BIBLIOTEKA XX VEK

Klod Levi Stros

37

TOTEMIZAM DANAS

Urednik IVAN ČOLOVIĆ
BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD 1979.

Naslov originala: Claude Levi-Strauss: LE TOTEMISME AUJOURD'HUI © Presses Universitaires de France, 1962

. . . logički zakoni, koji konačno upravljaju svetom intelekta, po svojoj prirodi su nepromenljivi i opštevažeći, ne samo za sva vre­ mena i sva mesta, već i za sve stvari, bez obzira na razliku među onima koje nazivamo stvarnima ili nestvarnima: njih, u suštini, ima i u snovima . . . Ogist Kont

Preveli: IVAN ČOLOVIĆ (Uvod, I i II poglavlje) BOŠKO ČOLAK-ANTIĆ (ΠΙ, IV i V poglavlje) Korice IVAN MESNER Tehnički urednik DRAGAN PAUNOVIĆ

objasniti zajednič­ kom težnjom više naučnih grana krajem XIX veka da konstituišu posebno — i to. Kad se najzad posumnjalo da se izvesne pojave mogu proi­ zvoljno izdvajati i grupisati. i sami simptomi su nestali ili su počeli da se opiru izjednačujućim tumačenjima. Reklo bi se da su prvi.UVOD Sa totemizmom je isto kao sa histerijom. naučnici. . gde se uticaj duha naučni­ ka oseća isto koliko i uticaj duha ljudi koje oni proučavaju. U slučaju „veli­ ke" histerije. koja je. pod velom naučne objektivnosti. nastale su u istoj civilizacijskoj sredini. navodno. da bi zaštitili svoju mirnu savest u odnosu na njega. u obliku „prirode" — ljudske fenomene koje su naučnici voleli da drže izvan svog moralnog sveta. da bi se tako dobili dijagonostički znaci neke bolesti ili objektivne usta­ nove. najpre. simbo­ lički izraz mentalnih poremećaja premestila sa somatskog na psihičko područje. prema tada omiljenom izrazu. Moda histerije i moda totemizma dolaze u isto vreme. Ali poređenje sa totemi­ zmom ukazuje na drukčiju vezu između naučnih teorija i stanja civilizacije. ova promena se ponekad objašnjava kao posledica evolucije društva. nesvesno nastojali da druge — bilo da je reč ο mentalnim bolesnicima ili ο tobožnjim „primitivnim ljudima" — učine u većoj meri drukčjima nego što doista jesu. pa i više od toga. a njihovo paralelno opadanje treba.

Nije. U oba slučaja. . jer da su bila prihvaćena kao takva. bolesnik naš brat. po definiciji proizvoljnoj i. privremenoj — istorijskog razvoja. belog i odraslog čoveka. više nije reč neposredno ο prirodi (mada se. mentalnih stavova nespojivih sa zahtevom za diskontinuitetom između čoveka i prirode. po obliku slučajnoj. kao što su nasleđe. . Bilo je udobnije gledati na mentalnog bolesnika kao na retko i osobito biće. Nesumnjivo. te da je. objektivni proizvod spoljnjih ili unutar­ njih zlih kobi. stavu na koji ukazuje mesto dato čoveku u životinjskoj seriji i pretpostavljeno poznavanje ili nepoznavanje mehani­ zma rađanja. Dakle.8 Klod Levi Stros Totemizam danas 9 Prvi nauk Frojdove kritike Šarkoovog shvatanja histerije bio je u tome što nas je on uverio da ne postoji bitna razlika između zdravih stanja i mental­ nih bolesti. dakle. da ono do čega dolazi na putu od jednih do drugih najviše ako je izvesna promena u odvijanju opštih operacija koje svako može posmatrati sam na sebi. koju civilizovani čovek. da bi likovni akademizam mogao da spava mirnim snom. Da bi se sačuvao integritet oblika mišljenja nor­ malnog. kao u nekoj vrsti egzorci­ zma. ako ne uvek tako što bi se neka od njih prebacivala u prirodu (postupak koji dobro izlustruje izraz Naturvölker). bar u pravu. u uzaludnoj nadi da će se nje osloboditi. najzgodnije je bilo sakupiti podalje od njega običaje i verovanja — uistinu veoma raznorodne i teško izdvojive — oko kojih će se kristalizovati. kadro da odbaci izvesne načine predsta­ vljanja sveta. često javlja pribegavanje „instinkitvnim" verovanjima i stavovi­ ma). kao što ćemo videti. jer se od nas razlikuje samo po involuciji — po prirodi neznat­ noj. slučajno Frejzer spojio totemizam i nepoznavanje fiziološkog očinstva: tote­ mizam približava čoveka životinji. pa i u našoj. ideje koje ne bi bile tako bezalene da je bilo prihvaćeno da one postoje i da deluju u svim civilizacijama. a s . prema tome. dozvoljavamo sebi luksuz da verujemo kako oni nemaju ništa zajedničko sa nama i da to što oni postoje ne dovodi u pitanje prihvaćeni društveni. svojstva kulture učvršćuju se tako što se uključuju u prirodni poredak. Ali pojam totemizma mogao je da pomogne da se na skoro isto tako radikalan način napravi razlika između društava. i da bi se istovreme­ no ti oblici mišljenja postavili na čvrstu osnovu. to bi ubrzo dovelo do partikularizacije drugih svojstava kojima je bila data univer­ zalna vrednost. Na isti način. a tobožnje nepoz­ navanje uloge oca u začeću na kraju dovodi do toga da ljudski roditelj bude zamenjen duhovima. divljak odvoji od civilizovanog čoveka. nego je morao biti bolesnik čiji izduženi likovi samo potvrđuju da mu je vid bio poremećen . kao neka intertna masa. Totemizam je pre svega izbacivanje iz našeg sveta. Praveći od histerične osobe ili od slikara novatora nenormalnog čoveka. alkoholizam ili debilnost. U spekulacijama koje su dovele do nastanka totemske iluzije ponovo nalazimo uticaj istih motiva i trag istih pristupa. koji je u biti razvoj svake individualne egzistencije. u samom krilu kulture. ono bar razvrstavanjem shodno njihovom stavu prema prirodi. koji hrišćanska misao smatra bitnim. Ova „prirodnost" nudila je probni kamen koji je dozvoljavao da se. koji su još bliži prirodnim silama. mislilo se da će taj zahtev biti potvrđen ako se njemu suprotan zahtev učini atributom one „druge prirode". moralni ili intelektualni poredak. El Greko nije smeo da bude zdravo biće.

U trenutku kad je Frejzer objavljivao. U svojoj knjizi l'Etat actuel du probleme totemique. i može se s razlogom verovati da će tako biti tokom mnogih sledećih godina. tako što će ovaj pojam biti rastavljen da bi se napravila razlika izemeđu dva tipa žrtvova­ nja. pošto ih je sakupio. [1] koje je Van Genep prezrivo odbacio. Međutim. u najmanju ruku. U slučaju totemizma to je odgovaralo utoliko više što je žrtvovanje. godina 1910. Jer ona se raširila neobično brzo. sve tada poznate činjenice. započetom 1960. Svako žrtvovanje podrazumeva solidarnost prirode između vršioca obreda. Goldenvajzerovih 1 110 stranica [l] izvršile trajniji teorijski uticaj nego Frejzerova četiri toma sa svojih 2200 stranica . predstavljalo teškoću istog tipa. 1910. čiji se pojam zadržao u velikim religijama Zapada. daleko od toga da predstavlja prvu etapu jedne sinteze koja će biti nastavljena. Pomoću spajanja žrtvovanja i totemizma dobija se objašnjenje prema kome je prvo od njih ostatak li trag ovog drugog. osvojivši čitavu oblast etnologije i istorije religije. pojavila su se dva dela nejednakog obima. pristrasnosti. Van Genepova knjiga bila je poslednji celovit rad posvećen tom pitanju i. bilo da je reč ο životinji. uviđamo sada da su se znaci koji su nagovestili njen raspad javili maltene još u vreme kad je njen ugled bio najveći: već se raspadala u trenutku kad se činilo da je najčvršća. 1. . ona je bila labudova pesma umovanja ο totemizmu. ova razmatranja pomažu nam da shvati­ mo njenu jedinistvenu sudbinu. Prognoza je razumljiva. Ističući na samom početku labavost hipoteze ο totemizmu. 151 . od kojih svaki ima posebno poreklo i posebno značenje. Dakle. biljci ili nekom predmetu koji se uzima kao da je živ. ostaje nezaobilazna. — čudne mešavine učenih obaveštenja. str. napisao: Totemizam je već stavljao na probu oštroumnost i domišljatost mnogih naučnika. pa čak i nerazumevanja. u krajnjoj liniji. . Ali. pretvara u „primitivna" ili „arhaična" stanja sopstvenog razvoja. sve do božanstva. Međutim. godina kad je međunarodni časopis Anthropos otvorio svoje stranice raspravi ο totemizmu. koja je imala zmačajno mesto u svakom broju. tako što će biti oslobođena svega što može biti nečisto u ideji ο živom i delotvornom žrtvovanju ili. boga. jer dolazi nekoliko godina posle objavljivanja Frejzerovog monumentalnog dela Totemism and Exogamy. uporno će se raditi na razbijanju — danas već dovršenom — hipoteze ο totemizmu. kao takva. na kraju predgovora koji nosi datum: april 1919. Našem radu. teško je bilo varati se i dalje. a to poistovećenje čak preti da se proteg­ ne. ideja žrtvo­ vanja takođe nosi u sebi klicu poistovećenja sa životinjom. Vidi Bibliografiju. A upravo u smeru prvih Goldenvajzerovih (Goldenweiser) radova. mada su. sve to povezano sa retkom teorijskom smelošću i slobodom duha — Van Genep (Van Gennep) je.10 Klod Levi Stros Totemizam danas 11 njom i prve. preko čoveka. da bi temizam zasnovao kao sistem i da bi objasnio njegovo poreklo. a time i mogućnost da se sterilizuju verovanja koja se tu kriju. i žrtvovane stvari. uz to. dala je zgodnu polaznu tačku: razmak iznosi tačno pola veka a. jer njeno uništavanje ima značenje samo u obliku holokosta.

A u izdanju iz 1948. ali to nije organska sinteza. Posle Goldenvajzerove kritike. Veliki S t o m a k i Apači imaju klanove bez totemskih imena. likvidacija se ubrzava. Među njima ne postoji n u ž a n odnos. Ali Lovi pre svega zamera Goldenvajzeru što je delimično odustao od svog skepticizma. pa je prihvatio empirijsku vezu između totemizma i kla- novske organizacije: međutim. . ali postoji stvarna povezanost koja predstavlja nerešen problem. Otada. dok Jukagiri. Tobožnji totemizam izmiče sva­ kom pokušaju apsolutne definicije. Irokezi klanove sa imenima životinja koje nisu totemi. I Lovi zaključuje: Izjavljujem da. ali posredstvom pojedinih š a m a n a a ne društvenih grupa. 396). prostor posvećen totemskom p r o b l e m u u američkim raspravama iz godine u g o d i n u postaje sve manji. Tako. zasniva na slučajnom rasporedu nespecifičnih elemenata. ali se ο samom problemu govori samo da bi se povukla razlika između klano va i polovina. u najboljem slučaju. empirijski uočljivih u izvesnom broju slučajeva. a da iz toga ne proističu izvorna svojstva. H i daca. uprkos tome što ima 856 stranica. nisam uveren da je dokazano stvarno postojanje totemskog fenomena (str. malog plemena centralnog Brazila: . To se vidi k a d uporedimo dva izdanja Kreberove Anthropology. On se. i totemizma. Vratimo se Loviju: u An Introduction to Cultural Anthropology (1934). još se na 8 stranica govori ο totemizmu: tu se najpre osuđuje Frejzerov poduhvat. Boas objavljuje General Anthropo- . Ono iz 1921. ne odnosi se na bračne veze: on je totemski — drugim recima. totemi Kariera iz Zapadne Australije nisu predmet nikakvog t a b u a niti obožavanja). kao metoda društvene organizacije. a zatim se rezimiraju i podržavaju p r v e Goldenvajzerove ideje (i to uz primedbu da je njegova definicija totemizma kao „soci­ jalizacije emotivnih v r e d n o s t i " suviše ambiciozna i uopštena: dok urođenici sa Buina imaju prema svojim totemima s k o r o religijski odnos. jer se opsezi ovih pojava poklapaju samo u malom broju slučajeva i svaki od njih može da se javi bez ostalih. indeks — koji sam zauzima 39 stranica — sadrži samo jednu jedinu referencu. Schmidt). a njegova druga studija ο sociologiji primitivnih društava Social Organization (1948) p o minje reč „ t o t e m i z a m " samo jedanput. imaju religijska verovanja u kojima životinje igraju značajnu ulogu. To je skup pojedinosti. još sadri brojne reference. drugi par polovina . i to uzgred. 151). U francuskom prevodu Lovijeve (Lowie) knjige Primitive Society. podeljeni na klanove. a Arande imaju totemske grupe različite od njihovih klanova. i verovanje u srodstvo između klana i njegovog totema. . Godine 1938. . Šmita (P.12 Klod Levi Stros Totemizam danas 13 Goldenvajzer je osporavao da je opravdano staviti na isto mesto tri pojave: klanovsku organizaciju. on ο totemizmu raspravlja na pola stranice. izvesne životinje i prirodni predmeti služe u svrhe simboličkog predstavlja­ nja svake polovine (str. uprkos pronicljivosti i erudiciji koje su u tu svrhu utrošene. kao simboličkog sistema. Indijanci sa reke Tompson imaju toteme ali ne i klanove. da bi bilo objašnjeno stanovište P. a ona upućuje na jednu uzgrednu n a p o m e n u povodom Kanela. objekt društvene prirode. p r i d a ­ vanje klanovima životinjskih ili biljnih imena ili amblema. . plemena Vrana.

čas za pojedince.14 Klod Levi Stros Totemizam danas 15 logy. Razmatranje problema totemizma zauzima 4 stranice. 5. svaki p u t k a d bi divizija ulazila u borbu. kip Slobode. ugalj ili oksid bakra. nošenje amblema na oružju i opremi jedinice. ο kome je nekad toliko raspravljano. U maju 1918. oklevao U Social Structure (1949) Mardok (Murdock) se izvinjava što se tu ne bavi pitanjem totemizma. poštovanje „zaštitnika" i njegovog znaka. izrazi iz životinjskog sveta imaju izgleda da b u d u upotrebljeni isto koliko i bilo koji drugi (str. pa čak i onda kad su metereološki uslovi takvu pojavu isključivali. dodirnuti bizonov rog ili zametak ili. raspravu od 718 stranica. Jedna Lintonova neobična studija svakako je doprinela sve većoj ravnodušnosti američkih naučnika prema ovom problemu. nejasno verovanje u njegovu zaštitničku moć i ulogu predznaka. Njihov autor. u Santa Krusu. 50). 6. primećuje da su pod imenom totemizma sakupljeni raznorodni fenomeni: repertoa­ ri imena ili amblema. Ali čim je divizija stigla u Francusku. Ali on se u svakom delu sveta ispoljava na veoma raznovrsne načine. ali i u nameri da se od njih razlikuje. tako da je apsolutno nemogućno svrstati ih u istu kategoriju (str. U zaključku stoji". korišćenje tog imena kao oznake jedinice u razgovorima sa strancima. insekte i gamad. ali ne moraju. 2. Tri meseca kasnije. Divizija „ D u g a " prihvatila je taj običaj. koju je napisao uz saradnju svojih učenika. . Tako je na završetku r a t a američki ekspedicioni korpus bio organizovan „kao niz jasno razgraničenih i često međusobno ljubomornih grupa. koja je na svojoj opremi imala poseban amblem. odnositi na hranu (na primer. Ovi fenomeni se vezuju čas za srodničke grupe. 42. podela na grupe svesne svoje individualnosti. divizija našla se u blizini 77. to jest 5 ili 6 meseci pošto je divizija dobila svoje ime. kad bi u nekoj necivilizovanoj ljudskoj zajednici naišao na takvo stanje stvari. zabrane koje se mogu. a fenomeni se mogu javiti u mnogim kontekstima bez veze sa stvarnim ili pretpostavljenim krvnim srodstvom. . . primećujući da se on veoma malo ispoljava na razini formalnih struktura: . jer je ona okupljala jedinice iz raznih američkih država. 298). „Skoro da nema istraživača koji bi. da bismo mogli sebi da dopustimo da ga p o t p u n o ostavimo po strani. što je bilo ime koje je štab divizije na svoju r u k u izabrao. sličnosti su sasvim površne. Autor nabraja: 1. Ο totemizmu je suviše pisano . od kojih se svaka odlikovala posebnim skupom ideja i ponašanja" (str. 4. . uz odgovarajući t a b u upotrebe amblema u drugim grupama. označavanje svake grupe imenom neke životinje. čitava divizija prihvatila je nošenje z n a k a u obliku duge. čas za vojnička ili religijska bratstva. divizije. . ili kao ličnog ukrasa. ljudi su tvrdili da su videli dugu. ako pretpostavimo da društvene grupe moraju biti imenovane. bilo je opšte prihvaćeno da pojava duge predstavlja za nju srećan predznak. . pak. 3. Negde avgusta ili septembra. Za vreme prvog svetskog r a t a Linton je bio pripadnik 42 divizije ili divizije „ D u g a " . uprkos verovanju da je obeležavanje posebnim znakom najpre bilo oblik kažnjavanja jedinica koje su pretrpele poraz u bici. odgovarali bi vojnici na pitanje: „Iz koje si jedinice?" F e b r u a r a 1918. gaziti travu i jesti iz iste zdele. 430). predmeta ili prirodne pojave. podražavajući svoje susede. Gledis Rajhard (Gladys Reichard). ovaj naziv ušao je u svakod­ nevnu upotrebu: „Ja sam D u g a " . kod indijanaca Omaha) i izvesna pravila egzogamije. tako da su boje njenih pukova bile raznolike kao boje duge. verovanje u natprirodnu vezu sa neljudskim bićima. .

ali je bogata koliko i totemski kompleksi severnoameričkin plemena. i z d a n j u (1951) zbornika Notes and Queries on Anthropology. ili. pak. . Zatim. koji j e o b j a v i o R o y a l A n t h r o p o l o g i c a l I n s t i t u t e d Ο totemizmu. H.'i. razmotrićemo ukratko razvoj ideja u Engle­ skoj. 1914. Treći element je obredni: poštovanje ukazano životinji. može se govoriti: 1. već zato što je istorijska činjenica da je razbijanje totemskog problema započelo u Sjedinjenim Država­ ma (i pored nekoliko Tajlorovih proročanskih strani­ ca. Sve dosad izložene kritike američke su. kad su odnosi između društvenih grupa i bića ili predmeta obično svi istog tipa. što je tipično. 203—204). Da bismo se uverili da nije reč ο razvoju ograničenom na jedno mesto. . . ova verovanja su pre funkcija klanovske organizacije nego totemizma u p r a ­ vom smislu. Svaka definicija totemizma je ili toliko uska da isključuje mnoge sisteme koji se. sastavljena od grupa (totem­ ski h) u koje ulazi sva populacija i od kojih se svaka nalazi u izvesnim odnosima sa jednom klasom živih ili neživih bića (totem). H. B u d u ć i d a ć e ideje s a v r e m e n i h e n g l e s k i h e t n o l o g a biti analizirane i pretresene u n a s t a v k u ovog rada. ne zbog toga što američkoj etnologiji dajemo povlašćeno mesto. sem pod određenim uslovima (Rivers. klase neživih predmeta za određenu grupu zajednice i. ogleda se u odsustvu pravila za sklapanje b r a k a i verovanja u roditeljsku ili prosto srodničku vezu sa totemom. koje su ostale bez odjeka i na koje ćemo se vratiti). u zabrani Ovoj definiciji dodata su još tri uslova: . koje se tipično ispoljava u zabrani jedenja životinje ih biljke ili. što se često ogleda u ideji da je ljudska grupa od njih potekla. Rivers (W. 2. . i da je tamo bilo uporno nastavljeno. t o r n I I . . Totemizam danas 17 upotrebe predmeta.16 Klod Levi Stros da taj skup verovanja i običaja poveže sa totemskim kompleksom. definisao je totemizam kao skup tri elementa. Rivers). . R. pak. u odnosu na pravi totemizam. kad nijedan član grupe ne može (izuzev u naročitim okolno­ stima. ili nekog neživog predmeta. sadržina je ovde veoma siromašna u poređenju sa visoko razvijenim totemizmorn Australijanaca i Melanežana. Tako je nemogućno doći do zadovoljavajuće definicije totemizma. str. na primer kad je reč ο usvajanju) da se preseli u drugu grupu. biljci ili predmetu. ispoljen u 6." Među­ tim. . jer ga ne p r a t e uvek. 2 Totemizam danas . ovde ćemo samo suprotstaviti Riversu najpre jedan često korišćeni priručnik: Vidi se da je termin „totemizam" primenjen na neverovatno raznolike veze između ljudskih bića i pri­ rodnih vrsta ili pojava. Tekst je prenet iz ranijih izdanja bez značajnijih izmena. obično nazivaju „totemskim" ili toliko široka da obuhvata mnoge pojave koje se ne bi mogle tako označiti (Piddington. biljke ili predmeta. Nesumnjivo. Drugi je element psihološki: verovanje u rodbinsku vezu izme­ đu članova grupe i životinje. 75). . V. kad je pleme ili grupa . međutim. za egzogamijsku grupu ili klan. R. u najširem smislu. s t r . pojam totemske veze podrazumeva da se ona potvrđuje između bilo kog člana vrste i bilo kog člana 2. Osnovna razlika. najnoviji consensus. primećuje Linton u zaključku. . mada su pokušaji da se to učini bili česti . Jedan od najistaknutijih teoretičara totemizma. Jedan od njih je društveni: vezivanje neke životinjske ili biljne vrste.

Po opštem pravilu. Drugi problem predstavlja imenova­ nje grupa zasnovanih na srodstvu. ponekad zabrana jedenja totema. U ovoj tački Van Genep je pogre­ šno protumačio Boasa: ovaj se zadovoljava time da istakne logičko i istorijsko prvenstvo egzogamije u 2· . homologiju odnosa između članova dveju serija. ovde je ostala samo forma: Termin totemizam odnosi se na jednu formu društve­ ne organizacije i magijsko-religijske prakse za koju je karakteristično vezivanje izvesnih grupa (obično klanova ili rodova) unutar jednog plemena za izvesne klase živih ili neživih predmeta. Može se. pogledima koji se tiču umetnosti i magije koliko i društva i religije. . tri tačke iz Notes and Queries razlikuju se od Riversovih. ciljajući kako na Dirkema tako i na Frejzera. . pošto je. . što se može učiniti pomoću reci za označavanje životinja ili biljaka. Cesto su na snazi pravila obaveznog ponašanja . koji je ovde sačuvan tek pošto je uklonjena njegova supstanca. Isto tako.). Izraz totemizam pokriva samo slučajeve podudarnosti između dva reda. Notes and Queries navode: postojanje u urođeničkoj misli dvostruke serije. dezinkarniran. problem česte identifikacije ljud­ skih bića i biljaka ili životinja. u neku ruku. 192). koji vodi veoma širokim pogledima na odnose između čoveka i priro­ de. 41. Pojam „ m i t a " je kategorija našeg mišljenja koju proizvoljno upotrebljavamo da bismo jednom rečju označili pokušaje objašnjenja prirodnih pojava dela usmene književnosti. sa drugim nestalnim momentima. Totemizam danas 19 Ova definicija je složenija i tananija od Riversove. ova obazrivost u rukovanju pojmom totemi­ zma. među sporedne uslove. Da bi se takve klase održale u posebnom i trajnom obliku. Još 1916. zabrana hrane kao „ t i p i č a n " oblik poštovanja) prebačene su. ponekad naročite oz­ nake pripadnosti. dakle. i stalnost ovih odnosa. Najpre. s tim što je svaka grupa vezana za posebnu klasu (ibid. upotreba ukrasa ili amblema. filozofske spekulacije i slučajeve pojavljivanja lingvističkih procesa u svesti subjekta. Prelaz sa konkretne na formalnu definiciju totemi­ zma u stvari potiče od Boasa. „ p r i r o d n e " i društvene. samo potvrđuje važnost načelnog upozorenja koje je Lovi uputio izumiteljima ustanova: Treba znati da li upoređujemo kulturne realnosti ili samo fantazme proistekle iz naših logičkih obrazaca klasifikacije (Lowie /4/. Umesto njih.). ali i na mnoge druge načine. kome je Rivers hteo da da sadržinu. potrebno je da ta društva imaju čvrsta pravila za stupanje u brak. reći da tobožnji totemizam uvek pretpostavlja izvesne oblike egzogamije. od totemizma. on je osporavao shvatanja da se kulturne pojave mogu svesti na jedinstvo. U izvesnim društvima nailazimo na pojavu da se veoma rasprostranjena tendencija za uspostavljanjem prisnih odnosa između čoveka i prirodnih bića ili predmeta koristi da bi se konkretno označile klase srodnika ili ljudi za koje se pretpostavlja da su u srodstvu. Tačka 2 (verovanje u srodstvo sa totemom) nestala je. članovi iste totemske grupe ne mogu stupiti u brak. (str. totemizam je veštačka celina koja postoji samo u misli etnologa i kojoj u spoljnom svetu ne odgovara ništa specifično. Drugim rečima. Ali. str. mada obe sadrže po tri tačke. tačke 1 i Η (veza između prirodne klase i „tipično" egzogamne grupe. Ali. Kad se govori ο totemizmu u stvari se brkaju dva problema. i propi­ sano ponašanje.18 Klod Levi Stros grupe.

one nemaju sposobnost integraci­ je. izbacuju napolje. Boasovo pravilo homologije suviše je apstraktno i suviše šuplje da bi zadovoljilo ovaj . . Ovaj oblik egzogamije nespojiv je sa totemizmom. u društvima ovog poslednjeg tipa dolazi do progresivnog smanjivanja broja grupa koje ih čine. čija je društve­ na organizacija nesistematska. putem sastavljanja. međutim. u svakom društvu diferencijalna obeležja moraju formalno biti istog tipa. 323). demografsko širenje povlači za sobom stvaranje novih jedinica. Eskimi svode egzogamnu jedinicu na porodicu koja obuhvata veze stvarnog srodstva. s tim što se međusobno razlikuju po sadržini. ali ne tvrdi da je totemizam rezultat ili posledica egzogamije. Nasuprot tome. koju je Van Genep pogre­ šno shvatio. Inače. ako je egzogamijska grupa sama sposobna da se širi.20 Klod Levi Stros Totemizam danas 21 odnosu na totemizam. . Ali on je bio na dobrom putu kad je zaključio: . budući da je samo ona struktu­ ralna. kao što on tvrdi. To što sistem pribegava imenima životinja i biljaka predstavlja poseban slučaj diferencijalnog imenova­ nja. Grupe su statične. da sačinjavaju sistem. Boasova teza. . pomoću empirij­ skih rodoslovlja. ili bar diferencijalno obeležje. jedna grupa bi se određivala po imenu. S druge strane. jer su društva koja ga primenjuju — bar na ovom planu — lišena formalne strukture. oblik grupa ostaje postojan: raste samo sadržina svake od njih. Bu­ dući da je sadržina svake jedinice tačno određena. Otuda neophodnost da postoje: 1. druga po obredima. homologija distinktivnih obeležja društvenih podeia u n u t a r jednog plemena dokazuje da se njihovo poreklo nalazi u sklonosti ka klasifikaciji (Boas 111. koje se prenosi putem rodbinske veze i zamenjuje poznavanje stvarnih veza. ime. I sama egzogamija može biti shvaćena i primenjena na dva načina. treća po grbu . pravilo nedvosmislene rodbinske veze. mada se često pogrešno brka sa nediferenciranom rodbinskom vezom). Po opštem pravilu. i opstaju pod uslovom da pojedince. . jer demografska evolucija dovodi do širenja nekih od njih. ova evolucija na Kraju dovodi do društava svedenih na dve egzogamijske grupe. što bi vaspostavilo ravnotežu. prve. da bi integralno ispunio svoju funkciju. jer ona nastaje razvijanjem. istina retkih. Možda upravo ovde Boasov formalizam promašu­ je cilj: jer ako denotirani predmeti moraju. Ima. Ukratko. U odsustvu institucionalnog mehanizma koji bi dozvolio cepanje grupa u ekspan­ ziji. pošto ih određuje celina jedne vrste odnosa. 2. ako se tako može reći. koji dokazuju da Boasova kritika nije išla dovoljno daleko. i zahteva jednolinijsku rodbinsku vezu (kojoj se može dodati dvolinijska. takođe mora biti sistematski. način denotacije. svodi se na stav da je obrazovanje sistema na društvenom planu nužan uslov za pojavu totemizma. čija svojstva ostaju ista bez obzira na tip upotrebljene denotacije. kao što je jednostrano poreklo. Zbog toga on isključuje Eskime. str. slučajeva ovog tipa. Postaje nemogućno da se pripadnost grupi odredi neposredno. To bi moglo biti poreklo takozvanih vojnih organizacija.

totemizam može biti definisan k a o povezivanje jedne životinjske vrste i jednog klana. 148). A nemam n a m e r u ni da se latim podrobnog razmatranja sociolo­ ških zapažanja koja se navode da bi se totemizmu pridao sociološki značaj još veći od njemu pripisanog značaja na religijskom p l a n u . Ali bilo je potrebno da prođe samo 30 godina da bi bili formulisani. Znamo da je izumitelj totemizma na teorijskom planu bio Škotlanđanin Maklenan. i koji logički odnosi postoje između denotativnog i denotiranog sistema. I zaključuje: Mudrije je sačekati . objavljenim pod naslovom „The Worship of Animal and Plants". vodi računa ο težnji ljudskog d u h a da ovlada svetom pomoću klasifikacije (to classify out the universe) (str. bez totemizma . već zato što čoveku nude jedan metod mišljenja. . Egzogamija može postojati. ali učestalost njihovog spajanja na 3/4 zemljine kugle pokazuje koliko je delovanje totema moralo biti staro i efikasno. pri čemu nije isključeno da složenije diferencijalne razli­ ke koje ta društva koriste takođe predstavljaju si­ stem. . objavio deset strani­ ca ο totemizmu: njegove „opaske" pomogle bi da se izbegnu mnoga stara i novija zastranjivanja da nisu išle toliko protiv struje. da bi se klanovi učvrstili i da bi se međusobno povezali tako da na kraju obrazuju širi krug plemena (str. . ne toliko u okviru denotativnog sistema koliko između diferencijalnih odstupanja koja postoje. . Tako posmatran. . izgleda takva samo zato što je stvarna veza između ova dva reda posredna i što ide preko ljudskog duha. dok totem ne bude sveden na pravu meru u teološkim shemama čovečanstva. . Ali T a j l o r n a s t a v l j a : Bez oklevanja protestujem zbog načina na koji su totemi postavljeni. Još pre Boasa. ne samo kritika skoro doslovce nalik na Boasovu. Životinjski i biljni svet ne kori­ ste se samo zato što su pri ruci. . Tajlor je želeo da se prilikom ocenjivanja mesta i značaja totemi­ zma . Veza između odnosa čoveka prema prirodi i karakterizacije društvenih grupa. između vrste Ari vrste y i. u temelj religije. S druge strane. ili bezmalo postavljeni. s druge strane. Totemizmu. s jedne strane. . i ona doista i postoji.22 Klod Levi Stros Totemizam danas 23 zahtev. tom n u s p r o d u k t u teorije prava. 144). već i stavovi koje smo ukratko izložili na kraju prethodnog stava. . Tajlor je 1899. koju Boas smatra slučajnom i proizvoljnom. postavlja se pitanje zašto životinjsko i biljno carstvo daju najprihvatljiviju nomenklaturu za denotiranje sociološkog sistema. pridaje se značaj nesrazmeran njegovoj pravoj teološkoj ulozi (str. nalazi čuvena formula: totemizam je fetišizam plus egzogamija i matrilinearna rodbinska veza. (Mclennan) u čijim se člancima iz Fortnightly Review. Znamo za društva koja ga ne poštuju. između klana a i klana b. . Na taj način je postavljen problem logičke snage denotativnih sistema pozamljenih od carstva prirode. Ovaj uspostavlja homologiju. poteklom iz širokog konteksta primitivne religije. . 143). .

time što joj se poklanja pažnja. Da bi se bolje odredila neka nejasna prepreka. nesmotreno prizvano u nadi da će biti konačno odagnano. korak po korak. na naše iznenađenje. put. jače ističemo njene obrise. kritika počinje da joj ukazuje neku vrstu počasti. proizvoljno grupisane i rđavo analizirane pojave ipak zaslužuju pažnju. podstaći da tražimo novi i možda pomoći da ga obeležimo? . podrži iluzija ο njenom stvarnom postojanju. da bismo ponudili njihovo drugačije tumačenje. Kako bismo mogli da do tih pojava dopremo. kao što kaže stari Arkel. kad se obara na neku rđavo zasnovanu teoriju. Priviđenje. i to. Ali. mada nikuda nije vodio. jer. iščezava samo zato da bi ponovo iskrslo. ako ne pristanemo da najpre ponovo pređemo. ne tako daleko od mesta gde se prvi put javilo. To što su tokom toliko godina veliki duhovi bili skoro opčinjeni jednim problemom koji nam danas izgleda nestvaran nesumnjivo svedoči ο tome da su oni nejasno osećali da te pogrešno predstavlje­ ne. koji će nas. postoji opasnost da se.I TOTEMSKA ILUZIJA Kad god se za temu diskusije uzme neka kategorija koja se inače smatra lažnom. s druge strane. mada želimo samo da pokažemo njenu nepostojanost. Možda bi bilo mudrije prepustiti zaboravu prevaziđene teorije i ne buditi mrtve. istorija ne stvara nekorisne događaje.

koja pretpostavljaju da se naročita veza uspostavlja između novorođenčeta i životinje koja je primećena u blizini kolibe njegovih roditelja. samo na toj razini. uzeti ovu sliku kao opšti predmet analize koja. kao i u drugim slučajevima. pod uslovom da su različite: PRIRODA. 3. Kategorija. na ovom uvodnom stupnju. druge kulturne. da zadobije za sebe neku prirodnu kategoriju. da bi se. kolektivnog i individualnog. ili klase predmeta ili pojava) i jedne kulturne grupe (polovina. gde se dete smatra inkarnacijom životinje ili biljke koju je njegova majka našla ili pojela u trenutku kad saznaje da je trudna. čiji celoviti sistem mora da bude prethodno rekonstruisan. odeljak. konstruisati sliku mogućnih permutacija između ovih termina. Reč totemizam pokriva odnose. U ovom. Ali znakove navoda i pomenuti epitet uvek ćemo podrazumevati. stalo nam je da naglasimo da ćemo termin totemizam upotrebljavati samo kao navod iz autora sa kojima ćemo ovde ući u raspravu. definisati proučavanu pojavu kao odnos između dva ili više stvarnih ili virtuelnih termina. i da bi se izbeglo brkanje serija. Svi ovi izrazi odabrani su proizvoljno. kategorije. jedne prirodne. KULTURA . Osoba. semantičko polje u kome su smeštene pojave obično grupisane pod imenom tote­ mizma. pododeljak. . Kombi- . zadovolji početna hipoteza da postoji odnos između dve serije: 1 PRIRODA KULTURA Kategorija Grupa 2 Kategorija Osoba 3 Individua Osoba 4 Individua Grupa Svakoj od ove četiri kombinacije odgovaraju poja­ ve koje se mogu posmatrati u jednoj ili više populaci­ ja. Pokušajmo sada da odredimo spolja. . 2. termini uzeti iz različitih serija. u svakoj seriji. Ne bi bilo zgodno da ga stalno stavljamo pod znakove navoda ili da mu dodajemo epitet „tobožnji". između dve serije. s jedne strane. podvrga­ vajući se probama. i to u njego­ vim najopštijim vidovima. uspostavlja odnos između jedne prirodne kategorije (životinjske ili biljne vrste. tome se može dodati primer izvesnih plemena iz grupe Algonkin. . to jest da se. Individua. metod koji nameravamo da sledimo sastoji se iz sledećeg: 1. u svom takozvanom „soci­ jalnom" i „seksualnom" obliku. individue. ili skup osoba istog pola). pod najmanjim uslovima. kulurna serija sadrži grupe i osobe. religijsko brat­ stvo. kod kojih pojedinac nastoji. posmatrane ideal­ no. Australijski totemizam. pri čemu je empirijska pojava uzeta na početku samo jedna mogućna kombinacija među drugima. .26 Klod Levi Siros Totemizam danas 27 Pošto od početka sumnjamo u stvaro postojanje totemizma. napravila razika između dva vida postojanja. Ali. druga kombinacija odgovara „individualnom" totemizmu Indijanaca Severne Amerike. Grupa. dva po dva. Prirodna serija sadrži. Ima četiri načina da se povezu. mogu se upotrebiti bilo koje reci. s druge strane. može da dođe do nužnih veza. Potrebe dijaloga dopušta­ ju ustupke u rečniku. Kao primer treće kombinacije navešćemo Mote sa Benksovog ostrvlja. tako da bi bilo neumesno ukazivati na neku rečenicu ili neki izraz koji naizgled protivreče našem jasno iznetom uverenju.

krajem XVIII veka — rezultat brkanja klanovskog rečnika (gde životinjska imena odgovaraju nazivima kolektiva) i verovanja u vezi sa duhovima zaštitnicima (koji su zaštitnici pojedinaca) (Handbook of American Indians. algonkinog jezika plemena nasta­ njenih na severu Velikih Jezera u Kanadi. egzogamnu grupu na razini naraštaja kome pripada subjekt. pak. pindiken nindotem — „uđi. sačuvanim u svakom klanu. lica. Izvesni vidovi polja bili su povlašćeni na račun drugih. Doista. ote. a pre svega onaj koji predstavlja izvor svih spekulacija ο totemizmu. pa da se uverimo da njihova prividna vrednost potiče od rđavog rezanja stvarnosti. totemska iluzija potiče. čini se. koje izražava srodstvo između ega i muškog ili ženskog rođaka. najopasniju. najčešću ili. t— epentezu (da bi se razdvojili samoglasnici). dok su preostale dve bile samo posredno vezane za totemizam. ona. Dakle. istraživanja ο Odžibvama pokazuju da je prvi opis tobožnje institucije „totemizma" — iz pera engleskog trgovca i tumača Longa. klanovi Odžibva pre svega nose životinjska imena. mada ovde nije reč ο stvarnim životinjama nego ο figurativnim likovima prema kojima se grupa odnosi kao da su živi. na neku životinju iz njegove postojbine: najlepšu. 312—313). koji otprilike znači „on mi je rod". Poznato je da je reč totem napravljena na osnovu odžibva (ojibwa). jedna kao njegov nagoveštaj (tako je Frejzer postupio kad je bilo reci ο plemenu Mota). onu koja je bila obično lovljena (Cuoq. sakralni krokodili i lav i panter u Africi) predmet koletktivne zaštite i oboža­ vanja. Izraz ototeman. To će još bolje pokazati analiza društva Odžibva. najpitomiju. patrilinearnih i patrilokalnih klanova. itd. nema ništa zajedničko sa rečju totem ili nekim drugim izrazom istog tipa. članak „Totemism"). Mnogi autori čak najradije ih ostavljaju potpuno po strani. Tako se izražava pripadnost određenom klanu: makwa nindotem — „medved je moj klan". najzad. Ovaj sistem kolektivnog imenovanja ne treba brka­ ti sa verovanjem istih Odžibva da svaki pojedinac može da stupi u vezu sa nekom životinjom koja će postati njegov duh zaštitnik. U stvari. što je Tavne (Thavenet) — francuski misionar koji je živeo u Kanadi krajem XVIII i početkom XIX veka — objasnio sećanjem. svaki put kad su izvesne životinje (gušteri čuvari na Novom Zelandu. Da li su se od drugih vidova razlikovali bar po većoj „prisutno­ sti" ili većoj koherentnosti? Dovoljno je razmotriti primere. druga kao ostatak. najpre. pa su im tako date originalnost i neobičnost koje oni u stvari nemaju: jer oni su učinjeni tajanstve­ nim već time što su odvojeni od sistema čiji su integralni deo kao njegove transformacije. Jedinu reč za koju se pouzdano zna da označava tog duha zaštitnika transkribovao je kao nigouimes jedan putnik iz sredine XDC veka. Govoreći jezikom logike. brate po klanu". str. od . određujući. dakle. an — sufiks 3. Ovi Indijanci bili su organizovani u više desetina.28 Klod Levi Stros Totemizam danas 29 naciju grupa-pojedinac potvrđuju primeri iz Polinezi­ je i Afrike. lica i. jer ih stvara ista operacija. Ali. četiri kombinacije su ekvivalentne. razlaže se na: prvo ο — sufiks 3. od iskrivlja­ vanja semantičkog polja kome pripadaju pojave istog tipa. samo su prve dve bile uključene u sferu totemizma (pri čemu se još i raspravljalo ο tome koja je od njih osnovna a koja izvedena). dakle. verovatno je da su stari Egipćani imali verovanja ovog tipa. a njima su srodni i ongoni iz Sibira. prisvojno m.

gnjurac. ona nas čuva od iskušenja da konstruišemo totemski sistem zbrajanjem odnosa. u svakom slučaju. Ne mogući da se savlada. orao. medved. Jedan od njih imao je zavezane oči i nije smeo da gleda Indijance. od kojih je svaki uzet posebno i svaki p u t spaja jednu grupu ljudi sa jednom životinjskom vrstom. zasnovan na dodi­ ru. mada se činilo da on to žarko želi. da je totemska životinja ponekad označena imenom različitim od imena stvarne životi­ nje. Kinic (Kinietz) je otkrio šest klanova: vodeni duh. Kod istočnih Odžibva sa ostrva Peri (Parry) (u . neposredno i normalno. Indijanac ne umire samo zato što je bio viđen. str. štuka. izražena u mitu. ždral. me­ dved. Najzad. kokoš. Od njih potiču veliki klanovi ili totemi: riba. poziva n a s da razlikujemo koletivne toteme od ličnih zaštitnika i da istaknemo posrednost i metaforičnost odnosa između čoveka i klanovske eponimije. s druge strane. Uprkos tome što je ovaj mit do nas došao u okrnjenom obliku. ris. 43—44). morski gavran. mada je posetilac bio prijateljski raspoložen. zoološke ili botaničke asocijacije u u r o đ e ničkoj svesti. ždral. potvrđena u Austriji i Americi. Ostala petorica ostala su među Indijancima i obasula ih mnogim blagodetima. između ličnog i kolektivnog odnosa. prvobitni odnos spaja dva sistema: jedan zasnovan na razlikovanju grupa. koja p r e t p o - stavlja stupanje u neposredan dodir. Nekoliko godina kasnije. možina vrsta. dabar. Zatim. Jedan mit objašnjava da ovih pet „prvobitnih" klanova vode poreklo od natprirodnih antropomorfnih bića koja su izišla iz okeana da bi se pomešala sa ljudima. Jer. ris. Zato ga njegovi prijatelji nateraše da se vrati u morske dubine. koji ostade na mestu mrtav. dok druga postupaju opreznije i u grupi. drugi na razlikova­ nju vrsta. moruna. Jedina mogućna veza mora biti „prerušena". dakle metaforička. pile. orao. sama urođenička teorija. som. već i zbog osobitog ponašanja jednog od n a t p r i r o d n i h bića. divlja guska. los ili kuna (Warren. Prema Varenovim (Warren) obaveštenjima — on je i sam bio Odžibva — od pet glavnih kamova potekli su drugi klanovi: Riba: Ždral: Gnjurac: Medved: Los: vodeni duh. On je t o m spisku dodao dva nedavno iščezla klana: ždral i neka neodređena ptica. njegov pogled je bio suviše jak. uživati poseban ugled. Najpre. galeb. kao gromom pogođen. orao. dok. ili. Dakle. množina grupä. gnjurac. losos iz Velikih Jezera. kuna. t a k o da klanovski nazivi ne izazivaju. s jedne strane. kuna. moruna. on je za nas veoma zanimljiv. medved. som. sob. što dokazuje činjenica. kobac. vuk. t a k o da su u isti m a h stavljene u korelaciju i u opoziciju. mit uspostavlja jednu drugu opoziciju.30 Klod Levi Stros Totemizam danas 31 kojih su pet mogli biti stariji od drugih. Mikelson (Michelson) je 1925. on potvrđuje da između čoveka i totema ne može postojati neposredan odnos. on najzad odbaci svoju koprenu i njegov pogled pade na jednog čoveka. Ova dvostruka veza implicitno odvaja totemski odnos od odnosa sa d u h o m zaštitnikom. na kraju ličnog i usamljenog traganja. zabeležio sledeće klanove: kuna. u stvari. u jednoj drugoj oblasti (jezero S t a r a Pustinja). losos (bull-head). riba štitonosac. veliki ris.

vuk. vuk. i jeden. dabar. los. jer se ta ptica nalazi na grbu Sjedinje- nih Država. sob. idući naniže — duhovno i fizički — sunce i mesec. som. oni dodeljivani klanu orla. galeb. .. jazavac. da je postojala podela na pet grupa. dabar. zatim. sastavio seriju „ptičjih" klanova: ždrdal. štuka. koji je uređen po načelu ekvivalencije. Mesto zmije i kornjače je neizvesno. Potpuno različit od sistema totemskih naziva. U svakom slučaju. četiri strane sveta. vizon. 60). kuna. najzad. horde manidosa. Tako Land (Landes) primećuje da konačni nestanak soba iz južne Kanade nimalo nije uznemirio članove klana označenog njegovim imenom: „To je samo ime". „mali nevidljivi Indijanci". Najviše ako su zapaženi nagoveštaji fizičkih ili duhovnih specijalizacia. dabar. rekli su oni istraživaču. kornjača. dalje. Nasuprot tome. guska. takođe. osa dobrih i zlih duhova. soko. Odžibva su čak tvrdili da se životinja radije izlaže strelama lovaca njenog klana i da je zato treba osloviti imenom „totema" pre no što se ustreli. los. muški i ženski. vidra. seriju klanova „riba": moruna. pastrmka itd. vodeni duhovi. sistem „duhova" ili manido javlja se u obliku hijerarhizovanog panteona. na­ slućuje se trodelna podela: voda (vodeni duh. ris). kao kanadski jeleni. som. kora breze. seriju klanova sisara": medved. veverica: najzad: medved. delu jezera Hjuron (Huron). sem u šali: „Moj totem je vuk. kuna. itd. kobac) i „vodene" (sve druge) i sisara na „kopnene" i „vodene" (one koji se sreću u močvarnim oblastima. štuka. Mogućno je. to jest svi klanovi „riba"). kod Algonkina postojala je hijerarhija klanova. pekan. ili one koji love ribu: pekan. takođe.32 Klod Levi Stros Totemizam danas 33 Džordžijskom zalivu. ova dva sistema — „totemi" i 3 Totemizam danas . kod Odžibva nikad nije zapaže­ no verovanje da su članovi klana potekli od totemske životinje. zadnji cerek. tvoj je svinja . Na vrhu je veliki duh. salo itd. . 48 gromova koji se suprostavljaju mitskim zmijama. rakun. Kad se sakupe i uporede obaveštenja potekla iz mnogih oblasti (a svako od njih nudi samo deo spiska. Još živi klanovi sveli su se na šest: sob. zemlja (najpre sa grupom: sob. kobac.). Totem je bio slobodno ubijan. ali ona nije počivala na nadmoći ili podređe­ nosti pripisanih eponimnim životinjama. itd. niti je ta životinja bila predmet kulta. U izvesnom smislu. uz izvesne obredne predostrožnosti: prethodno traženje dozvole za lov od same životinje i naknadno izvinjenje. galeb. kanadski sob. jazavac. vodom i podzemnim svetom. Pazi se! Vukovi jedu svinje!" (Hilger. koje se kreću nebom. vizon. čija je slika postala širom poznata zahvaljujući metalnom novcu. morski gavran. zatim: pekan. jer klanovi nisu svuda podjednako predstvljeni). sistem „duhova" očito je bio uređen po dve ose: s jedne strane. znanih i bezimenih. i: ždral. koja bi ih inače lišila klana). izvedena daljim deljenjem ptica na „nebeske" (orao. gnju­ rac. štitonosac. zemljom. označene pomoću delova tela klanovske životinje: glava. gnjurac. gavran.). Kokoš i svinja — životinje evropskog porekla — upotrebljavane su da bi se mešancima poteklim od indijanske žene i belog čoveka dao konvencionalni klan (zbog patrilinearne rodbinske veze. Dženes (Jenness) je 1929. vizon. kobac. moruna. orao. kobac. shva­ ćenih kao specifična sojstva. Postojao je i klan polumesec i čitav niz imena koja odgovaraju pretpostavljenim ili iščezlim klanovima iz te oblasti: veverica. osa velikih i malih duhova. Besumnje. s druge strane. vazduh (orao. njegove sluge. rakun. Ponekad su. Sami klanovi bili su podeljeni na grupe. vidra. gnjurac. str.

. neka od onih životinja koje su mogle preko dana da se vide oko vigvama. čije osobine i okolnosti u kojima se javio. oni za sebe pribavljaju natprirod­ nog zaštitnika. na koji se 'devojčice i dečaci podstiču u vreme ulaska u pubertet. Longovo brkanje totema i duha zaštitnika delimično se može objasniti time što taj duh nikada nije bio: . potiču totemski nazivi i podela na klanove.34 Klod Levi Siros Totemizam danas 35 „manidosi" — seku se pod pravim uglom. kad su u 3· . 54). treba znati. sledeći Rejmonda Firta (Raymond Firth). Nezavi­ sno od svih· ovih razlika. kad su u pitanju ljudi. jedan je približno vodoravan. Time se možda može objasniti zašto su natprirodni duhovi. od kosih. prikazani kako se poja­ vljuju iz okeana. . Za sitem „manido" vezane su sve zabrane u odnosu na hranu koje su zabeležene kod Odžibva. Isto tako. Njegove analize su još ubedljivije zato što se odnose na jednu oblast — Tikopija — za koju je Rivers mislio da pruža najbolji dokaz ο postojanju totemizma u Polineziji. da li veza (sa prirodnim vrstama ili predmetima) obuhvata celinu populacije ili se tiče samo nekih osoba. jezik losa itd. i podudaraju se samo u jednoj tački. Životinja ο kojoj je ovde reč ne nalazi se nužno na spisku klanovskih naziva. primećuje Firt. sticanje duha zaštitnika dolazi kao rezultat striktno individualnog poduhvata. prema ranije navedenom mitu. Međutim. govore zainteresovanima ο njihovim sklonosti­ ma i njihovoj vokaciji. meso bodljikavog praseta. neki poseban sisar ili ptica. jer se samo vodeni duhovi nedvosmisleno nalaze i u jednom i u drugom. SISTEM „MANIDO" deo tela određene životinje. . pre nego što se tako nešto ustvrdi. . U slučaju uspeha. i. . čije su analize mnogo doprinele da se uvidi krajnja složenost i raznorodnost verovanja i običaja koji su suviše brzo podvedeni pod znak tetomizma. već natprirodno biće koje je predstavljalo čitavu vrstu (Jenness. i sve se one objašnjavaju na isti način: nekome se u snu javio izvesni duh i zabranio mu da jede jednu vrstu mesa ili Pređimo sada u jedan drugi kraj sveta. drugi okomit. Ove prednosti su zajamčene samo pod uslovom da se štićenik prema svom zaštitni­ ku odnosi sa dužnom poslušnošću i pažnjom. str.

sise e kai. U ovom poslednjem slučaju. rodbinske veze. gaje. Ta reč označava bogove u pravom smislu. treba objasniti njihovom pretpostavljenom vezanošću za duhove predaka ili bo­ žanstva. jasno je da se u oblasti Tikopija veza između ljudi i izvesnih biljnih vrsta javlja na dva plana: sociološkom i religijskom. mora biti dodata treća. kao na Markizima. smatra se da biljka neposredno p r i p a d a klanovskom bogu (koga otelovljuje jedan od mnogobrojnih varije­ teta slatkovodne jegulje ili jegulje sa priobalnih grebena). U svakom slučaju. potkrepljuju našu kriti­ ku Boasovog pravila homologije. moramo. e kai. samo je podvrgnut nekolikim t a b u i m a : njegovi članovi. koje nisu nužno egzogamijske. takođe. poimanje identiteta (između jedne osobe i jednog prirodnog stvora ili predmeta) i poimanje rodbinske veze koja ih spaja. Toj razlici možda odgovara razlika zapažena između odgovarajućih oblika nadzora: svi imaju. a ni u kom slučaju neko napravljeno oruđe. pre svega. i izvesnih objektivnih uslova. a samo određeni klan slavi obrede. i „stvari koje nisu za jelo". „Stvari za jelo" su. da li se potvrđuje. mogu koristiti samo kamen. mit ima z a d a t a k da spoji ta dva plana: . s jedne strane. Ona. po kojoj se razmeštaju različiti zamislivi tipovi odnosa između krajnjih članova prve dve ose: odnos amblema. Poglavica klana ima. duhove predaka. 192). da bi izvadili njegovo jezgro. ako postoji. Među biljkama. četiri vrste imaju najveći značaj. isti odnos vlada između kokosa i klana sa Tafua. ljušte ih i jedu. umesto da je razbiju. da li je reč ο vrstama uzetim ucelo ili ο pojedinim primercima. Kao kod Odžibva. pak. ili ariki. najzad. skupljaju plodove tri prve vrste. da li se pažnja posvećena životinji ili biljci tiče neposredno nje ili je. nazvane kainanga.36 Klod Levi Siros pitanju životinje. „pokorava mu se". neophodno je razumeti kako urođenici shvataju jednu takvu vezu (Firth /l/. U stvari. tražiti na dubljoj razini. jer tri klana izraža­ vaju svoju vezu sa prirodnim vrstama p u t e m obreda. i klan Tafua. neposrednog i posrednog itd. s druge. da li se prirodni predmet smatra predstavnikom ili amblemom ljudske grupe. Društvo Tikopija sastoji se iz četiri patrilinearne grupe. jer je svaka od njih u naročitom odnosu sa jednim od četiri klana: jam „sluša" klan sa Kafika. i skupljanje ploda hlebnog drveta padaju u određeno godišnje doba. moraju da naprave otvor u njegovoj ljusci. duše ranijih poglavica itd Što se tiče urođeničke predstave ο prirodi. Ali ne postoji poseban klanovski obred za kokose. biljna h r a n a i ribe. taroa i klana sa Taumako. Na čelu svake grupe nalazi se poglavica. ulogu da „ n a d z i r e " jednu biljnu vrstu. Ova diferencijalna ponašanja nisu zanimljiva samo zato što ukazuju na korelaciju između obreda i verovanja. Totemizam danas 37 Ovaj tekst nam pokazuje da dvema već izdvojenim osama: grupa-pojedinac i priroda-kultura. kad piju mleko kokosovog oraha. Uz to. njome vlada osnovno razlikovanje između „stvari za jelo". a četvrti p u t e m z a b r a n a i propisa. a kad razbijaju orah. Homologiju. koji se spontano množe i čiji orasi zru preko ćele godine. koji ih nadzire. hlebnog drveta i klana sa Fangarere. u jednom ili drugom obliku. str. p r e svega. dakle. a poljoprivredni obred se najpre javlja kao molba upućena bogu. treba uočiti razliku između ovih vrsta: sađenje i branje jama i taroa. identiteta. interesa. To nije slučaj sa kokosima. koji održava povlašćene odnose sa atua.

što nikad nije u pitanju celina vrste.38 Klod Levi Stros Pre mnogo vremena. Porodica bogova krenu u poteru za njim. nije primećena nikakva nepo­ sredna veza između klanova i jestivih riba. to jest veza po bliskosti. treći. str! 296). razli­ ku između totemizma i religije. plod hlebnog drveta i koko­ sov orah su „glava" Gangarerea. između bogova-totema i ljudi. deo vrste).2 2 . i to jegulje. sličnog skandinavskom Lokiju ko­ ga je magistralno proučio Ž. zapažamo istu opoziciju između indivi­ dualnog i kolektivnog ponašanja. jer oni ostaju sami da pokriju jedno prvobitno bolje popunjeno semantičko polje. taro Taumakoa. pog. U oblasti Tikopija. jednom je neki strani bog. ovoga puta Tirakau se stvarno saplete i pade. Najpre. do ove vrste događaja dolazi samo povremeno i čak izuzetno. i bogovi su na zemlji bili direktni predstavnici klanova. U sred trke. Nasuprot tome. nešto suprotno duhu institucije: totem postaje ono što je samo pod uslovom da najpre bude udaljen. totemizam Tikopija izra­ žava se pomoću metaforičkih odnosa. taro. Kad se posmatra s tog stanovišta može se primetiti da se dva mita ο poreklu totemizma koje smo ovde ukratko izložili i uporedili mogu smatrati i mitovima ο poreklu metafore. oni tako pred­ stavljaju metafore na drugom stupnju. drugi. želeći da se nadmeću sa svojim gostom. Kad se ovako posmatra. ponovo nalazimo. Najpre. . na religijskom planu. Kao kod Odžibva. s druge strane. Dimezil). gde se mogu naći druge verzije istog mita. u 1. ali su četiri jestive biljko spašene za ljude (Firth /l/. A budući da je metaforička struktura uopšte svojstvena mitovima. četiri biljke smatraju se svetim zato što „predstavljaju" bogove — jam je „telo" Kafike. tako da su klanovski bogovi mogli da uzmu nazad: ρΐΛ'ϊ. Dakle. bogovi „jesu" ribe. u koje je prodro diskontinuitet. po imenu Tikarau. ovaj tobože posrnu i reče da je povređen. . posetio Tikopiju. on iznenada priskoči pripremljenom jelu i ponese ga u brda. jam . moglo bi se skoro reći da metonimija odgovara redu događaja. po čijem se netipičnom ponašanju vidi da se kroz nju javlja neki bog. individualno i štetno ponašanje vezano je za lakomog i bezobzirnog boga (uostalom. kategorija „stvari za jelo" sadrži i ribe. drugom. Međutim. U oba mita. zato što se smatra da atua ulazi u životinju. U oba slu­ čaja. bogovi se nisu razlikovali od ljudi. Praveći se da hrama. Pre gozbe. priredili su takmi­ čenje u snazi i brzini. a drugo kao pozitivno u odnosu na totemizam. veza između boga i žviotinje je metonimijska. oni imaju nekoliko zajedničkih tačaka koje treba istaći. Ova knjiga je već bila u štampi kad smo dobili najnovije Firtovo delo /4/. V). ali se ne pretvara u nju. a metafora redu strukture (up. kokosov orah. odnosno Tafuaa — ali. koja n a m se već ukazala posredstvom opozicije između sličnosti i bliskosti. Pitanje postaje još složenije kad se razmotri u vezi s bogovi­ ma. Najzad. ova dva mita upućuju nas na pomisao da je neposredan dodir (u jednom slučaju. Tikarau je uspeo da stigne na nebo sa većim del om hrane pripremljene za gozbu. i domaći bogovi su mu spre­ mili veličanstvenu gozbu. između bogova-ljudi i totema). već samo jedna posebna životinja (dakle. S jedne strane. pri čemu je prvo kvalifikovano kao negativno. dok je posrednija veza između biljne vrste i boga stalna. Ali. zatim. što je možda način da se kaže da članovi sistema vrede samo ako su razmaknuti jedni od drugih. Jakobson i Halle. totemizam kao sistem uveden je u vidu onoga što ostaje od jedne osiromašene celine. plod hlebnog drveta. Najzad. u izmenjenom obliku. a poslednji.' Totemizam danas 39 Uz sve razlike između ovog mita i mita Odžibva. .

insekti i gmizavci koji ne služe za jelo. jer je delfin omiljeno otelotvorenje njenog atuae. u tom obličju. darivanje nazvano putu: „dar na grobu nedavno preminulog". dok bi hipoteza ο totemizmu vodila njihovom brkanju. U stvari. U slučaju životinja. kao i liske i drugih ptica. I kao kod Odžibva. nastavlja Firt: . . i to koherentno. na prvi pogled. Ako. ova proodica ga daruje svežom biljnom hranom. tiče se životinja i daje prednost onima koje nisu za jelo (Firth /l/. Za pripadnike sa Tafua klanovski bog je jedna jegulja. koje mogu biti opšte ili ograničene na jedan klan ili jedan rod. rep klanu Tafua. . odnosi se na biljnu h r a n u i naglašava plod­ nost. str. S druge strane. prednji deo tela klanu Taumako i zadnji deo tela klanu Kafika. onda moramo priznati da u Tikopiji postoje dva različita oblika te institucije: jedan je pozitivan. čiji svetlucavi potoci liče na pipke. hobotnica. Dakle. povodom kojih se ova shema ispoljava. Ove zabrane. jer bogovi upražnjavaju više oblika životinjskog otelotvorenja. čine siste­ me odvojene od sistema klanovskih funkcija. i dalje se od nje jasno razlikujući. Tako je delfin u naročitoj bliskosti sa rodom Korokoro iz klana Tafua. a ne jestive" (str. na jednu situaci­ ju koja. može da se čini da joj je potpuno tuđa. Zatim se delfinovo meso kuva i razdeljuje među klanovima. koji podrazumeva zabrane u vezi sa hranom. jedan drugi sistem odnosa sa natprirodnim svetom. Forma jednog sistema odnosa proširena je. može da se pretvori u slepog miša i da. a druga dva. ipak nisu totemske prirode: goluba. jezerske i morske. drugi je negativan. čija formalna svojstva postoje nezavi­ sno od veza između neke životinjske ili biljne vrste i nekog klana. dobijaju krajeve (glavu i rep). koja čini da sazru kokosovi orasi njenih vernika. Pravila ove deobe delfina glavu dodeljuju klanu Fangarere. Otud potiče zabrana jedenja slepih miševa. slaže se sa jednom formal­ nom strukturom. za koju je ono tapu. najzad. zabrana je ograničena na odrasle. izuzev pomenute porodi­ ce. ali on. 301). takođe. objašnjava Firt. bez sumnje. i. potklana ili roda.40 Klod Levi Stros Totemizam danas 41 Još jedna temeljna opozicija — između atua i hrane — potvrđuje da jestive biljke i životinje nisu same bogovi. iz istog razloga. Divinizirane vrste. i jegulje. zato što „stvorenja nepogodna za jelo ne pripadaju normalnom redu prirode . predmeti ovih zabrana. ali ga ipak bez ustezanja tamane zato što nanosi štetu vrtovima. Kad se dogodi da se delfin nasuče na žal. dva klana čije su biljne vrste (jam i taro) „telo" boga imaju pravo na delove „tela". sa suncem i njegovim zracima. ni . možemo zaključiti da u oblasti Tikopija životinju ne smatraju ni amblemom. Iza posebnih verovanja i zabrana ocrtava se jedna osnovna shema. koje su predmet tako stroge zabrane jedenja da ponekad i sam pogled na njih izaziva povraćanje. uništi palme drugih klanova. . imenom atua označavaju se ribe. Zajedno sa Firtom. koje su i same vezane za biljnu hranu: na primer. . Dvoznačnost pripisana životinjama čini se da je još veća. sve ove pojave moramo smatrati sastavnim delovima totemizma. koje su u naročito bliskoj vezi sa izvesnim božanstvima. povezana sa planinom. i zabrana jedenja riba. koji je u bliskoj vezi sa klanom Taumako. čije su vrste (plodovi kokosa i hlebnog drveta) „glava" boga. za natprirodna bića vezuju se one koje ne služe za jelo. 300). ne jedu.

insekti. ali ne i obreda ribolova ili lova. Kao u „evolucionističkim" mito­ vima na Samoi. Poštovanje. razdvajajući starije ogranke od mlađih. kad ih ima. personifikaciju bolesti i smrti. Haumira predak divljih biljaka (Best). i to na osnovu trostruke ideje: da je grupa potekla od jednog pretka. već poseban slučaj odnosa između čoveka i činilaca njegove prirodne sredine (str. Zabrane vezane za hranu. svaki od njih postaje nepogodan da potpuno sam igra ulogu pretka . ne na biljke. Još udaljenije od klasičnog shvatanja totemizma su činjenice ο Maorima. nastojeći da otkrije zajedničke pretke. Izvesni gušteri su poštovani kao čuvari pogrebnih pećina i drveća na kome se zamkama love ptice. koji pomaže da se u čistom stanju izdvoje međusobno isključive kategorije. odnose se na životinje. S druge strane. šljunka. šuma. čiju su uskladljivost hipoteze ο totemizmu bile prinuđene da potvrde. ona se javlja na razini vrste. lava. peščanih stena i drugi minerali: nefrit. 308). Upravo stoga što Maori doista smatraju žviotinje. u slučaju biljaka. zabrane. sa genetičkog i dijahronijskog stanovišta. zato što gušter predstavlja boga Vira (Whiro). postoji rod­ binska veza između bogova i prirodnih elemenata ili bića: iz spajanja stene i vode rođene su sve vrste peska. sileks. Atua se pojavljuju pred ljudima u životinjskom obličju. biljke i minerale precima. već je to samo odre­ đena žigotinja i to u određenim okolnostima. biljke „obeležene" diferencijalnim ponašanjima uvek su jestive. Navode se primeri pojedinaca koji su pamtili genealogije sa po 1400 osoba (Prvtz-Johansen. u slučaju životinja. Ali on predstavlja granični slučaj. jednu Boasovu formulaciju. Poštovanje prema životinji do grupe stiže zaobilaznim putem. svi zajedno. Ponavlja­ jući. Besumnje. ovi ne mogu da igraju ulogu totema. str. obalskog peska.42 Klod Levi Siros Totemizam danas 43 pretkom ni rođakom. zgura. gušteri i gamad. Sa pravom strašću Maori visokog roda istražuje genealogije. ali nikad u obliku biljke. 9). stavovi prema biljkama i životinja­ ma međusobno se suprotstavljaju. zahtevaju složeno objašnjenje. a posle brzog poređenja činjenica ο oblasti Tikopija sa ostalim zapažanjima ο Polinežanima. Tanagoa predak riba. Veza bogova sa biljnim vrstama je simbolična. Bog Tane-nui-a Rangui i boginja Kahu-parauri rodili su sve ptice i sve šumske plodove. ako su prirodna bića i elementi preci i potomci jedni drugima i. to je obrnuto. Rongo je predak kultivisanih biljaka. čiji pred­ met mogu biti izvesne životinje. gde su nebo i zemlja najstariji preci svih bića i svih stvari: mora. ptica. ljudima. upoređuje ih sa genealogijama svojih gostiju. dok životinjska vrsta nije nikada atua. ljudi. Novi Zeland nikada nije pominjan kao oblast koja pruža tipične primere totemizma. serija obrazovana od elemenata poteklih iz tri velika prirodna reda shvata se kao neprekidna. Najzad. koje se neposredno vezuju za one navedene ο Tikopiji i tako potkrepljuju dosada­ šnje izvođenje. Za Maorije čitav svet se grana kao džinovska loza. Firt je došao do zaključka da totemizam nije pojava sui generis. takođe. da se bog otelovljuje u jednoj životinji i da je u mitska vremena postojala rodbinska veza između pretka i boga. Ima poljoprivred­ nih obreda. No. Kao da se urođenik ne oseća dobro ako ne može — i to do najsitnijih pojedinosti — da predoči sebi rodbinske veze koje ga spajaju sa ribama iz okeana ili sa putnikom kome pruža gostoprimstvo. skoro doslovno. dok je njihova veza sa životinjskim vrstama stvarna.

samo je konkretan i sažet način da se odnos između A i Β postavi kao analogan odnosu između vrsta. samim tim mora biti plurigenetski (dok je polinežanska misao monogenetska). koji.. aktivni oblik praćenja. I običaji vezani za tabue (tapu. život. 85). s t r a h p u n pošto­ vanja koji navodi ljude čas na užasavanje čas na slavlje­ nje. projekcije ili disocijacije. mana izražava učešće. Pored toga što pomaže da se rasplete zbrka između pojmova geneze i sistema. . str. koji im dolazi spolja i pre predstavlja načelo poravnanja i brkanja: Smisao mane ima mnogo šta zajedničko sa smislom tupu-a. one se sastoje iz metafori čkih veza. ali u jednoj značajnoj tački oni su potpuno različiti.44 Klod Levi Siros Totemizam danas 45 određene ljudske grupe. . . totemske geneze se svode na primene. n i k a d nije neraskidivo vezan za n e k u posebnu stvar ili posebno ljudsko biće (Prytz-Johansen. str. već na pojedinačna lspoljavanja života. krugu koji obuhvata vrtove. koji ne dozvoljava spajanje (kome su često težili Dirkem i njegova škola) pojmova mane. čiji je najviši izraz ličnost poglavice. Ali ovaj plurigenetizam pokazuje jedno naročito svojstvo. na osnovu njegove „prirode" ili „norme" — tika. U najvećoj mogućnoj meri udaljene od obrasca pri­ rodnih geneza. ali su to i bogatstva i posvećena mesta (Prytz-Johansen. etnografija Maorija dozvo­ ljava da se stane na put brkanju (za koje je takođe odgovorna totemska iluzija) pojma totema i pojma mane. što ne treba brkati sa tupu) postavljeni su na plan diskontinuiteta. i čija se ideja suprotstavlja ideji mane. gde se smatra da su svi klanovi potekli od različitih vrsta. delanje. ali dok se tupu odnosi na prirodu stvari i ljudskih bića ispoljenu iznutra. čija je analiza više stvar „etno-logike" nego „etno-biologije": reći da klan A „potiče" od medveda a klan Β od orla. Ovaj s t r a h pun poštovanja ne odnosi se na život uopšte. Rečeno modernom terminolo­ gijom. njegovog distinktivnog ponašanja — tikanga. Obe reci iskazuju rast. od samog početka pokazuje sve svoje karte: ne čuva nijednu za obeležavanje prelaznih stupnjeva između životinjskog ili biljnog pretka i njegovog ljudskog potomka. totemizam. Posmatrane sa jednog diferencijalnog stanovišta. stvari i bića se razlikuju po tapu-u. po prirodi. šume i mesta gde se lovi riba. i na osnovu njegove posebne funkcije. koji im dolazi iznutra. i to ne na sva: samo na život zatvoren u krugu srodničke grupe. Maori određuju svako biće. kao u nekim igrama. totema i tabua: Ono što običaje tapu povezuje i čini institucijom .otvorena promena" bez ikakvog vidljivog dodira između početnog i konačnog stanja. ili tip bića. to je duboko poštovanje p r e m a životu. 198). Dakle. jer totemizam. prelaz između njih nužno je zamišljen kao diskontinuiran (svi prelazi istog tipa uostalom su istovremeni): prava .

Međutim. bilo prako ostrva iz Toresovog moreuza) i sa južnom Indonezijom. milenijuma. Elkin. Danas se ne smatra da su u toku tog ogromnog razdoblja australijski urođenici bili p o t p u n o odsečeni od spoljnog sveta: bar na severnoj obali moralo je biti mnogobrojnih dodira i razmena sa Novom Gvinejom (bilo neposredno. bez koji bi bilo nemogućno pratiti njegovo izlaganje.II AUSTRALIJSKI NOMINALIZAM Van Genep je 1920. među kojima su one najznačajnije i najnovije bile nesumnjivo zasnovane na činjenicama sakupljanim u Australiji. Nije zato čudno što je A. Mnoga merenja radioaktvnosti ugljenika 14 već dozvoljavaju zaključak da se prvi čovek u Australiji pojavio p r e 8. govoreći u relativnom smislu. poku­ šao da na nov način pristupi ovom problemu. P. n a d a h ­ nut istovremeno empirijskom i deskriptivnom meto­ dom i analitičkim okvirima koje je nekoliko godina ranije postavio Redklif-Braun. nabrojao četrdeset i jednu različitu teoriju totemizma. polazeći od istih činjenica. verovatno je da su se australijska društva u celini . Elkin se tako čvrsto drži etnografske stvarnosti da je neophodno da se najpre podsetimo izvesnih osnov­ nih podataka. istaknuti savremeni struč­ njak za Australiju.

koje stanuju na odvoje­ nim teritorijama i verne su. jer njih određu­ je prosto pravilo da osoba koja p r i p a d a jednoj polovi- ni (po patrilineamoj ili matrilinearnoj rodbinskoj vezi. m a d a bi nas i suprotna pretpostavka dovela do simetričnog rezultata) da je rodbinska veza matrilinearna. a Pariz i Lion dve mesne grupe. jer se u Australiji susreću oba slučaja) mora obavezno da svog bračnog p a r t n e r a uzme iz druge polovine. Viktorije i Velikog australijskog zaliva. Društva sa patrilinearnim polovinama (sa odeljcima i pododeljcima) nastanjena su na severu kontinen­ ta. Rta Jork. iz Pariza. < — I To znači: ako muškarac Diran. doćićemo do sistema sa 8 pododeljka. Arnemove zemlje. a brojevima matrilinearne polovine. Novog Južnog Velsa. To se zove sistemom sa 4 odeljka. s obe strane centralne oblasti. takođe. malu obalnu oblast na jugozapa­ du zapadne pokrajine. Ako slovima označimo mesne patrilinearne grupe. umesto od 2. iz Liona. po imenu jednog plemena iz Z a p a d n e Australije. bez polovina. dobićemo dijagram: 4 Totemizam danas . pavilu egzogamije polovina. odeljaka i pododeljaka) nalaze se na perife­ riji kontinenta. Društva sa matrilinearnim polovinama (bez odelja­ ka i pododeljaka) raspoređena su na jugu. i pretpostavimo (jer je to češći slučaj. Skoro da to i nije neophodno k a d su u pitanju polovine. dve grupe odlučuju da njihovi članovi mogu uzimati bračne partnere samo iz grupe kojoj sami ne pripadaju. n a ­ ročito u oblasti religije i društvene organizacije. Nazovimo Diran i Dipon dve matrilinearne polovine. bilo u marginalnom raspadanju sistema sa klasama. Time se mogu objasniti mnogobrojne njima zajedničke osobine. te su se njihovi ostaci zadržali na obrubu kontinenta. od Dampijeove Zemlje do Rta Jork. ili sistemom tipa Karijera. prvi binom predstavlja oca. i da će žena i deca živeti kod oca. uzme ženu Dipon. organizacije sa 4 odeljka susreću se na severozapadu (u pustinjskoj oblasti i sve do zapadne obale) i na severoistoku (Kvinslend). deca će biti Dipon (kao njihova majka). i iz Pariza (kao njihov otac). Da bi se združile. i to u mnogo većem stepenu nego društva u drugim krajevima sveta. svaka za svoj račun.nalevo). a strelica pove­ zuje binom majke sa binomom dece (sistem „Aranda"). Viktoriju i istočne krajeve južne pokrajine) i. drugi majku. ali polazeći od 4 mesne grupe. i često karakteristični raspored modaliteta jednog istog tipa. Najzad. na obalama Dampijerove zemlje. Pravilo za b r a k i filijaciju biće: C Diran iz Pariza = Dipon iz Liona < — i Diran iz Liona = Dipon iz Pariza. Sva društva nazvana „besklasnim" (to jest. koju zauzimaju organizacije sa 8 pododeljaka (od Arnemove zemlje i Rta Jork do oblasti jezera Ejr na jugu).48 Klod Levi Stros Totemizam danas 49 razvijala izolovano. Podsetićemo u k r a t k o na čemu se zasnivaju ove organizacije sa „bračnim klasama". što je verovatnije. Novi Južni Vels. Zamislimo sada dve grupe. Razloge takvog rasporeda treba tražiti bilo u tome što su ovi oblici najstariji. ona u velikom broju nastanjuju jugoistok (jug Kvinslenda. bez obzira na smer čitanja (sleva nadesno ili zdesna. Karpentarijskog zatona. Na isti način. tako da.

svako uređeno društvo.50 Klod Levi Stros Totemizam danas 51 Smisao ovih pravila lepo je izložio Van Genep: . od naraštaja do n a r a ­ štaja. 351) Ovo tumačenje. — do međusobnog ukrštanja i mešanja. Les structures elementaires de la parente). Međutim. On je. ali da se tu. njihova totemska verovanja i običaji. Sa logičkog stano­ višta. računajući od čoveka čija se loza određuje. bez obzira na svoj značaj. postoji duže i što je podeljeno na veći broj ogranaka. koja neće ostaviti po strani nijedan takozvani nepravilni sistem. ona se ne može smatrati primarnim fenomenom. politička jedinica. bliže propisuje samo ono što je zabranje­ no . . imenovanih ili neimenovanih. . bez obzira na to kakva je i koliko složena njegova organizacija. na jedan ili drugi način. tako da jedna od njih sadrži naraštaje sa parnim. dolazi se do zaključka da je pozitivni element egzogamije u socijalnom pogledu snažan koliko i njen negativni element. On nudi tri merila za određivanje totemskog sistema: forma. izvodio sisteme sa 4 odeljka iz jedne dvostruke dihotomije: dihotomije matrilinearnih polovina (koja se ne osporava) i dihotomije muških loza iz naizmeničnih naraštaja. opravdano je u posebnom pravilu koje se odnosi na mesto boravka videti strukturalno načelo. a druga naraštaje sa neparnim brojem. javljaju se potpuno nezavisno od bračnih pravila i reklo bi se da na njih ne utiču. i mada se to ne može reći za Arande. Ova institucija. dakle. Ovu klasifikaciju bilo bi nemogućno objasniti ako se u njoj ne bi videla neposredna ili posredna posledica složenih pravila za sklapanje braka i rodbinsku vezu. Originalnost Elkinovog pokušaja sastoji se upravo u tome što on proučavanju australijskih društava pristupa preko totemizma. Tako će neki muškarac biti svrstan u istu kategoriju sa svojim dedom i unukom. Doista. čak i u svojim poslednjim spisima. . ovde nije od velike koristi isticanje ovog drugog vida. ne toliko između članova jednog klana koliko između raznih klanova i društva u celini. Tako dolazi do bračnog ukrštanja. čiju pravilnost i periodično vraćanje obezbeđuje egzogamija (Van Gennep. služi jačanju kohezije. Nasuprot tome. u Australiji se često događa da se loze dele na dve kategorije. tumačenje zasnovano na dijalektici boravi­ šta i rodbinske veze ima tu veliku prednost što dozvoljava integraciju klasičnih australijskih sistema — Karijera i Aranda — u jednu opštu tipologiju.. kao i u svim drugim zakonicima. dok će mu otac i sin biti u drugoj kategroji. koja bez toga ne bi imala bolje kontakte od onih između ruanskih zidara i marsejskih frizera. str. koje je to složenije što pleme. koje je i naše (up. u svoja dva nerazdvojna vida. . ili način na 4* . . Zatim. jer se pomenuta opšta tipologija zasniva isključivo na sociološkim svojstvima i zane­ maruje totemska verovanja i običaje: oni kod Karijera imaju sporednu ulogu. rezultat a verovatno i cilj egzoganije je međusobno povezivanje izvesnih osobitih društava. odrediti u odnosu na boravište. Kad se s tog stanovišta proučavaju bračni propisi . mora se. čini nam se i danas prihvatljivijim od Redklif-Braunovog.

ili u prijateljsku ili bratsku vezu.). A Arande imaju patrilinerane polovine obrednog karaktera. sve do Kampijerove zemlje. ο kome će još biti reči.52 Klod Levi Siros Totemizam danas 53 koji su totemi raspodeljeni među pojedincima ili grupama (prema polu. obrednih igara. U svim ovim plemenima. Ovaj oblik totemizma zapažen je u Novom Južnom Velsu. Ponekad se navode i „ptice": slepi miš i sova (Dijeri). kao glasnik ili uhoda. prilikom specifično ženskih. brak tako što ubijaju muški totem. Rohajm (Roheim) je sek­ sualni totemizam našao i uz reku Finke. Kod Aranda žene takođe ponekad uzimaju stvari u svoje ruke: obično da bi odredile totem svog deteta. bar u nekim grupama Aranda. društvene i moralne sankcije. potpuno odvojene i od mesnih totemskih kultova i od totemizma „začetničkog" oblika. Elkin daje naročito mesto dvema formama totemizma. Ovakva funkcija totema počiva na verovanju da svaka polna grupa živi u zajednici sa životinjskom vrstom. . kod Kamilaroja i Kurnaja. Uz to. čitava polna grupa smatra to uvredom i izbija svađa između muškaraca i žena. „carić" i slepi miš (Juin). „carić" (emu-wren) i „grmuša" (su­ perb warbler) (Kurnaj). Otuda potiče hipoteza da bi seksualni totemizam mogao da odgovara želji da se snažnije „obeleži" ženska grupa: kod Kurnaja žene prisiljavaju suviše uzdržane mu­ škarce da im ponude. funkcija. On podrazumeva vezu između vrača i neke životinjske vrste. s obzirom na ulogu koju totem igra u životu pojedinca (pomoćnik. koja odgovara ulozi totemskog sistema u grupi (bračni propisi. „Seksualni" totemizam sreće se od oblasti jezera Ejr do obale Novog Južnog Velsa i Viktorije. ili se imaju na umu mitovi u kojima preci nose životinjska imena. Drugi običaji i institucije imaju izvesnih sličnosti sa onim što se sreće kod Kurnaja. a u Severnoj pokrajini. materinski totem poštuje se isto koliko i sopstveni. S nekoliko retkih izuzetaka. s jedne strane. zatim. navedeni totemi služe kao obeležje polne grupe. jer bi ono bilo ravno autokanibalizmu. Međutim. najzad. Ako se desi da predstavnik jednog pola povredi totem drugog pola. Najzad. zapaženih na obali Novog Južnog Velsa i Viktorije. kod izvesnih Aranda na severozapadu i kod pripadnika plemena Aluridža. drug ili simbol društvene ili kulturne grupe). Životinja pomaže vraču. polovini itd. on se susreće u vidu verovanja u mitske zmije. ili pripadnosti jednom klanu. to dovodi do sukoba koji se može izgladiti samo zarukama. tako što same objavljuju mesto njegovog začeća. slepi miš i detlić (Vorirni). Zamišljeno izjednačavanje totema i čoveka povlači za sobom zabranu jedenja životinje. Kao što kažu pripadnici pleme­ na Vodzobaluk: „Život slepog miša je ljudski život". koje žive u telima vračeva. Tačnije rečeno. Ne zna se tačno kako urođenici shvataju ovo srodstvo: da li je po sredi verovanje u reinkarnaciju svakog pola u obliku odgovrajuće životinje. Dijeri polove dovode u vezu sa dvema biljkama.). čini se da je seksualni totemizam vezan za matrilinearne polovine. Poznati su slučajevi kad vrač pokazuje neku pripitomljenu životinju kao dokaz svoje moći. značenje. s druge strane. zoološka vrsta javlja se kao posrednik između duše vrste i vračeve duše. filozofija itd. uglavnom reptila. erotski nadahnutih. „Individualni" totemizam susreće se naj­ više na jugoistoku Australije. u svojstvu vršioca dobrih ili zlih dela. zaštitnik.

niti pak njegovog dede. Videli smo da ova pravila dovode — u svojim najprostijim oblicima — do podela i potpodela grupe na polovine. Uprkos tome. biljka ili prirodna pojava koju mitovi dovo­ de u vezu sa mestom na kom je (ili pored kojeg je) majka prvi put osetila da je u drugom stanju. prema slučajnom mestu na kome je buduća majka postala svesna svog stanja. oblici totemizma. postojanje pododeljaka ne dozvoljava da se identifikuju društva koja su dosad izjednačava­ na samo na osnovu tog merila. u australijskim društvima. 4. odeljke i pododeljke. Kod Mungaraja i Jungmadna iz Severne pokrajine i Kimberleja. Zauzvrat. već. pododeljci imaju različite toteme. Ponekad podo­ deljci funkcionišu kao bračne klase. Tu se sve događa kao da su: pododeljci. mesne grupe i bračne klase. na granici istočnog Kimberleja i Severne pokrajine utvrđeno je da postoji spajanje društvenih i religijskih struktura. stvari se svode na isto. Doista. šire. . (način da se odrede) veze čoveka (ne sa društvom nego) sa prirodom . . da bi se sačuvala teorijska podudarnost između totema i pododeljka. ali zbog toga prve od njih prestaju da služe kao osnova pravila za sklapanje braka. Besumnje. ali između ta tri tipa struktura ne postoji neka jasna veza. Nji­ hov totemizm je „začetnički". Prema tome. Čas je totemizam u skladu sa podelom na . koja se određuju na osnovu utvrđenog stepena strodstva. str. Veoma je izazovno protumačiti tu seriju prema „prirodnom" redu: 2. a pododeljci deljenja odeljaka. zahvaljujući domišljatoj teoriji da se duhovi začeća uvek staraju da se smeste u krilu žene iz odgovarajućeg pododeljka. To je potpuno drukčije kod Kaitiša. jer imaju totemske grupe. Tako bi odeljci bili rezultat deljenja polovina. Ali kakvu ulogu u ovoj genezi imaju totemske strukture u pravom smislu? I. što znači da se pravila za stupanje u brak i totemske veze podudaraju. između društvene organizacije i religije? Zbog ovog problema. koji gledaju da izaberu žene iz onog pododeljka kome pripada i majka totemskog pretka.54 Klod Levi Stros Totemizam danas 55 Veliki problem australijskog totemizma predsta­ vljaju njegovi odnosi sa pravilima za sklapanje braka. 66). zabrana ili dozvola stupanja u brak ne zasniva se na pripadnosti grupi. prestajući da budu osnova bračnih pravila. u toj oblasti. Istu neizvesnost nalazimo i u slučaju društava sa odeljcima. Ponekad se pododeljci podudaraju sa totemskim grupama. što znači da totem dodeljen svakom detetu nije više totem njegovog oca ili njegove majke. (Gillen) dete iz plemena Aranda ne mora nužno pripadati ni totemskoj grupi svog oca ni grupi svoje majke. kakvi odnosi postoje. nego je to životinja. Arande sa severa Australije još odranije su privukli pažnju istraživača. deca istih roditelja mogu pripadati različitim totemima. Nije li isto sa izvesnim društvima sa pododeljcima? U istočnom delu Arnemove zemlje. nego na rodbinskoj vezi. pa se čini da se one nalaze na različitim planovima i funkcionišu nezavisno jedna od druge. . 8. kao što su nekad pokazali Spenser (Spencer) i Džilen. ovo naizgled proizvoljno pravilo često doteruju duhovi začeća. severnih Aranda i Loridža sa australijskog severozapada. ali tada nisu u neposrednom odnosu sa totemskim povezivanjima. odeljci i polovine . (Elkin 121. . gde su totemi vezani za lokalitete a ne za društvene grupe.

RASPORED NAJČEŠC'K "OMINJANIH AUSTRALIJSKIH PLEMENA .

gde se nalaze totemska mesta. Kvinslendu. ali bez odeljaka.. Na australijskom severozapadu.začetnički". Matrilineari klanovi preovlađuju u istočnoj Au­ straliji. da se polovine ne zasnivaju na genetskoj seriji koja bi ih načinila nužnim uslovom postojanja odeljaka (kao što bi ovi. na kojima. Naj­ zad. i u jednoj maloj oblasti na jugozapadu Zapadne Australije. na jugozapadu. Ovaj dualizam se proteže na čitavu prirodu. taj odeljak je u istoj polovini u kojoj je i majčin odeljak. p r e m a dve podvrste kakatoea. Iz ovog telesnog poistovećenja k l a n a . čas su brojni totemski klanovi raspodeljeni na četiri grupe. i ima s njim zajedničke toteme. koji se stalno održavaju u ženskoj lozi. Razmotrimo sada onaj oblik totemizma koji je Elkin nazvao . jer su njihovi totemi — a nabrojeno ih je preko 400 — grupisani u nekih šezdeset kategorija. a jezici na istoku Južne Australije istom reci označa­ vaju telo i totem. što znači da njihovi članovi poštuju zabrane jedenja jednog ili više totema i da imaju povlasticu. Doista. itd. ili obavezu. ove polovine su dobile imena prema dve vrste kengura. deca imaju toteme koji se nužno razlikuju od totema njihovih roditelja. da njihova funkcija nije nužno i automatski u uređivanju bračnih veza. Australijski klanovi mo­ gu biti patrilinearni ili matrilinearni ili.58 Klod Levi Siros Totemizam danas 59 odeljke. pododeljke. polovine mogu postojati i same. preko podele sveta na dve kategorije. Veza između članova klana i njihovih totema određena je. sva bića i sve pojave podeljene su na dve polovine: težnja vidljiva već kod Aranda. u Arnemovoj zemlji zapažena su ple­ mena sa polovinama i pododeljcima. već prema tome ο kome je plemenu reč. i da je njihovo najstalnije svojstvo u vezi sa totemizmom.klanovskim". zapadnom delu Viktorije. bez polo­ vina i odeljka. Polovine nisu nužno egzogamijske. klanovi su redovno totemski. prema dve ptice: beli kakatoe (austral. plemena iz oblasti Laverton imaju odeljke. gde čovek u okviru svoje matrilinearne polovine. kako se veruje. bar teorijski. Veza sa totemom može čak biti i samo mitska. kao genealoška (totem je predak klana) ili mesna (kad je neka horda vezana za svoje toteme preko svoje teritorije. ili soko i vrana. što je oblik prenosa nazvan neizravnom matrilinearnom rodbinskom vezam). ili oba oblika. Tako. Za članove istog klana t a d a se kaže da čine „jedno telo". Najzad. ali nemaju ni polovine ni pododeljke. Novom Južnom Velsu. bili n u ž a n uslov postojanja pododelja­ ka). belog i crnog. rodbinske i mesne. kad okupljaju sve osobe za koje se pretposta­ vlja da su začete na istom mestu. ili imati odeljke. Budući da odeljačni sistem decu smešta u odeljak u kome se ne nalazi nijedan od njihovih roditelja (u stvari. dakle. dakle.. Bez obzira na to kome od ovih tipova pripadaju. kao što je to slučaj u društvima na periferiji kontinenta. da izvode obrede čiji je cilj da se obezbedi razmnožavanje totemske vrste. kao u slučaju organizacija sa odeljcima. na istoku. iz tobožnjeg nepoznava­ nja (pre će biti da je reč ο poricanju) uloge oca u začeću deteta proizlazi da dete od majke dobija telo i krv. sa svoje strane. Nangiomeri imaju samo pododeljke. u skladu sa četiri odeljka. papagaj) i vrana. borave duhovi izišli iz tela mitskog pretka). . pod uslovom da se poštuju pravila totemske egzogamije. p r i p a d a istom odeljku kome pripada i otac njegovog oca. Izgleda. Društva sa polovinama bez odeljaka i pododeljaka raspoređena su na periferiji kontinenta. pak.

ο mestu začeća ili. U takvim sistemima svaki klan obično ima svoj glavni totem i veoma veliki broj drugorazrednih i trećerazrednih totema. mogu se dogoditi izuzeci. naročito kad se porodice sele. Bilo da je u pitanju posledica ili prateća pojava. ο mestu rođenja). zavisno od toga da li se prenos totema takođe vrši po očevoj liniji. na religijskom planu: slično ne srne da se mesa sa sličnim. To je suprotno od onoga što smo zaključili u slučaju matrilinearnih klanova. svaki od njih se p o d u d a r a sa nekom patrilinearnom mesnom hordom. Na kraju su sva bića. kao na zapadu Južne Australije. Kad se totem određuje na osnovu začeća (bilo da je reč. Termini skladan (harmonique) i neskladan (dysharmonique) definisani su i njihove implikacije proučene su u delu Structures ćlementaires de la parente. tek kod Aranda (bar kod onih sa severa) ne susreće se pravilo totemske egzogamije. i u takvim društvima samo je verovatno da će totem dece biti jedan od totema očeve horde. S druge strane. S t r u k t u r a sveta reprodukuje strukturu društva. situacija postaje složenija: budući da je i tu prebivalište patrilokalno. Religija i društvena struk­ t u r a skladno su povezane: sa stanovišta položaja pojedinaca. Recimo ovde samo to da čak i u modernim tumačenjima (Elkin /3/ institucije Aranda ostaju diferencijalno obeležene u odnosu na institucije njihovih severnih i južnih suseda. koji se nikad ne p o d u d a r a do kraja sa položajem jednog ili drugog roditelja 1 . posredstvom staništa totema smeštenih na teritoriji horde. u Severnoj pokrajini. i zabrane jedenja. dok su strogi oblici ove zabrane izgleda uvek vezani za matrilinearne klanove. na društvenom planu. Na to ćemo se vratiti u jednom drugom delu. .60 Kind Levi Stros Totemizam danas 61 i totema proističu istovremeno pravilo klanovske egzogamije. Pripadnost istom totemu izražava samo jednu mesnu pojavu: solidarnost horde. Čudno je što su zabrane jedenja u takvoj korelaciji da su blaže. bilo da je reč ο jelu ili ο sparivanju. odnos između pravila rodbinske veze i pravila prebivanja je neskladan. Ovi klanovi su totemski kao i matrilinearni klanovi. na Rtu Jork i na obali._j Klanovi patrilinearnog tipa susreću se u Zapadnoj Australiji. U toj tački su Spenserova i Džilenova zapažanja danas osporena. ili je taj prenos . budući da je u Australiji prebivalište uvek patrilokalno. pa ih čak ponekad i nema (kao kod Jaraldija) u društvima sa patrilinearnim klanovima. začeće i rođenje imaju sve izglede da se dogode na teritoriji očeve horde.. Iz takve situacije proizlaze dve posledice. one se udvostručuju. 2. već na osnovu mesta. dajući tako pravilu prenošenja totema posredno p a t r i l i n e a m i karakter. Ipak. U prvom slučaju. ali. Oni prepuštaju egzogamijske propise srodničkim odnosima ili sistemu pododeljaka. totemizam nije u vezi sa urođeničkom teorijom rađanja. poredanih prema značaju. za razliku od ovih drugih. pa se njihova dejstva moraju složiti da bi se odredio položaj pojedinca. p a t r i n i n e a r n i totemizam ništa ne dodaje mesnoj egzogamiji. koji su potpuno nezavisni od totemskih klanova 2 . sve stvari i prirodne pojave obuhvaćeni jednim pravim sistemom. a duhovna veza sa totemom ne uspostavlja se telesno.za četnič­ kog" tipa. jer. kao kod Aranda. Dovoljno će biti da navedemo samo poslednji oblik totemizma koji opisuje Elkin: totemizam „iz s n a " 1. između Novog Južnog Velsa i Kvinslenda.

razlikovati nesvodljive „vrste": individualni totemizam. dok je Redklif-Braun koristio ova razlikova­ nja da bi. kod Dijeria. ostaje neophodna osnova svakog novog tumačenja australijskih društava. totemizam matrilinearnog klana polovine. i posle samog Redklif-Brauna. društveni totemizam i njego­ ve podvrste: seksualni totemizam. Elkin se okreće u drugom pravcu: na osnovu raznovrsnosti australijskih oblika totemizma. u suštini religij­ ski. on je više naglašavao primere iz Australije. sa njegove dve podvrste: jedna je patrilinearna a druga „začetnička". međutim. pored totema svoga oca (jedinog koji će sam preneti svom sinu). i u dve oblasti na zapadu Južne Australi­ je. odeljka. kako na teorijskom tako i na metodološkom planu. možemo se pitati nije li Elkin. seksualni totemizam. koji može biti društveni ili individualni. dakle. kod Karađerija. mesne patrilinearne horde i sna. Elkin dolazi do zaključka da u Australiji postoje raznorodni oblici totemizma. Elkinov rad započinje kao zdrava reakcija protiv nepromišljenih ili bezočnih mešavina kojima su pribegavali teoretičari totemizma. razbio pojam totemizma. Umesno je. povezan sa po­ štovanjem materinskog totema. istovremeno imaju totemizam polovine. totemizam polovi­ ne. zapažen na severozapadu. ako se tako može reći. posle Tajlora. dok se kod drugih Aranda susreće individualni „začetnički" totemizam. Arande sa juga imaju patrilinearne totemske obrede (koji se podudaraju sa totemima iz sna) i totemske obrede nasleđene od ujaka. Kao što se vidi. on ne zaključuje. svojstvene velikom broju društava. najzad. da je pojam totemizma nepostojan i da pažljivo proveravanje činjenica vodi njegovom . Uz sve divljenje prema jednoj od najplodnijih savremenih antropoloških škola i njenom glasovitom šefu. a koju smo mi ovde samo ukratko izneli i komentarisali. Kao što ćemo kasnije videti. uložili etnolozi Australije. pododeljka i klana (patrilinearnog ili matrilinearnog). „Sanjani" totem ostaje odvojen od „obred­ nog" totema koji se određuje na osnovu mesta rođenja deteta. Totem „iz sna" može se otkriti budućoj majci kad ona oseti prve znakove trudnoće. Nema sumnje da ogroman istraživački napor koji su. Makumba i Loridža. izjasnio ο totemizmu. Boasa. Na osnovu duge analize. nastavljene i upotpunjene u drugim radovima. totemizam matrilinearnog klana i obredni totemizam vezan za patrilokalno prebivalište. obredni totemizam. nećak poštuje totem svog ujaka. Više njih mogu se naći na istom mestu: tako Dijeri. pobijajući ga isto koliko i Boas. dozvolio da ga zarobi jedna dilema koja nikako nije nerešiva. Redklif-Braun se 1929. da bi postavio totemizam u obliku jedinstvene ustanove. a naročito Elkin. totemizam sna. sledeći RedklifBrauna. Njegov odnos prema Redklif-Braunu još je neodređeniji. čini se da Elkin nastoji da ponovo gradi ono što je američka kritika razrušila. U severnom Kimberleju susreću se povezani totemizmi polovine. ponekad pošto je pojela komad mesa koji joj se čini natprirodan zato što je nenormal­ no mastan. Ali. seksualni tote­ mizam. Uz to. koji žive na severozapadu južne Australije. predlažući razlikovanja koja su praktično istovetna sa Elkinovim.Totemizam 62 Klod Levi Stros danas 63 (dream totemism). Mada njegov rad ima objektivnu i empirijsku formu.

a da se odlučno zanemare oni njihovi vidovi — kao totemizam Aranda — koji se teško mogu uklopiti. Ili tako što će se. Oponašajući Dekarta. U kakvom stanju je Elkin zatekao etnografiju Australije? Bez sumnje. ili 44. Umesto da doprinese uništenju hidre (i to na terenu gde bi takav poduhvat bio odlučujući. postoji opasnost da teorija povratno deluje na empirijsku stvarnost i da je tako razbije. Umesto da pusti da se doktrina raspadne da bi više poštovao činjenice. trudili da damo obuhvatno tumačenje kadro da istovremeno uzme u obzir već teorijski analizirane sisteme i one druge za koje se smatra da su nepravilni ili nastrani. to jest. \ Ovaj pokušaj bio bi bezazlen.64 Klod Levi Siros Totemizam danas 65 ukidanju. ali samo pod uslovom da se odustane od totemizma kao sintetičkog vida njihove stvarnosti. On se zadovoljava time da ospori njegovo jedinstvo. Drugim recima. A to se ovde i događa: homogenost i ustaljenost činjeni­ ca ο australijskim društvima (zbog kojih ona imaju tako značajno mesto u etnološkoj misli) mogu se sačuvati. želeći da po svaku cenu sačuva realnost totemizma. teorija totemizma. No. među kojima postaje nemogućno da se uspostavi neka veza. Ali. Upravo na taj način iskrsava problem u vezi sa pravilima sklapanja braka i sistemima srodstva i mi smo se. bilo je vrlo izazovno da se uzmu u obzir samo oblici koji su izgledali najbolje organizovani. u slučaju totemizma. Ali varljiv je i sam pojam totemizma. napuštajući svaku veru u sistematsko tumačenje. i to samo tako što će ga atomizirati. 43. Elkin veruje da može da reifikuje totemizam. koje dozvoljava da se integrišu oblici čija je redovnost već utvrđena i oni koji se opiru sistematizaciji. da bi se perspektive proširile. a ako totemizam zadržimo — makar i u množini — kao realnu seriju. a ne samo njegovo jedinstvo. već zato što su rđavo definisani. da se oni poredaju prema stepenu složenosti. Ili tako što će se pokloniti poverenje već naslućenim obrisima reda. umesto da se ono pokuša na temelju novih činjenica. s obzirom na ulogu australijskih primera u stvaranju totemskih teorija). da njegov autor — za razliku od većine prethodnika — nije jedan od najvećih terenskih etnografa. kako kažu Englezi. izlažemo se opasnosti da i same činjeni­ ce budu zaražene tim pluralizmom. na takvo stanje stvari može se reagovati dvojako. u jednom drugom radu. Ali. nego ima više totemizama. i mogao bi biti prosto razvrstan kao 42. zajedno sa prljavom vodom iz korita izbaciti i dete. on se izlaže opasnosti da svede etnografiju Australije na zbirku raznorodnih činjenica. mogli bismo reći da on deli teškoću pod izgovorom da će je tako bolje otkloniti. Elkin razlaže činjenice da bi spasao doktrinu. Elkin je komada i miri se sa njenim delovima. nepotpuno analizirani ili posmatrani iz suviše uskog ugla. kao da veruje da će moći da spase realnost totemizma ako ga svede na mnoštvo raznorodnih oblika. Elkin radije ne dira u 5 Totemizam danas . možda ne zato što imaju svoja unutrašnja svojstva. Kad je takav slučaj. ona je bila gotova da podleg­ ne pod nasrtajima duha sistema. Kao što smo već reku. Za njega ne postoji više jedan totemizam. da bi se tragalo za opštijim stanovištem. Pokazali smo da je mogućno — pod uslovom da se izmeni uobičajeno shvatanje pravila sklapanja braka i siste­ ma srodstva — dati koherentno tumačenje svih činje­ nica tog tipa. od kojih je svaki nesvodljivi enititet.

pitanje da li su organizacije sa polovinama nužno vremenski prethodile složenijim oblicima predstavlja lažni problem. sheme koja čak može biti univerzalna. Ipak. ona je pre ovakva: Polovine ι ι (0) Pododeljci Drugim rečima. jer mi smo i sami videli. Vratimo se sada aritmetičkoj progresiji klasa. dakle. Dakle. Kao što smo već rekli. uvek sadržane u organizacijama sa polovinama. U stvari. na taj na­ čin. i sami postaju vrste). Na ovo pitanje vratićemo se u drugom delu. dakle. niti odeljci u pododeljke. Ali. mogu ih činiti makoja dva od ovih oblika. 8. u nadi da će se takb rekonstruisati globalni sistem. ali prisutne i drugde. i ona se ispoljava već u činjenici da su odeljci i pododeljci uvek deljivi sa 2. Može se. pa makar sintetički pojam totemizma ne izdržao takav postupak. on je zajednička osnova organizacija sa polo­ vinama. i da ga treba tražiti na religijskom planu? Razmotrimo najpre najjednostavniji slučaj. One su to mogle. ali dualistička shema mogla je odmah da se na institucionalnom planu javi u razvijenijem obliku. ili. pak. tamo gde se shema već bila konkretizovala kao institucija. Boas je dao prednost prvoj pretpostavci. više str. to nije tako jednostavno. 4. Nasuprot tome. za koje bi se moglo pretposta­ viti da su suksesivni: 2. koji. na osnovu toga treba zaključiti da se konačni smisao ovih načina grupisanja ne može naći na sociološkom planu. ali koji će sada u sebe uključiti društvene i religijske pojave. jer se polovine ne „pretvaraju" u odeljke. Dualizam se.66 Klod Levi Stros Totemizam danas 67 pojam (s tim što on tobožnju sociološku „vrstu" zamenjuje nesvodljivim varijetetima. i dualističke sheme. koji su empirijski dati i koji se mogu posmatrati kao institucije.. nama se čini (mada ovde nećemo to pokazati 3 ). ali ona svakako ne odgovara jedinom mogućnom obliku geneze. jer sve polazi odatle. da li 3. ili sa odeljcima. Dualistič­ ka shema je u osnovi ne samo sistema sa polovinama. kod Nambikvara iz centralnog Brazila. nastaje sažimanjem složenog 4 oblika. ili sa pododeljcima. ne može smatrati prvobitnom strukturom društva. Bar kao shema. zavisno od okolnosti. mnogi autori su je objasnili kao genetičku seriju. 21 5* . i pristaje na to da pojave takođe budu podvrgnute usitnjavanju. da je bilo bolje najpre — obnavljajući pristup na koji smo ukazali u prethodnom stavu — tražiti mogućnost da se proširi polje tumačenja i zatim mu pripojiti dodat­ ne dimenzije. ili da mu prethodi u vremenu. Logička shema ne sastoji se iz tri stupnja. Up. ne svođenjem većeg broja grupa na dve već spajanjem dve proste društvene jedinice. već i onih sa odeljcima i pododeljcima. koje su prethodno bile izdvojene. sa odeljcima i sa pododeljcima. u nejednako objektiviranim oblici­ ma. Teorija dualističkih organizacija dugo je patila od brkanja sistema sa polovinama. organizacije mogu biti samo sa polovinama. izostavljajući treći kao što je Elkin pokazao. ili starijom od drugih. kako se pred našim očima jedna dualistička organizacija stvara. nije 4. zamisliti da prost oblik.

kad bi podele ne odeljke i pododeljke bile nezavisne od svoje sociološke funkcije. tako što se svrstavaju zajedno grupe srodnika i označa­ vaju istim izrazom. gde je broj veza mnogo veći. Ali. predstavljalo bi tautologiju. u skladu sa potrebama odreda. korišćenog prilikom međuplemenskih svetkovina. Prihvatiti da svako pleme ima dva koda za izražavanje svoje društvene straukture: sistem srodstva i pravila za s k b r a n j e braka. ali značajno je da sociologiji Australije nije bilo potrebno da iskuje druge termine da bi opisala sisteme ograničene razmene. on ipak ne može da bude u protivurečnosti sa složenijim kodiranjima. nego to čak isključuje. ukazano je na to da u Australiji ima organizacija sa šest klasa: one se javljaju u društvima sa četiri odeljka. Doista. jer — za razliku od dualizma — u australijskoj misli nema četvorodelne niti osmodelne sheme koja se može otkriti nezavisno od konkretnih institucija koje pokazuju strukture tog tipa. s jedne. samo okolnosti i pošiljaoci mogu biti različiti: Pododeljci Murudžina zasnovani su na sistemu braka i rodbinske veze. i organizaciju po odeljcima ili pododeljcima. jer je njihov broj sastavni deo njihove definicije. ona će pre biti neka vrsta sažetog metoda. ako datoj klasi (odeljku ili pododeljku) pripadaju najpogodniji ili propisani p a r t n e r i za skla­ panje braka.68 Klod Levi Siros Totemizam danas 69 izvesno da to važi i za poslednju od navedenih organizacija. oni nisu i jedini koji se u njoj nalaze. pa možda čak i glavna funkcija podele na odeljke i pododeljke nije u usmeravanju bračnih veza: prema mnogim autorima. kao neki pojednostavljeni kod. s druge strane. Ovim metodom grupisanja izrazi Istina. Podela na odeljke i pododeljke svakako može da ima tu funkciju. Redklif-Braun je pokazao da Karijere. Za celu Australiju autori navode samo jedan slučaj gde podela na četiri odeljka (označena imenima raznih vrsta kopca) možda potiče od iscrpnog i sistematskog četvorenja (quadripartition). m e đ u kojima je i Elkin. U njima dolazi do uopštavanja struk­ ture razgranatog srodstva. koji je pogodniji za korišćenje kad se postavljaju pitanja ekvivalentnosti izemđu više dijalekata ili jezika. Reći da odeljaka ima uvek četiri. koja su česti brakovi između njiho­ vih članova naveli na to da po dva svoja odeljka označe istim imenom: DRUŠTVO I α b (c = (d = DRUŠTVO II e) f) g h sistemu sa četiri odeljka. nikako ne povlači za sobom da su ti kodovi svojom prirodom određeni za prenošenje različitih poruka. što bi bolje odgovaralo . Poruka ostaje ista. za razvrstavanje pojedinaca na srodničke kategorije. jer se on sklapa sa sestrom od tetke. Posmatrano sa jednog opštijeg stanovišta. i oni u suštini predstavljaju jednu strukturu srodstva. u svo­ jim propisima za sklapanje b r a k a veću pažnju posve­ ćuju stepenu srodstva nego pripadnosti odgovaraju­ ćem odeljku. a pododeljaka osam. Otuda ideja da jedina. i kad treba da ostvari svoju ulogu. S druge strane. one bi se morale naći u makojem broju. A kod Vulamba (ranije nazivanih M u r n džin) iz Arnhemove zemlje pododeljci ne igraju stvar­ nu ulogu u propisima za sklapanje braka. ovaj kod nužno zapostavlja razlike. Po­ što je pojednostavljen u poređenju sa sistemima srodstva svojstvenim svakoj grupi.

nasuprot mišljenju starih autora. za razliku od dvostrukog dualiteta. . biti samo rezultat operacije tipa: 2X4. njegovo korišćenje ovih primera nije sasvim ubedljivo. najzad. izražava propise ο sklapa­ nju braka na razini odeljaka. 3) . 122) Ali — kao što smo na drugom mestu pokazali — pogrešno je na osnovu toga zaključiti da: . gde sistemi sa 8 pododeljaka mogu. Svakako. Ali imena odeljaka su praktično ista. i ima ih samo osam: dakle. i. pod uslovom da se prihvati da se dva tipa braka upražnjavaju naizmenično. dok ništa ne govori ο tome da su organizacije sa četiri odeljka najpre bile organizacije sa polovinama. Sistem pododlejaka tu je tako malo odvojen od ženidbenih propisa da je.Mišljenje starih a u t o r a " temeljilo se na razmatranju grupa koje možda nisu same shvatale sistem pododeljaka. koji ne mogu biti stavljeni na isti plan. 12 donje 12 1961. Izneto je i suprotno mišljenje (Lane). . trostruki dualitet unosi novo načelo. jer sistem pododeljaka sadrži osam delova (Warner. Ovaj se može naći u sistemima sa 6 klasa tipa Ambrim-Duhovska ostrva. . Totemizam danas 71 Metod je naročito koristan za vreme međuplemenskih skupova: Na velike svetkovine dolaze ljudi sa područja čiji opseg iznosi više stotina kilometara . čovek uzima ženu Bl ili B2 ako je on sam A1 ili A2 {ibid str 122-123). str. Kako onda protumačiti one slučajeve. sa svim njego­ vim sociološkim implikacijama. 77—79). koji je i dalje dualitet. kod Murndžina. na svoj način. Ali upravo takvih sistema nema u Australija. 117).70 Klod Levi Siros srodstva svedeni su na osam. str. i njihove termi­ nologije srodstva mogu biti potpuno različite. jer rodbinska veza između čoveka i žene konačno određuje koga će oni uzeti . ništa u posmatranim činjenicama ne ukazuje na stvarno postojanje trojne podele. str. zato što.. gde izgleda da su pododeljci čisto totemski i bez uticaja na propise ο sklapanju braka? Najpre. ali su ga zato potpu­ no usvojile. jer je sami Elkin utvrdio da postoji i četvrti rod (Elkin /3/. Ali: 1) On ne može da uzme neku drugu. Jer. a sistem sa osam pododeljaka kao udvajanje istog postupka. Dakle. koje navodi Elkin. podešen samo zato da bi se vaspostavila saglasnost: uvodeći pododeljke. morale bi se naći organizacije sa makojim drugim brojem podrazreda. verujemo da nema nikakvog razloga da se vratimo na tradicionalnu koncepciju bračnih klasa. ali mada sistem tipa Karađeri može teorijski da funkeioniše sa samo tri roda. . Ograničimo se na slučaj Murndžina. domorocu je relativno lakše da na osnovu podele na odeljke otkrije u kakvoj je vezi sa nekim strancem (Warner. čini n a m se da ima razloga da se prihvati postojanje genetičke veze između organizacija sa 8 pododeljaka i organizacija sa 4 odeljka: najpre zato što. 2) Čak i na razini pododeljaka ponovo je uspostavljena podudarnost između klase i rodbinskog odnosa. i tako sistem. Sistem sa četiri odeljka može se u početku objasniti samo kao postupak sociološke integracije jednog dvostrukog dualizma (pri čemu nije neophodno da jedan istorijski prethodi drugome). . na vrlo domišljat i složen način. ako ne na razini pododeljaka. sistem odeljaka i pododeljaka ne određuje propise za sklapanje brako­ va . To nije slučaj sa Murndžinima. kad ne bi bilo tako. domoroci su izmenili njegov mehanizam (dodajući 5. prema tome.

takođe. one počinju da žive nezavisno: kao predmet radoznalosti ili estetskog divljenja. svaki put kad su oni bili izumevani. mada su oni oduvek jedan drugoga nazivali bratom: Dva južnjaka su ove pridošlice razvrstale u različite klase. U takvim slučajevima. zbog čega dolazi do velikog broja brakova nepravilnih sa formal­ nog stanovišta. pokrili pozajmicama od susednih populacija. osećaju prema vrlo složenim društvenim institucijama. Dž. nadahnuti di­ vljenjem koje australijski domoroci. koje su njihovi susedi došli sa severa razvrstali u različite podeljke. nisu nastojali da nađu bolji metod socijalne integracije od onog koji su ranije primenjivali. koje se primenjuje približno u jednom od dva slučaja). sasvim dobar za one lude severne Arande. ili čak uopšte nisu. Ali. 72). m a d a ponegde ima reakcionara. ali mi. to jest da su oni služili — i još često služe — za to da se srodnički sistem i sistem bračnih razmena kodiraju na relativno jednostavan način. N e ­ ma sumnje. mi uopšte ne razumemo onaj sa 8 klasa. one su bile donekle prilagođene starijim društvenim pra­ vilima. kopirani ili inteligentno pozajmljivani. i b r a k je sada bio „ozakonjen" na osnovu t u đ e teorije. kad su uveli pododeljke. jer su po prirodi spekulativni i izmišlje­ ni. zaodenuli. Pododeljici su skorašnjeg d a t u m a . m a d a su rodbinske veze poštovane (po Stanner-u). Ponekad. Uz to. tako da potru uticaj podele na pododeljke na bračne razmene. . ali ne znaju da se njima stvarno služe. Poznati su i drugi primeri takvih pozajmica: N e k a d a su Murinbatae imali samo patrilinearne polo­ vine. Čak i k a d su neshvaćena. oni su je. Zbog tih odlika. takođe.72 Klod Levi Siros Totemizam danas 73 pravilo sklapanja braka po izboru. pododeljaka. ljude s juga. kao simbol civilizacije na višem stupnju razvoja. Zadržavajući tradicionalnu strukturu. zahvalju­ jući svojoj složenosti. pododeljci su nespretno određeni. Strelou (T. kad su te institucije jednom date. čini se. One postoje ideološki. a nasuprot onome u šta veruje Elkin. Međutim. dakle. To je neshvatljiv sistem koji ničemu ne služi.G. domoroci se „igraju" odeljaka i pododeljaka ili ih trpe. H. T. veliki putnici. . koji su tako uobraženi da nameću svoj sistem staroj južnoj pokrajini. ova pravila uživaju veliko uvažavanje. Jedini zaključak koji se iz ovog primera može izvesti jeste taj da Murndžini. Na kraju ovih objašnjenja oni su izneli ogorčene primedbe na r a č u n severnih Aranda. najpre bila sociološka. spolja nametnut sistem ostaje nerazumljiv. primenljiv i izvan ple­ menskih granica. mi nismo od naših p r e d a k a nasledili taj glupi običaj" (Strehlow. bolji je sistem sa 4 klase. sistem pododeljaka neodoljivo privlači ova plemena . koji su u stranim logorima savršeno naučili mehanizam podode­ ljaka. niti metod zasnovan na drukči­ jim načelima. uveli su ih neki izuzetno inteligentni urođenici. više puta su ih pozajmljivala susedna plemena. da je funkcija odeljaka i pododelja­ ka. jer je jedan od njih uzeo ženu iz neke grupe sa 8 Recimo. Drugim recima. ove sisteme ne treba proglasiti nepravilnim zato što su totemski: zato što su nepravilni oni mogu biti samo totemski. str. H. reč „nepravilan" nema isti smisao u oba . ako se tako može reći. zbog prethodnog patrilinearnog sistema. Strehlow) iznosi slučaj dvojice južnih Aranda. totemizam im daje — kad već to nije društvena organizacija — jedini plan gde i mogu funkcionisati. koja -su tek nejasno shvatala njihovu funkciju. gde ljudi od pamtiveka žive podeljeni u 4 klase: „Za nas.

Sa jednog na drugi prelazi se pomoću preobražaja. Patrilinearni totemizam ima dijahronijsku funkci- ju: on izražava vremenski kontinuitet horde. to je meso i krv. rede nego što se obično misli. tako što. želi da istraje i da opstane. teritorijalnu. dva među drugim mogućnim načinima da se ispolje paralelna svojstva prirode i društva. to jest spoljnu. filozofija koja . u jednom slučaju. čak se pre čini da se nalaze u komplemen­ tarnom odnosu.74 Klod Leid Stros Totemizam danas 75 slučaja. Elkin navodi ove primere da bi prećutno osudio svaki pokušaj sistematske tipologije. nade i h r a b r o ­ sti da čovek. Zar su bila potrebna tolika posmatranja. oni izražavaju srodstvo i saradnju čoveka sa prirodom. Dakle. uliva dovoljno vere. kako kao pojedinac tako i kao član društva (Elkin 2. po našem mišljenju. Dakle. iza Elkinovih empirijskih kategorija mo­ že se naslutiti obris jednog sistema. Sve je to tačno. a patrilinearni totemi­ zam izražava „mesnu povezanost horde". a ne biološku vezu. suprotstavlja totemizam matrilinearnih klanova totemizmu patrilinearnih klanova. ili empirij­ skim opisom raznorodnih modaliteta. tolika istraživanja. konti­ nuitet između sadašnjosti i prošlosti. . . strukture i događaja. To su dva različita. Štaviše. koja sinhronijski — a ne više dijahronijski —spaja članove klana. suočen sa svojim svakodnevnim potrebama. koju on nastoji da zameni običnim inventarom. osip nije tako pozitivan kao koža. On. Uostalom. to­ tem je „meso": u drugom. zaključuje on. a u drugom. Ali to rešenje je suviše neodređeno i uopšteno. Svaka filozofija i svaka religija. dva oblika totemizma ne pokazuju se kao heterogeni. tako da više ne razumemo zbog čega taj vremenski kontinuitet traži da se prvi preci javljaju u životinjskom obličju. U prvom slučaju. s pravom. str. Kao što je govorio Marks. Mada različitim sredstvima. . i zbog čega solidarnost društvene grupe nužno mora da se potvr­ đuje u obliku množine kultova. periodično obnavlja sećanje na dolazak mitskih predaka u određenu oblast. ona se odnosi samo na patološke oblike. ispunjavaju dvostruku funkciju: s jedne strane. koja se sastoji u tome — na svakoj patrilokalnoj teritoriji gde se nastanjuju su­ pruge iz različitih klanova — da se u simultanom obliku ispolji diferencijalna struktura plemenske gru­ pe. matrilinearni totemizam potvrđuje dijahronijski i biološki konti­ nuitet klana. oba uspo­ stavljaju vezu između materijalnog i duhovnog sveta. . Ali. on je organski i materijalan. koje žene roda prenose sa jednog naraštaja na drugi. reč „nepravilan" ne opovrgava postojanje pravilnih oblika.. dijahronije i sinhronije. i koji se ne javljaju — pod pretpostavkom da je njihovo stvarno postojanje pouzdano utvrđeno — na istom planu sa normalnim oblicima. ali korelativna puta. spirituelan i netelesan. on je „san". j Elkin to oseća tako jasno da se trudi — pošto je najpre razbio totemizam na odvojene entitete — da tim entitetima ipak vrati neko jedinstvo. da bi se došlo do jednog ovakvog za- . ali da li na osnovu toga treba zaključiti da su pred nama različite sociološke „vrste"? To je toliko neizvesno da opozicija može da se preokrene: matrilinearni totemizam takođe ima sinhronijsku funkciju. s druge strane. pomoću obradnih grupa. ma kakve one inače bile. Svi tipovi totemizma. a ne unutarnju. imaju svojstva kojima bi Elkin hteo da odreai totemizam: . 131).

P r a z a n prostor izemeđu dva plana neodoljivo podseća na p r a z n i n u u Gretrijevoj (Gretry) harmoniju. U tom cilju. Istini za volju. nasledio je metod brižljivog posmatranja i sklonost ka klasifikaciji. ova strategija odražava glavne uticaje kojima je bio izložen i koji su ga vukli u suprotne pravce: od Redklif-Brauna. kao u slučaju Elkina. od kojih se jedno oslanja na detaljniju analizu. Elkinove analize pothranjuju se poukama Redklif-Brau­ na. Malinovski zaista priznaje stvarno postojanje totemizma. III FUNKCIONALISTIČKI TOTEMIZMI Upravo smo videli kako je Elkin pokušao da spase totemizam: razmičući svoj borbeni poredak da bi propustio američku ofanzivu. njegov pokušaj sinteze pridružuju se pokušajima Malinovskog. primer Malinovskog navodi ga na brzopleta uopštavanja i sveobuhvatna rešenja.76 Klod Levi Siros ključka? Covek ne vidi nikakvu vezu između Elkinovih bogatih i prodornih analiza i ove sažete sinteze. dok je izvršio pregrupisavanje svojih snaga na dva krila. već u tome da se odmah prevaziđe razina zapažanja. govoreći da bi između njegovih visokih i niskih tonova mogle proći kočije. da bi se totemizam intuitivno shvatio u njegovom jedinstvu i u njegovoj ponovo pronađenoj jednostavnosti. po cenu da ga rasparča u određene celine. u vaspostavljanju totemizma na činjenicama. a drugo na grublju sintezu nego što je to bilo slučaj s njegovim prethod­ nicima. s druge strane. Pa ipak. zbog koje su mu njegovi savremenici zamerali. njegov odgovor na američke kritike ne sastoji se. Malinovski prihvata više biološku i psihološku perspektivu nego .

koje predsta­ vljaju osnovnu ishranu plemena. magijsko razmnožavanje svake vrste mora prirodno postati zadatak ili privilegija jednog stručnjaka. Pošto porodica sama po sebi teži da se preobrazi u klan. gmizavci menjaju kožu. Afinitet čoveka i životinje može se lako proveriti: kao i čovek. jer do sada se vodilo računa samo ο prvom. i sakralni obli­ ci jedinjenja. korisna ili opasna. a svaka magija teži pojedinačnoj ili porodičnoj specija­ lizaciji: U totemizmu. kao zabrana ubijanja ili jedenja životinja. gde izaziva intenzivna i raznovr­ sna osećanja. i u svojim manifestacijama. . Što se tiče kultova. totemizam se sam po sebi podrazumeva: Totemizam nam izgleda kao blagoslov koji je religija dala primitivnom čoveku. oni odgovaraju želji da se upravlja vrstom. Postaviee se pitanje na čemu se zasnivaju verovanje u afinitet čoveka sa biljkama i životinjama. prvenstveno. Po njemu se tobožnji totemski problem svodi na tri pitanja na koja je lako odgovoriti kada se uzimaju izdvojeno. . kome pomažu njegovi bliski rođaci (str. zbog čega totemizam naglašava životinje i biljke? Zato što čoveku pružaju h r a n u i što potreba za h r a n o m zauzima prvo mesto u svesti primitivnog čoveka. a ne od etnologije. 27). (Malinowski 1. Stoga nije nimalo iznenađujuće što izvestan broj životinjskih i biljnih vrsta. Poslednje pitanje tiče se istovremenog postojanja. on potiče od biologije i psihologije. u totemizmu. Problem je stoga dvostruko obrnut. davanje različitog totema svakom klanu pred­ stavlja problem. p r e h r a m b e n e zabrane. prirodne pojave ili proizvedene stvari — pojavljuju se tek u obliku „drugorazredne tvorevine . Na taj način. moći životinje izgleda da su veće od moći čoveka: ptica leti. Iz toga proističu „očevidna ograniče­ nja". kao i u njegovoj borbi za život (str. želju za jelom. izražava emocije. što su sastavni delovi totemizma. . koja nema ničeg zajed­ ničkog sa suštinom totemizma". totemizam nije više k u l t u r n a pojava. da bi prvi mogao da deluje na drugu. Nepokretni predmeti — biljke. one koje su jestive. 28). uklju­ čujući i korelativnu p o t v r d u moći date čoveku da izazove njeno razmnožavanje. str. bez obzira da li je ona jestiva. Njegovo tumačenje više je n a t u r a l i stičko. odaje zvuke. P r e svega. činjenica je da svaki obred teži magiji. U svom korenu. ima telo i lik. i verovanje u takvu moć povlači za sobom ideju ο životnoj zajednici: potrebno je da čovek i životinja postoje u istoj prirodi.78 Klod Levi Siros Totemizam danas 79 čisto etnološku. utilitarno i afektivno. životinja se kreće. riba pliva. obredi razmnožavanja. već „prirodni rezultat p r i r o d n i h uslova". u njegovom naporu da izvuče iz sredine ono što mu može biti korisno. postaju za njegove članove žarište interesovanja: Kratak je put koji vodi od devičanske šume do stomaka a zatim do duha divljaka: svet mu se predstavlja kao zbrkana slika na kojoj se razaznaju samo korisne životinjske i biljne vrste i. jednog sociološkog i jednog verskog sta­ novišta. Međutim. . 28). Životinja zauzima sred­ nji položaj između čoveka i prirode i podstiče kod čoveka mešovita osećanja: divljenje ili strahovanje. Štaviše.

Redklif-Braun ipak odbacuje njegovu argumentaciju. Samo u Australiji mora se praviti razlika između više totemizama: seksualnog. Odajući mu priznanje. Polazna tačka Redklif-Brauna. neophodno je da prvo proučimo prvu. Problem je jednostavno obrnut i. Redklif-Braun želi da zameni istorijska proučava­ nja jednom induktivnom metodom. ipak dovode do veoma sličnih zaključaka. odlučujuće doprineo likvidiranju totemskog problema. . 123). čije postavke. sa svojim znanjem i svojim metodima. Do sada. horde. str. mesnog. pojam sakralnog ne daje objašnjenje. itd. polovine. mogla zaista da nestane. uzet u tehničkom smislu. i skoro istim recima. Kao i Boas. pododeljka. pri kraju svog života. mnogo analitičnije i mnogo strože u svom načelu od postavki Malinov­ skog. podstaknut pri­ rodnim naukama. koja polazi od nepotpune analize pojma sakralnog. Pojam totemizma iskovan je od elemenata pozaj­ mljenih od različitih institucija.. s obzirom da ništa nije poznato. uglavnom se pokušavalo da se dođe do porekla svakog oblika. u oba smisla reci — totemizam raspršio kao oblak. To ćemo nazvati nje­ govom drugom teorijom. Prema tome. Jedini problem koji bi mogao da se postavi — ali da li se on postavlja? — bio bi da se shvati zašto on ne postoji svuda . nije nadživeo svoju korisnost". individualnog. pita se da li „izraz totemizam. Sve što totemski sistemi imaju zajedničko jeste u o p štena tendencija da se karakterišu segmenti društva povezivanjem svakog segmenta sa nekoliko prirodnih vrsta ili sa jednim delom prirode. Čuvajmo se zaista da ne pomislimo da se pod udarima čarobnog štapića Malinovskog — dosta lakih udara. sa svim svojim tekovinama. Kao i ovaj. ali u različitim oblicima? (str. u tom slučaju. jedino bi etnologija. podudara se sa polaznom postavkom Boasa. Ovo povezivanje može dovesti do velikog broja različitih oblika (RadcliffeBrown 2. Međutim. Međutim. Redklif-Braun je. znači konstatovati da postoji obredni odnos između čoveka i njegovog totema. 122). mada on to bez sumnje ne bi rado priznao. odeljka. opis i analiza izazivaju samo drugo­ razredno interesovanje. Dirkem je bio prvi koji je tako postavio problem. ο prošlosti domorodačkih društava. tamo gde postoji. težiće se nalaženju nekih jednostavnih načela iza emipirijske složenosti: Možemo li pokazati da je totemizam specifičan oblik jedne opšte prisutne pojave u ljudskim društvima i da se usled toga pojavljuje u svim kulturama. onako kako to formulišu mitovi i odredi. Reći da je totem sakralan. Prema tome. uspevajući da izdvoji i razotkrije stvarne probleme koji se kriju iza fantazmagorije teoretičara. čitav poduhvat ostaje nesiguran i pun nagađanja. i to u različitim vidovima. ili skoro ništa. ako „obredni odnos" ozna­ čava celinu obaveznih stavova ponašanja. čije posmatranje.80 Klod Levi Stros Totemizam danas 81 Ne radi se više ο tome da se sazna zašto totemizam postoji. . 6 Totemizam danas . on samo ukazuje na opšti problem obrednih odnosa. nagoveštava svoj projekt da svede tobožnji totemizam na specifičan slučaj odnosa čoveka i prirodnih vrsta. klana (patrilinearnog i matrilinearnog).

to je zato što su životinje i biljke prisutne. Ako su u ovim znaci­ ma kasnije „prepoznati" likovi životinja ili biljaka. kako misli Redklif-Braun. Međutim. ne bi više bilo problema. i u kojima je totemizam razrađen. Ova ponašanja su u stvari opšte prisutna u lovačkim društvima. a svi arktički narodi prema medvedima. - vezanosti ritualizovana grupe Reprezentativni - predmet Time se objašnjava uloga koju u savremenim društvima imaju simboli. Tako se u katolicizmu razvio kult svetaca sa organizacijom parohija i verskom individualizacijom. kao što su Eskimi. čak i u nedostatku mogućnosti za umetnički izraz. i da obredna segmenta­ cija sledi društvenu segmentaciju. Ali zašto se totemizam obraća životinjama ili biljkama? Dirkem je dao ovoj pojavi moguće objašnje­ nje: stalnost i kontinuitet klana zahtevaju samo jedan amblem koji može biti — i koji najpre to mora biti — proizvoljan znak.82 Klod Levi Stros Totemizam danas 83 Da bi društveni poredak bio očuvan (a da to nije slučaj. Ovakav obredni stav dokazan je kod n a r o d a bez totemizma. u skladu s tim. u vidu podele na „ljude zime" i „ljude leta" i odgovarajuće obredne dihotomije. na šta nas posmatranje uvek i svuda navodi da prirodni interesi podstiču obredna ponašanja. kolektivni izraz. ali koji ima tu prednost što je mnogo uopšteniji: Zbog čega ma prihvata obredni stav vrstama? (str. Za Dirkema. kada do nje dođe. koji predstavljaju segmente od kojih se sastoji društvo. Bilo je prirodno da do nje dođe. Ta stalnost i ta solidarnost mogu se zasnivati samo na pojedinačnim osećanjima. da bi se efikasno manifestovala. Uz dvostruki uslov da se prihvati. dosta jednostavan da bi svako društvo moglo da shvati ideju. Naprotiv. lake za obeležavanje. kraljevi. treba obezbediti stalnost i solidarnost klanova. itd. većina naroda koji se nazivaju primitivni­ u svojim običajima i u svojim mitovima prema životinjama i drugim prirodnim 129) Ove analize su. jer bi p o s m a t r a n o društvo nestalo ili bi se preobrazilo u drukčije društvo). a ova zahtevaju. koji treba da se usredsredi na konkretne stvari: Pojedinačna Kolektivna osećanja ponašanja. mesto koje totemizam daje životinjama i biljkama predstavlja jednu vrstu zakasnele pojave. pristupačne. a poznati su i drugi primeri isto tako nezavisni od totemizma. problem totemizma nestaje i u s t u p a mesto jednom drugom problemu. predsednici. Stvari bi na tome ostale da ne dolazi do društvene segmentacije. ali ona ne donosi ništa suštinsko. automatski je slede obredna i verska segmentacija. kalifornijski Indijanci pokazuju isti stav prema lososima. pružile odgovor: opšte je potvrđena činjenica da svaka stvar ili svaki događaj koji imaju značajan uticaj na materijalno ili duhovno blagostanje nekog društva 6* . jer Andamani na ostrvima poštuju obredno ponašanje prema kornjačama koje zauzimaju značajno mesto u njihovoj ishrani. Redklif-Braun tvrdi da ritualizacija odnosa čoveka i životinje pruža mnogo opštije i šire okvire od totemizma. kao što su zastave. Ista tendencija je bar nagoveštena kod Eskima.

pa se prema tome ne da uopštiti (nasuprot našoj teoriji. u protivrečnosti je sa njegovom opštom teorijom totemizma. opisivati i klasirati — kao što to čine prirodne nauke. zatim pas. zmije ili oposuma. Od tada. izišla iz dubina zemlje. onjušio ga i pojeo. iz klana Lukuba. ne totemizam u celini. 499). Dirkemovu misao. danas glavni klan. smatra se hranom niže vrste (Malinowski 2. priroda je uključena u društveni poredak a nije mu podređena. vodstvo pripada najvišem rodu klana Malasi. i u toj fazi razvoja njegove misli. U blizini sela Labaj. Konačno. Reći. ali na jednoj drugoj razini: predmet posmatranja mora sam poticati od prirode. tom II. Kada proučava. četiri klana koja sačinjavaju trobrijandsko društvo. kao i prema Malinovskom. jer prvobitno su poslužili kao sociološki amblemi. neuporedivi istraživač. totem klana Lukvasisiga: krokodil. životinja klana Lukulabuta. U stvari.-zmija ili oposum. kako se smatra. ti si niskog roda. znao je bolje nego iko da se ne može doći do kraja jednog konkretnog problema kroz uopštenosti. Ako totemizam bira prirodne vrste koje treba da posluže kao sociološki amblemi segmentima društva. Pored toga što je ova hipoteza istorijska. a ne više biološko. Reći da etnologija opravdava metod prirodnih nauka svodi se. „sakralni"). ona pretpostavlja da . da se beznačajnost prvopomenutog iguana — i na kraju pristiglih — krokodila. onda je došla svinja. zavisno od verzije. po njemu. Prvo je izišao iguan. kakav je bio Malinovski. voće noku koje se bere jedino u periodu oskudice. Pas i svinja počeli su da lunjaju okolo. Malinovski mora pored ostalog i da razmotri hipotezu po kojoj dva klana potiču od osvajača koji su došli morskim putem. nazvana Obukula. pre pojave totemizma. to je jedno­ stavno zato što su ove vrste. prema kome su totemi predmet obrednih stavo­ va (kako bi Dirkem rekao. najzad. bile predmet obrednih stavova. Prema prvoj teoriji Redklif-Brauna. iz koje su. Redklif-Braun na taj način obrće Dirkemovo t u m a ­ čenje. očevidno pozajmljen od pri­ rodnih nauka. ove totemske životinje daleko su od toga da budu podjednako značajne u domorodačkoj kulturi. biološka. nalazi se jedna jama.. Pas je pronašao na zemlji jedan plod drveta noku. pa čak i istoriji. str. dok druga dva predstavljaju domorodačko stanovništvo. Zaista. a ne prirodne vrste: sociološko. koji je onda zauzimao prvo mesto. kao što on to čini. Međutim. Ja ću biti vođ". već osobeni oblik koji on ima na ostrvima Trobrijanda. Za Redklif-Brauna. Onda je svinja rekla: „Pojeo si noku. životinja postaje „totemska" tek ako je prvo „dobra za jelo". ako se to tako može reći. vodi paradoksalnom rezultatu posta­ vljanja društvenog na izdvojenu razinu. Po priznanju samog Malinovskog. tumačenje totemizma može da da prednost društve­ noj segmentaciji nad obrednom i verskom segmenta­ cijom: i jedna i druga ostaju i dalje funkcije „prirod­ nih interesa". Da bi vodio računa ο hijerarhiji klanova. pa m a k a r i neznatno. na tvrđenje da je etnologija prirodna nauka Prema tome. koja predstavlja klan Malasi. koja teži univerzalnosti). On ne može da prizna da jedan metod. nije dovoljno posmatrati.84 Klod Levi Siros Totemizam danas 85 teže da postanu predmet obrednog stava. pojeo si đubre. Redklif-Braun „naturalizuje". objašnjava drugorazrednim rangom koji se pridaje tim klanovima. psihološka i moralna razmatranja ostavljaju slobodno polje etnografiji. jer je to objašnjenje kultur­ ne.

prirodne" životi­ nje.. i na verovanja u vezi sa njima). Međutim. . održavaju privredne interese: obalska plemena imaju za toteme dugong. .ρο svaku cenu" suko­ bljava se sa onim mnogobrojnim slučajevima u kojima totemske životinje ili biljke ne pružaju nikakvu korist sa stanovišta domorodačke kulture. ili umesto nje. koren streljače. pozitivno ili negativno. Teže je već objasniti privrženost zvezdi padalici — drugom totemu — „koji nagoveštava smrt jednog roditelja". U vezi s tim teško bi se mogla naći neka stvar za koju se ne bi moglo reći da u ovom ili onom vidu. kengura valabi. Ako bismo krenuli ovim putem. svaki put mu davati odgovarajući smisao. pogrešno zaklju­ čivanje ili tautologiju. .. jer su čvršće vezane za zemlju.kulturne" životinje. totemi mogu da predstavljaju opasne ili neprijatne stvari. Spenser i Džilen predložili su već odavno jedno objašnjenje koje mnogo više zadovoljava da bi se među toteme uključile vrste koje bi se na osnovu naivne teorije korisnosti jednostavno smatrale kao štetne: Mušice i komarči predstavljaju takvu nevolju da se na prvi pogled teško može shvatiti zašto postoje svečanosti . jasno je da odnosi. a naročito jestive: odmah mu je potrebno da iznese druge motive: divljenje ili strahtvanje. traženje korisnosti . povraćanje i leš? Tvrdoglava skonost ka utilitarističkim tumačenji­ ma ponekad vodi u čudnu dijalektiku. kao što su smeh. itd. na način na koji ih koriste na tehničkom i obrednom planu. kao što su krokodili. mušice (na drugim mestima pijavice) za koje postoji negativan društveni interes u tom smislu što ne mogu da se zanemare. Stanovništvo u unutrašnjosti ima isto tako toteme u vezi sa svojom sredinom: pacova iz šikare. „koji nagoveštava sezonu severnog vetra". duh se rukovodi više teorijskom nego praktičnom svrhom. . krabe. Drugo. na obali zaliva Karpentarija u severnoj Australiji. (ili čak zbog svoje indiferentnosti) nečemu služi i utilitarna i naturalistička teorija svela bi se na stavove lišene svake sadržine. vodu ili šumu. S druge strane. Da bi se poštova­ la načela. pored svoje pozitivne funkcije. trebalo bi da se osvrnemo na melanezijsku etno-zoologiju (što znači na pozitivna saznanja koja domoroci ovog dela sveta imaju ο životinjama. različite bolesti. str. a druge kao . a ne doživljeno. jam. ili nekim paralelnim. 138). kao i grom. . kao što su ovi koje smo pomenuli kao primer. mladu travu „kojom se ove životinje h r a n e " . potrebno je onda manipulisati pojmom interesa. ali mogu da se razmnožavaju da bi naneli štetu neprijateljima i stranci­ ma (McConeel. Međutim. razne ajkule. morsku kornjaču. a ne na predrasude ο korisnosti.koja donosi h r a n u " i jednu malu pticu „za koju se smatra da štiti ribolovce".86 Klod levi Stros Totemizam danas 87 bi pas i svinja mogli da se pojave u mitu kao . tako da se empirijski zahtev postavljen na početku postepeno preobrazi u verbalnu igru. lišene svake osobeno empirij­ ske osnove. plimu.. Ali otkud onda u Australiji tako raznovrsni totemi. I sam Malinovski nije u stanju da se pridržava aksioma (koji međutim predstavlja osnovu njegovog sistema) na osnovu koga svodi t o ­ temske vrste na korisne vrste. nastavlja naš autor. ostrige i druge mekušce. Iskazujući ih.. Tako gospođica Makonel (McConnel) tvrdi da totemi Vik-Munkana. predstavljaju nešto pojmljeno.

i ako bi ona bila prihvaćena. . većina totemskih životinjskih vrsta nema primetan ekonomski značaj (Firth. Firt u jednom drugom delu iznosi da su stvari složenije nego što to dopušta utilitarno tumačenje.88 Klod Levi Stros Totemizam danas 89 posvećene obezbeđivanju njihovog r a z m n o ž a v a n j a . m a d a v e o m a o m r z n u t i s a m i p o sebi. Rezimirajući Firtova obaveštenja. kao jestive biljke u baštama i voćnjacima. naime: Kafika (jam). Pojam ekonomskog interesa sa­ drži više vidova koje treba razlikovati i koji nisu uvek međusobno usklađeni. riba predsta­ vlja nejasnu i nediferenciranu celinu. Čak i što se tiče biljne hrane. a drugo mesto po potrebnom radu. Tako se jestive biljke mogu poredati po njihovom mestu u ishrani (I). . str. Tafua (kokos). pomoću kojih ljudi love ribu: . Stoga obredi ribolova nisu podeljeni među klanovima. po složenosti obreda berbe (IV) i. Firt izgleda da je naklonjen objašnjenjima koja se svode na korisnost. . zauzima ptslednje mesto po p r e h r a m b e n o m značaju. pokazivala bi već da je odnos čoveka i njegovih potreba uslovljen kulturom i ne može biti shvaćen jednostavno kao prirodan. . prisutna i primetna. ona nije tu. već su pojmljeni kao znaci. oni ih solidarno proslavljaju oko sakralnih piroga. po težini r a d a potrebnog za njihovo gajenje (II). 614). . od hlebnog drveta i kokosa. s t r . k a d a se r a d i ο ribi. društvo se interesuje za njihovo gajenje. dolazimo do sledeće tabele: (I) (Π) (III) jam taro kokos banana hlebno drvo sago pulaka (IV) jam taro (V) Kafika Taumaku taro taro hlebno drvo jam kokos pulaka (Alocasia sp. Fangarere (hlebno drvo). koji su međutim „totemski". kako kod gajenja tako i kod berbe. Jam. plod hlebnog drveta. kako kod gajenja. . . tako i kod branja. Među­ tim. itd. 161). b l i s k o p o v e z a n i s o n i m š t o d o m o r o d a c želi d a d o b i j e u o d r e đ e n i m p e r i o d i ­ m a g o d i n e ( v e l i k u k i š u ) (str. . o n o se i n t e r e s u j e z a n j e n o h v a t a n j e ( F i r t h /l/. /1/. ovakva vrsta tumače­ nja mora da bude nijansirana: pre lova. . k a d a se radi ο jestivim biljkama. 395). jer je broj biljaka koje se na njoj nalaze veći: jam. taro. Kao što je i sam Firt pomenuo: . str. predmet su značajnijeg obreda. Banana i sago palma. Međutim. glavni su jestivi plodovi Tikopije i kao takvi smatraju se izvanredno dragocenim. Teorija je oštroumna. kokosov orah. kada čovek želi da shvati zašto su jestive ribe isključene iz totemskog sistema. koji kontroliše najviši klan i čiji obred je t a k o đ e najslože­ niji. T a u m a k o (taro). po religijskom značaju klanova koji kontrolišu glavne vrste (V). Ova tabela ne odgovara totemskom sistemu. međutim. To se svodi na postavku — i ta formula bi mogla da bude proširena na čitavo polje totemizma — da mušice i komarči nisu posmatrani kuo stimulansi. ne treba zaboraviti da su mušice i komarči.) banana kokos pulaka banana sago hlebno drvo jam sago hlebno drvo Fangerere sago Tafua kokos banana pulaka ( F i r t h /2/. „netotemske" biljke. U studiji koju smo analizovali u jednoj prethodnoj glavi. niti su usklađeni sa sociolo­ škim i religijskim ponašanjem. najzad. 65).

Svaki poduhvat sadrži rizik. kao što je primetio Redklif-Braun. I obred ima veoma malo veze sa svakodnevnim traganjem pripadnika plemena Ngindo za hranom (Crosse-Upcott. Malinovski je razmatrao problem magije na isti način kao i problem totemi­ zma: oslanjajući se na uopštena psihološka r a z m a t r a ­ nja. To je slučaj malog Bantu plemena Ngindo. Magija bi prema tome imala p r a k t i č n u i afektivnu svrhu.90 Klod Levi Stros Totemizam danas 91 Malo je verovatno da je Redklif-Braun bio sasvim svestan evolucije svoje misli u toku poslednjih trideset godina svog života. pa m a k a r i samo opa­ snost od neuspeha. Dakle. Redklif-Braun suprotstavio Malinovskom u vezi sa magijom i što je tumačenje ove pojave koje je t a d a izneo. da bi se došlo do jedne upravo suprotne teze: . čiji je proklamovani cilj da se on zaštiti od tih opasnosti. čineći opoziciju očiglednijom. Empirijska veza ο kojoj govori Malinovski nije prema tome proverena. Pomenimo odmah da veza između magije i rizika koju ističe Malinovski nije ni u kom slučaju očevidna. argumentacija koju on iznosi (što je u stvari nastavak onoga što je izneo Loazi (Loisy) bila bi sasvim prihvatljiva ako bi se obrnuli izrazi. svinje ili kornjače. Poznata su društva gde su vrste delatnosti koje sadrže sigurne opasnosti ostala van magije. Koherentniji u tom pogledu. stvaranje stanja nesigur­ nost i opasnosti. mada veoma blisko pret­ hodnom. nezavisno od činjenice što su neki od njih propraćeni obredima. i da obred ima. I obredi i praksa magije svode se za čoveka na sredstvo za otklanjanje ili ublažavanje strepnje koju oseća kada se upušta u poduhvate čiji je rezultat neizvestan. . pojedinac ne pokazuje strepnju. . predstavljalo bi pogrešan zaključak jer ne postoji objektivni kriterijum koji bi omogućio da se utvrdi koje poduhvate ljudska društva smatraju više ili manje rizičnim. Uosta­ lom. zavisno od t r e n u t k a i prilike. kao psihološku posledicu. i kod koga šumsko pčelarstvo igra značajnu ulogu: Vodeći računa ο tome da pčelarstvo izlaže čoveka mnogim rizicima: dugim noćnim kretanjima opasnom šumom. ali nemoguće je reći da li je jedna ili druga konačno stekla kod njega prevagu. susretima sa ne manje neprijateljskim rojevima na velikim visinama. . da usled nedostatka obreda i povezanih verovanja. bilo toliko daleko od njegovih ranijih ideja. . moglo bi izgledati zapanjujuće što ono nije propraćeno nikakvim obredom. jer čak i njegovi pozni napisi svedoče ο velikoj vernosti d u h u ranijih radova. ako ne bi postojao skup specijalnih obreda. Više plemena koja žive od lova napadaju najveću divljač bez mnogo ceremonije. Stoga čovek ne bi trebalo da bude suviše iznenađen što se tačno deset godina pošto je formulisao svoju prvu teoriju totemizma. magija zauzima tačno određen sektor. Malo je verovatno da bi jedan ostrvski Andaman smatrao opasnim da jede meso dugonga. na veoma niskoj tehničkoj i privrednoj razini. uka­ zano mi je na to da opasnost ne zahteva neophodno obred. Međutim. Sa njegovim starenjem. ova evolucija nije bila postepena: reklo bi se da su kod njega dve tendencije uvek zajednički postojale i da se ponekad jedna a ponekad druga više potvrđi­ vala. u svakom društvu. Tvrditi da su prvi upravo oni koje društvo smatra nesigurnim. svaka tendencija se precizirala i prečišćavala. ili da rezultat neće odgovarati potpuno n a d a m a autora. koji obuhvata neke poduhvate a druge ostavlja van. str. koje vodi nesiguran život u šumama južne Tanganjike. I svakako. 98). naime.

ako postoji. pri čemu se zaboravlja da ono što se opire objašnjenju samim tim ne može da mu posluži. ljudi ne pribegavaju magiji zato što osećaju strepnju u nekim situacijama. trudi se i sama da nas nauči da su ponašanja bolesnika simbolična i da njihovo tumačenje potiče od jedne dramatike. argumentacija važi i protiv prve teorije totemizma Redklif-Brauna. verujući da smo ga rešili. Totemizam danas 93 Prema tome. ništa ne dodaje jednostavnoj konstataciji da se obredi neredovno rađaju i nestaju. Ne bi li se moglo isto tako reći (a bizarnost spiska totema na to najbolje ukazuje) da više zbog obrednih stavova koje pokazuju prema tim vrstama ljudi teže da u njima nađu neki interes. Pošto je afektivnost najmutnija strana čoveka. a ne između ovih ponašanja i odraza nepoznatih pojava na ekranu osećajnosti. ili prateću pojavu. zadovoljićemo se da prišijemo problemu drugu etiketu. što znači od jedne šifre koja je. prinudna ponašanja slična onima koja se zapažaju kod psiho­ pata: na ovaj niz pojedinačnih varijacija primenjuje se neka vrsta društvene selekcije koja. str. teži da očuva i uopšti one koje su korisne za održavanje grupe i za očuvanje reda. Ova ponaša­ nja mogu biti propraćena strepnjom. a da eliminiše druge. Da bi pribegavanje strepnji pružilo makar i nagoveštaj objašnjenja. Ona takođe razara Frojdov pokušaj u delu Totem i tabu. nju bi trebalo tražiti između artikulisanih ponašanja i struktura nereda. Psihijatrija. s jedne. na koju se implicitno poziva Malinovski. čiju teoriju tek treba razraditi. i još uvek izmišljaju. a zatim kakvi odnosi postoje između zbrkane i poremećene emocije. Osnovna greška teze Malinovskog je u tome što se uzima kao uzrok ono što najverovatnije ne predstavlja ništa drugo nego posledicu. Već prvo stanje doktrine Redklif-Brauna dovoljno je da pokaže da je ova iluzija iskrivila razmišljanja ο totemizmu. kao i svaka šifra. Dakle. Ako postoji razumna veza. prema tome. U suprotnom. etnološka teorija tvrdi da magija i religija ulivaju čoveku poverenje u sebe. i ponašanja označenih s najvećom preciznošću žigom. bilo bi potrebno da se prvo zna u čemu se ta strepnja sastoji. po prirodi vanindividualna. s druge strane. i koja se mogu raspodeliti između više određe­ nih kategorija. već zato što pribegavaju magiji te situacije izazivaju strepnju. treba tražiti na drugom planu. Zna se da je Kreber donekle izmenio . stalno postoji težnja da se njoj pribegne. unutra­ šnji nered za koji ni sam ne zna da li je fizički ili mentalni. 148—149). kao što je to slučaj s prirodnom selekcijom mutacija. hipote­ za. Jedan podatak nije osnovni zato što je nerazumljiv: njegov karakter samo ukazuje na to da objašnjenje. to je način na koji čovek shvata. Međutim. koja se teško može proveriti u današnje vreme i uopšte ne može u dalekoj prošlosti. moglo bi se isto takn reći da to dovodi do rađanja strahova i strepnji kojih bi inače bio lišen (Radcliffe-Brown /3/. pojedinci ispunjeni strepnjom izmislili. subjektivno i nejasno. pa čak i danas. moralno blago­ stanje i osećanje bezbednosti. kojim mehanizmom bi prva izazvala druge? Strepnja nije uzrok. jer se ona svodi na tvrđenje da ljudi zauzimaju obredni stav prema životinskim i biljnim vrstama koje izazivaju njihov interes — ovde to znači: spontani interes. Moglo bi se svakako zamisliti da su na početku života u društvu.92 Klod Levi Stros Ako. ali nije strepnja ta koja ih izaziva.

tokom vekova i milenijuma. . da oslikaju ili tetoviraju telo slikama koje . onda bi trebalo stalno da oslobađaju afektivno bogatstvo. Izgleda da se pridružujemo Dirkemu. pre izazivanja unutrašnjih oseća­ nja. Ovaj vid odgovora izgleda potpuno istinoljubiv. sigurno je da društvena ponašanja nisu ono što spontano ima svaki pojedinac. prekršen. ako bi institucije i običaji imali svoju vitalnost zato što se stalno osvežavaju i osnažuju individualnim osećanjima sličnim onima u kojima su se nalazili njihovi prvi koreni. ali kada je običaj. U poslušnosti i u praksi nema revnosti. kao što su totemizam i tabui (Kroeber 3/. . čak i ako bi oceubilački nagon odgovarao jednoj tipičnoj situaciji umesto istorijskom događaju 1 '.94 Klod Levi Stros Totemizam danas stav prema ovom delu. ljudi se ponašaju. po njemu postojanje totema dovodi do prepoznavanja životinjskih ili biljnih likova u onome što su prvobitno bili samo nefigurativni i proizvoljni znaci. Jer. od toga da ubistvo oca smatra istorijskim događajem. u skladu s onim što svako oseća kao pojedinac: svaki čovek se oseća zavisno od načina na koji mu je to 1. povezane zajedničkim živo­ t o m . ni u pogledu svoje postojanosti.ljude sa inferiornom k u l t u r o m . Nasuprot onome što podržava Frojd. Emocije se javljaju. dvadeset godina pošto ga je prvo osudio zbog netačnosti i nedovoljno naučnog metoda. . Bez obzira kom društvu pripada. po sebi indiferentan. i Dirkem izvodi društvene pojave iz afektivnosti. Međutim. što izgleda da je bio slučaj. . koje bi predsta­ vljalo njihovu pozitivnu sadržinu. 1939. međutim. naš stav prema delu Totem i tabu se dakle više zaoštrio tokom godina: vidi Les structures elementaires de la parente. pravo pitanje nije u tome. u krajnjoj liniji. Ne znamo ništa i nikada nećemo ništa saznati ο prvom izvoru verovanja i običaja čiji se koreni nalaze u dalekoj prošlosti. međutim. što se tiče današnjice.. kod različitih pojedinaca. Uostalom. Međutim. Kao što smo već podsetili.. Za razlku od Krebera. Poznato je da to nije slučaj i da vernost koja im se pripisuje potiče najčešće od konvencionalnog stava. pozi­ tivne i negativne. Njegova teorija totemizma polazi od potrebe i na kraju pribegava osećanju. Kao članovi grupe. ne mogu se objasniti ni u pogledu svog porekla. 306). društvene prinude. Ali zbog čega su ljudi počeli da simbolizuju svoje klanovsko pripadništvo? Dirkem kaže da je to zbog „instinktivne tendencije" koja navodi . kao i okolnosti u kojima se ona mogu ili moraju izraziti. poreklo običa­ ja trebalo bi da se p o d u d a r a sa pojavom osećanja. str. dozvoljeno ili propisano da se ponaša. str. a Frojdova teza ne bi bila izmenjena. ako bi povratnost osećanja objasnila postojanost običaja. on je priznao svoju nepravdu: nije li ubio mušicu pneumatičkim čekićem? Ako je Frojd odustao. 609—610. a te norme određuju pojedinačna osećanja. kao što bi trebalo da bude slučaj ako bi svaki pojedinac prihvatao društvena verovanja zato što ih je u ovom ili onom trenutku svog postojanja intimno i lično doživeo. pod uticajem t r e n u t n i h emocija. u tome bi se mogao videti simbolični izraz povratne virtuelnosti: generički i vanvremenski model psiholo­ ških stavova impliciranih pojavama ili institucijama koje se ponavljaju. subjekt je retko u stanju da nađe neki uzrok tog konformizma: sve što zna da kaže jeste da su stvari uvek bile takve i da je on postupio onako kao što se postupalo i pre njega. godine. Običaji su dati kao spoljne norme. kao posledica nagona ili emocija koji će se ponovo pojaviti sa istim karakteristikama.

96

Klod Levi Siros

podsećaju na tu zajednicu postojanja" (str. 332). Ovaj grafički „instinkt" je prema tome u osnovi sistema koji nalazi svoj vrhunac u afektivnoj teoriji sakral­ nog. Međutim, kao i one koje su upravo kritikovane, Dirkemova teorija kolektivnog porekla sakralnog za­ sniva se na pogrešnom zaključivanju — nisu trenutne emocije, koje se osećaju prilikom skupova i svečano­ sti, te koje izazivaju ili ovekovečuju obred, već je obredni čin taj koji podstiče emocije. Daleko od toga da je religijska ideja rođena „iz uzavrelih društvenih sredina, iz same ove uzavrelosti" (Durkheim, str. 313). već je ona u njihovoj osnovi. U stvari, nagon i emocija ništa ne objašnjavaju; oni uvek proističu: bilo iz snage tela, bilo iz nemoći duha. U oba slučaja oni su posledica i nikada nisu uzrok. Uzroci se mogu tražiti samo u organizmu i onako kako samo biologija zna da učini, ili u intelektu, što je jedini put otvoren psihologiji, i etnologiji.

IV KA INTELEKTU

Pleme Talensi, na severu Zlatne obale, podeljeno je u patrilinearne klanove koji poštuju različite totemske zabrane. Istu karakteristiku imaju plemena Gor­ nje Volte, i čak plemena zapadnog Sudana. Ne radi se samo ο formalnoj sličnosti: životinjske vrste koje su najčešće zabranjene, iste su na čitavoj površini ove ogromne teritorije, kao i mitovi koji su stvoreni da bi se opravdale zabrane. Totemske zabrane plemena Talensi obuhvataju ptice kao što su: kanarinac, grlica, domaća kokoška; gmizavce, kao što su krokodil, zmija, kornjača (kop­ nena i vodena); neke vrste riba; velikog skakavca, glodare: vevericu i zeca; preživare: kozu i ovcu; mesoždere kao što su mačka, pas i leopard; konačno, druge životinje: majmuna, divlju svinju, itd:
Nemoguće je otkriti nešto zajedničko svim ovim životinjama. Neke zauzimaju značajno mesto u domoro­ dačkom privrednom životu, kao izvori hrane, ali većina je u tom pogledu beznačajna. Mnoge su dobar obrok za one koji imaju pravo da ih jedu; meso drugih je prezreno. Nijedan odrastao čovek neće rado jesti skakavca, k a n a ­ rinca, ili male jestive zmije, samo mala deca, koja jedu sve što nađu. Više vrsta se smatra opasnim, stvarno ili na magijskom planu; to je slučaj sa krokodilom, zmijama,
7 Totemizam d a n a s

98

Klod Levi Sti'os leopardom i svim divljim zverima. S druge strane, mnoge životinje su potpuno bezopasne, kako sa praktičnog stanovišta, tako i sa magijskog. Neke od njih nalaze mesto u skromnom folkloru Talensija, kao što je slučaj sa tako različitim životinjama kao što su majmun, grlica i mačka. Usput da pomenemo, klanovi koji imaju mačku kao totem, ne pokazuju nikakvo poštovanje za domaće mačke, a prema domaćim psima jednako se odnose i oni koji mogu i oni koji ne mogu da ih jedu. Prema tome, totemske životinje Talensija ne predstavljaju klasu, ni u zoološkom niti u utilitarnom ni u magijskom smislu. Sve što se može reći jeste da one uopšteno pripadaju dosta čestim divljim ili domaćim vrstama (Fortes, str. 141142).

Totemizam danas

99

Otišli smo daleko od Malinovskog. Međutim, Fortes naročito ističe jedan problem koji se, još od Boasa, nazire iza iluzija izazvanih totemizmom. Da bi se shvatila verovanja i zabrane ove vrste, nije dovoljno da im se pripiše jedna globalna funkcija: jednostavan konkretan postupak, koji se može lako preneti u vidu navika stečenih u detinjstvu, da bi se učinila očevid­ nom složena struktura jednog društva. Jer ostaje još jedno pitanje, koje je verovatno suštinsko: zbog čega životinjski simbolizam 9 1, naročito zbog čega jedni simboli pre nego neki drugi, pošto je utvrđeno, bar negativno, da izbor nekih životinja ne može biti objašnjen sa utilitarnog stanovišta? U slučaju Talensija, ići ćemo po etapama. Postoje pojedinačne životinje, ili čak ponekad geografski lokalizovane vrste, koje su predmet tabua, pošto se na njih nailazi u susedstvi; hramova posvećenih kultu određenih predaka. Tu se ne radi ο totemizmu u uobičajenom značenju tog izraza. „Tabui zemlje" predstavljaju posebnu kategoriju između ovih sakral-

nih životinja ili vrsta i totema: to je slučaj sa velikim gmizavcima — krokodilom, pitonom, raznim vrstama guštera, — koji ne mogu biti ubijeni u prostoru h r a m a zemlje. To je ,,narod Zemlje" u istom smislu u kome se kaže „narod ovog ili onog sela", i simbolizuje moć Zemlje, koja može biti korisna ili štetna. Već tu se postavlja pitanje zbog čega su neke suvozemne životi­ nje izabrane, a druge nisu: piton je naročito sveta životinja na teritoriji koju čuva neki određeni klan, a krokodil na teritoriji nekog drugog klana. Pored toga, životinja nije samo predmet zabrane: to je predak, čije bi uništenje predstavljalo ubistvo. To nije zato što Talensi veruju u metampsihozu, već zato što pretke, njihove ljudske potomke i životinje koje naseljavaju tu teritoriju sjedinjuje ista teritorija. „ P r e c i . . . duhovno su prisutni u društvenom životu svojih potomaka, isto kao što su svete životinje prisutne u svojim barama, ili na mestu sa kojim se grupa identifikuje" (str. 143). Društvo Talensija se može uporediti sa t k a n i n o m čija potka i osnova odgovaraju boravištima i rodovi­ ma. Iako su blisko isprepleteni, ovi elementi ipak predstavljaju izrazite realnosti, propraćene osobenim sankcijama i obrednim simbolima, u opštim okvirima kulta predaka. Pripadnici plemena Talensi znaju da pojedinac, k a o društveno biće, ima višestruke uloge, od kojih svaka odgovara jednom vidu ili jednoj funkciji društva i da se pred njega problemi orijenta­ cije i izbora stalno postavljaju: „Totemski simboli su, kao i svi drugi odredni simboli, ideološke reperne tačke koje pojedinac koristi da bi se po njima upravljao" (str. 144). Kao p r i p a d n i k proširenog klana, čovek potiče od zajedničkih i dalekih predaka, koje simbolizuju svete životinje; k a o p r i p a d n i k roda, od bližih predaka, koje simbolizuju totemi; konačno, kao
7"

100

Klod Levi Stros

Totemizam danas

101

potomak određenih predaka, koji mu otkrivaju njego­ vu ličnu sudbinu i mogu mu se javiti posredstvom neke domaće životinje ili neke divljači:
Međutim, koja je zajednička psihološka tema svih ovih oblika životinjskog simbolizma? Za pripadnike plemena Talensi, ljudi i njihovi preci vode beskrajnu bitku. Ljudi traže, posredstvom žrtvovanja, da se suprot­ stave precima ili da se sa njima pomire. Međutim, ponašanje predaka je nepredvidljivo. Oni mogu naneti štetu; nameću se pažnji ljudi i iznenadnim nasrtajima na svakodnevnu bezbednost, više nego kao dobronamerni zaštitnici. Agresivnim mešanjem u ljudske poslove oni doprinose očuvanju društvenog poretka. Bez obzira šta činili, ljudi ne mogu n i k a d upravljati precima. Kao i rečne i šumske životinje, oni su pokretni, neuhvatljivi, svuda prisutni: njihovo ponašanje je nepredvidljivo i agresivno. Odnosi između ljudi i životinja, kako se zapažaju u životu, pružaju odgovarajući simbol odnosa između ljudi i predaka, na planu mistične kauzalnosti (str. 145).

U svojoj s t u d i j i ο t o t e m i z m u u P o l i n e z i j i , F i r t je v e ć bio sklon ovakvoj vrsti objašnjenja: Prirodne vrste, predstavljene u polinezijskom totemi­ zmu, najčešće su životinje, kopnene ili vodene; mada se povremeno pojavljuju, biljke nikada nemaju glavno mesto. Izgleda da se ova sklonost ka životinjama objašnjava verovanjem da ponašanje totema odaje postupke ili namere boga. Pošto su biljke nepokretne, one sa tog stanovišta nisu interesantne. Isto se tako pokazuje sklo­ nost ka vrstama sa osobinama pokretljivosti i gipkosti, sposobne za najraznovrsnije pokrete, jer one imaju isto tako često, upadljive osobine — oblik, boju, svirepost, i naročito krike — koje se još pre mogu ubrojiti među sredstva koja natprirodna bića koriste da bi se oglasila (Firth, (1), str. 393).

U ovakvoj sličnosti Fortes nalazi objašnjenje glav­ ne uloge date životinjama mesožderima: onima koje pripadnici plemena Talensi nazivaju „vlasnici očnja­ ka", koje opstaju i brane se napadajući druge životi­ nje i čak ponekad ljude; „njihova simbolična veza sa potencijalnom agresivnošću predaka" očevidna je. Po svojoj vitalnosti, ove životinje su veoma pogodan simbol besmrtnosti. Činjenica što je ovaj simbolizam uvek jedne vrste, što znači životinjske, potiče od suštinskog karaktera društvenog i moralnog kodeksa, koji predstavlja kult predaka: to što se upotrebljavaju različiti životinjski simboli, objašnjava se činjenicom što ovaj kodeks ima različite vidove.

Ova tumačenja Firta i Fortesa mnogo više zadovo­ ljavaju od tumačenja klasičnih pobornika totemizma, ili njihovih prvih protivnika, kao što je Goldenvajzer, jer izbegavaju dvostruki greben proizvoljnosti i lažne očevidnosti. Jasno je da u takozvanim totemskim sistemima prirodne vrste ne predstavljaju tek bilo kakve nazive društvenih jedinica koje se mogu imeno­ vati i na drugi način. Isto tako je jasno da time što uzima životinjski ili biljni eponim, društvena jedinica ne potvrđuje implicitno da između nje i njega postoji suštinski afinitet: da ona potiče od njega, da su iste prirode, ili da se njime hrani. . . Veza nije proizvoljna, isto tako to nije odnos susedstva. Ostaje, kao što to Firt i Fortes nagoveštavaju, da je ona zasnovana na percepciji sličnosti. Treba još saznati gde se nalazi ta sličnost i na kom planu se može otkriti. Može li se reći, kao što su učinili autori koje smo citirali, da je ona fizičke ili duhovne vrste, prenoseći na taj način

Fortesova teorija zasniva se na nepotpunoj analizi. Firt i Fortes su postigli veliki n a p r e d a k prelazeći sa s t a n o ­ višta subjektivne utilitarnosti na stanovište objektiv­ ne analogije. napravljenim predmetima. Na drugom mestu. konačno. . zbog tamo uočene sklonosti prema životinjskim tote­ mima. ograničeno na kulture koje imaju veoma razvijen kult predaka. ovaj uslov nije n u ž a n i nije dovoljan. ponekad je čak i bitna. kada je ovaj n a p r e d a k jednom postignut. nikakva sličnost nije implicitno ili eksplicitno pretpostavljena. normalnim ili patološkim stanjima. je sličnost između ova dva sistema razlika. Ono je. priznajući im istovremeno pod­ jednak značaj: jedan niz može uputiti na drugi. životinje daju grubo porediti sa precima. jer je veza koju oni nagoveštavaju samo izvedena. Firt je prihvata za Polineziju. na oblike totemizma uglavnom životinjskog tipa. Time želimo reći. zatim. smišljajući rešenje ograničenog polja primene. razlike su. jer nisu međusobno povezani. sukobili ili udružili. konačno. Fortes priznaje da ona važi naročito za neke životinje „vlasnike očnjaka". pa čak i Talensi. pre svega. bila bi nezamisliva već zbog samog ovog susedstva. ova hipoteza ima veoma ograni­ čeno polje primene. da nema životinja koje su međusobno slične (jer je svima svojstveno životinjsko ponašanje) i p r e d a k a koji su međusobno slični (jer im je svima svojstveno ponaša­ nje predaka). a zatim manipulišući nepokornim slučajevima sve dok se činjenice ne priklone. u Australiji. da nema opšte sličnosti izme­ đu dveju grupa. i koji igraju ulogu koja nije zanemarljiva. susreli. veza izme­ đu predaka i životinja je spoljna i istorijska: oni su se upoznali. na koju se pozivaju Fortes i Firt. i autori ο kojima raspravljamo ne bi imali razloga da se tome suprotstavljaju. Moguće je da se. a ne sličnosti međusobno slične. s druge strane ljudi — čiji preci predstavlja­ ju proseban slučaj — koji se međusobno razlikuju (jer su podeljeni između segmenata društva i svaki zauzi­ ma poseban položaj u društvenoj strukturi). Međutim. u nekim vidovima austrarijskog i indijanskog totemizma? Drugim rečima. od kojih svaka ima osoben fizički izgled i način života) a. pre svega. Sve ove činjenice navode na traženje veze na jednoj mnogo opštijoj razini. Sličnost. tamo gde one imaju značajnije mesto? Šta će se. dva niza se preklapaju i intuitivno uočena sličnost. Dakle — i u tom pogledu smo saglasni sa Redklif-Braunom — ne može se izići na kraj sa tobožnjim totemskim problemom. s jedne strane. da je tumačenje razumljivo samo u slučaju društava koja razdvajaju totemski niz od genealoškog niza. To je ono što govore i mnogi afrički mitovi. Najzad i p r e svega. učiniti sa prirodnim pojavama ili predmetima. U velikom broju plemena Severne ili Južne Amerike. sa izvesnog stanovišta. ostaje da se izvrši prelaz sa spoljne analo­ gije na unutrašnju homologiju. kao i d r u - štvenu s t r u k t u r u totemskog tipa. životinje koje se međusobno razlikuju (jer potiču od različitih vrsta. već su. ili svedenog na neke tipove životinja. među njima. prvo. koju pretpostavljaju takozvane totemske predstave. koji svi mogu poslužiti kao totemi. Šta da se radi sa drugim i šta da se radi sa biljkama. Međutim. već se treba o d m a h vinuti na dovoljno opštu razinu da svi zapaženi slučajevi mogu da se uklope kao posebni vidovi.102 Klod Levi Stros Totemizam danas 103 empirizam Malinovskog sa organske i afektivne razi­ ne na razinu percepcije i rasuđivanja? Primetiće se. Ako smemo tako da se izjasnimo. Međutim. tumačenje Firta i Fortesa je dvo­ struko usko.

odnosno veoma retko i na beznačajan način (ibid. koji se nalazi na nebu. Ovaj se argument ne može primeniti na zmije. mada su one na svoj način isto tako manifestacije duha. stoka sa različitim bojama kože i dlake. monorhidne životinje. treba zapaziti da spisak sadrži dosta čudnu zbirku: lav. deo po deo. može se reći da nikakav vidljivi činilac korisnosti ne dovodi do njihovog izbora. Kada se ovi totemi posmatraju u celini . Sisari. čak i kod pripadnika plemena Nir. str. ne pojavljuju se na listi njihovih totema. str. biljke i predmti koji su najkorisniji za pripadnike plemena Nir. ribe. razni delovi životinj­ skog tela. 80). 108). rog (tesarski). Naš autor se donekle uzdržava da odgovori na pitanje — na koje se stalno nailazi i koje predstavlja neku vrstu lajt-motiva od početka ovog izlaganja — zbog čega su sisari. Naprotiv. duginu zmiju. Ako ne želimo da se vratimo na empirizam i naturalizam koje Evans-Pričard sasvim opravdano odbacuje. ne pojavljuju se kao totemi. k a d r i h da privuku pažnju. čiji svi totemi odgovaraju stvarnim bićima ili predmetima. konopac. On samo primećuje da raširena verovanja mogu da pri­ preme izvesna bića za ispunjavanje ove funkcije: ptice lete. razne zmije. Jer. razno drveće. odnose koji po mišljenju . konačno i razne bolesti. papirus. pčela. Argument je otvoreno upren protiv Redklif-Brauna. koža. veruje se da su one vidljivi znaci izuzetno snažne duhovne delatnosti. njihova pretpostavljena veza sa duhom svodi se na sasvim verbalan način za izražava­ nje duhovne vrednosti koja im se pripisuje. vodenog leoparda. razne ribe. ptice. zahvaljujući hladu koji pruža. smatra se za božanskog dobročinitelja. 80). bela čaplja. i ona koja zauzimaju prvo mesto u njihovim bajkama. krokodil. totemi plemena Nir nisu ništa više ni bića na koja bi čovek mogao da očekuje da će da naiđe zbog nekih upadljivih osobenosti. noj. Ovo što sledi moglo bi se primeniti na tumačenje Firta i Fortesa: Uopše. Međutim. ako se tako može kazati. pa prema tome u boljem su položaju da stupe u •vezu sa vrhovnim duhom. Posmatranja totemizma plemena Nir nisu prema tome u skladu sa tezom onih koji u totemizmu vide uglavnom ili isključivo obredni izraz empirijskih interesa (Evans-Pritchard /3/. Isto važi i za druge slučajeve. a naročito onih čija dlaka ima upadljiv izgled. crveni mrav. reka i potok. kornjača. gmizavci i drveće postali simboli odnosa između duhovne sile i rodova. bundeva. ako se isključi da su vode predmet obrednih stavova zbog svoje biološke ili privredne funckije.104 Klod Levi Stros Totemizam danas 105 Ideja ο objektivno opaženoj sličnosti između ljudi i totema naići će na problem već u slučaju pripadnika plemena Azande. jedna vrsta papkara. reke i potoci imaju veze sa duhom voda.. što ne može biti objašnjenje. retko u savani. S druge strane. Sto se tiče monorhidnih životi­ nja. str. životinju-munju (Evans-Pritchard /l/. . bića su inspirisala mito-poetsku maštu pripad­ nika plemena Nir. ptice. treba uvideti da ova domorodačka razma­ tranja imaju mali domet. koji imaju među svojim totemima izmišljene životinje: ćubastu zmiju. . Evans-Pričard je znao da produbi neke analize koje mu dozvoljavaju da rasklopi. gušter-penjač. Drveće. ptica dura. i Evans-Pričard podseća da je to već formulisao Dirkem u vezi sa analoginim teorijama.

na prvi pogled. ni razmatranjima utilitarnosti koja iznosi Malinovski. Suočeni smo s nizom logičkih veza koje ujedinjuju mentalne odnose. 90: poetic metaphors). Tako uspostavljena veza između blizanaca i ptica ne može se objasniti ni načelom učešća. kao što to čini Levi-Bril. Pošto su i ptice „odozgo". ne zato što se brkaju sa njima ili što su im slični. kao i ptice. „kao lica odozgo". S jedne strane. već sa svakim odnosom uspostavljenim između grupa ljudi i životinjskih vrsta. Mada ovo gledište Evans-Pričard nije izričito formulisao. Ali. Tako razumemo zašto se blizanci nazivaju imenima „zemaljskih" ptica: biser­ ka. ista razlika se odnosi na ptice. Kao manifesta­ cije duhovne moći. Jer ovakva vrsta zaključivanja ne odnosi se samo na specifične odnose koje pripadnici plemena Nir uspostavljaju između blizanaca i ptica (koji su. u odnosu na druge ljude. Blizanci „su ptice". srednji položaj između vrhovnog duha i ljudi. blizanci su sa njima pove­ zani. k o r a k po korak. i ptice mogu biti podeljene prema tome da li su gore ili dole. pripadnici plemena Nir upotrebljavaju izraze koji. već ptice (dit). na svoj način i ostajući u celini „odozgo". oni stoje n a s u p črot običnim ljudima. kao što su rodovi. da je već sama ova bliskost dovoljna da ukaže na to da se u oba slučaja stanovište zasniva na jednom opštijem načelu). kažu da su blizanci „jedna ličnost" (ran). Pripadnici plemena Nir govore ο prirodnim vrstama po analogiji sa svojim sopstvenim društvenim seg­ mentima. blizanci su pe svega „božja d e c a " (gal kwoth) i — s obzirom na to da je nebo božansko sedište — može se isto t a k o reći da su oni „lica odozgo" (ran nhial). i. t r e b a razmotriti. tako blisko paralelni sa odnosima koje pripadnici plemena Kvakiutl iz Britanske Kolumbije nalaze između loso­ sa i blizanaca. itd. ono ga vodi značajnom zaključku. tvrde da blizanci nisu „ličnosti" (ran). blizanci ostaju ljudska bića: ostajući „odoz­ go". U tom smislu. već zato što su blizanci. ovaj odnos je metaforičan (ibid) str. Stoga oni zauzimaju. a s druge strane. Međutim. Da bi definisali blizance. i odnos između jednog . niti intuicijom ο osetnoj sličnosti. afrička prepelica. izgledaju protivrečni. Da bi se pravilno tumačili ovi izrazi. uostalom. kao „ptice odozdo" u odnosu na „ptice odozgo". oni su relativno „odozdo".106 Klod Levi Stros Totemizam danas 107 p r i p a d n i k a plemena Nir vezuju neke vrste ljudi sa nekim vrstama životinja. u odnosu na „lica odozdo". razmišljanja koja oni podrazumevaju. pošto neke vrste lete niže i slabije od drugih: U skladu s tiim. Kao što je i sam Evans-Pričard rekao. što prihvataju Firt i Fortes. u odnosu na ptice. koji su „lica o d o z d o " (ran piny).

Evans-Pričard izgleda nije dobro odmerio značaj revolucije. str. gazele. jer oni gaje stoku i bave se ribolovom i baštovanlukom na obalama. uosta­ lom. koja obuhvata. str. t o t e m s k i o d n o s ne m o ž e se tražiti u s a m o j p r i r o d i t o t e m a . ona i p a k izaziva­ ju dve rezerve. str.. koju je nekoliko godina pre obja­ vljivanja njegove knjige Nuer Religion. m a r t 1961. 107.. kao i domoroce plemena Anuk i Balak Dinka. str. Formulišući na ovaj način svoje t u m a ­ čenje. Upravo u odnosu na boga blizanci i ptice imaju zajednički k a r a k t e r . P r e m a t o m e . Ove teorijske klasifikacije nalaze se u osnovi totemskih predstava.108 Klod Levi Siros Totemizam danas 109 roda i jedne totemske vrste zasniva se na modelu onoga što nazivaju buth: odnos između bočnih ro­ dova. Prvo. koji vode poreklo od zajedničkog pretka. Evans-Pričard rizikuje prema tome da ga ograniči: kao Firt i Fortes (mada u manjem stepenu). male mačke. „nećake božje dece" i „sinove ili kćeri plemića" (ibid. Ma koliko su plodna ova gledišta. jer smo i sami to dokazali u društvima sa mnogo manje teološkim duhom nego što je to slučaj sa pripadnicima plemena Nir. u krajnjoj liniji. 20.). šakal. bivoli. koze itd.P r i t c h a r d /4/. godine (Evans Pritchard / 4/. broj 179. daje opšte tumačenje na jeziku jednog određenog društva. na obalama i u močvarama: krokodile. koji se dele u podrodove: varijeteti mungosa. divlji pas i domaći pas. Ο životinjskom svetu se p r e m a tome misli na isti način kao i ο društvenom svetu. pokazati kao duboki uzrok velikih previranja koja je totemski problem izazvao u entolo1. hijena. 90. i time ograničava njegov domet. 1). gde su svi papkari.) 2. 19. analiza domorodačke teorije . izveo Redkif2 -Braun svojom drugom teorijom totemizma '. str. Evans-Pričard izgleda da veruje da se doprinos Redklif-Brauna problemu totemizma svodi na njegov članak iz 1929. Ptice obrazuju široku zajednicu koja se deli na više rodova: „božju decu". Travojedi obrazuju kolektiv ili klasu (bab). mada se njegovo prisustvo može. blizanaštva suviše je usko podređena samoj teologiji pripadnika plemena Nir: Formula (koja povezuje blizance sa p u c a m a ) ne odražav? dvojni odnos između blizanaca i ptica. vodene ptice i ptice ribolovce. vodene guštere. Postoji zajednica (cieng) mesoždera — lav. već trojni odnos iz­ među blizanaca. „Svet bez n o g u " grupisan je u rodove zmija. 19). Po našem uverenju. Još 1960. Drugo. Ona se mnogo radikalnije razlikuje od prve nego što engleski etnolozi obično misle. ptica i boga. Uporedi sa ovog stanovišta shemu na str. To je formula kojoj je Evans-Pričard nedavno dao stroži izraz: Na b i ć a se projektuju p o j m o v i i osećanja p o r e k l o v a n njih ( E v a n s . čije je Verovanje u neko najviše božanstvo nije međutim potrebno da bi se uspostavili odnosi ove vrste. 1099. leopard. a „svet r e k a " okuplja sve životinje koje žive u vodi. kao jedan od svojih rodova (thok dwiel). . sve vrste riba. ovog rada sa shemom koju smo dali u Geste d'Asdiw. itd. 1 '. n. mungose. Preštampano u Les Temps modernes. koji se postavlja na drugoj razini i na drukčiji način. krave. i zečeve i ovce. godine. . v e ć u asocijacijama koje on i z a z i v a u d u h u (ibid. problem koji još nije bio jasno sagledan. antilope. (Evans Pritchard /3/ str. 132). 82). str. ona ne samo što dovršava likvidaciju totemskog problema već i osvetljava pravi problem.

koji predstavljaju glavnu h r a n u ljudi.110 Klod Levi Stros Totemizam danas 111 škoj misli. koju je čuvao u jednoj hermetički zatvorenoj korpi. Međutim. sličnost se tu završava. U stvari. Prema tome. pojavila se 22 godine posle prve. Redklif-Braun je nudi kao primer one uporedne metode koja jedina može da dozvoli antropoligiji da formuliše „opšte stavove". Gavran je ukrao korpu. Haidski mit priča da je u početku orao bio gospodar celokupne vode na svetu. podigla je kamen. Ptice totemi isto tako su rasprostranjene u Meleneziji. među njima postoji kontinuitet na metodološkom planu. i tako je stvorena hidrografska mreža istočne Australije. a docnije su se naselili lososi. U Zapadnoj Australiji se nailazi na belog kakatoa (australijski papagaj) suprotstavljenog vrani. str. Umesto toga pogledajmo da li i na drugim mestima postoje slične situacije. Ipak. treba sada da poklonimo pažnju ovoj drugoj teoriji Redklif-Brauna. u skladu s tim. Vrana je primetila šta on radi i u želji da i sama pije. čak i ako su im postojeća saznanja i uvrežene predrasude sužavali vidik. Australijanska plemena na reci Darling u Novom Južnom Veslu imaju podelu na dve egzogamijske i matrilinearne polovine. Pripadnici plemena Haida na Ostrvima kraljice Šarlote u Britanskoj Kolumbiji podeljena su na matrilinearne egzogamijske polovine. a u provinciji Viktorija beli kakatoe je suprotstavljen crnom kakatou. ovakva vrsta objašnjenja osuđena je da ostane u području nagađanja i nesigurnosti. Ova teorija. veoma bliskim vr­ stama. Takvu društvenu organizaciju možemo da pokušamo da objasnimo istorijski: na primer. Na isti način je naja­ vljena prva teorija (vidi gore. Polovine nekih plemena Nove Irske nazivaju se jedna po morskom orlu. i obrnuto. počešala svoju glavu p u n u vašiju iznad vode i zaboravila da zatvori bunar. Zaista bi izgledalo malo verovatno da su se mnogobrojni i veliki duhovi mučili bez razumnog motiva. Da li je trebalo. iako njen autor sam ne naglašava novinu. gde ptice od tada piju vodu. prema tome. koji je on podizao kada je želeo da pije. Daljim uopštavanjem. a vaši iz glave ptice pretvorile su se u ribu kojima se sada hrane domoroci. u samoj Australiji plemena duž reke Darling samo ilustruju opštu situaciju. koje se nazivaju Orao (Eagle) i G a v r a n (Raven). ali simetrično suprotnim. u Australiji postoji jedan mit veoma sličan onome koji smo upravo prepričali: soko je nekada držao vodu zatvorenu u jednom b u n a r u sa malim otvorom na kome se nalazio veliki kamen. i time objasniti ove analogije? To bi značilo zaboraviti da se australijske egzoga­ mijske polovine — matrilinearne i patrilinearne — često označavaju imenima ptica i da. Sva voda je istekla. a druga po kopcu-ribolovcu. u duhu istorijskih rekonstrukcija. voda se prosula po zemlji: tako su stvorena jezera i reke. Prema tome. S obzirom na to da n a m nije ništa poznato ο prošlosti tih plemena. one . približiće se prethodne činjenice. u Huxley Memorila Lecture for 1951. dva neprijateljska naroda jednog d a n a odluče da uspostave mir i da bi ga bolje obezbedili saglasili su se da će se ubuduće muškarci iz jedne grupe ženiti ženama iz druge grupe. pomišljati da su ne­ kada postojali odnosi između Australije i Amerike. 78). Eponimne ptice ovih australijskih i američkih polovina pripadaju. koje se nazivaju Soko (Eaglehawk) i Vrana (Crow). ali dok je nadletao ostrva. ili su im samo otkrivali iskrivljeni stvarni privid. pod naslovom "The Comparative Method in Social Anthropology".

proširuje se pitanje koje smo postavili na početku: zbog čega sve te ptice? Pored egzogamijskih polovinai druge vrste dvojnih podela označene su parovi­ ma ptica. pokriva druga dva: kako svako društvo poima odnos između ljudskih bića i drugih Ovaj korak je odlučujući. koju napredak upoređivanja čini sve opštijom. ili segmenti društva. Štaviše. društvene grupe identifikuju pomoću amblema. striktno u skladu. kojot i divlja mačka. crvena ptica i crna ptica: Prema tome. s druge strane. zastavi. gore str. u južnom delu Novog Južnog Velsa. da bi predstavljali polovinu dvojne organizacije? Pitanje nije podstaknuto samo praznom radoznalošću. kao što to dokazuje primer pripadnika plemena Andaman). trebalo bi još uvek shvatiti zbog čega je jedna vrsta izabrana i ima prednost nad nekom drugom: Na osnovu kog načela su izabrani parovi kao što su soko i vrana. Redklif-Braunova kritika obnavlja onu koju je formulisao 1929. jer sa tog stanovišta. ista uloga može biti pripisana. koji se isto tako označva asimilovanim pticama ili životinjama: u istočnoj Australiji slepi miš je muški totem. one mogu imati imena ptica: na primer. kako sami domoroci sebi predstavljaju dvojnu organiza­ ciju u okviru svoje društvene strukture. godine uznosi novinu. i 21). i kako se.) Konačno. ne radi se uvek ο pticama. On povlači za sobom ponovnu integraciju sadržine u formu i otvara na taj način put pravoj strukturalnoj analizi. Ako shvatimo načelo. zavisno od vrste zajednice koja se posmatra. orao i gavran.112 Klod Levi Stros Totemizam danas 113 koje se odnose na seksualni totemizam (a ne više na polovine). druga sa divljom mačkom (Radcliffe-Brown /4/ str. Na kraju.totemske" sklonosti ka životinjskim vrstama. Drugim recima. bićemo možda u stanju da saznamo. umesto da se upitamo zašto sve te ptice?. Do sada. jer preostaje jedan nerešen problem. suočeni smo sa sledećim problemom: kako da se objasni da se dru­ štvene grupe. U Australi­ ji. U Kaliforniji.. bogu. ili amblemskih predmeta? Ovaj drugi problem isto tako prevazilazi okvire totemizma. razlikuju jedni od drugih po tome što se svaki udružuje sa jednom osobenom prirodnom vrstom? Ovaj problem. Upravo je 8 Totemizam danas . kada je to slučaj. 114) Uporedni metod se upravo sastoji u integrisanju jedne osobene pojave u celinu. Međutim. ove funkcije imaju slepi miš i ptica puzačica (Climactens sp. kao što smo već videli. 19. iznutra. objavljujući da ova kritika nije dovoljna. str. njegovo predavanje iz 1951. svecu ili nekoj životinjskoj vrsti. 113). Među­ tim. koja je daleko od formalizma koliko i od funkcionalizma. ili. koji je problem totemizma. možemo postaviti pitanje: zašto baš soko i vrana i svi ostali parovi? (ibid. što znači da se pojedinac stavlja u istu kategoriju kao njegov ded i njegov unuk. polovine mogu biti povezane i sa drugim životinjskim parovima: dve vrste kengura u jednom području. jedna polovina se povezuje sa kojotom. Čak i ako se pretpostavi da se može dati zadovoljavajuće objašnjenje . pak. sa Boasovom kritikom (cf. u zapadnoj Australiji. simbola. dešava se da se australijski dualizam manifestuje na planu naraštaja. to su martin-ribolovac i ptica koja gradi viseća gnezda (Vespa). sova ženski. dve vrste pčela u drugoom.. prirodnih vrsta (problem širi od totemizma. dok su otac i njegov sin u suprotnoj kategoriji! Ove polovine obrazovane od alternativnih naraštaja najčešće nemaju ime.

i mogućni svekar. koji predstavljaju njihovu glavnu lovi­ nu. Za kaznu. sokoli se brzo pojavljuju da bi im. Međutim. Ljutiti Kengur udario je Vombata kamenom po glavi i spljoštio mu lobanju. a s druge. onako kako preovlađuju u društvu ljudi (Radcliffe-Brown /4/. a kengur ima rep i živi na otvorenom prostoru: Svakako to je samo „priča tek t a k o " (a just-so" story) i koja se može s m a t r a t i detinjastom. na primer. odbio je da primi Kengura. ptice mesožderi. on baca krivca u vatru i drži ga dok mu oči ne pocrvene i perje ne pocrni. poznat u više područja Australije.114 Klod Levi Stros Totemizam danas 115 strukturalna analiza ono što preduzima Redklif-Braun. a to je moguće samo pod uslovom da se izaberu vrste koje imaju bar jednu zajedničku odliku. Jedna verzija iz Zapadne Australije odnosi se na Sokola i Vranu. od kojih je prvi ujak druge. Soko češka svoju nećaku po trbuhu dok ona ne povrati meso. Vrana podleže iskušenju: ona pojede lovinu i pravi se da se vratila praznih ruku. to se i dešava. Međutim. zbog prednosti date braku sa sestrom od ujaka. vrane čekaju priliku da ukradu nešto za sebe. mada se tu radi ο drugim životinjama. ali mnogo manji). Ona zabavlja slušaoce. k a d a govornik zna da upotrebi pravi ton. Da bi se postigao ovaj rezultat. stvarni ili mogućni. čiji sukobi daju glavnu građu priči. kada je prvi put kiša počela da pada i kada se Vombat sklonio u svoju . nastavlja Redklif-Braun. Stojeći na granama nedaleko od vatri logora. otkriva se zajednička tema.koji žive na granicama Južne Australije i provincije Viktorija. otimali lovinu: i oni su lovci. Još uvek ne verujući. život u životinjskom svetu predstavljen je u obliku društvenih odnosa. i stoga Soko naređuje Vrani da mu donese kengura Valabija. Tako. ima pravo da zahteva od svoje nećake i snahe poklone u hrani. koja omogućava da se porede. domoroci. i da će ubuduće samo krasti lovinu. čija je struktura analogna. str. Posle uspešnog lova. Od tada. 116). Načelo je jasno u slučaju sokola i vrane. solidarnost i suprotstavljanje. Od tada. Ovaj mit. Vombat je na to odgovorio zabivši koplje u zadnjicu Kengura. Australijanac sebe smatra „čovekom koji jede meso" i soko i vrana. vombat ima pljosnatu glavu i živi u jazbini iskopanoj u zemlji. Jednoga dana je Vombat odlučio da sebi napravi . Kada domoroci love paleći vatre u šikarama. nekada bili prijatelji. Drugim recima. shvatiti ovaj mit bez osvrta na etnografski kontekst. s jedne strane. a bol tera vranu da ispušta krike koji će otad biti karakteristični za ovu pticu. kaže Vrana. Soko donosi odluku da Vrana više neće loviti za njegov račun. prirodne vrste klasifikuju se u opoziciju.kuću" i Kengur je počeo da mu se podsmeva i da ga gura. Nemoguće je. Mitovi ovog tipa mogu se porediti sa drugima. nadletajući plamen. mada se međusobno razliku8* .. tumačeći zajedno sve varijante istog mita. izvodi na scenu dva protagonista. glavni su mu konkurenti. Međutim. što se napila soka akacije da bi utolila glad. ako se razmotri nekoliko desetina priča istog tipa. Svekar. tvrdeći da je ona suviše mala za obojicu. koji su dve glavne ptice mesožderi. r kuću". Sličnosti i razlike među životinjskim vrstama prevedene su kao prijateljstvo i sukob. učvršćujući institucije pomoću pred­ stava. ujak odbija da veruje i postavlja pitanje zašto joj se naduo trbuh: to je zato. pričaju da su kengur i vombat (jedan drugi torbar.

kojima se divi ili koja se rado jedu: iza njihove čulne realnosti naziru se pojmovi i odnosi. 3. predstavlja zajedničku odliku posmatranog para i to pruža mogućnost za upoređivanje sa ljudskim životom 3 . itd. odakle smo pošli na kraju analize. crveno-belo. i koja je podređena sličnosti: mada su obe ptice mesožderi. Međutim. jedna je „lovac".. jedino ili prvenstveno.116 Klod Levi Stros Totemizam danas 117 ju. a druga „lopov". u suprotstavljanju dva načela. na svoj način. u jednom području Novog Južnog Velsa. na šta domorodac odgovara. već zato što su „dobre za mišljenje". prva kao lovac. Pripadnici iste vrste. posluži njenom stvaranju. kakatoei se razlikuju po boji. Pošto malo prevazilazimo okvire Redklif-Brunovog teksta. Redklif-Braun pita: „Kakva sličnost postoji između slepog miša i ptice-p uza čiče?". dok se polovina Gvajgulir identifikuje sa winggo (vrh). kod nekih plemena Severne i Južne Amerike pomoću opozicija tipa nebo-zemlja. a druga kao strvojed. Ohrabren ovim prvim objašnjenjem koje je dobio od jednog informatora. umesto da bude prepreka za integraciju. iz čijeg jedinstva proističe organizovana celina (tao): bračni par. tobožnji totemizam samo izražava. postoji i jedna su­ protnost unutar para. ovo načelo sastoji se iz spajanja suprotnih članova. kao ženski totem: u stvari. koje spekulativna misao stvara polazeći od podataka dobijenih posmatranjem. kako da se tumači par: sova-slepi miš? Redklif-Braun priznaje da je bio prvo zaveden time što su oni noćne ptice. uzvodno-nizvodno. Međutim. Životinje totemizma prestaju da budu. itd. (danas bi se reklo pomoću posebnog koda). Totemizam se stoga svodi na izvesan način formulisanja jednog opšteg problema: učiniti tako da suprotnost. leto i zima. Odgo- . rat-mir. Međutim. obe ptice žive u šupljim stablima!" Dakle isti je slučaj i sa sovom (night owl) i legnjem (night jar). 152). Međutim. ili uloga proizvoljnog izgovora. čiji se najopštiji model i najsistematičnija primena možda susreću u Kini. živeti u šupljinama stabla. ptice koje na sličan način žive na drveću su dnevne ili noćne. može nam se postaviti pitanje u čemu život ptica koje svijaju gnezda u krošnjama drveća podseća na ljudski život. Jang i Jin: muško i žensko. U skladu s tim. stvorene od životinjskih i biljnih izraza (i u tome je njegovo jedino osobeno svojstvo). bića od kojih se strahuje." (Thomas. dan ili godina. tako. beloj ili crnoj. Dokazni postupak Redklif-Brauna definitivno uki­ da dilemu u čijim okvirima su bili sputani i protivnici i pristalice totemizma. Pomo­ ću specijalne nomenklature. jer su samo dve uloge mogle da budu pripisane živim vrstama: uloga prirodnog sti­ mulansa. str. po svemu sudeći iznena­ đen takvim neznanjem: „Ali zaboga. pokazuje se samo kao „jedna vrsta veoma česte primene izvesnog strukturalnog načela" (str. . Ova imena se odnose na različite delove senke koju baca drveće i njima se aludira na odgovarajuća mesta koja delovi plemena zauzimaju u logorima . jedan mit priča da je ova ptica-puzačica naučila žene veštini penjanja po drveću. Između ove teze i one koja joj prethodi postoji toliko veliki jaz da bi čovek želeo da sazna da li je Redklif-Braun bio svestan pređenog puta. 123). poznato je bar jedno australijsko pleme u kome se polovine nazivaju po delovima drveća: „Kod p r i p a d n i k a plemena Ngeumba polovina Gvajmudten deli se na nhurai (osnovu) i wangue (sredinu). podela „soko-vrana" plemena na reci Darling. korelacije i opozicije koje se mogu formalizovati i drukčije. dan i noć. šlepom mišu je suprotstavljena dnevna pticapuzačica. Jesti meso. Shvata se najzad da prirodne vrste nisu izabrane zato što su „dobre za jelo". .

njegova analiza činjenica ο australijskim društvima vodi ga dalje od jednostavnog etnografskog uopštavanja.118 Klod Levi Stros Totemizam danas 119 vor se možda nalazi u beleškama sa predavanja koja je držao u Južnoj Africi i u neobjavljenom tekstu jednog predavanja ο australijskoj kosomologiji. 118). iza duha. učinjeno bez oklevanja. koja je skoro najmanji zajednički imenitelj svake misli. Međutim. Smisao se ne ograničava. Ovo odstupanje nije. do zakona jezika. Pojmovi opozicije i korelacije. treba to konkretno razmotriti. Kao što i sami zaključci Redklif-Brauna pokazuju. Međutim. i samo je propustila da prizna da se tu radi ο jednoj originalnoj logici. Redklif-Braun izgleda da je nesiguran u pogledu dometa svoje teze i njenog proširenja van okvira australijskih primera: Australijska koncepcija onoga što ovde označavamo izrazom „opozicija" je specifična primena vezivanja po suprotnosti. str. Međutim. Huxley Memorial Lecture" bile obeležene približavanjem antropologije i struktu­ ralne lingvistike. sledeći je. međutim. isključenja i uključenja. kao što smo videli. Da bi se shvatio razlog upotrebe imena životinja. a ne suprotno: obno­ vljeni asocijacionizam morao bi da se zasniva na sistemu operacija koji ne bi bio bez analogije sa Bulovom algebrom. suprotno onome čemu je Redklif-Braun još uvek nakonjen. parova opozicija. ima­ ju dugu istoriju. Asocijacionizam ima veliku zaslugu što je ocrtao obrise ove elementarne logike. njegov . a ne ο jednom pasivnom proizvodu dejstva sredine na amorfnu svest. navele da odbaci svoje ranije stavove... U jednom kratkom trenutku. što je opšta odluka ljudske misli i što nas navodi da razmišljamo ο parovima suprotnosti: gore i dole. strukturalna lingvistika i. dok se druga plemena pozivaju na zajedništvo stanovanja. mozga). Već smo primetili da je Redklif-Braun shvatio da u strukturalnoj analizi nije moguće raz­ dvajati formu od sadržine. crno i belo. strukturalna antropologija. objašnjava zakone asocijacije. međutim. godine. Neobično je sresti ih pod perom Redklif-Brauna. To nije sve. upravo ova logika opozicija i korelacija. sa svim njihovim implikacijama. usklađenosti i neusklađenosti. koje su ga. već iznutra. On nije bio čovek koji bi dobrovoljno priznao da je mogao da promeni mišljenje. australijski pojam opozicije kombinuje ideju ο paru suprotnosti sa idejom ο paru protivnika (ibid. Međutim. Svi oni koji su učestvovali u ovom poduhvatu dovedeni su ipak u iskušenje da poveruju da je to moglo da n a đ e odjek u misli Redklif-Brauna. bez sumnje. Forma nije spolja. teško je ne primetiti da su deset godina koje su prethodile njegovom . niti da prizna moguće uticaje. jer nemamo slobodu da postavimo granicu van koje bi proizvolj­ nost vladala. Tačno je da bi jedna posledica — uostalom još uvek ne sasvim jasno izražena — savremenog struk­ turalizma bila vraćanje ugleda asocijativističke psiho­ logije. pa čak i misli. obeležene pečatom naturalizma i empirizma. neposrednom izrazu strukture duha (i. što su poslednje prilike koje je imao da iznese svoje mišljenje pre smrti koja ga je zadesila 1955. on ne postoji nigde ako ne postoji svuda. ponovo su im dale važno mesto u rečniku humanističkih nauka. Istina je da n a m naša ograničena saznanja često onemogućavaju da tragamo za njim do kraja: usled toga Redklif-Braun ne obja­ šnjava zbog čega neka australijska plemena poimaju afinitet između života životinja i ljudskog života u svetlosti mesožderskog ukusa. jako i slabo.

Vodeći računa ο intelektualistič­ kom k a r a k t e r u koji smo priznali ovoj teoriji. L. metod koji sledi Redklif-Braun je isto toliko čvrst kao i tumačenja koja iz njega proističu. 1953. Ma koliko poslednja teorija totemizma Redklif-Brauna izgledala nova u etnološkoj literaturi. Rouse. Međutim. jednu bitniju integraci­ ju: integraciju metoda i stvarnosti.. F. C. on potvrđuje plodnost jedne misli koja. mada zamagljena starošću i bolešću. I. predstave i situa­ cije. Verujemo. da smo otkrili. Tax. str. Svaka razina društvene stvarnosti izgleda mu kao neophodan sastavni deo bez koga bi bilo nemoguće shvatiti druge razine. An Appraisal of Anthropology Today.' držao empirističke koncepcije strukture. U svakom od ovih praktičnih poduhvata. međutim. čije je mesto van čisto etnološke misli. V TOTEMIZAM IZNUTRA Bez sumnje bi Redklif-Braun odbacio zaključke koje smo izveli iz njegovog izlaganja. čoveka bi moglo da iznenadi to što je Bergson branio veoma bliske ideje. u njegovom delu Deux Sources de la morale et de la religion nalaze se obrisi jedne teorije koja u nekim t a č k a m a ima interesantnu analo­ giju sa teorijom Redklif-Brauna. ako bismo bili dovoljno obavešteni. a n t r o ­ pologija samo potvrđuje homologiju strukture izme­ đu čovekove misli na delu i čovekovog predmeta kojim se ona bavi. međutim. među­ tim. Eiselev. Čikago. To n a m pruža prili­ ku da postavimo jedan problem koji zadire u istoriju 1. U stvari. nju ipak nije on otkrio. Metodološka integracija suštine i forme odražava. C. 109. početak jednog p u t a otvorenog njegovim predavanjem iz 1951. Običaji vode verovanjima. Vogelin. kao što to potvrđuje jedno pismo.120 Klod Levi Stros postupak prećutno pretpostavlja da je i ta razlika isto t a k o značajna i da bismo. na svoj način. jer se do kraja svog života. . godi­ ne. bez iskrivljavanja. a verovanja vode tehnikama. Čak i ako tim putem nije išao. ed. mogli da je stavimo u korelaciju sa drugim razlikama koje se mogu otkriti između verovanja dveju grupa. a da prethodno nije procenio. — u njihovim odnosima opozicije i korelacije — institucije. malo je verovatno da se inspirisao svojim prethodnicima. između njihovih tehnika ili između odnosa koje svaka od njih održava sa svojom sredi­ nom. različite razine se ne ogledaju jednostavno jedne u drugima: one međusobno dijalektički dejstvuju na takav način da se čovek ne može nadati da će upoznati jednu od njih. Vidi pismo Redklir-Brauna autoru ovog rada u S. sadrži u sebi obećanja obnove.

' oni imaju vrednost iskaza. karakteriše odnos između čoveka i životinje ili biljke. za koga se zna kakvo mesto poklanja afektivnosti i doživljenom iskustvu. u suštini je samo vrsta (Bergson. To nas navodi da potražimo čega ima originalnog u načinu na koji čovek vidi i poima biljke i životinje: Istovremeno kada priroda životinje izgleda da se koncentriše u jedinstveno svojstvo. Nemamo potrebe da pratimo Bergsona do kraja njegove teorije. Totemizam se ne poklapa sa zoolatrijom. ona isto tako pomaže da se bolje shvati „ova jedinstvena pojava koju predstavlja tote­ mizam". 192). i hipotezu koja svodi totem na ulogu amblema i jednostavne oznake klana. str. a drugom ime druge. Kako se ovo verovanje može obja­ sniti? Skala predloženih tumačenja prostire se između dve ekstremne hipoteze. uzetih izdvojeno. po Levi-Brilu. isto tako.122 Klod Levi Stros Totemizam danas 123 ideja i. 192). jer bismo se našli na nesigurnom terenu. Pretpostavimo. . preko njenih predstavnika. onda ćemo dati jednom klanu ime jedne životinje. sa poštovanjem koje ima izvesnu sličnost sa religijom" (Str. čije je značenje i tu dvosmisleno. Ova neposredna percepcija vrste. kao što to čini Dirkem. Ovo poštovanje izgleda da je u mislima domorodaca pove­ zano sa verovanjem u identitet između životinje i biljke i članova klana. U stvari. . Ma koliko životinja imala konkretnog i indivi­ dualnog. kada razmatra jedan etnološki problem. 193—194)... ali to što dva klana istog plemena moraju neophodno biti dve različite životinje.čovek posmatra jednu životinjsku ili pak biljnu vrstu. ali prepoznati životinju znači obično prepoznati vrstu kojoj ona pripa­ da . koji svodi na jedan modalitet kulta duhova. koja olako koristi višestruke smislove koje u različitim jezicima imaju izrazi kod nas prevedeni glagolom biti. zaista. Svako od ovih imena. Prepoznati čoveka znači razlikovati ga od drugih ljudi. . koja je sama rezultat instinkta usmerenog na sprečavanje biološki štetnih brakova između bliskih . . mnogo je poučnije. Oni u stvari kažu da su dva klana različite krvi (Bergson. ali u t o m slučaju bez mogućnosti da se pokloni pažnja mestu koje zauzima totemizam u životu ljudi koji ga primenjuju. Bergson u totemizmu vidi sredstvo egzogamije. Ni jedno ni drugo tumačenje ne omogućava da se jednostavno i nedvosmisleno odgovori na pitanje koje postavlja očevidna sklonost ka životinjskim i biljnim vrstama. ne može se ništa zaključiti. omogućava da se dođe do postulata koje impliciraju spekulacije ο totemizmu: kako se može desiti da jedan filosof.učešću". da treba istaći da ova dva klana predstavljaju dve vrste u biološkom smislu reci . ali on i p a k pretpostavlja da . str. pone­ kad čak jednostavan neživi predmet. na stanovište p o t p u n o suprotno stanovištu onih etnologa za koje bi se moglo reći da u svemu drugom imaju doktrinarni stav sličan njegovom? U delu Deux Sources Bergson r a z m a t r a totemizam posredstvom kulta životinja. pa će biti dovoljno razmotriti samo njih: hipotezu ο . . biće samo naziv: zajedno. reklo bi se da se njena individualnost rastapa u vrsti. dolazi. ona se u suštini javlja kao kvalitet. istinu treba tražiti na pola puta između dva ekstremna rešenja koja smo pomenuli: Iz toga što jedan klan kaže da je ova ili ona životinja.

može konačno da se organizuje u sistem? Dirkem odgovara: Mada se totemsko načelo najčešće javlja u vezi sa nekom životinjskom ili bujnom vrstom. i klanovi bi ostali međusobno strani. sveden na nekoliko poteza. Ova filosofska oštroumnost koja mu daje. Filosof kretanja našao je rešenje totemskog problema na terenu opozicija i pojmova. Sakralnost je u najvećem stepenu zarazna: ona se stoga širi od totemskog bića na sve što je s njim u bližoj ili daljoj vezi . Izraz „podeljen" očevidno sadrži dvosmislenost. tačno rešenje etnološkog problema koji profesionalni etnolozi još nisu resili (Deux Sources dolazi neznatno posle prve teorije Redklif-Brauna). Priroda ispravlja ovaj nedostatak p u t e m inteligencije. suprotnim postupkom. već na dvojnost (ibid. dali bi — ako se totemizam zasniva na biološkim tendencijama i pri­ rodnim osećanjima — rezultat suprotan traženom: svaki klan bi morao biti endogaman. ne egzogame. . m a k a r i protiv volje. str. razna bića sa kojima je stalno u vezi . ova „imaginativna p r e d s t a v a " imala bi. Uprkos razlikama u njihovim polazištima. od kojih se Bergson. usvojeni sociološki model bio bi u čudnoj protivrečnosti sa zoološkim originalom kojim je inspirisan: životinje su endogame. Klan najpre „instinktivno" uzima jedan amblem (vidi gore str. . „Specifikacija" svakog klana i „specifično" razlikovanje jednih od drugih. Ali kako ovaj niz operacija. zadovoljava da zadrži prve dve. one se p a r e i razmnožavaju isključivo u granicama vrste. u svojoj kritici. Zadržavajući stvarno postojanje potrebe ljudi da izbegavaju b r a k o ­ ve sa osobama u krvnom srodstvu. jer stvarna podela nije posledica uzajamnog i nepredvi- . Dirkem. kao biološka vrsta. Redklif-Braun je dvadeset godina posle Bergsona došao do istog zaključka. : ono čime se hrani . str. ono ne može da se na to svede. Konačno. Međutim. ako bi takav instinkt postojao pribegavanje institucionalnim putevima bilo bi suvi­ šno. . Štaviše. priznaje da tome ne. . kao što smo videli. Međutim. koji su međutim bili savremenici. koji može biti samo grub crtež. .. . podstičući „imaginitivnu predstavu koja upravlja po­ našanjem onako kako bi to učinio i n s t i n k t " (str.124 Klod Levi Stros Totemizam danas 125 rođaka. osim toga što se ovde zalazi u čistu metafiziku. Bergson mora da svede imaginativnu predstavu na jedan oblik: Prema tome.odgovara nikakav „stvarni i dejstvujući" instinkt. ma koliko bio sklon da se uvek vraća kategorijama i čak antinomijama. . 92). 318). ne stavljaju nagla­ sak na animalnost. ovaj lik postaje sakralan. 195). ceo svet biva podeljen između totemskih načela istog plemena (Durkheim. U stvari Dirkemova teorija totemizma razvija se u tri etape. Docnije. stvari koje su mu slične . kada oni [članovi dva klana] izjavljuju da predstavljaju dve životinjske vrste. u tom crtežu se „prepozna­ je" životinjski lik i u skladu s tim se on menja. koje svaki k l a n vrši za svoj r a č u n i nezavisno od drugih klanova. tražio je rešenje istog problema na razini gde se razlike brišu. 195). utoliko je značajnija što je tom prilikom došlo do pravog ukrštanja između Bergsona i Dirkema. Bez sumnje da bi prevazišao ovu drugu prepreku. usled brkanja osećanja p r e m a klanu i p r e m a njegovom amblemu. Bergson je toliko svestan ovih teškoća da žuri da izmeni svoju tezu u dvema tačkama. . Konačno. sadržinu upravo suprotnu svom pretpostavljenom predmetu.

članovi koje povezujemo na taj način nisu isti koje spaja Australija: biramo ih po drugim kriterij uma i iz drugih razloga. Ona ne poznaje meru i nijanse. Kada približava. . koji dobro ilustruje istorija totemizma. čak i elemen­ taran. od kojih bi svaki obuhvatio celokupno polje da ga ne sprečava širenje drugih krugova. suprotstavlja. koje Dirkem suviše često usvaja kada tvrdi da postoji prevlast društvenog nad intelektom. mogle biti u osnovi ovih „primi­ tivnih klasifikacija" za koje je Dirkem. ne mogu biti odraz konkretne organizacije društva. kao što su ideje ο prilepčivosti i širenju. pretpostavlja čovekovu intelektualnu delatnost. čije formalne osobine.126 Klod Levi Stros Totemizam danas 127 đenog ograničenja više krugova koji se šire. mora da se obraća neiskazanom. kada razlikuje. Međutim. u skladu s tim. kao i ranije. ovo tumačenje ne zalazi u suštinu stvari. ali na simetričan i obrnut način. brka. Navodimo iscrpno ove redove bez sumnje prvo zato što predstavljaju ono najbolje kod Dirkema: tu on prihvata da celokupan društveni život. međutim. upravo kad Bergson hoće da bude nešto suprotno od sociologa. da . Dö sada. jer može biti da je Bergsonova dalekovidost zasnovana na pozitivnijim i dubljim razlozima. neizbežno identifikujemo suprotnosti. da je Bergson u boljem položaju od Dirkema za utemeljenje prave sociološke logike. zajedno sa Mausom. našao da su sistematske i koherentne: Nije taj mentalitet bez veze sa našim. ali nejednako i različito razvijenih. str. isto onoliko koliko i Bergsonova. upotrebljava logičke mehanizme sa nekom vrstom nespretnosti. sam postupak na osnovu koga ih duh dovodi u vezu ne razlikuje se suštinski. Nije li on uspeo. Bez sumnje. . idući unazad došao do istine totemizma. Ona rado preteruji· u oba smisla. Podela do koje bi usled toga došlo bila bi proizvoljna i slučajna. A kada Dirkem hoće da iz društvenog poretka izvede a p s t r a k t n e kategorije i ideje. . 340—342). ali nijedan ne zanemaruje (Durkheirn. na­ ročito u Formes elementaires. Stoga. između logike religijske misli i logike naučne misli ne postoji provalija. Svaki put kada povezujemo unutrašnjom vezom heterogene članove. on može od kategorije vrste i od pojma opozicije da načini neposredne podatke u m a koje hoće društveni poredak da koristi za svoje konstituisanje. Međutim. u Dirkemovom smislu te reci. No. Bergsonov p o s t u p a k n a m je izgledao sačinjen od uzastopnih povlačenja: kao da je prinuđen da se povuče pred prigovorima koje je izazvala njego­ va teza. objašnjavati znači pokazivati kako je jedna stvar srodna jednoj drugoj ili sa više drugih stvari . u skladu s tim. afektivne vrednosti ili nejasne ideje. prihvaćene m a d a nikad nisu bile pojmljene. . Ono što izgleda da naročito karakteriše prvu jeste prirodna sklonost kako ka neumerenom brkanju tako i ka kontrastima. Time se i objašnjava paradoks. I jedna i druga sačinjene su od istih suštinskih elemenata. kao i u onome što bismo mogli da izvučemo iz drugog predgovora delu Regies i iz eseja ο primitivnim oblicima klasifikacije. Danas. a da Dirkemova psihologija. Naša logika rođena je iz te logike . on poka­ zuje protivrečnosti svojstvene obrnutoj perspektivi. Bergson je uprkos sebi. Njegova misao ostaje rastrzana protivrečnim zahtevima. bolje od etnologa ili pre njih. ona traži ekstreme. onda za prikaz tog poretka ima na raspolaganju samo osećanja. ona bi izvirala iz istorije i slučaja i bilo bi nemoguće shvatiti kako bi pasivno doživljene razlike.

i kabinetskog filosofa. zato što njegova misao svedoči ο čudnim analogijama sa misli mnogih takozvanih primitivnih naroda. navešćemo odmah i mesto iz Deux sources. metafiziku zajedničku svim plemenima Sua. Bergsonova filosofija neodoljivo podseća na filosofiju Indijanaca plemena Su. mada on to nije znao. sve su to njegove tačke zaustavljanja i Indija­ nac misli na ta mesta i upućuje im svoje molitve da bi one doprle do tačaka gde se Bog zaustavio. od plemena Ozaž na jugu do plemena Dakota na severu. jezikom sličnim onome upotrebljenom u delu Evolu­ tion creatrice. Za misao kod Dakota. ona je Dva teksta su u tolikoj meri podudarna da je posle njihovog čitanja lakše prihvatiti da je Bergson mogao da shvati šta se krije iza totemizma. organizovanje je međutim samo zaustavljanje. koji o d m a h prisiljava hiljade zrnaca peska da se međusobno usklade k a k o bi se otisak ocrtao (Bergson. Ova analogija zalužuje da bude produbljena. Šta im je zajednič­ ko? Izgleda da srodnost potiče od iste želje za celovitim poimanjem ona dva vida stvarnosti koje filosof označava recima neprekidnost i ispreMdanost. Dobro se čuvajući metafizičkih razmatranja koja bi bila strana njegovom temperamentu. 9 Totemizam danas . bila bliska mislima totemskih naroda. to jest organizama gde naš pogled. zato što je njegova sopstvena misao. str. Tako se i Bog zaustavio. str. od istog odbijanja da se napravi izbor među njima. Mesec. tu i tamo. str. u suštini analitički i sintetički. i prema kojoj stvari i bića predstavljaju samo zgusnute oblike stvaralačkog kontinuiteta. Čovek koji hoda zaustavlja se kada to želi. Da bismo bolje istakli sličnost. tako svetio i veličanstveno. moglo je doći samo na jednom suštinskom planu. ali zna da izrazi raznovrsne načine bitisanja u vremenu. razmišlja kao divljak. isti kao otisak noge u pesku. Drveće. koji doživljavaju ili su doživljavali totemizam iznutra? Za etnologa. i istog napora da se izrade dve perspektive koje se međusobno dopunjuju i koje vode istoj istini 2 '. a i on sam je mogao da primeti sličnost pošto je pročitao Formes elementaires de la vie religieuse i razmišljao ο tom delu. jednostavan čin. koji izlaže. zaista vreme se svodi na trajanje. U većini tačaka. Sunce. Dirkem prenosi (str. Zaista. 12). Redklif-Braun je išao istim putem kada je svodio totemizam na osobeni vid sveopšteg pokušaja da se pomire opozicija i integraci­ ja. 2. zaustavljena. u kome nema mere: to je raspoloživo i neograničeno dobro (Malan'i McCone. 221). zvezde. u kome se zaustavlja. Jezik plemena Dakota nema reč za vreme. predstavlja mesto gde se on zaustavio. u izvesnom smislu. na koji treba ukazati. Do ovakvog susreta praktičnog etnografa. životinje. Ptica koja leti zaustavlja se na jednom mestu da bi svila gnezdo. 435). ima ovaj ili onaj trenutak. tamo je on boravio. ali koji. 284—285) priču jednog mudraca iz plemena Dakota. koji je izvanredno bio obavešten ο načinu na koji misle divljaci. te on dobio pomoć i blagoslov (Dorsey. u svom kretanju. na drugom da bi se odmorila.128 Klod Levi Stros Totemizam danas 129 shvati neke aspekte totemizma. ova zaustavljanja javljaju se u našim očima kao pojava živih vrsta. Navodimo po američkom izvoru: Svaka stvar. vetrovi. gde Bergson rezimira svoju metafiziku: Velika struja stvaralačke energije prodire u materiju da bi postigla ono što može. otkriva mnoštvo elemenata koji se usklađuju da bi obavili mnoštvo funkcija.

41. Međutim. kao suprotnost prirodnom stanju. S druge strane. 63). Discours sur l'origine et les fondaments de Γ inegalite parmi les hommes bez sumnje je prvo delo u francuskoj literaturi ο opštoj antropologiji. spontanu opreznost. leži u nama. i tih bića među­ sobno. u skladu s tim. u roku od nekoliko meseci 9· . kao Redklif-Braun i Bergson.To je toliko tačno da se kod njega ponekad nalazi. da bi ova diversifikacija i ovo povećanje veza mogli da dovedu do tehničkih i društvenih preobražaja. kako u vrsti tako i u pojedincu. Međutim. On je prvo prinudio ljude da učine svoj način života raznovrsnijim. Međutim. koje izražavamo recima veliki. instinkt rađanja. „slepi nagon . godine. prirodno je morala da izazove u d u h u čoveka percepciju nekih odnosa. Pre nego što je čovek postao društveno biće.130 Klod Levi Stros Totemizam danas 131 Redklif-Braun je imao jednog daljeg prethodnika. dok Discours sur l'origine de l'inegalite potiče iz 1754. uostalom. u ličnosti Žan-Žak Rusoa. afektivni i intelektualni život se suprotstavljaju jedan drugome. koji s obzirom da pripada prirodi. Kada vlada prirodno stanje obe nedostaju čoveku. spor. ne bi dozvolio da se ona prevaziđe. pored toga što je poznavanje etnologije bilo još uvek veoma ograničeno u XVIII veku. izvor društvene diferencijacije koja može biti doživljena jedino pod uslovom da je pojmljena. koja mu je ukazivala na mere predostrožnosti najpotrebnije za njegovu bezbednost (Rousseau /l/. dovodio je samo do čisto životinjskog čina". slab. Ruso vidi u čovekovom shvatanju „specifične" strukture životinjskog i biljnog sveta izvor prvih logičkih opera­ cija i. 54). Uspon kulture dolazi. naime. i skoro isto toliko neočekivanog. prema tome. jak. čuva se da pomene instinkt. konačno su kod njega stvorili neku vrstu misli. strašljiv. Ruso je pokazivao prema etnografiji mnogo više žara od Bergsona. Ovi odnosi. suprotnost izme­ đu neprekinutog i isprekidanog. Prelaz sa prirode na kulturu bio je uslovljen demografskim rastom. sposobnosti koja . .. . str. Za Rusoa. Oprezniji od Bergsona. prevaziđena je u okviru kulture. brz. Svakako. Na skoro savremeni način.. u knjizi koja datira iz 1791. 42. da bi mogli da opstanu u različitim sredinama i da poveća­ ju broj svojih veza sa prirodom. smeo i drugim sličnim idejama. već „stanje razuma" (i. međutim. Poslednji deo rečenice ne treba shvatiti kao promenu stava: u Rusoovoj misli. Ruso postavlja centralni problem antropologije. na isti način kao priroda i kultura: njih razdvaja celo rastojanje između „čistih oseta i najjednostavnijih saznanja". . ili. mali. obazrivost i radoznalost povezane su kao dve strane intelektualne delatnosti.e. jer se izražava u serijalnosti pojedinaca u okviru vrste. i u međusobnoj heterogenosti vrsta. koja se zasniva na sposobnosti čoveka da se usavr­ šava: . kao prirodan uzrok. bilo je potreb­ no da oni postanu predmet i sredstvo čovekove misli: l Stalna bliskost sa različitim bićima. uspostavljeni po potrebi i skoro bez razmišljanja. prelaz sa prirode na kulturu. . dok životinja. bolje rečeno. istovremeno sa rađanjem intelekta. str. Rusoova pronicljivost izne­ nađuje nas još više zbog toga što je za više godina prethodila prvim pojmovima ο totemizmu. jer se on „predaje jedino osećanju trenutnog postojanja". ne društveno stanje. koja izgleda da se ne može umanjiti na biološkom planu. . on nije delovao ne­ posredno. Setićemo se da ih je uveo Long.

koji u ovom pogledu preuzima Hobsovu tezu. što znači da uzme raznovrsnost vrsta kao konceptualni oslonac za društvenu diferencija­ ciju. Ruso ju je posta­ vio na istu razinu sa opozicijom i ona stoga. Međutim. ili kako Ruso takođe kaže. u čemu se sastoji identifikacija. uosta­ lom. zasnovano. nije pozno ulepšavanje jezika. pre svega. Ova filosofija prvobitne identifikacije sa drugima najudaljenija je od Sartrovog egzistencijalizma. Celovito gledanje na ljude i žvljotinje kao čulna bića. a doslovni smisao je poslednji pronađen. trostruki prelaz (koji je. već u strastima. sa istim pravom. on će docnije steći sposobnost da se razlikuje. prethode analitičkoj redukciji u pravom smislu. traži svest ο suprot­ nostima i prethodi joj: najpre suprotnosti između logičkih osobina shvaćenih kao sastavni delovi polja. za Rusoa. pri čemu dvojnost izraza do izvesne tačke odgovara dvojnosti aspekta. To što se ogled sa naslogom Totemizam danas završava retrospektivnim razmatranjima. kao što smo videli. predstavlja jedan od prvih oblika diskurzivne misli. sa afektivnosti na intelektualnost. Rusoov odgovor se sastoji u tome da se. a njena vrsta. Ona. Metafora. samo jedan). \ Obuhvatni izrazi. i gde vidimo ključ totemizma? Jer. str. kako Ruso izričito tvrdi. 40). koji utapaju u neku vrstu nadrealnosti predmete percepcije i osećanja koja oni izazivaju. u istinu. isto kao što njih razlikuje. To je. Najpre je rođen slikoviti jezik. zatim mogućnost primene životinjskog i biljnog sveta na društvo.132 Klod Levi Stros Totemizam danas 133 postaje ono što će biti celog života. ona mu takođe omogućava da formuliše izvanredno savremeno gledi­ šte o· prelasku sa prirode na kulturu. Ali paradoks je samo jedan vid ove totemske iluzije. sa životinje na čoveka. Stvari će se nazvati pravim imenom tek kada budu viđene u svom pravom obliku U početku se samo govorilo kroz poeziju. ako ove izraze radikalno razdvajamo. identifikacija sa drugim. koju je već pojmio Ruso. Zato što se čovek prvo­ bitno oseća istovetnim sa sebi sličnima (u koje treba ubrajati. koju stroža analiza činjenica u . već jedan od njegovih osnovnih načina. prirodni život čoveka definiše samo pomoću jednog psihičkog stanja čija je sadržina podjednako afektivna i intelektualna. čiji smo značaj u totemizmu u više mahova isticali. sa prirode na kulturu. postupak svojstven jeziku: njegov izvor nije u potrebama. gde on kaže da bi oranguta­ ni i drugi antropoidni majmuni Azije i Afrike mogli biti ljudi koje su putnici puni predrasuda zlonamerno svrstali u životinjski svet. i gde je pojava svesti dovoljna za prelaz sa jednog stanja na drugi: to je milosrđe. vodi Rusoa do neobičnih hipoteza: tako dolazimo do beleške 10 u Discours. bez ukidanja razlika. njegovi prvi izrazi bili su Tropi. razmišljanje je počelo tek mnogo docnije (Rousseau 2 str 565). na logici koja koristi binarne opozicije i koja se poklapa sa prvim pojavama simbolizma. predstavlja neku vrstu paradoksa. i životinje). izlažemo se opasnosti (kao što je to Dirkem docnije shvatio) da više ne shvatimo njihovu genezu. Kako onda shvatiti. a zatim u okviru samog polja između „ljudskog" i „ne-ljudskog". posle hiljadu godina ostaje ono što je bila prve od tih hiljadu godina (Rousseau III. pa je usled toga prvi jezik morao da bude slikovit: Kako su prvi motivi koji su naveli čoveka da progovo­ ri bile strasti.

ili ukoliko se učini napor da se one naprave takvima. ali će izgubiti svoju autonomiju i svoju specifičnost. svaki poduhvat koji teži objektivnom proučavanju religije biće prinuđen da napusti područje ideja. koji se samo okreću oko pojava. pa i humanističke. Nasuprot tome. Ali nauke. Time oni pokazuju da je celokupan čovekov duh poprište virtuelnog iskustva. umesto da u njih sve zatvori. Obuzetost stvarima religije učinila je da se totemi­ zam stavi u religiju. tu se ispoljavaju osećanja. iz straha da one ne dođu u opasnost da se raspadnu u dodiru s njim. jer joj Bergsonova filosofija daje niže mesto u odnosu na druge vidove saznanja: istina tu stiže. i jedan drugi. to jest ispitujući na sebi načine mišljenja najpre zapažene spolja. u slučaju Rusoa. ali se od njih razlikuje po tome što povlači granice tih vrednosti u ovkiru normalne misli belog čoveka. To je ono što smo videli da se desilo sa totemizmom. Svakako. osim ako. Logika razlika i opozicija pripada. prema tome. još i pre „otkrivanja" totemizma. on teži tome da ozakoni vrednosti. ta kombinacija ne dovede do nečeg novog. ali što je mogućno dalje — pa i po cenu njegovog karikiranja — od takozvanih civilizovanih religija. neizbežno će doći do toga da se ona u očima nauke ukaže kao carstvo zbrkanih ideja. ako se religijskim idejama prida ista vrednost kao i svakom drugom konceptualnom sistemu. koje su pretenzije religijske antropologije već izopačile i prekrojile. pre današnjih stručnjaka i. i čije stvarno postojanje još niko nije pokušao da utvrdi. a istina koju ona krije više pripada prošlosti nego sadašnjosti. bez prvobitnih osobina kako totemizma tako i religije. Kao i nje­ govi savremenici. religijska antropologija imaće valjane pristupe. što je bilo naročito potrebno u slučaju religijskih pojava. Usled toga. ili jednostav­ no zamišljene. Ako se ona odredi nasuprot tome. ako se tako može reći. Bez sumnje je Bergsonov uspeh bio posredna posledica njegovih filosofskih predrasuda. čije bi približa­ vanje ukazalo na postojanje suviše upadljivih afinite­ ta. kao rezultat šupljina i . Ako postoji zahtev da se religija konstituiše kao nezavisni red. kao u Dirkemovom slučaju. Zahvaljujući bizarnosti koja mu je pripisana. totemizam je u jednom trenutku poslužio za jačanje pritiska na primitivne ustanove da bi se one odvojile od naših. i da se tako upravlja onim što se dešava u duhovima ljudi. i još više uveličana u tumačenjima posmatrača i nagađa­ njima teoretičara. Ostaće otvore­ ni samo afektivni — ako ne čak i organski — i sociološki pristupi. bez obzira na rastojanja koja ih razdvajaju. Jer totemska iluzija se sastoji prvenstveno u tome što su jedan filosof koji nije imao pojma ο etnologiji. „zaobilazno". divljaku i „zatvore­ nom društvu". onda ona ima da deli sudbinu zajedničku svim naučnim predmetima. ali naknadno. čije se stvarno postojanje svodi na poseban primer nekih načina mišljenja. da prodru u prirodu verovanja i običaja koji im nisu bili bliski. vezan za naročitu vrstu proučavanja. koji je živeo u vreme kada pojam totemizma još nije dobio svoj oblik. kao Bergson. to jest ako smatramo da nas i one približava­ ju mehanizmu misli.134 Klod Levi Stros Totemizam danas 135 njenoj osnovi može da rasprši. mogli. mogu efikasno da deluju samo na osnovu jasnih ideja. Ali ovde je za nas značajno to što su Bergson i Ruso uspeli da prodru do psiholoških osnova egzotičnih ustanova (pri čemu Ruso nije ni znao da one postoje) unutrašnjim pristupom.

Sub-Section. X. Dominion Museum. 1886. vol. Maori Religion and Mythology. O. njegova bit nije spolja. BIBLIOGRAFIJA Bibliografija totemizma je ogromna. Les Deux Sources de la morale et de la religion. Xlth Annual Report (1889—1890). Jer.). Paris. CUOQ (J. a zahtevi na koje on odgovara. DURKHEIM (E. ta istina nije van nas. American Anthropologist. vol.). vol. Boston. Čitalac će ovde naći samo radove p o m e n u t e u ovoj knjizi. 1948. BERGSON (H. 164 ed.). XI. W. 1954. 1924. B u r e a u of American Ethnology. Section and Moiety Totemism. Washington.). 4.). Journal of the Royal Anthropological Institute. [1] General Anthroplogy. ako iluzija pokriva jedan delić istine. . 5e ed. The Nature of Australian Totemism. [1] Studies in Australian Totemism. COMTE (Α. 4.. P. 6 vol. 1914— 1916. Tobožnji totemizam temelji se na rasuđiva­ nju. Paris. Les Formes elšmentaires de la vie religieuse.) [3] The Australian Aborigines. Montreal. 1916. 1933—1934. Oceania. D U M E Z I L (G. Njegova slika je projektovana.. 3' ed. P. vol. [2] Studies in Australian Totemism. 1868. 18. New York. Paris. P. BEST (E. BOAS (F. 1908. 1894. Sydney-London.). 86. ELKIN (A. A S t u d y of S i o u a n Cults. Α.). Loki. section I. 1933—1934. Das Problem des Totemismus. nije primlje­ na. t IX. E L K I N (A.).). Cours de Philosophie postive. London 1938. CROSSE-UPCOTT (A.. BOAS (F. R.. Bulletin n° 10. n° 1. načini na koje pokušava da ih zadovolji. pre svega su intelektualnog reda. 1956. Lexique de la langue algonquine. već u nama. E L E K I N (A. [2] The Origin of Totemism. p a r t II. Oceania.).). ed. DORSEY (J. U tom smislu u njemu nema ničeg arhaičnog ili dalekog.). ANTHROPOS. Social Aspects of Ngindo Bee-Keeping. n° 2.136 Klod Levi Stros mana jednog skupa ideja koji nikada ne može da se zaokruži. Paris. 1967. Wellington.

The Fortnightly Review. London. vol.). MURDOCK (G. Journal of American Folklore. Bull. L ) . 56.). [2] An Introduction to Cultural Anthropology. vol. S. Essays in the Science of Culture in Honor of Leslie A. 7. 26. 2 vol. PIDDINGTON (R. Totemism and Exogamy. Bulletin 30.). Totemism and the A. [2] Zande Clan Names. francaise. Their Social and Religious Life. 1934. London. 1926. 1947.. Fundamentals of Language. 1929. The Ojibwa Indians of Parry Island. 1869 et vol. Wellington. LEVI-STRAUSS ( C ) . K. Glencoe. Oceania. 1948. Washington. H ) . [4] Totem a n d Taboo in Retrospect (1939). FIRTH (R. vol. LINTON (R. LOWIE (R. American Anthropologist. White. Chippewa Village. trad. 1948. 1949. PRYTZ-JOHANSEN ( J ) . An Introduction to Social Anthropology. FRAZER (J.). vol. New York. XLIX. [1] Totemism.). Death and the Right Hand. 1910. Man. L. [2] Anthropology..).). 1924. vol.).. 56 n° 62. L ) . XXV. F. Smithsonian Institution. [3] History and Traditions of Tikopia. L. 1935. New York. [2] Form and Content in Totemism. Bulletin of the Canada Department of Mines. H ) . New York. [2] The Sexual Life of Savages in North-Westem Melanesia. P. The Dynamics of Clanship among the Tallensi. London vol. [3] Social Organization. RADCLIFFE-BROWN (A.). [1] Magic. LOWIE (R. 1923. FIRTH (R. Science and Religion. Α.). L A N D E S (R. London. Copenhagen. vol. Detroit. 1948. Paris. R ) .) et HALLE (M. Cranbook Institute of Science. Social Structure. 1956. Ε. J E N N E S S ( D ) . Washington. New York.). North of Mexico.). 1930—1931. vol. [2] Primitive Polynesian Economy. Explorations and Field-Work of the Smithso­ nian Institution in 1925.. [1] Totemism in Polynesia. The Story o of Katikitegon. New York. H. Edinburgh-London. 1870. 1907—1910.. francaise. 1937. [4] Preface to: R.. KINIETZ (W. n° 1. 1952. Journal de la Societe des Americanistes. The Wik-Munkan Tribe of Cape York Peninsula. KROEBER (A. new ed. [2] The Sociological Theory of Totemism (1929). Les Structures elementaires de la parente.). 1922. 6 e ed. EVANS-PRICHARD (Ε. 1918. XXIII. 1960. London. vol. η 78. The Maori and his Religion. Journal of American Folklore. Voyages a n d Travels of an Indian Interpreter and T r a d e r (1791).). 1912. Plains Anthropologist. 1952. Varieties of Cross-cousin marriage and Incest Taboos: S t r u c t u r e and Causality.. 4 vol. 1950. Ε. Chicago. Oceania. Oxford. National Museum of Canada. Totem et Tabou. 1952. [3] Totem and Taboo: An Ethnologic Psychoa­ nalysis (1920). Α. [1] Anthropology. JAKOBSON (R. t. MICHELSON (T. [1] The Social Organization of Australian Tribes. 1960. G. 1935. R.). 1956. Londres 1939. 2 vol. The Worship of Animals a n d Plants. 1910. E. 'S-Gravenhage. H. EVANS-PRITCHARD (E.). 20. American Anthropologist. vol I.). Clyde). in The Nature of Culture. Chicago. . KROEBER (A. [4] On the Principle of Convergence in Ethnology. I.). MALINOWSKI (B. F R E U D (S. Paris.). 2 vol. 1930—1931. ΠΙ. in Structure and Function in Primitive Society. KROEBER (A. n° 110. Smithsonian Miscellaneous Collections. E ) . vol. Some early customs of the Menomini Indians. New York.).) a n d McCONE (R. HERTZ. 1954. MALINOWSKI (B. LONG (J. 1924. Oxford. EVANS-PRITCHARD (Ε. LANE (B. Man. I. Ottawa. [1] Traite de sociologie primitive. 5. KROEBER (A. 1956.). McLENNAN (J. 6. 1960. vol. in The Nature of Culture. GOLDENWEISER (Α. an Analytical Study. vol. 1960. 1961. FORTES (M. n°" 1 et 2. η 25. I. D. 1945. trad. New York. Columbia University Contribu­ tions to Anthropology. Bureau of American Ethnology. 1949.). Chicago. vol. Oceania. I. n™ 3 et 1930—1931. V. [3] Nuer ReUgion. Ε.). Boston. HILGER (Sister M.). LOWIE (R.). 1956. Paris. LOWIE (R. F. FIRTH (R. Handbook of American Indians.).).). McCONNEL (U.). Notes and Queries on Antrhropology. XXIX. [1] Zande Totems. in: Dole and Carneiro. Paris. RADCLIFFE-BROWN (A. Ojibwa Sociology.). New York.138 Klod Levi Siros Totemizam danas 139 EVANS-PRICHARD (Ε. MALAN (V. 1951. eds. The Time Concept Perspective a n d Premise in the Sociocultural Order of the Dakota Indians. GOLDENWEISER (Α. 78.

5. The Northern Tribes of Central Australia. L'Etat actuel du probleme totemique. II. vol. UVOD I TOTEMSKA ILUZIJA II AUSTRALIJSKITOTEMIZAM ΙΠ FUNKCIONALISTIČKITOTEMIZMI IV KA INTELEKTU V TOTEMIZAM IZNUTRA BIBLIOGRAFIJA 5 25 47 77 97 121 137 . 1947. Huxley Memorial Lecture for 1951. L. Minnesota Historical Collections. R ) . London. vol. nouv. vol. [2] Essai sur I'origine des langues. chap.. parts I and II. vol. Melbourne. Discours sur I'origine et les fondements de Inegalite parmi les hommes. Kinship Organizations and Group Marriage. J ) . Murinbata Kinship and Totemism.. ROUSSEAU (J. Z E L E N I N E (D. 1920. Β ) . R ) .). Oceania. Journal of the Royal Anthropological Institute. in: Structure and Function in Primitive Society. H. W. [3] Taboo (1939). OEuvres melees. V. ΠΙ. 1906. 1783. t. A Black Civilizaüon. Londres. WARREN (W). 1951 (Published in 1952). 2 vol. WARNER (W.) et G I L L E N (F. 1885. Le culte des idoles en Siberie. R ) . 1899.). f r a n c . II. t. Glencoe.in Australia. History of t h e Ojibways. SPENCER (B. G. The History of Melanesien Society. 81. THOMAS (N. Journal of the Royal Anthropological Institute. Remarks on Totemism.140 Klod Levi Siros SADRŽAJ RADCLIFFE-BROWN (A.. ROUSSEAU (J. H ) .). TYLOR (Ε. 1904.. [4] The Comparative Method in Social Anthropology. 1958. ed. STREHLOW (T. Aranda Traditions.). Revised ed.). E. 1936—1937. Paris.). VAN G E N N E P (Α. Saint-Paul.).) RIVERS (W. I. STANNER (W. Oeuvres posthumes. n° 2. J. Cambridge. Londres. J. 1914. (Novo izdanje: Method in Social Anthropology Chicago 1958. 1952. 1776. Paris. New York. 1952. H. Canvridge. 7. trad. RADCLIFFE-BROWN (A.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful