ODNOS FILOZOFIJE I MITOLOGIJE, RELIGIJE, UMETNOSTI I NAUKE

- Filozofija - se rađa se iz zapitanosti nad svetom i životom. Ona misli svet i čoveka kao izraz nastojanja čoveka da sazna celinu sveta, celinu onoga što jeste - da sazna prve osnove svega, dopre do smisla života, odredi vrednosti koje određuju njegovo delovanje... Ona to čini na način da promišlja pitanja o svetu i smislu života i trudi se da metodski izgradi racionalni sistem znanja, zasnovan na pojmovnom mišljenju. Taj sistem jeste logičan, kritičan, obrazložen, dosledan neprotivrečan.

Religija i filozofija
I religija predstavlja predstavlja odgovor čoveka na izazov i upitanost sopstvenog postojanja. Odnos čoveka prema svetu je takođe tema religije ali dok se kroz filozofiju čovek prema svetu odnosi neposredno mišljenjem - taj odnos u religiji je posredovan svetim, božanskim. Religija je sistem verovanja sa obrednim radnjama koji se temelji na istinama koje se ne mogu dovoditi u pitanje. One se nazivaju dogmama. Dok se filozofija zasniva na poimanju i rezonovanju - religija se zasniva na veri i verskim predstavama utemeljenim na mašti i osećanjima. U srednjem veku filozofija na Zapadu je bila sjedinjena sa hrišćanskom religijom tako što ju je upotrebljavala za objašnjenje religioznih objava i iskustva - filozofija je bila sluškinja religije.

Mitologija i filozofija
Mit je predstavljao prvobitno tumačenje sveta u obliku mitskih kazivanja zasnovanih na mašti - subjektivnom doživljaju sveta prvobitnih pesnika i pripovedača. Mit jeste objašnjenje sveta ali nenaučno objašnjenje. On nije zasnovan na argumentima i razložnim tvrdnjama već se koristi slikovit, čulno neposredni i fantastični jezik simbola - to je mitski jezik koji ima svoju "logiku". Mitovi su priče o svetu, bogovima, herojima ispričane pre svega u vidu monologa znanje u kome se ništa ne dokazuje i ni o čemu ne raspravlja. Nasuprot mitskog jezika rađa se logos - pojmovno i razložno mišljenje zasnovano na argumetima.

Umetnost i filozofija
Umetnost izražava pogled na svet. Ona je delatnost i izraz ljudskog duha - kao kreativni, lični čin umetnika - otelotvoren u umetničkom delu stvorenog prema kriterijumima umetničke lepote. Umetnička dela i filozofska dela su nešto što ne gubi vrednost sa protokom vremena kao na primer neka naučna i tehnička otkrića. Po nekim filozofima umetnost je najsrodnija filozofiji. Ali ipak dok je način umetnosti neposredno predstavljanje sveta uz važnu ulogu mašte i osećanja dotle je filozofija rezultat pojmovnog rada, delo kritičkog, argumentativnog uma.

1

U početku filozofija je bila isto što i naučna težnja uopšte . Nauka vrši parcijalizaciju stvarnosti. Nauka je najopštije govoreći. 2 .usmeravanje ka celini. čoveka.koju istražuje u njegovoj posebnosti. Zagreb. Ona je s jedne strane upućena na rezultate posebnih nauka a sa druge ona je njihova pretpostavka. Nauka svoje krajnje pretpostavke ne proveravaju. Filozofija kao opšta metodologija istražuje opšte metode nauka i njihove pretpostavke.Povijest filozofije.Nauka i filozofija Odnos filozofije i nauke je najsloženiji. Svaka posebna nauka ima kao svoj predmet ima ograničenu sferu stvarnosti .** * prema: Boris Kalin . zasnovan na nepristrasnom posmatranju i istraživanju čiji je cilj otkrivanje opštih zakona koji vladaju u svetu. Posebne nauke ne samo da ne postavljaju temeljno filozofsko pitanje o postojanju nego ne tragaju ni za smislom života i složenošću ljudske egzistencije u svoj njenoj raznolikosti. društva. dok filozofija uvek i ponovo kritički preispituje i sopstvene pretpostavke pa i samu svrhu nauke. saznanje bitnih izvora i uzroka bića i humanistička vizija smisla. Prednosti filzofije . tj.isto što i nauka. izvorna kritička svest o pretpostavkama. razumsko znanje o svetu i prirodi. Tek kasnije nakon Aristotelove sinteze celokupnog naučnog iskustva grčke civilizacije počelo je osamostaljivanje samostalnih pojedinih područja nauke. Filozofija nasuprot tome teži saznanju celine sveta i određenju ciljeva života. Ona obuhvata sistem znanja koji se tiče fizičkog sveta.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful