You are on page 1of 12

VELIKO

UTAMNIENJE

51

DRUGO POGLAVLJE

VELIKO

UTAMNIENJE

Compelle

intrare

Ono ludilo ije je glasove renesansa upravo oslobodila, ali iju je estinu ve savladala, doba klasicizma uutkae udnovatom j e d n o m pri nudom. D o b r o se zna da je sedamnaesto stolee stvorilo prostrane d o m o v e prinudnog boravka (mai sons d'internement); nedovoljno se zna da se na sto stanovnika grada Pariza vie nego jedan u njima zatekao zatvoren na nekoliko meseci. D o b r o se zna da se neprikosnovena vlast koristila zape aenim pismima s kraljevom zapoveu i proiz voljnim merama hapenja; ne zna se tako d o b r o iz kakve su pravosudne svesti mogli da proiziu takvi postupci. Posle Pinela, Tjuka ( T u k e ) , Vagnica ( W a g n i t z ) , zna se da su t o k o m sto pedeset go dina luaci potpadali p o d ustrojstvo tog zatvara nja, i da e jednoga dana biti otkriveni u velikim odajama Opteg prihvatilita ( l ' H p i t a l gnral), u elijama kaznenih zavoda; primetie se da su bili izmeam sa stanovnicima Workhouses ili Zuchthusern. A l i nije bivalo da se njihov polo aj tamo jasno odredi niti da se kae kakvog smi sla ima to susedstvo k o j i m siromanima, nezapo slenima, kanjeni ci ma i bezumnima kao da je od reena ista postojbina. U p r a v o e meu zidovima

d o m o v a za prinudni boravak Pinel i psihijatrija devetnaestog stolea zatei luake; a tamo e ih ne zaboravimo to i ostaviti, diei se kako su ih i z b a v i l i . Od polovine sedamnaestoga sto lea, ludilo je povezano sa t o m z e m l j o m prinud nog boravka i sa pokretom k o j i mu je tu zemlju oznaio kao njegovo prirodno stanite. Za beleg neka poslui jedan datum: 1656, reenje o osnivanju Opteg prihvatilita u Parizu. Na prvi pogled, re je samo o reformi o pu k o m upravnom preustrojavanju. Razliita, v e po stojea zdanja, okupljena su p o d objedinjenu up ravu: La Salpetrijer, za prethodne vladavine izno va sazidane radi smetanja arsenala, Bisetr (Bicetre) koju j e Luj X I I I hteo da pokloni dobrima verskog reda Sen-Luja da od nje naini staraki d o m za vojne invalide. D o m i Bolnica, kako ve likog i m a l o g Milosra tako i sirotinjski d o m , koji se nalaze u predgrau Sen-Viktor, D o m i Bol nica Scipiona, La Savonri, sa svim mestima, trgo vima, vrtovima, kuama i zgradama k o j i su u nji h o v o m sklopu. (8) S v e je to sada namenjeno si rotinji parikoj svakoga pola, mesta roenja i starosti, bez obzira na titulu i roenje i ma iz kog stalea bili, zdravi ih invalidi, bolesni ili pri oporavku, leivi ili neizleivi. Re je o t o m e da se prihvate, smeste, prehrane oni k o j i su doli sami i l i o n i k o j e je poslala kraljevska ili sudska vlast; treba se takode starati o izdravanju, ne go van ju i optem redu o n i h . k o j i tu nisu m o g l i nai mesta, ali k o j i bi m o g l i ili zasluivali tu da budu. Ta se briga poverava upravnicima imeno vanim doivotno, i oni svoja ovlaenja sprovode ne samo u zgradama Prihvatilita, v e i nad svima onima k o j i u gradu Parizu potpadaju p o d nji hovu nadlenost: O n i imaju svako pravo vlasti, voenja, upravljanja, trgovanja, policije, suenja, opominjanja i kanjavanja nad svim siromasima u Parizu, kako izvan tako i unutar Opteg pri hvatilita. Osim toga, upravnici imenuju j e d n o g

52

ISTOMJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

53

lekara sa platom od 1000 funti godinje; on sta nuje u Milosru ( P i t i ) , ali dva puta nedeljno mo ra da poseti svaku zgradu Prihvatilita. Od samog poetka jasno je j e d n o : Opte pri hvatilite nije medicinska ustanova. Ono je vie polusudska struktura, neka vrsta administrativ nog entiteta koji, po strani od v e uspostavljenih vlasti i izvan sudova, odluuje, sudi i izvrava pre sude. U tu svrhu imae upravnici na raspolaga nju sramne stubove, vratne o k o v e za vezivanje krivca, zatvore i podzemne tamnice u reenom Optem prihvatilitu i mestima koja su u njego v o m sklopu, onako kako oni nalaze za shodno, a nikakav se priziv nee primiti na naredbe koje e oni izdavati za unutranjost reenog Prihvatilita; a to se tie onih k o j e se odnose na vanjski svet, one e biti izvrene po obliku i sadraju bez ob zira na bilo kakva protivljenja ili pozivanja ui njena ili koja e se uiniti i bez tete po iste, i nee biti odloene bez obzira na sve odbrane i optube. G o t o v o neprikosnoveni suverenitet, sud bez vieg suda, pravo izvrenja nad k o j i m nita ne m o e odneti prevagu Opte prihvatilite je ste udnovata vlast koju kralj uspostavlja izmeu policije i pravde, na granici zakona: trei stale guenja. U m o b o l n i koje e Pinel zatei u Bisetri i u La Salpetrijer pripadali su upravo t o m e svetu. Ni po svrsi ni po delovanju Opte prihvatili te nema veze ni sa kakvom medicinskom zamiIju. O n o je instanca poretka, monarhijskog i graanskog poretka k o j i se u Francuskoj stvara b a l u to v r e m e . Ono se nadovezuje neposredno na kraljevsku vlast koja ga je postavila j e d i n o p o d autoritet graanske uprave; Velika ubonica (la grande Aumnerie) kraljevstva, koja je ranije u starateljskoj politici bila znak uplitanja crkve i svetenstva, odjednom se nala izvan kola. K r a l j nareuje: Smatrajmo da smo uvar i zatitnik reenog Opteg prihvatilita, budui da je o n o na a kraljevska zadubina, no i p o r e d toga neka o n o

ni na k o j i nain ne zavisi od nae V e l i k e ubonice, niti od b i l o kog naeg visokog slubenika, v e ne ka bude potpuno slobodno od stareinstva, obi laenja i sudske nadlenosti slubenika Opteg popravilita (la gnrale Rformation) i ostalih iz V e l i k e ubonice, i svih drugih k o j i m a uskrauje mo svako p r a v o raspitivanja i sudsku nadlenost na b i l o koji nain. Plan je prvobitno nastao u Parlamentu i dva prva upravitelja koji su tada imenovani bili su prvi predsednik Parlamenta i dravni tuilac. Ali njih ubrzo zamenjuju pariki nadbiskup, predsednik Poreznikog suda (Cour des aides), predsednik Glavne kontrole (Cour des comp tes), upravnik policije i predsednik parike grad ske uprave ( P r v t des marchands). Od tada V e l i k o nadletvo (Grand Bureau) ima j o samo ulogu da donosi odluke. Stvarna uprava i istin ske odgovornosti poverene su upravnicima k o j i se dobijaju kooptiranjem. Oni su istinski upravite lji, izaslanici kraljevske vlasti i graanskog bogat stva pred svetom bede. 0 njima je Revolucija mogla da ostavi o v o svedoanstvo: Odabrani iz najboljeg g r a a n s t v a . . . oni su u upravu doneli nepristrasna gledita i iste namere. (9) Ova struktura svojstvena monarhijskom i gra anskom poretku i koja je savremenik njegovog ustrojavanja u obliku apsolutizma, uskoro prekri va svojom m r e o m celu Francusku. Jedan kraljev ukaz, od 16. juna. 1676, nareuje o s n i v a n j e j po jed nog Opteg prihvatilita u s v a t o m gradu njegove kraljevine. Mesne vlasti, meutim, preduhitrile" su ovu meru; lionsko graanstvo je jo 1612. organizovalo jednu milosrdnu ustanovu koja je ra dila na slian nain. Nadbiskup Tura ponosan je to 10. jula 1676. moe da izjavi da je njegov nadbiskupski grad sreno predvideo bogobojaljive namere kraljeve i podigao o v o Opte prihva tilite zvano Sirotite (Charit) j o pre onoga u Parizu, i uredio ga t a k o da je posluilo kao uzor svima onima koja su posle osnovana, u kraljevini

54

ISTORIJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

55

i izvan n j e , Sirotite je u Turu osnovano, u stva ri, 1656, i kralj mu je p o k l o n i o 4.000 funti go dinjeg prihoda. Opta prihvatilita otvaraju se i r o m Francuske: uoi Revolucije, i m a ih u 32 po krajinska grada. I pored toga to je prilino odluno ostavlje na po strani p r i l i k o m organizovanja Optih pri hvatilita nesumnjivo usled saradnje kraljev ske vlasti i graanstva Crkva ne ostaje izvan pokreta. Ona preinauje svoje prihvatne ustano v e , iznova rasporeuje dobra svojih zadubina; stvara ak i zajednice k o j e sebi postavljaju cilje ve prilino sline o n i m a k o j e i m a Opte prihvati lite. Vensan de P o l preustrojava Sen-Lazar, naj vei m e u negdanjim parikim leprozorijima; 7. januara 1632, on u i m e kongregacionista Misije sklapa u g o v o r sa N a s t o j n i t v o m Sen-Lazara; sa da t a m o treba prihvatiti o s o b e uhapene po na redbi N j e g o v o g V e l i a n s t v a . R e d Dobrih sinova otvara tu vrstu prihvatilita na severu Francuske. Braa Sen-an de Dije, pozvana u Francusku 1602, osnivaju najpre Sirotite u Parizu, u predgrau Sen-ermen, a z a t i m Saranton, gde se smetaju 10. maja 1645. N e d a l e k o od Pariza oni, takoe, dre i Sirotite Sneli, o t v o r e n o 27. oktobra 1670. N e k o l i k o godina p r e toga Vojvotkinja od Bujona ( B o u i l l o n ) poklonila im je zgrade i prihode bol nice za gubavce koju je u Sato-Tjeriju (Chteau-Thierry), u etrnaestome stoleu, osnovao T i b o de Sampanj (Thibaut de Champagne). Oni j o uprav ljaju i Sirotitima u Sen-Jonu, Pontorsonu, Kadijaku, Romanu. Godine 1699. lazaristi u Marseju osnivaju ustanovu koja e postati bolnica Sen-Pjer. U osamnaestome stoleu, p o t o m , nastaju Armant je (Armentires) (1712), Marevil (Marville) (1714), Le bon Saver de K a n ( l e B o n Sauveur de Caen) (1735); Sen-Men (Saint-Meins) u Renu otvara se neto malo p r e Revolucije (1780). Pojava, naime, ima evropske razmere. Uspostavljanje apsolutne monarhije i i v preporod ka-

tolicizma u v r e m e protivreformacije dali su j o j u Francuskoj sasvim osoben karakter nadmetanja a u isti mah i sauesnitva vlasti i Crkve. Drugde ta pojava ima sasvim drugojae oblike, ali jed nako je tano vremenski odreena. V e l i k i sirotinj ski d o m o v i (hospices), d o m o v i prinudnog boravka, poduhvati v e r e i j a v n o g reda, p o m o i i kanjava nja, milosra i vladinog staranja, d e l o su klasi cistikog vremena: isto tako sveopti k a o o n o i roeni g o t o v o u isto vreme kad i o n o . U zemlja ma nemakog jezika, stvaraju se popravni domo vi, Zuchthusern; prvi prethodi francuskim domo vima prinudnog boravka (osim Sirotita u L i o n u ) ; otvoren je u Hamburgu o k o 1620. Ostali su stvo reni u drugoj polovini veka: Bazel (1667), Breslau (1668), Frankfurt (1684), Spandau (1684), Kenigs berg (1691). U osamnaestome stoleu o n i nastav ljaju da se m n o e ; najpre u Lajpcigu, 1701, zatim u Haleu i Kaselu 1717. i 1720; kasnije u Brigu i Osnabriku (1756) i, konano, 1771. u Torgauu. U Engleskoj poeci utamnienja seu j o da lje u prolost. Jedan akt iz 1575. koji se odnosi na kanjavanje skitnica i p o m o siromanima u isti mah, nalae izgradnju houses of correction, najmanje p o jedan p o grofoviji. N j i h o v o izdra vanje treba obezbediti j e d n i m p o r e z o m , ali jav nost se podstie da daje dobrovoljne priloge. I z gleda, u stvari, da mera u t o m obliku uopte i nije primenjivana, j e r nekoliko meseci kasnije, pada odluka da se odobri privatna preduzimljjvost: da bi se o t v o r i l o prihvatilite ili popravni dom vie nije neophodno dobiti zvaninu dozvolu: to sad svako m o e da uini po sopstvenom naho enju. P o e t k o m sedamnaestog stolea, opte preustrojavanje: globa od pet funti svakom mesnom sudiji koji ih ne bude uredio na podruju za ko je je nadlean; obaveza da se uvedu zanati, po dignu radionice, pokrene proizvodnja ( m l i n o v i , predionice, tkanice), to doprinosi njihovom iz dravanju i obezbeuje posao stanarima; na su-

56

ISTORIJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

57

diji je da odlui ko zasluuje da bude poslat u njih. Razvoj tih Bridwells nije b i o osobito velik: esto su sve vie prisajedinjavani tamnicama u i j e m su se susedstvu nalazili; pokuaj da se nji hova primena rairi i na kotsku nije uspeo. S druge strane, workhouses j e oekivao vei uspeh. One potiu iz druge p o l o v i n e sedamnaestog stolea. Jednim aktom iz 1670. odreen je poloaj tih workhouses, stavljeno u dunost sudskim inovni cima da proveravaju uterivanje poreza i rukova nje novcem koji je trebalo da omogui njihov rad, a mesnim sudi j a m a poveren je vrhovni nadzor nad njihovom upravom. G o d i n e 1697, vie bristolskih parohija ujedinjuju se da b i podigle prvu work house u Engleskoj i osnovale drutvo k o j e e upravljati njome. Druga je dignuta 1703. u Vuste ru, a trea iste godine u Dablinu; zatim u Plimu tu, N o r v i u , Halu, Ekseteru. K r a j e m osamnaestog stolea njihov ukupan b r o j dostie 126. Dilbert o v akt iz 1792. daje parohijama sve olakice da osnivaju nove workhouses; u isto v r e m e se oja ava i autoritet i nadzor od strane mesnih sudija; d a b i se izbeglo pretvaranje workhouses u bolni ce, preporuuje se da se bespotedno proteruju zarazni bolesnici. Za nekoliko godina, preko Evrope je preba ena istinska mrea tih domova. K r a j e m osam naestog stolea Hauard ( H o w a r d ) se poduhvata da ih o b i e ; kroz Englesku, Holandiju, Nemaku, Francusku, Italiju, paniju on e uiniti hodoa e svim glavnim mestima zatvaranja bolnica ma, tamnicama, kaznenim z a v o d i m a i njego vo ovekoljublje ljuti to to su meu iste zidove m o g l i biti saterani sudski osuenici, mladii koji su remetili m i r svoje porodice ili traili njena imanja, nikogovii i umobolni. Dokaz da je v e u o n o vreme izgubljeno neto oevidno: o n o to je irom Evrope i onako uurbano i spontano izaz valo tu kategoriju klasicistikog poretka kakva je zatvaranje. Za sto pedeset godina ono je postalo

pogrean spoj raznorodnih elemenata. U poetku j e , meutim, trebalo da ga odlikuje jedinstvo ko je je opravdavalo njegovu hitnost; mora da izme u tih raznolikih oblika i doba klasicizma koje ih je stvorilo postoji neko naelo povezanosti ko je ne vredi izbegavati u ime negodovanja prere volucionarne osetljivosti. Ka kakvoj se stvarnosti, dakle, teilo kroz sve to ljudstvo koje se, bezmalo preko noi, nalo zakljuano i, stroe no gubavci, odvojeno od sveta? Ne treba zaboraviti da je sa mo u Optem prihvatilitu u Parizu, nekoliko go dina po osnivanju, b i l o 6.000 osoba, to je o k o 1% stanovnitva. T r e b a l o je da se, iz tiha i ne sumnjivo t o k o m dugih godina, u evropskoj kul turi stvori jedna zajednika drutvena osetljivost koja je naglo poela da se ispoljava u drugoj po lovini sedamnaestog veka: ona j e , j e d n i m udar cem, izdvojila tu kategoriju i odredila j o j da na seli mesta utamnienja. Da bi se nastanili prosto ri koje je guba odavno napustila, odreen je itav jedan n a r o d koji se nama ini udnovato izmean i nejasan. Ali o n o to je za nas samo nerazlueno oseanje b i l o j e , jamano, neto sasvim razgovetno o p a z i v o za oveka klasicizma. U p r a v o taj na in opaanja i treba ispitati da bi se saznalo ka kav je to oblik osetljivosti na ludilo postojao u j e d n o doba k o i e s m o uobiajili da definiemo po prednostima Razuma. Onaj gest koji je zatvara nju, obeleavajui mu prostor, dao m o izdvaja nja, a ludilu doznaio novu postojbinu, ma k o l i k o povezan i spreman b i o , nije jednostavan. On skla pa u jednu sloenu zajednicu novu osetljivost na bedu i dunost pomaganja, nove oblike reagovanja na ekonomske tekoe nezaposlenosti i dokolienja, novu etiku rada, a takoe i san o naseobi ni u k o j o j bi se moralna obaveza, u vidu autori tarnih oblika prinude, pridruivala graanskom za konu. Nejasno, o v e su teme prisutne u izgradnji i ustrojavanju naseobina zatvaranja. One upravo i daju smisao t o m e obredu i delimice objanjava-

58

ISTORIJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

59

ju na koji je nain ludilo opaano i doivljavano u doba klasicizma.

Zatvaranje, ta uestala pojava ije znake u sedamnaestome stoleu nalazimo irom E v r o p e , jeste stvar p o z i c i j e . Policija, u sasvim tano od reenom smislu koji je toj rei pridavan u v r e m e klasicizma, znai skup mera koje su svima koji nisu m o g l i iveti bez rada, rad inile moguim i neophodnim u isti mah; pitanje koje e V o l t e r uskoro formulisati, ve su sebi postavljah Kolber o v i savremenici: ta? Zar od kada ste ustanov ljeni k a o telo k o j e dela u i m e naroda j o niste otkrili tajnu kako da sve bogatae obaveete da sve siromahe nateraju na rad? Pa vi niste stigli ni do prvih osnova policije. P r e no to je p o p r i m i l o medicinski smisao koji mu mi dajemo ili koji, barem, v o l i m o da pretpostavljamo da ima, zatvaranje nije iziskivala briga za ozdravljenje nego neto sasvim drugo. Ono to ga je uinilo neophodnim jeste imperativ rada. N a e bi ovekoljublje rado da vidi znake dobre volje prema bolesti tamo gde se ukazuje samo osuda besposlice. V r a t i m o se p r v i m trenucima Utamnienja, o n o m kraljevom ukazu od 27. aprila 1656. koji je doveo do stvaranja Opteg prihvatilita. Ta usta nova odmah je sebi postavila zadatak da sprei vprosjaenje i besposlienje kao izvore svih ne r e d a . U stvari, bila je to poslednja velika mera od onih koje su od vremena renesanse preduzimane ne bi li se stavila taka na nerad, ili ma kar na prosjaenje. (10) Godine 1532. pariki Par lament je odluio da se prosjaci pohapse i pri nude da rade u gradskim odvodima vezani lanci ma dvoje po dvoje. K r i z a se b r z o zaotrava: 23. marta 1534. siromanim kolcima i sirotinji na-

redu je se da napuste grad, a pri svem t o m izdata je i zabrana da se od sada pa nadalje vie ne bogoradi na u l i c i . Verski ratovi uveavali su tu sumnjivu gomilu u kojoj su se meali seljaci proterani sa zemlje, rasputeni ili odbegli vojnici, radnici bez posla, siromani studenti, bolesnici. U asu kada Anri IV zapoinje opsadu Pariza, grad, u kojem ivi manje od 100.000 stanovnika, ima vie od 30.000 prosjaka. P o e t k o m sedamnaestog stolea zapoinje pri vredna obnova; donosi se odluka da se silom po kupe nezaposleni koji nisu p o n o v o stekli mesto u drutvu; godine 1606. j e d n o m o d l u k o m Parla menta reeno je da se pariski prosjaci izbiuju na j a v n o m mestu, da im se na ram* udari ig, glava obrije, te da se tako proteraju iz grada; da bi se spreio njihov povratak, na gradskim kapi jama su, j e d n o m uredbom iz 1607, postavljeni streljaki odredi koji su imali da zabrane ulazak svim siromasima. i m su, sa tridesetogodinjim ratom, iezle sve posledice privrednog preporoda, problemi prosjaenja i besposlice iznova se po stavljaju; sve do sredine veka redovno poveava nje poreza davi manufakture i uveava nezaposle nost. Tada izbijaju metei u Parizu (1621), Lionu (1652), Ruanu (1639). U isto vreme, pojava novih ekonomskih struktura unosi rasulo u radniki svet; uporedo sa razvojem velikih manufaktura, radnika udruenja (compagnonnages) gube m o i prava, Opte uredbe (Rglements gnraux) zabranjuju sve zborove radnika, svaki savez, svako udruivanje. U mnogim strukama, meutim, radnika udruenja p o n o v o se osnivaju. Proganja ju ih; ali izgleda da Parlamenti ispoljavaju izvesnu mlakost; Parlament N o r m a n d i j e odbija sva ku nadlenost da sudi buntovnicima iz Ruana. N e ma sumnje da se Crkva zato i uplie, te tajna udruivanja radnika izjednauje sa bavljenjem vradbinama- Jedriom odlukom Sorbone, godine 1655, proglaeni su bezbonicima i poiniteljima

60

ISTORIJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

61

smrtnoga greha svi oni koji pristaju uz loe drutvo. U tom m u k l o m e sukobu u kojem se strogost Crkve suprotstavlja popustljivosti Parlamenata, stvaranje Prihvatilita jeste, barem u poetku, sumnje nema, parlamentarna pobeda. U svakom sluaju, to je n o v o reenje: prvi put se isto ne gativne mere iskljuivanja zamenjuju j e d n o m me r o m zatvaranja; neradnik se vie ne izganja niti kanjava; on se uzima na staranje, na troak na cije, ali po cenu njegove line slobode. I z m e u njega i drutva uspostavlja se preutni sistem obaveza: on ima pravo da bude hranjen, ali m o r a prihvatiti fiziku i moralnu prinudu zatvorenosti. Ukazom od 1656. cilja se upravo na tu poma lo nejasnu gomilu: na ljude bez sredstava, bez uporita u drutvu, na klasu koja se zatekla na putena, ili koju je n o v privredni razvoj uimo privremeno pokretnom. Ni petnaest dana poto je podnet na potpisivanje, ukaz je proitan i obzna njen na ulicama. Paragraf 9: V r l o izrino spre i m o i zabranimo svim osobama svakoga pola, mesta roenja i starosti, bez obzira na titulu i ro enje, ma iz kog stalea bili, zdravi ili invalidi, bolesni i l i pri oporavku, leivi ili neizleivi, da prose po ulicama i predgraima Pariza, i po crk vama, i dverima istih, a i na kunim kapijama ili po ulicama, ili gde drugde, ni javno ni tajno, p o danu ili p o n o i . . . , p o d pretnjom bievanja prestupnika prvi put, a drugi galije za mukarce i mladie, progonstva za ene i devojke. Sledee nedelje to je 13. maj 1657. u crkvi Sen-Luj de la Pitije dri se sveana misa p o v o d o m Svetoga Duha; a u ponedeljak, 14. maja, ujutru, gradska vojska ( m i l i c e ) , koja e, u mitologiji narodskih strahovanja, dobiti naziv panduri Prihvatilita, poela je da l o v i prosjake i alje ih u razliite zgrade Prihvatilita. etiri godine kasnije, u La Salpetrijer je sklonjeno 1460 ena i male dece; u La Pitije ima 98 deaka, 897 devojica izmeu se-

dam i sedamnaest godina i 95 ena; u Bisetri, 1615 odraslih mukaraca; u La Savonri, 305 de aka izmeu osam i trinaest godina; u Scipion, konano, smetene su trudne ene, odojad i sa svim sitna deca: ima ih 530. U poetku, ljude u braku ne primaju, ak i ako im je to potrebno; uprava je zaduena da ih hrani k o d njihove ku e; ali uskoro, zahvaljujui j e d n o m M a z a r e n o v o m poklonu, mogue je smestiti ih u La Salpetrijer. Sve u svemu, izmeu pet i est hiljada osoba. Zatvaranje, b a r u poetku, ima u celoj Evro pi isti smisao. Ono je jedan o d g o v o r k o j i m sedam naesto stolee uzvraa na ekonomsku krizu koja pogaa zapadni svet u celini: pad zarada, nezapo slenost, pomanjkanje novca, to v e r o v a t n o sve potie od krize u panskoj privredi. ak i Engle ska, koja o d s v i h zemalja zapadne E v r o p e najma nje zavisi od sistema, mora da savlauje iste te koe. Uprkos svim merama preduzetim da se iz begne nezaposlenost i opadanje zarada, siroma tvo u toj zemlji ne prestaje da raste. Godine 1622. koji se pripisuje Dekeru (Dekker) i koji, istiui opasnost, obznanjuje opti nehat: P r e m d a broj siromanih ne prestaje da raste svakoga dana, sve to treba da im p o m o g n e izvre se na g o r e . . . ; m n o g e parohije guraju svoje siromahe i zdrave radnike k o j i nee da r a d e . . . u pronju, lopovlu ke i krau da bi iveli, tako da je zemlja njima alosno preplavljena. Postoji bojazan da e o n i zaguiti zemlju; i poto nemaju mogunosti da, kao na kontinentu, prelaze iz jedne zemlje u dru gu, postoji namera da se oni izgnanu i sprovedu u novootkrivene. zemlje, u istonu i zapadnu In diju. Godine 1630. kralj postavlja jednu komisi ju koja treba da se stara o bespotednom sprovoenju zakona 0 siromanima. Iste godine, ona objavljuje niz zapovesti i uputstava; preporu uje se da se p r o g o n e prosjaci i skitnice, k a o i svi oni k o j i i v e u neradu i nee da rade za ume-

pojavljuje se pamflet Grevious groan for the Poor

62

ISTORIJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

63

renu platu ili k o j i po krmama troe o n o to i m a j u . Valja ih kanjavati u skladu sa zakoni ma i strpati ih u kaznene d o m o v e ; to se tie o n i h k o j i imaju enu i decu, treba p r o v e r i t i da li su venani i da li su im deca krtena, j e r ti ljudi i v e kao divljaci bez venanja, bez sahrane i bez krtenja; a upravo zbog te raspusne slobo de t o l i k i m ljudima i priinjava zadovoljstvo da budu skitnice. Uprkos poboljanju k o j e sredinom stolea poinje u Engleskoj, u K r o m v e l o v o v r e m e taj problem j o nije reen, poto se predsednik londonske optine ali na taj olo k o j i se skup lja po gradu, remetei javni red, opsedajui vo zila, glasno traei milostinju na ulazima u crkve i posebne z g r a d e . Jo dugo e kazneni d o m ih mesta Opteg prihvatilita sluiti za zatvaranje neradnika, be sposliara i skitnica. Svaki put kada d o e do kri ze i kada broj siromanih krene navie, d o m o v i prinudnog boravka, b a r za n e k o v r e m e , p o n o v o poprimaju svoj p r o v o b i t n i ekonomski znaaj. Sre dinom osamnaestog stolea p o n o v o je zavladala velika kriza: u Ruanu prosjaci 12.000 radnika, u Turu isto toliko; u L i o n u se zatvaraju manufak ture. G r o f od Aransona, k o j i i m a oblast Pariza i konjiku andarmeriju, izdaje zapovest d a se pohapse svi prosjaci u kraljevstvu; da bi se to postiglo konjika andarmerija radi po selima, a tako se radi i u Parizu, g d e je sigurno da prosjaci nee umai poto su opkoljeni sa svih strana. Ali izvan razdoblja kriza, zatvaranje p o p r i m a drugi smisao. N j e g o v o j funkciji guenja pridruu je se j o jedna korisna strana. Vie nije re o t o m e da se zatvore radnici bez posla, ve da se onima k o j i su zatvoreni dade posao te da se tako primoraju da slue blagostanju svih. N a i z m e n i nost promene je jasna: jeftina radna snaga u vre me pune zaposlenosti i visokih zarada; a u raz doblju nezaposlenosti, uklanjanje besposliara i zatita drutva od nemira i pobuna. Ne zaboravi-

mo da se prvi d o m o v i prinudnog boravka pojav ljuju u Engleskoj u industrijski najrazvijenijim mestima z e m l j e : u Vusteru, N o r v i u , Bristolu; da je p r v o Opte prihvatilite otvoreno u l i o n u T e trdeset godina pre no u Parizu; da Hamburg, prvi od svih N e m a k i h gradova, i m a svoj Zuchthaus od 1620, N j e g o v pravilnik, objavljen 1622, v r l o je precizan. S v i zatvoreni moraju da rade. T a n o se v o d i rauna o vrednosti njihovog rada i daje im se etvrtina zarade. R a d , naime, nije samo zani manje; on m o r a biti plodotvoran. Osam upravi telja doma utvruju opti plan. W e r k m e i s t e r da je zadatak svakome posebno i krajem sedmice treba da ustanovi da li je on d o b r o obavljen. Pra v i l o o radu primenjivae se sve do kraja osam naestog stolea, j e r j o i Hauard m o e da zaklju i d a s e . . . t u prede, pletu arape, tka vuna, kostret, lan, obrauje se bojeno drvo, jelenji ro g o v i . Zadatak snanog oveka k o j i strue to d r v o jeste 45 funti dnevno. N e k o l i k o ljudi, n e k o l i k o konja bave se o k o valjavice. Jedan kova nepre stano radi. Svaki d o m prinudnog boravka u N e makoj po neemu je poseban: prede se, pre sve ga, u Bremenu, Brunsviku, Minhenu, Breslauu, Berlinu; tka se u Hanoveru. Mukarci struu drva u B r e m e n u i Hamburgu. U Nirnbergu, glaaju se optika stakla; u Majncu je glavni posao mlevenje brana. Prvi kazneni d o m o v i u Engleskoj otvaraju se u v r e m e potpunog ekonomskog zastoja. A k t o m od 1610. preporuuje se samo da se svim kaznenim d o m o v i m a p r i p o j e m l i n o v i , tkanice, vunovlaare, kako bi se stanari zaposlili. Ali kada se, posle 1651, akta o Navigaciji i sputanju eskontne sto pe privredna situacija uvruje i trgovina i in dustrija razvijaju moralna nunost postaje pri vredna taktika. Tei se za t i m da se sva zdrava radna snaga iskoristi to bolje, to jest to jefti nije. K a d a Don K e r i (John Carey) utvruje svoj plan za workhouse u Bristolu, on neophodnost

64

I STORIJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

65

rada postavlja na prvo mesto: Siromani oba pola i svih godina m o g u se zaposliti da trle ko noplju, da pripremaju i predu lan, da grebenaju i predu vunu. U Vusteru, izrauju odeu i tka nine; opremljena je i radionica za decu. Sve to esto ne ide bez tekoa. Nastoji se da workhou ses profitiraju na raun mesnih industrija i tri ta; moda se misli da e ta jeftina proizvodnja r e g u l a t o m o delovati na prodajnu cenu. A l i manu fakture negoduju. Danijel Defo ukazuje na to da se sirotinja, usled te o d v e lake konkurencije workhouses, p o d i z g o v o r o m da se ukida u j e d n o j oblasti, stvara u drugoj; t o znai davati j e d n o m e o n o to se oduzelo drugome, dovesti skitnicu na m e s t o potena oveka i o v o g a primorati da pro nae drugi posao k a k o bi svojoj porodici obezbed i o i v o t . P r e d t o m opasnou o d konkurencije, vlasti putaju da rad postepeno iezne. itelji vi e ne mogu da zarade ni k o l i k o da p o d m i r e svo j e izdravanje; ponekad j e neophodno prebaciti i h u tamnicu ne bi li bar hleb dobili besplatno. to se Bridwells tie, m a l o i h j e . . . u k o j i m a se bi lo ta radi ili uopte m o e da radi. Oni k o j e u njih zatvaraju nemaju ni stvari ni ikakvih alatki sa k o j i m a bi radili; o n i tamo p r o v o d e v r e m e u dangubljenju i razvratu. K a d a je u Parizu stvarano Opte prihvatilite, u p r v o m se redu mislilo na ukidanje prosjaenja, a manje na zapoljavanje zatvorenih. Ipak, izgle da da je K o l b e r ( C o l b e r t ) , kao i engleski mu su vremenici, v i d e o u p o m o i putem rada i lek pro tiv besposlice i podsticaj razvoju manufaktura u isti mah. N a d z o r n i c i u unutranjosti neprestano moraju da se staraju o t o m e da sirotinjski domo vi imaju i izvesno e k o n o m s k o znaenje. S v i si romani koji su za to sposobni moraju radnim danom da rade, kako bi izbegli dokolienje k o j e je mati svih zala, tako i da bi se navikli na rad, a takoe i zato da bi zaradili za deo svoje ishra n e . Kadikad ima i sporazuma koji omoguuju

privatnim preduzimaima da radi sopstvene kori sti upotrebljavaju radnu snagu azila. Jednim ugo v o r o m sklopljenim 1708. podrazumeva se da e neki preduzima snabdevati Sirotite Tila vunom, sapunom, ugljem, a da e mu ono zauzvrat ispo ruivati eljanu i upredenu vunu. Cela zarada deli se izmeu doma i preduzimaa. U samom Pari zu je b i l o vie pokuaja da se velika zdanja Opteg prihvatilita pretvore u manufakture. A k o je verovati piscu j e d n o g nepotpisanog zapisa objav ljenog 1790, u La Pitije se pokuavalo sa s v i m vrstama manufaktura koje prestonica m o e da po n u d i ; konano, uz izvesno oajanje, spalo se na radionicu mrea kao najmanje skupu. Ni drugde pokuaji nisu n i m a l o uspeniji. U Bisetri je probano m n o g o tota: izrada konca i uadi, gla anje stakla, a naroito v e l i k i b u n a r . ak su, godine 1781, doli na pomisao da konje, radi iz vlaenja vode, zamene skupinama zatvorenika ko ji su se smenjivali od pet izjutra do osam uvee: K o j a je pobuda m o g l a da navede na taj udan posao? Da U je posredi tednja ili puka potreba da se zatvorenici neim zaposle? A k o je re o pukoj potrebi da se uposle zatvorenici, zar ne bi bilo umesnije zabaviti ih poslom korisnijim i za njih i za kuu. A k o je pobuda u tednji, onda je ne v i d i m o , nje uopte i nema. K r o z celo osam naesto stolee, privredni znaaj k o j i je K o l b e r (Colbert) hteo da prida Optem prihvatilitu ne prestaje da slabi; to sedite obaveznog rada postae povlaeno m e s t o dokolienja. K o j i je iz vor nereda u Bisetri? pitae se j o i ljudi Revolucije. I odgovarae o n o to je odgovoreno ve u sedamnaestom stoleu: Besposlienje. K o j i je nain da mu se doskoi? R a d . U doba klasicizma smisao zatvaranja dvojak je i ono se primenjuje da odigra dvostruku ulo gu: da suzbije nezaposlenost, ili da barem izbrie njene najvidljivije drutvene posledice, i da kontrolie cene kada se ukazivala opasnost da one

66

ISTORIJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

67

preterano skoe. Da dejstvuje naizmenino na tri te radne snage i na cenu proizvodnje. U stvari, ne izgleda da su d o m o v i prinudnog boravka mog li uspeno da odigraju ulogu koja se od njih oe kivala. A k o su i okupljali ljude bez posla, to je b i l o prvenstveno stoga da se prikrije beda i iz begnu drutvene ili politike nezgode kada se ti ljudi uzbune; ah istog trenutka kada bi oni bili saterani u obavezne radionice, u susednim obla stima ih na slinim podrujima nezaposlenost se poveavala. Sto se dejstva na cene tie, o n o je m o g l o biti samo vetako, poto je trina cena tako izraenih proizvoda bila nesrazmerna istin skoj ceni kotanja, a k o se ova rauna prema tro kovima to ih prouzrokuje samo zatvaranje.

Upravo se u izvesnom doivljaju rada i iska zuje kako privredna neminovnost tako isto i od nje nedeljiva moralna neminovnost utamnienja. I z m e u rada i besposlice povuena je u klasici stikom svetu jedna granina crta koja je dola na m e s t o v e l i k o g iskljuivanja gube. U geografiji ukletih mesta, k a o i u predelima moralnog sveta, azil ie zauzeo tano o n o mesto to ga je i m a o l e p r o z o r i j . Stari obredi izoptenia nastavljeni su, ah u svetu proizvodnje i trgovine. Ba na t i m mestima proklete i osuene besposlice, na t i m mestima to ih je izumelo drutvo koje je u za konu rada otkrivalo jednu etiku natpojavnost, pojavie se. ludilo i uskoro narasti do te m e r e da ih utelovi. Doi e dan kada e ono m o i da se same sa tim j a l o v i m prostorima besposlice pu tem izvesnog v e o m a starog i v e o m a nejasnog pra va naslea. Devetnaesto stole^g e prihvatiti, pa ak i zahtevati da se ta zemljita na k o j e su to k o m sto pedeset godina pre toga hteli da smeste nezaposlene, bedne i uboge, prenesu na luake.

N i j e svejedno to su luaci bili obuhvaeni v e l i k o m zabranom besposlienja. Od poetka e oni imati mesto uz siromahe, valjane ili rave, i uz dokoliare, dobrovoljne ili ne. K a o i oni, i lu aci e biti podvrgnuti pravilima obaveznog ra^ da; i vie no j e d n o m desilo se da su oru u toj Jednoobraznoj prinudi naprosto pokazali svoje ne obino lice. U radionicama u koje su potrpani ra spoznavali su se, i nehotice, po nesposobnosti da rade i slede ritam zajednikog ivota. Potreba, otkrivena u osamnaestome stoleu, da se umo bolnima o d r e d i poseban nain ivota, i velika kri za utamnienja uoi same Revolucije, povezani su sa iskustvom to su ga ljudi s ludilom i m a h u kontekstu opte obaveze da se radi. Da bi se lu aci z a t v o r i l i nije se ekalo na sedamnaesto stolee, ah ba se u to doba o t p o e l o sa njihovim interriiranjem t a k o to su meani sa e l o m jed n o m populacijom za koju je smatrano da su oni s n j o m u srodstvu. Do renesanse, osetljivost na ludilo bila je skopana sa prrisustvom imaginarnih natpojavnosti. Od doba klasicizma poev, i po prvi put*ludilo se opaa kroz etiku osudu nerada i u dru tvenoj imanentnosti koju obezbeduje zajednica ra da. Ta zajednica p o p r i m a etiku m o podele koja j o j omoguuje da, kao u drugom nekom svetu, odbaci sve oblike drutvene nekorisnosti. Ba u t o m dru gom svetu, okruenom svetim snagama truda, lu dilo e i stei taj status koji mu priznajemo. A k o u klasicistikom ludilu i ima neega to g o v o r i o luak dolazi s drugog nekog neba, neba bezumno sti, i to nosi njegove znake; to je stoga to on sam prelazi granice graanskog poretka i odlazi van svetih mea njegove etike. U stvari, odnos izmeu prakse zatvaranja i zahteva da se radi nije potpuno, ni izdaleka, od reen stanjem ekonomije. U osnovi mu lei i i v o t o m ga nadahnjuje iedno moralno opaanje. K a d a je Board oj Trade objavio svoj izvetaj o
5*

drugom mestu i o drugoj stvari, to nije stoga to

68

1ST0RJJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

69

siromanima i u njemu predloio sredstva d a se oni uine korisnima po s v e , b i l o je tano nazna eno da koren siromatva nije ni oskudica hrane ni nezaposlenost, v e slabljenje reda i poputa nje o b i a j a . I ukaz od 1656, takoe, usred obzna na o moralu iznosio je udnovate opasnosti. Raspusnost prosjaka prevrila je meru, j e r o n i se odaju svakovrsnim zloinima, to navlai proklet stvo boije na drave ako te zloine ne kazne. Ta raspusnost nije neto to bi se m o g l o odrediti u odnosu" na veliki zakon rada, ve moralna ra spusnost: Osobe koje su se bavile milosrdnim delima na osnovu iskustva su saznale da vie lju di oba pola stanuju zajedno bez venanja, mnoga njihova deca nisu krtena i bezmalo svi ive u nepoznavanju vere, u nipodatavanju sakramena ta i u neprestanoj navici na svakovrsne p o r o k e . Ali Prihvatilite ima, isto tako, i smisao da na prosto slui i kao utoite o n i m a koje starost, nemo ili bolest spreavaju da rade; o n o nee imati samo v i d radionice za prinudni rad, ve ta koe i moralne ustanove zaduene da kanjava, da ispravlja izvesnu moralnu raspojasanost, ko ja ne zavreuje suda ljudi, ali se ne bi mogla popraviti samo strogou ispatanja. Opte pri hvatilite ima etiki status. U p r a v o su za tu mo ralnu obavezu zadueni njegovi upravitelji, te im je dodeljen ceo pravni i materijalni aparat repre sije: S v i oni imaju m o vlasti, upravljanja, voe nja, policije, pravo suenja, ukoravanja i kanja v a n j a ; a da bi obavili taj zadatak, na raspolaga nje im se stavljaju stubovi srama, vratni okovi, zatvori i podzemne tamnice (11). U sutini, obaveza da se radi osmiljena je upravo u tome kontekstu: ona je etika veba i moralno jemstvo. Ona vai kao isposnitvo, kao kazna, kao znak izvesnog stava srca. Zatvorenik k o j i m o e i hoe da radi bie osloboen; ne toli ko to e iznova biti od koristi drutvu, v e z a t o to je ponovo pristao uz veliku etiku pogodbu

o ljudskom bitisaniu. Aprila 1684, j e d n o m ured b o m je unutar prihvatilita stvoren odeljak za mladie i devojke ispod dvadeset pet godina; njo me je tano odreeno da na rad treba da im od lazi najvei deo dana i da bude praen itanjem nekolikih pobonih knjiga. Ali uredba odreuje isto represivni karakter toga rada, daleko od svakog staranja o proizvodnji: B i e naterani da rade to due m o g u i na najteim poslovima koje njihove snage i mesto na kojima e biti doputa j u . Tada, ali tek tada moi e biti obuavani nekom zanatu k o j i odgovara njihovom polu i sklonostima, i to onoliko k o l i k o ie njihova rev nost pri p r v i m zadacima omoguila d a se pro sudi da ele da se p o p r a v e . Svaka e greka, ko nano, b i t i kanjena uskraivanjem orbe, pove anjem rada, z a t v o r o m i ostalim kaznama uobia j e n i m u reenim domovima, onako k a k o upravite lji budu procenili da je o p r a v d a n o . D o v o l j n o je proitati optu uredbu o o n o m e to svaki dan m o r a biti uinjeno u Kui Sen-Luja u La Salpet r i j e r pa da se shvati da se i sam zahtev da se radi upravljao prema sprovoenju jedne moralne reforme i prinude, to zatvaranju daje, a k o v e ne krajnji smisao, a o n o bar sutinsko opravdanje. O v o izumee jednog mesta prinude gde je mo ralu administrativno odreeno da zlostavlja zna ajna je pojava. Po prvi put su osnovane usta nove moralnosti u kojima se splie zapanjujua sinteza izmeu moralne obaveze i graanskog za kona. R e d drava vie ne doputa nerede srca. Naravno, nije to p r v i put to u evropskoj kulturi moralna pogreka, ak i u s v o m najprivatnijem vidu, p o p r i m a izgled nasrtaja na pisane i nepi sane zakone graanstva. Ah u t o m v e l i k o m zatva ranju iz doba klasicizma, bit i novost jeste to to se ljudi zatvaraju u naseobine iste moralno sti, u k o j i m a e se zakon koji treba da vlada u srcima primenjivati bez poputanja, ih ublaava-

70

ISTORJJA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

71

nja, u vidu stroge fizike prinude. M o r a l se pre pustio upravljanju k a o trgovina i l i privreda. V i d i m o da se tako m e u ustanove apsolutne monarhije u iste o n e k o j e su dugo b i l e simbol njene samovolje svrstava i velika graanska, a uskoro i republikanska zamisao da je i vrlina, ta koe, stvar drave, da je mogue donositi reenja kako bi ona zavladala, ustanoviti autoritet k a k o bi se osiguralo da ona bude potovana. Z i d o v i zatvorenih prostora na neki nain kriju negativ te moralne naseobine o kojoj graanska svest po inje da sanja u sedamnaestome stoleu: m o r a l n e naseobine namenjene o n i m a k o j i su od samog po etka hteli da se izvuku iz nje, naseobine u k o j o j p r a v o vlada samo putem sile b e z priziva neka vrsta vrhovne vlasti dobra, gde likuje pretnja sa ma, i gde vrlina, budui toliko vredna sama po sebi, i m a vrednost k a o takva, a za nagradu dobija samo to to je izbegla kaznu. U senci graanske drave raa se ta udnovata republika d o b r a ko ja se silom namee svima za k o j e se podozreva da pripadaju zlu. To je nalije velikog sna i ve like zaokupljenosti graanstva u v r e m e klasiciz ma: konano poistoveeni zakoni drave i zakoni srca. N e k a se nai politiari blagoizvole manuti r a u n i c a . . . i neka v e j e d n o m shvate da se nov c e m m o e sve kupiti osim uljudnosti i gra ana. (12) Zar nije to san k o j i kao da je opsedao osni v a e d o m a za prinudan boravak u Hamburgu? Jedan o d upravitelja m o r a d a s e stara d a . . . svi koji su u kui ispunjavaju svoje verske dunosti i budu poueni za n j i h . . . kolski uitelj treba da naui decu v e r i i da ih o p o m i n j e , podstie ih da, u trenucima dokolice, itaju razliite d e l o v e Sve t o g pisma. On treba da ih naui da itaju, da piu, raunaju, da budu poteni, i pristojni prema onima k o j i poseuju d o m . On se m o r a starati da o n i prisustvuju slubi b o i j o j i da se p r i t o m smerno ponaaju. U Engleskoj, u pravilima work-

houses ostavljeno j e v e l i k o m e s t o bdenju n a d vla danjem i nad veronaukom. T a k o je za d o m u Plimutu predvieno imenovanje j e d n o g schoolmaster a k o j i j e i m a o d a udovolji trostrukom uslovu d a bude poboan, trezven i u z d r l j i v ; svako j u t r o i svako vee imae on zadatak da predvodi m o l i t v e ; svake subote po p o d n e i svakog praznika m o r a e da se obrati zatvorenima, da ih o p o m e n e i poui osnovima protestantske v e r e u skladu sa uenjem an glikanske c r k v e . Hamburg ili Plimut, Zuchthu sern i workhouses u celoj protestantskoj E v r o p i diu se te tvrave moralnoga reda u kojima se ui vera, to je neophodno za m i r drave. N a katolikoj zemlji, cilj j e isti, ali j e versko obeleje m a l o izraenije. O t o m e svedoi delo sve tog Vensana de Pola. Glavna namera radi koje smo dopustili da o v a m o budu povuene o s o b e iz van halabuke velikoga sveta i da stupe u o v u usamljenost k a o p i t o m c i bila je 'samo to da se oni zadre od robovanja grehu, od toga da T>uu prokleti zanavek i da im se dade sredstvo da ui vaju u savrenom zadovoljstvu i u o v o m i u o n o m drugom ivotu; o n i e uiniti sve to m o g u da se u t o m e d i v e boanskom p r o v i e n j u . . . Iskustvo nas, na alost, isuvie vrsto uverava da poreme aji za k o j e danas v i d i m o da vladaju k o d mladei potiu j e d l n o od sve veeg pomanjkanja pouka i pokornosti p r e d duhovnim predmetima, p o t o mla i m n o g o vie v o l e da slede svoje rave sklono sti negoli sveta nadahnua Boija i bogobojaljive savete svojih roditelja. R e j e , dakle, o t o m e da se pitomci izbave iz j e d n o g sveta k o j i ih, ona ko slabe, samo m a m i na greh, da se opomenu na povuenost u kojoj e za drutvo imati samo an ele u v a r e ovaploene u svakidanjoj prisutno sti nadzornika: o v i i m , u stvari, i n e iste o n e dobre usluge k o j e im nevidljivo ine i njihovi an eli uvari: naime, pouavaju ih, tee i daju spas. U d o m o v i m a Sirotita (Charit), uz najvee se sta ranje b d i nad t i m dovoenjem u r e d ivota i sa-

72

ISTORUA LUDILA

VELIKO UTAMNIENJE

73

vesti, i to e se t o k o m celog osamnaestog stolea sve jasnije javljati kao smisao zatvaranja. Go dine 1765. za Sirotite Sato-Tjerija donosi se n o v pravilnik. N j i m e je tano odreeno da e P r i o r poseivati sve zatvorene, j e d n o g za drugim i sva kog posebno, najmanje j e d n o m nedeljno, da bi ih poteio, o p o m e n u o na bolje vladanje i l i n o se uverio da li se sa njima postupa onako kako tre ba; pod-prior e to initi svaki d a n . S v e te tamnice moralne vrste mogle bi da po nesu o n o geslo to ga je j o Hauard m o g a o pro itati na zatvoru u Majncu: A k o smo m o g l i da nataknemo j a r a m divljim zverima, ne treba da odustajemo od popravljanja oveka koji je zablud e o . a katoliku crkvu, kao god i za protestant ske zemlje, zatvaranje predstavlja mit o drutvenoj srei u vidu autoritarnog uzora: uzora policije kroz iji bi se poredak potpuno probijala naela religije, i religije iji bi zahtevi bili zadovoljeni, bez ogranienja, u pravilima policije i prinudama k o j i m a ona m o e da se oborua. Postoji u t i m ustanovama neto kao pokuaj da se dokae da red m o e biti primeren vrlini. U t o m smislu utam nienje krije, u isti mah, i metafiziku upravlja nja i politiku religije; o n o se, k a o jedan napor tiranskog stapanja, smeta u o n o rastojanje k o j e boji vrt odvaja od gradova k o j e su ljudi, izgnani iz raja, podigli sopstvenim rukama. D o m prinud nog boravka javlja se u doba klasicizma k a o najzgusnutiji simbol te p o l i c i j e koja je samu se be, kada je podizanje savrenog grada posredi, zamiljala kao graanski ekvivalent vere. *

m o g l o primenjivati u srednjem veku. K a o eko nomska mera i drutvena predostronost o n o ima vrednost pronalaska. Ali u povesti ludila, o n o je presudan dogaaj: trenutak kada se ludilo opaa na drutvenom obzorju siromatva, nesposobnosti za rad, nemogunosti integrisanja sa grupom, tre nutak kada o n o poinje da se stapa sa problemi ma grada. N o v a znaenja to se pridaju siroma tvu, vanost koja se poklanja obavezi da se radi i sve etike vrednosti s njom u vezi, izdaleka od reuju doivljavanje ludila i iskrivljuju mu smisao. Roena je jedna osetljivost koja je povukla crtu, podigla prag i koja bira da bi oterala. Kon kretan prostor klasicistikog drutva zadrava jed nu oblast nemeanja, jednu neispisanu stranicu na kojoj ledbi istinski ivot grada: tu se red vie ne sueljava slobodno sa neredom, razum vie ne nastoji da sam sebi kri put kroz sve o n o to m o e da mu se izmigolji ili to pokuava da ga odbaci. On vlada u istom stanju, u trijumfu to mu je nad pomahnitalim nerazumorn unapred pri premljen. L u d i l o " j e t a k o otrgnuto o d t e imagi narne slobode koja mu je omoguavala da buja j o i p o d nebom renesanse. Ne tako davno, o n o se j o b o r i l o u po bela dana: to je Kralj Lir, to je Don Kihot. Ali za manje od pola stolea o n o se nalo o d v o j e n o od sveta i, u utvrdi zatvoreno sti, povezano je sa Razumom, pravilima morala i njihovim jednolinim noima.

Zatvaranje je institucionalna tvorevina svoj; stvena sedamnaestom stoleu. Ono je od samog poetka zahvatilo toliku irinu da vie nema ni eg zajednikog sa bacanjem u tamnicu kakvo se