još gora. Stafford (1991) i Di Cristina (1995) opisali su interaktivnu uzročnost kao cikličnu i kao "recipročni slučaj" i to ilustrovali sledećim primerom: deca čiji je odnos sa roditeljima već slab. Za razliku od linearne uzročnosti. Saznavanje uzročnosti ima praktične posledice jer je za promenu ili sprečavanje prirodnih i društvenih pojava neophodno poznavati uzroke tih pojava. višestruka. svaki prošli dogadaj neophodanje za posmatranje svakog sledećeg dogadaja i kompletnog posmatranja delikvencije. a zatim i u drugim naukama uz večitu težnju ljudi da saznaju šta utiče na nastajanje. Antropološka teorija Čezare Lombroza Osnivač antropološke škole u kriminologiji je italijanski psihijatar. Kod višestruke uzročnosti sa mnogo uzroka svaki događaj ili faktor je dovoljan da prouzrokuje zločin. povratno. sve dok kriminalitet ne postane očigledan. koju je izložio u svom čuvenom delu "Čovek zločinac i koja će kasnije postati teorija o rođenom zločincu. menjanju. Sve prirodne i društvene pojave posledice su prethodnih uzročnih pojava i u uzročnom procesu one predstavljaju uzroke drugih pojava koje se u odnosu na njih javljaju kao posledice. Smatra se daje Lombrozova teorija nastala pod uticajem tri različita izvora: antropoloških studija u užem smislu. Nijedan uzrok sam nije dovoljan da dovede do delinkvencije. Ovaj model zavisi od svake karike lanca. Kod visestruke uzročnosti sa kombinacijom uzroka. To znači da delinkvencija može biti prouzrokovana velikim brojem uzroka.to prouzrokuje slabo vezivanje za konvencionalna shvatanja dolazi do identifikacije sa delinkventima . Dijalektička uzročnost polazi od toga da u uzročnom procesu (odnosu) postoje dva osnovna elementa . jer nema posledice bez uzroka. povezujući uzročnost sa pojedinim tipovima kriminaliteta. koje nastoje da otkriju odnose između delinkvencije i izvesnih anatomskih i psiholoških osobina. Empey i Stafford opisali su ovaj tip uzročnosti kao nezavistan ii ilustrovali ga Hirshijevom kontrolnom teorijom delinkventnog ponašanja: slab kontakt sa roditeljima . Kriminalna etiologija pokušava da reši večite probleme kriminologa: kako pouzdano utvrditi uzroke kriminaliteta. Zbog tog praktičnog značaja pitanje uzročnosti razmatrano je najpre u filozofiji. Interaktivna uzročnost zahteva kompleksno delovanje uzroka i posledice jer su oni ciklično povezani. preteća antropološke škole. Neki autori smatraju Lombroza "ocem kriminologije." a većina se slaže daje on "otac rođenog zločinca".može da prouzrokuje slab kontakt sa školom . 85. Uzrok u uzročnom procesu prethodi drugoj pojavi i izaziva je. Takode se navode različiti tipovi uzročnosti i uzročnih veza: linearna. ali nije neophodan za nastanak zločina. pa se može reći da je već bila pripremljena u radovima Lombrozovih prethodnika. ona može biti direktan rezultat ili slabog kontakta sa roditeljima ili slabog kontakta sa školom ili stupanja u kontakt sa delinkventima. Objašnjenje uzročnosti u kriminologiji Uzročnost (kauzalitet) predstavlja zakonitost u kretanju (nastajanju.uzrok i posledica koji se međusobno dopunjuju.javlja se delinkventno ponašanje. Moderne kriminološke teorije o uzročnosti koriste određena saznanja iz opštih filozofskih shvatanja i metoda. Uzročnost je nužan odnos između uzročnih i posledičnih pojava. opet. profesor medicine i vojni lekar Čezare Lombrozo. postoje shvatanja koja insistiraju na utvrđivanju uzročnih veza između kriminaliteta i drugih pojava. interaktivna i dijalektička uzročnost. a posledica je pojava koja dolazi iza prve (uzročne) pojave kao rezultat određenog uzročnog procesa. Višestruka uzročnost se ispoljava kao uzročnost sa mnogo uzroka i kao kombinacija uzroka. promenu ili prestanak neke pojave. da li je kriminalitet nastao delovanjem jednog ili više uzroka. ova uzročnost zahteva neophodnost pojavljivanja odredenih uzroka zajedno. nekoliko uzroka mora zajedno da deluje. Empey.

izbočena vilica. Svoj prvi. Ubica bi se odlikovao uskom lobanjom. atavistički tip zločinca karakterističan po određenim fizičkim svojstvima koja govore o njegovoj predodređenosti za kriminalnu aktivnost. Prostitucija žena je. alkoholizam. Ovi kriminalci najviše vrše imovinska krivična dela i često se javljaju kao povratnici. izvanredno oštar vid. te brojke bi dostigle i prestigle kriminalitet muškaraca. Da bi neko pripadao tipu rođenog zločinca treba da ima najmanje pet anomalija. Samo anatomske sličnosti između "kriminalaca. Sem toga. ekvivalentaa zamena za kriminalitet žena. kriminalci iz strasti i slučajni kriminalci. kriminalna aktivnost je neminovna i izvesna. a ne isključivo urođenih osobina. Dele se na moralne ludake (kod njih je zakržljalo moralno čulo i vrše krivična dela pod dejstvom impulsa). Kriminalitet je izuzetak u građanskom društvu. po kojoj. spljoštenom lobanjom. pored rodenog zločinca. ćosavost. Te osobine su: "neosetljivost na bol. Na osnovu ovih istraživanja. uvećani krajnici. koji vrše nehatna krivična dela. prestup. a boluju i od duševnih bolesti. Zatvor. 3. retkom bradom. Čovek sklon silovanju odlikovao bi se dužinom ušiju. nenormalno velike i klempave uši. 2. da se sa njega čupa meso i liže krv". Ova teorija je bila prihvaćena. tako da njegovo javljanje u civilizovanim sredinama predstavlja atavistički povratak u davnu prošlost. crveno obojeni nokti. nego da joj se i leš unakazi. koji su posmatrali zločince kao duševne bolesnike i smatrali da kod njih postoji "moralno ludilo" i iz koncepcije koje povezuju kriminalitet sa naslednim faktorom. Uzroci kriminaliteta su u antropološkim osobinama ličnosti. tetoviranje. postoje još: duševno bolesni kriminalci. malo razvijenom dlakavošću i niskim čelom. a kriminalitet žena je izuzetak u kriminalitetu. kriminalci iz navike. to je rođeni. jer je primitivna žena više prostitutka nego prestupnica. Lombrozo je opisao kriminalitet i prostituciju žena. Ovu kategoriju Lombrozo naziva kriminaloidima i deli ih na prave kriminaloide. malim i nemirnim očima. gustim i spuštenim obrvama. da se žrtva ne samo liši života. najčešće imovinski. Lombrozo je izvršio tipologiju kriminalaca. Kriminalitet je oblik atavizma . Ideja za Lombrozovu teoriju nastala je slučajnim otkrićem čitavog niza anomalija u lobanji jednog razbojnika. Lombrozova teorija je uživala veliku popularnost u vreme kada se pojavila i to kako među naučnicima. tako i medu laicima. nepravilan nos. čine da se oni vraćaju prestupu. Rođeni zločinac u svojoj ličnosti reprodukuje divlje instinkte primitivnih naroda i divljih životinja. visoka i šiljata glava i dr. moralno su neuravnoteženi. divljaka i majmuna" mogu da objasne "tipične" osobine pravog kriminalca. kosim i jako približenim očima. Lombrozo je došao do sledećih zaključaka: 1. zabačeno čelo.radova psihijatara. Lombrozo je pod uticajem frenoloških ispitivanja i tada vodeće naučne Darvinove teorije o evoluciji. nedostatak društvene pomoći prilikom puštanja na slobodu. slabo su otporni prema povodima. koje su bile analogne crtama kod čovekolikih majmuna ili preistorijskih ljudi. jer je krivično delo plod organske degeneracije. Čovek se rađa kao delinkvent. jer. značaj Lombrozove teorije je u tome što je skrenula pažnju nauke i prakse na učinioca krivičnog dela kao na 70 . Žena kriminalac je čudovište grešno i bezočno. što im kasnije prelazi u naviku. vrše u mladosti zbog moraine slabosti. i pseudokrivce. nisko. Ove osobine pri postojanju povoljnih uslova navode ih na vršenje krivičnih dela. U okviru antropološke teorije. usko. ukoliko je anomalija više. spljoštenim nosem i preterano dugom bradom. Duševno bolesni kriminalci imaju sve osobine rođenih krimnalaca. a manje učešće žena u zločinu samo je prividno. merio glave 5. Atavističke crte rođenog ziočinca su: mali kranijalni indeks. tvrdeći da su žene od rođenja podređene muškarcu. već krivična dela vrše pod uticajem spoljnih povoda. preterana ljubav prema jelu i ona neodoljiva potreba da se zlo čini radi samog zla. krajnja lenjost. ali se gubi razvojem vrste. kada bi se slučajevi prostitucije dodali brojkama ženskog zločina. dugačkom vilicom i istaknutim jagodicama. Kriminalci iz navike su ljudi koji imaju urođene dispozicije za vršenje krivičnih dela. Slučajni kriminalci nemaju urođenih ili stečenih sklonosti za vršenje krivičnih dela. Sve ovo su "stigmati degeneracije".907 živih delinkvenata koji su se nalazili na izdržavanju kazne lišenja slobode i 383 mrtva zločinca.pojavljivanja društvenih i telesnih osobina nasleđenih od dalekih predaka. jer je bila potkrepljena autoritetom nauke i pružala je sigurnost ljudima koji nisu imali antropoloske anomalije. duševno bolesne krivce (koji krivična dela vrše pod dejstvom procesa duševnih obolenja) i matoide (poluludake koji predstavljaju najblaži stepen rođenog krivca). On je karakterističan za životinje i divljake. Lopov bi se izdvajao upadljivom pokretljivošću lica i ruku. koji vrše krivična dela manje težine.

strukove. na primer ubistva. oni vole pokret i vlast. 2. leptozomni (dugački i slabi. "modemih kriminalno-bioloških škola". sem kod braćnog para Gluk. posebno među seksualnim delinkventima. po temperamentu frigidni. a u Americi je nekoliko autora bilo pod uticajem Lombrozovih shvatanja. Stvorio je svoju tehniku somatotipiziranja i. Isticao je da čak i kada ljudi različitih konstitucionalnih tipova vrše ista krivična dela. malog rasta. po temperamentu stabilni. skloni su rizikovanju) i cerebrotonični tip (oštroumni. nedruštveni. Pokušao je da ispita odnos konstitucionalnih tipova sa duševnim bolestima i tu je pronašao izvesne korelacije. Krečmer je svoja shvatanja zasnovao na istraživačkom materijalu od 4. Već su njegovi učenici Feri i Garofalo odbacili shvatanja o atavizmu i antropološkom faktoru kao jcdinom faktoru zločina. Prvi pokušaji da se kriminalno ponašanje objasni uticajem žlezda 71 . Međutim. šire vratove. Bračni par Gluk su u knjizi "Sastav tela i prestupništvo maloletnika" jasno pokazali da su sledbenici osnovnih ideja Šeldona.biološku osnovu nije napuštena posle Lombroza. nastale na osnovu sinteze antropoloških.414 slučajeva. Osnovni nedostatak Šeldonove teorije bio je u njegovoj isključivosti pri tvrđenju da fizička konstitucija čoveka opredeljuje njegova psihička svojstva i da su prestupnici posebna vrsta ljudi odvojena od ostalih građana koji poštuju zakon. Došli su do zaključka da 60% maloletnih prestupnika pripada tzv. za razliku od Krečmera. hladni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima. koji je u svom delu "Telesna građa i karakter" (1921) naveo tri konstitucionalna tipa.biće koje je podložno uticajima zbog čega ga je neophodno proučavati u cilju utvrđivanja onih uzroka koji su uticali na njegovo formiranje i orijentaciju u pravcu kriminalne aktivnosti. odnosno četiri grupe ljudi u opštoj populaciji i medu kriminalcima. Konstitucionalni tipovi po Krečmeru su: 1. 87. Ekstremne Lombrozove ideje brzo su napuštene. Isticalo se da nema uopšte dokaza o tome da se tip fizičke konstitucije nalazi u bilo kakvoj suštinskoj vezi sa prestupništvom. fizičkoj grubosti i otpornosti. piknički (naročito razvijene unutrašnje duplje. opštem stanju. odnosno da imaju širu telesnu građu nego nedelinkventi. usamljeni. razvijenim druželjubljem. Teorija Glukovih nije imala veliki broj pristalica u američkoj kriminologiji. antropologa Hutona Emesta. atletski (razvijenog kostura i muskulature. uskorameni. potrebom za akcijom. Seldon je polazio od toga da fizička struktura čoveka i njegovo ponašanje predstavljaju jedinstvo. kriminološke karakteristike tog zločina sasvim su različite u skladu sa njihovim biološkim crtama i crtama temperamenta. recidiviraju. Ponovno "radanje" Lombrozove teorije u "čistom" vidu zapaža se u shvatanjima profesora Harvardskog iniverziteta. bedra i gornje udove. umoru i radnoj sposobnosti. poznati po škrtosti i želji da na sebe ne privuku pažnju drugih). Glukovi su uporedivali razne faktore kod 500 delinkventnih i 500 nedelinkventnih maloletnika. Tako je u Nemačkoj bio zapažen razvoj kriminalne biologije. ideja da kriminalitet ima i antropološko. zastupljeni su sa 5-10% među kriminalcima. ali da odlučujući uticaj ima fizička struktura. Zbog ovih nedostataka Šeldonov uticaj na ostale kriminološke teorije nije bio posebno izražen. kao i o stepenu razvoja. bioloških i psiholoških shvatanja. rezervisani. sklonošću za odobravanje mišljenja drugih). utvrdio je postojanje tri osnovna konstitucionalna tipa: viserotonični tip (sa jako razvijenim socijalnim čulom. 3. posebno među lopovima i varalicama. o spoljašnosti. Telesna konstitucija i kriminalitet O povezanosti telesne konstitucije i kriminaliteta pisao je nemački psihijatar Krečmer. po temperamentu ljubazni i društveni) kasnije počinju sa vršenjem krivičnih dela. Di Tulio je napomenuo da se iz morfoloških podataka ne mogu izvesti neposredni zaključci o kriminalnosti ispitanika. mezomorfnom tipu. mešoviti (kombinovani tipovi). Endokrinološka teorija U biološki orijentisanoj kriminologiji bilo je pokušaja da se utvrdi veza između rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i kriminaliteta. grudi i ramena. nego samo o njegovoj društvenosti. Rad Šeldona zasnivao se na postavkama Krečmera mada je Šeldon svoju teoriju nazvao "konstitucionom psihologijom". njegovim bolestima. sposobni za opažanje. smislom za komfor. Javilo se kasnije niz novih. displastični. 4. zastupljeni su među kriminalcima sa 20% posebno među izvršiocima pronevera. 86. somatotonični tip (odlikuje se odlučnošću. izmenjenih Lombrozovih ideja u okviru tzv. ali povremeno eksplozivni) zastupljeni sa 40-50% među kriminalcima koji vrše krivična dela protiv ličnosti i seksualne delikte. profesora Kolumbijskog univerziteta Šeldona Viljema i bračnog para Gluk.

sukoba sa policijom.stigmatima. trovanje hranom ili narkoticima. Telfer Meri iz Pensilvanije opisala je lica sa suvišnim Y hromozomom kao lice sa izuzetno visokim stasom. Na taj način sasvim su isključili ulogu socijalne sredine u javljanju kriminalnog ponašanja. veza postoji posebno kod pojedinačnih slučajeva seksualnih delikata. Podolski je pokušao da hemijske procese u čovekovom organizmu poveže sa prestupničkim ponašanjem. sa agresivnim i antisocijalnim ponašanjem koje uključuje dugu istoriju hapšenja započetu u ranim 72 . mogu da budu: trauma nervnog sistema. Indirektna. psihoze. Interesovanje kriminologa izazvao je muškarac sa prekobrojnim Y hromozomom i strukturom muških polnih hromozoma XYY. da povećano lučenje hormona paraštitne žlezde i hipofize dovodi do vršenja teških i sitnih krađa. kao i brizi za egzistenciju. prekobrojnost ovih hromozoma kod muškaraca. upadljivo dugom podlakticom. koje su na svome putovanju i posle dolaska u stranu zemlju bile izložene velikim fizičkim i mentalnim naporima. sa bubuljicama na licu. Istraživanja fiziologa su pokazala da.. Endokrinološkoj teoriji stavljane su ozbiljne kritičke primedbe. 88. saobraćajnih delikata. Na osnovu izvršenih istraživanja. Sem kriminoloških istraživanja koja su imala za cilj da potvrde vezu između nenormalnosti hromozoma i kriminaliteta. njihov rad je pod "kontrolnim uticajem" višeg dela nervnog sistema. tako da nema nikakvog opravdanja dovoditi u direktnu uzročnu vezu lučenje endokrinog "Sistema sa kriminalnim ponašanjem. loše hranjeni i sa smanjenim fizičkim aktivnostima. genetskoj anomaliji hromozoma koja bi čak isključivala krivičnu odgovornost. pored važne uloge endokrinih žlezda u organizmu. šezdesetih i sedamdesetih godina ovog veka publikovani su neki sudski raspravljani slučajevi kriminalnog ponašanja nosilaca hromozomskih nenormalnosti. Za Lombroza je to bio simptom rođenog prestupnika i jedan od pokazatelja biološke inferiornosti prestupnika. nasilja. ali je tek 1959 godine u radovima Ležena. nekad teško mentalno obolelog. Tako je stopa kriminaliteta kod generacije prvorođene od stranih doseljenika u Americi bila veoma visoka zbog poremećaja u radu žlezda majki. Istraživanja su vršena uglavnom u bolnicama u Velikoj Britaniiji. koji je u okviru antropološke teorije pominjao izvesno delovanje endokrinog sistema. Kriminološka istraživanja su pokazala da između osuđenih lica i lica na slobodi nema posebnih razlika u pogledu funkcionisanja endokrinog sistema i metaboličkih smetnji. pa se prema prestupnicima primenjuje lečenje hormonima ili određeni operativni zahvati. vezu između poremećaja u funkcionisanju endokrinog sistema i kriminalnog ponašanja ne treba sasvim odbaciti. Nenormalnosti hromozoma i kriminalitet U okviru bioloških teorija javila su se shvatanja o vezi nenormalnosti čovekovih hromozoma sa kriminalitetom i asocijalnim ponašanjem. SAD. Nova istraživanja u oblasti medicine i genetike uticala su da se i u kriminološkoj literaturi počne da raspravlja o postojanju "hromozoma zločina". Šlap i Smit su tvrdili da velika većina prestupa nastaje kao rezultat poremećaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem kod prestupnika ili kao posledica umnih defekata prestupnika izazvanih endokrinim bolestima njihovih majki. Za kriminologiju je bila zanimljiva nenormalnost polnih hromozoma. mada još uvek nedovoljna jasna. Nemačkoj. Ipak. Hromozomi su bili otkriveni krajem XIX veka.sa unutrašnjim lučenjem postojali su kod Lombroza. tako da su zatvorenici bili sa smanjenom fizičkom kondicijom. isticano je da je većina istraživanja o stepenu endokrinoloških i metaboličkih abnormalnosti vršena kod zatvorenika u vreme kada su bili veoma loši uslovi života u zatvorima. koji zavise od narušavanja hemijskih procesa u organizmu majke u periodu trudnoće. da nedostatak kalcijuma u organizmu takođe predstavlja faktor prestupništva. Tirpina i Gotjea prvi put opisana nenormalnost broja hromozoma. Posle skoro pola decenije od pojave endokrinološke teorije postojali su pokušaji da se ova teorija obnovi u radu Edvarda Podolskog "Hemijski osnov prestupničkog ponašanja". pre svega da je u njenoj osnovi pogrešna predstava o nezavisnoj funkciji endokrinog sistema u odnosu na centralni nervni sistem. dugim nogama. epilepsija i nasleđe. Ukazivao je da pad šećera u krvi (hipoglikemija) dovodi do vršenja krađa. velikih hemisfera mozga preko kojih nervni sistem utiče na ceo organizam. Pored endokrinih poremećaja uzroci prestupništva prema njihovom shvatanju. Sem toga. Australiji. Poremećaj u radu endokrinog sistema prenosio se putem nasleđa na decu koja su rođana sa određenim stigmatima. blago mentalno zaostalog. U Americi je koncepcija o vezi lučenja endokrinog sistema i kriminaliteta izložena u knjizi "Nova kriminologija" endokrinologa Slapa (Schlapp) i guvernera. Vezivanje za Lombrozovu teoriju ogleda se u tome što su Slap i Smit tvrdili da su neki pojedinci koji pate od endokrinih poremećaja pravi "rođeni zločinci" sa fizičkim znacima .

ali su mnogo poznatija istraživanja psihijatra Godara. tako da je njihovo ime služilo kao pogrdna reč.) češće javljaju u istom obliku (podudarnom. 143 slaboumna lica itd. a ne u posebnom naslednom faktoru. Prvi sistematski rad te vrste odnosio se na porodicu Juke.godinama. Veći značaj za dokazivanje nasledivanja kriminalnih dispozicija od izučavanja kriminalnih porodica imala su izučavanja blizanaca. Poznata je kriminalno-biološka škola u Gracu na čelu sa Lencom. ili kod neidentičnih (dvojajnih. Rezultati istraživanja su pokazali da oko 2/3 jednojajnih blizanaca ima podudarno kriminalno ponašanje i oko 1/3 dvojajnih blizanaca. konkordantnom) kod identičnih (jednojajnih. koji imaju različite gene. kao što su manja intelektualna obdarenost. Porodica Kalikak se sastojala iz dve grane pozitivne iz drugog braka i negativne iz prvog braka praoca te porodice. Istraživanja hromozomske abnormalnosti kod muškaraca nisu uspela da pokažu da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanu agresivnost i kriminalitet. jer nastaju iz posebnih jajnih ćelija. kao rezultat prodora medicinske. 3. veka lekari su pokušali da stvore teoriju po kojoj zločin nastaje usled mentalne abnormalnosti. a i u okviru psihoanalitičkog pravca postoje koncepcije prema kojima doživljaji iz ranog 73 . Sva ova i niz drugih istraživanja (porodica skitnica. Istraživanje "kriminalnih porodica" vršio je jedan broj pisaca i o tome objavljivao radove. već i faktor sredine. Isticano je da broj istraženih slučajeva nije dovoljno reprezentativan za konačne zaključke i da hromozomske anomalije idu uporedno sa još nekim pojavama. jer nastaju iz jedne jajne ćelije. jer na članove jedne porodice ne deluje samo faktor nasleđa. odnosno patologije psihe. koji imaju identične gene. došlo se do zaključka da nenormalnosti XYY hromozoma ima dvadeset puta više nego među opštom populacijom. usled neizvesnosti i neodređenosti granice između duševno zdravog i duševno bolesnog. nesamostalnost. Nasleđivanje kriminalnih dispozicija Shvatanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija bila su sadržana još u Lombrozovoj antropološkoj teoriji. što su psihijatri odredili kao simptom defektne ličnosti. čiji su predstavnici objašnjenje kriminalne aktivnosti tražili u opštem nasleđu. 90. dizigotnih) blizanaca. 292 prostitutke i podvodača. posebno psihijatrijske misli u kriminologiju. ciganskih porodica) nisu uspela da dokažu da se kriminalitet nasleduje. 89. 36 "polno nenormalnih". egocentričnost. danas još nedovoljno proučen faktor u bio.od 480 potomaka bilo je nekoliko kriminalaca. što znači daje faktor jednojajnog rođenja i nasleđa od daleko manjeg značaja nego kasniji uticaji na formiranje ličnosti. Istraživanja o nasleđivanju kriminalnih dispozicija mogu se podeliti na: studije kriminalnih porodica i studije kriminalnih blizanaca. koja je u svom rodnom selu u državi Njujork imala loš ugled. nespretnost za kontakte. Istabruk je sa Davenportom objavio studiju "Porodica Nam". U okviru druge grane pojavio se veliki broj moralno defektnih i antidruštvenih lica .psiho-socijalnoj sredini. postojanja nedostatka osećanja krivice kod velikog broja kriminalaca. 2. već su samo potvrdila da nasleđe vrši određen uticaj na čovekovo ponašanje uz sadejstvo sredine. infantilnost. Tokom 19. 142 skitnice. postojanja duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Istraživanja "kriminalnih blizanaca" nisu mogla da dokažu da se kriminalitet nasleđuje. a negativna iz braka sa slaboumnom devojkom. Garofalo je takođe naglašavao postojanje određenih dispozocija za zločin. o porodici Kalikak u toku šest generacija. Cilj ovih izučavanja bio je da utvrdi da li se određene osobine (kriminalitet. 4. Priče o "kriminalnim porodicama" ne mogu se uzeti kao dokaz tvrđenja o nasledivanju kriminaliteta. uglavnom prestupnika. koji može da se dovede u vezu sa asocijalnim ponašanjem. Psihopatološke teorije Psihopatološke teorije u kriminologiji nastale su iz više razloga: 1. Tvorac jedne od najpoznatijih biopsiholoških teorija-teorije biološke neadaptiranosti Šveđanin Kinberg smatrao je da pojedinac reaguje na stimulanse društvene sredine zavisno od sopstvene biološke strukture. Pregledom određenog broja pacijenata. Tako većina kriminologa smatra da je nenor. Ovu porodicu je istraživao Dagdel i Istabruk Juke je bio alkoholičar i od 709 njegovih potomaka bilo je 77 prestupnika.malnost hromozoma samo jedan izolovan. nesigumost i povodljivost. monozigotnih) blizanaca. Pozitivna grana vodila je poreklo iz braka sa normalnom devojkom. Psihopatološke teorije imaju zajedničkih karakteristika sa raznim biološkim i antropološkim objašnjenjima. Polazilo se od toga da jednojajni blizanci pružaju mogućnost za ispitivanje odnosa uticaj a nasleđa i sredine zbog toga što kod njih ne postoje nasledne razlike. inteligencija itd.

Sem toga. "slaboumnom prestupniku" zasnovana na učenju o nasleđivanju mentalne inferiornosti i. Profesor Univerziteta u Ohaju Godar. Teoriju inteligencije najviše su osporavali i kritikovali sociološki orijentisani kriminolozi. posmatrali razlike između inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata i utvrdili da nema značajno većeg broja delinkvenata sa niskom inteligencijom od nedelinkvenata niske inteligencije. u to vreme rasprostranjenom. Psihopatološke teorije su uglavnom pružile zastarela i neprihvatljiva objašnjenja o nastanku kriminaliteta. 3. psihopatološke teorije ne posmatraju mentalnu patologiju kao društvenu bolest koja se manifestuje kao bolest pojedinih lica. Mek Kord i saradnici su 1959. paranoje. tačnije niska inteligenicja. psihološkom testiranju intelektualnih sposobnosti. psihopatija) postoji u onim slučajevima kada su priroda obolenja i okolnosti spoljašnje sredine takvi da dovedu do zločina. kriminalno psihološke prakse pojavljuju tri kategorije: l. 91. pojedina istraživanja o odnosu inteligencije i kriminaliteta međusobno su suprotna. neuroza. znanja. Stepen intelektualne razvijenosti utvrđivan je po metodu Bine-Simona i ustanovljeno je da se većina prestupnika nalazi na intelektualnom nivou deteta od 10-12 godina. 6. Početkom 20. manično-depresivne psihoze i nekih organskih psihoza. posebno porođajne) i mentalnih poremećaja (mentalnih defektnosti. Tako se u oblasti. Godar je smatrao daje svako slaboumno lice potencijalni prestupnik i da je najvažniji uzrok prestupništva nivo inteligencije. što je u direktnoj vezi sa pripadnošću određenoj socijalnoj klasi. Gibson i Vest 1970. pa se zaključci ne potvrđuju pri primeni na veće grupe delinkvenata.nenormalni pojedinci postavljeni u nenormalne situacije. Oni su ukazivali na niz nedostataka ove teorije: 1. retko se primenjuju kontrolne grupe. preneta u kriminologiju. Gilin isticao je da svako istraživanje recidivizma pokazuje povećanje ponavljanja prestupa sa smanjenjem stepena inteligencije. Ipak. 5. "Prestupnik imbecil" i "Sposobnosti čoveka i novo intelektualnog razvoja". 4. istraživanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta zasnivaju se na veoma malom broju ispitanih slučajeva. normalni pojedinci stavljeni u nenormalne situacije. uporedno proučavanje inteligencije delinkvenata i nedelinkvenata nije pružilo dokaze za bilo kakve suštinske razlike. veza između mentalnih obolenja (funkcionalnih psihoza: šizofrenije. ne boluju od duševnih obolenja i da čak postojeća duševna bolest kod jednog lica ne mora u konkretnom slučaju da bude uzrok krimnalnog ponašanja.detinjstva mogu izazvati duševne poremećaje ili prema kojima takvi doživljaji jednim posrednim putem mogu dovesti do kasnijeg kriminalnog ponašanja. razradio je teoriju o slaboumnom prestupniku. veka pojavila se koncepcija o tzv. već stepen pismenosti. Rad Fuksa i Kajeta : "O umnom razvoju vojnika prestupnika" trebalo je da dokaže da prestupnike među vojnicima karakteriše mnogo niži nivo inteligencije u odnosu na ostale vojnike. čak nekad i presudnu ulogu. psihološki testovi koji se koriste za merenje stepena inteligencije u suštini ne određuju umne sposobnosti. informisanosti. u svom istraživanju konstatovali su da dečaci prvi put osuđivani pre četrnaeste godine imaju znatno slabije rezultate na verbalnim i neverbalnim testovima i da sa povećanjem uzrasta u kome je ispitanik prvi put osuđivan. a da visoka inteligencija može sprečiti delinkvente da dospeju u popravne institucije. nestaju razlike u pogledu nivoa inteigencije. 2. delinkventi se 74 . u radovima "Slaboumnost. Mnoga istraživanja su pokazala da se delinkventna lica mentalno i emocionalno ne razlikuju od nedelinkvenata i da je među izvršiocima krivičnih dela veći broj onih koji nemaju duševne poremećaje. čijem su razvoju naročito doprineli radovi filozofa Riboa. njeni uzroci i posledice". Bračni par Gluk došao je do zaključka da maloletni delinkventi imaju niži nivo inteligencije od maloletnika nedelinkvenata. "patološke psihologije". Pristalice teorije o niskoj inteligenciji kao faktoru kriminalnog ponasanja istraživali su i uzajamnu zavisnost inteligencije i recidivizma. Hartman došao je do zaključka da recidivisti imaju viši stepen inteligencije od primarnih prestupnika. Prema tome. Sem toga. odnosno da su većina debili. Nasuprot ovom autoru. to ne znači da treba sasvim odbaciti činjenicu da mentalna obolenja i poremećaji u mentalnom životu imaju kao kriminogeni faktor znatnu. 2. utvrđeno je da je nivo inteligencije niži kod izvršilaca nasilnih krivičnih dela od oni koji su vršili prevare. prema kojima svi konflikti sa zakonima koji regulišu život u društvu uključuju nenormalnost. Teorija inteligencije Teorija inteligencije kao jedna od psiholoških teorija sagledava uzroke kriminalnog ponašanja u niskoj inteligenciji. Veći broj istraživanja uticaja niske inteligencije na kriminalno ponašanje odnosi se na maloletničku delinkvenciju. Treba spomenuti i shvatanja nastala u okviru tzv. nenormalni pojedinci postavljeni u normalne situacije. koji je istraživao nasleđivanje kriminalnih dispozicija. 3..

Teorija frustracije U opštoj psihologiji frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje. niti svi slučajevi kriminalnog ponasanja (maloletnička delinkvencija. postojanje frustracije uvek vodi nekoj vrsti agresije". a kod drugih do pojačanih napora da drugim načinima zadovoljenja motiva dođu do cilja (konstruktivne frustracije). jer kriminalno ponašanje može da nastane usled agresije koja je posledica frustracije. i dođe do njihovog kumuliranja i fiksiranja devijantnog ponašanja. Psihoanalitička teorija Sigmunda Frojda Psihoanalitička teorija u kriminologiji smatra se jednom od psiholoških teorija koja vodi poreklo iz shvatanja austrijskog psihijatra Sigmunda Frojda i njegove psihoanalitičke škole. smetnji socijalne prirode. teorijom frustracije se ne može objasniti kriminalitet kao društvena pojava. Prema teoriji frustracione agresije "pojava agresivnog ponasanja uvek pretpostavlja postojanje frustracije i obmuto. Može da se javi i anksioznost. U frustracionoj situaciji ljudi se različito ponašaju: kod nekih dolazi do ljutnje. ne kaju se za učinjeno delo i imaju "snižen prag tolerancije na frustraciju". besa i agresije (destruktivne frustracije). 93. Anksioznost i agresivnost međusobno su povezani i uzajamno se pojačavaju. Ona može korisno da posluži objašnjenju kriminalnog ponašanja. U literaturi se ističe da frustracije mogu da nastanu tokom celog života. nastupe druge frustracije. strepnje.može da bude dezorganizovano ponašanje. Smatra se da do frustracija dolazi usled delovanja objektivnih.. osobina same ličnosti (nesposobnost ličnosti da postigne postavljeni cilj) i sukoba raznih motiva u čoveku. Na primer. uticaj inteligencije na kriminalno ponašanje. Osećanje nesigurnosti izaziva anksioznost a. zbog frustracije agresivno reaguju na najmanji podsticaj sa strane. neodređenosti i straha. osećanje nespokojstva. Medutim. kada se gube složeniji i finiji načini reagovanja. Teži oblici prestupništva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kada nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva naziva se frustraciona situacija. bez razmišljanja i proveravanja. s druge strane. tj. koji zbog reakcije na nezadovoljstvo vrše imovinska i druga krivična dela. Intelektualni nivo delinkvenata može biti od određenog značaja za kriminalno ponašanje i neophodno ga je utvrditi prilikom sagledavanja endogenih faktora kriminalnog ponašanja i prilikom sprovođenja principa individualizacije u procesu prevaspitanja i resocijalizacije u vaspitno-popravnim i kazneno-popravnim ustanovama. nežnosti i ljubavi. sem agresivnosti. od rođenja do smrti. koji su zbog svojih fizičkih nedostataka najčešće frustrirane osobe. pa nemaju prilike da se pozitivno identifikuju sa roditeljima i razviju odbrambeni mehanizam prihvatajući pozitivne sisteme vrednosti. Teorija frustracije sadrži izvesne racionalne elemente proverene empirijskim istraživanjima. osujećenje zadovoljenja motiva. nesigurnosti. lišena su roditeljske brige. spremili smo se da pođemo u šetnju a pokvarilo se vreme i sl. Teorijom frustracije se tako može objasniti kriminalitet donjih slojeva. Teorija frustracije polazi od toga da kriminalno ponašanje nastaje usled frustracije. U svojim 75 .posmatraju kao posebna kategorija ljudi koja se razlikuje od onih koji poštuju zakon. Lica koja karakteriše agresivnost brzo prelaze u akciju. Ističe se da su značenje koje frustracija ima za neku osobu i karakter te osobe presudni za delovanje frustracije u destruktivnom ili konstruktivnom pravcu. najsnažnije deluju i povezane su sa težim oblicima kriminalnog ponašanja. ali sa neznatno ispoljenom agresijom i kriminalnim ponašanjem). teskobe. zbog toga što sopstvenu agresivnost doživljavamo kao suprotnu društvenom moralu ili što se plašimo da će izazvati tudu agresivnost prema nama. prema teoriji frustracije. pored frustracija iz detinjstva i mladosti. Međutim. fizičkih faktora (nema hrane da bismo zadovoljili glad. Takva deca su veoma osetljiva i sklona raznim oblicima devijantnog ponašanja i agresivnog reagovanja. Agresija u obliku kriminalnog ponašanja javlja se kao neposredna reakcija na frustraciju. a ne kao socijalna pojava. ne može se sasvim osporiti niti se može sasvim zanemariti značaj istraživanja inteligencije delinkvenata prilikom sagledavanja uzročnosti njihovog kriminalnog ponašanja. deca koja zive u deficijentnim porodicama ili porodicama sa lošim porodičnim odnosima. mali obim kriminaliteta invalida. pri čemu se delinkvencija posmatra kao izraz određenih svojstava pojedinaca. ali one koje nastanu u ranoj mladosti kao izraz traumatičnih situacija u porodici. posledica socijalnih uzroka. pa reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nerealistično i kruto. agresivnost dovodi do anksioznosti. Negativna posledica frustracijc. 92.). nastaju u onim slučajevima kada. nije im svojstven nijedan sistem vrednosti.

učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. Frojd je otkrio na osnovu ispitivanja izvesnih psihičkih poremećaja (histerije). prema Frojdu. ali je izložio izvesne koncepcije koje su u neposrednoj vezi sa značajnim pitanjima kriminologije. Iz mnoštva složenih psihoanalitičkih shvatanja mogu se izdvojiti kao osnovna: učenje o nesvesnom i nagonskom kod čoveka. uključujući ljude. Došao je do zaključka da nagoni. Kao duboki rezervoar instinkata. jer su i psihoanaliza i kriminologija u stalnom i živom razvoju. koja je uglavnom proučavala čovekovu svest. Došao je do zaključka da se u oblasti nesvesnog odvijaju psihička zbivanja u kojima svest uopšte ne učestvuje ili učestvuje u neznatnoj meri. povezanost kriminalnog ponašanja sa duševnim konfliktima. Reč "psihoanaliza". koji su postali nepristupačni i zaboravljeni deluju na svesni psihički život. 94. Stalno su izložena kritici samih psihoanalitičara. objašnjenje porekla zločina i kazne i zločinca iz osećanja krivice. Upoređujući čovekov psihički život sa ledenom santom koja plovi okeanom. Za kriminologiju su prva dva značenja prvenstveno važna. podela psihičke ličnosti na tri glavna sistema. između kojih postoji dinamičko međudejstvo čiji je ishod čovekovo ponašanje. pre svega seksualni nagon.čuvenim delima: "Uvod u psihoanalizu". preokretanje u suprotno. Od koncepcija koje se odnose na kriminologiju. ali i kritici protivnika psihoanalitičkih objašnjenja. U kasnijem razvoju svog učenja Frojd se sve više bavio problemom agresije i čovekovih antisocijalnih i destruktivnih težnji izraženih naročito u pojedinim životnim situacijama. kao i ostale teorije u kriminologiji i ta vrednost se meri mogućnostima praktične primene psihoanalitičkih objašnjenja. izvor biloških nagona. podela psihičke ličnosti čoveka na tri glavna sistema id. njegovo otkriće da čovek nije gospodar samoga sebe u onoj meri u kojoj veruje da to jeste. Frojdovo prvo sistematsko i empiričko izučavanje nesvesnog. Psihoanalitičkoj teoriji je najviše zamerana jednostranost u objašnjenjima i nastojanje da postane opšta ideologija ili opšti pogled na svet. pri čemu je njen vidljivi deo (svesni deo) iznad površine vode. kod čoveka mogu da dožive potiskivanje usled moralnih zabrana. Mnoga pitanja još uvek se raspravljaju ali je sigurno da će vremenom Frojdov doprinos biti smatran sve značajnijim. Doprinos Frojdovih shvatanja kriminologiji Frojdov doprinos kriminologiji ne može se danas dovoljno tačno odrediti. metod kojim se proučavaju duševni procesi i tehnika lečenja neurotičnih smetnji zasnovana na određenoj istraživačkoj metodi. Totem i tabu". treba spomenuti: 1. Psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta nalaze se u stalnom razvoju. on postoji pri rođenju u neizdiferenciranoj formi i traje sve do smrti. a unutrašnja još nije dovoljno razvijena. već agresivnost uopšte. napetostima ili nedostacima u razvitku psihičkog aparata. razvija svest o sebi kao stvari drukčijoj od okoline. Psihoanalitička teorija je počela da se razvija u poslednjoj deceniji XIX veka. ali na koju okolina utiče. antropolozi dr. koje nije bilo sasvim nepoznato pre Frojda. Id (ono) je najniža i najosnovnija komponenta ili faza u razvoju čovekove ličnosti. Frojd je izazvao burnu reakcija. Tako se razvija druga komponenta ličnosti 76 . okretanje protiv sopstvene ličnosti 2. Frojd nije posebno proučavao problem kriminaliteta. Čovek ga nije svestan i zato se naziva "nesvesno". "Tumačenje snova" itd. kada spoljašnja kontrola oslabi. psihoanalitička objašnjenja kriminaliteta imaju određenu vrednost. Za razliku od starije psihologije. Ubrzo posle rođenja dete počinje da razvija svest o svetu. pa se pojavljuju i psihoanalitički kriminološki sistemi. pristalice američke kulturalističke škole . "Psihopatologija svakodnevnog života". da je oblast njegovog svesnog života skučenija od oblasti nesvesnog. seksualnost) i kompleksa na osnovu kojih nastaju razni konflikti. Frojd je podelio psihičku ličnost čoveka na tri glavna sistema: Id. koji nastoje da svoju doktrinu unaprede i dopune novim shvatanjima. ego i superego. imala je veliki broj različitih varijanti i koncepcija. Tvrdio je da je čovekovo ponašanje izraz nesvesnih psiholoških sila i nagona. pre svega seksualnih nagona i težnji (libido. "O seksualnoj teoriji. Nesvesno kod čoveka. a njen razvoj se može pratiti i kroz shvatanja Frojdovih sledbenika. daleko manji od onog dela koji se ne vidi ispod površine vode (nesvesni deo). Frojd je izložio učenje prema kome se veliki deo čovekovog života odvija u domenu nesvesnog. Ego i Superego. pa doživljaji iz domena nesvesnog. izazvali su žestoku reakciju "uvređenog" čovečanstva opsednutog idejom o sopstvenoj svemoći i vladanju nad sobom i prirodom. ona nisu ni konačna ni jednoobrazna. označava tri pojave: skup određenih psiholoških saznanja. Ipak. Frojd je izložio osnovne postavke psihoanalitičke teorije nastale na čvrstim temeljima biološke koncepcije čoveka i sveta. Kritikovali su je marksistički orijentisani psiholozi i filozofi. Prodiranje psihoanalize u kriminologiju sve je veće.

jer ih je na okupu držala vlast oca-tiranina. ukazo na dva najstarija zločina: ubistvo oca i rodoskrnavljenje (incest). U obliku kajanja javilo se saznanje krivice. posle kažnjavanja su umirena i zadovoljna. Time što su ga pojeli. Podela psihičke ličnosti na Id. sinovi su postigli identifikaciju sa njim. 3. sadržanim već u analno-sadističkoj fazi razvoja deteta. Došao je do zaključka da "konačno osećanje krivice potice iz Edipovog kompleksa" i da je ono reakcija na dve velike zločinačke namere: da se ubije otac i polno opšti sa majkom. objašnjavajući poreklo društvenih institucija. otkrio uzroke kriminaliteta vezane za osećanje krivice. Postupajući prema društvenim pravilima. razvija se treća komponenta ličnosti Superego (Nad ja). prevare. Ukradena stvar može da predstavlja neuzvraćenu ljubav. koja se pojavljuje u ranom detinjstvu. ali u kasnijem razvoju čoveka. 77 . teorije totema Robertsona Smita i Darvinovog učenja o prahordama. već urođenim. Ego nastoji da napusti "starog gospodara" I da i postane sluga "novog gospodara" Superega. O njima Frojd govori kao o tabuima totemizma izvedenim iz osećanja krivice sinova i potisnutih želja Edipovog kompleksa. Praotac je bio uzor koga su voleli i divili mu se. Sinovi su opozvali svoje delo time što su oglasili zabranjenim ubijanje očeve zamene totema i odrekli se njegovih plodova ograđujući se oslobođenih žena. Tako je ukazao na jedan poseban zločinački tip. ubili su ga i pojeli. on je rezultat učenja. Teorija simbolizma izložena je u okviru opšteg psihoanaliltičkog učenja Frojda i drugih psihoanalitičara. Za kriminološka izučavanja naročito je značajan Frojdov opis zločinca iz osećanja krivice. koji. Prema teoriji simbolizma svaka stvar. kojim osoba usvaja etičke vrednosti i imperative. Pod uticajem Frezerovog antropološkog materijala. teorija simbolizma i objašnjenje omaški. 4. ima veliki uticaj na vršenje zločina. Za kriminologiju je ona značajna prilikom objašnjavanja nekih krivičnih dela. Frojd je pokušao da objasni poreklo ljudskih grupa i poreklo društvenih institucija. Prema tome. 5. zločinac iz osećaja krivice. Preko kazne uči šta je nedopušteno. traži puteve da izbegne kontroli. Ako Ego prihvati pravila okoline i unese ih u svest. Kod većine odraslih zločinaca (treba odvojiti one koji zločin vrše bez osećanja krivice ili smatraju da je njihova borba sa društvom opravdana ili nemaju moralne kočnice). Frojd je dalje razradio Darvinovu teoriju o prahordi objašnjavajući da su se sinovi pobunili protiv oca tiranina i njegove dominacije nad svim ženama u prahordi. dolazi do nekontrolisanog ponašanja. osećanje krivice je postojalo pre izvršenja zločina i zločin je nastao kao rezultat osećanja krivice. po mišljenju Frojda. a povređena osoba nekog drugog koga je izvršilac u stvari želeo da povredi i sl. došao je do zaključka da su krivična dela izvršena zato što su zabranjena i što je sa njihovim izvršenjem bilo povezano duševno olakšanje za učinioca. Primenom psihoanalize kao tehnike lečenja. Za Frojda je osećanje krivice bilo nepoznatog porekla. nastupilo bi olakšanje i pritisak osećanja krivice bio bi ublažen. Slučajevi pacijenata-mladića koji su vršili različita krivična dela (krade. Superego se formira u adolescenciji i predstavlja čovekovu savest. a kazni dao novi psihološki osnov. Putem Ega Id pokušava da zadovolji svoje potrebe. Agresija. Ego i Superego uticala je da se u okviru psihoanaliltičke teorije u kriminologiji agresivni nagon kod čoveka ne smatra stečenim. Tako je Frojd. ne mora da bude uvek patološka i destruktivna. radnja ili osoba mogu da imaju nesvesnu simboličku vrednost i da predstavljaju nešto drugo što bitno može da utiče na značenje pojedinih zločina. Mrtav otac je postajao jači nego što je bio za života. svako od njih je dobio deo njegove snage. Deca su "nevaljala" da bi izazvala kaznu. ličnost je nesocijalizovana i dete u svom sebičnom traženju zadovoljenja postupa slično kriminalcu uzima i ne oseća potrebu ili dužnost da daje. Mladići su patili od pritiskajućeg osećanja krivice i. a preko nagrade šta je dopušteno. ali istovremeno predmet zavisti i mržnje zbog nesumnjive dominacije i zbog toga što je bio na putu ispunjenja njihovih želja za vlašću i ispunjenja seksualnih zahteva. kada bi izvršili prestup. kod odrasle ličnosti vremenom može da se pretvori u destruktivno i kriminalno ponašanje. Kada Id ipak uspe da se probije. motiv zločina bi morao da bude u opisanom osećanju krivice. Id reaguje sve jače. Ličnost se nalazi na kritičnoj tački može da nauči da prihvati pravila okoline ili da izabere sopstveni pravac. poreklo društvenih institucija-totem i tabu. a Ego ga ućutkuje mehanizmon zvanim potiskivanje.Ego (Ja). paljevine) uticali su na Frojda da počne da ispituje da li do toga dolazi usled slabosti moralnih prepreka toga uzrasta ili iz drugih razloga. pa je analitičkim radom nastojao da otkrije izvor čovekovog osećanja krivice. Superego je uslov da se postupa prema društvenim pravilima. koje su bile homogene. Frojd je prvi put izjavio da čovek vodi poreklo od neke niže životinjske vrste.

a opada kriminalitet protiv ličnosti. Putem psiho. odnosno geografske škole. utvrdiviši da se krivična dela protiv imovine javljaju češće u sevemim krajevima i u hladnim godišnjim dobima. Naime. Učenje socijalista Još prvi socijalisti. bavili su se pitanjima uzroka kriminaliteta. a za njihovo učenje kartografska škola.koloniju koja je bila uređena na socijalističkim principima i u kojoj u periodu od 20 godina nije zabeleženo nijedno krivično delo.analitičkog ispitivanja može se utvrditi da su pojedine omaške dobro motivisane. Otuda za njih naziv kartografi. Ketle i Geri su radili na analizi prvih krivičnih statistika u Francuskoj koje su se odnosile na period 1826-1830. Kartografska ili geografska škola Početkom 19. već socijalno uslovljena. sistema obrazovanja i sl. ustanovljava zakonitost i karakteristike raznih društvenih pojava: brakova. kriminaliteta. već one imaju dublje značenje. Medutim. demografskoj strukturi i ekonomskim uslovima. Prema shvatanju socijalista. čitanju) ne dolazi slučajno. samoubistava. Iz ovakvog shvatanja proisteklo je i mišljenje socijalista da u socijalističkom društvu neće biti kriminaliteta ni drugih oblika devijantnog ponašanja. Ketle i Geri su ispitivali uticaje raznih prirodnih. poredili su kriminalitet u siromašnim i bogatim regionima. nejednakosti među ljudima mogu biti ukinute pa samim tim i kriminalitet može nestati. demografskih i društvenih faktora na kriminalitet i na osnovu dobijenih rezultata izrađivali su karte iz kojih su se mogle videti razlike u učestalosti kriminaliteta u pojedinim zemljama i regionima. 95." U početku se smatralo da ove razlike treba objašnjavati razlikama u temperamentu između strasnih i na svađu uvek spremnih južnjaka i hladnokrvnih i pribranijih severnjaka da bi se kasnije one pripisale delovanju društvenih činilaca: religiji. S obzirom na to da su rezultati do kojih su došli pokazivali postojanje razlika u javljanju kriminaliteta vezano za različita geografska područja. Ketle je formulisao svoj "termički zakon delinkvencije. veka nastale su prve demografske i društvene statistike. Pripadnici kartografske škole su. ukoliko bi zavisio od osobina pojedinaca. Cilj ove discipline bio je da. 78 . na primer. Među prvim naučnicima koji su analizirali te statistike bili su francuski advokat i profesor prava Geri i belgijski astronom i matematičar Ketle. od svih faktora koji su dovodeni u vezu sa kriminalitetom. Dosledan svom shvatanju uzroka kriminaliteta. ispitivali ekonomski status kriminalaca. Oni su smatrali da se ljudski karakter formira isključivo pod uticajem društvene sredine pa su samim tim smatrali da se uzroci svih ljudskih poroka i mana nalaze u društvu. između ostalog. i o tome napisali i objavili radove koji im daju za pravo da se smatraju osnivačima jedne nove naučne discipline koju su oni sami različito nazivali: socijalna fizika ili moralna statistika. imena. a posebno često vršili su poređenje cena žita i drugih namirnica sa brojem krivičnih dela u dužim vremenskim periodima. najviše istraživali delovanje ekonomskih uslova. obim kriminaliteta morao u većoj meri varirati. 96. a krivična dela protiv ličnosti u južnim krajevima i u toku toplih godišnjih doba. takozvani utopisti. Ovo Frojdovo shvatanje može se koristiti prilikom objašnjenja krivičnih dela izvršenih iz nehata. greške u govoru. da ukupan broj krivičnih dela u pojedinim zemljama godinama ostaje isti ili se samo neznatno menja. Sa svojim "klimatskim" istraživanjima kartografska škola se smatra pretečom modernih ekoloških teorija dok je uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane njenih predstavnika utrlo put sociološkom objašnjenju kriminaliteta. drugačijom organizacijom braka i porodice. Istraživali su broj krađa u rodnim i nerodnim godinama. pisanju. po kome klima određuje prirodu kriminaliteta u svakoj zemlji. njihov osnovni nedostatak jeste potpuno ignorisanje proučavanja uticaja ličnosti delinkventa i traženja uzroka kriminaliteta u njoj.To ih je dovelo do zaključka da je kriminalitet društvena pojava s obzirom na to da bi. engleski socijalist Robert Oven osnovao je jednu komunu . predstavnici kartografske. Rezultati tih istraživanja pokazali su da se sa porastom cena namirnica povećava imovinski kriminalitet. Ovi autori su utvrdili. a odsustvo kriminaliteta u njoj navodili su kao eksperimentalni dokaz teorije o socijalnoj uslovljenosti devijantnih pojava. oni se nekada nazivaju i pripadnicima geografske škole. Ovu koloniju kasniji socijalisti nazvali su "pravom laboratorijom kriminalne sociologije". Njihova pojava izazvala je veliko interesovanje naučnika u evropskim zemljama. na osnovu analize zvaničnih statistika. nejednakost koja postoji među ljudima nije biološki. Ukidanjem privatne svojine.Frojd je smatrao da do omaški (zaboravljanje reči. siromaštva i.

a njegova pohlepa može se zauzdati samo ukoliko se on podvrgne društvu i njegovim moralnim zakonima. običaj tetoviranja i udruživanja profesionalnih kriminalaca. Svoju teoriju kriminaliteta Tard je smestio u jedan širi koncept prema kome društveni odnosi nisu ništa drugo do odnosi među pojedincima u čijoj osnovi leži imitacija. granica između normalnih i patoloških društvenih pojavaje relativna. 97. naime. Po svojoj prirodi pojedinac je sebičan. Društvo je iznad pojedinca jer kolektivna svest određuje pojedinačnu i jer je društvo moralno superiomije od pojedinca. takođe. koja prelazi u naviku. imitacija. Za objašnjenje kriminaliteta i društvenih devijacija uopšte najvažnije su sledeće Dirkemove koncepije: razlikovanje normalnih od patoloških dmštvenih pojava i teorija anomije. pri čemu su se posebno interesovali za rezultate kartografskih studija o uticaju ekonomskih uslova na kriminalitet. tj. bitnu karakteristiku društvenog života predstavlja moralno jedinstvo članova društva. psihološka orijenatacija u teoriji Tarda došla je do izražaja i prilikom klasifikacije delinkvenata i. u njegovim raspravama o profesionalnim kriminalcima. Tardova teorija imala je uticaja na neke savremene sociološke teorije. Teorija učenja i imitacije Gabrijela Tarda Teoriju učenja i imitacije kreirao je francuski kriminolog Gabriel Tard. prelivanja i smenjivanja mode i navike .zločin se javlja najpre kao moda. Dirkem je utvrdio dva kriterijuma za razlikovanje normalnih i patoloških pojava: normalno je ono što je tipično ili prosečno za određeni tip društva i njegovu razvojnu fazu. Dirkemovo shvatanje kriminaliteta u tesnoj je vezi sa njegovim shvatanjem suštine društvenog života. Sa tim u skladu. pa se njegova teorija zato i naziva sociopsihološkom. Tard je razvio i svoju teoriju moralne odgovomosti za izvršena krivična dela koja je. normalnost i korisnost kriminaliteta.Socijalisti su se slagali u potpunosti sa Ketleom u pogledu ocene da sva odgovornost za kriminalitet leži na društvu. odgovomo je. Tard smatra da se oponašanje u slučaju kriminaliteta "manifestuje u formi međusobnog sukobljavanja. Najpoznatiji Dirkemovi radovi u kojima je analizirao pitanja vezana za kriminalitet i socijalnu patologiju su: "Samoubistvo". naime. definicija kriminaliteta. Naime. Po toj teoriji osnovu za određivanje odgovomosti za izvršeno krivično delo treba da predstavlja stanje ličnosti delinkventa koje se izražava u stanju njenih mogućnosti shvatanja i sećanja društvenih obaveza i u stepenu njene društvene prilagođenosti. a što je istovremeno i povezano sa određenim tipom društvenog života. već samo imajući u vidu odredeni tip društva i određenu razvojnu fazu kroz koju to društvo prolazi. iako ima društvene dimenzije. kada neko krade ili ubija on zapravo imitira druge koji to isto čine. 98. odnosno patološki karakter jedne društvene pojave ne može se odrediti po sebi ni za večita vremena. Mnogi od njih. Prema Dirkemu. Kao dokaze za to on navodi specifični način izražavanja (argo). samoubistva) Emil Dirkem izneo je svoje shvatanje kriminaliteta u radovima posvećenim opštim pitanjima sociologije kao i u radovima posvećenim pojedinim pitanjima socijalne patologije. samo ono lice čije je sećanje na društvene i moralne obaveze normalno i stabilno i koje je prilagođeno određenoj sredini. posebno na teorije o kriminalizaciji i o učenju kriminalnog ponašanja. zajednička. Dirkemovo sociološko objašnjenje kriminaliteta (anomija. kao primitivni oblik klasne borbe i kao logičnu posledicu sveopšteg egoizma koji je pretpostavka i posledica kapitalističke konkurencije. Očito je daje Tard nastojao da spoji sociološko i psihološko objašnjenje kriminaliteta. dakle. Tard je primenivši zakon imitacije u objašnjenje kriminaliteta uneo i značajnu psihološku orijentaciju. dobar čovek je onaj koji se ponaša u skladu sa zahtevima društva dok se krivičnim delima vređa kolektivna svest koju izražava zakonodavac kroz inkrimlnisanje nedozvoljenih ponašanja. Primenjeno na kriminalitet. kolektivna svest. Takođe. Tard. "O podeli društvenog rada" i "Pravila sociološke metode". da se oponašanje razvija sa tendencijom stalnog proširivanja od viših ka nižim niži oponašaju više. Svako se ponaša u skladu sa običajima koje usvaja sredina u kojoj živi. Drugim rečima." Iako je ukazivao na društvenu uslovljenost kriminaliteta. u osnovi je zasnovana na psihičkim funkcijama navike i memorije. psihološki determinisana. Prema Tardu. posebno. I sami socijalisti bavili su se ispitivanjem odnosa ekonomskih uslova i kriminaliteta. Normalnost. Socijalisti su kriminalitet izučavali i šire i to: kao deo svakodnevnice industrijskih radnika. smatra da kriminalac uči svoj zanat vežbanjem i druženjem sa drugim licima. Prema mišljenju Dirkema. na primer. istraživali su odnos između troškova života i kriminaliteta. To zapravo znači da će se jedna 79 .

99. paralelizam u javljanju samo jedne vrste samoubistava . Od posebnog značaja za objašnjenje kriminaliteta je Dirkemova teorija anomije. odnosno da pri kreiranju kriminalne politike treba voditi računa o 80 . U svom radu o samoubistvu Dirkem pod anomijom podrazumeva nedostatak normi koje obezbeđuju kontrolu prirodno neograničenih potreba i aspiracija pojedinaca. Stanje anomije nastaje onda kada društvo više nije u stanju da svojim članovima utvrdi granice legitimnih aspiracija. slučajni delinkventi i delinkventi iz strasti. Pruska. duševno bolesni. Dirkem je smatrao da određena količina kriminaliteta ima pozitivnu funkciju. Ukoliko nije zadovoljen drugi kriterijum. Nažalost. Uz Garofala smatra se jednim od glavnih predstavnika pozitivizma u kriminologiji. Austrija. Uzimajući za osnovu svoju klasifikaciju delinkvenata. profesor krivičnog prava u Rimu i Turinu. Radi se zapravo o stanjima društvene poremećenosti za koja je karakteristično da društvo nije u stanju da upravlja "apetitima" pojedinaca. Prema Feriju delinkvente je moguće klasifikovati u pet kategorija i to: rođeni zločinci. a tek kada mu je stopa neobično visoka on postaje disfunkcionalan.društvena pojava smatrati normalnom ne samo kada je ona statistički najraširenija u određenom tipu društva već je potrebno da ona istovremeno predstavlja prirodan. Objašnjenje kriminaliteta od strane Ferija i Garofala Enriko Feri. Dirkem se nije bavio uticajem stanja anomije na vršenje krađa i drugih imovinskih delikata iako iz njegove teorije logično prozilazi da će frustrirani pojedinci pribeći nelegitimnim sredstvima da bi podmirili potrebe čije im je zadovoljavanje iznenada uskraćeno.Svako zna gde mu je mesto i šta od života može očekivati. U 18. Stanje anomije se javlja u trenucima društvene krize kao i u trenucima naglog ekonomskog prosperiteta. Upotrebljavatia je u Engleskoj u 16. a neka ne.anomičkih samoubistava i ubistava. dok su uzroci. posmatrana pojava će se smatrati patološkom iako je prosečna za dato drustvo. Drugim rečima. Španija. Istovremeno. Nemačka). sumnje i sveopšte zavisnosti". Društvene krize karakterišu se masovnim padom mogućnosti za zadovoljavanje uobičajenog nivoa potreba što ima za posledicu da frustrirani pojedinci više nemaju sredstava da zadovolje potrebe koje su se do juče smatrale normalnim. u stabilnom društvu različiti slojevi ili klase pružaju svojim članovima definicije onoga što oni mogu legitimno očekivati. Uzimajući u obzir razne kriminogene faktore Feri je nastojao da dođe do saznanja o tome zbog čega među licima koja su podvrgnuta jednakom uticaju društvene sredine neka postaju delinkventi. ali koji je istovremeno uočio nedostatke njegove koncepcije i uz biološke istakao i društvene uzroke kriminaliteta. Anomija je reč grčkog porekla i bukvalno prevedena znači bezakonje (anomos = bez zakona). Feri je ukazivao na potrebu individualizacije krivičnih sankcija. faktori fizičke sredine i faktori društvene sredine. bio je Lombrozov učenik na koga je učitelj izvršio vidan uticaj. Feri je smatrao da je kriminalno ponašanje nekog lica određeno čitavim nizom kriminogenih faktora čije delovanje je kod raznih delinkvenata na razne načine kombinovano. Pri tome. Dirkem je na osnovu ove analize utvrdio da postoji istovetnost uzroka (stanje anomije) i. Do zaključka ove vrste on je došao na osnovu analize statističkih podataka o ubistvima i samoubistvima u većem broju zemalja u Evropi (Belgija. a na osnovu tih kombinacija moguće je izvršiti klasifikaciju delinkvenata. veku ovaj termin je izašao iz upotrebe da bi ga Dirkem ponovo upotrebio tako da se i danas najčešće vezuje za njegovo ime. Očito pod jakim uticajem Lombroza. Dirkem je izveo zaključak o njegovoj korisnosti sa aspekta društvenog razvoja. Na taj način stabilno draštvo pruža svojim članovima modele legitimnih aspiracija koji služe kao granica njihovim težnjama. Njegovo najpoznatije delo nosi naziv "Kriminalna sociologija"(1885). ukoliko bi u jednom društvu postojala iznivelisana i čvrsta kolektivna osećanja pa ne bi bilo kriminaliteta. on je ukazao na tri vrste faktora: antropološki faktori. kao posledica toga. veku radi označavanja "uslova koji dovode do nereda. delinkventi iz navike. Po njegovom mišljenju. odnosno socijalni uslovi javljanja ostalih vrsta samoubistava različiti u odnosu na uzroke ubistava. to bi ukazivalo na njegovu čvrstu strukturu nesposobnu za promene i stvaralački razvoj. sastavni deo tog tipa društva. Dirkem je predvideo mogućnost da se agresivnost stvorena masovnom frustracijom može ispoljiti u povećanom broju samoubistava i ubistava. Feri je odbacio tezu o postojanju slobodne volje pojedinca. on je zadržao kategoriju rođenog zločinca uz isticanje da se ne radi o licu koje je rođenjem konačno predodredeno da bude kriminalac pošto uslovi društvene sredine mogu delovati u pravcu predupredivanja njegovog kriminalnog ponasanja. Francuska.

Na prvo mesto. odbacuje pravno shvtatanje kriminaliteta i zadržava se na "prirodnom kriminalu" koji postoji u društvu nezavisno od zakona i zakonodavca. Za prvu grupu radova dobar su primer radovi Kliforda Soa i njegovih saradnika koji su se bavili istraživanjem distribucije devijantaih pojava u Čikagu. skitnice i razne polulegalne "devijantne" ustanove i radovi u kojima su ispitivane biografije i devijantne karijere pojedinaca i zaključivano o nastanku. Na toj osnovi on je smatrao da je moguće stvoriti međunarodni krivični zakonik i u tom smislu može se smatrati pretečom savremenih ideja o zaštiti ljudskih prava i u onim slučajevima kada nacionalni zakoni ne predviđaju sankcije za njihovo kršenje. Ekološka teorija Ekološka teorija o kriminalitetu razvila se u okviru ekološkog objašnjenja društvenih procesa i odnosa koje je sebi stavilo u zadatak da ispita uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na ljudsko ponašanje i društvene ustanove. kontrola rađanja. Zbog uticaja ovog poslednjeg ova teorija se naziva još i ekološkointerakcionističkom. dakle. a za delinkvente iz strasti samo naknadu izazvane štete. prestupnik je lice koje karakteriše nedostatak sažaljenja i poštenja. S obzirom na to da je iza sebe imao sudijsku karijeru.kojoj kategoriji delinkventa je reč. po kojoj društvo treba da eliminiše one koji svojim kriminalnim ponašanjem pokazuju da se nisu adaptirali na civilizovani život. on je utvrdio da se u nekim područjima visoke stope devijacija zadržavaju veoma dugo (trideset i više godina) i to nezavisno od rasnog i etničkog sastava stanovništva. Po njemu. godine. Garofalo će ostati upamćen i po tome što je prvi upotrebio termin kriminologija nazvavši tim imenom svoj rad objavljen 1885. Kliford So je došao do zaključka da postoje područja (manje geografske celine) u kojima su stope kriminaliteta i drugih društveno devijantnih pojava vrlo visoke. a njihovo postojanje objašnjavao je uz pomoć koncepta socijalne dezorganizacije pod kojom je podrazumevao slabljenje društvene kontrole u okviru lokalne zajednice do kojeg dolazi usled 81 . bolje ulično osvetljenje. za razliku od Lombroza. U okviru ekološke teorije bilo je tri vrste radova o kriminalitetu i to: radovi zasnovani na čisto ekološkim konceptima i metodima koji su pokušavali da utvrde prostornu distribuciju stopa devijantnog ponašanja u gradu. radovi u kojima su se uz pomoć etnografskih metoda izučavale grupe maloletaih delinkvenata. Feriev doprinos razvoju kriminalne politike ogleda se i u većem broju preventivnih mere čije je uvođenje predlagao: slobodna trgovina. Garofalo deli uzroke kriminaliteta na tri grupe. Takođe. on stavlja uticaj biokonstiticionalnih anomalija. 100. ukidanje monopola. neke od Dirkemovih ideja kao i interakcionistička socijalna psihologija Mida. Ovo otkriće Soa bilo je od posebnog značaja između ostalog i zbog toga što je njime ubedljivo osporeno stanoviše po kome se sklonost kriminalnom ponašanju vezivala za posebna svojstva određenih rasnih ili etničkih grupa. Garofalo. Područja u kojima su stope kriminaliteta posebno visoke Šo je nazvao "delinkventnim područjima". Garofala su interesovali i praktični problemi. to područje i dalje zadržava visoku stopu devijantnog ponašanja. Garofalo predlaže tri načina eliminacije delinkvenata: smrt za one čije kriminalno ponašanje proizilazi iz psiholoških anomalija koje ih zauvek čine nesposobnim za društveni život. posebno oni koji su se odnosili na kažnjavanje delinkvenata. On je do detalja razradio teoriju kažnjavanja. drugi italijanski kriminolog pozitivistićkog pravca. državna kontrola proizvodnje oružja i dr. odnosno etnički sastav nekog područja. odnosno nešto blaža izolacija u poljoprivrednim kolonijama za mlađe delinkvente i one za čiju socijalnu adaptaciju ima nade. Međutim. a na treće mesto uticaj društvenih uzroka kojima poklanja značajnu pažnju. pod očiglednim uticajem Lombroza. S tim u vezi. sloboda braka i razvoda. Drugim rečima. baziranu na osnovnim postavkama darvinizma. i kada se promeni rasni. delimična eliminacija koja podrazumeva dugotrajni ili doživotni zatvor za one koji su u stanju da žive jedino na način na koji se živi u nomadskim hordama ili primitivnim plemenima. duševno bolesne i delinkvente iz navike Feri je predlagao različite mere neutralizacije krirninalnog ponašanja. Garofalo. prirodnom toku i prestanku devijantnog ponašanja. zastupao je koncepciju "prirodnog kriminala" kojim se ugrožavaju osnovna moralna osećanja solidarnosti i poštenja koja služe kao osnova za zajednički život ljudi. Ekološkim objašnjenjem društvenih odnosa dominira biološka terminologija preuzeta od Darvina. Na osnovu istraživanja. Za rođene zločince. za slučajne delinkvente mere društvene readaptacije. i naknada štete za one koji su izvršili krivično delo pod pritiskom izuzetnih okolnosti za koje se ne može očekovati da će se ponovo javiti. Garofalo stavlja veći akcenat na psihološke nego na fizičke karakteristike delinkventa.

Međutim. U njima se najpre spontano stvaraju grupe dece za igru i u igri koje kasnije mogu prerasti u organizacije i na kraju u bande i to tek kada počnu izazivati neodobravanje sredine i tako razviju određenu grupnu svest. Za drugu grupu radova iz okvira ekološke teorije dobar primer predstavljaju radovi Trašera. a nekada vrlo jednostavne i specifično usmeravanje motiva. Ekološka teorija. Najzad. Način usmeravanja motiva se uči i zavisi od toga da li je pojedinac u kontaktu sa onima koji imaju pozitivne definicije. ono što se naročito može zameriti ekolozima jeste njihovo neshvatanje trajnosti i sve prisutnosti kriminaliteta u savremenom društvu kao i nekritičko priznavanje morala vladajuće klase kao jedino ispravnog nasuprot alternativnim moralima koji se smatraju štetnim. a manje definicija koje ga osuđuju.slabljenja tradicionalnih vrednosti kao i usled mešanja kultura raznovrsnih imigrantskih grupa. trajanju. koji ga osuđuju. Za "meduprostore" je karakteristična učestalost konflikata. Treba uočiti da se. 101. oni se nisu bavili pitanjima globalne društvene strukture ni pitanjem distribucije društvene moći. tj. Saderlandova teorija daje objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou pojedinca i na nivou društva (grupe) i pri tome koristi tri međusobno povezana koncepta: normativni (kulturni) konflikt. Takvo stanovište predstavljalo je bitnu novinu u izučavanju društvenih devijacija. Da bi 82 . Trašer opisuje čikaška geta i manja područja u njima koja on naziva "međuprostorima" i koja odgovaraju onome što je kod Soa "delinkventno područje". odnosno sa onima koji osuduju kršenje normi razlikuju se po učestalosti. socijalna dezorganizacija. Saderland je izneo u 9 tačaka koje predstavljaju centralne teze teorije diferencijalne asocijacije: 1. orijentišući se na manje grupe i delove grada. prema teoriji deferencijalnih asocijacija. 7. Teorija diferencijalne asocijacije i identifikacije Teorija diferencijalnih asocijacija bi se bliže mogla prevesti kao teorija raznovrsnih kontakata. Kriminalno ponašanje se uči. 6. 4. smatrajući da su devijanti zdravi ljudi čije devijantno ponašanje predstavlja način prilagodavanja dezorganizovanoj društvenoj zajednici. diferecijalne asocijacije i diferencijalna socijalna organizacija. koji je istraživao veliki broj maloletničkih bandi. povezano sa delovanjem faktora koji utiču na kriminalno ponašanje delujući na stvaranje određenog životnog iskustva pojedinca . poriva. odbacila je u potpunosti pojam indivudualne patologije. značaju i intenzitetu. Kontakti sa onima koji odobravaju. već i putem čitanja knjiga. So je smatrao da se delinkventne vrednosti i modeli ponašanja uče kao i sve druge vrednosti i da se prenose sa pojedinca na pojedinca i s grupe na grupu. 9.istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja i drugo. Glavni deo učenja kriminalnog ponašanja ostvaruje se u okviru primarnih grupa. Iako je kriminalno ponašanje izraz opštih potreba i vrednosti. kroz proces komunikacije. Oni su zanemarili okolnost da se društvena konkurencija ne odvija po istim zakonima po kojima se odvija borba za opstanak među životinjama. 2. Pojedinac postaje kriminalac zbog toga što prima više definicija koje odobravaju kriminalno ponašanje. Proces učenja kriminalnog ponasanja obuhvata sve one mehanizme koji su deo svakog učenja. koje su nekada vrlo komplikovane. tj. gledano u celini. jednom rečju. vezano za one faktore kriminalnog ponašanja koji deluju u trenutku njegovog dešavanja i koji čine kompleks na relaciji ličnost-situacija. Saderland razlikuje dve vrste naučnog objašnjenja kriminalnog ponašanja: prvo. odnosno koji odobravaju kriminalno ponašanje ili sa onima koji imaju negativne definicije u odnosu na kriminalno ponašanje. Na nivou pojedinca. kriminalno ponašanje ne uči nužno u neposrednom kontaktu sa kriminalcima. ono se ne može objašnjavati tim potrebama i vrednostima pošto je i nekriminalno ponašanje izraz tih istih potreba i vrednosti. 3. Kriminalno ponašanje se uči u interakciji sa drugim licima. štampe ili gledanja filmova. Istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja ili proces pomoću kojeg se stvaraju uslovi da određena osoba postane kriminalac. da u društvu uspeh prvenstveno zavisi od početnog položaja u društvenoj strukturi i da raspodela društvene moći nije u funkciji bioloških kvaliteta pojedinaca i grupa. slaba porodična i susedska kontrola. 5. racionalizacija i stavova. Učenje kriminalnog ponašanja obuhvata: tehnike vršenja krivičnih dela. 8.

2. Upravo sa ciljem da omoguće njenu empirijsku proveru mnogi kriminolozi su vršili njenu reviziju. Prema ovoj teoriji. iako ona može biti izmišljena (npr. a zatim prelaze na razmatranje načina funkcionisanje te strukture. junak nekog filma).). zaista postalo kriminalac potrebno je da se nađe u situaciji koja je. prema ovoj teoriji potencijalni delinkvent se ne vezuje za apstraktne definicije i modele već za konkretnu ličnost. Zajedničko za obe teorije je to što se i u jednoj i u drugoj govori o "učenju" kriminalnog ponašanja. 102. Funkcionalistička teorija Talkot i Devis glavni su predstavnici funkcionalizma. prema Saderlandu da bi jedno lice. kulturni konflikti do kojih dolazi usled dodirivanja i mešanja različitih kultura na graničnim područjima (najčešće granična područja između država ili između različitih etničkih celina u okviru jedne države). odnosno na analizu odnosa između različitih delova strukture i odnosa tih delova prema društvu kao celini" Naime. Prema toj teoriji "pojedinac se upušta u kriminalno ponašanje u onoj meri u kojoj samoga sebe identifikuje sa stvamim ili izmišljenim osobama iz čije perspektive njegovo kriminalno ponašanje izgleda prihvatljivo". ne objektivno. već prema njegovoj oceni pogodna za izvršenje krivičnog dela. kulturni konflikti do kojih dolazi usled prenošenja i preplitanja kulturnih normi usled ekonomskih migracija. Teorija kulturnog konflikta i kulturnog raskoraka Teoriju kulturnog konflikta formulisao je američki kriminolog Torston Selin. Sa teorijom kulturnog konflikta veoma je slična teorija kulturnog raskoraka. sam je uočio da su i proces difercijalne asocijacije i proces diferencijalne socijalne organizacije različiti za različite vrste krivičnih dela. 103. U svojoj prvobitnoj formulaciji teorija je obuhvatala razne vrste normativnog konflikta. Iako je Saderland smatrao da je stvorio jednu opštu teoriju kriminaliteta. Selin razlikuje tri vrste kulturnih konflikata: 1. Pod kulturnim konfliktom Selin podrazumeva onaj sukob do koga dolazi kada pojedinac (ili grupa) stoji pod uticajem dveju različitih kultura. Za razliku od teorije diferencijalnih asocijacija. Medutim. zabrana krvne osvete i sl. Naime. odnosno pri promeni državnih granica. odnosno kulturnim konfliktom. a drugi sporije što izaziva poremećaj ravnoteže kulturnog sistema kao celine. U objašnjenju društvenih pojava funkcionalisti polaze od društvenog poretka i to tako što najpre utvrđuju postojanje društvene strukture." Pomoću mehanizma socijalizacije 83 . kulturni konflikti usled mešanja kulturnih normi u procesu kolonizacije. kriminalitet se javlja usled neujednačenog menjanja pojedinih delova iste kulture: jedni delovi se razvijaju brže. Saderland je uočio da sva lica koja su izložena definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanje ne postaju uvek delinkventi. 3.pojedinac postao devijantan potrebno je da većina definicija i modela ponašanja s kojima dolazi u kontakt odobrava ili čak nalaže kršenje normi. Pretpostavka o vrednosnom konsenzusu predstavlja okosnicu funkcionalističkog shvatanja društva kao poretka. Teoriji diferencijalnih asocijacija najviše je zamerano to što se empirijski ne može proveriti. Od drugih oblika normativnog konflikta kulturni konflikt se razlikuje po tome što on podrazumeva da norme jednog kulturnog ili subkulturnog područja migriraju i dolaze u dodir s normama nekog drugog područja. Stoga je on svoje objašnjenje kriminalnog ponašanje diferecijalnim asocijacijama dopunio i objašnjenjem faktorima koji deluju u momentu realizacije kriminalnog ponasanja. koje je bilo izloženo definicijama koje odobravaju kriminalno ponašanja više nego onima koje ga osuđuju. prema njihovom shvatanju društveni sistem se spontano održava u stanju ravnoteže pri čemu najviši nivo koji obezbeduje integraciju društvenog sistema jeste skup zajedničkih vrednosti i normi sadržanih u dominantnoj kulturi u društvu.Tipičan primer za to jesu kulturni konflikti koji utiču na kriminalitet radnika na privremenom radu u inostranstvu. zabrana nošenja feredže. ali se Selin posebno bavio sukobom kultura. Teorija kulturnog konflikta u značajnoj meri je korišćena i u jugoslovenskoj kriminologiji i to posebno radi objašnjenja etiologije maloletničke delinkvencije brzim tempom industrijalizacije i urbanizacije. Tipičan primer za to jeste nametanje kolonijama od strane metropole zakona koji su u suprotnosti sa njihovim običajima (na primer. Jedna od psihologističkih revizija teorije diferencijalnih asocijacija je "teorija diferencijalnih identifikacija".

Ukoliko takva sankcija nije izvesna pojedinac nije siguran kako treba da sa ponaša. narkomaniju i sl. Merton je pravilno uočio da nije ispravno izjednačavati klasični kriminalitet i revolucionarno delovanje. oba tipa ponašanja predstavljaju kršenje društvenih normi. Od ovih pet tipova samo prvi (konformizam) ne označava devijantno ponašanje.zajedničke vrednosti i norme postaju deo ličnosti pojedinca. odnosno zatvaranje očiju pred njima do čega ih je doveo njihov nekritički odnos prema kapitalističkom društvenom sistemu u kojem su živeli. način reagovanja pojedinca na nastalu situaciju biće uslovljen njegovim položajem u društvenoj strukturi. S obzirom na to da taj cilj nije svima dostupan u jednakoj meri već je njegovo postizanje ograničeno stvarnim položajem pojedinca u društvenoj strukturi dolazi do tendencija kršenja normi. Ta protivurečnost između ciljeva koje propisuje kultura i stvarnih mogućnosti za njihovu realizaciju jeste stanje anomije ili. Odvajajući ovaj oblik devijantnog ponasanja od drugih oblika devijacija. Ovaj tip adaptacije karakterističan je za nižu srednju klasu u kojoj se deca socijalizuju da smanjuju ambicije uz istovremeno poštovanje pravila (npr. Medutim. Teorija anomije Roberta Mertona Polazeći od Dirkemove kritike anomije i iznuđene podele rada. druga osoba treba da reaguje sankcijom. stanje raspada normativnog sistema." Svoje shvatanje anomije Merton je ilustrovao primerom SAD. kada se pojave devijantne tendencije. Kada pređe granice tolerantnosti on može izazvati dezintegraciju društvenog sistema i tada predstavlja tipičnu disfunkcionalnu pojavu. uključujući i najnegativnije društvene pojave. po njemu. Prema Parsonsu kriminalitet ima ulogu ugrožavanja ravnoteže društvenog sistema. Po njima je funkcionalno. Merton je stvorio tiplogiju devijantnih ponašanja. Osnovna zamerka koja se stavlja funkcionalistima odnosi se na odsustvo suočavanja sa društvenim problemima. za anomiju je bitno postojanje sukoba između kulture i strukture koji se manifestuje u neusaglašenosti "kulturnih ciljeva" i "sredstava" za njihovo postizanje. Pod buntom Merton podrazumeva reakciju na anomično stanje koja odbacujući postojeće ciljeve i sredstva zahteva da se uspostave nove vrednosti i da se promeni društvena struktura. dakle opravdano i korisno. On je izdvojio pet oblika mogućeg prilagođavanja pojedinca na stanje anomije i to: konformizam. dakle. ponaša u skladu sa društvenim očekivanjima i tako održava ravnotežu u sistemu ljudskih odnosa. 104. a reakcija kršenjem normi izvesnija. važno je biti poslušan. Stanje anomije uslovljava kriminalno ponašanje naročito u okviru onih društvenih slojeva i medu onim pojedincima kod kojih je protivurečnost između ciljeva i sredstava najizrazitija. drugim rečima. ali ne i dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje i u njen okvir spada kriminalitet. kod Mertona anomija ima šire značenje i povezuje se sa društvenom strukturom dok Dirkemovo shvatanje o stanju anomije koje dovodi do nekontrolisanog ponašanja pojedinca za Mertonovu teoriju nema većeg značaja. Funkcionalisti smatraju da se sistem kao celina uvek samo uravnotežava dok se strukturalne promene događaju samo u delovima sistema. Kada pojedinac odstupi od očekivanog ponašanja. Po Mertonovom mišljenju. sve. ne zamerati se itd. U američkoj kulturi. 84 . Inovacija se karakteriše prihvatanjem ciljeva. a ako sankcija izostane veća će biti verovataoća da će se kriminalno ponašanje nastaviti. alkoholizam. sistem pokreće mehanizme socijalne kontrole sa ciljem da se na pojedinca utiče da odustane od devijacije i da se prikloni društvenim normama. Ona je karakteristična za niže klase. Pojedinac se. povlačenje i bunt. što doprinosi održavanju postojećeg poretka. kao glavni zajednički cilj proklamovano je postizanje novčanog uspeha. Što je taj položaj nepovoljniji to će raskorak između ciljeva i sredstava biti veći. Ritualizam se sastoji u odbacivanju ciljeva ili u napuštanju ambicija ka napredovanju uz istovremeno poštovanje normi. ritualizam. Povlačenje je takav oblik adaptacije kod kojeg se odbacuju i kulturni ciljevi i dozvoljena sredstva. Do neusaglašenosti između kulture i društvene strukture dolazi onda kada se od svih članova društva očekuje da teže ka određenim kulturnim ciljevima pri čemu su sredstva za ostvarivanje tih ciljeva nejednako dostupna različitim društvenim klasama. Pri tome. inovacija. U ovaj oblik devijantne adaptacije Merton svrstava skitničenje. Merton je razvio svoju teoriju o kriminalitetu poznatu kao teorija anomije. posebno od klasičnog kriminaliteta. iako formalno gledano.) i obično se ne doživljava kao devijacija ili socijalni problem. U slučaju da se kriminalitet razvije preko granica tolerancije razloge treba tražiti u neefikasnoj društvenoj kontroli u samim odnosima među ljudima. Međutim. Ono je karakteristično za one pojedince koji su pokušali da ciljeve ostvare dozvoljenim sredstvima pa su u tome doživeli neuspeh usled čega su odbacili i ciljeve i sredstva.

a potom su. polazeći od Mertonove teorije anomije. Mi ćemo ukratko prikazati tri takve teorije koje se u objašnjenju delinkvencije oslanjaju na Mertonovu teoriju anomije. njima nisu dostupna ili su im teže dostupna legitimna sredstva za ostvarivanje ciljeva koje proklamuje opšta kultura (npr. na primer. oni smatraju da svi nemaju iste mogućnosti. 105. On je pošao od sklonosti mladih ljudi da sebe doživljavaju pod jakim uticajem stavova koje drugi imaju o njima. Kao posledica toga kod mnogih pojedinca se javljaju "stresne frustracije" za koje oni nalaze kolektivno rešenje u stvaranju jednog altemativnog vrednosno-normativnog sistema čiji ciljevi su usklađeniji sa njihovim društvenim položajem.getima za pripadnike niže klase: krimirtalna podkultura koja je usmerena na organizovanu kriminalnu delatnost. Medutim. visok društveni status)." Za postojanje podkulture neophodno je da se radi o užoj grupi koja predstavlja deo šire društvene zajednice koju određuju upravo razlike njenih vrednosti i normi u odnosu na vrednosti i norme šire (roditeljske ili matične) kulture. poštuju i podstiču. koja se. u literaturi se umesto o kontrakulturama radije govori o devijantnim i delinkventim podkulturama. To je problem sa kojim su se sreli Sajks i Maca. Teorija podkulture i kontrakulture Pod podkulturom ili subkulturom najčešće se podrazumeva "skup stavova. od kojih su ovi autori pošli. pre svega.Mertonova teorija nije u stanju da objasni sve vrste kriminaliteta iz prostog razloga što se sva krivična dela ne vrše iz materijalnih razloga. bez obzira da li su sa njom u skladu ili u suprotnosti. ukazuje na to da nisu samo legitimna sredstva nejednako dostupna svima već je to slučaj i sa nelegitimnim sredstvima. i nelegitimne mogućnosti su različito pristupačne zavisno od položaja koji pojedinac ima u društvenoj strukturi. dakle. Ova teorija. poklonjeno relativno malo pažnje u postojećim teorijama i istraživanjima. Podkulture mogu prema matičnoj kulturi biti u konfliktom ili u nekonfliktnom odnosu. Teorija neutralizacije Uviđajući da je specifičnoin sadržaju onoga što se uči. Ona je stoga pogodna samo za objašnjenje imovinskog kriminaliteta i to onog njegovog dela koji vrše pripadnici nižih klasa. ponudili moguća alternativna ili modifikovana objašnjenja za veliki deo. ali i svi oni koji su 85 . Vrednosti i norme subkulture. Kao i legitimne.Tako nastaju delinkventne podkulture karakteristične za maloletničke bande. 106. normi i načina ponašanja koje članovi neke grupe usvajaju. Klouard i Olin razlikuju tri vrste podkultura koje nastaju u tzv. ona ne daje ni objašnjenje zašto neka lica koja su suočena sa anomijom postaju. Treća teorija o podkulturama jeste teorija Milera koja polazi od kulture niže klase kao autonomnog kulturnog sistema i proglašava je za milje koji rada maloletničku delinkvenciju. takođe. Ona ne omogućava objašnjenje drugih vrsta kriminaliteta ni kriminaliteta viših klasa a. Vrednosti koje im se kroz školu i sredstva masovnih komunikacija nameću predstavljaju vrednosti srednje klase. Druga teorija o delinkventnim podkulturama jeste teorija različitih sistema mogucnosti koju su koncipirali Klouard i Olin. Drugim rečima. konfliktna podkultura orijentisana na nasilje i medusobne fizičke obračune i podkultura povlačenja koja je povezana sa raširenim korišćenjem droga. Za ove podkulture upotrebljava se još i termin kontrakulture uz istovremeno vezivanje pojma podkulture samo za grupe koje nisu u sukobu sa širim društvenim vrednostima. da nauče "zanat" od profesionalnog džeparoša ili da dođu u kontakt sa prodavcem droge. Očigledno pod uticajem teorije diferencijalnih asocijacija. oni su uočili da iste imaju brojne i ozbiljne nedostatke. maloletničke delinkvencije. baveći se njihovom prirodom i kritikom. U svom delu "Delinkventni dečaci" pokušao je da da odgovor na pitanje zašto je delinkvencija nesrazmerno učestala među omladinom iz niže klase. s obzirom na to da se ova terminološka razlika vrlo nedosledno primenjuje. slamovima . kao i teorije diferencijalnih asocijacija. a neka ne postaju delinkventi. Sajks i Maca se u svom izučavanju maloletničke delinkvencije usredsređuju upravo na to pitanje. Nakon analiza teorije podkulture i kontrakulture. mladi koji pripadaju nižoj klasi uviđaju da se tim vrednostima poklanja malo pažnje unutar njihove klase pa da oni nisu adekvatno pripremljeni za postizanje društvenog uspeha. za razliku od procesa kojim se uči delinkventno ponašanje. vrednosti. Međutim. mogu se razumeti jedino u vezi sa vrednostima matične kulture u čijem okviru i u vezi sa kojom i nastaju. Oni su uočili da jedan od najfascinantnijih problema u vezi sa ljudskim ponašanjem jeste zašto ljudi krše zakone u koje veruju. Delinkventna podkultura je primer podkulture koja je u konfliktnom odnosu sa matičnom kulturom. O delinkventnim podkulturama postoji vise teorija. oformila oko onih vrednosti koje matična kultura smatra negativnim.

mesto. koje se mogu podeliti na pet glavnih tipova i to: poricanje odgovornosti. Nagoveštaj odgovora na ovo pitanje leži u činjenici da su vrednosti ili norme kao vodiči za akciju često ograničeni u svojoj primenljivosti vezano za vreme. uprkos činjenici da je protivzakonito (na krađu automobila može da se gleda kao na „pozajmljivanje"). nastalim u grupama kojima delinkvent pripada. kada poricanje dobija ekstremnu formu. nepoznata ili nejasna apstrakcija (kao što je često slučaj sa delima počinjenim protiv imovine). Pored toga. poricanje postojanja žrtve. poricanje nanesenih povreda. Oni su utvrdili da visoka stopa viktimizacije nekih društvenih grupa (npr. mogu se bolje sagledati. krajnje nužde. specifično u odnosu na ranije teorije. tj. Normativni sistem društva određen je onim što se označava kao fleksibilnost. priznaje prednost. tvrdeći da su ona. ne samo „slučajna" .javlja se kada delinkvent oseća da njegovo ponašanje ne pričinjava veliku štetu. Veliki deo ove teorije orijentisan je na ispitivanje kako stil života.'Na taj način. iako nisu „ispravni". prikrivene devijantne osobe ili da su pokretani ličnom zlobom. Fleksibilnost je sastavni deo krivičnog prava. neuračunljivosti. u osnovi veoma slična.pokušali da objasne zašto se delinkvencija javlja uprkos manjoj ili većoj obavezanosti na konformistička ponašanja.znači da devijantnost može da se javi. ali i kriminalitet uopšte. već da predstavljaju rezultat uticaja koji su izvan njegove kontrole (npr.moralni nalog protiv ubijanja se ne primenjuje na neprijatelja u borbi). maloletnička delinkvencija posebno. koji. nužne odbrane i sl. Takva i slična opravdanja su najčešće opisana kao racionalizacije .ova tehnika ukazuje na to da delinkvent pomera težište sa sopstvenih devijantnih akata na motive i ponašanje onih koji ne odobravaju njegove postupke.To znači da je svest o postojanju žrtve oslabljena u onoj meri u kojoj je žrtva fizički odsutna. Pozivanje na višu lojalnost . a žrtva je pretvorena u onoga ko čini zlo (npr. 107. Otkrivanjem većeg broja informacija u vezi sa tehnikama neutralizacije. delinkvent uči da sagleda sebe kao bespomoćnu osobu koju drugi guraju u nove situacije (koncept tzv. nastala u SAD. osuda onih koji osuđuju i pozivanje na višu lojalnost. odnosno svakodnevne (rutinske) aktivnosti ljudi utiču na mogućnosti za vršenje kriminalnih ponašanja. zagovomici ovog pristupa smatraju da su upravo tehnike neutralizacije presudne u slabljenju efektivnosti društvenih kontrola i da su u pozadini velikog dela delinkventnog ponašanja. Osnovna teza teorije oportuniteta jeste da kriminalci vrše racionalan izbor i to tako što biraju žrtvu koja omogućava veliku dobit uz malo napora i rizika.postoji onda kada delinkvent definiše sebe kao osobu kojoj nedostaje odgovomost za počinjena devijantna dela. „bilijarske kugle"). samim tim što pri odlučivanju o kazni i njenom odmeravanju okolnosti poput maloletstva. tako što tvrdi da su oni koji ga osuđuju licemeri. objašnjenja kriminaliteta: teorija stila života koja je formulisana od strane Majkla Hidlenga i teorija svakodnevnih ili rutinskih aktivnosti koju su formulisali Lorens Koen i Markus Felson. takođe. I pored toga što tehnike neutralizacije nisu dovoljno snažne da potpuno zaštite pojedinca od snage sopstvenih internalizovanih vrednosti i reakcije konformista. Poricanje postojanja irtve . spoljašnja i unutrašnja društvena kontrola mogu da budu neutralizovane. da kriminalitet objašnjavaju polazeći ne od delinkventa već od žrtve. nego zato što se drugim. veza delo posledica može da bude prekinuta.postoji kada delinkvent stavlja sebe u položaj osvetnika. ne zato što su izvesne norme odbačene. lošeg društva). Tako su se razvila dva. a za koje se smatra da su mnogo važnije ili koje uključuju višu lojalnost.Takva opravdanja devijantnog ponasanja su Sajks i Maca nazvali tehnikama neutralizacije. osobe i društvene okolnosti (npr. mogu da utiču da osoba izbegne osudu za počinjeno krivično delo i da traži opravdanja za svoje postupke. Poricanje odgovornosti . ujedno. od okrivljavanja od strane drugih posle počinjenog akta. ili u osobu koja zaslužuje da bude povređena. napadi na homoseksualce). Teorija oportuniteta Teorija oportuniteta je jedna novija teorija o kriminalitetu koja je. Poricanje nanesenih povreda . poricanjem postojanja povreda ili štete. U takvim okolnostima. Za obe varijante teorije oportuniteta zajedničko je i.ono što prati devijantno ponašanje i štiti pojedinca od samookrivljavanja. poricanje se može javiti i u okolnostima samog delinkventnog čina. mlađi muškarci) može biti objašnjena njihovim stilom života koji se za većinu odvija u velikoj meri u aktivnostima van kuće i 86 . Tako. postaju „prihvatljivi". One svakako nude pravac istraživanja koji obećava napredak u procesu uvećavanja i sistematizovanja teorijskog zahvata problema maloletničke delinkvencije. Osuda onih koji osuđujit . njihovog porekla i posledica njihovog delovanja.

Razvijanje kriminaliteta. to se i smatra njegovim najvećim doprinosom objašnjenju kriminaliteta. S obzirom na to da je to ovim Engelsovim radom prvi put naučno utvrđeno. S obzirom na to da nijedan rad nisu posvetili sistematskom i celovitom sagledavanju problema kriminaliteta. S tim u vezi oni su utvrdili da je kriminalno ponašanje ređe u kući i u blizini kuće nego na drugim mestima kao i da je rizik viktimizacije veći za usamljena lica nego za lica čije aktivnosti su vezane za grupu. samačkih domaćinstava. Značaj teorije oportuniteta. smatra se da postoje mesta i vremena povećanog rizika od viktimizacije na koja ljudi dospevaju nesvesno. Povećanje rutinskih aktivnosti van kuće stvara od ljudi pogodne žrtve lišene sposobnog čuvara. Za klasike marksizma nije bio značajniji predmet proučavanja od. ovaj rad predstavlja "prvo empirijsko kriminološko istraživanje prestupništva uopšte i naučnu osnovu marksističke kriminologije". povećanje broja putovanja. naime smatraju da u uslovima klasnog društva i privatne svojine dolazi do procesa alijenacije (otuđenja) i u redovima vladajuce klase što ima za posledicu kriminalitet i druge društvene devijacije u njenim redovima. Ovi autori su utvrdili da je uporedo sa rasipanjem rutinskih aktivnosti van kuće u SAD došlo do povećanja stope kriminaliteta. stupanjem u kontakt sa nepoznatim licima i sl. prema Engelsu. zaposlenosti oba bračna druga itd. odnosno zaštite od kriminaliteta. Međutim. a koje sa svoje strane izazivaju promene u svakodnevnim aktivnostima ljudi. Engels i Lenjin) bavili su se pitanjima kriminaliteta samo uzgredno u okviru radova posvećenih širim društvenim problemima. eksploatacija i klasna podređenost izazivaju kriminalno ponašanje radnika. Tako Engels eksploataciju radnika naziva "socijalnim zločinstvom pod zaštitom zakona. u tesnoj je vezi sa pogoršavanjem položaja radnika u korist buržoazije do koga dolazi usled zaoštravanja njihovih klasnih suprotnosti. Na bazi relevantnih empirijskih podataka Engels je utvrdio da su kriminalitet i druge štetne pojave uslovljene eksploatacijom. ljudi postaju čuvari svoje imovine i jedni drugih. To se posebno odnosi na one oblike kriminaliteta koji se tradicionalno vrše u kući i u blizini kuće (npr. recimo. 108.) dovodi do toga da mnoge kuće i stanovi ostaju prazni u toku dana i noći i stavljaju ljude u okolnosti u kojima su lišeni čuvara. ona nije u stanju da da objašnjenja svih vrsta kriminaliteta. Ona nema pretenzije da dođe do uzroka kriminaliteta već samo da ukaže na elemente povećanog rizika od kriminaliteta koji preti savremenom čoveku. Engelsa "Položaj radničke klase u Engleskoj". To se odnosi kako na imovinski kriminalitet koji je povezan sa ostavljanjen praznih stanova tako i na sve vrste kriminaliteta koje se vrše protiv ličnosti. porodice ili sporta. Marksisičko shvatanje kriminaliteta Klasici marksizma (Marks. a koje su u vezi sa boravkom van kuće.buržoaskom društvu. njihova shvatanja kriminaliteta rasuta su po mnogim manjim i većim radovima. U tom smislu oni ukazuju na to da promene u rutinskim aktivnostima poslednjih godina (npr. pogodna žrtva i odsustvo sposobnog čuvara.u toku noći. Oni. Naime. pored toga što su uočili da beda. Klasici marksizma. nasilje u porodici kome su pretežno izložene žene i deca). Prema nekim autorima. obrazovanja. ova teorija ukazuje na to da kada su rutinske aktivnosti vezane za kuću. posebno teorije stila života i teorije rutinskih aktivnosti kao njenih najrazradenijih varijanti. Od tih radova poseban značaj za proučavanje kriminaliteta i za formiranje marksističke kriminologije ima rad F. Koen i Felson dali su objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou kriminaliteta kao masovne pojave i na nivu kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave. Lenjin se zadržao na analizi njegovog javljanja u periodu izgradnje socijalizma. svakako je u dovođenju u vezu kriminaliteta sa društvenim pojavama koje se mogu smatrati nusproduktima društveno-ekonomskog razvoja. odnosno da one imaju klasni karakter. Ta tri elementa su: motivisani učinilac. U prvom slučaju oni tvrde da rutinske aktivnosti utiču na stopu kriminaliteta delujući na učestalost istovremenog javljanja u vremenu i prostoru tri elementa koje oni smatraju neophodnim da bi se kriminalno ponašanje dogodilo. odnosno određenim stilom života. oni su svoja istraživanja usmerili na utvrđivanje mere prisutnosti preostala dva elementa za koje smatraju da su podložniji promenama i da kao takvi bitnije utiču na stopu kriminaliteta. Uzroke kriminaliteta u ovom 87 . Posmatrano sa stanovišta kriminalnog ponasanja kao pojedinačne pojave ili na mikro planu. ukazali su i na neke od uzroka kriminaliteta koji se javlja u okviru vladajuće klase. vođeni svojim svakodnevnim aktivnostima." Dok su Marks i Engels razmatrali pitanja vezana za kriminalitet u . Polazeći od toga da u svakom društvii ima dovoljno motivisanih učinilaca.

sociokultumih i faktora povezanih sa karakterom pojedinca. intelektualnih. Najpoznatiji pobornici multifaktorskog objašnjenja kriminaliteta bili su bračni par Gluk koji su četrdesetih godina 20. veka najpre u SAD. temperamenat. a razlika je jedino u tome što su pojedini faktori češće povezani sa kriminalitetom od drugih. glavnih i sporednih faktora. Kriminologija društvene kontrole Kriminologija društvene kontrole pojavila se šezdesetih godina 20. ne prave razliku između uzroka i uslova. nastoji da da novo objašnjenje kriminaliteta. Cilj njihovog istraživanja bio je da dođu do saznanja o tome zašto u toj sreditii većina dece ne postaje delinkventnom. Engels i Lenjin utvrdili polazišta za objašnjenje kriminaliteta u duhu marksizma. Osnovni zaključak koji je proistekao iz tog istraživanja je da uzroci kriminaliteta nisu ni samo biološki. koji su međusobno mehanički povezani i koji ne mogu biti klasifikovani po nekom opštem i univerzalnom kriterijumu. Kritike upućene ovoj teoriji mogu se uglavnom smatrati opravdanim s obzirom na to da njeni zastupnici. i o fragmentarnom obrađivanju pojedinih kriminoloških problema u duhu marksizma. između bitnih i nebitnih. obuhvata sve oblike neformalnih institucionalnih i vaninstitucionalnih oblika delovanja na 88 . a posebno od strane zagovornika teorije diferencijalne asocijacije. Za razliku od ranijih teorija koje su u objašnjenju kriminaliteta polazile od ponašanja koje krši društvene norme. 110. ponašanje. pod okriljem i u ime socijalizma počinjeni su teški zločini nad ogromnim masama stanovništva. veka sproveli jedno veliko istraživanje na uzorku od 500 delinkvenata koje su poredili sa kontrolnom grupom od 500 mlađih nedelinkvenata koji su bili nastanjeni u zaostalijim predgradima Bostona. praksa izgradnje socijalizma demantovala je njihova očekivanja da će preobražaj društva na socijalističkoj osnovi predstavljati put ka smanjivanju ovog društvenog zla. nastala je kao reakcija na one teorije koje su kriminalitet objašnjavale uz pomoć jednog faktora (biološkog. Pored toga što su tokom izgradnje socijalizma stvoreni novi oblici kriminaliteta. Na osnovu toga. Pri tome se pod društvenom kontrolom podrazumevaju kako neformalna tako i formalna društvena kontrola. Ona je začeta u radovima Edvina Lemerta koji je prvi uočio razliku između primarne i sekundarne devijacije kao i u prvim istraživanjima prikrivenog kriminaliteta među omladinom. kome su davale dominantno mesto u svojoj opštoj koncepciji. psihološkog ili sociološkog). kako se još naziva. Bataglija i dr. do stvaranja sistematskih radova koji bi se kriminalitetom bavili na tim osnovama nije došlo. psihološke karakteristike i socio-kulturni uslovi u kojima žive. kritikujući evropske i američke studije o kriminalitetu i tradicionalnu teoriju uopšte. Multifaktorska teorija bila je kritikovana od strane mnogih autora. sedamdesetih godina ovog veka javlja se jedan pravac u kriminologiji koji. najpre.periodu razvoja socijalizma on vidi u ostacima starog društva i to posebno u sitnosopstveničkim tendencijama. 109. teorija mnogostruke uzročnosti. na osnovu. mada pravilno uočavaju delovanje mnogih kriminogenih faktora na javljanje kriminaliteta. Kombinacije nekih od tih faktora daleko češće su nalažene kod delinkvenata nego kod nedelinkvenata. Multifaktorska teorija korišćena je kako za objašnjenje pojedinačnih kriminalnih ponašanja tako i za analizu razlika u nivou kriminaliteta. stigmatizovani) kao delinkventi i putem kojeg se stvara društveni status delinkventa. po kriminologiji društvene kontrole jedino što zaslužuje pažnju istraživača jeste ispitivanje načina na koji su pojedinci obeleženi (etiketirani. Međutim. Svaki od tih faktora igra određenu ulogu u pojedinim slučajevima kriminalnog ponašanja. Glavna teza multifaktorske teorije jeste da je kriminalitet proizvod velikog broja raznovrsnih faktora koji se razlikuju kod različitih delinkvenata. Ova teorija je zapravo neopravdano smatrala da postoji uzročnost uvek kada postoji korelativna veza izmedu određenih faktora i kriminaliteta što je neprihvatljivo. odnosno u kojima su živeli. Takode. kako oni kažu. Ferria. radikalna kriminologija. Multifaktorska teorija Multifaktorska teorija ili. a da nisu iskorenjeni stari. Iako su Marks. koji je uopšte nisu smatrali naučnom teorijom. Osnivačem ovog pravca u kriminologiji smatra se američki psihijatar Viljem Hili. To je tzv. a zatim u Engleskoj i drugim evropskim zemljama. Uočavanje društvenih uzroka kriminaliteta od strane klasika marksizma od nespornog je značaja za njegovo naučno sagledavanje i objašnjenje. Neformalna društvena kontrola. Glukovi su utvrdili pet elemenata razlikovanja delinkvenata od nedelinkvenata: fizička konstitucija. Više bi se moglo govoriti o uticaju stavova klasika marksizma na radove nekih od kriminologa poput Bongera. ni samo sociokulturni već da oni proizilaze iz interakcije somatskih. marksističke teorije devijantnosti.

a razlikovanje između onih koji zaslužuju titulu devijantan i onih koji mimo nastavljaju svojim putem je široko uzrokovan načinom na koji društvo filtrira i kodira mnoge detalje ponašanja na koje se obraća pažnja". Prvo.socijalizaciju pojedinca putem kojih se deluje na njega da usvoji određene norme ponašanja u društvu. radikalna. Ako je jednom dete etiketirano kao „glupo" ili kao „izazivač nevolja" ili kao „bistro" on/ona će nastaviti da se prema drugima ponaša u smislu te etikete. U tom pogledu posebno značajnu ulogu imaju porodica. s obzirom na predmet svog proučavanja. Tanenbaum zastupao je mišljenje da nazivanje nekoga kriminalcem može uticati na tu osobu da živi po opisu koji je dobila. i možda važnije polazište. ova teorija ima prilično dugu istoriju. dok druge nisu za isto ponašanje. U okviru teorije društvene kontrole kao poseban oblik razvila se i tzv. Lečene su tako što su vezivane za krevete.. Najzad. Bitnost određenja nije u samom ponašanju. profesori etiketiraju studente. Dve godine kasnije.. odnosno kroz delovanje organa represije (policije. veka žene koje su svoju frustraciju iskazivale putem besa ili plakanja bile su zvanično klasifikovane da pate od histerije. pod uticajem neo-marksizma. je razotkrio da stavljanje nekome zvanične etikete da je „devijantan" ostvaruje moguće loše posledice na mlade. Oni to pre sagledavaju kao širenje oblasti koje treba da budu predmet interesovanja kriminoloških teorija.). Organizaciona kriminologija bavi se ispitivanjem načina izrade i primene krivičnih zakona kao i organizacijom. Suprotno od toga. a ne samo na kriminalno i devijantno ponašanje. Uticaj drugog oblika neformalne društvene kontrole kao i uticaj formalne društvene kontrole na kriminalitet predstavlja okosnicu interakcionističke teorije ili teorije etiketiranja. Organizaciona kriminologija. Ovde treba istaći dva bitna polazišta. neke osobe koje se čudno ponašaju bivaju smeštene u bolnice. Sredinom 19. pravosudnih organa itd. Teorije etiketiranja (lejbling teorije) i interakcionizam bili su „odskočne daske" za pristalice ideja nove kriminologije. podsmeh. teorija je više usmerena na socijalnu reakciju u odnosu na devijantno ponašanje nego na osobu koja je ispoljila devijantno ponašanje. teorija društvenih veza i dr. odbacivanje i sl. 111. teorija etiketiranja postavlja pitanje zašto je neka osoba određena kao devijantna. Prilikom evaluacije teorije etiketiranja neophodno je najpre uočiti njen značaj jer se polazi od pretpostavke da nijedan čin nije sam po sebi kriminalan. Teorija etiketiranja . Mada su ideje teorije etiketiranja imale svoje korene u britanskoj kriminologiji šezdesetih godina prošloga veka.). etiketiranje ne predstavljaju samo jedno shvatanje.nastanak i razvoj Većina kriminoloških teorija objaš njava uzročnost kriminalnog ponašanja tako što odgovara na pitanje zašto je neka osoba izvršila nedozvoljeno ponašanje. s tim što je jednom dobijenu etiketu vrlo teško promeniti ili izgubiti. više je sociologija krivičnog prava nego kriminologija u pravom smislu reči. je u tome da zastupnici ove teorije nikada nisu tvrdili da socijalna reakcija uzrokuje neposredno kriminalitet.Trašer. kao poseban oblik kriminologije društvene kontrole nastala je tzv. prijatelji. već mnoštvo različitih ideja. teorija društvene kontrole koja polazi od uticaja porodice. Drugi oblik neformalne društvene kontrole sastoji se u društvenoj reakciji u formi neformalnih sankcija u slučaju kada ponašanje pojedinca odstupa od društvenih normi. troškovima i efikasnošću policije i pravosudnih organa. Neke osobe koje se ponašaju na određeni način etiketirane su kao devijantne. sredstva masovnih komunikacija i sl. u svojim radovima o omladinskim bandama. a studenti profesore. To su polazna stanovišta raznih varijanti teorije društvene kontrole: teorija lične i društvene kontrole. funkcionisanjem. škola. već „kriminalnost" nečega određuju oni koji 89 . već u tome što je to ponašanje etiketirano kao devijantno. Kao što sam naziv upućuje. Formalna društvena kontrola obuhvata one oblike društvene reakcije na kriminalitet koji se ostvaruju u formi formalnih sankcija. a druge ne. Koncept etiketiranja može se primenti na bilo koji segment života. Sociolog Erikson opisao je ovo razlikovanje na sledeći način: „Neke osobe koje mnogo piju nazivaju se alkoholičarima. Neformalne sankcije sastoje se u raznim načinima na koje ljudi koji se međusobno poznaju nagrađuju one koji se ponašaju u skladu sa njihovim očekivanjima ili izražavaju nezadovoljstvo prema onima koji se ponašaju drugačije (prekor. Ovaj metod objašnjenja kriminaliteta nekada se naziva teorija socijalne reakcije. Reklesova teorija zadržavanja. organizaciona kriminologija. kritička ili nova kriminologija. krajem šezdesetih godina ovog veka. U školama. kojim bi posebno bili obuhvaćeni postupci i pozicije onih u čijem se okruženju dešava kriminalitet i posledice tih reakcija na kriminalitet. koje su prikupljene pod jednim metodom. Drugo. a druge ne.

imaju moć da donose zakon. godinu i uticajem neomarksističke misli kojom su ti pokreti bili intelektualno zadojeni. koje su ranije bile zapostavljene. vezano za političku praksu. uglavnom engleski. prostitutki i sličnih marginalnih grupa). proces se mora odvijati pred onima kojima je stalo do učinioca (obično članovi porodice) koji će zatim obezbediti njegovu reintegraciju u društvo. marginalne grupe koje su bez značaja za glavne tokove političkog života (udruženja bivših osuđenika. S druge strane. Po njima. poput nastajanja alternativnih ustanova i načina prevencije i tretmana kriminaliteta. a krivično-pravni sistem nije ništa drugo do jedan od osnovnih instrumenata koje koriste elite na vlasti za zadržavanje svoje suprematije nad potčinjenim slojevima. 112. autori okupljeni oko "Evropske grupe za izučavanje devijacije i društvene kontrole" Drugu grupu čine mahom američki autori. Iako su te promene dugotrajan i složen proces. Poseban značaj kritičke kriminologije ogleda se u uključivanju u predmet kriminologije i devijacija vladajuće klase. oni govore o uticaju različitih društvenih faktora i smatraju da su ljudi aktivni subjekti koji sami stvaraju svoje biografije. Najzad. Postoje dva suštinska elementa ovog procesa: kao prvo. već društvene i lične okolnosti koje su ga dovele do takvog čina i koje su u većoj meri suprotne kod deteta iz višeg društvenog sloja. pak. učinioci krivičnih dela ne treba da se stide toga što su stigmatizovani jer se stigmatizacija vrši da bi bili oslobođeni negativnog uticaja zbog svog ponašanja. Kritički kriminolozi nastoje da prošire predmet tradicionalne kriminologije na dva načina: izučavanjem devijantnih i kriminalnih ponašanja vladajućih društvenih grupa i ustanova i izučavanjem devijantnog i protivpravnog delovanja države i njenih organa. značaj kritičke kriminologije ogleda se i u ukazivanju na to kako problematične situacije mogu 90 . socijalnom pravdom i ljudskim pravima spada među veoma važne oblasti. kriminalno ponašanje je konstrukcija klase na vlasti sa ciljem odstranjivanja onih pojedinaca i grupa koje ona smatra opasnim po svoju vlast. veka da bi kasnije bila preneta i u Kanadu i još neke zemlje zapadne Evrope. patrijarhat. prenaglašavanje samog čina etiketiranja zamagljuje uočavanje stvarnog uzroka kriminalnog ponašanja. posebno. Ali njega ne čini delinkventnim proces etiketiranja. U okviru kritičke kriminologije mogu se razlikovati dve grupe autora. već su u izvesnoj meri realizovane. Kritički kriminolozi su doveli u pitanje stanovište pozitivista o determiniranosti kriminalnog ponašanja individualnom i socijalnom patologijom. Za razliku od pozitivista. Svako ubistvo nije kriminalni akt jer se u vreme rata odobrava ubijanje neprijatelja. Samim tim. razlikuju se abolicionisti koji se zalažu za potpuno ukidanje krivičnog prava i minimalisti. kritička kriminologija dobija sve više pristalica i u drugim zemljama. kako bi osetili stid neophodan da se proces ostvari do kraja. zamera to što za svoje saveznike biraju nepouzdane. Predstavnici kritičke kriminologije izučavaju devijacije u kontekstu ukupnih društveno ekonomskih odnosa i. oni odbacuju pozitivistički determinizam i govore o faktorima a ne o uzrocima kriminaliteta. Oni posebno ukazuju na uticaj strukturalnih odnosa koji postoje vezano za proizvodnju i potrošnju. Na drugoj strani. locirajući kriminalitet u društveni kontekst koji utiče na pojedinca da vrši krivična dela. tj. U novije vreme. bavljenje društveno isključenim grupama. Suštinski. u njenoj kritici krivičnopravnog sistema i drugih društvenih odgovora na kriminalitet i u razotkrivanju odnosa moći koji stoje iza njih. njima se. Na drugoj strani. Oblici te političke akcije su različiti a jedna od najznačajnijih usmerena je na menjanje političke svesti ljudi i to posebno sa ciljem praktičnih promena u delovanju predstavnika društvene kontrole. neke od njih. Krajnji cilj te političke akcije jeste revolucionarni preobražaj postojećeg društva i stvaranje socijalističkih društvenih odnosa. a zatim da drugi budu ohrabreni da im oproste i da ih prime natrag u društvenu zajednicu. da ljudi imaju slobodnu volju ali ograničen izbor. Kritička kriminologija daje veliki značaj političkoj akciji čiji su nosioci kako grupe u neposrednom dodiru sa sistemom krivičnog pravosuđa tako i sami kriminolozi. Prvu grupu čine evropski. Vezano za njihov odnos prema krivičnopravnom sistemu. neoliberalizam i neokolonijalizam. Zastupnici kritičke kriminologije dali su podrobnu kritiku pozitivističke kriminologije. Polazi se od pretpostavke da će imovinski delikt pre izvršiti dete iz nižeg nego iz višeg društvenog sloja. Kritička (radikalna) kriminologija Kritička kriminologija je nastala u Engleskoj i u Americi krajem šezdesetih godina 20. koji se zalažu za kombinovanje krivičnog prava sa restorativnom pravdom. učinioci krivičnih dela moraju da se suoče sa svojim žrtvama. i kao drugo. Etiketiranje je posledica učinjenog akta. ispituju odnos moći i mesta koje pojedinci i društvene grupe zauzimaju u društvenoj strukturi i kriminaliteta koji vrše. Njena pojava izazvana je političkim borbama vođenim od strane raznih ultralevih pokreta u Americi i Evropi koje su obeležile 1968.

susedstva. Feminističke teorije i kriminalitet žena Feministkinje su učinile vidljivijim žene kriminalke i žene žrtve.). 114. ali se ne zalaže za kriminalnu politiku koja može da dovede do eskalacije tog konflikta. dok kao supruge. rat protiv terorizma i sl. seksualnim nasiljem. U savremenom svetu. na primer. obezbeđuje održavanje podređenog položaja žene. Zagovornici ovog pristupa se zalažu za kriminologiju koja za suzbijanje kriminaliteta koristi sredstva koja vode miru. razlikama u strukturi nelegitimnih mogućnosti. odnosno stereotipima njenih društvenih uloga. Adler. ali se sve više probija i u vezi sa kriminalitetom odraslih lica. Na taj način. Krits takođe zaključuje da struktura krivičnih dela koja vrše žene. a koja i dalje odražava njihovu tradicionalnu ulogu u društvu predstavlja dobar pokazatelj da je emancipacija žene imala slab uticaj na kriminalitet žena. Posebno je razrađeno objašnjenje kriminaliteta žena u kontekstu delovanja neformalne i formalne društvene kontrole Naime. ćerke i Ijubavnice zauzimaju centralno mesto. Zagovornici ove teorije zalažu se za izgradnju odnosa poverenja čak i onda kada je konflikt u toku: za "društvenu fabriku uzajamne ijubavi. Suština mirotvoračke kriminologije je u ideji da "dva loša ne mogu napraviti dobro" i da "rat protiv kriminala" može samo dovesti do još nasilnijeg društva. Suštinu ovog pogleda na kriminalitet žena čini argument jednakih mogućnosti po kome se sa omogućavanjem ženama pristupa pozicijama koje su dugo vremena bile rezervisane samo ža muškarce povećava njihova izloženost mogućnostima da postanu učinioci krivičnih dela. U novije vreme kriminalitet žena objašnjavan je razlikama u socijalizaciji vezano za pol. Predrasude koje postoje vezano za nju da predstavlja način za izbegavanje odgovomosti izvršilaca krivičnih dela. Tako.biti razrešene bez krivičnog prava. Krits ističe da je pokret za ženska prava naprosto preleteo iznad nezaposlenih i siromašnih žena i žena koje pripadaju manjinama kojima uglavnom pripadaju kriminalke. i to tako što nisu samo razvile kritiku "akumulirane mudrosti" o ženama kriminalkama i žrtvama već su ukazala i na institucionalizovani seksizam u okviru kriminološke teorije. Naime. Restorativna pravda se koristi u obliku posebnih krivičnih sankcija (alternativne krivične sankcije). politike i prakse. neformalna društvena kontrola uslovljava ne samo 91 . Pri tome. žene i dalje vrše sitna imovinska krivična dela koja odražavaju njihov položaj sitnih potrošača. nasuprot kriminologije koja se protiv kriminaliteta bori metodama rata (na primer. Mirotvoračka kriminologija i restorativna pravda Mirotvoračka kriminologija je pravac u kriminologiji koji su razvili predstavnici radikalne kriminologije. smatrali su da emancipacija žena i feminizam utiču na porast kriminaliteta žena i povećanje učešća nasilnih krivičnih dela u okviru njega. komisije za istinu i pomirenje). Simon i Henson. Prvi feministički orijentisani radovi u kriminologiji tražili su uzroke različite zastupljenosti muškaraca i žena u kriminalnoj populaciji u društvenoj nejednakosti muškaraca i žena. žene kao potrošači i seksualni objekti označavaju spoljne granice muškog sveta. Ovi stavovi oštro su kritikovani od strane brojnih autorki. majke. Iako je ovaj teorijski koncept kritikovan kao utopijski. nasiljem u porodici. 113. ili kao potpuna alternativa krivičnom postupku i krivičnim sankcijama. društvenom uključivanju i saradnji. Te žene ne samo da nisu dobile veća prava i mogućnosti. američki kriminolozi Kini i Pepinski. poštovanja i brige". ali se represivne mere koriste tek onda kada su druge mogućnosti iskorišćene. oni smatraju da nasilje države reflektuje iste vrednosti kao i nasilje kriminalca . čime je postavljena osnova za novi kriminološki pravac koji je nazvan mirotvoračka krirninologija. odnosno uz pomoć restorativne pravde.voljnost da se koriste nasilna sredstva prema protivniku. Austin. odlično pobija nemački profesor Majer. Ovaj teorijski pravac smatra da se u korenu zločina nalazi konflikt. pretnja represijom je uvek prisutna. rat protiv droge. prijatelja i drugih koji usvajaju vladajući stav o mestu žene u patrijarhalnom društvu. koji je definiše kao proces u kome izvršilac dobrovoljno i samostalno prihvata svoju odgovomost za krivično delo i uklanja posledice svojom pozitivnom i društveno konstruktivnom aktivnošću. odnosno kao deo tretmana prilikom izvršenja kazne zatvora. već su suočene sa još težom borbom za golu egzistenciju. Pri tome. već za politiku pomirenja i medijacije između izvršioca i žrtve. Takođe. razlikama u društvenim stavovima i reakcijama itd. on je doveo do kreiranja društvenih odgovora na kriminalitet koji su danas poznati pod nazivom pokret restorativne pravde. kao sastavni elemenat pojedinih krivičnih sankcija. neformalna društvena kontrola koja deluje preko članova najuže porodice. restorativna pravda je posebno razvijena vezano za maloletničku delinkvenciju. a poslednjih godina i vezano za ratne zločine (na primer. oni se zalažu za uspostavljenje društvenih veza koje su prekinute zločinom.

kako tvrdi teorija naučene bespomoćnosti. ali je osnovno da ona teži traženju pomoći proporcionalno opasnosti koja preti njoj i njenoj deci. teorija naučene bespomoćnosti ima tri osnovne komponenete: informacija o tome šta će se desiti (mogućnost). (2) Sociološka objašnjenja 92 . posebno kroz rad i slobodne aktivnosti. oni koji pružaju pomoć zahtevaju "tretman" u smislu otklanjanja patrijarhalnih obrazaca koji tu pomoć slabe i sprečavaju. ceo tretman koji se sprovodi u zatvoru. zdravstvenu zaštitu. ali to nije imalo efekta." Ova teorija zapravo predstavlja varijantu teorije socijalnog učenja primenjene na žene koje su žrtve nasilja u braku. očekivanje odnosno predstava koju čovek o tome ima. i. čak i kada se povrati veza između ponašanja i njegovih efekata. već se povećava sa povećavanjem nasilja koje trpi. 115. u ovoj teorjji zastupljen je stav da žene aktivno odgovaraju na nasilje ulažući napore ka traženju pomoći koja im se uglavnom ne pruža. po pravilu. odnosno bračnim odnosima. reakcija izostaje usled emocionalnog stanja koje karakteriše depresija i strah da će pozitivni rezultat i dalje izostajati. Teorija naačene bespomoćnosti objašnjava. ne nudi ženama alternative za kriminalno ponašanje po izlasku iz zatvora. (1) Psihološka objašnjenja Među feminističkim psihološkim objašnjenjima nasilja prema ženama u braku nastalim kao reakcija na psihološke teorije koje su bračno nasilje prema ženama objašnjavale urođenim ženskim mazohizmom posebno su značajne teorija "naučene bespomoćnosti" i teorija "preživljavanja". rad. Ti obrasci posebno dolaze do izražaja ne toliko u svesnoj muškoj zaveri protiv žena koliko u načinu mišljenja i odnosima koji su izgradili takav pristup nasilju u braku koji ističe individualnu patologiju. 1970. već i krug lica koja su žrtve tog kriminaliteta. Praktična implikacija ove teorije je da od naučene bespomoćnosti ne pate žene žrtve bračnog nasilja već oni koji su određeni od strane društva da im pruže pomoć. motive krivičnih dela koja vrše žene i slično. Tvorac teorije naučene bespomoćnosti u njenom izvornom obliku jeste psiholog Seligman koji je ekperimentima na psima pokazao da ukoliko voljno ponašanje usmereno na otklanjanje negativnih uticaja duže vremena nema efekta ono postepeno nestaje. Sve se to opravdava malim brojem žena zatvorenica u odnosu na muškarce zatvorenike iako u osnovi reflektuje nevidljivost problema žena kriminalki. Naime. na drugoj strani. način izvršenja.obim i strukturu kriminaliteta žena. da su uslovi za obrazovanje. Kasnije. Teorija naučene bespomoćnosti polazi od postojanja tri vrste problema: intelektualnih. Bitno je da za osećanje bespomoćnosti nije važno da li mogućnost kontrole nad dogadajima u sopstvenom životu zaista postoji ili ne već je od značaja verovanje. Konsekventno. percepcijskih i onih koji su vezani za osećanja. Što bi ranije u životu psi dobili ovakav tretman. verovanje. na jednoj strani. usmeren je na tradicionalne ženske uloge i. Takođe. Ono za čim one imaju najviše potrebe je društvena podrška koja bi im omogućila da postanu nezavisne i napuste nasilnika. Težnja pretučene žene ka traženju pomoći ne smanjuje se. kulturne i druge aktivnosti lošiji nego u muškim zatvorima. odnosno kritika objašnjenja ove pojave mazohizmom žene. pravnice ili rađe u praksi u okviru krivičnopravnog sistema. broj dece kao i zlostavljanje koje je trpela kao dete. nasuprot teoriji naučene bespomoćnosti. U tom smislu ova teorija primenjena je i na objašnjenje nasilja u braku i to kao reakcija. takođe. tih godina ova teorija testirana je i na ljudskim bićima i pokazala se primenjivom. zašto pretučene žene postaju žrtve. kako ih proces viktimizacije dalje drži u klopci rezultirajući u "psihološku paralizu koja ih sprečava da napuste vezu. očekivanje. da je kontrola u ženskim zatvorima veća i strožija nego u muškim. njena vezanost za partnera. Žene koje su zlostavljane u braku ostaju u braku sa nasilnikom ne zato što su pasivne već zato što su pokušavale da pobegnu. Na traženje pomoći od strane žene može uticati njena materijalna situacija. medicinski model tretmana i privatizaciju porodičnog života. Feminističke teorije o nasilju nad ženama u braku U objašnjenju nasilja u braku feminističke teorije polaze od odnosa moći u društvu i njegove uzroke nalaze u nejednakoj moći muškarca i žene kako na nivou globalnog društva tako i u ličnim. kognitivna predstava o mogućnosti da se nešto dogodi (učenje. Ovakvo objašnjenje zajedničko je svim feministički orijentisanim autorkama bez obzira da li su sociološkinje. sportske. trebalo bi im duže vremena da prevaziđu efekte naučene bespomoćnosti. Teorija preživljavanja izrasla je na kritici teorije naučene bespomoćnosti i koncipirana je od strane Gudolfa i Fišera. Istraživanja koja su vršile feministkinje pokazala su. Primenjena na ljude. odnosno odnos koji u društvu uopšte postoji između žena i muškaraca. psihološkinje. percepcija) i ponašanje.

mit o krivici ili podeljenoj odgovomosti žene . nasilje nad ženom ne može biti objašnjeno samo uz pomoć analize interakcija i situacionih faktora. kako dobro primećuju Dobaš i Dobaš "kada je ta metodologija primenjena (posmatranje pojave nasilja u okviru šireg socio-istorijskog konteksta) na problem nasilja prema ženama. 116. Žena tako postaje žrtva u uslovima dvostruke neravnoteže moći: između nje i muškarca. Ističe se da je silovanje akt agresije i nasilja jer. a njegova muškost je ugrožena ako nije u stanju da se tako ponaša. Upravo to. Tradicionalno se smatra dozvoljenom upotreba sile radi kontrolisanja supruge. To je pre forma ponašanja koja je postojala vekovima kao prihvatljiv i zaista željeni deo patrijarhalnog porodičnog sistema u okviru patrijarhalnog društva. Tako Dobašu pojmu patrijarhata "vidi dva elementa: strukturalni. odnosi između bračnih drugova smatraju se njihovom privatnom stvari što služi kao izgovor policiji i drugim organima društvene kontrole da ne intervenišu u slučajevima nasilja. mit o vršenju silovanja od strane male grupe psihopata. Da seksualnost nije povezana sa moći i agresijom. silovanje ne bi bilo moguće. on je nepoznato lice). Ovaj akt agresije motivisan je neprijateljstvom prema ženama i željom da se žena ponizi ili da se pokaže kontrola nad njom. koristi pojam patrijarhata. kako kaže Džekson "od muškarca se ne očekuje samo da ima vodeću ulogu već i da vlada nad ženom. a druge na žene (verovanje da žene postižu zadovoljstvo kroz bol i poniženje . koji čine društvene institucije koje definišu i zadržavaju podređen položaj žene u društvu i tako ih sprečavaju da utiču na društveni poredak ili da ga menjaju i ideološki. u strogom smislu reči. Feministkinje u silovanju vide jedan od najdrastičnijih oblika opresije žene koji u praksi nije na odgovarajući način osuđen i kažnjen. silovatelj je psihički bolesnik. Prema patrijarhalnom obrascu. Smatra se da je neophodno povezivanje socio-strukturalnih i kulturnih faktora sa razvojem ličnosti i situacionim faktorima jer jednostranost u bilo kom pogledu nije prihvatljiva.žena je odgovoma koliko i silovatelj jer silovanja ne bi bilo da i ona nije svojim izgledom ili ponašanjem tome doprinela. iako su situacioni faktori često važni za nastanak nasilja. Ekonomska zavisnost žene od muža. što postoji i u miru. koji se ogleda u procesu socijalizacije koji obezbeđuje prihvatanje tog poretka. mora se imati na umu da veliki broj žena bez obzira na socijalni status (posebno ako imaju decu) ostaje ekonomski zavistan od muževa. a porodica se smatra osnovom društva. koje nastoje da daju sociološko objašnjenje nasilja u braku. žena ne može biti silovana 93 . U skladu sa društvenim normama agresija se smatra delom muškosti ili. Seksualno osvajanje postaje prihvatljiv način vrednovanja muškosti. odnosno seksualni manijak. i između moćnije i manje moćne strane u sukobu. Potvrda muške kontrole se pokazuje kroz seksualno ponižavanje žene.mit o ženskom mazohizmu. pretnja nasiljem u svakom slučaju postoji. dobre devojke niko ne siluje. žena simbolizuje porodicu. mit o neukrotivom muškom nagonu. Kako ističe Šur. Kada su ti atributi muškosti naglaseni. kao i očekivanja društva. Feminističkim teorijama zamereno je da zanemaruju uticaj ličnosti i situacionih faktora pa tako nisu u stanju da daju odgovor na pitanje zašto sve žene nisu žrtve nasilja iako sve žive u istom socijalnom okruženju. mnoge autorke feminističke orijentacije sada insistiraju istovremeno na postojećoj društvenoj "normalnosti" nasilja nad ženama u braku i na njegovim korenima u patrijarhalnom sistemu. silovatelj teži definitivnoj pobedi nad svojim neprijateljom. silujući je. Feministička teorija i seksualno nasilje prema ženama U feminističkoj literaturi silovanje se definite kao seksualni akt koga žena ne želi. da je natera da ga moli. a ne posebne psihološke osobine utiču na nju da ostane uz muža nasilnika. silovatelj je pijan ili drogiran. Jedne se pdnose na muškarce (silovanje je spontani čin zadovoljenja nagona na licu mesta." Sa ovim u vezi. Takođe. silovanje dostiže epidemijske razmere". nije pisutna jedino među siromašnim slojevima. Samim tim. feminističke teorije. Silovanje služi da se ovekoveči nejednaka raspodela snaga i moći izmedu muškarca i žene i da se sve žene drže u strahu. muškarac želi da uništi osnove neprijateljske zajednice. međutim. kao što se dešava u ratu. "devijantno" ili "patološko" ponašanje.Veliki broj zastupnica. bez obzira da li je sila upotrebljena ili ne. Silujući i ponižavajući ženu. Žena se doživljava kao svojina muškarca-neprijatelja i. ona vodi u nesporni zaključak da nasilje nad ženama nije. Žena je u velikoj meri i ekonomski i emocionalno zavisna od muža nasilnika. koji je protiv njene volje. Oni su tesno povezani sa namerama muža nasilnika koje su oblikovane i opravdane od strane šireg socio-kulturnog konteksta patrijarhalne dominacijc. Ili. verovanje da žene u stvari priželjkuju da budu silovane. Feministička kritika je razotkrila različite mitove i predrasude koji se uobičajeno vezuju za silovanje. demonstriranja dominacije i superiornosti nad ženama.

ali i ljutnja i želja za osvetom. Prema tome. čak uspevaju da podriju vladajući kapacitet i politički autoritet slabih i propalih država. koje su proizvod rastućih nejednakosti. tužiocima. Najveći ražvoj u tom pogledu za sada je ostvaren na nivou policije. posebno u vezi pitanja efektivnosti kontrole kriminaliteta. došlo se do zaključka da žrtva silovanja preživljava veliki stepen fizičke i emocionalne traume za vreme samog silovanja. noćne more. Prebacivanje odgovornosti prvenstveno na pojedinačne države ne znači samo da se borba protiv transnacionalnog kriminaliteta formalno vodi pre svega na nivou nacionalne države. postoji strah od smrti. kao i u smislu pokušaja osnivanja institucija. stresne i traumatične posledice silovanja na ženu su dugotrajne.gubitak apetita. žene osećaju ljutnju. ključni teorijski koncepti koji su ujedno i ključne tačke preseka kriminološkog istraživanja i šireg domena socijalnog i političkog delovanja u savremenom društvu. mreža i programa obuke koji ciljaju na razmenu informacija i veština među evropskim policajcima. stomačne tegobe. i to kako onog transnacionalnog tako i onog čije vršenje se ograničava na teritorije pojedinih zemalja. uticaj globalizacije na kriminalitet izučava se i sa stanoviša promena lokalnog konteksta pod uticajem globalnih promena. Većina žena ima problema sa ishranom . uočili su da se razlike u podeli bogatstva. Osnovna emocionalna reakcija posle silovanja je osećanje straha od fizičkih povreda i osakaćivanja. Najkraće. ponekad traju čitavog života. U feminističkim istraživanjima i radu sa žrtvama silovanja.teško uspavljivanje. akutnoj fazi. Samim tim. osećaj mučnine. Globalizacija nije fenomen koji se dešava „tamo negde". slučajevi silovanja koja su se dešavala na ulici u toku dana ili u liftovima zgrada. i sudijama (na primer.protiv svoje volje). čije formiranje se ostvaruje na globalnom nivou. politike azila. Sindrom silovane žene uključuje fizičke i emocionalne reakcije. 94 . dok je najstarija žena žrtva silovanja imala devedesetjednu godinu. vrištanje u snu i sl. razumevanje procesa globalizacije neophodno je za objašnjenje savremenih oblika kriminaliteta. već znači i to da je nesrazmerno i nerealno veliki teret u tom pogledu svaljen na pleća nerazvijenih i država u razvoju. grudima. ali i u oblasti kriminoloških istraživanja i teorija. pa su se tako razvila i objašnjenja kriminaliteta u kojima ti procesi zauzimaju centralno mesto. Jedan broj žena ne želi da priča o silovanju i slučaj ne prijavljuje policiji. Kao što je dobro primetio Kastel takođe svetski poznati teoretičar globalizacije. Istraživanja su pokazala da način oblačenja. kao i onih koje se tiču imigracije. rizično društvo i globalizacija . To nije samo proces koji podrazumeva uticaj udaljenih događaja i odnosa između država. prepliću sa rizicima viktimizacije i savremenim formama urbanog kriminaliteta i nasilja U okviru literature o globalizaciji i kriminalitetu posebno se izražava zabrinutost zbog sporog stvaranja mreža i institucija kontrole kriminala na međunarodnom nivou. kao i društvene odgovore na njega gotovo je nemoguće objasniti bez uzimanja u obzir širih. globalizacijskih procesa. odsustvo prolaznika ili godine života nisu odlučujuće viktimogene predispozicije koje žene izlažu riziku od silovanja. Takođe. na primer. U toj fazi zapažene su fizičke reakcije u vidu osećaja slabosti i bolova u celom telu. karlici. poniženost. Iako je napad prošao. Zbog svega navedenog. odnosno rizično društvo.globalizacijske teorije Kako se slika kriminaliteta u savremenom društvu menja. šetnja ulicom noću. jesu i pojmovi upravljanje kriminalitetom i rizik. Nakon osnivanja Interpola. Kriminolozi koji se bave ekologijom urbanog kriminaliteta. utičući na sve aspekte života žene. Pored globalizacije. najmlađa žrtva silovanja imala je samo tri godine. Savremeni kriminalitet. neposredno posle silovanja i u dugom vremenskom periodu posle silovanja. korporativni i organizovani kriminalitet. a naročito u vratu. uznemirenost. U pogledu godina života. Zabeleženi su slučajevi silovanja žena koje nisu bile "izazovno" obučene. prošireno je delovanje policije SAD i Evropske unije na planu mera za suzbijanje organizovanog kriminaliteta. neminovno dolazi i do promena u sferi društvene kontrole i reda. Pored transnacionalnog kriminaliteta. takve kriminalne mreže postaju predmet izučavanja savremene kriminologije. strah. Kriminalne mreže. postoje i problemi sa spavanjem . Prvih nekoliko sati posle silovanja. Savremeni kriminolozi ispituju kako procesi globalizacije stvaraju nove mogućnosti za transnacionalni. već moramo imati na umu da njene efekte doživljavaju i osećaju svi lokaliteti koji ne mogu više sebe izolovati od događaja i procesa koji se dešavaju na drugom mestu. Kriminalitet. u tzv. postoji velika tenzija između pojava protiv kojih se borba vodi na lokalnom (nacionalnom) nivou i njihovih značenja. kroz različite oblike svog kriminalnog delovanja. pri čemu se proučavaju i društveni procesi koji taj kriminalitet podstiču i problemi koji se tiču njegove kontrole. moglo bi se reći da je jedan od produkata ovih procesa i globalizacija kriminaliteta. često buđenje. sramota. 117.

socijalnih i kulturnih činilaca na javljanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinačne pojave.Europol. koji deluju u momentu delinkventnog ponašanja. istraživač dolazi do zaključka o opštoj uzročnosti proučavanog kriminaliteta. Evropska konvencija o ljudskim pravima). 119. susedstvo. Kao što postoje razlike u određivanju pojma kriminogenih faktora. koje izučava kriminalna antropologija). Slična ovoj podeli je podela na objektivne i subjektivne kriminogene faktore. koji deluju u procesu formiranja ličnosti do delinkventnog ponašanja i situacione (neposredne). uticaj koji su izvršila internacionalna ili nadnacionalna tela tj. Na primer. društvenih pokreta i kampanja protiv državnog kriminaliteta i kršenja ljudskih prava.Mogu se izdvojiti i neki drugi aspekti globalnog odgovora na kriminalitet koji daju nadu. devijantna ponašanja). Makro uzročno objašnjenje locira uzročnu silu na širi nivo socijalne organizacije. U kriminološkoj teoriji najviše je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard. Makro i mikro nivo uzročnosti Kriminološke teorije objašnjavaju kriminalitet uzrocima vezanim za ličnost ili socijalnu sredinu. moralna shvatanja. Grispinji je izvršio klasifikaciju kriminogenih faktora na one koji uslovljavaju javljanje kriminaliteta kao društvenog fenomena (društveni uzroci kriminaliteta. može da bude na opštem nivou (proučavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave). zbog toga što je kriminalitet istorijski i društveno uslovljen i zavisi od okolnosti vezanih za odredene društveno-ekonomske sisteme i odnose. Opšta i posebna uzročnost kriminaliteta mogu se odrediti kao makro polje delovanja kriminogenih faktora. Eurojust i sl. organi (Savet Evrope i Evropska Unija) i međunarodni ugovori i konvencije (npr. i sl. Feri je delio kriminogene faktore na tri grupe: antropološki (organska i fizička konstitucija. lične osobine kriminalaca). te se taj proces njihovog delovanja u literaturi naziva kriminogeneza. Analiza uzročnosti na makro nivou obuhvata delovanje većih sistema: ekonomskih. tako i uticaj faktora vezanih za ličnost koja se kriminalno ponaša. Samo ono što je karakteristično za većinu zločina može biti kvalifikovano kao uzrok zločina u celini. kao što je. Afrička povelja o pravima. kao individualni akt. Bračni par Gluk upotrebljavali su pojam faktor u smislu uzroka na osnovu kojih su donosili prognostičke zaključke. imajući u vidu brojne faktore koji utiču na kriminalitet ili ga direktno prouzrokuju. na opštem nivou. Polazna tačka za posmatranje uzročnosti kriminaliteta je opšta uzročnost. uključeno u opštu uzročnost. Objektivni kriminogeni faktori se odnose 95 . opšta uzročnost uslovljava posebnu i pojedinačnu uzročnost. posebnom nivou (proučavanje uzroka pojedinih tipova kriminaliteta) i pojedinačnom nivou (uzroci kriminaliteta vezani za ličnost kriminalca). Pristup izučavanju uzročnosti kriminaliteta. S druge strane. Prilikom ovakve analize uzročnosti mora se imati u vidu da je svako kriminalno ponašanje. Smatra se da ova podela ima dosta opravdanja jer omogućava da se utvrde faktori koji su uticali na formiranje ličnosti i istovremeno objašnjavaju zašto se neko lice odlučilo na kriminalni akt u tom. pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju и procesu nastanka. Otkrivanjem uzroka vezanih za pojedinačno kriminalno ponasanje. 118. a ne u nekom dragom momentu. Kriminogeni faktori . To je podela na egzogene (spoljne) i endogene (unutrašnje) faktore. Deklaracija UN o osnovnim ljudskim pravima. Kriminogeni faktori mogu da deluju na javljanje kriminaliteta kao uzroci. a pojedinačna uzročnost kao mikro nivo uzročnosti. društvena struktura. Kriminogeni faktori deluju na genezu kriminaliteta. postoje razlike u i u shvatanjima teoretičara oko podele i odredivanja njihovog dejstva. Prema tome. Objašnjenja kriminoloških teorija o uzročnosti kriminaliteta mogu pomoći da se pronađu konkretna i praktična rešenja uzročnosti. uslovi i povodi. fizičke ili kosmotelurne i društvene faktore. koje izučava kriminalna sociologija) i one koji su vezani za ličnost (individualni faktori kriminaliteta. društvena pokretljivost itd.pojam i podela Najopštije posmatrano. prilikom posmatranja uzročnosti na bilo kom nivou moraju se uzeti u obzir međusobno povezani objektivni i subjektivni faktori. Zelig i Saderland predvidali su deobu faktora na istorijske (genetičke). škola. na primer društveno-ekonomski i politički sistem. porast međunarodne svesti i određene mobilizacije građana zbog kriminaliteta protiv životne sredine. Analiza uzročnosti na mikro planu obuhvata delovanje kako faktora uzročnosti iz uže socijalne sredine (porodica. Slično je i prilikom posmatranja uzročnosti pojedinih tipova kriminaliteta.). kultura. Uzroci otkriveni na nivou analiza pojedinih kriminalnih ponašanja moraju se uopštavati i posmatrati generalno. formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja.

kriminogeni faktori mogu da se jave kao uzroci. slabo čuvana imovina. uslova i povoda. negativan uticaj sredstava masovne komunikacije. Neki od njih imaju opštiji karakter i odnose se na veći broj različitih oblika kriminalnog ponašanja. koji utiču na donošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. pomaganje itd. Svaka objektivna promena u uzročnom nizu istovremeno je uzrok nekoj posledici i svaka posledica uzrok novoj posledici. uticaja društvene sredine i razvoja ličnosti. niti se samo jedan od njih može smatrati osnovnim uzrokom za sve njegove oblike. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja Prema intenzitetu dejstva i uticaju pojedinih kriminogenih faktora na javljanje kriminalnog ponašanja. Alkoholizam se smatra jednim od neposrednih uzroka kriminalnog 96 . zbog čega su veoma značajni. dok drugi deluju istovremeno ili trenutno. te je stoga saznavanje povoda značajno sa stanovišta etiologije. Uslovi kriminalnog ponašanja definišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju i olakšavaju javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija. Njihovo dejstvo na javljanje kriminaliteta je najneposrednije i direktno. slaba organizacija slobodnog vremena. u daljem redosledu kretanja u prirodi i društvu. a koja opet. Uzroci kriminaliteta su mnogobrojni i mogu da budu podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. tretmana i resocijalizacije. direktni (neposredni) i posredni. drugih slabiji i udaljeniji od kriminalnog ponašanja. Dejstvo uzroka. realna promena koja nužno i najneposrednije dovodi do neke druge realne promene (posledice). Oni sami po sebi ne mogu izazvati kriminalno ponašanje. uslova i povoda ne ispoljava se uvek i u svakom konkretnom slučaju na isti način. Avanesov svrstava uslove u sledeće grupe: prateći uslovi (događaji vezani za okruženje. u literaturi se navodi delovanje određenih okolnosti ili konkretne situacije na kriminalno ponašanje. oni mogu da menjaju svoja mesta i da se javljaju sa različitim dejstvom. Uslovi ubrzavaju dejsto neposrednih uzroka. Uzroci kriminaliteta se određuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. kompletni i specifični. situaciona pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti. podstrekavanje. mesto i vreme). koja predstavlja jedinstvenu organizaciju osobina. Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni ili samo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. uslovi i povodi. Povezanost i kompteksnost delovanja kriminogenih faktora ogleda se u tome što nijedan faktor. Pored uzroka. Povezanost objektivnih i subjektivnih faktora pokazuje daje čovekovo ponašanje rezultat interakcije individue i sredine i da izučavanje uzročnosti kriminaliteta mora biti zasnovano na analizi socijalnih i psiholoških činilaca. neophodni uslovi (bez njih ne bi bilo dogadaja). nesagledivo zamršen i beskrajan splet u kome neki uzroci deluju postepeno. causa) se defmiše kao objektivna. ali ga omogućavaju i stimulišu. u vremenskom redosledu. Pod situacijom se podrazumeva položaj ili pozicija skupa okolnosti koje utiču na kriminalno ponašanje. povodi imaju dejstvo uslova i zavise kako od spoljnih okolnosti tako i od svojstava ličnosti. Uticaj jednog broja faktora je jači. U literaturi se najčešće navodi primer alkoholizma kao kriminogenog faktora da bi se ilustrovalo primarno i sekundarno dejstvo uzroka. dovoljni uslovi (svi ostali uslovi). dovodi do dalje promene.na socijalne uzroke i uslove delinkventnog ponašanja i formiranja delinkventne ličnosti. sintetički i kompleksno. Ovaj niz neprekidnog delovanja opisuje se kao uzročni lanac ili uzročni niz. 120. sam za sebe. Subjektivni kriminogeni faktori osvetljavaju razne psihološke aspekte i njihov uticaj na formiranje delinkventne ličnosti. utvrđivanja krivične odgovornosti. nije dovoljan da dovede do kriminalnog ponašanja. nagovaranja. Neznatni povodi mogu da lica sa kriminalnim sklonostima navedu na kriminalno ponašanje. Koncept okolnosti se generalno upotrebljava kada treba da ukažemo na nešto što se konkretno pojavilo i razvilo u određenom momentu oko određene osobe koja se kriminalno ponaša. drugi deluju samo na određen tip kriminalnog ponašanja. odsustvo lične odgovornosti itd. pretnje. Uzrok (lat. Postoje opšti i konkretni uzroci. Objektivni i subjektivni faktori sjedinjuju se u ličnosti. subjektivni i objektivni. Šire posmatrano. oni doprinose da do kriminalnog ponašanja dođe i zbog toga se često zovu doprinosećim ili dopunskim okolnostima kriminalnog ponašanja. uslova i povoda. Kriminogeni faktori deluju povezano. glavni i sporedni. Uzroci. uzroci prvog i drugog reda. Povodi su izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti. Kao povodi mogu da deluju: izazivanje i vređanje od strane žrtve. Kao uslovi kriminalnog ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta.

kao što su pristup resursima i mehanizmima ostvarivanja i zaštite ljudskih prava i učešće u odlučivanju. Siromaštvo se danas posmatra u mnogo širem smislu nego ranije jer se prilikom definisanja siromaštva uključuje i postojanje. Povezanost ekonomskog sistema i kriminaliteta uočena je još na početku razvoja kriminologije kao nauke. drži najveće bogatstvo. na vrhu piramide. pri čemu svaki od ovih faktora može i samostalno da utiče na pojavu kriminaliteta. Mnogi pisci su isticali da je kriminalitet proizvod loših materijalnih uslova života. ekonomski sistem i razvoj Uticaj ekonomskog sistema kao makro faktora uzročnosti kriminaliteta može da se posmatra sa stanovišta različitih društveno ekonomskih formacija. godina. tako da su u mnogim gradskim četvrtima velikih industrijskih gradova stvorena "gnezda zločina". od prilike svakih desetak godina i izazvane su hiperprodukcijom. Uticaj bogatstva na javljanje kriminaliteta razmatran je u kriminološkoj literaturi kada je uočeno da među izvršiocima krivičnih dela ima dosta pripadnika bogatih društvenih slojeva. imajući u vidu društveni položaj engleskih radnika u industrijskoj eri kapitalizma. tržišnom privredom. ali dovodi do osiromašenja stanovništva. u oblasti ekonomskih odnosa došlo je do tada u istoriji gotovo nezabeležene hiperinflacije od skoro 2. imovinska krivična dela). Engels je u knjizi "Položaj radničke klase u Engleskoj" istakao da su teški i nehumani uslovi života stavili radnike u izuzetno težak položaj. nemaštine tzv. koje nema sredstva da robu kupi. otpuštanje sa posla. Smatra se da je posredno dejstvo više rasprostranjeno i sastoji se u uticaju materijalne bede na neprosvećenost. U različitim fazama razvoja ovog ekonomskog sistema zapažen je porast ukupne ekonomske moći i kupovne moći stanovništva. Uticaj ekonomskih kriza na kriminalitet može se posmatrati u Srbiji počev od devedesetih godina prošlog veka pa nadalje. Takva raspodela ulaganja stvara više robe na tržištu. netrpeljivosti. pada životnog standarda. ali je način proučavanja ove povezanosti bio različit. zaostalih shvatanja. Temeljna kriza nastaje usled suprotnosti između privatnog prisvajanja i kolektivnog. a manje ulaganjem u radnu snagu i radnike. pad nadnica. to su superbogati čiji je broj ograničen na nekoliko stotina porodica. postojanje predrasuda. nerazumevanja u porodici. Posebno je kao godina krize zapamćena 1993. demoralizaciju. nesloge. nezaposlenost itd. Ovaj tzv. kao uslova koji omogućava dejstvo drugih faktora. odnosno hijerarhije sticanja bogatstva. odnosno globalnim svetskim okvirima. većim ulaganjem u sredstva rada i novacije. nizak nivo obrazovanja i kulture.000% mesečno. mito. odnosno snažnijim razvojem proizvodnje roba. Uticaj globalizacije i tranzicije na kriminalitet 97 . Raspodela profita i akcija data je u vidu piramide. U kriminološkoj literaturi siromaštvo je dugo godina smatrano dominantnim i osnovnim kriminogenim faktorom. odnosno nepostojanje mogućnosti i šansi za ostvarivanje prava na život u dostojanstvu. bede. "donjih društvenih slojeva" i ovo tvrđenje dokazivali su empirijskim istraživanjima. Mnogi pisci su ukazali na činjenicu da bogati slojevi vrše najteža krivična dela klasičnog kriminaliteta (ubistva. Ekonomija. korupcija. Ekonomske krize značajno utiču na obim i strukturu kriminaliteta. robnonovčanom proizvodnjom. U nerazvijenim zemljama mali krug ljudi drži devet desetina društvenog blaga. javlja se nedostatak novca. zajedničkog stvaralaštva u društvenim okvirima i suprotnosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja u intradruštvenim. naročito kriminaliteta nasilja i saobraćajne delinkvencije. Ekonomske krize mogu da budu ciklične i temeljne. što je dovelo do porasta svih oblika kriminalitata i drugih društveno nedozvoljenih ponašanja. 122. Finansijski tokovi su poremećeni. Na dejstvo siromaštva kao kriminogenog faktora ukazivao je Engels. "kriminalitet blagostanja" vrši se da bi se stekle još veće materijalne koristi i potvrdio društveni prestiž. ali i takva krivična dela koja su povezana sa njihovim društvenim položajem (zloupotreba službenog položaja. sa visokim društvenim i ekonomskim standardom. Mali broj ljudi. 121. Dalje proučavanje se kretalo u pravcu ukazivanja na neposredno dejstvo faktora siromaštva kao uzroka kriminalnog ponašanja (naročito kod imovinskih krivičnih dela) i na posredno dejstvo ovog faktora. naglog osiromašenja najširih društvenih slojeva. Neko lice može direktno pod uticajem prekomerne upotrebe alkohola da izvrši krivično delo. Većina zemalja u svetu sa kapitalističkim društvenim uređenjem danas se nalazi u ekonomskom pogledu u fazi liberalnog kapitalizma. ali takođe i periodi krize koji dovode do porasta nezaposlenosti i socijalne bede. koji se odlikuje dominacijom privatne svojine nad sredsvima za proizvodnju. prevare). Prva proučavanja su se odnosila na utvrđivanje povezanosti izmedu ekonomskih prilika (siromaštva. bogatstva) i kriminaliteta.ponašanja. odvajanjem rada od kapitala. Pored ratnih zbivanja na teritoriji bivše Jugoslavije. primitivnost. Ciklične krize se javljaju u relativno stalnim vremenskim razmacima. telesne povrede.

što navodi vlade da usvoje slične ekonomske. umetničkim delima i sl. fizičko nasilje uz upotrebu sile) u većini zemalja u tranziciji. koristi da bi označio rastuću homogenost nacionalne ekonomije. pokazuju da u toku i posle rata kriminalitet raste pri čemu posebno beleže porast vojna. nacionalnoj. seksualno nasilje nad ženama i decom. korupcija u javnim službama i prevare potrošača. posebno društvenih službi i krivičnopravnog sistema. klasnoj i ekonomskoj osnovi. Pored globalizacije. Ekonomsku globalizaciju prati koncentracija političke moći u rukama manjeg broja pojedinaca. siromaštvo. trgovina ljudima. posebno se razvija kompjuterski kriminalitet. informacija i ljudi i da njime dominira multinacionalna. Jedna proizilazi iz potrebe privlačenja internacionalnog kapitala i borbe protiv internacionalnog kriminaliteta. društvena tranzicija krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. cigaretama. koje vode Amerikanci. doprineo porastu siromaštva. doprinosi privremenoj transformaciji obima. Globalizacija podrazumeva dve međusobno povezane transformacije. nasilje u porodici. sve većoj društvenoj isključenosti i pravnoj i opštoj nesigumosti. rasnoj. migranti i dr. na taj način. Globalizacija i tranzicija imaju značajan uticaj na promene u obimu i strukturi kriminaliteta. socijalnoj zaštiti i socijalnoj jednakosti.Globalizacija je termin koji se široko. strukture i karakteristika kriminalnih ponašanja. socijalnih i kulturnih uslova pojedinaca i grupa. doveo je do pogoršanja ekonomskih. Društvena dezorganizacija do koje dolazi pod uticajem rata ohrabruje ljude koji su i ranije imali kriminalne sklonosti da nastave sa kriminalnim ponašanjem i da postanu još brutalniji i pohlepniji nego što su bili ranije. Međutim. dolazi do brzog bogaćenja i naglog osiromašenja. podstiču razvijanje politike koja je manje bazirana na principima odgovornosti. U zemljama u tranziciji radni status je nesiguran. veka. trgovina drogama. bržeg protoka kapitala i podsticanja ekonomskog razvoja u svetskim razmerama. Pretpostavlja se da je ovaj proces uglavnom vođen internacionalnim tokovima slobodnog kapitala. kriminalitet korporacija. sukobe i onemogućava ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava većine ljudi.). razbojničke krađe. što uslovljava produbljivanje razlika između bogatih i siromašnih. a mnogo više se zasniva na socijalnoj nejednakosti. razbojništvo. posebno osetljivih marginalnih grupa (žene. krađa lične imovine. trgovina ljudima. slabi inhibicije. prostitucija. Neoliberalni model ekonomske globalizacije pored ogromnog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Zemlje u tranziciji su posebna grupa zemalja u savremenom svetu. predstavlja proces koji ima veoma veliki uticaj na fenomenološka obeležja kriminaliteta. Rat i kriminalitet Rat. ovakvo stanje podstiče i kriminalnu aktivnost onih koji su pre rata bili uzorni građani i poštovali zakone. Prilikom definisanja globalizacije često se pojavljuje kao sporno pitanje da li je globalizacija zaista nešto novo ili je samo moderna verzija kolonijalizacije. invalidi. na jednoj strani. socijalne i krivičnopravne mere. usled krize institucija. druga je zasnovana na suštinskoj promeni u državnim i tržišnim odnosima gde neoliberalne koncepcije "slobodnog tržišta". Osobe koje žive u uslovima društvene dezorganizacije nisu nužno i 98 . Pored povećanja obima imovinskog i kriminaliteta nasilja (krađa automobila. neoliberelna ekonomija i tehnologija. transnacionalni organizovani kriminalitet (međunarodni terorizam. krizi javnog sektora i privatizaciji. imovinska i nasilna krivična dela kao i maloletnička delinkvencija i ženski kriminalitet dok opada broj prijavljenih seksualnih delikata uz istovremen porast tamne brojke kod ovog oblika kriminaliteta. krađa iz automobila. dominira pravna i opšta nesigurnost i sve više se ispoljava protivurečnost između ciljeva i mogućnosti za njihovo zadovoljavanje. po pravilu stvara pogodne uslove za porast kriminaliteta. oružjem. "Rat drogama" i "rat teroru" . povećanju razlika između bogatih i siromašnih. na primer. Tranzicija iz socijalizma u kapitalizam se odvija veoma brzo u savremenim uslovima i praćena je nizom globalnih promena. 123. rat utiče i na promenu regionalne strukture kriminaliteta. ohrabruje primitivne nagone i.). razvijenih i nerazvijenih zemalja. ali često neodređeno. maloletnička delinkvencija i nasilje nad decom. koje vode multinacionalne korporacije. Takođe. praćene paralisanim ili pristrasnim radom policije i organa pravosuđa. centralizovane privrede na tržišnu privredu i privatizaciju državne imovine). Podaci koji se odnose na Prvi i Drugi svetski rat. ekspanzija seks industrije i pornografije. to su post-socijalističke zemlje koje su u periodu od pet do sedam decenije bile izložene tranziciji iz kapitalizma u socijalizam i obrnuto. iz socijalizma u kapitalizam. politike i kulture. što još više produbljuje nejednakost po polnoj. kao oblik društvene dezorganizacije. posebno političkog sistema i strukture vlasništva (prelazak sa planirane. često se uzimaju kao primer takvog internacionalnog razvoja. sistem vrednosti se menja i javlja se nova ideologija. stari. etničkoj.

prijetelji) ustupa mesto formalnoj kontroli (policija. onda to mogu da čine i oni. Dominacija grada. među kojima su svakako najozbiljnije one koje su ostavili široko rasprostranjena kriminalizacija i viktimizacija. drogama i ženama. Industrijalizacija je opšte prihvaćen termin za označavanje posebnog oblika društvenog razvoja. Tako se grad pojavljuje kao centralni prostorni okvir za ispoljavanje kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja. pridaje se veliki značaj sticanju materijalnih dobara (novac postaje mera svih vrednosti). Pre svega. Zabrana ubijanja postaje u rata relativna stvar što vodi racionaliziciji i ubistava van neposrednih ratnih dejstava i čini ljudski život bezvrednim. Način života u urbanoj sredini znatno se razlikuje od načina života u seoskoj sredini. postratno društvo je suočeno i sa široko rasprostranjenim poricanjem ratnih zločina koje je izvršila sopstvena strana u sukobu. Industrijalizacija i urbanizacija i kriminalitet U 19. pojačana je pokretljivost stanovništva. U toku rata rasta i razni oblici organizovanog kriminaliteta. te organizacije je teško iskoreniti i one samo menjaju polje svoje ilegalne aktivnosti orijetišući se obično na opasnije i manje "korisne" aktivnosti. odvojeni i anonimni. odnosilo bi se na traumu izazvanu učešćem u rata (tzv. komercijalnih. postvijetnamski sindrom). Ubrzani procesi industrijalizacije i urbanizacije takođe uslovljavaju dezorganizaciju raznih društvenih grupa. dopunsko objašnjenje. može se smatrati posledicom koncentracije industrijskih. posebno velikog grada. Uz to. ljudi počinju da veruju da. i početkom 20. Pojavljuje se u dva oblika. Drugo. koji se odlikuje porastom korišćenja mehaničke snage u proizvodnji. kao posledica industrijske revolucije. On označava drugačiji način života povezan sa razvojem grada. Porast kriminaliteta u toku rata može se objasniti i uz pomoć teorije učenja i teorije anomije. Zbog toga su u mnogim kriminološkim radovima ispitivane veze između dva procesa koji prate savremeno društvo: industrijalizacije i urbanizacije. promene u načinu života koje grad vrši pomoću svojih institucija i ličnosti koje deluju putem komunikacijskih i transportnih sredstava. kao i gubljenje jasnih granica između dozvoljenog i nedozvoljeng ponašanja. Nakon rata. 124. na primer. Kada je nasilje jednom prihvaćeno kao legitimno sredstvo rešavanja konflikata. Povezanost među ljudima znatno je slabija. Na ovaj način se. može objasniti porast ubistava ucinjenih od strane bivših vojnika do kojeg je u Srbiji došlo krajem i po završetku rata u bivšoj Jugoslaviji. Zbog toga urbanizam ne označava samo proces koji ljude privlači u gradove u čiji se sistem života uključuju. kao prostorno zgušnjavanje stanovništva na manjoj površini i kao razudenost sistema vrednosnih stavova i ponašanja zvanog "urbana kultura".lično dezorijentisani već se može smatrati da oni odgovaraju na "prirodan" način na dezorganizovane uslove. uz istovremeno preuveličavanje zločina izvršenih od strane koja se doživljava kao neprijateljska. ljudi uče kriminalne motive preko opšte kulture. finansijskih i administrativnih ustanova i aktivnosti u gradovima. mehanizam neformalne društvene kontrole (porodica. 99 . gradskog uticaja i naročito širenja gradskog načina života na seosku okolinu. U procesu učenja kriminalnih motiva tokom rata važnu ulogu igraju i mediji. Tradicionalni način života sa patrijarhalnom organizacijom se raspada. transportu i drugim ekonomskim delatnostima. oni postaju usamljeni. Urbanizacija danas predstavlja svetski proces. društvene promene su mnogo brže. kao i potiskivanje (transformisanje) ruralne sredine pod uticajem urbane. Međutim. pravosuđe). ako njihove vođe mogu da rešavaju međusobne sukobe upotrebom nasilja. posebno organizovana trgovina oružjem. Idolizacija kriminalaca nudi model za ponašanje velikog broja mladih ljudi učeći ih da je biti kriminalac daleko profitabilnije od konformističkog ponašanja. došlo je do značajnih demografskih promena i slivanja velikog broja stanovništva iz sela u gradove. Industrijalizacija uslovljava transformaciju društvene strukture u celini. Ovi oblici kriminaliteta su tokom rata korisni za države ali ih države posle rata obično nastoje da suzbiju. U sociološkoj literaturi određuje se kao proces širenja (eksplozija) gradova. nastanka promena u strukturi društvenih odnosa i jedan od uzroka urbanizacije. Ovaj oblik učenja kriminalnog ponašanja je posebno karakterističan za mlade ljude i predstavlja dobar okvir za objašnjenje porasta maloletničke delinkvencije tokom rata. veka. društvo se suočava se posledicama rata. raste individualizam. jednom stvorene.od konvencionalnog do organizovanog kriminaliteta i vršenja ratnih zločina. Na taj način bi se mogla objasniti činjenica da u toku rata skoro svi ljudi na određeni način bivaju uključeni u neki oblik kriminalne aktivnosti . ona je nosilac progresa društva.

treći su se konačno opredelili za život u gradu i usvojili gradski stil života . kako su sa nižim obrazovanjem. traženja azila političkih delinkvenata i sl. oslobođenje od mehanizma neformalne društvene kontrole. nastala usled ekonomskog razvitka. kao neophodan uslov ekonomskog razvitka i napretka. neobrazovanih migranata . urbanizacijom i svim pojavama koje prate ova dva procesa. koncentracija populacije. uz materijalne i stambene teškoće. Radi zarade veće količine novca. prostitucija). a ne kao samostalan uzrok kriminaliteta i drugih oblika devijacija. nedostatak pripadnosti lokalnoj zajednici. (2) izučavanje kriminaliteta stranaca . ona omogućava stvaranje određenih uslova u kojma se može pojaviti kriminalitet. Oba oblika migracionih strujanja posmatraju se u vezi sa kriminalitetom na dva načina: (1) utvrđivanje uzročne povezanosti između migracija i kriminaliteta. Zajedno sa urbanizacijom kao društvenim procesom.Mnoge statističke analize u nizu zemalja pokazale su da uporedo sa razvojem procesa industrijalizacije i urbanizacije. pre svega. industrijski ili ekonomski razvitak. Ona se ispoljava u dva oblika: kao promena društvenih položaja i uloga u vertikalnoj i horizontalnoj liniji i kao migraciona pokretljivost. raste stopa kriminaliteta u dužem vremenskom periodu.to su stalni emigranti. (siromaštvo. Neposredni uzroci kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja sadržani su u izvesnim pojavama i procesima vezanim za industrijalizaciju: (1) nerešeni socijalni problemi (stambeno pitanje. Najčešće su migracije iz ekonomskih razloga. sa jednog područja na drugo ili na relaciji selo-grad. U okviru teorije društvene dezorganizacije industrijalizacija i urbanizacija su posmatrane kao uzrok kriminaliteta. Mobilnost može da bude geografska. Međutim. industrijalizacija se mora posmatrati. U ovakvim četvrtima migranti se sreću sa oformljenim društvenim sistemom vrednosti i normi. zaposlenost). materijalno stanje.nedozvoljenu migraciju. Društvena pokretljivost i kriminalitet U sociologiji se pod pokretljivošću ili mobilnošću podrazumeva promena položaja ljudi unutar bilo kog sistema. kao što su migracija. dolazi do grupisanja mladih. koja je kriminalna sama po sebi. Migracije su preseljenja većeg broja ljudi iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. Između industrijalizacije i urbanizacije i kriminaliteta nema neposredne uzročne veze. Grad se u poređenju sa selom odlikuje visokom stopom kriminaliteta i drugim devijacija (samoubistva. privremeno. pogotovo u zemljama u razvoju. industrijalizacije i urbanizacije.muškaraca. koji se zovu stambenim četvrtima bede. za njih u gradovima postoje samo marginalni poslovi i zbog toga im pripada marginalni položaj. Migranti nisu jedinstvena grupa: neki od njih su došli u grad na kratko vreme. saglasno statističkim evidencijama o kriminalitetu policije i sudova. Migraciona strujanja mogu da se jave u okviru jedne države. naselju i sl. ekonomske krize).migranata ovde treba pomenuti tajnu . ali mogu da nastanu zbog ratova. (4) otežana adaptacija ili nemogućnost adaptacije na nove uslove života. pripreme za rat i sl. ali i veću izloženost ove kategorije ljudi kriminalnim iskušenjima. Migracioni proces je povezan sa industrijalizacijom. Najteži položaj migranata je u prigradskim naseljima. alkoholizam. utiče na njihovo devijantno ponašanje (naročito alkoholizam) i vršenje krivičnih dela posebno krivičnih dela protiv imovine i ličnosti. (3)odsustvo koordinacije između privrednog i industrijskog razvitka i rešavanja socijalnih problema. 100 .. dolazi do pojave kriminaliteta u povećanom obimu u svim zemljama koje se nalaze u procesu snažnog industrijskog i ekonomskog razvitka. drugi su došli za određen period da zarade novac u gradu. koji se ubrzano urbanizuju. Siromaštvo i teški uslovi života prisiljavaju stanovništvo da napušta svoja prebivališta i odlazi u neke druge oblasti. Osećanje beznačajnosti i usamljenosti. U gradovima zemalja u razvoju. Međutim. najčešće velike gradove. jedan broj kriminologa je zaključio da je kriminalitet u neposrednoj vezi sa procesima industrijalizacije i urbanizacije. profesionalna i socijalna (društvena). stopa emigranata je dva do tri puta veća od stope kriminaliteta pripadnika opšte populacije. U kriminologiji je više proučavana povezanost migracionih strujanja i kriminaliteta. dok im porodice žive na selu. Na osnovu statističkih i drugih analiza. Niz pojava koje prate industrijalizaciju i urbani-zaciju. Društvenu pokretljivost mogu izazvati različiti društveni procesi. dezintegrisanost izvesnih grupa. dovode u izvesnim slučajevima do slabljenja kohezivnih društvenih veza u određenim oblastima. u kome značajno mesto zauzimaju kriminalitet i druga devijantna ponašanja. 125. (2) slabljenje porodičnih veza. Gasen je ukazao na razlike između kriminaliteta starosedelaca i emigranata. ali i iz jedne države u drugu. uporedo sa razvitkom procesa industrijalizacija i urbanizacije. u potrazi za unosnim poslom oni napuštaju seosku sredinu i ostavljaju porodice. Zbog nemogućnosti rešavanja svih ovih problema. Uopšteno posmatrano. narkomanija. U opštoj populaciji emigranata.

S obzirom na različite rezultate istraživanja i različita teorijska shvatanja. Istraživanjem prestupništva maloletnika u industrijskim naseljima SFRJ u periodu 1958-1962 utvrđeno je da veći broj prestupnica potiče iz porodica deficijentnih zbog razvoda braka. Stopa kriminaliteta dece emigranata (druga generacija) veća je od stope kriminaliteta njihovih roditelja i raste u funkciji intenzivnog konflikta sa opštom kulturom. što je još gore. atmosferu. . formira kod njih pozitivne stavove i vrednosti. Mnogi sociolozi smatraju porodicu "kamenom temeljcem društva". onemogućava pozitivnu identifikaciju sa roditeljima. a) Nepotpuna (deficijentna) porodica analizirana je u mnogim kriminološkim radovima kao potencijalna opasnost za pojavu kriminaliteta. vanbračne dece i siročadi. Dete u porodici gradi svoj moralni lik. 126. Zbog toga se u kriminologiji ne može ni zamisliti objašnjenje uzročnosti kriminaliteta bez izučavanja porodice kao kriminogenog faktora. da ih mnogo više pogađa smrt roditelja i da je veći procenat vanbračno rođenih prestupnica. ali i lična svojstva članova porodice).kriminalci su većinom muškarci uzrasta između 18 i 40. porodica sa svojim funkcijama ima prvenstveno pozitivnu ulogu u formiranju ličnosti mladih članova porodice. koja prema njima čak pokazuje i veći stepen strogosti. navika i morala. utiče niz spoljnih i unutrašnjih okolnosti (materijalno stanje. Prema tome. osnovnom jedinicom bez koje je teško zamisliti funkcionisanje ljudskog društva. 45 godina. U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficientne i u kojima se porodični odnosi ne odvijaju usklađeno i harmonično. stiče ljubav i predstavu o samom sebi i drugima. oni često vrše iste prestupe kao i njihovi roditelji i starosedeoci. Ukoliko se ovaj proces odvija u skladu i emocionalnoj ravnoteži. Sem toga. nasuprot više od polovine delinkvenata muškog pola. b) Porodica sa lošim porodičnim odnosima (degradirana. roditelja i 101 . Porodica je onaj deo društvenosti pojedinaca i organizacijske strukture društva koji je zajednički svim ljudima. Oni. zanimanje. Smatrao je da ovaj faktor deluje pored faktora nasleđivanja i postavio pitanje: "Kako da se nesrećno dete sačuva od zla kada mu ga drugi predstavljaju u najlepšim bojama i. Na osnovu jednog broja istraživanja došlo se do zaključka da je veliki udeo maloletnih delinkvenata iz nepotpunih porodica. Svakako da nedostatak jednog roditelja doprinosi pojavljivanju emocionalne nesigurnosti i nestabilnosti kod dece. Kako porodica često "nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo. Međutim. što sve može da predstavlja kriminogeni faktor. Porodični odnosi i celokupna porodična atmosfera sagledavaju se kroz odnose između bračnih drugova. koje mogu da doprinesu njenoj deficijentnosti ili degradiranosti. interpersona ne odnose. dovodi do osećanja odbačenosti i usamljenosti. Najznačajniji uticaj porodica ostvaruje na svoje najmlađe članove. ima autora koji naglašavaju da pojam nepotpune porodice nije sasvim razjašnjen ni tačno određen i da se ne vodi računa o porodičnim odnosima koji su prethodili nastanku deficijentne porodice. kao strand. već leglo nemira u kome cvetaju sukobi i emocionalne napetosti" asocijalno i antisocijalno ponašanje može da nastane usled porodičnih kriza. obrazovni novo. kada mu ga nameće autoritet i primer njegovih roditelja i vaspitača Prilikom analize kriminogenog uticaja porodice treba imati u vidu da na porodični život. Takve porodice su predmet izučavanja kriminologije. čini se prihvatljivom konstatacija da nepotpuna porodica. stambene prilike. ukazivano je da nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja može da ima bolju porodičnu atmosferu nego nepotpuna porodica usled razvoda. Samo jedna četvrtina prestupnica živela je u vreme izvršenja prestupa sa oba roditelja. Pored toga. u porodici preovlađuje opšta atmosfera ljubavi i odanosti i takva porodica pruža pozitivno vaspitanje svojim članovima. zaposlenost članova porodice. privlače pažnju policije. Porodične prilike i odnosi (deficijentna i degradirana porodica) Porodica je uvek bila predmet naučnog interesovanja društvenih i prirodnih nauka. Među članovima porodice postoji uzajamna interakcija i zavisnost. Kriminalitet emigranata ima drugačiju strukturu od kriminaliteta starosedelaca. bez obzira na njihovu klasnu pripadnost. njegovih pravila. upoznaje se s osnovnim društvenim vrednostima i idealima. Još je Lombrozo uočio među kriminalcima veliki broj dece poročnih roditelja. Putem interakcije u porodici odvija se proces socijalizacije deteta i formiranje stavova i uzora za ponašanje. razorena porodica) u kriminološkoj litreraturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta od deficijentne porodice. društvenu moć i uticaj. posebno radova posvećenih maloletničkoj delinkvenciji. dajući na taj način značajan doprinos prenošenju iskustva i kulture jednog društva. bez sagledavanja celokupne atmosfere i odnosa u porodici nije odlučujući faktor kriminaliteta.

U istraživanju. koji imaju loš odnos prema drugovima ili se osećaju diskriminisanim od strane nastavnika.4% imao slab uspeh u školi ili je ponavljao u poslednjem razredu pre prestupa. kocke. iskijučenja iz škole. Prekidi u školovanju i promene školske sredine mogu da nastanu iz opravdanih razloga . Prema Ekermanu najznačajniji za određivanje emocionalne atmosfere porodice je način na koji roditelji pokazuju svoju uzajamnu ljubav i ljubav prema deci. neuspeh u školi je na trećem. kao najtežeg oblika devijantnog ponašanja. kao što visoko obrazovanje ne predstavlja neminovno zaštitu od ispoljavanja kriminalne aktivnosti. ali argumentovanih tvrdenja o ovom odnosu. lošeg odnosa nastavnika i učenika i sl. ostalih devijantnih ponašanja i kriminaliteta maloletnika. utiču na nemogućnost sticanja potrebnog znanja i obrazovanja. narkomanija. Svađe i tuče među roditeljima ne samo da razbijaju harmoniju porodičnog života već degradiraju njihov autoritet prema deci. predstavlja značajan faktor socijalizacije. Kriminološka istraživanja su utvrdila da među maloletnim delinkventima postoji znatan broj onih koji su ravnodušni prema školi ili se u njoj loše osećaju. U kriminološkoj literaturi se pod porodičnim kriminalitetom podrazumeva vršenje krivičnih dela u okviru porodice i krivičnih dela determinisanih negativnim porodičnim uticajem. odnosno drugom mestu u pogledu povezanosti sa prestupništvom. Ako se roditelji međusobno vole. Pod obrazovanjem se podrazumeva sticanje određenih znanja školovanjem. ako se roditelji mrze. ali i usled slabog uspeha maloletnika u školi. ali.dece. Odnosi u porodici zavise od postojanja socijalno patoloških pojava u porodici. Prilikom istraživanja prestupništva u industrijskim naseljima. Uviđajući značaj školovanja i obrazovanja za formiranje ličnosti književnik Viktor Igo je istakao: "Otvaranje jedne škole vodi zatvaranju jednog zatvora". a istovremeno roditelji sa devijacijama u ponašanju gube autoritet i kontrolu nad decom. kao organizovana draštvena institucija za vaspitanje i obrazovanje. Ovo rada strah. slabo napredovanje u savlađivanju školskog gradiva. na pojavu određenih smetnji u ponašanju. Slab uspeh u učenju. jer dete mora biti spremno da izgubi ljubav onog roditelja koga odbacuje u korist drugog. posebno se ističe neuspeh u školi i nizak nivo obrazovanja. nepoštovanjem i sličnim pojavama. porodičnog kriminaliteta. prostitucija. Direktan kriminogeni uticaj na maloletne članove porodice ostvaruje porodica u kojoj su roditelji delinkventi ("kriminogeno porodično ognjište" . 127. Porodični odnosi i stanje u porodici značajno utiču na razrešavanje konflikata i odbranu od anksioznosti. Prema Gasenu. škola je takode jedna od primarnih grupa u kojoj se formira ličnost u pozitivnom smislu. Slično je i sa međusobnom netrpeljivošću. isto tako. Najmlađi članovi porodice na osnovu imitacije i identifikacije oponašaju starije. Najsnažniji kriminogeni uticaj imaju loši odnosi između bračnih drugova i poremećeni odnosi izmedu roditelja i dece. dete je prinuđeno da stane na stranu jednog od njih. Niži stepen obrazovanja ne mora u svakom slučaju da se ispolji kao kriminogeni faktor. dece koja žive u porodici. ličnom afirmacijom i samopotvrdivanjem. Među mnogim faktorima vezanim za školu i kriminalitet. ostvarivanje vaspitnog uticaja i metoda vaspitanja i postojanje socijalno patoloških pojava u porodici. Odrediti odnos izmedu obrazovanja i kriminaliteta nije jednostavno jer ima mnogo suprotnih.porodica u kojoj roditelji vrše krivična dela i utiču na decu da se samostalno ili sa njima kriminalno ponašaju). dete voli oba roditelja. Zbog toga se u nizu kriminoloških istraživanja konstatuje da postoji visoka korelacija između kriminalnog ponašanja roditelja. vršenje krivičnih dela. Konflikti odnosi i drugi neprijatni doživljaji učenika u školi mogu dovesti do delinkventnog ponašanja zbog želje za osvetom. su: bežanje od škole. U XIX veku smatralo se da je nepismenost i nedostatak obrazovanja značajan faktor kriminaliteta. skitnja. kao što. ovaj uticaj proizilazi iz dva izvora: učenje nasilja kroz porodično nasilje prihvatanje delinkvnetnog načina života roditelja putem imitacije. narkomanije. pre svega alkoholizma. nedostatak radnih navika. Dosadašnja istraživanja još uvek nisu dovoljna da potvrde ili negiraju opadanje i porast kriminaliteta sa porastom 102 . Deficijentne i degradirane porodice predstavljaju kriminogeni faktor tzv. Konflikti izazivaju napetost i ako se ne ublaže mogu ugroziti porodičnu organizaciju. koje je uradila grupa autora Instituta za kriminologiju u Ljubljani. Porodični kriminalitet obuhvata delinkvenciju maloletnika i dece. alkoholizam. bolest. loše materijalno stanje.preseljenje porodice. ponavljanje razreda. Škola i obrazovanje Škola. kriminalitet između bračnih drugova i kriminalitet roditelja prema deci. Pored porodice. Loša porodična atmosfera manifestuje se najčešće primenom nasilja u porodici. došlo se do zaključka daje veliki broj maloletnih prestupnika 32.

koji se čista srca predaje. kao što su život. Zbog toga je u takvim porodicama kriminalitet češći i veća je podložnost uticajima delinkventnih grupa profesionalnih kriminalaca van porodice. koja pokazuju da susedstvo može imati značajan uticaj na pojavu i razvoj delinkventne aktivnosti. imali su određen uticaj na vernike i delovali su preventivno protiv kriminaliteta. Na pojavu kriminaliteta najviše utiču neformalne delinkventne (kriminalne) grupe. isticanjem kao najveće vrednosti iako sticanje zarade. Drugo shvatanje potpuno negira bilo kakav uticaj religije na kriminalitet. a stariji kriminalci "profesionalci". Svojim ponašanjem. krađe. određivanjem osnovnih psihičkih funkcija-opažanja i mišljenja članova grupe ("uniformisanje"psihičkih ftinkcija) da bi pojedinci jednako mislili i ponašali se kao ostali članovi grupe. kao jedan od oblika društvene svesti. sve do XV i XVI veka. kockanje). Uticaj susedstva i delinkventnih grupa U kriminologiji postoji niz istraživanja. imaju važnu ulogu u ponašanju maloletnika od 13-14 godina. huliganstvo. pružanjem socijalne podrške onima koji se prirdžavaju njihovih normi i kažnjavanjem onih koji od toga odstupaju. alkoholizam. Zbog toga su. porodica.naglašavanjem vrednosti za koje se zalažu. U blizini stanovanja skoro uvek se nalaze mesta za okupljanje posle škole. pa se informacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe. 128. Osnovno u svakoj religiji je verovanje u određene religijske zapovesti i dogme. 129. "Verujem da bih razumeo". idealiziranjem sveta kriminalaca. Negativni uticaj susedstva ostvaruje se preko raznih delinkvenata i delinkventnih grupa.. normi ponašanja i zakona. teologija je bila "kraljica nauka" a filozofija "sluškinja teologije". Zapaženo je da prisustvo kriminalaca u porodici stvara povoljne uslove i mogućnosti za proširivanje kruga porodičnih prestupnika. delinkventne grupe imaju izuzeno jak uticaj na pojavu i razvoj predelinkventnog i delinkventnog ponašanja maloletnika i devijantnog ponašanja lica mlađeg uzrasta (siledžistvo. koje najčešće deluju na decu i maloletnike. a mesta razonode su mesta za grupisanje starijeg uzrasta iznad 14 godina. One nastoje da na razne načine pridobiju nove članove. proklamovanjem nepoštovanja društvenih pravila. "ne svedoči lažno". kriminalitet odraslih. "ne kradi". Treće shvatanje 103 . Zbog navedenog osnovnog stava. ignorisanje društvenih obaveza i sl. deluju kao "kriminalna infekcija". kocka i drugi oblici devijantnih ponašanja veoma su razvijeni u ovim delovima grada. vandalizam. Kriminološkim izučavanjima maloletničkih bandi utvrđeno je da članovi bandi potiču iz istog dela grada. kao i na formiranje delinkvenata. posebno raspust. na primer o zagrobnom životu ili o tome da su događanja u prirodi i društvu unapred odredena i da čovek ne može da ih promeni. posebno u oblasti maloletničke delinkvencije. Negativni uticaji susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju kod nekih klasičnih oblika kriminaliteta. Negativan uticaj ulice i susedstva naročito se ispoljava u onim gradskim prostorima i područjima grada u kojima preovlađuje doseljeno stanovništvo heterogene strukture po zanimanju. Prostitucija. "ko tebe kamenom. religijske grupe i sekte Religija. iznad čula i razuma. Na delovanje delinkventnih grupa kao kriminogenog faktora ukazivali su mnogi kriminolozi proučavajući kriminalitet članova onih porodica u kojma se već nalaze pojedinci koji su vršili krivična dela. školskoj spremi. koja će u određenim vremenskim i prostornim okvirima osvetliti odnos između obrazovanja i kriminaliteta. Sem toga. učvršćuju drugarske veze i razmenjuju iskustva. razbojništva). Religija. svakako. kao što su "ne ubij". Samo onaj pojedinac koji veruje. zdravlje. Pripadnost grupi i status u grupi su osnovne dimenzije grupne dinamike. koji se okupljaju u kafićima i barovima. ti njega hlebom" i sl. iz istog bloka kuća i da je susedstvo najvažniji faktor njihovog okupljanja i udruživanja. može zadobiti milost najvišeg bića ili Boga. Svaka religija se sastoji iz manjeg ili većeg broja stavova prema određenim vrednostima i odnosima ljudi. materijalno-ekonomskom statusu. pogotovo mlađeg uzrasta.. Kako će se pojedinac ponašati u grupi. alkoholizam. koji veru stavlja na najviši nivo čovekove duhovnosti. gde se sklapaju nova poznanstva. zavisi od toga koji položaj zauzima u hijerarhijskoj strukturi grupe. Uticaj neformalnih grupa ostvaruje se na više načina: delovanjem na izvore informacija. koji odstranjuje razum i logički put u saznanju. vrši veoma značajan uticaj na ponašanje ljudi. neophodna dalja istraživanja. Verski postulati. do pojave humanizma i renesanse. obrazovanju. Škola i susedstvo. silovanja. U svakoj religiji postoje izvesne moralne norme koje upućuju vernike da se pridržavaju društvenih vrednosti.obrazovanja. Značajan je i stepen kohezivnosti grupe . koriste maloletnike kao saizvrsioce za krađe i druga krivična dela. brak. imovinskog i kriminaliteta nasilja (ubistva. potiskuju ili uklanjaju.jačina sila koje dejstvuju na članove da ostanu u grupi.

mržnja. igrališta i drugih objektivnih uslova za organizovano korišćenje slobodnog vremena. nasilje u svim oblicima. vrbovanje. vrtlarstvo. kao i one aktivnosti koje rasterećuju osećanja (muzika. Svoje delovanje maskiraju zaštitom ljudskih prava. izviđaštvo. planinarenje. Vučkovice kod Guče. saznalo se da su izvršioci tih ubistava pripadnici satanističkih sekti. verujući da se u nju reinkarnira "bog". Mali broj istraživanja o religiji kao kriminogenom faktoru ne daje dovoljno osnova da bi se izmedu religije i kriminaliteta uspostavio kauzalni odnos Religija svakako ne deluje na javljanje kriminaliteta neposredno i nezavisno od društvene sredine. kao i građanske ratove na osnovu različite nacionalne i verske pripadnosti. Pored toga. Njih takode karakteriše apsolutizacija sopstvenih stavova i uverenja.000 mlađih ljudi. napuštanje porodice. kao i nihilizam negacija samog života. zastrašivanje. fotografija. verski fanatizam. obećavajući spasenje. bolesni. Slobodno vreme i kriminalitet Dobro organizovano slobodno vreme obuhvata nekoliko segmenata: dobro organizovanu "pokretnu aktivnost" (sport. isključivost. zahtevaju potpunu lojalnost svojih članova. "kolektivnih razonoda". Verski fanatizam je podsticao masovne sukobe . U svom delovanju verske sekte koriste različite metode mentalne kontrole. ucenjivanje. dok treće shvatanje polazi od toga da nedostatak klubova. Tako je decembra 1995. Sekte se najčešće pojavljuju u razdobljima naglih društvenih promena. Prema podacima iz 1996. demokratijom. Za razliku od verskih zajednica. Polazeći od ovih konstatacija. mističnoj organizaciji. siromašni. klubovima kulture itd. humanošću. Trsteniku i Vranju. netrpeljivost prema drugom. priredbe. podmićivanje. To su oblici tzv. razlikuje se nekoliko teorijskih shvatanja o uticaju slobodnog vremena na kriminalitet maloletnika. sekta nudi podršku tesno povezane organizacije i zajednice. u Srbiji postoji oko 60 sekti. Francuskoj pronađen ritualni krug od 14 leševa spaljenih na zajedničkoj lomači. mesta i uloge crkve i religije u toj sredini. Ritualna ubistva i samoubistva povezana sa pojedinim verskim sektama zabeležena su i u Srbiji. ubedila je oca i majku da posle strašnog iživljavanja ubiju njenu baku spaljujući je živu. Sekte često odbacuju norme i vrednosti šireg društva. Uz postojeće verske zajednice. odvojene od zvanične crkve i njenog učenja. Prilikom kriminološko-sociološkog izučavanja maloletničkih bandi (Todorović. Vođe pojedinih sekti zahtevaju od svojih članova izvršenje ili neizvršenje određenih radnji koje imaju obeležja krivičnih dela ili drugih devijantnih ponašanja. Svi su pripadali sekti "Red sunčanog hrama".ratove između pripadnika različitih religija. manuelnu aktivnost ili male elementarne radove iz "hobija". razvija pozitivne vrednosti kod pojedinaca. kao što su rezbarije. šetnja). 130. Članovi pojedinih sekti vrše kolektivna samoubistva i ubistva.. privrženost i ispunjenje svib zahteva. može značajno da doprinese javljanju kriminaliteta i drugih devijantnih ponašanja maloletnika. izbeglice. kohezivne celine. Izvesni istraživači su došli do zaključka "da su svi omladinski zločini počinjeni u dokolici" i da je "prestupništvo mlađih proizvod zloupotrebe slobodnog vremena". na primer odbijanje služenja vojske. Drugo shvatanje tumači kriminalitet maloletnika kao oblik zadovoljenja njihove potrebe za igrom. milosrđem. poslednjih godina jačaju verske sekte. dramski amaterizam) i razvijaju misli (posete bibliotekama. Verski fanatizam se sastoji u apsolutnoj pokornosti dogmama svoje religije i duhovnoj netrpeljivosti prema drugim religijama. verske sekte su neformalne grupe. Jači kriminogeni uticaj religioznih verovanja ispoljava se u slučajevima verskog fanatizma i delovanja pojedinih destruktivnih i totalitarnih sekti.odreduje religiju kao kriminogeni faktor u nekim posebnim slučajevima sujeverja. kriminalitet maloletnika je oblik prevazilaženja dosade koja ispunjava slobodno vreme. ranjenici. izdvajanje i izolacija od drugog. menja stavove i shvatanja u pozitivnom smislu. žurevi i 104 . u kojima se okuplja preko 100. agresija. radiotehnika itd. ekonomskih uslova i drugih kriminogenih faktora.. 1973) utvrđeno je da se neadekvatno korišćenje slobodnog vremena maloletničkih bandi ogleda u raznim vidovima devijantnih aktivnosti. sredstva masovne komunikacije (poslednjih godina Internet). Posle nekoliko ubistava vojnika u Šapcu. nameću svojim članovima stroge obrasce ponašanja. horsko pevanje. zatvorene. Prema jednom shvatanju. čiji su članovi upućeni jedni na druge sa jakim osećanjem grupnog identiteta. Devojka iz s. Kada se tradicionalne norme razaraju. jer razvija interesovanja. ubijanje radi spasenja i odlaska u "drugi svet" i si. verskog fanatizma i sličnih verskih fenomena povezanih sa psihičkom uznemirenošću.). Njihove žrtve su najčešće mladi ljudi. čija je deviza "život je bolji na drugoj strani". kao što su igranke. Ovako organizovano slobodno vreme ima preventivno dejstvo protiv devijantnih ponašanja i kriminaliteta. sa verskim fanatizmom povezano je samoubistvo kao jedna od socijalno patoloških pojava.

ne može se reći sa je neorganizovano korišćenje slobodnog vremena uzrok kriminaliteta. planski prilazi izvršenju dela. skitaju. vrši u slobodno vreme. porodici. Takođe je utvrđeno da su maloletnice koje su neorganizovano koristile slobodno vreme više bile isložene mogućnostima za vršenje krivičnih dela. → prikazivanje kriminaliteta u masovnim medijima usredsređuje se na izvršenje i otkrivanje dela. prijateljima. procesima. koje bi ispunile slobodno vreme. prijateljstva ili poznanstva. autostopom. budu dostupne svim ljudima. susedima ili poznanicima se ne prikazuje ili se retko prikazuje. to je gotovo uvek smrt. društveno korisna. tamo žive nomadskim životom. U već pomenutom istraživanju kriminaliteta maloletnica (Miladinović. Obim i način korišćenja slobodnog vremena uslovljeni su materijalnim i socijalnopolitičkim društvenim uslovima. podizanje optužbe i presuđenje. razbijaju sve oko sebe. Slobodno vreme ima ulogu uslova ili faktora koji omogućava da dejstvo drugih faktora sa neposrednijim uticajem dode do izražaja. napadaju prolaznike. Na osnovu brojnih analiza o medijskom prikazivanju zločina došlo se do sledećih zaključaka: → kriminalitet prikazan u medijima koncentrisan je uglavnom na nasilnički kriminalitet među ljudima koji nisu u odnosima srodstva. štetne posledice se ne pokazuju. Saobraćajni. Motivi ostaju van razmatranja. bespomoćna i potpuno prepuštena učiniocu. Zbog toga je veoma značajno stvoriti takve uslove u društvu da određene delatnosti . → u "medijskom svetu kriminaliteta" učinilac krivičnog dela je nečastan. Đurđić. Neorganizovano korišćenje slobodnog vremena bilo je povezano sa ispoljavanjem socijalno patoloških pojava. Pored strasti za slušanjem izuzetno glasne mužike. Sredstva masovnih komunikacij a i kriminalitet Pod sredstvima masovnih komunikacija ili informacija (masovni mediji) podrazumevaju se društvene aktivnosti putem kojih se posredstvom odredenih tehnika daju obaveštenja o socjalnim pitanjima. motorom ili "pozajmljenim" vozilom. Istraživači u Francuskoj zapazili su da do kriminaliteta dolazi kada maloletnici. Nastajanje krivičnog dela pre izvršenja i kasniji razvoj učinioca i žrtve posle presuđenja gotovo i ne predstavljaju temu razmatranja. koja obiluje ritmom. ali se kao najzastupljenija pominju: literatura. kao i faktoiima vezanim za osobine ličnosti. u velikoj meri utiče na njihovo kriminalno ponašanje. Nasilje se ulepšava. uživajući da se drugi od njih plaše i sklanjaju. Zelja za pokretom. umetnost. već kažnjavan. imovinski i privredni kriminalitet u masovnim medijima predstavljaju sporednu temu. štampa. utvrđeno je da su maloletne prestupnice neorganizovano provodile slobodno vreme . Zbog toga je objektivno i tačno informisanje jedan od osnovnih zadataka sredstava javnog informisanja. video uređaji. tehnika. imaju najviše vremena. ostaju nepoznata i ne predstavljaju nikakav ozbiljan problem. koje su na početku korektne. podataka o socijalnom poreklu. praznik ili školski raspust i odlazak na letovanje. ali i pojačati širu društvenu akciju za obezbeđenje uslova neophodnih za uspešno organizovanje slobodnog vremena. a kasnije prerastaju u svoju suprotnost. među srodnicima. informisanost preko kompjuterske mreže. potpuno iznenađena krivičnim delom. članovi bande. po parkovima. pogotovo mladeg uzrasta. Ono je usmereno na spoljašnju formu izvršenja dela. 1992). → u "medijskom svetu kriminaliteta" žrtva je simpatična. bez kontrole. zanesenost brzinom. želja za moći i prestižom.van kuće.sport. Naročito ih privlače mesta uređena za zabavu i razonodu. luksuznim automobilima oduzetim od vlasnika. televizija. nema analize ličnosti. Socijalna i psihička ožtećenja žrtve se u masovnim medijima ne osvetljavaju.sl. nauka. nesimpatičan. dok je njihova uloga da prenose informacije koje daju nadležni organi i stručna tela o načinu zaštite građana od kriminaliteta. bezobziran i egoističan. kradu. 131. Kada informišu javnost o kriminalitetu sredstva javnog informisanja u značajnoj meri utiču na formiranje javnog mnjenja o kriminalitetu i razvijaju pozitivne predstave o naporima nadležnih organa usmerenih ka suzbijanju kriminaliteta. ne uvažavajući zakone i pravila. njihova namena je da kod građana izazovu određene utiske i reakciju. Takođe se prikazuje i nasilje u porodici. Iako se jedan broj krivičnih dela. Broj i vrste sredstava masovnih komunikacija razlikuju se u različitim periodima razvoja ljudskog društva. radio. socijalnom statusu. 105 . Maloletnici obično odlaze na more u manjim grupama. tuku se. najčešće sa skitnjom. Konstantinović. a to je vikend. Pored obaveštavanja. posebno onih čiji su izvršioci maloletnici. na autobuskim i železničkim stanicama. prosjačenjem i prostitucijom i to mnogo više nego kod dečaka delinkvenata istog uzrasta.. Na tim mestima piju. odnosima i drugim događajima. Ako žrtva krivičnim delom pretrpi neku štetu. oduševljavaju se brzom vožnjom motorima.

ali se ne javlja gubitak kontrole i nemogućnost apstinencije). U literaturi se navodi da proces razvoja alkoholizma traje u proseku oko dvadeset godina i ima nekoliko faza. beta alkoholičare (alkoholizam uslovljen pretežno običajima i navikama pijenja. najčešće subotom i nedeljom. gama alkoholičari (postoji psihička i fizička zavisnost i pojava apstinencijalnog sindroma kada prestanu da piju. konzumiranje je sve češće. psiholoških i socijalnih posledica koje ostavlja alkoholizam. → 106 . ova socijalno patološka pojava se sagledava interdisciplinarno. Najpoznatiju klasifikaciju tipova alkoholičara dao je Jelinek. koja traje od šest meseci do dve godine. → agresivna pornografija ima za posledicu nasilnički stav prema ženama. Prema najviše prihvaćenoj definiciji Svetske zdravstvene organizacije (1951) alkoholičarem se smatra osoba koja ekcesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja. Alkoholizam i kriminalitet Alkoholizam je veoma rasprostranjen oblik ispoljavanja devijantnosti i jedan od najozbiljnijih socijalnih problema. Faze alkoholizma. napet i senzacionalan. javljaju se teški oblici poremećaja ponašanja). 132. Uticaj sredstava masovnih komunikacija na kriminalitet treba posmatrati polazeći od objektivnih i subjektivnih kriterijuma. poremećaje odnosa sa drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znake takvog razvoja. U periodu od jedne do tri godine. U drugoj pretoksikomanskoj fazi nastaju predznaci alkoholizma: simptomi zaboravljanja. Skoro da ne postoji društvo u kome se taj običaj ne poštuje. Događaj je izdvojen iz socijalnog i personalnog sastava. sadržaje koji se preko mas medija prenose i međuzavisnost sa drugim društvenim uticajima i faktorima. epsilon alkoholičari (dipsomani. javlja se mržnja. u stadijumu alkoholne adikcije.masovni mediji ne istražuju u dovoljnoj meri uzroke zločina. prevencijom. pijenje prelazi društveno dozvoljenu granicu. na sedeljkama. mogućnost sukoba u porodici). psihičku i socijalnu sferu čovekovog života. postoji psihička zavisnost. smatraju se neuračunljivim). Pijenje alkoholnih pica jedan je od najrasprostranjenijih običaja u svetu. pošto je navikao na jutamje pijenje. Za ovu fazu je karakteristično tzv. pije se u društvu. S ovim "potiskivanjem u daljinu" kriminalitet postaje dramatičan. delta alkoholičari (pokazuju povišenu toleranciju na alkohol i znake psihicke i fizičke zavisnosti od alkohola a za razliku od gama alkoholičara mogu još uvek da kontrolišu uzimanje alkohola). Sem toga. povremeno dobijaju neodoljivu želju za alkoholnim pićem i danima piju sa nastupima amnezije. Sadržaji koje prikazuju sredstva masovnih komunikacija mogu imati značajnu ulogu u formiranju maloletničkih bandi. Objektivni kriterijum obuhvata način prikazivanja. nastupa stanje strasti za alkoholom. Subjektivni kriterijum se odnosi na proces interakcije između mas medija i lica na koje se prenosi sadržaj mas medija. prealkohličarskoj fazi. sukobe i poremećaje u porodici. na poslu. Alkohlizam je takođe jedna od toksikomanija. učestalost izveštavanja o delinkventnim aktivnostima maloletničkih bandi putem masovnih medija pogoduje jačanju čvrstine i povezanosti bandi. određeni uzori iz masovne komunikacije mogu da služe održavanju kohezije već formirane bande i da joj pružaju uputstva za preduzimanje odredenih kriminalnih akcija. Zbog brojnih medicinskih. Skoro svako istraživanje alkoholizma konstatuje daje "alkoholizam bolest broj tri" savremenog čovečanstva. Patnja. alkoholno piće služi za ublažavanje telesnih i duševnih patnji. Tipologija alkoholičara. telesne i prihičke povrede silovane žene ne prikazuju se na pornografskim filmovima i video snimcima. bol. ali nerealan i nerazumljiv. "Ulepšanim" i 'lažnim"prikazivanjem seksualnog nasilja predočava se da žrtva u silovanju nalazi zadovoljstvo. Dejstvo negativnih vrednosti masovnih komunikacija ispoljavaju se na razne načine: podsticanjem mladih da formiraju bandu. alkoholizam je hronična progredijentna bolest (sindrom) koja utiče na biološku. a zbog promene u ponašanju. alkohol postaje sve više potreba. Sa farmakološkog stanovilta alkohol je droga koja utiče na fizičke i psihičke funkcije i ponašanje. Prema njegovoj klasifikaciji alkoholičari se dele na: alfa alkoholičare (kod njih postoji psihička zavisnost od alkohola. lečenjem i rehabilitacijom bavi socijalna psihijatrija. čijim se proučavanjem. samo povremeno i u izuzetnim prilikama pije se prekomemo ili se opija. Prema Jelineku u prvoj osnovnoj. sa prijateljima. prilagođen konstruisanom i od stvarnosti otuđenom toku predstave. Prema medicinskim kriterijumima. jutarnje pijenje kao kritična tačka u samodefinisanju osobe kao alkoholičara. alkoholičar počinje da ima ozbiljne probleme.

Uticaj alkoholizma na čoveka. Teorijska objašnjenja uzroka alkoholizma polaze od delovanja biološko. pad tolerancije i nemogućnost apstinencije. a poremećaj bračno-porodičnih odnosa dobija teže i složenije forme. Psihološke karakteristike alkoholičara. različite gljive i dr. Na osnovu pregleda 8. Rizik za razvoj psihosocijalnih problema podjed. slaba samokontrola. Postoje podaci da hiljadama godina ljudi koriste različita prirodna sredstva (biljke: mak. kontrolišu pijenje.fizioloških. Tremor ruku i nedefinisani strahovi. s tim što se shvatanja kriminologa razlikuju u oceni veličine i značaja kauzaliteta alkoholizma na kriminalno ponašanje. Socijalne karakteristike alkoholičara. hronična faza. koja se odlikuje posebnim crtama ličnosti alkoholičara. Uzroci alkoholizma se objašnjavaju uglavnom teorijski. ne može po tom osnovu ublažiti kazna (čl. da su živeli u neadekvatnim porodičnim uslovima. 1 KZ RS). 24 st. U psihološkom pogledu alkoholičari se najčešće opisuju kao emocionalno labilne osobe. O uticaju alkoholizma na kriminalitet postoje brojne studije i naučna istraživanja. U istraživanjima je najteže utvrditi da li su odredeni ispitivani činioci prethodili alkoholizmu ili su nastali u toku njegovog trajanja. U toksikomanskoj fazi alkoholizma dolazi do alkoholne amnezije ili gubitka pamćenja. Narkomanija (zavisnost od droge) i kriminalitet Pored alkoholizma. kao što su: nizak prag tolerancije na frustracije. mnogočlanoj porodici i lošim ekonomskim prilikama. propadanja i potrebe za bolničkim lečenjem. droga ili na drugi način doveo u stanje u kojem nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje (čl. otupljuje volja i svest.egocentrizam. Neke analize pokazuju da alkoholizam žena ima izvesne posebne karakteristike: žene se prijavljuju na lečenje najčešće izmedu 30 i 40 godina starosti. Povezanost alkoholizma sa kriminalitetom i drugim devijantnim ponašanjima. 2 KZ RS). hašiš. kao i da se učiniocu koji je pod ovim okolnostima izvršio krivično delo u stanju bitno smanjene uračunljivosti. Psihološke teorije zasnivaju svoja objašnjenja na utvrđivanju postojanja "alkoholičarske ličnosti". Sklonost alkoholičara agresivnom ponašanju postaje sve izrazitija ukoliko alkoholizam više napreduje. U istom istraživanju konstatovano je da među lečenim alkoholičarima preovladuju muškarci (94%). zloupotreba droga ili zavisnost od droge. zavisne. psiholoških i socijalno-kulturnih faktora na javljanje alkoholizma. halucinoze i ispade u pamćenju ili Korsakijeve psihoze) i neurološke bolesti. nesposobnost kontrolisanja afekata. koka. izmedu 40 i 49 godina se zapaža pad broja žena alkoholičara i mali porast u dobu 50-54 godine (Žižić). toksikomanska. Kod alkoholičara se ispoljavaju neurotične crte ličnosti.) koja menjaju njihovu svest. Ovakav porodični život i postojanje hroničnog bračnog konflikta nisu u stanju da obezbede zdrav psihosocijalni razvoj deteta. ali u tome ne uspevaju. 24 st. gubitak kontrole ponašanja. Javtja se neodoljiva želja za pijenjem alkoholnih pića. poriv za samouništenjem i sl. teškoće u prilagođavanju i prevazilaženju stresova i frustracija u životu. konstitucionalnih i bioloških karakteristika na alkoholizam nije u potpunosti empirijski dokazano. psihičke poremećaje (akutna patološka napitost dovodi do ispoljavanja agresivnosti.nak je za mušku i žensku decu iz alkoholičarskih porodica. U kriminologiji se alkoholizam posmatra kao kriminogeni faktor. Krivični zakonik Srbije predviđa da se krivica učinioca krivičnog dela koji se upotrebom alkohola. impulsivnost. Alkoholizam kao bolesno stanje manifestuje se trojako: utiče na organska oštećenja. 133. površnost. U krivičnom pravu uticaj alkoholizma se razmatra u odnosu na krivici učinioca (actiones liberae in causa). što može da znači da se žene alkoholičarke ređe javljaju na lečenje i da. došlo se do zaključka da je najviše lečenih alkoholičara između 30 i 40 godina. Delovanje genetskih predispozicija. gubi se osećaj za odgovornost. odlike su ove faze koja traje oko tri godine. U stanju pijanstva smanjuje se sposobnost pojedinca da kontroliše sopstvene postupke. mišljenje i 107 . raspoloženje. Neki alkoholičari pokušavaju da menjanjem načina pijenja ili pijenjem samo određenog pića. Poslednja. nedostatak strpljenja i istrajnosti uz površnu socijabilnost. delirijum tremensa. nemogućnost kontrole. ali su po intenzitetu nešto jače zastupljeni kod dečaka nego kod devojčica. odlikuje se kompulzivnim pijenjem. što postaje samo po sebi cilj oko koga se koncentriše čitava čovekova aktivnost. vrlo malo ima empirijskih potvrda teorijskih objašnjenja. izrazita anksioznost.062 istorije bolesti lečenih alkoholičara (Despotović). u bolesti zavisnosti (toksikomanije) spada narkomanija. preosetljive. padom tolerancije i nemogućnošću apsinencije. kada su u pitanju žene. dolazi do promena u psihofizičkim svojstvima. Takođe je zapaženo osećanje krivice. nesigurne i depresivne. posle čega dolazi do fizičkog i psihičkog . poremećaja metabolizma i funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. oslobađa se agresivnost. postoji veliki broj skrivenih slučajeva alkoholizma. infantilne.

Posredna uslovljenost ogleda se u tome što veliki broj narkomana potiče iz tzv. da se opšta psihička zavisnost razvija kod svih oblika uzimanja droga. To je tzv. Međutim. koje imaju psihoaktivne efekte. u kome jedan partner "prodaje" seksualne usluge drugom koji u tome nalazi seksualno zadovoljstvo. 134. O obimu prostitucije ne postoje pouzdani statistički podaci i nemoguće je pratiti raširenost ove pojave u pojedinim zemljama. a kod nekih vrsta droga i fizička zavisnost. Droge mogu da budu prirodnog i sintetičkog porekla. krijumčarenjem i prodajom droge i krivičnih dela koja vrše narkomani pod uticajem droge ili da bi do drogu nabavili.) ili regulisana određenim međunarodnim konvencijama i nacionalnim zakonima. stimulansi. Na taj način seksualni odnos postaje običan ugovorni.500 godina p. profesionalni prodavci droge na veliko. narokomanije) koristi termin "zavisnost od droge".ponašanje.Tačno se znalo ko sme da uzima drogu u koje vreme i sa kojim ciljem. koje mogu da budu istog ili različitog pola. Povezanost narkomanije i kriminaliteta najčešće se ispoljava na taj način što narkomani vrše krivična dela da bi došli do droge. Prostitucija se definiše kao vršenje nedopuštenih seksualnih odnosa lica ženskog pola na komercijalnoj osnovi. otklanjanje umora) ili prilike (magijsko-religijski obredi) uz kontrolu zajednice. Za narkomansku subkulturu veoma su značajni preprodavci droge ili tzv. "pušeri" (pusher). uzgrednog susreta sa licima sa kojima stupaju u te odnose i koje karakteriše osećaj ravnodušnosti. 247). njihova upotreba može da bude društveno tolerisana (alkohol. iznuđeni oblik kriminalnog ponašanja koji stoji direktno u funkciji nabavka droge. kao jedan od najstarijih oblika devijantnog ponašanja. Lista opojnih droga ili psihotropnih supstanci. posedovanjem. koji takođe retko postaju narkomani. vrsti zavisnosti (droge koje izazivaju samo psihičku ili i psihičku i fizičku zavisnost). Među njima se razlikuju najmanje četiri kategorije: importeri. Zavisnost od droge je stanje psihičke ili fizičke zavisnosti ili i jedne i druge zavisnosti od droge. Ovako je definisana "ženska" prostitucija. koji se. utvrđena je međunarodnim konvencijama na predlog Svetske zdravstvene organizacije. preprodavci droge koji preprodajom zarađuju da sebi nabave drogu. halucinogene droge. droge koje se dobijaju iz kanabisa (konoplje) i koke. prema poreklu (prirodnog porekla i sintetičke droge) i prema uticaju na ponašanje čoveka (narkotici. Prema defmiciji Svetske zdravstvene organizacije. duvan. Značajan elemenat u defmisanju prostitucije je plaćanje za seksualne usluge novcem ili drugim vrednostima da bi se postigla materijalna korist. Druga definicija nastala je šezdesetih godina i umesto termina adikcije (toksikomanije. koji unose drogu iz inostranstva a sami je retko uzimaju. suzbijanje gladi. držanje i stavljanje u promet opojnih droga (čl.e. u tajnosti i anonimnosti svih učesnika u 108 . jer je ona u toku vekovnog postojanja postala organizovana i relativno više društveno stigmatizirana. u Vavilonu u sklopu kulta božice Melite . preprodavci droge na "sitno" ili "dileri"(dealer). Klasifikacija droga vrši se po različitim kriterijumima: vrsti toksičnosti (droge visokog i manjeg stepena toksičnosti). pored ostalog. Neposredna veza se ogleda u postojanju takvih krivičnih dela koja su povezana sa ilegalnom proizvodnjom. pratila je razvoj svih naroda u različitom obimu i oblicima zavisno od ekonomskih i društvenih uslova i okolnosti. 246) i omogućavanje uživanja opojnih droga (čl.prostitucija žena sa muškarcima ili muškaraca sa ženama i ženska homoseksualna ili muška homoseksualna prostitucija. Veza između narkomanije i kriminaliteta može da bude posredna i neposredna. bave i drugim kriminalnim aktivnostima i često uzimaju drogu. Ovom definicijom je naglašeno da svaka droga ima svoj poseban tip zavisnosti.n. na osnovu prodavanja svoga tela i slučajnog. U Krivičnom zakoniku Srbije u okviru Glave XXIII "Krivična dela protiv zdravlja ljudi" inkriminisana je neovlašćena proizvodnja. Upotreba ovih sredstava bila je ograničena na određene slučajeve (za lečenje. depresanti. robno-novčani odnos. prostitucija može da bude heteroseksualna . koje nastaje kod osobe koja periodično ili stalno uzima drogu. neki začini i sl. sem preprodaje droge. Razlozi za nemogućnost tačnog sagledavanja obima ovog devijantnog ponašanja su.boginje plodnosti. Prostitucija i kriminalitet Prostitucija. Prvi podaci ukazuju na postojanje hramske prostitucije još 1. kriminalnih sredina i što su bili skloni kriminalnom ponašanju i pre nego što su postali zavisni od droge. Ženskoj heretoseksualnoj prostituciji posvećivano je mnogo više pažnje. smirivanje bolova. kako je prostitucija pružanje seksualnih usluga drugim osobama. droga je svaka supstanca која unesena u organizam može da modifikuje jednu ili vise funkcija.

posebno krađa. kada se prostitutke javljaju kao izvršiteljke. društvenog položaja mušterija. koje to postaju pod uticajem podvodača. postojanju izvesnog stepena tolerantnosti društva i ćutanja o ovoj pojavi. Vlasnici javnih kuća i posrednici . mušterija.makroi. 135. kulture. kuće za lepotu. sredine u kojoj rade i "mušterija". Prostitutke se razlikuju prema društvenom statusu koji zauzimaju u grupi prostitutki. nepovezanošću izmedu prostitutki i bavljenjem prostitucijom u slobodno vreme. O uzrocima prostitucije postoje različita shvatanja. Različita stanovišta o uzročnosti prostitucije mogu se podeliti na tri grupe: psihološka. Najopasniji vid povezivanja prostitucije i kriminaliteta je kroz organizovani kriminalitet ili preko kriminalnih organizacija. broja klijenata i sl. 184 KZ RS). Neorganizovana prostitucija ili ulična prostitucija karakteriše se nepostojanjem posrednika između prostitutke i mušterije.). u kockarnicama i privatnim stanovima. Istraživanja pokazuju da se veliki broj prostitutki pojavljuje kao žrtva krvnih i seksualnih delikata ubistava. uzroci prostitucije se sagledavaju u pokušajima društva da ograniči i kontroliše seksualni nagon. profesionalna kao savremeni oblik prostitucije. dok nešto bogatije prostitutke imaju sopstveni stan i automobil.patološka. koja polaze od društvenih uzroka prostitucije. sem kockanja pružaju i usluge prostitutki. Ističe se da se prostitucijom. kada se na jednom mestu. a istovremeno se ispoljava moć novca i prisile. prostitutke u javnim kućama. makroa. Prostitucija se povezuje i sa kockanjem.prostituciji (prostitutki. poslovnim organizacijama. koji se predstavljaju prostitutkama kao njihovi "zaštitnici". Posmatrano sa stanovišta društvene devijantnosti. mesta pronalaženja mušterija. već od visine zarade. Glavni istorijski tipovi prostitucije su: religiozna (odnosi se na žene koje određeno vreme ili doživotno vrše "službu" pri nekom hramu kao "svete bludnice"). kada žensko telo postaje roba za kupovinu i prodaju. U feminističkoj literaturi svi oblici prostitucije se posmatraju kao vrsta seksualne ekspoloatacije žena. Sem toga. psiho. organizatora). supstituciona (vršenje seksualnih odnosa sa prostitutkama umesto sa svojim ženama). U Srbiji je bavljenje prostitucijom prekršaj protiv javnog reda i mira. Prema ženama koje su prinuđene da se bave prostitucijom društvo vršeći diskriminaciju a u isto vreme ih "proizvodi" i ekspoloatiše. Kockanje i kriminalitet 109 . uzimaju za sebe najveći deo ili sav novac koji prostitutka zaradi. ritualna (povezana sa religioznim shvatanjima i sastoji se u vršenju prvih seksualnih odnosa udatih žena u obliku javnog rituala). drugih društvenih okolnosti i promena u društvenim odnosima. podvodača. Najopštija klasifikacija je prema načinu vršenja prostitucije na: ulične (nezavisne i organizovane). koji deluju da se neka osoba odluči na bavljenje prostitucijom. različitom tretiranju u zakonodavstvima (krivičnopravna ili prekršajna inkriminisanost) i nedovoljnom empirijskom istraživanju. koja objašnjavaju prostituciju strukturom ličnosti. da održi instituciju braka (koji ne može da zadovolji sve ljudske potrebe i osećanja u vezi sa seksualnim nagonom). kompenzaciona (kao kompenzacija za nedostatak seksualne nežnosti u braku). napuštene kuće. Oblici prostitucije su različiti i zavise od tradicije. silovanja. Prostitucija je povezana takođe sa vršenjem imovinskih delikata. Zavisno od oblika prostitucije vrše se različite klasifikacije prostitutki. Žene u javnoj kući su podčinjene. mesto prostituisanja je ulica. Žene u prostituciji su najčešće žene na najnižoj društvenoj lestvici. sakrivanju ukradenih stvari ili preprodaji. posredničkim kućama. a posredovanje u vršenju prostitucije je predviđeno kao posebno krivično delo (61. prostitutke na poziv i one koje rade za poslovne i privredne organizacije. kada se kao "zaštitnici" prostitutki javljaju članovi kriminalnih bandi. narušavaju ženski telesni integritet i ljudsko dostojanstvo kao osnovna ljudska prava. Među prostitutkama ima alkoholičarki i narkomanki. teških telesnih povreda. koji zavisi ne samo od oblika prostitucije. park. a javne kuće predstavljaju jedan od punktova organizovanog kriminaliteta. najsiromašnije. Organizovana prostitucija se odvija u javnim kućama. koje se javno bave nekom drugom legalnom delatnošću a tajno organizuju prostituciju (modne kuće. prostitutke mogu da učestvuju u prikrivanju kriminalaca. duplih standarda seksualne moralnosti za muškarce i žene (osuđuje se promiskuitetno ponašanje žene a ne muškarca) i sl. motorizovane (sa sopstvenim stanom i automobilom). u postojanju društvene nejednakosti žena i muškaraca (subordiniranost žene i svođenje žene na njene biološko-reproduktivne funkcije). ali se ona uglavnom svode na razmatranje faktora. bez osnovnih sredstava za život. ekspoloatisane a njihovo ponašanje se strogo kontroliše. koja uzroke nalaze u mentalnim poremećajima prostitutki i sociološka objašnjenja. poslovnu pratnju i si. Neki autori razlikuju neorganizovanu i organizovanu prostituciju.

Kada prestane da bude igra za zabavu i razonodu. Najteža posledica kockanja je povezanost sa kriminalitetom. ima skitnica koje su stalno nastanjene i ne menjaju mesto boravka. kockanje je istovremeno i zanimanje i strast. Zatvorenici "zelenaši". Vagabundaža je socijalni problem sa različitim socijalnim poreklom. pa bitno svojstvo skitnje nije lutanje. kockanje postaje društvena devijacija i devijantno ponašanje. Skitnja se deli na elementamu (posledica prirodnih nepogoda: poplave. veoma je malo proučavano u kriminološkoj literaturi. treći nastaju usled migracionih strujanja. imaju podršku kockara. nisu u stanju da se integrišu u društvenu zajednicu. nalaze se na njegovim marginama. vaspitno-popravnim domovima i sl. stvari. Dobitak stimuliše kockare da nastave igru. besposličenje i prosjačenje i kriminalitet Skitnja. gladi. internatima. Krivični zakonik Srbije predvida kao krivično delo neovlašćeno organizovanje igara na sreću (čl. Skitnja. kao i različite forme profesionalizovanog kockanja manjih grupa ili pojedinaca. U krivičnim zakonodavstvima većine zemalja u svetu kockanje u vidu zanata i profesionalne aktivnosti predviđeno je kao krivično delo. odnosi se na socijalne karakteristike ovih pojava. a sociološko. stvara se kockarska subkultura u kojoj su sve vrednosti i norme ponašanja određene kockanjem. koji su vezani za odredenu strast nosioca (uživanje alkohola i droga) ili predstavljaju redovno zanimanje (prostitucija). drugi su posledica kriznih društvenih stanja.kockara. pohlepa ih tera da stalno rizikuju. bez mogućnosti da se kockanja oslobodi. Neki oblici vagabundaže su posledica tradicije i duboko ukorenjene navike nekih socijalnih i etničkih grupa. navika i strast. kockanje može da postane deo svakodnevnog života pacijenata bolnica. ne postoje sistematske kriminološke studije niti opsežnija istražvanja o kockanju. kockanje je uslovilo stvaranje "zelenaštva" . Pravno određenje se odnosi na zakonske propise o skitnicama i prosjacima. koje kontrolišu ljudi i organizacije koje se isključivo bave kockanjem i nalaze se pod kontrolom organizovanog kriminaliteta. žive "od danas do sutra". Kao društvena devijacija kockanje obuhvata sve oblike organizovanog i komercijalizovanog kockanja. dolazi do društvene i lične degradacije pojedinca . obuhvaćeno pojmom vagabundaža. Skitnja je način života bez prebivališta.Kockanje je jedna od najstarijih i veoma raširenih ljudskih aktivnosti. nada ih nagoni da započnu igru i istraju uprkos gubitka. Na taj način kockarski svet postaje zatvoren društveni krug. kockar postaje rob kockanja. na taj način se jedan oblik devijantnog ponašanja povezuje sa drugim. Zapaženo je da se kockanje naročito pojavljuje u nekim posebnim uslovima života. Osnovni elementi kockanja i drugih hazardnih igara su sreća i neizvesnost U igrama na sreću učestvuje veći broj fizičkih lica. profesionalna aktivnost. u naučnoj i stručnoj javnosti vodi stalna polemika o obliku društvene reakcije na kockanje (legalizacija ili zabrana). a ima i takvih koji su posledica ratova i elementarnih nepogoda. Ličnost kockara je veoma složena. već njihov način života. posade brodova. ne učestvuju u redovnim društvenim aktivnostima. Kada se velike grupe ljudi odvajaju od spoljašnjeg sveta za duži vremenski period. koji eksploatišu zatvorenike. epidemija ili ratova) i strukturalnu (posledica 110 . Skitnice karakteriše lutanje i stalna promena mesta boravka. Kockanje. čime se smanjuje porodični budžet i dovodi u pitanje ekonomska sigurnost porodice. kojima pomažu da vrate kockarske dugove. besposličenje i prosjačenje su postojali u starom i srednjem veku i zadržali se u savremenom društvu. izbegne državnoj i društvenoj kontroli i postane organizovana. 136. Povezanost kockanja kao devijantnog ponašanja sa kriminalitetom je višestruka. kao društvena devijacija i devijantno ponašanje. s tim što ishod igre ne zavisi od znanja i umešnosti. Da bi mogli da igraju. kockari zapostavljaju obaveze prema porodici. Slično alkoholičaru. Negativne posledice kockanja su mnogobrojne: zanemaruje se lična. vojnika u kasarnama. Ovi oblici devijantnog ponašanja određuju se pravno i sociološki. društvenoj sredini i orijentišu se na krug saigrača. Osnovne karakteristike ličnosti kockara su nestabilnos i povodljivost. Dok se na zakonodavnom planu. porodična i društvena odgovornost. U zatvorskoj sredini. suše. u kojoj postoje ograničene sume novca ili stvari od vrednosti kod zatvorenika. dok je u Zakonu o igrama na sreću predvideno niz prekršaja u vezi sa organizovanjem igara na sreću. već od slučaja ili nekog neizvesnog dogadaja. ali se svim učesnicima pruža mogućnost sticanja dobitka (novac.352).davanje novca na zajam uz visoke kamate. Međutim. troše se ogromne sume novca. usluge). stalni obrazac ponašanja. Skitnice su lica izolovana iz društvenog života. koja se sastoji u igri za novac ili druge vrednosti na osnovu određenih pravila u formi klađenja u želji da se nešto dobije ni za šta ili mnogo za malo. a mnoga nasilnička ponašanja u zatvoru povezana su sa međusobnim razračunavanjem kockara. Za razliku od drugih oblika devijantnosti.

137. Besposličenje je širi pojam od skitničenja i sastoji se u neprihvatanju bilo kakvih obaveza vezanih za rad ili društveno angažovanje. inteligencija je utoliko veći faktor kriminalnog ponašanja ukoliko je niži njen nivo. Intelektualne ili više mentalne sposobnosti u psihologiji se obično nazivaju inteligencijom. Inteligencija i kriminalitet Među osobinama ličnosti posebnu grupu osobina čine sposobnosti Razlikuju se tri grupe sposobnosti: intelektualne ili više mentalne sposobnosti (inteligencija). besposličenje i prosjačenje represivno i preventivno. ali na razvitak inteligencije utiču sredina i uslovi života. Dobijeni broj (rezultat testa) predstavlja kvocijent ili količnik inteligencije i označava se sa IQ. kadrovsko i materijalno jačanje službi koje se bave prevencijom na ovom planu i formiranje posebnih ustanova. pa je svako slaboumno lice potencijalni delinkvent. silovanja i drugi oblici seksualnog nasilja i to kao saizvršioci. 111 . a preventivno delovanje obuhvata preduzimanje preventivnih mera u društvenim sredinama iz kojih prosjaci i skitnice dolaze. Prema jednom shvatanju. Prosjačenje se definiše kao povremeno ili stalno u vidu zanimanja traenje milostinje navođenjem svojih fizičkih problema ili socijalnog statusa kao razloga za razumevanje. To znači da nije dokazan postojan odnos između. Na osnovu dobijenih rezultata putem testova. društveno neprilagođene osobe. već prihvataju svoj način života kao jedinu mogućnost potpuno pomireni sa sudbinom. Prosjačenje se ispoljava u raznim pojavnim oblicima i deli se na klasično i aktivno. Prosjaci i skitnice najčešće vrše krivična dela imovinskog kriminaliteta (krađe. Prema drugom shvatanju. na trotoarima ulica u centru. nemaštine i bede. Prosjačenjem se bave lica koja podešavanjem svog izgleda odaju sliku siromaštva. pešačkim prelazima i sl. U psihološkoj nauci je utvrđeno da je moguće vršiti ocenu stepena intelektualnih sposobnosti posebnim mernim instrumentima . lako se odlučuje za kriminalno ponašanje i teško se odvikava od takvog ponašanja. parkovima. Za stepen inteligencije uloga nasleđenih osnova znatno je veća nego kod ostalih osobina. a prosjaci se često regrutuju iz reda skitnica. Prosjaci su lica koja stalno traže novac ili druge vrednosti. Lica sa nižom inteligencijom češće vrše određene vrste krivičnih dela. koje nemaju volje i unutrašnje čvrstine da nadu sigurne izvore egzistencije. migracija i sl. povrede propisa o prijavljivanju boravka i posedovanju lične karte). prodaju predmete bez vrednosti. U psihološkom smislu smatra se da su skitnice asocijalne. inteligencije i kriminaliteta i da se određene pravilnosti mogu sagledavati samo posmatranjem stepena inteligencije i pojedinih vrsta kriminalne delatnosti. dok aktivno postoji kada prosjaci idu od kuće do kuće. tamo gde se okuplja veći broj ljudi. skitnica i prosjaka. bez pružanja protivusluge. određuje se umna zrelost ispitanika. dok se lica sa višom inteligencijom pojavljuju kao falsifikatori. Najčešće se prosjačenje vrši na javnim mestima. Klasično prosjačenje se ispoljava u traženju milostinje pozivajući se na bolest ili fizičku nemoć. kao na primer ispred železničkih i autobuskih stanica. koje bi se primenom savremenih metoda. Ovo shvatanje je nastalo kao rezultat istraživanja prema kojima u delinkventnoj populaciji preovlađuju osobe sa niskom inteligencijom.). Inteligencija se deflniše kao sposobnost snalaženja putem mišljenja u novim situacijama ili kao sposobnost rešavanja problema putem mišljenja. Postoje različita shvatanja o odnosu inteligencije i delinkventnog ponašanja.nezaposlenosti. Prilikom aktivnog prosjačenja često se koriste deca da bi se izazvala samilost i dobio novac ili druge vrednosti. inteligencija ne utiče na kriminalno ponašanje i uopšte se ne može dovoditi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. koja dolazi do izražaja kod inteligentnih radnji je uviđanje bitnih i važnih odnosa koji će dovesti do uspešnog rešenja. Represivna reakcija sastoji se u inkrimisanju ovih devijantnih ponašanja kao kažnjivih radnji (u Srbiji se skitnice i prosjaci tretiraju kao besposličari i progone na osnovu propisa o prekršajima protiv javnog reda i mira. Slaboumno lice je ograničeno u logičkom mišljenju i zaključivanju. kao što su sitne krađe. traže pomoć zbog bolesti ili fizičkih nedostataka. psihomotorne sposobnosti i senzorne sposobnosti. naročito zastupljenom među nemačkim autorima. prevare). Stepen inteligencije se određuje na taj način što se mentalni uzrast dobijen putem testa podeli sa kalendarskim uzrastom i pomnoži sa 100.testovima. sitne krađe. Društvo reaguje na skitnju. organizatori zločinačkih udruženja. bavile socijalnom rehabilitacijom besposličara. Elementarna skitnja može preći u strukturalnu ukoliko se posledice elementarne skitnje ne otklone. ekonomskih kriza. "kriminalci belog okovratnika". Osnovna psihička aktivnost. izvršioci privrednih delikata. Skitnja je često praćena prosjačenjem.

nego se izražavaju u celokupnoj aktivnosti čoveka.. može se zaključiti da su kolerično temperamentni ljudi više skloni agresiji od flegmatičnih i da su estravertni tipovi podložniji kriminalnom ponašanju. Flegmatični tip temperamenta odlikuju retke i spore reakcije. slabija osećanja. Koleričnom tipu svojstvena su jaka osećanja. poštenje. 138. izbegavaju prikazivanje u javnosti) i estrovertirane tipove (vrlo komunikativni. Na osnovu opisa osobina pojedinih tipova temperamenta i nekih istraživanja osobina temperamenta pojedinih delinkvenata. Dobar karakter bi imao čovek koji se odlikuje moralnim osobinama. snagu i trajanje reakcije pojedinca. Najpoznatiju klasifikaciju temperamenta dao je grčki lekar i mislilac Hipokrat. nesebičnost. Prema Hipokratovoj klasifikaciji. čvrst i slab karakter. 139. skromnost. ali jake reakcije. Ljudi koje odlikuje sangvinični temeprament lako menjaju raspoloženje i brzo prelaze iz negativnog u pozitivno raspoloženje. tuga i zabrinutost. a pod karakternim osobinama se podrazumevaju takve osobine koje pokazuju karakteristično ponašanje pojedinca s obzirom na moralne principe i moralna shvatanja određenog društva. sangvinični. kao što su upornost. na primer. Prema izvesnim crtama temperamenta pojedinci se dele na optimiste i pesimiste. dolaze u sukob sa drugima. Navodi se primer manje inteligentnog maloletnika. Kod osoba sa ovim temperamentom preovlađuju neprijatna osećanja. Sem ovog shvatanja postoje i druga objašnjenja: pod karakterom se označavaju voljne ili kognitivne osobine čoveka. doslednost u ponašanju. nagle i jake reakcije. ima kolmpleks niže vrednosti itd. već brzinu. spore. Temperament i osobine temperamenta kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji postoji shvatanje da se osobine temperamenta ogledaju u tome koliko lako. ali bi bilo pogrešno osobu sa jednim od tipova temperamenta smatrati više sklonom kriminalitetu od osobe sa drugim tipom temperamenta. da li se češće javljaju emocije prijatnosti (pozitivne) ili neprijatnosti (negativne). ali osećanja nisu jaka i ne traju dugo. dolazi u sukob sa roditeljima. u novijim psihološkim radovima o temperamentu. apatičnost i ravnodušnost. Međutim. savesnost i sl. kojim intenzitetom i u kom trajanju se javljaju emocije. Veoma retko se sreću ljudi sa osobinama isključivo jednog tipa temperamenta jer kod najvećeg broja ljudi dolaze do izražaja osobine karakteristične za različite tipove temperamenta. U starijoj psihološkoj literaturi navode se kao vrste karaktera dobar i loš karakter. Temperament i osobine temperamenta mogu imati određen uticaj na genezu kriminalnog ponašanja. U tom spletu uzroka i inteligencija ima svoje mesto i ne treba je zapostaviti u analizi kompletne kriminogeneze. Osobe koje se odlikuju koleričnim temperamentom lako se naljute. najbitnije osobine pojedinca koje daju pečat celokupnom njegovom ponašanju.Savremena shvatanja o povezanosti inteligencije i kriminaliteta ističu da inteligenciju kao mentalnu sposobnost treba posmatrati u sklopu delovanja ostalih psihičkih sposobnosti i ostalih uzroka kriminalnog ponašanja. odlučnost. introvertirane (povučeni su u socijalnim kontaktima. pored moralnih osobina. beži sa časova. što sve. Podela ljudi prema tipovima temperamenta ne znači da se svi ljudi mogu svrstati u navedene tipove. nametljivi). Melanholičnom tipu temperamenta svojstvene su retke. ali joj takođe ne treba pridavati odlučujući značaj. česte. lako odlučivanje na akciju. koliko često. sebičnost. flegmatični i melanholični temperament. Čvrst karakter postoji kod čoveka koji. u krajnjoj posledici tog uzročnog spleta. koji se teže snalazi u savlađivanju nastavnog gradiva u školi. kao i u tome koji emocionalni ton preovlađue. inicijativnost i sl. razlikuju se četiri tipa temperamenta: kolerični. Temperament ne pokazuje samo emocionalni način reagovanja pojedinca. poseduje energičnost. ne postiže dobar uspeh. Slab karakter ima onaj čovek koga odlikuju 112 . Ovaj zaključak može biti primenljiv samo ukoliko se osobine temperamenta posmatraju u sklopu ukupnosti svih uzroka koji su delovali u pojedinačnom slučaju kriminalnog ponašanja. upornost u ponašanju. ističe se da se temperament i osobine temperamenta ne manifestuju samo u emocionalnim reakcijama. Karakter i karakterne osobine kao endogeni faktori kriminaliteta U psihologiji se pod karakterom podrazumeva zbir svih psihičkih osobina jedne osobe. dok čovek sa lošim karakterom nema takve moralne osobine. Sangviničnom tipu temperamenta svojstveno je brzo reagovanje. može dovesti do kriminalnog ponašanja. dolazi u frustracione situacije zbog neuspeha u školi. manifestuju svoju ljutnju. u svim vrstama psihičkog reagovanja.

Kod delinkvenata egocentričnost može da se pojavi prilikom vršenja krivičnih dela protiv života i tela. podozrive i zlobne. stavljanju sopstvenih peokupacija iznad potreba drugih lica i sl. događajima i sopstvenim postupcima. od složenih osećanja. Karakter i karakterne osobine mogu biti povezani sa kriminalnim ponašanjem. zavisti i mržnje. izopačenost i nastranost. nedostatak vaspitanja. Najvažnija osećanja upravljena prema drugim osobama su: osećanje ljubavi. stavljaju iznad tuđih. strah. Intenzivna emocionalna stanja koja se naglo javljaju. Na osnovu kriminoloških istraživanja uočeno je da se kod izvršilaca krivičnih dela u većoj meri ispoljavaju neke karakteme osobine. ne umeju da vole ili žale. neobuzdana radost). Malicioznost se ispoljava kroz traženje mana. već na njegove postupke utiču u velikoj meri emocije ili osećanja. disanje. se manifestuje kao svesna. Ispoljava se naročito kod krivičnih dela sa elementima nasilja: krvnih i seksualnih delikata. poslovnim. 140. upornost kao karakterna osobina. karakteristični doživljaji pri emocionalnom reagovanju (prijatnost. Nasleđe 113 . paničan strah. Prema intenzitetu i trajanju emocije se dele na afekte. zavisno od situacije u kojoj se manifestuje. Razlikuju se jednostavni ili elementarni doživljaji prijatnosti i neprijatnosti. egoizam. rigidnost. ljudima.bračnim. agresivnost. ali nema odlučnosti da ih primeni. Emocije ili osećanja se definišu kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima. nežnosti. drugo. naprotiv. promene u pokretima lica (mimika). nepoštovanje etičkih i drugih društvenih normi. rodbinskim. ali dužeg trajanja) i strasti (vrlo intenzivna emocionalna stanja dužeg trajanja). Međutim. pa se smatra da je karakter slika neke ličnosti u očima drugih. obesti ili osvete. mržnje. Svaka emocija. Emocije i kriminalitet U strukturi ličnosti i celokupnoj fizičkoj i psihičkoj aktivnosti čoveka posebno mesto imaju emocije ili osećanja. To su: primitivizam. bez obzira na njihove vrednosti. ljubomore. Čovek nije samo racionalno biće. Primitivnu osobu odlikuje nizak kulturni nivo. učenja. ta ista osobina prilikom vršenja nekih krivičnih dela predstavlja kvalifikatornu okolnost za teži oblik krivičnog dela. posebno ubistava zbog netrpeljivosti. gnev). zlonameme. karakteristične fiziološke promene u funkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa (organa za krvotok. Rigidnost kao karakterna osobina ogleda se u otpornosti prema zahtevima za promenu ponašanja. raspoloženja (emocionalna stanja manje burnog toka. naročito primarna emocija. Agresivnost je odlika karaktera velikog broja kriminalaca. dok. Karakterne osobine se formiraju pretežno pod uticajem činilaca iz okoline i okrenute su prema okolini.. Ova osobina se naročito ispoljava kod recidivista i njeno postojanje otežava resotijalizaciju. Postoje tri karakteristike emocionalnog ponašanja: prvo.moralne osobine. ukoliko se razvije do velikog intenziteta postaje afekat (bes. imaju buran tok i praćena su izrazitim telesnim promenama u psihologiji se nazivaju afektima. tela (pantomimika) ili glasa. susedskim radnim. motivi i drugi lični interesi. Naročito je izrazit uticaj afekata na intelektualne procese. nedostataka i grešaka kod drugih ljudi da bi ih neosnovano kritikovali. nemaju ni za koga razumevanja. spontana i stalna beskrupulozna težnja za sticanjem materijalnih vrednosti i kao težnja da se spostvene potrebe. može biti socijalno prihvatljiva ili neprihvatljiva. kada dolazi do izražaja netrpeljivost i netolerantnost. ukoliko se ispoljava u postizanju nekog korisnog cilja. interesi i druge dinamičke osobine čoveka u svim odnosima . Poredstvom karaktera dolaze do izražaja stavovi. koja se nazivaju emocijama (radost. neprijatnost. koje svoje postupke preduzima isključivo na osnovu razmišljanja i zaključivanja. Sastoji se u precenjivanju svojih osobina. doživljaji o organskim promenama pri emocionalnom reagovanjii i opažajima. biće pozitivno ocenjena. podmukle. te postojanje afekta smanjuje svesnu kontrolu sopstvenih postupaka. Egocentričnost je usko povezana sa egoizmom. pronalaženja izvesnih novina u nauci i si. porodičnim. egocentričnost. žalost. Prema drugim osobama. predstavama ili mislima uz koje se emocije vezuju). varenje i drugih). treće. Primitivizam se najviše ispoljava prilikom vršenja krvnih delikata. Tako. Maliciozne osobe su pakosne. ogovarali ili optuživali. na primer. maliciozne osobe su bez osećaja. malicioznost. Egoizam. svaka karakterna osobina. Egoisti svoje potrebe stavljaju iznad potreba drugih i svoje odnose prema drugima posmatraju isključivo kroz sopstvene interese i potrebe.

a zatim slede odbrambene reakcije u cilju spasavanja.ima značajnu ulogu u emocionalnom ponašanju. postojanja kvalifikatornih okolnosti kod pojedninih krivičnih dela (na primer. nesigurnosti. Delovanjem pozitivnih uticaja. Ubistvo na mah može da se izvrši za vreme jake razdraženosti izazvane napadom ili teškim vređanjem od strane žrtve. posebno emocionalne nestabilnosti. koji neki psiholozi nazivaju periodom neuravnoteženosti. razvijaju i menjaju na osnovu ponavljanja određenih delatnosti i relativno stabilizovanih oblika ponašanja. ipak. Sklonosti (navike) za kriminalno ponašanje Sklonosti i navike su takve psihičke osobine koje se stvaraju. zbog čega dolaze u konflikte. Privilegovani oblici krivičnog dela ubistva: ubistvo na mah. Ipak. afektivnih smetnji i emocionalne nezrelosti sa kriminalnim ponašanjem. ubistvo iz bezobzirne osvete. Osećanja jake razdraženosti ili prepasti su osećanja jakog intenziteta koja se javljaju prilikom izvršenja krivičnog dela u prekoračenju nužne odbrane. Psihopate su emocionalno veoma nestabilna lica i ta njihova emocionalna nestabilnost se dovodi u vezu sa njihovim kriminalnim ponašanjem. i zbog te razlike u kriminologiji se prilikom objašnjenja uzroka recidivizma češće piše o kriminalnim sklonostima nego o kriminalnim navikama. pa se utvrđivanje tog odnosa zasniva na rezultatima pojedinih istraživanja. adolescenti nastoje da okolinu prilagode sebi radije nego što se njoj prilagođavaju. koji se često završavaju kriminalnim ponašanjem Afektivno stanje ili neko drugo emocionalno stanje. Feri i Garofalo su u svojim radovima opisivali kriminalce iz navike i kriminalce po sklonosti. Zbog ovih karakteristika emocija veoma je teško utvrditi da li je neka emocija uzrok kriminalnog ponašanja u odredenoj situaciji ili je ona postoji nezavisno od ispoljenog kriminalnog ponašanja. koja je relativno stabilna i određena. netolerantnosti prema teškoćama prilikom ostvarenja pojedinih ciljeva. postoji. volje i mogućnosti. ali razvitak osećanja zavisi i od ličnog iskustva. Emocionalna nestabilnost se naročito javlja kod lica sa mentalnim poremećajima i kod psihopata. te tako sklonosti i navike mogu biti pozitvne i negativne. čovekova ličnost se formira u pozitivnom smislu i stvaraju se pozitivne navike. može da dovede do blažeg kažnjavanja (tzv. neodlučnosti. pri čemu najpre nastaje prikočenost. Za razliku od inteligencije. Lica kod kojih postoji emotivna napetost teže mogu da se prilagode datim društvenim procesima i prilikama. promenljive. razdražljivosti. od učenja. lako na prvi pogled razlika između sklonosti i navika nije velika. preteranoj osetljivosti. odbačenosti. inferiornosti. koje postoji u momentu izvršenja krivičnog dela. Uticaji pod kojima se čovek formira mogu biti pozitivni ili negativni. čedomorstvo). Kriminologija i kriminalna psihologija objašnjavaju formiranje i dejstvo kriminalnih navika i kriminalnih sklonosti na ponašanje čoveka. U periodu adolescencije. drugih niskih pobuda i sl. 114 . ona. Negativni uticaji dovode do formiranja protivdruštvenih pobuda i težnji i stvaranja sklonosti i navika za asocijalno ponašanje. Veliki značaj u javljanju kriminalnog ponašanja pridaje se emotivnoj napetosti i afektivnim smetnjama. na osnovu kriminoloških istraživanja u literaturi se smatra da postoji veza između odredenih emotivnih svojstava delinkvenata. Sklonosti i navike nastaju kao rezultat individualnog iskustva. Psihičke promene emocionalne prirode često su kod njih rezultat sukoba između želja. emotivne napetosti.) ili otežavajućih i olakšavajućih okolnosti prilikom odmeravanja kazne. napetosti. Jarost (razjarenost) je patološki afekt gneva koji se odlikuje velikom agresivnoću i kriminalnim posledicama. one se stiču u procesu društvenog života zavisno od određenih interesa i stavova. emocije su kolebljive. dok sklonost predstavlja svojstvo čoveka da se u sličnim situacijama podjednako ponaša. a nastaje kao posledica frustriranosti. Emocionalna nestabilnost i emocionalna nezrelost uočeni su prilikom istraživanja maloletničke delinkvencije.uznemirenosti. prestrašenost) patološki afekt straha jakog intenziteta. ljubomore i sličnih stanja. ona nisu sposobna da pravilno sagledaju i ocene stvarnost. teškoćama u kontroli emocija. Emocionalna nestabilnost kod delinkvenata se ogleda u povećanoj razdražljivosti. ljubomore. U kriminalnoj etiologiji još uvek nije dovoljno proučen odnos između emocija i kriminaliteta. one izazivaju u njemu određene reakcije i kod njega formiraju određene manje ili više stabilne psihičke crte. potištenosti. Ako se jedno lice trajnije nalazi pod uticajem izvesnih okolnosti. uznemirenosti. često nejasne. 141. dok je prepast (zaprepašćenje. Ovi tipovi kriminalaca proučavaju se naročito u vezi sa recidivizmom jer su sklonosti i navike značajne psihološke crte ličnosti recidivista koje doprinose ponavljanju njihovog kriminalnog ponašanja. Navika predstavlja svojstvo čoveka da se u istim situacijama podjednako ponaša.

Smatra se daje kod povratnika koji ponavljaju ista krivična dela (specijalni povrat, posebni povrat) moguće postojanje kriminalnih navika, dok kod višestrukih povratnika koji ponavljaiu raznovrsna krivična dela (opšti povrat) verovatno postoje kriminalne sklonosti. Sklonosti za kriminalno ponašanje veoma su značajne u javljanju pojedinih oblika kriminalnog ponašanja i naročito dolaze do izražaja kod pojedinih kategorija delinkvenata. Kod agresivnih kriminalaca, za koje je bitno delovanje u afektu i nepostojanje inhibitornih osećanja, sklonost za kriminalno ponašanje predstavlja trajniju karakterističnu crtu njihove ličnosti. Ova kategorija kriminalaca pokazuje sklonost za vršenje najtežih krivičnih dela, kao što su krvni i seksualni delikti. Sklonost za kriminalno ponašanje manifestuje se kod profesionalnih kriminalaca prilikom vršenja krivičnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu, privrednom kriminalitetu, ali i krvnim deliktima. Imajući u vidu da su kriminalne sklonosti trajnija komponenta ličnosti delinkventa u nekim krivičnim zakonima postoji kao poseban tip delinkventa "prestupnik iz navike" a u literaturi se govori o "potencijalnom kriminalitetu", koji se javlja kao izraz kriminalnih sklonosti. 142. Stavovi i shvatanja kao endogeni faktori kriminaliteta Stavovi i shvatanja predstavljaju važne dinamičke crte ličnosti i uslove neophodne za objašnjenje i razumevanje ponašanja uopšte, pa i kriminalnog ponašanja neke osobe. Kako se radi o srodnim psihološkim kategorijama teško je razlikovati stavove od shvatanja. Ipak, smatra se da kod stavova više preovlađuje emocionalni sadržaj, dok kod shvatanja dominira intelektualni sadržaj. U psihološkoj literaturi postoje različite definicije stavova. Olportova definicija prema kojoj se pod stavom podrazumeva neuralna i mentalna spremnost, formirana na osnovu iskustva, koja vrši direktivni ili dinamnički uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i situacije sa kojima dolazi u dodir. Iz navedene definicije prističe da su bitne karakteristike stavova: I. dispozicioni karakter postoji određena neurofiziološka organizacija koja uslovljava način reagovanja u određenoj situaciji, što znači da stavovi ne postoje uvek manifestno, nego samo kao spremnost, predispozicija koja se može u određenoj situaciji aktuelizirati, 2. stečenost u toku života - stavovi nisu nasleđeni ili urođeni, ljudi se ne rađaju sa stavovima prema nekoj rasi, religiji ili naciji, već se ti stavovi stiču u toku života, pod određenim društvenim uticajima i na osnovu ličnog iskustva, 3. direktno i dinamičko dejstvo - od stavova zavisi ne samo procena situacije i mišljenje, nego i akcija, 4. složenost - kroz stavove se integršu tri osnov- nepsihičke funkcije: kognitivne (intelektualne), emocionalne i konativne (voljne) funkcije. Stavovi se dele na lične i socijalne. Lični stavovi su karakteristični za pojedinca (stav prema roditeljima, prijateljima, nekom predmetu i sl.) i njih izučava psihologija ličnosti. Socijalni stavovi, zajednički za veći broj osoba, odnose se na društveno značajne pojave (stav prema religiji, braku, porodici, naciji, sistemu vaspitanja, smrtnoj kazni i sl.) i izučavaju se u okviru socijalne psihologije. Socijalni stavovi se razlikuju s obzirom na njihovu logičku zasnovanost. Posebna vrsta stavova su predrasude. Predrasude su logički neosnovani stavovi, koji se javljaju u vezi sa pojedinim društveno važnim pojavama. One se teško menjaju i po pravilu su praćene intenzivnim emocijama. Predrasude imaju značajnu ulogu u javljanju kriminalnog ponašanja. Pojmovi srodni pojmu stavova su: shvatanja (odnose se na intelektualni doživljaj i znače prihvatanje ili odbacivanje neke pretpostavke ili tvrđenja), uverenja, verovanja, interesa, vrednosti itd. Pojam vrednosti koristi se u raznim naukama (filozofiji, ekonomici, matematici) sa različitim značenjima. U psihologiji se vrednostima označavaju dispozicije za određeno ponašanje i ciljevi na čije ostvarenje je ponašanje uvek usmereno. Vrednosti služe za upoznavanje pojedine ličnosti i objašnjavanje socijalnog ponašanja. Na osnovu kriminoloških istraživanja utvrđeno je da postoji razlika u vrednostima između delinkventne i nedelinkventne omladine. Stavovi i shvatanja kod jedne osobe mogu biti različiti, čak suprotni, što dovodi do unutrašnjih i socijalnih konflikata. Za kriminologiju je značajna pojava stereotipije kod shvatanja. Radi se o sistemu shvatanja koji se zbog ponavljanja u svim situacijama pretvara u iskrivljavanje činjenica. Jednom formirano pogrešno shvatanje utiče na postojanje lažnog ali snažog emocionalno pozitivnog ili negativnog odnosa prema nekoj osobi, grupi, objektu ili situaciji. Stereotipnost u shvatanjima, na primer odvratnost prema pripadniku neke etničke grupe ili prema nekim fizionomijama, može u određenim situacijama predstavljati važan kriminogeni faktor kod osobe koja sa takvim shvatanjima ocenjuje drugu osobu. 143. Fiziološke i biološke osobine delinkvenata

115

Psihološke osobine povezane su sa biološkim svojstvima, pre svega sa nervnim, endokrinim sistemom i fizičkom konstitucijom, kao osnovnim biološkim faktorima koji utiču na formiranje ličnosti. Rot smatra da morfološke osobine (visina, obim i oblik glave, dužina udova, mišićavost) i fiziološke osobine (osobenosti endokrinog sistema, vegetativnog nervnog sistema, moždanih talasa i dr.) mogu biti karakteristični za pojedinca i dopunjuju sliku ličnosti pojedinca, ali je za poznavanje ličnosti njihov značaj manji nego što je značaj ostalih grupa osobina ličnosti. Između morfoloških i fizioloških osobina na jednoj strani i psihičkih osobina na drugoj, ističe Rot, postoji mogućnost podudarnosti. Morfološke osobine su uglavnom a psihičke osobine delom (osobine temperamenta i inteligencije) zavisne od nasleđa, pa je moguće da određeni nasledni faktori izazovu istovremeno određene telesne i njima odgovarajuće psihičke osobine. Drugu uslovljenost ove podudarnosti Rot vidi u tome što telesni izgled i neke psihičke osobine (naročito temperament) zavise delom i od funkcionisanj a endokrinog sistema (sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem). Od telesnog izgleda pojedinca često zavisi kako će se drugi ljudi prema njemu ponašati, a stav okoline utiče na formiranje određenih psihičkih osobina (uobraženost, postavljanje velikih zahteva, sigurnost u sebe i sl.). Prema ljudima sa telesnom manom okolina reaguje sa odbijanjem, prezirom ili sažaljenjem. Takvo reagovanje okoline često kod ljudi sa telesnom manom izaziva osobine kao što su: povlačenje u sebe, osećanje nesigurnosti, osećanje manje vrednosti, zlobu ili agresivne tendencije. Sve navedene psihičke osobine mogu predstavljati pogodnu osnovu za kriminalno ponašanje. Posebna istraživanja, koja proučavaju uticaj organskih nedostataka na formiranje čovekove ličnosti u negativnom smislu, ukazuju na značaj reagovanja drugih lica na telesne mane, razne fizičke i biološke abnormalnosti. Telesno i zdravstveno stanje svakako ne deluju neposredno na javljanje kriminolškog ponašanja već na njega posredno utiču. Stanje fizičkog i psihičkog zdravlja odražava se na izbor zanimanja, odnose u porodici, uspeh u školi, odnose sa poznanicima i prijateljima i sl. Sem toga, veća telesna snaga utiče na izvršenje delikata nasilja. U literaturi posvećenoj delinkvenciji maloletnika opravdano se ističe da se delinkvencija maloletnika javlja i kao izraz neusklađenosti između biološkog i psihičkog sazrevanja. Raskorak između ubrzanog fizičkog razvoja i nedovoljnog psihičkog sazrevanja karakteristično je za tzv. "prestupnike u razvoju". Ranije telesno sazrevanje kod adolescenata nije uvek praćeno odgovarajućim psihičkim sazrevanjem, što može da dovede do izvršenja seksualnih i drugih delikata. 144. Motivi kriminalnog ponašanja Motivi se u psihologiji definišu kao organski ili psihološki faktori koji pokreću ili regulišu ponašanje radi postizanja određenih ciljeva. Proces motivacije je proces pokretanja, usmeravanja i upravljanja čovekovom aktivnošću. Motivi su povezani sa ciljevima, interesima i potrebama zbog čega ispoljavaju veliki uticaj na ponašanje ljudi. Povezanost motiva sa ciljevima daje im karakter dinamičkih impulsa koji pokreću i usmeravaju čovekovu delataost u određenom pravcu. U objašnjavanju karaktera i izvora motiva razlikuju se tri teorijska pristupa. Prvi pristup je instinktivistički - karakteriše ga psihoanalitički prilaz jer polazi od unutrašnje strane ličnosti prestupnika, od urođenih tendencija za vršenje krivičnih dela. Kriminalno ponašanje se dovodi u vezu sa defektno razvijenim instiktom - krađa se javlja kao izraz instikta za prisvajanjem, seksulani delikti zbog preteranih seksualnih nagona i sl. Drugi pristup objašnjenju motiva je motivacionistički. Prema ovom pristupu, svako ponašanje se javlja kao izraz "unutrašnjih podstreka na akciju" povezanih sa biološkim nagonima koji se menjaju na osnovu iskustva, u procesu kulturalizacije. Kriminalno ponašanje se javlja kada neko lice ne može da zadovolji svoje potrebe na društveno prihvatljiv način. Motivacionistički pristup je kao i instiktivistički psihoanalitički orijentisan jer polazi od podsvesnih unutrašnjih impulsa, želja i nagona. Najprihvatljiviji je interakcionistički prilaz problemu motiva jer objašnjava poreklo socijalnih motiva koji se javljaju u toku života i koji su veoma brojni. Interakcionistički pristup polazi od toga da odnosi čoveka sa drugim licima u društvenoj sredini predstavljaju osnovu za svako, pa i kriminalno ponašanje. Izvor motiva se nalazi u samom društvu, u društvenoj sredini u kojoj se stvaraju elementi i odnosi koji doprinose kriminalnom ponašanju. Motivi su povezani sa ciljevima i namerama. Cilj je promena ili stanje kojem učinilac teži vršeći krivično delo, dok je namera takav psihički odnos učinioca prema delu i posledici, gde pored direktnog umišljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela. Između motiva i cilja postoji
116

tesna veza, međusobna uslovljenost i korelativnost. Cilj je izvan motiva i da bi se razumeo motiv, moraju se uzimati u obzir ciljevi. U teoriji se pominju tri glavne vrste konkurencije motiva: konflikti dvostrukog privlačenja, dvostrukog odbijanja i istovremenog privlačenja i odbijanja. U prvom i drugom slučaju postoje dva motiva jednake vrednosti i snage privlačnosti, pa se motivisana osoba teško odlučuje. Svaki rezultat je negativno vrednovan. Istovremeno privlačenje i odbijanje najkomplikovanije je i najteže za motivisanu osobu. U većini slučajeva kod potencijalnog delinkventa javiće se konflikt između negativne posledice kažnjive radnje, kazne, ako bude otkriven, što ga odbija od izvršenja takve radnje i, na primer, materijalne koristi koju očekuje od krade, pronevere i sl., što ga eventualno privlači. U situaciji kada ne mogu u potpunosti da se zadovolje motivi, ponašanje pojedinca može da bude u pravcu ulaganja posebnih napora i preduzimanja različitih postupaka da bi se savladale prepreke i ostvarili motivi. Tada se govori o prilagođavanju. Kada naiđu teže prepreke i nemogućnost ostvarenja motiva, onda dolazi do frustracije i različitih posledica firustracije. Frustracijom nazivamo sprečavanje, osujećenje zadovoljenja motiva. Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kad nešto sprečava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom, Do frustracija dolazi usled postojanja prirodnih, društvenih ili psiholoških prepreka izmedu potreba i ciljeva. U frustracionim situacijama različito se reaguje. U socijalnoj psihologiji reagovanje na frustracione situacije javlja se kao: reorganizacija aktivnosti (ako ne ide na ovaj, ići će na drugi način), obraćanje drugima za pomoć (traži se uteha, savet od prijatelja, stručnjaka i sl.), okretanje protiv drugih najčešće agresijom, okretanje od ljudi, kompenzacija i identifikacija. Osnovna podela motiva je na biološke (motiv gladi i žeđi, materinski motiv i seksualni motiv) i socijalne motive (motiv za društvom, motiv borbenosti, sigurnosti, motiv za sticanjem, motiv samopotvrđivanja itd). Svi ovi motivi mogu u nekim svojim formama da usmeravaju čovekovo ponašanje ka kriminalitetu. Na primer, motiv gladi i žeđi ponekad, usled svog intenziteta, može voditi ka vršenju imovinskih delikata ili zbog.dezorijentacije, koju ovi motivi stvaraju, može doći do preovlađivanja bilo kog društveno negativnog motiva. Seksualni motiv može uticati na vršenje seksualnih delikata. Socijalni motivi takođe mogu usloviti kriminalno ponašanje. Motiv za društvom ponekad vodi priključenju zločinačkim grupama i prihvatanje njihovog načina ponašanja, motiv samopotvrđivanja, koji ponekad prelazi u motiv za prestižom, javlja se kod mladih osoba koje kriminalnim ponašanjem žele da skrenu pažnju na sebe, motiv borbenosti i agresivnosti su u osnovi većine krvnih delikata i delikata nasilja uopšte (ispoljavaju se kao motiv osvete, ljubomore, mržnje, netrpeljivosti), altruistički motiv, koji se smatra jednim od najnekriminalnijih, u nekim slučajevima, na primer kod eutanazije, može da dovede do kriminalnog ponašanja. Motivi se menjaju u promenjenim okolnostima i pod novim uticajima. Promenljivost motiva uočena je i kod kriminalnog ponašanja, kada motivi koji su jedno lice pokrenuli na vršenje krivičnog dela prestaju da deluju čim je delo izvršeno. Umesto tog motiva pojavljuje se niz drugih, vezanih za postizanje drugih ciljeva, koji mogu uslovljavati zakonito ili ponovo kriminalno ponašanje. 145. Mentalne devijacije kao kriminogeni faktori Mentalne devijacije nastaju usled raznih faktora i okolnosti. Psihijatrijska shvatanja ističu nasledne i stečene faktore, trovanje centralnog nervnog sistema, bakterijske infekcije, infektivna obolenja, tumore i povrede mozga, poremećaje žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali i socijalnu sredinu, stresne i krizne situacije. U socijalnoj psihopatologiji naročito se ističe važnost socijalnih faktora za javljanje stresnih i kriznih situacija, koje mogu dovesti do nastanka mentalnih devijacija. Individualne krize uslovljene su naročito nesigurnim, nestabilnim i nervoznim tempom života, velikom pokretljivošću stanovništva, ekonomskom nesigurnošću, nemogućnošću da se ostvare postavljeni ciljevi, sukobima u okviru porodice i sl. Poznato je da se mnoga nasledna duševna obolenja ne pojavljuju kod potomaka ukoliko oni žive i razvijaju se u uslovima povoljne socijalne sredine. Utvrdivanje postojanja međuzavisnosti kriminaliteta i mentalnih devijacija obično se svodilo na povremene pokušaje određivanja broja izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima ili broja psihički nenormalnih lica među izvršiocima krivičnih dela. Broj izvršilaca krivičnih dela među psihički nenormalnim licima teško je odrediti jer je psihički život tih lica još uvek neobjašnjiv, a tačnost u postavljanju dijagnoze i mogućnost lečenja menjali su se tokom proteklih decenija. Osim toga, nedostaju tačni podaci o procentu mentalno devijantnih lica među celokupnom populacijom.

117

56% od ukupnog broja izvršenih krivičnih dela). u novijoj krimifiološkoj literaturi naglašava se da kvan. Jedno istraživanje odnosa između oligofrenije i kriminalnog ponašanja. IQ 20-34 teška duševna zaostalost) nisu u stanju da steknu osnovno obrazovanje. da je psihijatrijski interes za zločin usmeren na "neobične i čudne" kriminalce. 146. pri čemu se zaboravlja da ličnost nastavlja svoj razvoj pod uticajem drugih grupa i socijalnih institucija. Imbecili (IQ 35-49 umerena duševna zaostalost. postojanje niza frustracija. lako prihvataju tude predloge za akcije od kojih očekuju trenutne koristi.Psihopatološka objašnjenja kriminalnog ponašanja bila su kritikovana iz više razloga. U duševno zaostale osobe spadaju: debili. dovesti do kriminalnog ponašanja. istraživanja su pokazala da među delinkventima ima kako onih sa niskom i prosečnom. što se takođe slaže s mišljenjem većine autora da oligofreni. dok izvršioci imovinskih delikata. Osim toga. Takode je utvrđen veliki broj paljevina (7. Izuzetak predstavlja visok procenat ubica (17%). Izrazito su sugestibilni i povodljivi. čini se najprihvatljivijim shvatanje. teško govore. Naprotiv. tako i delinkvenata sa visokim stepenom inteligencije. naročito kod maloletnih lica.veštaka. odnosno debili. a može se dogoditi da se kod određenog prestupnika primete određene mentalni poremećaji koji nisu u vezi sa njegovim kriminalnim ponašanjem ili da mentalna devijacija nastane posle izvršenja krivičnog dela. Druge primedbe se odnose na prenaglašavanje uticaja iskustava iz detinjstva. zbog toga što ne mogu lako doći do seksualnog partnera. zamereno je da su psihijatrijske dijagnoze nepouzdane i da se psihijatri često ne mogu složiti koje kriterijume treba koristiti prilikom procenjivanja mentalnog zdravlja ili mentalnih aberacija. pribegavaju zadovoljenju polnog nagona na način koji ih dovodi u sukob sa 118 . nedovoljna svest o posledicama preduzete radnje. U ranijoj kriminološkoj literaturi često je isticana identifikacija krirninaliteta i mentalnih bolesti i kriminalno ponašanje osoba sa mentalnim poremećajem smatrano je sinonimom te poremećenosti.titativna pitanja odnosa mentalnih devijacija i kriminaliteta još uvek nisu razjašnjena. Isticalo se da je istraživanjem bio obuhvaćen mali uzorak na osnovu kojeg je nemoguća generalizacija. što je isticao i Selig tvrdeći da idioti često pale kuće ("kreten palikuća"). Zbog toga se isticalo da vršenje krivičnih dela ne zavisi od stepena inteligencije ili da umna defektnost može u pojedinim slučajevima. posebno u okviru porodice. Mnoga savremena istraživanja ne pokazuju veću zastupljenost osoba sa mentalnim devijacijama među delinkventima. Pristalice ove teorije smatrali su da do krirninaliteta dolazi usled niske inteligencije. Idioti (IQ ispod 20) su bezumne osobe. zločinci "belog okovratnika" i profesionalni kriminalci ostaju van istraživanja. Ona se ispoljava pretežno kao veza između određenih oblika mentalne devijacije i određenog oblika kriminalnog ponašanja. kao i vidljivo ostavljanje tragova posle izvršenog krivičnog dela. zasnovano na analizi 165 nalaza i mišljenja lekara veštaka u kojima je postavljena dijagnoza oligofrenija. nesposobni su da samostalno obavljaju poslove i da se sami o sebi staraju. O povezanosti niske intelektualne razvijenosti i krirninaliteta najviše se raspravljalo u okviru teorije inteligencije. Zbog svih navedenih teškoća u određivanju veze između mentalnih devijacija i kriminalnog ponašanja. stalno im je potrebna tuda briga i nega. Visok je i broj seksualnih delikata (14%). Nemogućnost pravilnog rasuđivanja i integracije u društveni život. Mentalne defektnosti i kriminalitet Mentalne defektnosti znače postojanje poremećaja inteligencije usled zaostalosti u duševnom razvoju (oligofrenije) ili gubitka inteligencije koja je bila razvijena (demencije). Debili (IQ 50-70) su plitkoumne osobe koje uspevaju da steknu osnovno obrazovanje i obavljaju šablonske poslove ili poslove koji ne zahtevaju veći intelektualni napor. neki su od razloga za određeno učešće mentalno zaostalih lica u opštem kriminalitetu. najčešće seksualne delinkvente ili ubice. određeni mentalni poremećaji i simptomi nisu automatski povezani sa kriminalnim ponašanjem. pokazalo je da se među mentalno zaostalim licima kriminalno ponašaju najčešće oni čija je stepen inteligencije viši. mogu da budu seksualno agresivni. po kome navedena veza nema apstraktni karakter. Često je nedostatak objektivnih kriterijuma za ovu procenu uticao da psihijatri izjednačavaju kriminalitet sa "bolešću". ta veza ima konkretne manifestacije i zavisi od karaktera određenog obolenja. kao i za lako otkrivanje njihovog kriminalnog ponašanja. Posebne specifičnosti u pogledu pojavnih oblika i strukture kriminaliteta nisu utvrđene jer su zastupljene skoro sve vrste krivičnih dela. Međutim. Međutim. Bilo je rasprostranjeno shvatanje o velikom udelu osoba sa mentalnim devijacijama među izvršiocima svih. imbecili i idioti. posebno najtežih. što je protumačeno praksom sudova da u postupku za najteža krivična dela traže pomoć lekara . krivičnih dela.

Mentalna defektnost i zaostalost svakako imaju određenu ulogu kod odredenih oblika kriminalnog ponašanja i mogu se pojaviti kao kriminogeni faktor sa dejstvom uslova ili okolnosti koja doprinosi da se kriminalno ponašanje ispolji. Organske psihoze su: progresivna paraliza. kada se ispoljava stanje anksioznosti zbog rođenja vanbračnog deteta. epilepsija. maničnodepresivna psihoza i shizofrenija. ljubomore i dr. Osim toga. kleveta. Prema postojećim istraživanjima psihopatološki sadržaji kod shizofrenih bolesnika. Porođajna psihoza se javlja kod majki za vreme i posle trudnoće. Kod traumatskih psihoza. koje nastaju usled povrede mozga. nepriznatog prava. oligofrena lica češće od ostalih učestvuju u vršenju krivičnih dela ako se nađu na okupu. dok prema drugim procenat duševno bolesnih lica među izvršiocima krivičnih dela nije ništa veći od procenta ovih bolesnika među onima koji ne vrše krivična dela. Sumanute ideje dominiraju umnim sposobnostima. Suprotno maničnoj fazi. emocionalno-afektivnim životom i delatnostima. Paraniok može da uobrazi da mu je neko neprijatelj i da treba da ga u samoodbrani ubije ili da mu je sveta religiozna dužnost da ubije članove svoje porodice. loših materijalnih uslova spojenih sa fizičkim zamorom. silovanja. što može da utiče na izvršenje krivičnog dela ubistva deteta pri porodaju. falsifikati. imovinskih krivičnih dela. Manično-depresivna psihoza odlikuje se naizmeničnim javljanjem manije i depresije uz promene u emocionalno-afektivnom životu. Najvažnije funkcionalne psihoze povezane sa kriininalnim ponašenjem su: paranoja. kao trajno i progresivno duševno obolenjekoje dovodi do poremećaja celokupne licnosti ili "rascepa psihičkih funkcija". mogu da stvore pogodne uslove za kriminalno ponašanjs: Prema poreklu psihoze se najčešće dele na organske. može da dođe do značajnih promena u ličnosti. Akutni alkoholizam utiče na vršenje velikog broja krivičnih dela: ubistava. najčešće se dovodi u vezu sa kriminalnim ponašanjem. kao što 119 . najviše paljevine i skloni su naglim izlivima naizgled nemotivisanog nasilja. visokog porekla. Psihoze (duševna obolenja) i kriminalitet Psihoze ili duševna obolenja su teški poremećaji duševnog života kod kojih dolazi do promena u svim psihičkim funkcijama. najčešće krvnim deliktima. uvreda. na primer shizofrenija. senilne demencije. misaonom toku i doživljavanju sopstvene ličnosti. Progresivna paraliza koja se karakteriše "progresivnim unazađivanjem" celokupne ličnosti može da utiče na kriminalno ponašanje u početnom stadijumu bolesti. osetljivosti na alkohol. pronalažaštva. Sa kriminalnim ponašanjem povezana je tzv. posebno ubistvima. prevara i si. Statistički podaci takođe ne potvrđuju veću zastupljenost duševno bolesnih lica među delinkventima. Osobe sa takvim psihičkim promenama i svojstvima nisu svesna posledica svojih postupaka. U pogledu odnosa između psihoza i kriminalnog ponašanja postoje suprotna shvatanja. uvreda. tretiraju se kao duševni bolesnici i ne podležu odgovornosti u krivičnopravnom smislu. već se vezuju za duševne sukobe i nasledne osobenosti. Senilne demencije se ispoljavaju u vidu slabljenja fizičkih i mentalnih sposobnosti. Dominantni psihopatološki sadržaji kod ove bolesti su poremećaji afekta koji dovode do poremećaja drugih psihičkih funkcija. porođajne psihoze i psihoze trovanjem. krvnih i seksualnih delikata. delirantna manija u kojoj se pojavljuje izrazita agresivnost i vršenje teških telesnih povreda i ubistava. prevare. zbog karaktera samog obolenja. pojedine psihoze. 147. Od psihoza trovanjem najkriminogenija je alkoholna psihoza. proganjanja. dolazi do emocionalnih poremećaja. koje se vezuju za fizičke ili organske promene i funkcionalne. emocionalnom životu. ali ima tendenciju da se u različitim vremenskim razmacima ponavlja. ličnih zasluga. Epilepsija je naglo nastali. saobraćajnih nezgoda. Ove sumanute ideje mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem. faza depresije manje je povezana sa kriminalnim ponašanjem. ubistava i telesnih povreda. koji naglo i prestaje. traumatske psihoze. Prema sadržaju sumanute ideje se dele na: sumanute ideje veličine. kleveta. Prema nekim autorima psihoze ispoljavaju kriminogeno dejstvo. Epileptičari vrše i druga krivična dela. poremećaji koji nastaju usled prekomemog uzimanja alkohola. Shizofrenija. kada se vrše krađe. što sve može dovesti do izvršenja uvreda. religioznosti. Manični bolesnici zbog prirode patoloških sadržaja mogu da se jave kao izvršioci seksualnih delikata. telesnih povreda. Paranoja je duševna bolest kod koje su glavni psihopatološki sadržaji sumanute ideje. gubljenja kontrole nad seksulanim nagonom. prolazni poremećaj funkcije mozga.zakonom. Međutim. Kriminalna aktivnost epileptičara ispoljava se kroz vršenje agresivnih delikata. lakog uzbuđivanja i sklonosti nasilničkim deliktima. nasilja u porodici. koje ne proističu ni iz kakve fizičke bolesti. a mnogo više sa samoubistvima.

Neki pisci smatraju da 120 . Prema Jevtiću neuroze su psihosomatske pojave nastale zbog poremećaja vegetativnog nervnog sistema. Većina kriminologa smatra da ove osobine ličnosti psihopata pogođuju lakšem odlučivanju za vršenje krivičnih dela. što je prouzrokovano psihičkim nadražajima. koje je za bolesnika "progonitelj". neurastenija. koja se ogleda u tome što se beznačajni događaji ocenjuju kao omalovažavanje i vređanje njihove ličnosti. psihopate ne vode računa o posledicama svojih ponašanja i ne kaju se za svoje postupke. hipohondrična neuroza. preterana osetljivost. razdražljivo reagovanje. Ova grupa psihopata ima izrazite karakteristike asocijalnosti i antisocijalnosti. nemaju osećanje samokritike. brzo. prisilna neuroza. u emocionalnoj sferi postoji emocionalna labilnost. seksualni delikti). Stojiljković određuje neuroze kao psihopatološke promene ličnosti. često na beznačajne povode. klevetanje i omalovažavanje drugih (tzv. "paranoična tužakala"). Opasnost od ispoljavanja kriminalnog ponašanja utoliko je veća ukoliko se u sumanutom sistemu nalazi manji broj lica.). kada se pojavljuje strah velikog intenziteta i nepoverenje prema okolini. Istraživanja su pokazala da psihopate najčešće vrše nasilničke i agresivne prestupe (krvni delikti. Sumanute ideje (ljubomore.su nesklad emocija sa sadržajem misaonog procesa. cikloidne. histerija. Prema kliničkoj podeli psihopatije se dele na: shiziodne. što uslovljava agresivnost prema drugima. od kojih dotična ličnost pati doživljavajući niz raznih subjektivnih teškoća i koje istovremeno remete harmoničnost u odnosima ličnosti prema okolini. ispoljavanje crta depresivnosti. ne prihvataju društvene norme ponašanja. ljubomore.ubistva i teške telesne povrede. epileptoidne. što im otežava prilagođavanje socijalnim i moralnim normama društva u kome žive. Psihopate (sociopate) su granični slučajevi između normalnih i nenormalnih lica i smatraju se uglavnom odgo vornim za svoje postupke. Pojavni oblici kriminaliteta shizofrenih bolesnika su različiti. nepostojanje jasnih ciljeva i opredeljenosti. Neuroze i kriminalitet U psihijatriji postoje različita shvatanja o tome šta su neuroze (ili psihoneuroze). ali se najčešće pojavljuju najteža i društveno najopasnija krivična dela . zbog čega se reaguje agresivno i brutalno. histeroidne i seksualne. Kriminalna aktivnost najizraženija je na početku bolesti. doživljavanje halucinacija. Prema psihijatriskoj literaturi i postojećim istraživanjima karakteristike psihopata koje mogu uticati na njihovo kriminalno ponašanje su: otežano prilagođavanje društvenim normama ponašanja. bezosećajnost. Navedena svojstva licnosti psihopata. Sa sudsko-psihijatrijskog stanovišta posebno su značajne: neuroza straha. ponavljaju vršenje krivičnih dela (psihopatska struktura ličnosti jedno je od najznačajnijih obeležja recidivista). neuravnoteženost. pretežno pasivne i pretežno kreativne. Sociološka podela psihopatija polazi od kriterijuma ponašanja ličnosti psihopate u socijalnoj sredini i njihove aktivnosti u društvenoj zajednici. odnosno samo jedno lice. religiozne sumanute ideje. alkoholizam. posebno njihova abnormalna emocionalnost. proganjanja) kod shizofrenih bolesnika takođe mogu da dovedu do kriminalnog ponašanja. javljaju se kao izvršioci prevara i falsifikovanja. hladnoća. depresivna neuroza. agresivnost i impulsivnost. Psihički doživljaj se može izraziti i u telesnim pojavama jer su sve telesne pojave u funkciji psihičkog života i pokazuju intrapsihička zbivanja. 148. 149. volje i nagona. fobična neuroza. Svojstva pretežno agresivnih psihopata najviše se dovode u vezu sa kriminalnim ponašanjem. slabost i nestabilnost volje. Psihopatije (duševne nastranosti) i kriminalitet Pod psihopatijom ili duševnom nastranošću podrazumeva se sklop izvesnih ljudi kod kojih se intelektualne funkcije odvijaju bez naročitih smetnji. odsustvo društveno usklađenog ponašanja i osećanja društvene odgovornosti. postaje intenzivniji i u određenom momentu i pod određenim okolnostima transformiše se u agresivnost. često prekomerno koriste alkohol ili drogu. Strah se kod shizofrenih bolesnika kumulira. burno. skloni su drugim devijantnim ponašanjima (skitnja. razdražljivost. Oni su agresivni i impulsivni. emocionalna preosetljivost i razdražljivost. netolerantnost. imaju podsticajno motivacionu vrednost za kriminalno ponašanje. Prema ovoj podeli psihopate se dele na pretežno agresivne. dovode se u vezu sa kriminalnim ponašanjem. Do ispoljavanja agresivnog i kriminalnog ponašanja dolazi zbog toga što se bolesnik plaši da će neko uništiti njegovu ličnost. narkomanija i dr. nesigurmosti u sebe. ali postoji nastranost u oblasti emocija. postojanje sumanutih ideja proganjanja.

koje karakteriše emotivna napetost. Siguran kriterijum za klasifikaciju ljudi na kriminalce i nekriminalce je samo pravni kriterijum. koji. psihološke i psihijatrijske klasifikacije. Zbog toga se u kriminologiji koriste opšte klasifikacije ličnosti. što čini njihovu individualnost i posebnost. Kriminološke klasifikacije se zasnivaju na kriminološkim istraživanjima i etiološkim saznanjima. Od psiholoških klasifikacija treba pomenuti Kimbergovu (osam tipova na osnovu razvijenosti sposobnosti. Najpoznatije antropoločke klasifikacije su: Krečmerova (leptozomni. koriste se za individualizaciju odgovornosti za izvršeno krivično delo i polaze od stepena društvene opasnosti krivičnog dela i izvršioca. ubistvo trovanjem i sl. koje se primenjuju na delinkvente. slučajni i iz strasti. kriminalci sa fizičkim i moralnim nedostacima po rođenju i urođenim tendencijama ka kriminalitetu. njen autor je Lombrozo. prema njegovom 121 . lažnim predstavljanjem. Delinkventi se međusobno razlikuju po psihičkim obeležjima. neuroze nisu značajno zastupljene u izazivanju kriminalnog ponašanja. atletski. Imajući u vidu ovu podelu Feri je razlikovao pet kategorija kriminalaca: mentalno bolesni. piknični i displastični). 150. zapaženo je da. mogu da budu u vezi sa lažnim optuživanjem. energičnosti. Odnos između neuroza i kriminaliteta i uticaj neurotičnih poremećaja na javljanje kriminaliteta nisu dovoljno proučeni. lažnim svedočenjem. sadističko mučenje i ubijanje dece. a i kada se neurotičari jave kao izvršioci krivičnih dela nije sasvim sigurno da je njihovo kriminalno ponašanje nastalo kao rezultat mentalnih poremećaja niti je sigurno da su ti poremećaji nastali u vreme izvršenja dela. neka zajednička obeležja na osnovu kojih postoji mogućnost njihovog klasifikovanja i svrstavanja u određene tipove. Istraživanja pokazuju da se neuroze relativno retko javljaju kao faktori kriminaliteta. Klasifikacija izvršilaca krivičnih dela (tipologija delinkvenata) Klasifikacioni sistemi izvršilaca krivičnih dela postoje u okviru raznih disciplina. po navici. posebno sa pisanjem anonimnih pisama. nepopravivi kriminalci pod uticajem socijalne sredine). penološke i druge klasifikacije. dok se slučajni kriminalci dele na dve grupe zavisno od toga da li su njihova krivična dela posledica spoljnih uticaja ili unutrašnjih strasti. Tako se zavisno od kriterijuma za njihovo stvaranje razlikuju pravne. prevarama. Posebne klasifikacije ili tipologije delinkvenata su mnogobrojne i različite zavisno od kriterijuma za klasifikaciju i osnovnih teorijskih pristupa kriminalitetu. postoje izvesne zajedničke karakteristike delinkvenata. kod piromana za požarima. Pravne klasifikacije su karakteristične za krivično pravo. Jedna od prvih klasifikacija nastala je u okviru antropološke teorije. Od opštih klasifikacija ličnosti treba pomenuti antropološke. koji je u knjizi "Čovek delinkvent" podelio kriminalce na abnormalne (rođeni zločinac. rodeni. dok su penološke klasifikacije povezane sa ostvarivanjem principa individualizacije u primeni tretmana i resocijalizacije osuđenika. Prihvatajući ovu podelu Kolajani dodaje i kategoriju političkog delinkventa. kod kleptomana postoji strast za krađama. Međutim. Tako.). opsesivne i kompulsivne neuroze dovode se u vezu sa seksualnim deliktima.postoje "delinkventi neurotičari" kao poseban tip delinkventa za koje je karakterističan "neurotični karakter". Prema psihijatrijskim klasifikacijama licnosti se razvrstavaju prema stepenu svoje psihičke normalnosti. stabilnosti i istrajnosti). kriminalci iz navike) i normalni ili slučajni kriminalci. Prema vremenu nastanka razlikuju se klasifikacioni sistemi i tipologije delinkvenata nastali krajem prošlog veka i klasifikacije i tipologije nastale u ovom veku. Histerije. i posebne klasifikacije i tipologije učinilaca krivičnih dela. umobolni i slaboumni. Pojedine neuroze mogu biti povezane sa kriminalnim ponašanjem usled nervnim ili emotivnih poremećaja koji uslovljavaju određene promene ličnosti. Slična ovoj klasifikaciji je klasifikacija poznatog italijanskog kriminologa Ferija. Kriminološke klasifikacije izvršilaca krivičnih dela ili tipologije delinkvenata su u neposrednoj vezi sa endogenim faktorima kriminalnog ponašanja. crtama i strukturi ličnosti. ucenjivanjem. kriminalci iz neodoljive strasti. na primer. dok kod poriomana za skitnjom i putovanjima. pored različitosti. Prema tome. Tipovi se stvaraju na osnovu više povezanih obeležja koja karakterišu pojedine izvršioce krivičnih dela a klasifikacija delinkvenata se vrši na osnovu tipologije. krađama. kriminološke. koji je sve kriminalce podelio na dve osnovne grupe: kriminalci po navici i slučajni kriminalci. Kriminalci po navici obuihvataju tri podgrupe (očevidno mentalno bolesni. utajama. ali i telesnim povredama i ubistvima (na svirep i podmukao način. ali on ne zadovoljava kriminologe čija su istraživanja usmerena na izučavanje ličnosti delinkventa. pa se na sadašnjem stepenu razvoja kriminološke misli ne može govoriti o postojanom odnosu između neuroza i kriminaliteta. iznuđivanjem.

kako psiholoških. Na osnovu niza intervjua sa zatvorenicama smeštenim u tri različite kaznene ustanove. Svakako da je pitanje izgradnje odgovarajuće klasifikacije i tipologije delinkvenata ostaje zadatak kriminologije i treba ga "rešavati istraživačkim putem u datoj sociokultumoj sredini. ipak se ne može negirati njihov značaj za naučno uopštavanje i praktičnu primenu. zbog plemenitih težnji. bola i briga. koje u umirujućem dejstvu alkohola traže oslobođenje od svojih frustracija. a primaju isto tako niske plate. Alkoholičarke su osobe neprilagođene društvu. stepena društvene opasnosti itd. konstitucionalne (mogu biti iz navike.tvrđenju. psihopatoloških. Ona razlikuje seksualne prestupnice. odnosno kompleksa obeiežja. sudske vlasti i socijalni radnici nastoje da samo majka iskusi posledice. Žene gangsteri ili članice bandi često su "jednostavne i zavedene mlađe devojke koje se usled niza okolnosti povezuju sa nepoštenim muškarcima". koje su najviše društveno žigosane i prema kojima je najsnačnije društveno negodovanje. polazeći od relevantnih etioloških obeležia. Iako se oba roditelja ponašaju neodgovorno. Jedan od predstavnika kliničke kriminologije Di Tulio navodi tri kategorije: slučajne (čiste ili pseudokriminalne. socioloških. lude (ludi kriminalci ili kriminalni ludaci). profesionalni i po tendenciji). Privredne prestupnice dele se na dva opšta tipa: one koje primaju veoma niske plate (kućne pomoćnice. 122 . tako i kriminoloških. obične. Eliot je podelila "žene koje krše zakon" na nekoliko tipova. Seksualne prestupnice su uglavnom prostitutke. "bedinerke") i one koje su zaposlene u trgovini. alkoholičarke i žene koje su napustile decu. Žene koje su napustile decu imaju veću odgovornost od očeva koji su to isto učinili. 2. ženegangstere. posebno u penološkoj praksi pri određivanju tretmana. altruizma i drugih sličnih svojstava mora biti izdvojen kao posebna tip. 3. koji mogu služiti za stvaranje pojedinih tipova" uzimajući u obzir praktične potrebe i ciljeve primenjene kriminologije. Navedene tipologije izvršilaca krivičnih dela stvorene su na osnovu različitih kriterijuma. kriminalce usled emocija ili strasti). zavedene. privredne prestupnice. Iako su neki pisci osporavali vrednost kriminoloških tipologija. U okviru kliničke kriminologije raspravljalo se i o tipologiji delinkvenata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful