You are on page 1of 18

OBRAZOVANJE, DEMOKRATIJA I JAVNI INTERES

PET VAJT S engleskog prevela Slobodanka Glii

odovod i kanalizacija, odbrana i Don ovani najei su ponueni odgovori na anketno pitanje za koju se od tih stvari sa sigurnou moe rei da je od javnog interesa. Vodovod i kanalizacija i odbrana nude se kao pouzdani kandidati kojima niko razuman nema ta da zameri, a Don ovani ili opera uopte pojavljuje se kao primer veoma sumnjivog kandidata koga bi samo veoma sloeno obrazloenje moda moglo uvrstiti u tu rubriku. Ja elim da se latim takvog obrazloenja i posebno postavim pitanje da li u demokratskom drutvu mora postojati saglasnost o tome ta je u javnom interesu.1 Drugim reima, da li je demokrata prinuen da neke stvari posmatra kao da su u javnom interesu? Nadam se da u dokazati da jednu stvar mora posmatrati s tog aspekta a to je odgovarajue politiko obrazovanje i da e takav nalaz, detaljno obrazloen, imati vane implikacije za opti nastavni program u kolama. U izlaganju dokaza za opravdanost takvih oekivanja naglasiu neke elemente vezane za termin javni interes koji su u optijem smislu relevantni za diskusiju o obrazovnim programima i javnom interesu. I Prvo moramo pokuati da razumemo taj sloeni termin javni interes. Postoji smisao koji nam odmah pada na pamet kad se pomene delovanje za zajedniko dobro ili u javnom interesu, a to je otprilike delovanje nakon odgovarajue procene svih relevantnih interesa. Vano je istai da taj smisao termina, koji navode Ben i Piters i
Iz Proceedings of the Philosophy of Education Society of Great Britain, sv. 5, br. 1 (jan. 1971). Pretampano uz saglasnost autorke i Basil Blackwell Ltd. 1 U tekstu koji sledi staviu znak jednakosti izmeu termina javni interes i opte dobro. Izmeu njih postoje razlike, ali one nisu vane za ovo izlaganje. Raspravu o tim razlikama vidi u B. Barry, Political Argument (London: Routledge & Kegan Paul, 1965), XI poglavlje.

50

H. L. A. Hart,2 podrazumeva mogunost da tok delovanja utie na konanu odluku u korist jednog posebnog interesa ili skupa interesa, a na tetu drugih. Na primer, vlada koja razmilja kako da najbolje rasporedi obrazovne resurse na viem obrazovnom nivou i u vezi s tim procenjuje razne institucije koje na njih pretenduju (univerzitete, kolede, politehnike kole itd.) moe doneti odluku u korist irenja univerziteta na raun drugih institucija. Nakon odgovarajueg procenjivanja, jedan skup interesa dobio je prednost nad drugim. I, ako je neophodno, vlada moe u svoju odbranu rei da je postupila u javnom interesu, to u ovom sluaju znai da je postupila pravino ili nepristrasno. Ali to je samo jedno moguno znaenje izraza javni interes i Bari3 ak tvrdi da nas takvo korienje termina vodi u pogrenom pravcu. Mi ve posedujemo veoma dobre termine za opisivanje te vrste ponaanja: nepristrasno postupanje, pravino postupanje, jednak odnos prema svima itd. Pojam delovanja u javnom interesu, kae on, prilino se razlikuje od njih. Jer, da bi na taj nain opravdala svoj postupak ili program, vlada mora da obrati panju na drukiji opseg procena. Upravo taj drugi opseg elim sad da ispitam u analizi koja je u velikoj meri pod uticajem Barijevog rada u toj oblasti i

istovremeno se u nekim takama radikalno razlikuje od njega.4 Prvo u ukratko navesti neke prilino poznate stvari vezane za pojam interesa i eliminisati dva smisla interesa koja ovde nisu vana. Nije vaan smisao koji se tie tekueg deavanja zanimalo me je ta se jue izjutra deavalo u stanu preko puta, to znai panju mi je privuklo ono to se jue... Nevaan je i srodni dispozicioni smisao kad se govori o neijem interesovanju za divlje ivotinje, drevne civilizacije ili pletenje kao nekoj vrsti hobija. Kad kaemo da je x u A-ovom interesu (pri emu A moe biti pojedinac, grupa ili javnost), to ne znai nuno da je A zainteresovan za x u nekom od tih smislova. U neijem interesu moe biti da obilazi sve lokalne supermarkete kako bi naao najpovoljnije cene, ali on ne mora biti ni najmanje zainteresovan da to radi ni zbog cena ni iz hobija! Neki autori izjednaavaju x je u A-ovom interesu sa x je sredstvo za ono to A eli. Bari, na primer, kae: Radnja ili program delovanja je u ovekovom interesu ako mu uveava anse da dobije to eli.5 Ali moemo rei, a i kaemo, da je x je sredstvo za ono to A eli, ali x nije u njegovom interesu, kao kad, na primer, ovek nasledi novac koji mu omoguava da udovoljava svim svojim eljama, a one se odno-

2 Vidi S. I. Benn i R. S. Peters, Social Principles and the Democratic State (London: Alen & Unwin, 1959), str. 272; i H. L. A. Hart, The Concept of Law (Oxford: O. U. P., 1961), str. 162163. 3 B. Barry, Justice and the Common Good, u Political Philosophy, ur. A. Quinton (Oxford: O. U. P., 1967). 4 Ovo ispitivanje pokazae i zato se izraz delovanje u javnom interesu esto koristi u znaenju nepristrasnog/pravednog delovanja. ini mi se da postoji veza izmeu tih razliitih upotreba istog izraza. Vidi 12. napomenu. 5 Barry, Political Argument, str. 176.
Re no. 82/28, 2012.

se na opijanje, puenje i drogiranje. (Naravno, moemo greiti kad kaemo da to to neko ima novca nije u njegovom interesu. No ne moramo se dalje baviti tim vanim pitanjem jer je ovde re samo o implikacijama koje ima uspostavljanje razlike izmeu onog to je u neijem interesu i sredstva za postizanje eljene stvari.) U pokuaju da odgovori na primedbe proistekle iz ovog primera, Bari uvodi razliku izmeu sadanje elje-zadovoljenja i kasnije eljezadovoljenja:6 imanje novca je sredstvo za ono to A sada eli, ali nije sredstvo za ono to e A eleti u budunosti. U takvom sluaju, kae dalje Bari, ne govorimo samo o interesu neke osobe nego i o njenom najboljem interesu.7 Ovde bismo mogli postaviti pitanje da li Bari s pravom tvrdi da e se u takvom sluaju (kad jedna osoba kae drugoj da x jeste sredstvo za ono to A eli, ali x nije u njegovom najboljem interesu) dugorone A-ove elje nuno razlikovati od njegovih kratkoronih elja. Ali bez obzira na tu mogunu primedbu, ini mi se da u jeziku nema nieg to bi zaista podralo Barijevu razliku izmeu izraza u interesu neke osobe (koji se odnosi na kratkorone elje) i u najboljem interesu neke osobe (koji se odnosi na dugorone elje). Ako sam u pravu, onda ono to je u interesu neke osobe moe biti neto to zadovoljava jednu elju, a ne neku drugu pa, prema tome, ne moe biti definisano iskljuivo u odnosu na elje. I zaista, verovatno je upravo delimino priznavanje potrebe za distinkcijom
6 7 8 9

primoralo Barija da uvede razliku izmeu kratkoronih i dugoronih elja i neijeg interesa i najboljeg interesa jer je morao uzeti u obzir injenicu da, ma kako opisali situaciju, u takvom sluaju se zadovoljenje jedne vrste elje posmatra kao bolje od zadovoljenja neke druge. Uvoenje pojma dobrobiti kao razliitog od pojma elje zapravo nas prinuuje da formuliemo i drugi smisao onoga to je u A-ovom interesu, razliit od smisla na koji ukazuje Bari. U tom drugom smislu x je u A-ovom interesu ako moe da poslui kao sredstvo za postizanje neeg to je dobro za A ili to on treba da ima. Time ne elimo da kaemo da postoji precizan odgovor na pitanje ta jeste dobro za neku osobu: miljenja o tome bie toliko razliita koliko i procene ta je dobar ivot za oveka. Pored toga, neemo uvek moi da stavimo znak jednakosti izmeu dobrog i eljenog. Zato se taj drugi smisao naroito moe primeniti na decu. Riblje ulje i redovno pranje kose mogu biti u nekom A-ovom interesu ak i ako ih on ne eli. Ben8 pominje ovaj smisao interesa i istie da u obrazovanju deteta moemo delovati u njegovom interesu ak i kad nuno ne postupamo u skladu s njegovim eljama. Bari pokuava to da pobije tvrdnjom da 'delovanje u interesu deteta' podrazumeva veoma posebne kontekste i da je obrazovanje dece razliit pojam od 'delovanja u njihovom interesu'.9 Meutim, ini mi se da ovaj pokuaj pobijanja drugog smisla interesa nije uspean jer Bari nije pokazao da obrazo-

51

Ibid., str. 184185. Ibid. S. I. Benn, Interests in Politics, Proc. Arist. Soc., sv. 60 (19591960), str. 130131. Barry, Political Argument, str. 185.

asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

52

vanje dece ne moe biti primer delovanja u njihovom interesu. Tano je da emo na taj izraz, kako kae Bari, verovatnije naii kad lokalne vlasti proveravaju da li hranitelji zloupotrebljavaju decu o kojoj brinu ili kad sud odluuje da li je staratelj u detetovom interesu upravljao imovinom koju je ono nasledilo; ali to smo po sebi ne znai da se izraz ne moe primeniti na obrazovanje jer bismo tako dopustili da primena pojmova zavisi od onoga to ljudi sluajno imaju priliku da izraze reima. Dakle, poto mislim da je drugi smisao x je u A-ovom interesu ako slui kao sredstvo za postizanje neeg to je dobro za A pojmljiv, naroito u vezi s decom, pozivau se na njega u izlaganju koje sledi.10 Meutim, ono ime elim da se bavim nije neodreeni pojam interesa nego javni interes. Kad se u politikom i drutvenom ivotu uopte kae da je neto javno, to obino podrazumeva suprotnost bar u odnosu na ono to je privatno. Sastanci mogu biti javni ili privatni, pozorine predstave mogu biti javne ili privatne, namenjene recimo lanovima kluba; postoje i javni parkovi nasuprot privatnim imanjima i javne peake staze nasuprot privatnim. To to privatna dobra, poput pomenutih, nazivamo privatnim, znai da ih, pravno gledano, moe koristiti neka odreena, specifikaciji podlona klasa osoba. Na primer, ako je neko pozorite organizovano kao klub, predstave e moi da gledaju samo njegovi lanovi; jedino

lanovima e biti doputeno da prisustvuju sastancima nekog drutva; samo lanovi porodice i njihove sluge moi e da uu na imanje bez straha od tube za neovlaeni upad. S druge strane, javna dobra ne nazivamo javnim zato to ih poseuje svaki lan zajednice, nego zato to su dostupna svima bez razlike. Svako moe otii na javni sastanak ili u pozorite, etati se po parku ili peakom stazom. Prema tome, izraz javni interes odnosi se na interes osobe kao lana zajednice, javnosti, za razliku od njenog interesa kao pripadnika dela zajednice (lana pozorinog kluba, vlasnika imanja, penzionera ili uitelja). Ilustrovaemo to na sledei nain: recimo da u svom izvetaju o obrazovanju vlada tvrdi da je u javnom interesu da vei broj devojica ui nauku do nivoa A. Ta preporuka moe imati za cilj regrutaciju veeg broja naunika za profesiju nastavnika, uvoenje veeg broja kurseva u kole i raznovrsno podsticanje devojica da se opredeljuju za takve kurseve. Primena takvog programa zapravo uopte ne mora biti u interesu nekog posebnog dela drutva. Pretpostavimo da veoma uspena kampanja nauka za devojice odvue devojice od uobiajenih enskih predmeta poput stranih jezika; to bi verovatno znailo i drastinu promenu u buduoj karijeri nastavnika koji predaju te predmete. Priliv veeg broja naunika na trite rada mogao bi imati za posledicu i smanjenje plata ve prisutnih naunika ili bar smanjenje njihovih ansi u

10 Meutim, ak i ako je taj drugi smisao izraza u interesu neke osobe neodriv, glavni argument u korist zakljuka da u demokratiji politiko obrazovanje mora biti u javnom interesu ostaje na snazi kad je re o smislu koji Bari pripisuje izrazu u interesu neke osobe. Vidi napomenu 18.
Re no. 82/28, 2012.

budunosti. Takav program ipak moe biti u javnom interesu; jer kad to kaemo, mi zapravo kaemo da je dobar za svakog lana javnosti: moda zato to e ekonomski razvoj zemlje poveati standard ivota svih graana (mada ne nuno u jednakoj meri). ak i nastavnici stranih jezika kojima se vie ne smei lepa budunost imae marginalnu korist kao lanovi javnosti. To je moda slaba uteha za oveka koji je sanjao da e voditi tri jezike laboratorije i, u skladu sa svojom odgovornou, imati veliki dodatak na platu, ali sutina nije u tome. Ako je zaista re o programu od javnog interesa, nastavnik stranih jezika mora imati koristi kao i svi drugi, kao lan javnosti. Dakle, svi lanovi javnosti imaju koristi od primene programa od javnog interesa i, vano je istai, svi imaju koristi kao pripadnici iste vrste, to jest kao lanovi javnosti. Nasuprot tome, lako je zamisliti druge programe koji, strogo gledano, nisu u javnom interesu, a donose korist svim lanovima zajednice kao pripadnicima razliitih vrsta, na primer roditeljima, poslovnim ljudima, glumcima. Moda moemo ak zamisliti obrazovni program koji donosi korist svim lanovima date zajednice iako oni pripadaju razliitim vrstama. Uzmimo pomalo neverovatan primer: nov projekat nastavnog programa koji omoguava deci bolje razumevanje istorije povisie zaradu izdavaa udbenika, poveati bruto dohodak vlade jer e mnoga deca putovati da vide stare spomenike i

olakae roditeljima ivot za vreme kolskih raspusta poto e deca, zaokupljena istorijom, praviti modele, sakupljati podatke itd. Ako bismo za takav program rekli da je u javnom interesu, to bi bilo u drukijem i takorei manje istom smislu jer on svakom koristi samo zato to sluajno zadovoljava itav niz disparatnih i podvojenih interesa. Javni interes, u istom smislu koji ovde imamo na umu, istinski je grupni interes jer svaki lan zajednice ima koristi kao pripadnik iste vrste lan javnosti.11 Stoga e se u ovom izlaganju program od javnog interesa uvek odnositi na ono to je korisno za svakog lana date javnosti koji pripada toj vrsti. To, meutim, ne znai da je javnost omeena nekakvim granicama. Ponekad je to oigledno iz konteksta. Tako su, na primer, u kampanji nauka za devojice autori vladinog izvetaja svakako imali na umu nacionalnu zajednicu kad su govorili o javnom interesu. Ali nema logiki nune veze izmeu javnosti i pripadnika nacionalne drave. Javnost je isto formalan pojam i ljudi mogu raspravljati o programima u javnom interesu, a da pri tom imaju u vidu veoma razliite javnosti. Jedni mogu misliti na trenutno ivu nacionalnu zajednicu, drugi na nacionalnu zajednicu i jo neroene generacije, trei na oveanstvo uopte, a u budunosti javnost moe obuhvatiti sve osobe u naem univerzumu. Nesumnjivo je vano znati ko je ukljuen u datu javnost ako e-

53

11 U vezi s tim bilo bi zanimljivo empirijski istraiti uinak, ako ga ima, primene programa od javnog interesa na oseanja bratstva i drutvene jednakosti u zajednici jer, ako ljudi na isti nain imaju koristi, postojala bi gotova osnova za razvoj oseanja srodstva s drugima. Moguna je i neka vrsta suprotnog sluaja: programi od javnog interesa mogu se uspeno sprovoditi samo u zajednicama koje se ve odlikuju bratstvom i drutvenom jednakou.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

limo racionalno da ispitamo da li je neki program u nacionalnom interesu. To e biti jasno kad razmotrimo obrazovne programe za koje se misli da su u javnom interesu. Da bismo sve to povezali, rei emo da program u javnom interesu koristi svakom lanu date javnosti kao pripadniku vrste zvane lan javnosti.12 I to nije nuno program koji je najbolji za pojedinca posmatranog kao pojedinac. II Dosad je ovo bio pokuaj da se istrai znaenje termina javni interes, a obrazovni programi su sluili samo kao ilustracija. Nadalje u pokazati da je pojam javnog interesa od neposredne vanosti za kritiku procenu obrazovnih programa, i to na tri naina: (I) Ako se smatra da je program od javnog interesa onaj koji je dobar za sve lanove javnosti, odluivanje o tome ta je u javnom interesu u sferi obrazovanja ne treba prepustiti strunjacima koji bi to otprilike reili onako kako se izraunava bruto nacionalni dohodak. Donoenje takvog suda svakako podrazumeva i izrazito tehnika pitanja koja jesu stvar strunog prorauna jer, da bi se utvrdilo da li je ponueni program u javnom interesu, neophodno je sraunati da li je koristan za sve lanove date javnosti kao pripadnike vrste zvane lan javnosti. Meutim, pretpostavka svakog rasuivanja o programima od javnog interesa jeste vrednosni sud o tome da li je neki pro-

54

gram sredstvo za postizanje neeg to javnost treba da ima. Taj vrednosni sud ne mogu izraunati strunjaci. Iako se to ini oiglednim, u jednom delu literature o obrazovanju kao da se podrazumeva da je pitanje ta je u javnom interesu iskljuivo u nadlenosti strunjaka. Neki osnovni prirunici o drutvenim temeljima obrazovanja, na primer, kau da dete mora biti obrazovano kao individua i podsticano da se izrazi na sebi svojstven nain, da treba da razvija sopstveno gledite i tako dalje, ali i da nastavnici moraju voditi rauna o potrebama drutva, o javnom interesu. Industrijsko drutvo kakvo je nae svakako ima potrebu da se, izmeu ostalog, odgovarajua vrsta radne snage pojavljuje na tritu rada u odgovarajue vreme. Ovde emo odgovarajuu vrstu radne snage i odgovarajue vreme posmatrati kao neto o emu treba da odlue strunjaci. Moda e ekspertska kalkulacija pokazati, recimo, da obrazovne institucije moraju poveati broj obuenih tehniara. U tom sluaju se ini da strunjak za obrazovanje zapravo kae da je u javnom interesu da imamo vei broj obuenih tehniara, ali kao ekonomista ili sociolog koji se bavi obrazovanjem on to ne moe da uini. On e, naravno, doneti tehniku procenu da su za odravanje odreenog tipa ekonomije potrebni obueni tehniari, ali ocena da li je taj tip ekonomije dobar spada u vrednosne sudove izvan domena ekonomije ili sociologije.

12 Ovde postoji veza s drugim smislom delovanja za opte dobro. (Vidi 4. napomenu.) Oba smisla oslanjaju se na pojam nepristrasnosti. U smislu koji takvom delovanju daju Ben i Piters i Hart (Benn & Peters; Hart) naglasak je na upotrebi nepristrasnih procedura za donoenje odluka. U smislu na koji ovde ukazujemo sama odluka mora biti nepristrasna tako to mora svima biti od koristi.
Re no. 82/28, 2012.

Ovde bi se moglo prigovoriti da takva tvrdnja zanemaruje oiglednu injenicu da u veini zajednica postoji neka vrsta moralnog konsensusa o tako irokim ciljevima ekonomije kakvi su pomenuti. Otuda e preporuke strunjaka u vezi s potrebama za radnom snagom zapravo biti preporuke koje ukazuju na efikasna sredstva za postizanje moralnih ciljeva pa stoga i na ono to je u javnom interesu. Ova primedba, ako je prihvatimo takvu kakva je i dopustimo da ciljevi budu moralni, nee ostati samo na nivou primedbe nego e pre potvrditi ono to je prethodno reeno da sud o tome da li je dati ekonomski sistem u javnom interesu nije isto tehnike prirode. To je moralni sud koji mora biti podran moralnim argumentom. (II) Razumevanje javnog interesa omoguava i neku vrstu autotestiranja programa koji imaju takvu podrku. U vezi s predlogom za koji se tvrdi da je u javnom interesu, to jest dobar za sve koji pripadaju vrsti zvanoj lan javnosti, moemo postaviti pitanje da li je zaista koristan svima koji pripadaju toj vrsti ili je koristan samo delu zajednice. Na primer, ponekad se u prilog ouvanju privatnih kola potee argument da su one pogodne za sve vrste obrazovnih eksperimenata i da je za celu obrazovnu pa i iru zajednicu korisno da postoji privatni sektor edukacije u kojem roditelji plaaju za svoju decu i time omoguavaju takve eksperimente. Tanost ove tvrdnje zavisie od toga da li ti eksperimenti zaista donose korist svim lanovima javnosti. Ako koriste, to moe biti jedan razlog,

zasnovan na javnom interesu, za postojanje kola u kojima se plaa kolarina. (Mada, naravno, mogu pretegnuti drugi razlozi.) Ali ispitivanje moe pokazati da je pozivanje na javni interes samo paravan i da od privatnih kola korist ima samo deo zajednice. To se moe desiti recimo u sluaju da se u privatnim kolama uopte ne sprovode znaajniji obrazovni eksperimenti, nego se prua obrazovanje koje njihovim ekskluzivnim polaznicima omoguava pristup visoko kotiranim poloajima u drutvu. Moguno je proveriti i tvrdnje vezane za programe namenjene obuci lidera.13 Ako se kae da ti elitni programi obuke koriste svim lanovima javnosti jer, na primer, obezbeuju posveen i odgovoran kadar za najvia mesta u vladi i dravnoj slubi, to se moe, bar u principu, proveriti.
55

(III) U vezi sa svakim predlogom zasnovanim na javnom interesu moguno je postaviti pitanje da li se predlagaev odnos prema javnosti koju ima u vidu moe odbraniti s moralnog stanovita. Ako, recimo, nacionalna vlada odlui da nije u javnom interesu, to ovde znai u nacionalnom interesu, da se i dalje sprovodi program smanjenih kolarina za studente iz zemalja u razvoju (i, da bismo izbegli komplikacije, pretpostavimo da je, to se tie nacionalnog interesa, vlada u pravu), moemo je kritikovati zato to je u obzir uzela suvie malu javnost. Da li e to biti opravdana ili neopravdana kritika, bez sumnje e zavisiti od raznih inilaca. Ali, uopteno gledano, uvek je dobro

13 Vidi Governing Elites: Studies in Training and Selection, ur. R. Wilkinson (London: O. U. P., 1969), naroito Wilkinson, Elites and Effectivness.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

pitati koliko je opravdano zastupati neki program na osnovu tvrdnje da e doneti korist nekoj datoj javnosti. III Tvrdnja da je sud o tome da li je neto u javnom interesu moralni sud i da prilikom pravljenja obrazovnih programa takvi sudovi moraju biti provereni da bi se videlo da li je javnost koja treba da ima koristi dovoljno inkluzivna, implicitno je polazila od pretpostavke da postoje obrazovni programi u javnom interesu. Sad elim da se vratim na ono to sam u poetku rekla i posebno postavim pitanje da li u pluralistikom demokratskom drutvu moraju postojati programi koji su u javnom interesu. Neki e moda ak sumnjati da ih uopte moe biti. Oni e rei da e u takvom drutvu jedni smatrati da njihova deca treba da dobiju obrazovanje usklaeno s odreenim verskim opredeljenjem (recimo, hrianskim, hinduistikim ili muslimanskim), drugi e biti skloni iskljuivo sekularnom optem obrazovanju, trei e eleti dinaminu naunu obuku, a etvrti donekle sueno opte obrazovanje u korist neke specijalistike umetnike obuke (npr. muzike). Sve e se to javljati u vidu predloga koji su u interesu dece, za njihovo dobro, ali sutina je u tome to e u takvom drutvu razliite grupe imati razliita stanovita o tome ta je u dejem interesu.14 Zato je teko na prvi pogled videti kako bilo koji obrazovni program moe biti u interesu celog drutva.

56

Moe nam se uiniti da emo ovakve sumnje raspriti ako kaemo da u takvom drutvu oigledan program u javnom interesu nalazimo upravo u uspostavljanju obrazovnih institucija zaduenih da se staraju o svim razliitim aktivnostima koje ele razliite grupe. To, meutim, nije program u javnom interesu u smislu korisnosti za sve lanove javnosti kao lanove javnosti. On svakako koristi svima, ali kao pripadnicima razliitih vrsta. Mada time ne mislim da kaem da takav program nikad ne bi mogao biti u javnom interesu u istom smislu. On bi to mogao biti kad bi se desilo da svi lanovi drutva cene ivot u pluralistikom drutvu i to to oko sebe vide veoma razliite stilove ivota. Tada bi program koristio svakom kao pripadniku iste vrste, kao lanu javnosti, jer zastupa raznovrsnost koju svi ele. Meutim, ovde je vano istai da nisu svi graani u pluralistikom drutvu obavezni da cene raznovrsnost. ivot u pluralistikoj demokratiji obavezuje ljude da je toleriu, ali je ne moraju pozitivno vrednovati. Otuda, zastupanje razliitih aktivnosti nije nuno korisno za sve lanove javnosti. Dakle, u pluralistikoj demokratiji mogu postojati programi u javnom interesu, ali nije sigurno da moemo utvrditi i da moraju postojati. Kao to je na poetku reeno, esto se govori da programi koji obezbeuju takve stvari kakve su vodovod i kanalizacija i odbrana a moglo bi se dodati i hrana i medicinska nega moraju biti u javnom interesu. Meutim, nije jasno u kom smislu moraju. Nije nezamislivo da

14 Ovde ne govorimo o pravima tih grupa da svoja stanovita sprovedu u delo. Re je samo o tome da e postojati razliiti stavovi o vrstama aktivnosti koje treba uvesti jer su dobre za decu.
Re no. 82/28, 2012.

moe postojati drutvo u kojem se smatra da dobar ivot podrazumeva izrazitu samostalnost. U takvom drutvu svako ceni odgovarajue sanitarne ureaje, odbranu, hranu i medicinsku negu kao stvari nune za opstanak pa, prema tome, i kao neto to ljudi treba da imaju; ali istovremeno postoji vrsto uverenje da svako treba sm da se pobrine za svoje potrebe za tim stvarima. Zato se odluno odbacuje svaki program koji ih svima obezbeuje. Takav program ne samo to nije u javnom interesu u smislu korisnosti za sve nego je i tetan jer moe da ugrozi ono to ljudi u tom drutvu percipiraju kao kvalitet ivota. Postoji, meutim, jedan program oko kojeg ne moe biti spora u demokratskoj dravi, bez obzira na to kako ko shvata ta je dobar ivot za oveka. Od javnog interesa u svakoj demokratiji mora biti program kojim se obezbeuje politiko obrazovanje. Ono je nuno jer demokratija ne moe opstati ako graani ne umeju da upravljaju demokratskim institucijama. Meutim, ljudi se raaju neuki i, ako politika pitanja izostanu iz obrazovanja, ostae neuki u toj oblasti. Prema tome, oni moraju dobiti neko politiko obrazovanje, bilo kroz zvanini obrazovni sistem ili na neki neformalan nain ili meavinom i jednog i drugog. Otuda, kakva god da su njihova stanovita o tome ta je dobar ivot za oveka, graani u demokratiji moraju, ako cene demokratski sistem, smatrati da je program kojim se obezbeuje politiko obrazovanje neto to je u javnom interesu jer bi se,

u suprotnom sluaju, sistem obruio. Dakle, ma koliko demokratsko drutvo cenilo slobodu i elelo da dopusti pojedincima da se posveuju onome to im je vano, bez meanja sa strane (u, recimo, stvarima vezanim za zdravlje), ono ne moe da se odrekne meanja, preko odgovarajuih autoriteta, kojim e deci biti obezbeeno sticanje odgovarajueg politikog obrazovanja. Meutim, kad kaemo da demokratsko drutvo, bez obzira na to kakve stavove o dobrom ivotu za oveka njegovi graani imali, mora obezbediti politiko obrazovanje, to ne znai da je re o logikoj nunosti kao to misli Volhajm. On tvrdi da su i obrazovanje i tolerancija sutinska, a ne sluajna obeleja demokratije jer graani moraju razumeti stvari o kojima su pozvani da donesu odluke i moraju im biti pristupane ideje vezane za njih.15 Ali obrazovanje ne moe biti jedan od logikih uslova demokratije ili uslova koji proistiu iz samog postojanja demokratije,16 jer je moguno zamisliti bia u svemu slina ljudima osim u tome to nemaju izvesne uroene ideje i sposobnosti koje ine umee upravljanja demokratskim sistemom. Za ta bia demokratija bi mogla biti moralno opravdana vrsta vladavine, ali bi obezbeivanje politikog obrazovanja bilo nemoguno. Meutim, to se ljudskih bia tie, a s obzirom na njihovu neukost kad se rode, obezbeivanje politikog obrazovanja je program koji mora biti od javnog interesa u demokratiji. On mora biti u svaijem interesu jer

57

15 R. Wollheim, On the Theory of Democracy, u British Analytical Philosophy, ur. B. Williams i A. Montefiore (London: Routledge & Kegan Paul, 1966), str. 266. 16 Ibid.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

je sredstvo za uspostavljanje vrste vladavine koju javnost treba da ima.17, 18 Svako ima koristi na slian nain jer svakom ide u raun da svi graani potuju demokratske procedure i povinuju im se. I ne postoji prekoraenje limita kad je re o opsegu javnosti jer ona nema nuno odreene granice; demokratska vladavina moe se iriti preko meunarodnih organizacija tako da obuhvati ceo svet. Otuda je obezbeivanje politikog obrazovanja u demokratiji program od javnog interesa na nain na koji politiko obrazovanje u faistikoj dravi to ne moe biti. Verovatno su oba naina jednako nuna za opstanak drave, ali ako polazimo od pretpostavke da se faistika drava, za razliku od demokratske, ne moe posmatrati kao vrsta vladavine koju javnost treba da ima, faistiko politiko obrazovanje nije u javnom interesu.
58

IV Dakle, obezbeivanje politikog obrazovanja je u demokratiji program koji mora biti u javnom

interesu, a da bismo podrobno odredili ta to podrazumeva, moramo najpre utvrditi ta je odgovarajue politiko obrazovanje za pluralistiku demokratiju. Prvo bi se moglo rei da svako dete, a ono je ve lan jedne ili vie razliitih grupa u drutvu, treba da dobije politiko obrazovanje kako bi mu se omoguilo da, preko grupe (ili grupa), uspostavi odnos s vladom i postane tolerantno prema grupama koje zastupaju razliite vrednosti, interese i tako dalje. Na umu imam politiko obrazovanje oslonjeno na teoriju demokratije koja se poziva na grupe za pritisak. Jednostavno reeno, po toj teoriji, vlada u demokratiji prevashodno uspostavlja odnos s grupama i ima odgovornost prema njima, a nema direktan odnos s pojedincima niti je njima odgovorna; i, obrnuto gledano, pojedinci su povezani s vladom prvenstveno kao lanovi odreenih grupa (kuevlasnika, stanara, sindikata administrativnih radnika, pripadnika manjinskih veroispovesti itd.), a ne kao pojedinani graani. Grupe su povezane s vladom na dva glavna naina. S jedne strane, u sluajevima kad

17 Ovde ne elim da se uputam u nuno opiran opis demokratske vladavine i njene opravdanosti. Zato u samo jednostavno rei da polazim od pretpostavke da demokratsku dravu pre svega karakterie nastojanje da se vlada u skladu s moralnim principima pravde, slobode i procene interesa. Moguno je prigovoriti da demokratija ne znai to. Moj odgovor je da me, kakav god termin upotrebili, ovde zanima drava koja nastoji da vlada u skladu s moralnim principima. Prema tome, opravdanje za postojanje takve drave bilo bi voenje javnog ivota u skladu s moralnim principima i, sasvim saeto reeno, zasnivalo bi se na opravdanosti samih moralnih prinicipa. Ovde se uglavnom pozivam na vrstu opravdanja izloenu u R. S. Peters, Ethics and Education (London: Allen & Unwin, 1966), IV, VI, VII i XI poglavlje. 18 Kao to je prethodno reeno, slian zakljuak moe se doneti i na osnovu Barijeve definicije interesa: odgovarajue politiko obrazovanje je u javnom interesu zato to je sredstvo za uspostavljanje demokratske vladavine koju javnost eli. Dakle, ak i ako je drugi smisao interesa neodriv (ili ako se demokratija ne moe opravdati na nain na koji je ukazano u 17. napomeni), navedene implikacije nastavnog programa i dalje e vaiti ukoliko javnost zaista eli demokratsku vladavinu.
Re no. 82/28, 2012.

mogu same da se posveuju sopstvenim ciljevima (npr. kroz verske obrede ili sindikalne aktivnosti), jedina funkcija vlade bie da ureuje konkurentske odnose izmeu tih razliitih grupa koje su predane sopstvenim ciljevima. Vlada deluje kao neka vrsta arbitra koji se brine o tome da svako potuje pravila u skladu sa zahtevima tolerancije. S druge strane, kad su posredi ciljevi koji najvie pogoduju radu vlade (npr. uspostavljanje unutranjeg reda i zakona, odbrana od spoljnog neprijatelja), ona e, kao neka vrsta barometra, reagovati na pritisak koji na nju vre razliite grupe kako bi je navele da usvoji jedan a ne drugi program, prilagodi ga ili popravi. U takvom drutvu odgovarajue politiko obrazovanje ovde malo proirujem ono to je ve reeno imae dva glavna aspekta. Deca e morati da ue kad i kako da vre pritisak na vladu; i morae da ue da cene toleranciju i sprovode razne procedure predviene za njeno institucionalizovanje. Ovaj kratki prikaz moe se uverljivije razraditi, ali dovoljno je i ovih nekoliko naznaka da bi se ukazalo na neadekvatnost takvog pristupa jer on ne proistie iz obrazovnog programa samog po sebi, nego se oslanja na ogranieno vienje demokratije. Slobodno posveivanje sopstvenom dobru s ljudima sline orijentacije i tolerancija prema drugima slinog ponaanja samo su dve vrednosti. Institucije demokratske drave moraju da otelovljuju i druge vrednosti, poput pravde i principa procene interesa.19 Otud proistiu tri primedbe. Prvo, pravedna vladavina ne moe se

svesti samo na ureenje konkurentskih odnosa izmeu grupa koje su posveene vlastitom dobru. To bi znailo da se status quo prihvata kao pravedan. Pravda moe zahtevati i da vlada promeni odnose izmeu grupa, na primer preraspodelom dobara u drutvu. Drugo, obaveza vlade da vodi rauna o interesima ljudi moe je spreiti da sprovodi program iste tolerancije. Ona e moda morati da suzbija neke grupe (npr. one iji je cilj zlostavljanje manjina u drutvu); moda e drugim grupama morati da posveuje vie panje nego to to iznuuje pritisak koji su one u stanju da vre u situaciji jake konkurencije (npr. starim penzionerima u naem drutvu). Tree, vladina posveenost principima pravde i procene interesa znai da njena odgovornost prema graanima mora obuhvatati ne samo grupe nego i pojedince. Ako je potrebno, ona mora biti spremna da brani prava ak i manjine od jednog oveka. Takva kritika demokratije zasnovane iskljuivo na grupama za pritisak, kojoj je, kad posmatramo savremene demokratske sisteme, u praksi najblii ameriki sistem, nije nikakva retkost. U svom ogledu Vie od tolerancije R. P. Vulf izvlai sline zakljuke i nudi moguno reenje problema koje se oslanja na drugo stanovite o politikom obrazovanju. On kae: Moramo odbaciti sliku drutva kao bojnog polja konkurentskih grupa i formulisati ideal drutva koji se ne svodi samo na isto prihvatanje suprotstavljenih interesa i raz-

59

19 Vidi 17. napomenu. 8 Mahatma Gandi: ak i kad si manjina od jednog oveka, istina ostaje istina (prim. prev.).
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

liitih obiaja. Postoji potreba za novom filozofijom zajednice, za neim to je vie od pluralizma i vie od tolerancije.20 U kolikoj meri je ovo reenje prihvatljivo zavisi od toga ta podrazumeva nova filozofija zajednice. U prvom delu svog ogleda Vulf s odobravanjem pominje stavove Berka i Dirkema i tumai ih na sledei nain: Uee svakog od njih u svemu to je za Mila bilo pretnja i nametanje kritiari liberalizma poput Berka i Dirkema posmatraju kao snagu i ansu. To je zaista najvea vrlina drutva koje podrava i prihvata pojedinca u toplu, oseajnu zajednicu koja se prostire unazad i unapred u vremenu i nosi u sebi nakupljenu mudrost i vrednosti generacija ljudskog iskustva.21 I dalje kae: Jedina nada za ljude je u tome da se stisnu jedni uz druge i stvore prijatan svet znaenja i koherentnosti koji bezlina priroda ne moe da prui.22 Nije ba sigurno da Berk i Dirkem nude ba tako ugodna reenja umesto da, u prvom sluaju, istiu logiku i primenu politikih principa i, u drugom sluaju, logika obeleja zbog kojih neto jeste drutvo, ali

60

ovde nije mesto za tumaenje Berka i Dirkema. Uostalom, to ne bi bilo ni vano jer, ta god oni zapravo govorili, jedan deo amerike obrazovne prakse zasnovan je na filozofiji zajednice veoma slinoj onoj na koju ukazuje Vulf. To se jasno ogleda u novijim studijama o politikom obrazovanju dece u amerikim kolama.23 Obrazovni sistem s jedne strane odraava pluralistiku prirodu drutva jer obezbeuje mnoge izborne kurseve koje uenici mogu da povezuju i tako, u stilu uradi sm, sastave sopstveno obrazovanje. to vie raste broj interesa u drutvu, to relevantni nastavni predmeti lake nalaze put do kola i koleda (up. ozloglaene nove kurseve, kao to je obrazovanje vozaa, koji su stepenovani kao kolska sprema i esto su predmet rasprave). Meutim, podlogu za ovu raznovrsnost daje neto to je, kako se misli, na odgovarajui nain kohezivno politiko obrazovanje. Dakle, ako prihvatimo objanjenja i kritiku nekih amerikih komentatora, naglasak je na solidarnosti, bratstvu, duhu zajednice i naciji kao velikoj srenoj porodici na elu s dobronamernom oinskom figurom predsednika. Takvo stanje stvari je, to se kole tie, rezultat indoktrinacije proistekle iz neke vrste poltronske nauke o graanskim pravima i dunostima,24 iji je cilj da nas navede na poko-

20 Vidi R. P. Wolff, Beyond Tolerance, u R. P. Wolff, B. Moore, Jr., i H. Marcuse, A Critique of Pure Tolerance (Boston: Beacon Press, 1965), str. 52. 21 Ibid., str. 29. 22 Ibid., str. 31. 23 Vidi npr. F. I. Greenstein, Children and Politics (New Haven & London: Yale University Press, 1965); R. D. Hess i J. V. Torney, The Development of Political Attitudes in Children (Chicago: Aldine, 1967); Harvard Educational Review, sv. 38, br. 3 (1968). 24 R. Kirk, Political Socialization in the Schools, Harvard Educational Review, sv. 38, br. 3 (1968), str. 548.
Re no. 82/28, 2012.

ravanje pravilima i zakonima i razvije potovanje prema autoritetima, poduprto usaivanjem neke vrste etosa socijabilnosti koji pomalo mirie na ivotinjsku farmu.25 Naravno, ovo je krajnje ekstreman opis stanja stvari. Kao to literatura i ovi komentari pokazuju, u praksi nije naglaen iskljuivo duh zajednice. Obino postoji neki minimalan pokuaj da se deca upoznaju s politikim oblicima drutva, mada tanost i prikladnost nastave ne mogu uvek biti zagarantovani.26 Meutim, takvo obrazovanje za demokratiju, bez obzira na to da li ima ekstreman ili manje ekstreman oblik, mora biti promaaj. A to mora zato to, ako zalaganje za bratstvo podrazumeva samo oseanje srodstva s drugima za koje verujemo da s nama dele isto vredno obeleje, to znai da navodimo decu da cene sunarodnike Amerikance jedino zato to su sunarodnici Amerikanci. Jasno je da obrazovanje za demokratiju ne sme da se svede samo na pobuivanje te vrste oseanja u deci i to treba posmatrati odvojeno od otrijih kritika koje se mogu uputiti na raun previe krute primene tog ogranienog oblika uvaavanja drugih.

Ako pokuamo da sloeni mehanizam moderne demokratske drave utemeljimo na takvom obrazovanju, sistem e, u najboljem sluaju, funkcionisati na neodgovarajui nain i s vremenom moda propasti. ta e se od toga desiti zavisie od srazmere izmeu drugog politikog obrazovanja (to jest zastupljenosti drugih vrednosti, kao to su sloboda, informisanje o pojedinim politikim institucijama drutva itd., to, naravno, ne mora poticati iz zvaninog obrazovnog sistema) i zastupanja duha zajednice. To proistie iz krajnje opte logine injenice. Politiko obrazovanje u svakom datom drutvu mora se podudarati s politikim sistemom ukoliko elimo da sistem opstane. Postoje svei primeri sistema koji su propali upravo zato to nije bilo podudaranja.27, 28 Moguno je zauzeti i neto drukiji stav prema duhu zajednice, stav koji je zastupljen u ovom drugom shvatanju demokratske drave. On veoma lii na prethodno pomenuto stiskanje jednih uz druge u prijatnom svetu o kojem, po Vulfovom miljenju, govore Berk i Dirkem, ali radije bismo razmiljali o tome kako navesti

61

25 Ibid., str. 546. 26 Vidi R. D. Hess, Political Socialization in the Schools, u Harvard Educational Review, sv. 38, br. 3 (1968). 27 Raspravu o toj optoj injenici, a u vezi s obrazovanjem u staroj Grkoj, vidi u R. P Bolgar, The Training of Elites in Greek Education, u R. Wilkinson (ur.), op. cit. 28 Ovakav zakljuak o nedostatku podudaranja izmeu obrazovanja i politikog sistema i opasnostima koje otud proistiu moda moe da objasni politike stavove nekih mladih Amerikanaca. Suoeni sa sloenou modernog politikog sistema, oni su krajnje zbunjeni i njihova kolom nametnuta oseanja bratstva i percepcija drave kao srene porodice brzo se gube. Poto su gotovo potpuno nesposobni da shvate sistem i njime upravljaju, mladi su razoarani, zakljuuju da je on nepromenljivo protiv njih i postaju otueni i neprijateljski raspoloeni prema njemu.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

62

ljude da budu zainteresovani za opte dobro, javni interes. I zaista, pri kraju svog lanka Vulf kao da ima neto slino na umu. On kae da postoji potreba za brigom o optem dobru da bi se reili problemi kao to su ouvanje prirodnih lepota, javnog reda i negovanje umetnosti, to ne spada u posebne interese bilo koje prepoznatljive drutvene grupe.29 Ali, paradoksalno, ak ni podsticanje buduih graana da se brinu o javnom interesu ne bi bilo smo po sebi dovoljno za politiko obrazovanje od javnog interesa u demokratiji. Pored opteg dobra (npr. dobra odreenih pojedinaca i grupa pojedinaca), postoje i druge vrednosti o kojima se mora voditi rauna; takoe, da bismo bili sposobni da brinemo o optem dobru, potrebna je ogromna koliina znanja koje ne spada u oblast morala. Politiko obrazovanje mora sve to uzeti u obzir. V Povezivanje onoga to je naglaeno i to su nedostaci u prethodnim primerima ukazuje na glavne smernice takvog obrazovanja. (I) Da bi ostvarilo svoj primarni cilj, ono mora navesti uenike da usvoje vrednosti koje lee u osnovi demokratskog sistema. One e, naravno, ukljuivati vrednosti tolerancije i bratstva koje su naglaene u prethodnim primerima, mada oseanje bratstva ne sme biti bledo i amorfno kao to je prethodno opisano, nego se mora razviti u oseanje srodstva s drugim demokratski usmerenim graanima kao

demokratski usmerenim graanima. Ukoliko graani ne oseaju srodstvo s drugima kao ljudima iskreno odanim istim vrednostima kojima su i sami odani, funkcionisanje demokratskog mehanizma bie ometano sumnjama i nepoverenjem. Pored toga, te vrednosti moraju biti dopunjene vrednostima pravde i principa procene interesa shvaenih kao individualni i partikularni interesi, ali i kao javni interes. (II) Naravno, ove vrednosti e u svakoj demokratiji biti otelovljene u odreenim institucijama i deca e morati da shvate kako one funkcioniu i naue kako njima da upravljaju toga skoro da nema u navedenom primeru bratstva. Ovde je potrebno mnogo filozofskog i drugog rada kako bi se odredila tana sadrina poduavanja u toj oblasti.30 Potrebno je po svaku cenu izbei da deca, na primer, poveruju da se demokratsko odluivanje svodi samo na glasanje. Vanije je iriti uverenje da su sve demokratske institucije potencijalno popravljivi pokuaji da se institucionalizuju odreene vrednosti koje se mogu bolje institucionalizovati i na neki drugi nain. (III) Meutim, znanje potrebno demokratski usmerenom graaninu nije ogranieno samo na poznavanje demokratskih vrednosti i funkcionisanje institucija pomenutih pod prvom i drugom takom. Jer ako se oekuje da se dete u odreenim situacijama ponaa u skladu s demokratskim vrednostima, njihovo usvajanje e morati da se odvija kroz onu vrstu liberalnog obrazovanja koju Herst opisuje kao inicijaciju

29 Vidi R. P. Wolff, op. cit., str. 4950. 30 Vidi B. Crick, The Introducing of Politics, u The Teaching of Politics, ur. D. B. Heater (London: Methuen, 1966), naroito str. 6 i 15.
Re no. 82/28, 2012.

u sve oblike znanja.31 To je kljuni element koji nedostaje u oba amerika primera, jer da bi na zaista inteligentan nain primenjivalo vrednosti pomenute pod prvom takom, dete mora znati mnogo toga. Briga o interesima drugih, na primer, moe biti dovoljna da bi neko dobio etiketu osetljive due koja ini dobro, ali nije dovoljna da ga, ukoliko nije potkovan znanjem, osposobi za mudro delovanje. Ovakva tvrdnja da je graanima u demokratiji potrebno iroko opte obrazovanje zalazi u veoma sloeno pitanje koliko tano graani u demokratiji moraju znati da bi bili u stanju da funkcioniu kao graani; no, koliko ja znam, dosad je to pitanje, iako od kljune vanosti za obrazovanje, ostalo izvan svake sistematske i ozbiljne analize. Zato mogu samo da ukaem na ono to je ovde, po mom miljenju, moguni argument u vezi s tim. Naravno, jasno je da svi graani u demokratiji ne moraju i ne mogu imati sve znanje relevantno za donoenje svih politikih odluka u drutvu. Vlada se mora osloniti na strunjake kad odluuje o inflaciji u ekonomiji, dranju neke vojne baze itd. Ali to ne znai da vladine odluke o tim stvarima nisu demokratske dokle god graani mogu da provere da li su svi relevantni interesi uzeti u obzir, to jest dokle god je vlada odgovorna graanima. Ali upravo e ispitivanje onoga to vladina odgovornost podrazumeva ii u korist liberalnog obrazova-

nja. Jer da bi vlada bila odgovorna, graanin mora umeti da proceni da li je prilikom donoenja odluke uzela u obzir sve vane inioce (to jest da li je konsultovala sve odgovarajue strunjake). To nee biti moguno ukoliko on nema izvesnu svest o procenama koje mogu uticati na praktine politike odluke. Pored toga, graanin e morati da razmotri koliki se relativni znaaj pridaje razliitim procenama, na primer estetskim nasuprot ekonomskim prilikom odreivanja mesta za termoelektranu, ali time se samo naglaava ono to je bitno taj dalji korak podrazumeva da on ve zna ta se moe smatrati razliitim relevantnim procenama. Meutim, postavlja se pitanje da li su zaista svi oblici znanja neophodni za politiko obrazovanje, ma kolika bila njihova vrednost kao liberalnog obrazovanja. Herst navodi sledee prepoznatljive oblike znanja: matematiku, fizike nauke, drutvene nauke i istoriju, znanje o moralu, filozofiju, religijsko znanje i estetiku.32 Ako malo bolje pogledamo nabrojano, mislim da bi matematika i moda filozofija bile sumnjive nekom ko razmilja o politikim odlukama koje su obini graani pozvani da procenjuju. Na primer, moemo se pitati da li bi znanje matematike, koje prevazilazi osnovnu aritmetiku, bilo od ikakve koristi za ocenjivanje vladinog odnosa prema trajkovima, njenog programa stambene izgradnje, odbrane... spisak bi se mogao proiriti i na druge poznate

63

31 Vidi P. H. Hirst, Liberal Education and the Nature of Knowledge, u Philosophical Analysis and Education, ur. R. D. Archambault (London: Routledge & Kegan Paul, 1965). 32 Vidi P. H. Hirst, op. cit. Vidi i P. H. Hirst i R. S. Peters, The Logic of Education (London: Routledge & Kegan Paul, 1970), IV poglavlje.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

64

tekue programe vlade, a da se pri tom ne pokae da je matematika bila od kljune vanosti za ocenu ijednog od njih. Mada takvo proirenje ne bi pokazalo ni da je matematika mogla biti izostavljena. Razlog je to to za liberalno obrazovanje koje je opisao Herst nije karakteristina neka odreena vrsta sadraja. Obeleja liberalno obrazovanog oveka nisu delovi znanja koje on poseduje znanje o drugom zakonu termodinamike, poznavanje Elginovog mermera, Midlmara, Knjige o Jovu i tako dalje nego injenica to on ume da razmilja na te razliite naine i pri tom zna ta je matematika, a ta nauna injenica. Naravno, logino je da ovek mora razmiljati o neemu i moe sluajno znati pomenute stvari, ali sutina ostaje ista: on ima opte obrazovanje zato to je u stanju da razmilja u tim raznovrsnim oblicima miljenja, a ne zato to poseduje nagomilane delove znanja. Ovo je vano za politiko obrazovanje jer, ako na taj nain poznaje strukturu znanja, graanin poznaje sve vrste procena koje mogu biti od sutinske vanosti za politike probleme i zapravo ih definisati. Moguno je da neke od tih procena, na primer matematike, ree utiu na politika pitanja nego neke druge, ali ne moemo unapred rei koje e znanje biti relevantno za politike probleme, kao to to ne moemo rei ni za moralne. Iz tih razloga obrazovanje ne treba ograniiti tako da iskljui matematiku ili bilo koji drugi oblik znanja. Prema tome, injenica da je liberalno obrazovanje deo politikog obrazovanja ne utie na broj oblika znanja u koja se deca uvode. Da
33 Vidi P. H. Hirst, op. cit., str. 133134.

bi obrazovanje bilo adekvatno, ona ih moraju sve upoznati. Ipak, liberalno obrazovanje ima izvestan uticaj na poseban sadraj. U raspravi o pojmu liberalnog obrazovanja Herst kae da, ako je cilj da se deci prui samo liberalno obrazovanje, onda se kriterijum za odbir odreenog sadraja u okviru raznih oblika zasniva iskljuivo na proceni u kolikoj meri dati sadraj ilustruje oblik.33 Ako to koristimo kao jedini kriterijum, odluiemo da predajemo, recimo, one delove nauke ili istorije koji najbolje ilustruju naune ili istorijske oblike miljenja. Meutim, ako je cilj pruanje politikog obrazovanja, imaemo drukiji kriterijum za odbir sadraja. Odabraemo one delove koji e najvie pomoi detetu da razume demokratiju i demokratsko drutvo u kojem ivi. Moemo, na primer, odluiti da predajemo statistiku u okviru matematike, politiku filozofiju u okviru filozofije, a u okviru kategorije drutvenih nauka odabrane delove ekonomije, sociologije i istorije. Ovi primeri samo uopteno pokazuju nain na koji sadraj moe biti biran na osnovu drugog pomenutog kriterijuma, jer detalji u velikoj meri zavise od lokalnih uslova. Nauka koja se u Americi predaje u kontekstu politikog obrazovanja moe se veoma razlikovati od one koja se predaje, na primer, u Africi. Nauka koja je odgovorna za zagaenosti atmosfere i vode u Americi bie od male koristi kao deo politikog obrazovanja u Nigeriji (ma kako uspeno demonstrirala nauni nain miljenja). Koliki znaaj treba pridavati kriterijumu politikog obrazovanja prilikom odreivanja

Re no. 82/28, 2012.

sadraja nastavnog programa u, recimo, osnovnim i srednjim dravnim kolama pitanje je koje ovde moemo samo postaviti. Jer odgovor zavisi od vie inilaca. Tako, na primer, on delimino zavisi od odgovora na ranije postavljeno pitanje koliko graani u demokratiji treba da znaju, a delimino od toga koji su drugi kriterijumi vani za planiranje nastavnog programa i koji od njih imaju prioritet. Prema tome, poto konani oblik svakog nastavnog programa zavisi od veeg broja detaljnih procena i lokalnih inilaca, bilo bi besmisleno unapred govoriti o njima. Ovde elim da istaknem samo sledee opte zakljuke: (a) liberalno obrazovanje, to jest upoznavanje sa svim oblicima znanja, od sutinske je vanosti za politiko obrazovanje; (b) kao kriterijum (a on iz upravo pomenutih razloga nee biti jedini) za odreivanje sadraja takvog liberalnog obrazovanja treba uzeti meru u kojoj ono obezbeuje razumevanje demokratije i demokratskog sistema u kojem dete ivi. ZAKLJUAK Na osnovu izvedene analize obrazovanja i javnog interesa izvui u sledee zakljuke: 1. U demokratiji postoji bar jedan program koji mora biti od javnog interesa. To je odgovarajue obrazovanje za demokratiju. 2. Ovaj program prolazi opisane provere koje svaki takav program mora da proe. (I) Tvrdnju da je on u javnom interesu, to jest dobar za ljude kao lanove javnosti, moemo odbraniti ako se pozovemo na sm demo-

kratski sistem. Dakle, ukoliko je za ljude dobro da imaju demokratsku vladavinu, takav program je u interesu demokratske javnosti. (II) On je u interesu svakog kao lana javnosti, a ne samo u interesu jednog dela javnosti. Dakle, jasno je da je u interesu svih (a ne samo, na primer, onih koji su obrazovani) da svi graani budu inicirani u sistem. (III) Ne postoji prekoraenje limita kad je re o opsegu javnosti. 3. Kad ispitujemo ta obrazovanje za demokratiju podrazumeva, mi zapravo ustanovljavamo veliki deo onoga to mora biti zajedniki sadraj nastavnog programa u svakoj pluralistikoj demokratiji. Razlozi za zalaganje pod (I), (II), (III): (I) vrednosti tolerancije, bratstva, pravde i principa procene interesa; (II) poznavanje posebnih politikih i drutvenih institucija koje otelovljuju navedene vrednosti; umee da se njima upravlja; (III) liberalno obrazovanje koje obuhvata sve oblike znanja. Zalaganje za sve to esto i opravdano ima za osnovu dobro pojedinca, ali to nije jedina osnova. A kad ionako uverljive argumente za recimo taku (III)34 podupiru i dokazi da je re o javnom interesu, teko je zamisliti kako bi se racionalno moglo opravdati dalje odlaganje s tim usklaene reforme nastavnog programa. 4. Pokuali smo konkretnije da ukaemo na to kakav bi sadraj liberalnog obrazovanja mogao

65

34 Vidi P. H. Hirst, op. cit.; R. F. Dearden, The Philosophy of the Primary School (London: Routledge & Kegan Paul, 1968), naroito IV poglavlje.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

biti. S tim ciljem na umu, predloili smo kriterijum za odbir posebne sadrine nastavnog programa razloenog na razliite oblike znanja a to je razumevanje na iji razvoj utie sam sadraj demokratije i demokratskog sistema u kojem dete ivi. Rekli smo i da taj kriterijum moemo posmatrati kao jedan korak ka uspostavljanju niza dobro promiljenih principa na osnovu kojih e se odreivati taan sadraj nastavnog programa.
Original: P. A. White, The Justification of Education, u R. S. Peters (ur.), The Philosophy of Education (Oxford: Oxford University Press, 51987 1973), str. 217238.

66

Re no. 82/28, 2012.