You are on page 1of 59

REFLEKSNA AKTIVNOST KIMENE MODINE

Grki filozofi
Hipokrat ( 460-379 B.C.)
Ars longa, vita brevis

Aristotel (384-322 B.C.)

Mozak centralni organ intelektualne aktivnosti i glavni sezorni organ Povrede glave senzorni i motorni poremecaji

Srce je glavni organ ogovoran za pokrete, cula; nervi polaze iz srca i ono ih kontrolise Mozak se sastoji iz cerebeluma i cerebruma

R. Dekart (1596-1650)
Cogito ergo sum

Mozak je glavni organ koji utie na ponaanje. Zacetnik teorije o refleksnom luku: stimulus izaziva odgovor - promene u spoljanjoj sredini utiu na periferne krajeve (nervna vlakna) to dovodi do centralnih promena (u pinealnoj lezdi). Nervi su uplje cevi kroz koje protiu fluidi koji dovode do stimulacije miia.

MEHANISTIKA TEORIJA PONAANJA

Sir C. Sherrington (1857-1952)

Karakteristike spinalnih refleksa i uticaj viih modanih struktura (cerebelum i modano stablo) na refl odgovor. Integrativna uloga nervnog sistema (1906) Ekscitatorne i ihibitorne sinapse u CNS neophodne za integraciju refleksa

DESCENDENTI SISTEM Gornji motoneuron

Motorni korteks Planiranje, zapoinjanje i usmeravanje voljnih pokreta Modano stablo Kontrola poloaja, spontana lokomocija

BAZALNE GANGLIJE Inicijacija pokreta CEREBELUM Kooridinacija pokreta

Interneuroni Koordinacija reflekne aktivnosti KIMENA MODINA

Mononeuroni KM Dornji motoneuron

SKELETNI MIII

Uloge KM
1. SPROVODNA 2. REFLEKSNA 3. AUTONOMNA ULOGA

Kimena modina
dorzalni funikulus dorzalni rogovi Lateralni funikulus Lateralni funikulus

lateralni rogovi ventralni rogovi Ventralni funikulus Propriocepcija, duboki dodir, vibracije Propriocepcija

Voljni pokreti Propriocepcij, bol, temperatura, laki dodir, pritisak Voljni pokreti

Kimena modina siva masa


ZADNJI ROGOVI SENZORNI, elijska tela interneurona - zavravaju aferentna vlakna

LATERALNI ROGOVI- elijska tela autonomnih aferentnih vlakana

PREDNJI ROGOVI- MOTORNI, elijska tela somatskih eferentnih vlakana

Bell Megendijev zakon: ZADNJI ROGOVI SU SENZORNI A PREDNJI SU MOTORNI

Kimena modina siva masa


C6

Th6

L3

Intermedio Lateralni rogovi (S2-S4) (Th1-L2)


Parasimpatiki NS Simpatiki NS

Motorni neuroni

Prednji motorni neuroni Alfa () debela mijelinska vlakna, brze, fine, vete pokrete, fizioloki fleksori Gama () tanja vlakna, do intrafuzalnih miinih vlakana koja ine krajeve miinog vretena , nii prag okidanja, toniki aktivni

Motorni neuroni
dorzolateralni ventromedijalni trakt trakt Motoneuroni ekstremitetnih miia

Motoneuroni aksijalnih miia

fleksor

distalni ekstenzor

proksimalni

Senzorni neuroni
Telo neurona

RECEPTOR CNS Senzitivno vl akson

Po ulasku u k.m., grane senzornog nerva


o Zavravaju se u sivoj masi- lokalni segmentni refleksi o Prenose signal do viih centara- vii nivoi k.m., modanog stabla i cerebralnog korteksa

Interneuroni-mali inhibitorni neuroni


Reno elija

Iz senzornih neurona Telo neurona

Ka drugim neuronima

motoneuron

Rekurentna grana

Inhibiraju motoneurone antagonista Rekurentna inhibicija- Renshaw elija - izotrava signal Glicin

Propriospinalna vlakna
Multisegmentne veze Integracija polisinaptikih refleksa koordinacija trupa, gornjih i donjih ekstremiteta

Aferentno nervno vlakno

Propriospinalni interneuroni

Kimena modina bela masa


Zadnje kolumne

Lateralne columne Fissura ventralis

Prednje kolumne

Kimena modina bela masa

Kimena modina bela masa

Refleks
AUTOMATSKI ODGOVOR EFEKTORA NA DRAENJE RECEPTORA

Adekvatna dra

Refleksni luk
AP

1. RECEPTOR

2. SENZORNI NEURON

3. CENTRALNA SINAPSA

Receptorski potencijal 4. EFERNTNI NEURON

5. EFEKTOR

Potencijal motorne ploce

Refleksi - podela
1. 2.

Prema broju sinapsi Prema lokalizaciji receptora


Eksteroreceptivne Proprioceptivne Autonomne Spinalni Bulbarni Mezencefaliki Kortikalni Monosinaptiki Polisinaptiki

3.

Prema mestu integracije

4.

Prema vremenu nastanka


Bezuslovni ( urodjeni) Uslovni (steeni)

Refleksi
Monosinaptiki refleks
Senzitivni neuron Skeletni mii Somatski motoneuron

Centralna sinapsa KM

Odgovor

Efektor

Eferentni neuron

Jedna sinapsa

Polisinaptiki refleks
Sinapsa 1 Senzitivni neuron Interneuron

Centralna sinapsa KM

Odgovor

Efektor

Eferentni neuron

Sinapsa 2

SPINALNI REFLEKSI
o o o o MIOTATSKI REFLEKS (refleks na istezanje) GOLDIJEV TETIVNI REFLEKS (obrnuti refleks na istezanje) REFLEKS FLEKSORA UNAKRSNI REFLEKS EKSTENZORA

Monosinaptiki refleksi

Refleks na istezanje (miotatski)

1. RECEPTOR (miino vreteno)

2. Aferentno vl

3. Eferentno vl

Relaksacija antagnonista

3. Aktivacija motoneurona

Inhibitorni interneuron

5. Efektor (kontrakcija miia)

Refleks na istezanje (miotatiki)

1b aferent vl

tetiva
Miino vreteno Estrafuzalna vl.

Isti mii

antagonist

RECIPRONA INERVACIJA : KADA SE DESI REFLEKS ISTEZANJA, ANTAGONISTIKI MII SE OPUTA

Receptor Miino vreteno


Adekvatna dra: Istezanje miinog vretena ( duine)
eferent
dinamika statika

Aferent vl

Primarni zavr Sekund. zavr

Jedra u vreici Jedra u nizu

Visok prag DINAMIKI ODGOVOR brzo adaptirajuci Nizak prag STATIKI ODGOVOR

Receptor je paralelno vezan sa ekstrafuzal. vl.

Miino vreteno
Primarni zavretci intrafuzalna vlakna sa jedrima u vrei broj impulsa zavisi od brzine istezanja (suprotstavlja se promeni duine), visok stepen adaptacije

1. Dinamiki odgovor

Miino vreteno detektor duine


Istezanje miia
Miino vreteno Intrafuzalna vl

Kontrakcija miia

2. Statiki odgovor

Primarni i sekundarni zavretci - intrafuzalna vlakna sa jedrima u lancu Sporo isteanje, br. impulsa zavisi od duine miia odravanje poloaja, manji stepen adaptacije

Ia
ekstrafuzalna vl

Frekvenca Ap se tokom istezanja

Frekvenca Ap se tokom kontrakcije

Miino vreteno
Istezanje Prestanak istezanja Stimulus
Stimulus Primarni

Primarni

Sekundarni

Sekundarni

Miino vreteno - motoneuroni


vlakna sa jedrima u lancu- statiku aktivnost

statiki mn.

ekstrafuzalna vl motoneuroni Statiki Dinamiki Primarna aff Ia

vlakna sa jedrima u vreici- faziku aktivnost

dinamiki mn.

eferentna vlakna

sekundarna aff II Intrafuzalna vl Jedra u vreici

Jedra u nizu

Aferentna vl miinog vretena

Uloga motoneurona
- koaktivacija

1. odrava osetljivost miinog vretena za vreme kontrakcije


Kimena modina

Ekstrafuzalna miina vl.

2. podeava osetljivost miinog vretena

intrafuzalna miina vl.

Afernentna vl iz miinog vretena Inervacija iz motoneurona Reflekni luk refleksa na istezanje inervacija miinog vretena Descendentni putevi koaktivacije i motoneurona

ALFA GAMA koaktivacija


Voljni pokreti
Descendentni putevi

KONSTANTNO ISTEZANJE motoneuron motoneuron

Stimulacija motoneurona skraenje miia A vlakno Ia vlakno A vlakno Stimulacija i motoneurona

mii

Miino vreteno Duina miia

ALFA MOTO NEURONIMOGU BITI AKTIVIRANI POMOU GAMA KRUGA:


GAMA MOTO NEURONI DOBIJAJU IMPULSE IZ VIIH DELOVA DELUJU NA SKRAENJE VRETENA TO UTIE NA POJAANO OKIDANJE Ia TO POVEAVA AKTIVNOST ALFA MOTO NEURONA DELUJE NA EKSTRA-FUZALNE MIIE DA SE SKRATE ZBOG KOAKTIVACIJEGAMA KRUG JE AKTIVIRAN TOKOM SVIH POKRETA I DOPRINOSI EKSCITABILNOSTI I FREKVENCI OKIDANJA U Mn. motoneuroni motoneuroni

Uloga refleksa na istezanje


1. 2. 3.

kontrola duine miia odravanje uspravnog poloaja voljne kontrakcije

- Povratna sprega

kapsula miinog vretena

intrafuzalna vlakna

Ekstrafuzalna vlakna

gama motoneuroni

Ia

gama motoneuroni intrafuzalna vlakna

Zavretci gama motoneuronac

4.

Uporedjuje eljenu i aktuelnu duinu izraunava greku, prenosi je do MN i ispravlja greku

Spinalni i supraspinalni uticaji

Modulacija refleksnog odgovora

Presinaptika inhibicija

motoneuron

mii

Afferent. Iz miinog vretena

Miino vreteno
Promena duine

motoneuroni

UTICAJ VIIH CENTARA NA REFLEKS NA ISTEZANJE

+ STIMULACIJA - INHIBICIJA

Polisinaptiki refleksi
Goldijev tetivni refleks (obrnuti refleks na istezanje) Refleks fleksora Unakrsni refleks ekstenzora

Receptor - Goldijev tetivni organ


Adekvatna dra: U snage
miina vl

Goldijev tetivni org. detektor napetosti


Receptor je serijski vezan sa ekstrafuzal. vl.

Ib
kapsula Kolagena vl

tetiva

Aktivira se pasivnim istezanjem i Aktivnom miinom kontrakcijom - Nizak je prag-

EFEKTOR

MOTONEURON inhibiran

inhibitorni interneuron
SENZITIVNI NEURON

CNS

RECEPTOR Tenzija u tetivi

Ib

Interneuroni

Kontrakcija antagonistikih miia

ekscitacijsk REFLEKSNI CENTAR interneuron (kimena modina) aktivacija inh. interneurona MOTONEURON
antagoniste stimulisan

Goldijev tetivni refleksobrnuti refleks na istezanje

1b aferent vl

tetiva
Miino vreteno Estrafuzalna vl.

Isti mii

antagonist

Aferentna vlakna iz Goldi tetivnog organa (Ib) aktiviraju intern. koji inhibiraju motoneurone sinergista ali ekscitiraju antagoniste.

Reciprona inhibicija i reciprona inervacija


inhibicija antagonistikih miia posle, recimo aktivacije refleksa na istezanje Reciprona inervacija neuronski krug koji uzrokuje ovaj reciproni odnos

Fenomen reciprone inhibicije:

Ib

Goldijev tetivni organ

vratna sprega

astitna uloga: reava razvoj prekomerne tosti u miiima

Isti mii sinergist

antagonist

Refleks na istezanje i Goldijev tetivni refleks


Informacije o sili

Goldi tetivni organ

interneuroni

Centralna kontrola signala

motoneuron

Mii

Optereenje

Precizna regulacija AKTIVNOSTI MOTONEURONA ZA OBAVLJANJE SVIH VOLJNIH POKRETA

Informacije o duini

motoneuron

Miino vreteno

Refleks fleksora

DRA nociceptivni stimulus


Centralni nervni sistem

Periferni nervni sistem 1. Receptor u koi 2. Aferentni put Stimulus


Kontrakcija fleksora

Interneuron

Mozak

4. Eferentni put
Relaksacija ekstenzora

3. Centralna sinapsa Poveanje intenziteta drai krae refleksno vreme prostorna i vremenska sumacija vei br. aktiviranih receptora

5. Efektor

Odgovor efektora

KARAKTERISTIKE: Dug latentni period (aff. vl., sinapse) Odgovor traje due od stimulusa naknadno pranjenje Stereotipni odgovor

Naknadno praznjenje reverberantni krugovi

Naknadno pranjenje

Trajanje stimulusa

REFLEKS EKSTENZORA ( 2OO-500 msec )

Aferentna vl iz koe i proprioceptora

ipsilateralni fleksori ipsilateralni ekstenzori

Kontralateralni fleksori Konralateralni ekstenzori

PROCES IRENJA IMPULSA U KM I UKLJUIVANJE NOVIH MOTO NEURONA - REGRUTACIJA-

Unakrsni refleks ekstenzora 4. Unakrsni

Odravanje uspravnog poloaja CNS

refleks ekstenzora

Inhib. neuron

Inhib. neuron

Iz CNS
+

Inhibitorni interneuron

Eksicitatorni interneuron

1. DIVERGENTNI KRUGOVI

2. KRUGOVI RECIPRONE INHIBICIJE 3. PROLONGIRANO PONOVLJENO OKIDANJE

REKURENTNA INHIBICIJA OGRANIAVA TRAJANJE I

INTENZITET REFLEKSNOG
ODGOVORA

isti mii Reno elija antagonist Ia inhibitorni interneuron

RENO INHIBICIJA

Interneuroni, Inhibitorni REKURENTNA

Aksoni motoneurona

IPSP

REFLEKSI POLOAJA I LOKOMOCIJE


Pozitivna reakcija podupiranja magnetna Refleksi uspravljanja, pokuaj stajanja Ritmiki pokreti jednog ekstremiteta Reciprono koraanje suprotnih ekstremiteta Dijagonalno koraanje sva 4 ekstremiteta Refleks galopiranja

Fizioloki

Plantarni refleks
Patoloki (znak Babinski)

SPINALNI OK akutno i tranzitorno odsustvo svih funkcija KM

PERIFERNA MUSKULATURA JE: MLITAVA (FLAKCIDNA) ili PREDOMINIRA TONUS FLEKSORA Prvo se oporavljaju refleksi fleksora (patelarni)

Ni paraplegian ovek ni kvadriplegija spinalna ivotinja

cervikalni

NE MOGU DA STOJE

Prag za reflekse posle oporavka Pada (Refleks fleksora) Minimalna dra dovodi do masovnih refleksa, Svih ekstremiteta Autonomni refleksi: (pranjenje beike i rektuma, seksualni) Vazomocija, termoregulacija

torakalni

kvadriplegija

paraplegija

lumbalni

paraplegija

sakralni kokcigealni

SPINALNI OK
1. NEPOSREDNO POSLE TRANSEKCIJE AREFLEKSIJA - Odsustvo motornih, senzitivnih i visceralnih refleksa OPORAVAK (zavisi od ENCEFALIZACIJE)
aba i pacov do nekoliko minuta Pas i maka- 1-2 h Majmun dani ovek najmanje 2 nedelje

2. HIPERREFLEKSIJA I MASOVNI REFLEKSI: Reakcije hroninih spinalnih ljudi nii prag okidanja. Refleksi na istezanje (patelarni refleks) Ili refleks fleksora na bolnu dra

Vii delovi NS toniki bombarduju KM (odvajanje SA)

prestanak svih funkcija KM

Hiperaktivnost- masovni refleksi -Denervaciona hipersenzibilnost na preostale NT iz spinalnih terminala -Kolaterale iz ekscitatornih n

Brown-Sequardov sindrom
Hemisekcija kimene modine
Dorzalna kolumna Lateralni kortikospinalni trakt

Spinotalamiki trakt
1. Na strani lezije:
Oduzetost piramidnog tipa ispod lezije Oteenje taktilne diskriminacije i sezibiliteta za dodir Ostecenje dubokog senzibilteta (dorzalne kolumne)

2. Na suptrotnoj strani:
Gubitak senzibilteta za bol i temperaturu (tr. spinothalamicus)

Teze
Funkcionalna organizacija kimene modine Uloge kimene modine Organizacija refleksnog luka Podela spinalnih somatskih refleksa: monosinaptiki (npr. refleksi na istezanje znaaj) polisinaptiki (npr. refleks fleksora, Goldijev tetivni refleks - znaaj) Reciprona inervacija i reciprona inhibicija znaaj Spinalni ok i hemisekcija kimene modine (BrownSequard sindrom)