Doc. dr Maja Todorovic, dipl. inž. maš.

Prof. dr Martin Bogner, dipl. inž. maš.
Dr Nada Denic, dipl. inž. tehn.
O IZOLACIJI
Ș
ETA, Beograd
2012.
Maja Todorovic, docent Mašinskog fakulteta u Beogradu
Martin Bogner, redovan profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu
Nada Denic, naucni savetnik Instituta za materijale Srbije
O IZOLACIJI
Recenzenti
Prof. dr Branislav Jacimovic, dipl. inž. maš.
Prof. dr Mihailo Muravljov, dipl. inž. grad.
Izdavac
ETA, MilanaRakica 4
11000 Beograd
www.eta-beograd.rs
Glavni i odgovorni urednik
Branka Bogner
Tehnicki urednik
Dario Bogner
Slog
Kvartet V
Beograd
Graficki dizajn
Denis Vikic
Priprema i štampa
Interklima-grafika, Kneza Miloša161
36210 Vrnjacka Banja
Tiraž
700 primeraka
Štampanje završeno aprila 2012. godine
PREDGOVOR
Rec izolacija je latinskog porekla, pa tako i naziv ove publikacije nosi znacenje
koje u slobodnom prevodu znaci „o odeljivanju“ ili „o uklanjanju od dodira sa dru-
gim“. Sam naziv je pomalo i ambiciozan jer može podrazumevati veliki broj infor-
macija o takode znatnom nizu materija koje se koriste u svrhu izolacije. Autori su, u
prvom redu, mislili na toplotnu izolaciju u zgradarstvu i materijale koji se koriste za
termoizolaciju mašinskih instalacija i opreme. Pri širenju koncepcije ove publikacije
nije izostavljena hidroizolacija, zbog svog nepobitnog znacaja u inženjerskoj prak-
si. Akcenat je stavljen na svojstva hidroizolacionih materijala i pravilno postavljanje
prilikom projektovanja i izvodenja gradevinskih elemenata, kao što su zidovi, krovo-
vi, podovi i slicno. U svom sadejstvu toplotna i hidroizolacija bitno uticu na kvalitet
i trajnost zgrade, kao i na postizanje uslova termickog komfora za boravak ljudi u
zatvorenom prostoru.
Zašto se u prvi plan postavljaju zgrade? U našim uslovima se u zgradama troši
više od jedne trecine ukupno proizvedene energije, što je posledica neracionalne
potrošnje i loše termicke zaštite velikog dela gradevinskog fonda. Poboljšanje stan-
ja u sektoru zgradarstva je jedan od najvažnijih ciljeva Strategije Razvoja Republike
Srbije i Nacionalnog Akcionog plana energetske efikasnosti. Smanjenje potrošnje
energije u zgradama otvara mogucnost održivog razvoja, proširenje gradevinskog
fonda novim zgradama bez proširenja postojecih kapaciteta za proizvodnju energi-
je. Kada je u pitanju termicka zaštita zgrada, smanjenje energetskih potreba i min-
imiziranje toplotnih gubitaka prilikom proizvodnje, pretvaranja i distribucije ener-
gije, cilj je postici ekonomski optimalan nivo u izboru materijala i konstruktivnih
rešenja kako za nove, tako i za postojece zgrade.
Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS” broj 72/2009), uvo-
di se obaveza izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, koji ce biti sas-
tavni deo tehnicke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne
dozvole. Usvajanjem podzakonskih akata, Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgra-
da i Pravilnika o uslovima, sadržini i nacinu izdavanja sertifikata o energetskim svo-
jstvima zgrada („Službeni glasnik RS“ broj 61/2011) poboljšanje toplotne izolaci-
je zgrada postaje i zakonska obaveza. Iz tog razloga je u ovoj publikaciji posvecena
pažnja novopostavljenim zahtevima u pogledu termicke zaštite zgrada, metodologije
proracuna i primene seta normi i standarda, ukljucujuci i odgovarajuce primere.
Autori su ucinili pomak u želji da se ova materija posebno osvetli i post-
avi na svoje mesto po važnosti. Taj aspekt je ispunjen u tri dela: prvo je obradena
gradevinska fizika objekta, kao podloga za projektovanje mašinskih instalaci-
ja, prvenstveno grejanja, ventilacije i klimatizacije; drugi deo predstavlja osvrt na
toplotnu izolaciju mašinskih instalacija i opreme, u prvom redu postrojenja i insta-
lacija daljinskog grejanja; treci deo se odnosi na primenu hidroizolacije, prvenstve-
4
no svedenu na oblast zgradarstva. Napominje se korisnicima ove publikacije da je u
njoj priloženo mnoštvo podataka o izolacionim materijalima. Za projektante su na-
jinteresantnija higrotermicka svojstva materijala, kao što su toplotna provodljivost
i koeficijent difuzije vodene pare. Mnogi podaci su preuzeti iz literature, specifi-
kacije proizvodaca ili se odnose na vrednosti koje propisi nalažu. Neki od podata-
ka su dobijeni merenjima koja su izvršili priredivaci ove publikacije. U svakom
slucaju, preporucuje se projektantima i izvodacima radova da od isporucioca, odnos-
no proizvodaca, zatraže karakteristike materijala i izvore tih karakteristika, u zavis-
nosti od temperatura i naprezanja kojima su izloženi, gustine materijala, sadržaja
vlage, i drugo.
I za ovu publikciju su izdavacu izašle u susret brojne radne organizacije koje
se bave izolacionim materijalima u smislu proizvodnje, distribucije i izvodenja, svo-
jom pretplatom i oglašavanjem. Na ovaj nacin smo bili u mogucnosti da postignemo
bolji kvalitet ove publikacije u grafickom smislu. Svim oglašavacima, bez obzira na
njihov udeo, izdavac i autori izražavaju veliku zahvalnost. Nažalost, kod nas se još
uvek nije razvila svest o tome da se u ovakvim publikacijama preduzeca oglase i sa
opisom svojih proizvoda, usluga, opisom postupaka ugradnje i slicno. Na taj nacin
bi se dobila šira slika ove, ili neke druge oblasti tehnike.
Pored brojnih sugestija, posebnu pomoc pri izradi ove publikacije su pružile
sledece kolege:
Srdan Mišuric, dipl. inž. arh. Prilog 4.1.
Oktavijan Popovic, dipl. inž. maš. Prevod i obrada EN 12831:2003
Tamara Bajc, dipl. inž. maš. Poglavlje 2.8 i pregled teksta.
Sve dobronamerne i konstruktivne primedbe upucene autorima ce biti
razmotrene i ugradene u drugo izdanje ili publikacije slicnog karaktera.
Beograd – Kikinda – Pocking (Nemacka)
o Mladencima, leta Gospodnjeg 2012.
Autori
SADRŽAJ
PREDGOVOR / 3
1. UVOD I PITANJE ZAŠTO JE IZOLACIJA U ZGRADARSTVU TOLIKO VAŽNA / 11
1.1. Toplotne ili termodinamicke karakteristike izolacionih materijala / 12
1.1.1. Toplotna provodljivost ILI kondukcija (Ȝ) / 12
1.1.2. Toplotna otpornost (R) / 14
1.1.3. Toplotna provodnost (C) / 14
1.1.4. Ukupna toplotna otpornost (R
T
) / 14
1.1.5. Prolaženje toplote (U) / 15
1.1.6. Zakljucak / 16
1.2. Šta je problem kod stambenih zgrada – toplotna izolacija zidova / 16
1.2.1. Nedovoljna toplotna izolacija / 16
1.2.2. Problemi u realizaciji izolacije / 18
1.2.3. Bez toplotne izolacije / 20
1.2.4. Zakljucak / 21
1.3. Izbor rešenja toplotne izolacije za komfor u letnjem periodu / 21
1.3.1. poredenje termoizolacionih materijala / 25
1.3.2. Zakljucak / 26
1.4. Korišcenje toplotne inercije za bolji komfor i uštedu u grejanju / 26
1.4.1. Dve strane toplotne inercije u jednoj kuci / 26
1.4.2. Prirodna toplotna inercija u gradevinarstvu / 27
1.4.3. Prednosti kuce sa toplotnom inercijom / 27
1.4.4. Toplotna inercija za uštedu u grejanju / 28
1.4.5. Zakljucak / 28
1.5. O važnosti termicke izolacije i izolacionim materijalima / 29
1.5.1. Osnov komfora i efikasnosti / 29
1.5.2. Materijali za termoizolaciju / 30
1.5.3. Uporedne karakteristike kamene i staklene mineralne vune / 38
1.6. Energetski efikasna izolacija od podruma do potkrovlja – penasti materijali / 41
1.7. Ploce za utopljavanje objekata / 43
1.7.1. Sistemi termoizolacije gradevinskih objekata / 44
1.7.2. Višeslojni – sendvic zidovi / 44
1.7.3. Fasadni zidovi sa spoljašnjim slojevima za utopljavanje / 46
1.7.4. Utopljavanje sistemima sa mineralnom vunom / 47
1.7.5. Utopljavanje sistemima sa stiroporom / 48
1.8. Istine i zablude o staklenoj vuni / 52
1.8.1. Prednosti mineralne staklene vune u gradevinarstvu / 53
1.8.2. Prednosti staklene vune kod troškova izgradnje / 56
2. GRAĈEVINSKA IZOLACIJA / 58
2.1. Uvod / 58
2.1.1. Termicki parametri sredine / 58
2.1.2. Mera termicke ugodnosti / 63
2.1.3. Unutrašnja projektna temperatura / 64
2.1.4. Model toplotne ravnoteže / 65
2.2. Prenos toplote transmisijom kroz omotac zgrade / 67
2.2.1. Koeficijent prolaza toplote U W/(m
2
K) / 68
2.2.2 Koeficijent prelaza toplote Į W/(m
2
K) / 69
2.2.3. Toplotna provodljivost Ȝ W/(m K) / 71
2.2.4. Koeficijenti prolaza toplote za transparentne površine / 72
6
2.2.5. Maksimalne dozvoljene vrednosti koeficijenata prolaza toplote / 74
2.3. Difuzija vodene pare / 74
2.3.1 Higrotermicke karakteristike materijala / 76
2.3.2. Dozvoljena temperatura unutrašnje površine / 83
2.3.3. Dozvoljene vrednosti upijanja vlage – spoljni završni slojevi / 84
2.3.4. Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacije / 84
2.3.5. Proracun difuzije vodene pare i proracun isušenja / 85
2.4. Proracun transmisionih gubitaka toplote / 86
2.4.1. Proracun prema DIN 4701 iz 1959. / 86
2.4.2. Proracun prema DIN 4701 iz 1983. / 88
2.4.3. Proracun prema SRPS EN 12831:2003. / 90
2.4.4. Proracun prema SRPS EN ISO 13789:2007. / 92
2.4.4.1 Specificni transmisioni gubitak toplote zgrade, H’
T
, W/(m
2
K) / 94
2.5. Proracun ventilacionih gubitaka toplote / 95
2.5.1 Ventilacioni gubici prema DIN 4701 / 96
2.5.2. Proracun prema SRPS EN 12831:2007. / 98
2.5.3. Ventilacioni gubici prema SRPS EN ISO 13789:2007. / 100
2.5.4. Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termickog omotaca, q
V
[W/m
3
] / 101
2.5.5. Propustljivost za vazduh gradevinskog elementa / 101
2.5.6. Nepropustljivost za vazduh zgrade ili dela zgrade / 101
2.6. Toplotni mostovi / 102
2.6.1. Toplotni mostovi i transmisioni toplotni gubici / 102
2.7. Metode proracuna godišnje potrebne toplote za grejanje / 112
2.7.1. Metod stepen dana / 112
2.7.2. Proracun metodom potpuno definisanog mesecnog modela / 116
2.8. Primeri proracuna / 123
2.8.1. Uticaj debljine termicke izolacije na koeficijent prolaza toplote / 123
2.8.1.1 Konstrukcija zida Tip 1 (slika P1): / 123
2.8.1.2. Konstrukcija zida Tip 2 (Slika P2): / 124
2.8.2. Uticaj izolacionog materijala na otpor prolazu toplote kroz zid / 124
2.8.3. Proracun gubitaka toplote / 126
2.8.4. Proracun godišnje potrebne toplote za grejanje / 130
2.8.4.1. Proracun metodom stepen-dana / 131
2.8.4.1. Proracun metodom potpuno definisanog mesecnog modela / 132
2.8.5. Primer elaborata energetske efikasnosti za zgrade / 135
3. TOPLOTNA IZOLACIJA OPREME / 151
3.1. Toplotni fluks i koeficijent provodenja toplote [22] / 151
3.1.1. Toplotni fluks / 151
3.1.2. Koeficijent provodenja toplote / 152
3.2. Stacionarno provodenje toplote bez izvora toplote / 154
3.2.1. Ravan zid (ravna ploca) / 154
3.2.2. Višeslojni ravan zid sa paralelnim slojevima / 155
3.2.3. Beskonacni šuplji cilinder / 156
3.2.4. Višeslojni zid beskonacnog šupljeg cilindra / 157
3.2.5. Šuplja lopta / 157
3.2.6. Ravan zida sa promenljivim koeficijentom provodenja toplote / 158
3.3. Dimenzionisanje i vrednovanje izolacije grejanja i hladenja
prema SRPS U.J5.070:1975. / 160
3.4. Izolovanje cevovoda, armature i opreme / 183
3.5. Poliuretanski penasti materijali kao izolacioni materijali [25] / 185
3.5.1. Uvod / 185
3.5.2. Izolacije u termotehnickim postroje njima i instalacijama / 186
3.5.3. Karakteristike tvrdih poliuretanskih penastih materijala / 186
3.5.4. Toplotna izolacija / 191
3.6. Poliuretan kao izolacija i zaštita [26] / 192
3.6.1. Uvod / 192
O IZOLACIJI 7
3.6.2. Agresivnost gasova u tehnološkim procesima / 194
3.6.3. Poliuretan – izolacija i zaštita materijala / 196
3.6.3.1. Neekspandirani poliuretan / 196
3.6.3.2. Ekspandirajuci poliuretan / 196
3.6.3.3. Meke poliuretanske ploce / 197
3.6.3.4. Polutvrde poliuretanske pene / 197
3.6.3.5. Tvrde poliuretanske pene / 198
3.7. Dimenzionsanje izolacije za cevovode / 199
3.7.1. Uvod / 199
3.7.2. Nadzemno postavljeni cevovodi / 200
3.7.3. Cevovodi u poluprohodnim kanalima / 207
3.7.4. Cevovodi zaliveni u Lebit masu / 215
3.7.5. Predizolovani cevovodi / 225
3.7.6. Zakljucak / 234
3.8. Kontrola kvaliteta izvedene toplotne izolacije [29] / 234
3.9. Ekonomska debljina izolacije [30] / 236
3.10.Termicki proracun cevovoda / 238
3.10.1. Osnovne racunske zavisnosti [31] / 238
3.10.2. Metode termickog proracuna / 243
3.10.3. Toplotni gubici i koeficijent efektivnosti / 246
3.10.4. Temperaturski pad predajnika toplote i odvodenje kondenzata / 247
3.10.5. Izbor debljine izolacionog sloja / 250
3.10.6. Proracun dugackih parovoda / 251
4. HIDROIZOLACIJE U ZGRADARSTVU / 259
4.0. Uvod u hidroizolacije / 259
4.1. Hidroizolacioni materijali / 260
4.1.1. Definicija i zahtevi / 260
4.1.1.1. Opšti zahtevi / 260
4.1.1.2. Posebni zahtevi / 261
4.1.2. Podela hidroizolacionih materijala i sistema / 261
4.1.2.1. Podela materijala prema sirovinskoj osnovi / 261
4.1.2.2. Podela materijala prema konzistenciji / 262
4.1.2.3. Podela prema nacinu ugradivanja / 262
4.1.3. Materijali za hidroizolacione sisteme / 262
4.1.3.1. Ugljovodonicni hidroizolacioni materijali / 262
4.1.3.1.1. Bitumenski i polimerbitumenski premazi, namazi i paste / 263
4.1.3.1.2. Bitumenske i polimerbitumenske trake / 263
4.1.3.1.3. Proizvodnja savremenih ugljovodonicnih traka – membrana / 265
4.1.3.2. Metalne trake / 267
4.1.3.3. Sinteticki hidroizolacioni materijali / 267
4.13.3.1. Sinteticke i elastomerne trake / 267
4.1.3.3.2. Sinteticki premazi, namazi i paste za izradu bezšavnih sistema / 268
4.1.3.3.3. Ekološka membrana od mekog polivinilhlorida (PVC-P)
za hidroizolaciju ravnog krova / 268
4.1.3.4. Neorganski hidroizolacioni materijali / 270
4.13.4.1. Malterne kompozicije na bazi cementa / 270
4.1.3.4.2. Proizvodi na bazi bentonita / 271
4.1.4. Tehnicka regulativa – karakteristike, metode ispitivanja, primena materijala / 273
4.1.4.1. Tehnicka regulativa / 273
4.1.4.2. Postupak ocenjivanja usaglašenosti proizvoda / 277
4.1.4.3. Inostrana regulativa primenjiva u našim uslovima gradenja / 279
4.1.5. Predlog sadržaja projekta hidroizolacije za nove i stare objekte
(podzemne i krovne) / 280
4.1.5.1. Opšte odredbe / 280
4.1.5.2. Izbor materijala i sistema / 281
4.1.5.3. Tehnicki uslovi za kvalitet materijala i sistema / 281
8
4.1.5.4. Obrada detalja / 281
4.1.5.5. Zaštita hidroizolacije završna obrada / 281
4.1.5.6. Tehnicki uslovi izvodenja radova / 281
4.1.5.7. Predmer, predracun za opisom radova / 281
4.1.5.8. Zaštita na radu / 281
4.1.5.9. Reference / 281
4.1.5.10. Održavanje objekta / 281
4.2. Hidroizolacije na donjim delovima zgrada / 282
4.2.1. Opšte / 282
4.2.2. Dejstvo vlage i vode na gradevinske objekte / 283
4.2.2.1. Hidrološki pojmovi / 283
4.2.2.2. Geofizicki pojmovi / 284
4.2.2.3. Hemijski uticaji / 285
4.2.3. Uzajamni odnos sadržane vode, sastava tla i karakteristike objekta / 286
4.2.4. Podela i vrste hidroizolacija prema upotrebljenom materijalu
(veza sa tackom materijali 4.1) / 288
4.2.4.1. Fleksibilne hidroizolacije / 288
4.2.4.2. Krute hidroizolacije na bazi cementnih malterskih kompozicija / 289
4.2.4.3. Kombinovane hidroizolacije / 290
4.2.5. Projektovanje i izvodenje hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom / 290
4.2.5.1. Hidroizolacija ukopanih delova zgrada bez podruma i sa podrumima / 290
4.2.5.1.1. Mesto ugradivanja hidroizolacije / 290
4.2.5.1.2. Fleksibilne hidroizolacije / 291
4.2.5.1.3. Krute hidroizolacije / 291
4.2.5.1.4. Principijelna rešenja mesta ugradivanja hidroizolacije / 292
4.2.6. Projektovanje i izvodenje hidroizolacije od vode pod pritiskom
i ustavljene procedne vode / 294
4.2.6.1. Opšti zahtevi za projektovanje hidroizolacije / 294
4.2.6.2. Izbor i dimenzionisanje fleksibilne hidroizolacije protiv
podzemne vode pod pritiskom / 295
4.2.6.2.1. Standardni sistemi hidroizolacije sa spoljnje strane
– primeri prema DIN 18195 T6:2000. / 295
4.2.6.3. Izbor i dimenzionisanje hidroizolacije od ustavljene procedne vode / 297
4.2.6.3.1. Standardni sistem hidroizolacije sa spoljne strane
– primeri prema DIN 18195 T6:2000. / 297
4.2.6.4. Hidroizolacija sa unutrašnje strane objekta saniranje od vode pod pritiskom / 298
4.2.7. Principijelno rešenje detalja u sastavu osnovne hidroizolacije objekta
(DIN 18195 T8, T9) / 299
4.2.7.1. Zaptivanje prodora cevi / 299
4.2.7.2. Zaptivanje spojnice u hidroizolaciji na temeljnoj ploci objekta / 300
4.2.8. Zaštita hidroizolacije ukopanih delova zgrada (DIN 18195 T10) / 304
4.2.8.1. Opšti podaci o zaštiti / 304
4.2.8.2. Izvodenje zaštitnih slojeva / 304
4.2.8.3. Zaštitne privremene mere / 305
4.2.9. Opšti zakljucak / 305
4.3. Krovne hidroizolacije / 306
4.3.1. Pojam i definicija ravnog krova / 306
4.3.2. Vrste krovova / 307
4.3.2.1. Podela krovova prema provetravanju / 307
4.3.2.1.1. Neprovetravajuci (neventilisani) jednoljuskasti krov, koji se sastoji od: / 307
4.3.2.1.2. Provetravajuci (ventilislani) dvoljuskasti krov se sastoji od / 308
4.3.2.2. Podela krovova prema nagibu / 309
4.3.2.3. Podela krovova prema prohodnosti / 311
4.3.2.3.2. Neprohodni ravni krovovi / 311
4.3.3. Uticaj na krov / 311
4.3.3.1. Vlaga / 311
4.3.3.2. Temperatura / 312
O IZOLACIJI 9
4.3.3.3. Mehanicki uticaji / 313
4.3.3.4. Posebni uticaji / 313
4.3.4. Funkcionalni slojevi ravnog krova / 314
4.3.4.1. Noseca krovna konstrukcija / 314
4.3.4.1.1. Monolitne nosece krovne konstrukcije / 314
4.3.4.1.2. Polumontažna noseca krovna konstrukcija / 315
4.3.4.1.3. Montažna noseca krovna konstrukcija / 315
4.3.4.2. Sloj za nagib / 315
4.3.4.3. Sloj za izjednacavanje pristiska od difuzIone pare ispod parne brane
ili ispod hidroizolacije / 315
4.3.4.4. Parna brana (parozatvarajuci sloj) / 316
4.3.4.5. Toplotna izolacija ravnog krova / 316
4.3.4.5.1. Uvodne napomene / 316
4.3.4.5.2. Znacaj ugradivanja toplotne izolacije / 316
4.3.4.5.3. Toplotnoizolacioni materijali za izvodenje ravnih krovova / 317
4.3.4.6. Sloj za izjednacenje pritiska i/ili odvajajuci sloj (ispod hidroizolacije) / 317
4.3.5. Projektovanje i izvodenje hidroizolacije ravnog krova / 318
4.3.5.1. Opšte o projektovanju ravnih krovova / 318
4.3.5.1.1. Sadržaj tipskog projekta ravnog krova / 318
4.3.5.2. Projektovanje ugljovodonicnih krovnih pokrivaca / 319
4.3.5.2.1. Opšta pravila izvodenja / 319
4.3.5.2.2. Ugljovodonicne hidroizolacije / 320
4.3.5.2.3. Usvajanje hidroizolacionog sistema u zavisnosti od podloge / 320
4.3.5.2.4. Usvajanje nagiba krova za izvodenje ugljovodonicnih hidroizolacija / 322
4.3.5.2.5. Orijentacija strana krova / 322
4.3.5.2.6. Usvajanje sastava hidroizolacije u zavisnosti od nagiba
– dimenzionisanje sistema. / 323
4.3.5.3. Hidroizolacije ravnih krovova od sintetickih i elastomernih traka / 324
4.3.5.3.1. Karakteristike materijala / 324
4.3.5.3.2. Sistemi jednoslojnih hidroizolacija krovova i nacin primene
sintetickih membrana / 326
4.3.5.4. Kombinovane hidroizolacije krovova od bitumenskih i sintetickih traka / 329
4.3.5.5. Bezšavne krovne hidroizolacije sa sintetickim premazima, namazima i pastama / 329
4.3.5.5.1. Opšte o materijalima za bezšavne hidroizolacije / 329
4.3.5.5.2 Primer izvodenja bezšavnog hidroizolacionog sistema na ravnim krovovima
sa sintetickim poliuretanskim premazima (tipa Alsan 400 i 500) / 330
4.3.5.6. Zaštita hidroizolacije / 334
4.3.5.6.1. Opšte / 334
4.3.5.6.2. Laka površinska zaštita / 335
4.3.5.6.3. Teška površinska zaštita / 335
4.3.5.6.4. Vrsta zaštite odredena nagibom krova / 336
4.3.5.6.5. Primeri rešenja teške zaštite polimerbitumenske hidroizolacije ravnih krovova
– terasa (Izvod iz Tehnickih uputstava DTU 43.1-NF P84-204-1-1:2004) / 337
4.3.5.6.6. Primeri zaštite krovova – terasa na parking prostorima i rampama / 340
4.3.5.7. Krovni detalji / 342
4.3.5.7.1. Opšte / 342
4.3.5.7.2. Hidroizolacija nadzidka (završetak hidroizolacija na nazidku) / 343
4.3.5.7.3. Hidroizolacija završetka krova bez nazidka / 348
4.3.5.7.5. Prodori / 350
4.3.5.7.6. Obrada veze svetlosne kupole sa osnovnom (tekucom) hidroizolacijom
je prikazana na slici 4.71. / 353
4.3.5.7.7. Obrada dilatacionih spojnica / 353
4.3.5.8. Sanacija ravnih krovova / 354
4.3.5.8.1. Uopšte o trajnosti hidroizolacije ravnih krovova / 354
4.3.5.8.2. Propusti i greške kod projektovanja i izvodenja ravnih krovova / 356
4.3.5.8.3. Projektovanje sistema sanacije ravnih krovova / 357
4.3.5.9. Održavanje ravnih krovova / 358
10
4.3.5.9.1. Štetni uticaji i posledice tokom eksploatacije / 358
4.3.5.9.2. Održavanje i kontrola ravnih krovova / 359
4.4. Zaštita podnih konstrukcija i zidova od vlage i vode sa unutrašnje strane objekta / 360
4.4.1. Uvod / 360
4.4.2. Pojmovi i osnovni tipovi podnih konstrukcija / 361
4.4.3. Uticaj vode i vlage na podne konstrukcije / 363
4.4.3.1. Spoljni i unutrašnji uticaji / 363
4.4.3.2. Vrste podova kod kojih se izvodi hidroizolacija / 363
4.4.4. Projektovanje hidroizolacije podnih konstrukcija od vode i vlage / 365
4.4.4.1. Principi rešavanja hidroizolacije / 365
4.4.4.2. Mesto hidroizolacije i pratecih slojeva u podnoj konstrukciji / 367
4.4.4.3. Prakticni primeri zaštitnih slojeva od vlage i vode / 368
4.4.4.3.1. Optimalni sistemi hidroizolacije / 368
4.4.4.3.2. Sloj za izjednacavanje parnog pritiska / 370
4.4.4.3.3. Parna brana na osnovu proracuna difuzije vodene pare
ako se izvodi kao poseban sloj: / 370
4.4.4.4. Kontrola kvaliteta izvodenja / 370
4.5. Zaštita fasada / 370
4.5.1. Uvodno razmatranje / 370
4.5.2. Kategorizacija fasada postojecih zgrada / 372
4.5.3. Karakteristike i stanje fasada / 372
4.5.3.1. Tradicionalne zidane fasade (konstrukcije) – I kategorija / 372
4.5.3.2. Fasade od prefabrikovanih betonskih elemenata – panela (II kategorija) / 373
4.5.3.2.1. Spojnice / 373
4.5.3.2.2. Materijali za zaptivanje / 376
4.5.3.2.3. Iskustva u kontroli kvaliteta zaptivnih spojnica „in situ“
pre izdavanja upotrebne dozvole / 378
4.5.3.2.4. Stanje fasada od prefabrikovanih betonskih elemenata / 378
4.5.3.2.5. Preporuke za revitalizaciju fasade od prefabrikovanih betonskih elemenata / 380
4.5.3.3. Savremene fasade (III kategorija) / 381
Prilog 4.1. SRKIZOL – Injekciona pasta na bazi Ssepiolita / 384
5. ENERGETSKI EFIKASNE ZGRADE / 393
5.1. Uvodna razmatranja / 393
5.1.1. Uvodne napomene / 393
5.1.2. Ušteda energije za grejanje i/ili hladenje gradevinskih objekata postiže se: / 393
5.1.3. Statistika energetske efikasnosti / 394
5.1.4. Energetski pasoš / 395
5.2. Energetski efikasno zgradarstvo u Evropi / 395
5.2.1. Koncepti i definicije / 395
5.2.2. Principi energetskih zahteva za stambene zgrade
prema nemackoj uredbi EnEV (2009) / 396
5.3. Zelena gradnja / 398
5.3.1. Osnovni pojmovi / 398
5.3.2. Pametne zgrade / 398
6. PROPISI I STANDARDI / 401
6.1. Izvod iz evropskog standarda EN 12831:2003. Sistemi grejanja u zgradama
– Metod za proracun projektnih gubitaka toplote / 401
6.2. Pregled evropskih standarda za metodologiju proracuna potrebne energije
za grejanje i hladenje u zgradama, iskazivanje energetskih performansi zgrada,
i monitoring i verifikaciju energetskih performansi / 463
6.3. Propisi i standardi u oblasti hidroizolacije / 466
LITERATURA / 469
PRENUMERANTI / 472
O IZOLACIJI 11
1. UVOD I PITANJE ZAŠTO JE
IZOLACIJA U ZGRADARSTVU
TOLIKO VAŽNA
Covek se od pamtiveka trudio da mu u hladnom vremenu bude toplo a kada
je vreme pretoplo da mu bude prijatno i senovito. Te težnje su ostale do dana današ-
njeg u obliku pitanja i postizanja ugodnosti. Pa zašto je izolacija toliko važna? Jed-
nostavno, ona je razlog ugodne sredine i od nje direktno zavisi grejanje ili klimati-
zacija radnih i životnih prostora. Na inženjerima i arhitektama je da projektuju takve
objekte gde ce izolacija umereno uticati na cenu objekta, kao i kasnije na eksploata-
ciju takvih objekata.
Pre upucivanja na termicke proracune koji su u direktnoj vazi sa izolacijom,
iskoristicese neki materijali koji veoma dobro upucuju na odredenja pitanja i važno-
sti karakteristika izolacije i izvodenje izolaterskih radova. Ovi objavljeni materijali
su unekoliko prilagodeni ovakvom štampanom materijalu.
Uvodni deo se prevashodno odnosi na stambene i stambeno poslovne objekte,
jer su tu i najveci toplotni gubici (ili dobici kada je u pitanju hladenje odnosno klima-
tizacija), a samim tim pomenute zgrade su ujedno i veliki potrošaci energije.
Potrošnju energije u zgradama potrebno je minimizirati na nacin tako da ne
dode do narušavanja uslova komfora, što znaci da je neophodno, tokom cele godi-
ne, održavati termicke parametre unutrašnje sredine, kvalitet vazduha, potreban nivo
osvetljenosti, dovoljnu kolicinu tople sanitarne vode. Tehnicki sistemi u zgradi, ko-
ji obezbeduju uslove komfora jesu porošaci energije. Primenom razlicitih mera mo-
guce je poboljšati energetsku efikasnost, pri cemu treba voditi racuna o finansijskim
efektima primenjenih mera.
Analiza stanja i mogucnosti smanjenja potrošnje energije u Republici Srbiji
prikazani su na slici 1.1 [1,2].
Zgrade
38%
Industrija
34%
Prema podacima za 2008. godinu Indikativni ciljevi za budućnost
Saobraćaj
28%
Zgrade
19%
Industrija
45%
Saobraćaj
36%
Slika 1.1. Potrošnja energije u Republici Srbiji i ciljevi za buducnost
12 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Od ukupne potrošnje energije u zgradama 70 % se troši u domacinsvima i
stambenim zgradama, 18 % u komercijalnim, dok se u zgradama javne namene po-
troši oko 12 % energije [1,2].
Komercijalne
zgrade
18%
Zgrade javne
namene
12%
Domaćinstva i
stambene zgrade
70%
Slika 1.2. Struktura potrošnja energije u zgradama
Nezaobilazni deo je i pitanje izolacije termicke i procesne opreme i cevovoda.
Takode, neizbežna pozicija u razmišljanju, kada je u pitanju izolacija zgrada, je pita-
nje hidroizolacije. Pored termickog uticaja na objekt, hidroizolacija utice i na posto-
janosti i dugovecnost objekta.
1.1. TOPLOTNE ILI TERMODINAMIýKE KARAKTERISTIKE
IZOLACIONIH MATERIJALA
1.1.1. TOPLOTNA PROVODLJIVOST ILI KONDUKCIJA (Ȝ)
Prenos toplote iz vazduha ka zidovima, podu ili krovu nastaje konvekcijom
ili zracenjem. Jednom kada dode do prenosa toplote do cvrstog metrijala, dalje pre-
nošenje toplote nastaje uglavnom kondukcijom, mada, zavisno od materijala, kon-
vekcija i radijacija nisu iskljucene. Provodljivost toplote je, prema tome, svojstvo
materijala koja direktno utice na toplotni fluks. Materijali koji se koriste za toplot-
nu izolaciju moraju imati niske vrednosti toplotne provodljivosti. Toplotno izolaci-
oni materijali umanjuju gubitak ili toplotno opterecenje umanjujuci provodenje to-
plote kroz njihovu supstancu. Potpuni efekat zavisi od vrste materijala koji se kori-
sti i od njegove debljine.
Fizicko svojstvo koje meri sposobnost materijala da provodi toplotu se zove
toplotna provodljivost ili kondukcija. Jedinica mere je W/(m K). Cesto se taj broj vi-
di na specifikacijama izolacionih materijala. Što je taj broj manji, to je materijal za
toplotnu izolaciju bolji.
Toplotna provodljivost je intezivno fizicko svojstvo materijala; zavisi samo
od samog materijala a ne od neceg drugog (debljine, velicine). Toplotnu provod-
ljivost materijala nije jednostavno izmeriti. Obicno postoji razlika izmedu rezultata
merenja u laboratoriji, u idealnim uslovima, i onog što cete vi postici u svojoj kuci,
u manje idealnim uslovima.
U tabeli 1.1 je lista uobicajenih toplotno izolacionih materijala, i nekih od ve-
likih gradevinskih blokova kojima nije neophodna dodatna toplotna izolacija, sa po-
dacima o njihovoj toplotnoj provodljivosti baziranoj na tvrdnjama njihovih proizvo-
daca [5–12].
O IZOLACIJI 13
Tabela 1.1. Toplotna provodljivost razlicitih gradevinskih komponenti
Materijal Toplotna provodljivost
W/(m K)
Vazduh 0,025
Stiropor razlicite gustine
BASF Stiropor® EPS (15 kg/m²) 0,037
BASF Neopor® EPS+C (15 kg/m²) 0,032
BASF Stiropor® EPS (30 kg/m²) 0,033
BASF Neopor® EPS+C (30 kg/m²) 0,030
Austrotherm EPS® W 15 (15 kg/m²) 0,041
Austrotherm EPS® W 30 (30 kg/m²) 0,035
Tarolit EPS 50 (12 kg/m²) 0,041
Tarolit EPS 200 (30 kg/m²) 0,031
Stirodur
BASF Stirodur® XPS 0,035
Austrotherm XPS® TOP® 30 SF 0,035
Staklena mineralna vuna
ISOVER KL 35 (laboratorijska vrednost) 0,035
ISOVER KL 35 (dizajnirana vrednost) 0,041
Kamena mineralna vuna
Opšta kamena mineralna vuna 0,032 do 0,040
Drveno vlakno
Tarolit 0,110
Celuloza
DÄMMSTATTs CI 040 0,038
Grdevinski blokovi kojima ne treba dodatni sloj toplotne izolacije
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (obicni malter) 0,220
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (izolacioni malter) 0,180
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (obicni malter) 0,190
Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (izolacioni malter) 0,139
Opeka EUROTHERM 38 UT (obicni malter) 0,233
Opeka EUROTHERM 38 S (obicni malter) 0,138
Zorka KLIMABLOC 38 0,480
Nexe TB-38 (obicni malter) 0,160
Xella Ytong 0,130
Najverovatnije da su navedeni brojevi u tabeli 1.1 dati u vreme proizvodnje.
Kada koristite neki materijal u gradevinarstvu, morate uzeti u obzir kako se toplot-
na provodljivost tog materijala menja tokom vremena. I uz to, mora se takode uzeti
u obzir sam kvalitet ugradnje datog materijala. Na kraju, toplotna provodljivost ma-
terijala može da varira zavisno od okolne temperature i od kolicine vlage u vazdu-
hu i u samom materijalu.
Velika prednost velikih gradevinskih blokova, je da su njihove karakteristike
stabilne kroz vreme i u razlicitim uslovima. Ovo se ne može reci za stiropor ili mi-
neralnu vunu.
14 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
1.1.2. TOPLOTNA OTPORNOST (R)
Toplotna provodljivost omogucava uporedenje materijala i njihove mogucno-
sti provodenja toplote. U praksi, to nije dovoljno da bi se ocenio kvalitet datog reše-
nja toplotne izolacije. Debljina upotrebljenog materijala se mora uzeti u obzir.To je
razlog za korišcenje druge mere zvane toplotna otpornost ili R-vrednost. To je jed-
nostavno debljina upotrebljenog materijala podeljena sa toplotnom provodljivosti
istog
R = d/Ȝ, (m
2
K)/W, (1.1)
gde d je debljina.
Na primer, 5 cm Austrotherm EPS® W 15, debljina cesto upotrebljena u ku-
cama u Srbiji, ce obezbediti R-vrednost od 0,05/0,041 = 1,22 (m² K)/W. Wiener-
berger POROTHERM 38 S P+E PLUS koji je 38 cm debljine ce dati R-vrednost od
0,38/0,139 = 273 (m² K)/W. Što je veca R-vrednost, bolje je rešenje što se tice to-
plotne izolacije.
Naravno, kada se ocenjuje toplotna otpornost celog zida, sve komponente zi-
da moraju se uzeti u obzir a ne samo izolacioni sloj.
1.1.3. TOPLOTNA PROVODNOST (C)
Kada se radi o toplotnoj izolaciji, toplotna otpornost daje suprotan pogled od
toplotne provodljivosti: veca toplotna otpornost je bolje, dok je manja toplotna pro-
vodljivost takode povoljnija. Iz tog razloga, koristi se druga mera, zvana toplotna
provodnost. Toplotna provodnost je jednostavno suprotna toplotnoj otpornosti:
C = 1/R, W/(m²K). (1.2)
Cesto se vida da je toplotna provodnost predstavljenu sa U vrednosti koja je
definisana u tacki 1.1.5. To nije korektno jer je U vrednost karakteristika celog gra-
devinskog elementa, koja osim provodenja toplote kroz slojeve materijala ukljucuje
i druge mehanizme razmene toplote.
1.1.4. UKUPNA TOPLOTNA OTPORNOST (R
T
)
Kao što je vec pomenuto, kada se procenjuje rešenje date toplotne izolacije,
sve komponente tog rešenja moraju biti uzete u obzir. Na primer, kod zida napravlje-
nog od unutrašnje žbuke + giter blok + mineralna vuna + vazdušni prostor + opeka
+ fasadna žbuka, R-vrednost svake komponente mora biti uzeta u obzir. I dodatno,
zbog razmene toplote izmedu zida i okolnog vazduha konvekcijom ili radijacijom,
koeficijent prelaza toplote na unutrašnoj površini zida i spoljašnjoj površini istog ta-
kode mora biti uzet u obzir.
Ukupna toplotna otpornost obuhvata sve to. Ona predstavlja sumu svih to-
plotnih otpornosti svake pojedinacne komponente gradevinske konstruktivne sek-
cije, ukljucujuci površinsku toplotnu otpornost na obe strane date sekcije, dakle
R
T
(m²K)/W.
Površinska toplotna otpornost gradevinske konstruktivne sekcije predstavlja
otpornost na prelaz toplote konvekcijom i zracenjem izmedu okolnog vazduha i pov-
O IZOLACIJI 15
šine te sekcije. Ona je suprotna od koeficijenta prelaza toplote konvekcijom za tu
istu površinu. R
i
predstavlja površinsku toplotnu otpornost na unutrašnjoj površini
sekcije. R
e
predstavlja isti parametar za spoljašnju površinu sekcije.
Ukupna toplotna otpornost R
T
gradevinske konstruktivne sekcije, je suma od
R
i
, R
e
i svih toplotnih otpornosti komponenata koji cine deo te sekcije (slika 1.3).
Unutra Spolja
R
i
R
T
= R
i
+ R
1
+ R ... + R
x
+ R
a
+ R
x+1
+ R
e

R
1
R
x
R
a
R
x-1
R
e
R ...
Neventilisan ili
malo ventilisan sloj
Slika 1.3. Ukupna toplotna otpornost konstruktivne sekcije. To je suma svih
površinskih toplotnih otpornosti i svih toplotnih otpornosti svake komponente
gradevinske konstruktivne sekcije (izvor Architecture et Climat, Université catholique
de Louvain)
1.1.5. PROLAŽENJE TOPLOTE (U)
Prolaženje toplote karakteriše se preko koeficijenta prolaženja toplote ili U-
vrednosti i predstavlja kolicinu toplote, koja prode kroz konstruktivni element, iz-
medu unutrašnje i spoljašnje sredine, za jedinicu površine i pri jedinicnoj razlici tem-
peratura. Jedinica mere je W/(m²K). Još se zove i površinski koeficijent prolaženja
toplote.
U-vrednost predstavlja reciprocnu vrednost sume otpora prelaza i provode-
nja toplote.
U = 1 / R
T
, W/(m
2
K). (1.3)
Jednostavno receno, U-vrednost ocenjuje energetsku efikasnost materijala
kombinovanih u jednoj konstruktivnoj komponenti ili sekciji. Što je manja U-vred-
nost, bolje je rešenje u smislu toplotne izolacije i uštede energije.
Ukupna toplotna otpornost i toplotni prenos se koriste u oceni i poredenju gra-
devinskih konstruktivnih rešenja. Takode se koriste u razlicitim gradevinskim nor-
mama u celom svetu da bi se uspostavili prihvatljivi standardi za novogradnju. U ta-
beli 1.2 su prikazani standardi postavljeni Francuskim normama RT 2000 (Francu-
ska ima slicnu klimu kao Srbija) koji bi trebalo da budu primenjeni i u Srbiji za kva-
litetnu novogradnju. Napomenimo da brojevi prikazani u tabeli 1.2 su minimalni le-
16 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
galno prihvatljivi za novogradnju u Francuskoj. Bolje od ovoga je uvek plus za kom-
for i uštedu energije.
Tabela 1.2.Francuske norme RT 2000: minimalne vrednosti za toplotne performanse
razlicitih konstruktivnih sekcija
Konstruktivna sekcija R
T
, (m²K)/W U , W/(m²K)
Zidovi 2 do 3 0,5 do 0,33
Podovi 2 do 3 0,5 do 0,33
Plafoni 4.5 do 5 0,22 do 0,2
Krov 4.5 do 6 0,22 do 0,17
1.1.6. ZAKLJUýAK
Predstavljeni su glavni parametri koji se koriste pri oceni efikasnosti rešenja
toplotne izolacije. Jasno je, da bi se ocenila toplotna izolacija kompletne konstuktiv-
ne komponente, svi njeni delovi moraju biti uzeti u obzir. Dalje, da bi ocenili ener-
getsku efikasnost jedne cele kuce, zidovi, podovi, plafoni, krov, prozori, svi njeni
delovi se moraju uzeti u obzir. I zbog toga nema razloga platiti mnogo više na izo-
laciju zidova ako cete uštedeti na kupovini prozora i ugraditi loše u smislu toplotne
izolacije. Svi delovi moraju biti usaglašeni.
Posebno treba voditi racuna o izbegavanju toplotnih mostova (delova koji ni-
su uopšte ili su loše izolovani) u izgradnji kuce, da se ne bi umanjila ukupna karak-
teristika toplotne izolacije.
Naš savet je, razmišljajte o kuci kao jednom kompletnom sistemu i vodite ra-
cuna o svim delovima radije nego da se usredsredite na izbor jednog materijala zbog
njegove teoretske Ȝ-vrednosti. Bilo šta proizvodac kaže, kuca je suma svih svojih de-
lova. I što je najgore, loš izbor jedne komponente kuce može imati veci negativni uti-
caj nego svi pozitivni uticaji najboljih komponenti.
1.2. ŠTA JE PROBLEM KOD STAMBENIH ZGRADA –
TOPLOTNA IZOLACIJA ZIDOVA
Samo posmatrajuci aktuelni kvalitet stambenih zgrada u Srbiji pocecete da ce-
nite ono što predstavlja pravi kvalitet gradnje. U ovom materijalu, daje se šta inve-
stitori, uobicajeno, rade kada je u pitanju toplotna izolacija spoljašnjih zidova novih
zgrada na atraktivnim i drugim lokacijama. Primeri koji se pokazuju su nasumice
uzeti. Oni predstavljaju ono što cete najcešce naci gledajuci oko sebe.
1.2.1. NEDOVOLJNA TOPLOTNA IZOLACIJA
Najcešce rešenje toplotne izolacije spoljašnjih zidova novih zgrada u Srbiji je
sa 5 cm ekspandiranog polistirena (stiropora EPS). Koristi se ili u tzv. sendvic zidu
sa slojem opeke preko ili sa slojem lepka, mrežice i maltera koji se nanosi direktno
na EPS (demit fasada).
Može se prvenstveno diskutovati o pozitivnim i negativnim aspektima kori-
šcenja stiropora kao toplotne izolacije zidova ali to nam nije namera ovde. Ukoliko
O IZOLACIJI 17
se propisno uradi, sa zadovoljavajucom debljinom, stiropor kao sloj toplotne izola-
cije može obezbediti odlicne toplotne karakteristike.
Slika 1.4. Spoljašnja toplotna izolacija zgrade sa 5cm stiropora sa malterom preko
(demit fasada) (Foto Lionel Mestre).
Zid napravljen od klasicnih opeka bloka (25x19x19 cm) sa 5 cm stiropora pre-
krivenim malterom i završnim slojem na obe strane ima U-vrednost izmedu 0,5 i 0,6
W/(m²K) (podrazumevajuci pravilnu instalaciju i ne uzimajuci u racunicu toplotne
mostove na balkonima). Prema srpskim normama (koje nisu promenjene od 1989) to
je više nego dovoljno. Ali koliko su relevantne norme koje su usvojene pre 20 i više
godina? Sve zemlje sa slicnom klimom kao Srbija koje imaju naprednije energetske
norme imaju po tom pitanju i jace zahteve (tabela 1.3). Njihove norme su bile ažuri-
rane nekoliko puta da bi reflektovale stvarnu cenu energije danas i uticaj na okolinu.
Tabela 1.3. Energetske norme u nekim zemljama Evrope-U vrednosti u W/(m
2
K)
Zid Krov Pod
Srbija (novo) 0,30 0,15 0,35
Srbija (staro) 0,90 0,65 0,75
Rumunija 0,70 0,33 0,60
Bugarska 0,50 0,30 0,50
Madarska 0,45 0,25 0,50
Francuska 0,40 0,25 0,36
Slovenija 0,15 do 0,60 0,15 do 0,25 0,25 do 0,45
Švajcarska 0,2 do 0,3 0,2 do 0,3 0,2 do 0,3
18 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Da uporedimo, zid napravljen od Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS
sa malterom i završnom masom na obe strane ima U vrednost od 0,35 W/(m² K). Opi-
san klasicni zid ali sa 10 cm stiropora umesto 5 cm imao bi slicnu U-vrednost.
Znaci da standardna aplikacija od 5 cm spoljne toplotne izolacije na zidove
nedovoljna da bi obezbedila ugodan interijer sa niskoenergetskim zahtevima, a ujed-
no više ne zadovoljava novopostavljene kriterijume.
1.2.2. PROBLEMI U REALIZACIJI IZOLACIJE
Ovo što je opisano u tacki 1.2.1. podrazumeva odlicnu realizaciju. Ništa izne-
nadujuce, realizacije se uveliko razlikuju u kvalitetu. To nije lako uociti zato što, u
vecini slucajeva, neuredni detalji su sakriveni jednom kada se zgrada završi.
Što se tice toplotne izolacije zidova, može se videti, na slici 1.2, da je standar-
dna sa 5 cm stiropora. Za tu cenu po kvadratnom mestu, postoji prostor da se ura-
di mnogo bolje. Ali ovo svakako nije najšokantniji detalj. Zgrada je izgradena izme-
du dve postojece starije zgrade. Tako da se pojavio problem pravilnog postavljanja
spoljne toplotne izolacije sa strane gde se zgrada skoro dodiruje sa ove 2 postojece
zgrade (slika 1.5).
Slika 1.5. Detalji spoljne toplotne izolacije na lokaciji gore. Levo: detalj rupe na levoj
strani, desno: detalj neuredno postavljenog stiropora na desnoj strani (Fotografije
Lionel Mestre).
O IZOLACIJI 19
Kao dopunu rešenja, izvodaci radova su trpali nešto stiropora u prostor izme-
du 2 zgrade na obe strane kako je gradnja napredovala. Onda, morali su da spoje taj
stiropor sa fasadom. I došli su na ovu “predivnu“ ideju ilustrovanu na slici 1.5.
Možete samo da zamislite posledice ove besmislice. Prelepi i veliki ventilisa-
ni toplotni most, voda koja se sliva niz fasadu i verovatno akumilira izmedu polisti-
rena i giter blokova, strukturalno oštecenje sa zamrzavanjem ili vlagom. Koliko du-
go ce potrajati pre nego što posledice ovoga postanu pravi problem. Nažalost, nema
mogucnosti poboljšanja sve dok se stare zgrade ne sruše. I cak i onda, ko ce biti od-
govoran da popravi ovaj nered?
Izazov spojenih zgrada
Gledajuci okolo pažljivije, uocili smo da je konekcija izmedu novih i starih
zgrada koje se dodiruju uvek pravi izazov koji je veoma loše rešen. Izgleda da se re-
šenje sa trpanjem stiropora koristi sa više ili manje uspeha.
Slika 1.6. Detalji toplotne izolacije na spoju 2 zgrade koje se dodiruju: neuredan
posao (Fotografije Lionel Mestre).
20 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Napomenimo da je ta neuredna gomila izmedu, jedina toplotna izolacija zido-
va koje nova zgrada ima. U-vrednost te sekcije nece sigurno biti dobra kao na dru-
gim stranama [3]. Ovi primeri su uzeti na dobrim lokacijama gde je cena po kvadrat-
nom metru zasigurno iznad 1500 € i nece odgovarati glavnom projektu zgrade.
Slika 1.7. Za ove dve zgrade izgleda da je izvodac uspeo da uradi solidan posao
samo da se ta toplotna izolacija iznenadno ne završava iznad najnižeg stana (Foto
Lionel Mestre).
Mora da postoji bolji nacin od ovoga. Jedan na koji smo odmah pomislili je
ocigledno upotreba termo-bloka kao što je POROTHERM. Blok je sam po sebi izola-
cija, i nije potrebno dodati još jedan sloj. Samo se može ostaviti vazdušni prostor [3].
To bi elegantno i funkcionalno rešenje problema. Medutim, i u slucaju korišcenja ter-
mo-blokova može biti grešaka u izgradnji ukoliko izvodac nije dobro upucen u pravi-
la ugradnje. Sama konstrukcija i geomerija blokova (oblik i žljebovi na bloku) se da-
nas izvodi tako da je nepravilno postovljanje pri ugradnji svedeno na minimum.
1.2.3. BEZ TOPLOTNE IZOLACIJE
Neki ljudi su u stvari našli slican nacin rešavanja ovog problema iako se ovaj
ne preporucuje: gradnja sa regularnim giter blokom, bez izolacije i bez fasade. Ovo
je zasigurno najjeftinije rešenje sa aspekta investicionih troškova (slika 1.8). Kori-
snici stanova u takvoj zgradi mogu biti zadovoljni estetskim rešenjem, možda i ce-
nom po kojoj su platili prostor. Nezadovoljstvo ce se javiti vec tokom prve godine
eksploatacije, kada se budu sukcesivno pojavljivali problemi, kao što su: visoki ra-
O IZOLACIJI 21
cuni za grejanje i elektricnu energiju, nekomforni uslovi tokom zime i leta, pojava
vlage i budi u predelu konstrukcija sa toplotnim mostovima, itd.
Slika 1.8. Neizolovana fasada. Možda je to rešenje naspram neurednog stiropora: šta
ce nam uopšte toplotna izolacija... Nije nam jasno da li postoji bilo kakva toplotna
izolacija ispod prednje fasade, izgleda da je takode nema (Foto Lionel Mestre).
1.2.4. ZAKLJUýAK
Postavlja se pitanje da li je ovo najbolje što možemo da uradimo u 21 veku i
da li je to najbolje što 2000 €/m² mogu kupiti. Zaista je depresivno videti ovakav loš
kvalitet novoizgradenih zgrada po citavom Beogradu i Srbiji. Ovakav nacin gradnje
ce ostaviti skupo naslede koje nece biti lako za sanaciju. Troškovi grejanja i hlade-
nja ovakvih zgrada, troškovi održavanja, popravke i poboljšanja, i verovatno jednog
dana, trošak kompletno nove izgradnje nece biti niski. Takode, bez odgovora ostaje
pitanje kolika je cena utrošenog vremena stanara, koji kupe stan i osete loš komfor i
razocarenje, u saniranje posledica loše gradnje.
Ipak, uz samo malo brige i više razmišljanja pri koncepciji zgrade i izboru ma-
terijala, samo malo više novca potrošenog pri realizaciji, mogle bi se napraviti mno-
go bolje zgrade.
1.3. IZBOR REŠENJA TOPLOTNE IZOLACIJE ZA KOMFOR
U LETNJEM PERIODU
Uloga toplotne izolacije tokom zimskog perioda jeste da smanji odvodenje to-
plote iz grejanog prostora u okolinu (tj. da smanji toplotne gubitke kroz omotac zgra-
22 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
de) i da se postignu unutrašnje površinske temperature iznad tacke rose, kako bi se
izbegla kondenzacija vlage. U letnjem periodu, toplotna izolacija je važna zbog po-
stizanja toplotne stabilnosti, a to podrazumeva zaštitu konstruktivnih elemenata od
velikih temperaturskih razlika, odnosno toplotnog naprezanja i postizanje ujednace-
ne temperature unutrašnjeg prostora (pre svega zaštita od prenosa toplote zracenjem
u unutrašnji prostor). Kada se razmatra komfor u letnjem periodu, materijali sa naj-
boljom toplotnom izolacijom su oni koji odlažu prolaz toplote u unutrašnjost zgra-
de. Kašnjenje toplotnog fluksa je parametar koji odreduje tu karakteristiku. Ovaj pa-
rametar vezan je za toplotnu inerciju (C), toplotnu provodljivost (Ȝ) i debljinu mate-
rijala. Objasnice se kako kašnjenje toplotnog fluksa utice na izbor izolacionih mate-
rijala u razlicitim delovima jedne zgrade.
U KOJIM DELOVIMA KUûE, KAŠNJENJE TOPLOTNOG FLUKSA
MOŽE DA NAPRAVI RAZLIKU ?
Ako se posmatra toplotna izolacija jedne kuce, postoje u biti 3 dela: pod u pri-
zemlju, zidovi i krov (izuzevši prozore koji nisu razmatrani u ovom materijalu).
Prizemlje
Toplotna izolacija prizemlja nije nikada izložena visokim temperaturama, cak
ni u letnjem periodu, jer je temperatura zemlje prilicno konstantna. Prema tome, kaš-
njenje toplotnog fluksa nema bitnu ulogu.
Zidovi
Što se tice zidova, toplotna izolacija je obicno postavljena povrh teškog gra-
devinskog materijala kao što je beton ili opeka blokovi, i malo kašnjenje toplotnog
fluksa samog izolacionog materijala je kompenzovano od strane jake toplotne iner-
cije gradevinskog materijala. To znaci, ukoliko zidovi imaju toplotnu inerciju, kaš-
njenje toplotnog fluksa izolacionog materijala ne bi trebalo da postavlja problem. Ali
ukoliko su zidovi napravljeni od laganih materijala, kao, na primer, što je laki beton,
drvo ili paneli, njihovo malo kašnjenje toplotnog fluksa može dovesti do pregreva-
nja i neugodnosti u letnjem periodu.
Krov
Ostaje krov, gde ce termoizolacioni materijali biti izoženi najvecoj toploti u
letnjem periodu, zbog direktne izloženosti suncu. Materijali koji se koriste za izgrad-
nju krova, kao što je klasicni crep, nemaju veliku toplotnu inerciju i ne pružaju do-
bru zaštitu od sunceve toplote.
Zbog toga kašnjenje toplotnog fluksa izolacionog materijala koji se koristi za
izolaciju krova je od velike važnosti za komfor u letnjem periodu. Znaci da za mate-
rijale slicne toplotne provodljivosti (Ȝ) i iste debljine, bolje je odabrati one izolacio-
ne materijale koji imaju vecu toplotnu inerciju.
Naravno, pored izbora termoizolacionog materijala, druge strategije ce pomo-
ci da se izbegne pregrevanje u letnjem periodu, kao što je ventilisani krov, hlad od
vegetacije i barijere protiv suncevog zracenja
O IZOLACIJI 23
Kašnjenje toplotnog fluksa za komfor u letnjem periodu
U najvrelijim letnjim danima, spoljašnja temperatura je podnošljiva ujutro,
dostiže vrhunac u ranim popodnevnim satima i postaje neprijatna, i onda, postaje
opet podnošljiva uvece.
Da bi se unutrašnja temperatura kuce održala podnošljivom tokom celog da-
na, neophodno je zadržati prolazak toplote dovoljno dugo dok najvreliji deo dana ne
prode. Drugim recima, toplotna izolacija treba da ima kašnjenje toplotnog fluksa do-
voljno dugo dok ne produ najvreliji sati.
Koliko kašnjenje toplotnog fluksa je potrebno?
Kašnjenje toplotnog fluksa od 1 do 2 sata, koje obicno dobijete sa 10 cm sta-
klene mineralne vune, nece biti dovoljno da se izbegne prolaz vrucine u kucu. Kaš-
njenje toplotnog fluksa od 8 do 10 sati, koje se dobije sa 20 cm celuloze ili drvenog
vlakna, zaštitice unutrašnjost kuce od velike vrucine, jer je vreme potrebno toplot-
nom talasu da prode kroz materijal dovoljno dugo da ce za to vreme spoljna tempe-
ratura vec opasti [12].
Odnos temperaturne amplitude
Prigušenje vrhunca temperature dobijeno za dato kašnjenje toplotnog fluk-
sa zove se odnos temperaturne amplitude (temperature amplitude ratio). Na primer,
ako je vrhunac spoljne temperature 35°C, 90 % amplitudni ratio ce dati maksimal-
nu unutrašnju temperaturu od 31,5°C. Što je vece kašnjenje toplotnog fluksa, veci je
amplitudni ratio.
Dinamicke karakteristike gradevne konstrukcije
Svaka promena uslova razmene toplote na granicnim površinama gradevinske
konstrukcije (bilo promena temperature okoline, bilo promena intenziteta razmene
toplote: vetar, suncevo zracenje) izazvace nestacionarnost u temperaturnoj raspode-
li i u vrednosti toplotnog fluksa koji se razmenjuje na površini elementa. Dinamicke
karakteristike gradevinske konstrukcije opisuju vremenski odgovor nekog gradevin-
skog elementa na toplotnu promenu iz njegove okoline. Proracun se sprovodi prema
standardu SRPS EN ISO 13786.
Svojstva koja odreduju dinamicke karakteristike gradevnog elementa su: to-
plotna provodljivost Ȝ, W/(m K), specificni toplotni kapacitet c, J/(kg K) i gustina
materijala ȡ, (kg/m
3
). Velicina koja povezuje ova svojstva je toplotna difuzivnost ili
temperaturska provodljivost a, m
2
/s. Ova velicina odreduje toplotnu inerciju objek-
ta, odnosno definiše brzinu kojom objekat reaguje promenom svoje temperature po
celoj zapremini na pobudu iz okoline.
Relativno velike dnevne promene temperature spoljnog vazduha (ili ekviva-
lentne temperature za slucaj delovanja i suncevog zracenja) karakteristicne su za let-
nji period, tako da je u proracunu to potrebno uzeti u obzir. Iz tog razloga se pred
gradevinski element postavlja dodatni zahtev – toplotna stabilnost elementa. Pod to-
plotnom stabilnošcu spoljnog gradevinskog elementa podrazumeva se njegovo svoj-
stvo ocuvanja relativno ustaljene temperature na svojoj unutrašnjoj površini toko-
mn periodicnih promena temperature spoljnog vazduha, odnosno toplotnog fluksa
24 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
koji prolazi kroz posmstrani element. Ako spoljni elementi zgrade nemaju dovoljnu
toplotnu stabilnost, temperatura vazduha u zgradi ce znatno varirati, u zavinosti od
promene temperature okoline.
U teoriji toplotne stabilnosti pretpostavka je da se temperatura spoljnog vaz-
duha (odnosno ekvivalentna temperatura) i toplotni tok kroz površinu spoljnog gra-
devinskog elementa menjaju (osciliraju) po zakonu kosinusoide. Promena tempera-
ture unutrašnje površine gradevinskog elementa zahteva odredeno vremensko razdo-
blje koje je potrebno za transport toplote od spoljne površine. Zato se promena tem-
perature spoljne površine gradevinskog elementa nece trenutno odraziti na tempe-
raturu unutrašnje površine. “Temperaturski talas“ je naziv za vremensku periodic-
nu oscilaciju temperature objekta. Razlika vrednosti izmedu trenutne temperature i
srednje temperature vazduha (za razdoblje od 24 sata) zove se amplituda oscilaci-
je temperature spoljnog vazduha. Oscilacije temperature spoljnog vazduha, odnosno
ekvivalentne temperature, uzrokovace oscilacije toplotnog fluksa kroz spoljnu po-
vršinu gradevinskog elementa Aq. Te ce oscilacije takode imati oblik kosinusoide s
razdobljem od 24 sata, ali ce imati odredeni vremenski pomak. Zbog toga ce se me-
njati i temperatura spoljne površine gradevinskog elementa (po zakonu kosinusoide
i sa razdobljem od 24 sata), ali s vremenskim pomakom faze oscilacija.
Za zgradu je povoljno da je prigušenje temperaturnih oscilacija što vece i da
je što veci fazni pomak. To osigurava vremenski ujednacenu temperaturu unutrašnje
površine prostorija u zgradi. Letnja stabilnost gradevinskog elementa podrazumeva
da do zagrevanja unutrašnjih prostorija dolazi što kasnije (kada na fasadi vec dolazi
do pada temperature, u vecernjim satima). Za letnju stabilnost je tako povoljnije po-
stavljanje toplotne izolacije sa spoljne strane (sprecava se zagrevanje masivnih ele-
menata konstrukcije i time je uslovljena akumulacija toplote).
Provetravana fasada u smislu letnje toplotne stabilnosti ima prednosti u odno-
su na klasicne konstrukcije jer je montažna obloga, zbog sloja provetravanog vaz-
duhom, odlican izolator od Suncevaog zracenja tako da ne treba proracunavati let-
nju stabilnost [13].
τ
0
A
te
Slika 1.9 .Promena temperaturske oscilacije i kašnjenje toplotnog fluksa
za gradevinski element sa provetravanom fasadom [13]
O IZOLACIJI 25
τ
0
τ
0
A
t0
A
ti
Slika 1.10 Promena temperaturske oscilacije i kašnjenje toplotnog fluksa
za laku gradevinsku konstrukciju [13]
1.3.1. POREĈENJE TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA
Buduci da je kašnjenje toplotnog fluksa direktno povezano sa toplotnom iner-
cijom termoizolacionih materijala, jasno je da, lagani izolacioni materijali nisu po-
dobna zaštita u najtoplijim letnjim danima.
Tabela 1.4. Uporedenje razlicitih izolacionih materijala
Celuloza
Kamena
vuna
Staklena
vuna
Ekspandirani
polistiren
Gustina ȡ, (kg/m
3
) 20 do 100 30 do 90 15 do 50 12 do 20
Toplotna
provodljivost Ȝ
W/(m K)
0,037 0,035 do 0,040 0,032 do 0,040 0,035 do 0,040
Specificna toplotni
kapacitet c J/(kg K)
1946 850 850 1210
Toplotna inercija C
i
,
kJ/(m
3
K)
38,9 do 194,6 25,5 do 76,5 12,8 do 42,5 14,5 do 24,2
Toplotna difuzija a,
(m²/s)
13 90 90 26
Odnos temperaturne
amplitude 10 cm
debljine
77 % 92 % 95 % 98 %
Kašnjenje toplotnog
fluksa za 10 cm
debljine (u satima)
3,4 1,9 1,5 1
Uporedenja razlicitih termoizolacionih materijala vezanih za njihove karakte-
ristike u letnjem periodu su date od strane proizvodaca celuloze i treba ih uzeti u ob-
zir cisto indikativno (izvor Thermofloc).
26 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Najbolju zaštitu pružice debeli sloj (najmanje 20 cm) gustog izolacionog ma-
terijala kao što je celuloza ili drveno vlakno, materijali koji nisu cesto u upotrebi u
Srbiji [12].
Najgoru zaštitu pružice polistiren (stiropor), uprkos cinjenici da ima najma-
nju toplotnu provodljivost, takode ima i najmanju toplotnu inerciju. Kompromis se
može postici koristeci 20 cm debeo sloj kamene vune visoke gustine.
1.3.2. ZAKLJUýAK
Pri izboru termoizolacionog materijala nije dovoljno razmatrati samo klasic-
ne parametre kao Ȝ ili U-vrednost. Kašnjenje toplotnog fluksa mora takode biti uze-
to u obzir, narocito za krov. Ono ce odrediti sposobnost materijala da u letnjim dani-
ma spreci prolazak spoljne toplote u unutrašnjost kuce.
Izbor najboljeg rešenja termoizolacionog materijala je, prema tome, kompro-
mis izmedu male toplotne provodljivosti (Ȝ) i velike toplotne inercije (C
i
). Taj najbo-
lji kompromis ostvarice se sa celulozom, drvenim vlaknom ili kamenom vunom vi-
soke gustine.
Naravno, uvek možete kupiti klima uredaj odnosno hladnjak jer on samo hla-
di unutrašnji prostor, ali košta, troši struju, i ne obezbeduje zdravu unutrašnju klimu.
Besmisleno je trošiti puno energije zimi za zagrevanje kuce i isto toliko leti za hlade-
nje. Bolji dizajn kuce i izbor boljih materijala može drasticno umanjiti utrošak ener-
gije potrebne za grejanje zimi i izbeci potrebu za ugradnjom klima uredaja za leto.
Za komfor u letnjem periodu, bez upotrebe klima uredaja odnosno hladnjaka,
važno je da su zidovi napravljeni od materijala sa velikom toplotnom inercijom i da
je krov izolovan sa (najmanje 20 cm) debelim slojem materijala koji ima veliko kaš-
njenje toplotnog fluksa.
1.4. KORIŠûENJE TOPLOTNE INERCIJE ZA BOLJI KOMFOR
I UŠTEDU U GREJANJU
Toplotna inercija predstavlja sposobnost materijala da akumulira toplotu.
Gradnja sa visokom toplotnom inercijom može obezbediti bolji komfor za manje
novca od one koja ima manju toplotnu inerciju. Dato je objašnjenje kako da se isko-
risti toplotna inercija u izgradnji i time povecate unutrašnji komfor i kako da se ušte-
di na grejanju i hladenju.
1.4.1. DVE STRANE TOPLOTNE INERCIJE U JEDNOJ KUûI
Vecina gradevinskih materijala ima neku vrstu toplotne inercije. Teški mate-
rijali kao što su opeka blokovi, cigla, kamen ili beton, imaju veliku toplotnu inerciju
ali nisu veoma dobri za toplotnu izolaciju. Nasuprot tome, termoizolacioni materija-
li su dobri za toplotnu izolaciju ali imaju malu toplotnu inerciju.
Toplotna inercija za akumulaciju toplote
U dobro dizajniranoj kuci, toplotna inercija teških materijala može biti isko-
rišcena za akumulaciju toplote. To znaci da ce materijal akumulirati višak toplote u
toku dana i osloboditi taj višak u vazduh kada temparatura opadne u toku noci. Ovo
može da izbalansira promene temperature, omoguci bolji komfor u leto i smanji po-
trebu za grejanjem u hladnom periodu.
O IZOLACIJI 27
Toplotna inercija vezana za kašnjenje toplotnog fluksa
Iako, termoizolacioni materijali imaju malu toplotnu inerciju, ta njihova to-
plotna inercija igra važnu ulogu u obezbedivanju komfora u letnjem periodu jer
omogucava kašnjenje toplotnog fluksa.
Gde se nalazi toplotna inercija
Zavisno od materijala koji se koriste za izgradnju, kuca može imati više ili
manje toplotne inercije. Drvene i montažne kuce nemaju toplotnu inerciju (osim ako
nije dodata na neki nacin). Kamene kuce imaju znatnu toplotnu inerciju. Tradicio-
nalni opeka blokovi su negde izmedu. Toplotna inercija nije vezana za to koliko je
dobro izolovana jedna kuca. Zato su najbolje one kuüe koje imaju kombinaciju vi-
soke toplotne inercije i odliþne toplotne izolacije.
1.4.2. PRIRODNA TOPLOTNA INERCIJA U GRAĈEVINARSTVU
Kod kuca od cvrstog materijala, napravljenih od opeka blokova ili betona, sa-
mi zidovi obezbeduju neki nivo toplotne inercije. Da bi se iskoristila toplotna inerci-
ja zidova, toplotna izolacija mora biti postavljena na spoljašnjoj strani zidova. Uko-
liko je toplotna izolacija postavljena sa unutrašnje strane, ona ce spreciti svu razme-
nu toplote izmedu unutrašnjeg vazduha i zida.
Jedan veoma interesantan materijal za izgradnju je široki opeka blok kao, na
primer, Wienerberger POROTHERM. Interesantan je jer kombinuje dobru toplotnu
izolaciju sa visokom toplotnom inercijom. Napravljen sa jednim materijalom, ma-
sivni zid od širokih opeka blokova, objedinjuje sve prednosti dobro izolovanog zida
i sve prednosti zida sa visokom toplotnom inercijom.
Dodatna toplotna masa
Toplotna inercija može biti dodata u neki od unutrašnjih zidova ili podova.
Toplotna inercija u tom slucaju ce biti postignuta korišcenjem teških i gustih mate-
rijala kao što su glina, kamen, beton ili opeka. Kada se dodaju teški materijali u iz-
gradnji iz razloga dobijanja toplotne inercije, to se zove toplotna masa. Ta toplotna
masa treba biti dobro izložena suncu da bi akumulirala što više toplote.
Cilj dodavanja toplotne mase u jednoj kuci je akumulacija toplote od zracenja
sunca za vreme hladnih meseci i viška toplote unutar kuce za vreme toplih meseci.
Materijali dobri za toplotnu inerciju moraju imati nisku toplotnu efuziju i difu-
ziju i visoku toplotnu inerciju. Razni metali, kao gvožde ili aluminijum, imaju veliku
toplotnu inerciju ali takode i visoku toplotnu efuziju i difuziju. To znaci da mogu da
akumuliraju mnogo toplote ali i da je otpuste veoma brzo. Da bi bila efikasna, toplot-
na masa mora akumulirati toplotu za vreme dana i otpustiti je lagano tokom noci.
1.4.3. PREDNOSTI KUûE SA TOPLOTNOM INERCIJOM
Toplotna inercija balansira varijacije u unutrašnjoj temperaturi
Za vreme grejne sezone, gradevinske komponente sa visokom toplotnom iner-
cijom koje su u kontaktu sa unutrašnjim vazduhom ce polako absorbovati unutrašnju
toplotu sve dok ne postignu sobnu temperaturu. Akumulirace tu toplotu i osloboditi
je lagano cim sobna temperatura postane niža od temperature na njihovoj površini.
28 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Isti mahanizam ce biti primenjen ukoliko dode do naglog zagrevanja prostori-
je (kuvanjem, boravkom više ljudi....). Taj višak toplote ce biti absorbovan i oslobo-
den kasnije kada temperatura opadne.
Ovaj aspekt toplotne inercije izjednacava promene u unutrašnjoj toploti i
omogucava komforniju unutrašnju klimu. Zidovi su na dodir topli i temperatura je
bolje izjednacena u prostoru i vremenu.
Toplotna inercija za bolji komfor u letnjem periodu
Kamena kuca možda nije toliko ugodna zimi ali leti cuva svežinu preko celog
dana. Ovo je zbog toga što, kamenje, koje ima veoma lošu toplotnu provodljivost,
ima visoku toplotnu inerciju; ono upija toplotu toliko da spoljašnja toplota i u najto-
plijem delu dana ne može proci u unutrašnjost kuce.
U modernom gradevinarstvu, cilj je naci kompromis izmedu dobre toplot-
ne izolacije i visoke toplotne inercije. Materijali sa visokom toplotnom inercijom ce
spreciti toploti da ude u unutrašnjost kuce tako što ce je abosrbovati u toku dana i
otpustiti je za vreme noci kada spoljašnja temperatura opadne.
Ukoliko dovoljno toplote može biti oslobodeno za vreme noci, tako da tem-
peratura gradevinskog materijala ne poraste previše za vreme vrucih dana, svežina u
kuci može da se održi tokom celog leta. To je tajna starih kamenih kuca.
1.4.4. TOPLOTNA INERCIJA ZA UŠTEDU U GREJANJU
Za vreme grejne sezone, može se desiti da ima cesto suncanih dana. Sunce-
ve zrake, iako temperatura vani može biti niska, su dobar izvor besplatne energi-
je. Toplotna inercija može biti iskorišcena da primi besplatnu solarnu energiju i da
je absorbuje. Ta energija može onda biti iskorišcena u toku dana kada više ne bu-
de sunca. Ovo je jedan od principa pasivnih kuca koji može dovesti do velike ušte-
de na grejanju.
Ovaj princip može biti primenjen na dobro postavljenoj termalnoj masi u
dnevnoj sobi jedne kuce. Takode može biti primenjen sa dobro orjentisanim zidom
napravljenim od gradevinskog materijala sa visokom toplotnom inercijom.
Akumuliranje slobodne energije za vreme dana (solarne energije, spoljne to-
plote) i njeno oslobadanje tokom noci je rešenje za smanjenje dužine grejne sezone.
Kada dani postanu topliji a noci su još sveže, materijali sa visokom toplotnom iner-
cijom ce akumulirati toplotu u toku dana i polako je osloboditi u toku noci.
1.4.5. ZAKLJUýAK
Kuca bez toplotne inercije ce se brzo zagrejati ali ce se isto tako brzo i ohla-
diti. Da bi se održao komfor u takvoj kuci neophodan je stalan izvor toplote, prome-
ne u unutrašnjoj temperaturi su znatno vece. Nema nacina da se akumulira višak to-
plote za kasniju upotrebu. Leti, takva kuca ne pruža zaštitu od visokih spoljnih tem-
peratura i brzo postaje neugodna.
Poznavanje principa toplotne inercije je kljucni faktor u dizajnu boljih kuca.
Visoka toplotna inercija kombinovana sa dobrom toplotnom izolacijom omogucava
fantastican komfor tokom cele godine i obezbeduje uštedu na grejanju. Takode uki-
da potrebu za klima uredajem preko leta što direktno utice na zdraviju unutrašnju kli-
O IZOLACIJI 29
mu i uštedu energije. Široki opeka blokovi, kao, na primer, Wienerberger POROT-
HERM, su perfektan gradevinski materijal ukoliko želite slediti ove principe.
1.5. O VAŽNOSTI TERMIýKE IZOLACIJE I
IZOLACIONIM MATERIJALIMA
Pored krova nad glavom, optimalna temperatura unutrašnjeg prostora najzna-
cajnija je uloga naših objekata, i predstavlja nezaobilazni element gradnje. Termoi-
zolacija objekata ima višestruki znacaj:
– komfor unutrašnjeg prostora – ne samo u smislu pružanja optimalne tem-
perature, vec i umirivanja neprijatnih vazdušnih strujanja koja se inace javljaju zbog
temperaturnih razlika (od fasadnog zida ka unutrašnjosti objekta i od poda ka pla-
fonu),
– trajna zaštita – nakon osnovnog ulaganja i ugradnje, na duži period vrši
svoju ulogu, ne zahtevajuci dodatne troškove održavanja, napajanja i slicno, za ra-
zliku od sistema za klimatizaciju,
– dvojaka uloga – zavisno od mesta na planeti gde se objekat nalazi, od go-
dišnjeg doba ili doba dana, termoizolacija ga štiti od zime ili vrucine, a najcešce od
oba temperaturna ekstrema, dakle 24 casa tokom cele godine,
– energetska efikasnost – doprinosi smanjenju troškova za energiju, ali do-
datno utice i na ocuvanje planete.
Tokom nekoliko hiljada godina komfor je postizan uz pomoc dve grupe ma-
terijala koji su cinili covekovo neposredno okruženje: visokoporozni materijali ve-
getativnog porekla (trska, slama, pletena trava, šaš, granje...) i materijali vece gusti-
ne mineralnog porekla (zemlja/blato, glina, kamen, itd), ali i drvo. Toplotna zaštita
objekata i danas se svodi na ove dve grupe materijala: visokoporozni materijali ma-
le gustine koji zadržavaju veliku kolicinu vazduha u malim komorama, i materijali
vece gustine koji ne dozvoljavaju strujanje vazduha i prodor vetra. Vec stari gradite-
lji su kroz iskustvo uvideli da se najbolji rezultati postižu kombinacijom ovih mate-
rijala. Tavanice od trske i blata, ili kuce od blata pomešanog sa seckanom slamom,
prisutne su u graditeljstvu naroda na svim kontinentima osim Arktika, od juga Afri-
ke do severa Evrope, od Australije do Severne Amerike (jedini izuzetak cini iglo se-
vernoamericih Eskima). Savremeni oblici ova dva sistema su:
– sendviþ zid, fasada ili panel – kombinacija materijala velike gustine (ope-
ka, beton, lim, staklo...) i visokoporozne nekonstruktivne ispune ili obloge sa isklju-
civo termoizolatorskom ulogom,
– elementi za zidanje koji u sebi objedinjuju ove dve karakteristike (penobe-
toni, betoni sa ispunom od granula ekspandiranog polistirena i specijalnih aditiva,
porozni ošupljeni opekarski proizvodi, itd).
1.5.1. OSNOV KOMFORA I EFIKASNOSTI
Posebna pažnja ce se posvetiti savremenim proizvodima cija je iskljuciva ulo-
ga toplotna izolacija prostora, kao i elementima za zidanje koji istovremeno vrše ulo-
gu termoizolacije. Na tržištu, u svetu i kod nas, postoji veliki izbor visokokvalitetnih
proizvoda koji mogu da odgovore na sve toplotne zahteve jednog projekta.
30 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Na konacan izbor termoizolacije uticu isti faktori kao i kod svakog drugog gra-
devinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, tradicionalna rešenja i
popularnost proizvoda, željeni nivo komfora, specificni zahtevi, i naravno – cena koju
je investitor spreman da plati. Ipak, svakako je najvažnije da proizvod ispuni projektom
predviden zadatak, što u savremenom gradenju podrazumeva nešto širu listu zahteva:
– niska termoprovodljivost – osnovna karakteristika termo materijala,
– niska apsorpcija vode i vlage – s obzirom da je voda bolji provodnik nego
vazduh, materijal natopljen vodom propušta znatno više toplote/hladnoce nego suv
pa proizvodaci koriste hidrofobe koji umanjuju apsorpciju,
– paropropusnost – jedna od izuzetno važnih karakteristika zahvaljujuci ko-
joj se izbegava sakupljanje vlage u višeslojnoj fasadnoj konstrukciji, i samim tim,
pad termickog otpora (paropropusnost slojeva treba da raste u pravcu od tople ka
hladnoj strani zida, odnosno od unutrašnje ka spoljašnjoj),
– vatrootpornost – izuzetno važan cinilac u savremenim objektima, pa nego-
rivost termoizolacije predstavlja jedan od osnovnih zahteva kupca.
Termoizolacija, pre rashladnih sistema, tehnologija i patenata, cini najvažni-
ju komponentu toplotnog komfora prostora. Termoizolacija vrši istovremeno ono za
šta su nam najcešce potrebna dva aspolutno nezavisna sistema instalacija, pa i infra-
stukture. Jednom pravilno postavljena, vršice svoju ulogu bez obzira na dnevne, go-
dišnje, vremenske, klimatske, energetske ili finansijske uslove tokom citavog perio-
da eksploatacije. Može doci do povecanja cene energenata, do nestašice energije, ko-
lapsa, kvara ili redovnih radova na instalacijama, može doci do još drasticnijih pro-
mena u globalnoj/lokalnoj klimi, do kašnjenja sa placanjem racuna i iskljucivanja
elektricne energije, ali efekat jednom postavljene termoizolacije je trajan bez obzira
na sve moguce situacije. Termoizolacija vrši svoju ulogu nezavisno od temperature
– ona jednostavno sprecava razmenu spoljašnje i unutrašnje kolicine toplote.
1.5.2. MATERIJALI ZA TERMOIZOLACIJU
Kada se govori o materijalima koji se koriste za termoizolaciju u savremenom
gradevinarstvu najzastupljeniji su proizvodi na bazi plute, otpadaka od prerade dr-
veta, i dr, ali apsolutna dominacija pripada proizvodima nacinjenim na bazi polisti-
rola i mineralnih vlakana.
Proizvodi za termoizolaciju na bazi plute nisu potpuno istisnuti novim ma-
terijalima, naprotiv. Razvoj industrije, kao i napori za obezbedenjem zdravog cove-
kovog okruženja ucinili su da se pluta vraca u komercijalnu upotrebu kao materijal
za termoizolaciju na velika vrata.
Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene vune proizvode se od sekun-
darnog drvenog materijala, pa meke ploce imaju slicnu zapreminsku masu, samo
200-400 kg/m³ a tvrde ploce imaju 600 – 800 kg/m³. Koeficijent toplotne provodlji-
vosti se krece od 0,052 do 0,060 W/(m K).
Najpoznatiji proizvodi ove vrste na našem tržištu su Heraklit i Tarolit. Bez ob-
zira na dobre izolacione sposobnosti ovog materijala (u kombinaciji sa polistirolom
i polistirenom), nijedan proizvod ne ispunjava svoju ulogu ukoliko nije pravilno ko-
rišcen. Kod nas je pre šire primene demit fasada bila ustaljena loša praksa izolova-
nja betonskih serklaža ovakvim plocama, preciznije, samo betonskih serklaža. Po-
O IZOLACIJI 31
stavljane su naknadno ili tokom izrade oplate, a spojnice, sve spojnice, u zidu od gi-
ter blokova (obicno 20 cm) postajale su hladni mostovi.
Proizvodi od lakih agregata na bazi ekspandirane gline daju mogucnost da
se izradom sloja lakog betona na bazi keramzita ili perlita istovremeno dobije i sloj
za pad na ravnim krovovima, ali i dobar termoizolator. Za vertikalne površine odno-
sno fasadne zidove, primenjuje se perlit-malter napravljen od sitnozrnog perlita ko-
ji se, radi zaštite od vlage, isporucuje u plasticnim džakovima i, nanesen na zid, zna-
cajno povecava njegova termoizolaciona svojstva. Perlit-malter zapreminske mase
500-800 kg/m³ ima koeficijent toplotne provodljivosti 0,11-0,23 W/(m K).
Slicna svojstva imaju gas-betonski i peno-betonski blokovi za zidanje koji su
vec decenijama prisutni i na našem tržištu. Njihove prednosti su mala specificna gu-
stina (vece dimenzije i brza gradnja), precizna obrada (spajanje lepkom – spojnice
ne postaju hladni mostovi) i odlicne termicke karakteristike.
Slika 1.12 Celulozna vlakna (levo) i drvena vuna (desno)
Slika 1.11. Organski izolacioni materijali: ekspandirana pluta (leva)
i pamuk (desno)
32 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Porozni glineni blokovi za zidanje vracaju opeku na gradilišta širom Evrope,
i šire. Ekspandiranjem gline i primenom novih tehnologija radi što preciznije izrade
elemenata dobijaju se proizvodi vecih dimenzija ali manje mase, odlicnih termoizo-
lacionih karakteristika. Cuveni proizvod kompanije Wienerberger – Porotherm, kod
kog je postignut koeficijent prelaza toplote od 0,45 W/(m
2
K).
Toplotni mostovi
Jedna od najozloglašenijih pojava na svakom objektu jesu hladni mostovi –
mesto na fasadnom zidu gde postoji poluzašticena veza spoljašnje i unutrašnje tem-
perature. U našoj praksi, hladni mostovi najcešce se javljaju na mestima gde se u zi-
du od opekarskih proizvoda nalazi betonska konstrukcija – nadvratne i natprozorne
grede, vertikalni i horizontalni serklaži, balkoni, krovni venac.
Hladan vazduh lako prodire kroz beton stvarajuci hladnu površinu u enterije-
ru na kojoj se zatim kondezuje para iz prostorije. Ovde se ubrzo pojavljuju fleke od
vlage, a zatim i bud, što, pored narušavanja vizuelnog utiska enterijera, može dove-
sti do zaista ozbiljnih zdravstvenih problema za korisnike prostora.
Zbog hladnih mostova se i na samoj fasadi takode pojavljuju neugledne fleke,
cak i onda kada postoji sloj termoizolacije, ali nepravilno postavljene – sa spojnica-
ma, od maltera ili lepka izmedu ploca, koje postaju hladni mostovi. Medutim, loša
termoizolacija ugrožava i samu betonsku konstrukciju. Velike temperaturne razlike
izazivaju velike dilatacije armature, a vlaga sakupljena na/u površinskom delu kon-
strukcije mrzne i oštecuje zaštitni sloj što vremenom dovodi do korodiranja armatu-
re i slabljenja mehanickih osobina.
Pažljivim projektovanjem i izvodenjem svih detalja krova i fasade, pravilno
uklopljenom i postavljenom izolacijom narocito na navedenim kriticnim mestima,
može se izbeci pojava hladnih mostova. O znacaju ovog problema govore i tekstovi
mnogih kompanija, narocito za panelne fasade, gde je posebno naglašeno da imaju
kompletno razradena rešenja za izbegavanje pojave hladnih mostova.
Slika 1.13. Primer prolaza toplote kroz hladne mostove
(šeme preuzete iz brošure Isover) [11]
O IZOLACIJI 33
Ekspandirani i ekstrudirani penoplasti
Ekspandirani polistirol, poznatiji pod prvobitnim imenom stiropor, zahva-
ljujuci relativno niskoj proizvodnoj ceni i odlicnim termickim karakteristikama, ve-
oma je rasprostranjen na tržištu vec skoro pola veka. Ekspanzijom pri zagrevanju do-
bijaju se granule velicine 0,5-15 mm, koje se zatim koriste kao termoizolacioni zasi-
pi, kao ispuna (penopolistirolbeton), ali najvecim delom preraduju se u posebne pro-
izvode bez korišcenja dodatnih veziva.
Slika 1.14. Ekspandirani polistiren (EPS - levo)
i ekstrudirani polistiren (XPS – desno)
Odlikuje se malom zapreminskom masom (15 – 30 kg/m³) i niskim koefici-
jentom toplotne provodljivosti 0,028-0,037 W/(m K).
Standardne velicine tabli stiropora su 50 x 100 cm a debljina je 2-20 cm, a mo-
guce su i vece debljine (preciznije podatke o karakteristikama ovog materijala daje
standard SRPS G.C7.202.)
FIMA iz Mionice i MASTERPLAST iz Subotice su naši poznati proizvodaci
stiropora za gradevinsku termoizolaciju. Oni posebno naglašavaju neophodnost is-
punjavanja normi prilikom ugradnje stiropora – min 8 cm, uz pravilno postavljanje
samih ploca i zaštitnog fasadnog sloja, kako bi objekat zaista ispunjavao standarde
komfora i energetske efikasnosti.
Na osnovu primenjene tehnologije dobijaju se dve osnovne vrste proizvoda
koji se suštinski razlikuju po svojim svojstvima:
– ekspandirani penopolistirol (EPS) – uglavnom u vidu ploca koje su formi-
rane sinterovanjem granula pri povišenoj temperaturi,
– ekstrudirani polistiren (XPS) – formira se mešanjem granula polistirena
na visokim temperaturama uz naknadno uvodenje agensa za stvaranje pene.
Za proizvodnju tabli EPS-a koristi se najsavremenija tehnologija kako bi bi-
la postignuta velika gustina površinskog sloja, tj. niska termopropusnost i apsorpci-
ja vode. Tako kvaliteno obraden polistirol može imati koeficijent toplotne provodlji-
vosti od 0,027 do 0,040 W/(m K) i gustinu od 15 do 40 kg/m
3
.
34 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Ploþe XPS-a procesom ekstrudiranja dobijaju ravnomernu strukturu koja se
sastoji od sitnih, prakticno u potpunosti zatvorenih celija (pora). Termoprovodljivost
ne prelazi 0,045 W/(m K) a apsorpcija vode 0,2 % zapremine. Zbog ovakvih karak-
teristika promena termoprovodljivosti u vlažnim uslovima nije veca od 0,002 W/(m
K) pa se XPS može koristiti bez dodatne hidroizolacije.
Koeficijent paropropusnosti može biti manji od 0,02 mg/(m h Pa) što znaci
da istovremeno vrši i ulogu parne brane. Nakon 1.000 ciklusa zamrzavanja i otapa-
nja promena termickog otpora ne prelazi 5 %, a zahvaljujuci dodatku antipirena sa-
vremeni ekstrudirani penopolistiroli postižu karakteristike slabogorivosti i neširenja
plamena po površini.
Sve ovo doprinosi da se XPS može koristiti za:
– izolaciju termickih mostova,
– izolaciju temelja, zidova podruma i podzemnih objekata,
– unutrašnju termoizolaciju zidova,
– termoizolaciju fasada objekata mokrog tipa sa naknadnim nanošenjem mal-
tera ili drugih obložnih materijala na termoizolacione ploce,
– termoizolaciju objekata sa unutrašnje strane naknadnom doradom suvim
malterom, gips-kartonom, drvenim panelima i drugo,
– izradu sendvic panela,
– termoizolaciju podova,
– ugradnju termoizolacije kosih krovova,
– ugradnju eksploatisanih krovova.
Posebno mesto medu ovim proizvodima zauzimaju Neopor (EPS) i Styrodur
C (XPS), cuvene robne marke kompanije BASF. Neopor je prepoznatljiv po karak-
teristicnoj sivoj boji nastaloj zbog dodavanja ugljenika prilikom proizvodnje. Za-
hvaljujuci ovakvom procesu proizvodnje, karakteristike ovog tipa EPS-a znacajno
su unapredene u odnosu na druge srodne proizvode.
Penoplast betoni
Penoplasti se odlicno pokazuju i prilikom saradnje sa drugim materijalima,
narocito cementom. Cement kao vezivno sredstvo ovim proizvodima daje visoke
mehanicke karakteristike dok penoplasti doprinose odlicnim termickim svojstvima
koja se iskazuju u punom kapacitetu. Smesa posebnih veziva, kuglice od ekspandira-
nog odn. ekstrudiranog polistirena, i posebnih aditiva po kojima se izdvajaju najbo-
lji proizvodaci, može se koristiti kao malter, cementna košuljica, ravnajuci sloj, itd,
ili se pak od nje mogu proizvoditi elementi za zidanje.
U kom god obliku dospela na gradilište, ona poseduje nekoliko znacajnih ka-
rakteristika koje joj cesto donose prednost pri izboru:
– mala zapreminska masa,
– visoke mehanicke karakteristike,
– niski koeficijenti toplotne provodljivosti,
– primena na svim mestima u konstrukciji (temeljne ploce, podrumski zidovi,
fasade, podovi, kosi i ravni krovovi...),
– znatno unapredene protivpožarne karakteristike ekspandiranog polistirena.
O IZOLACIJI 35
Simprolit
®
[16] proizvode izmedu ostalog odlikuju i odlicne termicke karak-
teristike (iz široke palete proizvoda na bazi Simprolita narocito su istaknute SOP
Simprolit
®
ploce za utopljavanje objekata).
Mineralne vune
Mineralna vuna podrazumeva nekoliko proizvoda od mineralnih ili metalnih
vlakana koji su zastupljeni u brodogradnji, infrastrukturnim sistemima, gradevinar-
stvu (80 % svih ugradenih termoizolacionih materijala cine mineralne vune). U za-
visnosti od vrste sirovine od koje se proizvodi, mineralna vuna može biti kamena,
staklena, celicna, na bazi šljake. Zabunu da u ovu grupu ne spada i staklena vuna
kod nas su uneli tvorci prvog standarda koji je razdvajao u dve vrste mineralne vu-
ne i staklenu vunu.
Slika 1.15. Staklena vuna (levo) i kamena vuna (desno)
Kamena vuna
Kamena vuna se dobija od dijabaza, bazalta, krecnjaka, dolomita i dr. Vode-
ci proizvodaci koriste iskljucivo prirodne stene što omogucava visok kvalitet i dugo-
trajnost. Kamen se topi na 1600°C, magma se raspršava u vlakna od kojih se formi-
raju tvrde ili savitljive ploce i rolne materijala debljine 3 – 6 cm i zapreminske mase
40 – 80 kg/m³. Vlakna mogu da se presuju u tvrde ploce uz impregnaciju fenolnom
smolom (ona na bazi karbamida je manje vodootporna). Pri strogom pracenju tehno-
loškog procesa proizvodnje dolazi do potpune neutralizacije i polikondenzacije fe-
nola i ne treba brinuti o njegovom odvajanju (pritom se zapreminska masa uvecava
do 150 – 200 kg/m³). U kombinaciji sa sintetickim (fenolnim) vezivima kamena vu-
na postiže odlicne karakteristike [6, 11]:
– toplotna provodljivost – koeficijent toplotne provodljivosti 0,041 W/(m K)
i zadovoljava zahteve standarda SRPS U.J5.600,
– izvanredno niska higroskopnost – sadržaj vlage u normalnim uslovima
eksploatacije cini do 0,5 % zapremine, uz to, mineralna vuna se obicno impregnira
silicij-organskim jedinjenjima ili specijalnim uljima zato što se cuvanje na gradilištu
i montaža cesto dešavaju u vlažnim uslovima,
36 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
– visoka hemijska stabilnost – garantuje hemijski pasivnu sredinu i ne izazi-
va koroziju metala sa kojima je u kontaktu,
– zvuþna izolacija zidova – snižava rizik pojave zvucnih talasa unutar kon-
strukcija i tako povecava izolaciju od vazdušnog šuma,
– jednostavna ugradnja – meki proizvodi se lako režu nožem, a oni malo
tvrdi rucnom testerom; lako prijanjanje i oblikovanje oko prozora, vrata i na ivica-
ma površine zida,
– neznatno skupljanje (ukljuþujuüi i skupljanje za vreme niskih tempe-
ratura) i oþuvanje sopstvene dimenzije u toku celokupnog perioda korišüenja
objekta – ovo garantuje odsustvo termickih/hladnih mostova (koji bi se, u suprot-
nom, pojavili na spoju izolacionih ploca, cak i onda kada veza ploca nije žljebna),
– higijena – ne privlaci insekte i mikroorganizme zbog svog neogranskog po-
rekla,
– negorivost materijala – uz efikasno sprecavanje širenja vatre, pa se koristi
i kao protivpožarna izolacija.
Termoizolacioni proizvodi od mineralne vune (u poreÿenju sa drugim
termoizolacionim materijalima) imaju najširu primenu u graÿevinarstvu:
– u fasadnim sistemima sa termoizolacijom na spoljašnjoj strani zida mokrog
tipa,
– u svojstvu termoizolacionog sloja kod kacenih/ventilacionih fasada,
– kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom na unutrašnjoj strani zida,
– kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom unutar zidova – slojevito postav-
ljanje, troslojni (armirano) betonski i sendvic-paneli sa metalnom oplatom,
– u svojstvu baze mekih krovova (u rolnama ili namazima),
– kod kosih krovova i mansardi,
– u konstrukcijama tavanica i podova, narocito podova iznad mrtve ploce, i
spajanje spoljnih zidova i tavanica.
Svakako najpoznatiji proizvodac kamene vune svetskog renomea na našem tr-
žištu jeste kompanija Knauf Insulation.
Staklena vuna
Staklena vuna se izraduje od silikatnog peska i recikliranog stakla. Na tem-
peraturama od 1450°C dobijaju se staklena vlakna debljine (16-20 mkm) i 2-3 puta
duža od mineralnih, zahvaljujuci cemu proizvodi imaju vecu elasticnost i cvrstocu.
Ova karakteristika posebne prednosti pokazuje kod termoizolovanja kosih krovova
i ventilirajucih fasada. Vlakna se zatim oblikuju u ploce ili rolne u debljinama od 2
do 20 cm. Zavisno od potrebe, elementi mogu biti jednostrano ili dvostrano zašticeni
alu-folijom ili specijalnim procesom. Termoprovodljivost je 0,03-0,0520 W/(m K),
vlaknasta struktura dobro apsorbuje zvuk, ne sadrži korozione agense, nehigrosko-
pna je, a zahvaljujuci zaštiti protiv truljenja i odsustvu mirisa, sprecava pojavu šte-
tocina i budi u gradevinskim objektima. Takode je negorivi materijal i pod uticajem
vatre ne emituje toksicne i štetne supstance.
Proizvodi od staklene vune imaju prakticno istu primenu kao proizvodi od ka-
mene vune. Medutim, stakleno vlakno je toliko mek i elastican materijal da se ovim
proizvodima mogu oblagati neravne površine, a takode se mogu koristiti u konstrukci-
O IZOLACIJI 37
jama bilo kog oblika i konfiguracije. Upravo ova karakteristika daje znacajnu prednost
staklenoj vuni narocito kod termoizolacije tavanskih prostora radi osposobljavanja za
boravak u njima, jer je staklenom vunom veoma jednostavno ušuškati sva ona proble-
maticna mesta, narocito kod drvenih krovova (vencanice, badže, krovni prozori, uva-
le itd). Odlicne termoizolacione karakteristike staklene vune, mala zapreminska masa
i njeno lako prilagodavanje svakoj šupljini koju treba izolovati ucinile su da se upravo
ovaj materijal koristi prilikom izolacije cuvene komercijalne letelice proizvodaca Air-
bus – A380. Pored izolacije krovnih konstrukcija, najizrazitija je prednost kod upotre-
be staklene mineralne vune u sistemima kacenih/ventilirajucih fasada.
Pri tome, termoizolacioni proizvodi od staklene vune imaju stabilan oblik, do-
bro trpe starenje, ne podležu deformacijama. Nomenklatura termoizolacionih proi-
zvoda od staklene vune sadrži: podloge (meke ploce), prošivene/izbušene podloge,
polutvrde ploce sa sintetickim vezivom, ploce visoke tvrdoce koje poseduju izdržlji-
vost na velika opterecenja. Tvrde ploce, obložene staklenim vlaknima su dobra za-
štita od vetra. Po dužim stranama, ploce mogu da se spajaju na pero i žleb, što obez-
beduje pouzdani spoj bez zazora. Meki materijali od staklenih vlakana se po pravilu
komprimuju u rolne. Zahvaljujuci visokoj elasticnosti oni se ispravljaju, zadržavaju-
ci prvobitnu zapreminu prakticno odmah nakon što se raspakuju.
U direktnom kontaktu sa staklenom vunom koja je 80-ih godina pravljena u
Skoplju dolazilo je do nadražaja kože, ociju i sluznice nosa i usta. Dodatno, bila je
pakovana u džakove i naši projektanti su imali veoma loša iskustva sa takvim pro-
izvodom. U meduvremenu, u svetu je tehnologija znacajno uznapredovala ali naše
tržište cesto nije spremno da cuje argumente, vec se radije drži starih navika (slican
je slucaj sa blokovima od ekspandirane gline – siporex). U svetu je radeno nekoli-
ko obimnih studija koje su za cilj imale da ispitaju tvrdnje da se radi o potencijalno
kancerogenom materijalu. Medutim, zdravstvene komisije su utvrdile da ne posto-
je apsolutno nikakvi dokazi zbog kojih bi ona bila stavljena na crnu listu i povucena
iz upotrebe. Cak ne postoji ni obaveza nošenja zaštitne opreme na radu tokom proi-
zvodnje, transporta i ugradnje. Uostalom, na proizvodima najvecih proizvodaca sta-
klene vune stoji znak CE koji garantuje bezbednost za sve koji su u kontaktu sa sta-
klenom mineralnom vunom.
Jedan od najvecih svetskih prozvodaca staklene vune koji je prisutan i na na-
šem tržištu je kompanija Ursa.
Ostali proizvodi za termoizolaciju objekata
Pored osnovnih proizvoda od materijala sa niskom toplotnom provodljivošcu,
gradevinska industrija u ponudi ima još i obiman prateci program koji zajedno sa nji-
ma cini kompletne sisteme za postizanje optimalnih uslova komfora ili visokih karak-
teristika energetske efikasnosti – pasivnih ili kuca sa net-zero utroškom energije.
Ovde spadaju razni sistemi i sredstva za postavljanje termoizolacije, malteri,
lepkovi, potkonstrukcije, zatim zaptivne trake, rabic-mreže za ojacavanje završnog
fasadnog sloja preko termoizolacije, posebno dizajnirani ankeri i sredstva za njiho-
vo cvrsto postavljanje uz neutralizaciju pojave hladnih mostova.
38 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Zakljucak
Termoizolacija je jedan od osnovnih nacina za dobijanje potpunog komfora u
nekom objektu. Poslednjih godina iscrpljivanje prirodnih resursa i porast cene ener-
gije dodatno istice znacaj termoizolovanja prostora kao osnovnog nacina da se dode
do zadovoljavajuceg stepena energetske efikasnosti. Svaki odgovoran arhitekta, izvo-
dac, i pre svega investitor (narocito kada se istovremeno govori i o korisniku prosto-
ra) mora veliku pažnju posvetiti ovom delu izgradnje ili rekonstrukcije objekta.
Ne treba da budu propisi ono što ce naterati sve ucesnike jednog projekta da
primenjuju standarde preporucene od strane strucnjaka. Prosta racunica pokazuje da
ce termoizolacija isplatiti sebe u prvih nekoliko godina, cak i ne uzimajuci u obzir
najcrnja predvidanja u vezi sa cenom i mogucnostima snabdevanja energijom vec za
par decenija (što je ipak znatno manje od upotrebnog veka objekta).
1.5.3. UPOREDNE KARAKTERISTIKE KAMENE I STAKLENE
MINERALNE VUNE
Tehnicki uslovi i normativi kao i sve zahtevniji korisnici objekata, diktiraju
upotrebu najkvalitetnijih gradevinskih materijala u procesu gradenja objekata. Na-
rocito je bitno da prostor u kome boravimo pruža odgovarajucu toplotu i akusticki
komfor kao i sigurnost ɨd požara u isto vreme. Zato, još u fazi projektovanja, poseb-
nu pažnju treba obratiti na izbor izolacionih materijala.
Knauf Insulation [6] je kompanija koja pruža kvalitetna rešenja zahvaljuju-
ci vrhunskim svojstvima proizvoda, izolacionim materijalima od kamene i staklene
mineralne vune. Iako na našem tržištu obe vrste materijala – vuna – postoje vec du-
gi niz godina, i dalje se javljaju nedoumice oko njihovih slicnosti i razlika, podruc-
ja primene, porekla.
O materijalima
I kamenɚ i staklena mineralna vuna spadaju u grupu mineralnih vuna – zbog
svog mineralnog porekla:
– kamena mineralna vuna nastaje od kamena vulkanskog porekla – dolomi-
ta, dijabaza i bazalta,
– staklena mineralna vuna nastaje od staklene kvarcnog peska i reciklira-
nog stakla.
Proces proizvodnje je slican: sirovine se tope na visokim temperaturama, do-
bija se „lava“ koja se uz pomoc centrifugalnih tockova ispreda u fina vlakna koja
se talože u filc od koga, naknadnom obradom, nastaje finalni proizvod – ploþe ka-
mene, odnosno rolne i ploþe staklene mineralne vune.
Iz navedenih karakteristika materijala može se zakljuciti da i kamena i stakle-
na mineralna vuna pružaju:
– toplotnu izolaciju,
– vucnu izolaciju,
– protivpožarnu zaštitu,
– dugovecni su (koliko i životni vek objekta),
– vodoodbojni a paropropusni ( prostorije “dišu“ ),
– otporni na mikroorganizme i hemikalije,
– potpuno su ekološki ispravni.
O IZOLACIJI 39
Tabela 1.5. Uporedne karakteristike materijala [6]
Kamena mineralna vuna Staklena mineralna vuna
– kratka vlakna
– vece gustine proizvoda od
30 do 200 kg/m
3

– visoka cvrstoca na pritisak
– Ȝ u granicma od
0,035 do 0,039 W/(m K)
– odlican apsorber zvucne energije
– negoriv materijal, klasa negorivosti
A1
– maksimalna radna temperatura 750°C
– veca otpornost na požar
– visoka temperatura topljenja,
preko 1000°C
– niža elasticnost materijala
– niska zatezna cvrstoca
– veoma otporna na eventualna
mehanicka
– oštecenja prilikom rukovanja
– dugacka vlakna
– manje gustine proizvoda od
10 do 100 kg/m
3

– niža cvrstoca na pritisak
– Ȝ u granicma od
0,032 do 0,044 W/(m K)
– odlican apsorber zvucne energije
– negoriv materijal, klasa negorivosti
A1
– maksimalna radna temperatura 230°C
– otpornost na požar
– niža tacka topljenja, oko 700°C
– visoka elasticnost materijala
– visoka zatezna cvrstoca
– otporna na eventualna mehanicka
oštecenja prilikom rukovanja
Slika 1.16. Izgled vlakana kamene i staklene mineralne vune
Kada je bolje koristiti kamenu mineralnu vunu?
Visoki protivpožarni zahtevi
Zbog svoje strukture i veoma visoke tacke topljenja (preko1000°C), kame-
na mineralna vuna je idealna kao zaštita od požara – funkcija protivpožarnog mate-
rijala je da zaštiti konstrukciju od urušavanja u slucaju požara, kao i da omoguci si-
gurnu evakuaciju ljudi iz objekta (na primer, spoljašnji i unutrašnji zidovi, celicne
konstrukcije). Kamena mineralna vuna ne razvija plamen (najviša klasa negorivosti
– A1), tako da sprecava širenje požara i ne emituje štetne gasove, koji su uzrocnici
smrti u požarima u cak 89 % slucajeva [21]!
40 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Kamen
1 0 2 3 4
S
t
a
k
l
o
Sati
Slika 1.17. Otpornost na topljenje
dve vune u funkciji vremena
20 0 40
KPa
60 80 100
Kamen
S
t
a
k
l
o
Slika 1.18. Mehanicka otpornost
dve vune na pritisak
Visoke radne temperature
Kamena mineralna vuna ima veoma visoku radnu temperaturu (i do 750°C),
što je cini idealnom toplotnom i protivpožarnom zaštitom na visokim temperatura-
ma (u industrijskim postrojenjima, za izolaciju kotlova i cevi)
Lake konstrukcije
Zaštita od toplote u letnjem periodu (na primer, kosi krovovi sa linijskim no-
sacima: grede i rogovi). Kada se razmatra komfor u letnjem periodu, najbolji termo-
izolacioni materijali su oni koji odlažu prolazak toplote iz spoljašnje sredine u unu-
trašnjost objekta, odnosno materijali sa velikom toplotnom inercijom. Toplotna iner-
cija predstavlja kolicinu toplote koju materijal može da akumulira i proporcionalna
je gustini materijala tj. veca gustina materijala – veca toplotna inercija.
Velika pritisna cvrstoca
Ova karakteristika dolazi do izražaja na mestima koja trpe veliki pritisak (na
primer, podovi i ravni krovovi). Zbog svoje strukture i velike gustine, kamena mi-
neralna vuna ce poboljšati performanse poda i krova, ne gubeci svojstvo toplotne i
zvucne izolacije.
Ekološka ispravnost materijala
I kamena i staklena mineralna vuna Knauf Insulation-a, poseduju sertifikate o
neškodljivosti po zdravlje ljudi – EUCEB (European Certification Board for Mi-
neral Wool Producers), koji predstavlja potvrdu nezavisnog tela kojom se garantu-
je da proizvodi od mineralne vune zadovoljavaju kriterijume za nekancerogene ma-
terijale. Rastuca zabrinutost razvijenih zemalja zbog rasipanja energije i globalnog
zagrevanja stavila je potrebu za štednjom energije u prvi plan. S obzirom da su zgra-
de identifikovane kao najveci potrošaci energije (40 % od ukupne potrošnje, a u Sr-
biji cak 38 % – slika 1.1), sve više se obraca pažnja na njihov energetski bilans, kako
pri izgradnji novih objekata, tako i u projektima renoviranja. Izolacija od kamene ili
staklene mineralne vune je najisplativije i dugotrajno rešenje da se energija u zgra-
dama štedi. Dobro izolovani zidovi, podovi i tavanice osiguravaju prijatnu tempe-
raturu i leti i zimi, smanjuju potrebe za grejanjem i hladenjem, cime potrošnju ener-
gije smanjujemo na minimum. Jednom ugradena izolacija je vecita ušteda – jer tra-
je koliko i sam objekat.
O IZOLACIJI 41
1.6. ENERGETSKI EFIKASNA IZOLACIJA
OD PODRUMA DO POTKROVLJA –
PENASTI MATERIJALI
Natprosecne stope rasta proizvodnje i prodaje tvrdih pena na bazi polistirena
širom sveta zasnivaju se na sve široj primeni termoizolacionih materijala u grade-
vinskom sektoru.
Vlasnici starih i novih objekata u prilici su da pri renoviranju odnosno gradnji
daju svoj doprinos energetskoj efikasnosti i zaštiti klime primenom dva proizvoda
kompanije BASF [7, 8] – srebrnosivog materijala Neopor
®
, inovativne EPS sirovine
za termoizolaciju, kao i ekološki podobnih zelenih XPS-ploca Styrodur® C, koje ne
sadrže gasove štetne za okolinu i tako pomažu smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Prednosti Neopora®
U Evropi je u oblasti primene EPS-materijala dominantan gradevinski sektor
sa udelom od 74 % ukupne potrošnje ovih materijala, prvenstveno u termoizolaciji,
ali i u inovativnoj gradnji. Danas su u ovim oblastima primene na raspolaganju usa-
vršeni proizvodi po meri kupca. Primera radi, Neopor
®
(EPS – ekspandirani polisti-
ren) cini osnovu na kojoj se zasniva nova generacija termoizolacionih materijala i
predstavlja usavršenu verziju BASF-ovog klasika – Styropor
®
.
Pene dobijene od Neopora
®
su srebrnosive jer sadrže grafit koji znatno po-
vecava termoizolacioni ucinak. Na taj nacin su pene od Neopora
®
nadmašile druge
EPS-materijale, jer u poredenju sa njima pružaju izolaciju vecu za 20 % pri istoj de-
bljini ploca.
To pomaže uštedi troškova grejanja, a sa ekološkog aspekta povecava vred-
nost objekata u koje je materijal ugraden. Osim toga, pri proizvodnji termoizolaci-
onih ploca troši se 50 % manje sirovina, pri cemu kvalitet izolacije ostaje neprome-
njen. Na taj nacin, Neopor
®
daje doprinos ocuvanju energetskih resursa. Neopor
®
se
najcešce primenjuje u oblaganju objekata sa spoljašnje strane.
Neopor
®
po BASF receptu u Srbiji proizvodi nekoliko kompanija.
Neopor
®
– izolacioni granulat
kompanije BASF (dole) i
ekspandirane perle Neopora
®
(gore).
Styrodur
®
C – pogled izbliza
na izolacioni materijal otporan
na pritisak
Slika 1.19. Izgled izolacija Neopor i Styrodur
42 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Tabela 1.6. Tehnicki podaci za Neopor®
Svojstva Jedinice
Legenda
EN 13163
Kljucne karakteristike Neopor
®
izolacionih materijala Standard
EPS 70 EPS 100 EPS 150
Toplotna
provodljivost, Ȝ
D
W/(mK) - _ 0.031 _ 0.030 _ 0.030 EN 13163
Toplotna provodljivost,
garantovana vrednost
W/(mK) - _ 0.032 _ 0.031 _ 0.031
Nemacko naci-
onalno tehnic-
ko odobrenje
Napon na sabijanje pri
10 % kompresije (priti-
sna cvrstoca)
kPa CS(10) _ 70 _ 100 _ 150 EN 826
Napon na istezanje
upravno na površi-
nu panela (zatezna cvr-
stoca)
kPa TR _ 100 _ 150 _ 200 EN 1607
Otpornost na savijanje kPa BS _ 115 _ 150 _ 200 EN 12089
Otpornost na smicanje kPa IJ _ 35 _ 60 _ 85 EN 12090
Dimenziona stabilnost
48 h, 70°C
% DS(70,-) _ 1 _ 1 _ 1 EN 1604
Deformaciono ponaša-
nje 48 h, 20 kPa, 80°C
% DLT(1)5 - _ 5 _ 5 EN 1605
Deformaciono ponaša-
nje 168 h, 40 kPa, 70°C
% DLT(2)5 - - _ 5 EN 1605
Faktor otpora difuziji
vodene pare µ
- - 20-40 30-70 30-70 EN 12086
Koeficijent linearne ter-
micke deformacije
K
-1
-
60-80 x
10
-6
60-80 x
10
-6
60-80 x
10
-6
DIN 53752
Gorivost
(klasa gorivosti)
EU
klasa
- E E E EN 13501-1
Otpornost na dejstvo
hemijskih supstanci
Otporan na vodu, na vecinu kiselina i alkalija, osetljiv na organske
rastvarace.
Biološko ponašanje
Otporan na mikroorganizme. Ne truli, niti se raspada.
Hemijski neutralan, nerastvorljiv u vodi. Nisu poznati štetni efekti na
zdravlje.
Napomena: Tehnicki i fizicki podaci dati u tabeli predstavljaju standardne vrednosti za izolacione materijale na-
pravljene od Neopor®-a. Vrednosti i karakteristike se mogu razlikovati u zavisnosti od prerade. Neopor P nije va-
trootporan.
Styrodur® C
Styrodur
®
C, ekstrudirana cvrsta pena na bazi polistirena (XPS), više od 40
godina štiti kuce od toplote, hladnoce i vlage.
Njegovom primenom produžava se trajanje objekata, povecava im se vred-
nost i termicki komfor koji znatno doprinosi zdravoj klimi stanovanja. Na primer,
i kod ravnih krovova može se ostvariti nivo moderne termoizolacije uz manje troš-
kove i zadovoljenje ekoloških standarda pasivne gradnje. U cilju adekvatne izolaci-
je podruma i zaštite temelja od mraza, na raspolaganju su razlicite dugotrajne XPS-
ploce otporne na vlagu.
O IZOLACIJI 43
Kao zakljucak može se istaci da tvrde pene na bazi polistirena pružaju znaca-
jan doprinos u zaštiti klime. Zahvaljujuci njima, danas je uz strucnu primenu termo-
izolacije pomocu materijala na bazi EPS-a i XPS-a moguce od starog objekta dobiti
kucu od tri litra (sa utroškom od tri litra ložnog ulja po kvadratnom metru stambene
površine na godišnjem nivou).
1.7. PLOýE ZA UTOPLJAVANJE OBJEKATA
Uvodenje u svakodnevnu gradevinsku praksu razlicitih sistema termoizolaci-
je objekata izazvano oštrim poskupljenjem energetskih resursa na svetskom tržištu i,
kao rezultat toga, neophodnost znacajnog umanjenja utroška energije tokom eksplo-
atacije gradevinskih objekata, realizuje se, po pravilu, primenom više ili manje efek-
tivnih sistema umanjenja toplotnih gubitaka kroz spoljašnje zidove u zimskom peri-
odu, dok se letnji period skoro i zanemaruje [4].
Pri tome, cesto se ne obraca pažnja na cinjenicu da se opšti toplotni gubici gra-
devinskog objekta javljaju kao rezultat pojedinacnih gubitaka (kroz svaki gradevin-
ski elemenat pojedinacno), koji u procentima od opštih toplotnih gubitaka neutoplje-
nog objekta, u razlicitim klimatskim uslovima, iznose: kroz podove izmedu 5-10 %,
kroz spoljašnje zidove izmedu 30-35 %, kroz podrumske, tavanske i krovne ploce iz-
medu 15-20 %, kroz ventilaciju 15-20 % i kroz prozore od 35-40 %.
Parcijalno rešavanje problema gubitaka toplote gradevinskih objekata, zavi-
sno od klimatskih uslova, izolacijom samo fasadnih zidova u svim slucajevima do-
nosi manju ukupnu uštedu energije u odnosu na mogucu. A podatak da je obim
utroška elektroenergije na hladenje prostorija u letnjem periodu skoro izazvao ras-
pad sistema zbog vršnog opterecenja ravnog onom pri najhladnijim zimskim uslovi-
ma, gotovo da se i ne uzima u obzir!
U savremenoj gradevinskoj praksi termoizolacija objekata svodi se uglavnom
(pored zamene fasadnih prozora sa jednostrukim staklima novim prozorima sa do-
brim zaptivanjem i dvostrukim ili trostrukim termopan-staklima) i u najvecoj meri
na utopljavanje fasadnih zidova objekata.
U poslednje vreme, sve širu primenu imaju višeslojne fasadne konstrukcije,
sastavljene iz nosecih delova (betonski zidovi, zidovi od opeke, penobetona, gasbe-
tona) i termoizolacionih slojeva od materijala sa koeficijentom toploprovodljivosti
manjem od 0,10 W/(m°C). Pri tome, cesto se ne vodi racuna i o cinjenici da se kod
izvodenja mnogoslojnih fasadnih konstrukcija dobija kompozitni presek heteroge-
nih materijala, sa razlicitim fizicko-mehanickim svojstvima:
– razliciti koeficijenati širenja i skupljanja ,
– razlicite cvrstoce na pritisak i zatezanje,
– razlicita atheziona svojstava,
– razlicito ponašanje na sišuce, sušece i abraziono dejstvo vetra,
– razlicito ponašanje na dejstvo ultravioletnih zraka,
– razlicite deformacije pri znacajnim temperaturnim razlikama zidova koji se
suceljavaju pri istoj spoljnoj temperaturi vazduha, zavisno od njihove osuncanosti i
boje završnog fasadnog premaza,
– razlicite karakteristika starenja tokom eksploatacije svakog od kompozita
ponaosob,
44 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
– razliciti koeficijenti vazduhopropustljivosti i paropropustljivosti.
Posebno treba istaci da vazduhopropustljivost i paropropustljivost nisu samo
fizicko-mehanicki uslovi kvaliteta, pa i dugovecnosti fasadnih konstrukcija, vec su
i kapitalno važan cinioc za štednju energije i stvaranje uslova za komforno stanova-
nje i boravak u takvim prostorima, jer ukoliko u objektima nije predviden sistem pri-
nudne ventilacije u svim zatvorenim celinama, fasadne konstrukcije moraju posedo-
vati dobru paropropustljivost.
1.7.1. SISTEMI TERMOIZOLACIJE GRAĈEVINSKIH OBJEKATA
Svesno ili ne, u poslednje vreme se u sredstvima masovnih informacija, popu-
larnoj, pa i strucnoj literaturi pojam termoizolacija zamenjuje pojmom utopljavanje
gradevinskih objekata i na taj nacin se zanemaruje veoma bitan zahtev da termoizo-
lovan zid mora da štiti, ne samo od hladnoce zimi, vec i od prekomerne toplote leti,
a što danas, u uslovima globalnog otopljavanja, postaje imperativ. Nažalost, u takvu
zamku lobija proizvodaca raznih termoizolacionih sistema upadaju neretko i veoma
kreativni stvaraoci i poznate arhitekte.
Osim Simprolit
®
sistema i Durisol
®
sistema kao jedinstvenih jednoslojnih ter-
moizolovanih paropropusnih fasadnih zidova na svetskom tržištu, svi ostali sistemi
termoizolacije fasadnih zidova se svode na njihovo utopljavanje formiranjem dvo-
slojnih ili višeslojnih sistema.
Pri tome su vrlo prisutne agresivne marketinške poruke raznih proizvodaca ti-
pa „spoljašnji zidovi od našeg materijala po svom koeficijentu toplotne provodljivo-
sti zadovoljavaju termicke zahteve Vašeg regiona“ i slicno, koje zanemaruju osnov-
ne zahteve gradevinske fizike i koje manipulišu podacima dobijenim u laboratorij-
skim uslovima za materijal u potpuno suvom stanju, svesno zanemarujuci toplotne
gubitke ukupnog izidanog fasadnog zida (kao sto su termicki mostovi na mestima
horizontalnih i vertikalnih spojnica elemenata, otvori za prozore ili balkonska vra-
ta na fasadi, vlažnost klimatskog podrucja u kojem se objekti grade, smanjena ter-
moizolaciona sposobnost fasadnog zida za vreme isušivanje nakupljene vlage tokom
godine i dr), usled cega se takvi zadovoljavajuci zidovi neizostavno moraju dodat-
no izolovati.
Takode se cesto zaobilazi i elementarna cinjenica da, po definiciji, termoizo-
lacija znaci: ne samo izolacija od hladnoce zimi, vec i od prekomerne toplote leti, a
što je svakim danom sve znacajnije, s obzirom na period globalnog otopljavanja u
kojem se nalazimo.
1.7.2. VIŠESLOJNI – SENDVIý ZIDOVI
Po težini posledica koje izaziva pre svega po zdravlje ljudi, ali i po materijal-
nim gubicima tokom eksploatacije objekata, primena sistema gradnje protivnih za-
htevima gradevinske fizike predstavljaju mnogo više od obicnog prekršaja projek-
tanta ili investitora, jer se njima ugrožavaju pokolenja, njihovo zdravstveno i mate-
rijalno blagostanje.
Izgradnja mnogoslojnih fasadnih zidova na samom gradilištu pretpostavlja
znatno više taktova u izvodenju radova, veci broj specijalista za izvodenje svake po-
zicije ponaosob, dodatne troškove na sredstva veze (ankeri, tiplovi, potkonstrukcije),
O IZOLACIJI 45
na razne podloge i tehnološke posrednike (armaturne i rabic mreže za nošenje malte-
ra, mreže od staklenih ili plasticnih vlakana za prijem i nošenje lepkova, paropropu-
sne a vodonepropusne folije tipa Tyvek ili, obrnuto, parnu branu za sprecavanje pro-
dora pare u srednje slojeve konstrukcije i slicno).
Sve to, sa aspekta složenosti i brzine izvodenja radova, u sumarnom košta-
nju primenjenih materijala, te konacno i u ukupnom koštanju ovakvih fasadnih kon-
strukcija jeste i razlog da je udeo troškova fasadnih konstrukcija i utopljenih krovnih
konstrukcija kao „pete fasade“ u opštoj ceni koštanja dostigao nivo, zavisno od kli-
matskog podrucja, od 15 – 25 % ukupne cene koštanja gradevinskih radova.
U poslednje vreme, sve je masovnija primena ovakvih zidova koji, po prepo-
rukama trgovaca nekretninama garantuju visok kvalitet, pa otuda i visoka cena! Me-
dutim, krilatica da „visoka cena ne garantuje i visok kvalitet“ upravo je primenljiva
kod ovakvih tipova zidova, a rezultati su dijametralno suprotni, pa cak idu i do po-
ražavajucih.
Najcešce se sendvic zidovi izvode sa unutrašnjim nosivim ili samonosivim zi-
dom (betonski zidovi, blokovi od opeke, keramzitobetona, te penobetona ili gasbeto-
na zapreminske težine iznad 800 kg/m
3
) i spoljašnjim slojem od fasadne ili malteri-
sane opeke, a u srednjem sloju (izmedu spoljašnje obloge i unutrašnjeg zida – kao u
sendvicu) postavljaju se efektivni plocasti termoizolacioni materijali (mineralna vu-
na, ploce ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirena i slicni izolacioni materijali).
Zavisno od rešenja eliminacije vodene pare iz termoizolacionog sloja, prime-
njuju se dve varijante sendvic zidova – sa vazdušnim slojem za odvodenje vodene
pare iz konstrukcije debljine min. 40 mm postavljenim od termoizolacionog sloja
ka spolja, ili pak sa parnom branom postavljenom ispred termoizolacionog sloja (ka
unutrašnjosti objekta) ukoliko ne postoji sloj za provetravanje.
Medutim, evidentna je cinjenica da se upravo kod ovakvih zidova javljaju naj-
brojniji nedostaci, pocev od projektovanja, preko izvodenja pa sve do eksploatacije
objekata, a koji mogu dovesti i do drasticnih posledica u vidu rušenja dela ili celih
zidova ili zidnih panela (prema podacima Centralnog biroa naucno-tehnickih infor-
macija ROSSTROY-a i Akademije komunalnog gazdovanja RF iz Moskve).
Greške koje su utvrdene posle havarija mogu se
svrstati u nekoliko kategorija:
– kod sluþajeva sendviþ zidova bez vazdušnog sloja za otparavanje slo-
ja za utopljavanje, problematicno je funkcionisanje paroizolacije izmedu unutraš-
njeg dela sendvic zida i sloja za utopljavanje, upravo zbog posledica montaže sred-
njeg sloja za utopljavanje koji se raznim ankerima pricvršcuje za unutrašnji zid (mi-
nimalno 4 ankera na m
2
) koji prosto izrešetaju paroizolaciju, koja kao takva ne vrši
funkciju i para nesmetano prodire u sloj termoizolacije, tamo se kondenzuje i posle
dvadesetak ciklusa zamrzavanja-otopljavanja degradira unutrašnji sloj termoizolaci-
je (mineralna vuna formira grumene i pada na dno zida, a stiropor se posle desetak
ciklusa potpunog zasicenja deformiše, povecava svoju gustinu smanjujuci debljinu
i preko 20 %, što se posledicno odražava ne samo na gubitak njegove projektovane
termoizolacione sposobnosti, vec se odražava i na zid u celini, u vidu pojave hladnih
mostova, kondenza, vlage i budi na unutrašnjim zidovima),
46 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
– kod sendviþ zidova sa vazdušnim slojem za otparavanje sloja za utoplja-
vanje debljine 10 – 30 mm u preko 90 % istraživanih slucajeva taj sloj uopšte nije bio
u funkciji, što je i izazvalo degradaciju zidova, a u desetinama slucajeva i njihovo ru-
šenje. Evidentirani razlozi što je projektovani sloj za otparavanje bio van funkcije bili
su: upadanje u njega maltera kod zidanja spoljašnjeg sloja od opeke, njegovo pregra-
divanje ili potpuno zatvaranje usled deformacije unutrašnjeg sloja za utopljavanje, ot-
klon ka unutra kod zidanja spoljašnjeg zida, pa sve do masovne pojave da u spoljaš-
njem delu zida od fasadne opeke ili opeke sa završnom obradom malterisanjem uop-
šte nisu ostavljeni otvori za provetravanje vazdušnog sloja za otparavanje!
U sendvic zidovima se po tehnologiji zahteva elasticna veza izmedu unutraš-
njeg (nosivog) sloja i spoljašnjeg obložnog zida od opeke, kako bi se sprecilo da
spoljašnja obloga ispadne. Uobicajeni nacin je da se na svakih 4-10 redova opeke u
spojnicu postavi armatura Ø 6 mm i da se ona ankerima pricvrsti za unutrašnji nosi-
vi sloj. Pored toga što ovakav našin izvodenja usložnjava izvodenje, on je i direktan
uzrok neželjenih posledica, kako u u termotehnickom smislu (kroz postavljene anke-
re dolazi do povecanog toplotnog fluksa koji je nesrazmerno veliki u odnosu na pre-
sek kroz koji se odvija, što rezultuje povecanim ucešcem tackastih i linijskih toplot-
nih gubitaka, kondenzom i mokrom termoizolacijom), tako i u gradevinskom (kon-
denz izaziva koroziju ankera i moždanika za vezu, što može da dovede i do urušava-
nja cele spoljne zidne obloge).
Ovde treba napomenuti da su kod tipova zidova sa paroizolacijom od unutraš-
njeg nosivog ka srednjem utopljavajucem sloju, zbog prodora i ovih ankera kroz par-
nu branu, posledice još izraženije).
Pojava termickih mostova u nivou medu spratnih ploca je redovna pojava na
koju se još redovnije žmuri, a opravdanja traže u raznim statistickim osrednjenjima
i drugim matematickim bravurama bez uvažavanja osnovnih zakona fizike. Naime,
kako je spoljašnji obložni sloj od fasadne opeke težak preko pola tone po dužnom
metru fasade, a spolja omalterisani sloj od opeke i znatno teži, on neizostavno mora
stabilno stajati na meduspratnoj ploci, koja opet mora izlaci na fasadu objekta.
Da bi dokazali kako je ovakvo rešenje ispravno i sa aspekta gradevinske fizi-
ke, inovatori su sracunali i propisali da je dovoljno da se meduspratna ploca ispre-
seca umecima od stiropora, te se na taj nacin usrednji toplotni gubitak i umanje ter-
micki mostovi?!
Osnovna greška se sastoji u zanemarivanju zahteva da se svaka armatura me-
duspratne ploce koja pada na presecen deo ploce umecima od stiropora mora prove-
sti kroz preostali betonski presek, cime se neizostavno povecava koncentracija ar-
mature u tom preseku, a time i do ekstremnog povecanja toplotnog fluksa i, narav-
no, do pojave termickih mostova.
1.7.3. FASADNI ZIDOVI SA SPOLJAŠNJIM SLOJEVIMA
ZA UTOPLJAVANJE
Velika debljina zidova za posledicu ima, ne samo gubitak korisnog (prodaj-
nog) prostora, vec i znatno povecane kolicine i dimenzije betona i armature kon-
strukcije. Pored enormno velike debljine i, proporcionalno tome, težine ovakvih zi-
dova, oni imaju i niz nedostataka gledano sa ekološke strane:
O IZOLACIJI 47
– sva isparenja iz objekta akumuliraju u srednjem sloju zida (odakle, kada pre-
du maksimalno dozvoljenu koncentraciju, postaju i uzrocnikom raznih neprijatnih
mirisa, gljiva, bakterija, alergija),
– leti, u slucaju da visoke temperature vazduha potraju, zbog veoma visokog
toplotnog kapaciteta unutrašnjeg sloja, danju akumuliraju toplotu iz vazduha i nocu
je otpuštaju u prostoriju.
Akumuliranje dnevne toplote i njena emisija u prostoriju, u toku nocnih caso-
va, spavanje u njima cini gotovo nemogucim bez raznih klimatizera štetnih, kako po
zdravlje, tako i zbog utrošaka energetskih resursa (još uvek je u svežem secanju apel
elektrodistribucije od ovog leta da se smanji upotreba kondicionera, zbog preoptere-
cenja distributivnog sistema ravnog onom u najhladnijem zimskom periodu – a glo-
balno otopljenje je tek pocelo i velike vrucine su nam tek zakucale na vrata).
Sveobuhvatan i strucan izbor optimalnog sistema termoizolacije objekata, ka-
ko sa ekološke, tako i sa tehnicke i ekonomske tacke gledišta, jedan je od najvažnijih
zadataka projektanata i investitora.
1.7.4. UTOPLJAVANJE SISTEMIMA SA
MINERALNOM VUNOM
Utopljavanje sistemima sa mineralnom vunom zahteva da zidovi objekta ko-
ji se utopljavaju budu idealno ravni, (na primer, pri utopljavanju objekata mineral-
nom vunom neretko se potroši i 300 % više lepka na ravnanje postojecih zidova ne-
go što je normirano, jer mineralna vuna zahteva idealno ravnu podlogu), zahteva po-
sebne mere zaštite na radu, jer mineralna vuna iritirajuce deluje na organe vida i or-
gane disanja radnika pri montaži.
Sa druge strane, treba istaci da je mineralna vuna male zapreminske gusti-
ne paropropusna, ali i da se, zbog nagle promene pritiska vodene pare ispod završ-
nog sloja fasade nanešenog na mineralnu vunu, posebno zimi, formira koncentrova-
na vlaga koja se zadržava u sloju za utopljavanje. Kako samo 1 % viška vlažnosti u
mineralnoj vuni za preko 20 % smanjuje njene termoizolacijske sposobnosti i isto to-
liko njenu dugovecnost, jasni su razlozi zašto takve fasade posle desetak godina pr-
skaju, a mineralna vuna sleže i otpada.
Rešenje ovog problema postavljanjem parne brane ispred ovih utopljivaca re-
šava jedan, ali stvara drugi, novi problem – zidovi prestaju da dišu i potreban je kom-
pletan ventilacioni sistem za sve prostorije, što je opet primenjivo u administrativ-
nim objektima i porodicnim kucama, ali je vrlo opasno kod objekata sa više stanova,
zbog mogucnosti prenošenja virusa kroz ventilacioni sistem.
Opšte je poznato i starenje mineralne vune, usled prisustva zarobljene vlage
ili oksidacionih procesa sa naizmenicnim promenama vlažnosti sredine, pri cemu to-
kom vremena slepljena vlakna mineralne vune prelaze u iglicastu prašinu, na šta tre-
ba obratiti pažnju, posebno kod slojeva za utopljavanje mansardi i svuda tamo gde
dolazi do direktnog kontakta životnog prostora i termoizolacije.
Sposobnost materijala da posle odredenog vremena i pod odredenim klimat-
skim uslovima zadrži svoje prvobitne karakteristike definiše se kao njegova dugo-
vecnost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo kondenza, homogenost
materijala i njegova unutrašnja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog
48 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj vlažnosti i dr.
direktno uticu na njegovu dugovecnost. U Ruskoj Federaciji dugovecnost mineralne
vune definiše se: ne više od 15 godina.
1.7.5. UTOPLJAVANJE SISTEMIMA SA STIROPOROM
Sa plocama ekspandiranog ili ekstrudiranog polistirola situacija je još slože-
nija – promena pritiska pare neizbežno izaziva ili kondenz, koji se posle vraca u zid
(izazivajuci vec posle 7-10 godina gljivice i bud na spojevima zidova i plafona, pa
prostorije u stanu pocnu da mirišu na vlažni podrum) ili pukotine na fasadi, kroz ko-
je tokom vremena ulazi voda, što neretko dovodi do degradacije, pa i rušenja, ne sa-
mo sloja za utopljavanje, vec i citavih zidnih panela.
Kod ovog sistema utopljavanja, kao i kod utopljavanja mineralnom vunom,
dolazi do formiranja parne brane na najnepovoljnijem mestu na izlazu pare iz kon-
strukcije. Mada je kondenz koji se pojavljuje izmedu završnog sloja fasade i stiropo-
ra u dozvoljenim granicama koje omogucavaju njegovo isušivanje, višestruki ciklu-
si zamrzavanja-otopljavanja znatno smanjuju njegovu dugovecnost.
Pokušaj da se ovo izbegne postavljanjem paroizolacije pre termoizolacionog
sloja u praksi je gotovo neizvodljiv, s obzirom da na paroizolaciju nije moguce le-
piti i nivelisati ploce stiropora (lepak zahteva podlogu na koju ce prionuti i ostvariti
potrebnu atheziju), vec se ploce moraju iskljucivo tiplovima pricvršcivati za zid, što
opet dovodi do proboja parne brane i njenog stavljanja van funkcije.
Kod utopljavanja fasadnih zidova stiroporom zanemaruje se cinjenica da tem-
peratura na samoj površini zida, zavisno od orijentacije zida prema stranama sveta
i izabranog kolorita fasade, može preci i preko 800°C, što veoma nepovoljno utice
na raznorodne sisteme za utopljavanje fasada, a vrlo cesto i na stabilnost primenje-
nih slojeva za utopljavanje. To je posebno izraženo kod utopljavanja fasada ekspan-
diranim polistirolom (stiroporom), koji pri temperaturi vecoj od 750°C pocinje da se
stanjuje i da lapi, mrežica sa površinskim slojem lepka se odvaja od površine i po-
sle par ciklusa zamrzavanja puca (sa posledicnim propuštanjem atmosferilija u sloj
za utopljavanje), a na spojevima sa protivpožarnim razdelnicama, po pravilu, pojav-
ljuju se pukotine.
U Ruskoj Federaciji dugovecnost ploca ekspandiranog polistirola (stiropora),
u zavisnosti od mesta i nacina ugradnje, izloženosti temperaturnim promenama i
agresivnosti vazdušne sredine, definiše se ne više od 12 godina. Posle tog perioda
stiropor gubi od 15 – 20 % svojih termotehnickih karakteristika, pa postoji opšta pre-
poruka NIISF RAASN da projektanti u startu za preko 20 % uvecaju debljine pro-
jektovanih slojeva stiropora u odnosu na racunski potrebne.
Pojava ekološke necistoce zidova utopljenih stiroporom posledica je naglog
povecanja otpora prolasku vodene pare na prelasku izmedu osnovnog zida i stiro-
pora, tako da para, prateci toplotni fluks, sa sobom povlaci štetne materije i miri-
se iz vazduha prostorije i sakuplja ih u srednjem sloju zida, akumulirajuci ih daleko
iznad nivoa dozvoljene koncentracije, a što direktno utice na pad higijensko-tehnic-
kog kvaliteta takvih zidova i od njih stvara potencijalnu opasnost po ekološko okru-
ženje stanara.
O IZOLACIJI 49
Kao potvrda svega navedenog, ali i kao upozorenje buducim korisnicima tako
utopljenog stambenog prostora, tokom eksploatacije može da posluži i nalaz vešta-
ka o razlozima degradacije sloja stiropora kod utopljavanja zidova škole u podmo-
skovlju i pre njenog tehnickog prijema – isparenja laka za parket i masne boje za zi-
dove kod završnih radova, izvodenih pri zatvorenim prozorima, jednostavno su izre-
šetali stiropor na mestima gde je postignuta znacajna koncentracija tih isparenja u
slojevima zidova.
Konacno, kod sistema utopljavanja objekata plocama stiropora posebno je
izražen problem ispunjavanja protivpožarnih zahteva. Rešenje da se ovakva vrsta
termoizolatora zbog svoje gorivosti u konstrukcijama fasadnih i stepenišnih zidova
zašticuje sa 3,0 cm rabic-cementnog maltera ne samo da nema nikakvog tehnickog
opravdanja i rezultata, vec i direktno umanjuje dugovecnost tako izvedenog sistema.
Naime, takva obloga je ispitivanjima pokazala svoju protivpožarnu efektivnost is-
kljucivo kod konstrukcija kod kojih je mogla da primljenu temperaturu pri požarnom
opterecenju (900-1100°C) prenese na podlogu na kojoj se nalazi, tj. kada postoji mo-
gucnost temperaturnog rasterecenja.
Efekat je upravo obrnut – vec posle 10-tak minuta dejstva požarnog optere-
cenja na rabic-cementni malter, usled naglog porasta termo-dilatacionih naprezanja,
dolazi do pucanja, odvajanja ovog sloja od podloge i njegovog, uz jak tresak, pada
unutar peci za ispitivanje.
Kod podloge od stiropora i u slucaju da je rabic mreza celicnim, a ne plastic-
nim tiplovima pricvršcena za osnovni zid, vec kod temperature preko 600°C dolazi
do samozapaljenja stiropora, cak i bez prisustva plamena.
Stoga je u Ruskoj Federaciji u odnosu na navedeni sistem PP zaštite, imajuci
u vidu i da se nanošenjem debelog sloja maltera drasticno povecava mogucnost kon-
denza ispod završnog sloja rabic-maltera i time direktno smanjuje efektivnost i du-
govecnost ovakvog sistema, data prednost primeni protivpožarnih razdelnica, koje
sprecavaju prenošenje požara po fasadi.
A o pojavi da je u nekim manjim sredinama za tehnicki prijem dovoljno da
izvodac potpiše izjavu da je preko stiropora nanet sloj 3,0 cm rabic-maltera iako to
nije slucaj (pa cak i ako se golim okom vide spojevi ploca stiropora na fasadi) te da
je ista proglašena tabu-temom i ne treba pisati – o tome ce se pisati u izveštajima kri-
minalisticke policije tek kada neko, nažalost, nastrada.
Simprolit® sistem za utopljavanje postojecih objekata
i objekata u izgradnji
Simprolit
®
jednoslojne SOP (D160) ploce [16] su jedinstveno ekološko reše-
nje utopljavanja paropropusnih zidova od opeke i blokova tipa XELLA, Ytong, Si-
porex, Durisol i slicno.
Nesumnjivo je da je izgradnja objekata primenom Simprolit
®
blokova naje-
konomicnije, najdugovecnije i ekološki najopravdanije rešenje. Medutim, za sluca-
jeve gde to iz raznih razloga nije moguce (armirano-betonski zidovi, postojeci stari
ili vec zapoceti novi objekti u drugim sistemima i slicno), Simprolit
®
sistem ima re-
šenje u vidu jednoslojnih Simprolit
®
SOP ploca za utopljavanje, u potpunosti izra-
denih od Simprolit
®
smese.
50 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
Primenom Simprolit
®
blokova pri izgradnji objekta ili Simprolit
®
ploca kod
utopljavanja fasada dobija se ekološki životni prostor, savremeni dom ostaje komfo-
ran i bezopasan po zdravlje coveka.
Simprolit
®
SOP ploce se primenjuju i za utopljavanje sokli objekata, stepe-
nišnog negrejanog prostora, na uglovima objekata, oko otvora na fasadi za prozo-
re i vrata i na ostalim mestima gde je potrebna povecana vatrootpornost, cvrstoca na
udar, paropropusnost.
Kao samostalni element u gradevinarstvu, Simprolit
®
SOP ploce se koriste i
za protivpožarne pregrade (pregradni zid od Simprolit 2 x SOP5 ploca na metalnoj
potkonstrukciji u IMS-u Beograd i pregradni zid od SOP8 ploca na drvenoj potkon-
strukciji u Moskvi dobili su sertifikat na vatrootpornost EI120 – dejstvo požara od
dva casa, pri temperaturi od preko 1100°C), kao zidovi za liftovska okna izvedena
u metalnoj konstrukciji, za ornamente fasada, montažne podne ploce itd. Simprolit
®

ploce ubedljivo su najcvršce od svih konkurentnih proizvoda za utopljavanje.
Novi proizvod Simprolit
®
sistema – Simprolit
®
SOP (D160) ploce – jedno-
slojne ploce sacinjene od Simprolit
®
mase zapreminske težine 160 kg/m
3
koje, pre-
ma rezultatima ispitivanja u IMS-u, imaju koeficijent toplotne provodljivosti u su-
vom stanju Ȝ = 0,044 W/(m K), maksimalno zadovoljavaju termotehnicke i protiv-
požarne zahteve, ne upijaju vlagu i najdugovecniji su termoizolacioni materijal po
rezultatima ispitivanja u Ruskoj Federaciji.
Posebno treba istaci cinjenicu da njihova primena pri utopljavanju spoljašnji
zidova izidanih od paropropusnog gradevinskog materijala (opeke, gasbetona i slic-
no) omogucava da zidovi nastavljaju da „dišu“, te se znatno povecava i dugovecnost
tako utopljenog zida.
Naime, utopljavanje paropropusnih zidova Simprolit SOP (D160) plocama
kod takvih sistema omogucava da se sva para koja ude iz prostorije u zid nesmeta-
no evakuiše u spoljašnju sredinu, bez pojave kondenza ili vlaženja zidova, cime se
znatno povecava njihova dugovecnost i obezbeduje ekološka podobnost stambenog
prostora.
Prednosti Simprolit® sistema za utopljavanje
Paropropusna termoizolacija fasadnih zidova je osnovna pretpostavka i
najekonomiþniji naþin poboljšanja ekoloških uslova stambenog prostora.
Simprolit
®
sistem za utopljavanje postojecih i objekata u izgradnji je homo-
gen sistem istorodnih materijala sa svim prednostima koje iz toga proisticu (iste di-
latacije, ista kolorna osnova, bez pojava pukotina na spoju osnovnog utopljivaca i
protivpožarnih razdelnica itd.) i koji zadovoljava citav spektar zahteva gradevinske
fizike, kao što su: termoizolacija, paropropusnost, otpornost na požar, otpornost na
udar, cvrstoca, otpornost na ekstremne atmosferske uticaje i ima najveci vek trajanja
(dugovecnost) medu analozima.
U poredenju sa široko rasprostranjenim višeslojnim panelima za utopljava-
nje objekata sa tzv. „efektivnim“ plocama za utopljavanje (ploce od stiropora, plo-
ce od mineralne vune i slicno) utopljavanje Simprolit
®
sistemom ima više predno-
sti, kao što su:
O IZOLACIJI 51
– jednostavnost i brzina montaže – Simprolit
®
ploce su, i po dimenzijama i
po težini, veoma udobne za montažu – u njih se rupe za šešire tiplova frezenkuju bez
teškoca (što omogucava da se tiplovi uopšte ne vide na površini ploca), posle monta-
že se finim rendisanjem mogu dovesti u idalnu ravan, zbog sopstvene cvrstoce i au-
tostabilnosti ne zahtevaju da zidovi objekta koji se utopljavaju budu idealno ravni,
– bezbednost pri radu – Simprolit
®
ploce pri montaži ne zahtevaju poseb-
ne mere zaštite na radu, jer ne izazivaju nikakva štetna dejstva po organe vida i di-
sanja radnika,
– paropropusnost – zid utopljen Simprolit
®
sistemom diše, što u potpunosti
zadovoljava sanitarno-higijenske uslove eksploatacije životnog prostora. Koeficijent
otpora difuziji vodene pare ȝ = 2,5 dok kod 15-to gramskog stiropora ȝ = 36.
– primenom Simprolit
®
ploca SOP-D160 ne samo da je omogucena mno-
gostruko veca paropropusnost u odnosu na ekspandirane ili ekstrudirane polisti-
role (prema ispitivanjima u IMS-u Simprolit
®
ploce SOP – D160 imaju vecu pa-
ropropustljivost više od 10 puta) vec je koeficijent termicke provodljivosti u su-
vom stanju Ȝ = 0,044 W/(m K) skoro jednak odgovarajucim koeficijentima stiropora
Ȝ = 0,04 W/(m K),
– postojanost pri eksploataciji – elementi Simprolit
®
sistema postojani su
pri eksploataciji, ne upijaju vlagu, otporni su na biološku i hemijsku agresiju iz vaz-
duha, nisi radioaktivni i nemaju kapacitet za zadržavanje radioaktivnosti, otporni su
na ekstremno visoke i niske temperature,
– dugoveþnost – sa aspekta gradevinske fizike, sposobnost materijala da po-
sle odredenog vremena i pod odredenim klimatskim uslovima zadrži svoje prvobit-
ne karakteristike, definiše se kao njegova dugovecnost. Dobra i neometana paropro-
pustljivost, odsustvo kondenza, homogenost materijala i njegova unutrašnja struk-
tura, karakteristike vezivnih sredstava samog materijala, otpornost na visoke i niske
temperature pri promenljivoj važnosti i dr. direktno uticu na njegovu dugovecnost,
– Simprolit
®
je, sa preko 100 ciklusa zamrzavanja i otapanja, pri izlaganju vla-
gi od 0 % do 100 % i dejstvu sunceve radijacije i UV zraka, uspešno prošao ispitiva-
nja dugovecnosti na 50 godina (sa preko 100 ciklusa zamrzavanja-otopljavanja), a u
toku su i ispitivanja na preko 100 godina, što za analoge predstavlja nedostižan re-
zultat (na primer, u Evropi je propisana dugovecnost 25 godina)
– þvrstoüa i otpornost na udar – Simprolit
®
sistem je ubedljivo najcvršci si-
stem za utopljavanje fasada. Ova karakteristika je posebno važna kod utopljavanja
objekta u podrucjima gde je grad cesta pojava, kod utopljavanja prizemlja objeka-
ta kao antivandalska obloga, na uglovima objekta, za utopljavanjae pasaža, garaža i
drugo,
– jednoslojne SOP (D350) ploce sa visokom otpornošcu na pritisak od preko
3,5 t/m
2
, pri deformaciji manjoj od milimetar, bez konkurencije su kod utopljavanja
podova hala, garaža, temeljnih ploca, mostova, donjeg stroja puteva i pruga
– vatrootpornost – Simprolit
®
SOP ploce imaju sertifikovanu vatrootpornost
preko 120 min (EI120), cak i pod uslovom da požar dejstvuje izvana na ceo objekat!
Istice se primena ovih ploca kod utopljavanja objekata od izuzetnog znacaja (škole,
bolnice, javne i komandne ustanove i slicno).
52 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
1.8. ISTINE I ZABLUDE O STAKLENOJ VUNI
Šta je u stvari kamena, šta staklena a šta mineralna vuna? Ovo pitanje se mo-
že pripisati autorima prvobitnog standarda SRPS U.J5.600 koji su napravili zasebne
kategorije – mineralna i staklena vuna. Dakle, pod mineralnom vunom podrazume-
vamo: staklenu, kamenu i vunu na bazi šljake. Kod svih ovih proizvoda glavna si-
rovina je mineral kao što im i ime kaže: kod staklene vune to su kvarc (reciklirano
staklo kao osnovna sirovina) i kreþnjak. Kod kamene vune sirovinu cine mineral-
ne stene: bazalt, dolomit, dijabaz. Po evropskoj kategorizaciji treci proizvod u kate-
goriji mineralnih vuna je vuna na bazi šljake (ostaci od sagorevanja mineralnih go-
riva u visokim pecima, na primer od koksa). Ovakva kategorizacija se može naci na
sajtovima svih velikih proizvodaca mineralnih vuna u Evropi – Ursa, Isover, Kna-
uf Insulation, Rockwool. Kao potvrda može poslužiti i kategorizacija na sajtu evrop-
skog udruženja proizvodaca termoizolacionih materijala – EURIMA, ciji su pome-
nuti proizvodaci clanovi [17]. U Srbiji postoji takode asocijacija proizvodaca mi-
nerlnih vuna MIVUS ciji su clanovi: Ursa, Isover i Knauf Insulation.
Druga stvar koja se svakodnevno srece kod nas na tržištu jeste zabluda u vezi
sa rukovanjem i ugradnjom materijala od mineralne staklene vune, tj. da u di-
rektnom kontaktu može doci do nadražaja kože, ociju i sluznice nosa i usta, i da je
neophodna zaštitna oprema na radu tokom proizvodnje, transporta i ugradnje. Na-
ime, još u staroj Jugoslaviji, proizvodila se i kamena i staklena vuna. Proces proi-
zvodnje kamene vune bio je solidan i proizvodi su posedovali relativno dobre osnov-
ne karakteristike. Medutim, staklena vuna se proizvodila do pocetka 80-ih godina
prošlog veka u Skoplju, u obliku prošivenih jastuka i upakovane staklene vune u
džakove – što je zbog kvaliteta tehnologije izgledalo kao pakovanje stakla u džako-
ve. Ovakvi proizvodi su imali debela, oštra i neobradena vlakna, koja su pri ugrad-
nji iritirala i zabijala se u kožu, ostavljala posekotine i iritirale sluznice. Takva sta-
klena vuna ostala je u secanju naših ljudi, cak i u privatnoj gradnji, a narocito u seca-
nju projektanata koji takav proizvod nisu mogli nigde da iskoriste, ni što se tice po-
stojanosti ni što se tice uticaja na zdravlje ljudi. Naše tržište dugo nakon toga nije bi-
lo otvoreno za druge proizvode iste vrste, a u Evropi i svetu se u tehnologiji dobra-
no odmaklo, pa proizvodi od staklene vune postaju tradicionalno najkorišceniji ma-
terijal na tim tržištima.
Sve mineralne vune ostavljaju za sobom odredenu prašinu. To je karakteristi-
ka materijala (kao što je, na primer, karakteristika nekih hemikalija da iritiraju kožu)
i zaštitna oprema je nešto što se preporucuje, ali nije obavezno. Današnja proizvod-
nja materijala od mineralnih vlakana je toliko sofisticirana da je nivo prašenja sve-
den na minimum a u samu osnovu proizvoda dodaju se posebna ulja koja ce, i kada
se desi lom vlakna materijala pri ugradnji, vecinu zadržati u samom ugradnom ele-
mentu koji može biti u obliku ploce ili filca. Da nije tako, niko od velikih evropskih
proizvodaca ne bi dobio dozvolu za proizvodnju i CE znak na svojim proizvodima.
Kod mineralne staklene vune vlakna su tanja, duža (20-25 cm), gusto ispre-
pletena i elasticna za razliku od vlakana kamene vune koja su debela, gruba, krupna
i kraca, a samim tim više podložna lomljenju i prašenju što je osnovni uzrok meha-
nicke iritacije korisnika. Ovo narocito važi za proizvode koji nisu dobro presova-
ni. Sa druge strane, na srpskom sajtu proizvodaca kamene vune Knauf Insulation, u
O IZOLACIJI 53
odeljku posvecenom zdravlju, možete pogledati šta se preporucuje prilikom korišce-
nja proizvoda od kamene vune i kakvi su moguci efekti pri korišcenju (svrab, even-
tualna iritacija gornjeg respiratornog trakta i ociju: posle kontakta sa kamenom vu-
nom izaci na cist vazduh, isprati grlo i oci sa dosta vode, itd.). Staklena vuna dakle
ruši još jedan lažan mit o sebi.
Inace, svi renomirani proizvodaci materijala od mineralnih vlakana uglavnom
poseduju oznaku kvaliteta RAL, koja se izdaje na nezavisnom Institutu za toksiko-
logiju i radiologiju u Frankfurtu na Majni, i garantuje korisnicima da materijal nije
štetan po zdravlje coveka i okolinu, što je još jedan dokaz da nema panike prilikom
korišcenja materijala od mineralne staklene vune.
U školstvu i inženjerskoj praksi izgleda da se veoma malo polaže na edukaci-
ju o materijalima i uglavnom se drži starih vrednosti koje je neko nekada propisao i
to je amin. Ovo je donekle razumljivo s obzirom da je pre 30-40 godina ponuda ma-
terijala na tržištu bila drugacija, ali je potpuno nerazumljivo da je želja za edukaci-
jom i poznavanjem novih adekvatnih materijala veoma mala, a odbojnost prema pri-
hvatanju novina i saveta nemerljiva. Ovo govorim iz iskustva u radu sa projektanti-
ma, izvodacima, nadzornim organima i držanju prezentacija istim. Posebno je zabri-
njavajuca cinjenica da se u visokoškolskim ustanovama veoma mala pažnja posve-
cuje problematici materijala i njihove ugradnje i svodi se na minimum (ovakav pro-
blem proistice iz samog sistema nastave gde se ovi predmeti malo vrednuju, a pro-
fesionalni kadar koji drži ove predmete pokušava na sve nacine da digne nivo istih
uz mnogo muke).
U odredenim konstrukcijama kamena vuna ima jednostavnu ugradnju (veli-
ke ravne zidne površine, otvori pravilnih kvadratnih i pravouganoih oblika, itd). Me-
dutim, mineralna staklena vuna je, kao elasticniji i proizvod sa dužim vlaknima, pri-
rodno predodredena da se lako prilagodava svim oblicima i površinama, da se lako
sece kao i da dobro prijanja uz konstrukciju i instalacije, što smanjuje mogucnost to-
plotnh i zvucnih mostova u odredenim slucajevima. Kod kamene vune se ne bih slo-
žio da je to slucaj, bar ne kod kod uzoraka koje sam imao priliku da vidim na našem
tržištu, jer je ona dosta kruci materijal, lomljiviji, i kracih vlakana od staklene vu-
ne, tako da na samom gradilištu cesto postoji dosta poteškoca da se ugradi na odre-
denim mestima. Kao slikovit primer navodimo kose krovove (polaganje oko venca-
nice i izmedu rogova), zatim otvore za instalacije u zidu, prilagodavanje uz Alu-ra-
ster na ventilisanim fasadama sa zonskim provetravanjem radi sprecavanja provode-
nja toplote kroz njih.
1.8.1. PREDNOSTI MINERALNE STAKLENE VUNE
U GRAĈEVINARSTVU
Prednosti mineralne staklene vune u sistemu ventilisanih fasada
1. Koeficijent provodenja toplote (Ȝ = 0,033 – 0,040 W/(m
2
K) – ista je vred-
nost i kod staklene i kod kamene vune).
2. Kompaktnost materijala – staklena mineralna vuna za sisteme ventilira-
jucih fasada je gustine 24-35 kg/m
3
, a njena duga i isprepletana vlakna obezbeduju
izuzetnu kompaktnost i postojanost u datim sistemima. U poredenju sa kamenom vu-
nom koja se preporucuje za provetravane fasade (od 50-100 kg/m
3
) ne postoji neka
54 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
izrazita razlika u kompaktnosti (narocito za gustine od 30-35 kg/m
3
– pandan vuna-
ma od 100 kg/m
3
), posebno kada se stavi stakleni voal na mineralnu staklenu vunu
koji bi trebao da bude njen sastavni deo kada su u pitanju ventilisane fasade. Na na-
šem tržištu se cesto mešaju pojmovi kompaktnosti i gustine i, što je poseban apsurd,
uglavnom vlada mišljenje: što teže to bolje. Neispravnost ovakvog mišljenja može-
mo videti iz svakodnevnih primera: ronilacko odelo mora biti izuzetno lako i prijat-
no za korisnika, a sa druge strane mora mu za neke ekstremne uslove obezbediti kva-
litetnu termicku zaštitu – da li ronilac roni u bundi? U tekstu M. Bogicevica Gradi-
te pametno – izolujte pametnije, navodi se da Airbuso-vi avioni izoluju mineralnom
staklenom vunom zbog svoje lakoce, termickih karakteristika i prilagodljivosti (teži
materijal bi verovatno dodatno opterecivao letelicu, a nivo termicke zaštite ostao bi
isti). XPS je npr. takode materijal male gustine (30-35 kg/m
3
), izuzetno kompaktan
i otporan na pritisak, ali tvrdoca materijala nema nikakvu ulogu u fasadnim sistemi-
ma jer materijali ne trpe nikakvo opterecenje, a od mehanickih uticaja ih štiti završ-
na obloga od stakla, alu-bonda, kamena, lima... Kod nas je izrazita praksa da se vec
u projektu, u sistemu ventilisane fasade predvidaju materijali od 100-120 kg/m
3
(cak
i 200 kg/m
3
), što je apsolutno nepotrebno – dodatno opterecuje konstrukciju i pove-
cava troškove materijala i produžava rokove izgradnje.
3. Hidrofobnost – Materijali od mineralnih vlakana moraju biti dodatno obo-
gaceni hidrofobnim aditivima koji ce sprecavati prolaz atmosferske vlage izmedu
vlakana proizvoda i time cuvati njegove termofizicke osobine (ovim se obogacuju i
staklena i kamena vuna za ovu namenu).
4. Negorivost – materijali moraju da budu negorivi (i kamena i staklena vuna
spadaju u klasu A1 gorivosti – tj. u negorive materijale!).
5. Eventualno kaširanje – zbog strujanja vazduha uglavnom je praksa da se
materijali za ventilisane fasade kaširaju u procesu proizvodnje staklenim voalom,
koji u sistemima provetravanih fasada sprecava prodor hladnog vazduha u vlakna
mineralne staklene vune cime se postiže smanjenje njene efektivne debljine. Tako-
de, u velikoj meri sprecava i prodor atmosferske vlage u samu vunu (ovakvu moguc-
nost imaju i staklena i kamena vuna).
6. Dodatna oprema (ankeri i tiplovi za pricvršcivanje) – staklena vuna, zbog
svoje lakoce i malog opterecenja konstrukcije, može da se kaci plasticnim tiplovi-
ma, dok kamena vuna uglavnom zbog svoje težine zahteva metalne, što dodatno po-
skupljuje konstrukciju.
Staklena ili kamena vuna za kacene/ventilirajuce fasade...
Staklena vuna za ventilisane fasade:
laka, kompaktna, izuzetan termoizolator, bo-
lje se prilagodava konstrukciji, hidrofobna,
negoriva, kaširana staklenim voalom, lakša
manipulacija, brže postavljanje, manje opte-
recuje konstrukciju, dovoljni plasticni tiplo-
vi (manja cena), manja cena materijala – u
zavisnosti od materijala od 10 -60 %.
Kamena vuna za ventilisane fasade:
teža, kompaktna, izuzetan termoizolator,
slabije se prilagodava konstrukciji, hidro-
fobna, negoriva, kaširana staklenim voalom,
teža manipulacija, sporije postavljanje, do-
sta opterecuje konstrukciju, potrebni metalni
tiplovi (veca cena), veca cena materijala – u
zavisnosti od materijala od 10 -60 %.
Kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom na unutrašnjoj strani zida sta-
klena vuna je takode idealan materijal, narocito kada je završna unutrašnja obloga,
O IZOLACIJI 55
gips kartonska ploca, lamperija, itd. Ovde se mineralna staklena vuna (u rolnama
i/ili plocama, proizvedena prema dimenzijama širine izmedu profila na koje se po-
stavljaju gips-kartonske ploce), lako razvuce na odgovarajucu visinu, i stoji bez ika-
kvih dodatnih ankera – samonosiva je, ukoliko se koriste preporuceni odgovaraju-
ci materijali. Ovim se štedi vreme, materijal (nema škarta), a lakoca ugradnje je oci-
gledna prednost (slika 1.20).
Slika 1.20. Toplotno izolacija kosog krova i spoljašnjih zidova
sa unutrašnje strane (Ursa)
Kod spoljašnjih zidova sa termoizolacijom unutar zidova-slojevito po-
stavljanje važe iste prednosti kao i kod ventilisanih fasada.
Primena staklene vune kod kosih krovova i mansardi ima prednosti ko-
je ne pruža nijedan drugi materijal. Ona se za ovu namenu pakuje komprimovana u
rolne. Kada se materijal odvije – on se vraca na nazivnu debljinu. Rolna se razvije i
vuna se sece u obliku ploca za postavljanje izmedu rogova. Širina na koju treba izre-
zati plocu iz rolne je 1-2 cm šire nego što je razmak izmedu rogova. Ovako izrezana
ploca postavlja se izmedu rogova i upinje izmedu njih. Zbog karakteristike samono-
sivosti (velika dužina vlakana drži je kompaktnom), ploca staklene vune sama sto-
ji izmedu rogova. Sledeca ploca koja se postavlja tesno prijanja uz prethodnu i zbog
elasticnih vlakana ne uzrokuje toplotne mostove. Rolna se iskoristi do kraja tako da
nema bacanja materijala.
Za razliku od mineralne staklene vune, kamena vuna koju možemo naci na na-
šem tržištu nema ovakve osobine za postavku izmedu rogova kosog krova. Filcevi
od kamene vune su kratkih vlakana, nedovoljno presovani da bi pri postavci izmedu
56 1. Uvod i pitanje zašto je izolacija u zgradarstvu toliko važna
rogova zadržali svoj oblik. Ploce od presovane vune su vec ozbiljnija prica, ali zah-
tevaju ukrajanje na širinu roga, pri cemu dolazi do bacanja materijala, takode, usled
krutosti ne prijanjaju baš najbolje uz rogove pa je moguca pojava toplotnih mostova
a dodatno, osetno su skuplje od mineralne staklene vune za ovu namenu.
Staklena i kamena vuna su odliþni materijali kod termoizolacije kon-
strukcija tavanica i podova i koriste se kao termo i zvucni izolatori od zvuka uda-
ra, s tim što kamena ima šire podrucje upotrebe jer može da podnese veci pritisak.
Medutim, tvrdopresovane ploce staklene vune, imaju nešto bolje karakteristike što
se tice apsorpcije zvuka udara – dinamcki Jungov moduo elasticnosti manji je od
onog u kamenoj vuni, pa staklena ovde ima prednost. Primerena je za stambene i po-
slovne objekte (koji se najviše i grade) i opterecenja koja se tamo javljaju, tako da je
i ovde u najmanju ruku adekvatan materijal za primenu.
Druge prednosti mineralne staklene vune su sledeüe.
1. Zvuþna izolacija zidova – zbog svoje vlaknaste strukture predstavlja izu-
zetnu zvucnu zaštitu, narocito u sistemima gips-kartonskih pregradnih zidova, i do-
datno se lako postavlja.
2. Negorivost materijala – mineralna staklena vuna je negoriv materijal kao
i kamena vuna – klasa gorivosti A1, i sprecava dalje širenje požara.Kao takva se ko-
risti u svim sistemima gde je tražena protivpožarnost, takode kao i kamena vuna.
3. Tehniþka izolacija – mineralna staklena vuna je izuzetan materijal za
oblaganje klima i vazdušnih kanala i cevovoda pare i tople vode. Zbog svoje lako-
ce klima i vazdušne kanale malo opterecuje i lako se montira. Kamena vuna je ima-
la malu prednost u oblasti industrije gde vladaju visoke temperature zbog više tem-
perature tacke topljenja, pa se mogla koristiti za sisteme gde je kontaktna temperatu-
ra izmedu površine i vune veca od 500 do 600 °C, medutim novi proizvod firme Iso-
ver-Ultimate (gde se posebno patentiranim hemijskim sastavom uspelo postici da se
staklena vuna koristi i za industrijska postrojenja veoma visokih temperatura) poka-
zuje da i na tom polju staklena vuna parira.
1.8.2. PREDNOSTI STAKLENE VUNE
KOD TROŠKOVA IZGRADNJE
Treba napomenuti da je mineralna staklena vuna, gledajuci sa stanovišta ce-
ne materijala, termofizickih karakteristika, uštede energije, emisije CO
2
u atmosfe-
ru, cene prevoza i brzine ugradnje, materijal sa najboljim karakteristikama u porede-
nju sa drugim materijalima od mineralnih vlakana. Evo i zašto.
Daje najbolji odnos cene i otpora prolazu toplote (kvaliteta) – cena košta-
nja, cena prevoza (zbog komprimacije stane mnogo više materijala u jednu zapremi-
nu), brzina ugradnje (lako se sece i prilagodava konstrukciji) i odsustvo otpada ma-
terijala uticu na to da je mineralna staklena vuna najisplativiji vid izolacije od mine-
ralnih vlakana, a sa druge strane ima vrhunska termoizolaciona svojstva.
Daje najbolji odnos utrošene i ušteÿene energije i emisije CO
2
u atmosfe-
ru pri njenoj proizvodnji i smanjenja emisije istog u životnom veku, tj. eksploataciji.
Na primer: u lancu proizvodnje mineralna staklena vuna zahteva mnogo manju ma-
su sirovine (manje se energije troši za njenu obradu) i u sebi sadrži 50 % recikliranog
materijala, što smanjuje energiju i emisiju CO
2
za njenu proizvodnju. U logistickom
O IZOLACIJI 57
lancu mnogo veca kolicina mineralne staklene vune može da se preveze za razliku
od tvrdih nekomprimabilnih materijala, što takode utice na emisiju CO
2
u atmosferu.
U životnom ciklusu funkcionalne jedinice mineralne staklene vune dešava se slede-
ca ušteda: uštedi se 243 puta više energije (u proizvodnji, transportu i ugradnji) nego
što je potrebno za proizvodnju iste. Na svaku jedinicu CO
2
emitovanog u atmosferu
prilikom proizvodnje, prevoza i ugradnje mineralne staklene vune, u njenom život-
nom ciklusu se 121 put više spreci emisije CO
2
u atmosferu na racun uštede u proi-
zvodnji toplotne i elektricne energije...
Daje najveüu uštedu u logistickom lancu, skladištenju i ugradnji – Više
robe se može prevesti od jednom zato što mineralna vuna može da se komprimuje.
Veca kolicina materijala može da stane u istu jedinicu zapremine što smanjuje troš-
kove skladištenja. Zbog lakoce i jednostavnosti secenja ugradnje štedi vreme a ti-
me i novac (izrazita prednost u odnosu na kruce i teže materijale od mineralnih vla-
kana).
Ovo su sve razlozi zbog kojih skrece pažnja javnosti na koristi i važnost mate-
rijala od mineralne staklene vune. Sigurno da bi se sa boljom informisanošcu, otvo-
renošcu i poznavanjem materijala od mineralne staklene vune svih cinilaca u lancu
izgradnje jednog objekta, troškovi i vreme ugradnje bili daleko manji.
58 2. Gradevinska izolacija
2. GRAĈEVINSKA IZOLACIJA
2.1. UVOD
Uloga gradevinske izolacije pri projektovanju i gradenju zgrada razlicite na-
mene jeste da obezbedi odgovarajuce unutrašnje parametre sredine (uslove komfo-
ra) uz minimalno korišcenje energije tehnickih sistema u zgradi. Po pravilu, najve-
ca potrošnja energije u zgradi odnosi se na održavanje termickog komfora (preko
70 %), odnosno za održavanje termickih parametara sredine. Zbog toga se sukcesiv-
no, iz godine u godinu, teži poboljšanju toplotne izolovanosti omotaca zgrade, a u ci-
lju smanjenja gubitaka toplote u zimskom, i dobitaka toplote u letnjem periodu. Do-
bro projektovana i izvedena toplotna izolacija svih gradevinskih elemenata koji cine
celinu je od izuzetnog znacaja kada se teži poboljšanju energetske efikasnosti, odr-
živom razvoju, kao i ocuvanju životne sredine.
U ovom poglavlju ce biti reci o gradevinskoj fizici sa aspekta primene Pravil-
nika o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnika o uslovima, sadržini i nacinu iz-
davanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Sl. glasnik RS“ br. 61/2011),
uslovima koje je potrebno ispuniti kada je u pitanju termicka zaštita novih i postoje-
cih zgrada, kao i primeni relevantnih standarda prilikom izvodenja proracuna. Tako-
de ce biti razmatrani termicki parametri sredine i date metode proracuna gubitaka to-
plote, kao i metod proracuna potrebne godišnje finalne energije za grejanje.
2.1.1. TERMIýKI PARAMETRI SREDINE
Na odavanje toplote coveka uticu dve vrste parametara, a to su:
Uticaj sredine – TERMICKI PARAMETRI SREDINE
– temperatura vazduha (ș
v
),
– temperatura okolnih površina (ș
pov
),
– realtivna vlažnost vazduha (׋) i
– brzina strujanja vazduha (w).
Licni (subjektivni) uticaji
– stepen fizicke aktivnosti,
– odevenost,
– zdravstveno stanje,
– uzrast (starosna dob),
– pol,
– telesna težina, itd.
Najznacajniji licni uticaji su stepen fizicke aktivnosti i odevenost.
O IZOLACIJI 59
Temperatura vazduha utice na odavanje suve toplote konvekcijom, propor-
cionalno razlici temperatura tela i vazduha:
Q
konv
= A
Du
f
cl
Į
c

cl
– ș
v
), (2.1)
gde su
Q
konv
– toplota koju covek odaje konvekcijom,
A
Du
– spoljna površina telesnog omotaca (prema Dubois-u),
f
cl
– stepen odevenosti koji predstavlja odnos površine odevenog tela prema po-
vršini nagog tela,
Į
cl
– koeficijent prelaza toplote sa površine odece na vazduh,
ș
cl
– temperatura površine odece i
ș
v
– temperatura okolnog vazduha.
Za coveka prosecne visine (h = 1,73 m) i težine (m = 70 kg) vrednost spolj-
ne površine telesnog omotaca iznosi A
Du
= 1,8 m
2
. Odeca utice na smanjenje oda-
vanja toplote coveka time što povecava otpor provodenju toplote od tela ka okolini.
Temperatura površine odece je niža od temperature tela, ali je površina razmene to-
plote (konvekcijom i zracenjem) nešto veca. Kada je koža prekrivena odecom, on-
da se javlja složeni prenos toplote sa kože na spoljnu površinu odece, koji obuhvata
unutrašnje procese zracenja i kovekcije u sloju izedu kože i odece, kao i kondukci-
ju kroz sloj odece. Zbog lakšeg definisanja ovog nacina prenosa toplote uvedena je
bezdimenzionalna velicina R
cl
, kao odnos ukupnog otpora prolazu toplote sa površi-
ne kože do spoljne površine odece prema toplotnom otporu odece od 0,155 m
2
K/W.
Jedinica ovog bezdimenzionalnog otpora prolazu toplote kroz odecu je 1 clo = 0,155
m
2
K/W (jedan klo). U tablici 2.1 prikazane su neke vrednosti otpora prolazu toplote
kroz odecu R
cl
i stepena odevenosti f
cl
za pojedine komplete odece.
Tabela 2.1. Vrednosti toplotnog otpora odece i stepena odevenosti
Vrsta odece R
cl
(clo) f
cl
(-)
Naga osoba 0,0 1,00
Šorts 0,1 1,00
Veoma laka odeca (šorts, laka košulja – kratak rukav, lake pa-
mucne carape i sandale)
0,3-0,4 1,05
Laka radna odeca (laki pamucni donji veš, tanke pantalone,
pamucna košulja, pamucne ili vunene carape i lake cipele)
0,6 1,10
Tipicno poslovno odelo (Pamucni donji veš, košulja, pantalo-
ne, sako, kravata, carape i cipele)
1,0 1,15
Tipicno poslovno odelo sa lakim kaputom 1,5 1,15
Teška vunena odeca sa jaknom (polarna) 3,0-4,0 1,30-1,50
Na slici 2.1 prikazan je uticaj odevenosti na odavanje toplote coveka i postiza-
nje termicke ravnoteže. Ocito je da se pri odredenoj fizickoj aktivnosti coveka, sta-
nje termicke ravnoteže uspostavlja pri nižim temperaturama okoline ukoliko je co-
vek više odeven.
Jedan deo toplote koji se odaje disanjem, takode predstavlja suvu toplotu, ko-
ja se javlja kao posledica razlike temperatura izmedu izdahnutog i udahnutog vazdu-
60 2. Gradevinska izolacija
ha. Ova kolicina toplote još zavisi od ventilacionog masenog protoka vazduha tokom
disanja, i upravo je proprcionalna razlici temperatura i masenom protoku vazduha:
Temperatura okoline [°C]
0 4 8 12 16 20 24 28 32 36
W
O
d
a
v
a
n
j
e

t
o
p
l
o
t
e
350
300
250
200
150
100
50
0,4 0,3 0,2 0,1 0
R [(m
2
°C)/W]
Slika 2.1. Odavanje toplote coveka u zavisnosti od
odevenosti i temperature vazduha
Q
sd
= f (m
d
, ș
iz
, șt
ud
). (2.2)
Latentno odavanje toplote (vlage) coveka odvija se putem disanja i znojenja.
Disanjem, vodena para sa sluzokože disajnih organa prenosi se na udahnut vazduh,
koji se u plucima dodatno obogacuje vodenom parom. Izdisanjem, vazdušna masa
struji kroz respiratorni trakt, gde se odredena kolicina pare kondenzuje i vraca telu. I
pored toga, izdahnut vazduh je topliji i vlažniji od udahnutog. Prema tome, odata la-
tentna toplota disanjem proporcionalna je razlici sadržaja vlage izdahnutog i udah-
nutog vazduha, kao i masenom protoku vazduha prilikom disanja:
Q
ld
= f (m
d
, x
iz
, x
ud
). (2.3)
Prilikom znojenja se takode odaje lantentna toplota. Jedan deo te toplote se
odaje usled difuzije vodene pare kroz kožu i proporcionalan je razlici pritiska zasice-
nja vodene pare na temperaturi kože i parcijalnog pritiska vodene pare u vazduhu:
Q
lz, dif
= f (p
s
, p
d
). (2.4)
Drugi deo latentne toplote koji se predaje vazduhu sa površine kože usled
znojenja jeste toplota odata isparavnjem znoja. Ova velicina zavisi od stepena fizic-
ke aktivnosti, odnosno unutrašnje produkcije toplote, temperature i vlažnosti okol-
nog vazduha.
Kao mera fizicke aktivnosti coveka uvedena je jedinica met i ona odgovara
odavanju toplote coveka od 58,2 W/m
2
površine tela. Prosecna površina kože odra-
O IZOLACIJI 61
slog coveka iznosi 1,8 m
2
. U tabeli 2.2 prikazane su prosecne vrednosti odavanja to-
plote odraslog coveka pri razlicitim aktivnostima.
Tabela 2.2. Odavanje toplote coveka
Aktivnost
Odavanje toplote
met W
spavanje 0,7 75
sedenje 1,0 105
hodanje brzinom 3,2 km/h 2,0 210
hodanje brzinom 6,4 km/h 3,8 400
kancelarijski rad 1,0 – 1,4 105 – 150
spremanje kuce 2,0 – 3,4 210 – 355
plesanje 2,4 – 4,4 250 – 460
košarka 5,0 – 7,6 580 – 800
maksimalna (kratkotrajna) 11,5 1200
Toplotu stvorenu metabolizmom covek odaje okolini koristeci više osnovnih
mehanizama prenosa toplote. Suva (osetljiva) toplota predaje se uglavnom preko ko-
že i odece konvekcijom i zracenjem, a manjim delom kondukcijom i zagrevanjem
vazduha u plucima. Latentna (vlažna) toplota predaje se u plucima i preko kože. Pri
tome treba razlikovati da li je koža suva ili okvašena (oznojana).


Temperatura okolnih površina (unutrašnje površine zidova, prozora, poda
i tavanice) utice na razmenu toplote zracenjem. Toplota razmenjena zracenjem pro-
porcionalna je razlici cetvrtih stepena apsolutne temperature tela i srednje vrednosti
temperature okolnih površina:
Q
R
= A
ef
İ ı [(T
tela
)
4
– (T
o
)
4
], (2.5)
gde su
A
ef
– efektivna površina zracenja (m
2
), A
ef
= f
ef
f
cl
f
ef
A
Du
,
f
ef
– efektivni faktor zracenja površine koji predstavlja odnos izmedu efektivne
površine odece i ukupne spoljne površine odece, zavisi od položaja tela,
İ – koeficijent emisije zracenja spoljne površine odece,
ı – Štefan-Bolcmanova konstanta, ı = 5,67
.
10
-8
W/(m
2
K
4
),
T
tela
– temperatura tela (K),
T
o
– temperatura okolnih površina (K).
S aspekta uslova ugodnosti coveka, najbolje je kada je zracenje što ravnomer-
nije u svim pravcima, tj. kada temperatura svih okolnih površina malo odstupa od
srednje vrednosti. Medutim, u praksi je cest slucaj da su pojedine površine u pro-
storiji razlicitih temperatura, pa se može dogoditi da covek jednim delom tela prima
toplotu zracenjem, a drugim odaje (tzv. asimetricno zracenje). Ukoliko se covek ne
krece, asimetricno zracenje je vrlo neugodno. Na primer, kada covek sedi jednom
stranom okrenut peci na unutrašnjem zidu, a drugom stranom ka termicki loše izo-
lovanom prozoru.
Mada temperatura vazduha i temperatura okolnih površina uticu na razlici-
te mehanizme odavanja toplote coveka, s obzirom da se radi o istim fizickim velici-
62 2. Gradevinska izolacija
nama, uvedena je operativna temperatura koja objedinjuje obe ove karakteristic-
ne temperature.
ș
rez
= A ș
v
+ B ș
o
. (2.6)
Razliciti autori navode razlicite vrednosti konstanti A i B. Najcešce se smatra
da su slicnog uticaja pa se usvaja A = B = 1/2. Generalni je stav da što je niža sred-
nja temperatura okolnih površina, potrebna je viša temperatura vazduha (i obrnuto)
za isti osecaj ugodnosti. Najbolje je kada su obe karakteristicne temperature približ-
no jednake.
Relativna vlažnost vazduha utice, pre svega, na odavanje latentne toplote.
Odavanje latentne toplote coveka proporcionalno je razlici parcijalnog pritiska zasi-
cenja za temperaturu površine tela i parcijalnog pritiska vodene pare u okolnom vaz-
duhu. Naime, oubicajeno se smatra da je vazduh u neposrednom dodiru sa površi-
nom kože, usled znojenja coveka, primio maksimalno mogucu kolicinu vodene pa-
re, tj. da je zasicen.
φ [%]
t [°C]
4 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30
100
90
80
70
60
50
40
Slika 2.2. Maksimalno dozvoljene vrednosti relativne vlažnosti vazduha
Uticaj relativne vlažnosti na osecaj ugodnosti coveka treba posmatrati u “sa-
dejstvu” sa temperaturom vazduha. Pri visokim temperaturama visoka relativna
vlažnost nije dobra jer onemogucava odavanje latentne toplote (znojenjem) što je
najvažniji nacin hladenja tela pri visokom temperaturama okoline.
Visoka relativna vlažnost vazduha nije dobra ni pri niskim temperaturama, jer
izaziva vlaženje odece cime se smanjuje otpor provodenju toplote i povecava odava-
O IZOLACIJI 63
nje toplote coveka što nije ugodno pri niskim temperaturama okoline. Zbog toga se
ogranicava maksimalno dozvoljena vrednost relativne vlažnosti u funkciji tempera-
ture okolnog vazduha (slika 2.2). Sa dijagrama se može uociti da je mnogo znacaj-
niji uticaj relativne vlažnosti pri višim temperaturama okoline, pa su tada dozvolje-
ne niže vrednosti ij.
Ni preniska vlažnost vazduha nije ugodna za coveka jer može izazvati pre-
terano sušenje (isušivanje) kože i narocito sluzokože (ociju i disajnih puteva). Za-
to se propisuje i minimalna dozvoljena vlažnost vazduha (30 %, a u poslednje vre-
me, zbog štednje energije, i 20 %). Smatra se da je u opsegu oubicajenih temperatu-
ra vazduha, optimalna vlažnost vazduha za coveka 50 %. Za zadovoljavajuce uslove
ugodnosti, granice relativne vlažnosti vazduha treba da budu:
(30) 35 _ ij _ 65 (70) %.
Brzina strujanja vazduha utice na prenos toplote konvekcijom i odavanje
latentne toplote. Povecanjem brzine kretanja vazduha raste koeficijent prelaza toplo-
te, pa se time povecava i kolicina toplote predata konvekcijom. Takode, intenzivira
se i odavanje latentne toplote jer se pri vecoj brzini vazduha pospešuje isparavanje
sa kože time što se zasicen vazduh koji je u dodiru s površinom kože brže odvodi a
na njegovo mesto dolazi okolni suvlji vazduh.
Vece brzine vazduha mogu izazvati neprijatan osecaj narocito kada se radi o
struji hladnog vazduha. Zbog toga se propisuju maksimalne brzine strujanja vazdu-
ha u zoni boravka ljudi (slika 2.3). Na dijagramu na slici 2.3 može se uociti da su do-
zvoljene brzine vrlo male, ali treba napomenuti da se radi o brzinama strujanja vaz-
duha neposredno pored ljudi (u zoni njihovog boravka). Preporucuje se da u kom-
fornoj klimatizaciji ta brzina ne prelazi 0,25 m/s, dok se u industrijskoj klimatiza-
ciji i brzina vazduha od 0,35 m/s smatra prihvatljivom. Dalje od zone boravka ljudi
(na primer, na mestima ubacivanja vazduha u klimatizovani prostor) brzine strujanja
vazduha mogu imati znatno vece vrednosti.
2.1.2. MERA TERMIýKE UGODNOSTI
Kada se govori o termickoj ugodnosti ljudi ne postoji adekvatan nacin da se
ona deterministicki odredi, vec se obicno procenjuje na osnovu oseüaja veceg bro-
ja ljudi. Istraživanja se odvijaju tako što se grupa ljudi izloži dejstvu nekih termic-
kih uslova, i posle odredenog perioda aklimatizacije beleži se njihova reakcija i oce-
na ugodnosti boravka u tim uslovima. Kasnije se vrši statisticka obrada tih podataka
i zakljucuje pri kojim uslovima sredine najveci broj ljudi se ugodno oseca. Ovaj me-
tod daje dobre rezultate kada se varira jedan uticajni parametar (na primer, prome-
na temperature: 18, 20, 22, 24
o
C). Medutim, problem je mnogo složeniji, jer na ose-
caj ugodnosti deluje više parametara pri cemu je njihovo dejstvo interaktivno (me-
duzavisno).
Bilo je mnogo pokušaja da se uvede jedna velicina kao pokazatelj termickih
uslova sredine:
– kata broj;
– efektivna temperatura “ET”;
– standardna efektivna temperatura “SET”;
64 2. Gradevinska izolacija
– operativna temperatura po vlažnom termometru “t
oh
”;
– indeks okvašenosti kože, itd.,
medutim bez mnogo uspeha, jer makakva bila relacija izmedu pojedinih relevantnih
parametara (temperature vazduha, srednje temperature okolnih površina, vlažnosti i
brzine strujanja vazduha, fizicke aktivnosti i odevenosti): linearna, eksponencijalna,
stepena, logaritamska,... uvek se kombinacijom ekstremnih vrednosti pojedinih pa-
rametara može dobiti idealan (umeren) opšti pokazatelj uslova termicke ugodnosti.
B
r
z
i
n
a

v
a
z
d
u
h
a

[
m
/
s
]
Temperatura sobnog vazduha [°C]
1971/2
1983
Dopuštena oblast
G
o
r
n
j
a

g
r
a
n
i
č
n
a

k
r
i
v
a
20 21 22 23 24 25 26 27
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0
Slika 2.3. Maksimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha u zoni boravka ljudi
2.1.3. UNUTRAŠNJA PROJEKTNA TEMPERATURA
Unutrašnja projektna temperatura se odreduje prema nameni prostorija. Na-
mena prostorije govori o tome kojom se aktivnosti bave ljudi u odredenoj prostori-
ji i kakva je njihova odevenost. Pod unutrašnjom projektnom temperaturom se obic-
no podrazumeva temperatura vazduha merena u sredini prostorije na odredenoj visi-
ni od poda, prakticno u zoni boravka ljudi (kod nas – na polovini visine). Termome-
tar kojim se meri temperatura vazduha mora biti zašticen od uticaja zracenja. Medu-
tim, danas postoje tendencije da se unutrašnja projektna temperatura racuna kao re-
zultujuca temperatura – što više odgovara uslovima ugodnosti. Untrašnja projektna
temperatura ima razlicite vrednosti za zimski i letnji period za istu prostoriju u zgra-
di. Tokom zimskog perioda (trajanja grejne sezone) odevenost ljudi je prilagode-
na spoljnim uslovima, a tokom boravka u zatvorenom prostoru uglavnom ima vred-
nost koja odgovara približno 1 clo. Za letnji period, kada je potrebno hladenje pro-
O IZOLACIJI 65
stora, unutrašnja projektna temperatura ima višu vrednost, u odnosu na period gre-
janja, i takode je prilagodena spoljnim uslovima i manjom odevenošcu koja se kre-
ce oko vrednosti od 0,5 clo.
Za stambene i poslovne objekte uobicajena vrednost unutrašnje projektne tem-
perature za period grejanja i za naše klimatsko podneblje, krece se od 18 do 22
o
C.
Na primer:
– sobe, predsoblja, kuhinje, kancelarije ș
u
= 20
o
C,
– kupatila i WC-i ș
u
= 22 – 24
o
C,
– hodnici i stepeništa, cekaonice ș
u
= 15 – 18
o
C,
– magacini, arhive, ostave ș
u
= 10 – 12
o
C.
U literaturi i standardima postoje podaci i preporuke za izbor unutrašnje pro-
jektne temperature za prostorije raznih namena (bolnice, škole, vrtici, pozorišta, bi-
oskopi, hoteli...).
U posebno toplim letnjim danima, kada spoljna temperatura prelazi vrednosti
od 30
o
C i kada je covek lako obucen, sobna temperatura u opsegu 18-22
o
C ce mu bi-
ti previše niska. Za letnji period vrednost unutrašnje projektne temperature krece se
u opsegu od 22-27
o
C, što je uslovljeno namenom prostorije, ali i kretanjem spoljne
temperature vazduha. Na slici 2.4 prikazane su vrednosti dopuštene unutrašnje tem-
perature u funkciji spoljne temperature vazduha [19], a na slici 2.5. je predstavljena
zona ugodnosti u Molijerovom dijagramu za vlažan vazduh (prema ASHRAE) ko-
ja važi za lakši kancelarijski rad u sedecem položaju i brzini strujanja vazduha ma-
njoj od 0,2 m/s [19].
28
27
26
25
24
23
22
21
20
O
p
e
r
a
t
i
v
n
a

s
r
e
d
n
j
a

t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

°
C
Spoljna temperatura, °C
0 1 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32
Slika 2.4. Granice unutrašnje temperature vazduha u prostoriji
2.1.4. MODEL TOPLOTNE RAVNOTEŽE
Prema standardu SRPS EN ISO 7730 uvode se indeksi kojima se ocenjuje
ugodnost boravka u prostoriji. PMV indeks (engl. Predicted Mean Vote) predvida
kako ce grupa ljudi oceniti ugodnost boravka u prostoriji. Kod odredivanja PMV in-
deksa fiziološki odziv termoregulacionog sistema osobe povezan je sa statistickim
vrednovanjem termicke ugodnosti glasovima prikupljenim od najmanje 1300 ispita-
nika. Njegovo predvidanje je relativno složen matematicki postupak, koji se sprovo-
66 2. Gradevinska izolacija
di prema jednacinama datim u pomenutom standardu. Jednostavniji nacin odrediva-
nja PMV indeksa je ocitavanjem vrednosti iz tablica za relativnu vlažnost vazduha
50 % i razlicite temperature vazduha, brzine strujanja, nivoa fizicke aktivnosti i ode-
venosti. Nivo ugodnosti vrednuje se na skali od 7 tacaka. Grupa ispitanika odreduje
brojevima na skali prikazanoj na slici 2.6 a svoj subjektivan osecaj termicke ugod-
nosti. Osobe koje su se izjasnile brojevima ± 2 ili ± 3 spadaju u grupu nezadovolj-
nih stanjem u prostoriji.
Kada je poznat PMV indeks, moguce je odrediti PPD (engl. Predicted Per-
centage of Dissatisfied) indeks koji predvida procenat nezadovoljnih osoba u nekoj
prostoriji. Odreduje se pomocu jednostavnog matematickog izraza kao funkcija od
PMV indeksa:
PPD =100 95
-e (0,03353 PMV 4 +0,2179 PMV 2)
[%]. (2.7)
S obzirom da su PMV i PPD indeksi medusobno zavisni, moguce je napravi-
ti dijagram prikazan na slici 2.6 b. Pomocu takvog dijagrama jednostavno se grafic-
ki odredi PPD indeks ako je vec poznat PMV indeks.
3
0
E
n
t
a
l
p
i
j
a
,

h

[
k
J
/
(
k
g

s
u
v
o
g

v
a
z
d
u
h
a
)
]
4
0
5
0
40
35
30
25
20
15
1
5
0
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

v
a
z
d
u
h
a
,

t

[
°
C
]
Vlažnost vazduha, x [(g H
2
O) / (kg suvog vazduha)]
5
φ

=

1
0
%
2
0
%
3
0
%
4
0
%
6
0
%
7
0
%
8
0
%
9
0
%
1
0
0
%
10 15 20 0
Leto
Zima
Efektivna
temperatura
Slika 2.5. Zona ugodnosti za boravak ljudi i efektivna temperatura
O IZOLACIJI 67
+3 Vruće
+2 Toplo
+1 Blago toplo
+0 Neutralno
–1 Prohladno
–2 Hladno
–3 Ledeno
P
P
D

[
%
]
PMV
–2,0 –0,5 –1,0 –0,5 0 0,5 1,0 1,5 2,0
60
40
30
20
10
8
6
5
80
+3 Vruće
+2 Toplo
+1 Blago toplo
+0 Neutralno
–1 Prohladno
–2 Hladno
–3 Ledeno
Slika 2.6 a. Skala
ugodnosti prema
PMV indeksu
Slika 2.6 b. Medusobna zavisnost PMV i PPD indeksa
U tabeli 2.3 prikazane su razlicite kategorije termickog komfora prema krite-
rijumima PMV i PPD indeksa, kao i oblast osetne temperature tokom zimskog i let-
njeg perioda.
Tabela 2.3. Kriterijum ugodnosti prema PMV i PPD za standardne prostore
Kategorija Kriterijum ugodnosti Raspon osetne temperature
PPD
[%]
PMV
[–]
Zima
(1,0 clo i 1,2 met)
[
o
C]
Leto
(0,5 clo i 1,2 met)
[
o
C]
A < 6 -0,2 < PMV< +0,2 22 ± 1,0 24,5 ± 1,0
B < 10 -0,5 < PMV< +0,5 22 ± 2,0 24,5 ± 1,5
C < 15 -0,7 < PMV< +0,7 22 ± 3,0 24,5 ± 2,5
2.2. PRENOS TOPLOTE TRANSMISIJOM
KROZ OMOTAý ZGRADE
Prenos toplote transmisijom (ili samo transmisija) podrazumeva razmenu to-
plote kroz gradevinski omotac zgrade mehanizmom prolaza toplote, koji se karak-
teriše preko koeficijenta prolaza (prolaženja) toplote U, W/(m
2
K).
Prolaz toplote obuhvata mehanizme provoÿenja i prelaza toplote. Provo-
ÿenje toplote (ili kondukcija) je mehanizam razmene toplote kroz cvrste materije,
prilikom cega je toplotni fluks usmeren od toplije ka hladnijoj strani. Karakteriše se
preko toplotne provodljivosti Ȝ, W/(m K), koja predstavlja termo-fizicku osobinu
materijala (vrednosti za termoizolacione materijale su date u poglavlju 1).
Prelaz (ili prelaženje) toplote je mehanizam prenosa toplote koji nastaje pri-
likom strujanja (konvekcije) nekog fluida preko cvrste površine. Pri tome se razli-
kuju dva slucaja: kada toplota prelazi sa toplojeg fluida na hladniju cvrstu površinu
i kada toplota prelazi sa toplije cvrste površine na hladniji fluid koji preko nje stru-
ji. Ovaj mehanizam razmene toplote se karakteriše preko koeficijenta prelaza toplo-
te Į, W/(m
2
K).
68 2. Gradevinska izolacija
Transmisioni gubici kroz gradevinski omotac prostorije (zid, pod, tavanica,
prozor, vrata) racunaju se preko jednacine:
Q
TRANS
= Q
T
= U A (ș
u
– ș
sp
), (2.8)
kada je u pitanju jedna pregrada; transmisioni gubici za celu prostoriju su:
1
( ),
n
T i i u sp
i
Q U A θ θ
=
= · · ÷
¿
(2.9)
gde je n broj pregada posmatrane prostorije kojima se ona
granici sa okolinom.
Graficki prikaz prenosa toplote transmisijom (pro-
laz toplote) kroz jednoslojnu pregradu predstavljen je na
slici 2.7.
Prilikom proracuna gubitaka toplote u zimskom
periodu uvode se sledece pretpostavke.
1. Stacionarni uslovi prenosa toplote;
– smatra se da spoljna projektna temperatura ș
sp

vlada dovoljno dugo da se uspostavi stacionar-
ni prenos toplote,
– temperatura vazduha u prostoriji ș
u
je unifor-
mna po celoj zapremini prostorije.
2. Jednodimenzioni prenos toplote;
– smatra se da je toplotni fluks usmeren u pravcu
maksimalnog gradijenta temperature, tj. njegov
pravac je normalan na posmatranu pregradu.
3. Sve fizicke velicine su konstantne;
– smatra se da se fizicke osobine materijala pre-
grada (ȡ, Ȝ, c = const) ne menjaju u zavisnosti od
temperature materijala, kao i da je materijal homogen, tako da u svakoj svo-
joj tacki ima nepromenljivu vrednost fizickih svojstava.
2.2.1. KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE U W/(m
2
K)
Prolaz (prolaženje) toplote je kombinacija dva osnovna mehanizma prenosa
toplote:
prolaz = prelaz + provodenje + prelaz.
Ukupan otpor prenosu toplote koji se javlja prilikom prolaza toplote sasto-
ji se od:
R = R
u
+ R
k
+ R
s
, (2.10)
gde su
R
u
– otpor prelazu toplote sa unutrašnjeg vazduha na unutrašnju površinu spoljnog
zida,
R
k
– otpor provodenju toplote kroz zid i


δ
λ
θ
sp
α
s
α
u
θ
u
Toplotni fluks
Slika 2.7. Transmisija
toplote kroz jednoslojni
spoljni zid
O IZOLACIJI 69
R
s
– otpor prelazu toplote sa spoljašnje površine zida na spoljni vazduh.
1 1 1
.
u s
R
U
δ
α λ α
= = + +
(2.11)
Koeficijent prolaza toplote za jednoslojnu pregradu:
1
.
1 1
u s
U
δ
α λ α
=
+ +
(2.12)
Koeficijent prolaza toplote za višeslojnu pregradu:
1
1
.
1 1
n
i
u i s i
U
δ
α λ α
=
=
+ +
¿
(2.13)
θ
sp
θ
u
UNUTRA SPOLJA
Cementni malter Izolacioni sloj
Opeka
Krečni malter
Slika 2.8. Temperatursko polje po poprecnom preseku višeslojnog spoljnog zida
2.2.2 KOEFICIJENT PRELAZA TOPLOTE Į W/(m
2
K)
Kolicina toplote koja se razmeni prelazom toplote je:
Q
k
= Į A (ș
zid
– ș
fluid
). (2.14)
Koeficijent prelaza toplote zavisi od:
70 2. Gradevinska izolacija
– temperaturskog polja,
– brzinskog polja,
– termo-fizickih svojstava fluida (Ȝ, Ȟ, ȡ, c, ȕ),
– geometrijskih faktora (oblika cvrste površine i nacina strujanja fluida pre-
ko nje) ,
– hrapavosti površine.
Koeficijent prelaza toplote odreduje se preko Nuseltovog broja:
– lokalna vrednost Nu
x
= (Į x)/Ȝ
fluida
,
– srednja vrednost Nu
sr
= (Į l)/Ȝ
fluida
,
gde su x i l karakteristicne dužine za konkretne uslove i geometriju strujanja.
Nu = K Re
a
Pr
b
Gr
c
, (2.15)
gde su
Re – Rejnoldsov broj, Re = (w l)/v,
Pr – Prandtlov broj, Pr = v/a, a = Ȝ/(c
p
ȡ),
Gr – Grashofov broj Gr = (ȕ g l
3
ǻT) / v
2
i
K, a, b, c – konstante koje se odreduju eksperimentalno za konkretne uslove struja-
nja.
Na unutrašnjoj strani fasadnog zida preovladuje prirodna konvekcija, pa
je:
Nu = K Pr
b
Gr
c
= C Ra
n
, (2.16)
gde je Ra – Rejlijev broj.
Vrednosti eksponenta n su u funkciji režima strujanja, pa je n =1/4 za laminar-
no i n =1/3 za turbulentno strujanje, dok vrednost konstante C zavisi od geometrije.
U tehnici grejanja koriste se srednje vrednosti koeficijenata prelaza toplote
– jedna vrednost važi za jednu stranu pregrade prostorije, a neka druga vrednost za
drugu stranu. Pri tome se razlikuju slucajevi u zavisnosti od položaja pregrade – da
li je u pitanju horizontalna (pod, tavanica) ili vertikalna površina (zid, prozor, vrata),
i usmerenosti toplotnog fluksa – da li je usmeren naviše ili naniže.
U standardima za proracun gubitaka toplote date su projektne vrednosti koe-
ficijenata prelaza toplote za odredene slucajeve, i mada se nazivaju koeficijentima
prelaza toplote, oni ustvari obuhvataju dve komponente: komonentu usled prelaza
toplote i komponentu usled razmene toplote zracenjem.
Na spoljašnjoj strani fasadnog zida se javlja:
– mešovita konvekcija (prirodna + prinudna) u slucajevima kada je brzina ve-
tra manja od 3 m/s (w < 3 m/s). Tada je Nu = K Re
a
Pr
b
r
c
, odnosno
– prinudna konvekcija, kada je brzina vetra veca od 3 m/s (w > 3 m/s). Tada
je Nu = C Re
n
.
Najcešce se smatra da sa spoljašnje strane zgrade zbog uticaja vetra prevlada-
va prinudna konvekcija. U literaturi, Kimura na osnovu merenja vršenih na fasada-
ma zgrada daje izraz za Į u funkciji brzine vazduha i pri tome pravi razliku izmedu
neporemecene brzine vetra W i brzine vazduha u neposrednoj blizini fasade w. Za
vetrom napadnute fasade (kada su vektor brzine vetra i normala na površinu fasad-
O IZOLACIJI 71
nog zida kolinearni): za W > 2 w = 0,25W, a za W _ 2 w = 0,5. Za vetrom nenapad-
nutne fasade w = 0,3 + 0,05 W. Koeficijent prelaza toplote je:
Į
s
= 3,5 + 5,6 w. (2.17)
Prilikom razmatranja mehanizma prenosa toplote konvekcijom u prostoriji,
može se zakljuciti da na unutrašnjoj strani omotaca prostorije preovladava prirodna
konvekcija. Postoji citav niz izraza razlicitih autora koji su konstante izraza za Nu-
seltov broj odredili za karakteristicnu geometriju i tip strujanja. U literaturi
1
je ana-
liziran citav niz izraza ralicitih autora za uslove strujanja koji odgovaraju prirodnoj
konvekciji sa horizontalne površine i došlo se do osrednjene vrednosti za Į pri pri-
rodnoj konvekciji sa horizontalne površine, kada vektor toplotnog fluksa i sile ze-
mljine teže zaklapaju ugao od 0
o
:
Į
h
= 0,74 |t
v
– t
z
|
0,29
. (2.18)
Za slucaj prirodne konvekcije sa horizontalne površine, kada vektor toplotnog
fluksa i sile zemljine teže zaklapaju ugao od 180
o
:
Į
h
= 1,41 |t
v
– t
z
|
0,326
. (2.19)
U literaturi
2
je analiziran niz izraza za prirodnu konvekciju sa vertikalne po-
vršine što odgovara slucaju konvekcije sa unutrašnje strane zidova i prozora. Ovde
izabran je izraz Alamdari i Hammond-a koji važi za opseg 104 < Gr Pr < 1012 i ko-
ji je izveden za uslove koji najbliže odgovaraju razmeni toplote u grejanim i klima-
tizovanim prostorijama:
Į
v
= {[1,5 (ǻt/h)
1/4
]
6
+ [1,23 (ǻt)
1/3
]
6
}
1/6
. (2.20)
U tabeli 2.4 dat je pregled projektnih vrednosti koeficienata prelaza toplote.
Tabela 2.4. Koeficijenti prelaza toplote Į W/(m
2
K)
Unutrašnji
koeficient
prelaza toplote
Za zidove i unutrašnje prozore, kao i za podove i tavanice pri
prelazu toplote odozdo naviše
8
Za podove i tavanice pri prelazu toplote odozgo naniže 6
Za spoljne prozore 12
Spoljni
koeficijent
prelaza toplote
Pri srednjoj brzini vetra 25
Za slucaj dodatnih visecih fasada, kao i za ravan krov 11
2.2.3. TOPLOTNA PROVODLJIVOST Ȝ W/(m K)
Toplotna provodljivost predstavlja termo-fizicku karakteristiku materijala –
to je svojstvo materijala i bitno se razlikuje za razlicite materijale, što je okvirno pri-
kazano u tabeli 2.5, dok su u tabeli 2.12 data higrotermicka svojstva gradevinskih
materijala.
1
Zimmerman, M.B.; Huang, Y.J.: A Joint US-China Demonstration Energy Efficient Office Building, Proc.
2000 ACEEE Summer Study on Energy Efficiency in Buildings, Pacific Grove, California, August 2000.
2
Živkovic, B.; Kozic, Ĉ.; Varagic, M.: Koeficijenti prelaza toplote sa horizontalnih površina u grejanim
prostorijama, Zbornik radova 26. kongresa KGH, SMEITS, Beograd, 1995.
72 2. Gradevinska izolacija
Tabela 2.5. Okvirne vrednosti toplotne provodljivosti za razlicite materijale
Materijal Ȝ W/(m K)
Metal (aluminijum) 203
Beton 1 do 2
Opeka 0,5 do 0,8
Drvo 0,15 do 0,2
Toplotna izolacija 0,032 do 0,041
Koliko ce iznositi ukupan otpor provodenju toplote R
k
zavisi od vrednosti to-
plotne provodljivosti i debljine sloja materijala kroz koji se toplota provodi į (cm).
Ukupan koeficijent prolaza toplote U za višeslojnu pregradu je dat izrazom
(2.13) i obuhvata prelaz toplote sa obe površine zida na vazduh i obrnuto, kao i pro-
vodenje toplote kroz zid.
2.2.4. KOEFICIJENTI PROLAZA TOPLOTE
ZA TRANSPARENTNE POVRŠINE
Koeficijenti prolaza toplote za prozore zavise od:
– materijala rama prozora (drvo, aluminijum, plastika),
– konstrukcije rama (prekid toplotnih mostova ili ne),
– vrste ostakljenja (jednostruko, dvostruko, trostruko staklo, niskoemisiono
staklo, razmak izmedu stakala, ispuna meduprostora...).
Konkretne vrednosti koeficijenata prolaza toplote za prozore dobijaju se od
proizvodaca prozora, ali se za neke tipske prozore mogu naci u prirucnicima. Slic-
no važi i za vrata, kako spoljašnja, tako i za unutrašnja. Koeficijent prolaza toplote
transparentnog gradevinskog elementa (spoljna gradevinska stolarija: spoljni prozo-
ri i balkonska vrata; krovni prozori), U
w
, W/(m² K), odreduje se proracunom, sagla-
sno standardu SRPS EN ISO 10077-1:
.
g g f f g g
w
g f
A U A U l
U
A A
ψ × + × + ×
=
+
(2.21)
Proracunske vrednosti U
g
(staklo), U
f
(okvir) i ȥ
g
(faktor korekcije temperatu-
re – spoj staklo / okvir), navedene su u tabelama 2.6, 2.7, 2.8, 2.9 i 2.10.
Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledeci nacin:
a) proracunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir),
SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo), ili
b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa važecim standardi-
ma i propisima.
Vrednosti U
g
(staklo) i U
f
(okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez
uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim gradevinskim elemen-
tima se dodatno obracunavaju i poticu od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom
staklu (razlicita rešenja: aluminijumska spojnica, sinteticka spojnica, specijalno ter-
micki poboljšana spojnica); spoja staklo-okvir; spoja okvir-gradevinska konstrukci-
ja (ugradnja).
O IZOLACIJI 73
Tabela 2.6. Toplotna svojstva transparentnih gradevinskih elemenata – STAKLO
Tip stakla
U
g
W/(m² K)
g
jednostruko, 6 mm 5,8 0,83
2-struko, prozirno, 6-8-6 mm 3,2 0,71
2-struko, prozirno, 4-12-4 mm 3,0 0,71
2-struko, prozirno, 6-12-6 mm 2,9 0,71
2-struko, prozirno, 6-16-6 mm 2,7 0,72
3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm 1,9 0,63
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh) 1,6 0,63
2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh) 1,5 0,61
2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar) 1,3 0,61
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr) 1,1 0,62
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe) 0,9 0,62
3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr) 0,7 0,48
3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe) 0,5 0,48
2-struko, reflektujuce, 6-15-6 mm (Ar) 1,3 0,25 – 0,48
2-struko, reflektujuce, 6-12-4 mm (Ar) 1,4 0,27 – 0,44
Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla
(„staklopaketi“) usvajaju se sa vrednostima: U
w
= 3,5 W/(m
2
K) (za prozore krilo na
krilo); U
w
= 5,0 W/(m
2
K) (za prozore sa jednostrukim staklom).
Tabela 2.7. Koeficijent prolaza toplote okvira – drveni okvir
debljina d
f
mm
U
f
W/(m² K)
meko drvo (500 kg/m³),
Ȝ = 0,13 W/(m K)
tvrdo drvo (700 kg/m³),
Ȝ = 0,18 W/(m K)
30 2,3 2,7
50 2,0 2,4
70 1,8 2,0
90 1,6 1,8
110 1,4 1,6
Tabela 2.8. Koeficijent prolaza toplote okvira – PVC-okvir
Materijal Tip okvira – profil U
f
W/(m² K)
PVC-šuplji profili
2-komorni 2,2
3-komorni 1,7 – 1,8
5-komorni 1,3 – 1,5
6-komorni 1,2 – 1,3
74 2. Gradevinska izolacija
Tabela 2.9. Koeficijent prolaza toplote okvira – metalni okvir
Vrsta metalnog okvira U
f
W/(m² K)
celicni, sa termickim prekidom 4,0
celicni, bez termickog prekida 6,0
aluminijumski, sa termickim prekidom 2,8 – 3,5
aluminijumski, poboljšani 1,4 – 1,5
specijalni sistemi profila za pasivne kuce 0,7 – 0,8
Tabela 2.10. Koeficijenti korekcije – faktor korekcije temperature za toplotne mostove
izmedu okvira i stakla
Koeficijent korekcije, ȥ
g
2-struko i višestruko staklo,
bez sloja za poboljšanje
2-struko i višestruko staklo,
sa slojem za poboljšanje
Drveni i PVC –okviri 0,04 0,06
Metalni okviri, sa prekinutim
toplotnim mostom
0,06 0,08
Metalni okviri, bez prekinu-
tog toplotnog mosta
0,00 0,02
2.2.5. MAKSIMALNE DOZVOLJENE VREDNOSTI KOEFICIJENATA
PROLAZA TOPLOTE
Novom regulativom se uvode granicne vrednosti koeficijenata prolaza toplo-
te gradevinskih elemenata koje su korigovane u odnosu na standard SRPS U.J5.600.
Snižene vrednosti doprinose smanjenju specificnog gubitka toplote (W/m
2
), rezul-
tujuci manjom instalisanom snagom postrojenja za grejanje (i manjim investicionim
troškovima), kao i sniženjem ukupne godišnje potrebne energije za grejanje (i ma-
njim eksploatacionim troškovima). Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza to-
plote U
max
za elemente termickog omotaca zgrade prikazane su u tabeli 2.11.
Osim proracuna U vrednosti, neohodno je uzeti u obzir uticaj toplotnih mosto-
va za ceo termicki omotac zgrade, kao i izvršiti proveru vrednosti specificnog tran-
smisionog gubitaka toplote Hƍ
T,max
, W/(m
2
K), u zavisnosti od faktora oblika zgra-
de, o cemu ce biti reci u nastavku ovog poglavlja. Proracuni U vrednosti i specific-
nog transmisionog gubitaka toplote kojima se proverava nivo termicke izolovanosti
zgrade sastavni su deo Elaborata EE koji se izraduje prema Pravilniku o energetskoj
efikasnosti zgrada („Službeni glasnik RS“ broj 61/2011), a koji predstavlja deo pro-
jektne dokumentacije koja se prilaže radi izdavanja gradevinske dozvole. Proracu-
nate vrednosti su, takode, sastavni deo sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
(energetskog pasoša zgrade) koji predstavlja sastavni deo dokumentacije u postupku
izdavanja upotrebne dozvole.
2.3. DIFUZIJA VODENE PARE
Difuzija vodene pare izracunava se za spoljne gradevinske konstrukcije i kon-
strukcije koje se granice sa negrejanim prostorijama, osim za konstrukcije koje se
O IZOLACIJI 75
neposredno granice sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve
gradevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgradene na nacin da se
vodena para u projektnim uslovima na njihovim površinama ne kondenzuje.
Zgrada mora biti projektovana i izgradena na nacin da se kod namenskog ko-
rišcenja vodena para koja zbog difuzije prodire u gradevinsku konstrukciju, ne kon-
denzuje. U slucaju da dode do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se na-
Tabela 2.11. Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza toplote Umax za elemente
termickog omotaca zgrade
Gradevinska konstrukcija
Postojece zgrade
U
max
W/(m
2
K)
Nove zgrade
U
max
W/(m
2
K)
1. Spoljni zidovi i zidovi prema prostorijama koje
se ne greju
0,50 0,30
2. Spoljni zidovi i zidovi prema prostorijama koje
se ne greju– manje površine koje ukupno ne
prelaze 10 % površine neprovidnog dela spoljnog
zida i terase manje velicine koje ukupno ne
prelaze 5 % površine krova
0,70 0,60
3. Pod iznad negrejanog podruma, negrejane pro-
storije ili garaže…
0,50 0,35
4. Pod iznad spoljašnjeg vazduha 0,50 0,30
5. Zidovi i meduspratne konstrukcije izmedu
grejanih prostorija razlicitih jedinica, razlicitih
korisnika ili vlasnika
0,90 0,90
6. Zidovi koji se granice sa susednim zgradama 0,70 0,50
7. Spoljni zid prema terenu, plafon prema terenu i
pod na terenu (ne važi za industrijske zgrade)
0,50 0,35
8. Meduetažna konstrukcija prema negrejanoj
prostoriji ili iznad otvorenog prolaza, ravan i kosi
krov iznad negrejane prostorije
0,30 0,20
9. Pod na tlu i pod iznad tla kod panelnog – podnog
grejanja (radijaciono grejanje)
0,50 0,30
10. Lake spoljne vertikalne gradevinske konstrukcije
(ispod 150 kg/m
2
)
0,30 0,20
11. Prozori, balkonska vrata grejanih prostorija i
grejane zimske bašte
1,80 1,80
12. Spoljna vrata 1,60 1,60
13. Krovni prozori 1,50 1,50
14. Stakleni krovovi, svetlarnici, izuzimajuci zimske
bašte, svetlosne kupole
1,50 1,50
15. Izlozi i izložbeni prostori 1,80 1,80
16. Staklene prizme 1,60 1,60
17. Podeoni zid izmedu dva grejana prostora na
razlicitim temperaturama
1,20 0,90
18. Podeona tavanica izmedu dva grejana prostora na
razlicitim temperaturama
0,90 0,70
76 2. Gradevinska izolacija
kon racunskog perioda isušivanja mora sasvim osloboditi iz gradevinske konstruk-
cije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oštecenja gradevin-
skih materijala (na primer, korozija, pojava budi, mehanicka oštecenja izazvana smr-
zavanjem kondenzata, itd).
Za izracunavanje higrotermickih karakteristika gradevinskih elemenata i kon-
strukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i isušenja, kao i opasnosti od površin-
ske kondenzacije (orošavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u op-
cijama:
1) složeni godišnji kumulativni proracun;
2) Glaser-ov postupak.
Ukoliko se proracun vrši na osnovu Glaser-ovog postupka, koristi se metod
proracuna prema SRPS U.J5.520.
2.3.1 HIGROTERMIýKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA
Higrotermicke karakteristike materijala usvajaju se prema tabelama datim u
literaturi za gradevinske materijale. U tabeli 2.12 date su higrotermicke karakteristi-
ke gradevinskih materijala koji su uobicajeno u primeni.
Tabela 2.12. Higrotermicke osobine materijala koji se koriste za izradu konstruktivnih
elemenata zgrada
Materijal
Gustina,
ȡ
kg/m
3
Specificni
toplotni
kapacitet
c
J/(kg K)
Toplotna
provodlji-
vost,
Ȝ
W/(m K)
Relativni
koeficijent
difuzije
vodene pare,
ȝ
I ZIDOVI
1. Puna opeka (šupljikavost
0 do 15 %)
1 800 920 0,76 12
1 600 920 0,64 9
1 400 920 0,58 7
1 200 920 0,47 5
2. Šuplji blokovi i i šuplja opeka
(gustina zajedno sa otvorima)
1 400 920 0,61 6
1 200 920 0,52 4
3. Porozna opeka 800 920 0,33 2,5
4. Blokovi od elektrofilterskog pe-
pela
1 500 920 0,58 5
1 300 920 0,47 4
5. Klinker opeka, puna klinker
opeka, šuplja
1 900 880 1,05 35
1 700 880 0,79 30
6. Silikatna puna opeka 2 000 920 1,10 20
1 800 920 0.99 16
1 600 920 0.79 13
7. Silikatna šuplja opeka (gustina
zajedno sa otvorima)
1 400 920 0,70 7
1 200 920 0,56 4
8. Porolit 1 200 920 0,52 4
O IZOLACIJI 77
Materijal
Gustina,
ȡ
kg/m
3
Specificni
toplotni
kapacitet
c
J/(kg K)
Toplotna
provodlji-
vost,
Ȝ
W/(m K)
Relativni
koeficijent
difuzije
vodene pare,
ȝ
9. Termo šljakablok (gustina zajed-
no sa otvorima)
1 600 920 0,64 4
1 400 920 0,58 4
1 200 920 0,52 4
10. Blokovi od porobetona
440 860 0,13 5
460 860 0,14 5
500 860 0,16 5
650 860 0,18 5
11. Blokovi od gas betona
800 1 050 0,35 7
600 1 050 0,27 5
12. Puni blokovi od lakog betona 1 000 840 0,47 4
1 200 840 0,52 5
1 400 840 0,64 7
1 600 840 0,80 9
13. Betonski blokovi sa otvorima u
dva reda od lakog betona (gusti-
na bez otvora)
1 000 1 050 0,44 2
1 200 1 050 0,49 3
1 400 1 050 0,56 4
14. Isto kao 13, otvori u tri reda
(gustina bez otvora)
1 400 1 050 0,49 5
1 600 1 050 0,56 6
15. Zid od prirodnog kamena 2 000 920 1,16 22
16. Betonski šuplji blokovi sa otvo-
rima u tri reda (gustina zajedno
sa otvorima)
1 600 960 0,74 10
17. Porozna opeka 0,22-0,35
II MALTERI
18. Krecni malter 1 600 1 050 0,81 10
19. Podužni krecni malter 1 700 1 050 0,85 15
1 800 1 050 0,87 20
1 900 1 050 0,99 25
20. Cementni malter 2 100 1 050 1,40 30
Cementni estrih 2 200 1 050 1,40 30
21. Pigmentni fasadni malter 1 850 1 050 0,70 15
22. Cementni malter + lateks (sinte-
ticki dodaci)
1 900 1 050 0,70 30
23. Gipsani i krecno gipsani malter 1 500 920 0,70 9
Laki gipsani malter 1 000 920 0,47 4
24. Perlit malter 500 1 050 0,13 4
Toplotnoizolacioni malter 600 920 0,19 6
Gipsani malter na trsci 1 000 920 0.47 3
Gipsani malter na rabic mreži 1 200 920 0,58 4
Tabela 2.12. (nastavak)
78 2. Gradevinska izolacija
Materijal
Gustina,
ȡ
kg/m
3
Specificni
toplotni
kapacitet
c
J/(kg K)
Toplotna
provodlji-
vost,
Ȝ
W/(m K)
Relativni
koeficijent
difuzije
vodene pare,
ȝ
III PRIRODNI KAMEN I ZEMLJA
25. Granit, kristalasti škriljac
2 600 do
2 800
920 3,5 65
26. Gusti krecnjak, dolomit, mermer
2 600 do
2 850
920 2,3 do 3,5 65
27. Pešcar, amorfni krecnjak 2 600 920 1,7 50
28. Pesak i sitni šljunak
1 500 do
2 000
840 1,2 do 1,7 15
29. Zaraslo zemljište, humus
1 500 do
2 000
840 1,5 do 2,6 50
IV PUNJENJA
30. Pesak, suvi 1 800 840 0,58 1,4
31. Šljunak, suvi 1 700 840 0,81 1,5
32. Usitnjena opeka 800 840 0,41 1,3
33. Usitnjena pluta 50 840 0,04 1,1
34. Perlit, nasut 100 840 0,05 1,3
35. Keramzit, nasut 400 840 0,22 1,3
36. Piljevina 250 2 090 0,09 1,2
38. Nasuta zemlja (vlažna) 1 700 840 2,1
V BETONI
39. Betoni sa kamenim agregatima 2 500 960 2,33 90
2 400 960 2,04 60
2 200 960 1,51 30
2 000 960 1,16 22
1 800 960 0,93 15
40. Keramzit beton 1 400 1 000 0,58 10
1 200 1 000 0,47 6
1 000 1 000 0,38 4
800 1 000 0,29 3
41. Pareni, gas betoni 800 1 050 0,29 7
600 1 050 0,23 5
500 1 050 0,19 3
400 1 050 0,14 2
42. Beton od usitnjene opeke 1 600 920 0,76 6
1 400 920 0,58 4
1 200 920 0.47 3
43. Šljakobeton 1 600 960 0,76 5
1 400 960 0,58 4
1 200 960 0,47 3
Tabela 2.12. (nastavak)
O IZOLACIJI 79
Materijal
Gustina,
ȡ
kg/m
3
Specificni
toplotni
kapacitet
c
J/(kg K)
Toplotna
provodlji-
vost,
Ȝ
W/(m K)
Relativni
koeficijent
difuzije
vodene pare,
ȝ
VI MATERIJALI ZA OBLOGE
44. Azbestno-cementne ploce
nepresovane 1 800 960 0,35 20
presovane, ucvršcene parom 2 100 960 0,41 50
presovane, ucvršcene na vazdu-
hu
2 100 960 0,41 20
porozne, ucvršcene parom 850 960 0,21 5
45. Gips-kartonske ploce
do 15 mm 900 840 0,21 12
do 18 mm 900 840 0,23 8
46. Pune gipsane ploce 1 400 840 0,70 12
1 200 840 0,58 8,5
1 000 840 0,47 6
47. Gipsane ploce sa punjenjem,
otvorima ili porozne
800 840 0,35 4
600 840 0,29 3
48. Klinker plocice 1 900 920 1,05 100
49. Plocice od opeke 1 800 920 0,79 20
50. Fasadne ploce, glazirane 1 800 920 0,92 300
51. Keramicke plocice
zidne, glazirane 1 700 920 0,87 200
podne, neglazirane 2 300 920 1,28 200
52. Keramicki mozaik
– 50 mm x 50 mm – 16 % fugne 140
– 20 mm x 20 mm – 21 % fugne 1 900 880 0,99 100
– 12 mm x 12 mm – 26 % fugne 90
53. Stakleni mozaik
– 20 mm x 20 mm
– 20 % šupljina
2 300 840 0,70 150
54. Linoleum 1 200 1 880 0,19 500
55. Guma 1 000 1 470 0,16 10 000
56. Unapred izradeni betonski ele-
menti
2 500 960 2,33 90
2 400 960 2,04 70
57. Laki betonski elementi 1 200 920 0,47 10
58. Ploce od gustog krecnjaka, dolo-
mita i mermera
2 650 do
2 850 880 2,33 65
Ploce od pešcara 2 600 880 2,33 50
59. Prozorsko staklo 2 500 840 0,81 10 000
60. Armirano staklo 2 600 840 0,44 100 000
61. Šuplji stakleni blokovi 1 100 840 0,44 4 000
62. Drvo
Tabela 2.12. (nastavak)
80 2. Gradevinska izolacija
Materijal
Gustina,
ȡ
kg/m
3
Specificni
toplotni
kapacitet
c
J/(kg K)
Toplotna
provodlji-
vost,
Ȝ
W/(m K)
Relativni
koeficijent
difuzije
vodene pare,
ȝ
hrast 700 do 800
2 090 do
2 510 0,21 40 do 60
smreka, bor 500 do 600 2 090 0,14 70
63. Vodootporne panelne ploce 600 2 090 0,12 60
– teške, za spoljnje oblaganje 620 2 090 0,13 60
– lakše, za unutrašnje oblaganje 400 2 090 0,08 30
64. Vodootporne šper ploce 660 2 090 100
– za unutrašnje oblaganje 550 2 090 0,14 60
65. Iverne ploce
– tvrde 1 000 1 880 0,12 17
– meke 400 2 090 0,058 6
300 2 090 0,052 3
200 2 090 0,047 2
66. Iverne ploce, presovane 600 2 090 0,099 60
67. Ploce od drvene vune (izolit, he-
raklit i sl.)
– debljine 15 mm 550 2 010 0,140 11
– debljine 25 mm 500 1 670 0,099 8
– debljine 35 mm 450 1 670 0,093 6
– debljine 50 mm 400 1 670 0,081 5
68. Papirnate tapete 600 1 340 0,15 5
– peruce 700 1 340 0,15 10
– plasticne 700 1 250 0,20 3 000
69. Bitumen 1 100 1 050 0,17 1 200
70. Asfalt 2 100 1 050 0,70 2 500
– asfalt, 20 mm 1 900 1 050 0,70 2 000
71. Bitumenska lepenka 1 100 1 460 0,19 2 000
72. PVC, homogeni 1 400 960 0,23 10 000
PVC, na filcu 800 960 0,12 3 000
73. Vinil azbestne ploce 950 960 0,16 1 000
74. Podne obloge
– napeti tafting 250 1 230 0,070 1,5
– lepljeni tafting 270 1 230 0,081 10
– iglana lepljena 300 1 460 0,090 10
75. Daske za pod 520 1 670 0,140 15
76. Parket 700 1 670 0,21 15
77. Tvrde ploce od drvenih vlakana 900 1 670 0,19 70
78. Polietilenske folije 1 000 1 250 0,19 80 000
79. PVC folija, meka 1 200 960 0,19 42 000
Tabela 2.12. (nastavak)
O IZOLACIJI 81
Materijal
Gustina,
ȡ
kg/m
3
Specificni
toplotni
kapacitet
c
J/(kg K)
Toplotna
provodlji-
vost,
Ȝ
W/(m K)
Relativni
koeficijent
difuzije
vodene pare,
ȝ
80. Bitumenska traka sa uloškom
aluminijske folije debljine
0,1 mm 900 1 460 0,19 100 000
0,2 mm 950 1 460 0,19 150 000
81. Bitumenske trake, varene,
debljine 5 mm,
sa aluminijskom folijom 0,2 mm 1 000 1 460 0,19 140 000
82. Krovna lepenka 1 100 1 460 0,19 2 000
83. Višeslojni bitumenski premaz,
armiran u jednom sloju – 10 mm 1 100 1 460 0,17 10 000
84. Višeslojna bitumenska hidroizo-
lacija debljine 13 do 16 mm
1 100 1 460 0,19 14 000
Višeslojna bitumenska hidroizo-
lacija na perforiranoj lepenki
1 200 1 460 0,19 14 000
85. PVC krovne trake, meke 1 200 960 0,19 20 000
86. PIB (poliizobutil) trake 1 600 960 0,26 300 000
87. CR (hloropren-kaucuk) trake 1 300 1 000 0,23 100 000
88. CSM (hlorosulfidni polietilen)
trake
1 500 1 000 0,30 80 000
89. EPDM (etilen-propilen-kaucuk)
trake
1 200 1 040 0,30 100 000
90. Slemenjaci 1 900 880 0,99 40
91. Ploce od škriljaca 2 800 820 2,90 120
92. Azbestno-cementne ploce 1 800 960 0,35 50
VII METALI
93. Celik 7 800 460 53,5
– liveni celik 7 200 500 46,5 600 000
94. Aluminijumska folija 0,10 600 000
0,15 2 700 940 203 700 000
0,20 800 000
95. Bakarna folija 0,10
9 000 380 380
700 000
0,15 800 000
96. Olovo 11 500 130 35
97. Cink 7 100 390 110
VII TOPLOTNI IZOLATORI
98. Staklena vuna
14 840 0,038 1
23 840 0,034 1
30 840 0,032 1
60 840 0,032 1
80 840 0,034 1
Tabela 2.12. (nastavak)
82 2. Gradevinska izolacija
Materijal
Gustina,
ȡ
kg/m
3
Specificni
toplotni
kapacitet
c
J/(kg K)
Toplotna
provodlji-
vost,
Ȝ
W/(m K)
Relativni
koeficijent
difuzije
vodene pare,
ȝ
99. Kamena vuna
30 840 0.038 1
80 840 0.034 1
100 840 0,033 1
160 840 0,037 1
180 840 0,039 1
100. Staklena pena 145 840 0,056 10 000
101. Pluta, ekspandirana, impregnira-
na
120 1 670 0,041 10
160 1 670 0,044 22
102. Ploce od prošivene trstike 800 1 260 0,046 2
103. Ploce od presovane slame (stra-
mit)
350 1 470 0,098 3
104. Prskani azbest 400 1 670 0,12 38
600 1 670 0,13 40
105. Beton sa dodatkom piljevine 550 1 465 0,14 5
800 1 465 0,24 10
106. Sinteticke ploce od višeslojnog
poliestera
1 400 1 590 0,19 50 000
1 500 1 090 0,23 50 000
107. Ploce od akrilne smole 1 180 1 000 0,19 8 000
108. PVMD i PVC ploce 1 400 960 0,21 16 000
109. Polistirenske ploce (u blokovi-
ma)
15 1 260 0,041 25
20 1 260 0,041 35
25 1 260 0,041 40
30 1 260 0,041 45
110. Polistiren, izraden u kalupima 20 1 260 0,041 40
25 1 260 0,041 50
30 1 260 0,041 60
111. Fenolne ploce, rezane iz bloko-
va
40 1 260 0,041 35
60 1 260 0,041 40
112. Poliuretanske ploce,
Izrezane iz blokova
30 1 380 0,035 40
40 1 380 0,035 50
113. PVC ploce 50 1 260 0,041 200
114. Urea ploce 15 1 260 0,040 3
115 Ekstrudirani polistiren (XPS)
Do ukljucujuci debljine 80 mm
sa glatkom površinom
33 1500 0,035 50
Do ukljucujuci debljine 80 mm
sa brušenom površinom
33 1500 0,035 120
Iznad debeljino 80 mm sa glat-
kom površinom
33 1500 0,038 50
Tabela 2.12. (nastavak)
O IZOLACIJI 83
Materijal
Gustina,
ȡ
kg/m
3
Specificni
toplotni
kapacitet
c
J/(kg K)
Toplotna
provodlji-
vost,
Ȝ
W/(m K)
Relativni
koeficijent
difuzije
vodene pare,
ȝ
Iznad debljine 80 mm sa bruše-
nom površinom
33 1500 0,038 120
116. Vuna ovce 20 900 0,040 1
117. Kokosova vlakna 100 1600 0,045 1
118. Vlaknaste drvene ploce 190 2000 0,045 10
119. Toplotnoizolacioni malter 0,09-0,25 8-10
120. Celulozna vlakna 85 1800 0,040 1
121. Pamuk 20 840 0,040 1
122. Perlitne ploce 150 1000 0,060 5
123. Duvano staklo 140 1100 0,060 ·
124. Poliuretanska pena
15 1500 0,025 30
80 1500 0,040 100
125. Perlitni nasip 90 1000 0,055 3
Proracuni fizickih velicina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pa-
re gradevinskog elementa sastavni su deo Elaborata EE koji se izraduje prema Pravilni-
ku o energetskoj efikasnosti zgrada („Službeni glasnik RS“ broj 61/2011), a koji pred-
stavlja deo projektne dokumentacije koja se prilaže radi izdavanja graževinske dozvo-
le. Primer tehnickog dela Elaborata EE za novu zgradu dat je na kraju ovog poglavlja.
2.3.2. DOZVOLJENA TEMPERATURA
UNUTRAŠNJE POVRŠINE
Dozvoljena temperatura unutrašnje površine spoljne gradevinske konstrukci-
je na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude viša od tempe-
rature tacke rose, ș
s
[
o
C], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlažnost
vazduha u prostoriji).
Minimalna toplotna otpornost za sprecavanje orošavanja unutrašnje površi-
ne R
min
m
2
K/W gradevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo
gradevinskog elementa) izracunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na
sledeci nacin:
min
( ),
i e
si si se
i s
R R R R
θ θ
θ θ
÷
> · ÷ ÷
÷
(2.22)
pri cemu je otpor prelazu toplote sa spoljne strane R
se
= 0,04 m
2
K/W, a vred-
nost otpora prelazu toplote sa unutrašnje strane R
si
se, zbog mogucnosti poja-
ve sprecenog strujanja vazduha (nameštaj, zakloni i slicno) usvaja sa (najmanje)
R
si
= 0,25 m
2
K/W. Za transparentne gradevinske elemente primenjuje se uobicajena
vrednost: R
si
= 0,17 m
2
K/W.
Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od orošavanja merodavna je
temperature tacke rose, ș
s
[
o
C], odredena prema tabeli 2.13 pri vrednosti ș
si,crit
= ș
s
.
Tabela 2.12. (nastavak)
84 2. Gradevinska izolacija
Tabela 2.13. Temperature tacke rose, ș
s
[
o
C], u zavisnosti od relativne vlažnosti
vazduha, ij
i
[%], i temperature vazduha ș
i
[
o
C]
ș
i

[
o
C]
ș
s
[
o
C]
ij
i
[%]
30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95
30 10,5 12,9 14,9 16,8 18,4 20,0 21,4 22,7 23,9 25,1 26,2 27,2 28,2 29,1
29 9,7 12,0 14,0 15,9 17,5 19,0 20,4 21,7 23,0 24,1 25,2 26,2 27,2 28,1
28 8,8 11,1 13,1 15,0 16,6 18,1 19,5 20,8 22,0 23,2 24,2 25,2 26,2 27,1
27 8,0 10,2 12,2 14,1 15,7 17,2 18,6 19,9 21,1 22,2 23,3 24,3 25,2 26,1
26 7,1 9,4 11,4 13,2 14,8 16,3 17,6 18,9 20,1 21,2 22,3 23,3 24,2 25,1
25 6,2 8,5 10,5 12,2 13,9 15,3 16,7 18,0 19,1 20,3 21,3 22,3 23,2 24,1
24 5,4 7,6 9,6 11,3 12,9 14,4 15,8 17,0 18,2 19,3 20,3 21,3 22,3 23,1
23 4,5 6,7 8,7 10,4 12,0 13,5 14,8 16,1 17,2 18,3 19,4 20,3 21,3 22,2
22 3,6 5,9 7,8 9,5 11,1 12,5 13,9 15,1 16,3 17,4 18,4 19,4 20,3 21,2
21 2,8 5,0 6,9 8,6 10,2 11,6 12,9 14,2 15,3 16,4 17,4 18,4 19,3 20,2
20 1,9 4,1 6,0 7,7 9,3 10,7 12,0 13,2 14,4 15,4 16,4 17,4 18,3 19,2
19 1,0 3,2 5,1 6,8 8,3 9,8 11,1 12,3 13,4 14,5 15,5 16,4 17,3 18,2
18 0,2 2,3 4,2 5,9 7,4 8,8 10,1 11,3 12,5 13,5 14,5 15,4 16,3 17,2
17 -0,6 1,4 3,3 5,0 6,5 7,9 9,2 10,4 11,5 12,5 13,5 14,5 15,3 16,2
16 -1,4 0,5 2,4 4,1 5,6 7,0 8,2 9,4 10,5 11,6 12,6 13,5 14,4 15,2
15 -2,2 -0,3 1,5 3,2 4,7 6,1 7,3 8,5 9,6 10,6 11,6 12,5 13,4 14,2
14 -2,9 -1,0 0,6 2,3 3,7 5,1 6,4 7,5 8,6 9,6 10,6 11,5 12,4 13,2
13 -3,7 -1,9 -0,1 1,3 2,8 4,2 5,5 6,6 7,7 8,7 9,6 10,5 11,4 12,2
12 -4,5 -2,6 -1,0 0,4 1,9 3,2 4,5 5,7 6,7 7,7 8,7 9,6 10,4 11,2
11 -5,2 -3,4 -1,8 -0,4 1,0 2,3 3,5 4,7 5,8 6,7 7,7 8,6 9,4 10,2
10 -6,0 -4,2 -2,6 -1,2 0,1 1,4 2,6 3,7 4,8 5,8 6,7 7,6 8,4 9,2
2.3.3. DOZVOLJENE VREDNOSTI UPIJANJA VLAGE
– SPOLJNI ZAVRŠNI SLOJEVI
Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljašnjeg završnog sloja gradevinske
konstrukcije – zaštitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0,005 m, odredene
preko vrednosti ekvivalentne debljine r [m], iznose: r = d µ _ 2, gde je d [m] deblji-
na, a µ [–] relativni koeficijent difuzije vodene pare zaštitno-dekorativnog nanosa.
2.3.4. DOZVOLJENE VREDNOSTI VLAGE USLED
DIFUZIJE I KONDENZACIJE
Ukupna kolicina kondenzovane vlage ne sme preci vrednost od 1 kg/m
2
u op-
štem slucaju; 0,5 kg/m
2
ukoliko se kondenzacija dešava u slojevima – materijalima
koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobadanja vlage; u slucaju kon-
denzacije u sloju drveta, najveci dopušteni porast sadržaja vlage za 5 % u odnosu na
pocetni maseni sadržaj vlage; u slucaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta,
najveci dopušteni porast sadržaja vlage iznosi 3 % u odnosu na pocetni maseni sa-
držaj vlage.
O IZOLACIJI 85
2.3.5. PRORAýUN DIFUZIJE VODENE PARE
I PRORAýUN ISUŠENJA
Za potrebe pojednostavljenog proracuna (Glaser-ov postupak) usvajaju se
sledece vrednosti:
Za period kondenzacije:
Zona A – obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period gre-
janja) iznosi do ș
sp
= –15
o
C, temperatura spoljnjeg vazduha za proracun kondenza-
cije iznosi ș
e
= –5
o
C, relativna vlažnost spoljnog vazduha iznosi ij
e
= 90%, relativ-
na vlažnost i temperatura unutrašnjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima
s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednošcu ij
i
= 55%,
Zona B – obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period gre-
janja) niža od ș
sp
= –15
o
C, temperatura spoljnjeg vazduha iznosi ș
e
= –10
o
C, rela-
tivna vlažnost spoljnjeg iznosi ij
e
= 90%, relativna vlažnost i temperatura unutraš-
njeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta /
prostorije, ili sa vrednošcu ij
i
= 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana.
Za period isušenja: dozvoljeno trajanje isušenja iznosi 90 dana za mesta koja
pripadaju Zoni A, a 60 dana za mesta koja pripadaju Zoni B. Temperature i relativne
vlažnosti vazduha iznose ș
i
= ș
e
= 18
o
C, ij
i
= ij
e
= 65 %.
Za zgrade sa klimatizacijom ili sa vecim oslobadanjem vodene pare dozvolje-
no vreme isušenja odreduje se na osnovu karakteristika procesa – unutrašnjih mikro-
klimatskih uslova , ali ne sme da bude duže od: 90 dana (u Zoni A), odnosno 60 da-
na (u Zoni B).
1 2 3 1
p [Pa]
s
d
[Pa]
S
d1
S
d2
S
d3
p
se
p
se p
se
p
sa
p
sa
p
sa
p
i
p
i
p
i
p
e p
e
p
e
∑S
d
Nema kondenzacije Kondenzacija u ravni Kondenzacija u zoni
2 3 1 2 3
S
d1
S
d2
S
d3
∑S
d
S
d1
S
d2
S
d3
∑S
d
Slika 2.9. Razliciti slucajevi pojave kondenzacije unutar gradevinskog elementa
Za utvrdivanje pojave kondenzacije najpre je potrebno odrediti temperatursko
polje unutar zida (u karakteristicnim tackama – na granici slojeva), a zatim raspodelu
parcijalnih pritisaka vodene pare p
e
, kao i raspodelu pritisaka zasicenja za datu tem-
86 2. Gradevinska izolacija
peraturu p
se
po preseku zida. Na mestima gde parcijalni pritisak (prikazan crvenom
linijom na slici 2.9) dostiže vrednosti pritiska zasicenja (prikazan plavom linijom na
slici 2.9), doci ce do pojave kondenzacije. Kondenzacija se može javiti u ravni ili u
zoni. Ukoliko po celom preseku zida parcijalni pritisak ne dostiže vrednost pritiska
zasicenja, kondenzacija se nece javiti.
2.4. PRORAýUN TRANSMISIONIH GUBITAKA TOPLOTE
U velikom broju zemalja postoje standardi i norme koji propisuju metode za
proracun gubitaka toplote, što podrazumeva njihovu obaveznu primenu.
Kod nas ne postoji SRPS standard koji propisuje metodu za proracun gubi-
taka toplote, pa je preporuka da se koristi neki svetski poznat standard; to je najce-
šce DIN 4701. DIN 4701 ima staru i novu verziju. Godine 1975. je kod nas sacinjen
predlog našeg standarda JUS M.E6.010 “Proracun potrebne kolicine toplote za gre-
janje”, koji se bazirao na tada važecem DIN 4701 standardu iz 1959. Medutim, taj
standard nikada nije postao važeci, jer se u to vreme ocekivalo objavljivanje novog
DIN standarda, pa se težilo da se te izmene uvedu i u naš standard. Kada je konacno
objavljen novi DIN 4701 (što je usledilo tek 1983. umesto 1978.) izazvao je razlici-
ta mišljenja i polemike u našoj tehnickoj grupaciji. Tada je potpuno zaustavljen pro-
ces postavljanja zvanicnog domaceg standarda.
2.4.1. PRORAýUN PREMA DIN 4701 IZ 1959.
Proracun transmisionih gubitaka toplote:
Q
TRANS
= U A (ș
u
– ș
sp
), (2.23)
Q
TRANS
= U
DODATNO
= Q
TRANS
(1 + Z). (2.24)
Dodacima se obuhvata dejstvo onih faktora koji nisu uzeti u obzir pri proracu-
nu gubitaka toplote, a iskustvo je pokazalo da uticu na potrebnu kolicinu toplote za
grejanje. Ta kolicina toplote, koja se uzima u obzir preko dodatka, zapravo je pro-
centualni deo transmisionih gubitaka toplote:
Q
DODATNO
= Q
TRANS
Z. (2.25)
Dodatak zbog prekida u zagrevanju Z
u
Ovaj dodatak ima smisla samo ukoliko postoji dnevni prekid u radu postroje-
nja centralnog grejanja. Taj prekid se obicno dešava nocu, tako da dolazi do hladenja
prostorije (i zidova i vazduha) jer su gubici neprekidni. Zbog toga, da bi se po startu
sledeceg jutra ponovo dostigla unutrašnja projektna temperatura, potrebno je dovesti
vecu kolicinu toplote nego što su trenutni gubici – zbog uzgrevanja.
Dodatak Z
u
zavisi od:
– dužine prekida u zagrevanju i
– akumulacione sposobnosti prostorije (koja se ocenjuje na osnovu Krišero-
ve vrednosti k
D
– koja predstavlja srednji koeficijent prolaza toplote za po-
smatranu prostoriju):
O IZOLACIJI 87
.
( )
T
D
u sp i
Q
k
A θ θ
=
÷ ·
¿
(2.26)
Na slici 2.10 prikazana je zavisnost Z
u
od dužine trajanja prekida grejanja i
vrednosti k
D
.
Sniženi noćni režim
Prekid od 9 do 12 h
Prekid od 12 do 16 h
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 1,2
k
D
[W/(m
2
K)]
Z
u

[
%
]
1,4 1,6 1,8 2
35
30
25
20
15
10
5
0
Slika 2.10 Vrednosti dodatka Zu
Dodatak na uticaj hladnih okolnih površina Z
a
Unutrašnje površine spoljnih zidova i prozora imaju nižu temperaturu od tem-
perature vazduha u prostoriji, pa to izaziva osecaj “hladnog zracenja” (covek oda-
je toplotu zracenjem ka tim površinama, što stvara osecaj nelagodnosti). Ovaj uticaj
se kompenzuje na taj nacin što se dovodi veca kolicina toplote za grejanje i poviša-
va temperatura vazduha u prostoriji. Vrednost ovog dodatka se takode daje u funk-
ciji Krišerove vrednosti, pa se cesto spaja sa dodatkom Zu, iako ovi dodaci nema-
ju isti fizicki smisao. Vrednosti za Z
a
se daju tablearno ili graficki. U tabeli 2.14 da-
te su vrednosti dodatka Z
D
.
Z
D
= Z
u
+ Z
a
. (2.27)
U novijim standardima nekih evropskih zemalja uticaj hladnih spoljnih povr-
šina se ne kompenzuje preko dodatka transmisijonim gubicima, vec se vrednosti ko-
eficijenata prolaza toplote za spoljne površine uvecavaju. Smisao je isti, samo je na-
cin racunanja razlicit.
Dodatak na visinu prostorije Z
h
Kod prostorija cija je visina veca od 4m javlja se stratifikacija – raslojavanje
toplijih i hladnijih zona vazduha u prostoriji – topliji vazduh je lakši, tako da u vi-
šim zonama prostorije dolazi do pojave viših temperatura vazduha. Kao posledica se
88 2. Gradevinska izolacija
javljaju: veci gubici toplote u gornjoj zoni prostorije, veca infiltracija vazduha i niža
temperatura vazduha u zoni boravka ljudi.
Za svaki metar visine prostorije iznad 4m dodaje se dodatak Z
h
=0,025 (na pri-
mer: ako je visina prostorije 7 m, onda je Z
h
= 0,075), pri cemu je maksimalna vred-
nost Z
h
,
max
= 0,2.
Tabela 2.14. Vrednosti dodatka Z
D
Za k
D
W/(m
2
K) < 0,35 0,35-0,80 0,80-0,75 > 1,75
1. Neprekidan rad sa ogranicenjima
u grejanju nocu
0,07 0,07 0,07 0,07
2. Prekid rada 9-12 h dnevno 0,20 0,15 0,15 0,15
3. Prekid rada 12-16 h dnevno 0,30 0,25 0,20 0,15
Dodatak na stranu sveta Z
S
Ovaj dodatak, na neki nacin, uzima u obzir utricaj Suncevog zracenja. Zidovi
koji su cešce osuncani su suvlji, pa je njihov koeficijent prolaza toplote manji od ra-
cunskog, koji je racunat za srednju vrednost vlažnosti gradevinskih materijala. Obr-
nut je slucaj za zidove koji su malo osuncani ili stalno u senci. Kao što mu i samo
ime kaže, ovaj dodatak se usvaja prema orijentaciji prostorije ka nekoj strani sveta.
Merodavna orijentacija prostorije se odreduje na sledeci nacin:
– jedan spoljni zid – orijentacija tog spoljnog zida,
– dva susedna spoljna zida – orijentacija ugla u kome se suceljavaju spolj-
ni zidovi,
– tri ili cetiri spoljna zida – usvaja se maksimalan dodatak, nezavisno od ori-
jentacije.
Tabela 2.15. Vrednosti dodatka Z
S
Orijentacija Z
S
(-)
Jug, Jugo-istok, Jugo-zapad – 0,05
Istok, Zapad 0
Sever, Severo-istok, Severo-zapad + 0,05
2.4.2. PRORAýUN PREMA DIN 4701 IZ 1983.
U osnovi, novi DIN 4701 iz 1983. je slican starom standardu, ali je dopunjen
savremenim saznanjima koja su proistekla iz prakse, eksperimenata i primene racu-
narske tehnike, koja je vremenom napredovala. Izvrešno je prilagodavanje savreme-
nim arhitektonsko-gradevinskim rešenjima zgrada i materijalima koji se u izgrad-
nji koriste.
DIN 4701 iz 1983. se primenjuje za standardne slucajeve gradnje, dok su po-
sebni slucajevi izdvojeni, i za njih je data posebna metodologija, a to su:
– prostorije koje se retko greju (povremeno se koriste),
– prostorije veoma masivne konstrukcije,
– hale velike visine,
– staklene bašte.
O IZOLACIJI 89
Standardni (normalni) slucajevi:
standardni spoljni uslovi ĺ standardna pot. toplota (Q
N
) ĺ
ĺ standardni unutr. uslovi
Q
TRANS
= Ȉ U
N
A (ș
uN
– ș
spN
), (2.28)
U
N
– standardni (nominalni) koeficijent prolaza toplote W/(m
2
K),
ș
uN
, ș
spN
– standardna unutrašnja, odnosno spoljna projektna temperatura (
o
C).
Spoljna projektna temperatura je odredena prema novom kriterijumu: to je
najniža dvodnevna srednja temperatura koja je u periodu od 20 godina 10 puta dosti-
gnuta ili podbacena. Za gradove u Srbiji na ovaj nacin još nije odredena spoljna pro-
jektna temperatura.
Još jedna novina je uvedena što se tice spoljne projektne temperature, a to je
da ona, pored klimatskih karakteristika, zavisi i od akumulacione mase zgrade, pa
se vrši korekcija:
, gde je
sp spN s s
s
M
f
A
θ θ θ θ
| |
= + A A =
|
|
\ .
¿

i važi (2.29)
3
– za laki tip gradnje 600 kg/m 0 C,
s
s
M
A
θ
| |
< ¬A = °
|
|
\ .
¿
3
– za srednje teški tip gradnje 1400 kg/m 2 C,
s
s
M
A
θ
| |
< ¬A = °
|
|
\ .
¿
3
– za teški tip gradnje 1400 kg/m 4 C.
s
s
M
A
θ
| |
> ¬A = °
|
|
\ .
¿
Akumulaciona masa prostorije:
M = Ȉ (0,5 m
c
+ 2,5 m
D
+ m
o
)
s
+ 1/2 Ȉ (0,5 m
c
+ 2,5 m
D
+ m
o
)
U
, (2.30)
m
C
– masa celika,
m
D
– masa drveta,
m
O
– masa ostalih materijala.
Odnos M/(Ȉ A
s
) se racuna za najnepovoljniju prostoriju u zgradi, sa maksimal-
no dva spoljna zida i usvaja se za celu zgradu.
Standardna unutrašnja projektna temperatura obuhvata suvu temperaturu vaz-
duha u prostoriji i uzima u obzir srednju temperaturu okolnih površina. Ovako defi-
nisana temperatura, nažalost ne može da se izmeri na objektu, vec se može samo pro-
veriti racunski. Vrednosti t
uN
date su tabelarno u zavisnosti od namene prostorija.
90 2. Gradevinska izolacija
Za tipicne negrejane prostorije date su preporuke za vrednosti unutrašnjih pro-
jektnih temperatura, dok se za netipicne negrejane prostorije temperatura racuna iz
toplotnog bilansa prema izrazu:
( ) ( ) 0, 36
.
( ) ( ) 0, 36
u s x s
x
u s x
U A U A V n
U A U A V n
θ θ θ
θ
+ +
=
+ +
¿ ¿
¿ ¿
(2.31)
Koeficijent prolaza toplote:
U
N
= U + ǻU
a
+ ǻU
s
,
gde je ǻU
a
= f (U spoljašnjeg elementa > 1,6W/(m
2
K) = 0,1 – 0,3 i
ǻU
a
= f (propustljivost za Suncevo zracenje g
v
) = –0,35 g
v
.
2.4.3. PRORAýUN PREMA SRPS EN 12831:2003.
Ukupni projektni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), ĭ
i
, racunaju se na
sledeci nacin:
ĭ
i
= ĭ
T,i
+ ĭ
V,i
,W, (2.32)
gde su
ĭ
T,i
, W – projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju;
ĭ
V,i
, W – projektni ventilacioni toplotni gubici za grejanu prostoriju.
Projektni transmisioni toplotni gubici za grejanu prostoriju (i), ĭ
T,i
, racunaju
se na sledeci nacin:
ĭ
T,i
= (H
T, ie
+ H
T, iue
+ H
T,ig
+ H
T, ij
)(ș
int,i
– ș
e
), W, (2.33)
gde su
H
T, ie
W/K – koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u
spoljašnju sredinu (e) kroz omotac zgrade;
H
T, iue
W/K – koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u
spoljašnju sredinu (e) kroz negrejanu prostoriju (u);
H
T, ig
W/K – koeficijent toplotnih gubitaka usled stacionarne transmisije iz greja-
ne prostorije (i) ka tlu (g);
H
T, ij
W/K – koeficijent transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije (i) u
susednu grejanu prostoriju (j), grejanu na znatno razlicitu temperatu-
ru, tj., u susednu grejanu prostoriju u okviru jedne celine zgrade ili u
grejanu prostoriju susedne celine iste zgrade;
ș
int,i
°C – unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;
ș
e
°C – spoljna projektna temperatura.
Koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije
(i) u spoljašnju sredinu (e), H
T,ie
, obavezan je za sve elemente zgrade i sve linijske
toplotne mostove koji odvajaju grejanu prostoriju od spoljašnjeg okruženja, kao što
su: zidovi, pod, plafon, vrata, prozori. H
T,ie
se racuna na sledeci nacin:
H
T, ie
= Ȉ

A
k
U
k
e
k
+ Ȉ Ȍ
l
l
l
e
l
, W/K, (2.34)
O IZOLACIJI 91
gde su
A
k
, m
2
– površina elementa (k) zgrade;
e
k
, e
l
– korekcioni faktori izloženosti koji uzimaju u obzir klimatske uticaje
kao što su razlicita izolacija, apsorpcija vlage od strane elemenata
zgrade, brzina vetra i temperatura, pod uslovom da ovi uticaji nisu
vec bili uzeti u obzir pri odredivanju U-vrednosti (EN ISO 6946),
U
k
, W/(m
2
K) – koeficijent prolaza toplote kroz element (k) zgrade,
l
l
, m – dužina linijskog toplotnog mosta (l) izmedu unutrašnjosti i spoljaš-
njosti;
Ȍ
l
, W/(m K) – koeficijent linijske toplotne provodljivosti linijskih toplotnih mo-
stova (l).
Sledeci pojednostavljeni metod se može koristiti za proracun linijskih tran-
smisionih toplotnih gubitaka:
U
kc
= U
k
+ ^U
tb
, W/(m
2
K), (2.35)
gde su
U
kc
, W/(m
2
K) – korigovani koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade,
koji uzima u obzir linijske toplotne mostove,
U
k
,

W/(m
2
K) – koeficijent prenošenja toplote elementa (k) zgrade i
^U
tb
, W/(m
2
K) – korekcioni faktor koji zavisi od vrste elementa zgrade i toplotnog
mosta.
Ako se izmedu grejane prostorije (i) i okoline (e) nalazi negrejana prostori-
ja (u), koeficijent projektnih transmisionih toplotnih gubitaka iz grejane prostorije u
spoljašnjost se racuna na sledeci nacin:
H
T, iue
= Ȉ
k
A
k
U
k
b
u
+ Ȉ
l
Ȍ
l
l
l
b
u
, W/K, (2.36)
gde je
b
u
– faktor sniženja temperature koji uzima u obzir razliku izmedu temperature ne-
grejane prostorije i spoljne projektne temperature.
Faktor sniženja temperature, b
u
, može se odrediti trojako:
a) ako je temperatura negrejane prostorije, ș
u
, data ili izracunata unutar pro-
jektnih uslova, b
u
se odreduje na sledeci nacun:
b
u
= (ș
int,i
– ș
u
)/(ș
int,i
– ș
e
); (2.37)
b) ako je temperatura negrejane prostorije, ș
u
, nepoznata, b
u
se odreduje na
sledeci nacin:
b
u
= H
ue
/(H
iu
+ H
ue
), (2.38)
gde je
H
iu
[W/K] – koeficijent toplotnih gubitaka iz grejane (i) u negrejanu prostoriju (u),
koji uzima u obzir:
• transmisione toplotne gubitke (iz grejane u negrejanu prostoriju);
• ventilacione toplotne gubitke (protok vazduha iz grejane u negrejanu
prostoriju);
92 2. Gradevinska izolacija
H
ue
[W/K] – koeficijent toplotnih gubitaka iz negrejane prostorije (u) u okolinu (e)
koji uzima u obzir:
• transmisione toplotne gubitke (prema okolini i prema tlu);
• ventilacione toplotne gubitke (izmedu negrejane prostorije i okoli-
ne);
c) Pronaci u nacionalnom aneksu ovog standarda vrednost faktora za svaki od
navedenih slucajeva. U nedostarku nacionalnog aneksa polazne vrednosti date su u
poglavlju D.4.2.
Vrednost toplotnih gubitaka kroz podove i zidove suterena, bilo da su direk-
tno ili indirektno u kontaktu sa tlom, zavisi od nekoliko faktora. Oni ukljucuju povr-
šinu i obim izložene podne konstrukcije, dubinu poda suterena ispod nivoa tla, kao
i termicka svojstva tla.
Za potrebe ovog standarda vrednost toplotnih gubitaka kroz tlo može se izra-
cunati u skladu sa EN ISO 13370:
– detaljnim postupkom;
– pojednostavljenim postupkom, opisanim u nastavku. U ovom slucaju to-
plotni gubici preko toplotnih mostova se ne uzimaju u obzir.
Ekvivalentni koeficijent prolaza toplote kroz podne konstrukcije u dodiru sa
tlom dat je relevantnim slikama i tabelama u standardu, kao funkcija koeficijenta
prolaza toplote kroz pod i karakteristicnog parametra, Bƍ.
2.4.4. PRORAýUN PREMA SRPS EN ISO 13789:2007.
Ovaj standard primenjuje se za potrebe odredivanja potrebne godišnje toplote
za grejanje, ali daje metodologiju odredivanja gubitaka toplote. Ukupan transmisi-
oni gubitak kroz termicki omotac sa racuna tako što se prvo odredi koeficijent tran-
smisionog gubitka, a on se zatim množi razlikom temperatura unutrašnjeg i spoljnog
vazduha (u projektnim uslovima).
Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H
T
, W/K,
izracunava se po obrascu:
( ) ,
T xi i i TB
i
H F U A H = +
¿
(2.39)
gde su
F
xi
– faktor korekcije temperature za i-ti gradevinski element, koji se
usvaja prema tabeli 2.16;
U
i
, W/(m
2
K) – koeficijent prolaza toplote i-tog gradevinskog elementa, površine
A
i
, m
2
.
Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih
mostova u termickom omotacu zgrade (ili dela zgrade) H
TB
, W/K, iznosi:
H
TB
= ǻU
TB
A, (2.40)
gde je A [m
2
] zbirna površina spoljnih gradevinskih elemenata (termicki omotac
objekta – spoljne mere).
Usvaja se vrednost ^U
TB
= 0,10 W/(m² K).
O IZOLACIJI 93
Tabela 2.16. Otpori prelazu toplote i korekcija temperature
Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko
gradevinskog elementa odredenog tipa
Otpor prelazu toplote, u
m² K/W
Faktor
korekcije
temperature, F
xi
R
si
R
se
R
si
+ R
se
Gradevinski elementi koji se granice sa spoljnim vazduhom
Spoljni zid
neventilisan
ventilisan
0,13
0,13
0,04
0,13
0,17
0,26
1,0
1,0
Ravni krovovi:
neventilisano
ventilisano 0,10
0,10
0,04
0,10
0,14
0,20
1,0
1,0
Meduspratna konstrukcija iznad otvorenog
prolaza:
neventilisano
ventilisano
0,17
0,17
0,04
0,17
0,21
0,34
1,0
1,0
Kosi krovovi:
neventilisani
ventilisani
0,10
0,10
0,04
0,10
0,14
0,20
1,0
1,0
Gradevinski elementi koji se granice sa negrejanim prostorima
Zid ka negrejanom prostoru 0,13 0,13 0,26 0,5
Meduspratna konstrukcija ka negrejanom
krovnom prostoru
0,10 0,10 0,20 0,8
Meduspratna konstrukcija iznad negrejanog
prostora
0,17 0,17 0,34 0,5
Zid ka negrejanoj zimskoj bašti (stakleni-
ku), sa spoljnim zastakljenjem zimske ba-
šte:
Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(m² K)
Izolaciono staklo, U _ 2,5 W/(m² K)
Poboljšano staklo, U _ 1,6 W/(m² K)
0,13 0,13 0,26
0,7
0,6
0,5
Gradevinski elementi u kontaktu sa tlom
Zid u tlu, ili delimicno ukopan 0,13 0,0 0,13 0,6
Pod na tlu 0,17 0,0 0,17 0,5
Meduspratna konstrukcija u tlu 0,10 0,0 0,10 0,6
Gradevinski elementi izmedu dva grejana prostora razlicite temperature
Zid izmedu zgrada, zid koji razdvaja prosto-
re razlicitih korisnika, ili zid ka grejanom
stepeništu
0,13 0,08 0,21 0,8
Meduspratna konstrukcija koja razdvaja
prostor izmedu razlicitih korisnika
0,10 0,08 0,18 0,8
Ukoliko je uticaj toplotnih mostova vec uzet u obzir pri proracunu koeficijen-
ta prolaza toplote U, gradevinskog elementa, granicna površina kroz koju se toplota
prenosi A, kod uvažavanja uticaja toplotnog mosta može se umanjiti za površinu gra-
devinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj nacin odreden. Tran-
smisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, H
TB
[W/K], tada iznosi:
94 2. Gradevinska izolacija
H
TB
= ǻU
TB
A
cor
, (2.41)
gde je A
cor
[m
2
] zbirna površina spoljnih gradevinskih elemenata (spoljni omotac
objekta), umanjena za površine gradevinskih elemenata za koje su izracunati koefi-
cijenti prolaza toplote sa ukljucenim toplotnim mostovima.
2.4.4.1 SPECIFIýNI TRANSMISIONI GUBITAK TOPLOTE ZGRADE,
H’
T
, W/(m
2
K)
Specificni transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H’
T
, W/(m
2
K),
izracunava se po obrascu:
'
.
T
T
H
H
A
=
(2.42)
Najveci dopušteni specificni transmisioni toplotni gubitak kroz termicki omo-
tac zgrade, H’
T
, W/(m
2
K), usvaja se prema tabeli 2.17.
Tabela 2.17. Najvece dopuštene vrednosti specificnih transmisionih gubitaka toplote,

T,max
, W/(m
2
K), u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade)
Faktor oblika
A/V
e
(m
-1
)
Nestambene zgrade sa udelom
transparentnih površina _ 30% i
stambene zgrade

T
, W/(m
2
K)
Nestambene zgrade
sa udelom transparentnih
površina > 30%

T
, W/(m
2
K)
_ 0,2 1,05 1,55
0,3 0,80 1,15
0,4 0,68 0,95
0,5 0,60 0,83
0,6 0,55 0,75
0,7 0,51 0,69
0,8 0,49 0,65
0,9 0,47 0,62
1,0 0,45 0,59
>1,05 0,44 0,58
Najveci dopušteni specificni transmisioni toplotni gubitak kroz granicnu po-
vršinu zgrade preko koje se toplota prenosi H’
T
, W/(m
2
K), može se izracunati uz ko-
rišcenje datih relacija:
– za nestambene zgrade sa udelom transparentnih površina (prozori, balkon-
ska vrata, krovni prozori, lanterne i slicno) do (najviše) 30 % i za stambene
zgrade, korišcenjem relacije:
H’
T
= 0,30 + 0,15/(A/V
e
), W/(m
2
K),
– za nestambene zgrade sa udelom transparentnih površina (prozori, balkon-
ska vrata, krovni prozori, lanterne i slicno) vecim od 30 %:
H’
T
= 0,35 + 0,24/(A/V
e
), W/(m
2
K),
O IZOLACIJI 95
– za zgrade sa nižim temperaturama vazduha u grejnom periodu (industrij-
ske, sportske, odnosno njihovi delovi, i slicno):
H’
T
= 0,53 + 0,10/(A/V
e
), W/(m
2
K).
Opseg vrednosti A/V
e
: 0,2 m
-1
do 1,05 m
-1
!
2.5. PRORAýUN VENTILACIONIH
GUBITAKA TOPLOTE
Kolicina toplote potrebna da se vazduh, koji u prostoriju dospe infiltracijom,
zagreje od spoljne temperature do unutrašnje predstavlja ventilacione gubitke toplo-
te. Spoljni vazduh infiltracijom prodire u prostoriju kroz procepe (fuge) prozora i
vrata i/ili kroz posebne otvore namenjene za prorodnu ventilaciju (provetravanje).
Da bi se toplota prenela sa jednog tela na drugo potrebno je da postoji razli-
ka temperatura (termicka neravnoteža). Da bi došlo do strujanja vazduha potrebno je
da postoji razlika pritisaka (mehanicka neravnoteža). Razlika pritisaka može da pro-
istekne iz dva uzroka:
1. DEJSTVO VETRA
Zaustavni pritisak proporcionalan je kvadratu brzine vetra:
2
,
2
VET p
w
p K
ρ
=
(2.43)
gde su
K
p
– koeficijent pritiska, koji se odreduje eksperimentalno i zavisi od strujne slike
oko zgrade,
w – srednja brzina vetra i
ȡ – srednja gustina vazduha.
2. RAZLIKA U GUSTINI VAZDUHA
prouzrokovana razlikom temperatura unutrašnjeg i spoljnog vzduha
Kako je
ș
u
> ș
s
= ¬ ȡ
u
< ȡ
s
, , (2.44)
sledi da je razlika pritisaka
ǻp = h g ǻȡ. (2.45)
Navedena dva uticaja, koja izazivaju mehanicku neravnotežu, mogu se javiti
istovremeno (slika 2.11), pri cemu njihovi uticaji mogu da se:
– sabiraju (superponiraju) ili
– potiru (da imaju suprotno dejastvo).
Kolicina vazduha u jedinici vremena koja dospe u prostoriju iznosi:
3
( ) , m /s,
n
V K p = A

, (2.46)
96 2. Gradevinska izolacija
gde su
K – koeficijent strujanja – pokazuje kolicinu vazduha koja prodre u prostoriju pri
razlici pritisaka od 1Pa,
Ap – razlika pritisaka izmedu vazduha u prostoriji i spoljnog vazduha,
n – eksponent koji zavisi od vrste (režima) strujanja, i njegove vrednosti su:
– n = 1 za turbulentno strujanje,
– n = 0,5 za laminarno strujanje,
– n = 2/3 za strujanje vazduha kroz procepe prozora i vrata.
+ +
a)
+
b)
c)
+
Slika 2.11. Uticaji nastanka razlike pritisaka: a) usled razlike gustina vazduha, b)
usled dejstva vetra i c) usled kombinovanog uticaja razlike gustina i dejstva vetra
Potrebna kolicina toplote za zagrevanje vazduha koji je infiltracijom dospeo
u prostoriju:
( ).
V p u sp
Q V c ρ θ θ = ÷

(2.47)
2.5.1 VENTILACIONI GUBICI PREMA DIN 4701
U praksi se ventilacioni gubuci toplote prema DIN 4701 racunaju kao:
( ) ( ) ,
V s u sp E
s
Q a l R H Z θ θ = ÷
¿
(2.48)
gde je
a – propustljivost procepa spoljnih prozora i vrata m
3
/(m h Pa
2/3
),
l – dužina procepa [m],
R – karakteristika prostorije [–],
H – karakteristika zgrade [WhPa
2/3
/(m
3
K)],
ș
u
– temperatura unutrašnjeg vazduha [
o
C],
ș
sp
– spoljna projektna temperatura [
o
C],
Z
E
– dodatak za prozore na uglu dva spoljna zida [–].
Propustljivost procepa pokazuje kolicinu vazduha u jedinici vremena koja
prodre kroz procep dužine 1 m, pri razlici pritisaka od 1 Pa. Njegova vrednost zavisi
od materijala okvira prozora i garantovanja zaptivenosti od strane proizvodaca.
Dužina procepa zavisi od konstrukcije vrata i prozora i racuna se na sledeci
nacin:
VRATA: l = 2a+2h (a – širina, h – visina),
JEDNOKRILNI PROZOR: l = 2a+2h,
O IZOLACIJI 97
DVOKRILNI PROZOR: l = 2a+3h,
TROKRILNI PROZOR: l = 2a+5h.
Karakteristika prostorije zavisi od odnosa propustljivosti procepa kroz koje
vazduh ulazi u prostoriju i propustljivosti procepa kroz koje vazduh izlazi iz prosto-
rije. Na neki nacin R predstavlja faktor „produvavanja“ prostorije:
1
.
( )
1
( )
s
u
R
a l
a l
=
+
¿
¿
(2.49)
Tabela 2.18. Karakteristika prostorije R
Prozori Unutrašnja vrata As/Au R
Drveni prozori i prozori od veštackih materijala
nezaptivena < 3
0,9
zaptivena < 1,5
Celilni i metalni prozori
nezaptivena < 6
zaptivena < 2,5
Drveni prozori i prozori od veštackih materijala
nezaptivena od 3 do 9
0,7
zaptivena od 1,5 do 3
Celilni i metalni prozori
nezaptivena od 6 do 20
zaptivena od 2,5 do 6
Za stambene zgrade i tipicne poslovne objekte R se krece u relativno uskim
granicama, pa se ne racuna za svaku prostoriju, vec se u zavisnosti od odnosa spolj-
nih i unutrašnjih prozora i vrata usvaja vrednost 0,7 ili 0,9.
Karakteristika zgrade H u sebi sadrži brzinu vetra, koja je uzrok infiltraci-
ji vazduha. Za razliku od spoljne projektne temperature, projektna brzina vetra nije
propisana, pa se ostavlja projektantu da proceni koja brzina vetra je merodavna za
proracun. Brzina vetra se krece u granicama od 2 do 10 m/s.
Prema DIN 4701 date su preporuke za izbor karakteristike zgrade u zavisno-
sti od:
1. Vetrovitosti predela (normalan ili vetrovit),
2. Položaja zgrade (zatvoren, otvoren ili izrazito otvoren) i
3. Tipa zgrade (zgrade u bloku ili pojedinacna gradnja).
Tabela 2.19. Karakteristika zgrade H, W h Pa
2/3
/(m
3
K)
Predeo Položaj zgrade
H, W h Pa
2/3
/(m
3
K)
Blokovska gradnja Pojedinacne zgrade
Normalni
predeli
Zaklonjen 1,28 1,81
Otvoren 2,18 3,09
Izrazito otvoren 3,19 4,47
Vetroviti
predeli
Zaklonjen 2,18 3,09
Otvoren 3,19 4,47
Izrazito otvoren 4,36 6,01
98 2. Gradevinska izolacija
2.5.2. PRORAýUN PREMA
SRPS EN 12831:2007.
Projektni ventilacioni toplotni gubici, ĭ
V,i
, za grejanu prostoriju (i) racunaju
se na sldeci nacin:
ĭ
V,i
= H
V,i

int,i
– ș
e
), W, (2.50)
gde je
H
V,i
[W/K] – koeficijent projektnih ventilacionih toplotnih gubitaka;
ș
int,i
[°C] – unutrašnja projektna temperatura grejane prostorije;
ș
int,i
[°C] – spoljna projektna temperatura.
Koeficijent projektnih ventilacionih gubitaka, H
V,i,
grejane prostorije racuna
se na sledeci nacin:
,
, W/K,
V i i p
H V c ρ =

(2.51)
gde je
V
i
[m
3
/s] – zapreminski protok vazduha kroz grejanu prostoriju (i);
ȡ [kg/m
3
] – gustina vazduha na unutrašnjoj temperaturi ș
int,i;
c
p
[kJ/(kgK)] – specificni toplotni kapacitet vazduha na unutrašnjoj temperaturi
ș
int,i.
Pretpostavljajuci velicine ȡ i c
p
konstantnim, izraz za projektne ventilacione
gubitke dobija izgled:
,
0, 34 , W/K,
V i i
H V =

(2.52)
gde je protok sada izražen u kubnim metrima na sat (m
3
/h).
Postupak proracuna za odredivanje merodavnog protoka vazduha, direktno
zavisi od razmatranog slucaja, tj., da li je objekat sa ventilacionim sistemom ili bez
ventilacionog sistema.
Bez mehanickih ventilacionih sistema:
U odsustvu mehanickih ventilacionih sistema, pretpostavljeno je da vazduh
koji prestrujava u prostoriju kroz otvore i procepe ima termicke karakteristike spo-
ljašnjeg vazduha. Zbog toga su toplotni gubici proporcionalni razlici izmedu unu-
trašnje projektne temperature i temperature spoljašnjeg vazduha.
Vrednost zapreminskog protoka vazduha koji infiltracijom prodire u grejane
prostorije (i), a koja se koristi za proracun koeficijenta projektnih ventilacionih to-
plotnih gubitaka, jeste veca vrednost od:
– vrednosti zapreminskog protoka vazduha, V
inf,i
koji infiltracijom prodire u
prostoriju usled strujanja vazduha kroz otvore i procepe u termickom omo-
tacu zgrade, i
– vrednosti zapreminskog protoka vazduha V
min,i
, potrebne da se zadovolje hi-
gijenski zahtevi:
O IZOLACIJI 99
3
inf, min,
max ( , ), m /h.
i i i
V V V =

(2.53)
Sa sistemom mehanicke ventilacije:
Ako mehanicki ventilacioni sistem postoji, dovedena kolicina vazduha ne mo-
ra obavezno imati termicke karakteristike spoljašnjeg vazduha, na primer:
– kada se koristi toplota otpadnog vazduha;
– kada se spoljašnji vazduh centralno predgreva;
– kada se vazduh dovodi iz susednih prostorija.
U ovim slucajevima se uvodi faktor smanjenja temperature, koji uzima u obzir
razliku izmedu temperature dovedenog vazduha i spoljne projektne temperature.
U sistemima sa vecim protokom vazduha koji se odvodi u odnosu na kolicinu
vazduha koji se ubacuje, ova razlika se nadoknaduje spoljnim vazduhom koji pre-
strujava kroz procepe i otvore u termickom omotacu zgrade, što se takode mora uze-
ti u obzir.
Izraz za odredivanje zapreminskog protoka vazduha kroz grejanu prostoriju
(i), koji se koristi za proracun koeficijenta projektnih ventilacionih toplotnih gubita-
ka, je sledeci:
3
inf, , , , inf,
, m /h,
i i su i V i mech i i
V V V f V = + +

(2.54)
gde je
V
inf,i
, m
3
/h – zapreminski protok vazduha koji infiltracijom dospeva u grejanu
prostoriju (i)
V
su
,
i
, m
3
/h – zapreminski protok vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju
(i)
V
mech,iinf
,
i
, m
3
/h – razlika odsisane i ubacene kolicine vazduha u grejanu prostoriju
f
Vi
– faktor redukcije temperature, dat izrazom:
f
Vi
= (ș
int,i
– ș
su,i
) / (ș
int,i
– ș
e
)
ș
su,i
, °C – temperatura vazduha koji se dovodi u grejanu prostoriju (i), (bilo
da se dovodi iz centralnog vazdušnog sistema grejanja, ili iz su-
sedne grejane ili negrejane prostorije, ili iz spoljnog okruženja).
Ako se primenjuje sistem korišcenja otpadne toplote, ș
su,i
može
biti izracunata iz stepena korisnosti sistema za korišcenje otpad-
ne toplote. ș
su,i
može biti viša ili niža od unutrašnje temperatu-
re vazduha.
Moguce je primeniti pojednostavljen metod za odredivanje zapreminskog
protoka vazduha.
Zapreminski protok vazduha usled infiltracije, V
inf
,
i,
grejane prostorije (i),
uzrokovan vetrom i efektima uzgonskog strujanja vazduha kroz omotac zgrade, mo-
že se izracunati na sledeci nacin:
V
inf
,
i
= 2V
i
n
50
e
i
İ
i
, m
3
/h, (2.55)
gde je
100 2. Gradevinska izolacija
n
50
, h
-1
– broj izmena vazduha, kao rezultat razlike pritisaka od 50 Pa izmedu spo-
ljašnjosti i unutrašnjosti zgrade, kroz otvore u termickom omotacu zgra-
de, na cas;
e
i
– koeficijent zaklonjenosti;
İ
i
– faktor korekcije visine, koji uzima u obzir porast brzine vetra sa poveca-
njem visine prostorije u odnosu na nivo tla.
Višak izvucenog vazduha u svim ventilacionim sistemima se zamenjuje spo-
ljašnjim vazduhom koji prestrujava kroz omotac zgrade. Ako razlika protoka odsi-
snog i ubacnog vazduha nije drugacije odredena, može se za citavu zgradu izracu-
nati na sledeci nacin:
V
mech,iinf
,
i
= max (V
ex
– V
su
, 0), m
3
/h, (2.56)
gde je
V
ex
, m
3
/h – protok odsisnog vazduha za citavu zgradu;
V
su
, m
3
/h – protok ubacnog vazduha za citavu zgradu.
U zgradama za stanovanje, protok dovedenog vazduha za citavu zgradu ce-
sto je podešen da bude jednak nuli. U pocetku, V
mech,iinf
,
i
je odreden za citavu zgra-
du. Zatim, raspodela protoka ovog spoljašnjeg vazduha na svaku prostoriju u zgra-
di, racuna se na osnovu propustljivosti (zaptivenosti omotaca zgrade i projektnih pri-
rodnih otvora na zgradi) svake prostorije u proporciji sa propustljivošcu citave zgra-
de. Ako nisu dostupne vrednosti termicke propustljivosti, raspodela protoka spoljaš-
njeg vazduha može se izracunati na pojednostavljen nacin srazmerno zapremini sva-
ke prostorije u odnosu na zapreminu zgrade:
V
mech,iinf
,
i
= V
mech,iinf
(V
i
/ ȈV
i
), m
3
/h, (2.57)
gde je V
i
– zapremina prostorije i. Ovaj izraz može biti korišcen na odgovarajuci na-
cin za odredivanje protoka dovedenog vazduha za svaku prostoriju ako je dat samo
protok dovedenog vazduha za celu zgradu.
2.5.3. VENTILACIONI GUBICI
PREMA SRPS EN ISO 13789:2007.
Slicno kao kod proracuna ukupnih transmisionih gubitaka toplote, i ovde se
prvo pristupa proracunu koeficijenta ventilacionog gubitka, koji se zatim množi ra-
zlikom temperatura unutrašnje i spoljašnje sredine.
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), H
V
[W/K],
izracunava se po obrascu:
H
V
= ȡ
a
c
p
V n, (2.58)
gde je
V – zapremina grejanog prostora [m
3
];
n – broj izmena vazduha na cas [h
-1
]
ȡ
a
c
p
= 0,33 W h/(m
3
K), (ȡ
a
c
p
= 1200 J/(m
3
K))
O IZOLACIJI 101
Tabela 2.20. Broj izmena vazduha na cas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase
zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) – Stambene zgrade sa više stanova
i prirodnom ventilacijom
Broj izmena vazduha n [h
-1
] Broj izmena vazduha n [h
-1
]
Izloženost fasade vetru Više od jedne fasade Samo jedna fasada
Zaptivenost Loša Srednja Dobra Loša Srednja Dobra
Otvoren položaj zgrade 1,2 0,7 0,5 1,0 0,6 0,5
Umereno zaklonjen položaj 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5
Veoma zaklonjen položaj 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Tabela 2.21. Broj izmena vazduha na cas u zavisnosti od zaklonjenosti i klase
zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) – Pojedinacne porodicne kuce sa
prirodnom ventilacijom
Broj izmena vazduha n [h
-1
]
Zaptivenost Loša Srednja Dobra
Otvoren položaj zgrade 1,5 0,8 0,5
Umereno zaklonjen položaj 1,1 0,6 0,5
Veoma zaklonjen položaj 0,76 0,5 0,5
2.5.4. UKUPNI ZAPREMINSKI GUBICI TOPLOTE
UNUTAR TERMIýKOG OMOTAýA, q
V
[W/m
3
]
Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termickog omotaca, q
V
[W/m
3
],
transmisioni i ventilacioni, izracunavaju se po obrascu:
3
, W/m .
T V
v
e
H H
q
V
+
=
(2.59)
2.5.5. PROPUSTLJIVOST ZA VAZDUH
GRAĈEVINSKOG ELEMENTA
Propustljivost za vazduh gradevinskog elementa – pre svega spoljne gradevin-
ske stolarije, prozora i vrata, ispituje se u laboratorijskim uslovima saglasno standar-
du SRPS EN 1026:2008, sa klasifikacijom prema standardu SRPS EN 12207:2008.
Prozori i vrata moraju imati vazdušnu propustljivost: u klasi 2 (važi za prozo-
re i balkonska vrata, za ugradnju u zgradama spratnosti do tri sprata); u klasi 3 (va-
ži za prozore i balkonska vrata, ugradene u trospratne ili višespratne zgrade, kao i za
ulazna vrata).
2.5.6. NEPROPUSTLJIVOST ZA VAZDUH ZGRADE
ILI DELA ZGRADE
Nepropustljivost za vazduh zgrade ili dela zgrade mora da bude podesna za
korišcenje zgrade (vazdušni komfor) i za, eventualno, vrstu sistema ventilacije koji
102 2. Gradevinska izolacija
se primenjuje. Zgrade sa izbalansiranim ventilacionim sistemima (mehanicko snab-
devanje vazduhom i odvodenje vazduha) moraju da budu što je više moguce nepro-
pusne za vazduh: n
50
ispod 1,0 h
-1
(zgrade spratnosti vece od 3 sprata) i ispod 2,0
(zgrade sa 3 sprata, i niže). Pored toga, mora se spreciti svako pojedinacno curenje
iz strukture zgrade (ogranicavanje brzine strujanja vazduha u prostoriji – uslov kom-
fora), kao i mogucnost širenja polutanata (na primer, unutrašnji zidovi i podovi mo-
raju da budu nepropusni odnosno dovoljno nepropusni za vazduh). Metod merenja
vrednosti n
50
odreden je standardom SRPS EN 13829 (odgovara i ISO 9972). Nave-
dene granicne vrednosti n
50
odnose se na i mere se kao ukupna nepropustljivost za
vazduh strukture zgrade (gradevinska konstrukcija), pa se tokom merenja zatvore-
nim drže svi prozori, vrata i unutrašnji otvori, kao i ventili za dovod i odvod vazdu-
ha (elementi sistema za mehanicku ventilaciju).
2.6. TOPLOTNI MOSTOVI
Toplotni most je mesto smanjenog otpora prolazu toplote u odnosu na kon-
strukciju u kojoj se nalazi, odnosno mesto u termickom omotacu na kome se javlja
povecani toplotni fluks. Pojava toplotnih mostova može znacajno uticati na poveca-
nje transmisionih gubitaka toplote zgrade.
U zavisnosti od toga šta prouzrokuje pojavu toplotnog mosta, razlikujemo:
– konstruktivni toplotni most (promena vrste materijala u konstrukciji),
– geometrijski toplotni most (promena oblika konstrukcije, na primer uglovi,
žljebovi, ispupcenja...)
Toplotni mostovi prouzrokuju povecane gubitke toplote, pojavu kondenzacije
na unutrašnjoj površini spoljnog zida, kao i unutar same konstrukcije. Posledice ko-
je se javljaju zbog pojave toplotnih mostova su: oštecenja konstrukcije usled poja-
ve vlage i budi, mehanicka oštecenja materijala zida i toplotne izolacije usled pojave
smrzavanja kondenzata, narušavanje mehanicke stabilnosti konstrukcije.
Proracun toplotnih mostova moguce je izvršiti na nekoliko nacina:
– paušalnim dodatkom na koeficijent transmisionog gubitka toplote;
– pojednostavljenim metodama prema SRPS EN ISO 14683:2008. (katalog),
– detaljhnim proracunom prema SRPS EN ISO 10211:2008.
2.6.1. TOPLOTNI MOSTOVI I TRANSMISIONI
TOPLOTNI GUBICI
Uticaj toplotnih mostova mora da bude što manji. Ovde se izdvojeno daje pri-
kaz pojmova kojima su odredeni toplotni mostovi:
Toplotni most je deo omotaca zgrade gde se inace uniformna toplotna otpor-
nost znacajno menja usled:
a) potpunog ili delimicnog prodora u omotac zgrade materijala razlicite to-
plotne provodljivosti i/ili
b) promene u debljini elementa i/ili
c) razlike izmedu unutrašnje i spoljne površine, kao što se dešava na spojevi-
ma zid/pod/tavanica.
O IZOLACIJI 103
Linijski toplotni most je toplotni most unuformnog poprecnog preseka duž
jedne od tri ortogonalne ose.
Taþkasti toplotni most je toplotni most neuniformnog poprecnog preseka u
bilo kom pravcu.
2-D geometrijski model je geometrijski model izveden iz detalja projekta
zgrade, kao što je model za jednu od ortogonalnih osa, pri cemu se poprecni presek
upravan na tu osu ne sme da menja unutar granica modela. 2-D geometrijski model
se koristi u dvodimenzionalnim proracunima.
Linijski koeficijent prolaza toplote Ȍ, W/(m K), je toplotni fluks u stacio-
narnom stanju, ĭ [W], podeljen dužinom, l [m], i razlikom temperatura, ^ș [K], iz-
medu okruženja sa obe strane toplotnog mosta; u opštem slucaju proracunava se u
skladu sa SRPS EN ISO 10211, pri cemu tacnost softvera koji se koristi može da se
krece u granicama ± 5 %. Potrebno je razlikovati: Ȍ
e
, W/(m K) – eksterni (uzimaju
se spoljne mere); Ȍ
i
, W/(m K) – interni (uzimaju se unutrašnje mere); Ȍ
oi
, W/(m K)
– ukupni interni (uzimaju se ukupne unutrašnje mere).
Linijski koeficijenti prolaza toplote se obicno javljaju na: spojevima izmedu
spoljnih elemenata (uglovi zidova, zid – tavanica, zid-krov, zid – pod); spojevima
unutrašnjih (pregradnih) zidova sa spoljnim zidovima, tavanicama, krovovima; na
spojevima unutrašnjih podova sa spoljnim zidovima; na stubovima u spoljnim zido-
vima; oko prozora i vrata. Tacnost podataka iz relevantnih kataloga toplotnih mosto-
va iznosi ± 20 % (kao i tacnost proracuna koji se vrše bez softvera); Tacnost poda-
taka o tipicnim (tipskim) vrednostima, koje su date tabelarno u standardu SRPS EN
14683 iznosi od 0 % do 50 %, jer primeri u katalozima imaju fiksne parametre (me-
re i primenjeni materijali).
Taþkasti koeficijent prolaza toplote
Ȥ
, W/K, je toplotni fluks u stacionar-
nom stanju, ĭ [W], podeljen razlikom temperatura Aș, K, izmedu okruženja sa obe
strane toplotnog mosta. Uticaj tackastih toplotnih mostova se u najvecem broju slu-
cajeva može zanemariti; u suprotnom, proracun se vrši u skladu sa standardom SRPS
EN ISO 10211-1.
Koeficijent transmisionog prolaza toplote H
T
, W/K, je toplotni fluks usled
prenosa toplote kroz gradevinsku strukturu zgrade podeljen razlikom temperatura
sredina sa obe strane konstrukcije; racuna se u skladu sa standardima SRPS EN
13790, SRPS EN 13370, SRPS EN 13789 i SRPS EN ISO 14683:
H
T
= H
D
+ H
g
+ H
U
+ H
A
, W/K. (2.60)
Direktni koeficijent transmisionog prolaza toplote H
D
, W/K, je toplotni
protok usled prenosa toplote kroz omotac zgrade, po jedinici razlike temperatura; ra-
cuna se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 14683.
Koeficijent transmisionog prolaza toplote kroz tlo, H
g
, W/K, je toplotni
protok usled prenosa toplote kroz omotac zgrade, po jedinici razlike temperatura; ra-
cuna se u skladu sa standardom SRPS EN ISO 13370.
Koeficijent transmisionog prolaza toplote kroz nekondicionirani prostor,
H
U
, W/K, je toplotni protok usled prenosa toplote kroz nekondicionirani prostor,
po jedinici razlike temperatura; racuna se u skladu sa standardom SRPS EN ISO
13789.
104 2. Gradevinska izolacija
Koeficijent transmisionog prolaza toplote ka susednoj (sa kojom se zgra-
da graniþi) zgradi, H
A
, W/K, je toplotni protok usled prenosa toplote izmedu dve
zgrade, po jedinici razlike temperatura; racuna se u skladu sa standardom SRPS EN
ISO 13789.
Vrednosti H (H
D
, H
g
, H
U
, H
A
), se, saglasno standardu SRPS EN ISO 13790,
proracunavaju po jednacini:
, W/K,
tr i i k k j
i k j
H b A U l ψ χ
(
= + +
(
(
¸ ¸
¿ ¿ ¿
(2.61)
gde je
b
tr
[–] – faktor podešavanja, koji zavisi od razlike temperature sredina sa
obe strane gradevinskog elementa,
A
i
[m
2
] – površina i-tog elementa omotaca zgrade,
U
i
[W/(m
2
K)] – koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaca zgrade,
l
k
[m] – dužina k-tog linijskog toplotnog mosta,
Ȍ
k
[W/(m K)] – linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mosta,
Ȥ
j
[W/ K] – tackasti koeficijent prolaza toplote j-tog tackastog toplotnog mosta.
Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta H
TB
, W/K, iznosi:
H
TB
= Ȉ l ȥ
e
, (2.62)
gde je
l [m] – dužina toplotnog mosta,
ȥ
e
, W/(m² K) – linijski koeficijent prolaza toplote na mestu toplotnog mosta, koji
odgovara spoljnim merama gradevinskog elementa.
Uticaj toplotnih mostova može se uvažiti primenom kataloga toplotnih mosto-
va – prema tabeli 2.23 iz, uz povecanje koeficijenata prolaza toplote za ^U
TB
= 0,05
W/(m² K), za ukupnu granicnu površinu kroz koju se toplota prenosi.
Ukoliko je uticaj toplotnih mostova vec uzet u obzir pri proracunu koeficijenta
prolaza toplote, U, gradevinskog elementa, granicna površina kroz koju se toplota pre-
nosi, A, kod uvažavanja uticaja prema toplotnog mosta može se umanjiti za površinu
gradevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj nacin odreden.
Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, H
TB
[W/K], ta-
da iznosi:
H
TB
= ǻU
TB
A, (2.63)
gde je A [m
2
] zbirna površina spoljnih gradevinskih elemenata (spoljni omotac objek-
ta), umanjena za površine gradevinskih elemenata za koje su izracunati koeficijenti
prolaza toplote sa ukljucenim toplotnim mostovima.
Transmisioni toplotni gubitak termickog omotaca zgrade, H
T
[W/K], iznosi:
( ) ,
T xi i i TB
i
H F U A H = +
¿
(2.64)
gde je
O IZOLACIJI 105
F
xi
– faktor korekcije temperature za i-ti gradevinski element (tabela
2.22);
U
i
[ W/(m² K)] – koeficijent prolaza toplote i-tog gradevinskog elementa, površine
A
i
[m
2
].
Tabela 2.22. Faktori korekcije temperature, F
xi

Toplotni protok ka spoljnjoj sredini,
preko i-tog gradevinskog elementa
Faktor korekcije
temperature, F
xi
Spoljni zid, prozor 1
Krov (kao granica sistema) 1
Najviši (ceo) sprat (negrejani tavanski prostor) 0,8
Zid izmedu zgrada (granica grejanih prostora) 0,8
Zidovi i tavanice ka negrejanim prostorima 0,5
Donja zona zgrade:
– tavanice i zidovi ka negrejanom podrumu
– podovi na tlu
– površine grejanih podruma koje se granice sa tlom
0,6
Tabela 2.23. Katalog toplotnih mostova

– Zid

– Laki zid (ukljucujuci malter i drvene ploce)


– Izolacija

– Meduspratna konstrukcija / Stub

– Okvir
KROVOVI (Roofs)
e

=

1
,
2
e = 1,3
i
,
o
i

=

1
,
0
i,oi = 1,0
R1
L
2D
= 1,42
ψ
e
= 0,55
ψ
oi
= 0,70
ψ
i
= 0,70
R2
L
2D
= 1,38
ψ
e
= 0,50
ψ
oi
= 0,65
ψ
i
= 0,65
R3
L
2D
= 1,28
ψ
e
= 0,40
ψ
oi
= 0,55
ψ
i
= 0,55
R4
L
2D
= 1,25
ψ
e
= 0,30
ψ
oi
= 0,50
ψ
i
= 0,50
R5
L
2D
= 1,42
ψ
e
= 0,55
ψ
oi
= 0,70
ψ
i
= 0,70
e

=

1
,
2
0
,
1
7
e = 1,3
i
,
o
i

=

1
,
0
i,oi = 1,0
R6
L
2D
= 1,29
ψ
e
= 0,40
ψ
oi
= 0,55
ψ
i
= 0,55
106 2. Gradevinska izolacija

– Zid

– Laki zid (ukljucujuci malter i drvene ploce)


– Izolacija

– Meduspratna konstrukcija / Stub

– Okvir
R7
L
2D
= 1,44
ψ
e
= 0,55
ψ
oi
= 0,75
ψ
i
= 0,75
R8
L
2D
= 1,28
ψ
e
= 0,35
ψ
oi
= 0,55
ψ
i
= 0,55
R9
L
2D
= 0,84
ψ
e
= –0,05
ψ
oi
= 0,15
ψ
i
= 0,15
e

=

1
,
2
e = 1,3
i
,
o
i

=

1
,
0
i,oi = 1,0
R10
L
2D
= 0,92
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,20
ψ
i
= 0,20
R11
L
2D
= 0,93
ψ
e
= 0,25
ψ
oi
= 0,20
ψ
i
= 0,20
e

=

1
,
2
0
,
1
7
e = 1,3
i
,
o
i

=

1
,
0
i,oi = 1,0
R12
L
2D
= 1,02
ψ
e
= 0,10
ψ
oi
= 0,30
ψ
i
= 0,30
BALKONI (Balconies) i UGLOVI (Corners)
B1
L
2D
= 1,57
ψ
e
= 0,85
ψ
oi
= 0,85
ψ
i
= 0,90
e
,

o
i

=

2
,
1
5
0,6 1,0
i

=

1
,
0
i

=

1
,
0
B2
L
2D
= 1,56
ψ
e
= 0,80
ψ
oi
= 0,80
ψ
i
= 0,85
B3
L
2D
= 1,50
ψ
e
= 0,75
ψ
oi
= 0,75
ψ
i
= 0,80
Tabela 2.23. (nastavak)
O IZOLACIJI 107

– Zid

– Laki zid (ukljucujuci malter i drvene ploce)


– Izolacija

– Meduspratna konstrukcija / Stub

– Okvir
B4
L
2D
= 1,49
ψ
e
= 0,70
ψ
oi
= 0,70
ψ
i
= 0,75
C1
L
2D
= 0,84
ψ
e
= –0,05
ψ
oi
= 0,15
ψ
i
= 0,15
e

=

1
,
3
e = 1,3
i
,
o
i

=

1
,
0
i,oi = 1,0
C2
L
2D
= 0,79
ψ
e
= –0,10
ψ
oi
= 0,10
ψ
i
= 0,10
C3
L
2D
= 0,79
ψ
e
= –0,20
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,00
C4
L
2D
= 0,81
ψ
e
= –0,15
ψ
oi
= 0,05
ψ
i
= 0,05
C5
L
2D
= 0,71
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= –0,20
ψ
i
= –0,20
e

=

1
e = 1
i
,
o
i

=

1
,
3
i,oi = 1,3
C6
L
2D
= 0,77
ψ
e
= 0,10
ψ
oi
= –0,15
ψ
i
= –0,15
C7
L
2D
= 0,83
ψ
e
= 0,15
ψ
oi
= –0,05
ψ
i
= –0,05
C8
L
2D
= 0,82
ψ
e
= 0,05
ψ
oi
= –0,15
ψ
i
= –0,15
Tabela 2.23. (nastavak)
108 2. Gradevinska izolacija

– Zid

– Laki zid (ukljucujuci malter i drvene ploce)


– Izolacija

– Meduspratna konstrukcija / Stub

– Okvir
PODOVI (Floors)
F1
L
2D
= 0,74
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,05
e
,
o
i

=

2
,
0
i

=

1
,
0
i

=

1
,
0
1,0
F2
L
2D
= 1,76
ψ
e
= 0,80
ψ
oi
= 0,80
ψ
i
= 0,90
F3
L
2D
= 1,50
ψ
e
= 0,75
ψ
oi
= 0,75
ψ
i
= 0,80
F4
L
2D
= 1,36
ψ
e
= 0,55
ψ
oi
= 0,55
ψ
i
= 0,60
F5
L
2D
= 1,33
ψ
e
= 0,60
ψ
oi
= 0,60
ψ
i
= 0,65
F6
L
2D
= 1,40
ψ
e
= 0,65
ψ
oi
= 0,65
ψ
i
= 0,70
F7
L
2D
= 1,41
ψ
e
= 0,65
ψ
oi
= 0,65
ψ
i
= 0,70
F8
L
2D
= 0,99
ψ
e
= 0,20
ψ
oi
= 0,20
ψ
i
= 0,30
Tabela 2.23. (nastavak)
O IZOLACIJI 109

– Zid

– Laki zid (ukljucujuci malter i drvene ploce)


– Izolacija

– Meduspratna konstrukcija / Stub

– Okvir
UNUTRAŠNjI ZIDOVI (Internal walls)
IW1
L
2D
= 0,74
1,0
i

=

1
,
0
i

=

1
,
0
e
,
o
i

=

2
,
1
5
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,05
IW2
L
2D
= 1,26
ψ
e
= 0,50
ψ
oi
= 0,50
ψ
i
= 0,55
IW3
L
2D
= 1,22
ψ
e
= 0,50
ψ
oi
= 0,50
ψ
i
= 0,55
IW4
L
2D
= 0,81
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,05
1,0
e
,
o
i

=

2
,
1
5i

=

1
,
0
i

=

1
,
0
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,05
IW5
L
2D
= 0,74
1
,
0
1
,
0
e,oi = 2,15
i = 1,0 i = 1,0
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,05
IW6
L
2D
= 0,79
STUBOVI (Pillars)
e = 2,3
i,oi = 2,3
0,3
ψ
e
= 1,30
ψ
oi
= 1,30
ψ
i
= 1,30
P1
L
2D
= 2,09
ψ
e
= 1,20
ψ
oi
= 1,20
ψ
i
= 1,20
P2
L
2D
= 2,01
ψ
e
= 1,05
ψ
oi
= 1,05
ψ
i
= 1,05
P3
L
2D
= 1,83
ψ
e
= 1,90
ψ
oi
= 1,90
ψ
i
= 1,90
P4
L
2D
= 1,76
Tabela 2.23. (nastavak)
110 2. Gradevinska izolacija

– Zid

– Laki zid (ukljucujuci malter i drvene ploce)


– Izolacija

– Meduspratna konstrukcija / Stub

– Okvir
OTVORI PROZORA I VRATA (Windows and doors openings)
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,00
e = 1,0
0
,
3
0
,
1
i,oi = 1,0
W1
L
2D
= 0,36
ψ
e
= 0,65
ψ
oi
= 0,65
ψ
i
= 0,65
0,2
W2
L
2D
= 1,00
ψ
e
= 0,45
ψ
oi
= 0,45
ψ
i
= 0,45
W3
L
2D
= 0,81
ψ
e
= 0,05
ψ
oi
= 0,05
ψ
i
= 0,05
W4
L
2D
= 0,41
ψ
e
= 0,05
ψ
oi
= 0,05
ψ
i
= 0,05
W5
L
2D
= 0,40
ψ
e
= 0,10
ψ
oi
= 0,10
ψ
i
= 0,10
W6
L
2D
= 0,44
ψ
e
= 0,35
ψ
oi
= 0,35
ψ
i
= 0,35
0
,
3
0
,
1
e = 1,0
i,oi = 1,0
W7
L
2D
= 0,70
ψ
e
= 0,30
ψ
oi
= 0,30
ψ
i
= 0,30
0,2
W8
L
2D
= 0,95
ψ
e
= 0,20
ψ
oi
= 0,20
ψ
i
= 0,20
W9
L
2D
= 0,56
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,00
W10
L
2D
= 0,39
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,00
W11
L
2D
= 0,36
ψ
e
= 0,05
ψ
oi
= 0,05
ψ
i
= 0,05
W12
L
2D
= 0,41
OTVORI PROZORA I VRATA (Windows and doors openings)
ψ
e
= 0,60
ψ
oi
= 0,60
ψ
i
= 0,60
e = 1,0
i,oi = 1,0
0
,
3
0
,
1
W13
L
2D
= 0,93
ψ
e
= 0,65
ψ
oi
= 0,65
ψ
i
= 0,65
0,2
W14
L
2D
= 1,02
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,00
ψ
i
= 0,00
W15
L
2D
= 0,35
ψ
e
= 0,05
ψ
oi
= 0,05
ψ
i
= 0,05
W16
L
2D
= 0,42
ψ
e
= 0,40
ψ
oi
= 0,40
ψ
i
= 0,40
W17
L
2D
= 0,72
ψ
e
= 0,20
ψ
oi
= 0,20
ψ
i
= 0,20
W18
L
2D
= 0,57
Tabela 2.23. (nastavak)
O IZOLACIJI 111

– Zid

– Laki zid (ukljucujuci malter i drvene ploce)


– Izolacija

– Meduspratna konstrukcija / Stub

– Okvir
PODOVI U DODIRU SA TLOM (Ground floors)
ψ
e
= 0,65
ψ
oi
= 0,80
ψ
i
= 0,80
e

=

1
,
2
1,0
i
,
o
i

=

1
,
0
GF1
ψ
e
= 0,60
ψ
oi
= 0,75
ψ
i
= 0,75
GF2
ψ
e
= 0,55
ψ
oi
= 0,70
ψ
i
= 0,70
GF3
ψ
e
= 0,50
ψ
oi
= 0,35
ψ
i
= 0,35
GF4
ψ
e
= 0,60
ψ
oi
= 0,75
ψ
i
= 0,75
e

=

1
,
2
1,0
i
,
o
i

=

,
0
GF5
ψ
e
= 0,45
ψ
oi
= 0,60
ψ
i
= 0,60
GF6
PODOVI U DODIRU SA TLOM (Ground floors)
ψ
e
= –0,05
ψ
oi
= 0,10
ψ
i
= 0,10
GF7
ψ
e
= 0,05
ψ
oi
= 0,20
ψ
i
= 0,20
GF8 ψ
e
= 0,75
ψ
oi
= 0,95
ψ
i
= 0,95
e

=

1
,
2
i
,
o
i

=

1
,
0
1,0
GF9
Tabela 2.23. (nastavak)
112 2. Gradevinska izolacija

– Zid

– Laki zid (ukljucujuci malter i drvene ploce)


– Izolacija

– Meduspratna konstrukcija / Stub

– Okvir
ψ
e
= 0,65
ψ
oi
= 0,85
ψ
i
= 0,85
GF10
ψ
e
= 0,55
ψ
oi
= 0,75
ψ
i
= 0,75
GF11
ψ
e
= 0,50
ψ
oi
= 0,70
ψ
i
= 0,70
GF12
ψ
e
= 0,60
ψ
oi
= 0,80
ψ
i
= 0,80
e

=

1
,
2
i
,
o
i

=

1
,
1
1,0
GF13
ψ
e
= 0,45
ψ
oi
= 0,65
ψ
i
= 0,65
GF14
ψ
e
= –0,10
ψ
oi
= 0,10
ψ
i
= 0,10
GF15
ψ
e
= 0,00
ψ
oi
= 0,20
ψ
i
= 0,20
GF16
2.7. METODE PRORAýUNA GODIŠNJE POTREBNE
TOPLOTE ZA GREJANJE
2.7.1. METOD STEPEN DANA
Sam pojam stepen-dan, koji je kljucni element ove metode, predstavlja, na ne-
ki nacin, pokazatelj kretanja spoljne temperature vazduha u nekom mestu tokom pe-
rioda grejanja.
Ako sa q oznacimo potrebnu kolicinu toplote za grejanje pri jedinicnoj tempe-
raturskoj razlici (temperatura vazduha spolja i unutra), onda se može napisati:
Tabela 2.23. (nastavak)
O IZOLACIJI 113
, W/K,
GUB
u s p
Q
q
θ θ
=
÷
(2.65)
onda je potrebna kolicina toplote za grejanje po danima:
1 1
2 2
3 3
( ) 24, Wh/dan,
( ) 24, Wh/dan,
( ) 24, Wh/dan,
...
( ) 24, Wh/dan,
u s
u s
u s
n u sn
Q q
Q q
Q q
Q q
θ θ
θ θ
θ θ
θ θ
= · ÷ ·
= · ÷ ·
= · ÷ ·
= · ÷ ·
(2.66)
pa je energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:
1 1
24 ( ), Wh/god.
Z Z
g n u sn
n n
Q Q q θ θ
= =
= = ÷
¿ ¿ (2.67)
gde je Z – broj dana u grejnoj sezoni.
Broj stepen-dana je:
1
( ),
Z
u sn
n
SD θ θ
=
= ÷
¿ (2.68)
pa izraz (2.67) ima oblik:
1
24 , Wh/god.
Z
g n
n
Q Q q SD
=
= =
¿ (2.69)
Ako se uvede pojam srednje temperature grejnog perioda ș
g
, onda se broj ste-
pen-dana može napisati u obliku:
SD = Z (ș
u
– ș
g
), (2.70)
Ako se dodatno usvoji (što je odgovara realnim uslovima i zadatku sistema za
grejanje) da je temperatura vazduha u prostoriji – unutrašnja temperatura – konstan-
tna vrednosti, onda se može napisati:
1
.
Z
u sn
n
SD Z θ θ
=
= ÷
¿ (2.71)
Ovde se uvodi još jedan pojam: temperatura grenice grejanje ș
gg
, što pred-
stavlja temperaturu spoljnog vazduha pri kojoj pocinje i pri kojoj se završava grejna
sezona. Ako se ima u vidu da je grejna sezona ogranicena temperaturom grenice gre-
janja, onda se može napisati izraz za broj stepen dana u sledecem obliku:
1
( ) ( ).
Z
u gg gg sn
n
SD Z θ θ θ θ
=
= ÷ + ÷
¿ (2.72)
114 2. Gradevinska izolacija
Izraz (2.72) se koristi za prakticno izracunavanje broja SD, što je graficki pri-
kazano na slici 2.12.
Kada se racuna broj stepen-dana, polazi se od sledecih pretpostavki:
– srednja unutrašnja temperatura vazduha u prostorijama iznosi t
u
= 19°C (u
vecini prostorija je unutrašnja temperatura 20ºC, ali tu su i sporedne pro-
storije, cija je temperatura vazduha niža, pa se za prosecnu vrednost usva-
ja 19ºC);
– temperatura granice grejanje iznosi ș
gg
,= 12ºC.
Ono što se razlikuje od mesta do mesta jeste:
– tok spoljne temperature vazduha ș
s
= ș
s
(IJ),
– srednja temperatura grejnog perioda ș
g
i
– dužina trajanja grejne sezone, odnosno broj dana u grejnoj sezoni Z.
θ

(°C)
θ’
u
A
1
A
2
Početak
grejne
sezone
Kraj
grejne
sezone
Meseci X XI XII I II III IV
θ’
gg
θ’
g
θ
s
(τ)
Slika 2.12. Graficki prikaz broja stepen-dana
Proracun godišnje potrošnje energije za grejanje metodom broja stepen-dana
odreduje se na sledeci nacin:
24
, Wh/god,
GUB
g
u sp
Q SD
Q y e
θ θ
=
÷
(2.73)
gde su
y – korekcioni faktor jednovremenosti, koji uzima u obzir cinjenicu da se svi nepo-
voljni uticaji (velika brzina vetra, visoka oblacnost…) ne javljaju istovremeno,
a pri proracunu gubitaka toplote su uzeti u obzir (tabela 2.25),
O IZOLACIJI 115
e – korekcioni faktor koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (smatra se da u toku 24
casa dolazi do prekida u zagrevanju tokom noci od oko 8 casova), tako da po-
stoji njegov uticaj na smanjenje potrošnje energije:
e = e
t
e
b
, (2.74)
gde je
e
t
– faktor temperaturskog ogranicenja, koji uzima u obzir ograniceno zagrevanje
tokom noci kada se ne troši gorivo za grejanje. Nocni prekid u zagrevanju uti-
ce na sniženje unutrašnje temperature u odnosu na projektnu vrednost i izraža-
va se na sledeci nacin:
,
um g
t
u g
e
θ θ
θ θ
÷
=
÷
(2.75)
gde je
ș
um
– snižena unutrašnja temperatura tokom noci.
Medutim, racunski je jako teško odrediti tum, jer ona zavisi od više uticajnih
faktora, tako da se faktor et odreduje empirijski i usvaja se u zavisnosti od namene
zgrade, odnosno dnevnog korišcenja postrojenja za grejanje u zgradi;
e
b
– faktor eksploatacionog ogranicenja, koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (ili
ograniceno zagrevanje) tokom vikenda, praznika, raspusta ili kolektivnog od-
mora, i slicno.
Tabela 2.24. Broj stepen-dana SD, broj dana Z i srednja temperatura ș
g

za gradove u Srbiji
MȿɋɌO SD Z ș
g
MESTO SD Z ș
g
Aleksinac 2517 176 5,7 Leskovac 2625 181 5,5
Beograd 2520 175 5,6 Požarevac 2588 181 5,7
Becej 2797 184 4,8 Negotin 2818 183 4,6
Bor 3100 200 4,5 Niš 2613 179 5,4
Valjevo 2784 192 5,5 Novi Sad 2679 181 5,2
Vranje 2675 182 5,3 Pancevo 2712 182 5,1
Vršac 2556 180 5,8 Pirot 2610 180 5,5
Gornji Milanovac 3078 208 5,2 Prokuplje 2604 186 6
Divcibare 3839 243 4,2 Senta 2824 187 4,9
Zajecar 2880 192 5 Smederevo 2610 180 5,5
Zlatibor 3728 239 4,4 Sombor 2850 190 5
Zrenjanin 2748 182 4,9 Sremski Karlovci 2496 177 5,9
Jagodina 2599 178 5,4 Sremska Mitrovica 2738 185 5,2
Kikinda 2763 183 4,9 Užice 3015 201 5
Kopaonik 5349 311 2,8 Cacak 2755 190 5,5
Kragujevac 2610 180 5,5 Cuprija 2380 163 5,4
Kraljevo 2628 180 5,4 Šabac 2588 181 5,7
Kruševac 2654 183 5,5 Šid 2686 184 5,4
116 2. Gradevinska izolacija
2.7.2. PRORAýUN METODOM POTPUNO DEFINISANOG
MESEýNOG MODELA
Godišnja potrebna toplota za grejanje, Q
H,nd
se prema SRPS EN ISO
13790, za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju, racuna po sledecoj formuli:
Q
H,nd
= Q
H,ht
– Ș
H,gn
Q
H,gn
, kWh/a, (2.76)
gde su
Q
H,ht
– Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a],
Ș
H,gn
– Faktor iskorišcenja dobitaka toplote za period grejanja,
Q
H,gn
– Godišnja kolicina toplote koja potice od unutrašnjih dobitaka toplote i dobi-
taka usled suncevog zracenja [kWh/a].
Tabela 2.25. Koeficijent jednovremenosti
Koeficijent y vrednost
normalno vetroviti predeli i zaklonjen položaj 0,63
normalno vetroviti predeli i otvoren položaj 0,60
vetroviti predeli i zaklonjen položaj 0,58
vetroviti predeli i otvoren položaj 0,55
Tabela 2.26. Koeficijent temperaturskog ogranicenja e
t
Vrsta zgrade e
t
Bolnice i zgrade slicne namene 1,00
Stambene zgrade sa grejanjem svih prostorija 0,95
Stambene zgrade sa nocnim ogranicenjem u zagrevanju, administrativne
zgrade, trgovine i drugi slicni objekti velikih akumulacionih sposobnosti u
podrucjima umerene klime
0,90
Administrativne zgrade sa manjon akumulacionom sposobnosti u podrucju
oštre klime
0,85
Škole sa jednom smenom nastave i velikom akumulacionom sposobnošcu 0,80
Škole sa jednom smenom nastave i malom akumulacionom sposobnošcu 0,75
Tabela 2.27. Koeficijent temperaturskog ogranicenja e
b
Vrsta zgrade e
b
Stalno grejani objekti (stambene zgrade, bolnice) 1,00
Stambene zgrade sa nocnim ogranicenjem u zagrevanju subotom, nedeljom i
praznicima (kancelarije, administrativne zgrade, banke, trgovine i sli.)
0,90
Škole 0,75
Specifiþna godišnja potrebna toplota za grejanje, Q
H,an
predstavlja kolic-
nik godišnje potrebne toplote za grejanje i korisne površine zgrade:
O IZOLACIJI 117
, 2
,
, kWh/(m a),
H nd
H an
f
Q
Q
A
=
(2.77)
gde je
A
f
– korisna površina zgrade [m
2
].
Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata to-
plotu koja je potrebna za nadoknadu transmisionih Q
T
i ventilacionih gubitaka to-
plote Q
v
:
Q
H,ht
= Q
T
+ Q
v
, kWh/a. (2.78)
Godišnja koliþina toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote i
dobitaka usled sunþevog zraþenja:
Q
H,gn
= Q
int
+ Q
sol
, kWh/a, (2.79)
gde su
Q
int
– godišnja kolicina toplote koja potice od unutrašnjih dobitaka toplote
[kWh/a],
Q
sol
– godišnja kolicina toplote koja potice od dobitaka usled Suncevog zracenja
[kWh/a],
pa se godišnja potrebna toplota za grejanje može izraziti na sledeci nacin:
Q
H,nd
= (Q
T
+ Q
v
) – Ș
H,gn
(Q
int
+ Q
sol
), kWh/a. (2.80)
Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote racuna se po
formuli:
Q
H,ht
= (H
T
+ H
v
) 24 HDD 10
–3
, kWh/a, (2.81)
gde su
H
T
– koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K],
H
V
– koeficijent ventilacionog gubitka toplote [W/K],
HDD – broj stepen dana za lokaciju zgrade (HDD – Heating Degree Days – tabela
2.24).
Koeficijent transmisionog gubitka toplote:
H
T
= H
D
+ H
g
+ H
U
+ H
A
, W/K, (2.82)
gde su
H
D
– koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa spoljnim
vazduhomu;
H
g
– koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa tlom;
H
U
– koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa negrejanim
prostorom;
H
A
– koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa susednom
zgradom.
118 2. Gradevinska izolacija
Koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa spoljnim
vazduhom racuna se prema Proracunu transmisionih gubitaka usled toplotnih mo-
stova prema SRPS ISO 10211:
, W/K,
D i i k k j
i k j
H A U l ψ χ = + +
¿ ¿ ¿
(2.83)
gde su
A
i
[m
2
] – površina i-tog elementa omotaca zgrade,
U
i
[W/(m
2
K)] – koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaca zgrade,
l
k
[m] – dužina k-tog linijskog toplotnog mosta,
Ȍ
k
[W/m K] – linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mo-
sta,
Ȥ
j
[W/K] – tackasti koeficijent prolaza toplote j-tog tackastog toplotnog mo-
sta.
Za proracun se može koristiti i uprošceni metod uticaja toplotnih mostova dat
u ovom poglavlju (jednacine 2.39 – 2.41 i korišcenjem tabele 2.16 za korekciju tem-
perature).
Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu:
' 2
, W/(m K),
T
T
f
H
H
A
=
(2.84)
gde su
H
T
– koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K],
A
f
– površina termickog omotaca zgrade [m
2
].
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote:
, W/K,
V a p i i
i
H c V n ρ =
¿ (2.85)
gde su
V – zapremina grejanog prostora [m
3
],
n – broj izmena vazduha na cas [h
-1
],
ȡ
a
c
p
= 1200 J/m
3
K,
ȡ
a
– gustina vazduha [kg/m
3
],
c
p
– specificni toplotni kapacitet vazduha pri konstantnom pritisku [J/kgK].
Broj izmena vazduha na cas se odreduje u zavisnosti od zaklonjenosti i klase
zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) prema tabelama 2.20 i 2.21.
Faktor iskorišüenja dobitaka toplote za period grejanja racuna se pomo-
cu sledece formule:
( )
,
1
1
,
1
H
H
a
H
H gn
a
H
γ
η
γ
+
÷
=
÷
(2.86)
gde su
Ȗ
H
– bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa,
a
H
– bezdimenzioni numericki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske kon-
stante.
O IZOLACIJI 119
Bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa predstavlja odnos godišnje kolicine
toplote koja potice od unutrašnjih dobitaka toplote i dobitaka usled suncevog zrace-
nja i godišnje potrebne toplote za nadoknadu gubitaka toplote:
,
,
.
H gn
H
H ht
Q
Q
γ =
(2.87)
Bezdimenzioni numericki parametar a
H
zavisi od vrednosti vremenske kon-
stante IJ i racuna se prema formuli:
,0
,0
,
H H
H
a a
τ
τ
= +
(2.88)
gde je
IJ – vremenska konstanta [h],
i racuna se kao odnos dinamickog toplotnog kapaciteta i zbira koeficijenata transmi-
sionih i ventilacionih gubitaka toplote:
/ 3600
,
m
T V
C
H H
τ =
+
(2.89)
C
m
– dinamicki toplotni kapacitet [J/K].
Prosecne vrednosti faktora iskorišcenja dobitaka toplote za period grejanja (za
sezonski ili mesecni metod) se usvajaju prema tipu gradnje, prema sledecim prepo-
rukama:
Ș
H,gn
= 1,00 – teški tip gradnje;
Ș
H,gn
= 0,98 – srednje-teški tip gradnje;
Ș
H,gn
= 0,90 – laki tip gradnje.
Godišnja koliþina toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote i
dobitaka usled sunþevog zraþenja:
Q
H,gn
= Q
int
+ Q
sol
, kWh/a. (2.90)
Godišnja kolicina toplote koja potice od unutrašnjih dobitaka toplote pred-
stavlja zbir dobitaka toplote od ljudi i elektricnih uredaja (tabela 2.29) i racuna se
prema:
Q
int
= A
f
(q
p
+ q
E
), kWh/a, (2.91)
gde su
A
f
– korisna površina zgrade [m
2
],
q
p
– dobici toplote od ljudi,
q
E
– dobici toplote od elektricnih uredaja.
Godišnja koliþina toplote koja potiþe od dobitaka usled Sunþevog zraþe-
nja:
Q
sol
= F
sh
A
sol
I
sol
IJ
sol
, kWh/a, (2.92)
gde su
120 2. Gradevinska izolacija
F
sh
– faktor osencenosti zgrade (iz tabela 2.30, 2.31 i 2.32):
F
sh
= F
hr
F
ov
F
fin
, (2.93)
gde su F
hor
, F
ov
, F
fin
korekcioni faktori za 45° SGŠ prema tabelama 2.4, 2.5 i 2.6.
Za staklene spoljne površine:
A
sol.gl
= g
gl
(1 – F
F
) A
W
, (2.94)
gde su
g
gl
– faktor propustljivosti Suncevog zracenja u zavisnosti od vrste stakla (tabela
2.6);
F
F
– faktor rama;
A
W
– površina prozora (gradevinskog otvora).
Tabela 2.28. Srednje mesecne temperature vazduha, srednje mesecne sume zracenja
i broj stepen dana za svaki mesec grejne sezone (SD=HDD)
Mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Zima
S
r
e
d
n
j
a

m
e
s
e
c
n
a

t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

(
°
C
)
0,9 3,0 7,3 12,5 17,6 20,6 22,3 22,0 17,7 12,7 7,2 2,6 5,6
S
u
n
c
e
v
o

z
r
a
c
e
n
j
e
X
O
P
(
k
W
h
/
m
2
)
42,75 60,35 103,86 133,65 170,43 181,23 192,83 170,43 127,58 88,94 45,50 33,87 398
J
(
k
W
h
/
m
2
)
64,25 76,98 96,43 86,73 86,28 81,43 90,31 99,43 107,38 109,22 66,52 52,80 455
I
,

Z
(
k
W
h
/
m
2
)
32,57 55,35 79,80 96,05 112,90 116,78 125,22 114,37 91,32 67,21 34,67 25,53 310
C
(
k
W
h
/
m
2
)
17,42 22,38 36,04 44,64 55,69 56,88 58,27 52,83 38,78 29,16 17,93 14,31 145
H
D
D

=

2
5
2
0
585 458 370 102 0 0 0 0 0 101 373 531
Za spoljne zidove:
A
sol,C
= Į
s,C
R
s,C
U
C
A
C
, (2.95)
Į
s,C
– emisivnost spoljne površine zida (kratkotalasno zracenje Sunca),
Į
s,C
= 0,6 – vrednost za svetlije boje fasade i mermer,
R
s,C
= 1/h
e
– otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida [m
2
K/W],
O IZOLACIJI 121
Srednja vrednost otpora prelazu toplote za spoljnu stranu zida: R
s,C
= 1/25 [m
2

K / W]
I
sol
IJ
sol
[kWh/m
2
] – vrednosti date u tabeli 2.29.
Tabela 2.29. Dobici toplote od ljudi i elektricnih uredaja
(prema SRPS EN ISO 13790)
Tip zgrade 1 2 3 4 5 6 7 8 9) Ostale zgrade Jedinica
Ulazni podaci
S
t
a
m
b
e
n
a

z
g
r
a
d
a

s
a

j
e
d
n
i
m

s
t
a
n
o
m
S
t
a
m
b
e
n
a

z
g
r
a
d
a

s
a

v
i
š
e

s
t
a
n
o
v
a
P
o
s
l
o
v
n
a

z
g
r
a
d
a

Z
g
r
a
d
e

n
a
m
e
n
j
e
n
e

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
u

B
o
l
n
i
c
e

R
e
s
t
o
r
a
n
i
T
r
g
o
v
i
n
s
k
i

c
e
n
t
r
i

S
p
o
r
t
s
k
i

c
e
n
t
r
i
S
a
l
e

z
a

s
a
s
t
a
n
k
e

i

p
r
e
z
e
n
t
a
c
i
j
e

I
n
d
u
s
t
r
i
j
s
k
e

z
g
r
a
d
e

S
k
l
a
d
i
š
t
a

U
n
u
t
r
a
š
n
j
i

b
a
z
e
n
i

Unutrašnja projektna tem-
peratura za zimski period
20 20 20 20 22 20 20 18 20 18 18 28 °C
Unutrašnja projektna tem-
peratura za letnji period
26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 28 °C
Površina po osobi (zau-
zetost)
60 40 20 10 30 5 10 20 5 20 100 20 m
2
/per
Odavanje toplote po osobi 70 70 80 70 80 100 90 100 80 100 100 60 W/per
Odavanje toplote ljudi po
jedinici površine
1,2 1,8 4,0 7,0 2,7 20 9,0 5,0 16 5,0 1,0 3,0 W/m
2

Prisutnost tokom dana
(prosecno mesecno)
12 12 6 4 16 3 4 6 3 6 6 4 h
Godišnja potrošnja elek-
tricne energije po jedinici
površine grejanog prostora
20 30 20 10 30 30 30 10 20 20 6 60 kWh/m
2

Protok svežeg vazduha po
jedinici površine grejanog
prostora
0,7 0,7 0,7 0,7 1,0 1,2 0,7 0,7 1,0 0,7 0,3 0,7 m
3
/(h m
2
)
Protok svežeg vazduha po
osobi (obrok po osobi)
42 28 14 7 30 6 7 14 5 14 30 14 m
3
/(h per)
Toplota potrebna za pri-
premu STV po jedinici
površine grejanog prostora
10 20 10 10 30 60 10 80 10 10 1,4 80 kWh/m
2

Godišnja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom:
Q
H,nd,interm
= a
H,red
Q
H,nd
, kWh/a, (2.96)
gde su
122 2. Gradevinska izolacija
Q
H,nd,interm
– godišnja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom
[kWh/a],
a
H,red
– bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju.
Bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju racuna se kao:
,0
, ,
1 3 (1 ),
H
H red H H hr
a f
τ
γ
τ
| |
= ÷ ÷
|
\ .
(2.97)
gde je
f
H,hr
– odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom
broju sati u nedelji,
Ȗ
H
– bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i racuna se po formuli (2.87),
IJ
H,0
, IJ – vremenske konstante [h].
Tabela 2.30. Faktor osencenosti zgrade usled okolnih objekata
Korekcioni faktor F
hor
za 45
o
SGŠ
α
Ugao [
o
] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00
10 0,97 0,95 1,00
20 0,85 0,82 0,98
30 0,62 0,70 0,94
40 0,46 0,61 0,90
Tabela 2.31. Faktor osencenosti zgrade usled nastrešica
Korekcioni faktor F
ov
za 45
o
SGŠ
α
Vertikalni presek
Ugao [
o
] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00
30 0,90 0,89 0,91
45 0,74 0,76 0,80
60 0,50 0,58 0,66
Tabela 2.32. Faktor osencenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi
Korekcioni faktor F
fin
za 45
o
SGŠ
β
Horizontalni presek
Ugao [
o
] J I,Z S
0 1,00 1,00 1,00
30 0,94 0,92 1,00
45 0,84 0,84 1,00
60 0,72 0,75 1,00
U tabeli 2.33. date su vrednosti maksimalno dozvoljene godišnje potrošnje to-
plote za grejanje za nove i postojece zgrade koje se rekonstruišu ili energetski sani-
raju.
O IZOLACIJI 123
Tabela 2.33. Dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije – nove zgrade
Vrsta objekta
Nove zgrade Q
H,nd
kWh/(m
2
a)
Postojece zgrade Q
H,nd
kWh/(m
2
a)
1. stambene zgrade sa jednim stanom 65 75
2. stambene zgrade sa dva ili više stanova 60 70
3. upravne i poslovne zgrade 55 65
4. zgrade namenjene obrazovanju 65 75
5. zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj
zaštiti
100 120
6. zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu 90 100
7. zgrade namenjene sportu i rekreaciji 80 90
8. zgrade namenjene trgovini i uslužnim de-
latnostima
70 80
9. zgrade za druge namene koje koriste ener-
giju ukljucujuci i mešovite namene
/ /
2.8. PRIMERI PRORAýUNA
2.8.1. UTICAJ DEBLJINE TERMIýKE IZOLACIJE NA KOEFICIJENT
PROLAZA TOPLOTE
Izracunati uticaj promene debljine izolacionog sloja u fasadnom zidu na uku-
pni površinski koeficijent prolaženja toplote. Varirati sledece debljine izolacije: 3, 5,
8, 10, 12, 15 i 20 cm. Fasadni zid se sastoji iz sledecih slojeva:
2.8.1.1 KONSTRUKCIJA ZIDA TIP 1 (SLIKA P1):
a) Cementni malter debljine d = 3 cm
b) Izolacija (mineralna vuna)
c) Puna opeka debljine d = 20 cm
d) Krecni malter debljine d = 2 cm
3 X 20 cm 2
Slika P1. Konstrukcija spoljašnjeg
zida od opeke
3 X 20 cm 2
Slika P2. Konstrukcija spoljašnjeg
zida
124 2. Gradevinska izolacija
2.8.1.2. KONSTRUKCIJA ZIDA TIP 2 (SLIKA P2):
a) Cementni malter debljine d = 3 cm
b) Izolacija (ekstrudirani polistiren)
c) Puni blokovi od lakog betona debljine d = 20 cm
d) Krecni malter debljine d = 2 cm
Ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote U, W/(m² K), za gradevin-
ski element jednostavne heterogenosti racuna se, prema SRPS EN ISO 6946, prema
sledecoj formuli:
1
,
m
si se
m m
U
d
R R
λ
=
+ +
¿
gde su
R
si
– unutrašnji otpor prelaženju toplote [m
2
K/W],
R
se
– spoljašnji otpor prelaženju toplote [m
2
K/W],
d
m
– debljina m-tog sloja zida [m],
Ȝ
m
– toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)].
Promena koeficijenta prolaženja toplote U [W/(m² K)] za konstrukciju zida
Tip 1, u funkciji od razlicitih debljina izolacije prikazana je na slici P3:
1,00
0,90
0,80
0,70
0,60
0,50
0,40
0,30
0,20
0,10

3 cm
K
o
f
i
c
i
j
e
n
t

p
r
o
l
a
z
a

t
o
p
l
o
t
e

[
W
/
(
m
2

K
)
]
5 cm 8 cm 10 cm 12 cm 15 cm 20 cm
0,68
0,48
0,33
0,27 0,23
0,19
0,15
Koeficijent prolaza toplote
Maks. vrednosti prema
starom propisu
Maks. vrednosti prema
novom propisu
Slika P3. Promena koeficijenta prolaženja toplote U, W/(m² K) za konstrukciju zida
Tip 1, u funkciji od razlicitih debljina izolacije
Promena koeficijenta prolaženja toplote U, W/(m² K) za konstrukciju zida Tip
2, u funkciji od razlicitih debljina izolacije prikazana je na slici P4:
2.8.2. UTICAJ IZOLACIONOG MATERIJALA NA OTPOR
PROLAZU TOPLOTE KROZ ZID
Izracunati ukupni otpor prolaženju toplote kroz zid konstrukcije Tip 1 (slika
P1), za razlicite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna,
O IZOLACIJI 125
pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani poli-
stiren sa grafitom. Varirati sledece debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20 cm.
Ukupni otpor prolaženju toplote R, (m² K)/W, za gradevinski element jedno-
stavne heterogenosti racuna se, prema sledecoj formuli:
,
m
si se
m m
d
R R R
λ
= + +
¿
gde su
R
si
– unutrašnji otpor prelaženju toplote [m
2
K/W],
R
se
– spoljašnji otpor prelaženju toplote [m
2
K/W],
d
m
– debljina m-tog sloja zida [m],
Ȝ
m
– toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(m K)].
1,00
0,90
0,80
0,70
0,60
0,50
0,40
0,30
0,20
0,10

3 cm
K
o
f
i
c
i
j
e
n
t

p
r
o
l
a
z
a

t
o
p
l
o
t
e

[
W
/
(
m
2

K
)
]
5 cm 8 cm 10 cm 12 cm 15 cm 20 cm
0,83
0,59
0,41
0,34 0,29
0,24
0,19
Koeficijent prolaza toplote
Maks. vrednosti prema
starom propisu
Maks. vrednosti prema
novom propisu
Slika P4. Promena koeficijenta prolaženja toplote U, W/(m² K) za konstrukciju zida
Tip 2, u funkciji od razlicitih debljina izolacije
UTICAJ IZOLACIONOG MATERIJALA NA
KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE KROZ ZID
Izracunati ukupni površinski koeficijent prolaženja toplote kroz zid konstruk-
cije Tip 1 (slika P1), za razlicite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mi-
neralna vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ek-
spandirani polistiren sa grafitom. Varirati sledece debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12,
15 i 20 cm.
126 2. Gradevinska izolacija
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Debljina (cm)
U
k
u
p
n
i

o
t
p
o
r

p
r
o
l
a
z
e
n
j
u

t
o
p
l
o
t
e

(
m
2
K
/
W
)
ekspandirani polistiren sa grafitom
staklena vuna
kamena vuna i poliuretan
ekstrudirani polistiren
ekspandirani polistiren
pluta
Slika P5. Ukupni ot-
por prolaženju toplo-
te kroz zid konstrukci-
je Tip 1 u funkciji od
razlicitih vrsta izolaci-
onog materijala (sta-
klena mineralna vuna,
kamena mineralna vu-
na, pluta, poliuretan,
ekspandirani polisti-
ren, ekstrudirani po-
listiren, ekspandira-
ni polistiren sa grafi-
tom) i razlicitih deblji-
na izolacije
0.10
0.20
0.30
0.40
0.50
0.60
0.70
0.80
0.90
3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
Debljina (cm)
U
k
u
p
n
i

p
o
v
r
š
i
n
s
k
i

k
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

p
r
o
l
a
ž
e
n
j
a

t
o
p
l
o
t
e


(
m
2
K
/
W
)
pluta
ekspandirani polistiren
ekstrudirani polistiren
kamena vuna i poliuretan
staklena vuna
ekspandirani polistiren sa grafitom
Slika P6. Ukupni povr-
šinski koeficijent pro-
laženja toplote kroz
zid konstrukcije Tip 1
u funkciji od razlicitih
vrsta izolacionog ma-
terijala (staklena mi-
neralna vuna, kamena
mineralna vuna, pluta,
poliuretan, ekspandi-
rani polistiren, ekstru-
dirani polistiren, ek-
spandirani polistiren
sa grafitom) i razlici-
tih debljina izolacije
2.8.3. PRORAýUN GUBITAKA TOPLOTE
Za prostoriju prikazanu na slici P7 i koeficijente prolaženja toplote za spolj-
ni zid U
ZS
= 0,85 W/(m
2
K), prozor U
PS
= 1,5 W/(m
2
K), i pod U
P
= 1,34 W/(m
2
K),
izracunati gubitke toplote prema sledecim standardima:
a) DIN 4701 iz 1959.godine,
O IZOLACIJI 127
b) DIN 4701 iz 1983.godine.
Smatrati da je prostorija okruzena prostorijama koje se greju, sa tri strane,
spoljasnjim zidom koji je orijentisan prema jugu. Ispod poda prostorije je negrejani
podrum, dok se iznad prostorije nalazi grejana prostorija. Ukupna meduspratna visi-
na prostorije iznosi 3m, dok je visina prostorije od poda do tavanice 2,7 m. Proracun
raditi za spoljnu projektnu temperaturu –15°C, za podrucje Beograda.
a) Prema DIN 4701 iz 1959.godine , gubici toplote za prostorju prikazanu na
slici P7 racunaju na sledeci nacin.
s
Hodnik Spavaća soba
Dnevna soba
250
90
210
1
6
0
1
6
0
3
5
0
Spavaća soba
Slika P7. Deo osnove sprata
Ukupni gubici toplote se racunaju prema:
Q
GT
= Q
TRANS
+ Q
VENT
+ DODACI = Q
TRANS
(1 + Z) + Q
VENT,
gde su
Q
TRANS
– transmisioni gubici toplote,
Q
VENT
– ventilacioni gubici topote,
Z – dodaci.
Transmisoni gubici toplote za celu prostoriju racunaju se prema:
1
( ),
n
TRANS T i i u sp
i
Q Q U A θ θ
=
= = ÷
¿
gde su
128 2. Gradevinska izolacija
U
i
– koeficijent prolaženja toplote i-te pregrade [W/m
2
K],
A
i
– površina i-te pregrade[m
2
],
ș
u
– temperatura u prostoriji[°C],
ș
sp
– spoljna projektna temperature[°C].
Ventilacioni gubici usled infiltracije vazduha, racunaju se prema:
( ) ( ) ,
vent s u sp E
s
Q a l R H Z θ θ = ÷
¿
a – propustljivost procepa spoljnih prozora i vrata [m
3
/(mhPa
2/3
)],
l – dužina procepa [m],
R – karakteristika prostorije [–],
H – karakteristika zgrade [WhPa
2/3
/(m
3
K)],
ș
u
– temperatura unutrašnjeg vazduha [°C],
ș
sp
– spoljna projektna temperatura [°C],
Z
E
– dodatak za prozore na uglu dva spoljna zida [–].
Postupak proracuna gubitaka toplote prema DIN4701 iz 1959. godine za pro-
storiju na slici P7 dat je u tabeli P1.
Tabela P1.
prost.br. PR.1 Soba str.sveta J tun(°C)= 20
oznaka dužina visina
površi-
na
odbitak za racun U ǻș gubitak axl
m m m
2
m
2
m
2
°C W
zs1 2.5 3 7.50 2.56 4.94 0.85 35 147
ps1 2.56 2.56 1.50 35 134 3.2
p 8.75 8.75 1.34 14 164
nizm (-)= Ȉ= 446 3.2
O (m)= 12 ZS= -0.05 V (m
3
)= 23.63 QT= 512 W
A (m
2
)= 8.75 ZD= 0.2 ZE= 1 QV= 451 W
h (m)= 2.7 Z= 1.15 R= 0.9 q= 40.76 W/m
3
At max= 35 kD= 0.255 H= 4.47 Q= 963 W
b) Prema DIN 4701 iz 1983. godine, gubici toplote za prostorju prikazanu na
slici P7. racunaju se na sledeci nacin.
Prema DIN 4701 iz 1983. godine, predvida se korektura spoljne projektne
temperature u zavisnosti od akumulacione mase zgrade:
, gde je .
sp spN
i
M
f
A
θ θ θ θ
| |
= + A A =
|
|
\ .
¿
Razlikuju se tri tipa gradnje: laki, srednje i teški tip, pa se u zavisnosti od tipa
gradnje dodaju sledece korekture.
O IZOLACIJI 129
Za laki tip gradnje:
2
600[kg/m ], 0 C.
i
M
A
θ
| |
( A = °
|
|
\ .
¿
Za srednje teški tip gradnje:
2
600 1400[kg/m ], 2 C.
i
M
A
θ
| |
( ( A = °
|
|
\ .
¿
Za teški tip gradnje:
2
1400[kg/m ], 4 C.
i
M
A
θ
| |
) A = °
|
|
\ .
¿
Takode, prema DIN 4701 iz 1983. godine, predvida se korektura stvarne vred-
nosti koeficijenata prolaženja toplote za spoljne zidove, prema sledecem izrazu:
U
s
= U + ǻU
a
+ ǻU
s
,
gde su
ǻU
a
– korektura koja uzima u obzir uticaj zracenja hladnih okolnih površina,
ǻU
s
– korektura koja uzima u obzir suncevo zracenje kroz prozore; obuhvata is-
kljucivo difuzno Suncevo zracenje koje se javlja u toku zimskih dana i zavi-
si samo od vrste prozorskih stakala, tj. od propustljivosti suncevog zracenja
kroz staklo,
ǻU
a
– za koeficijente prolaženja toplote U = 0 ÷ 1,5 W/(m
2
K) je jednaka
ǻU
a
= 0
3
ǻU
s
= –0,35 g
v
W/(m
2
K), za propustljivost g
v
= 0,61, za dvostruko
nisko emisiono staklo, sa vazduhom izmedu dva stakla, korektura iznosi:
ǻU
s
= –0,21 W/(m
2
K).
Pa je ukupni koeficijenat prolaženja toplote za spoljne zidove:
U
s
= 0,85 + 0 – 0,21 = 0,64 W/(m
2
K).
Ventilacioni gubici toplote se, za prostorije samo sa prirodnom ventilacijom,
za spratni tip zgrade, racunaju prema:
Q
INF,E
= İ
EV
Ȉ (a l)
V
H
h
r (ș
u
– ș
s
),
gde su
İ
EV
– korekcioni faktor za napadnutu fasadu, za spratni tip zgrade,
H
h
– karakteristika zgrade,
r – karakteristika prostorije,
Ȉ (a l)
V
– propustljivost procepa za napadnutu fasadu,

u
– ș
s
) – razlika temperature unutrašnjeg vazduha (u prostoriji) i spoljašnjeg vaz-
duha.
3
Tabela 5.XXIII, B. Todorovic „Projektovanje postrojenja za centralno grejanje“, Mašinski fakultet Beo-
grad, 2009.
130 2. Gradevinska izolacija
Karakteristika zgrade:
H
h
= İ
h
H,
gde je İ
h
korekcioni faktor za visinu zgrade, s obzirom da sa povecanjem visine, br-
zina vetra raste i da su vece uzgonske sile. Za zgrade do visine od 10 m ne uzima se
u obzir sila uzgona.
Standardna potrebna toplote za grejanje racuna se prema:
, ,
1 1
,
n n
N T j V j
j j
Q Q Q ξ
= =
= +
¿ ¿
gde je ȗ – faktor jednovremenosti ventilacionih gubitaka toplote
Postupak proracuna gubitaka toplote prema DIN4701 iz 1983. godine za pro-
storiju na slici P7 dat je u tabeli P2.
Tabela P2.
prost.br: PR.1 Soba str.sveta J tun(°C)= 20
oznaka dužina visina površi-
na
odbitak za
racun
U ǻș gubitak axl
m m m
2
m
2
m
2
°C W
zs1 2,5 3 7,5 2,56 4,94 0,64 33 104
ps1 2,56 2,56 1,50 33 127 3,2
p 8,75 8,75 1,34 14 164
nizm (-)= Ȉ= 395 3,2
O (m)= 12 ȗ= 1 V(m
3
)= 23,63 Q
T
= 395 W
A (m
2
)= 8,75 İh= 1 Q
V
= 125 W
h (m)= 2,7 r= 0,9 q= 22,00 W/m
3
At max= 33 kD= 0,240 H= 1,31 Q
N
= 520 W
2.8.4. PRORAýUN GODIŠNJE POTREBNE
TOPLOTE ZA GREJANJE
Za zgradu za koju je dat tehnicki opis potrebno je izracunati godišnju potreb-
nu toplotu za grejanje (finalnu energiju za grejanje).
Tehnicki opis zgrade i sistema:
Zgrada koja se razmatra je stambeno-poslovna, ukupne korisne površine
1300m
2
, locirana je u centru Beograda. Sastoji se od garaže u podrumu, prizemlja
sa dva lokala, pet spratova, sa ukupno 16 stanova i ravnog krova. To je novoprojek-
tovana zgrada, dobrih termoizolacionih svojstava termickog omotaca. Koeficijen-
ti prolaženja toplote za spoljne zidove su 0,37 W/m
2
K, dok su prozori prosecnog
kvaliteta, sa koeficijentom prolaženja toplote 1,8 W/m
2
K i propustljivošcu procepa
a = 0,4 m
3
/(mhPa
2/3
). Projektom je predviden sistem jednocevnog grejanja, koji je
O IZOLACIJI 131
povezan na sistem daljinskog grejanja preko toplotne podstanice koja se nalazi u po-
drumu zgrade. Sistem klimatizacije cine lokalni klimatizacioni uredaji, koji su pred-
videni za 14 stanova, dok je u poslednja dva stana projektovan multi-split sistem sa
više kanalskih, unutrašnjih jedinica koje su povezane sa spoljašnjom jedinicom, na
krovu objekta, za svaki stan odvojeno. Ventilacija u stanovima se vrši prirodnim pu-
tem, provetravanjem. Priprema tople sanitarne vode vrši se u svakom stanu, elektric-
nim bojlerima. Proracun gubitaka toplote je uraden za spoljnu projektnu temperatu-
ru za Beograd –12ºC.
2.8.4.1. PRORACUN METODOM STEPEN-DANA
SD = 2520 za Beograd
Q
GUB
= 92942 W za celu poslovno-stambenu zgradu,
y = 0,6 normalno vetroviti predeli i otvoren položaj,
e
t
= 0,9 stambene zgrade sa nocnim ogranicenjem u zagrevanju, administra-
tivne zgrade, trgovine i drugi slicni objekti velikih akumulacionih sposobnosti u po-
drucjima umerene klime,
e
b
= 1 stambene zgrade,
A
f
= 1300 m
2
korisna površina zgrade.
24 24 92942 2520
0, 6 0, 91 97916, kWh/god,
19 ( 12)
GUB
g
u s p
Q SD
Q y e
θ θ
= = =
÷ ÷ ÷
97916
75, kWh/god.
1300
g
g
f
Q
Q
A
= = =
Proracun potrošnje energije za svaki mesec grejne sezone
metodom stepen-dana:
Mesecna potrošnja energije za oktobar:
24 24 92942101
0, 6 0, 91 3924, kWh/mes.
19 ( 12)
X GUB
g
u s p
Q SD
Q y e
θ θ
= = =
÷ ÷ ÷
Mesecna potrošnja energije za novembar:
24 24 92942 373
0, 6 0, 91 14493, kWh/mes.
19 ( 12)
XI GUB
g
u s p
Q SD
Q y e
θ θ
= = =
÷ ÷ ÷
Mesecna potrošnja energije za decembar:
132 2. Gradevinska izolacija
24 24 92942 531
0, 6 0, 91 20632, kWh/mes.
19 ( 12)
XII GUB
g
u s p
Q SD
Q y e
θ θ
= = =
÷ ÷ ÷
Mesecna potrošnja energije za januar:
24 24 92942 585
0, 6 0, 91 22731, kWh/mes.
19 ( 12)
I GUB
g
u s p
Q SD
Q y e
θ θ
= = =
÷ ÷ ÷
Mesecna potrošnja energije za februar:
24 24 92942 458
0, 6 0, 91 17796, kWh/mes.
19 ( 12)
II GUB
g
u s p
Q SD
Q y e
θ θ
= = =
÷ ÷ ÷
Mesecna potrošnja energije za mart:
24 24 92942 370
0, 6 0, 91 14377, kWh/mes.
19 ( 12)
II GUB
g
u s p
Q SD
Q y e
θ θ
= = =
÷ ÷ ÷
Mesecna potrošnja energije za april:
24 24 92942102
0, 6 0, 91 3963, kWh/mes.
19 ( 12)
II GUB
g
u s p
Q SD
Q y e
θ θ
= = =
÷ ÷ ÷
Odnosno, sabiranjem mesecnih potrošnja energije, dobija se ukupna godišnja
potrošnja energije za grejanje, koja iznosi:
97916, kWh/god.
I
i
g g
i X
Q Q
=
= =
¿
2.8.4.2. PRORACUN METODOM POTPUNO DEFINISANOG
MESECNOG MODELA
Godišnja potrebna toplota za grejanje, Q
H,nd
se prema SRPS EN ISO
13790, za sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju, racuna po sledecoj formuli:
Q
H,nd
= Q
H,ht
– Ș
h,gn
Q
H,gn
, kWh/a.
Specifiþna godišnja potrebna toplota za grejanje, Q
H,an
predstavlja kolic-
nik godišnje potrebne toplote za grejanje i korisne površine zgrade:
Q
H,an
= Q
H,nd
/A
f
, kWh/(m
2
a),
gde je
A
f
– korisna površina zgrade [m
2
].
Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata to-
plotu koja je potrebna za nadoknadu transmisionih Q
T
i ventilacionih gubitaka to-
plote Q
v
:
Q
H,ht
= Q
T
– Q
v
, kWh/a.
O IZOLACIJI 133
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
Okt.
S
p
e
c
i
f
i
č
n
a

m
e
s
e
č
n
a

p
o
t
r
o
š
n
j
a

e
n
e
r
g
i
j
e

z
a

g
r
e
j
a
n
j
e

[
W
/
(
m
2

K
)
]
Nov. Dec. Jan. Feb. Mart April
Ukupna godišnja
potrošnja energije
za grejanje
75 kWh/m
2
Slika P8. Specificna potrošnja energije za grejanje po mesecima
izracunata metodom SD
Godišnja koliþina toplote koja potiþe od unutrašnjih dobitaka toplote i
dobitaka usled sunþevog zraþenja:
Q
H,gn
= Q
int
– Q
sol
, kWh/a,
gde su
Q
int
– godišnja kolicina toplote koja potice od unutrašnjih dobitaka toplote
[kWh/a],
Q
sol
– godišnja kolicina toplote koja potice od dobitaka usled Suncevog zracenja
[kWh/a],
pa se godišnja potrebna toplota za grejanje može izraziti na sledeci nacin:
Q
H,nd
= (Q
T
+ Q
v
) – Ș
H,gn
(Q
int
+ Q
sol
), kWh/a.
Godišnja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote racuna se po
formuli:
Q
H,ht
= (H
T
+ H
V
) 24 HDD 10
–3
,
gde su
H
T
– koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K],
H
V
– koeficijent ventilacionog gubitka toplote [W/K],
HDD – broj stepen dana za lokaciju zgrade.
Koeficijent transmisionog gubitka toplote:
H
T
= H
D
+ H
g
+ H
U
+ H
A
, W/K,
gde su
H
D
– koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa spoljnim
vazduhomu,
H
g
– koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa tlom,
134 2. Gradevinska izolacija
H
U
– koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa negrejanim
prostorom,
H
A
– koeficijent transmisionog gubitka toplote za površine u dodiru sa susednom
zgradom.
Racunato sa razlicitim faktorima iskorišcenja dobitaka toplote za period gre-
janja, za svaki mesec.
, 2
,
71655
55, kWh/(m god.)
1300
H nd
H an
f
Q
Q
A
= = =
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
Okt.
S
p
e
c
i
f
i
č
n
a

m
e
s
e
č
n
a

p
o
t
r
o
š
n
j
a

e
n
e
r
g
i
j
e

z
a

g
r
e
j
a
n
j
e

[
W
/
(
m
2

K
)
]
Nov. Dec. Jan. Feb. Mart April
Ukupna godišnja
potrošnja energije
za grejanje
55 kWh/m
2
Slika P9. Specificna potrošnja energije za grejanje po mesecima izracunata metodom
potpuno definisanog mesecnog modela prema SRPS EN ISO 13790
Poredenje rezultata dobijenih metodom stepen-dana i metodom potpuno defi-
nisanog mesecnog modela prikazano je na dijagramu sa slike P.10.
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
Okt.
S
p
e
c
i
f
i
č
n
a

m
e
s
e
č
n
a

p
o
t
r
o
š
n
j
a

e
n
e
r
g
i
j
e

z
a

g
r
e
j
a
n
j
e

[
W
/
(
m
2

K
)
]
Nov. Dec. Jan. Feb. Mart April
Metod SD
Metod PDMM
Slika P.10. Uporedni prikaz specificne potrošnje energije za grejanje po mesecima
izracunate metodom stepen dana (SD) i metodom potpuno definisanog mesecnog
modela prema SRPS EN ISO 13790 (PDMM)
O IZOLACIJI 135
2.8.5. PRIMER ELABORATA ENERGETSKE
EFIKASNOSTI ZA ZGRADE
OPŠTI PODACI O ZGRADI
Tehnicki opis zgrade
Predmet Elaborata energetske efikasnosti je stambeno-poslovna zgrada u Uli-
ci Cvijicevoj, u Beogradu, korisne površine 1300m
2
(slika P11).
Slika P11: Situacija
4
Lokacija zgrade je u širem centru Beograda, na uglu ulica Cvijiceve i Jaše
Prodanovica, postavljena kao ugaoni objekat, sa tri slobodne fasade, umereno izlo-
žena dominantnim beogradskim vetrovoima: košavi i severcu.
Naspramni objekti ne sprecavaju insolaciju (dokazuje se analizom senke naj-
manje za karakteristicne dane ravnodnevice i kratkodnevice). Zgrada je tokom letnjeg
perioda u nižim etažama zašticena listopadnim drvecem od Suncevog zgracenja.
U suterenu objekta (nivoi –2 i –1) su locirani: garaža, tehnicke prostorije, to-
plotna podstanica kao i ostave za stanove. Na prizemlju se nalaze lokali dok su na pr-
vom, drugom, trecem, cetvrtom i petom spratu stambene jedinice.
U prizemlju zgrade smešteni su lokali, dok se na pet etaža nalaze stanovi, do-
minantno orijentisani ka jugu i zapadu. Zgrada je projektovana u kompaktnoj formi,
a toplotno zoniranje nije posebno naglašeno. Struktura zgrade je radena kao masiv-
na sa nosecom horizontalnom i vertikalnom armiranobetonskom konstrukcijom i zi-
danim fasadnim ispunama. Fasada je zidana sa termoizolacijom i obzidana opekom.
Ovakva struktura zgrade obezbeduje veliki toplotni kapacitet. Sve sobe u stanovima
imaju prirodno osvetljenje i ventilaciju sa prozorima dimenzionisanim tako da zado-
voljavaju minimume postavljene važecim propisima i standardima. Sanitarni cvoro-
vi se osvetljavaju veštacki i imaju prirodnu ventilaciju (putem instaliranih kanala).
4
Situacija je potrebna zbog orijentacije prema stranama sveta i odnosa ka susedima.
136 2. Gradevinska izolacija
Osnovni podaci o zgradi
ZGRADA nova postojeca
Namena zgrade* Stambena
Vrsta zgrade** Zgrada sa više stanova
Mesto (lokacija): Beograd
Vlasnik (investitor): Petar Petrovic
Izvodac: Izvodac d.o.o.
Godina izgradnje: 2011
Godina rekonstrukcije/ energetske sanacije: -
Neto korisna površina grejanog dela zgrade [m
2
]: 1364
* U odnosu na podelu iz tabele 3.4.2.3.1 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
** 3 U odnosu na podelu iz cl.4, kao i tabele 6.5, 6.11a, 6.11b Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, i cl.14
Pravilnika o uslovima, sadržini i nacinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada
Posebna optimizacija strukture zgrade i ventilacije nije radena u procesu projek-
tovanja. Mada je, po dispoziciji i konceptu zgrade, moguce korišcenje pasivnih i aktiv-
nih solarnih sistema i geotermalnih potencijala, nije radena analiza njihove primene.
Slika P12: Model Slika P13: Model
Energetska efikasnost ove zgrade obezbedena je kompaktnim oblikom (faktor
oblika), projektovanom termoizolacijom termickom omotacu zgrade kao i prozori-
ma sa visokom termickom performansom i postavljenim zastorima.
LOKACIJA I KLIMATSKI PODACI
Klimatski podaci i položaj zgrade
Klimatski podaci*
Lokacija Beograd
Broj stepen dana grejanja HDD 2520
Broj dana grejne sezone HD 175
Srednja temperatura grejnog perioda ș
H,mn
[
o
C] 5,6
Unutrašnja projektna temperatura za zimski period ș
H,i
[
o
C] 20
Uticaj vetra**
Položaj (izloženost vetru) Umereno zaklonjen
Broj fasada izloženih vetru više od jedne fasade
* Prema tabeli 6.3 i 6.9 iz Pravilnka o energetskoj efikasnosti zgrada
** Prema tabeli 3.4.2.1 iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
O IZOLACIJI 137
Podaci o broju stepen dana, srednjim mesecnim temperaturama spoljnog vaz-
duha i srednjim mesecnim sumama Suncevog zracenja dati su u Tabeli 6.3 i Tabeli
6.9 Pravilnka o energetskoj efikasnosti zgrada.
GRAĈEVINSKA FIZIKA
Proracun relevantnih pozicija
5
Spoljni zidovi
6

Sastav, ilustracija
Num 1
Oznaka SZ
Ilustracija položaja u zgradi
Površina [m
2
] 1064.1
Sastav sklopa Num d (cm) Opis ro co la mi
Unutra
Prelaz
1 2 Produžni krečni malter 1800 1050 0,87 20
2 25 Beton 2500 960 2,33 90
3 12 KnaufRock TF 100 840 0,035 1,3
4 1 Cementni malter 2100 1050 1,4 30
Prelaz
Spolja
Ventilisanost sklopa Neventilisan
Parametri ventilisanosti -
* Ovde je prikazana ilustracija (velicina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati)
5
Ovde su date samo pozicije koje su relevantne za prikazani primer
6
Ukoliko ima više od jedne pozicije u okviru grupacije, u ovom slucaju „Spoljni zidovi“, potrebno ih je
sve prikazati i obraditi
138 2. Gradevinska izolacija
Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta*
Površina [m
2
] Ilustracija
Ka Severu 158.0
Ka Istoku 367.9
Ka Jugu 345.54
Ka Zapadu 194.64
* Podela izvršena zbog izracunavanja solarnih dobitaka
O IZOLACIJI 139
Prolaz toplote i polje temperature
Tabelarni prikaz Num d (cm) Opis La R dT T
Unutra 20
Prelaz 0,13 0,117 18,883
1 2 Produžni krečni malter 0,87 0,023 0,195 18,655
2 25 Beton 2,13 0,107 0,919 17,766
3 12 KnaufRock TF 0,035 3,129 29,162 -11,696
4 1 Cementni malter 1,4 0,007 0,060 -11,756
Prelaz 0,04 0,344
Spolja -12,1
Ukupno 3,76
Površinski koeficijenat prolaza
toplote U [W/(m
2
K)]
0.27
* Ovde je prikazana ilustracija (velicina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati)
Difuzija vodene pare i isušenje
Tabelarni prikaz Num d (cm) Opis m dT, de T dt dp’ p’ p i/e
Unutra 20 2,337
Prelaz C 870 19,130 0,123 2,214 1,285
1 2 Produžni krečni malter 20 C 154 18,976 0,021 2,193 1,270
2 25 Beton 90 C 710 18,250 0,096 2,097 0,379
3 12 KnaufRock TF 1,3 22,946 4,645 1,685 0,412 0,379
4 1 Cementni malter 30 C 047 4,712 0,002 0,411 0,361
Prelaz C 265 0,009
Spolja 6 0,401
Ukupno
Proracun kondezacije** NEMA kondezacije
Vreme isušenja -
* Ovde je prikazana ilustracija (velicina, orijentacija i oprema crteža se može razlikovati)
** U skladu sa poglavljem 3.3 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
Letnja stabilnost
7
Minimum Zadovoljava
Faktor prigušenja amplitude oscilacije temperature Ȟ [–] 266.9 15 Da
Faktor kašnjenja oscilacije temperature Ș [h] 11.2 7 Da
1.1.1. Dilatacioni zidovi (ponoviti prethodnu proceduru)
1.1.1.1. Sastav, ilustracija
1.1.1.2. Prolaz toplote i temperature
1.1.1.3. Difuzija vodene pare i isušenje
1.1.1.4. Letnja stabilnost
1.1.2. Ravan krov iznad grejanog prostora
(ponoviti prethodnu proceduru)
1.1.2.1. Sastav, ilustracija
1.1.2.2. Prolaz toplote i temperature
1.1.2.3. Difuzija vodene pare i isušenje
1.1.2.4. Letnja stabilnost
7
Prema poglavlju 3.2 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
140 2. Gradevinska izolacija
1.1.3. Meÿuspratna konstrukcija iznad spoljnog prostora
(ponoviti prethodnu proceduru)
1.1.3.1. Sastav, ilustracija
1.1.3.2. Prolaz toplote i temperature
1.1.3.3. Difuzija vodene pare i isušenje
1.1.3.4. Letnja stabilnost
1.1.4. Meÿuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora, tj. podruma
(ponoviti prethodnu proceduru)
1.1.4.1. Sastav, ilustracija
1.1.4.2. Prolaz toplote i temperature
1.1.4.3. Difuzija vodene pare i isušenje
1.1.4.4. Letnja stabilnost
Prozori i balkonska vrata
Num 1
Oznaka PR
Ilustracija položaja u zgradi
Površina (m
2
) 325.7
Opis Aluminijumski ram sa poboljšanim termickim
prekidom, niskoemisioni dvoslojni staklo paket
4+12+4, sa kriptonom
Koficijenat prolaza toplote U
[W/(m
2
K)]
1.4
O IZOLACIJI 141
Segmenti pozicije u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta*
Površina [m
2
] Ilustracija
Ka Severu 23.0
Ka Istoku 75.28
Ka Jugu 97.38
Ka Zapadu 129.72
* Podela izvršena zbog izracunavanja solarnih dobitaka
142 2. Gradevinska izolacija
Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termicki omotac zgrade
8
Položaj oznaka
U
[W/(m
2
K)]
U
max
[W/(m
2
K)]
Ispunjeno
DA / NE
Spoljni zidovi SZ 0.29 0.30 DA
Zid na dilataciji DZ 0.29 0.35 DA
Ravan krov iznad grejanog prostora KR 0.15 0.15 DA
Meduspratna konstrukcija iznad
spoljnog prostora
MO 0.18 0.20 DA
Meduspratna konstrukcija iznad
negrejanog prostora (podruma)
PO 0.25 0.30 DA
Prozori, balkonska vrata grejanih
prostorija
PR 1.40 1.50 DA
PODACI O TERMOTEHNICKIM SISTEMIMA
Izvod iz tehnickog opisa
Sistem grejanja
Za sistem grejanja projektovan je jednocevni radijatorski sistem grejanja. Cev-
na mreža u toplotnoj podstanici izradena je od celicnih bešavnih cevi prema SRPS
EN 10 220: 2005. Sistem grejanja je, preko toplotne podstanice, povezan na sistem
daljinskog grejanja. Iz podstanice, sa razdelnika izlaze tri toplovodne grane, po jedna
grana za svaki lokal i zajednicka vertikala za stanove. Za svaku od 3 vertikale pred-
videna je ugradnja kuglastih slavina (na razdelniku), a na povratnom sabirniku kosi
regulacioni ventil odgovarajucih dimenzija.
Unutar stanova cevna mreža je izradena od plastificiranih bakarnih cevi od-
govarajucih dimenzija. Cevi se vode u podu uz zidove prostorija. Unutrašnje mre-
že stanova se prikljucuju na zajednicku vertikalu u ormaricu koji se nalaze na sva-
kom spratu. Svaki stan je prikljucen na zajednicku vertikalu preko zapornog i regu-
lacionog ventila. Za svaki stan je predviden razdelnik i sabirnik na koji su priklju-
ceni strujni krugovi jednocevnog grejanja. U ormanu za grejanje predvideno je i po-
stavljanje meraca toplote – kalorimetra za svaki stan, dok su u toplotnoj podstani-
ci na razdelniku odnosno sabirniku predvideni meraci toplote za svaki lokal, što je u
skladu sa Clanom 13. Pravilnika o energetskoj efikasnosti.
Hidraulicko uravnoteženje instalacije vrši se postavljanjem regulacionih ven-
tila na povratnim granama na sabirniku u odgovarajuci položaj. Grejna tela su preko
radijatorskih ventila za jednocevno grejanje sa termostatskim glavama, povezana na
sistem, što je u skladu sa Clanom 13. Pravilnika o energetskoj efikasnosti. Na svako
grejno telo se na najvišoj tacki ugraduje odzracna slavina, preko koje se vrši odzraci-
vanje grejnih tela, dok je na najnižim tackama ugradena slavina za ispuštanje vode.
Na delu prolaza cevovoda kroz negrejane prostorije u suterenu i vertikalnom
šahtu cevni vodovi se nakon probnih ispitivanja izoluju termo-izolacionim materi-
jalom.
8
Maksimalne vrednosti koeficijenta prolaza toplote koji su prikazani u tabeli odgovaraju vrednostima za
nove zgrade datim u Tabeli 3.4.1.3. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
O IZOLACIJI 143
Regulacija sistema je centralna, promenom temperature razvodne i povratne
vode u primarnom krugu, u skladu sa trenutnim gubicima toplote (Klizni dijagram
u funkciji spoljne temperature) i lokalna: pomocu termostatskih ventila na svakom
grejnom telu. Cirkulacija vode u sekundarnom krugu je obezbedena pomocu pum-
pi sa promenljivim brojem obrtaja, klase A, što je u skladu sa Clanom 13. Pravilni-
ka o energetskoj efikasnosti.
Sistem klimatizacije
Projektom je predvidena klimatizacija stanova lokalnim klimatizacionim ure-
dajima. Spoljne jedinice su predvidene za ugradnju na zadnjoj (dvorišnoj fasadi) i
krovu objekta. Unutrašnje jedinice su zidnog tipa. Kondenzat od unutrašnjih jedini-
ca je predviden da se vodi plasticnim cevima u zidu do spoljnih oluka. Upravljanje
unutrašnjim jedinicama je preko daljinskih upravljaca, koji se isporucuju u komple-
tu sa samim uredajima.
Sistem za pripremu STV
Sistem za pripremu STV je centralni solarni sistem sa prinudnom cirkulaci-
jom vode, koji se sastoji od solarnih kolektora i toplotno izolovanog rezervoara za
vodu, sa dopunskim elektricnim grejacem, koji služi za pripremu STV u periodu ka-
da solarni kolektori ne mogu da zadovolje potrebu potrošaca za STV. Sistem kolek-
tora je lociran na ravnom krovu objekta. Razvodna mreža STV je ugradena unutar
termickog omotaca zgrade, što je u skladu sa Clanom 15. Pravilnika o energetskoj
efikasnosti. Regulacija sistema se vrši pomocu regulatora koji je povezan sa cirkula-
cionom pumpom i regulatora koji je povezan sa dopunskim izvorom toplote.
Podaci o termotehnickim sistemima u zgradi
Sistem za grejanje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) daljinski
Toplotni izvor fosilno gorivo
Sistem za pripremu STV (lokalni, centralni, daljinski) centralni
Toplotni izvor za STV
Suncevo zracenje +
elektricna energija
Sistem za hladenje (lokalni, etažni, centralni, daljinski) lokalni
Izvor energije koji se koristi za hladenje elektricna energija
Ventilacija (prirodna, mehanicka, mehanicka sa rekuperacijom) prirodna
Izvor energije za ventilaciju -
Vrsta i nacin korišcenja sistema sa obnovljivim izvorima
Solarni sistem za pri-
premu STV
Udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i STV |%| 59
Gubici toplote
Faktor oblika zgrade i udeo transparentnih površina
Podaci o zgradi
Neto površina grejanog dela zgrade A
f
|m
2
| 1364
Zapremina grejanog dela zgrade V
e
|m
3
| 3860
Faktor oblika f
0
|m
-1
| 0,35
Udeo transparentnih površina |%| 18
144 2. Gradevinska izolacija
Transmisioni gubici toplote zgrade H
T
[W/K]
Površinski transmisioni gubici H
TS
[W/K]
Opis grad.elementa Oznaka
U
W/(m
2
K)
A(m
2
) Fx U A Fx
Spoljni zid SZ 0,27 1064,1 1,0 287,31
Zid na dilataciji DZ 0,29 70 0,8 16,24
Ravan krov KR 0,15 240,3 1,0 36,05
Pod ka spolj. prostoru MO 0,18 77,6 1,0 13,97
Pod ka negr. podrumu PO 0,28 318,2 0,5 44,55
Prozori i balk,vrata PR 1,4 320 1,0 448,00
Ukupno 2090,2 846,11
H
TS
= 846,11 W/K
Linijski transmisioni gubici H
TB
[W/K]
H
TB
= 0,1 ȈA = 0,1 2090,2
H
TB
= 209,02 W/K
Ukupni transmisioni gubici H
T
[W/K]
H
T
= H
TS
+ H
TB
= 846,11 + 209,02 = 1055,13
H
T
= 1055,13 W/K
Specifiþni transmisioni gubitkak toplote zgrade H’
T
[W/(m
2
K)]
*)
H
T
’ = H
T
/ A = 1055,13 / 2090,2 = 0,50
H
T
’ [W/(m
2
K)] H
T

max
[W/(m
2
K)]*
Ispunjeno
DA / NE
0,50 0,68 DA
* Maksimalne dozvoljene vrednosti specificnog transmisionog gubitka toplote zgrede ili dela zgrade H’T [W/(m2K)]
date su u tabeli 3.4.2.3.1. Pravilnka o energetskoj efikasnosti zgrada
Ventilacioni gubici toplote zgrade H
v
[W/K]
H
v
= 0,33 V n = 0,33 Wh/m
3
K 3860 m
3
0,5 h
-1
= 636,9 W/K
Zapremina grejanog prostora V [m
3
] 3860
Zaptivenost prozora Dobra
Broj izmena vazduha n [h
-1
] 0,5
Koeficijent ventilacionog gubitka [kW/K] 0,637
O IZOLACIJI 145
Ukupni gubici toplote
Podaci o gubicima toplote [kW]
Transmisioni gubici kroz netransparentni deo omotaca zgrade 12,739
Transmisioni gubici kroz prozore i vrata 14,336
Ventilacioni gubici kroz prozore i vrata 20,380
Ukupni gubici toplote 47,455
Ulazni podaci za proracun dobitaka toplote
Orijentacija i površina pozicija
A(m
2
) SZ KR PR
Sever 158 23
Istok 367,9 75,28
Jug 345,54 97,38
Zapad 194,64 129,72
Horiz. 240,3
Ulazni podaci za proracun dobitaka
od Suncevog zracenja
Faktor osencenosti
*
F
sh
0,81
Faktor propustljivosti Suncevog zracenja za staklo g,
gl
0,75
Faktor rama F
fr
0,12
Emisivnoist spoljne površine zida a,
sc
0,6
Otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida R
s,c
0,04
* Na osnovu tabele 6.6 iz Pravilnika o Energetskoj efikasnosti
Ulazni podaci za proracun dobitaka toplote
od unutrašnjih izvora
*)
Odavanje toplote ljudi Q
lj
|W/m
2
| 1,8
Dobitak od el. uredaja q
el
|kWh/m
2
| 5
Prisutnost tokom dana |h| 12
146 2. Gradevinska izolacija
PODACI O SISTEMU GREJANJA I NACINU REGULACIJE
Podaci o sistemu grejanja
Uredaj koji se koristi kao izvor (kotao, toplotna podastanica,
toplotna pumpa)
Toplotna podstanica
Instalisani kapacitet [kW] 70
Efikasnost, stepen korisnosti [%] 56
Godina ugradnje 2011
Energent
Fosilno gorivo
(daljinsko grejanje)
Donja toplotna moc [kWh/kg] [kWh/m
3
] -
Emisija CO
2
[kg/a] 14 329
Podaci o nacinu regulacije
Automatska regulacija rada kotla/izvora (da / ne) da
Centralna regulacija toplotnog ucinka (da / ne) da
Lokalna regulacija toplotnog ucinka (da / ne) da
Dnevni prekid u radu sistema (sati u danu) 8h
Nedeljni prekid u radu sistema (dana u nedelji) 0
Sezonski prekid u radu sistema (dana u sezoni) 0
Ukupno trajanje grejne sezone (casova) 4200
Broj radnih sati tokom grejne sezone 2800
Prosecan broj osoba u zgradi 95
ENERGETSKE POTREBE ZGRADE
Proracun godišnje porebne finalne energije za grejanje
Mesec Q
H,ht
Q
sol, gl
Q
sol,c
Q
sol
Q
lj
Q
el
Q
int
Q
H,gn
Q
H,nd
Oct 5267 13512 571 14083 421 3250 3671 4971 296
Nov 19451 7575 322 7897 842 6500 7342 14935 4516
Dec 27690 5805 248 6053 870 6500 7370 13155 14535
Jan 30506 7221 308 7529 870 6500 7370 14601 15905
Feb 23884 10377 428 10805 786 6500 7286 17729 6154
Mar 19295 14173 610 14783 870 6500 7370 17280 2015
Apr 5319 15383 683 16066 421 3250 3671 5526 0
*) Odreduje se prema odeljku 3.4.2.3. Pravilnika o energetskoj efikasnosti.
O IZOLACIJI 147
Dijagram porebne toplote za grejanje po mesecima:
0
2
4
6
8
10
12
14
Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr
k
W
h
/
m
2
m
e
s
e
c
0
5
10
15
20
25
30
35
Godina
k
W
h
/
m
2
a
Godišnja porebna energija i energetski razred zgrade, prema Pravilniku o uslo-
vima, sadržaju i postupku izdavanja sertifikata o energetkim svojstvima zgrada:
Proracun
Q
H,nd,rel
, [%] Q
H,nd
[kWh/(m
2
a)]
56 33
A+
A
B
C
D
E
F
G
_ 15
C
_ 25
_ 50
_ 100
_ 150
_ 200
_ 250
> 250
*) Podaci za proracun dobitaka toplote od unutrašnjeg izvora dati su u tabeli 6.5. Pravilnika o Energetskoj
efikasnosti.
148 2. Gradevinska izolacija
Fizicke velicine, oznake i jedinice
Fizicka velicina Oznaka Jedinica
Energetski koeficijent uredaja / postrojenja e
p
-
Širina b m
Temperatura ș
o
C
Emisivnost, stepen emisivnosti İ -
Površina A m
2
Korisna površina zgrade A
N
m
2
Dužina Ɛ m
Linijski koeficijent prolaza toplote ȥ W/(m K)
Relativna vlažnost vazduha ij %
Broj izmena vazduha n h
-1
Broj izmena vazduha pri razlici pritisaka od 50 Ra n
50
h
-1
Masa m kg
Koeficijent tackastog prolaza toplote Ȥ W/K
Gustina ȡ kg/m
3
Debljina sloja d m
Specificni toplotni kapacitet c J/(kg K)
Štefan-Boltzman-ova konstanta (= 5,67 10
-8
) ı W/(m
2
K
4
)
Temperatura, unutra (vazduh) ș
i
o
C
Temperatura, unutrašnja površina ș
si
o
C
Temperatura, spolja (vazduh) ș
e
o
C
Temperatura, spoljna površina ș
se
o
C
Razlika temperatura ^ș , ^T K
Temperaturski faktor (faktor temperature) f
Rsi
-
Temperaturska provodnost a m
2
/s
Karakteristika toplotne (termicke) provodnosti L W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, osnovna L
0
W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, 2D-proracun L
2D
W/K
Karakteristika toplotne provodnosti, 3D-proracun L
3D
W/K
Termodinamicka temperatura (T = ș + 273,15) T K
Koeficijent transmisionih gubitaka toplote H
T
W/K
Koeficijent ventilacionih gubitaka toplote H
V
W/K
Zapremina, neto V m
3
Zapremina, bruto V
e
m
3
Koeficijent prolaza toplote U W/(m
2
K)
O IZOLACIJI 149
Fizicka velicina Oznaka Jedinica
Koeficijent prolaza toplote, prozor U
W
W/(m
2
K)
Koeficijent prolaza toplote, okvir prozora U
f
W/(m
2
K)
Koeficijent prolaza toplote, zastakljenje U
g
W/(m
2
K)
Otpor prolazu toplote (= 1/U) R
T
m
2
K/W
Otpor prolazu toplote, gornja granicna vrednost R’
T
m
2
K/W
Otpor prolazu toplote, donja granicna vrednost R“
T
m
2
K/W
Toplotna otpornost vazdušnog sloja / prostora R
g
m
2
K/W
Toplotna otpornost negrejanog prostora R
u
m
2
K/W
Toplotna provodljivost Ȝ W/(m K)
Kolicina toplote Q J Ł W s Ł N m
Protok toplote (toplotni fluks) ĭ W
Specificni toplotni protok (specificni toplotni fluks) q W/m
2
Koeficijent prelaza toplote h W/(m
2
K)
Koeficijent prelaza toplote, unutrašnji h
i
W/(m
2
K)
Koeficijent prelaza toplote, spoljni h
e
W/(m
2
K)
Otpor prelazu toplote, unutrašnji R
si
m
2
K/W
Otpor prelazu toplote, spoljašnji R
se
m
2
K/W
Vreme t s
Pregled indeksa
Indeks Znaþenje Poreklo znaþenja (engl.)
a vazduh air
an godišnje annual
B bruto
c karakteristicno characteristic
C hladenje cooling
del isporuceno delivered
e spolja external
el elektricna energija electric
f ventilator, okvir fan, frame
g tle, staklo ground, glazing
h casovna hourly
H grejanje, grejano heating, heated
i unutrašnje internal
j nabrajanje
150 2. Gradevinska izolacija
Indeks Znaþenje Poreklo znaþenja (engl.)
L osvetljenje lighting
ls gubici losses
m mesecni monthly
N neto net
P snaga power
s solarni solar
se spoljašnja površina external surface
seas sezonska seasonal
sh zasencenje shading
si unutrašnja površina internal surface
T transmisija transmission
tot ukupno total
u negrejano unheated
v ventilisano ventilated
V ventilacija, zapremina ventilation, volume
w prozor window
W topla voda hot water
x dodatno extra
O IZOLACIJI 151
3. TOPLOTNA IZOLACIJA OPREME
3.1. TOPLOTNI FLUKS I KOEFICIJENT
PROVOĈENJA TOPLOTE [22]
3.1.1. TOPLOTNI FLUKS
Na osnovu poznatih zakona termodinamike nije moguce odrediti prenošenje
toplote kondukcijom. U ovom slucaju je to dobitak ili gubitak toplote. U termodina-
mici se koristi hipoteza Furiea (J. Fourier) o prostiranju toplote kondukcijom. Pre-
ma toj hipotezi kolicina toplote įQ koja prode kroz izotermsku površinu dA u vre-
menu dIJ je proporcionalna gradijentu temperature na izotermsku površinu, površi-
ni i vremenu
d d .
t
Q A
n
δ λ τ
c
= ÷
c
(3.1)
Eksperimentalno je utvrdeno da je koeficijent proporcionalnosti Ȝ fizicka ve-
licina materijala. Upravo on karakteriše sposobnost materijala da provodi toplotu i
zove se koeficijent provodenja toplote. Znak „–“ dolazi od toga što je pozitivan gra-
dijent od niže ka višoj ttemperaturi, a toplota se prenosti obrnuto gradijentu tempe-
rature.
Kolicina toplote preneta u jedinici vremena se naziva toplotni fluks
d d . δ λ τ
c
= ÷
c

t
Q A
n
(3.2)
Toplota preneta u jedinici vremena po jedinici površine se naziva specificni
toplotni fluks. Po svojoj prirodi specificni toplotni fluks je vektorska velicina. On se
može napisati u obliku
grad . o
t
q t n t
n
λ λ λ
c
= ÷ = ÷ = ÷ V
c
G G

(3.3)
Vektor q
G
je upravan na normalu (n) izotermske površine, a njegov smer je u
pravcu sniženja temperature. Intenzitet vektora q iznosi
.
t
q
n
λ
c

c
G

(3.4)
152 3. Toplotna izolacija opreme
Mnogobrojni eksperimenti su potvrdili hipotezu J. Furiea. Ako se toplotni
fluks menja po posmatranoj površini onda se izražava u obliku
d d . λ
c
= =÷
c

t
Q q A A
n
(3.5)
Prema tome, ukupna predata kolicina toplote u vremenu, prema (3.1), ce biti
d d . λ τ
c
= ÷
c
t
Q A
n
(3.6)
Kolicina toplote koja se prenese
kroz elementarnu površinu, a nalazi se pod
uglom ij prema površini, bice projektova-
na na ort n
ĺ
.
Medutim u praksi se pri proracunu
izolacije najcešce uzima da je gubitak ili
dobitak toplote pod pravim uglom na po-
vršinu. Takode se smatra da je koeficijent
provodenja Ȝ nezavisan od promene tem-
perature (3.5, 3.6) u vecini slucajeva, ili se
on nalazi u temperaturskim oblastima u kojima se izolacija nalazi i gde nema utica-
ja temperatura na promenu vrednosti koeficijenta provodenja toplote. U praksi me-
dutima ima i slucajeva kada se koeficijent provodenja toplote menja u osetnim gra-
nicama. Takve karakteristike imaju poliuretanske izolacije i izolacije na bazi ova-
kvih sirovina.
3.1.2. KOEFICIJENT PROVOĈENJA TOPLOTE
Toplotna provodljivost je jedno od znacajnih svojstava materijala. Ona je za-
visna od vrste i strukture materijala, temperature i agregatnog stanja. Odavno postoje
merene i tabulisane vrednosti koeficijenta provodenja toplote za veliki broj materi-
jala. Njegovu prirodu (suštinu) otkriva mikroskopsko posmatranje termicke konduk-
tivnosti, kao jednog neravnotežnog toplotnog stanja supstance. Mikroskopsko odre-
divanje koefici jenta provodenja toplote bazirano je na merenju neophodnog vreme-
na za uspostavljanje termicke ravnoteže. Potrebno vreme za uspostavljanje termicke
ravnoteže zove se vreme relaksacije.
Makroskopski koeficijent provodenja toplote proracunava se prema Fourieo-
vom zakonu tj.
.
q
t
n
λ = ÷
c
c

(3.7)
Maksimalni koeficijent provodenja toplote, koji je dosada izmeren, iznosi
Ȝ = 12200 W/(m K) za kristal bakra na T = 20,8 K, dok je minimalna vrednost dobi-
jena za pare hloroforma i iznosi Ȝ = 0,0066 W/(m K).
dA
ϕ
ϕ
n
l
dA
l
Slika 3.1
O IZOLACIJI 153
λ W/(m K)
0,0015
Organski gasovi i pare
Amorfni izolacioni materijali
Ulja
Neorganski gasovi i pare
Organske tečnosti
Neorganske tečnosti
Neorganski vodeni rastvori
Organski vodeni rastvori
Praškasti materijali
Nesagorivi materijali
Kristali
Tečni metali
Tehničke legure metala
Čisti metali
0,015 0,15 1,5 15 150 1500
Slika 3.2. Velicina koeficijenta provodenja toplote razlicitih materijala
Na slici 3.2 prikazana je zavisnost. koeficijenta provodenja toplote od vrste
materijala.
Cesto se u prakticnim problemima uzima linearna zavisnost koeficijenta pro-
vodenja toplote od temperature, odnosno
Ȝ = Ȝ
0
(1 ± b t), (3.8)
gde je
Ȝ
0
– koeficijent provodenja toplote na standardnoj temperaturi t
o
, a
b – konstanta dobijena eksperimentalnim putem.
Ako se koeficijent Ȝ ne menja linearno sa temperaturom, onda se njegova
srednja vrednost u intervalu temperatura t
1
i t
2
odreduje prema izrazu
2
1
2 1
1
d .
t
t
t
t t
λ λ =
÷
}
(3.9)
Šupljikavi i rastresiti materijali, kao što su pesak, vuna, vlaknasti ma terijali i
drugi, izmedu cvrstih delova imaju u šupljinama gasove (vazduh, poliuretan i drugi).
Ovakvi materijali nisu homogeni. Zbog velike razlike iz medu koeficijenata provode-
nja toplote za cvrsta tela i gasove, koeficijent provodenja toplote se znatno smanju-
je. Koeficijent Ȝ bice utoliko manji, ukoliko ima više šupljina i ukoliko su šupljine
sitnije i ravnomernije raspo redene. Koeficijent provodenja toplote kod šupljikavih i
rastresitih materi jala znatno zavisi od gustine materijala, i sa smanjenjem gustine on
opada. Vlažnost povecava koeficijent provodenja toplote poroznih materijala. To se
objašnjava kapilarnim kretanjem vode unutar pora u materijalu.
154 3. Toplotna izolacija opreme
Šupljikavi (porozni) i rastresiti materijali zbog malog koeficijenta provodenja
toplote Ȝ < 2 W/(mK), primenjuju se kao toplotni izolatori.
λ

W
/
(
m

K
)
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
0
0 1000 2000
ρ kg/m
3
Slika 3.3
Na sl. 3.3 data je zavisnost koeficijenta Ȝ od gustine za neke gradevinske ma-
terijale prema J. Cammereru.
Na vrlo niskim temperaturama pojavljuje se tzv. superprovodnost mater ijala.
I pored toga što je teorija dala dragocene podatke o uticaju pojedinih fakto-
ra na koeficijent provodenja toplote, dosadašnji matematicki mod eli ne omogucuju
proracun koeficijenta Ȝ dovoljno blizak eksperimentalnim podacima. Zbog toga se
koeficijent provodenja toplote najcešce dobija iz eksperimentalnih rezultata, koji su
sredeni u tabele ili dijagrame.
3.2. STACIONARNO PROVOĈENJE TOPLOTE
BEZ IZVORA TOPLOTE
3.2.1. RAVAN ZID (RAVNA PLOýA)
Zid koji ima dve beskonacne dimenzije i stranice paralelne medu sobom nazi-
va se ravan zid. Ako je kod takvog tela koeficijent Ȝ = const., jednacina temperatur-
skog polja svodi se na oblik
2
2
0.
d t
dx
=
(3.10)
Integral jednacine (3.10) glasi
t = C
1
x + C
2
. (3.11)
Prema slici 3.4 granicni uslovi bice
O IZOLACIJI 155
za x = x
1
t = t
1
,
x = x
2
t = t
2
.
Iz granicnih uslova i jednacine
(3.11) konstante su
1 2 1 2
1
1 2
2 1 1 2
2
,
,
t t t t
C
x x
x t x t
C
δ
δ
÷ ÷
= = ÷
÷
÷
=
(3.12)
gde je į = x
2
– x
1
– debljina zida.
Sada je temperatura
2 1 1 2
1 2
( ) .
x t x t x
t t t
δ δ
÷
= ÷ ÷ (3.13)
Ocigledno je prema jednacini
(3.11) i (3.13) da je promena tempera-
ture po debljini zida linearna funkcija.
Specificni toplotni fluks bice
1 2
1 2
d
( ) .
d
t t t
q t t
x
λ
λ
δ
δ
λ
÷
| |
= ÷ = ÷ =
|
\ .

(3.14)
Velicina į/Ȝ analogno Ohmovom zakonu naziva se termickim otporom.
3.2.2. VIŠESLOJNI RAVAN ZID SA
PARALELNIM SLOJEVIMA
Analogno Ohmovom zakonu, kod višeslojnog
ravnog zida otpori toplotnom fluksu upravnom na slo-
jeve se sabiraju. Toplotni fluks je konstantan za sve
slojeve pa se može napisati prema slici 3.5 za pojedi-
ne slojeve
3 1 2
1 2 2 3 3 4
1 2 3
, , .
δ δ δ
λ λ λ
= ÷ = ÷ = ÷ q t t q t t q t t

(3.15)
Sabiranjem izraza (3.15) dobice se
1 4
3 1 2
1 2 3
.
t t
q
δ δ δ
λ λ λ
÷
=
+ +

(3.16)
Za zid od n paralelnih slojeva, specificni toplotni fluks iznosi
t
x
dt
arc tg –––
dx
x
t
x
1
t
1
t
2
x
2
δ
Slika 3.4. Jednoslojni zid
t
1
t
2
t
3
t
4
δ
1
λ
1
δ
2
λ
2
δ
3
λ
3
Slika 3.5. Višeslojni zid
156 3. Toplotna izolacija opreme
1 1
1
.
n
n
i
i i
t t
q
δ
λ
+
=
÷
=
¿

(3.17)
3.2.3. BESKONAýNI ŠUPLJI CILINDER
Kada temperatura ne zavisi od polarnog ugla ij i koordinate z, onda jednacina
temperaturskog polja ima oblik
2
2
d 1 d
0.
d
d
+ =
t t
r r
r
(3.18)
Zamenom dt/dr = p dobija se
d
0.
d
p p
r r
+ =
(3.19)
odnosno
r dp + p dr = d (pr) = 0. (3.20)
Odavde je integral
1
d
.
d
t
p r r C
r
= =
(3.21)
Daljom integracijom jednacine (3.21) jednacina temperaturskog polja glasi
t = C
1
ln r + C
2
, (3.22)
granicni uslovi (prve vrste) prema slici 3.6 su
r = r
1
t = t
1
,
r = r
2
t = t
2
.
Iz granicnih uslova, konstante C
1
i C
2
bice
1 2 2 2 2 1
1 2
2 2
1 1
ln ln
, .
ln ln
÷ ÷
= =
t t t r t r
C C
r r
r r
(3.23)
Sada jednacina za temperaturu beskonacnog šupljeg cilindra glasi
2 1 1 2 2 1
2
1
1
[( ) ln ln ln ].
ln
= ÷ + ÷ t t t r t r t r
r
r
(3.24)
O IZOLACIJI 157
Iz (3.24) jasno je da je promena
temperature po debljini cilindricnog zida
logaritamska kriva (slika 3.6). Specificni
toplotni fluks bice
1 2
2
1
1 2
2
1
d
1
d
ln
2
.
1
ln
2
λ
πλ
πλ
÷
= ÷ = =
÷
=

t t t
q
r
r
r
t t
d
d

(3.25)
Ako je šuplji cilindar dužine L (m)
i ako se zanemari uticaj krajeva cilindra
na toplotni fluks, onda je ukupan toplot-
ni fluks
. =

Q L q
3.2.4. VIŠESLOJNI ZID BESKONAýNOG ŠUPLJEG CILINDRA
Specificni toplotni fluks za beskonacni višeslojni šuplji cilinder, ciji su sloje-
vi koncentricni krugovi, analogno izrazu (3.17) bice
1 1
1
1
.
1
ln
2
n
n
i
i
t t
q
d
d πλ
+
+
÷
=
¿

(3.26)
Odnosno, ukupni toplotni fluks
. =

Q L q
3.2.5. ŠUPLJA LOPTA
Za šuplju loptu cija temperatura ne zavisi od polarnih koordinata ij i ȥ diferen-
cijalna jednacina temperaturnog polja svodi se na oblik
2
2
d 2 d
0.
d
d
t t
r r
r
+ =
(3.27)
Smenom dt/dr = p dobija se
r
2
dp + p (2r dr) = d (r
2
p) = 0. (3.28)
Integracijom (3.28) dobice se
r
2
p = C
1
, (3.29)
r
2
r
1
t
1
t
2
Slika 3.6. Šuplji cilinder (cev)
158 3. Toplotna izolacija opreme
odnosno
1
2
d
.
d
C t
p
r
r
= =
(3.30)
Daljom integracijom dobija se
1
2
.
C
t C
r
= ÷ +
(3.31)
Granicni uslovi za šuplju loptu unutrašnjeg poluprecnika r
1
i spoljašnjeg r
2
su
(prve vrste)
r = r
1
t = t
1
,
r = r
2
t = t
2
. (3.32)
Zamenom granicnih uslova u (3.31) konstante su
2 1
1 2 1 2
1 2
1 2 1 2
i .
1 1 1 1
t t
t t r r
C C
r r r r
÷
÷
÷ = =
÷ ÷
(3.33)
Sada je temperatura šuplje lopte
1 2 2 1
1 2
1 2
1
.
1 1
t t t t
t
r r r
r r
( ÷
= + ÷
(
¸ ¸
÷
(3.34)
Toplotni fluks šuplje lopte iznosi
2 2 1 1 2
2
1 2
d
4 4 ,
d
1 1 1
2
C t t t
Q r r
r
r
D D
πλ πλ
πλ
÷ | |
= ÷ = ÷ =
|
(
\ .
÷
(
¸ ¸

(3.35)
gde je D
1
= 2 r
1
i D
2
= 2 r
2
.
Za višeslojnu šuplju loptu, ciji su slojevi koncentricne šuplje lopte, toplotni
fluks bice, analogno izrazu (3.26)
1 1
1 1
.
1 1 1
2
n
n
i i i
t t
Q
D D πλ
+
+
÷
=
(
÷
(
¸ ¸
¿

(3.36)
3.2.6. RAVAN ZIDA SA PROMENLJIVIM KOEFICIJENTOM
PROVOĈENJA TOPLOTE
Dosadašnja analiza o temperaturi tela i toplotnom fluksu izvedena je pod pret-
postavkom da je Ȝ = const. Za jedan broj materijala, u odredenim temperaturskim in-
O IZOLACIJI 159
tervalima, mora se uzeti zavisnost koeficijenta provodenja toplote od temperature.
Najcešce se uzima da je koeficijent provodenja toplote linearna funkcija temperatu-
re pa je analogno (3.8) koeficijent
Ȝ = Ȝ
0
(1 ± b t).
Specificni toplotni fluks za ravan zid, zamenom izraza za koeficijent Ȝ, gla-
sice
0
d
(1 ) .
d
t
q bt
x
λ = ÷ ±
(3.37)
Razdvajanjem promenljivih i integracijom jednacine (3.37) od x = 0 do x = į
u intervalu temperatura t
1
i t
2
bice
1 2
0 1 2
1 ( ).
2
t t
q b t t δ λ
+ | |
= ± ÷
|
\ .

(3.38)
Izraz Ȝ
0
[1 ± b (t
1
+ t
2
)/2] predstavlja srednju vrednost koeficijenta pro vodenja
toplote za dati temperaturski interval
1
2
1 2
0
1 2
1
d 1 .
2
t
m
t
t t
t b
t t
λ λ λ
+ | |
= = ±
|
÷
\ .
}
(3.39)
Sada se specificni toplotni fluks može napisati u obliku
1 2
.
m
t t
q
δ
λ
÷
=
(3.40)
Izraz (3.40) analogan je sa izrazom (3.14), dobijenim za konstantan koefici-
jent provodenja toplote, samo je u (3.40) uzeta srednja vrednost koeficijenta Ȝ.
Kod cilindricnih i loptastih tela izrazi za specificni toplotni fluks, kada koefi-
cijent provodenja toplote linearno zavisi od temperature po obliku pot puno je ana-
logan sa izrazima (3.25) i (3.35) respektivno. Potrebno je samo konstantni koefici-
jent provodenja toplote zameniti sa srednjim koeficijentom provodenja toplote pre-
ma izrazu (3.39) za dati interval tem peratura.
Integracijom jednacine (3.37) u granicama od x = 0 do ma koje koordinate do-
bija se izraz za temperaturu u funkciji od koordinate
2
1
0
1 1 2
.
q x
t t
b b b λ
| |
= ÷ + + ÷
|
\ .

(3.41)
Iz poslednjeg izraza ocigledno je da se temperatura po debljini zida ne menja
linearno. Karakter promene temperature odreden je parametrom ± b.
Temperatura za šuplji cilindar beskonacne dužine, analogno (3.41), bice
160 3. Toplotna izolacija opreme
2
2
1
1
0
ln
1 1
.
d
q
d
t t
b b b π λ
| |
= ÷ + + ÷
|
\ .

(3.42)
Ova teorijska razmatranja u potpunosti imaju primenu, izmedu ostalog, na
izolovanu opremu. Kada se govori o višeslojnim ravnim zidovima, direktna primena
je u proracunima toplotnih gubitaka i dobitaka. Ovo se izvodi u prvom redu pri pro-
racunu i dimenzionisanju sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, kao i u pro-
racunima hladenja kada su u pitanju hladnjace, rashladne komore i slicno. Višeslojni
zidovi kod šupljih cilindara su prakticno primenjeni kod cevovoda, dok se proracun
kod šuplje lopte svodi na izolovane sferne rezervoare, sferna danca i drugo.
3.3. DIMENZIONISANJE I VREDNOVANJE IZOLACIJE
GREJANJA I HLAĈENJA PREMA SRPS U.J5.070:1975.
Ovaj standard je dosta star od vremena njegovog donošenja, ali ima prakticnu upo-
trebnu vrednost. Može da se dogodi da, u periodu dok knjiga ne bude izašla iz štampe, ovaj
standard bude povucen jer se u Srbiji u poslednje dve godine veoma intenzivno radi na usva-
janju EN kao domacih standarda. U svakom slucaju njegova primena kao tehnickog teksta
može ostati u prakticnoj upotrebi.
1. PREDMET STANDARDA
1.1. Ovaj standard propisuje nacine za dimenzionisanje toplotnih izolacija sa stanovi-
šta eko nomskih zahteva, propisa u pogledu najviše dozvoljene temperature i tehnoloških za-
hteva u pogledu kondenzacije vlage na površini izolovanih objekata, dozvoljenog pada tem-
perature i sl.
1.2. Toplotni izolacioni materijal u smislu ovog standarda je svaki materijal koji ula-
zi u kon strukciju sa cilijem da joj ostvari traženi top lotni otpor.
Standard odreduje:
– metode proracuna gubitaka toplote i deb ljine izolacije za stacionarni prelaz toplo-
te i prirodno hladenje,
– nacin primopredaje izolacija,
– garancije,
– metode ispitivanja.
Sve postavke ovog standarda vrede kako za toplotnu, tako i za rashladnu tehniiku. Gde
po stoje razlike, to je izricito navedeno. Pojmovi, velicine i oznake, koji se koriste u ovom
stan dardu, definisani su u standardima SRPS A.A1.020, SRPS A.A1.021, SRPS A.A1.040,
SRPS U.J5.010 i SRPS U.J5.020.
2. METODE PRORAýUNA TOPLOTNIH IZOLACIJA
2.1. PRORACUN TOKA GUBITAKA TOPLOTE
Ovim standardom obuhvacena su tri vida gubi taka toplote: provodenjem, prelazom i
zrace njem.
Za proracun toka gubitaka toplote upotreblja vaju se formule iz ovog standarda. One
su ujedno merodavne u spornim slucajevima. Ove formule vrede pod pretpostavkom da su
O IZOLACIJI 161
ivlicne, odnosno granicne površine promatranih izolacija na konstrukcijama potpuno zašti-
cene od gubitaka.
Velicine i jedinice u ovom standardu definisane su u standardima SRPS U.J5.010 i
SRPS U. J5.020.
2.1.1. Gubici toplote provoÿenjem
Gubici toplote provodenjem odreduju se iz sledecih formula
za ravni zid:
1 0
(W),
t t
Q A λ
δ
÷
=
(1)
za cilindricnu cev:
1 0
1
2 ( )
(W),
ln
π
λ
δ
÷
=
+
c
i
t t l
Q
t
r
(2)
za kuglu:
4 ( )
(W).
π
λ
δ
÷
=
i c
k e i
t t
Q r r
(3)
Simboli u ovim formulama znace
A – površine izolacije ravnog zida, u m
2
,
l – dužina izolacije u cevi, u m,
Q – ukupni toplotni gubitak izolovanog ravnog zi-
da, u W,
Q
e
– ukupni toplotni tok gubitka izlovane cevi, W,
Q
k
– ukupni toplotni tok gubitka izolovasne kugle,
W,
r
i
– poluprecnik na unutrašnjoj strani izola cije, sl.
1,
r
e
– poluprecniik na spoljeoj strani izolacije, sl. 1,
t
i
– temperatura na unutrašnjoj strani izola cije, K
(°C),
t
e
– temperatura na spoljašnoj strani izolacije, K
(°C),
į – debljina izolacije, u m,
Ȝ – koeficijent toplotne provodijivosti u W/(m K).
Koeficijent toplotne provodijivosti Ȝ u napred navedenim formulama uzima se iz di-
jagrama ovog koeficijenta u zavisnosti od temperature. Ovaj dijagram mora biti sastavni deo
uverenja (atesta) za navedeni materijali, ispitan po stan dardima SRPS UJ5.040 za kuglu,
SRPS U.J5.042 za cilindar ili SRPS U.A2.020 za ravnu površinu. Uzima se vrednost koja
odgovara aritmetickoj srednjoj vrednosti temperature, na unutrašnjoj i spoljnoj površini izo-
lacije. Ova vrednost uvecava se za faktor sigurnosti, koji je za gradevinske materijale i po-
drucje primane u gradevinarstvu i rashladnoj tehnici dat u standardu SRPS U.A2.020. U osta-
lim grana ma tehnicke okolnosti oscilovanja su previše specificne da bi se mogle istandairdi-
r
i
r
e
Slika 1.
162 3. Toplotna izolacija opreme
zovati i predstavljaju u okviru garancije rizik proiz vodaca materijala. Proizvodac materijala
je dužan da o svom materijalu dostavi potpune podatke. Za potrebe projektovanja uzima se
ovaj faktor za podrucje srednjiih temperatu ra iznad + 5°C i ispod – 100 C prema stan dardima
SRPS U.J5.040 i SRPS U.J5.042.
2.12. Gubici toplote prelazom i zraþenjem
Ukupni gubici taplote nastali putem oba vida prelazom i zracenjem, obuhvaceni su
poluempirijskim formulama:
za cevi:
Į
e
= 9,42 + 0,218 (t
e
– t
z
) W/(m
2
K), (5)
za ravne zidove:
Į
e
= 9,77 + 0,047 (t
e
– t
o
) W/(m
2
K), (6)
za hladnjace:
Į
e
= 9,3 W/(m
2
K), (7)
Simboli u ovim formulama znace:
Į
e
– koeficijent prelaza toplote na spoljašnjoj strani izolacije,
t
o
– temperatura spoljašnjeg vazduha, u °C.
Upotreba ovih približnih formula zadovoljava s obzirom na to da je udeo otpora prola-
zu toplote prelazom mali u odnosu na otpor pro lazu toplote provodenjem, te je ukupna greš-
ka zanemarljiva.
Koeficijenti prelaza toplote veoma zavise od lokalnih prilika, temperature zidova, lo-
kalnog prinudnog strujanja, geometrijskih odnosa i drugih okolnosti.
Zbog toga se za izolovane površine u kojim se propisuje temperatura površine izolo-
vanog ob jekta (gde postoji opasnost od opekotina, rošenja i sl.) racuna sa 0,8 puta manjom
vrednošcu. Time je ujedno uzet u obzir i faktor sigur nosti racuna i izvedbe (vidi formulu 9).
Unutrašnji koeficijent prelaza toplote uzima se za proracun izolacije kao Į
i
= ·, osim ako ni-
je drugacije odredeno u posebnim slucaje vima.
Gubici prolazom toplote racunaju se po for muli:
Q = Į
c
· A (t
c
– t
o
) (W), (8)
osim za propisanu temperaturu površine izolacije kada se uzima
Q = 0,8 Į
e
· A (t
c
– t
o
) (W). (9)
2.13. Dodaci na proraþunate gubitke
Nagle promene geometrijskih oblika stvaraju tehnološke teškoce pri gradnji izolaci-
je. Stoga se pri proracunu gubitaka moraju uracunati dodaci na ventile, prirubnice, meme pri-
gušnice i slicne armature. Ovi dodaci su u prilogu broj 1.
O IZOLACIJI 163
3. PRORAýUN DEBLJINE IZOLACIJE
3.1. TEHNOLOŠKI ZAHTEVI
3.1.1. Zaštita od opeklina
Prema propisima, najviša dozvoljena tempera tura površine izolacije sme iznositi 60°C,
ako postoji mogucnost nenamernog slucajnog do dira od strane osoblja.
U tom slucaju izracunaju se gubici po formuli (9). Koeficijent a
c
izracunava se po for-
muli (5) ili (6). Kao temperatura okoline u ovom slu caju uzima se temperatura od 25°C. Za
toplotni gubitak izracunat na ovaj nacin odreduje se odgovarajuca debljina izolacije za oda-
brani materijal, probanjem prema formuli (1), (2), (3) ili (4), zavisno od geometrijskog ob-
lika izolovane površine. Ukoliko zadani uslovi (t
o
= 25°C) ne odgovaraju stvarnom stanju,
ili je prenos sprecen više no što je to racunski uzeto u obzir, može se dogoditi da temperatu ra
na površini izolacije bude veca od dozvo ljene. Takode se može dogoditi da debljina izolaci-
je dobije takve razmere da zaposedne manipulativni prostor u celini. U tom slucaju racuna se
ekonomska izolacija, a temperatura površine osigurava se odgova rajucim štitovima po prin-
cipu prikazanom na sl. 2 za cevovod, i sl. 3 za ravan zid.
4
5 7
60
2
1
3
6
3
0
Slika 2. 1. cev; 2 držaci plašta izolacije; 3
izolacija; 4 plašt izolacije; 5 držaci štitnika;
6 štitnici; 7 distantni ko mad štitnika
1
2
3
4
Slika 3. 1. izolacija ravnog zida; 2. limeni
plašt (peci); 3. di stantni komad štitnika;
4. štitnik. Štitnici deluju termosifonski i
njihov usisni donji otvor treba da doseže u
podrucje u kojem vazduh nije nikada topliji
od + 30°C
3.12. Ohlaÿenje medija
Tehnološki propisi i higijenski zahtevi traže odredeno stanje medija na kraju njihovog
transportnog puta, ili za odredeno vreme po uskladištenju.
S obzirom na tacnost potrebnu pri ovim racu nima dovoljno je za sve monofazne me-
dije (gasove, pregrejane pare, tecnosti) zanemariti povecanje entalpije, koja potice od prome-
ne pritiska i volumena.
3.121. Ohlaÿenje medija pri transportu kroz cev
Ohladenje monofaznog medija pri transportu kroz cev proizilazi iz formule:
164 3. Toplotna izolacija opreme
,
ui
iz p
t K
ln l
t G c
λ A ·
= = ·
A ·
(10)
ǻt = t
i
– t
c
, (11)
gde je
ǻt
ui
– razlika temperature na unutrašnjoj i spoljašnjoj površini izolacije na po cetku osmatra-
nog izolovanog cevovoda, u °C,
ǻt
iz
– razlika temperature na unutrašnjoj i spoljašnjoj površini izolacije na kraju osmatra-
nog izolovanog cevovoda, u °C,
K – faktor geometrije preseka cevi,
G – protok medija kroz cev,
c
p
– specificna toplota medija pri srednjem pritisku cevi,
1 – dužina izolirane cevi u m.
Faktor K ima znacenje:
za okrugle cevi:
2
,
ln
i
i
K
r
r
π
δ
=
+
(12)
za vod cetvrtastog preseka:
2
( 2 ), K a b δ
δ
= + + (13)
gde je
a, b – stranice kanala cetvrtastog preseka u m,
į – debljina izolacije u m.
3.122. Ohlaÿenje jednofaznog medija pri mirovanju u izolovanoj posudi
raþuna se po formuli:
,
p
p
t
K
ln
t M c
σ
λ
τ
A
·
= = ·
A ·
(14)
gde je
ǻt
p
– razlika temperature na unutrašnjoj i spoljašnjoj strani izolacije u trenutku pocetka
hladenja u °C, (K),
ǻt
ı
– razlika temperature na unutrašnjoj i spoljašnjoj strani azolacije u vremenu proteklom
nakon pocetka hladenja, u °C, (K),
M – masa medija koji se hladi, u kg,
ı – proteklo vreme, u s,
c
p
– specificna toplota u J/(kg K).
ǻt se racuna po formuli (11), a K se racuna po formulama (12) i (13).
3.123. Debljina izolacije za zaštitu od rošenja
Racuna se prema formulama (1), (2), (3), (4) i (8) tako da temperatura na površini izo-
lacije bude viša od rosišta okoline. Ova debljina se može odrediti iz dijagrama prikazanog
na sl. 4.
O IZOLACIJI 165

Ø
1 2 3 4 5 10
0
,
1
0

k
c
a
l
/
m
h
g
r
d
5

°
C
6
7
8
9
1
0
1
2
1
4
1
6
1
8
2
0
2
5
3
0
4
0
5
0 6
0
7
0
8
0
9
0 1
0
0

°
C
Δ
t
0
,
0
5
0
,
0
8
0
,
0
4
0
,
0
3

λ
20 25
40
t
0
,

°
C
30
20
φ

9
0

%
8
0
7
0
6
0
5
0
4
0
3
0
4
0
0

m
m
2
0
0
1
0
0
5
0
2
5
10
0
°C
200 mm
150
100
50
0
Slika 4. [1 kcal/(m
2
h grad) = 1,163 W/(m K)]
Oznake na slici imaju sledeca znacenja:
t
o
– temperatura okoline (ordinata) °C,
ij – relativna vlaga okoline,
ǻt – razlika temperature površine i temperature okoline, °C,
Ȝ – koeficijent toplotne provodljivosti,
Ø – precnik izolovane cevi (Ø = · znaci ravan zid).
166 3. Toplotna izolacija opreme
3.2. EKONOMSKI ZAHTEVI
3.21. OPŠTE POSTAVKE
Investicioni troškovi rastu sa povecanjem deb ljine izolacije, a sa njima rastu i anuite-
ti nji hovog otplacivanja. Gubici toplote opadaju sa porastom debljine izolacije, te i godišnji
tro škovi, koje ovi gubici izazivaju, takode padaju. Zbir
anuiteta za investicije i godišnjih troško va gubitaka to-
plote predstavljaju ukupne go dišnje troškove i taj zbir
dobija za odredene debljine izolacije najnižu vrednost,
kako se to vidi iz slike 5.
Ova debljina je ekonomski optimalna debljina
izolacije.
Oznake na slici imaju sledece znacenje:
C – ukupni godišnji troškovi, u din/m, god.,
Q
g
– godišnji gubici toplote, u din/m, god.,
A – anuiteti, u din/m, god.,
į – debljina izolacije, u mm.
Minimum krivulje ukupnih troškova najcešce
nije oštro izražen, pa se u praksi odabere od govarajuca
manja modularna debljina izolaci je. (Modularna jedini-
ca izolacije je 1 cm.) Pri tome ukupni troškovi nesmeju
odstupati od minimalnih za više od 2,5 %. U formula-
ru ponude po ovom standardu mora ju se navesti prora-
cunski minimum debljine izolacije i minimalni godiš-
nji troškovi, zatim odabrana debljina izolacije i odgovarajuci tro škovi i % povišenja stvar-
nih troškova u odno su na minimalne (vidi prilog 2).
Pri veoma tacnim proracunima treba uzeti u obzir i sve sekundarne okolnosti, kao
što su: eventualni porast cena primarne energije, eventualna revalorizacija kredita, poveca-
nje cene konacnog proizvoda zbog gubitka toplote (za glavne parne vodove faktor gubitka
dat je u tabeli 1) i povecanje gradevinskih troškova. U pogonima s prekidima racuna se sa
stvarnim trajanjem rada u h/god. Za ovakve pogone de bljina izolacije povecava se zavisno
od broja i trajanja obustava u toku godine. Ako je ra dni period dnevno 8 sati ili veci, a peri-
od mi rovanja 16 sati ili manji, i ako je godišnje tra janje najmanje 18000 sati, racuna se kao
da je pogon trajan.
Tabela 1.
Prosecna vrednost faktora gubitaka
Kondenzacioni pogon
Pogon protiv pritiska
1,6
2 bar
4 bar
6 bar
2,0
1,8
1,6
3.22. Odreÿivanje ekonomski optimalne
debljine izolacije
Ekonomska debljina odreduje se proracunava njem anuiteta i troškova gubitaka u smi-
slu t. 3.1. ovog standarda na osnovu kojih se odre duje ekonomski optimalna debljina izola-
40 60 80 100 mm
Din/m. god
C
A
Q
g
500
400
300
200
100
0
δ
Slika 5.
O IZOLACIJI 167
cije izradom dijagrama prema sl. 5. U izuzetnim slucajevima, gde se anuiteti i gubici mogu
tacno odrediti kao funkcija debljine izolacije, moci ce se analiticki odrediti minimumom zbi-
ra ovih funkcija. Po pravilu, to ce se morati odrediti probanjem. Uslovi pod kojima mogu biti
dobijeni investicioni krediti veoma su ra zliciti, što može dovesti do nemogucnosti da se upo-
reduju debljine izolacije u razlicitim po nudama. Ako narucilac ne navede anuitete u zahite-
vu ponude, radi dobijanja komparativ nih mogucnosti, odreduju se, u smislu ovog standarda,
jedinstveni anuiteti.
Za toplotne izolacije, izuzev u rashladnoj teh nici, propisuju se jedinstveni racunski
anuiteti
į = 20 %,
a u rashladnoj tehnici jedinstveni racunski anuiteti
į = 7 %.
Ovi tehnicki racunski anuiteti ne mogu biti uzeti kao argument dokazivanja vredno-
sti os novnih sredstava. Oni su diktirani iskljucivo tehnicko-ekonomskim i konstrukcionim
uslovima. Ukoliko narucilac da svoj podatak o anu itetima, taj mora biti jednak u svim zah-
tevima ponude.
3.221. Specifiþne okolnosti u rashladnoj tehnici
Specificne okolnosti koje se pojavljuju u po drucju rashladne tehnike su sledece:
– cena rashladnog postrojenja raste u skokovima, a ne kontinuirano;
– za hladnjace, koje služe smrzavanju robe, a ne njenom skladištenju, udeo gubitka
kroz izolaciju manje je znacajan sa eko nomskog stanovišta;
– tehnološki momenti (zaštita objekata, za štita hladenih namirnica od sušenja, poja va
difuzije vlage) dominantni su kod pro blema toplotne zaštite hladnjaca.
3.222. Smernice za debljinu izolacije u hladnjaþama
Ukoliko investitor ne da potrebne elemente za proracun ekonomske debljine izolaci-
ja, deblji ne izolacija odreduju se prema formuli:
(0, 08 0, 004 ) (m).
0, 035
t
λ
δ = + ·
Nezavisno od izmerenih vrednosti koeficijenta toplotne provodljivosti penastih pla-
sticnih materijala njegova racunska vrednost ne srne biti manja od Ȝ = 0,04 W/(m K).
Za koeficijent toplotne provodljivosti (Ȝ) izolacio nog materijala ne srne se ni kod
ostalih materijala uzeti laboratorijska vrednost izmerena za izolacioni materijal u suvom sta-
nju. Zbog difuzije vlage kroz izolaciju hladnjace nastaju i za ispravno izvedene izolacije dru-
gaciji rav notežni uslovi, te laboratorijske vrednosti iz tog razloga treba povecati prema poda-
cima proizvodaca izolacionog materijala. Tako dobijena vrednost množi se onda sa faktori-
ma teh nološke nesavršenosti (fuge, nesavršenosti iz vedbe, geometrijske teškoce i sl.).
4. GARANCIJE
4.1. OSNOVNA GARANCIJA
Za isporucene kolicine materijala kao garan cija vredi laboratorijski mereni koeficijent
to plinske vodljivosti u suvom stanju. Za izvedene homogene izolacije garantuje se koefici-
jent toplotne provodljivosti, a za izve dene izolacije od razlicitog materijala ekviva lentni koe-
ficijent toplotne provodljivosti. Kao element garancije koristi se pogonski koe ficijent toplot-
168 3. Toplotna izolacija opreme
ne provodljivosti. On se dobija iz laboratorijskog koeficijenta toplotne provod ljivosti množe-
njem faktorom rizika vecim od 1, prema iskustvu, tehnološkoj opremljenosti, vrsti izvedbe i
geometrijskim uslovima, a na temelju podataka proizvodaca izolacionog ma terijala.
4.2. TEHNOLOŠKE GARANCIJE
Za tehnološke garancije moraju se garantovati iznosi onih velicina koje su sadržane u
tim garancijama (npr. ohladene na odredenoj duži ni pri odredenom protoku kroz cev, ili pove-
canja sadržaja cvrste faze u rastvoru nakon odredenog vremena, ili nastajanju rose uz rela-
tivnu vlagu za odredeni % vecu od ugovorene i sl.).
Ove velicine su takode zavisne od koeficijenta toplotne provodljivosti i debljine izo-
lacije i mogu se dati jedino u vezi sa ovim dvema velicinama.
Tehnološke garancije se teže mogu proveriti, jer se prilikom ispitivanja teško mo-
gu uspostaviti pretpostavljeni odnosi, a neke velicine se i racunski mogu sasvim grubo odre-
diti, ta ko da ne odgovaraju dovoljno tacno situaciji prilikom merenja. To su u prvom redu
koe ficijenti prelaza toplote unutar cevi, koji su zavisni od temperature, brzine strujanja, agre-
gatnog stanja, pritiska i drugih osobina medi ja u cevi. Na spoljnoj površini ove koeficijente
odreduju temperatura i brzima strujanja vazduha, kao i temperature i osobine površina okol-
nih predmeta (drugih cevovoda, posuda, zidova, zgrada itd.), a na otvorenom prostoru još i
padavine, sunce i slicno.
Ako se radi o cevovodima sa ugradenim arma turama, i njihovi se gubici moraju uzeti
u ra cun. Zbog ovakvih uslova tehnološke garanci je, za padove temperatura do 2°C za tecnosti
i do 10°C za gasove i paru, ne mogu biti predmet garancije po ovom standardu. Do zvoljena
odstupanja od garantovanih padova temperatura iznad ovih vrednosti iznose 20 %.
4.3. OSTALE GARANCIJE ZA MATERIJAL
Pored toplotne provodljivosti materijal mora ispuniti i druge uslove, da bi predstav-
ljao dobru toplotnu izolaciju i to u pogledu mase, cvr stoce, elasticnosti, postojanosti oblika
i dimen zija, otpornosti prema temperaturi i vlazi. Is poruke u tom smislu moraju biti snabde-
vene atestom izolacionog materijala. Garancije u tom smislu daju se na odredeno vreme, ali
ne manje od dve godine.
Ako kroz to vreme materijal izgubi napred na vedena svojstva, to se mora odraziti na
iznosu pogonskog koeficijenta toplotne provodljivosti. Ako do promene ovog koeficijenta
iznad racun ske vrednosti t. 3.222 u odredenom vremenu nije došlo i ako se spolja ne prime-
cuju nika kve promene koje govore o gubitku garantova nih svojstava, smatra se da je garan-
cija u tom pogledu ispunjena.
4.31. Gustoüa
Kada je važno da se gustoca definiše (npr. pri montaži rastresitih izolacija ili pri ku-
povini po masi), ona mora da ude u garanciju za pu ne materijale. Prosecna razlika gustoce
srne iznositi ±5 % od garantovanog iznosa. Za ra stresite materijale u kojih se izolacija vrši
ispunom, mora se garantovati jednolikost ispu ne s tolerancijom u % razlike na više i na ma-
nje od garantovane gustoce. Za ove materijale gustoca za proveru garancije meri se pod pri-
tiskom od 100 kg/m
2
.
4.32. Specifiþna toplota
Specificna toplota kao garancija dolazi u obzir pri radu sa prekidima za procenu aku-
mulacije u izolaciji. Uz garantovanu specificnu toplotu obavezno se garantuju i tolerancije.
O IZOLACIJI 169
4.33. Otpornost prema pritisku
Izolacija mora izdržati samo pritisak kojim ce biti izložena u pogonu kao što su: nor-
malne vibracije, dilataoije, naslanjanje lestvi, hodanje po izolaciji i sl. Gde to izolacija sama
po sebi ne izdrži, a ocekuje se, mogu se ugovoriti po sebni cvrsti plaštevi. Za kruta tela (ope-
ke, žlebove, segmente) garantuje se cvrstoca pri sob noj temperaturi, ako ugovorom nije dru-
gacije oznaceno.
Izolacije od elasticnog materijala (npr. pluta) ocenjuju se u pogledu opterecenosti
prema procentualnoj trajnoj deformaciji u odnosu na prvobitnu visinu u smeru delovanja
ugovore nog pritiska posle njegovog delovanja kroz 24 sata. Ova deformaoija i njene toleran-
cije mo raju se ugovoriti.
4.34. TRAJNOST OBLIKA
Izolacija mora sadržati trajan oblik utoliko, ukoliko je to u vezi sa ocuvanjem toplot-
no-izolacionih svojstava.
Tako, na primer, zbog vibracija može nastati sleganje izolacionog materijala. Neke
savremene plastic ne izolacije smanjuju kroz izvesno vreme svoj volumen pa se moraju ugra-
divati odležane ili veštacke strane, ili se nekako drugacije mora ju smanjiti uticaji fuga (npr.
konstruktivno). Garancija se daje u obliku trajnosti linearnih dimenzija (za ploce) ili kao za-
preminska masa (za rastresiti materijal).
4.35. GRANICNA TEMPERATURA PRI UPOTRE BI
Izolacioni materijal pod delovanjem tempera ture kojoj je u ugovorenom stanju izlo-
žen, ne sme promeniti cvrstocu, volumen i strukturu u tolikoj meri da to umanji njegovo izo-
laciono dejstvo.
Mnogi organski materijali izgledaju neposred no posle opita kao da su neošteceni, a
oštecenja inicirana prilikom opita povišenja tempe rature pokažu se tek posle dužeg vreme-
na. Granicna temperatura takvih materijala može se stoga odrediti samo višemesecnim opa-
žanjima posle podvrgavanja povišenoj temperaturi. Za materijale za peci ocenjuje se prven-
stveno cvr stoca. Kod cevovoda materijal se ne sme od vojiti od cevi. Materijal ne sme pod
delova njem te temperature sagorevati, sinterovati ili se topiti. Niske temperature ne smeju
ga razoriti.
4.36. HEMIJSKI UTICAJI
Izolacija ne sme oštetiti ili razoriti predmet koji izoluje ili materijal unutar njega. U
pogonu ili van pogona izolacija mora biti otpor na prema atmosferskim uticajima. Za nepo-
znate uticaje u hemijskim tvornicama, izvodac se može ograditi pri davanju garancija.
4.37. GARANCIJE ZA IZOLACIJE U RASHLADNOJ TEHNICI
4.371. Prelaz mirisa na hlaÿene namirnice
Izolacioni materijal za hladenje ne srne sadr žati isparljive aromate (npr. smolu s naftali-
nom, fenol i sl.) i ne sme navlažen imati ni kakav miris (npr. na trulež).
4.372. Nastajanje truleži
U uslovima upotrebe na materijalu od koga je izolacija ne sme doci do pojave gljivi-
ce i truljenja.
170 3. Toplotna izolacija opreme
4.373. Koeficijent otpora difuziji
Koeficijent otpora difuziji mora biti poznat i zagarantovan i mora biti na pravom me-
stu izvedena adekvatna parna barijera u skladu sa ovim koeficijentom, debljinom izolacije,
nje nom toplotnom provodljivošcu, kao i sa istim ovim osobinama drugih sastavnih delova
zida u objektu.
4.374. Kapilarno usisavanje
Zaštita od kapilarnog usisavanja mora biti garantovana.
4.375. Bujanje
Pod delovanjem vlage, izolacije u rashladnoj tehnici ne smeju bubriti niti se nadimati.
5. LABORATORIJSKA I POGONSKA ISPITIVA NJA
TOPLOTNIH GUBITAKA
Laboratorijskim ispitivanjem ustanovljavaju se garrntovana svojstva izolacionog ma-
terijala. Ova ispitivanja bice provedena pri isporuci materijala kao ulazna kontrola.
Izvodac može, na vlastiti rizik, odustati od ulazne kontrole, osim ako se pogonska
ispiti vanja ne daju izvršiti.
Pogonska ispitivanja merodavna su za kontro lu uspešno provedenih izolacionih rado-
va i kontrolu upotrebljenog materijala istovreme no, te je njihova primena obavezna kao pro-
vera datih garancija, gde god nema tehnickih prepreka za provodenje ovih mera.
5.01. METODE LABORATORIJSKIH ISPITIVANJA
Laboratorijska merenja koeficijenta toplotne provodljdvosti vrše se po standardima
SRPS U.A2.020, SRPS U.J5.052 ili SRPS U.J5.040. Odabere se po pravilu ona standar-
dna metoda ispitiva nja za koju geometrijski oblik izolacije najbli že odgovara geometrijskom
obliku u predvidenoj primeni. Rezultati laboratorijskih merenja bice po pravilu povoljniji od
rezultata pogon skih merenja. Zbog toga u ugovoru, odnosno tehnickoj dokumentaciji mora
obavezno biti navedena brojcana vrednost faktora gubitaka (tzv. faktora razlika; vidi tacku
4.1 ovog stan darda).
Materijal za izradu uzoraka za ispitivanje oda bira se po statistickim metodama. Uko-
liko se ne postigne sporazum o tome ko ce uzimati uzorke, uzorci se uzimaju u prisustvu
izvoda ca, isporucioca, ili ce ih uzimati organizacija koja vrši ispitivanja.
5.02. METODE POGONSKIH MERENJA
Pogonska merenja vrše se po standardima SRPS U.J5.052.
Za odredivanje mernih mesta merodavna je sporazumno odredena organizacija.
5.03. KOEFICIJENT DIFUZIJE
Koeficijent difuzije vodene pare odreduje se mernom metodom po standardu SRPS
UJ5.024. Izbor uzoraka za ispitivanje vrši se prema tacki 5.1.
5.04. GUSTOCA
5.041. Gustoüa þvrstih tela
Gustoca cvrstih izolacionih materijala odredu je se merenjem komada u obliku kocke
ili kvadra i vaganjem tih istih komada. Gustoca se odreduje u suvom stanju. Suvo stanje po-
O IZOLACIJI 171
stiže se za higroskopne materijale zagrevanjem na temperaturi nižoj za 5K (5°C) od gornje
doz voljene temperature upotrebe, ali najviše 378 K (105°C). Uzorak se zatim ohladi u eksi-
katoru na temperaturi okoline. Postupak se ponav lja do konstantnog iznosa gustoce.
5.042. Gustoüa praškastih materijala
Volumen praškastog materijala odreduje se u baždarenoj menzuri unutarnjeg precnika
100 mm i visine 200 mm. Posle punjenja, menzura se trese 5 minuta i doda toliko materijala da
površina na kraju vremena trešenja stoji na oznaci 1000 cm
3
. Dalji postupak je kao t. 5.041.
5.043. Gustoüa vlaknastih materijala
Vlaknastim izolacionim materijalom ispuni se cilindar unutarnjeg precnika 300 mm i
visine 300 mm. Za ispunu odmeri se 1000 g dugovlaknastog materijala ili 1500 g kratkovla-
knastog materijala. Materijal u posudi optereti se kli pom precnika koji odgovara (dobro kli-
zi) unu tarnjem precniku posude mase 7,1 kg. Za od redivanje volumena koristi se visina uzor-
ka u ovako stisnutom stanju. Dugovlaknasti materi jal je onaj kod kojeg 90 % vlakna ima de-
bljinu vecu od 10 mkm.
5.044. Gustoüa prefabrikovane blazine (dušeka)
Od prefabrikovanih blazina izreže se komad kvadratne baze 0,5 m × 0,5 m i optereti
plocom iste velicine, mase 25 kg. Dobijena visina uzima se u racun volumena.
5.05. SPECIFICNA TOPLOTA
Srednja specificna toplota odreduje se po stan dardu SRPS U.J5.050. Uzimaju se naj-
manje tri uzorka po jednoj isporuci. Ako se izmerene vrednosti medusobno razlikuju za vi-
še od 5 %, uzimaju se dalji uzorci. Ukoliko se 40 % ispi tivanih uzoraka razlikuje više od 5 %
od ugo vorene vrednosti, postupa se prema odredba ma tacke 6.
5.06 PRITISNA CVRSTOCA
Priitisna cvrstoca ispituje se na krutim izola cionim materijalima.
Kruti izolacioni materijali, u smislu ovog stan darda, su materijali koji se pri odrede-
nom pritisku lome ili naprsnu. Podatak se daje kao pritisna cvrstoca. Za svaki materijal i uslo-
ve primene posebno se odreduje dopušteni eksploatacionli pritisak.
5.07. CVRSTOCA PRI DEFORMACIJI
Podatak o cvrstoci pri deformaciji daje se kao pritisak u Pa (kp/m
2
), pri kojem mate-
rijal smanji svoju prvobitnu visinu za 5 %. Uzorci treba da imaju mere 100 mm × 100 mm ×
50 mm, pri cemu sve površine moraju biti dobijene rezanjem. Osnovice moraju biti planpa-
ralelne, a bocne strane upravne na njih. Rezultati ispitivanja daju se u obliku tabele ili dija-
grama zavisnosti kontrakcije u % od pritiska u kp/m
2
. Epruvete vlaknastih materi jala mora-
ju se posle pocetka ispitivanja op teretiti silom od 5 kp.
Pod svakim pritiskom materijal se drži 24 sa ta. Opit se obustavlja kad se pojavi boc-
no istiskivanje otrgnutog materijala.
5.08. CVRSTOCA PRI POVIŠENOJ TEMPERATURI
Uzorak precnika i visine 50 mm izloži se pri tisku u cevi elektricno zagrejane peci iz-
medu dva vatrostalna žiga. Na svakoj temperaturi provode se najmanje tri opita. Brzina po-
rasta temperature mora se navesti.
172 3. Toplotna izolacija opreme
5.09. POŽARNE OSOBINE
Požarne osobine ispituju se po standardima SRPS U.J1.040. SRPS U.J1.060 i SRPS
U.J1.090. Po daci za izolacioni materijal u pogledu požarnih osobina obavezno se daju uz po-
nudu izolacio nog materijala ili radova sa njima.
5.10. NAJVIŠA DOZVOLJENA TEMPERATURA PRI UPOTREBI
5.101. Materijali za izolaciju na
visokim temperaturama
Za ove materijale najviša dozvoljena tempera tura pri upotrebi odreduje se u okviru is-
pitivanja pod t. 5.08.
5.102. Vlaknasti materijali
Za vlaknaste materijale, ispitivanje najviše do zvoljene temperature pri upotrebi vrši se
tako što se u porculansku posudu od oko 200 cm
3
sadržine i 100 mm visine, oko 55 mm prec-
nika, sa rupom na dnu za prolaz termoelemenata, natisne tolika kolicina vlakana da uz priti-
sak od 100 kp/m
2
bude postignuta visina najmanje 60 mm.
Ako se natiskivanjem na napred navedeni na cin ne postiže dovoljno visoka ili dovolj-
no jednolika gustoca, natiskivanje se vrši i sa dru gacijim pritiskom, s tim da konacni pritisak
sa kojom uzorak ulazi u pec odgovara napred navedenom iznosu. Pritisak se realizuje pre-
ko klipa koji glatko prolazi kroz porculansku po sudu i koji silu pritiska dobija preko odgova-
rajuceg nosaca otpornog prema temperaturi. Ovaj nosac seže u podrucje izvan povišene tem-
perature i omogucuje postavljanje tega u potrebnoj meri da se ostvari traženi pritisak. Porast
temperatura u peci treba da iznosi 5°C/min. Ovako pripremljen uzorak stavi se u vertikalnu
mufolnu pec. Posle postizanja željene temperature, ova se održava dva sata i onda se ustanov-
ljuje da li je došlo do sniže nja visine, odnosno smanjenja volumena. Gornjom granicom tem-
perature pri upotrebi vlaknastih materijala smatra se ona tempera tura na kojoj se na napred
opisani nacin volu men uzorka nije smanjio za više od 5 %. Za merenje temperature nije me-
rodavan termoelement peci, nego termoelement provucen kroz otvor u dnu porculanske po-
sude tako da mu se vrh nalazi približno u sredini ose ispiti vanog materijala.
Ako se sumnja da je u uzorku došlo do šup ljina usled mestimicnog podleganja vlaka-
na uticaju temperature, pa smanjenje visine ne predstavlja više meru smanjenja volumena, to
se mora konstatovati vizuelno prilikom vade nja ohladenog uzorka. Tada se ispituje na ni žim
temperaturama i manjim kontrakcijama volumena sve dok ne išcezne pojava šupljina.
5.103. Ostali materijali
Za ostale materijale uzorci se podvrgavaju po višenim temperaturama i kod tih tem-
peratura se proveravaju svojstva važna za upotrebu (to plotna provodljivost, elasticnost, cvr-
stoca, po stojanost i sl.).
Kao najviša dozvoljena temperaturi pri upotre bi, uzima se ona najniža temperatu-
ra na kojoj ma i jedno od važnih svojstava više nije ocu vano. (Boja, najcešce, nece biti važ-
no svoj stvo.)
5.11. Kapilarno usisivanje
Ova osobina ispituje se na materijalu za izola cije u rashladnoj tehnici. Prizma proi-
zvoljne velicine, ali najmanje 10 × 5 cm, položi se na površinu vode tako da je dodiruje po
celoj je dnoj ravni. Kao mera za kapilarno usisavanje služi visina za koju se popela voda u ka-
pilarima za nedelju dana.
O IZOLACIJI 173
5.12. OTPORNOST PROTIV PLESNI
U posudu s vodom, ispunjenu staklenim štapi cima do iznad nivoa vode, stavi se ko-
mad materijala koji lako plesnivi (slama, platno), materijal koji teško plesnivi (treset, perga-
ment) i materijala koji se ispituje. Posuda se dobro zatvori, stavi na tamno mesto i posma-
tra cetiri nedelje.
Ako ispitivani materijal za nekoliko dana jako zaplesnivi, nije za izolaciju. Ako samo
mestimicno nastane film plesni koji se ne širi to kom razdoblja posmatranja, materijal je upo-
trebljiv kao izolacija. Za hladnjace dolazi u obzir samo materijal na kojem se u opitnom in-
tervalu vremena ne primeti plesan.
6. USLOVI ISPORUKE MATERIJALA I IZVRŠE NJA RADOVA
TOPLOTNIH IZOLACIJA
6.1. PODLOGE ZA PONUDE
Podloge za ponude moraju sadržati sledece standardne podatke:
– racunski anuiteti u % (vidi tacku 3.21),
– racunski godišnji broj sati pogona, u h/god.,
– podatke o predmetu izolacije,
za cevi
– precnik, dužina, broj lukova, posuda, arma tura, odvojak, prirubnica;
za posude
– precnik, visina cilindri cnog dela, broj i prec nik prikljucaka, ulaz nih otvora, broj i vr-
stu oslonca (po potrebi s nacrtom);
za prostorije
– dimenzije (dužina, širi na, visina); funkcija (spoljmi izgled, krov, podrum); broj i
dimen zije otvora i proracun ska cena jedinice toplote u mediju;
podatke o mediju i okolini
– vrsta i temperatura me dija, temperatura i re lativna vlaga okoline, prisustvo agresiv-
nih pa ra, mogucnost cestog polivanja vodom, snaga vetra.
Podatke o vrsti izolacije (ukoliko se ne prepušta ponudacu)
– izolovanje materijalom (opekom, ispunom gajtanima, blazinama, plocama itd.);
podatke o spoljnoj zaštiti
– tvrdi plašt – vrsta, debljina, bandaži, limeni plašt – standard za lim, materijal, zaštita
pocinkovanjem, prema zom itd., plašt od lepenke, boje i oznake spoljnjeg plašta;
podatke o garanciji
– laboratorijski koefici jent toplinske vrednosti;
– pogonski koeficijent prolaza toplote;
– gustoca nabijanja ispu ne;
– dodatni gubici zbog konstrukcionih eleme nata;
– trajanje garancije (naj manje dve godine);
podatke o terminu
– rok pocetka radova (obaveze narucioca da stavi gradilište na ra spolaganje);
– rok završetka radova (obaveza izvodaca, ve zana za rok pocetka ra dova sa jasnim
odredbama u pogledu mere i sankcija, ako naruci lac ne izvrši svoje oba veze u po-
gledu roka);
ostalo
– posebni uslovi prema ovom standardu.
174 3. Toplotna izolacija opreme
Svim zainteresovanim podnosiocima ponude moraju biti dostavljene podloge na po-
djednak nacin. Za izradu ovih podloga investitor može angažovati bilo koju ovlašcenu orga-
nizaciju koja je registrovana za ispitivanje toplotnih izolacija.
Termin predaje ponuda ne može biti kraci od 14 dana po oglašavanju. Sve ponude
otvaraju se istovremeno u prisustvu ponudaca. Ponuda za pojedine pozicije podnosi se na
obrascu, prilog br. 2.
Narucilac nije obavezan da usvoji najjeftiniju ponudu.
6.2. MERE I TOLERANCIJE ZA ISPORUKU MATERIJALA
6.21. Jedinice mere u isporuci materija la
Za materijal u rasutom stanju (prah, zrnca, pahuljice) mera je masa, a je dinica je 1
kg.
Za vlaknasti materijal (npr. staklena vuna, mineralna vuna i sl., ali ne prefabriikata)
mera je masa, a jedinica je 1 kg.
Ploce, segmenti, pust, sag i sl. mera je površina odredene debljine, a jedinica mere je
1 m
2
.
Opeka, presovani, liveni i slicni prefabrikati, oblici za ventile, prirubnice itd. jedini-
ca mere je komad.
Žlebnjaci, prema odredenom unutar njem i spoljašnjem precniku mera je dužina, a je-
dinica je 1 m.
Pletenice sa naznacenim materijalom, dimenzijama preseka, masom po jedi nici du-
žine i, po potrebi, daljim elementima specifikacije (tehnologija iz rade) mera je dužina, a je-
dinica je 1 m.
Pomocni materijal i pribor (lim, lime ne polupreradevine, bandaži i sl.) prema u trgo-
vini uobicajenim merama i jedinicama.
6.22. Tolerancije pri isporuci materija la
Pri isporuci materijala u rasutom stanju, koji se obracunava prema masi, može se po-
šiljka odbiti, ako sadržaj vlage na mestu isporuke kod prodavca iznosi više od 17,5 % ili na
mestu upotrebe 22 % ili više.
Izuzetak iz ove mere su sirova dijatometrijska zemlja, tufovi i ostali izolacioni materi-
jali (takode i u mlevenom stanju) ako inace nisu tvornicki obradeni. Za komadne isporuke, to-
lerancija za linearne dimenzije sme iznositi po pravilu ±2 %, ali ne više od ±2 mm. Komad-
na isporuka se može odbiti ako sadrži više od 15 % loma.
Za jastuke debljine do 50 mm tolerancija de bljine ± 10 %, a preko te debljine ± 5 mm.
Za obican pust i slicno, tolerancija iznosi ± 5 %, ali najmanje ± 1 mm. Dužina vlakna stih ma-
terijala i filca ne srne biti manja od nazivne, a širina sme odstupiti za najviše ± 2 %, ali najma-
nje ± 6,2 mm. Pri merenju debljine treba opteretiti uzorak, kako je to predvideno u t. 5.044.
Za pletenice je tolerancija za debljinu ± 10 %, ali najmanje ±2 mm.
Dužina pletenice srne biti manja od nazivne dužine. Kao garanciju, obavezno je nave-
sti naj širi i najniži iznos mase po jedinici dužine, koji se medusobno smeju razlikovati najvi-
še za 10 %. Ovaj podatak meri se na komadima dužine od 10 m.
Pri isporuci u kojoj je jedinica 1 m, 1 m
2
ili 1 m
3
smanjuje se deklarisana isporucena
ko licina za onoliko za koliko je mera ispod to lerancije prema ovom standardu. Ako je line-
arna mera ispod 6 %, ali najmanje 6 mm preko tolerancije, isporuka se može odbiti.
O IZOLACIJI 175
6.23. Tolerancije pri izvoÿenju radova
Vrednost radova izražava se velicinom izolovane površine na koju se odnose jedinic-
ne cene po m
2
površine. Za izolaciju sa spoljne strane izolirana površina je površina izolacije.
Za izo laciju sa unutrašnje strane je izolovana povr šina jednaka površini zatvorenog prosto-
ra, po sude i slicno, pre izolovanja. Za cevovode i druga slicna cilindricna tela može se obim
radova izraziti u metrima dužine objekta. Na rucena debljina izolacije kontroliše se, po pra-
vilu, probom na nasumice odabranim mestima. Tolerancija debljine je ±3 %, ali ne manje od
2 mm. Ako izvedena debljina prekoracuje toleranciju u odnosu na narucenu, zaokružuje se za
5 mm na niže i u obim radova ulazi ova kva smanjena debljina izolacije. Dozvoljena toleran-
cija proverava se, bilo merenjem obi ma ili direktnim merenjem, ubadanjem odgo varajuceg
merila u izolaciju. Krovna lepenka i ostali materijali za prekrivanje izolacije ne uracunava-
ju se u debljinu, ukoliko nisu sas tavni deo konstrukcije potrebne da se izola cija ne raspadne
(kao što je slucaj npr. pri ispuni limenog plašta).
Za tela sa nepravilnom površinom (npr. kot lovi sa sekundarnim vazduhom ili kotlo-
vi sa plamenikom) za obracun se uzima srednja debljina izolacije. Za obracun izolacije cevi
služi i obracunska površina koja se odreduje na osnovu spoljnjeg precnika cevi, debljine izola-
cije i dužine cevi. Za uobicajene izvedbe du žina se meri preko prirubnica do njihove sredine.
Ventili, odvojci, oštre merne prigušniice i slicno ne uracunavaju se u dužinu. Njihove izola-
cije obracunavaju se posebno. Za lukove se meri dužina sa spoljne strane izolovanog luka.
Za ravna tela ili izbocene površine mere se ukupne dimenzije. Neizolovani delovi po-
vršine oduzimaju se samo ako su veci od 0,5 m
2
. Ako se te površine odvojeno izoluju kasni-
je, ovaj posao mora se obracunati posebno. Najvažniji slucajevi merenja dimenzija dati su u
prilogu br. 3.
6.3. Garancije
Davanje garancije i provera garantovanih ele menata vršii se prema tacki 4. i 5. Uko-
liko je narucilac ujedno i kooperant na po slu (pomocna radna snaga, dobava materijala, ske-
la i sl.), potrebne su posebne garancije s njegove strane. Tehnicke garancije i ispitiva nja ga-
rantovanih elemenata obavezni su. Sva ka od ugovorenih strana ima pravo zahtevati da njen
predstavnik prisustvuje proveravanju garantovanih elemenata. Proveru vrši ovlašcena orga-
nizacija.
6.4. TEHNIýKO-EKONOMSKI ZAHTEVI
6.41. KONACNI OBRACUN
Konacni obracun isporucenog materijala i iz vršenog rada moraju izvršiti zajednicki
obe ugovorene strane odmah po završetku celokupnog posla.
Kod dužih prekida, obracuni se moraju izvr šiti za delimicno izvršene obaveze. Ugo-
vorom se mora predvideti vrednost delimicno ispu njenih obaveza za koje se obracun vrši,
odno sno dužina prekida za koje se obracun vrši bez obzira na obim izvršenja ugovornih oba-
veza.
Pri isporuci materijala sve linearne mere kontrolišu se na gradilištu, a sve mase ka-
ko na gradilištu, tako i na skladištu dobavljaca. Obim izvršenih radova odreduje se na gradi-
lištu.
6.42. CENE
Prilikom isporuka materijala, u cenu ne sme biti uracunat povracaj ambalaže. Amba-
laža ko ja se može upotrebiti više puta, obracunava se posebno i mora se vratiti u roku od 30
da na po prijemu robe.
176 3. Toplotna izolacija opreme
Povracaj ambalaže ide na teret dobavljaca. U roku od 30 dana po prijemu ambalaže
dobavljac mora priznati naruciocu 2/3 cene zaracu nate za ambalažu.
Prilikom izvršenja radova, cena je zavisna od narucene debljine izolacije pri ugovo-
renoj izvedbi, ukljucujuci tu i dodatne troškove, kao i dodatke za otežavajuce uslove rada.
Postavljanje skela ne srne se posebno specifi cirati u ovim troškovima i ono mora biti obu-
hvaceno u ceni izolacije.
Ako cene izolacija ne ukljucuju pomocnu rad nu snagu koju daje narucilac, ugovo-
rom se mora odrediti brojni odnos radne snage izvo daca i pomocne radne snage narucio-
ca. Ako se na zahtev narucioca mora raditi prekovremeno, nedeljom, na državne praznike ili
pod otežava jucim uslovima, u smislu normativnih akata radne organizacije izvodaca, izvo-
di iz ovih aka ta‚ moraju bitti priloženi ugovoru. Za prekid rada po nalogu narucioca, mora se
ugovorom predvideti i obeštecenje troškova prouzrokovanih prekidom. Ovo obeštecenje od-
nosi se na izgubljeno radno vreme u dolasku i povratku, uskladištenje i osiguranje materi jala
i alata, transportne troškove i slicno. Od luku o prekidu rada može doneti rukovodilac gradi-
lišta ili pogona, koji je za to odreden od strane narucioca.
Nalog za obustavu rada mora se dati pismeno. Cene za radove bez isporuke materijala
moraju se ugovoriti po jedinici površine izolacije, po tekucem metru izolovanog cevovoda ili
pau šalno, odnosno na sat, u kom slucaju mora postojati dokument o obaveznom satnom ucin-
ku, kao i o penalima u slucaju njegovog neis punjenja.
Za placanje na sat ugovorom se moraju pred videti režijski dodaci.
6.43. OBAVEZE NARUCIOCA NA GRADILIŠTU
Sve površine koje treba izolovati narucilac mo ra staviti na raspolaganje u takvom sta-
nju da nije potrebno izvršiti nikakve prethodne rado ve za postavljanje izolacije. Grupe ne-
ravnina, ostaci grube mehanicke obrade, zaptivni ma terijal, stari malter i gradevinski otpa-
dak, mo raju se ukloniti.
Ako to tehnološki postupak nanošenja izolaci je traži, narucilac mora osigurati greja-
nje par nih i toplovodnih postrojenja koja se izoluju. Rashladna postrojenja moraju biti pot-
puno suva pre izolovanja. Sa materijalom i opre mom, koje na raspoloženje stavlja narucilac,
mora se sa pažnjom postupati. Ugovorom se moraju predvideti klauzule za slucaj oštecenja.
Narucilac mora postaviti eventualno potrebne konstrukcije za osiguranje pricvršce-
nja izolacija.
Narucilac mora osigurati osvetljenje, vodu i gorivo u blizini radnih mesta gradilišta.
Ova udaljenost mora se ugovorom precizirati. Na rucilac mora staviti na raspolaganje odgova-
rajuci zatvoreni prostor za boravak radnika i smeštaj materijala i alata. Deo ovih prostori-
ja namenjen boravku radnika mora imati greja nje i sanitarne prostorije. Alternativno, može
izvodac postaviti svoju provizornu zgradu na gradilištu. U tom slucaju mora mu se staviti na
raspolaganje prostor u blizini gradilišta koji ima prikljucak na instalacije. Udaljenost i loka-
cija moraju se precizirati ugovorom.
6.44. OBAVEZE IZVOĈACA
Izvodac je obavezan da se pridržava specific nih uslova na gradilištu narucioca, ako
takvi uslovi postoje. Izvodac mora posle završetka radova ocistiti gradilište i njegovu nepo-
srednu okolinu od otpadaka i materijala koje je naneo ili njihovo nanošenje prouzrokovao.
Pod ovim radovima ne podrazumevaju se posledice popravki i cišcenja koje se nisu dale iz-
beci (npr. probijanje zidova, oštecenja boja i sl.). Izvodac mora obavezno voditi dnevnik ra-
da u koji se moraju zapisivati samo podaci važni za kontrolu izvršenja ugovornih obaveza, a
po sebno elementi za obracun, koji se po završet ku rada ne mogu neposredno merenjem usta-
noviti (cistoca površina koje treba izolirati, zahtevi za prekovremeni rad, ako je to ugovo rom
O IZOLACIJI 177
predvideno i sl.). Dnevnik rada potpisuje rukovodilac gradilišta i nadzorni organ naru cioca,
ili lica koja oni ovlaste u dnevniku, za jedno sa trajanjem ovlašcenja ili specifikaci jom rado-
va za koje su ovlašceni.
6.45. PROVERA GARANT OVAN IH ELEMENATA
Izvodac mora besplatno ukloniti sve pronade ne tehnicke nedostatke u smislu garanci-
ja ili izvršiti ponovni rad. Trajanje garancije je 3 meseca po prijemu materijala, odnosno 2 go-
dine po završetku radova. Za eventualne pop ravke garancija za popravljene delove traje po-
novo 2 godine, racunato od dana završetka popravki.
Ako se izvodac ne odazove pozivu za ustanov ljenje tehnickih nedostataka i ako ne
otkloni ustanovljene tehnicke neispravnosti u dogovo renom razumnom roku, narucilac mo-
že otklo niti pronadene nedostatke na teret izvodaca. Garancija za nedostatke otpada u sluca-
ju ele mentarnih nepogoda ili tehnickih havarija ko je nisu prouzrokovane nekvalitetno izve-
denom izolacijom ili ako je izvodac pismeno odbio da preuzme tu garanciju, a narucilac je
to od bijanje prihvatio.
Ako izvodac ne ispuni tehnicke garancije u po gledu toplotne provodljiivostii, prema
tac. 4, uk ljucivši tu i predvidene tolerancije, dužan je platiti penale, ako to prekoracenje izno-
si do 10 % za isporuku materijala i do 15 % za ra dove, prema tabeli 2.
Tabela 2.
Za prekoracenje od Oduzima se od ukupnog iznosa racuna
1 % 0,3 %
2 % 0,8 %
3 % 1,4 %
4 % 2,2 %
5 % 3,0 %
6 % 4,5 %
7 % 6,7 %
8 % 9,0 %
9 % 12,0 %
10 % 15,0 %
11 % 18,0 %
12 % 21,0 %
13 % 24,0 %
14 % 27,0 %
15 % 30,0 %
Ako procenti prekoracenja garancije, navede ni u prethodnom stavu, za isporuku
materija la i izvršenje radova prekorace 10, odnosno 15 % ili ako se ustanove drugi nedosta-
ci, kao nedovoljna cvrstoca, nedovoljna gustoca ili ne dovoljna trajnost u smislu ovog stan-
darda, na rucilac može po vlastitom izboru odluciti da li ce zahtevati sniženje troškova ili ce
zahtevati novu isporuku materijala, odnosno novu iz radu izolacije. Troškove merenja preko
ugovo renih, odnosno, ovim standardom predvidenih, a potrebnih da se obim i iznos prekora-
cenja garancija ustanovi, placa narucilac ako proverene vrednosti odgovaraju garantovanim.
U su protnom slucaju, placa izvodac. Vrstu i obim merenja odreduje strana koja ova merenja
zahteva, na predlog organizacija ovlašcenih za ovu vrstu posla.
178 3. Toplotna izolacija opreme
Ako se nedostaci i nakon popravke, odnosno nove isporuke, ne otklone, narucilac mo-
že odu stati od ugovora i zahtevati uklanjanje izola cije. Ukoliko se u roku od 2 meseca izvo-
dac ne odazove ovakvom zahtevu, narucilac može narediti uklanjanje ove izolacije na teret
izvo daca.
6.46. IZVRŠENJE
Izvršenje radova ili isporuka materijala mora ju se obaviti u ugovorenim rokovima.
Rokovi vrede uz uslov da ne nastupe izvanredne, ne predvidene okolnosti kod izvodaca ili
kod na rucioca.
Ovakvim okolnostima smatraju se slucajevi više sile, obustave rada, otkazi isporuke
mate rijala bez vlastite krivice, državne administrativne mere i sl. Uticaj smrzavanja, koje se
nije dalo spreciti, smatra se takode višom si lom.
U slucajevima više sile mogu obe strane od stupati od ugovora, ako se na taj nacin rok
isporuke produži za 6 meseci ili više. Ako rok završetka radova, odnosno isporuke, ne bude
održan iz nekih drugih uzroka koji su zavisni od narucioca (npr. nestavljanje gra dilišta bla-
govremeno na raspolaganje), rokovi se produžuju za isto toliko vremena. Ukoliko ovo zakaš-
njenje traje duže od 3 me seca, izvodac može otkazati ugovor ili zahteva ti priznanje povišenja
troškova rada i materi jala, koje mora dokazati. Ukoliko se narucilac i izvodac ne mogu složiti
o ceni, moraju spo razumno odrediti komisiju za veštacenje i uslove njenog placanja.
Ako do zakašnjenja završetka radova dode kri vicom izvodaca, narucilac može zahte-
vati ugo vorom predvidene penale i odredivanje novog naknadnog roka. Ukoliko i ovaj rok
ne bude održan, narucilac ima pravo raskida ugovora i obeštecenja za nastale troškove, izu-
zev izgub ljene dobiti, kao i na ugovorene penale. Pri tome isporuceni, a neupotrebljeni mate-
rijal os taje vlasništvo izvodaca, ali može poslužiti za obeštecenje narucioca, ukoliko je ovaj
sa tim sporazuman. Prenos vlasništva u tom slucaju mora izvodac pismeno potvrditi. Kontro-
la izvršenja radova po obimu vrši se prema prilogu br. 3.
6.47. OSIGURANJA
Sva osiguranja za transport, nesrece, požar, provalne krade i jemstvo idu na teret
izvoda ca. Obaveza osiguranja izvodaca traje do pri znanja izvršenog opsega radova.
6.48. PATENTI
Izvodac snosi punu odgovornost za jemstvo da u okviru isporucenog materijala i izvr-
šenih radova nije povredeno nicije pravo patenta ili kakva druga zaštita.
Veza sa drugim standardima
SRPS A.A1.020 – Velicine i jedinice, nazivi oz nake i definicije velicina
SRPS A.A1.021 – Velicine i jedinice, nazivi, ozna ke i definicije specificne težine
pod raznim uslovima
SRPS A.A1.040 – Velicine i jedinice, nazivi ozna ke i definicije jedinica. Opšta
grupa
SRPS U.A2.020 – Odredivanje koeficijenta pro vodi jivosti toplote metodom grej-
ne ploce
SRPS UJ1.040 – Upaljivaci gradevinskih materi jala
SRPS UJ1.060 – Odredivanje brzine širenja po žara
SRPS U.J1.090 – Ispitivanje otpornosti zidova protiv požara.
SRPS U.J5.020 – Tehnicka termodinamika. Veli cine, simboli, jedinice.
O IZOLACIJI 179
PRILOZI
Prilog broj 1. Dodatni gubici zbog ugradnje armatura i ostalih elemenata u
izolovane cevovode
Prilog broj 2. Obrazac za podnošenje ponude za jednu poziciju
Prilog broj 3. Mere dimenzija izolovanih površina
PRILOG BR. 1. DODATNI GUBICI ZBOG UGRADNJE ARMATURA I
OSTALIH ELEMENATA U IZOLOVANE CEVOVODE
Dodaci za ventile i zasune
Ovi dodaci prikazni su u donjoj tabeli u ekvivalentnoj dužini izolovamog cevovoda.
U njih nisu uk ljuceni dodaci za pripadajuce prirubnice.
Ovi dodaci su izracunati za prosecni kvalitet toplotne izolacije Ȝ
100
= 0,08 W/(m K);
Ȝ
400
= 0,105 W/(m K).
Stepen izolovanosti
ugradenog ventila
ili zasuna
% neizolovane površine
unutar prostorija u okolini
100 % 33 % 25 % 100 % 33 % 25 %
Ekvivalentna
dužina izolovane
cevi u (m)
kod temperature
cevi 100 °C
Za unutarnji
precnik cevi
(mm)
100 6 3 2,5 15 6 4,5
500 9 4 3,0 19 7 6
Ekvivalentna
dužina izolovane
cevi u (m)
kod temperature
cevi 400 °C
Za unutarnji
precnik cevi
(mm)
100 16 6 5,0 22 8 6
500 26 10 7,5 32 11 8,5
Ako se stvarni podaci razlikuju od podataka za koje je data gornja tabela, treba se slu-
žiti kod drugaci jih vrednosti sa proporcionalno promenjenim brojevima, a kod drugacijih
vrednosti za temperature, precnike i izolovane površine linearnim interpolacijama.
– Dodaci za parove prirubnica
Za 100 % neizolirane površine dodatak iznosi 1/3 dodatka za ventile istog promera.
Za izolovane površine
– za izolaciju preko prirubnice, bez dodatka
– za izolacionu kapu 1 m dužine cevi.
– Za vešanje cevi:
unutar prostorija: 15 % gubitka toplote cevi bez ugradenih elemenata
u okolini: 25 % gubitka toplote cevi bez ugradenih elemenata.
180 3. Toplotna izolacija opreme
PRILOG BR. 2. OBRAZAC ZA PODNOŠENJE PONUDE
ZA JEDNU POZICIJU
Izvodac – Isporucilac:* Mesto __________
Datum ________
Ponuda broj ___________
Narucilac: Gradilište __________
Železnicka stanica ________
Udaljenost od puta 1. reda ___________
Približni (neobavezni) opseg isporuke ______ m
2
Objekat ________
Kolena: _________ Prirubnica ________
Lukova ________ Podnica _____
Unutrašnja temperatura
t
i
= _________ °C
U zgradi – Na otvorenom*
Temperatura okoline
t
e
= _________ °C
Precnik cevi, posuda
d
t
= _________ m
strop, pod, zikd*
Garancija za izvedbu od Materijal
Pogonski koeficijent toplotne vodljivosti **
Srednja temperatura °C
Gustoca kg/m
3
Jedinicne cene
Za površine A Din/m
2
Za cevi A
o
Din/m
2
A Din/m
2
cm
Godišnje trajanje pogona
h/god
Anuiteti
= %
Materijal Proracun cena za razne materijale i debljine
Debljina d
(mm)
Gubitak toplote Cena
gubitka
Cena
gotove
izolacije
Anuiteti
izolacije
Ukup-
ni godišnji
troškovi
na sat na godinu Din/m god
Din/m
2

god
Din/m*
Din/m
2
Din/m god
Din/m
2

god
Din/m god
Din/m
2

god
Dodatne cene po jedinici armature
Koleno
….
Luk
….
Prirubnica
….
Podnica
….
Racva
….
….
….
Din/kom.
* Ako nešto ne odgovara treba precrtati.
** W/m, za cevi
W/m
2
, za druge površine
O IZOLACIJI 181
PRILOG BR. 3. MERE DIMENZIJA IZOLOVANIH POVRŠINA
1. Ravna cev
O × L = Opseg × dužina
Preko spojnih prirubnica meri se skroz
Ugradeni aparati posebno
7. Razdelnici
U × L + ceone površine
Odvojke meriti posebno (kao pod 5)
2. Luk ili koleno
U × L; L – preko spoljne izvodnice
8. Ovalne ceone površine
F = R · r · ʌ
3. Umeci izmedu lukova
L
o
< 0,5
Racuna se kao jedan od lukova
9. Prirubnica i krajnja prirubnica
U × L
Kod limenih kapa: uz dodatak bocnih
površina. Ako se limene kape sastoje
iz više nego dva dela ili imaju prodora
ili odvojke, uracunava se dodatni lime-
ni rad
4. Više cevi u jednoj izolaciji
Cevi se racunaju kao pojedinacno izo-
lovane
10. Cetvrtasti kanali
U × L, inace, kao od 1. do 5.
5. Odvojci
U
1
× L
1
+ U
2
× L
2
U tvrdom plastu, bez dodatka.
U limenom plastu – dodatak za limar-
ske radove
11. Kape za ventile i sl.
U
1
× L
1
+ U
2
× L
2
Kod limenih kapa: dodatak za ceone po-
vršine
6. Levci i levkasti lukovi
U
m
× L
U
m
= srednji opseg
U
m
= ʌ/2 (D
1
+ D
2
)
12.
13.
Podnice
R
2
ʌ
Unutarnja izolacija
L
1
+ L
2
Napomene:
a) Isecci ispod 0,5 m
2
ne oduzimaju se
b) Ako se na prodorima kroz zidove stavljaju štitnici, .svaki od njih racuna se i kao
0,5 m izolirane cevi
c) Ceone površine do promera od 0,8 m racunaju se kao da su pune.
182 3. Toplotna izolacija opreme
L L
L
L
3
L
1
D
R
2S
L
2
R
R
L
0
L
2
Unutrašnja strana
L = L
1
+ L
2
1. 9.
10.
11.
12.
13.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
L
1
D
1
L
R
r
D
2
D
m
L
2
1
/
2
1
/
2
L
2
L
1
L
L
O IZOLACIJI 183
3.4. IZOLOVANJE CEVOVODA, ARMATURE I OPREME
Sa ekonomske tacke gledišta manjkavo je štedeti na toplotnoj zaštiti cevovo-
da, armature i oprema kada je u pitanju vodena para, topla i vrela voda, rashladni me-
diju i drugi topli ili hladni tehnološki mediji. Posebno treba dobro izolovati armaturu
i prirubnice. Po nekim izvorima toplotni gubitak neizolovane prirubnice je isti kao i
priblicno 8 m izolovanog cevovoda istog nazivno otvora [23]. Kao proverena pod-
loga može se za izbor debljine izolacije za cevovode, kanale i opremu koristiti tabe-
la 3.1. Kao izolacioni materijal je primenjena mineralna vuna. Date vrednosti mogu
neznatno odstupati usled vremenskih uslova, i u posebnim slucajevima treba prove-
riti ekonomicnost izolacije odnosno debljine izolacije.
Za odredivanje toplotnih gubitaka može poslužiti tabela 3.2 u kojoj se nala-
ze neki izolacioni materijali koji se možda retko upotrebljavaju. Medutim niz litera-
turnih podataka upucuje na razlicite vrednosti izolacionih materijala [24]. Ali treba
voditi racuna da stvarni toplotni gubitak usled „toplotnih mostova“ može nekada bi-
ti veci od proracunskog.
Pri utvrdivanju garancije za neku izolaciju može se poci od razlicitih uslova.
Ovi moraju biti takvi da ispitivanje završene izolacije bude nedvosmisleno. Pomo-
cu meraca protoka toplote meri se toplotni gubitak na proizvoljnom mestu neke izo-
lacije. Na taj nacin se za dati slucaj može ustanoviti najveci toplotni gubitak koji ni
na kom mestu izolacije ne može biti prekoracen. Uobicajena orijentaciona vrednost,
na primer, za gubitak toplote u cevovodima pregrejane vodene pare iznosi od 170 do
200 W/m
2
, a gubici toplote za cevovode sa zasicenom vodenom parom i vrelom i to-
plom vodom su niži.
Korisnije je umesto toplotnog gubitka kao garancije dati vrednosti toplotne
provodljivosti jer je ista nezavisna od navedenih odnosa. Pod srednjom toplotnom
provodljivošcu Ȝ
m
izvedene izolacije podrazumeva se ona koja se merenjem toplot-
nog protoka u vezi sa temperaturom površine takode može jednostavno naknadno
kontrolisati. Nasuprot tome, neupotrebljiv je ranije mnogo korišcen podatak razlike
temperature izolacije i okoline jer je odredivanje istog nemoguce usled neobuhvat-
ljive strujne i temperaturske raspodele.
Pri dimenzionisanju debljine izolacije teži se najpovoljnijoj vrednosti sa eko-
nomske tacke gledišta. Ona je ostvarena u tom slucaju, ako suma amortizacije i odr-
žavanja izvedene izolacije i nastali novcani iznos usled toplotnog gubitka kod ove
izolacije cine najmanju vrednost. Nije na odmet spomenuti poznatu tehnicku pre-
poruku, da je najbolje ako proizvodac daje egzaktne podatke o svom proizvodu. U
ovom slucaju je to podatak o gustini izolacije, koeficijentu provodljivosti, sposob-
nosti upijanja vlage i slicno. Na taj nacin se može sa više preciznosti odrediti kvali-
tet toplotne izolacije.
184 3. Toplotna izolacija opreme
T
a
b
e
l
a

3
.
1
.

E
k
o
n
o
m
i
c
n
a

d
e
b
l
j
i
n
a

i
z
o
l
a
c
i
o
n
i
h

j
a
s
t
u
k
a

o
d

m
i
n
e
r
a
l
n
e

v
u
n
e
;

s
p
o
l
j
a
š
n
j
a

t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

2
0
°
C
;

d
e
b
l
j
i
n
a

i
z
o
l
a
c
i
j
e

u

m
m
S
p
o
l
j
n
i

p
r
e
c
n
i
k
,

m
m
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

s
t
r
u
j
u
c
e
g

m
e
d
i
j
a
,

°
C
S
p
o
l
j
n
i

p
r
e
c
-
n
i
k
,

m
m
1
0
0
1
2
5
1
5
0
1
7
5
2
0
0
2
2
5
2
5
0
2
7
5
3
0
0
3
2
0
3
5
0
3
7
5
4
0
0
4
5
0
5
0
0
5
5
0
3
0
3
8
4
4
,
5
4
0
4
0
4
0
4
0
4
0
4
0
4
0
4
0
5
0
4
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
6
0
5
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
8
0
7
0
8
0
8
0
8
0
8
0
9
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
2
0
3
0
3
8
4
4
,
5
5
7
7
0
8
3
4
0
4
0
4
0
4
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
7
0
6
0
7
0
7
0
7
0
7
0
8
0
7
0
8
0
8
0
8
0
8
0
9
0
8
0
9
0
1
0
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
1
0
1
2
0
1
2
0
1
3
0
1
4
0
1
3
0
1
4
0
1
5
0
5
7
7
0
8
3
8
9
1
0
2
1
0
8
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
9
0
9
0
9
0
9
0
1
0
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
2
0
1
1
0
1
2
0
1
3
0
1
3
0
1
4
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
6
0
1
5
0
1
6
0
1
7
0
8
9
1
0
2
1
0
8
1
3
3
1
5
9
1
9
1
5
0
5
0
6
0
6
0
6
0
6
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
8
0
8
0
8
0
8
0
9
0
9
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
3
0
1
2
0
1
3
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
5
0
1
5
0
1
6
0
1
7
0
1
7
0
1
8
0
1
8
0
1
8
0
1
8
0
1
9
0
1
3
3
1
5
9
1
9
1
2
1
6
2
4
1
2
6
7
6
0
6
0
6
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
9
0
9
0
9
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
3
0
1
3
0
1
3
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
6
0
1
6
0
1
7
0
1
8
0
1
8
0
1
9
0
2
0
0
2
0
0
2
0
0
2
1
0
2
2
0
2
1
6
2
4
1
2
6
7
2
9
2
3
1
8
3
4
3
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
8
0
8
0
8
0
8
0
9
0
9
0
9
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
3
0
1
3
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
6
0
1
6
0
1
6
0
1
7
0
1
7
0
1
7
0
1
8
0
1
9
0
2
0
0
2
2
0
2
1
0
2
2
0
2
2
0
2
3
0
2
4
0
2
4
0
2
9
2
3
1
8
3
4
3
3
6
8
3
9
4
4
1
9
7
0
7
0
8
0
8
0
8
0
8
0
9
0
9
0
9
0
9
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
1
0
1
1
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
3
0
1
3
0
1
3
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
5
0
1
5
0
1
6
0
1
6
0
1
6
0
1
7
0
1
7
0
1
7
0
1
8
0
1
8
0
1
8
0
1
9
0
1
9
0
2
0
0
2
1
0
2
1
0
2
2
0
2
3
0
2
3
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
3
6
8
3
9
4
4
1
9
4
7
0
5
2
1
8
0
8
0
8
0
9
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
1
0
1
2
0
1
2
0
1
3
0
1
3
0
1
4
0
1
5
0
1
5
0
1
6
0
1
6
0
1
7
0
1
7
0
1
8
0
1
9
0
1
9
0
2
0
0
2
0
0
2
1
0
2
2
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
2
4
0
4
7
0
5
2
1
R
e
z
e
r
v
o
a
r
i
K
a
n
a
l
i
8
0
9
0
1
0
0
1
0
0
1
1
0
1
2
0
1
3
0
1
5
0
1
6
0
1
7
0
1
8
0
1
9
0
2
0
0
2
2
0
2
4
0
2
6
0
R
e
z
e
r
v
o
a
r
i
K
a
n
a
l
i
O IZOLACIJI 185
Tabela 3.2. Koeficijent provodenja toplote Ȝ, W/(mK), izolacionih materijala
Red.
br.
Materijal Gustina
kg/m
3
Koeficijent provodenja toplote Ȝ, W/(mK)
pri srednjoj temperaturi u °C
0 20 50 100 200 300
1. Plutane ploce 119 0,0356 0,0377 0,041
2. Plutane ploce
impregnirane
155 0,041 0,043 0,0454
3. Plutana zrna
1–2 mm
48 0,0337 0,0419
4. Plutana zrna
3–5 mm
45 0,0384
5. Tresetne ploce 210 0,050 0,0523 0,0558
6. Drveni filc 330 0,0523
7. Piljevina sušena 215 0,0698 0,0721
8. Slamna vlakna 140 0,0454 0,050
9. Svilena pletenica 174 0,0454 0,0547 0,0604
10. Dijatomejska
zemlja
450–840 0,072–
0,170
0,074–
0,172
0,080–
0,176
0,086–
0,180
11. Dijatomejska
zemlja za ispunu
(u prahu)
350 0,0604 0,0767 0,0907
12. Šljakina vuna 180–200 0,0488 0,0640 0,0802
13. Staklena vuna 186 0,0349 0,0442 0,0547 0,0790 0,1070
14. Staklena vuna
nabijena
219 0,0349 0,0430 0,050 0,0663
15. Azbest malo
nabijen
383 0,1116 0,1151 0,1186
16. Azbestni file,
savitljiv
420 0,0849
17. Azbestno
presovane ploce
nesavitljive
1930 0,641
18. Penasta šljaka
visokih peci
360 0,1105
19. Ugljena šljaka 700 0,1512 0,1628
Date vrednosti u tabeli su srednje vrednosti raznih ispitivanja.
3.5. POLIURETANSKI PENASTI MATERIJALI KAO
IZOLACIONI MATERIJALI [25]
3.5.1. UVOD
Energije je sve manje, i sve je skuplja. Iako su otkriveni neki novi energetski
izvori, kao što su Sunceva i geotermalna ener gija, u narednim godinama ener gije ne-
ce biti neograniceno. Uš teda toplotne energije izolacijom može se smatrati jednim
od gla vnih uslova i zadataka moderne i napredne gradevinske i mašinske tehnike.
Mnogi su cak sklo ni da okarakterišu dobru izolaci ju kao „novi izvor energije“.
186 3. Toplotna izolacija opreme
Dobra izolacija nema samo cilj da smanji troškove grejanja, vec i da pomogne
u rešavanju prob lema u oblasti procesnog mašinstva, kao što su:
– neophodno održavanje tem perature nekog fluida na zadatoj vrednosti,
– potreba da se izbegne kon denzacija vodene pare,
– sprecavanje opasnosti od povreda radnika pri rukova nju opremom i insta-
lacija ma.
3.5.2. IZOLACIJE U TERMOTEHNIýKIM POSTROJE NJIMA I
INSTALACIJAMA
Poslednjih trideset godina je napredak u oblasti plasticnih masa veoma veliki.
Oblasti primene se proširuju iz dana u dan, razvoj je sve intenzivniji a isku stva sve
bogatija. Medu najko risnije i najraznovrsnije proizvo de u ovoj oblasti spadaju po-
liuretani, koji su za relativno krat ko vreme prakticne primene doživeli ogroman ra-
zvoj.
Za vecinu ljudi poliuretani su meke plasticne pene. Oni ovu penu vide ili u
obliku sundera, ili je osecaju u delovima nameštaja. Medutim, tvrda poliuretanska
pena, koja je obicno „skrivena“ od pogleda, sve više se primenjuje u industriji i gra-
devinarstvu, zahvaljujuci svojim izuzetnim karakteristikama, kao što su:
– mala specificna gustina materijala i odlicne mehanicke karakteristike;
– najniži koeficijent provodenja toplote u odnosu na druge materijale koji se
koriste u iste svrhe;
– mogucnost proizvodnje „na licu mesta“;
– dobra dimenziona stabilnost;
– velika otpornost na provodenje i apsorpciju vode;
– postojanost na niskim i visokim temperaturama;
– svojstvo samogasivosti.
S obzirom na postignute rezul tate, treba verovati da tek poci nje era tvrdih
poliuretanskih pe na i izolacionih sistema zasnova nih na ulivanju i ekspanziji izo-
lacionog materijala.
3.5.3. KARAKTERISTIKE TVRDIH POLIURETANSKIH
PENASTIH MATERIJALA
Tvrda poliuretanska pena se ubraja u duroplasticne materija le, što znaci da ovi
materijali imaju veliku specificnu gustinu mrežaste strukture i da nisu to pljivi. Ovu
mrežastu strukturu karakteriše zatvorenost struktur nih celija i krutost. Prednosti tvr-
dog poliuretana su pogodne mehanicke karakteristike pri maloj specificnoj gusti-
ni, pracene dobrom izolacionom sposobnošcu kako na niskim tako i na visokim tem-
peraturama, zatim dobra hemijska otpornost i intenzivno lepljenje pri ispenjavanju.
Ove karakteristike tvrde pene omogucuju veliku i raznoliku primenu.
Struktura – sitnocelijasta; 90–95 % zapremine predstavlja ju zatvorene celije;
Gustina pri slobodnom rastu od 30 do 60 kg/m
3
;
Otpornost na pritisak – pri gustini od:
30 kg/m
3
– 1470,9 Pa,
60 kg/m
3
– 3922,6 Pa,
100 kg/m
3
– 98066,5 Pa.
O IZOLACIJI 187
Postojanost na niskim temperaturama – pri gustini od preko 30 kg/m
3
do
–40°C (233 K), a preko 80 kg/m
3
do –200°C (73 K).
Postojanost na visokim tempe raturama – trajno temperatursko opterecenje od
100 do 120°C (373 – 393 K);
Skupljanje – za gustinu pre ko 30 kg/m
3
i 30°C do 0,3 % zapreminski;
Toplotna provodljivost – zavi sna od temperature;
Koeficijent toplotnog širenja – 50 10
–6
m/°C;
Faktor difuzione otpornosti na paru pri gustini od 40 do 60 kg/m
3

(0,05 – 1)10
–6
m;
Sposobnost gorenja – prema ASTM – 59 T – samogasivost;
Cvrstoca prianjanja – na me tal i anorganske materijale dobra do vrlo dobra;
na plastomere – razlicita.
Hemijska otpornost: velika po stojanost na sve hemikalije ko je su u upotrebi.
Postojanost na svetlo – pos tepeno samobojenje u smedu bo ju, sa pojavom kr-
tosti na površini.
Elektricne karakteristike – mali fa ktor dielektricnog gubitka i kon stanta die-
lektriciteta od približ no 1.
Zahvaljujuci zatvorenoj celijastoj strukturi (oko 95 % zatvo renih celija), to-
plotna provodljivost ovih pena je toliko niska, da za sada ne postoji nijedan bo lji izo-
lacioni materijal ni za izo laciju na visokim, niti na niskim temperaturama. Vrednost
koefi cijenta toplotne provodijivosti ovih pena za sveže ispenjeni mate rijal iznosi od
0,016 do 0,020 W/(m K) i raste do maksimum 0,029, dok je racunski koeficijent pro-
vodenja toplote za tvrdu poliuretansku penu 0,036 W/(m K). Ovako male vrednosti
koeficijen ta provodenja toplote omogucu je veliki udeo zatvorenih celija. U celijama
se nalazi aktivator F 11 (CF Cl
3
– monoflortrihlormetan), koji daje tvrdoj poliuretan-
skoj peni ove dobre izolacione sposobnosti. Sledece uporedenje treba da još uoclji-
vije objasni toplotne izolacione sposobnosti poliuretanske pene.
Na primer, 1 cm tvrde poliu retanske pene odgovara:
– 2 cm plute.
– 5–8 cm drveta,
– 12–25 cm zida,
– 40–80 cm betona.
Presudan parametar koji utice na mehanicke karakteristike je gustina. Pove-
canjem gustine postižu se poboljšanja mehanickih karakteristike tvrde poliuretanske
pene. Tvrde poliuretanske pene imaju postojanu formu u temperaturskom podrucju
od –200 do 120°C. Ako se, na primer, želi hladiti na te mperaturi od –50°C, potrebno
je upotrebiti materijal cija je gus tina minimum 35 kg/m
3
. Da bi poliuretanska pena
bila stabilna na temperaturama ispod 0°C, pot rebno je da cvrstoca na pritisak u svim
pravcima iznosi mini mum 980,66 Pa. Gornja temperaturska granica može se pogod-
nim premazima, odnosno nanoše njem slojeva pogodnog materija la, pomaci naviše,
što je posebno znacajno za izolaciju cevovoda za toplu vodu.
Osim toga, razvijena je i jedna termostabilna pena, na bazi izocijanurata, ci-
ja je postojanost na visokim temperaturama do 180°C. Ono što predstavlja prob lem
kod ove pene je suzbijanje pojave krtosti u ivicnim zonama. Skupljanje pene iznosi
188 3. Toplotna izolacija opreme
maksi mum do 0,3 % zapreminski, i to ne predstvlja neku veliku vred nost, ali se ona
ipak mora uzeti u obzir prilikom dimenzionisanja odredenih profila.
Difuzioni otpor na prodor vode ne pare je prilican, ali ne i pre veliki. O ovoj
okolnosti treba vo diti racuna tamo gde izmedu unutrašnjeg i spoljašnjeg zida po stoji
velika temperaturska razli ka (na primer, pri izolaciji rezer voara za skladištenje amo-
nijaka, frižidera za duboko hladenje). U ovakvim slucajevima posle izvesnog vreme-
na dolazi do pojave kondenzata, što se može izbeci umetanjem pregradnog sloja.
Kao posledica veoma male mo ci upijanja, tvrde poliuretanske pene su posto-
jane na truljenje i skupljanje usled vlage. Poseban problem predstavlja postizanje ot-
pornosti na gorenje. Stoga se pristupilo razvijanju tipa pene u koju se pored trihlo-
retil fosfa ta dodaje i fosfor modificirani poliol. O postojanosti ovih tvr dih pena, mo-
že se reci sledece. Profili izradeni od sistema tvr dih pena podležu starenju pri direk-
tnom delovanju svetlosti; površina požuti, ali se pri tom ne javljaju nikakvi znaci
smanje nja mehanickih karakteristika. Profili, odnosno oblikovani komadi izra deni
od tvrde pene, mogu biti dovedeni u kontakt s uljima, ma stima, razredemm kiseli-
nama i bazama, a da se pri tome ne sma nje njihove upotrebne vrednosti. Medutim u
kontaktu s aromatskim i halogeniziranim ugljovodonicima, ketonima, esterima i ja-
ko polarnim rastvorima, dola zi do pojave bubrenja.
Prerada i obrada
Tvrde pene se mogu preradi vati postupkom livenja, prskanja i froting (frot-
hing) metodom. Po stupak livenja se sastoji u sledecem. Sistemi koji se upotreb-
ljavaju za ovu metodu su tako podešeni, da se još tekuca reakciona smeša posle za-
vršnog pos tupka mešanja izliva u kalup, ko ji treba svojim reakcionim pu njenjem is-
puniti, i koja po iste ku vremena stvrdnjavanja (u za visnosti od recepture) ispunjava
kalup i stvrdnjava se. Ravnomerno rasporedivanje smeše u tzv. pe riodu starta mogu-
ce je bez ikak vih teškoca. Mešanje i izlivanje smeše u kalup je moguce izvršiti sve
dok pojava lake kremaste konzistencije ne najavi pocetak pretvaranja smeše u penu.
Pro ces stvaranja pene je egzotermni proces. Ova toplota je potrebna radi isparava-
nja ekspandirajuceg agensa (R11) i na taj nacin omo gucavanja odvijanja procesa pe-
njenja. Pena u slobodnom pros toru raste ravnomerno i neome tano. Za postizanje ve-
cih deblji na pene mogu se pripremiti sistemi po principu „nalivanja“. U tom slucaju
se novi sloj može uliti tek pošto prethodni dobije cvrstu i nelepljivu površinu. Efekat
medusobnog prianjanja ova ko izlivene površine, odnosno slo jeva, veoma je dobar.
Sistemi za livenje mogu se peniti i pod pri tiskom. Reakciona smeša se uliva u zatvo-
reni kalup sa izvesnim viškom. Ovim postupkom mogu se dobiti vece zapreminske
ma se no pri slobodnom rastu. Livenje se može vršiti rucno i mašinski.
Postupak prskanja – pripre ma sistema za tvrdu penu postu pkom prskanja – vr-
ši se isklju civo mašinski. Ovi sistemi imaju vrlo kratko reakciono vreme, da bi se na
taj nacin izbeglo cure nje reakcione smeše sa zidova i tavanice. Smeša, koja ima spo-
sobnost ispenjavanja posle na puštanja komore za mešanje, se raspršuje i nanosi na
površine koje njome treba pokriti, odnos no obložiti. Ponovljenim postup kom nano-
šenja prskanjem mogu se dobiti debljine zidova do 20 i više santimetara. Medusob-
no prianjanje pojedinacnih slojeva nanetih prskanjem je veoma do bro, tj. kohezione
sile su izvan redno velike. Na vertikalnim i visecim površinama, u jednom radnom
O IZOLACIJI 189
postupku, ne bi trebalo nanositi smešu u sloju debljem od 10 do 20 mm. Na taj na-
cin bi se omogucilo dobijanje vrlo uje dnacenog sloja. Uslov za uspešan proces pe-
njenja je da temperatu ra osnovnog materijala (na koji se pena nanosi) iznosi najma-
nje 10 do 15°C.
Froting metoda – metoda raspenjavanja – dozvoljava samo mašinsku obra-
du. Sistemi tvrde pene, koji se preraduju ovom metodom, sadrže pored reakcionog
medijuma R11 (tacke klju canja 126,8°C) i mali deo medija R12 (tacke kljucanja –
29,8°C) koji se u reakcionu smešu doda je pod pritiskom. Prilikom izla ska smeše iz
mešacke glave do lazi do momentalnog isparavanja reakcionog medija s najni žom
tackom kljucanja. Pri tome se postiže ispenjavanje materija la na trostruku zapre-
minu. Zbog reakcione toplote, isparava pre ostali reakcioni medij R11 sa vi šom tac-
kom kljucanja i reakci ona smeša ispenjava na konac nu zapreminu. Ova metoda je po-
godna za popunjavanje velikih zapremina i omogucava kontinui rano preslojavanje
još sveže ispenjenih slojeva. Naponski pri tisci u peni, koji se javljaju pri ovako pri-
nudnom penjenju, kao i pojave vece zapreminske mase materijala u ivicnim zonama,
ni ži su no pri postupku livenja ili „nalivanja“.
Primena tvrdih pena
1. U gradevinarstvu – izrada „sendvic“ elemenata, koji se proizvode na po-
strojenjima, kontinuiranim nacinom rada. Sendvic elementi imaju na poprecnom
preseku ploca razlicitu raspodelu materijala. U unutrašnjosti ploce postiže se gusti-
na približno od 50 do 60 kg/m
3
, a u ivicnim zonama, zbog primene pokrivnih slo-
jeva od drugog materijala, kao što su aluminijum, plasticna folija, karton, bitumini-
zirani kar ton, azbestno-cementne ploce, kao i drugi materijali, gustina je od 400 do
500 kg/m
3
.
2. Popunjavanje praznina i rascepa u zidovima tvrdim penama ili poliuretan-
skim masama za livenje. Vrata i prozori se mogu serijski proizvoditi od tvrdih po-
liuretanskih pena, što predstavlja uštedu vremena za šalovanje. Za pokrivni sloj se
mogu upotrebiti razliciti materijali, a da bi se dobile vece cvrstoce, može se izvrši-
ti i armiranje.
3. Izrada profilisanih elemenata; smeša za penjenje se uliva mašinski u pret-
hodno obradeni kalup ili konstrukciju od metala, epoksidnih smola odnosno livenih
smola od poliestera. Kalupi se prethodno zagreju na 50°C.
4. U industriji nameštaja – školjke za fotelje, stranice delova nameštaja, pa
cak i citave konstrukcije za pojedine delove nameštaja.
5. U industriji izolacionih materijala – u industriji rashladnih uredaja izradu-
ju se profilisani artikli i elementi za popunjavanje praznih prostora radi izolacije, na
primer, u frižiderima za domacinstvo, hladnjacima za dub oko hladenje, hladnjaca-
ma, transportnim hladnjacama, termosima i drugoj kampopremi.
6. Tehnicka izolacija – polutke izolacionih cevi za izolaciju cevovoda pret-
hodno obložene košuljicom od materijala koji sprecava difuziju ili prodiranje vode-
ne pare. Izolacija kolena, fazonskih komada te armature, može se izvesti tako da se
najpre izvrši njihovo obavijanje izolacionim materijalom a zatim njihovo ukopava-
nje. Jedan veoma produktivan postupak visokopritisne izolacije rezervoara, krovo-
va, konstrukcionih elemenata i drugog obuhvata primenu poliuretanske pene meto-
190 3. Toplotna izolacija opreme
dom prskanja. Pomocu odgovarajuce mašine za penjenje vrši se raspršivanje jednog
brzo reaktivnog poliuretanskog sistema. Uslovi koji moraju biti ispunjeni za prime-
nu ovog postupka na otvorenom su suva podloga i temperatura okoline od najma-
nje 12 do 15°C.
Svi ovi sistemi se mogu pri premiti da budu samogasivi, tj. da se pri pojavi va-
tre gase sa mi. Njihovo prianjanje za vecinu osnovnog materijala je veoma do bro.
Ovi sistemi se mogu upotreb ljavati i u drugim oblastima. U oblasti pomorstva
se mogu izolovati i stabilizovati magacinski prostori, brodovi–hladnjace, re zervoari
za tecnosti, pregradni zidovi i konstrukcije na palubama. U livnicama se tvrda pe-
na upo trebljava za popunjavanje livackih kalupa, a pri livenju u pesku za pojacava-
nje pešcanog kalupa pre livenja. U transportu – za opremanje lakih vozla, auto busa,
transportnih sredstava za vazdušni i vodeni saobracaj. Ovde tvrda pena ima funkci-
ju termoizolacione zaštite i pri to me stabilizuje posmatrani objekt. U tom smislu je i
primena tvrde pene u izradi sportske opreme, kao što su daske za jedrenje i slicno.
Pri pakovanju robe vrše se stvaranje pene oko robe koja se nalazi u polietilen-
skoj vreci. Na taj nacin se dobija omotac koji odgovara oblicima zapakovane robe. U
tu svrhu razvijena je ela sticno podešena pena, poznata pod nazivom „penasti materijal
za punjenje“. Za pakovanje porcelana i robe od stakla upotreb ljava se laki penasti ma-
terijal za punjenje, gustine oko 10 kg/m
3
, dok teža roba zahteva ve ce gustine pene.
Konstrukcione poliuretanske pene
Takozvane strukturne ili cvrs te integralne pene predstavljaju specijalno ra-
zvijene penaste ma terijale koji se pripremaju penjenjem u gotove oblike. Pri to me
se dobija laminirani proizvod, slican sendvic–konstrukcijama, koji se odlikuje poro-
znim jezg rom od pene i masivnom furni ranom oblogom. Površinska zona i ovih pro-
filisanih struktura odlikuje se sledecim karakteristikama koje im osiguravaju struk-
turni penasti materijali:
– odlican kvalitet površine,
– velika otpornost na stvaranje ogrebotina,
– veoma velika mehanicka tvrdoca i otpornost.
Karakteristike penastog materijala odreduju korišcene sirovine i se ndvic–
struktura. Debljina spoljne obloge i raspodela mase ma terijala zavise od formulaci-
je i tehnoloških faktora. Gustina ma se profilisanih konstrukcija se krece u granica-
ma od 100 do 180 kg/m
3
.
Strukturni penasti materijali omogucavaju oblikovanje veoma komplikovanih
površina. Moguce je izolovati i glatke profile, kao i bilo kakve strukturne površine.
Tehnicke karakteristike su veoma do bre, te se materijali mogu primenjivati u
temperaturskom po drucju od –200 do 80°C. Toplotno-izolaciona svojstva ovih pe-
nastih materijala u poredenju sa drugim materijalma iste jacine je znatno povoljni-
ja.
Mehanicke karakteristike postaju odlicne, jer se vecom gustinom u površin-
skoj zoni profilisanih struktura postižu veoma velike jacine. Vec prema formulaci-
ji i gustini, cvrstoca na pritisak leži u granicama od 98066 do 98100 Pa, udarna ži-
lavost na savijanje izmedu 1470 i 14710 Pa, a otpo rnost na smicanje izmedu 98066
i 196133 Pa.
O IZOLACIJI 191
Hemijske karakteristike penastih strukturnih materijala omogucu ju njihovu
otpornost na vodu, ulja, masti razredenih kiselina i baza. U kontaktu sa odredenim
organskim rastvorima, kao što su esteri, ketoni, halogenirani i aromatski ugljovodo-
nici, dolazi do bubrenja. Apsorpcija vode je ispod 2 % po zapremini.
Prerada
Strukturne pene se mogu pre raditi pomocu mašina za penjenje poliuretanskih
materijala. Ka lupi se moraju konstruisati i iz raditi tako da odgovaraju mate rijalu. Po-
godni materijali za iz radu kalupa su poliuretanske smole i razni metali. Pošto je kva-
litet površine kalupa od pre sudnog znacaja, konstrukciji se mora posvetiti narocita
pažnja. U praksi se pena proizvodi u liniji kalupa, koji su izradeni u seriji od želje-
nog broja komada. Za male serije, kalupi i nosaci kalupa se postavljaju kružno oko
mašine za livenje pene i to tako da leže u oscilacionom precniku mešacke glave ma-
šine. Za vece serije, kalupi se postavljaju na okrugle i ovalne radne stolove, a zatim
pokrecu tako da mešacka glava mašine može izvršiti svoj zada tak. Ovi uredaji ra-
de uglavnom prema programiranim lancanim postupcima, pri cemu se vrše sledece
radne operacije:
– prethodno zagrevanje kalupa,
– nanošenje pogodnog sredstva za odvajanje,
– stavljanje potrebnih ucvršcenja (armature),
– punjenje kalupa smešom,
– operacija penjenja i ocvršcavanja (sazrevanja),
– otvaranje kalupa i vadenje gotovog proizvoda,
– cišcenje kalupa.
Boja gotovih proizvoda je od žute do smede. Materijal ima ten denciju da žuti,
no pri tome se mehanicka svojstva ne menjaju. Bojenje sirovina je moguce sa mo ve-
oma tamnim tonovima, te se zbog toga završna obrada sastoji u lakiranju. U tu svr-
hu su se pokazali veoma pogodni dvoslojni premazi, osnovni i završni, i to od poliu-
retanskog laka. Ve oma je produktivan i moderan reakcioni postupak kombinovanog
prskanja i livenja. Njime se može skratiti vreme cekanja iz rade gotovog proizvoda
na pri bližno 3 minuta. Za ovaj postu pak su potrebne mašine visokog ucinka.
3.5.4. TOPLOTNA IZOLACIJA
Kao što je poznato iz niza termotehnickih disciplina, izolacija direktno pospe-
šuje ili utice na povoljno odvijanje procesa, od nosno smanjuje gubitke, te na taj na-
cin vrši direktnu uštedu energije. Toplotnom izolacijom se, na primer, postižu sle-
deci efe kti.
– Toplotnom izolacijom kotlova i cevovoda za transport vrelih fluida, sma-
njuju se toplotni gubici, što predstavlja direktnu uštedu goriva. Na ovaj na-
cin se smanjuju naprezanja u materijalu koja bi mogla nastati zbog preko-
mernog i neujednacenog hladenja. Izolacijom parovoda sprecava se kon-
denzacija pare, pa se i tu postiže ušteda, kao i u bilo kom drugom vidu pri
transportu toplih fluida.
– Temperatura transportovanih fluida se održava konstantnom.
192 3. Toplotna izolacija opreme
– Toplotnom izolacijom parnih mašina sprecava se hladenje pare, što obezbe-
duje odredeno radno stanje i najpovoljniji stepen korisnosti mašine.
– Toplotnom izolacijom uredaja za hladenje, kao što su rashladne komore,
sprecava se efekat hladenja i snižava toplotno optrecenje rashladnog ure-
daja u celini.
– Izolacijom od kondenzacije; cevovodi za transport hladne vode ili rashlad-
nog medijuma u uredajima za hladenje pri niskim temperaturama protocnog
medijuma rose na spoljnoj površini, zbog kondenzacije vlage iz vazduha.
Pojedini delovi cevovoda mogu se zbog toga po površini zalediti. Izolacijom
od smrzava nja se temperatura na površini izolacije održava iznad tempera-
ture rošenja okolnog vazduha, te tako ne dolazi do njene konden zacije.
– Toplotnom izolacijom dim nih kanala i dimnjaka sprecava se hladenje di-
mnih gasova do ta cke kondenzacije. Na taj nacin se materijal kanala odno-
sno dim njaka štiti od korozije i propa danja, a poboljšava uzgon dim nih ga-
sova i njihovo lakše odla ženje u atmosferu.
3.6. POLIURETAN KAO IZOLACIJA I ZAŠTITA [26]
3.6.1. UVOD
U oblasti izolaterstva poliuretani predstavlja ju grupu najboljih izolatora za in-
dustrijsku primenu u odredenim oblastima. U svom hemizmu nastajanja, ili kao go-
tov proizvod, poliuretan ima i neka prateca veoma pozitivna svojstva, i to u pogledu
zaštite metala odnosno materijala.
Ovu cinjenicu je važno naglasiti jer se pose ban akcenat stavlja na zaštitu meta-
la, narocito kada je rec o celiku i gvoždu, jer je njihova za štita neophodna bilo da se ra-
di o konstrukciji u gradevinskom smislu ili o mašinskoj instalaciji i opremi. Agresivna
atmosfera, pri raznim tehno loškim procesima i postupcima, korozivnim dejstvom na
metale i ostale materijale smanjuje upotrebni vek i funkcionalnost opreme i obje kata.
I
n
t
e
n
z
i
t
e
t

k
o
r
o
z
i
j
e
Suvi gasovi –
oblast veoma slabe
agresivnosti
Vlažni gasovi –
oblast najveće
agresivnosti
Tečna
faza
Relativna vlažnost vazduha, %
20 40 60 80 100
Slika 3.7. Intenzitet korozije u funkciji povecanja rela tivne vlažnosti
Veoma je jednostavno analizirati, na primer, jedno termotehnicko postrojenje
za proizvodnju elektricne ili toplotne energije, odnosno za kombinovanu proizvod-
nju, cenu krajnjeg proizvoda:
O IZOLACIJI 193
dinara
, .
MW
in p
T T
C
Q
+
=
(3.43)
gde je
Q, MW – kolicina proizvedene toplotne ili elektricne energije na pragu proizvo-
daca,
T
in
, dinara – troškovi izgradnje investicionog objekta (kompletno sa opremom),
T
p
, dinara – troškovi pogona odnosno troškovi proizvodnje.
Vreme u časovima
100
1
3
4
5
6
120 80 60
120
100
80
60
40
20
40 20
(
g
/
c
m
2
)

·

1
0

4
Slika 3.8. Krive povecanja mase celicnih plocica sa vre menom u vazduhu, koji sadrži
SO
2
u jednakoj kon centraciji, sa relativnom vlažnošcu vazduha; krive oznacavaju
sledece vlažnosti: 1 – 97 %, 2 – 93,5 %, 3 – 91,6 %, 4 – 83 %, 5 – 75 %, 6 – 65 %
Slika 3.9. Meka poliuretanska pena kaširana PVC folijom
194 3. Toplotna izolacija opreme
Investicije obuhvataju prvobitna ulaganja u postrojenje i odgovarajuce anuite-
te za predvide ni vek trajanja objekta, opreme i instalacija. Tro škovi pogona obuhva-
taju i potrošni materijal, do hodak radnika kao i redovno i investiciono odr žavanje.
Zaštita materijala, u ovom slucaju ce licnih delova, bitno utice i na cenu krajnjeg pro-
izvoda. Na smanjenje gubitaka, odnosno smanje nje troškova svedenih na krajnji pro-
izvod, bitnog uticaja ima izolacija kada se radi o termotehnickim i termoenergetskim
objektima. U tom sluca ju je potrebno posebno obratiti pažnju na odre divanje eko-
nomskih debljina izolacije.
Pored agresivnog dejstva atmosfere zagadene hemijskim materijama, i nor-
malna atmosfera agresivno deluje na celicne konstrukcije, opremu i instalacije. Pre-
ma tome, nesumnjivo je da se paralelno sa razvojem tehnike razvija na odreden na-
cin i zaštita metala.
U principu zaštita metalnih delova opreme i instalacija izvodi se na:
– nadzemnim objektima, cevovodima i ostalim mašinskim instalacijama,
– podzemnim objektima, cevovodima položenim u zemlju i u podzemnim ka-
nalima i ostalima instalacijama.
Slika 3.10. Limeni kanal zašticen mekom poliuretanskom penom
Pored antikorozivnih zaštitnih sredstava, ne ka odredena sredstva, kao što je
vec navedeno, mogu imati dvojaku ili višestruku funkciju. Za štita metala se mo-
že izvoditi poliuretanom kao hemijskim materijalom i indirektno proizvodima od
poliuretana koji imaju ulogu termoizolacionog materijala, a u nekim slucajevima i
povolj nim sredstvom za zaštitu od buke.
3.6.2. AGRESIVNOST GASOVA
U TEHNOLOŠKIM PROCESIMA
Gasovi koji su štetni po zdravlje i agresivni su na celicne konstrukcije, opre-
mu i instalacije, javljaju se u mnogim tehnološkim procesima i postupcima. Ovo se
odnosi u prvom redu na pojedina odeljenja u metalurgiji, u bazicnoj hemijskoj indu-
striji, u nekim delovima pogona za pro izvodnju hartije i sintetickih materijala i sko-
ro svim hemijskim fabrikama.
Najrasprostranjeniji, a u isto vreme i najagre sivniji gasovi, su azotni oksidi,
hlor i hlorovodonik, fluorovodonik, sumpordioksid i sumporvodonik. Sa korozio-
ne tacke gledišta, veoma su agre sivni kiseonik, ugljen-dioksid i vodena para koja se
O IZOLACIJI 195
stalno nalazi u vazduhu (vlažan vazduh!). Ras prostranjena su i isparenja amonijaka,
ali je on manje agresivan.
Slika 3.11. Meka poliuretanska pena se na spoju lepi
po sebnim trakama za lepljenje otpornim na prašinu,
povišenu temperaturu i vlagu
Svi ovi gasovi, izuzev amonijaka, kiseonika i vlage, ili su kiseli ili mogu obra-
zovati kiseline. Stvaranje kiseline razlicitih jacina i koncentraci ja nastaje samo on-
da, kada se u vazduhu ili na površini metala nalaze kapljice vode odnosno ma gla
i kondenzat. Prema tome, najvažniji faktor korozionih procesa, koji se javljaju na
površina ma metalnih delova, koji dolaze u kontakt sa ki selim gasovima, je poveca-
na vlažnost vazduha. Pri tome se jasno razlikuju tri stepena vlažnosti vazduha i to do
60 %, od 60 % do 95 % i preko 95 % relativne vlažnosti vazduha.
Na slici 3.7 je principijelno prikazano kako se menja intenzitet korozije u za-
visnosti od relativne vlažnosti. Jasno je da su druga i treca oblast narocito nepovolj-
ne i da je u takvim uslovima intenzitet korozije najveci.
Povecanje intenziteta korozije celika u sumpordioksidu, sa povecanjem rela-
tivne vlažno sti vazduha je prikazano na slici 3.8.
Kondenzovana vlaga zasicena kiselim gasovi ma, odnosno rastvori kiselina ra-
zlicitih koncen tracija i jacina, odlikuju se razlicitim agresivno stima, koje nisu uvek
i najvece. Naime, korozija celika u kiseloj vodi odvija se ponekad manje in tenzivno
nego u veoma vlažnom gasu.
Veoma je interesantno da se kriticni stepen zasicenosti vlagom može znatno
smanjiti (cak i za 10 do 20 %), kada u vazduhu neke prostorije ima higroskopne pra-
šine. Apsorbujuci vlagu cak i iz relativno suvog vazduha i padajuci na metal ne povr-
šine, ovakva prašina može stvoriti na po vršini zonu povecane vlažnosti, a kada ima
kise lih gasova i zonu povecanog sadržaja kiselina.
Lokalno vlaženje karakteristicno je i po to me, što i kada je vazduh u prostori-
ji suv (40 do 50 % relativne vlažnosti vazduha) mogu površine instalacija sa hladni-
jim fluidima (klimatizacioni kanali, cevovodi, rezervoari sa hladnijim fluidi ma) bi-
ti mokre.
196 3. Toplotna izolacija opreme
3.6.3. POLIURETAN – IZOLACIJA I ZAŠTITA MATERIJALA
Prema današnjem stanju tehnologije izolacionih materijala, poliuretan spada
u red najboljih izolacionih materijala za podrucja temperatura od –200 do +150°C.
Njegove izolacione karakteristike su veoma dobro kombinovane i sa dobrim zaštit-
nim svojstvima. Primena u tom smislu je ogra nicena njegovim termofizickim karak-
teristikama.
Razni nacini korišcenja poliuretana kao izo lacije odreduju nacin i vrstu zašti-
te metala. Ova zaštita, koja uglavnom prati termoizolacione funk cije, može se pode-
liti u sledece grupe:
– nanošenje sloja neekspandiranog poliuretana,
– nanošenje sloja ekspandirajuceg poliuretana,
– meke poliuretanske pene,
– polutvrde poliuretanske pene,
– tvrde poliuretanske pene.
3.6.3.1. NEEKSPANDIRANI POLIURETAN
Najjednostavniji nacin zaštite metala je neekspandiranim poliuretanom. Sve
komponente poliuretana koji ne ekspandira su u jednoj mešavini. Nanošenje se vrši
prskanjem, špricanjem ili cetkom. Ovakav premaz ima veoma dobre za štitne karak-
teristike u odnosu na hemikalije i atmosfer ski uticaj. Ovakav nacin zaštite se javlja u
nekim slucajevima i kao zaštitno sredstvo za industrij ske podove, u kom slucaju po-
kazuje izuzetno do bra svojstva otpornosti na habanje.
Slika 3.12. Razliciti uzroci i kombinacije mekih poliuretanskih pena kaširanih sa
jedne strane PVC folijom
3.6.3.2. EKSPANDIRAJUCI POLIURETAN
Postupak zaštite se izvodi mašinskim prskanjem poliuretanom koji nakon ne-
koliko sekundi ekspandira. Nanosi se obicno u tri pokrivna slo ja, debljine 10 do 15
mm. Da bi se gornja povr šina zaštitila od ultraljubicastog zracenja i pro dora vla-
ge, koji je inace minimalno moguc, naknadno se nanose dva tanka pokrivna sloja si-
likona. Ovakav sistem se pored zaštite celicnih konstrukcija, opreme (rezervoara) i
cevovoda mo že koristiti i za zaštitu gradevinskih konstrukcija.
O IZOLACIJI 197
3.6.3.3. MEKE POLIURETANSKE PLOCE
Meke poliuretanske ploce su u stvari ploce od meke poliuretanske pene koje
se kaširaju po pravilu sa jedne strane PVC folijom. Materijal ima karakteristiku sa-
mogasivosti. Ova meka poliuretanska pena, odnosno ploce, u principu se primenju-
je za izolaciju ventilacionih kanala, klima-uredaja, izolaciju cevovoda vecih precni-
ka, rezervoara i ostale opreme. Ova izolacija se primenjuje u oblasti temperatura do
+120°C. Zbog kaširanja PVC folijom ova izolacija ima odlicne zaštitne karakteristi-
ke. Otpornost na hemikalije je veoma dobra, a ima i dobre amortizacione karakteri-
stike na udar. Kako PVC folija utice na zaštitu materijala? Pra šina koja se skuplja,
kako je to u prethodnom poglavlju objašnjeno, upija vlagu i stvara korozionu zonu u
dodiru sa metalom. PVC folija spre cava ovakav dodir sa metalom, te se tako uspeš-
no štite i klimatizacioni kanali, iako su izradeni od pocinkovanog ili nekog drugog li-
ma sa za štitom. Ova zaštita se ogleda u sledecem. U nekim slucajevima kanali mogu
prolaziti kroz toplije i vlažnije prostorije, te se mogu stvoriti uslovi za kondenzaciju
vlage. Ovo može biti štetno i za pocinkovani lim koji može postepeno korodirati po-
sle dugotrajnog uticaja vlage ili kondenzovanih štetnih para i gasova iz atmosfere.
Slika 3.13. Navlacenje izolacije na cev (uzorak); unutrašnja strana izolacije je
zašticena silikonskom hartijom, a spoljašnja PVC folijom
Na slici 3.9 je prikazan uzorak meke poliure tanske pene kaširane sa jedne stra-
ne PVC folijom. Na slikama 3.10 i 3.11 je prikazan jedan limeni kanal i nacin leplje-
nja mekih poliuretanskih pena.
Kombinacija mekih poliuretanskih pena sa regeneratom daje još i veoma do-
bre zvucne izo lacione karakteristike. Ovo je narocito povoljno za za štitu prostorija
od buke i šumova, koja se širi kroz ventilacione i klimatizacione kanale. Ukoliko se
radi o posebno velikim izvorima buke, izola cija kanala se može vršiti sa regenera-
tom koji se takode kašira sa PVC folijom.
3.6.3.4. POLUTVRDE POLIURETANSKE PENE
Polutvrde poliuretanske pene su prakticno dobijene po receptima kao i za tvr-
de poliuretan ske pene, ali su u pitanju manje gustine (zapreminske mase) i to do pri-
bližno 40 kg/m
3
. Pod pritiskom se uocava odredena elasticnost ovih pena, te se otu-
da i mogu smatrati polutvrdim poliuretanima.
198 3. Toplotna izolacija opreme
Posebnim tehnološkim postupkom se dobijaju pene razlicitih gustina, te se
i njihova namena i primena prema tome definišu. Za izolaciju cevovoda se koriste
prethodno izradene izolacione obloge, narocito u zaštiti instalacija centralnog gre-
janja. Izolaciona cev se omota oko celicne ili neke druge metalne cevi, a spoj se za-
lepi trajno lepljivom trakom otpornom na vodu. Pošto je spoljašnja površina izrade-
na od PVC folije, cevovod je prakticno zašticen od kontakta sa atmosferom u kojoj
se on nalazi. Ovi izolacioni plaštovi se koriste i za hladne cevovode, na primer, za
transport rashladnih fluida. Plaštovi se koriste za temperature od –60 do +130°C. I
na unutrašnjoj strani poliuretanskog izolacionog plašta nalazi se zaštita koja je izve-
dena obicno od silikoniziranog i parafinisanog papira, postojanog na temperatura-
ma do +130°C.
Na slikama 3.13 i 3.14 se vidi nacin primene izo lacionog plašta od polutvrde
poliuretanske pene.
Slika 3.14. Skidanje zaštite za lepljenje trakom koja se isporucuje sa izolacijom
3.6.3.5. TVRDE POLIURETANSKE PENE
Posebno raširena primena tvrdih poliuretana je na predizolovanim cevovodi-
ma koji se koriste u sistemima daljinskog grejanja. Ovaj na cin izrade izolacije je po-
sebno interesantan zbog zaštite metalnih cevi sa spoljnje strane. Naime, poliuretan-
ska pena u periodu svog ispenjavanja izvanredno dobro prianja uz metal i u potpuno-
sti iskljucuje mogucnost pristupa vlage ili vazduha do metala. Ovo tim pre što se po-
liuretan stavlja u spoljašnji plašt od PVC-a ili polietilenske cevi. To predstavlja do-
datnu zaštitu poliuretana od mehanickih oštecenja.
Ovako predfabrikovani cevovodi se polažu direktno u zemlju. Na ovaj na-
cin se mogu štititi i vodovodski cevovodi, samo što bi sloj poliureta na bio znatno ta-
nji. Ovo je narocito važno za podrucja koja su sa izuzetno visokim i kiselim, odno-
sno agresivnim, podzemnim vodama, kojih kod nas ima veoma mnogo u Vojvodi-
ni. Toplotna izolacija poliuretanskom tvrdom penom se primenjuje do temperatura
od +150°C. Ova izolacija se može izvoditi postupkom ulavanja na mestu montaže
cevovoda, s tim što se za štitna obloga izvodi od lima, a može i od drugih materijala.
Ona služi prakticno kao kalup prili kom ulivanja poliuretana. Može se primenjivati i
za cevovode vecih precnika, koji se polažu u pod zemne kanale.
O IZOLACIJI 199
U eksploataciji se pokazalo da postoje veliki problemi sa betonskim kanalima,
bilo da su ne prohodni ili prohodni, ako se ne izvede hidroizolacija kanala. U slucaje-
vima kada su podzemne vode veoma visoke dolazi do potapanja kanala i do korozije
gradevinskog materijala. To prouzro kuje pukotine i omogucuje prodor vode. Ova po-
java nastaje i pri sezonskim promenama nivoa podzemnih voda, kada se na stranama
kanala kapilarno podiže vlaga. Posle povlacenja vode može doci do kristalizacije so-
li koje su bile ras tvorene u vodi. Kristalizacija može nastati i u periodu grejanja, ako
se radi o toplovodima, ka da je ceo kanal nešto topliji. Kada se posle ove kristaliza-
cije ponovo pojavi vlaga, dolazi do po jave jedinjenja soli koja su bogata tzv. kristal-
nom vodom, odnosno do vezivanja molekula vode sa solima. Zapremina cvrste fa-
ze u tom slucaju mo že da se znatno promeni i da ima za posledicu povišenje pritiska
u mikrostrukturi gradevinskog materijala. Usled toga nastaje i razaranje ove mikro-
strukture, ukoliko se radi o slabijim mar kama betona ili o opekama, te o drugim sla-
bijim gradevinskim materijalima. Kao primer za promenu zapremine ovih soli koje
se nalaze u ras tvoru podzemnih voda, može se navesti sledece:
– NaSO
4
prelazi u Na
2
SO
4
× 10 H
2
O – promena zapremine za 311 %,
– Na
2
CO
3
prelazi u Na
2
CO
3
× 10 H
2
O – promena zapremine za 148 %,
– NaCl prelazi u NaCl × 2H
2
O – promena zapremine za 130 %.
Ovo može da ilustruje bezmalo bezuslovnu pojavu vlage, pa cak i potpuno po-
tapanje kanala vodom u kome se postavljaju cevovodi ili neke druge instalacije. Ka-
snijom kontrolom se može ustanoviti da voda otekne, ukoliko je predvidena i izve-
dena dobra drenaža; medutim cevovodi vec bivaju napadnuti korozijom agresivnih
podzem nih voda.
U klasicnim, dosadašnjim, slucajevima, izola cija cevovoda se izvodi sa mine-
ralnim vunama a ranije i staklenom vunom, te se oblažu aluminijumskim ili pocin-
kovanim limom, odnosno obmotaju se terpapirom i uvezuju žicom ili impregni ranim
kanapom. Voda, kada dolazi u dodir sa cevima, prodire u izolaciju, te prvo smanju-
je izo lacione sposobnosti materijala, a zatim izaziva koroziju jer voda dugo ostaje u
kontaktu sa me talnim delovima.
Otuda izolacija cevovoda poliuretanom ima i zaštitni karakter. Ulivanjem po-
liuretana mogu se izolovati cevovodi i oprema koja se postavlja nadzemno, s tim što
se zaštitna obloga izvodi od lima koji istovremeno služi za održavanje ravnomerne
debljine predvidene izolacije u fazi ispu njavanja poliuretana, a kasnije ostaje i kao
me hanicka zaštita poliuretana. Prilikom primene po stupka ulivanja ili predfabriko-
vanja cevovoda, ni je potrebno izvršiti nikakvu prethodnu zaštitu materijala premazi-
ma ili na bilo koji drugi nacin.
3.7. DIMENZIONSANJE IZOLACIJE ZA CEVOVODE
3.7.1. UVOD
U tacki 3.4. priložena je tabela 3.1. za izbor debljine izolacije od mineralne
vune, kao najcešce izolacije, za cevovode, kanale i rezervoare u funkciji od tempe-
rature transportovanog fluida. Ovi podaci su u praksi više puta primenjivani i poka-
zali su dobre rezultate. Po pravilu su u pitanju kraci cevovdi i kanali. Medutim, ka-
da su u pitanju duži cevovodi potrebno je izvršiti detaljniju analizu i proracun de-
200 3. Toplotna izolacija opreme
bljine izolacije. Ovo se odnosi na duže parovode kao i za cevovode u sistemima da-
ljinskog grejanja.
Cevovodi za transport fluida nosioca toplote u sistemima kolektivnog snabde-
vanja toplotom, vitalni su delovi sistema. Njihov zadatak je da ostvare vezu izmedu
jedinica za proizvodnju toplotne energije i potrošaca. Ova veza mora biti kontinual-
na, dugotrajna i ekonomicna u pogledu toplotnih gubitaka. Zbog tih razloga stalno se
težilo što uspešnijem zadovoljenju navedenih uslova, uz što manje ulaganje novca-
nih sredstava u izgradnju, što krace vreme izgradnje i što jednostavnije održavanje.
Rezultat ovih napora u usavršavanju cevovoda su predizolovani cevovodi.
Njihova upotreba u sistemima kolektivnog snabdevanja toplotnom energijom je no-
vijeg datuma (unazad tridesetak godina). Predizolovani cevovodi se sastoje od celic-
nih cevi, kroz koje struji fluid nosilac toplotne energije, i spoljašnje cevi od tvrdog
PVC ili tvrdog polietilena, što je skoro postala redovna praksa. Prostor izmedu njih
ispunjen je tvrdom poliuretanskom penom, kao izolacijom visokog kvaliteta posto-
janom do temperature od 150°C.
Visok kvalitet poliuretana, kao toplotne izolacije, i prakticno nepropusnog
materijala za vodu, omogucili su polaganje ovih cevovoda direktno u zemlju, bez
polaganja u zaptitne betonske kanale. Time su znatno smanjeni troškovi izgradnje
ovih cevovoda što ih, uz male toplotne gubitke, svrstava u nezamenljiva sredstva za
transport fluida kao nosiona toplotne energije u sistemima kolektivnog snabdevanja
toplotom.
Tehnika gradnje predizolovanih cevovoda znatno se razlikuje od tehnike grad-
nje klasicnih cevovoda postavljenih u betonske kanale ili nadzemno postavljenih ce-
vovoda na stubovima i osloncima. Pre svega izbegnuta je upotreba kliznih oslonaca,
jer njihovu ulogu sada preuzima zemlja. No time su se stvorili novi problemi vezani
za ponašanje cevovoda pri termickim opterecenjima i dilatacijama.
3.7.2. NADZEMNO POSTAVLJENI CEVOVODI
Vrednosti toplotnih gubitaka za nadzemno postavljene potisne i povratne cevo-
vode zavise od stanja atmosferskog vazduha, pre svega, od brzine strujanja i tempe-
rature i u velikoj meri se menjaju sa promenom ovih parametara. Proracun toplotnih
gubitaka je izveden pod pretpostavkom da je brzina strujanja vazduha Ȧ
2
= 20 m/s, a
njegova temperatura t
EO
= –10°C. Takode je pretpostavljena brzina proticanja vrele
vode kroz cevi Ȧ
1
= 20 m/s. Proracun toplotnih gubitaka se izvodi po formuli
,
I II
uk
t t
q
R
÷
=
(3.43)
gde su
q, W/m – jedinicni toplotni gubitak,
t
I
, °C – temperatura vode u celicnoj cevi,
t
II
, °C – temperatura atmosferskog vazduha
R
uk
, m K/W – ukupni otpor prenosu toplote.
Prilikom ovog proracuna smatra se da su temperature fluida koji predaje to-
plotu – t
I
i fluida koji prima toplotu – t
II
konstantne ili se smatra da su temperature
zidova cevi konstantne.
O IZOLACIJI 201
Ukupni termicki otpor racuna se po formuli
3 2
1 1 1 2 2 3
1 1 1 1
ln ln ,
2 2 α π π λ π λ α π
= + + +
· · · ·
uk
c wd
d d
R
d d d d
(3.44)
gde su
Į
1
, W/(m
2
K) – koeficijent prelaza toplote sa strane vode,
Į
2
, W/(m
2
K) – koeficijent prelaza toplote sa strane vazduha,
Ȝ
c
, W/(m K) – koeficijent provodenja toplote za celik,
Ȝ
wd
, W/(m K) – koeficijent provodenja toplote za izolaciju od mineralne vune,
d
1
, m – unutrašnji precnik celicne cevi,
d
2
, m – spoljašnji precnik celicne cevi (unutrašnji precnik izolacije)
}
d
3
, m – spoljašnji precnik izolacije.
Vrednosti precnika d
1
, d
2
i d
3
, date su u tabeli 3.3. Vrednosti koefici jenta pro-
vodenja toplote za celik i izolaciju od mineralne vune uzi maju se iz literature i izno-
se: Ȝ
c
= 52,3 W/(m K) i Ȝ
wd
= 0,0465 W/(m K). Koeficijenti prelaza toplote izracu-
navaju se iz izraza za prinudnu konvekciju. Najpre se izracunaju Rejnoldsovi broje-
vi za vodu i vazduh:
1 1
1
1
,
d
Re
ω
ν
=
(3.45)
2 2
2
2
,
d
Re
ω
ν
=
(3.46)
gde su
Ȧ
1
, m/s – brzina strujanja vode u cevi,
Ȧ
2
, m/s – brzina strujanja vazduha,
Ȟ
1
, m
2
/s – koeficijent kinematske viskoznosti vode,
Ȟ
2
, m
2
/s – koeficijent kinematske viskoznosti vazduha.
Nuseltovi brojevi:
Nu
1
= 0,021 İ
L
Re
1
0,8
Pr
1
0,43
, (3.47)
Nu
2
= 0,25 İ
ĭ
Re
2
0,6
Pr
2
0,38
, (3.47)
gde su
İ
L
– popravni faktor koji uzima u obzir odnos dužine i precnika cevi i iznosi İ
L
= 1,
İ
ĭ
– popravni faktor koji uzima u obzir napadni ugao struje i iznosi İ
ĭ
= 1,
Pr
1
– Prandtlov broj za vodu,
Pr
2
– Prandtlov broj za vazduh.
Koeficijent prelaza toplote
, 1, 2,
j j
j
Nu
j
d
λ
α = =
(3.49)
gde je Ȝ
j
koeficijent provodenja toplote za vodu, odnosno vazduh.
Tok proracuna toplotnih gubitaka i njihov graficki prikaz dati su u tabelama i
dijagramima.
202 3. Toplotna izolacija opreme
Tabela 3.3. Dimenzije izolovanog celicnog cevovoda
Izolacija
d
1
α
1
, t
1
d
2
d
3
d
1
, mm d
2
, mm d
3
, mm d
1
, mm d
2
, mm d
3
, mm
DN50 54,5 60,3 120,3 DN250 254,4 267 427
DN65 70,3 76,1 146,1 DN300 309,7 323,9 483,9
DN80 82,5 88,9 158,9 DN350 352 368 548
DN100 107,1 114,3 194,3 DN400 399 419 599
DN125 131,7 139,7 239,7 DN450 437,2 457,2 637,2
DN150 159,3 168,3 288,3 DN500 486 508 708
DN200 207,3 219,1 359,1
O IZOLACIJI 203
T
a
b
e
l
a

3
.
4
.

N
a
d
z
e
m
n
o

p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
i

c
e
v
o
v
o
d
i



s
i
s
t
e
m

1
2
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
w
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
w
2
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
Ȟ
1

·

1
0
6
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
0
,
2
5
2
Ȟ
2

·

1
0
6
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
R
e
1

·

1
0
6
0
,
4
3
0
,
5
6
0
,
6
5
5
0
,
8
5
1
,
0
4
5
1
,
2
6
4
1
,
6
4
5
2
,
0
1
9
2
,
4
6
2
,
7
9
3
,
1
7
3
,
4
7
3
,
8
6
R
e
2

·

1
0
6
0
,
1
9
0
,
2
4
0
,
2
6
0
,
3
1
0
,
3
9
0
,
4
6
0
,
5
8
0
,
6
9
0
,
7
8
0
,
8
8
0
,
9
6
1
,
0
3
1
,
1
4
P
r
1
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
4
7
1
,
7
1
,
4
7
P
r
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
N
u
1
7
9
6
,
0
5
9
8
3
,
3
7
1
1
1
4
,
7
1
3
7
3
,
1
1
6
1
9
,
8
1
8
8
6
,
1
2
3
2
8
,
6
2
7
4
3
,
3
3
2
1
3
3
5
5
7
,
5
3
9
5
5
,
6
4
2
3
0
,
9
4
6
0
7
,
2
N
u
2
3
2
2
,
9
3
7
1
,
5
3
8
9
,
8
4
3
3
,
2
4
9
7
,
2
5
4
8
,
9
6
3
0
,
9
7
0
0
,
2
7
5
3
,
6
8
1
0
,
2
8
5
3
,
6
8
9
0
,
4
9
4
6
,
3
Ȝ
1

·

1
0
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
Ȝ
2

·

1
0
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
Į
1
1
0
2
0
0
9
5
9
5
,
9
9
5
3
8
,
3
8
7
9
5
8
4
3
7
,
2
8
1
2
2
,
2
7
6
8
7
7
3
9
9
,
3
7
1
1
4
,
6
6
9
2
5
,
1
6
7
6
6
,
4
6
6
3
8
,
5
6
5
0
3
,
1
Į
2
6
3
,
3
4
6
0
,
0
5
5
7
,
8
9
5
2
,
6
2
4
8
,
9
5
4
4
,
9
3
4
1
,
4
6
3
8
,
7
3
6
,
8
3
4
,
8
9
3
5
,
6
5
5
2
,
9
8
3
1
,
5
4
R
u
k
2
,
4
2
,
2
7
2
,
0
2
1
,
8
5
1
,
8
8
1
,
8
7
1
,
7
1
1
,
6
3
1
,
3
9
1
,
3
8
1
,
2
4
1
,
1
5
1
,
1
5
t
1
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
1
2
0
t
2
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
t
E
O

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0
q
1
5
4
,
1
7
5
7
,
2
6
6
4
,
3
6
7
0
,
2
7
6
9
,
1
4
6
9
,
5
2
7
6
7
9
,
7
5
9
3
,
5
5
9
4
,
2
1
0
4
,
8
4
1
1
3
,
0
4
1
1
3
,
0
4
q
2
3
3
,
3
3
3
5
,
2
4
3
9
,
6
4
3
,
2
4
4
2
,
5
5
4
2
,
7
8
4
6
,
7
8
4
9
,
0
8
5
7
,
5
5
5
7
,
9
7
6
4
,
5
2
6
9
,
5
6
6
9
,
5
6
204 3. Toplotna izolacija opreme
T
a
b
e
l
a

3
.
5
.

N
a
d
z
e
m
n
o

p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
i

c
e
v
o
v
o
d
i



s
i
s
t
e
m

1
3
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
w
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
w
2
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
Ȟ
1

·

1
0
6
0
,
2
5
5
0
,
2
5
5
0
,
2
3
5
0
,
2
5
5
0
,
2
5
5
0
,
2
3
5
0
,
2
5
3
0
,
2
3
3
0
,
2
3
3
0
,
2
3
3
0
,
2
3
3
0
,
2
3
3
0
,
2
2
3
Ȟ
2

·

1
0
6
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
R
e
1

·

1
0
6
0
,
4
7
0
,
6
0
,
7
1
0
,
9
2
1
,
1
3
1
,
3
7
1
,
7
8
2
,
1
8
2
,
6
5
3
,
0
2
3
,
4
2
3
,
7
5
4
,
1
7
R
e
2

·

1
0
6
0
,
1
9
0
,
2
4
0
,
2
6
0
,
5
1
0
,
3
9
0
,
4
6
0
,
5
8
0
,
6
9
0
,
7
8
0
,
8
8
0
,
9
6
1
,
0
3
1
,
1
4
P
r
1
1
,
5
6
1
,
3
6
1
,
5
6
1
,
5
6
1
,
3
6
1
,
3
6
1
,
5
6
1
,
3
6
1
,
3
6
1
,
3
6
1
,
3
6
1
,
3
6
1
,
3
6
P
r
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
N
u
1
8
2
6
,
6
4
1
0
0
5
1
1
4
9
,
9
1
4
1
4
,
7
1
6
6
9
,
7
1
9
4
5
,
4
2
5
9
8
,
7
2
8
2
1
,
0
;
>

3
2
9
7
,
9
3
6
6
1
,
4
4
0
4
4
,
4
4
3
5
3
,
8
7
3
9
,
7
N
u
2
5
2
2
,
9
3
7
1
,
5
3
8
9
,
8
4
5
5
,
2
4
9
7
,
2
5
4
8
,
9
6
5
0
,
9
7
0
0
,
2
7
5
3
,
6
8
1
0
,
2
8
5
3
,
6
8
9
0
,
4
9
4
6
,
3
Ȝ
1

·

1
0
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
6
8
,
6
Ȝ
2

·

1
0
6
2
,
5
6
2
,
5
6
2
,
3
6
2
,
5
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
5
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
Į
1
1
0
4
0
5
9
8
0
7
9
5
6
1
,
3
9
0
6
1
,
6
8
6
8
6
,
5
8
3
7
7
,
7
7
9
5
7
,
8
7
6
0
7
7
3
0
5
7
1
3
5
,
6
6
9
5
3
,
6
6
8
3
1
,
4
6
6
9
0
Į
2
6
5
,
5
4
6
0
,
0
5
5
7
,
8
9
5
2
,
6
2
4
8
,
9
5
4
4
,
9
3
4
1
,
4
6
3
8
,
7
3
6
,
8
3
4
,
8
9
3
3
,
6
3
3
2
,
9
8
3
1
,
5
4
R
u
k
2
,
4
2
,
2
7
2
,
0
2
1
,
8
5
1
,
8
8
1
,
8
7
1
,
7
1
1
,
6
3
1
,
3
9
1
,
3
8
1
,
2
4
1
,
1
5
1
,
1
5
t
1
1
5
0
1
5
0
1
3
0
1
5
0
1
3
0
1
3
0
1
5
0
1
3
0
1
3
0
1
3
0
1
3
0
1
3
0
1
3
0
t
2
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
t
E
O

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0
q
1
5
8
,
5
5
6
1
,
6
7
6
9
,
3
7
5
,
6
8
7
4
,
4
7
7
4
,
8
7
8
1
,
8
7
8
5
,
8
9
1
0
0
,
7
2
1
0
1
,
4
5
1
1
2
,
9
1
2
1
,
7
4
1
2
1
,
7
4
q
2
3
5
,
3
5
3
5
,
2
4
5
9
,
6
4
5
,
2
4
4
2
,
5
5
4
2
,
7
8
4
6
,
7
8
4
9
,
0
8
5
7
,
5
5
5
7
,
9
7
6
4
,
5
2
6
9
,
5
6
6
9
,
5
6
O IZOLACIJI 205
T
a
b
e
l
a

3
.
6
.

N
a
d
z
e
m
n
o

p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
i

c
e
v
o
v
o
d
i



s
i
s
t
e
m

1
4
0
/
7
0

°
C

D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
5
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
w
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
w
2
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
Ȟ
1

·

1
0
6
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
0
,
2
1
7
Ȟ
2

·

1
0
6
1
2
,
4
3
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
R
e
1

·

1
0
6
0
,
5
0
2
0
,
6
5
0
,
7
6
0
,
9
9
1
,
2
1
4
1
,
4
6
8
1
,
9
1
1
2
,
3
4
5
2
,
8
5
4
5
,
2
4
4
5
,
6
7
7
4
,
0
2
9
4
,
4
7
9
R
e
2

·

1
0
6
0
,
1
9
0
,
2
4
0
,
2
6
0
,
5
1
0
,
5
9
0
,
4
6
0
,
5
8

.
0
,
6
9
0
,
7
8
0
,
8
8
0
,
9
6
1
,
0
3
1
,
1
4
P
r
1
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
1
,
2
6
P
r
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
N
u
1
8
4
3
,
2
1
0
5
6
,
8
1
1
7
5
1
4
4
8
,
2
1
7
0
9
,
1
1
9
8
9
,
6
2
4
5
6
,
9
2
8
9
4
5
2
8
6
,
4
3
7
5
1
,
8
4
1
4
7
,
4
4
4
6
2
,
1
4
8
5
6
,
5
N
u
2
3
2
2
,
9
5
7
1
,
5
5
8
9
,
8
4
5
5
,
2
4
9
7
,
2
5
4
8
,
9
6
3
0
,
9
7
0
0
,
2
7
5
3
,
6
8
1
0
,
2
8
5
5
,
6
8
9
0
,
4
9
4
6
,
3
Ȝ
1

·

1
0
6
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
6
8
,
5
Ȝ
2

·

1
0
6
2
,
3
6
2
,
5
6
2
,
5
6
2
,
5
6
2
,
5
6
2
,
5
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
Į
1
1
0
5
9
8
,
1
0
1
0
2
,
8
9
7
5
5
,
9
9
2
6
2
,
6
8
8
9
1
,
5
8
5
5
5
,
3
8
1
1
8
,
6
7
7
9
2
,
5
7
4
9
0
,
2
7
3
0
1
,
2
7
1
2
0
,
2
6
9
9
1
,
1
6
8
4
5
,
1
Į
2
6
3
,
5
4
6
0
,
0
5
5
7
,
8
9
5
2
,
6
2
4
8
,
9
5
4
4
,
9
3
4
1
,
4
6
5
8
,
7
3
6
,
8
3
4
,
8
9
3
5
,
6
5
3
2
,
9
8
3
1
,
5
4
R
u
k
2
,
4
2
,
2
7
2
,
0
2
1
,
8
5
1
,
8
8
1
,
8
7
1
,
7
1
1
,
6
3
1
,
3
9
1
,
3
8
1
,
2
4
1
,
1
5
1
,
1
5
t
1
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
1
4
0
t
2
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
t
E
O

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0
q
1
6
2
,
5
6
6
,
1
7
4
,
5
8
1
,
1
7
9
,
8
8
0
,
2
8
7
,
7
9
2
1
0
7
,
9
1
0
8
,
7
1
2
1
1
3
0
,
4
1
3
0
,
4
q
2
3
3
,
3
5
5
5
,
2
4
3
9
,
6
4
5
,
2
4
4
2
,
5
5
4
4
,
7
8
4
6
,
7
8
4
9
,
0
8
5
7
,
5
5
5
7
,
9
7
6
4
,
5
2
6
9
,
5
6
6
9
,
5
6
206 3. Toplotna izolacija opreme
T
a
b
e
l
a

3
.
7
.

N
a
d
z
e
m
n
o

p
o
s
t
a
v
l
j
e
n
i

c
e
v
o
v
o
d
i



s
i
s
t
e
m

1
5
0
/
7
0

°
C

D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
w
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
w
2
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
Ȟ
1

·

1
0
6
0
,
2
0
5
0
,
2
0
5
0
,
2
0
5
0
,
2
0
3
0
,
2
0
5
0
,
2
0
3
0
,
2
0
3
0
,
2
0
3
0
,
2
0
3
0
,
2
0
3
0
,
2
0
3
0
,
2
0
3
0
,
2
0
3
Ȟ
2

·

1
0
6
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
5
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
1
2
,
4
3
R
e
1

·

1
0
6
0
,
5
4
0
,
6
9
0
,
8
1
1
,
0
5
5
1
,
2
9
8
1
,
5
6
9
2
,
0
4
2
,
^
0
6
3
,
0
5
3
,
4
7
3
,
9
3
4
,
3
1
4
,
7
9
R
e
2

·

1
0
6
0
,
1
9
0
,
2
4
0
,
2
6
0
,
5
1
0
,
3
9
0
,
4
6
0
,
5
8
0
,
6
9
0
,
7
8
0
,
8
8
0
,
9
6
1
,
0
3
1
,
1
4
P
r
1
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
1
,
1
7
P
r
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
0
,
7
1
2
N
u
1
8
6
5
,
9
1
0
5
5
,
5
1
1
9
7
,
6
1
4
7
9
,
6
1
7
4
6
,
5
2
0
5
2
,
5
2
5
0
9
,
5
2
9
5
6
,
1
3
4
6
0
,
1
3
8
3
5
,
3
4
2
3
7
,
8
4
5
5
9
,
1
4
9
6
2
,
1
N
u
2
5
2
2
,
9
5
7
1
,
5
5
8
9
,
8
4
5
5
,
2
4
9
7
,
2
5
4
8
,
9
6
5
0
,
9
7
0
0
,
2
7
5
3
,
6
8
1
0
,
2
8
5
3
,
6
8
9
0
,
4
9
4
6
,
3
Ȝ
1

·

1
0
6
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
6
8
,
4
Ȝ
2

·

1
0
6
2
,
5
6
2
,
5
6
2
,
5
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
5
6
2
,
5
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
2
,
3
6
Į
1
1
0
8
6
7
,
2
1
0
2
4
9
,
9
9
9
2
5
,
9
9
4
4
9
,
5
9
0
7
0
,
4
8
7
2
7
,
2
8
2
8
0
,
2
7
9
4
8
,
1
7
6
4
2
7
4
5
2
,
7
7
2
6
4
,
8
7
1
3
2
,
7
6
9
8
3
,
6
Į
2
6
5
,
5
4
6
0
,
0
5
5
7
,
8
9
5
2
,
6
2
4
8
,
9
5
4
4
,
9
5
4
1
,
4
6
3
8
,
7
3
6
,
8
3
4
,
8
9
3
3
,
6
3
3
2
,
9
8
3
1
,
5
4
R
u
k
2
,
4
2
,
2
7
2
,
0
2
1
,
8
5
1
,
8
8
1
,
8
7
1
,
7
1
1
,
6
3
1
,
3
9
1
,
3
8
1
,
2
4
1
,
1
5
1
,
1
5
t
1
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
1
5
0
t
2
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
t
E
O

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0

1
0
q
1
6
6
,
7
7
0
,
5
7
9
,
2
8
6
,
5
8
5
,
1
8
5
,
5
6
9
5
,
6
9
8
,
2
1
1
5
,
1
1
1
5
,
9
1
2
9
,
0
3
1
3
9
,
1
1
3
9
,
9
1
q
2
5
5
,
5
5
5
5
,
2
4
5
9
,
6
4
5
,
2
4
4
2
,
5
5
4
2
,
7
8
4
6
,
7
8
4
9
,
0
8
5
7
,
5
5
5
7
,
9
7
6
4
,
5
2
6
9
,
5
6
6
9
,
5
6
O IZOLACIJI 207
100 200 300 400 500
q [W/m]
D [mm]
q
1
150
q
1
140
q
1
130
q
1
120
q
2
Važi za
sva četiri
sistema
150
140
130
120
110
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
Slika 3.15. Graficki prikaz toplotnih gubitaka u potisnom i povratnom cevovodu
za nadzemno postavljene cevovode i režim strujanja 120/70, 130/70,
140/70 i 150/70°C
3.7.3. CEVOVODI U POLUPROHODNIM KANALIMA
Proracun toplotnih gubitaka za potisne i povratne cevovode polo žene u po-
luprohodne kanale vrši se metodom Martina Cajtlera (Martin Zeitler) [27]. Pro-
racun je izveden uz sledece pretpostavke: temperatura na površini zemlje iznosi
t
ED
= – 10°C, temperatura vazduha u kanalu ș
L
= 20°C, temperatura na spoljašnjoj
površini izolacije ș
ja
= 50°C,
Za proracun toplotnih gubitaka korišceni su sledeci obrasci:
Unutrašnji ekvivalentni precnik šahta d
si
2
1, 073 .
si si
si
si si
b h
d
b h
· ·
= ·
+
(3.50)
208 3. Toplotna izolacija opreme
Spoljašnji ekvivalentni precnik šahta d
sa
2
1, 073 .
sa sa
sa
sa sa
b h
d
b h
=
+
(3.51)
Faktor oblika s
jwd
2
.
ln
jwd
ja
ji
s
d
d
π ·
=
(3.52)
Koeficijent prolaza toplote za cevovode
1
1 1
,
j
jwd wd ja ja
k
s d λ α π
÷
= +
· · ·
gde su
Ȝ
wd
, W/(m K) – koeficijent provodenja toplote za izolaciju od mineralne vune njego-
va vrednost uzima se iz literature i iznosi Ȝ = 0,0465 W/(m K),
Ȝ
ja
, W/(m K) – koeficijent prelaza toplote sa strane vazduha.
Vrednost koeficijenta prelaza toplote sa strane vazduha Ȝ
ja
odreduje se iz Nu-
seltovog kriterijuma
,
ja
Nu
l
λ
α =
(3.53)
gde su
Nu – Nuseltov broj,
Ȝ, W/(m K) – koeficijent provodenja toplote za vazduh,
l, m – karakteristicna dužina.
Za izracunavanje Nuseltovog broja koristi se formula Mac-Adamsa
1/ 4
1/ 4
0, 53 ( ) ,
0, 952
Pr
Nu Gr Pr
Pr
| |
=
|
+
\ .
(3.54)
gde su
Pr – prandtlov broj za vazduh,
Gr – Grashofov broj za vazduh.
Grashofov broj za vazduh izracunava se po formuli
3
2
,
g l T
Gr
β
ν
A
=
(3.55)
gde su
ȕ = l/t, l/K – koeficijent zapreminskog širenja vazduha,
O IZOLACIJI 209
g, m/s – ubrzanje zemljine teže,
l, m – karakteristicna dužina,
ǻT, K – karakteristicna razlika temperatura,
Ȟ, m
2
/s – koeficijent kinematske viskoznosti vazduha.
U svim ovim obrascima kao karakteristicna dužina uzima se spoljašnji prec-
nik izolacije. Karakteristicna razlika temperatura je razlika izmedu temperature spo-
ljašnje površine izolacije i temperature vazduha u kanalu
ǻT = ș
ja
– ș
L
. (3.56)
Karakteristicna temperatura je ș = (ș
ja
+ ș
L
)/2 i za tu vrednost uzimajt se sve
fizicke karakteristike vazduha. Toplotni gubitak iznosi
q
j
= k
j
ǻș
j
, j = 1, 2 (3.57)
gde je ǻș
j
razlika izmedu temperature unutrašnjeg zida izolacije od mineralne vune
i temperature vazduha u kanalu
ǻș
j
= ș
ji
– ș
L
. (3.58)
Temperatura unutrašnjeg zida izolacije izracunava se koristeci obrazac za gu-
bitak toplote za cilindricni zid dužine L = 1 m, poznavajuci te mperaturu vode u ce-
licnoj cevi t
1
, i temperaturu vazduha u kanalu ș
L
i vrlo malo se razlikuje od tempre-
ature vode u celicnoj cevi.
Dimenzije cevi i kanala za cevi date su u tabeli 3.8, a tok prora cuna toplotnih
gubitaka i njihov graficki prikaz dati su u tabelama i dijagramima.
210 3. Toplotna izolacija opreme
d
1i
b
si
a
h
s
i
h
E
d

b

h
s
α
d
2i
d

Tabela 3.8. Kanalno postavljanje cevovoda
d
1i
,
mm
d
2i
,
mm
d
1a
,
mm
d
2a
,
mm
b
si
,
mm
b
sa
,
mm
h
si
,
mm
h
sa
,
mm
b,
mm
h
E
,
mm
DN50 60,3 60,3 120,3 120,3 740 1040 420 720 320 1160
DN65 76,1 76,1 146,1 146,1 792 1092 446 746 346 1173
DN80 88,9 88,9 158,9 158,9 820 1120 460 760 360 1180
DN100 114,5 114,3 194,3 194,3 888 1188 494 794 394 1197
DN125 139,7 139,7 239,7 239,7 980 1280 540 840 440 1220
DN150 168,3 168,3 288,3 288,3 1076 1376 588 888 488 1244
DN200 219,1 219,1 359,1 359,1 1220 1520 660 960 560 1280
DN250 267 267 427 427 1360 1660 730 1030 630 1315
DN500 323,9 323,9 483,9 483,9 1468 1768 784 1084 684 1342
DN350 368 368 548 548 1596 1896 848 1148 728 1374
DN400 419 419 599 599 1698 1998 899 1199 799 1400
DN450 457,2 457,2 637,2 637,2 1776 2076 938 1238 838 1419
DN500 508 508 708 708 1916 2216 1008 1308 908 1454
O IZOLACIJI 211
T
a
b
e
l
a

3
.
9
.

C
e
v
i

u

p
o
l
u
p
r
o
h
o
d
n
i
m

k
a
n
a
l
i
m
a



s
i
s
t
e
m

1
2
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
5
0
0
D
N
5
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
d
s
i
0
,
5
7
5
0
,
6
1
2
0
,
6
3
2
0
,
6
8
1
0
,
7
4
7
0
,
8
1
6
0
,
9
1
9
1
,
0
1
9
1
,
0
9
7
1
,
1
8
8
1
,
2
6
1
1
,
3
1
7
1
,
4
1
7
d
s
a
0
,
9
1
3
0
,
9
5
1
0
,
9
7
2
1
,
0
2
1
1
,
0
8
8
1
,
1
5
8
1
,
2
6
3
1
,
3
6
4
1
,
4
4
2
1
,
5
5
4
1
,
6
0
8
1
,
6
6
4
1
,
7
6
5
s
1
w
d
9
,
1
9
,
6
5
1
0
,
8
2
1
1
,
8
4
1
1
,
6
4
1
1
,
6
7
1
2
,
7
2
1
5
,
5
8
1
5
,
6
5
1
5
,
7
8
1
7
,
5
8
1
8
,
9
5
1
8
,
9
5
s
2
w
d
9
,
1
9
,
6
5
1
0
,
8
2
1
1
,
8
4
1
1
,
6
4
1
1
,
6
7
1
2
,
7
2
1
5
,
5
8
1
5
,
6
5
1
5
,
7
8
1
7
,
5
8
1
8
,
9
5
1
8
,
9
5
G
r

·

1
0

8
0
,
0
6
1
0
,
1
1
0
,
1
4
1
0
,
2
5
8
0
,
4
8
5
0
,
8
4
3
1
,
6
2
9
2
,
7
5
9
3
,
9
8
7
5
,
7
9
7
,
5
6
1
9
,
1
0
2
1
2
,
4
8
6
P
r
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
G
r

·

P
r

·

1
0

8
0
,
0
4
0
,
0
8
0
,
1
0
,
1
8
0
,
3
4
0
,
6
1
,
1
4
1
,
9
2
2
,
7
9
4
,
0
5
5
,
2
9
6
,
5
7
8
,
7
4
N
u
1
9
,
1
2
2
2
,
7
4
2
4
,
0
5
2
7
,
8
5
3
2
,
6
5
5
7
,
6
5
4
4
,
1
8
5
0
,
5
4
5
5
,
2
6
6
0
,
6
6
6
4
,
8
5
6
7
,
9
5
7
5
,
5
2
Į
1
a
4
,
3
2
4
,
2
5
4
,
1
2
3
,
9
3
,
7
3
,
5
5
3
,
3
5
5
,
2
1
3
,
1
1
5
,
0
1
2
,
9
4
2
,
9
2
,
8
2
Į
2
a
4
,
3
2
4
,
2
3
4
,
1
2
3
,
9
3
,
7
3
,
5
5
3
,
3
5
5
,
2
1
5
,
1
1
5
,
0
4
2
,
9
4
2
,
9
2
,
8
2
ș
1
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
ș
1
i
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
k
l
0
,
3
5
6
0
,
5
6
4
0
,
4
0
4
0
,
4
4
7
0
,
4
5
3
0
,
4
6
4
0
,
5
1
1
0
,
5
4
4
0
,
6
5
1
0
,
6
4
5
0
,
7
1
2
0
,
7
6
4
0
,
7
7
2
k
2
0
,
5
5
6
0
,
3
6
4
0
,
4
0
4
0
,
4
4
7
0
,
4
5
3
0
,
4
6
4
0
,
5
1
1
0
,
5
4
4
0
,
6
5
1
0
,
6
4
5
0
,
7
1
2
0
,
7
6
4
0
,
7
7
2
q
l
5
5
,
6
3
6
,
4
4
0
,
4
4
4
,
7
4
5
,
3
4
6
,
4
5
1
,
1
5
4
,
4
6
5
,
1
6
4
,
5
7
1
,
2
7
6
,
4
7
7
,
2
q
2
1
6
,
8
1
8
,
2
2
0
,
2
2
2
,
5
5
2
2
,
6
5
2
3
,
2
2
5
,
5
5
2
7
,
2
5
1
,
5
5
5
2
,
1
5
5
5
,
6
5
8
,
2
5
8
,
6
212 3. Toplotna izolacija opreme
T
a
b
e
l
a

3
.
1
0
.

C
e
v
i

u

p
o
l
u
p
r
o
h
o
d
n
i
m

k
a
n
a
l
i
m
a



s
i
s
t
e
m

1
3
0
/
7
0

°
C

D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
d
s
i
0
,
5
7
5
0
,
6
1
2
0
,
6
3
2
0
,
6
8
1
0
,
7
4
7
0
,
8
1
6
0
,
9
1
9
1
,
0
1
9
1
,
0
9
7
1
,
1
8
8
1
,
2
6
1
1
,
3
1
7
1
,
4
1
7
d
s
a
0
,
9
1
3
0
,
9
5
1
0
,
9
7
2
1
,
0
2
1
1
,
0
8
8
1
,
1
5
8
1
,
2
6
3
1
,
3
6
4
1
,
4
4
2
1
,
5
3
4
1
,
6
0
8
1
,
6
6
4
1
,
7
6
5
s
1
w
d
9
,
1
9
,
6
3
1
0
,
8
2
1
1
,
8
4
1
1
,
6
4
1
1
,
6
7
1
2
,
7
2
1
3
,
3
8
1
5
,
6
5
1
5
,
7
8
1
7
,
5
8
1
8
,
9
3
1
8
,
9
3
s
2
w
d
9
,
1
9
,
6
3
1
0
,
8
2
1
1
,
8
4
1
1
,
6
4
1
1
,
6
7
1
2
,
7
2
1
3
,
3
8
1
5
,
6
5
1
5
,
7
8
1
7
,
5
8
1
8
,
9
3
1
8
,
9
3
G
r

·

1
0

8
0
,
0
6
1
0
,
1
1
0
,
1
4
1
0
,
2
5
8
0
,
4
8
5
0
,
8
4
3
1
,
6
2
9
2
,
7
3
9
3
,
9
8
7
5
,
7
9
7
,
5
6
1
9
,
1
0
2
1
2
,
4
8
6
P
r
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
G
r

·

P
r

·

1
0

8
0
,
0
4
0
,
0
8
0
,
1
0
,
1
8
0
,
3
4
0
,
6
1
,
1
4
1
,
9
2
2
,
7
9
4
,
0
5
5
,
2
9
6
,
3
7
8
,
7
4
N
u
1
9
,
1
2
2
2
,
7
4
2
4
,
0
5
2
7
,
8
5
3
2
,
6
5
3
7
,
6
3
4
4
,
1
8
5
0
,
3
4
5
5
,
2
6
6
0
,
6
6
6
4
,
8
5
6
7
,
9
3
7
3
,
5
2
Į
1
a
4
,
3
2
4
,
2
3
4
,
1
2
3
,
9
3
,
7
3
,
5
5
3
,
3
5
3
,
2
1
3
,
1
1
3
,
0
1
2
,
9
4
2
,
9
2
,
8
2
Į
2
a
4
,
3
2
4
,
2
3
4
,
1
2
3
,
9
3
,
7
3
,
5
5
3
,
3
5
3
,
2
1
3
,
1
1
3
,
0
1
2
,
9
4
2
,
9
2
,
8
2
ș
1
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
ș
1
i
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
k
l
0
,
3
3
6
0
,
3
6
4
0
,
4
0
4
0
,
4
4
7
0
,
4
5
3
0
,
4
6
4
0
,
5
1
1
0
,
5
4
4
0
,
6
3
1
0
,
6
4
3
0
,
7
1
2
0
,
7
6
4
0
,
7
7
2
k
2
0
,
3
3
6
0
,
3
6
4
0
,
4
0
4
0
,
4
4
7
0
,
4
5
3
0
,
4
6
4
0
,
5
1
1
0
,
5
4
4
0
,
6
3
1
0
,
6
4
3
0
,
7
1
2
0
,
7
6
4
0
,
7
7
2
q
l
3
6
,
9
6
4
0
,
0
4
4
4
,
4
4
4
9
,
1
7
4
9
,
8
3
5
1
,
0
4
5
6
,
2
1
5
9
,
8
4
6
9
,
4
1
7
0
,
7
3
7
8
,
3
2
8
4
,
0
4
8
4
,
9
2
q
2
1
6
,
8
1
8
,
2
2
0
,
2
2
2
,
3
5
2
2
,
6
5
2
3
,
2
2
5
,
5
5
2
7
,
2
3
1
,
5
5
3
2
,
1
5
3
5
,
6
3
8
,
2
3
8
,
6
O IZOLACIJI 213
T
a
b
e
l
a

3
.
1
1
.

C
e
v
i

u

p
o
l
u
p
r
o
h
o
d
n
i
m

k
a
n
a
l
i
m
a



s
i
s
t
e
m

1
4
0
/
7
0

°
C

D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
d
s
i
0
,
5
7
5
0
,
6
1
2
0
,
6
3
2
0
,
6
8
1
0
,
7
4
7
0
,
8
1
6
0
,
9
1
9
1
,
0
1
9
1
,
0
9
7
1
,
1
8
8
1
,
2
6
1
1
,
3
1
7
1
,
4
1
7
d
s
a
0
,
9
1
3
0
,
9
5
1
0
,
9
7
2
1
,
0
2
1
1
,
0
8
8
1
,
1
5
8
1
,
2
6
3
1
,
3
6
4
1
,
4
4
2
1
,
5
3
4
1
,
6
0
8
1
,
6
6
4
1
,
7
6
4
s
1
w
d
9
,
1
9
,
6
3
1
0
,
8
2
1
1
,
8
4
1
1
,
6
4
1
1
,
6
7
1
2
,
7
2
1
3
,
3
8
1
5
,
6
5
1
5
,
7
8
1
7
,
5
8
1
8
,
9
3
1
8
,
9
3
s
2
w
d
9
,
1
9
,
6
3
1
0
,
8
2
1
1
,
8
4
1
1
,
6
4
1
1
,
6
7
1
2
,
7
2
1
3
,
3
8
1
5
,
6
5
1
5
,
7
8
1
7
,
5
8
1
8
,
9
3
1
8
,
9
3
G
r

·

1
0

8
0
,
0
6
1
O
,
l
l
0
,
1
4
1
0
,
2
5
8
0
,
4
8
5
0
,
8
4
3
1
,
6
2
9
2
,
7
3
9
3
,
9
8
7
5
,
7
9
7
,
5
6
1
9
,
1
0
2
1
2
,
4
8
6
P
r
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
G
r

·

P
r

·

1
0

8
0
,
0
4
0
,
0
8
0
,
1
0
,
1
8
0
,
3
4
0
,
6
1
,
1
4
1
,
9
2
2
,
7
9
4
*
0
5
5
,
2
9
6
,
3
7
8
,
7
4
N
u
1
9
,
1
2
2
2
,
7
4
2
4
,
0
5
2
7
,
8
5
3
2
,
6
5
3
7
,
6
3
4
4
,
1
8
5
0
,
3
4
5
5
,
2
6
6
0
,
6
6
6
4
,
8
5
6
7
,
9
3
7
3
,
5
2
Į
1
a
4
,
3
2
4
,
2
3
4
,
1
2
3
,
9
3
,
7
3
,
5
5
3
,
3
5
3
,
2
1
3
,
1
1
3
,
0
1
2
,
9
4
2
,
9
2
,
8
2
Į
2
a
4
,
3
2
4
,
2
3
4
,
1
2
3
,
9
3
,
7
3
,
5
5
3
,
3
5
3
,
2
1
3
,
1
1
3
,
0
1
2
,
9
4
2
,
9
2
,
8
2
ș
1
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
ș
1
i
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
k
l
0
,
3
3
6
0
,
3
6
4
0
,
4
0
4
0
,
4
4
7
0
,
4
5
3
0
,
4
6
4
0
,
5
1
1
0
,
5
4
4
0
,
6
3
1
0
,
6
4
3
0
,
7
1
2
0
,
7
6
4
0
,
7
7
2
k
2
0
,
3
3
6
0
,
3
6
4
0
,
4
0
4
0
,
4
4
7
0
,
4
5
3
0
,
4
6
4
0
,
5
1
1
0
,
5
4
4
0
,
6
3
1
0
,
6
4
3
0
,
7
1
2
0
,
7
6
4
0
,
7
7
2
q
l
4
0
,
3
2
4
3
,
6
6
4
8
,
4
8
5
3
,
6
4
5
4
,
3
6
5
5
,
6
5
6
1
,
3
2
6
5
,
2
8
7
5
,
7
2
7
7
,
1
6
8
5
,
4
4
9
1
,
6
8
9
2
,
6
4
q
2
1
6
,
8
1
8
,
2
2
0
,
2
2
2
,
3
5
2
2
,
6
5
2
3
,
2
2
5
,
5
5
2
7
,
2
3
1
,
5
5
3
2
,
1
5
3
5
,
1
6
3
8
,
2
3
8
,
6
214 3. Toplotna izolacija opreme
T
a
b
e
l
a

3
.
1
2
.

C
e
v
i

u

p
o
l
u
p
r
o
h
o
d
n
i
m

k
a
n
a
l
i
m
a



s
i
s
t
e
m

1
5
0
/
7
0

°
C

D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
5
0
0
D
N
5
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
d
s
i
0
,
5
7
5
0
,
6
1
2
0
,
6
3
2
0
,
6
8
1
0
,
7
4
7
0
,
8
1
6
0
,
9
1
9
1
,
0
1
9
1
,
0
9
7
1
,
1
8
8
1
,
2
6
1
1
,
3
1
7
1
,
4
1
7
d
s
a
0
,
9
1
3
0
,
9
5
1
0
,
9
7
2
1
,
0
2
1
1
,
0
8
8
1
,
1
5
8
1
,
2
6
3
1
,
5
6
4
1
,
4
4
2
1
,
5
5
4
1
,
6
0
8
1
,
6
6
4
1
,
7
6
5
s
1
w
d
9
,
1
9
,
6
3
1
0
,
8
2
1
1
,
8
4
1
1
,
6
4
1
1
,
6
7
1
2
,
7
2
1
5
,
5
8
1
5
,
6
5
1
5
,
7
8
1
7
,
5
8
1
8
,
9
3
1
8
,
9
5
s
2
w
d
9
,
1
9
,
6
3
1
0
,
8
2
1
1
,
8
4
1
1
,
6
4
1
1
,
6
7
1
2
,
7
2
1
5
,
5
8
1
5
,
6
5
1
5
,
7
8
1
7
,
5
8
1
8
,
9
5
1
8
,
9
5
G
r

·

1
0

8
0
,
0
6
1
0
,
1
1
0
,
1
4
1
0
,
2
5
8
0
,
4
8
5
0
,
8
4
3
1
,
6
2
9
2
,
7
5
9
5
,
9
8
7
5
,
7
9
7
,
5
6
1
9
,
1
0
2
1
2
,
4
8
6
P
r
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
0
,
7
G
r

·

P
r

·

1
0

8
0
,
0
4
0
,
0
8
0
,
1
0
,
1
8
0
,
3
4
0
,
6
1
,
1
4
1
,
9
2
2
,
7
9
4
,
0
5
5
,
2
9
6
,
5
7
8
,
7
4
N
u
1
9
,
1
2
2
2
,
7
4
2
4
,
0
5
2
7
,
8
5
3
2
,
6
5
3
7
,
6
3
4
4
,
1
8
5
0
,
5
4
5
5
,
2
6
6
0
,
6
6
6
4
,
8
5
6
7
,
9
5
7
5
,
5
2
Į
1
a
4
,
3
2
4
,
2
3
4
,
1
2
3
,
9
3
,
7
3
,
5
5
3
,
3
5
5
,
2
1
5
,
1
1
5
,
0
1
2
,
9
4
2
,
9
2
,
8
2
Į
2
a
4
,
3
2
4
,
2
3
4
,
1
2
3
,
9
3
,
7
3
,
5
5
3
,
3
5
5
,
2
1
5
,
1
1
5
,
0
1
2
,
9
4
2
,
9
2
,
8
2
ș
1
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
2
0
ș
1
i
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
k
l
0
,
3
3
6
0
,
3
6
4
0
,
4
0
4
0
,
4
4
7
0
,
4
5
3
0
,
4
6
4
0
,
5
1
1
0
,
5
4
4
0
,
6
5
1
0
,
6
4
5
0
,
7
1
2
0
,
7
6
4
0
,
7
7
2
k
2
0
,
3
3
6
0
,
3
6
4
0
,
4
0
4
0
,
4
4
7
0
,
4
5
3
0
,
4
6
4
0
,
5
1
1
0
,
5
4
4
0
,
6
5
1
0
,
6
4
5
0
,
7
1
2
0
,
7
6
4
0
,
7
7
8
q
l
4
3
,
6
8
4
7
,
3
2
5
2
,
5
2
5
8
,
1
1
5
8
,
8
9
6
0
,
3
2
6
6
,
4
3
7
0
,
7
2
8
2
,
0
5
8
5
,
5
9
9
2
,
5
6
9
9
,
5
2
1
0
0
,
5
6
q
2
1
6
,
8
1
8
,
2
2
0
,
2
2
2
,
3
5
2
2
,
6
5
2
3
,
2
2
5
,
5
5
2
7
,
2
5
1
,
5
5
3
2
,
1
5
3
5
,
6
5
8
,
2
3
8
,
6
O IZOLACIJI 215
100 200 300 400 500
q [W/m]
D [mm]
q
1
150
q
1
140
q
1
130
q
1
120
q
2
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
Važi za
sva četiri
sistema
Slika 3.16. Graficki prikaz toplotnih gubitaka u potisnom i povratnom cevovodu za
slucaj poluprohodnih betonskih kanala i režim strujanja 120/70, 130/70, 140/70 i
150/70°C
3.7.4. CEVOVODI ZALIVENI U LEBIT MASU
Proracun toplotnih gubitaka za cevovode zalivene u Lebit masu izvodi se me-
todom Martina Cajtlera. Proracun je izveden pod pretposta vkom da je temperatura
na površini zemlje t
EO
= –10°C. Iz literature su uzeti podaci za: koeficijent provode-
nja toplote za zemlju Ȝ
E
= 0,55 W/(m K) i koeficijent provodenja toplote za izolaci-
ju od Lebit mase Ȝ
wd
= 0,0875 W/(m K).
Za proracun toplotnih gubitaka korišceni su sledeci obrasci:
ekvivalentni precnik d
ja
2
1, 073 ,
j
ja
j
b h
d
b h
=
+
(3.59)
216 3. Toplotna izolacija opreme
korekcioni faktor f
B
2 2 2
1 2
1 2
2
ln arcosh
tanh ,
( / 4) ( / 4)
arcosh 2
ja
wd e
ji e ja
B
i i
i i
d
h
d d
f
a d d
d d
λ
λ
·
+
=
÷ ÷
·
·
(3.60)
korekcioni faktor f
j
(3 )
1 1
arctan ,
2
ji E
j
E j wd
a d
f
h d
λ
π λ
÷
· ·
= +
· ·
(3.61)
faktor oblika S
B
2 2 2
1 2
1 2
2
,
( / 4) ( / 4)
arcosh 2
B
i i
i i
S
a d d
d d
π ·
=
÷ ÷
·
·
(3.62)
faktor oblika S
BE
2 2 2
1 2
1 2
2
,
/4 ( / 4) ( / 4)
arsinh 2
BE B
a a
a a
S f
b d d
d d
π ·
= ·
÷ ÷
·
·
(3.63)
faktor oblika S
jE
2
,
2
arcosh
jE j
E
ja
S f
h
d
π ·
= ·
·
(3.64)
faktor oblika S
jwd
2
.
ln ( / )
jwd j
ja ji
S f
d d
π ·
= ·
(3.65)
Temperatura spoljašnjeg zida izolacije kod povratnog cevovoda
2 1 2 1 1 1 2 1
2
1 2
( )
1
i i EO
a
A B A C C B
B B
θ θ θ
θ
· · + · + · + ·
=
· ÷
(3.66)
Temperatura spoljašnjeg zida izolacije kod potisnog cevovoda
ș
1a
= B
1
· ș
2a
– (A
2
· ș
2i
+ C
2
· ș
EO
), (3.67)
koeficijent A
j
O IZOLACIJI 217
,
BE
j
jwd
R
A
R
=
(3.68)
koeficijent R
BE
1
,
BE
BE E
R
S λ
=
·
(3.69)
koeficijent R
jwd
1
,
jwd
jwd wd
R
S λ
=
·
(3.70)
koeficijent R
jE
1
,
jE
jE E
R
S λ
=
·
(3.71)
koeficijent B
j
1 ,
jwd jE
j BE
jwd jE
R R
B R
R R
| | +
= + · |
|
·
\ .
(3.72)
koeficijent C
j
. =
BE
j
jE
R
C
R
(3.73)
Temperaturska razlika
ǻș
jwd
= ș
ji
– ș
ja
, (3.74)
ǻș
Bj
= ș
ji
– ș
(3–ji)
, (3.75)
Toplotni gubitak iznosi
q
j
= Ȝ
wd
· (S
jwd
·ǻș
jwd
+ S
B
· ǻș
Bj
). (3.76)
Dimenzije cevi i izolacije za cevi date su u tabeli 3.13, a tok proracuna toplot-
nih gubitaka i njihov graficki prikaz dati su u tabelama i dijagramima.
218 3. Toplotna izolacija opreme
d
1i
b
1
b
2
h
h
E
b
d
2i
Tabela 3.13. Postavljanje cevovoda u Lebit masu
d
si
, mm d
2i
, mm b
1
, mm b
2
, mm b, mm a, mm h, mm h
e
, mm
DN50 60,3 60,3 220 220 440 260 180 890
DN65 76,1 76,1 240 240 480 280 200 900
DN80 88,9 88,9 250 250 500 290 210 905
DN100 114,3 114,3 280 280 560 315 240 920
DN125 139,7 139,7 300 300 600 340 260 930
DN150 168,3 168,3 330 330 660 370 290 945
DN200 219,1 219,1 380 380 760 420 340 970
DN250 267 267 430 430 860 470 390 1000
DN300 323,9 323,9 490 490 980 525 450 1025
DN350 368 368 530 530 1060 570 490 1045
DN400 419 419 580 580 1160 620 540 1070
DN450 457,2 457,2 620 620 1240 660 580 1090
DN500 508 508 670 670 1340 710 630 1115
O IZOLACIJI 219
T
a
b
e
l
a

3
.
1
4
.

C
e
v
o
v
o
d
i

u

L
e
b
i
t

m
a
s
i



s
i
s
t
e
m

1
2
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
d
1
a
0
,
2
1
2
0
,
2
5
4
0
,
2
4
5
0
,
2
7
7
0
,
2
9
9
0
,
5
5
1
0
,
5
8
5
0
,
4
3
9
0
,
5
0
3
0
,
5
4
6
0
,
6
0
,
6
4
3
0
,
6
9
7
d
2
a
0
,
2
1
2
0
,
2
5
4
0
,
2
4
5
0
,
2
7
7
0
,
2
9
9
0
,
5
5
1
0
,
5
8
5
0
,
4
3
9
0
,
5
0
3
0
,
5
4
6
0
,
6
0
,
6
4
3
0
,
6
9
7
f
b
0
,
5
7
8
0
,
5
7
5
0
,
5
7
1
0
,
5
6
9
0
,
5
6
1
0
,
5
5
7
0
,
5
5
1
0
,
3
4
8
0
,
3
4
6
0
,
3
4
1
0
,
3
3
8
0
,
3
3
6
0
,
3
3
6
f
1
0
,
8
4
1
0
,
8
5
0
,
8
5
5
0
,
8
6
2
0
,
8
6
9
0
,
8
7
7
0
,
8
8
8
0
,
8
9
6
o
,
9
0
4
0
,
9
1
1
0
,
9
1
5
0
,
9
1
8
0
,
9
2
f
2
o
,
8
4
1
0
,
8
5
o
,
8
5
5
0
,
8
6
2
0
,
8
6
9
0
,
8
7
7
0
,
8
8
8
0
,
8
9
6
0
,
9
0
4
0
,
9
1
1
0
,
9
1
5
0
,
9
1
8
0
,
9
2
S
B
1
,
4
6
7
1
,
5
8
9
1
,
6
9
7
1
,
8
7
8
2
,
0
4
9
2
,
2
0
5
2
,
4
7
2
2
,
6
8
4
2
,
9
3
5
3
,
0
9
9
3
,
2
8
8
3
,
4
0
3
3
,
5
7
S
B
E
2
,
8
4
2
,
9
7
5
5
,
0
1
8
5
,
1
5
1
5
,
2
1
1
5
,
2
9
4
5
,
4
4
5
3
,
5
9
3
3
,
7
1
3
3
,
7
4
5
3
,
8
4
3
3
,
8
9
7
3
,
9
9
6
S
1
E
1
,
8
7
5
1
,
9
5
5
1
,
9
9
2
,
0
9
4
2
,
1
6
6
2
,
2
6
5
2
,
4
1
5
2
,
5
4
8
2
,
7
0
7
2
,
8
0
9
2
,
9
2
6
3
,
0
1
3
3
,
0
6
3
S
2
E
1
,
8
7
5
1
,
9
5
5
1
,
9
9
2
,
0
9
4
2
,
1
6
6
2
,
2
6
5
2
,
4
1
5
2
,
5
4
8
2
,
7
0
7
2
,
8
0
9
2
,
9
2
6
3
,
0
1
3
3
,
0
6
3
S
1
w
d
4
,
2
0
5
4
,
7
5
5
5
,
2
8
7
6
,
1
1
8
7
,
1
7
5
8
,
1
4
7
9
,
8
9
8
1
1
,
3
2
2
1
2
,
9
0
4
1
4
,
4
9
2
1
6
,
0
1
2
1
6
,
9
1
4
1
8
,
2
7
5
S
2
w
d
4
,
2
0
5
4
,
7
5
5
5
,
2
8
7
6
,
1
1
8
7
,
1
7
5
8
,
1
4
7
9
,
8
9
8
1
1
,
3
2
2
1
2
,
9
0
4
1
4
,
4
9
2
1
6
,
0
1
2
1
6
,
9
1
4
1
8
,
2
7
5
R
B
E
0
,
6
4
0
,
6
1
1
0
,
6
0
2
0
,
5
7
7
0
,
5
6
6
0
,
5
5
2
0
,
5
2
8
0
,
5
0
6
0
,
4
9
0
,
4
8
5
0
,
4
7
3
0
,
4
6
7
0
,
4
5
5
R
1
w
d
2
,
7
1
9
2
,
4
0
5
2
,
1
6
2
1
,
8
6
8
1
,
5
9
5
1
,
4
0
5
1
,
1
5
5
1
,
0
0
9
0
,
8
8
6
0
,
7
8
9
0
,
7
1
4
0
,
6
7
6
0
,
6
2
5
R
2
w
d
2
,
7
1
9
2
,
4
0
5
2
,
1
6
2
1
,
8
6
8
1
,
5
9
5
1
,
4
0
5
1
,
1
5
5
1
,
0
0
9
0
,
8
8
6
0
,
7
8
9
0
,
7
1
4
0
,
6
7
6
0
,
6
2
5
R
1
E
0
,
9
7
1
0
,
9
5
1
0
,
9
1
4
0
,
8
6
8
0
,
8
5
9
0
,
8
0
5
0
,
7
5
5
0
,
7
1
4
0
,
6
7
2
0
,
6
4
7
0
,
6
2
1
0
,
6
0
3
0
,
5
9
4
R
2
E
0
,
9
7
1
0
,
9
5
1
0
,
9
1
4
0
,
8
6
8
0
,
8
5
9
0
2
,
8
0
5
0
,
7
5
5
0
,
7
1
4
0
,
6
7
2
0
,
6
4
7
0
,
6
2
1
0
,
6
0
3
0
,
5
9
4
A
1
0
,
2
5
5
0
,
2
5
4
0
,
2
7
8
0
,
5
0
9
0
,
5
5
5
0
,
5
9
5
0
,
4
5
7
0
,
5
0
1
0
,
5
5
3
0
,
6
1
5
0
,
6
6
2
0
,
6
9
1
0
,
7
2
8
A
2
0
,
2
5
5
0
,
2
5
4
0
,
2
7
8
0
,
5
0
9
0
,
5
5
5
0
,
5
9
5
0
,
4
5
7
0
,
5
0
1
0
,
5
5
3
0
,
6
1
5
0
,
6
6
2
0
,
6
9
1
0
,
7
2
8
B
1
1
,
8
9
*
1
,
9
1
1
1
,
9
5
7
1
,
9
7
4
2
,
0
5
2
,
0
8
1
2
,
1
5
8
2
,
2
1
2
,
2
8
2
2
,
3
6
4
2
,
4
2
4
2
,
4
6
5
2
,
4
9
4
B
2
1
,
8
9
4
1
,
9
1
1
1
,
9
5
7
1
,
9
7
4
2
,
0
5
2
,
0
8
1
2
,
1
5
8
2
,
2
1
2
,
2
8
2
2
,
3
6
4
2
,
4
2
4
2
,
4
6
5
2
,
4
9
4
C
1
0
,
6
5
9
0
,
6
5
6
0
,
6
5
9
0
,
6
6
5
0
,
6
7
5
0
,
6
8
7
0
,
7
0
1
0
,
7
0
9
0
,
7
2
9
0
,
7
5
0
,
7
6
2
0
,
7
7
4
0
,
7
6
6
C
2
0
,
6
5
9
0
,
6
5
6
0
,
6
5
9
0
,
6
6
5
0
,
6
7
5
0
,
6
8
7
0
,
7
0
1
0
,
7
0
9
0
,
7
2
9
0
,
7
5
0
,
7
6
2
0
,
7
7
4
0
,
7
6
6
220 3. Toplotna izolacija opreme
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
ș
1
i
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
£
1
1
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
ș
1
a
1
9
,
6
5
2
1
,
4
6
2
5
,
5
5
2
5
,
1
4
2
9
,
1
2
5
1
,
5
9
5
5
,
0
6
3
7
,
3
7
3
9
,
1
7
4
1
,
8
9
4
3
,
6
5
4
4
,
4
1
4
6
,
3
8
ș
2
a
1
5
,
5
7
1
7
,
1
1
8
,
7
9
2
0
,
7
1
2
5
,
2
6
2
5
2
7
,
8
2
2
9
,
5
7
3
0
,
3
2
3
2
,
7
6
3
3
,
9
8
3
4
,
5
3
5
,
9
6
ǻ
ș
1
w
d
1
0
0
,
5
7
9
8
,
5
4
9
6
,
4
7
9
4
,
8
6
9
0
,
8
8
8
8
,
6
1
8
4
,
9
4
8
2
,
6
3
8
0
,
8
3
7
8
,
1
1
7
6
,
3
5
7
5
,
5
9
7
3
,
6
2
ǻ
ș
2
w
d
5
4
,
4
5
5
2
,
9
5
1
,
2
1
4
9
,
2
9
4
6
,
7
4
4
5
4
2
,
1
8
4
0
,
4
3
3
9
,
6
8
3
7
,
2
4
3
6
,
0
2
3
5
,
5
3
4
,
0
4
ǻ
ș
B
1
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
5
0
ǻ
ș
B
2

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0

5
0
q
1
4
5
,
5
5
4
8
,
1
2
5
2
,
0
5
5
9
6
6
.
0
2
7
2
.
8
8
4
,
5
8
9
3
,
6
1
0
4
,
1
1
1
2
,
6
1
2
0
,
2
9
1
2
6
.
7
1
3
3
,
3
4
q
2
1
3
,
6
1
5
,
1
5
1
6
,
2
7
1
8
,
1
7
2
0
,
5
8
2
2
,
4
4
2
5
,
7
2
2
8
,
3
1
3
1
,
9
6
3
3
,
6
6
3
6
,
0
8
3
7
,
6
5
3
8
,
8
1
T
a
b
e
l
a

3
.
1
5
.

C
e
v
o
v
o
d
i

u

L
e
b
i
t

m
a
s
i



s
i
s
t
e
m

1
3
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
d
1
a
0
,
2
1
2
0
,
2
3
4
0
,
2
4
5
0
,
2
7
7
0
,
2
9
9
0
,
3
3
1
0
,
3
8
5
0
,
4
3
9
0
,
5
0
3
0
,
5
4
6
0
,
6
0
,
6
4
3
0
,
6
9
7
d
2
a
0
,
2
1
2
0
,
2
3
4
0
,
2
4
5
0
,
2
7
7
0
,
2
9
9
0
,
3
3
1
0
,
3
8
5
0
,
4
3
9
0
,
5
0
3
0
,
5
4
6
0
,
6
0
,
6
4
3
0
,
6
9
7
f
b
0
,
3
7
8
0
,
3
7
5
0
,
3
7
1
0
,
3
6
9
0
,
3
6
1
0
,
3
5
7
0
,
3
5
1
0
,
3
4
8
0
,
3
4
6
0
,
3
4
1
0
,
3
3
8
0
,
3
3
6
0
,
3
3
6
f
1
0
,
8
4
1
0
,
8
5
0
,
8
5
3
0
,
8
6
2
0
,
8
6
9
0
,
8
7
7
0
,
8
8
8
0
,
8
9
6
0
,
9
0
4
0
,
9
1
1
0
,
9
1
5
0
,
9
1
8
0
,
9
2
f
2
0
,
8
4
1
0
,
8
5
0
,
8
5
3
0
,
8
6
2
0
,
8
6
9
0
,
8
7
7
0
,
8
8
8
0
,
8
9
6
0
,
9
0
4
0
,
9
1
1
0
,
9
1
5
0
,
9
1
8
0
,
9
2
S
B
1
,
4
6
7
1
,
5
8
9
1
,
6
9
7
1
,
8
7
8
2
,
0
4
9
2
,
2
0
3
2
,
4
7
2
2
,
6
8
4
2
,
9
3
5
3
,
0
9
9
3
,
2
8
8
3
,
4
0
3
3
,
5
7
S
B
E
2
,
8
4
2
,
9
7
5
3
,
0
1
8
3
,
1
5
1
3
,
2
1
1
3
,
2
9
4
3
,
4
4
5
3
,
5
9
3
3
,
7
1
3
3
,
7
4
5
3
,
8
4
3
3
,
8
9
7
3
,
9
9
6
S
1
E
1
,
8
7
3
1
,
9
5
3
1
,
9
9
2
,
0
9
4
2
,
1
6
6
2
,
2
6
3
2
,
4
1
5
2
,
5
4
8
2
,
7
0
7
2
,
8
0
9
2
,
9
2
6
3
,
0
1
3
3
,
0
6
3
S
2
E
1
,
8
7
3
1
,
9
5
3
1
,
9
9
2
,
0
9
4
2
,
1
6
6
2
,
2
6
3
2
,
4
1
5
2
,
5
4
8
2
,
7
0
7
2
,
8
0
9
2
,
9
2
6
3
,
0
1
3
3
,
0
6
3
S
1
w
d
4
,
2
0
3
4
,
7
5
5
5
,
2
8
7
6
,
1
1
8
7
,
1
7
5
8
,
1
4
7
9
,
8
9
8
1
1
,
3
2
2
1
2
,
9
0
4
1
4
,
4
9
2
1
6
,
0
1
2
1
6
,
9
1
4
1
8
,
2
7
5
(
N
a
s
t
a
v
a
k

t
a
b
e
l
e

3
.
1
4
)
O IZOLACIJI 221
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
S
2
w
d
4
,
2
0
3
4
,
7
5
5
5
,
2
8
7
6
,
1
1
8
7
,
1
7
5
8
,
1
4
7
9
,
8
9
8
1
1
,
3
2
2
1
2
,
9
0
4
1
4
,
4
9
2
1
6
,
0
1
2
1
6
,
9
1
4
1
8
,
2
7
5
R
B
E
0
,
6
4
0
,
6
1
1
0
,
6
0
2
0
,
5
7
7
0
,
5
6
6
0
,
5
5
2
0
,
5
2
8
0
,
5
0
6
0
,
4
9
0
,
4
8
5
0
,
4
7
3
0
,
4
6
7
0
,
4
5
5
R
1
w
d
2
,
7
1
9
2
,
4
0
3
2
,
1
6
2
1
,
8
6
8
1
,
5
9
3
1
,
4
0
3
1
,
1
5
5
1
,
0
0
9
0
,
9
8
6
0
,
7
8
9
0
,
7
1
4
0
,
6
7
6
0
,
6
2
5
R
2
w
d
2
,
7
1
9
2
,
4
0
3
2
,
1
6
2
1
,
8
6
8
1
,
5
9
3
1
,
4
0
3
1
,
1
5
5
1
,
0
0
9
0
,
8
8
6
0
,
7
8
9
0
,
7
1
4
0
,
6
7
6
0
,
6
2
5
R
1
E
0
,
9
7
1
0
,
9
3
1
0
,
9
1
4
0
,
8
6
8
0
,
8
3
9
0
,
8
0
3
0
,
7
5
3
0
,
7
1
4
0
,
6
7
2
0
,
6
4
7
0
,
6
2
1
0
,
6
0
3
0
,
5
9
4
R
2
E
0
,
9
7
1
0
,
9
3
1
0
,
9
1
4
0
,
8
6
8
0
,
8
3
9
0
,
8
0
3
0
,
7
5
3
0
,
7
1
4
0
,
6
7
2
0
,
6
4
7
0
,
6
2
1
0
,
6
0
3
0
,
5
9
4
A
1
0
,
2
3
5
0
,
2
5
4
0
,
2
7
8
0
,
3
0
9
0
,
3
5
5
0
,
3
9
3
0
,
4
5
7
0
,
5
0
1
0
,
5
5
3
0
,
6
1
5
0
,
6
6
2
0
,
6
9
1
0
,
7
2
8
A
2
0
,
2
3
5
0
,
2
5
4
0
,
2
7
8
0
,
3
0
9
0
,
3
5
5


0
,
3
9
3
0
,
4
5
7
0
,
5
0
1
0
,
5
5
3
0
,
6
1
5
0
,
6
6
2
0
,
6
9
1
0
,
7
2
8
B
1
1
,
8
9
4
1
,
9
1
1
1
,
9
3
7
1
,
9
7
4
2
,
0
3
2
,
0
8
1
2
,
1
5
8
2
,
2
1
2
,
2
8
2
2
,
3
6
4
2
,
4
2
4
2
,
4
6
5
2
,
4
9
4
B
2
1
,
8
9
4
1
,
9
1
1
1
,
9
3
7
1
,
9
7
4
2
,
0
3
2
,
0
8
1
2
,
1
5
8
2
,
2
1
2
,
2
8
2
2
,
3
6
4
2
,
4
2
4
2
,
4
6
5
2
,
4
9
4
C
1
0
,
6
5
9
0
,
6
5
6
0
,
6
5
9
0
,
6
6
5
0
,
6
7
5
0
,
6
8
7
0
,
7
0
1
0
,
7
0
9
0
,
7
2
9
0
,
7
5
0
,
7
6
2
0
,
7
7
4
0
,
7
6
6
C
2
0
,
6
5
9
0
,
6
5
6
0
,
6
5
9
0
,
6
6
5
0
,
6
7
5
0
,
6
8
7
0
,
7
0
1
0
,
7
0
9
0
,
7
2
9
0
,
7
5
0
,
7
6
2
0
,
7
7
4
0
,
7
6
6
ș
1
i
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
ș
1
a
2
1
,
3
5
2
3
,
2
9
2
5
,
4
8
2
7
,
2
1
3
1
,
4
3
3
3
,
8
2
3
7
,
7
5
4
0
,
2
2
4
0
,
7
6
4
5
,
0
6
4
6
,
9
4
4
7
,
8
6
4
8
,
8
5
ș
2
a
1
6
,
4
8
1
8
,
0
6
1
9
,
8
2
1
,
7
8
2
4
,
4
2
6
,
1
7
2
9
,
0
9
3
0
,
8
6
3
1
,
0
2
3
4
,
1
3
5
,
3
4
3
5
,
9
3
7
,
3
5
ǻ
ș
1
w
d
1
0
8
,
6
5
1
0
6
,
7
1
1
0
4
,
5
2
1
0
2
,
7
9
9
8
,
5
7
9
6
,
1
8
9
2
,
2
5
8
9
,
7
8
8
9
,
2
4
8
4
,
9
4
8
3
,
0
6
8
2
,
1
4
8
1
,
1
5
ǻ
ș
2
w
d
5
3
,
5
2
5
1
,
9
4
5
0
,
2
4
8
,
2
2
4
5
,
6
4
3
,
8
3
4
0
,
9
3
3
9
,
1
4
3
8
,
9
8
3
5
,
9
3
4
,
6
6
3
4
,
1
3
2
,
6
5
ǻ
ș
B
1
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
6
0
ǻ
ș
B
2

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0

6
0
q
1
4
7
,
6
5
5
2
,
9
3
5
7
,
2
6
6
4
,
8
9
7
2
,
6
4
8
0
,
1
3
9
2
,
8
7
1
0
3
,
0
3
1
1
6
,
1
7
1
2
3
,
9
8
1
3
3
,
6
3
1
3
9
,
4
1
4
8
,
5
1
q
2
1
1
,
9
8
1
3
,
3
6
1
4
,
3
1
1
5
,
9
5
1
7
,
8
7
1
9
,
6
8
2
2
,
4
7
2
4
,
6
8
2
8
,
6
2
9
,
2
8
3
1
,
3
3
2
,
6
3
3
,
4
7
(
N
a
s
t
a
v
a
k

t
a
b
e
l
e

3
.
1
5
)
222 3. Toplotna izolacija opreme
T
a
b
e
l
a

3
.
1
6
.

C
e
v
o
v
o
d
i

u

L
e
b
i
t

m
a
s
i



s
i
s
t
e
m

1
4
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
5
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
d
1
a
0
,
2
1
2
0
,
2
3
4
0
,
2
4
5
0
,
2
7
7
0
,
2
9
9
0
,
3
3
1
0
,
3
8
5
0
,
4
5
9
0
,
5
0
5
0
,
5
4
6
0
,
6
0
,
6
4
5
0
,
6
9
7
d
2
a
0
,
2
1
2
0
,
2
3
4
0
,
2
4
5
0
,
2
7
7
0
,
2
9
9
0
,
3
3
1
0
,
3
8
5
0
,
4
5
9
0
,
5
0
5
0
,
5
4
6
0
,
6
0
,
6
4
5
0
,
6
9
7
f
b
0
,
3
7
8
0
,
3
7
5
0
,
3
7
1
0
,
3
6
9
0
,
3
6
1
0
,
3
5
7
0
,
3
5
1
0
,
5
4
8
0
,
5
4
6
0
,
3
4
1
0
,
3
3
8
0
,
5
5
6
0
,
5
5
6
f
1
0
,
8
4
1
0
,
8
5
0
,
8
5
3
0
,
8
6
2
0
,
8
6
9
0
,
8
7
7
0
,
8
8
8
0
,
8
9
6
0
,
9
0
4
0
,
9
1
1
0
,
9
1
5
0
,
9
1
8
0
,
9
2
f
2
0
,
8
4
1
0
,
8
5
0
,
8
5
3
0
,
8
6
2
0
,
8
6
9
0
,
8
7
7
0
,
8
8
8
0
,
8
9
6
0
,
9
0
4
0
,
9
1
1
0
,
9
1
5
0
,
9
1
8
0
,
9
2
S
B
1
,
4
6
7
1
,
5
8
9
1
,
6
9
7
1
,
8
7
8
2
,
0
4
9
2
,
2
0
3
2
,
4
7
2
2
,
6
8
4
2
,
9
3
5
5
,
0
9
9
3
,
2
8
8
3
,
4
0
5
3
,
5
7
S
B
E
2
,
8
4
2
,
9
7
5
3
,
0
1
8
3
,
1
5
1
3
,
2
1
1
3
,
2
9
4
3
,
4
4
5
5
,
5
9
5
3
,
7
1
5
5
,
7
4
5
3
,
8
4
3
5
,
8
9
7
5
,
9
9
6
S
1
E
1
,
8
7
3
1
,
9
5
3
1
,
9
9
2
,
0
9
4
2
,
1
6
6
2
,
2
6
3
2
,
4
1
5
2
,
5
4
8
2
,
7
0
7
2
,
8
0
9
2
,
9
2
6
3
,
0
1
3
5
,
0
6
3
S
2
E
1
,
8
7
3
1
,
9
5
3
1
,
9
9
2
,
0
9
4
2
,
1
6
6
2
,
2
6
3
2
,
4
1
5
2
,
5
4
8
2
,
7
0
7
2
,
8
0
9
2
,
9
2
6
3
,
0
1
5
3
,
0
6
3
S
1
w
d
4
,
2
0
3
4
,
7
5
5
5
,
2
8
7
6
,
1
1
8
7
,
1
7
5
8
,
1
4
7
9
,
8
9
8
1
1
,
5
2
2
1
2
,
9
0
4
1
4
,
4
9
2
1
6
,
0
1
2
1
6
,
9
1
4
1
8
,
2
7
5
S
2
w
d
4
,
2
0
3
4
,
7
5
5
5
,
2
8
7
6
,
1
1
8
7
,
1
7
5
8
,
1
4
7
9
,
8
9
8
1
1
,
5
2
2
1
2
,
9
0
4
1
4
,
4
9
2
1
6
,
0
1
2
1
6
,
9
1
4
1
8
,
2
7
5
R
B
E
0
,
6
4
0
,
6
1
1
0
,
6
0
2
0
,
5
7
7
0
,
5
6
6
0
,
5
5
2
0
,
5
2
8
0
,
5
0
6
0
,
4
9
0
,
4
8
5
0
,
4
7
3
0
,
4
6
7
0
,
4
5
5
R
1
w
d
2
,
7
1
9
2
,
4
0
3
2
,
1
6
2
1
,
8
6
8
1
,
5
9
3
1
,
4
0
3
1
,
1
5
5
1
,
0
0
9
0
,
8
8
6
0
,
7
8
9
0
,
7
1
4
0
,
6
7
6
0
,
6
2
5
R
2
w
d
2
,
7
1
9
2
,
4
0
3
2
,
1
6
2
1
,
8
6
8
1
,
5
9
3
1
,
4
0
3
1
,
1
5
5
1
,
0
0
9
0
,
8
8
6
0
,
7
8
9
0
,
7
1
4
0
,
6
7
6
0
,
6
2
5
R
1
E
0
,
9
7
1
0
,
9
3
1
0
,
9
1
4
0
,
8
6
8
0
,
8
3
9
0
,
8
0
3
0
,
7
5
3
0
,
7
1
4
0
,
6
7
2
0
,
6
4
7
0
,
6
2
1
0
,
6
0
5
0
,
5
9
4
R
2
E
0
,
9
7
1
0
,
9
3
1
0
,
9
1
4
0
,
8
6
8
0
,
8
3
9
0
,
8
0
3
0
,
7
5
3
0
,
7
1
4
0
,
6
7
2
0
,
6
4
7
0
,
6
2
1
0
,
6
0
5
0
,
5
9
4
A
1
0
,
2
3
5
0
,
2
5
4
0
,
2
7
8
0
,
3
0
9
0
,
3
5
5
0
,
3
9
3
0
,
4
5
7
0
,
5
0
1
0
,
5
5
5
0
,
6
1
5
0
,
6
6
2
0
,
6
9
1
0
,
7
2
8
A
2
0
,
2
3
5
0
,
2
5
4
0
,
2
7
8
0
,
3
0
9
0
,
3
5
5
0
,
3
9
3
0
,
4
5
7
0
,
5
0
1
0
,
5
5
3
0
,
6
1
5
0
,
6
6
2
0
,
6
9
1
0
,
7
2
8
B
1
1
,
8
9
4
1
,
9
1
1
1
,
9
3
7
1
,
9
7
4
2
,
0
3
2
,
0
8
1
2
,
1
5
8
2
,
2
1
2
,
2
8
2
2
,
3
6
4
2
,
4
2
4
2
,
4
6
5
2
,
4
9
4
B
2
1
,
8
9
4
1
,
9
1
1
1
,
9
3
7
1
,
9
7
*
2
,
0
3
2
,
0
8
1
2
,
1
5
8
2
,
2
1
2
,
2
8
2
2
,
5
6
4
2
,
4
2
4
2
,
4
6
5
2
,
4
9
4
C
1
0
,
6
5
9
0
,
6
5
6
0
,
6
5
9
0
,
6
6
5
0
,
6
7
5
0
,
6
8
7
0
,
7
0
1
0
,
7
0
9
0
,
7
2
9
0
,
7
5
0
,
7
6
2
0
,
7
7
4
0
,
7
6
6
C
2
0
,
6
5
9
0
,
6
5
6
0
,
6
5
9
0
,
6
6
5
0
,
6
7
5
0
,
6
8
7
0
,
7
0
1
0
,
7
0
9
0
,
7
2
9
0
,
7
5
0
,
7
6
2
0
,
7
7
4
0
,
7
6
6
O IZOLACIJI 223
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
5
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
ș
1
i
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
5
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
5
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
5
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
ș
1
a
2
3
,
0
8
2
5
,
1
3
2
7
,
4
4
3
0
,
1
3
3
,
7
5
3
5
,
8
2
4
0
,
4
5
4
5
,
0
7
4
3
,
6
4
4
8
,
4
7
5
0
,
2
2
5
1
,
2
2
5
3
,
5
2
ș
2
a
1
7
,
3
9
1
9
,
0
2
2
0
,
8
1
2
2
,
8
4
2
5
,
5
4
2
8
,
1
3
3
0
,
3
2
3
2
,
1
5
3
2
,
2
8
5
5
,
4
4
3
6
,
6
9
5
7
,
2
6
3
8
,
7
4
ǻ
ș
1
w
d
1
1
6
,
9
2
1
1
4
,
8
7
1
1
2
,
5
6
1
0
9
,
9
1
0
6
,
2
5
1
0
4
,
1
8
9
9
,
5
5
9
6
,
9
5
9
6
,
5
6
9
1
,
5
5
8
9
,
7
8
8
8
,
7
8
8
6
,
6
8
ǻ
ș
2
w
d
5
2
,
6
1
5
0
,
9
8
4
9
,
1
9
4
7
,
1
6
4
4
,
4
6
4
1
,
8
7
3
9
,
6
8
5
7
,
8
5
3
7
,
7
2
5
4
,
5
6
3
5
,
5
1
3
2
,
7
4
3
1
,
2
6
ǻ
ș
B
1
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
7
0
ǻ
ș
B
2

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0

7
0
q
1
5
1
,
0
8
5
7
,
5
3
6
2
,
4
6
7
0
,
7
3
7
9
,
2
5
8
7
,
7
5
1
0
1
,
3
6
1
1
2
,
4
6
1
2
6
,
7
8
1
5
5
,
0
5
1
4
5
,
9
2
1
5
2
,
2
4
1
6
0
,
4
7
q
2
1
0
,
3
6
1
1
,
5
7
1
2
,
3
6
1
3
,
7
4
1
5
,
3
6
1
6
,
3
5
1
9
,
2
2
2
1
,
0
6
2
4
,
6
1
2
4
,
8
4
2
6
,
5
5
2
7
,
6
1
2
8
,
1
2
T
a
b
e
l
a

3
.
1
7
.

C
e
v
o
v
o
d
i

u

L
e
b
i
t

m
a
s
i



s
i
s
t
e
m

1
5
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
5
0
0
D
N
5
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
d
1
a
0
,
2
1
2
0
,
2
3
4
0
,
2
4
5
0
,
2
7
7
0
,
2
9
9
0
,
3
3
1
0
,
3
8
5
0
,
4
5
9
0
,
5
0
5
0
,
5
4
6
0
,
6
0
,
6
4
5
0
,
6
9
7
d
2
a
0
,
2
1
2
0
,
2
3
4
0
,
2
4
5
0
,
2
7
7
0
,
2
9
9
0
,
3
3
1
0
,
3
8
5
0
,
4
5
9
0
,
5
0
3
0
,
5
4
6
0
,
6
0
,
6
4
5
0
,
6
9
7
f
b
0
,
3
7
8
0
,
3
7
5
0
,
3
7
1
0
,
3
6
9
0
,
3
6
1
0
,
3
5
7
0
,
3
5
1
0
,
5
4
8
0
,
5
4
6
0
,
5
4
1
0
,
5
5
8
0
,
5
5
6
0
,
5
5
6
f
1
0
,
8
4
1
0
,
8
5
0
,
8
5
3
0
,
8
6
2
0
,
8
6
9
0
,
8
7
7
0
,
8
8
8
0
,
8
9
6
0
,
9
0
4
0
,
9
1
1
0
,
9
1
5
0
,
9
1
8
0
,
9
2
f
2
0
,
8
4
1
0
,
8
5
0
,
8
5
3
0
,
8
6
2
0
,
8
6
9
0
,
8
7
7
0
,
8
8
8
0
,
8
9
6
0
,
9
0
4
0
,
9
1
1
0
,
9
1
5
0
,
9
1
8
0
,
9
2
S
B
1
,
4
6
7
1
,
5
8
9
1
,
6
9
7
1
,
8
7
8
2
,
0
4
9
2
,
2
0
3
2
,
4
7
2
2
,
6
8
4
2
,
9
5
5
5
,
0
9
9
5
,
2
8
8
5
,
4
0
5
5
,
5
7
S
B
E
2
,
8
4
2
,
9
7
5
3
,
0
1
8
3
,
1
5
1
3
,
2
1
1
3
,
2
9
4
3
,
4
4
5
5
,
5
9
3
5
,
7
1
5
5
,
7
4
5
5
,
8
4
5
5
,
8
9
7
5
,
9
9
6
S
1
E
1
,
8
7
3
1
,
9
5
3
1
,
9
9
2
,
0
9
4
2
,
1
6
6
2
,
2
6
3
2
,
4
1
5
2
,
5
4
8
2
,
7
0
7
2
,
8
0
9
2
,
9
2
6
5
,
0
1
5
5
,
0
6
5
S
2
E
1
,
8
7
3
1
,
9
5
3
1
,
9
9
2
,
0
9
4
2
,
1
6
6
2
,
2
6
3
2
,
4
1
5
2
,
5
4
8
2
,
7
0
7
2
,
8
0
9
2
,
9
2
6
3
,
0
1
3
5
,
0
6
5
S
1
w
d
4
,
2
0
3
4
,
7
5
5
5
,
2
8
7
6
,
1
1
8
7
,
1
7
5
8
,
1
4
7
9
,
8
9
8
1
1
,
5
2
2
1
2
,
9
0
4
1
4
,
4
9
2
1
6
,
0
1
2
1
6
,
9
1
4
1
8
,
2
7
5
(
N
a
s
t
a
v
a
k

t
a
b
e
l
e

3
.
1
6
)
224 3. Toplotna izolacija opreme
S
2
w
d
4
,
2
0
3
4
,
7
5
5
5
,
2
8
7
6
,
1
1
8
7
,
1
7
5
8
,
1
4
7
9
,
8
9
8
1
1
,
5
2
2
1
2
,
9
0
4
1
4
,
4
9
2
1
6
,
0
1
2
1
6
,
9
1
4
1
8
,
2
7
5
R
B
E
0
,
6
4
0
,
6
1
1
0
,
6
0
2
0
,
5
7
7
0
,
5
6
6
0
,
5
5
2
0
,
5
2
8
0
,
5
0
5
0
,
4
9
0
,
4
8
5
0
,
4
7
5
0
,
4
6
7
0
,
4
5
5
R
1
w
d
2
,
7
1
9
2
,
4
0
3
2
,
1
6
2
1
,
8
6
8
1
,
5
9
3
1
,
4
0
3
1
,
1
5
5
1
,
0
0
9
0
,
8
8
6
0
,
7
8
9
0
,
7
1
4
0
,
6
7
6
0
,
6
2
5
R
2
w
d
2
,
7
1
9
2
,
4
0
3
2
,
1
6
2
1
,
8
6
8
1
,
5
9
3
1
,
4
0
3
1
,
1
5
5
1
,
0
0
9
0
,
8
8
6
0
,
7
8
9
0
,
7
1
4
0
,
6
7
6
0
,
6
2
5
R
1
E
0
,
9
7
1
0
,
9
3
1
0
,
9
1
4
0
,
8
6
8
0
,
8
3
9
0
,
8
0
3
0
,
7
5
3
0
,
7
1
4
0
,
6
7
2
0
,
6
4
7
0
,
6
2
1
0
,
6
0
3
0
,
5
9
4
R
2
E
0
,
9
7
1
0
,
9
3
1
0
,
9
1
4
0
,
8
6
8
0
,
8
3
9
0
,
8
0
3
0
,
7
5
3
0
,
7
1
4
0
,
6
7
2
0
,
6
4
7
0
,
6
2
1
0
,
6
0
5
0
,
5
9
4
A
1
0
,
2
3
5
0
,
2
5
4
0
,
2
7
8
0
,
3
0
9
0
,
3
5
5
0
,
3
9
3
0
,
4
5
7
0
,
5
0
1
0
,
5
5
5
0
,
6
1
5
0
,
6
6
2
0
,
6
9
1
0
,
7
2
8
A
2
0
,
2
3
5
0
,
2
5
4
0
,
2
7
8
0
,
3
0
9
0
,
3
5
5
0
,
3
9
3
0
,
4
5
7
0
,
5
0
1
0
,
5
5
3
0
,
6
1
5
0
,
6
6
2
0
,
6
9
1
0
,
7
2
8
B
1
1
,
8
9
4
1
,
9
1
1
1
,
9
3
7
1
,
9
7
4
2
,
0
3
2
,
0
8
1
2
,
1
5
8
2
,
2
1
2
,
2
8
2
2
,
5
6
4
2
,
4
2
4
2
,
4
6
5
2
,
4
9
4
B
2
1
,
8
9
4
1
,
9
1
1
1
,
9
3
7
1
,
9
7
4
2
,
0
3
2
,
0
8
1
2
,
1
5
8
2
,
2
1
2
,
2
8
2
2
,
5
6
4
2
,
4
2
4
2
,
4
6
5
2
,
4
9
4
C
1
0
,
6
5
9
0
,
6
5
6
0
,
6
5
9
0
,
6
6
5
0
,
6
7
5
0
,
6
8
7
0
,
7
0
1
0
,
7
0
9
0
,
7
2
9
0
,
7
5
0
,
7
6
2
0
,
7
7
4
0
,
7
6
6
C
2
0
,
6
5
9
0
,
6
5
6
0
,
6
5
9
0
,
6
6
5
0
,
6
7
5
0
,
6
8
7
0
,
7
0
1
0
,
7
0
9
0
,
7
2
9
0
,
7
5
0
,
7
6
2
0
,
7
7
4
0
,
7
6
6
ș
1
i
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
8
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
ș
1
a
2
4
,
7
8
2
6
,
9
6
2
9
,
4
3
2
,
2
4
3
6
,
0
4
3
8
,
7
3
4
3
,
1
5
4
5
,
9
2
4
6
,
5
4
5
1
,
4
2
5
3
,
5
1
5
4
,
5
7
5
6
,
8
1
ș
2
a
1
8
,
2
9
1
9
,
9
8
2
1
,
8
2
2
3
,
9
2
2
6
,
6
7
2
8
,
5
3
3
1
,
5
7
5
5
,
4
4
3
3
,
5
5
5
6
,
7
9
5
8
,
0
5
5
8
,
6
2
4
0
,
1
4
ǻ
ș
1
w
d
1
2
5
,
2
2
1
2
3
,
0
4
1
2
0
,
6
1
1
1
7
,
7
6
1
1
3
,
9
6
1
1
1
,
2
7
I
o
6
,
8
5
1
0
4
,
0
8
1
0
5
,
4
6
9
8
,
5
8
9
6
,
4
9
9
5
,
4
5
9
5
,
1
9
ǻ
ș
2
w
d
5
1
,
7
1
5
0
,
0
2
4
8
,
1
8
4
6
,
0
8
4
3
,
3
3
4
1
,
4
7
3
8
,
4
3
5
6
,
5
6
3
6
,
4
5
5
3
,
2
1
3
1
,
9
5
5
1
,
5
8
2
8
,
8
6
ǻ
ș
B
1
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
8
0
ǻ
ș
B
2

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0

8
0
q
1
5
6
,
3
2
6
2
,
3
2
6
7
,
6
7
7
6
,
1
9
8
5
,
8
9
9
4
,
7
4
1
0
9
,
8
4
1
2
1
,
9
1
5
7
,
5
6
1
4
6
,
7
1
5
8
,
2
1
6
5
,
0
6
1
7
4
q
2
8
,
7
5
9
,
6
9
1
0
,
4
1
1
1
,
5
2
1
2
,
8
6
1
4
,
1
4
1
5
,
9
8
1
7
,
4
5
2
0
,
6
1
2
0
,
4
2
2
1
,
7
5
2
2
,
6
2
2
3
,
7
(
N
a
s
t
a
v
a
k

t
a
b
e
l
e

3
.
1
7
)
O IZOLACIJI 225
100 200 300 400 500
q [W/m]
D [mm]
q
1
150
q
1
140
q
1
130
q
1
120
q
2
120
q
2
130
q
2
140
q
2
150
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
Slika 3.17. Graficki prikaz toplotnih gubitaka u potisnom i povratnom cevovodu
za cevovode zalivene u Lebit masu i režim strujanja 120/70, 130/70,
140/70 i 150/70°C
3.7.5. PREDIZOLOVANI CEVOVODI
Proracun toplotnih gubitaka kod podzemno položenih predizolovanih ce-
vovoda izvodi se metodom Martina Cajtlera. Proracun je izveden pod pretpostav-
kom da je temperatura na površini zemlje t
EO
= –10°C. Iz literature su uzeti po-
daci za: koeficijent provodenja toplote za zemlju Ȝ
E
= 0,55 W/(m K), koeficijent
provodenja toplote za izo laciju od tvrde poliuretanske pene ekspandirane sa F-11,
Ȝ
wd
= 0,0175 W/(m K).
Za proracun toplotnih gubitaka korišceni su sledeci obrasci:
korekcioni faktor f
B
2
1
tanh ,
E a wd
B
a E
h d
f
a d
λ
λ
· ·
=
· ·
(3.76)
korekcioni faktor f
j
226 3. Toplotna izolacija opreme
(3 )
1 1
arctan ,
2
ji E
j
E j i wd
a d
f
h d
λ
π λ
÷
· ·
= + ·
· ·
(3.77)
faktor oblika S
B
2 2 2
1 2
1 2
2
,
( / 4) ( / 4)
arcosh 2
B B
a a
a a
S f
a d d
d d
π ·
= ·
÷ ÷
·
(3.78)
faktor oblika S
jE
2
,
arcosh (2 / )
jE j
E ja
S f
h d
π ·
= ·
(3.79)
faktor oblika S
jwd
2
,
ln ( / )
jwd j
ja ji
S f
d d
π ·
= ·
(3.80)
Temperatura spoljašnjeg zida izolacije kod povratnog cvovoda
2 1 2 1 1 1 2 1
2
1 2
( )
.
1
i i EO
a
A B A t C C B
B B
θ θ
θ
· · + · + + ·
=
· ÷
(3.81)
Temperatura spoljašnjeg zida izolacije kod potisnog cevovoda
ș
1a
= B
1
· ș
2a
– (A
2
· ș
2i
+ C
2
· t
EO
), (3.82)
koeficijent A
j
,
BE
j
jwd
R
A
R
=
(3.83)
koeficijent R
BE
1
,
BE
BE E
R
S λ
=
·
(3.84)
koeficijent R
jwd
1
,
jwd
jwd wd
R
S λ
=
·
(3.85)
koeficijent R
je
O IZOLACIJI 227
1
,
jE
jE E
R
S λ
=
·
(3.86)
koeficijent B
j
1 ,
jwd jE
j BE
jwd jE
R R
B R
R R
+
= + ·
·
(3.87)
koeficijent C
j
. =
BE
j
jE
R
C
R
(3.88)
Temperaturska razlika
ǻș
jwd
= ș
ji
– ș
ja
. (3.89)
Toplotni gubitak iznosi
q
j
= Ȝ
wd
· S
jwd
· ǻș
jwd
. (3.90)
Dimenzije cevi i izolacije za cevi date su u tabeli 3.18, a tok prora cuna toplot-
nih gubitaka i njihov graficki prikaz u tabelama i dijagra mima.
Koeficijent provodenja toplote za poliuretan ima promenljivu vrednost u od-
nosu na temperatruru na kojoj se nalazi poliuretan. Na slici 3.18 je prikazana prome-
na koeficijenta provodenja toplote u zavisnosti od temperature. Ovaj dijagram važi
za poliuretansku izolaciju do 130 °C. Prema laboratorijskim ispitivanjima vrednosti
koeficijenta provodenja toplote za poliuretan na bazi izocijanurata do 150 °C, vred-
nosti sa dijagrama treba umanjiti za 20 % [28].
0,029
0,028
0,027
0,026
0,025
0,024
0,023
0,022
–50 –40 –30 –20 –10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
Srednja temperatura, °C
λ

[
W
/
(
m
K
)
]
Slika 3.18. Koeficijent provodenja toplote u zavisnosti od temperature
za poliuretansku penu
228 3. Toplotna izolacija opreme
d
1i
a
h
E
d

d
2i
d

Tabela 3.18. Polaganje predizolovanih cevovoda
d
1i
, mm d
2i
, mm d
1a
, mm d
2a
, mm a, mm h
e
, mm
DN50 60,3 60,3 120,3 120,3 520 1160
DN65 76,1 76,1 146,1 146,1 546 1173
DN80 88,9 88,9 158,9 158,9 560 1180
DN100 114,5 114,3 194,3 194,3 394 1197
DN125 159,7 139,7 239,7 259,7 440 1220
DN150 168,3 168,3 288,3 288,5 488 1244
DN200 219,1 219,1 359,1 359,1 560 1280
DN250 267 267 427 427 630 1315
DN500 323,9 323,9 483,9 483,9 684 1342
DN550 368 368 548 548 748 1574
DN400 419 419 599 599 799 1400
DN450 457,2 457,2 637,2 657,2 838 1419
DN500 508 508 708 708 908 1454
O IZOLACIJI 229
T
a
b
e
l
a

3
.
1
9
.

P
r
e
d
i
z
o
l
o
v
a
n
i

c
e
v
o
v
o
d
i



s
i
s
t
e
m

1
2
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
f
h
0
,
1
1
5
0
,
1
0
7
0
,
1
0
4
0
,
0
9
6
0
,
0
8
8
0
,
0
8
1
0
,
0
7
3
0
,
0
6
6
0
,
0
6
2
0
,
0
5
8
0
,
0
5
6
0
,
0
5
4
0
,
0
5
1
f
1
0
,
9
6
3
0
,
9
6
6
0
,
9
6
7
0
,
9
6
9
0
,
9
7
2
0
,
9
7
4
0
,
9
7
7
0
,
9
7
9
0
,
9
8
0
,
9
8
1
0
,
9
8
2
0
,
9
8
3
0
,
9
8
4
f
2
0
,
9
6
3
0
,
9
6
6
0
,
9
6
7
0
,
9
6
9
0
,
9
7
2
0
,
9
7
4
0
,
9
7
7
0
,
9
7
9
0
,
9
8
0
,
9
8
1
0
,
9
8
2
0
,
9
8
3
0
,
9
8
4
S
B
E
0
,
2
2
1
0
,
2
2
3
0
,
2
2
4
0
,
2
2
6
0
,
2
2
7
0
,
2
2
6
0
,
2
2
4
0
,
2
1
8
0
,
2
1
8
0
,
2
1
5
0
,
2
1
5
0
,
2
1
3
0
,
2
1
1
S
1
E
1
,
6
5
7
1
,
7
4
9
1
,
7
9
2
1
,
9
0
0
2
,
0
2
7
2
,
1
4
8
2
,
3
1
2
,
4
5
2
,
5
3
9
2
,
6
7
4
2
,
7
6
2
,
8
2
4
2
,
9
3
6
S
2
E
1
,
6
5
7
1
,
7
4
9
1
,
7
9
2
1
,
9
0
0
2
,
0
2
7
2
,
1
4
8
2
,
3
1
2
,
4
5
2
,
5
3
9
2
,
6
7
4
2
,
7
6
2
,
8
2
4
2
,
9
3
6
S
1
w
d
8
,
7
6
1
9
,
3
0
6
1
0
,
4
6
2
1
1
,
4
7
5
1
1
,
3
1
2
1
1
,
3
7
1
2
,
4
2
5
1
3
,
1
1
5
,
3
3
8
1
5
,
4
7
9
1
7
,
2
6
4
1
8
,
6
0
6
1
8
,
6
2
4
S
2
w
d
8
,
7
6
1
9
,
3
0
6
1
0
,
4
6
2
1
1
,
4
7
5
1
1
,
3
1
2
1
1
,
3
7
1
2
,
4
2
5
1
3
,
1
1
5
,
3
3
8
1
5
,
4
7
9
1
7
,
2
6
4
1
8
,
6
0
6
1
8
,
6
2
4
R
B
E
8
,
2
2
7
8
,
1
5
3
8
,
1
1
7
8
,
0
4
5
8
,
0
1
8
,
0
4
5
8
,
1
1
7
8
,
3
4
8
,
3
4
8
,
4
5
7
8
,
4
5
7
8
,
5
3
6
8
,
6
1
7
R
1
w
d
6
,
5
2
2
6
,
1
4
5
,
4
6
2
4
,
9
8
5
,
0
5
2
5
,
0
2
6
4
,
5
9
9
4
,
3
6
2
3
,
7
2
6
3
,
6
9
2
3
,
3
1
3
,
0
7
1
3
,
0
6
8
R
2
w
d
6
,
5
2
2
6
,
1
4
5
,
4
6
2
4
,
9
8
5
,
0
5
2
5
,
0
2
6
4
,
5
9
9
4
,
3
6
2
3
,
7
2
6
3
,
6
9
2
3
,
3
1
3
,
0
7
1
3
,
0
6
8
R
1
E
1
,
0
9
7
1
,
0
4
1
,
0
1
5
0
,
9
5
6
0
,
8
9
7
0
,
8
4
6
0
,
7
8
7
0
,
7
4
2
0
,
7
1
6
0
,
6
8
0
,
6
5
9
0
,
6
4
4
0
,
6
1
9
R
2
E
1
,
0
9
7
1
,
0
4
1
,
0
1
5
0
,
9
5
6
0
,
8
9
7
0
,
8
4
6
0
,
7
8
7
0
,
7
4
2
0
,
7
1
6
0
,
6
8
0
,
6
5
9
0
,
6
4
4
0
,
6
1
9
A
1
1
,
2
6
1
1
,
3
2
8
1
,
4
8
6
1
,
6
1
5
1
,
5
8
6
1
,
6
0
1
2
,
8
2
5
1
,
9
1
2
2
,
2
3
8
2
,
2
9
1
2
,
5
5
5
2
,
7
8
2
,
8
0
9
A
2
1
,
2
6
1
1
,
3
2
8
1
,
4
8
6
1
,
6
1
5
1
,
5
8
6
1
,
6
0
1
2
,
8
2
5
1
,
9
1
2
2
,
2
3
8
2
,
2
9
1
2
,
5
5
5
2
,
7
8
2
,
8
0
9
B
1
9
,
7
6
1
1
0
,
1
6
7
1
0
,
4
8
3
1
1
,
0
3
1
1
1
,
5
1
5
1
2
,
1
1
1
3
,
0
7
9
1
4
,
0
6
2
1
4
,
8
8
6
1
5
,
7
2
7
1
6
,
3
8
8
1
6
,
6
2
1
7
,
7
3
B
2
9
,
7
6
1
1
0
,
1
6
7
1
0
,
4
8
3
1
1
,
0
3
1
1
1
,
5
1
5
1
2
,
1
1
1
3
,
0
7
9
1
4
,
0
6
2
1
4
,
8
8
6
1
5
,
7
2
7
1
6
,
3
8
8
1
6
,
6
2
1
7
,
7
3
C
1
7
,
5
7
,
8
3
9
7
,
9
9
7
8
,
4
1
5
8
,
9
3
9
,
5
6
9
1
0
,
3
1
4
1
1
,
2
4
1
1
,
6
4
8
1
2
,
4
3
7
1
2
,
8
3
3
1
3
,
2
5
5
1
3
,
9
2
1
C
2
7
,
5
7
,
8
3
9
7
,
9
9
7
8
,
4
1
5
8
,
9
3
9
,
5
0
9
1
0
,
3
1
4
1
1
,
2
4
1
1
,
6
4
8
1
2
,
4
3
7
1
2
,
8
3
3
1
3
,
2
5
5
1
3
,
9
2
1
ș
1
i
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
9
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
1
1
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
ș
1
a
8
,
0
3
8
8
,
1
8
9
,
6
8
1
0
,
2
6
9
,
©
0
8
,
1
8
1
8
,
6
9
8
,
4
7
1
0
,
4
3
9
,
7
7
1
1
,
1
1
2
,
3
7
1
1
,
3
7
ș
2
a
2
,
1
3
8
2
,
2
3
8
3
,
2
1
8
3
,
5
5
2
,
6
6
8
2
,
0
7
8
8
,
6
6
3
2
,
1
2
7
3
,
4
2
,
9
1
3
,
7
6
4
,
4
7
8
3
,
8
8
230 3. Toplotna izolacija opreme
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
ǻ
ș
1
w
d
1
1
1
,
9
6
1
1
1
,
8
2
1
1
0
,
3
2
1
0
9
,
7
4
1
1
1
1
1
1
,
8
2
1
0
1
,
3
1
1
1
1
,
5
3
1
0
9
,
5
7
1
1
0
,
2
3
1
0
8
,
9
1
0
7
,
6
3
1
0
8
,
6
3
ǻ
ș
2
w
d
6
7
,
8
2
6
7
,
7
6
6
6
,
7
8
6
6
,
4
5
6
7
,
3
3
6
7
,
9
2
6
1
,
3
4
6
7
,
8
7
6
6
,
6
6
7
,
0
9
6
6
?

2
4
6
5
,
5
2
6
6
,
1
2
q
1
1
7
,
1
6
1
8
,
2
1
2
0
,
2
2
2
,
0
4
2
1
,
9
7
2
2
,
2
5
2
2
,
0
3
2
5
,
5
6
2
9
,
4
1
2
9
,
8
6
3
2
,
9
3
5
,
0
4
3
5
,
4
q
2
1
0
,
4
1
1
,
0
4
1
2
,
2
2
1
3
,
3
4
1
3
,
3
5
1
3
,
3
5
1
3
,
5
1
6
,
5
6
1
7
,
8
8
1
8
,
1
7
2
0
,
0
1
2
1
,
3
3
2
1
,
5
5
T
a
b
e
l
a

3
.
2
0
.

P
r
e
d
i
z
o
l
o
v
a
n
i

c
e
v
o
v
o
d
i



s
i
s
t
e
m

1
3
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
f
h
0
,
1
1
5
0
,
1
0
7
0
,
1
0
4
0
,
0
9
6
0
,
0
8
8
0
,
0
8
1
0
,
0
7
3
0
,
0
6
6
0
,
0
6
2
0
,
0
5
8
0
,
0
5
6
0
,
0
5
4
0
,
0
5
1
f
1
0
,
9
6
3
0
,
9
6
6
0
,
9
6
7
0
,
9
6
9
0
,
9
7
2
0
,
9
7
4
0
,
9
7
7
0
,
9
7
9
0
,
9
8
0
,
9
8
1
0
,
9
8
2
0
,
9
8
3
0
,
9
8
4
f
2
0
,
9
6
3
0
,
9
6
6
0
,
9
6
7
0
,
9
6
9
0
,
9
7
2
0
,
9
7
4
0
,
9
7
7
0
,
9
7
9
0
,
9
8
0
,
9
8
1
0
,
9
8
2
0
,
9
8
3
0
,
9
8
4
S
B
E
0
,
2
2
1
0
,
2
2
3
0
,
2
2
4
0
,
2
2
6
0
,
2
2
7
0
,
2
2
6
0
,
2
2
4
0
,
2
1
8
0
,
2
1
8
0
,
2
1
5
0
,
2
1
5
0
,
2
1
3
0
,
2
1
1
S
1
E
1
,
6
5
7
1
,
7
4
9
1
,
7
9
2
1
,
9
2
,
0
2
7
2
,
1
4
8
2
,
3
1
2
,
4
5
2
,
5
3
9
2
,
6
7
4
2
,
7
6
2
,
8
2
4
2
,
9
3
6
S
2
E
1
,
6
5
7
1
,
7
4
9
1
,
7
9
2
1
,
9
2
,
0
2
7
2
,
1
4
8
2
,
3
1
2
,
4
5
2
,
5
3
9
2
,
6
7
4
2
,
7
6
2
,
8
2
4
2
,
9
3
6
S
1
w
d
8
,
7
6
1
9
,
3
0
6
1
0
,
4
6
2
1
1
,
4
7
5
1
1
,
3
1
2
1
1
,
3
7
.
1
2
,
4
2
5
1
3
,
1
1
5
,
3
3
8
1
5
,
4
7
9
1
7
,
2
6
4
1
8
,
6
0
6
1
8
,
6
2
4
S
2
w
d
8
,
7
6
1
9
,
3
0
6
1
0
,
4
6
2
1
1
,
4
7
5
1
1
,
3
1
2
1
1
,
3
7
1
2
,
4
2
5
1
3
,
1
1
5
,
3
3
8
1
5
,
4
7
9
1
7
,
2
6
4
1
8
,
6
0
6
1
8
,
6
2
4
R
B
E
8
,
2
2
7
8
,
1
5
3
8
,
1
1
7
8
,
0
4
5
8
,
0
1
8
,
0
4
5
8
,
1
1
7
8
,
3
4
8
,
3
4
8
,
4
5
7
8
,
4
5
7
8
,
5
3
6
8
,
6
1
7
R
1
w
d
6
,
5
2
2
6
,
1
4
5
,
4
6
2
4
,
9
8
5
,
0
5
2
5
,
0
2
6
4
,
5
9
9
4
,
3
6
2
3
,
7
2
6
3
,
6
9
2
3
,
3
1
3
,
0
7
1
3
,
0
6
8
R
2
w
d
6
,
5
2
2
6
,
1
4
5
,
4
6
2
4
,
9
8
5
,
0
5
2
5
,
0
2
6
4
,
5
9
9
4
,
3
6
2
3
,
7
2
6
3
,
6
9
2
3
,
3
1
3
,
0
7
1
3
,
0
6
8
R
1
E
1
,
0
9
7
1
,
0
4
1
,
0
1
5
0
,
9
5
6
0
,
8
9
7
0
,
8
4
6
0
,
7
8
7
0
,
7
4
2
0
,
7
1
6
0
,
6
8
0
,
6
5
9
0
,
6
4
4
0
,
6
1
9
R
2
E
1
,
0
9
7
1
,
0
4
1
,
0
1
5
0
,
9
5
6
0
,
8
9
7
0
,
8
4
6
0
,
7
8
7
0
,
7
4
2
0
,
7
1
6
0
,
6
8
0
,
6
5
9
0
,
6
4
4
0
,
6
1
9
A
1
1
,
2
6
1
1
,
3
2
8
1
,
4
8
6
1
,
6
1
5
1
,
5
8
6
1
,
6
0
1
2
,
8
2
5
1
,
9
1
2
2
,
2
3
8
2
,
2
9
1
2
,
5
5
5
2
,
7
8
2
,
8
0
9
A
2
1
,
2
6
1
1
,
3
2
8
1
,
4
8
6
1
,
6
1
5
1
,
5
8
6
1
,
6
0
1
2
,
8
2
5
1
,
9
1
2
2
,
2
3
8
2
,
2
9
1
2
,
5
5
5
2
,
7
8
2
,
8
0
9
B
1
9
,
7
6
1
1
0
,
1
6
7
1
0
,
4
8
3
1
1
,
0
3
1
1
1
,
5
1
5
1
2
,
1
1
1
3
,
0
7
9
1
4
,
0
6
2
1
4
,
8
8
6
1
5
,
7
2
7
1
6
,
3
8
8
1
6
,
6
2
1
7
,
7
3
B
2
9
,
7
6
1
1
0
,
1
6
7
1
0
,
4
8
3
1
1
,
0
3
1
1
1
,
5
1
5
1
2
,
1
1
1
3
,
0
7
9
1
4
,
0
6
2
1
4
,
8
8
6
1
5
,
7
2
7
1
6
,
3
8
8
1
6
,
6
2
1
7
,
7
3
(
N
a
s
t
a
v
a
k

t
a
b
e
l
e

3
.
1
9
)
O IZOLACIJI 231
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
C
1
7
,
5
7
,
8
3
9
7
,
9
9
7
8
,
4
1
5
8
,
9
3
9
,
5
0
9
1
0
,
3
1
4
1
1
,
2
4
1
1
,
6
4
8
1
2
,
4
3
7
1
2
,
8
3
3
1
3
,
2
5
5
1
3
,
9
2
1
C
2
7
,
5
7
,
8
3
9
7
,
9
9
7
8
,
4
1
5
8
,
9
3
9
,
5
0
9
1
0
,
3
1
4
1
1
,
2
4
1
1
,
6
4
8
1
2
,
4
3
7
1
2
,
8
3
3
1
3
,
2
5
5
1
3
,
9
2
1
ș
1
i
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
9
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
1
2
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
ș
1
a
9
,
3
8
9
,
5
3
1
1
,
0
7
1
1
,
6
9
1
0
,
4
1
9
,
5
4
2
0
,
8
7
1
0
,
0
6
1
1
,
9
2
1
1
,
1
8
1
2
,
7
4
1
4
,
0
7
1
2
,
9
7
ș
2
a
2
,
3
2
2
,
3
7
3
,
3
5
3
,
6
8
2
,
7
9
2
,
1
9
8
,
8
3
2
,
2
4
3
,
5
3
3
,
8
6
4
,
5
8
3
,
9
7
ǻ
ș
1
w
d
1
2
0
,
6
2
1
2
0
,
4
7
1
1
8
,
9
3
1
1
8
,
3
1
1
1
9
,
5
9
1
2
0
,
4
6
1
0
9
,
1
3
1
1
9
,
9
4
1
1
8
,
0
8
1
1
8
,
8
2
1
1
7
,
2
6
1
1
5
,
9
3
1
1
7
,
0
3
ǻ
ș
2
w
d
6
7
,
6
8
6
7
,
6
3
6
6
,
6
5
6
6
,
3
2
6
7
,
2
1
6
7
,
8
1
6
1
,
1
7
6
7
,
7
6
6
6
,
5
6
7
6
6
,
1
4
6
5
,
4
2
6
6
,
0
3
q
1
1
8
,
4
9
1
9
,
6
2
2
1
,
7
7
2
3
,
7
6
2
3
,
6
7
2
4
2
4
,
2
2
7
,
5
3
1
,
6
9
3
2
,
1
9
3
5
,
4
2
3
7
,
7
4
3
8
,
1
4
q
2
1
0
,
3
8
1
1
,
0
1
1
2
,
2
1
3
,
3
2
1
3
,
3
1
3
,
4
9
1
3
,
5
2
1
5
,
5
1
7
,
8
5
1
8
,
1
5
1
9
,
9
8
2
1
,
3
2
1
,
5
2
T
a
b
e
l
a

3
.
2
1
.

P
r
e
d
i
z
o
l
o
v
a
n
i

c
e
v
o
v
o
d
i



s
i
s
t
e
m

1
4
0
/
7
0

°
C
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
f
h
0
,
1
1
5
0
,
1
0
7
0
,
1
0
4
0
,
0
9
6
0
,
0
8
8
0
,
0
8
1
0
,
0
7
3
0
,
0
6
6
0
,
0
6
2
0
,
0
5
8
0
,
0
5
6
0
,
0
5
4
0
,
0
5
1
f
1
0
,
9
6
3
0
,
9
6
6
0
,
9
6
7
0
,
9
6
9
0
,
9
7
2
0
,
9
7
4
0
,
9
7
7
0
,
9
7
9
0
,
9
8
0
,
9
8
1
0
,
9
8
2
0
,
9
8
3
0
,
9
8
4
f
2
0
,
9
6
3
0
,
9
6
6
0
,
9
6
7
0
,
9
6
9
0
,
9
7
2
0
,
9
7
4
0
,
9
7
7
0
,
9
7
9
0
,
9
8
0
,
9
8
1
0
,
9
8
2
0
,
9
8
3
0
,
9
8
4
S
B
E
0
,
2
2
1
0
,
2
2
3
0
,
2
2
4
0
,
2
2
6
0
,
2
2
7
0
,
2
2
6
0
,
2
2
4
0
,
2
1
8
0
,
2
1
8
0
,
2
1
5
0
,
2
1
5
0
,
2
1
3
0
,
2
1
1
S
1
E
1
,
6
5
7
1
,
7
4
9
1
,
7
9
2
1
,
9
2
,
0
2
7
2
,
1
4
8
2
,
3
1
2
,
4
5
2
,
5
3
9
2
,
6
7
4
2
,
7
6
2
,
8
2
4
2
,
9
3
6
S
2
E
1
,
6
5
7
1
,
7
4
9
1
,
7
9
2
1
,
9
2
,
0
2
7
2
,
1
4
8
2
,
3
1
2
,
4
5
2
,
5
3
9
2
,
6
7
4
2
,
7
6
2
,
8
2
4
2
,
9
3
6
S
1
w
d
8
,
7
6
1
9
,
3
0
6
1
0
,
4
6
2
1
1
,
4
7
5
1
1
,
3
1
2
1
1
,
3
7
1
2
,
4
2
5
1
3
,
1
1
5
,
3
3
8
1
5
,
4
7
9
1
7
,
2
6
4
1
8
,
6
o
6
1
8
,
6
2
4
S
2
w
d
8
,
7
6
1
9
,
3
0
6
1
0
,
4
6
2
1
1
,
4
7
5
1
1
,
3
1
2
1
1
,
3
7
1
2
,
4
2
5
1
3
,
1
1
5
,
3
3
8
1
5
,
4
7
9
1
7
,
2
6
4
1
8
,
6
0
6
1
8
,
6
2
4
R
B
E
8
,
2
2
7
8
,
1
5
3
8
,
1
1
7
8
,
0
4
5
8
,
0
1
8
,
0
4
5
8
,
1
1
7
8
,
3
4
8
,
3
4
8
,
4
5
7
8
,
4
5
7
8
,
5
3
6
8
,
6
1
7
R
1
w
d
6
,
5
2
2
6
,
1
4
5
,
4
6
2
4
,
9
8
5
,
0
5
2
5
,
0
2
6
4
,
5
9
9
4
,
3
6
2
3
,
7
2
6
3
,
6
9
2
3
,
3
1
3
,
0
7
1
3
,
0
6
8
R
2
w
d
6
,
5
2
2
6
,
1
4
5
,
4
6
2
4
,
9
8
5
,
0
5
2
5
,
0
2
6
4
,
5
9
9
4
,
3
6
2
3
,
7
2
6
3
,
6
9
2
3
,
3
1
3
,
0
7
1
3
,
0
6
8
(
N
a
s
t
a
v
a
k

t
a
b
e
l
e

3
.
2
0
)
232 3. Toplotna izolacija opreme
D
N
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
R
1
E
1
,
0
9
7
1
,
0
4
1
,
0
1
5
0
,
9
5
6
0
,
8
9
7
0
,
8
4
6
0
,
7
8
7
o
,
7
4
2
0
,
7
1
6
0
,
6
8
0
,
6
5
9
0
,
6
4
4
0
,
6
1
9
R
2
E
1
,
0
9
7
1
,
0
4
1
,
0
1
5
0
,
9
5
6
0
,
8
9
7
0
,
8
4
6
0
,
7
8
7
0
,
7
4
2
0
,
7
1
6
0
,
6
8
0
,
6
5
9
0
,
6
4
4
0
,
6
1
9
A
1
1
,
2
6
1
1
,
3
2
8
1
,
4
8
6
1
,
6
1
5
1
,
5
8
6
1
,
6
0
1
2
,
8
2
5
1
,
9
1
2
2
,
2
3
8
2
,
2
9
1
2
,
5
5
5
2
,
7
8
2
,
8
0
9
A
2
1
,
2
6
1
1
,
3
2
8
1
,
4
8
6
1
,
6
1
5
1
,
5
8
6
1
,
6
0
1
2
,
8
2
5
1
,
9
1
2
2
,
2
3
8
2
,
2
9
1
2
,
5
5
5
2
,
7
8
2
,
8
0
9
B
1
9
,
7
6
1
1
0
,
1
6
7
1
0
,
4
8
3
1
1
,
0
3
1
1
1
,
5
1
5
1
2
,
1
1
1
3
,
0
7
9
1
4
,
0
6
2
1
4
,
8
8
6
1
5
,
7
2
7
1
6
,
3
8
8
1
6
,
6
2
1
7
,
7
3
B
2
9
,
7
6
1
1
0
,
1
6
7
1
0
,
4
8
3
1
1
,
0
3
1
1
1
,
5
1
5
1
2
,
1
1
1
3
?
0
7
9
1
4
,
0
6
2
1
4
,
8
8
6
1
5
,
7
2
7
1
6
,
3
8
8
1
6
,
6
2
1
7
,
7
3
C
1
7
,
5
7
,
8
3
9
7
,
9
9
7
8
,
4
1
5
8
,
9
3
9
,
5
0
9
1
0
,
3
1
4
1
1
,
2
4
1
1
,
6
4
8
1
2
,
4
3
7
1
2
,
8
3
3
1
3
,
2
5
5
1
3
,
9
2
1
C
2
7
,
5
7
,
8
3
9
7
,
9
9
7
8
,
4
1
5
8
,
9
3
9
,
5
0
9
1
0
,
3
1
4
1
1
,
2
4
1
1
,
6
4
8
1
2
,
4
3
7
1
2
,
8
3
3
1
3
,
2
5
5
1
3
,
9
2
1
ș
1
i
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
9
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
1
3
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
ș
1
a
1
0
,
6
4
1
0
,
8
4
1
2
,
5
3
1
3
,
2
4
1
1
,
7
9
1
0
,
8
7
2
3
,
1
1
1
,
1
8
1
3
,
4
1
1
2
,
7
5
1
4
,
2
1
1
5
,
7
3
1
4
,
5
6
ș
2
a
2
,
4
5
2
,
5
3
,
4
9
3
,
8
2
2
,
9
1
2
,
3
9
2
,
3
2
3
,
6
3
,
1
3
,
9
5
4
,
6
8
4
,
0
6
ǻ
ș
1
w
d
1
2
9
,
3
6
1
2
9
,
1
6
1
2
7
,
4
7
1
2
6
,
7
6
1
2
8
,
2
1
1
2
9
,
1
3
1
1
6
,
9
1
2
8
,
8
2
1
2
6
,
5
9
1
2
7
,
2
5
1
2
5
,
7
9
1
2
4
,
2
7
1
2
5
,
4
4
ǻ
ș
2
w
d
6
7
,
5
5
6
7
,
5
6
6
,
5
1
6
6
,
1
8
6
7
,
0
9
6
7
,
7
6
1
6
7
,
6
8
6
6
,
4
6
6
,
9
6
6
,
0
5
6
5
,
3
2
6
5
,
9
4
q
1
1
9
,
8
3
2
1
,
0
3
2
3
,
3
4
2
5
,
4
5
2
5
,
3
8
2
5
,
6
9
2
5
,
4
2
2
9
,
5
3
3
3
,
9
7
3
4
,
4
7
3
8
4
0
,
4
6
4
0
,
9
8
q
2
1
0
,
3
6
1
1
1
2
,
1
8
1
3
,
2
9
1
3
,
2
8
1
3
,
4
7
1
3
,
5
1
5
,
5
1
7
,
8
2
1
8
,
7
2
1
9
,
9
6
2
1
,
2
7
2
1
,
4
9
T
a
b
e
l
a

3
.
2
2
.

P
r
e
d
i
z
o
l
o
v
a
n
i

c
e
v
o
v
o
d
i



s
i
s
t
e
m

1
5
0
/
7
0

°
C
D
N
7
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
f
h
0
,
1
1
5
0
,
1
0
7
0
,
1
0
4
0
,
0
9
6
0
,
0
8
8
0
,
0
8
1
0
,
0
7
3
0
,
0
6
6
0
,
0
6
2
0
,
0
5
8
0
,
0
5
6
0
,
0
5
4
0
,
0
5
1
f
1
0
,
9
6
3
0
,
9
6
6
0
,
9
6
7
0
,
9
6
9
0
,
9
7
2
0
,
9
7
4
0
,
9
7
7
0
,
9
7
9
0
,
9
8
0
,
9
8
1
0
,
9
8
2
0
,
9
8
3
0
,
9
8
4
f
2
0
,
9
6
5
0
,
9
6
6
0
,
9
6
7
0
,
9
6
9
0
,
9
7
2
0
,
9
7
4
0
,
9
7
7
0
,
9
7
9
0
,
9
8
0
,
9
8
1
0
,
9
8
2
0
,
9
8
3
0
,
9
8
4
S
B
E
0
,
2
2
1
0
,
2
2
3
0
,
2
2
4
0
,
2
2
6
0
,
2
2
7
0
,
2
2
6
0
,
2
2
4
0
,
2
1
8
0
,
2
1
8
0
,
2
1
5
0
,
2
1
5
0
,
2
1
3
0
,
2
1
1
S
1
E
1
,
6
5
7
1
,
7
4
9
1
,
7
9
2
1
,
9
2
,
0
2
7
2
,
1
4
8
2
,
3
1
2
,
4
5
2
,
5
3
9
2
,
6
7
4
2
,
7
6
2
,
8
2
4
2
,
9
3
6
(
N
a
s
t
a
v
a
k

t
a
b
e
l
e

3
.
2
1
)
O IZOLACIJI 233
D
N
7
5
0
D
N
6
5
D
N
8
0
D
N
1
0
0
D
N
1
2
5
D
N
1
5
0
D
N
2
0
0
D
N
2
5
0
D
N
3
0
0
D
N
3
5
0
D
N
4
0
0
D
N
4
5
0
D
N
5
0
0
S
2
E
1
,
6
5
7
1
,
7
4
9
1
,
7
9
2
1
,
9
2
,
0
2
7
2
,
1
4
8
2
,
3
1
2
,
4
5
2
,
5
3
9
2
,
6
7
4
2
,
7
6
2
,
8
2
4
2
,
9
3
6
S
1
w
d
8
,
7
6
1
9
,
3
0
6
1
0
,
4
6
2
1
1
,
4
7
5
1
1
,
3
1
2
1
1
,
3
7
1
2
,
4
2
5
1
3
,
1
1
5
,
3
3
8
1
5
,
4
7
9
1
7
,
6
2
4
1
8
,
6
0
6
1
8
,
6
2
4
S
2
w
d
8
,
7
6
1
9
,
3
0
6
1
0
,
4
6
2
1
1
,
4
7
5
1
1
,
3
1
2
1
1
,
3
7
1
2
,
4
2
5
1
3
,
1
1
5
,
3
3
8
1
5
,
4
7
9
1
7
,
2
6
4
1
8
,
6
0
6
1
8
,
6
2
4
R
B
E
8
,
2
2
7
8
,
1
5
3
8
,
1
1
7
8
,
0
4
5
8
,
0
1
8
,
0
4
5
8
,
1
1
7
8
,
3
4
8
,
3
4
8
,
4
5
7
8
,
4
5
7
8
,
5
3
6
8
,
6
1
7
R
1
w
d
6
,
5
2
2
6
,
1
4
5
,
4
6
2
4
,
9
8
5
,
0
5
2
5
,
0
2
6
4
,
5
9
9
4
,
3
6
2
3
,
7
2
6
3
,
6
9
2
3
,
3
1
3
,
0
7
1
3
,
0
6
8
R
2
w
d
6
,
5
2
2
6
,
1
4
5
,
4
6
2
4
,
9
8
5
,
0
5
2
5
,
0
2
6
4
,
5
9
9
4
,
3
6
2
3
,
7
2
6
3
,
6
9
2
3
,
3
1
3
,
0
7
1
3
,
0
6
8
R
1
E
1
,
0
9
7
1
,
0
4
1
,
0
1
5
0
,
9
5
6
0
,
8
9
7
0
,
8
4
6
0
,
7
8
7
0
,
7
4
2
0
,
7
1
6
0
,
6
8
0
,
6
5
9
0
,
6
4
4
0
,
6
1
9
R
2
E
1
,
0
9
7
1
,
0
4
1
,
0
1
5
0
,
9
5
6
0
,
8
9
7
0
,
8
4
6
0
,
7
8
7
0
,
7
4
2
0
,
7
1
6
0
,
6
8
0
,
6
5
9
0
,
6
4
4
0
,
6
1
9
A
1
1
,
2
6
1
1
,
3
2
8
1
,
4
8
6
1
,
6
1
5
1
,
5
8
6
1
,
6
0
1
2
,
8
2
5
1
,
9
1
2
2
,
2
3
8
2
,
2
9
1
2
,
5
5
5
2
,
7
8
2
,
8
0
9
A
2
1
,
2
6
1
1
,
3
2
8
1
,
4
8
6
1
,
6
1
5
1
,
5
8
6
1
,
6
0
1
2
,
8
2
5
1
,
9
1
2
2
,
2
3
8
2
,
2
9
1
2
,
5
5
5
2
,
7
8
2
,
8
0
9
B
1
9
,
7
6
1
1
0
,
1
6
7
1
0
,
4
8
3
1
1
,
0
3
1
1
1
,
5
1
5
1
2
,
1
1
1
3
,
0
7
9
1
4
,
0
6
2
1
4
,
8
8
6
1
5
,
7
2
7
1
6
,
3
8
8
1
6
,
6
2
1
7
,
7
3
B
2
9
,
7
6
1
1
0
,
1
6
7
1
0
,
4
8
3
1
1
,
0
3
1
1
1
,
5
1
5
1
2
,
1
1
1
3
,
0
7
9
1
4
,
0
6
2
1
4
,
8
8
6
1
5
,
7
2
7
1
6
,
3
8
8
1
6
,
6
2
1
7
,
7
3
C
1
7
,
5
7
,
8
3
9
7
,
9
9
7
8
,
4
1
5
8
,
9
3
9
,
5
0
9
1
0
,
3
1
4
1
1
,
2
4
1
1
,
6
4
8
1
2
,
4
3
7
1
2
,
8
3
3
1
3
,
2
5
5
1
3
,
9
2
1
C
2
7
,
5
7
,
8
3
9
7
,
9
9
7
8
,
4
1
5
8
,
9
3
9
,
5
0
9
1
0
,
3
1
4
1
1
,
2
4
1
1
,
6
4
8
1
2
,
4
3
7
1
2
,
8
3
3
1
3
,
2
5
5
1
3
,
9
2
l
ș
1
i
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
9
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
1
4
9
,
9
8
ș
2
i
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
9
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
6
9
,
9
8
ș
1
a
1
1
,
9
1
1
2
,
1
7
1
4
1
4
,
6
7
1
3
,
1
7
1
2
,
2
2
5
,
1
9
1
2
,
5
9
1
4
,
9
1
4
,
1
7
1
5
,
8
5
1
7
,
3
9
1
6
,
1
6
ș
2
a
2
,
5
8
2
,
6
3
3
,
6
3
3
,
9
5
3
,
0
3
2
,
4
1
9
,
1
6
2
,
4
2
3
,
7
3
,
1
9
4
,
0
5
4
,
7
8
4
,
1
5
ǻ
ș
1
w
d
1
3
8
,
0
9
1
3
7
,
8
5
1
3
6
1
3
5
,
5
5
1
3
6
,
8
5
1
3
7
,
8
1
2
4
,
8
1
1
3
7
,
4
1
1
3
5
,
1
1
3
5
,
8
3
1
3
4
,
1
5
1
3
2
,
6
1
1
3
3
,
8
4
ǻ
ș
2
w
d
6
7
,
4
2
6
7
,
3
7
6
6
,
3
7
6
6
,
0
5
6
6
,
9
7
6
7
,
5
9
6
0
,
8
4
6
7
,
5
8
6
6
,
3
6
6
,
8
1
6
5
,
9
5
6
5
,
2
2
6
5
,
8
5
q
1
2
1
,
1
7
2
2
,
4
5
2
4
,
9
2
2
,
1
8
2
7
,
0
9
2
7
,
4
2
2
7
,
5
3
1
,
5
3
6
,
2
6
3
6
,
7
9
4
0
,
5
3
4
3
,
1
8
4
3
,
6
2
q
2
1
0
,
3
4
1
0
,
9
7
1
2
,
1
5
1
3
,
2
6
1
5
,
2
6
1
3
,
4
5
1
3
,
5
1
5
,
4
9
1
7
,
7
9
1
8
,
1
1
9
,
9
2
2
1
,
2
4
2
1
,
4
6
(
N
a
s
t
a
v
a
k

t
a
b
e
l
e

3
.
2
2
)
234 3. Toplotna izolacija opreme
q
1
150
q
1
140
q
1
130
q
1
120
q
2
100 200 300 400 500
q [W/m]
D [mm]
50
40
30
20
10
Važi za
sva četiri
sistema
Slika 3.19. Graficki prikaz toplotnih gubitaka u potisnom i povratnom cevovodu za
predizolovane cevovode i režim strujanja 120/70, 130/70, 140/70 i 150/70°C
3.7.6. ZAKLJUýAK
Prikazani proracuni pokazuju vrednosti toplotnih gubitaka za cetiri razlicita
sistema polaganja i izolovanja cevovoda. Pošto su uzimani isti polazni podaci, mogu
se izvršiti poredenja i sa drugim vrednostima i relevantnim odnnosima. Ove vredno-
sti upucuju i na odredivanje gubitaka toplote u nekom novo projektovanom sistemu
transporta toplote. To znaci da pri dimenzionisanju toplotnih izvora (bilo da je u pi-
tanju kotlarnica ili toplotno predajna stanica) treba na neto potrebnu kolicinu toplo-
te dodati toplotne gubitke.
U konacnom obracunu toplotne energije, potrebno je ove gubitke ravnomer-
no raspodeliti na sve potrošace.
Po uzoru na priložene proracune, projektanti mogu veoma brzo uporedivati
proracune sa drugim izolacijama i drugacijim polaznim podacima.
3.8. KONTROLA KVALITETA IZVEDENE
TOPLOTNE IZOLACIJE [29]
Cene toplotne energije namecu imperativno termicku izolaciju svih uredaja i
cevovoda to plijih od okoline, cije hladenje prirodnim putem nije tehnološki poželj-
no. U skladu s tim, projek tanti brižljivo odabiraju vrstu i debljinu termicke izolaci-
je, vodeci racuna da suma investicionih i pogonskih troškova u odredenom vremen-
skom periodu (najcešce 10 do 15 godina) bude minimal na. Prema tim projektima,
svi izvodaci i izvedu izolaciju. Medutim, kvalitet ove izolacije gotovo niko ne kon-
troliše, tako da je investitor uveliko zavisan od savesnog rada radnika koji izolaciju
izvode, a realno je ocekivati da ovi mnogo više bri nu o kvantitetu nego o kvalitetu. I
O IZOLACIJI 235
najsavesniji nadzorni organ teško može kontrolisati kvalitet izolacije na nekom du-
žem toplovodu, a i ta ocena kvaliteta je vrlo subjektivna.
I kada se „štih“ probom utvrdi loš kvalitet izolacije, retki su slucajevi da se ra-
dovi ponovo izvedu kako treba. Cešce se nešto umanji vred nost izvedenih radova, ali
cilj da se smanje gubici toplote nije postignut.
Noviji nacini poliuretanske izolacije tipa „purlen“ i slicni u velikoj meri eli-
minišu uticaj izvodaca radova, ali sada je van kontrole kvalitet proizvodaca. Istina
da su u ovom slucaju odstupanja od projektovanog kvaliteta reda i manja, ali ne i ne-
moguca.
Dešava se da termicka izolacija mnogih cevo voda i uredaja nije kvalitetna, a
koštala je is to kao i kvalitetna. Vecini ljudi koji se bave ovom problematikom su ve-
rovatno poznata dva eks tremna slucaja iz prakse koji se navode.
Prvi slucaj. Nadzemni toplovod izolovan infuzoriskom zemljom u oblozi od
lima, na kome se sneg zadržavao isto tako dugo kao i na okolnom drvecu, pokazuje
kakav kvalitet izolacije je moguce postici.
Drugi slucaj. Toplovod u podzemnom betonskoim kanalu pokrivenom beton-
skim plocama i izolovan staklenom vunom u oblozi od ter-hartije, gde je površina
kanala potpuno suva vec posle jednog dana, iako je okolni sneg dubok i pola metra,
pokazuje kakva izolacija ne sme biti.
Da bi se ovakvi negativni primeri onemogu cili, predlaže se kontrola izvedene
termicke izola cije merenjem njenog kvaliteta.
Najcešce posledice loše izolacije se javljaju na dugackim cevovodima, pa je
zato ovde obra den slucaj kontrole kvaliteta izolacije cevi.
Kolicina toplote koja prede od površine cevi do spoljne površine izolacije je:
1 2
2 1
2 .
2, 303 log /
t t
Q L
d d
π λ
÷
=
(3.91)
Kolicina toplote koja prede sa spoljne povr šine izolacije na okolni vazduh je:
Q = Į
H
d
2
ʌ L (t
2
– t
o
), (3.92)
gde su
Ȝ – koeficijent provodenja toplote izolacije,
d
1
– spoljni precnik cevi,
d
2
– spoljni precnik izolacije,
Į
H
– koeficijent prelaza toplote sa spoljne površine izolacije na okolinu,
t
1
– temperatura spoljne površine cevi,
t
2
– teoretska (racunska) temperatura spo ljne površine,
t
o
– temperatura okoline.
Buduci da su ove kolicine toplote jednake, dobija se teoretska ili racunska
temperatura spoljne površine izolacije:
1 2
2 1
2
2
2 1
2
2, 303 log /
,
2
2, 303 log /
H o
H
t d t
d d
t
d
d d
λ
α
λ
α
+
=
(3.93)
236 3. Toplotna izolacija opreme
odnosno:
1
2
,
o
At Bt
t
A B
+
=
+
(3.94)
gde su
2
2 1
2
, .
2, 303 log /
H
A B d
d d
λ
α = =
Prema tome, projektovani gubitak toplote Q
p
iznosi:
Q
p
= Į
H
d
2
L (t
2
– t
o
), (3,95)
stvarni gubitak toplote Q
s
:
Q
s
= Į
H
d
2
L (t
s
– t
o
), (3,96)
gde je t
s
stvarno izmerena temperatura spoljne površine izolacije.
Merenje ove temperature vrši se kontaktnim termometrom.
Pretpostavljeno je da je stvarna debljina izolacije jednaka projektovanoj. Uko-
liko ovo nije slucaj, u jednacine (3.93, 3.95 i 3.96) treba uvrstiti odgovarajuce prec-
nike izolacije.
Kvalitet izolacije se može izraziti kao odnos projektovanog i stvarnog gubit-
ka toplote:
2
.
p
o
s s o
Q
t t
X
Q t t
÷
= =
÷
(3.97)
Prema tome, merenjem temperature t
1
, t
o
i t
s
i primenom jednacine (3.93), uz
poznavanje osnovnih velicina Ȝ, Į
H
, d
1
i d
2
, izracunava se velicina X koja oznacava
kvalitet izolacije. Ako je X > 1, izolacija je bolja od projektovane. Ocena vrednosti
X < 1 je stvar dogovara, a jedna od mogucih ocena je:
0,95 _ X < 1 – dobra izolacija,
0,85 _ X < 0,95 – podnošljiva izolacija,
X < 0/85 – izolacija koja ne zadovoljava.
Ova jednostavna metoda omogucuje vrednovanje kvaliteta izvedene termicke
izolacije, koja u praksi treba da omoguci znatno kvalitetniju izvedbu, pa samim tim i
uštedu energije. Ovo ispitivanje kvaliteta može vremenom postati i obavezno za ter-
micku izolaciju vecih površina.
3.9. EKONOMSKA DEBLJINA IZOLACIJE [30]
Povecanje debljine sloja toplotne izolacije dovodi, ne toliko do povecanja in-
vesticionog ulaganja, vec do smanjenja rashoda, izazvanih gubitkom toplote. Sumi-
rajuci vrednost toplotnih gubitaka i stalnih rashoda, u odnosu na investiciono ulaga-
nje, može se odrediti celishodna ekonomicna debljina izolacije, sa kojom ce opšti
rashodi eksploatacije cevovoda biti minmalni.
O IZOLACIJI 237
Pri odredivanju ekonomske debljine izolacije vrednost toplotnih gubitaka se
obicno racuna po srednjoj aritmetickoj jedinici toplote. Prirodno, ova metoda je sa
greškom, pošto se toplota, koja se transportuje cevovodom, javlja kao visokokvali-
tetnom toplotom, na primer, sa stanovišta napajanja turbine i za izmenjivace toplote,
ili u sistemima za daljinsko grejanje i slicno.
Dalja razmatranja ce se svesti na primeru proracuna cevovoda, kojim se do-
vodi para do kondenzacione turbine ili do izmenjivaca toplote. Ocenjivati toplotu po
srednjoj vrednosti jedinice toplote, dobija se sledeci izraz za odredivanje smanjenja
vrednosti pare u rezultatu gubitka toplote
d d
d , ω = =
÷
k w
q q
q h h
(3.98)
gde je

sr
– elativan pad vrednosti pare, odreden po srednje aritmetickoj vrednosti,
q
k
– kolicina toplote, koju para iznosi iz kotla,
h – entalpija pare na izlazu iz kotla,
h
w
– entalpija napojne vode kotla, ili povratnog kondenzata.
Ako se za odredivanje vrednosti gubitka toplote primenjuje eksergijski pri-
stup, to ce se relativno smanjenje vrednosti pare morati racunati kao odnos pada ek-
sergije pare u rezultatu gubitka toplote dq kao povecanje eksergije ǻe
k
u kotlu. Sma-
njenje eksergije u rezulatu gubitka toplote dq iznosi
d d ,
÷
=
o
o
T T
e q
T
(3.99)
gde je
T – temperatura pare,
T
o
– temperatura okoline.
Relativno sniženje vrednosti pare, odredeno pomocu eksergije, može se izra-
ziti formulom
d d
d ,
( )
ω
÷ ÷
= =
A ÷ ÷ ÷
o
k w o w
T T e q
e T h h T s s
(3.100)
gde je
s – eksergija vodene pare,
s
w
– eksergija napojne vode.
Razlika medu rezultatima, dobijenim po prvoj i drugoj metodi proracuna gu-
bitka tooplote, može se korišcenjem jednacina (3.98) i (3.100) izraziti formulom
d
1 .
d
sr o w
o w
T s s
T
T T h h
ω
ω
| | ÷
÷
|
÷ ÷
\ .
(3.100a)
Kao racunski primer mogu poslužiti sledeci parametri:
– pritisak pare na izlazu iz kotla p = 100 bar,
– temperaaatura pare t = 510°C,
– temperatura napojne vode t
w
= 210°C,
– temperatura okoline t
o
= 10°C.
238 3. Toplotna izolacija opreme
Posle zamene ovih parametara u izraz (3.100a) dobija se
d
1 18, 5%.
d
ω
ω
÷ =
sr
Pri nižim pritiscima bi bila primetna razlika.
Za slucaj jednog vrelovodnog sistema daljinskog grejanja sledi:
– temperatura potisne vode t = 150°C,
– temperatura povratne vode t
w
= 70°C,
– pritisak potisne vode p = 16 bar što se uzima da je i pritisak povratne vode
u prvom približenju.
d
1 22%.
d
ω
ω
÷ =
sr
Proracun toplotnih gubitaka vrelog radnog fluida po srednjoj aritmetickoj
vrednosti jedinice toplote daje niže vrednosti i dovodi do nedovoljno ekonomicne
debljine izolacije. Povecanje lokalne vrednosti izgubljene toplote može se odredi-
ti pomocu eksergije. Takode se ne može biti siguran u to, da je prvoracunata lokalna
vrednost bliska lokalnoj vrednosti dobijenoj cisto ekonomskim vrednostima. Samo
pri oceni srednje vrednosti toplote eksergetskom metodom obezbeduje se dobijanje
dovoljno tacnih rezultata, ukoliko u krajnjem slucaju razmatrane oblasti temperatu-
re gde oni spadaju, proisteklih iz ekonomskih preduslova.
Ova podtacka je u ovaj materijal ubacena sa namerom da podstakne na raz-
mišljanje o jednom drugom pristupu analize rada pojedinih termotehnickih ili ter-
moenergetskih sistema. Naime, u školama i na fakultetima se relativno malo ili ni-
kako ne razmatra eksergetska analiza i cemu ona služi i šta donose njeni rezultati.
Zbog toga se citaoci ovih redova upucuju na jedan poseban prilaz ovoj problematici.
Neki put je potrebno i obicnije analize sprovesti. Tu se u prvom redu mogu spomenu-
ti proizvodaci izolacionih materijala, predizolovanih cevi i slicno.Nismo ubedeni ni
da su se ovi proizvodaci bavili opotimizacijom debljina njihovig izolacija. Optimiza-
cija, obzirom na debljine izolacija sa ekonomskog stanovišta daju odredene rezulta-
te. Optimizacija obzirom na gubitke toplote ne daje rezultat jer optimum teži besko-
nacnoj debljini izolacije da ne bi bilo toplotnih gubitaka.
Tako da ovih nekoliko desetina redova mogu na prvi pogled biti nerazumlji-
vi i nejasni, medutim, uz malo vremena koje treba posvetiti eksergiji stvari mogu bi-
ti znatno jasnije.
3.10.TERMIýKI PRORAýUN CEVOVODA
Pored proracuna toplotnih gubitaka u vrelovodima, koji su izvedeni za razli-
cite temperaturske režime u tacki 3.7, potrebno je u okviru termickog proracuna ce-
vovoda odrediti još neke velicine. Ovo je potrebno uraditi da bi se dobila kompletna
slika o nekom cevovodu, bilo da je u pitanju toplovod, vrelovod ili parovod.
3.10.1. OSNOVNE RAýUNSKE ZAVISNOSTI [31]
Zadatak termickog proracuna je da reši sledeca pitanja:
O IZOLACIJI 239
1. odredivanje toplotnih gubitaka toplovoda;
2. proracun temperaturskog polja oko toplovoda, odnosno odredivanje tem-
perature izolacije, vazduha u kanalima, zidova kanala, zemljišta;
3. proracun pada temperature predajnika toplote uzduž toplovoda;
4. izbor debljine toplotne izolacije toplovoda.
Kolicina toplote koja prolazi u jedinici vremena kroz niz termickih otpora,
odreduje se po formuli:
q = (IJ –t
o
)/R, (3.101)
IJ – t
ı
= qR (3.102)
R = (IJ – t
o
)/q (3.103)
gde su
q – specificni toplotni gubici toplodalekovoda,
IJ – temperatura predajnika toplote,
t
ı
– temperatura okolne sredine,
R – ukupan termicki otpor toplovoda.
Pri termickom proracunu toplotnih mreža treba obicno odrediti toplotni fluks
kroz slojeve i kroz površine cilindricnog oblika. Specificni toplotni gubici q i termic-
ki otpori R odnose se obicno na jedinicu dužine toplovoda i izracunavaju se odgo-
varajuce u W/m i m K/W. U izolovanom toplovodu, okruženom spoljašnjim vazdu-
hom, toplota prolazi kroz cetiri redno spojena otpora: unutrašnja površina cevi, zid
cevi, sloj izolacije i spoljašnja površina izolacije. Pošto je ukupan otpor jednak ari-
tmetickom zbiru redno postavljenih otpora, bice:
R = R
V
+ R
tr
+ R
t
+ R
n
, (3.104)
gde su R
v
, R
tr
, R
t
i R
n
– termicki otpori unutrašnje površine cevi, zida cevi, sloja izo-
lacije i spoljašnje površine izolacije. Na izolovanim toplovodima osnovnu vrednost
ima termicki otpor sloja izolacije.
U termickom proracunu se srecu dva oblika termickih otpora:
a) otpor površina, u razmatranom slucaju R, i R
n
;
b) otpor sloja, u razmatranom slucaju R
tr
i R
t
.
Termiþki otpor površina. Kao što je poznato, termicki otpor cilindricne po-
vršine je:
R = 1/(ʌdĮ) (3.105)
gde je ʌd – površina 1 m dužine toplovoda, m
2
, a Į – koeficijent prelaza toplote sa
površine.
Za odredivanje termickog otpora površine toplovoda neophodno je poznavati
dve velicine: precnik toplovoda i koeficijent prelaza toplote sa površine ili na povr-
šinu. Precnik toplovoda je pri termickom proracunu zadat. Koeficijent prelaza toplo-
te Į od spoljašnje površine toplovoda na okolni vazduh predstavlja zbir koeficijena-
ta prelaza toplote zracenjem Į
l
, i konvekcijom Į
k
:
240 3. Toplotna izolacija opreme
Į

=

Į
l
+

Į
k
(3.106)
Koeficijent prelaza toplote zracenjem Į
l
može se izracunati po Stefan-Boltz-
manovom zakonu:
4 4
0
1
273 273
100 100
,
o
t t
C
t t
α
+ + | | | |
÷
| |
\ . \ .
=
÷
(3.107)
gde je C – konstanta zracenja, a t – temepratura površine koja zraci, °C. Konstan-
ta zracenja apsolutno crnog tela, tj. površine koja apsorbuje sve zrake koji padaju na
nju i ništa ne odbija, C
e
= 5,7W/(m
2
K
4
).
Konstanta zracenja „sivih” tela u koja se ubrajaju i površine golih cevovoda,
izolacionih konstrukcija i slicno, ima vrednost od 4,4 do 5,0 W/(m
2
K
4
). Koeficijent
prelaza toplote od horizontalne cevi na vazdnh pri prirodnoj konvekciji, W/(m
2
K),
može se odrediti po Nuseltovoj formuli:
4
0
1,16 ( ) / .
k
t t d α = ÷
(3.108)
Pri prinudnoj konvekciji ili vetru, koeficijent prelaza toplote ce biti:
a
k
= 4,65 Ȧ
0,7
/d
0,3
(3.109)
gde je Ȧ – brzina vazduha, m/s, a d – spoljašnji precnik toplovoda, m. Formula
(3.109) važi pri Ȧ > 1 m/s, d > 0,3 m.
Za odredivanje koeficijenta prelaza toplote po formulama (3.107) i (3.108)
neophodno je znati temperature površina. Samo pri odredivanju toplotnih gubitaka
temperatura površine toplovoda obicno nije unapred poznata, zadatak se rešava ite-
rativnim putem. Prethodno se zadaje koeficijent prelaza toplote spoljašnje površine
toplovoda a, odreduju se specificni gubici i temperatura površine t, pa se zatim pro-
verava vrednost za Į.
Pri odredivanju toplotnih gubitaka izolovanih toplovoda ne mora se izvoditi
kontrolni proracun, jer je termicki otpor površine izolacije srazmerno neznatan u od-
nosu na termicki otpor izolacije. Stoprocentna greška pri izboru koeficijenta prelaza
toplote površine dovodi obicno do greške pri odredivanju toplotnih gubitaka u gra-
nicama od 3 do 5%.
Za prethodno odredivanje koeficijenta prelaza toplote sa površine izolovanog
toplovoda W/(m
2
K), kada je temperatura površine nepoznata, može se koristiti for-
mula:
11, 6 7 , α ω = +
(3.110)
gde je Ȧ – brzina kretanja vazduha, m/s.
Koeficijent prelaza toplote od predajnika toplote na unutrašnju površinu ce-
vovoda je veoma veliki, što cini termicki otpor unutrašnje površine cevovoda toliko
malim, da se prakticno može zanemariti.
O IZOLACIJI 241
Termiþki otpor sloja. Izraz za termicki otpor jednoslojnog cilindricnog zida
izvodi se iz Furijeove jednacine. Taj izraz je oblika:
2
1
1
ln ,
2
d
R
d π λ
=
(3.11)
gde je Ȝ – koeficijent toplotne provodljivosti zida, a d
1
, d
2
– unutrašnji i spoljašnji
precnik zida.
Za termicki proracun bitan znacaj imaju samo slojevi sa vecim termickim ot-
porima. Takvi slojevi su toplotna izolalacija, zid kanala, masiv tla i slicno. U tom
smislu pri termickom proracunu izolovanih toplovoda obicno se ne uzimaju u obzir
termicki otpori metalnih zidova.
Termiþki otpor izolacije nadzemnih toplovoda. Na nadzemnim toplovodi-
ma izmedu predajnika toplote i spoljašnjeg vazduha nalaze se redom sledeci termic-
ki otpori: unutrašnja površina cevovoda, zid cevovoda, jedan ili nekoliko slojeva to-
plotne izolacije, spoljašnja površina toplovoda. Prva dva otpora se u prakticnim pro-
racunima obicno zanemaruju. Uzimajuci u obzir samo dva poslednja termicka otpo-
ra nadzemnog toplovoda, koristi se izraz:
.
o
i n
t
q
R R
τ ÷
=
÷
(3.112)
Ako je toplovod neizolovan, to je R
i
= 0.
U tom slucaju je:
q = (IJ –t
o
)/R
n
, (3.113)
Ponekad je toplotna izolacija višeslojna, što je posledica razlicitih temperatu-
ra dozvoljenih za odredene izolacione materijale, ili iz ekonomskih razloga, u cilju
delimicne zamene skupih izolacija jeftinijim. Termicki otpor višeslojne izolacije je
jednak aritmetickoj sumi termickih otpora naizmenicno poredanih u slojevima:
R
i
= R
n
+ R
i2
+ ... + R
in
.
Termicki otpor cilindricne izolacije povecava se sa povecanjem odnosa spo-
ljašnjeg i unutrašnjeg precnika. Prema tome, pri primeni višeslojne izolacije, pr-
vi sloj je celishodno uraditi od materijala koji ima najniži koeficijent temperaturske
provodljivosti, što dovodi do najefektivnijeg iskorišcenja izolacionih materijala.
Temperatursko polje nadzemnog toplovoda. Proracun temperaturskog po-
lja toplovoda izvodi se na osnovu jednacine toplotnog bilansa. Iz ove jednacine proi-
zlazi da je pri stacionarnom stanju, kolicina toplote koja prolazi od predajnika toplo-
te ka cilindricnoj površini, prolazeci kroz bilo koju tacku temperaturskog polja, jed-
naka kolicini toplote koja prolazi od koncentricne površine u spoljašnju sredinu.
Potrebno je odrediti temperaturu površine izolacije. Kolicina toplote koja se
od predajnika toplote dovodi na površinu izolacije je jednaka kolicini toplote odve-
dene sa površine izolacije u okolni vazduh:
242 3. Toplotna izolacija opreme
,
o x o
i n
t t t
R R
τ ÷ ÷
=
odakle je:
/ /
.
1/ 1/
i o n
x
i n
R t R
t
R R
τ +
=
+
(3.114)
U slucaju dvoslojne izolacije, odreduje se temperatura spoljašnje dvoslojne
izolacije. Izraz za toplotni bilans je
1 2
,
x x o
i i n
t t t
R R R
τ ÷ ÷
=
+
odakle je:
1 2
1 2
/ / ( )
,
1/ 1/ ( )
i o i n
x
i i n
R t R R
t
R R R
τ + +
=
+ +
(3.115)
gde je R
i1
, R
i2
– termicki otpori prvog i drugog sloja izolacije, a R
n
– termicki otpor
spoljašnje površine.
Termiþki otpor tla. U podzemnim toplovodima je jedan od rednih termickih
otpora – otpor tla.
Pri proracunu toplotnih gubitaka za temperaturu okoline t
0
uzima se, po pravi-
lu, prirodna temperatura tla na dubini na kojoj se nalazi osa toplovoda. Samo pri ma-
lim dubinama ukopavanja ose toplovoda (h/d < 2) za temperaturu okoline uzima se
prirodna temperatura površine tla (slika 3.20).
Termicki otpor tla se može odrediti prema Forhajmerovoj formuli (slika
3.20).
2
2
1 4
ln 2 1 ,
2
rg
gr
h h
R
d
d
π λ
(
( = + ÷
(
¸ ¸
(3.116)
gde je
Ȝ
gr
– koeficijent toplotne provodljivosti,
h – dubina ukopavanja ose toplovoda,
d – precnik toplovoda.
Pri polaganju podzemnih toplovoda u kanale koji imaju drugaciji oblik od ci-
lindricnog, umesto precnika, u formulu (3.116) se uvršcuje ekvivalentni precnik:
d
e
= 4 F/O, (3.117)
gde je F – površina preseka kanala, m
2
, a O – obim kanala, m.
U slucajevima kada je h/d > 2, Forhajmerova formula se može uprostiti, uzi-
majuci sa nekim približenjima vrednost korena jednakim 2 h/d. U tom slucaju ce bi-
ti:
O IZOLACIJI 243
ln (4 / )
.
2
gr
gr
h d
R
π λ
=
(3.118)
Koeficijent toplotne provodljivosti tla Į
gr
zavisi uglavnom od njegove vlažno-
sti i temperature. Pri temperaturama tla t
ı
= 10–40°C, vrednost koeficijenta provode-
nja toplote tla srednje vlažnosti leži u granicama od 1,2 do 2,5 W/(m K).
R
i
R
gr
h
d
x
y
Slika 3.20. Šema jednocevnog beskanalnog toplovoda
Pri malim dubinama ukopavanja podzemnog toplovoda (h/d < 2), temperatu-
ra površine tla iznad toplovoda se može znatno razlikovati od prirodne temperature
površine tla. Da bi se izbegle greške, proracun toplotnih gubitaka se izvodi sa tem-
peraturom spoljašnjeg vazduha. U tom slucaju se termicki otpor tla [videti formu-
lu (3.116)] odreduje ne po stvarnoj, vec po redukovanoj dubini ukopavanja ose to-
plovoda:
h
p
= h + h
f
, (3.119)
gde je h
f
– debljina fiktivnog sloja tla, m, a h – stvarna dubina ukopavanja ose toplo-
voda, m;
h
f
= Ȝ
gr
/Į, (3.120)
a Ȝ je koeficijent prelaza toplote na površini tla.
Fiktivni sloj ima otpor jednak otporu površine.
3.10.2. METODE TERMIýKOG PRORAýUNA
Po karakteru termickog proracuna, razlikuju se jednocevni od višecevnih pod-
zemnih toplovoda. Pri jednocevnom polaganju, svi otpori su redni, a pri višecevnom
polaganju otpori su paralelni i redni sa zida kanala na tle.
Jednocevni toplovod. Pri beskanalnom polaganju termicki otpori toplovoda
predstavljaju zbir otpora sloja izolacije i otpora tla (slika 3.20):
R = R
i
+ R
gr
.

(3.121)
Kada izmedu izolovanog cevovoda i zida kanala postoji vazdušni prostor, ter-
micki otpor toplovoda se odreduje kao suma sledecih redno povezanih otpora (sli-
ka 3.21):
R = R= + R
n
+ R
pk
+ R
k
+ R
gr
(3.21)
244 3. Toplotna izolacija opreme
gde su R
i
, R
n
, R
pk
, R
k
i R
gr
– otpori odgovarajuceg sloja izolacije, spoljašnje površine
izolacije, unutrašnje površine kanala, zida kanala i tla.
R
i
R
n
R
pk R
gr
R
k
Slika 3.21. Šema jednocevnog toplovoda u kanalu
Temperatura vazduha u kanalu jednocevnog toplovoda se odreduje na osnovu
toplotnog bilansa. Kolicina toplote, predata od predajnika toplote u kanal, jednaka je
kolicini toplote koja se odvodi iz kanala u tle:
,
k k o
i n pk k gr
t t t
R R R R R
τ ÷ ÷
=
+ + +
odakle je:
,
1 1
o
i n pk k gr
k
i n pk k gr
t
R R R R R
t
R R R R R
τ
+
+ + +
=
+
+ + +
(3.123)
gde je t
k
temperatura vazduha u kanalu.
Višecevni toplovod. Ako je nekoliko cevovoda položeno u zajednicki kanal,
toplotni gubici svakog dolaze u kanal, a zatim se toplotni fluks zajednicki odvodi
kroz zid kanala i tle u okolinu.
Zadatak termickog proracuna višecevnih toplovoda u kanalu svodi se u prvom
redu na odredivanje temperature vazduha u kanalu. Poznajuci temperaturu vazduha
u kanalu, može se odrediti toplotni gubitak svakog cevovoda po metodi proracuna
toplotnog gubitka cevovoda okruženog vazduhom.
Temperatura vazduha u kanalu se odreduje prema jednacini toplotnog bilan-
sa. Kolicina toplote koja se dovodi od cevovoda vazdušnom meduprostoru, jedna-
ka je kolicini toplote koja se odvodi od vazdušnog meduprostora kroz zidove kana-
la i masiv tla u okolinu.
Kada je u podzemni kanal postavljeno n cevovoda, izvršice se osnovna racun-
ska jednacina za višecevne toplovode. Termicki otpor izolacione konstrukcije (sloj i
spoljašnja površina izolacije) svakog od toplovoda je jednaka R
1
, R
2
,... R
n
, a tempe-
ratura predajnika toplote u svakom od cevovoda je IJ
1
, IJ
2
, ... IJ
n
. Ukupni termicki ot-
por unutrašnje površine kanala, zidova kanala i tla je:
R
k–0
= R
pk
+ R
k
+ R
gr
.
O IZOLACIJI 245
h
b
τ
1
τ
2
x
y
Slika 3.22. Šema dvocevnog beskanalnog toplovoda
Temperatura tla na dubini ukopavanja ose toplovoda jednaka je t
0
. Ako se tra-
žena temperatura vazduha u kanalu oznaci sa t
k
, može se toplotni bilans napisati ova-
ko:
1 2
1 2 0
... ,
k k n k k o
n k
t t t t
R R R R
τ τ τ τ
÷
÷ ÷ ÷ ÷
+ + + =
(3.124)
odakle se dobija temperatura vazduha u kanalu višecevnog toplovoda:
1 1 2 2 0 0
1 2 0
/ / ... / /
.
1/ 1/ ... 1/ 1/
n n k
k
n k
R R R t R
t
R R R R
τ τ τ
÷
÷
+ + + +
=
+ + + +
(3.125)
Poznajuci temperaturu vazduha u kanalu, jednostavno se nalaze toplotni gu-
bici svakog cevovoda.
Proracun toplotnih gubitaka višecevnog beskanalnog toplovoda može se spro-
vesti po metodi E. P. Šubina. Uzajamni uticaj susednih cevi uzima se dopunskim ot-
porom R
0
. Pri dvocevnom toplovodu, uslovno dopunski otpor (slika 3.22) je:
2
0
1 2
ln 1 ,
2
gr
h
R
b π λ
| |
= +
|
\ .
(3.126)
gde je h – dubina ukopavanja ose toplovoda od površine tla, a b – horizontalno ra-
stojanje izmedu osa cevi.
Toplotni gubici dvocevnog beskanalnog toplovoda se odreduju po sledecim
formulama: – toplotni gubici prve cevi:
1 2 2 2
1
2
1 2 0
( ) ( )
,
o o
t R t R
q
R R R
τ τ ÷ ÷ ÷
=
÷
(3.127)
– toplotni gubici druge cevi:
2 1 1 2
2
2
1 2 0
( ) ( )
,
o o
t R t R
q
R R R
τ τ ÷ ÷ ÷
=
÷
(3.128)
gde je
246 3. Toplotna izolacija opreme
IJ
1
I IJ
2
– temperatura predajnika toplote u prvoj i drugoj cevi,
IJ
ı
– prirodna temperatura tla na dubini ose toplovoda;
R
1
– ukupni termicki otpor izolacije prve cevi i tla:
R
1
= R
i1
+ R
gr
,
R
2
– ukupni termicki otpor izolacije druge cevi i tla:
R
2
= R
i2
+ R
gr
.
Temperatursko polje u tlu oko jednocevnog beskanalnog toplovoda se odre-
duje po formuli:
2 2
2 2
1 ( )
ln
2
( )
( ) ,
r
o o
x y h
x y h
t t t
R
π λ
τ
+ +
+ ÷
= + ÷ (3.129)
gde je
t – temperatura proizvoljne tacke tla, udaljene na rastojanju x od vertitikalne po-
vršine, koja prolazi kroz osu toplovoda, i y od površine tla, °C (videti sliku
3.20);
IJ – temperatura predajnika toplote, °C;
R – ukupni termicki otpor toplotne izolacije i tla.
Temperatursko polje u tlu oko dvocevnog beskanalnog toplovoda odreduje se
po formuli:
2 2 2 2
1 2
2 2 2 2
( ) ( ) ( )
ln ln ,
2 2
( ) ( ) ( )
o
r r
q q x y h x b y h
t t
x y h x b y h
π λ π λ
+ + ÷ + +
= + +
+ ÷ ÷ + ÷
(3.130)
gde je t – temperatura proizvoljne tacke tla udaljene na odstojanju x od vertikalne po-
vršine, koja prolazi kroz osu cevi sa višom temperaturom predajnika toplote (kod dvo-
cevnih vodenih mreža kroz osu polazne cevi) i na y od površine tla, °C (slika 3.22).
Proracun temperaturskog polja tla oko toplovoda u kanalu sa vazdušnim me-
duprostorom može se izvesti prema (3.129). U tom slucaju pod r se podrazumeva
temperatura vazduha u kanalu, a pod R ukupni termicki otpor unutrašnje površine
kanala, zidova kanala i tla.
3.10.3. TOPLOTNI GUBICI I KOEFICIJENT EFEKTIVNOSTI
Toplotni gubici mreže sastoje se iz dva dela:
a) gubici delova cevovoda koji nemaju armaturu i fazonske delove – linijski
toplotni gubici;
b) gubici fazonskih delova armature, nosaca cevovoda, prirubnica itd. – lokal-
ni toplotni gubici.
Linijski toplotni gubici toplovoda su:
Q
l
= q l, (3.131)
gde je q – spedficni toplotni gubici, W/m, a l – dužina toplovoda, m.
O IZOLACIJI 247
Toplotni gubici prikljucaka, kolena, savijenih kompenzatora i drugih detalja,
obima poprecnog preseka približno kao i cevovod, izracunavaju se po formulama za
prave cevi okruglog preseka. Toplotni gubici prirubnica, fazonskih delova i armatu-
re odreduju se obicno sa ekvivalentnom dužinom. cevi istog precnika:
Q
m
= q l
e
, (3.132)
gde je Q
m
– lokalni toplotni gubitak, J/s, a l
e
– ekvivalentna dužina, m.
Toplotni gubici od neizolovanog ventila ili zasuna jednaki su toplotnim gu-
bicima izolovanog cevovoda dužine 12–24 m istog precnika, pri srednjem kvalitetu
izolacije. Ako je ventil ili zasun izolovan na 3/4 svoje površine, u zavisnosti od prec-
nika cevovoda i temperature predajnika toplote, ekvivalentna dužina se može uze-
ti da je 4–8 m izolovanog cevovoda. Manja vrednost se odnosi na cevovode precni-
ka 100 mm i temperature predajnika 100 °C, a veca na cevovod precnika 500 mm i
temperature 400 °C. Ekvivalentna dužina neizolovane prirubnice može se uzeti da
je 4–5 m izolovanog cevovoda. Toplotni gubici kroz neizolovane oslonce cevovo-
da (zavešenja, klizaci, klizni oslonci) se ocenjuju da iznose 10–15% od linijskih to-
plotnih gubitaka.
Ukupni toplotni gubici toplovoda se odreduju po formuli:
Q = g (l + l
e
) = q l (1 + ȕ), (3.133)
gde je Q – ukupni toplotni gubici, a ȕ = l
e
/l.
Za prethodni proracun toplotnih gubitaka toplovoda može se uzeti ȕ = 0,2 – 0,3.
Za ocenu efektivnosti izolacione konstrukcije cesto se koristi pokazatelj koji se na-
ziva koeficijent efektivnosti izolacije:
1 ,
g i
i
i
g g
Q Q
Q
Q Q
η
÷
= = ÷
(3.134)
gde su Q
g
i Q
i
toplotni gubici izolovane cevi.
Obicno koeficijent efektivnosti izolacionih konstrukcija toplovoda iznosi
Ș
i
= 0,85 – 0,95.
3.10.4. TEMPERATURSKI PAD PREDAJNIKA TOPLOTE
I ODVOĈENJE KONDENZATA
U procesu strujanja duž cevovoda entalpija predajnika toplote opada. Usled
toga opada i temperatura predajnika toplote na toplovodu, a pri strujanju zasicene
pare se pojavljuje kondenzat. Za kratke toplovode, kada ocekivani pad temperatu-
re ne prelazi 3–4% od pocetne vrednosti temperature, proracun se može izvoditi uz
pretpostavku konstantnih specificnih toplotnih gubitaka. Jednacina toplotnog bilan-
sa u tom slucaju ima oblik:
Gc = (IJ
1
– IJ
2
) = q · l (1 + ȕ), (3.135)
gde je
G – protok predajnika toplote na posmatranoj deonici,
248 3. Toplotna izolacija opreme
c – specificni toplotni kapacitet predajnika toplote,
IJ
1
i IJ
2
– temperatura predajnika toplote na pocetku i na kraju deonice, °C,
l – dužina deonice, m,
q – specificni linijski toplotni gubici,
ȕ – koeficijent lokalnih toplotnih gubitaka.
Iz (3.135) sledi:
IJ
2
= IJ
1
– q l (1 + ȕ)/(G ·c). (3.136)
Pri transportu pregrejane pare, kada se pored toplotnih gubitaka javljaju i znat-
ni padovi pritiska, može se koristiti i tacniji postupak.
Prema poznatom pritisku p
2
na kraju deonice i entalpiji koja je odredena iz to-
plotnog bilansa:
h
2
= h
1
– q · l (1 + ȕ)/G, (3.137)
pomocu tablica ili dijagrama za vodenu paru se jednostavno odreduje temperatu-
ra IJ
2
.
Kod dugackih i slabo izolovanih deonica parovoda ili malih protoka predajni-
ka toplcte, kada se ocekuje veci pad temperature, neophodno je uzeti u obzir prome-
nu specificnih toplotnih gubitaka po dužini deonice.
Bice analiziran parovod pregrejane pare dužine l. Temperatura pare na pocet-
ku parovoda je IJ
1
a na kraju IJ
2
. Okolina ima temperaturu t
ı
. Termicki otpor izolaci-
one konstrukcije parovoda je R. Iz parovoda ce se izdvojiti mala dužina cl. Srednja
temperatura pare na tom malom delu ce se oznaciti sa IJ, a pad temperature na tom
delu sa cr. Protok pare u parovodu je G. Jednacina toplotnog bilansa za posmatranu
malu deonicu cl sa ucešcem lokalnih gubitaka:
(1 ) ,
o
t
l G c
R
τ
β τ
÷
+ c = ÷
ili
(1 )
.
o
l
t R G c
τ β
τ
c + c
=
÷
(3.138)
Integrirajuci (3.138) u granicama od IJ
1
do IJ
2
i promeni dužine parovoda od 0
do l, dobija se:
1
2
(1 )
ln .
o
o
t l
t R G c
τ β
τ
÷ +
÷
(3.139)
Rešavajuci (3.139) po IJ
2
, sledi:
1
2
(1
.
o
o
l
RGc
t
t
e
β
τ
τ
+
÷
= +
(3.140)
Dobijen izraz (3.140), strogo govoreci, važi za izobarski proces strujanja, jer
pri njegovom izvodenju nije uz pad temperature racunat i pad pritiska.
O IZOLACIJI 249
Sniženje temperature pare, izazvano padom pritiska može se odrediti po for-
muli:
ǻIJ
d
=ct/cp · ǻp, (3.141)
gde je ct/cp – diferencijalni efekt prigušenja, K/Pa, a ǻp – pad pritiska pare, Pa.
Vrednost ct/cp zavisi od pocetnih velicina stanja pare. Pri pritisku p
1
= 0,5 do
l,5 MPa i temperaturi pregrevanja IJ
1
= 300 – 350°C, diferencijalni efekat priguše-
nja vodene pare je: ct/cp = (12 –14) 10
-6
K/Pa; u blizini krive zasicenja ct/cp = (25
÷ 30) 10
-6
K/Pa.
Stvarna temperatura pare na kraju parovoda:
IJ
d2
= IJ
1
– ǻIJ
d,
(3.142)
gde je IJ
2
temperatura pare na kraju parovoda pri izobarskom strujanju, odredena na
osnovu izraza (3.140).
Pomocu izraza (3.140) – (3.142) može se naci dužina parovoda na kojoj pa-
ra gubi svoje pregrejanje. Za tacan proracun dužine, na kojoj para gubi pregrevanje,
neophodno je poznavatine ne samo zakonitost pada temperautre duž parovoda, vec
i zakon pada pritiska. Ovo poslednje se odreduje prema (3.142). Zadatak se rešava
graficki (slika 3.23). Prema jednacinama (3.140) – (3.142) konstruiše se kriva pro-
mene temperature pare po dužini parovoda l, a prema (3.141) kriva promene pritiska
pare po dužini parovoda 2, kriva temperature zasicenja 3, koja odgovara krivoj pri-
tiska 2. Zatim se jednostavno nalazi rastojanje tacke zasicenja od pocetka parovoda
kao apscisa tacke preseka krivih 1 i 3.
Kolicina kondenzata koja se stvara na deonici parovoda pri transportu zasice-
ne pare je:
(1 )
,
k
q l
G
r
β +
=
(3.143)
gde su
q – specificni linijski toplotni gubici,
l – dužina deonice,
r – toplota faze (toplota isparavanja).
Po prestanku cirkulacije predajnika toplote u podzemnim toplovodima nastaje
nestacionarni toplotni proces, pri kome se temperatura vode, kao i temperatura vaz-
duha u kanalu, postepeno snižavaju po eksponencijalnoj funkciji, težeci granicnoj
temperaturi okoline, a to je u posmatranom slucaju prirodna temperatura tla.
t
1
t
p
l
1 2 3
Dužina parovoda
Slika 3.23. Graficko odredivanje tacke zasicenja
250 3. Toplotna izolacija opreme
Zanemarujuci maseni specificni toplotni kapacitet izolacije i celicnih cevi, ko-
ji su po pravilu manji od masenog specificnog toplotnog kapaciteta vode, može se
odrediti temperatura vazduha u kanalu podzemnog toplovoda za vreme z, s ili h, po-
sle prestanka cirkulacije po formuli:
1 1 2 2
1 1 2 2
1 2
2/( ) 2/( ) 2/( )
0
1 2
2/( ) 2/( ) 2/( )
0
1 2
...
,
1 1 1 1
...
n n
n n
gr
n n nn
RGc R G c R G c
k
n
k
RGc R G c R G c
k
n
t
R
R e R e R e
t
R
R e R e R e
τ τ τ
÷
÷
+ + + +
=
+ + + +
(3.144)
gde je
IJ
n1
, IJ
n2
, IJ
nn
– temperature predajnika toplote u cevovodima 1, 2, ..., n u momen-
tu prestanka cirkulacije, ° C,
R
1
, R
2
,... R
n
– termicki otpor izolacione konstrukcije cevovoda 1, 2, ... , n,
K m/W,
R
k–0
– termicki otpor kanala i tla, K m/W,
G
1
, G
2
, ... G
n
– masa predajnika toplote u cevovodima 1, 2, ..., n, na jedinicu duži-
ne, kg/m,
c – specificni toplotni kapacitet predajnika toplote, J(kg K).
Temperatura predajnika toplote u proizvoljnom cevovodu, na primer u cevo-
vodu 1, posle vremena z, od prekida cirkulacije se odreduje po formuli:
1 1
1
1
2/( )
,
n ksr
k ksr
RGc
t
t
e
τ
τ
÷
= +
(3.145)
gde je
t
ksr
– srednja temperatura vazduha u kanalu za vremenski period z, može se upro-
šceno odrediti po formuli: t
ksr
= 0,5 (t
kn
± t
k
)
t
kn
– temperatura vazduha u kanalu u momentu prekida cirkulacije.
Pri nadzemnom vodenju toplovoda:
2/( )
,
n v
k v
RGc
t
t
e
τ
τ
÷
= +
(3.146)
gde je t
v
– temperatura okolnog vazduha.
3.10.5. IZBOR DEBLJINE IZOLACIONOG SLOJA
Izbor debljine izolacije se odreduje prema tehnickim i tehno-ekonomskim ra-
zlozima. Osnovni tehnicki razlog, kojim se rukovodi pri izboru debljine izolacije, se
ogleda u sledecem:
1. obezbedenje zadate temperature predajnika toplote u pojedinim tackama
toplotne mreže; ovaj uslov se obicno javlja kod parovoda u onim slucaje-
vima kada treba da se garantuje isporuka pregrejane pare pojedinim potro-
šacima;
2. održavanje normiranih toplotnih gubitaka;
3. neprekoracenje zadate temperature površine izolacije.
O IZOLACIJI 251
Pri postavljanju toplovoda u radnim prostorijama ili u prohodnim kanalima,
prema uslovima zaštite na radu, temperatura površine ne sme biti viša od 40 do
50°C. U nekim slucajevima granicna temperatura površine se bira iz uslova zaštite
od raspada spoljašnjeg omotaca izolacije.
Na osnovu tehnickih zahteva odreduje se granicna minimalna debljina toplot-
ne izolacije. Pitanje o celishodnosti povecanja debljine izolacije i povecanja efektiv-
nosti toplotne izolacije se rešava tehno-ekonomskim proracumom.
3.10.6. PRORAýUN DUGAýKIH PAROVODA
Pri transportu stišljivog fluida (gasa ili pare) dugackim cevovodima, dolazi do
primetnog pada pritiska duž cevovoda. U tim uslovima jedinicni pad pritiska pare je
promenljiv, jer se gustina fluida, pa prema tome i njegova brzina, menjaju po duži-
ni cevovoda.
Posle odgovarajucih zamena, izraz za konacni pritisak fluida u cevovodu do-
bija oblik:
L
l ∂l
1 2
Slika 3.24. Šema linije pregrejane pare
Razmotrimo kako se menja pritisak fluida po dužini cevovoda. Neka se gas ili
para krecu po cevovodu dužine L od tacke 1. prema tacki 2. (slika 3.24). Stanje flu-
ida u tacki 1. odreduje se pritiskom p
1
apsolutnom temperaturom T
1
i gustinom ȡ
1
.
Oznacimo jedinicni linijski pad pritiska na pocetku cevovoda sa R
1
, a ucešce lokal-
nih gubitaka pritiska sa Į. Izdvojimo na cevovodu beskonacno malu deonicu dužine
cl i oznacimo srednji pritisak fluida na toj deonici sa p, temperaturu sa T, gustinu sa
ȡ, a pad pritisks sa cp. Kako je jedinicni pad pritiska obrnuto proporcionalan gustini
fluida (3.162), pad pritiska u deonici cl iznosi:
– cp = R
1
(1 + Į) · ȡ
1
/ȡ · cl. (3.147)
Negativni znak u levom delu (3.147) odgovara padu pritiska.
Usvajajuci u prvom približenju gustinu fluida upravo proporcionalnom priti-
sku i obrnuto proporcionalnoj apsolutnoj temperaturi, dobija se:
1 1
1
,
p T
p T
ρ
ρ
=
(3.148)
odakle je:
1
1
1
(1 ) ,
p T
p R
p T
α ÷c = +
252 3. Toplotna izolacija opreme
ili:
1 1
1
(1 ) .
T
p p R p l
T
α ÷ c = + c

(3.149)
Integral (3.149) u granicama promene pritiska od p
2
do p
1
i dužine od L do 0
je:
1
1 1
1
0
(1 ) ,
r
p L
p
T
p p R p l
T
α ÷ c = + c
} }
a rezultat
2 2
1 2
1 1
1
(1 ) .
sr
T p p
R p L
p p T
α ÷ = +
(3.150)
Posle odgovarajucih zamena, izraz za konacni pritisak fluida u cevovodu do-
bija oblik:
1
2 1
1 1
2 (1 )
1 .
sr
T R
p p L
p T
α +
= ÷
(3.151)
Odnos T
sr
/T
1
bira se na osnovu podataka proracuna cevovoda. Pri proracunu
cevovoda zasicene pare može se odnos T
sr
/T
1
smatrati jednakim jedinici.
Jednacina (3.151) može se predstaviti i u sledecem obliku:
1
1
1
(1 ) ,
sr
up
sr
T p
p R L
p T
δ α = +
(3.152)
gde su įp
up
= p
1
– p
a
– pad pritiska stišljivog fluida u cevovodu; p
sr
= (p
1
+ p
2
)\2 –
srednji pritisak fluida u cevovodu; T
sr
= (T
1
+ T
2
)/2 – srednja temperatura fluida u ce-
vovodu. Pad pritiska nestišljivog fluida, pri istim vrednostima R
1
, Į, L je:
įp
n
= R
1
(1 + Į) L. (3.153)
Odnos pada pritiska stišljivog fluida i pada pritiska nestišljivog fluida pri istim
vrednostima R
1,
Į, L je:
1
1
.
up
sr
n sr
p
T p
p p T
δ
δ
=
(3.154)
Na slici 3.25 je prikazan raspored pritiska nestišljivog (N) i stišljivog (UP) flu-
ida duž cevovoda. Pri kretanju nestišljivog fluida įp/L – const., pri kretanju stišlji-
vog fluida įp/L = var.
O IZOLACIJI 253
N
UP
L
p
Slika 3.25. Raspored pritiska duž cevovoda sa nestišljivim (N) i stišljivim (UP)
fluidom
Ako su zadati parametri fluida koji se transportuje p
1
i T
1
, na pocetku cevovo-
da i pritisak p
3
na kraju cevovoda, na osnovu (3.151) se lako odreduje jedinicni pad
pritiska na pocetku cevovoda R
1
po kome treba birati precnik
1
1
1
.
(1 )
p
sr
sr
p T
R
p T L
δ
α
=
+
(3.155)
Iz rešenja (3.174) i (3.148) može se dobiti izraz za proracun ucešca lokalnih
gubitaka pritiska u cevovodima koji transportuju stišljivi fluid:
1
1
1
1,15 ,
sr
sr
G
A
L
p T p
p T L
α
ξ
α
δ
ρ
E
=
(3.156)
gde su G – protok fluida, kg/s; ȡ
1
– gustina fluida na pocetku cevovoda, kg/m
3
; p
1
,

įp
– pritisak na pocetku cevovoda i pad pritiska u cevovodu, Pa, A
Į
= 5,1 /Re
0,19
.
Precnik cevovoda odreduje se po obrascu (5.13) po zadatom protoku G, jedi-
nicnom linijskom padu pritiska na pocetku cevovoda R
1
i gustini fluida na pocetku
cevovoda ȡ
1
.
Linijski pad pritiska. U cevovodima kroz koje se transportuje tecnost ili
gas:
į p
l
= R
l
l, (3.157)
gde je įp
l
– linijski pad pritiska na deonici, Pa: R
l
– specificni pad pritiska, tj. pad pri-
tiska po jedinici dužine cevovoda, Pa/m; l – dužina cevovoda, m.
Polazna zavisnost za odredivanje jedinicnog linijskog pada u cevovodu je
Darsijeva jednacina:
2 2
5
0,82 ,
2
i
G
R
d
d
ω ρ
λ λ
ρ
= =
(3.158)
gdesu: Ȝ – koeficijent hidraulickog trenja (bezdimenzionalna velicina); Ȧ – brzina
fluida, m/s; ȡ – gustina fluida, kg/m
3
; d – unutrašnji precnik cevovoda, m; G – ma-
seni protok, kg/s.
254 3. Toplotna izolacija opreme
Koeficijent hidraulickog trenja Ȝ zavisi od karaktera zida cevi (gladak ili hra-
pav) i režima kretanja tecnosti (laminarni ili turbulentni).
Kako glatke cevi u tehnici transporta toplote imaju ogranicenu primenu (uglav-
nom u izmenjivacima toplote), navodimo samo obrasce za proracun koeficijenta tre-
nja glatkih cevi bez podrobne analize:
Autor:
Puazejlj: Re < 2300 (lam. kret.);
Ȝ = 64/Re
Blazijus: 2300 _ Re _ 10
4
;
Ȝ = 0,3164/Re
0–25
Nikuradze: Re _ 10
5
;
Ȝ = 0,0032 + 0,221 /Re
0,237
Altšul: Re > 10
4
;
Ȝ = 1/(1,82 lg Re–1,64)
2
(Puazejljaev obrazac pri laminarnom kretanju fluida važi i za hrapave cevi.)
Osnovnu primenu za transport toplote imaju hrapave celicne cevi. Hrapava
površina može se predstaviti kao niz elementamih uzvišenja visine k (sl. 3.26). Kao
prvi karakteristicni parametar hrapavosti usvajamo visinu uzvišenja hrapavosti, na-
zvanu apsolutna hrapavost. U vecini celicnih cevovoda u radu, ona iznosi, u zavi-
snosti od tehnologije izrade cevi i uslova eksploatacije, od 0,05 do 2 mm.
Kao drugi karakteristicni parametar usvaja se odnos apsolutne hrapavosti i po-
luprecnika cevovoda k/r, koji se naziva relativna hrapavost.
Kako pokazuju ispitivanja celicnih cevi, koja je izvršio G. A. Murin, u Labo-
ratoriji toplifikacije, pri malim brojevima Re koeficijent hidraulickog trenja Ȝ ima
maksimalnu vrednost. Sa povecanjem broja Re, koeficijent hidraulickog trenja se
monotono smanjuje i pri nekoj vrednosti Re
prr
prakticno dostiže minimalnu vred-
nost. Pri daljem povecanju Re broja, koeficijent hidraulickog trenja ostaje konstan-
tan.
Sa dovoljnom tacnošcu za prakticne proracune usvaja se da u tzv. prelaznoj
oblasti, tj. pri 2300 < Re < Re
pr
,. koeficijent hidraulickog trenja zavisi od ekvivalen-
tne relativne hrapavosti k
e
/r kao i od Re broja, a pri Re > Re
pr
koeficijent hidraulic-
kog trenja zavisi samo od k
e
/r, a ne zavisi od Re broja.
Pod ekvivalentom relativnom hrapavošcu realnog cevovoda podrazumeva se
veštacka ravnotnerna hrapavost cilindricnog zida ciji je koeficijent hidraulickog tre-
nja u oblasti Re > Re
pr
isti kao i u datom realnom cevovodu.
Eksperimentalnim putem dobijena zavisnost koeficijenta hidraulickog trenja
celicnih cevi od Re broja i relativne hrapavosti, dobro se opisuje jednacinom koju je
predložio A. D. Altšul.
Ȝ = 0,11 (k
e
/d + 68/Re)
0,25
. (3.159)
H
Slika 3.26. Presek hrapave cevi
O IZOLACIJI 255
Pri k
e
= 0 Altšulov obrazac prelazi u Blazijusov obrazac. Pri Re = · Altšulov
obrazac prelazi u obrazac prof. B. L. Šifrinsona:
Ȝ = 0,11 (k
e
/d)
0,25
. (3.160)
Kako sa povecanjem Re broja vrednost drugog sabirka u zagradama u (3.159)
naglo opada, to pri vecim Re brojevima razlika izmedu vrednosti Ȝ nadenim po Ši-
frinsonovom i Altšulovom obrascu postaje zanemarljiva.
Usvajajuci dopuštenu razliku od 3 % u vrednosti koeficijenta hidraulickog tre-
nja po obrascima Altšula i Šifrinsona, iz uslova Ȝ
A

Š
– 1 = 0,03 dobija se:
Re
pr
= 568 d/k
e
, (3.161)
gde su Ȝ
A
i Ȝ
Š
– vrednosti Ȝ, izracunate po (3.159) i (3.160). Zbog toga pri Re < 568
d/k
e
koeficijent hidraulickog trenja treba odredivati po (3.159), a pri Re > 568 d/k
e
– po jednostavnijem obrascu (3.160). Što je relativna hrapavost manja, to je veca
vrednost Re
pr
. Pri Re _ Re
pr
prakticno je kvadratna zavisnost pada pritiska u cevo-
vodu od protoka.
Na osnovu raspoloživih materijala hidraulickih ispitivanja toplotnih mreža i
vodovoda, preporucuju se sledece vrednosti apsolutne ekvivaletne hrapavosti, u m,
za hidraulicki proracun toplotnih mreža:
– parovodi: 0,2 · 10
–3
;
– mreže sa vodom u uslovima normalne eksploatacije: 0,5 · 10
–3
;
– cevovodi kondenzata i potrošne tople vode: 1 · 10
–3
.
U toplotnim mrežama obicno je Re > Re
pr
i zbog toga toplotne mreže, po pra-
vilu, rade u oblasti kvadratne zavisnosti.
Obrazac (3.158) za linijski pad pritiska u oblasti kvadratne zavisnosti može-
mo dovesti u oblik pogodniji za prakticne proracune:
Jedinicni pad pritiska, Pa/m je:
R
l
= A
R
G
2
/ ȡ d
5,25
. (3.162)
Precnik cevovoda, m:
d = A
d
G
0,38
/(Rl · ȡ)
0,19
. (3.163)
Propusna moc cevovoda, kg/s:
G = A
v
G
R
l
0,5
· d
2,625
.

(3.164)
Pri transportu tecnosti pa i vode, tj. pri ȡ = const., navedeni obrasci mogu se
napisati u sledecem obliku:
R
l
= A
v
R
G
2
/d
5,25
, (3.165)
d = A
v
d
G
0,38
/R
l
0,19
, (3.166)
G = A
v
G
R
l
0,5
· d
2,625
. (3.167)
Vrednosti koeficijenta A i A
v
date su u tabeli 3.23.
256 3. Toplotna izolacija opreme
Lokalni pad pritiska. Ako na deonici cevovoda postoji niz lokalnih otpora,
ukupni pad pritiska u svim lokalnim otporima, Pa, odreduje se po obrascu:
2 2
4
0,812 ,
2
m
G
p
d
ω
δ ξ ρ ξ
ρ
= =
¿ ¿
(3.168)
Ȉȟ gde je – zbir koeficijenata lokalnih otpora postavljenih na deonici; ȟ – bez-
dimenzionalna velicina koja zavisi od vrste otpora.
Ako zamislimo pravolinijski cevovod precnika d, ciji je linijski pad pritiska
jednak padu pritiska u lokalnim otporima, dužina takve deonice cevovoda naziva se
ekvivalentna dužina lokalnih otpora i može se ocigledno naci iz jednacine:
įp
m
= R
l
· l
e
; (3.169)
2 2
,
2 2
e
l
d
ω ω ρ
ξ ρ λ =
¿
odakle je ekvivalentna dužina lokalnih otpora, m:
l
e
= Ȉȟd/Ȝ. (3.170)
Zamenom u jednacini (3.170) vrednosti koeficijenta hidraulickog trenja po Ši-
frinsonu, obrazac za ekvivalentnu dužinu mesnih otpora dobija oblik:
l
e
= A
l
· Ȉȟ · d
1,25
. (3.171)
Kao što se vidi iz (3.171), ekvivalentna dužina lokalnih otpora je proporcio-
nalna zbiru koeficijenata lokalnih otpora u prvom stepenu i precnika cevovoda na
stepen 1,25.
Otpori zavojnih, zavarenih i prirubnickih spojeva cevovoda pri pravilnom
izvodenju su beznacajni, pa ih stoga valja razmatrati zajedno sa linijskim otporima.
Preporucene vece vrednosti apsolutne hrapavosti podrazumevaju i te otpore.
Odnos pada pritiska u lokalnim otporima cevovoda i linijskog pada pritiska u
tom cevovodu, predstavlja ucešce lokanih otpora. Nije teško videti da je ucesce lo-
kalnih otpora jednako odnosu ekvivalentne dužine lokalnih otpora prema dužini ce-
vovoda:
Į= įp
m
/įp
l
= l
e
/l. (3.172)
Iz rešenja, po zbiru koeficijenata lokalnih otpora i raspoloživom padu pritiska,
moguce je naci udeo lokalnih gubitaka:
0,48
0,24 0,24
,
(1 ) ( / )
G
A
l
p l
α
α ξ
α δ ρ
E
=
+
(3. 173)
gde je A
Į
= 5,1/k
e
0,19
.
O IZOLACIJI 257
Tabela 3.23. Vrednosti koeficijenata A u obrascima (3.162) – (3.174)
Koeficijent Dimenzija Izraz
Aps. ekviv. hrapavost k
e
, m
0,0002 0,0005 0,0011
A
R
m
0,25
0,0894 k
e
0,25
10,6 · 10
–3
13,3 · 10
–2
15,92 · 10
–3
A
v
R
m
3,25
/kg 0,0894 k
e
0,25
10,92· 10
–6
13,62 · 10
–6
16,3 · 10
–6
A
d
m
0,475
0,63 k
e
0,0475
0,414 0,435 0,448
A
v
d
m
0,62
/kg
0,0475
0,19
0, 63
e
k
ρ
111,5 · 10
–3
117 · 10
–3
121 · 10
–3
A
G
m
–1,25
0,125
3, 35
e
k
9,65 8,62 7,89
A
v
G
kg
0,5
/m
1,825
0,05
0,125
3, 35
e
k
302 269 246
A
Į
m
–0,19
0,19
5,1
e
k
25,2 21,4 18,6
A
v
Į
m
0,53
/kg
0,24
0,19 0,24
5,1
e
k ρ
4,54 3,82 3,34
A
Į
m
–1,25
0,25
9,
e
k
76,4 60,7 51,1
Radi lakšeg rešavanja, jednacinu (3.173) napisacemo u sledecem približnom
obliku:
4
.
1 /
d
G
A
l
p l
α ξ
α δ ρ
E
=
+
(3.174)
U granicama promene Į od 0 do 1, moguce je sa greškom od ± 6% usvojiti:
1,15 .
/
G
A
l
p l
α
ξ
α
δ ρ
E
=
(3.174b)
Pri transportu tecnosti, pa i vode:
1,15 ,
/
v
G
A
l
p l
α
ξ
α
δ
E
=
(3.174c)
gde je įp – raspoloživi pad pritiska, Pa.
258 3. Toplotna izolacija opreme
Kao što se vidi iz jednacina (3.174), udeo lokalnih otpora raste sa povecanjem
zbira koeficijenata lokalnih otpora po jedinici dužine cevovoda Ȉȟ/l, kao i pri sma-
njenju raspoloživog jedinicnog pada pritiska po jedinici dužine cevovoda įp/l.
Zbirni pad pritiska. Zbir padova pritisaka – linijskog i u lokalnim otporima –
odreduje se po obrascu:
įp = įp, + įp
m
= įp
t
(1 + įp
m
/įp,) = R
l
· l(l + Į) = R
l
· (l + l
e
) (3.175)
odakle je:
R
l
= įp/[(l + Į)]. (3.176)
U tabeli 3.23 date su vrednosti koeficijenata A, koje ulaze u obrasce (3.162)
– (3.174).
Vrednosti A
v
u tabeli 3.23 odnose se na vodu cija je gustina ȡ = 975 kg/m
3
,
pri t = 75°C.
O IZOLACIJI 259
4. HIDROIZOLACIJE U ZGRADARSTVU
4.0. UVOD U HIDROIZOLACIJE
Zaštita gradevinskih objekata od vlage i vode poznata je pod nazivom „hidro-
izolacija“, predstavlja specificnu i veoma znacajnu oblast gradevinarstva. Šezdese-
tih godina prošlog veka nagli razvoj gradevinarstva, a posebno stambene montažne
gradnje, doveo je do razvoja proizvodnje novih gradevinskih materijala, medu koji-
ma hidroizolacioni materijali zauzimaju znacajno mesto. Proizvodnja hidroizolaci-
onih materijala zasniva se na preradi bitumena i polimernih materijala kao i cemen-
tnih kompozicija.
Prateci razvoj ove oblasti u razvijenim zemljama u našoj zemlji je u periodu
od 1960. godine do 1990. godine izgradeno 6 rafinerija nafte, kao i 8 fabrika koje su
preradivale bitumen u hidroizolacione proizvode. Kvalitet proizvodnje je regulisan
izradom domacih standarda i propisa po ugledu na inostrane standarde tako da se ta-
dašnja proizvodnja mogla ravnomerno plasirati na inostrana tržišta.
Pored sistema na bazi bitumenskih hidroizolacionih materijala istraživani su,
projektovani i izvodeni i drugi hidroizolacioni sistemi od inostranih materijala, ko-
ji nisu proizvodeni u našoj zemlji, a koji su bili ugradivani od strane domacih izvo-
daca na gradevinskim objektima u zemlji i inostranstvu. To su bili razni tipovi sin-
tetickih traka i bezšavnih membrana kao i razni aditivi za izvodenje krutih cemen-
tnih kompozicija u obliku penetrirajucih premaza, šljema i vodonepropustljivih mal-
tera i betona.
U meduvremenu državne promene granica uticale su na suženje i stagniranje
celokupne privrede u našoj zemlji tako da današnja Srbija predstavlja zemlju sa dve
rafinerije nafte i dve fabrike za proizvodnju bitumenskih hidroizolacionih proizvoda.
Nedostatak savremenih proizvoda kako polimerbitumenskih tako i sintetickih nado-
knaduje se uvozom iz zemalja Evropske Unije.
Domaca tehnicka regulativa bazira na domacim standardima koji su delom
harmonizovani sa evropskim normama kao i na direktno usvojenim evropskim stan-
dardima i ostalim domicilnim standardima zemalja Evropske Unije.
Kada se govori o hidroizolaciji nadzemnih objekata prvenstveno se misli na
objekte visokogradnje kao što su stambene i javne zgrade, industrijski objekti i dru-
go. Ovi objekti i njihovi spoljni delovi kao što su krovovi i fasade izloženi su spolj-
nim uticajima, atmosferskim padavinama, dok su ukopani delovi kao što su temelji,
podrumi, podzemne garaže i druge prostorije izloženi uticaju podzemne vlage i vo-
de. Unutrašnji delovi objekta kao što su mokri cvorovi – kupatila, kuhinje, perioni-
260 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
ce, takode su izloženi uticaju vode pa se ne mogu izvoditi bez odgovarajuce hidroi-
zolacije podova i zidova.
U daljem izlaganju su obradene hidroizolacije u zgradarstvu. Razmatrani su
uticaji vode i vlage na nadzemne, podzemne i unutrašnje delove objekta, obradeni
su hidroizolacioni materijali i sistemi, podela hidroizolacija prema objektima, odno-
sno oblastima gradevinarstva, hidroizolacije ukopanih objekata, hidroizolacije kro-
vova – terasa, regulativa i preporuke za projektovanje i izvodenje hidroizolacija no-
vih objekata i za objekte u eksploataciji.
4.1. HIDROIZOLACIONI MATERIJALI
4.1.1. DEFINICIJA I ZAHTEVI
Hidroizolacioni materijali cine posebnu grupu gradevinskih materijala za koje
važe vrlo strogi zahtevi za kvalitet. To su materijali koji se ne smatraju za konstruk-
cione, niti nosive, ali su oni odgovorni za upotrebljivost i stanje konstrukcije. Ugra-
deni u objekte odnosno u sisteme konstrukcija, izloženi su spoljnim i unutrašnjim
uticajima kojima su izložene i konstrukcije. Osnovni zadatak hidroizolacionih mate-
rijala je da štite konstrukciju, odnosno objekat od uticaja vlage i vode, a da se pri to-
me ne degradiraju. Za hidroizolacione materijale koji se ugraduju u sisteme krovnih
hidroizolacija pored vodoneropustljivosti, bitan uslov je i otpornost na atmosferske
uticaje u koje dolaze promene temperature, uticaj toplote, uticaj UV zraka i drugo.
Kada se govori o hidroizolacionim materijalima prvenstveno se misli na bitu-
menske materijale, iako se u hidroizolacione svrhe primenjuju kako sinteticki mate-
rijali tako i cementni kompozitni materijali. Izmedu ovih materijala iako im je name-
na ista, postoje velike razlike u sirovinskoj osnovi, tehnickim karakteristikama, me-
stu primene, nacinu ugradivanja, obradi detalja, trajnosti, reološkim i drugim svoj-
stvima.
4.1.1.1. OPŠTI ZAHTEVI
Hidroizolacioni materijali po fizickomehanickim svojstvima treba da su:
– vodonepropustljivi za vodu i da je ne upijaju;
– postojani u dodiru sa vodom i drugim materijalima;
– bez štetnog uticaja na druge materijale sa kojima dolaze u dodir;
– bez štetnog uticaja na ljude i okolinu prilikom ugradivanja, a i kasnije u ek-
sploataciji objekta;
– zadovoljavajuce plasticnosti pri niskim temperaturama i postojanosti na vi-
šim temperaturama;
– dobre otpornosti na nagle temperaturne promene;
– da budu sposobni da prate dilatacije podložnih (betonskih i drugih) kon-
strukcija;
– da budu sposobni da premoste manje prsline u podložnim konstrukcijama
(sami i u razlicitim kombinacijama);
– otporni na deformacije pod pritiskom odnosno pod uticajem tzv. uklješte-
nja;
– jednostavni za primenu;
O IZOLACIJI 261
– dobri izolatori elektricne struje;
– samogasivi ili bar teže zapaljivi;
– otporni na probijanje i rastinje.
4.1.1.2. POSEBNI ZAHTEVI
Posebni zahtevi su uslovljeni eksploatacionim uslovima i mestom ugradiva-
nja. U posebne zahteve pre svega dolazi otpornost na starenje ugradenih materija-
la pod uticajem fizickih, mehanickih, hemijskih i drugih faktora. Zavisno od vrste
objekta, odnosno od dela objekta, projektnog rešenja, eksploatacionih uslova i uslo-
va održavanja izdvaja se sledeca grupa uzrocnika, koji mogu prouzrokovati prome-
ne svojstava izvedenih hidroizolacija, odnosno hidroizolacionih materijala kroz vre-
me:
– zracenje – svetlosno zracenje (ultravioletno i infracrveno) suncana energi-
ja, toplotna energija, nuklearna energija;
– temperatura – niska, visoka i temperaturni šokovi;
– voda – atmosferske padavine u cvrstom stanju (sneg, led), u tecnom stanju
(kiša, kondezna voda, ustajala voda) u gasovitom stanju (vodena para, ma-
gla, visoka relativna vlažnost); podzemna voda (neagresivna i agresivna,
procedna, ustavljena voda, voda pod pritiskom, kapilarna voda, adhezivna
voda, adsorpciona voda);
– vazduh – cist vazduh (kiseonik, ozon, ugljendioksid, azot), zagadeni vaz-
duh – gasoviti sastojci (sumporni oksidi, hlor), cvrste cestice (pesak, praši-
na, blato, cad i druge necistoce);
– biološki uticaji – mikroorganizmi, gljive, bakterije;
– mehanicki uticaji – trajna i povremena pomeranja usled „rada“ konstrukci-
je, sleganja objekata i drugo;
– fizicki uticaji – voda pod pritiskom i kolebanje nivoa vode, uticaj vetra, uti-
caj vode i vetra, habanje (erozija), pritisak snežnog pokrivaca, uticaj odmr-
zavanja i zamrzavanja vode, uticaj saobracaja i drugo;
– agresivni uticaji – hemijski, elektrohemijski, fizicki (industrijska so, po-
gonska goriva, ulja i štetni sastojci sadržani u vodi).
Navedeni uticaji su medusobno divergentni i prakticno ne postoji mogucnost
da hidroizolacija objekta bude istovremeno izložena svim navedenim faktorima sta-
renja. Stoga je kod izbora materijala i sistema hidroizolacije neophodno utvrditi po-
sebno zahteve prema mestu ugradnje materijala (na primer, u krovu ili temelju), pre-
ma vrsti objekta i eksploatacionim zahtevima kao i prema ekonomskim mogucno-
stima.
4.1.2. PODELA HIDROIZOLACIONIH MATERIJALA I SISTEMA
4.1.2.1. PODELA MATERIJALA PREMA SIROVINSKOJ OSNOVI
Prema sirovinskoj osnovi razlikuju se tri osnovna tipa:
a) hidroizolacioni materijali od bitumena i polimerbitumena u obliku prema-
za, namaza mastiksa i traka;
262 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
b) hidroizolacioni materijali od sintetickih smola u obliku traka – membrana i
debeloslojnih premaza – tzv. bezšavnih membrana.
c) hidroizolacioni materijali tipa cementnih kompozicija u obliku premaza,
šljema i vodonepropustljivih maltera i injekcionih masa.
4.1.2.2. PODELA MATERIJALA PREMA KONZISTENCIJI
a) Fleksibilni sistemi (plasticni, plastoelasticni i elasticni) – na bazi bitumen-
skih, polimerbitumenskih i sintetickih materijala.
b) Kruti sistemi (cementne kompozicije koje vezu sa podlogom ostvaruju fi-
zicki – prianjanjem za podlogu ili penetrirajuci u podlogu).
4.1.2.3. PODELA PREMA NACINU UGRAĈIVANJA
Prema nacinu ugradivanja materijala razlikuju se:
a) Višeslojni fleksibilni sistemi od bitumenskih, i polimerbitumenskih traka
koji se izvode medusobnim lepljenjem traka po vrucem postupku (namazima bitu-
menom ili postupkom livenja) ili varenjem plamenikom;
b) Bitumenski premazi, namazi, paste koji se izvode premazivanjem, pri ce-
mu se u slucaju pasta može primeniti i armiranje staklenom tkaninom po hladnom
postupku. Veza sistema za podlogu ostvaruje se uglavnom punim lepljenjem ukoli-
ko se prvi sloj paste ne nanosi preko trake. U ovu grupu prema nacinu ugradnje po
hladnom postupku mogu se uvrstiti i bitumenske samolepljive trake.
c) Sistemi od sintetickih/elastomernih traka koji se po pravilu izvode kao jed-
noslojni sistemi pri cemu mora biti zagarantovana vodonepropustljivost spojeva, ot-
pornost na mehanicka oštecenja i otpornost na vremenske uticaje – starenje.
– Obrada spojeva sintetickih termoplasticnih traka se izvodi postupkom hlad-
nog varenja (na primer tetrahidrofuranom kod varenja poliizobutilen traka),
varenjem toplim vazduhom, upotrebom zaptivnih i pokrivnih traka, visoko-
frekventnim varenjem, varenjem toplim kajlovanjem, upotrebom specijal-
nih lepkova i drugo.
– Obrada spojeva elastomernih traka (traka od sinteticke gume) izvodi se vul-
kanizacijom na toplo (Hot Binding), kontaktnim lepkom, pokrivnim traka-
ma i drugo.
d) Tecne sinteticke bezšavne membrane, koje se primenjuju po hladnom po-
stupku, premazivanjem ili prskanjem.
e) Kruti sistemi od cementnih kompozicija (premazi, „šljeme“ malteri, injek-
cione mase) koji se izvode u više slojeva po hladnom postupku preko vlažne podlo-
ge premazivanjem cetkom, prskanjem, nabacivanjem fanglom, malterisanjem, injek-
tiranjem, torkretiranjem.
4.1.3. MATERIJALI ZA HIDROIZOLACIONE SISTEME
4.1.3.1. UGLJOVODONICNI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI
U ugljovodonicne hidroizolacione materijale spadaju svi materijali kod kojih
je osnovna komponenta bitumen za kolovoz (SRPS U.M3.010:1975) i duvani bitu-
men (SRPS B.H4.050:1996). Oni se u hidroizolacijama primenjuju kao namaz bez
O IZOLACIJI 263
ikakvih dodataka i modifikacije ili fabricki preradeni – kombinovani sa razlicitim
materijalima u vidu premaza, namaza i traka (bitumenske i polimerbitumenske sa
razlicitim ulošcima).
4.1.3.1.1. Bitumenski i polimerbitumenski premazi, namazi i paste
– Hidroizolacioni materijali na osnovu organskih rastvaraca za hladni postu-
pak (SRPS U.M3.240:1989).
Ovi proizvodi su bitumeni odredenih standardnih kvaliteta otopljeni u odgo-
varajucim rastvaracima. Primenjuju se u vidu premaza i namaza, pri cemu u slucaju
premaza debljina sloja nije veca od 1 mm, dok je u slucaju namaza debljina sloja od
1-5 mm. Prethodni premazi i tecni namazi sadrže najmanje 30 %, odnosno najmanje
50 % bitumena, dok nanosi (paste) pored bitumena (najmanje 40 %) i rastvaraca sa-
drže još i neko mineralno punilo (najmanje 10 %). Pored bitumena kao veziva za sa-
vremene paste koriste se i polimerni bitumeni.
– Hidroizolacioni materijali za topli postupak (SRPS U.M3.244:1989).
Ovi proizvodi su duvani bitumeni i neke vrste bitumena za kolovoze sa ili bez
dodatka mineralnog punila (50 % do 0 %). Proizvode se namazi za podzemne radove
(sa tackom razmekšavanja po PK najmanje 55°C) i namazi za nadzemne radove (sa
tackom razmekšavanja po PK najmanje 75°C). Namazi služe i za medusobno leplje-
nje slojeva traka kod višeslojnih hidroizolacija u debljini sloja od oko 5 mm.
– Hidroizolacioni materijali od mastiksa (SRPS U.M3.246:1988).
Ovi proizvodi su industrijski izradene mešavine od bitumena za kolovoze, fi-
lera i peska standardnih kvaliteta. Razlikuju se dve vrste: izolacioni – sa najmanje
22 % bitumena i najviše 78 % filera i zaštitni – sa najmanje 15 % bitumena najvi-
še 50 % fiilera, peska 3-13 % i kamene sitneži sa najvecim zrnom do 5 mm u kolic-
ni do 35 %.
4.1.3.1.2. Bitumenske i polimerbitumenske trake
– Neposuti bitumenom impregnisani krovni karton (SRPS U.M3.220:1987.)
Ovaj proizvod se sastoji od sirovog krovnog kartona i bitumena za impregna-
ciju bez posipa mineralnim materijalom. Ovaj materijal se deklariše prema površin-
skoj masi (g/m
3
), pri cemu ukupna masa bitumena za impregnaciju treba da iznosi
najmanje 100 % mase krovnog kartona.
– Bitumenska traka sa uloškom od sirovog krovnog kartona (SRPS
U.M3.226:1987.)
Sastoji se od sirovog krovnog kartona impregnisanog bitumenom za kolo-
voz i sa obe strane obloženog bitumenskom masom na bazi duvanog bitumena. Za-
šticuje se mineralnim posipom koji sa jedne strane može da bude krupnozrn i obo-
jen. Prema kolicini bitumena, proizvode se tri kategorije bitumenskih traka ovog ti-
pa koje se oznacavaju sa 3, 4 i 5 pri cemu minimalni sadržaj bitumena iznosi 1500,
2300 i 3000 g/m
2
.
– Bitumenska traka sa uloškom od staklenog voala (SRPS U.M3.231:1989)
je stakleni voal najmanje mase 50 g/m
2
obložen bitumenskom masom na
bazi duvanog bitumena ili bitumena za kolovoz sa dodatkom polimera, za-
šticena mineralnim posipom ili drugim pogodnim materijalom. Prema ko-
264 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
licini bitumena proizvode se ceitiri kategorije bitumenskih traka ove vrste
koje se oznacavaju sa 2, 3, 4 i 5 a kojima odgovaraju najmanji sadržaji bi-
tumena od 1200, 2000, 2800 i 3400 g/m
2
.
– Bitumenska traka sa uloškom od staklene tkanine (SRPS U.M3.234:1991),
izraduje se od tkanine sa oznakama 50, 100 i 150, ove oznake predstavljaju
površinske mase i to mase 50-100 g/m
2
, 100-150 g/m
2
i 150-200 g/m
2
. Tka-
nina je sa obe strane obložena bitumenskom masom na bazi duvanog bitu-
mena ili bitumenom za kolovoz sa dodatkom polimera. Traka se štiti mine-
ralnim posipom ili drugim pogodnim materijalom, vec prema nameni tra-
ke. S obzirom na kolicinu bitumena proizvode se cetiri kategorije ovih tra-
ka – trake 2, 3, 4 i 5. Ovim trakama odgovaraju najmanji sadržaji bitumena
od 1600, 2000, 2800 i 3400 g/m
2
.
– Bitumenska traka za varenje (SRPS U.M3.300:1989) izraduje se sa uloš-
kom od staklene tkanine, staklenog voala i poliestarskog filca sa oznakama
4 i 5 (debljine 3,6 i 4,5 mm i površinske mase 3200 g/m
2
i 4200 g/m
2
).
– Bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije za parnu branu i
izjednacenje pritiska (SRPS U.M3.301:1991) izraduje se od aluminijumske
folije debljine 0,080 mm koja je sa obe strane obložena bitumenskom ma-
som na bazi duvanog bitumena ili bitumenom za kolovoz sa dodatkom poli-
mera. Traka je zašticena mineralnim materijalom, a sa druge pogodnim ma-
terijalom. Prema kolicini bitumena proizvodi se u dve kategorije 3 i 4 koji-
ma odgovaraju sadržaji bitumena 1800 i 2600 g/m
2
.
– Bitumenska traka za izjednacavanje parnog pritiska (SRPS U.M3.302:1991)
izraduje se od staklenog voala ili staklene tkanine sa obe strane obložena
bitumenskom masom koja se sa jedne strane pokriva najviše 70 % trake sa
posipom granulacije od najmaje 1,5 mm. Proizvodi se u tri kategorije 2, 3,
4 (V
2
, V3, V
4
odnosno T
3
i T
4
) kojima odgovaraju najmanje kolicne bitu-
mena 1200, 2000 i 2800 g/m
2
).
– Aluminijumska folija jednostrano obložena bitumenskom masom (SRPS
U.M3.229:1989) je dezenirana aluminijumska folija debljine 0.1 mm, jed-
nostrano obložena bitumenskom masom. Traka se sa donje strane štiti posi-
pom od sitnog peska. Minimalna kolicina veziva je 700 g/m
2
a površinska
masa trake je 1.5 kg/m
2
. Prekidna sila trake iznosi 150/150 N/5 cm a izdu-
ženje 3 % u oba smera.
– Bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije (SRPS
U.M3.230:1989) je dezenirana aluminijumska folija debljine 0.08 do 020
mm sa obe strane obložena masom na bazi duvanog bitumena ili bitume-
na za kolovoz sa dodatkom polimera. Traka se zašticuje posipom ili drugim
pogodnim materijalima. S obzirom na kolicinu bitumena proizvodi se u 5
kategorija koje nose oznake 1, 2, 3, 4 i 5. Ovim oznakama odgovaraju koli-
cine bitumena 700, 1000, 1800, 2600 i 3200 g/m
2
.
– Bitumenizirani krovni karton (SRPS U.M3.234:1988) je sirovi karton im-
pregnisan bitumenom za kolovoze sa obe strane obložen bitumenskom ma-
som za oblaganje na bazi duvanog bitumena, i zašticen pogodnim mineral-
nim posipom. Ukupna kolicina bitumena treba da iznosi 150 % u odnosu na
O IZOLACIJI 265
masu upotrebljnog kartona. Sadržaj mineralnog punila u masi za oblaganje
iznosi najviše 30 %. Deklariše se prema površinskoj masi (g/m
2
). Prekidna
sila ovog materijala zavisno od uloška treba da iznosi 150, 200, 250 i 300
N/5 cm, a izduženje pri kidanju najmanje 2 %.
4.1.3.1.3. Proizvodnja savremenih ugljovodoniþnih
traka – membrana
Savremena proizvodnja hidroizolacionih materijala u zapadnoevropskim ze-
mljama sve manje bazira na upotrebi oksidisanog bitumena. Zbog povecanja granice
plasticnosti i poboljšanja reoloških osobina u smislu plasticnosti i elasticnosti, oksi-
disani bitumen je u proizvodnji savremenih bitumenskih traka zamenjen upotrebom
modifikovanih bitumena, tj. polimernim odnosno elastomernim bitumenima. Kod
ovakvih modifikovanih veziva umešavanjem polimera APP (ataktickog polipropile-
na), elastomera SBS (stiren butadien stirena) ili olefina znatno su poboljšana fizic-
ko-mehanicka i reološka svojstva gotovog proizvoda. Poboljšanjem granice plastic-
nosti trake (izmedu tacke topljenja mase po PK i tacke loma po Frasu) omogucena
je proizvodnja traka (membrana) debljine i do 5 mm što za posledicu ima smanjenje
broja traka u sistemu hidroizolacije.
APP trake – membrane: bitumen je modifikovan sa plastomernim polimerom
(atakticki polipropilen), elastomernim polimerom (atakticki polipropilen i co-poli-
mer) i elastopoliolefinom (atakticki polipropilen i odabrani co-polimer). Ove vrste
masa imaju izrazitu karakteristiku plasticnosti podesnu za sva podrucja primene, na-
rocito tamo gde je potrebna otpornost na toplotu i posebno na UV zrake (granica pro-
secne plasticnosti od –10°C do +130°C). Membrana se primenjuje i kao završni sloj
u krovnim hidroizolacijama, bilo da je zašticena mineralnim posipom, bilo odgova-
rajucim kompatibilnim reflektujucim premazima.
SBS trake – membrane: bitumen je modifikovan sa elastomernim polimerom
(stiren butadien stiren). SBS membrana se odlikuje visokom elasticnom komponen-
tom. Iz tog razloga ona je odlicna za primenu, a narocito tamo gde su prisutna znat-
na pomeranja konstrukcije. SBS je mekan, tako da se dobro ponaša na niskim tem-
peraturama, dok nezasicenost polimera uslovljava nisku otpornost na UV zrake, ta-
ko da je kvalitetna zaštita sa mineralnim granulama obavezna za trake primenjene u
završnom sloju (granica prosecne plasticnosti od –35
o
do 90°C).
APA0 trake – membrane: bitumen je modifikovan terpolimeramorfnim poli-
alfa-olefinom (etilen-propilen-butan). APA0 molekule su vrlo kompatibilne sa bitu-
menom i zbog toga one dozvoljavaju visoko i dugo opterecenje ne menjajuci perfor-
manse. Prakticno, APA0 membrane su kombinacija kvaliteta APP i SBS membrana:
one su otporne na toplotu, na UV zrake, imaju ekstremnu fleksibilnost, sa njima se
lako radi na niskim temperaturama imaju vrlo veliku otpornost na mehanicka napre-
zanja, a iznad svega veliku otpornost na toplotne uticaje.
U tabeli 4.1 je dat uporedni pregled karakteristicnih parametara za sva tri tipa
traka – membrana. Evolucija veziva modifikovanjem bitumena za proizvodnju sa-
vremenih traka – membrana omogucava i upotrebu novih vrsta armatura od stakle-
nih i poliestarskih tkanina.
266 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Tabela 4.1. Uporedni pregled karakteristicnih parametara
polimerbitumenskih traka – membrana
Karakteristike
MEMBRANA
APP SBS APA0
1. Fleksibilnost (savitljivost) trake na niskim
temperaturama
0°C/-20°C
.
15°C/-
350°C
-35°C
2. Postojanost na toploti 110°C/140°C 80°C/100°C 150°C
3. Otpornost na UV zracenje dobra neotporna vrlo dobra
Armatura može da bude od netkanog poliestarskog filca (PV), staklenog voa-
la (V), staklene tkanine (T) i aluminijumske folije (Al). Upotrebljavaju se i armature
dobijene kombinacijom poliestarskih i staklenih vlakana, zatim duple armature, ko-
je se u proizvodnji membrana prethodno impregniraju, a zatim oblažu modifikova-
nom bitumenskom masom. Njihovo mesto je unutar membrane ili na površini kada
se primenjuju kao laminati.
Od vrste armature zavise fizicko-mehanicka i reološka svojstva trake – mem-
brane. Armature obeležene slovima imaju odredene kvalitete prema sledecem:
V – stakleno vlakno: armatura od staklenih vlakana, ojacana sa poliestarskom
predom. Membrana sa ovom armaturom ima dobru dimenzionalnu stabilnost. Sta-
klena vlakna mogu biti laminirana sa aluminijumskom folijom koja garantuje apso-
lutnu vodonepropustljivost i paronepropustljivost.
P – kratka poliestarska vlakna: armatura proizvedena od kratkih poliestarskih
vlakana. Poslednjih godina armatura P je stabilizovana sa staklenim vlaknima. Ova
armatura ima dimenzionalnu stabilnost.
PC – Spun bonded: armatura od netkanog poliestra, stabilizovana sa stakle-
nom predom. Ova armatura ima veliku otpornost na zatezanje. Osim što staklena
vlakna poboljšavaju dimenzionalnu stabilnost, sprecavaju i fenomen skupljanja du-
žinom preklopa trake.
Alu – Aluminijum armatura od alu-folije garantuje paronepropustljivost; sa
ovom armaturom se proizvode membrane za parnu branu. Upotrebljavaju se kada ni-
je potrebna visoka mehanicka otpornost.
P-Alu – Armatura od poliestarskog filca laminiranog aluminijumskom foli-
jom u toku proizvodnje trake – membrane. Na ovaj nacin membrana pored funkcije
parne brane ima odlicnu otpornost na mehanicko naprezanje. Završna obrada mem-
brane izvodi se mineralnim posipom, polietilen filmom, polipropilenskom netkanom
tkaninom, posipom peska i talka.
Savremene hidroizolacione membrane imaju znatno izmenjena svojstva u od-
nosu na klasicne trake, a donekle i na sadašnju domacu proizvodnju. Usavršavanjem
tehnologije proizvodnje savremenih traka omogucena je proizvodnja membrana ve-
cih debljina što je uticalo na smanjenje broja slojeva u sistemu krovnih hidroizolaci-
ja, a time i na smanjenje vremena izvodenja radova i cenu koštanja kao i na poveca-
nje kvaliteta hidroizolacija izvedenih savremenim uvoznim membranama.
O IZOLACIJI 267
4.1.3.2. METALNE TRAKE
U ovu grupu materijala dolaze dezenirane bakarne i aluminijumske folije ko-
je nisu fabricki obradene bitumenskom masom za oblaganje. Primenjuju se u kombi-
naciji sa bitumenskim trakama koje se lepe bitumenom. Koriste se folije debljine do
0.2 mm. Aluminijumska folija sme da se polaže samo preko betonske podloge pre-
mazane bitumenskim premazom. Aluminijumska folija po svome kvalitetu odgova-
ra standardima SRPS C.C2.100 i SRPS C.C4.025.
Bakarne folije se u sistemu za hidroizolacije uglavnom primenjuju za zaptiva-
nje dilatacionih razdelnica i tada su debljine vece od 0,1 mm.
4.1.3.3. SINTETICKI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI
4.13.3.1. Sintetiþke i elastomerne trake
Hidroizolacioni materijali ovog tipa su materijali u rolnama – trake (membra-
ne) debljine 1-3 mm i folije debljine do 1 mm, kao i razni premazi, namazi i paste.
Svi ovi materijali predstavljaju fleksibilne fabricke proizvode za ciju se proizvodnju
prema EN 16967:2004 i EN 16956:2005 koriste sledece grupe sintetickih materija-
la. elastomera i termoplasticnih elastomera:
a) Sinteticki materijali
CSM ili PE-CS – hlorsulfatni polietilen
EEA – Etilen-etilacetat-kopolimer
Etilen-etilacetat-terpolimer
EBA – Etilen-butilacetat
CSB ili EBT – Etilenkopolimerizat-bitumen
Etilen-bitumentermoplast
EVAC – Etilen-vinilacetat-koplimer
FPO ili PO-F – Metil-poliolefin
FPP ili PP-F – meki-polipropilen
PE – Polietilen
PE-C – Hlorisani polietilen
PIB – Poliizobutilen
PP – Polipropilen
PVC – Polivinilhlorid
b) Elastomeri
BR – Butadien kaucuk
CR – Hloropren kaucuk
CSM – Hlorosulfonirani polietilen
EPDM – Etilen-propilen-dien-terpolimer
IIR – Izopren-izobutilen-kaucuk (Butil kaucuk)
NBR – Akrilnitril-butadien-kaucuk (Nitril kaucuk)
c) Termoplasticni elastomeri
EA – elastomerna mešavina
268 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
MPR – elastomeri koji se obraduju topljenjem
SEBS – Stiren-etilen-butilen-stiren-blokpolimer
TPE – Termoplasticni neumreženi elastomeri
TPE-V – Termoplasticni umreženi elastomeri
TPS ili TPS-SEBS – SEBS kopolimeri
TPV – Termoplasticni kaucukvulkanizati.
Sve sinteticke membrane se proizvode kao homogene bez ojacanja, kao armi-
rane i kao kaširane trake zavisno od namene. U zavisnosti od osobina koje se oceku-
ju od armiranih proizvoda za ojacanje traka koriste se: staklena vlakna (voal ili tkani-
na), sinteticki filc i tkanina (najlonska, polipropilenska, poliakrilnitrilska), kao i me-
talne niti folije i azbestni filc. Armatura o kojoj je ovde rec može da bude raspore-
dena u masi, zatim u sredini trake i kaširana sa spoljne strane. Predmetne materijale
odlikuje dovoljna zatezna cvrstoca (3-20 Mpa) kao i velika žilavost, relativno izdu-
ženje pri prekidu kod ovih materijala nije manje od 200 %.
Uporedujuci osobine termoplasticnih sintetickih traka (PIB, PVC, CPE, TPO i
VAE) sa elastomernim proizvodima od meke vulkanizirane gume (EPDM, CSM, JJR)
uocavaju se bitne razlike. Usled mrežaste strukture molekula nastalih vulkanizacijom
elastomerne trake se uglavnom teško vare na hladno i zahtevaju posebna lepila i teh-
niku toplog varenja. Termoplasticne sinteticke trake se mogu vrlo dobro oblikovati i
na gradilištu što je od znacaja za fazoniranje elemenata obrade detalja. Sve sinteticke
trake treba da ispunjavaju standardima predvidene zahteve i da se pri ugradivanju ne
oštete na temperaturi od –20°C kao i da se ne deformišu na toploti do +80°C.
Sve sinteticke membrane, osim PVC traka su otporne na vruci bitumen. Ali to
ne znaci da su sve pogodne za lepljenje vrucim bitumenom.
4.1.3.3.2. Sintetiþki premazi, namazi i paste za izradu bezšavnih sistema
Premazi, namazi i paste na bazi sintetickih materijala, u zavisnosti od bazne
sirovine, mogu biti jedno-, dvo– i trokomponentni sistemi. Proizvodnja ovih mate-
rijala bazira na bitumenu, butilu, lateksu, poliuretanu, polietilenu, vinilkopolimeru,
poliizobutilenu, silikonu, metilmetakrilatu i drugo. Kombinuju se sa raznim hemij-
skim i mineralnim dodacima. Isporucuju se sa potrebnim ocvršcivacima, koji se sa
osnovnom supstancom mešaju neposredno pre upotrebe. Primenjuju se u dva ili više
slojeva zavisno od svojstava sistema koji se želi dobiti. Slojevi se najcešce povezu-
ju (armiraju) staklenim ili sintetickim vlaknima u vidu filca, tkanine i mreže. U ve-
zanom stanju ovako dobijeni hidroizolacioni materijali predstavljaju kompozite kojI
po fizicko-mehanickim svojstvima odgovaraju sintetickim trakama odnosno folija-
ma. Primera radi jedan ovakav poliestarski sistem od dva premaza sa diolenskim fil-
com ukupne debljine od 2,5 mm, ima cvrstocu pri zatezanju oko 4,5 Mpa, a relativ-
no izduženje pri kidanju cca 100 %. Ovakvi kompoziti imaju primenu u izvodenju
hidroizolacija krovova posebno pri sanaciji dotrajalih bitumenskih hidroizolacija.
4.1.3.3.3. Ekološka membrana od mekog polivinilhlorida (PVC-P)
za hidroizolaciju ravnog krova
Kao primer uvodenja nove vrste sinteticke membrane od PVC-P karakteri-
sticna je Renolit Alkorplan traka – Alkorbright System za hidroizolaciju ravnih tzv.
O IZOLACIJI 269
„hladnih“ krovova. Ova membrana pored vec poznatih osobina PVC-P traka zbog
bele boje u masi, ima i visoke vrednosti za solarnu refleksiju i kao takva ubraja se u
kategoriju „hladnih“ membrana. Membrana sadrži plastifikatore, fungicide, stabili-
zatore, pigmente, mineralno punilo i poliestarski filc za kaširanje. Sa gornje strane
premazana je slojem transparentnog laka koji ima funkciju samoperivosti, tako da
membana zadržava belu boju, a samim tim ima produžen vek visoke solarne reflek-
sije. Prednosti ove membrane u odnosu na standardne su:
– pozitivan uticaj na unutrašnju klimu objekta;
– povecanje efekta fotoelektricnih celija za korišcenje solarne energije;
– visoka i trajna refleksija sunceve svetlosti;
– manja potrošnja energije i cene za kondicioniranje, što za posledicu ima
smanjenje emisije CO
2
kao i povecanje ekološkog efekta;
– izbegavanje toplotnih ostrva;
– po ostalim osobinama se ne razlikuje od vec poznatih Renolit Alkorplan
krovnih membrana koje se vec duže primenjuju;
– dug životni vek.
Rezultati merenja solarne refeksije i emitovanje toplotne energije na membra-
ne Alkor bright (izvršena na Gradevinskom Univerzitetu u Modeni, Italija Rev 4 od
28.09.09.) potvrduju navedene prednosti predmetne membrane (slika 4.1).
Slika 4.1. Dijagram prikaza odnosa solarne refleksije za membranu Alkorbright bele
boje u masi i ostalih tipova Renolit membrana. 1 – Renolit Alkorbright _ SR ± 90 %;
2 – standardna bela PVC-P _ SR ± 78,4 %; 3 – siva krovna membrana _ SR ± 38 %;
4 – crna krovna membrana _ SR ± 5 %; 5 – Suncev spektar
270 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Ugradivanje membrane Renolit Alkorbright na krovu ima jak uticaj na unu-
trašnju klimu objekta, kao i na smanjenje troškova. Zahvaljujuci niskoj apsorpciji
suncevog zracenja (toplote) toploti ce biti potrebno znatno više vremena da prodre
u objekat. Unutar objekta, temperaturni maksimum ce biti dostignut znatno sporije,
a posledicno ce biti manja akumulacija toplote. Ovo je od posebne važnosti za ze-
mlje južne Evrope. Razlika u temperaturi od samo nekoliko stepeni generiše prijatni-
je radno okruženje i do 5°C. Smanjena potrošnja energije za klimatizaciju prostorije
utice i na smanjenje emisije CO
2
tako da ugradena traka Alkorbright ima i svojstva
ekološke membrane. Primena ove membrane ima svoje posebno mesto na krovovi-
ma gde se ugraduju fotocelije za korišcenje solarne energije. Ova vrsta membrane se
primenjuje u Belgiji, Francuskoj, Nemackoj, Španiji, Italiji od 2008. godine.
Tabela 4.2. Uticaj visine apsorpcije toplote na krovu na
unutrašnju temperaturu u objektu
Temperatura na krovu sa crnom
membranom
Temperatura na krovu sa Alkorbright
membranom
– Površina na krovu = 80°C
– Unutar zgrade = 30°C
– Površina na krovu = 40°C
– Unutar zgrade = 25°C
4.1.3.4. NEORGANSKI HIDROIZOLACIONI MATERIJALI
4.13.4.1. Malterne kompozicije na bazi cementa
Pod neorganskim hidroizolacionim materijalima podrazumevaju se zaptivni
proizvodi koji pored cementa kao osnovnog hidroizolacionog veziva sadrže i razne
mineralne materijale i hemijski aktivna sredstva za zaptivanje. Ova hemijska sred-
stva, poznata kao hidrofobni aditivi, dodaju se u vidu praha, tecnosti ili paste. Pome-
šani sa cementom, mineralnim punilom i vodom formiraju zaptivne betone, maltere,
premaze i namaze. Fizicki posmatrano to su u ocvrslom stanju kruti proizvodi ciji je
modul elasticnosti približno jednak modulu elasticnosti betona.
Druga vrsta proizvoda koja je takode bazirana na cementu kao vezivu su poli-
mercementne kompozicije koje pored cementa sadrže mineralne materije i polimer-
ne emulzije kao što su vodene emulzije poliakrilata, lateksne emulzije i druge.
Obe vrste materijala su malterske kompozicije koje u vezanom stanju imaju
karakteristike maltera za malterisanje i zidanje, odnosno maltera za oblaganje spolj-
nih i unutrašnjih zidova. Prema tome, ovi proizvodi se ispituju na osnovu sledecih
serija standarda koji su usaglašeni sa evropskim normama:
– SRPS EN 196:2008 – Cementi,
– SRPS EN 1015:2008 – Malteri za malterisanje i zidanje,
– SRPS EN 998:2008 – Malteri za oblaganje spoljnih i unutrašnjih površina.
Uspešnost primene ovih „krutih“ hidroizolacija zavisi od projektnog rešenja,
od kvaliteta izvedene podloge, od postupka nanošenja pojedinih slojeva, a posebno
od ostvarivanja veze prvog sloja sa podlogom. Ukoliko se obezbedi visoki kvalitet
veze sa podlogom ovi sistemi se mogu primeniti i kao pozitivne i kao negativne hi-
droizolacije (u slucaju penetrirajucih materijala).
O IZOLACIJI 271
Prema nacinu ostvarivanja veze prvog sloja hidroizolacije za podlogu razliku-
ju se tri osnovna tipa „krutih“ hidroizolacija:
a) Zaštitni premazi koji se vezuju za podlogu samo površinski i cije ukupne
debljine iznose cca 3 mm. Ovakve hidroizolacije se primenjuju protiv vlage i vode
koja nije pod hidrostatickim pritiskom, a takode i kod objekata izloženih manjim po-
zitivnim hidrostatickim pritiscima.
b) Zaštitni premazi koji penetriraju u materijal podloge 10-15 cm i koji nakon
vezivanja, a usled ekspanzije do koje dolazi u konktaktu sa vodom, zaptivaju sistem
kapilarnih pora u podlozi. Ovakve hidroizolacije se mogu primeniti u svim slucajevi-
ma, ukljucujuci i delovanje vode pod hidrostatickim pritiskom – pozitivnim i negativ-
nim.
c) Zaštitni malteri koji se vezuju za podlogu samo površinski i cije se ukupne
debljine krecu najcešce do 3 cm. Ovakve hidroizolacije se mogu primeniti u svim
slucajevima bilo kao pozitivne ili kao negativne pri cemu se u slucaju negativnih hi-
droizolacija malterski sloj i svojom masom odupire pritisku vode.
U tabeli 4.3 primera radi daju se vrednosti mehanickih svojstava karakteristic-
nih tipova cementnih kompozicija razlicitih konzistencija.
Tabela 4.3. Karakteristike cementnih kompozicija razlicitog tipa
Svojstva Malter Šljema
Penetrirajuci
premaz
Brzovezujuci
malter
Savojna cvrstoca (N/mm
2
)
posle 7 dana
posle 28 dana

3
7
10
6
8
6-7
9-10
Pritisna cvrstoca (N/mm
2
)
posle 7 dana
posle 28 dana
18
20
29
45
25
33
40-45
45-50
Prijanjanje – Cvrstoca pri
cupanju (N/mm
2
)
1.5 1.7 1.7 2-3
Modul elasticnosti pri
pritisku (N/mm
2
)
22000 36000 23000 23000
U ovu grupu materijala za izvodenje „krute“ hidroizolacije dolaze i prateci
materijali kao što su brzovezujuca sredstva – malteri za zatvaranje vode pod priti-
skom, injekciona sredstva za presecanje kapilarne vlage iz terena, zaptivni materija-
li, koji bubre u kontaku sa vodom (poliuretanske mase) kao i drugi materijali neop-
hodni za obradu detalja.
4.1.3.4.2. Proizvodi na bazi bentonita
a) Bentonit membrane
Ovaj proizvod je specijalna glina (natrijum bentonit) vulkanskog porekla, ko-
ja vezuje za beton. Membrana se sastoji od dva propilenska geotekstila (jedan tka-
ni, drugi netkan) i od medusloja od gline. Geotekstili su medusobno prošiveni po-
sebnim postupkom koji zarobljava granule bentonita i štiti ih od mehanickog oštece-
nja. U kontaktu sa vodom, ali cak i sa vlagom iz terena bentonit bubri stvarajuci ne-
propusni gel. U takvom stanju može da ekspandira i do 16 puta u odnosu na pocetnu
272 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
zapreminu. Osnovno je da membrana bude pritisnuta izmedu betonske konstrukcije
i zemlje, što omogucava njenu potpunu nepropustljivost za vodu i vlagu. U fazi be-
toniranja vlakna geotekstila se mehanicki vezuju za beton pa voda ne može da pro-
de izmedu membrane i betonske konstrukcije. Na taj nacin se formira monolitna ne-
prekidna membrana kako je to prikazano na slikama 4.2 i 4.3.
Slika 4.2. Bentonit membrana koja stvara
kontinuirani spoj sa betonom
Slika 4.3. Ponašanje
bentonit membrana u
kontaktu sa zemljom i
vodom
Ova vrsta zaštite se izvodi kao hidroizolacija podzemnih betonskih konstruk-
cija od stalne ili povremene podzemne vode. Uspešno se izvodi kao hidroizolacija
horizontalnih i vertikalnih površina (temeljne ploce, zidovi sa nasipom, konstrukcije
sa dijafragmama i šipovima kod podruma, garaža, skloništa i drugo.
Prednosti ovih membrana su što su one samozaptivajuce, brzo se apliciraju,
mogu se rezati, krojiti i profilisati, automatski zaptivaju pukotine u konstrukciji pro-
uzrokovane sleganjem i skupljanjem betona.
Karakteristike ovog proizvoda prema podacima proizvodaca prikazane su u
tabeli 4.4.
Ugradivanje bentonit membrane je jednostavno, površine ne moraju biti ciste,
ali ne smeju biti sa oštrim izbocinama i sa vecim udubljenjima. Rolne se postavljaju
u bilo kom smeru sa preklopima od 10 cm.
Tabela 4.4. Karakteristike jedne bentonit membrane
Karakteristike Metoda ispitivanja Vrednost
1. Sadržaj natrijum bentonita EN ISO 14196 > 4,88 kg/m
2
2. Zatezna sila EN ISO 10319 > 8 kN/m
3. Prionjivost za beton pri cupanju ASTM D 903 > 2,5 kN/m
2
4. Postojanost na hladnoci pri savijanju ASTM D 1970 – 30°C
5. Koeficijent propustljivosti ASTM D 5084 < 2x10
-9
cm/s
6. Otpornost na proboj EN ISO 12236 > 1,5 kN
O IZOLACIJI 273
Detalji radne spojnice i drugo, rešavaju se posebnim pratecim bentonit proi-
zvodima za ciju primenu i tehnologiju, instruktažu vrši proizvodac.
Moguci su kombinovani sistemi hidroizolacije u temeljnim jamama tako što
se horizontalna hidroizolacija izvodi bentonit membranom, a hidroizolacija kon-
struktivnog zida nekim drugim sistemom „krute“ hidroizolacije.
b) Injekcione bentonit kompozicije za saniranje hidroizolacije podzemnih
konstrukcija
Metoda zaštite injektiranjem bazira se na pumpanju injekcione mase u teku-
cem stanju neposredno na spoljnu površinu konstrukcije, gde ona postaje krut ma-
terijal koji u kontaktu sa vodom lagano ekspandira stvarajuci vodonepropustljivu
membranu. Za razliku od „krutih“ sistema hidroizolacije na bazi cementa, koji se na-
nose sa unutrašnje strane, injekciona bentonit kompozicija se nanosi sa spoljne stra-
ne pumpanjem odozgo izvan konstrukcije ili iznutra kroz probušene rupe u zidu ili
podu.
Gusta membrana koju stvara ova masa pokriva spoljnu površinu konstrukcije
ispunjavajuci šupljine u tlu premoštavajuci pri tome i male pukotine u betonu manje
od 5 mm. Ova masa ima svojstvo samozaptivanja ako se konstrukcija i sleže, pa pre-
ma tome njen ucinak nije ogranicen usled pojave buducih mikropukotina u betonu.
4.1.4. TEHNIýKA REGULATIVA – KARAKTERISTIKE, METODE
ISPITIVANJA, PRIMENA MATERIJALA
4.1.4.1. TEHNICKA REGULATIVA
Postojeca domaca regulativa iz oblasti hidroizolacija uglavnom obuhvata
SRPS standarde koji regulišu kvalitet i metode ispitivanja bitumenskih i polimerbi-
tumenskih proizvoda, a takode i na standarde koji regulišu kvalitet sirovinskog sa-
stava bitumena raznih tipova uložaka za trake i mineralna punila. Ima oko dvadese-
tak takvih standarda izdatih pre 1990. godine.
Tehnicka regulativa za izvodenje hidroizolacionih radova je veoma oskudna i
odnosi se samo na izvodenje hidroizolacija krovova. Tu spada SRPS U.F2.024:1984
– Tehnicki uslovi za izvodenje izolacionih radova na ravnim krovovima, Pravilnik
o tehnickim merama i uslovima za ugljovodonicne hidroizolacije krovova i terasa
(„Službeni list SFJ“ broj 26/1969), kao i Pravilnik o tehnickim i drugim zahtevima
za hidroizolacione materijale („Službeni list SCG“ broj 1/2006).
Uz regulativu koja se odnosi na samu oblast hidroizolacija, treba navesti i Pra-
vilnik o tehnickim normativima za beton i armirani beton na objektima izloženim
agresivnom dejstvu sredine („Službeni list SFJ“ broj 18/1992).
SRPS standardi za ugljovodonicne materijale koji se navode u tacki 4.1.3.1 su
svojevremeno radeni na bazi DIN standarda. Buduci da nam je i danas najbliža po-
dela traka i kvalitet istih prema sadašnjim DIN standardima treba racunati na harmo-
nizaciju odnosno usvajanje istih. Shodno tome u tabeli 4.5 iznose se svi tipovi bitu-
menskih i polimerbitumenskih traka prema odgovarajucim DIN standardima.
274 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Tabela 4.5. Standardizovane bitumenske trake prema DIN standardima
Naziv
Bitumenske
Trake
Uložak
Bitumenska
hidroizolac.
traka
DIN 52143
Bitumenska
krovna hidroi-
zolac. traka
DIN 52130
Bitumenska
traka za va-
renje
DIN 52131
Polimer bitu-
menska izol.
traka
DIN 52132
Polimer bitu-
men. traka za
varenje
DIN 52133
Staklena tka-
nina
- G200 DD
G 200 S4
G 200 S5
PYE-G 200 DD
PYE-G 200 S4
PYE-G 200 S4
PYE-G 200 S5
PYE-G 200 S5
Poliestarski filc - PV 200 DD PV 200 S5
PYE-PV 200
DD
PYE-PV 200 S5
PYE-PV 200 S5
Stakleni voal V13* - V60 S4* - -
*Kao dodatni slojevi
Napomena: Za standardno obeležavanje tipa trake koriste se slovne oznake
sledecih znacenja:
G staklena tkanina
PV poliestarski filc
V stakleni voal
PYE polimerbitumen modifikovan sa termoplasticnim elastomerom
PYP polimerbitumen modifikovan sa termoplasticnim polimerom
200 površinska masa za armaturu npro. 200 g/m
2

DD krovna hidroizolaciona traka
S4-S5 traka za varenje debljine 4 odnosno 5 mm.
Do sada su preuzeti i objavljeni u 2011. godini kao EN SRPS standardi za is-
pitivanje karakteristika bitumenskih, sintetickih i elastomernih traka iz sledecih EN
standarda:
EN 13707:2004 – Hidroizolacione trake – Bitumenske trake sa uloškom za
krovne hidroizolacije
EN 13967:2004 – Hidroizolacione trake – Sinteticke i elastomerne trake za hi-
droizolacije objekta protiv vlage i vode iz terena
EN 13956:2005 – Hidroizolacione trake – Sinteticke i elastomerne za krovne
hidroizolacije.
Primeri fabrickog lista sa kakrakteristikama za jednu vrstu proizvoda koji je
ispitan prema evropskim normama dati su u tabelama 4.6, 4.7, 4.8 kao izvodi iz na-
vedenih standarda za hidroizolacione trake.
O IZOLACIJI 275
Tabela 4.6. Primer proizvodnog tehnickog lista za bitumenske trake za krovne
hidroizolacije (Izvod iz EN 13707:2004)
Karakteristike
Metode
ispitivanja
klasifikacija
Jedinice
Izražavanje
rezultata
Vrednost
ili dekla-
racija
Izgled EN 1850-1 - vidljive greške
Dužina EN 1848-1 m VLF
Širina EN 1848-1 m VLF
Ravnost EN 1848-1 - odgovara
Površinska masa EN 1849-1 kg/m
2
VDF
Debljina EN 1849-1 mm VDF
Vodonepropustljivost
EN 1928:2000
Metode A ili B
- odgovara
Zaptivenost posle zatezanja na
niskoj temperaturi
EN 13897 %
VLF
Odgovara
Otpornost na spoljnu vatru ENV 1187 -
Reakcija na vatru EN 1350-5 -
EN 13501-1
(5.2.5.2)
Otpornost spoja na ljuštenje EN 12316-1 N/50 mm VDF
Otpornost spoja na smicanje EN 12317-1 N/50 mm VDF
Sila pri zatezanju EN 12311-1 N/50 mm VDF
Izduženje pri zatezanju EN 12311-1 N/50 mm VDF
Otpornost na udar EN 12691 mm VLF
Otpornost na staticko
probijanje
EN 12730 kg VLF
Otpornost na probijanje korena pEN 13948 - odgovara
Dimenzionalna stabilnost EN 1107-1 % VLF
Stabilnost oblika pri ciklicnoj
promeni temperature
EN 1108 mm VLF
Savitljivost pri niskoj
temperaturi
EN 1109 °C
Otpornost na tecenje pri
povecanoj temperaturi
EN 1110 °C VLF
Veštacko starenje pri
dužem izlaganju povecanoj
temperaturi
EN 1296
vidi
EN 1109
ili
EN 1110
VDF
Veštacko starenje pri
kombinovanom dužem
izlaganju UV zracima,
povecanoj temperaturi i vodi
EN 1297
EN
1850-1
odgovara
Prionjivost granula EN 12039 % VDF
Paropropustljivost EN 1931 -
u=VDF ili
20.000
a) VLF: granicna vrednost koju daje fabarikant
VDF: vrednost deklarisana od fabarikanta
b) kompletirana od fabrikanta
276 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Tabela 4.7. Primer proizvodnog tehnickog lista za sinteticke i elastomerne trake za
hidroizolacije protiv vlage i vode iz terena (Izvod iz EN 13967:2004)
Karakteristike
Metode
ispitivanja
klasifikacija
Jedinice
Izražavanje
rezultata
Vrednost
ili deklara-
cija
Vodonepropustljivost EN 1928 - Postojan
Otpornost na staticko opterecenje EN 12730 kg MLV
Sila pri zatezanju, max zatezna
sila
EN 12311-2 N/50 mm
Izduženje %
Trajnost vodonepropustljivosti
posle veštackog starenja
EN 1296 i
EN 1928
-
Trajnost vodoneproustljivosti
posle dejstva hemikalija
EN 1847 i
EN 1928
Otpornost na cepanje (probijanje
ekserom)
EN 12310-2 N MLV
Otpornost na udar EN 12691
(ali sa visine
h = 300 mm)
ø mm
h = 300 mm
MLV ø/h = 300
Podnošljivost sa bitumenom prEN 1548 i
EN 1928
Otpornost spoja na smicanje EN 12317-2 N/50 mm MLV
Paropropustljivost EN 1931 (m
2
s Pa)/kg MDV
Otpornost na deformisanje pod
opterecenjem
- -
Otpornost na alkalije EN 12311-2 - MDV
Otpornost na požar EN 13501-1 - MDV
Dužina EN 1848-2 m MDV
Širina EN 1848-2 m MDV
Debljina EN 1849-2 mm MDV
Masa EN 1849-2 kg/m
2
MDV
Ravnost EN 1848-2 mm
Vidljiva oštecenja EN 1850-2 -
Tabela 4.8. Primer proizvodnog tehnickog lista za sinteticke i elastomerne trake za
krovne hidroizolacije (Izvod iz EN 13956:2005.)
Karakteristike
Metode
ispitivanja
klasifikacija
Jedinice
Ograniceno
odstupanje
Izražavanje
rezultata
Izgled
EN 1850-2 -
Zadovo-
ljava
Dužina EN 1848-2 m 0 % +5 % MDV
Širina EN 1848-2 m –0,5 % i +1 % MDV
Pravost EN 1848-2 m MLV
Ravnost EN 1848-2 mm MLV
Masa
EN 1849-2 kg/m
2
–0,5 % i
+1‚0 %
MDV
O IZOLACIJI 277
Karakteristike
Metode
ispitivanja
klasifikacija
Jedinice
Ograniceno
odstupanje
Izražavanje
rezultata
Efektivna debljina
EN 1849-2
–0,5 % i
+1‚0 %
MLV
Vodonepropustljivost
EN 1928 B kPa
prema
prEN
Ponašanje na dejstvo spoljne vatre ENV 1187 13501-5
Reakcija pri požaru
EN 13501-1:02
EN 13501-
1
Otpornost spoja na ljuštenje EN 12316-2 N/50 mm MLV
Otpornost spoja na smicanje EN 12317-2 N/50 mm MLV
Zatezna sila /zatezna cvrstoca
EN 12311-2
N/50 mm
ili N/mm
2
MLV
Izduženje pri zatezanju EN 12311-2 % MLV
Otpornost na opterecenje pri udaru
A) pri +23°C
B) pri –10°C
EN 12691
EN 12691
ø mm
ø mm
MLV
MLV
Otpornost pri statickom
opterecenju
EN 12730 B kg
zadovo-
ljava
Otpornost na cepanje EN 12310-2 N MLV
Otpornost na probijanje korena
b)
prEN 13948 MLV
Gubitak mase
EN 1107-2 %
zadovo-
ljava
Savitljivost pri niskim
temperaturama
EN 495-5 °C MLV
UV zracenje EN 1297 vizelne
Tecne hemikalije ukljucujuci i
vodu
c)
EN 1845 promene
Otpornost na proboj eksera EN 13583 m/s
Paropropustljivost EN 931 ±30 % ȝ = MLV
Postojanost na ozon
EN 1844
zadovo-
ljava
Otpornost na uticaj bitumena
prEN 1548
zadovo-
ljava
Legenda
a) Pojedinacne vrednosti unutar ±10 %
b) samo za zelene krovove
c) samo po zahtevu
d) zavisno od slucaja
e) samo za elastomerne.
4.1.4.2. POSTUPAK OCENJIVANJA USAGLAŠENOSTI PROIZVODA
Tehnicka regulativa, standardizacija i harmonizacija nacionalnih zakona koji
se odnose na gradevinske proizvode uspostavljena u direktivi Saveta (89/106/EEC)
sadrži zahteve koje moraju da ispune zgrade i gradevinski objekti. Ovi zahtevi se di-
rektno odražavaju na nacionalne standarde za proizvode, nacionalna tehnicka odo-
brenja i ostale zakonske odredbe koje se odnose na gradevinske proizvode.
278 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Na osnovu ove odredbe za gradevinske proizvode, koji se stavljaju u promet
moraju biti usaglašeni sa harmonizovanim standardima CEN ili ETA. Ovako usagla-
šeni proizvodi obeležavaju se simbolom CE.
Za dobijanje ovog znaka proizvodac mora da dokaže usaglašenost kvaliteta
svojih proizvoda sa zahtevima odgovarajuceg standarda i sa deklarisanim vrednosti-
ma za svojstva proizvoda. Proizvodacka deklaracija o performansama gradevinskog
proizvoda treba da je tacna i pouzdana. Ona treba da bude ocenjena u fabrici, a ceo tok
proizvodnje u fabrici treba da bude kontrolisan u skladu sa odgovarajucim sistemom
za ocenjivanje i verifikaciju konstantnosti performansi gradevinskih proizvoda.
Za tumacenje postupka usaglašenosti ovde je prikazan izvod teksta iz standar-
da EN 13956:2005 kojim se objašnjavaju radnje uslovljene direktivom CPD. U tabe-
li br. 4.9, prikazani su zadaci koje treba u postupku da izvrši proizvodac, a koje ovla-
šceno lice za kontrolu kvaliteta (akreditovane laboratorije i certifikacionog tela).
Tabela 4.9. Podela zadataka u postupku usaglašenosti proizvoda
Zadaci Sadržaj zadatka
Tacka iz standarda
EN 13956
Zadaci
proizvo-
daca
Fabricka kontrola proizvod-
nje (FPC)
Parametri koji se odnose
na sve bitne karakteristike
6.3
Pocetno ispitivanje tipa
Sve bitne karakteristike iz
Priloga
6.2
Ispitivanje uzoraka uzetih u
fabrici
Sve bitne karakteristike iz
Priloga
6.3.31
Zadaci
ovlašcenog
lica
Sertifikacija
FPC na osno-
vu
Pocetno
kontrolisanje
Parametri koji se odnose
na sve bitne karakteristike
6.2
Neprekidan
nadzor
Parametri koji se odnose
na sve bitne karakteristike
6.3
Proizvodac (ili njegov predstavnik) mora da dokaže usaglašenost predmetnog
proizvoda sa zahtevima iz standarda sprovodenjem pocetnog ispitivanja i fabricke
kontrole proizvodnje. Za ispitivanja mogu se usvojiti i alternativne metode u odnosu
na referentne koje su specificirane u standardu.
Po završetku razvoja novog tipa proizvoda i pre pocetka proizvodnje i pro-
daje moraju se izvršiti odgovarajuca pocetna ispitivanja da bi se potvrdilo da svoj-
stva predvidena razvojem ispunjavaju zahteve standarda i vrednosti za koje se pro-
izvod deklariše.
Plan Fabricke kontrole proizvodnje mora da se utvrdi i dokumentuje u Poslov-
niku o kvalitetu fabrike.
Kada se postigne usaglašenost sa uslovima iz Priloga ZA.1 sadržanim u stan-
dardu i kada ovlašceno telo izda CE sertifikat proizvodac ili njegov predstavnik u EEA
mora da pripremi i sacuva izjavu o usaglašenosti kojom se proizvodacu daje ovlašce-
nje da stavi CE znak. Ovaj simbol usaglašenosti CE koji se stavlja na proizvod mora
biti u skladu sa Uputstvom 93/68/EC i mora se prikazati na ambalaži ili na pratecoj na-
lepnici ili pratecim komercijalnim dokumentima na primer na otpremnici.
Primer oznake CE za hidroizoilacinu traku za krovove od PVC prema EN
13956:2005. prikazan je na slici 4.4 (Izvod iz standarda sl. ZA.1).
O IZOLACIJI 279
CE
01234
Znak usaglašenosti CE se sastoji od
„CE“ simbola datog u Direktivi 93/68/EWG
Identifikacioni broj certifikacionog tela.
, PO BOX 21, B-1050
04
01234-CPD-00234
Naziv ili identifikaciona oznaka i registro-
vana adresa proizvodaca.
Poslednje dve cifre godine u kojoj je stav-
ljen znak.
Broj certifikata
EN 13956
2m x 30 m x 1.2 mm PVC sa uloškom od
sintetickih vlakana. Primenjuje se slobodno:
mehanicki pricvršceni krov.
Otpornost na spoljnje dejstvo vatre:
BROOF(t1) vidi dokument XYZ* proizvo-
daca.
Reakcija na dejstvo vatre: E
Vodonepropustljivost: zadovoljava sila pri
zatezanju u podužnom pravcu 600 N/50
mm.
Sila pri zatezanju u poprecnom pravcu 600
N/50 mm.
Zatezno izduženje: 15 %
Otpornost na staticko opterecenje: 20 kg
Otpornost na cepanje: 180 N
Otpornost spoja pri ljuštenju: 450 N/50 mm
Otpornost spoja pri smicanju: 600 N/50 mm
Otpornost na probijanje korena: KLF
Postojanost na hladnocu pri savijanju: –
30°C
Trajnost: stepen 1
Broj evropskog standarda, opis proizvodaca
i informacija o propisanim karakteristikama
*Ovaj dokument mora da sadrži osobeno-
sti ispitivanog sistema kojem pripada sistem
pokrivanja krova.
Slika 4.4. Primer podataka za CE – oznaku koja za proizvod klase E mora da ima
pratecu dokumentaciju reakcije na dejstvo požara (Slika ZA.1 iz standarda)
Proizvodac nanošenjem znaka CE tvrdi da kvalitet proizvoda odgovara dekla-
risanom kvalitetu i preuzima na sebe odgovornost za bilo kakvo naknadno utvrdeno
odstupanje u kvalitetu.
Uredba (EU) broj 305/2011 od 9.03.2011. kojom se utvrduju uslovi za uskla-
den plasman gradevinskih proizvoda i ukida Direktiva Saveta 89/106/EEC predstav-
lja u suštini poboljšane uslove usaglašenosti kvaliteta proizvoda kao i uslove izdava-
nja deklaracije o performansama za gradevinski proizvod koji nije u potpunosti po-
kriven harmonizovanim standardom ali mora da ima obezbedenu evropsku tehnic-
ku saglasnost.
4.1.4.3. INOSTRANA REGULATIVA PRIMENJIVA
U NAŠIM USLOVIMA GRAĈENJA
U domenu projektovanja i izvodenja hidroizolacija nema domacih standarda,
propisa i uputstava (osim zastarelih) pa se stoga koriste uglavnom domaca iskustva
280 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
razradivana korišcenjem inostrane regulative DIN, NF, EN/ISO, ASTM, tehnickih
propisa, uputstava, preporuka i drugo.
U oblasti hidroizolacija za zaštitu objekata od podzemne vlage i vode na pr-
vom mestu su nemacki standardi DIN 18195-T1-10:2000 – gradevinske hidroizola-
cije koje se koriste i u zemljama EU:
– DIN 1859 T1:2000 - opšte definicije,
– DIN 1895 T2:2000 - materijali
– DIN 1895 T3:2000 - zahtevi za podlogu i ugradivanje materijala,
– DIN 1895 T4:2000 - hidroizolacije protiv vlage iz terena (kapilarne, pri-
janjajuce vlage) i procedne vode
– DIN 1895 T5:2000 - hidroizolacija protiv vode koja nije pod pritiskom,
na podovima i mokre prostorije
– DIN 1895 T6:2000 - hidroizolacija protiv spoljne vode pod pritiskom i
ustavljene vode,
– DIN 1895 T7:1989 - hidroizolacije protiv unutrašnje vode pod priti-
skom,
– DIN 1895 T8:2004 - hidroizolacije preko dilatacionih razdelnica,
– DIN 1895 T9:2004 - prodori, prelazi, završeci hidroizolacija,
– DIN 1895 T10:2004 - zaštitni sloj i mere zaštite.
Navedeni standardi su tokom vremena revidovani – izmene i dopune su obu-
hvacene amandmanima koji su u pripremi ili su objavljeni u 2011. godini.
Pored ovih standarda i francuski standard NF 11221-1:2000 (DTU 14.1) se
odnosi na podzemne hidroizolacije ne samo fleksibilne vec i krute.
U domenu projektovanja i izvodenja hidroizolacija ravnih krovova nema sa-
vremenih domacih standarda i propisa pa se stoga koriste inostrani standardi, Teh-
nicka uputstva i preporuke proizvodaca materijala.
Za hidroizolaciju krovova u upotrebi su nemacki standardi DIN 18531-T1-4:
– DIN 18531-1:2010 - Hidroizolacije krova: Termini, definicije, zahtevi i
principi projektovanja
– DIN 18531-2:2010 - Hidroizolacije krova: Materijali
– DIN 18531-3:2010 - Hidroizolacije krova: Upotreba materijala i ugradi-
vanje
– DIN 18531-4:2010 - Hidroizolacije krova: Održavanje.
Pored ovih nemackih standarda, citav niz francuskih standarda obraduje hidro-
izolaciju krova: NF P84-204:2004 (DTU 43.1), NF P84-205-1:1995 (DTU 43.2), NF
P84-206-1:2002 (DTU 43.3), NF P84-207:1995 (DTU 43.4), NF P84-208-1:2002
(DTU 43.5), NF P10-203-1:1993 (DTU 20.12).
4.1.5. PREDLOG SADRŽAJA PROJEKTA HIDROIZOLACIJE ZA NOVE I
STARE OBJEKTE (PODZEMNE I KROVNE)
4.1.5.1. OPŠTE ODREDBE
Projekat hidroizolacije treba da sadrži Projektni zadatak i sve relevantne ele-
mente za izradu projekta.
Projekat hidroizolacije za nove objekte treba da bude uskladen sa gradevin-
skim i arhitektonskim projektom uvažavajuci tehnickoekonomske parametre uslov-
O IZOLACIJI 281
ljene predmerom i predracunom. Za objekte koji su u upotrebi osnov za izradu sana-
cionog projekta je Tehnicki izveštaj o stanju objekta i mogucnostima saniranja.
4.1.5.2. IZBOR MATERIJALA I SISTEMA
Izbor materijala i sistema zavisi od eksploatacionih zahteva i projektnog reše-
nja objekta odnosno dela objekta koji se štiti od vode i drugih uticaja prilikom izvo-
denja radova i eksploatacije objekta.
4.1.5.3. TEHNICKI USLOVI ZA KVALITET MATERIJALA I SISTEMA
Svi materijali treba da budu u saglasnosti sa važecim normama, propisima i
uputstvima kao i klimatskim uslovima.
Sistem hidroizolacije treba da je dimenzionisan u skladu sa projektnim zahte-
vima i izabranim materijalima.
4.1.5.4. OBRADA DETALJA
Svi detalji u sastavu osnovne hidroizolacije treba da su obradeni vodonepro-
pustljivo.
4.1.5.5. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE ZAVRŠNA OBRADA
Zaštita hidroizolacije treba da je pravilno odabrana u zavisnosti od eksploata-
cionih uslova.
4.1.5.6. TEHNICKI USLOVI IZVOĈENJA RADOVA
Svi radovi treba da budu usaglašeni sa gradevinskim radovima.
Ovo se posebno odnosi na pripremne radove podloge i gradevinskih detalja.
Polaganje hidroizolacionih slojeva kao i ostalih slojeva u sastavu pokrivaca
kao što je slucaj kod krovnog pokrivaca treba da su usaglašeni i detaljno opisani.
4.1.5.7. PREDMER, PREDRACUN ZA OPISOM RADOVA
Ovaj deo projekta treba da bude pregledan i strucan da bi služio kao osnova za
izradu Plana dinamike rada i pracenje kvaliteta izvodenja radova.
4.1.5.8. ZAŠTITA NA RADU
Uz projekat treba priložiti osnovne podatke o zaštiti na radu.
4.1.5.9. REFERENCE
– Izvodac radova treba da priloži referentnu listu izvedenih znacajnih rado-
va
– Certifikate o materijalima sadržanim u projektu
– Potvrdu od proizvodaca materijala o pravilnom izboru materijala i sistema
hidroizolacije kao i rešenju izrade detalja.
4.1.5.10. ODRŽAVANJE OBJEKTA
Kratak opis radova na održavanju objekta, odnosno hidroizolacije.
282 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Opšte odredbe
– Hidroizolacioni radovi treba da se izvode po posebnom i odobrenom pro-
jektu od strane projektanta i glavnog izvodaca gradevinskih radova.
– Radove treba da izvodi specijalizovano preduzece koje je kvalifikovano za
izvodenje radova po projektnom rešenju u skladu sa tehnickom regulati-
vom.
– Tokom radova je neophodno sprovesti nadzor nad izvodenjem hidroizola-
terskih radova.
– Svi hidroizolaterski radovi treba da prate gradevinske radove (prema utvr-
denoj dinamici).
– Tokom radova Izvodac treba da vodi gradevinski dnevnik.
– Po završetku radova Izvodac treba da uradi Projekat izvedenog stanja sa
svim izmenama u odnosu na projektovana rešenja, odnosno novonastale
uslove izvodenja hidroizolaterskih radova.
4.2. HIDROIZOLACIJE NA DONJIM DELOVIMA ZGRADA
4.2.1. OPŠTE
Da bi se podzemni delovi zgrada mogli koristiti za razne namene potrebno ih
je obezbediti od prodora vlage i vode, a time povecati trajnost ukopanih delova kon-
strukcije od fizickog i agresivnog uticaja spoljne sredine – vlage i vode. To se po-
stiže izvodenjem odgovarajuce kvalitetne zaštite, pa se zato u savremenom grade-
nju ukopanim delovima zgrada poklanja sve veca pažnja u odnosu na trajnu zaštitu
od prodora vlage i vode, što posebno važi u slucajevima kada je potrebno dobiti pot-
puno suve prostorije.
Efikasnost i sastav neke hidroizolacije zavisi kako od strucnog projektovanja,
primene tehnicke regulative, tako i od izvodenja ukopanih delova zgrada na koje se
nanosi hidroizolacija.
Izbor najcelishodnije vrste hidroizolacije ukopanih delova za nove zgrade za-
visi od vrste delovanja vlage i vode, od vrste gradevinskog zemljišta, ocekivanih fi-
zickih a narocito mehanickih i termickih naprezanja. Pri tome je rec o spoljnim, na
pr. klimatskim uticajima ili o uticajima vezanim za samu konstrukciju (sleganje, di-
latiranje i drugo), ili pak o uslovima korišcenja gradevine i njenih delova. Istraživa-
nja u cilju utvrdivanja ovih odnosa sprovode se pre projektovanja objekta, kako bi
se usaglasili svi faktori presudni za primenu ekonomsko tehnickih rešenja pri izradi
gradevinskog projekta konstrukcije.
Izbor rešenja hidroizolacije za sanaciju hidroizolacije za zgrade koje su u ek-
sploataciji zahteva pre svega utvrdivanje cinjenicnog stanja ukopanih delova i odre-
divanje uzroka prodora vlage i vode u unutrašnjost objekta, a zatim obaveznu izradu
Projekta za sanaciju sa rešenjima svih detalja i tehnickim opisom izvodenja radova.
Predmet saniranja hidroizolacije mogu biti i zgrade u izvodenju, ako se utvr-
de nedostaci u postojecem rešenju i izvodenju hidroizolacije ukopanih delova objek-
ta. Tada se takode utvrduje cinjenicno stanje radova koji se moraju sanirati dodat-
nom hidroizolacijom.
Hidroizolacija ukopanih delova zgrade štiti konstrukciju i gradevinske ele-
mente od vlage i vode. Voda sadržana u zemljištu u zavisnosti od sastava terena i
O IZOLACIJI 283
uslova fundiranja objekta može da deluje kao vlaga, voda koja nije pod hidrostatic-
kim pritiskom i voda koja je pod hidrostatickim pritiskom.
U radu su obradeni savremeni hidroizolacioni materijali, raspoloživa domaca
i inostrana tehnicka regulativa koja obuhvata primenu "fleksibilnih" i krutih hidroi-
zolacija, projektovanje i izvodenje.
4.2.2. DEJSTVO VLAGE I VODE NA GRAĈEVINSKE OBJEKTE
Za utvrdivanje mera koje treba preduzeti pri projektovanju i izvodenju objek-
ta u pogledu tehnike izvodenja hidroizolacija, potrebno je ispitati uticaj vode na gra-
devinu koja se može ocekivati. Treba utvrditi hidrološke, geofizicke i hemijske uti-
caje.
4.2.2.1. HIDROLOŠKI POJMOVI
Hidrološka istraživanja terena treba usmeriti tako da se u fizickom smislu
odredi kakav se uticaj vode na objekat može ocekivati. Ukoliko se radi o površin-
skoj vodi to je srazmerno jednostavno. Ali za podzemnu vodu ovaj zadatak je usko
vezan za geofizicka ispitivanja terena.
Karakter vode u zemljištu može biti razlicit što zavisi od vodonepropustljivo-
sti i vododrživosti terena. Vlažna glina je, na primer, jako vododrživa, dok je njena
vodonepropustljivost izrazito mala. Razlikuju se sledece vrste voda u tlu.
1) Podzemna voda, je ona voda u terenu, koja se skuplja na vododrživim i
prakticno nepropustljivim vrstama tla, kao stajaca voda ili koja tece. Ukratko rece-
no, podzemna voda je ona voda, koja ispunjava sve šupljine u tlu. Na nju utice sila
teže koja se ispoljava kao hidrostaticki pritisak. Kolebanje nivoa podzemne vode je
u prvom redu uslovljeno godišnjim promenama kolicine padavina, koje poniru sve
do nivoa podzemne vode i tako ga podižu.
2) Ustavljena (sakupljena) voda je voda akumulirana u terenu – zemljištu u
neposrednoj blizini neke gradevine gde postoji slabopropustljivo tlo (ilovaca, glina).
Ova voda nije u vezi sa podzemnom vodom koja je na vecoj dubini. Ovde je važ-
no znati da se kako po nacinu i obliku akumuliranja, tako isto i po nacinu dejstva na
gradevinu, ova vrsta vode identifikuje sa podzemnom vodom. Sakupljena voda, kao
i podzemna, ispoljava hidrostaticki pritisak, što se ne sme zanemariti prilikom izbo-
ra vrste i sastava hidroizolacije. Ustavljena voda se pojavljuje uz zidove gradevine i
u toku njene izgradnje.
3) Kapilarna voda je onaj deo podzemne vode, koji se usled površinskog na-
pona uzdiže iznad nivoa podzemne vode. Ona se u svom gornjem nivou javlja u ka-
pilarama, koje se završavaju meniskom i stoji pod smanjenim pritiskom. Razlikuju
se puna kapilarna zona iznad podzemne vode, koja sa ovom cini podrucje bez vazdu-
ha i kapilarna zona sa vazduhom – izmedu meniska i najdubljih i najfinijih pora.
4) Procedna voda je voda, koja se u kretanju naniže kroz zemljište nalazi na
putu ka podzemnoj vodi u zoni sa vazduhom. Ona ponire samo pod uticajem vlasti-
te težine i ne vrši hidrostaticki pritisak sve dok ne dode do vodonepropusljivih slo-
jeva. U pogledu tehnike zaptivanja važno je znati da ova voda odmah gubi svojstva
procedne vode i postaje ustavljena cim se gradevinskim merama zaustavi i dovede
u stanje mirovanja.
284 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
5) Adheziona voda je voda koja miruje i koja je vezana adhezionim silama za
cestice tla, sve dok ne dode do kretanja vode naniže, odnosno njenog podizanja na-
više.
6) Adsorpciona voda je voda koja se silama površinskog napona drži zajedno,
opkoljavajuci cestice tla.
4.2.2.2. GEOFIZICKI POJMOVI
Sastav tla se odreduje u cilju utvrdivanja njegove gradevinske podobnosti, sa
cime je u uskoj vezi utvrdivanje pojedinih vrsta podzemne vode. Zapremina pora i
koeficijent poroznosti su merila vodopropustljivosti odnosno vododržljivosti jednog
tla. Pod zapreminom pora nekog tla podrazumeva se odnos zapremine pora prema
ukupnoj zapremini, a koeficijent poroznosti predstavlja odnos zapremine pora pre-
ma cvrstoj, suvoj materiji u tlu. Sadržina vode u tlu daje se kao odnos težine vode
prema težini suve mase.
Kapilarnost je usko vezana sa sastavom tla. Sadržina vode se odreduje sa-
mo pri potpunom zasicenju tla, tj. kada je vazduh potpuno istisnut kakav je slucaj
u zemljištu sa podzemnom vodom pod pritiskom, dakle ispod nivoa podzemne vo-
de. Osim toga zasicen deo zemlje vodom, nalazi se unutar zatvorene kapilarne zone.
Zbog toga je za projektovanje sistema hidroizolacije važno da se utvrdi koliko viso-
ko dopire zona zatvorene kapilarnosti. Kapilarna voda ne stoji pod istim pritiskom
kao podzemna voda vec pod manjim. Ipak se u kontaktu sa kapilarnom vodom pro-
jektuje hidroizoladcija koja izdržava pritisak vode, a ovu meru treba smatrati dopun-
skim osiguranjem.
Kapilarne sile mogu u sitnozrnom tlu sa uskim porama biti izvanredno velike.
Visina kapilarne zone je stoga vrlo razlicita i koleba se prema velicini pora u zemlji-
štu, pocinjuci sa finim peskom i završavajuci se masnom glinom. Prema tome, u fi-
no poroznom zemljištu (ilovaca, glina) morala bi se skoro za svaku gradevinu pro-
jektovati hidroizolacija od vode pod pritiskom.
Vodonepropustljivost tla je veoma važna za tehnologiju izvodenja hidroizola-
cije. Postoje mišljenja da su izvesna sitnozrna zemljišta, na primer glina, a posebno
masna glina, vodonepropustljiva što je pogrešno.
Svaka vrsta tla ima svoj stepen vodonepropustljivosti, za glinu je on veoma
mali, pa voda lagano ponire tako da je kolicina koja ispari veca od kolicine koja po-
nire. Vodonepropustljivost zemljišta se izražava koeficijentom propustljivosti ze-
mljišta k, koji oznacava brzine kretanja vode u tlu, a dobija se na osnovu obrasca;
cm/s,
Q L
k = ,
F t h
gde je
Q – kolicina vode protekle kroz uzorak u vremenu t, izražena u cm
3
;
L – visina (dužina) uzorka, izražena u cm;
F – površina preseka uzorka, izražena u cm
2
;
t – vreme za koje je kolicina vode Q protekla kroz uzorak, izražena u s;
h – visina vodenog stuba izražena u cm.
O IZOLACIJI 285
Koeficijent vodonepropustljivosti k zavisi od vrste tla i njegove zbijenosti i on
za razne vrste tla iznosi:
šljunak k = 10
-1
– 10
-2
cm/s
krupnozrni pesak k = 10
-1
– 10
-3
cm/s
sitnozrni pesak k = 10
-2
– 10
-5
cm/s
les k = 10
-4
– 10
-7
cm/s
glina k = 10
-6
– 10
-10
cm/s.
Prema propisima za fundiranje kriterijumi za propustljivost su sledeci:
k < 10
11
cm/s – skoro nepropustljivo
k < 10
9
cm/s – vrlo malo propustljivo
k < 10
7
cm/s – malo propustljivo
k < 10
5
cm/s – srednje propustljivo
k < 10
3
cm/s – jace propustljivo
k < 10
1
cm/s – vrlo propustljivo.
4.2.2.3. HEMIJSKI UTICAJI
Podzemni delovi zgrade cesto su izloženi i agresivnom uticaju vode i tla. Ste-
pen ovog agresivnog dejstva na betonske konstrukcije odreduje se hemijskim ispiti-
vanjima vode i tla. Pokazatelji agresivnog dejstva sredine propisani su Pravilnikom o
tehnickim normativima za beton i armirani beton u objektima izloženim agresivnom
dejstvu sredine („Službeni list SRJ“ broj 18/1992). Oni se svrstavaju u klase A1, A2,
A3, A4 i A5 (tabela 4.10) a odnose se na beton spravljan od portland cementa, por-
tland cementa sa dodatkom zgure i/ili pucolana ili sulfatno otpornog cementa bez ili
sa dodatkom zgure i/ili pucolana (specijalne vrste portland cementa) koji zadovolja-
vaju zahteve odgovarajucih standarda. Osnovni oblici agresivnog dejstva vode na
betonske konstrukcije su sledeci.
1) Izluživanje – koje se javlja pri dejstvu mekih voda, koje sadrže veoma ma-
lo rastvorljivih sastojaka, a nastaje usled veceg ili manjeg stepena rastvorljivosti kal-
cijumovih jedinjenja iz cementa u vodi pri njenom filtriranju kroz beton. Agresivno
dejstvo izluživanja definiše se velicinom hidrokarbonatne alkalnosti.
2) Opšte kiselinska agresivnost – koja nastaje usled prisustva razlicitih slo-
bodnih kiselina koje prouzrokuju rastvaranje krecnjackih agregata i kalcijumovih je-
dinjenja u cementu.
Opšte kiselinska agresivnost se definiše koncentracijom kiselina, odnosno ve-
licinom pH vrednosti.
3) Ugljenokisela agresivnost – koja dejstvom agresivne ugljene kiseline prou-
zrokuje rastvaranje kalcijumovih jedinjenja u cementu i njihovo ispiranje iz betona.
Ugljenokisela agresivnost se definiše koncentracijom slobodne ugljene kise-
line, pri cemu se uzima u obzir sadržaj kalcijuma, hlorida i sulfata, kao i karbonat-
na tvrdoca vode.
4) Sulfatna agresivnost – koja nastaje usled prisustva razlicitih sulfatnih so-
li, cije dejstvo prouzrokuje stvaranje kristala kalcijumsulfoaluminata hidrata ili gip-
sa, tako da usled povecane zapremine novonastalih jedinjenja dolazi do mehanic-
kog razaranja i rušenja strukture betona sa ili bez vidljivih znakova na površini kon-
strukcije.
286 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Sulfatna agresivnost se definiše koncentracijom sulfata, pri cemu se uzima u
obzir i sadržaj hlorida.
5) Magnezijumska agresivnost – koja dejstvom izmene magnezijumovih jedi-
njenja odgovarajucim kalcijumovim jedinjenjima prouzrokuje ekspanziju ili ispira-
nje betona što doprinosi razaranju betonske strukture.
Magnezijumska agresivnost se definiše koncentracijom jona magnezijuma za-
visno od sadržaja sulfata.
6) Amonijumska agresivnost – koja prouzrokuje razaranje strukture betona
usled stvaranja rastvorljive kalcijumove soli koja se ispira iz betona.
Amonijumska agresivnost definiše se sadržajem jona amonijuma.
7) Alkalna agresivnost – koja nastaje usled visoke koncentracije i dugotrajnog
dejstva alkalija narocito natrijum i kalcijum hidroksida, koji prouzrokuju rastvaranje
alkalnih jedinjenja u betonu.
Alkalna agresivnost se definiše koncentracijom alkalija.
Tabela 4.10. Pokazatelji agresivnog dejstva vode na armiranobetonske konstrukcije
(Izvod iz Pravilnika)
Stepen
agresiv-
nosti
sredine
HCO
3
(g/l)
Sadržaj (koncentracija) agresivne komponente,
u mg/l
pH
ili %
(m/n)
CO
2
SO
4
-2
Mg
2+
NH
4
Ukupni sadržaj soli kod
kojih dolazi do isparavanja
na površini (L,S):
A
1
_ 1,7
_ 6,5
_ 5,0
_ 15
_ 40
> 250
_ 500
> 1000
_ 2000
> 20
_ 50
> 10
_ 20
A
2
-
< 5,0
_ 4,0
> 40
<100
> 500
<1000
> 2000
< 3000
> 50
< 100
> 20
< 50
A
3
-
< 4,0
_ 2,0
>100
>1000
_6000
> 3000
> 100 > 50
A
4
-
< 2,0
_ 5 %
-
>6000
_12000
- - -
A
5
-
< 2,0
> 5 %
- >12000 - - -
4.2.3. UZAJAMNI ODNOS SADRŽANE VODE, SASTAVA TLA I
KARAKTERISTIKE OBJEKTA
Voda sadržana u zemljištu u zavisnosti od njegovog sastava i nacina fundira-
nja objekta može da deluje na ukopane delove objekta kao voda pod hidrostatickim
pritiskom i kao voda koja nije pod hidrostatickim pritiskom.
Pod vodom koja deluje na podzemne delove objekta pod hidrostatickim priti-
skom podrazumeva se podzemna voda, ustavljena voda i kapilarna voda koja se po-
diže iznad nivoa podzemne vode.
Pod vlagom iz zemljišta podrazumevaju se ostali vidovi vode: adheziona i ap-
sorbovana voda, koje su vezane za cestice tla i ne mogu vršiti pritisak na objekat.
O IZOLACIJI 287
Intenzitet delovanja vode i vlage na podzemne delove objekta zavisi od pro-
pustljivosti zemljišta, odnosno od njegove slojevitosti. Razlikuju se tri osnovne vr-
ste zemljišta:
– veoma propustljivo zemljište (šljunak, pesak, nasuto zemljište),
– propustljivo zemljište (muljeviti pesak, les, nasuto zemljište),
– slabo propustljivo zemljište (ilovaca sa žicama peska gline).
Uzajamni odnos sadržane vode, slojevitosti zemljišta i položaj temelja u od-
nosu na najviši nivo podzemne vode su od posebnog znacaja za izbor sistema hidro-
izolacije i tehnike njenog izvodenja. U principu, u zavisnosti od vrste vode od koje
se objekat štiti, razlikuju se tri osnovne grupe hidroizolacionih sistema:
– sistemi hidroizolacije od vlage;
– sistemi hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom;
– sistemi hidroizolacije od vode pod pritiskom.
To znaci da pri usvajanju sistema hidroizolacije u prvom redu treba voditi ra-
cuna o hidrološkim i geomehanickim karakteristikama zemljišta u zoni objekta u pri-
rodnom (neporemecenom) stanju, tj. o vrsti tla, nivou podzemne vode, propustljivo-
sti zemljišta i drugo.
Medutim, kod rešavanja ovog pitanja treba voditi racuna i o cinjenici da se
neposredno uz objekat cesto nalazi i izmenjeno tlo koje je bilo prisutno pre pocet-
ka gradenja objekta. Ovde se, naime, u prvom redu misli na to da se tokom radova
na objektu, a radi izvodenja temelja, vrše razliciti iskopi koji se po završetku radova
zatrpavaju tako da se najcešce po obimu objekta javlja jedan pojas nasutog zemlja-
nog, materijala koji može da ima bitno razlicite karakteristike u poredenju sa okol-
nim prirodnim zemljištem.
Ukoliko se pode od stava da priroda i intenzitet delovanja vode na podzemne
delove objekta zavisi od propustljivosti tla, odnosno od njegovog koeficijenta kapi-
larnosti k, u odnosu na ovaj koeficijent mogu se definisati sledece osnovne vrste ze-
mljišta:
– veoma propustljivo (šljunak, pesak, nasuto zemljište) k > 10
-5
cm/s;
– propustljivo (muljeviti pesak, les, nasuto zemljište) 10
-9
_ k _ 10
-5
cm/s;
– slabo propustljivo (ilovaca, glina, peskovita glina) k > 10
-9
cm/s.
S obzirom na izneto, u praksi se nacelno primenjuju dve osnovne vrste hidro-
izolacija: hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom i hidroizolacije od
vode pod pritiskom.
Prvi tip hidroizolacije koristi se u slucajevima objekata kod kojih je u okol-
nom zemljištu prisutna iskljucivo voda vezana za cestice tla (adheziona i absorpcio-
na) ili je rec o prisustvu tzv. procedne vode koja poniruci kroz zemljište sa površine
terena ne vrši nikakav hidrostaticki pritisak na objekat. To je moguce u propustlji-
vim i jako propustljivim zemljištima, a pod predpostavkom da podzemna voda uop-
šte ne postoji ili da postoji ali da je njen nivo znatno ispod kote fundiranja objekta.
Jedan primer rešavanja ovakvog problema prikazan je na slici 4.5a (k _ 10
-4
prema
DIN 18310 T1).
Hidroizolacija od vode pod pritiskom u tlu primenjuje se u svim slucajevima
kada je nivo podzemne vode iznad kote fundiranja objekta bez obzira na vrstu zemlji-
šta i njegovu vodonepropustljivost. Kod rešavanja ovakvih problema datu hidroizola-
288 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
ciju treba primeniti i u zoni kapilarnog penjanja (NKP) podzemne vode (minimum 50
cm iznad nivoa podzemne vode), pri cemu se iznad ove zone nacelno može primeniti
izolacija od vlage i vode koja nije pod pritiskom. Na slici 5b prikazan je primer koji
se odnosi na ovakav slucaj hidroizolacije (k _ 10
-4
prema DIN 18310 T1).
4.2.4. PODELA I VRSTE HIDROIZOLACIJA PREMA UPOTREBLJENOM
MATERIJALU (VEZA SA TAýKOM MATERIJALI 4.1)
4.2.4.1. FLEKSIBILNE HIDROIZOLACIJE
Pod višeslojnom hidroizolacijom podrazumevaju se zaštite, koje se sastoje od
više slojeva bitumenskih premaza, namaza, pasta, mastiksa, zatim bitumenskih tra-
ka, metalnih folija i sintetickih traka. U zavisnosti od fizicko-mehanickih karakteri-
stika primenjenih materijala i njihove slojevitosti u sistemu, razlikuju se hidroizola-
cije za zaštitu podzemnih delova zgrade od vlage i vode koja nije pod pritiskom i za
zaštitu od vode pod pritiskom. Ovi sistemi u zavisnosti od strukturnih osobina pri-
menjenih materijala, mogu biti sa izraženim plasticnim, plastoelasticnim i elastic-
nim svojstvima.
Zastupljena su dva osnovna postupka izvodenja ovih hidroizolacija:
– ugradivanjem „hladnim“ postupkom (premazivanjem, špahtlovanjem, hlad-
nim varenjem)
Slika 4.5 Vrste hidroizolacija podzemnih delova zgrada u zavisnosti od uzajamnog
odnosa sadržane vode, sastava zemljišta i karakteristika objekta. a) Hidroizolacija
od vlage i vode koja nije pod pritiskom, b) Hidroizolacija od vode pod pritiskom
O IZOLACIJI 289
– ugradivanjem „toplim“ postupkom (lepljenje traka: premazivanjem, izliva-
njem, varenjem plamenikom, varenjem toplih vazduhom, vulkaniziranjem).
Fleksibilne hidroizolacije se u principu ugraduju na spoljne strane konstruk-
cije. One su sposobne do izvesne mere da prate rad konstrukcije usled sleganja, sku-
pljanja betona i temperaturnih promena; pružaju sigurnu zaštitu gradevine u slucaju
nerazudenih temelja, gde nema oštrih preloma i razlike u nivoima. Ukoliko je pod-
zemna voda agresivna, fleksibilna hidroizolacija ugradena sa spoljne strane štiti kon-
strukciju i od korozije.
Nedostatak fleksibilne hidroizolacije je što zahteva izvodenje u suvom isko-
pu, suvu površinu, pa se mora izvoditi uporedo sa gradevinskim radovima, što opet
zahteva i zaštitu izvedene hidroizolacije tokom procesa rada. Ova hidroizolacija se
lako oštecuje mehanicki, oštecenja nisu uvek uocljiva i ostaju nepopravljena. Ovo je
narocito cest slucaj kod hidroizolacija sa sintetickim trakama koje proizvodac pred-
laže kao jednoslojne (na pr. sistem od meke PVC-P membrane).
Primena fleksibilne hidroizolacije sa unutrašnje strane od vode pod pritiskom
mora da bude uklještena, a što se ostvaruje izvodenjem odgovarajuceg zaštitnog slo-
ja – zida od betona ili opeke. Svakom vrstom hidroizolacije sa unutrašnje strane ne
samo da se povecavaju troškovi sanacije vec se gubi korisna površina prostora.
4.2.4.2. KRUTE HIDROIZOLACIJE NA BAZI CEMENTNIH
MALTERSKIH KOMPOZICIJA
Pod „krutim“ hidroizolacijama podrazumevaju se vrste zaštita od više slojeva
vodonepropustljivih maltera, premaza ili šljema koje u svom sastavu sadrže cement
kao vezivo, mineralno punilo i razne hemijske dodatke za smanjenje poroznosti.
U ovu grupu hidroizolacija dolaze i zaštite koje se izvode polimercementnim
kompozicijama od više slojeva vodonepropustljivog maltera, premaza i šljema sa
izraženim plasticnim svojstvima. Ovi proizvodi u svome sastavu, pored cementa i
mineralnog materijala sadrže još i polimerne emulzije (poliakrilatne, lateksne i dru-
ge).
Krute hidroizolacije se u principu izvode sa unutrašnje strane objekta u dva ili
više slojeva preko vlažne konstrukcije. Uspešnost primene ovih hidroizolacija zavisi
prvenstveno od stabilnosti konstrukcije, od kvaliteta podloge, od tehnike nanošenja
slojeva, posebno od ostvarivanja veze prvog sloja sa podlogom.
U primeni cementnih kompozicija, kada se objekat štiti od negativnog priti-
ska vode, prednost se daje penetrirajucim proizvodima, dok se u slucaju sanacije hi-
droizolacije starih objekata od vlage uspešno primenjuju i polimercementne kompo-
zicije – premazi kod kojih na ovakvim objektima dolazi do izražaja sposobnost pre-
mošcavanja prslina kao i ostala plastoelasticna svojstva plimercementnih premaza i
šljema. Kruta hidroizolacija, bez obzira na primenjene proizvode, ne zahteva poseb-
nu zaštitu kao što je to slucaj sa ugljovodonicnom ili sintetickom fleksibilnom hi-
droizolacijom. Svaki sistem krute hidroizolacije, bez obzira da li se radi o vodone-
propustljivom malteru ili vodonepropustljivom premazu šljemi, predstavlja kombi-
nacije više zaptivnih materijala, tako da se može primenjivati i u uslovima stalnog
doticanja vode što je od posebnog znacaja u izvodenju novih kao i u saniranju starih
objekata u prisustvu dotoka vode.
290 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
4.2.4.3. KOMBINOVANE HIDROIZOLACIJE
a) Kruti sistemi za sanaciju hidroizolacije od kapilarne vlage pored izvodenja
zaštite na zidovima i podu, ukljucuju i sistem „presecanja“ penanja kapilarne vlage u
zidovima. Ovaj sistem zaštite bazira na metodu injektiranja ubrizgavanjem hidrofob-
ne emulzije u bušotine u zidu pravilno rasporedene u dva reda odredene dubine i ši-
rine pod nagibom. Jedan od takvih proizvoda je silikonska emulzija, koja sadrži ak-
tivne komponente koje sa vlagom stvaraju vodonepropustljiva hemijska jedinjenja u
porama i kapilara zida, zatim površinski aktivne materije i sredstva za kvašenje.
Presecanje kapilarne vlage ovom metodom se vrši kako u zidovima od opeke
tako i u zidovima od betona i prirodnog kamena, ali samo za sprecavanje podizanja
vlage, ali ne u prisustvu vode. Ovakav sistem „krute“ hidroizolacije u praksi se kom-
binuje još i sa izvodenjem fleksibilne hidroizolacije na podu.
Kombinovanje krutih i fleksibilnih hidroizolacija nacelno se primenjuje kod
izvodenja hidroizolacija novih gradevina u slucajevima kada postoji uslov da se
izvodenjem hidroizolacije ne naruši kontinuitet konstrukcije. Krute hidroizolacije se
najcešce koriste na mestima prodora vode kroz konstrukcijske elemente, na pr. kod
presecanja armiranobetonskih stubova. U takvim slucajevima kruta horizontalna hi-
droizolacija se izvodi oko armiranih šipki tako da se prilikom nastavka betoniranja u
elementu formira hidroizolacioni sloj dobro povezan sa ugradenim betonom – prak-
ticno jednakih karakteristika kao i beton u konstrukciji.Na taj nacin može da se ra-
cuna da dati element, zahvaljujuci krutoj penetrirajucoj hidroizolaciji i neprekinu-
toj armaturi, može da prihvati projektovano opterecenje kao da je u statickom smi-
slu bez ikakvog diskontinuiteta.
b) Takode ako se temeljna ploca izvodi na šipovima, mesta prodora armature
se obraduju kombinovanim sistemom hidroizolacija u kojem kljucno mesto ima kru-
ta hidroizolacija (koja kao cementna kompozicija dobro prijanja za armaturu).
Pored kombinovane krute i fleksibilne hidroizolacije obrada prodora armatu-
re se izvodi i poliuretanskim premazom tipa Alsan (vidi 4.3.5.5.2), kompatibilnim sa
bitumenskom hidroizolacijom.
Za obradu šipova takode se koriste i hidroizolacioni proizvodi na bazi bento-
nita kod kojih efekat zaptivanja bazira na bubrenju betnonita u kontaktu sa vodom.
c) Kombinovani sistemi krute i fleksibilne hidroizolacije primenjuju se efika-
sno u sanaciji hidroizolacije objekta u eksploataciji, kada se konstruktivni i pregrad-
ni zidovi obraduju krutim sistemom, a horzontalne podne podloge bitumenskom hi-
droizolacijom – trakama po vrucem postupku (ili samolepljivim trakama po hlad-
nom postupku).
4.2.5. PROJEKTOVANJE I IZVOĈENJE HIDROIZOLACIJE
OD VLAGE I VODE KOJA NIJE POD PRITISKOM
4.2.5.1. HIDROIZOLACIJA UKOPANIH DELOVA ZGRADA
BEZ PODRUMA I SA PODRUMIMA
4.2.5.1.1. Mesto ugraÿivanja hidroizolacije
Po pravilu hidroizolacija treba da cini jedan zaptivni omotac bilo da se ona
ugraduje sa spoljne ili unutrašnje strane ili kombinovano. Mesto hidroizolacije odre-
O IZOLACIJI 291
deno je vrstom temelja (samci, trakasti temelji i ploce) i vrstom materijala od koje
se izvode konstruktivni zidovi. Pored toga mesto ugradivanja hidroizolacije se razli-
kuje u zgradama koje se izvode bez podruma u odnosu na zgrade sa podrumom. Isto
tako, mesto ugradivanja zavisi od toga da li se hidroizolacija projektuje za nove ili
za postojece zgrade.
4.2.5.1.2. Fleksibilne hidroizolacije
1) Hidroizolacije sa polimerbitumenskim pastama (izvode se u svemu prema
uputstvu proizvodaca) – sistem se sastoji od najmanje dva namaza uz ojacanje mre-
žastom tkaninom. Debljina suvog sloja je najmanje 3 mm.
2) Hidroizolacija sa bitumenskim i polimerbitumenskim trakama – sistem se sa-
stoji od najmanje jedne trake d = 4 mm (sa uloškom od staklene tkanine, poliestarskog
filca, aluminijumske folije) koja se ugraduje lepljenjem vrucim bitumenom ili vare-
njem plamenikom uz obavezno izvodenje pokrivnog sloja bitumenskim premazom.
3) Hidroizolacije sa sintetickim trakama od PIB i ECB – sistem se sastoji od
jedne trake d = 1,5 mm koja se ugraduje lepljenjem vrucim bitumenom u kombina-
ciji sa neposutim bitumenom obloženim krovnim kartonom i obaveznim izvodenjem
pokrivnog sloja vrucim bitumenskim premazom.
4) Hidroizolacija sa sintetickom trakom od mekog PVC-P. Sistem se sasto-
ji od jedne trake debljine 1,5-2 mm koja se postavlja slobodno uz mehanicko fiksi-
ranje za podlogu ili sa lepkom. Trake otporne na bitumen mogu se ugradivati i vru-
cim bitumenom. Traka se štiti ugradivanjem izmedu dve trake geotekstila površin-
ske mase najmanje 300 g/m
2
.
4.2.5.1.3. Krute hidroizolacije
Za koju ce se „krutu“ hidroizolaciju projektant odluciti zavisi u prvom redu od
toga da li se hidroizolacija projektuje za zgradu koja treba da se gradi ili za onu ko-
ja je u fazi gradenja (za koju je hidroizolacija nepravilno projektovana ili nepravilno
izvedena), ili je došlo do oštecenja hidroizolacije na staroj zgradi, koja je u eksploa-
taciji. Projekat treba da sadrži: projektni zadatak i Tehnicki izveštaj o stanju objekta,
izabrani sistem hidroizolacije definisan vrstom materijala i debljinom sistema, teh-
nologiju nanošenja slojeva i rešenje svih detalja prilagodeno cinjenicnom stanju (a
prema uputstvu proizvodaca odabranog materijala).
Kruti sistem se u nacelu izvodi sa unutrašnje strane zgrade, ali može i kom-
binovano sa izvodenjem hidroizolacije na vertikalnim konstruktivnim zidovima sa
spoljne strane. Mogucnost sprecavanja vlage iz terena kroz vertikalne zidove se spre-
cava i kombinovanjem presecanja zida injektiranjem u podrucju spoja zida i poda sa
unutrašnje i spoljne strane objekta.
Prema nacinu ostvarivanja veze hidroizolacije i konstrukcije navode se 4 gru-
pe sistema, koji se izvode domacim i uvoznim materijalima tipa cementnih kompo-
zicija.
Grupa 1 – sistemi sa premazom koji se vezuje za podlogu fizicki.
Grupa 2 – sistemi sa sredstvom za presecanje penjanja kapilarne vlage koji se
ulivaju ili injektiraju u konstruktivne zidove; oni se uvek izvode u kombinaciji sa pe-
netrirajucim sistemom (koji prodire u kapilare betona i do 15 cm).
292 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Grupa 3 – sistemi sa sredstvom za penetriranje koji ostvaruju vezu sa betonom
u kapilarima, prslinama i kavernama, formirajuci gel koji zaptiva konstrukciju.
Grupa 4 – sistemi sa vodonepropustljivim malterima koji sa svojom masom –
debljinom sprecavaju prodiranje vode u objekat.
4.2.5.1.4. Principijelna rešenja mesta ugraÿivanja hidroizolacije
Principijelna rešenja mesta ugradivanja fleksibilnog odnosno krutog sistema
hidroizolacije prikazana je na slikama od 4.6. do 4.14.
Slika 4.6. Princip
projektovanja višeslojne
hidroizolacije na zgradi
bez podruma sa podom
iznad kote terena i sa
meduprostorom za
provetravanje
Slika 4.7. Princip
projektovanja višeslojne
hidroizolacije na zgradi
bez podruma sa podom u
nivou terena
Slika 4.8. Princip
projektovanja višeslojne
hidroizolacije na zgradi
bez podruma sa podom
ispod nivoa terena
Slika 4.9. Princip projektovanja višeslojne hidroizolacije na zgradi bez podruma
sa podom ispod nivoa terena; a) hidroizolacija sa penetrirajucim premazom,
b) hidroizolacij sa vodonepropustljivim malterom
O IZOLACIJI 293
Slika 4.10. Princip projektovanja
višeslojne hidroizolacije na zgradi
sa podrumom
Slika 4.11. Princip projektovanja
„krute“ hidroizolacije u zgradi
sa podrumom
Slika 4.12. Princip projektovanja
višeslojne hidroizolacije na zgradi
koja se fundira na temeljnoj ploci
Slika 4.13. Princip projektovanja
krute hidroizolacije na zgradi
koja se fundira na temeljnoj ploci
294 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Slika 4.14. Princip presecanja kapilarne vlage u zidu od opeke (sprecavanje podizanja
vlage ali ne u prisustvu vode) – u kombinaciji sa hidroizolacijom od penetrirajucih
materijala
4.2.6. PROJEKTOVANJE I IZVOĈENJE HIDROIZOLACIJE OD VODE
POD PRITISKOM I USTAVLJENE PROCEDNE VODE
4.2.6.1. OPŠTI ZAHTEVI ZA PROJEKTOVANJE HIDROIZOLACIJE
Hidroizolacija od vode pod pritiskom mora da štiti ukopane delove zgrade sa
spoljne strane od podzemne vode pod hidrostatickim pritiskom i od ustavljene pro-
cedne vode. Ona ne sme da gubi zaptivna svojstva pri ocekivanim kretanjima grade-
vinskih elemenata pod uticajem skupljanja, temperaturnih promena i sleganja.
Ovi parametri se moraju predvideti vec pri projektovanju gradevinskog objek-
ta, odnosno hidroizolacije. Hidroizolacija treba da premosti prsline ne šire od 0,5
mm u momentu nastajanja, koje se mogu širiti najviše do 5 mm i „rasede“ dubine
do 2 mm.
Vece deformacije se rešavaju posebnim konstruktivnim merama – dilatacio-
nim razdelnicama, armiranjem i drugim konstruktivnim merama.
Zgrade u podzemnoj vodi treba da budu jednostavnog oblika da bi se sma-
njile površine na koje deluje voda pod pritiskom. Podzemni delovi zgrade u podze-
mnoj vodi treba da budu projektovani uglavnom tako da deluju monolitno sa podo-
vima i zidovima.
Ispuste i prodore kroz zidove u podzemnoj vodi treba izbegavati. Takode tre-
ba izbeci visinske razlike u nivoima temeljne konstrukcije ploce, a treba omoguciti i
pravilan rad objekta kako bi se izbegla oštecenja hidroizolacije.
Sve receno važi i za ustavljenu procednu vodu oko objekta koja deluje tako-
de kao voda pod pritiskom.
O IZOLACIJI 295
4.2.6.2. IZBOR I DIMENZIONISANJE FLEKSIBILNE HIDROIZOLACIJE
PROTIV PODZEMNE VODE POD PRITISKOM
4.2.6.2.1. Standardni sistemi hidroizolacije sa spoljnje strane – primeri prema
DIN 18195 T6:2000.
Izbor hidroizolacionih materijala i sistema za zaštitu podzemnih delova zgra-
da od vode pod pritiskom u prvom redu zavisi od projektnog zadatka, tj. da li se hi-
droizolacija projektuje za novi objekat na kome su vec izvedeni fundamenti ili za
stari objekat.
Prema standardu DIN 18195 T6 dozvoljava se primena bitumenskih i me-
talnih traka, polimerbitumenskih traka za varenje, sintetickih traka – poliizobuti-
len (PIB) u kombinaciji sa neposutim bitumenom impregniranim krovnim kartonom
i mekih polivinil (PV-P) traka, kao i elasticnih traka od etilenkopolimerbitumena
(ECB) i od etilenpropilena (EPDM). Ovim standardom se dimenzionisanje sistema
utvrduje prema uslovima za dubinu uronjavanja. Standardne dubine su do 4 m, od 4
m do 9 m i preko 9 m i one su osnovni parametri za dimenzionisanje sistema.
Napred navedenim standardom se dozvoljava i upotreba tradicionalnih mate-
rijala kao što su sistemi sa neposutim bitumenom impregnisanim kartonom i metal-
nom folijom debljine 1 mm.
a) Hidroizolacija od neposutog bitumenom impregnisanog kartona – minimal-
ni broj slojeva medusobno slepljenih i sa pokrivnim slojem bitumena prikazan je u
tabeli 4.11. Prva traka u sistemu mora biti potpuno zalepljena.
Tabela 4.11. Broj slojeva sistema hidroizolacije od neposutog bitumenom
impregnisanog kartona
Dubina uronjavanja
(m)
Postupak premazivanjem
cetkom ili livenjem
Postupak livenjem ili
valjanjem
Najmanji broj slojeva
do 4 3 3
preko 4 do 9 4 3
preko 9 5 4
b) Hidroizolacija od neposutog bitumenom impregniranog kartona i metal-
ne trake. U sistemu ovog sastava metalna traka debljine 1mm se ugraduje kao druga
traka racunajuci spoljnu stranu sistema na koju deluje voda pod pritiskom. Potreban
broj traka regulisan je dubinom uronjavanja i nacinom ugradivanja slojeva. Hidroi-
zolacija se može opteretiti pritiskom od 1 MN/m
2
prema tabeli 4.0-12. Medutim, ka-
da su u sistemu ugradene dve metalne trake taj pritisak može da iznosi 1.5 MN/m
2
.
Zadnji sloj hidroizolacije je u nacelu bitumenska traka i u takvim slucajevima se
izvodi cetvoroslojna hidroizolacija.
c) Hidroizolacija od bitumenskih ili polimerbitumenskih traka. U ovom si-
stemu broj slojeva je najmanje jednak broju slojeva datom u tabeli 4.13 za sisteme
od traka za varenje. Bitno je da su trake medusobno slepljene i sa pokrivnim pre-
mazom zadnje trake u sistemu. Hidroizolacija se može opteretiti pritiskom najviše
1 MN/m
2
, a u slucaju primene trake sa uloškom od staklene tkanine maksimalni pri-
tisak je 0,8 MN/m
2
.
296 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Tabela 4.12. Broj slojeva sistema hidroizolacije od neposutog bitumenom
impregniranog kartona sa metalnim trakama
Dubina uronjavanja
(m)
Postupak premazivanjem
cetkom ili livenjem
Postupak livenjem ili
valjanjem
Najmanji broj slojeva
do 4 3 3
preko 4 do 9 3 3
preko 9 4 3
d) Hidroizolacija od bitumenskih traka za varenje. Ova vrsta hidroizolacije
primenjuje se u izuzetnim slucajevima gde su površine nepristupacne i ne može da
se izvede lepljeni sistem od polimerbitumenskih traka. Hidroizolacija treba da se sa-
stoji od traka sa uloškom od staklene tkanine ili poliestarskog filca po broju slojeva
zavisno od dubine uronjavanja prema tabeli 4.13. Opterecenje hidroizolacije je isto
kao kod prethodnog sistema.
Tabela 4.13. Broj slojeva i vrsta uloška bitumenske i polimerbitumenske trake
1
Dubina uronjavanja
(m)
Najmanji broj slojeva i vrsta uloška i trake
2 do 4 2 uloška od staklene tkanine ili poliestarskog filca
3
preko 4 do 9
3 uloška od staklene tkanine ili poliestarskog filca
4
1 uložak od staklene tkanine ili poliestarskog filca + metal-
na traka
5 preko 9
2 uloška od staklene tkanine ili poliestarskog filca + metal-
na traka
f) Hidroizolacija od sintetickih i elastomernih traka i sa neposutim bitumenom
impregnisanim krovnim kartonom. Ovaj sistem hidroizolacije se izvodi sa sintetic-
kim trakama otpornim na uticaj bitumena prema tabeli 4.14, izmedu dva sloja nepo-
sutog bitumenom impregnisanog krovnog kartona uz lepljenje bitumenom. Zadnja
traka se premazuje slojem bitumena. Minimalne debljine traka su zavisne od dubine
uronjavanja objekta prema tabeli 4.14. Dozvoljeno opterecenje je najviše 1 MN/m
2
(za sistem sa PIB = 0,6 MN/m
2
).
Tabela 4.14. Vrste sintetickih traka koje se ugraduju lepljenjem izmedu dva sloja
neposutog bitumenom impregnisanog krovnog kartona
1
Dubina uronjavanja
(m)
Debljine traka PIB, EVA
mm
Debljine traka ECB,
EPDM, mm
2 do 4 1,5 2,0
3 preko 4 do 9 2,0 2,5
4 preko 9 2,0 2,5
g) Hidroizolacije od sinteticke PVC-P slobodno položene (mehanicki pricvr-
šcene na metalne trake ili lepljene odgovarajucim lepkom). Ovaj sistem hidroizola-
cije se izvodi sa jednim slojem sinteticke trake debljine najmanje 2 mm neotporne na
O IZOLACIJI 297
bitumen. Traka se ugraduje izmedu dva zaštitna sloja od poliestarskog filca debljine
2 mm, površinske mase 300 g/m
2
.
Dubina uronjavanja ove vrste hidroizolacije je ogranicena na 4 m.
4.2.6.3. IZBOR I DIMENZIONISANJE HIDROIZOLACIJE
OD USTAVLJENE PROCEDNE VODE
4.2.6.3.1. Standardni sistem hidroizolacije sa spoljne strane –
primeri prema DIN 18195 T6:2000.
a) Hidroizolacija od sinteticki modificiranih bitumenskih namaza (KMB). Ovi
debeloslojni namazi se nanose u dva sloja sa armaturom za ojacanje sistema prema
uputstvu proizvodaca materijala po hladnom postupku (K).
b) Hidroizolacija od polimerbitumenske trake za varenje. Hidroizolacija se
izvodi sa najmanje jednim slojem polimer bitumenske trake za varenje, ali se ipak
daje prednost sistemu od dve trake.
c) Hidroizolacija od sintetickih i elastomernih traka. Hidroizolacija se sastoji
od jednog sloja sinteticke i elastomerne trake otporne na bitumen prema tabeli 4.14.
Trake se potpuno lepe za podlogu.
Napomena: Izneti standardni primeri sistema hidroizolacije služe samo kao
smernice za projektovanje i izvodenje sistema hidroizolacije za zaštitu ukopanih delo-
va zgrada od podzemne vode i ustavljene vode sa spoljne strane objekta (slika 4.15). U
izbor materijala i sistema hidroizolacije obavezno ukljuciti i proizvodaca materijala.
Slika 4.15. Mesto ugradivanja višeslojne hidroizolacije pod pritiskom za novu zgradu
sa spoljne strane
298 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
4.2.6.4. HIDROIZOLACIJA SA UNUTRAŠNJE
STRANE OBJEKTA SANIRANJE OD
VODE POD PRITISKOM
4.2.6.4.1. Saniranje hidroizolacije od vode pod pritiskom na vec izvedenim
objektima je kompleksan problem koji se ne može rešavati primenom višeslojne
fleksibilne hidroizolacije od bitumenskih i drugih traka za podzemne delove objekta
DIN 18195. Izuzetno to se može primeniti za sanacione radove ako se zaštita ne mo-
že rešiti ni na koji drugi nacin, ali i u takvim slucajevima se kombinuje sa „krutim“
sistemima. To je zato što ova vrsta hidroizolacije ne može da se odupre negativnom
pritisku vode bez zaštitnog sloja za uklještenje koji ne samo da izaziva dodatne troš-
kove vec se cesto ne može izvršiti zbog same namene objekta (slika 4.15).
4.2.6.4.2. Saniranje hidroizolacije od vode pod pritiskom „krutim“ sistemima
se mnogo cešce primenjuje, jer se ti sistemi izvode sa unutrašnje strane objekta (sli-
ka 4.16). Koji ce se materijal primeniti zavisi od dubine uronjavanja i intenziteta pro-
diranja vode u objekat. Primena ovih materijala zahteva obaveznu izradu sanacionog
projekta uradenog na osnovu Tehnickog izveštaja o stanju objekta i utvrdenim uzro-
cima prodiranja vode i Projektnog zadatka. Projekat mora da sadrži tehnicke podat-
ke o stanju objekta i o potrebnim gradevinskim radovima za uspešno izvodenje oda-
branog sistema hidroizolacije sa tehnologijom ugradivanja odabaranih materijala i
rešenja obrade svih detalja u okviru osnovne hidroizolacije.
Slika 4.16. Mesto ugradivanja višeslojne hidroizolacije od vode pod pritiskom sa
unutrašnje strane postojeceg objekta
O IZOLACIJI 299
Slika 4.17. Hidroizolacioni sistem od penetrata a) i vodonepropustljivog maltera,
b) sa unutrašnje strane postojeceg objekta
4.2.7. PRINCIPIJELNO REŠENJE DETALJA U SASTAVU OSNOVNE
HIDROIZOLACIJE OBJEKTA (DIN 18195 T8, T9)
U projektovanju konstrukcije temelja i ukopanih delova zgrada ne mogu se
uvek izbeci razni prodori, prikljucci i dilatacione razdelnice, što sve predstavlja ve-
oma osetljiva mesta u izvodenju osnovne hidroizolacije. Zato se pri projektovanju
delova zgrada koji se štite hidroizolacijom od podzemne vode i vlage velika pažnja
mora posvetiti rešenju takvih detalja.
Primeri za rešavanje veze hiroizolacije i prikljucaka se u suštini ne razliku-
ju u slucaju hidroizolacije zgrade od vlage i vode koja nije pod pritiskom od slucaja
hidroizolacije ukopanih delova zgrada od vode pod pritiskom. Medutim, zahtevi za
obradu detalja za zaštitu od vode pod pritiskom su mnogo strožiji. U principu se ra-
zlikuju tri osnovna nacina rešavanja detalja i to: za slucaj izvodenja hidroizolacije bi-
tumenskim materijalima, za slucaj izvodenja hidroizolacije sintetickim trakama i za
slucaj izvodenja hidroizolacije krutim materijalima. U rešavanju treba razlikovati:
– karakteristicne detalje, koji su u vezi sa rešenjima iz gradevinskog projekta,
kao što su prodori vodovodnih, kanalizacionih i elektricnih instalacija, zatim dilata-
cione spojnice, razne vrste ankera, posebno obrada šipova, stubova i drugo.
– karakteristicne detalje koji su u vezi sa osobinama hidroizolacionog siste-
ma, odnosno materijala kao što su završetci hidroizolacije, veza hidroizo-
lacije, ostvarivanje veze višeslojne i krute hidroizolacije, ostvarivanje veze
izmedu unutrašnje i spoljne hidroizolacije i drugo.
4.2.7.1. ZAPTIVANJE PRODORA CEVI
U zavisnosti od toga da li se ukopani delovi objekta štite od vlage i vode koja
nije pod pritiskom kao i da li se hidroizolacija izvodi bitumenskim namazima odre-
duje se i nacin zaptivanja prodora.
300 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
4.2.7.1.1. Prodori kroz hidroizolaciju od vlage, ako je ona izvedena od bitu-
menskih namaza, izvode se namazima ili pokretnim manžetnama. Ako se osnovna
hidroizolacija izvodi bitumenskim trakama onda se po pravilu zaptivanje vrši pomo-
cu zavarene flanše ili sa manžetnom i šelnom.
4.2.7.1.2. Prodori kroz hidroizolaciju od vode koja nije pod pritiskom ne mo-
gu se obradivati bez posredstva zavarenog celicnog oboda – flanše kao što je to pri-
kazano na slici 4.18.
4.2.7.1.3. Prodori kroz hidroizolaciju od vode pod pritiskom izvode se tako da
se krajevi osnovne hidroizolacije uklješte izmedu nepokretnog i pokretnog celicnog
lima širine 100 do 120 mm odnosno 150 do 170 mm što zavisi od velicine precnika
cevi, minimalne debljine 10 mm. Nepokretni celicni obod je vodonepropustljivo za-
varen za cev u ravni površine na koju se postavlja hidroizolacija dok je drugi pokre-
tan i pritisnut uz prvi zavrtnjima koji prolaze kroz hidroizolaciju (slika 4.18).
4.2.7.1.4. Princip obrade prodora cevi „krutom“ hidroizolacijiom prikazan je
na slici 4.19. Zaptivanje se izvodi sa unutrašnje strane u sastavu izvodenja „krute“
hidroizolacije od vlage i vode sa vanjske strane objekta.
4.2.7.1.5. Veza hidroizolacije i slivnika takode se ubraja u obradu prodora
kroz hidroizolaciju u slucaju sanacije objekta od vlage. U slucaju višeslojne hidroi-
zolacije zaptivanje slivnika se vrši preko ugradenog metalnog oboda, dok se u sluca-
ju krutih hidroizolacija veza izmedu poda i slivnika ostvaruje formiranjem i zaptiva-
njem fuge kako je to prikazano na slici 4.20.
Slika 4.18. Princip obrade prodora
cevi kroz zid obraden višeslojnom
hidroizolacijom od vode pod pritiskom
Slika 4.19. Princip obrade prodora
cevi kroz zid obraden „krutom“
hidroizolacijom od vode sa vanjske
strane objekta (slucaj saniranja)
4.2.7.2. ZAPTIVANJE SPOJNICE U HIDROIZOLACIJI NA
TEMELJNOJ PLOCI OBJEKTA
4.2.7.2.1. U uslovima izvodenja hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod
pritiskom, hidroizolacija na mestu konstrukcione spojnice u podlozi je najcešce izlo-
žena sporim i povremenim kretanjima, na primer usled sleganja objekta ili prome-
ne dužine pod uticajem temperature tokom godine. Stoga se hidroizolacija na me-
O IZOLACIJI 301
stu spojnice ojacava bitumenskim ili metalnim trakama, što zavisi od toga li je si-
stem izveden namazima ili trakama. Primer izvodenja hidroizolacije preko spojnice
u uslovima malih i laganih kretanja prikazan je na slici 4.21. Principijelno rešenje za
izvodenje „krute“ hidroizolacije preko spojnice u podlozi sa malim i laganim kreta-
njem prikazano je na slici 4.22.
Slika 4.20. Princip zaptivanja slivnika u temeljnoj ploci obradenoj „krutom“
hidroizolacijom
Slika 4.21. Princip izvodenja hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom
preko spojnice sa malim i laganim kretanjem u sistemu višeslojne hidroizolacije
Slika 4.22. Princip izvodenja hidroizolacije preko spojnice sa malim i laganim
kretanjem u sistemu krute hidroizolacije
302 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
4.2.7.2.2. U uslovima izvodenja hidroizolacije od vode pod pritiskom na me-
stu konstruktivne spojnice u podlozi ona je najcešce izložena brzim i cestim kreta-
njima podloge. Na tim mestima se hidroizolacija ojacava sa jednom ili dve metalne
trake kao što je to prikazano na slici 4.22 i 4.23.
Za zaptivanje konstruktivnih spojnica sa velikim sleganjem na slici 4.24 pri-
kazano je rešenje sa jakim ojacanjem.
Slika 4.23. Dilataciona spojnica za mala
i brza kretanja u hidroizolaciji od vode
pod pritiskom; 1 – betonska konstrukcija,
2 – ispuna fuge na pr. stiroporom, 3 –
sloj lepka na prethodnom premazu, 4 –
PIB hidroizolacija sa trakom za ojacanje
preko spojnice, 5 – odvajajuci sloj i
zaštitna traka od bitumenske trake, 6 –
bakarni lim debljine 0,4 mm sa oborenom
ivicom za ojacanje, 7 – trake, pozicija 5
sa bitumenskim premazom, 8 – zaštitni
beton, 9 – zalivena spojnica
Slika 4.24. Dilataciona spojnica za velike i brze promene u hidroizolaciji od vode
pod pritiskom. Kod vode pod pritiskom preporucljivo je da se ispod zaptivnog creva
ugradi lim za prihvatanje pritiska; 1 – betonska konstrukcija, 2 – sloj lepka na
prethodnom premazu, 3 – PIB hidroizolacija sa trakom za ojacanje preko spojnice,
4 – odvajajuci sloj i zaštitna bitumenska traka 5 – bakarni lim debljine 0,4 mm sa
oborenim ivicama za ojacanje, 6 – trake pozicija 4 sa bitumenskim premazom, 7 –
zaštitni beton, 8 – zalivena spojnica, 9 – za zaštitu creva odozdo na pr. stiropor, 10 –
mekana penasta ispuna otporna na starenje
O IZOLACIJI 303
Slika 4.25. Spojnica u slucaju sleganja
objekta sa višestrukim ojacanjem u
hidroizolaciji od vode pod pritiskom;
1 – betonska konstrukcija, 2 – ispuna
fuge na pr. stiroporom, 3 – zalepljena
bitumenska traka, 4 – bakarni lim 0,6
mm do 1,0 mm debljine sa oborenim
ivicama za ojacanje, 5 – kao pozicija
3, 6 – PIB hidroizolacija sa trakom
za ojacanje preko spojnice, 7 –
odvajajuci sloj i zaštitna traka kao
pozicija 3, 8 – kao pozicija 4, 9 – kao
pozicija 3, 10 – kao pozicija 2, 11 –
zaštitni beton
Slika 4.26. Spojnica za velika i razlicita sleganja otporna na vodu pod pritiskom u
konstrukcijama sa višestrukim vodozaptivnim ojacanjima; 1 – betonska konstrukcija,
2 – nepropustljiva zavarena bolcna, 3 – slobodno položena traka od PIB i zašrafljena
u flanšnama, 4 – meki sunderasti gajtan za zaštitu odozdo, 5 – ispuna fuge na pr.
stiroporom, 6 – umetak trake od vulkaniziranog kaucuka, 7 – zaštitni beton, 8 –
odvajajuci sloj i zaštitna traka od bitumenske trake, 9 – PIB izolacija, 10 – zaptivna
traka za fuge od vulkanizovanog kaucuka ili tkaninom ojacana PVC, 11 – skidajuci
poklopac
304 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
4.2.8. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE UKOPANIH DELOVA ZGRADA
(DIN 18195 T10)
4.2.8.1. OPŠTI PODACI O ZAŠTITI
Hidroizolacije od vlage i vode koja nije pod pritiskom štite se odgovarajucim
slojem od mehanickih i atmosferskih uticaja. Mere koje se preduzimaju radi zaštite
delova izvedene hidroizolacije od oštecenja do završetka gradevinskih radova su pri-
vremenog karaktera i prestaju kada se radovi na hidroizolaciji nastave. Trajna zašti-
ta hidroizolacije se izvodi samo preko završene hidroizolacije.
Zaštitni slojevi se prema materijalima koji se primenjuju za njihovo izvodenje
dele na krute (cvrste) slojeve, na primer, zid od opeke, sloj betona betoniran na licu
mesta, malter ili ploce i na meke slojeve, na primer, bitumenske trake i razne vrste
sintetickih materijala (geotekstil, stiropor ploce, sunderasti polietilen i drugo). Mate-
rijali za zaštitne slojeve moraju da budu kompatibilni sa hidroizolacionim materija-
lima i da budu otporni na uticaje, mehanicke, tehnicke i hemijske proizvode.
Ovi slojevi treba da štite hidroizolaciju na objektu trajno od statickih, dina-
mickih i termickih uticaja. Kada zaštitni slojevi idu preko hidroizolacije temeljne
ploce oni mogu ujedno biti i korisni slojevi objekta – podne obloge.
Dilatiranje i deformacije zaštitnih slojeva ne smeju ugrožavati hidroizolacio-
ni sloj, pa se zaštitni slojevi najcešce odvajaju od hidroizolacije, a površine se dele
fugama. Pored toga u zaštitnom sloju u uglovima i na mestu prodora kroz hidroizo-
laciju treba formirati fuge odgovarajuce širine. Zatim se moraju formirati fuge u za-
štitnom sloju u podrucju primene nagiba, na primer prelaz sa slabijeg nagiba ka ve-
cem nagibu površine nadalje, ako je nagib veci od 2 m dužine. Konstrukcione spoj-
nice i spojnice u zaštitnom sloju moraju biti izvedene na istom mestu i iste širine,
izuzev u zaštitnim slojevima od bitumenskih i drugih traka kada se na mestu spojni-
ce u zaštitnom sloju ostvaruju klizni preklopi. Zatvaranje spojnica u konstrukciji i u
zaštitnom sloju izvodi se odgovarajucim zaptivnim materijalima koji se moraju na-
znaciti u projektu.
4.2.8.2. IZVOĈENJE ZAŠTITNIH SLOJEVA
Vrsta zaštitnog sloja zavisi od ocekivanog naprezanja i drugih okolnosti. Nji-
hovo izvodenje zavisi od vrste opterecenja vode na hidroizolaciju. Zaštita treba da
prati tok izvodenja radova i da se uradi što je moguce brže posle završetka hidroizo-
lacije. Pri izvodenju zaštitnog sloja moraju se sa hidroizolacije ukloniti sve necisto-
ce da se hidroizolacija ne bi oštetila.
Vertikalni zaštitni slojevi koji se izvode pre izvodenja hidroizolacije, služe
kao podloga hidroizolacije i moraju u svakoj fazi gradnje da budu staticki obezbe-
deni. Vertikalni zaštitni slojevi, koji se naknadno izvode moraju da budu zatrpani ili
zašticeni.
Na horizontalne ili slabo nagnute zaštitne slojeve može se nanositi opterece-
nje samo onda ako je racunato sa njim.
Zaštitni zid od opeke ima debljinu 11,5 cm cije su spojnice potpuno ispunje-
ne malterom. Pocetak zida se od horizontalne površine odvaja uloškom sloja krov-
nog kartona. Zidovi se ne grade u dužini vecoj od 7 m i na tim mestima se izvode
pravougaone spojnice.
O IZOLACIJI 305
Slobodni zidovi odnosno zaštitni slojevi koji su uradeni pre izvodenja hidroi-
zolacije i služe i kao podloga za hidroizolaciju, grade se debljine do najviše 12,5 cm,
sa pojacanjem umetcima širokim 25 cm. Površina zida sa strane hidroizolacije mo-
ra da bude zagladena malterom debljine oko 1 cm. Svi uglovi i ivice su zaobljeni, sa
precnikom od 4 cm.
Na vertikalnim zaštitnim slojevima koji su naneseni posle izvodenja hidroi-
zolacije, po pravilu se predvida prostor izmedu hidroizolacija i zida, širok 4 cm ko-
ji se ispunjava malerom.
Zaštitni slojevi od betona moraju da budu kvaliteta najmanje MB 20, velicine
zrna do 8 mm. Debljina betona je izmedu 5 i 10 cm.
Zaštitni slojevi od keramike preoblikovane kamene ploce moraju se primeniti
kada postoje posebni zahtevi na primer hemijska postojanost ili povecana otpornost
na habanje. U zavisnosti od uslova odreduje se vrsta ploce, maltera i ispuna fuga.
Zaštitni slojevi od livenog asfalta treba da imaju najmanju debljinu od 2 cm
i moraju odgovoriti zahtevima zaštitnog sloja. Postavljaju se preko sloja za odvaja-
nje zaštitnih slojeva od bitumenskih hidroizolacionih traka ugraduje se samo na ver-
tikalne površine. Prostor uz traku mora da se u širini od 30 cm ispuni slojem peska
granulacije 0-4 mm.
Zaštitni slojevi mogu biti i od drugih materijala, pod uslovim da njihove oso-
bine odgovaraju zahtevima koji se postavljaju u konkretnim uslovima.
4.2.8.3. ZAŠTITNE PRIVREMENE MERE
Zaštitne privremene mere nasuprot zaštitnim slojevima hidroizolacije služe
kao prolazna mera za vreme izvodenja gradevinskih radova. Na nezašticenoj hidroi-
zolaciji se ne sme lagerovati teret na primer gradevinski materijali ili uredaji. Po njoj
se ne sme hodati duže nego što je neophodno i to samo pogodnom obucom. Verti-
kalne hidroizolacije ne smeju da budu izložene toploti da ne bi došlo do obrušava-
nja hidroizolacije.
Krajevi hidroizolacije koje služe za ostvarivanje veze horizontalne sa vertikal-
nom hidroizolacijom, štite se slojem krute zaštite od mehanickog oštecenja i upijanja
vode. Ova zaštita se uklanja tek uoci nastavka radova na hidroizolaciji.
Hidroizolacija se sve do završetka objekta štiti od mogucnosti štetnih uticaja
podzemne i ustavljene vode, odnosno sve do obezbedenja objekta kontrapritiskom.
Ona se za vreme gradenja mora zaštititi od uticaja štetnih materijala, na primer ma-
zuta, ulja za podmazivanje, rastvaraca, ulja za oplate i drugog.
Vertikalne i jako nagnute hidroizolacije se od uticaja sunca štite na primer ce-
mentnim malterom.
4.2.9. OPŠTI ZAKLJUýAK
Iz svega iznetog se može zakljuciti sledece:
1) Na osnovu uvida u asortiman i kvalitet savremenih materijala koji se proi-
zvode u zemljama zapadne Evrope vidi se da bitumenski odnosno polimerbitumen-
ski materijali još uvek dominiraju nad sintetickim membranama kod izvodenja no-
vih objekata, dok cementne odnosno polimercementne kompozicije dominiraju u sa-
naciji hidroizolacija od vlage i vode iz terena.
306 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
2) Za izvodenje hidroizolacije ukopanih delova zgrada od vlage i vode prime-
njuju se bitumenske i polimerbitumenske trake, zatim sinteticke, plasticne i elasto-
merne kompozicije. Svoje mesto u izvodenju savremene hidroizolacije imaju i pro-
izvodi kao što su samolepljive bitumenske trake, kao i bentonit – membrane. Asor-
timan hidroizolacionih materijala je u zapadnoevropskim zemaljama povecan bi-
lo modifikovanjem kvaliteta tradicionalnih proizvoda, bilo uvodenjem novih proi-
zvoda.
3) Tehnicka regulativa kako za ispitivanje kvaliteta tako i za projektovanje i
izvodenje hidroizolacija u zemljama Evropske Unije je regulisana Evropskim Nor-
mama kao i osavremenjenim domicilnim standardima, kao što je to slucaj sa usvaja-
njem DIN i NF standarda.
4) Nedostatak savremenih materijala i Tehicke regulative u našoj zemlji se do-
nekle nadoknaduje uvozom hidroizolacionih materijala iz zemalja Evropske Unije.
Medutim, to još uvek nije dovoljno, pa se može reci da ne zaostajemo samo u pro-
izvodnji savremenih hidroizolacionih materijala, vec i u projektovanju i izvodenju
savremenih hidroizolacija na ukopanim delovima zgrade od vlage i vode koja nije
pod pritiskom i vode pod pritiskom.
4.3. KROVNE HIDROIZOLACIJE
4.3.1. POJAM I DEFINICIJA RAVNOG KROVA
Ravni krovovi su savremene kompleksne konstrukcije koje služe da sa gornje
strane potpuno i trajno štite zgrade od prodiranja atmosferske vode i vlage, da štite
prostorije od pregrevanja i gubitka toplote kao i da obezbede krovne konstrukcije,
podkrovne prostorije i zgrade od ostalih nepovoljnih uticaja.
Osim ove osnovne funkcije ravni krovovi mogu služiti i kao krovne terase,
balkoni, trgovi, parking prostori, ozelenjeni krovovi, vrtovi i kao tehnicki krovovi
za razne namene.
U smislu projektovanja, izvodenja i korišcenja pod ravnim krovovima se po-
drazumevaju krovovi nagiba do 22
o
(oko 40 %) sa hidroizolacijom, toplotnom izola-
cijom i svim ostalim potrebnim slojevima pravilno rasporedenim, sracunatim i izve-
denim u smislu odgovarajucih toplotnih standarda i propisa tako da odgovaraju kon-
kretnoj nameni i uslovima.
Pod ravnim krovovima u smislu izvodenja podrazumevaju se ravne površi-
ne kao i površine razlicitih oblika, koje ne prelaze maksimalne nagibe za izvode-
nje krovnih ugljovodonicnih i sintetickih hidroizolacija kao što je prikazano na sli-
ci 4.27.
Kada se govori o krovnim hidroizolacijama, prvenstveno se misli na „ravne“
krovove sa podlogom ciji nagib ne prelazi 2,5 % odnosno 3 % za prohodne krovne
površine, odnosno do 7 % za neprohodne krovne površine.
Krovni pokrivac ravnog krova cine konstruktivna ploca, funkcionalni slojevi
uslovljeni proracunima gradevinske fizike, hidroizolacija i zaštitni sloj.
Deklasirane karakteristike ravnog krova, kao prakticno, najzahtevnijeg grade-
vinskog dela jednog objekta su:
– mala težina krovne hidroizolacije i ostalih funkcionalnih slojeva;
– ekonomicna krovna konstrukcija i krovnog pokrivaca;
O IZOLACIJI 307
Slika 4.27. Šematski prikaz krovnih
površina razlicitog oblika sa
hidroizolacijom su nagibu do 22°
(oko 40 %)
– premošcavanje vecih naprezanja konstrukcije;
– višestruka namena krova (kao krovne terase, bašte, ozelenjene površine, tr-
govi, parking prostori i drugo);
– mogucnost dnevnog osvetljavanja unutrašnjih prostorija ugradivanjem sve-
tlosnih kupola (holovi, industrijske hale, sportske hale i drugo);
– narocito pogodan za zgrade sa klima uredajima za klimatizaciju prostorija,
bazenima, hladnjacama i drugo;
– ozelenjeni krovovi kao ekološke celine;
– posebna zaštita od dejstva vetra kod ekstremno visokih zgrada ili zgrada sa
ekstremnim položajem;
– kao ekonomicne površine za ugradivanje fotocelija za korišcenje solarne
energije;
– moguce je izvodenje krovnog pokrivaca – hidroizolacije na razlicitim obli-
cima krova u granicama uslovljenih nagiba za ravni krov (od 0,5 % do
40 %, prema SRS U.F2.024:1980).
4.3.2. VRSTE KROVOVA
4.3.2.1. PODELA KROVOVA PREMA PROVETRAVANJU
Prema konstrukcionim karakteristikama odnosno prema provetravanju krovo-
vi se dele na:
4.3.2.1.1. Neprovetravajuüi (neventilisani) jednoljuskasti krov, koji se sastoji od:
– nosece konstrukcije
– sloja za nagib i izravnavanje podloge
– sloja za izjednacavanje parnog pritiska
308 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
– parne brane
– toplotne izolacije
– hidroizolacije
– sloja ili slojeva za zaštitu izolacije
– drugih raznih slojeva ili elemenata koji se mogu predvidati u sastavu rav-
nog krova kada je u pitanju krov sa specijalnom namenom ili kada je po-
trebno odvajati pojedine slojeve kao elemente ravnog krova.
Neprovetravajuci jednoljuskasti krovovi su tzv. topli krovovi kod kojih su svi
elementi (slojevi) krovnog pokrivaca smešteni na nosecoj krovnoj ploci. Izmedu slo-
jeva nema vazdušnih slojeva vece debljine preko kojih bi se moglo vršiti efikasni-
je provetravanje krova. Oni se predvidaju i izvode za normalne i nešto nepovoljni-
je spoljne i unutrašnje klimatske uslove, i šire se primenjuju u praksi – pretežno za
stambenu izgadnju i javne zgrade (slika 4.28).
Inertni krov je jedna varijanta neprovetravajuceg krova (slika 4.29). Pogod-
nost ovog krova je što se toplotna izolacija postavlja kao sloj iznad hidroizolaci-
je. Ovaj krov zahteva masivnu nosecu konstrukciju kao i opterecenje za obezbede-
nje položenih elemenata toplotne izolacije. Toplotna izolacija mora da ima mali ste-
pen upijanja i takvih karakteristika da uprkos opterecenju kroz vreme zadržava po-
cetne osobine.
4.3.2.1.2. Provetravajuüi (ventilislani) dvoljuskasti krov se sastoji od
– nosece donje konstrukcije (glavne nosece krovne ploce)
– toplotne izolacije,
– vazdušnog meduprostora (iznad toplotne izolacije, koji se ventilira u odre-
denoj meri)
– nosece gornje ploce (koja se obicno na donju oslanja preko za to izvedene
konstrukcije ili specijalnih podmetaca)
– hidroizolacije
– sloja ili slojeva za zaštitu hidroizolacije.
Provetravajuci dvoljuskasti krovovi se predvidaju i izvode za nepovoljne
spoljne i unutrašnje klimatske uslove (slika 4.30).
Slika 4.28. Neventilisani
krov (topli krov)
Slika 4.29. Neventilisani
inertni krov (topli krov)
Slika 4.30. Ventilisani krov
(hladni krov)
O IZOLACIJI 309
Slojevi koji se mogu naci u sastavu krova slika 4.28, 29 i 30 su sledeci:
a) zaštitni sloj (opterecene) korisni sloj
b) krovna hidroizolacija
c) sloj za izjednacavanje parnog pritiska
d) podloga
e) provetravajuci sloj / prostor korva
f) toplotna izolacija
g) parna brana
h) sloj za izjednacavanje
i) prethodni premaz
j) gornja krovna konstrukcija.
4.3.2.1.3. Kombinovani krovovi (durisol, siporeks i dr.) ne sadrže sve ele-
mente i slojeve neprovetravanog jednoljuskastog ili provetravanog dvoljuskastog
krova; kod njih je noseca krovna ploca ujedno i toplotna izolacija.
4.3.2.2. PODELA KROVOVA PREMA NAGIBU
Svaki ravan krov treba da bude pravilno projektovan i pravilno izveden sa od-
govarajucim nagibom, kako bi se obezbedilo brzo oticanje atmosferske vode sa krov-
ne površine. Sprecavanjem zadržavanja vode na krovu povecava se trajnost ugrade-
ne hidroizolacije na ravnom krovu.
Prema velicini nagiba izvedenog radi oticanja vode u nosecoj krovnoj ploci ili
u nekom od drugih elemenata ili slojeva krovnog pokrivaca ispod hidroizolacije iz-
vršena je podela ravnih krovova (Izvod iz SRPS U.F2.024:1980)
– sa malim nagibom 0,5 do 1 %
– sa normalnim ugibom 1 do 2,5 %
– sa vecim nagibom 2,5 do 4 %
– sa velikim nagibom 4 do 15 %
– nagnuti krovovi 15 do 40 %.
Za ravne krovove nagibi ne smeju biti manji od 0,5 %.
Napomena: Nagib krova je nagib krovne površine prema ravni. Mera nagiba
se izražava kao ugao izmedu krovne površine i ravni u stepenima (
o
) ili kao uspon
krovne površine prema ravni u procentima (%). Za projektovanje i dimenzionisanje
krovne hidroizolacije prema DIN 18531:1987 razlikuju se grupe nagiba krova
I do 3
o
(5 %) III preko 5
o
(9 %) do 20
o
(36 %)
II preko 3
o
(5 %) do 5
o
(9 %) IV preko 20
o
(36 %)
Pregledom raspoložive odgovarajuce savremene Evropske tehnicke regulati-
ve koja obraduje ravne krovove utvrdeno je da (vidi tacku 4.3):
– nagibi ravnih krovova 0,5 do 1 % nisu pogodni za dobro odvodnjavanje i
zato se mogu samo izuzetno primenjivati;
– za ravni prohodni krov sa teškom zaštitom, noseca krovna ploca se projek-
tuje sa nagibom od najmanje 2 % dok se
– za ravni neprohodni krov ovaj nagib se krece od 8 %.
Povecanje nagiba od 0,5 do 1 % na 2 % pa cak i 3 % obrazlaže se proizvod-
njom visokovrednih polimerbitumenskih traka koje se ugraduju kao dvoslojni i jed-
noslojni sistem kao i novom tehnologijom ugradivanja plamenikom. Izmenjeni siste-
310 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
mi su kvalitetniji u odnosu na tradicionalne ali pod uslovom da se izmenjenim nagi-
bom spreci zadržavanje vode na krovu, odnosno na sloju hidroizolacije.
Ravni krov sa malim nagibom od 0,5 do 1 % – bio je teoretski izvodljiv ka-
da je za ugljovodonicni sistem sa tradicionalnim trakama bilo propisano ugradivanje
pet slojeva traka koje su lepljene sa vrucim namazima bitumena.
Danas kada se proizvode visokokvalitetne polimerbitumenskek trake (sa SBS
i APP) broj slojeva u sistemu je reduciran na dve trake, a tehnologija lepljenja vru-
cim bitumenskim namazom uglavnom zamenjena ugradivanjem traka varenjem pla-
menikom normalno je da se sigurnost sistema obezbeduje brzim oticanjem vode,
izvodenjem maksimalno mogucim nagibom ravnog krova.
Ovo pravilo važi i za hidroizolacije koje se izvode sintetickim i elastomernim
krovnim trakama.
Za pravilno izvodenje krovnog pokrivaca prema projektovanom nagibu bitno
je da li se hidroizolacija izvodi polimerbituemenskim trakama kao dvoslojni sistem
ili sintetickim trakama kao jednoslojni sistem.
1 – noseca armiranobetonska konstrukcija,
2 – beton za pad,
3 – parna brana,
4 – termoizolacija,
5 – donji zaštitni sloj,
6 – hidroizolacija,
7 – gornji zaštitni sloj,
8 – sloj finog šljunka,
9 – prohodni zaštitni sloj od ploca
1 – noseca armiranobetonska konstrukcija,
2 – beton za pad,
3 – parna brana,
4 – termoizolacija,
5 – donji zaštitni sloj,
6 – hidroizolacija,
7 – gornji zaštitni sloj,
8 – drenažni sloj,
9 – filterski sloj,
10 – vegetacioni sloj
Slika 4.31. Prohodan ravan krov (topli – a), ozelenjen ravan krov (topli – b)
O IZOLACIJI 311
4.3.2.3. PODELA KROVOVA PREMA PROHODNOSTI
S obzirom na namenu, upotrebu i stepen zaštite od oštecenja razlikuju se:
– prohodni i
– neprohodni ravni krovovi.
4.3.2.3.1. Prohodni ravni krovovi (terase) pored svoje osnovne funkcije ako
se za to prethodno projektuju, proracunaju i izvedu mogu da posluže i u druge svr-
he kao: terase za izlazak i boravak ljudi na njima, zatim prostori za saobracaj, trgo-
vi, parking prostori, ozelenjeni krovovi, zelene površine i dr.
Krovni pokrivaci ravnih krovova i terasa završavaju se teškim zaštitama od
tvrdog materijala koji cuvaju donje elemente i slojeve krovnog pokrivaca od ošte-
cenja. Izbor zaštite zavisi od namene krova, najpovoljniji nagibi za ravne prohodne
krovove se krecu od 2 do 3 %.
4.3.2.3.2. Neprohodni ravni krovovi
Neprohodni krovovi nisu namenjeni za duže zadržavanje ljudi (osim održava-
nje krova), za saobracaj ili ozelenjavanje. Oni se koriste samo prilikom montaže ili
održavanja eventualnih tehnickih instalacija na njemu.
Krovni pokrivac ove vrste krovova na stambenim zgradama je najcešce sa teš-
kom zaštitom od sloja šljunka. Izbor lake zaštite zavisi od vrste hidroizolacije (više-
slojne bitumenske ili sinteticke) vrste objekta stambena zgrada, proizvodna ili sport-
ska hala. Ravni neprohodni krovovi nagib je do 7 %.
4.3.3. UTICAJ NA KROV
Na krov kao završni deo jedne gradevine deluju vlaga, temperatura, mehanic-
ki i posebni uticaji (starenje).
4.3.3.1. VLAGA
– Gradevinska vlaga sadržana u gradevinskom materijalu može da deluje de-
struktivno ne samo na isti vec i da veoma štetno deluje i na ostale materija-
le sa kojima je u dodiru.
– Uopšteno, razlikuju se sledeci tipovi vlage:
– vlaga od padavina,
– gradevinska vlaga,
– procedna vlaga unutar objekta iz terena (ukopani delovi suterena, podze-
mnih etaža i slicno),
– procesna vlaga (kuhinje, perionice i slicno).
Vlaga koja deluje na krovni pokrivac sa gornje strane je posledica atmosfer-
skih padavina, koje prodiru kroz pukotine u oštecenom sloju hidroizolacije. Voda
prolazi u donje slojeve ravnog krova (sloj za pad, toplotnu izolaciju, konstrukciju),
zadržava se u ovim slojevima kao zarobljena gradevinska vlaga. Ova vlaga deluje ra-
zarajuce na kvalitet granice sastava i materijala koji su ugradeni.
Vlaga koja deluje na krovni pokrivac sa donje strane je procesna vlaga ko-
ja može uzrokovati oštecenja parne brane i štetno delovati na ostale slojeve pokri-
vaca.
312 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
4.3.3.2. TEMPERATURA
– Krovne konstrukcije bez teške zaštite su neposredno izložene vremenskim
uticajima, visokim i niskim temperaturama.
– Umerenim temperaturnim uticajima izložene su krovne konstrukcije koje
su zašticene teškom zaštitom ili korisnim slojevima koji sprecavaju veliko
zagrevanje i brze temperaturne promene.
1 – noseca armiranobetonska konstrukcija,
2 – sloj za pad,
3 – soj za izjednacavanje pritiska,
4 – parna brana,
5 – termoizolacija,
6 – sloj za izjednacavanje pritiska,
7 – hidroizolacija,
8 – zaštita hidroizolacije
1 – noseca armiranobetonska konstrukcija,
2 – sloj za izravnjavanje,
3 – parna brana,
4 – termoizolacija,
5 – vazdušni meduprostor,
6 – dašcana podloga,
7 – hidroizolacija,
8 – zaštita hidroizolacije (boja)
Slika 4.32. Neprohodan ravan (topli) krov a) neprohodan (hladni) krov b)
O IZOLACIJI 313
– Promenljive temperature na gornjoj površini krova izazvane dnevnim i noc-
nim kolebanjima i temperaturne razlike izmedu spoljne i unutrašnje tempe-
rature deluju na:
– krovnu hidroizolaciju,
– prostor izmed zatvorenog sloja i krovnog sloja (kod provetravajuceg tipa
krova),
– prostor izmedu gornjeg zatvorenog sloja i konstrukcije (kod neprovetrava-
juceg tipa krova).
Temperaturne promene mogu štetno uticati na gradevinski materijal i usloviti
deformaciju gradevinskog elementa. Temperaturne promene mogu biti kratkotrajne
(vremenske nepogode), dnevne (dan-noc) ili izmedu godišnjih doba (leto-zima).
4.3.3.3. MEHANICKI UTICAJI
Krovne hidroizolacije mogu biti izložene velikim i umerenim mehanickim
uticajima zavisno od vrste krovne konstrukcije i od namene krovnog pokrivaca.
Velikim mehanickim uticajima kao što su: površinsko zatezanje, dilatiranje i
tackasto opterecenje, izloženi su ravni krovovi sa podlogom koja radi, ispod prohod-
ne površine ili ozelenjenog krova jednom recju prohodni krovovi.
Umerenim mehanickim uticajima, izložene su hidroizolacije na neprohodnim
krovovima kao i one koje su postavljene preko cvrste i stabilne podloge.
Mehanicki uticaji mogu nastati kao posledica:
– kvaliteta gornje površine podloge (neravnine, oštre ivice zaostale oplate,
zaostala zrnca kamena, kao i strana tela);
– oštecenja za vreme gradenja (gradevinski alati i uredaji);
– uticaji donje konstrukcije (deformacije i prsline kao posledica vezivanja be-
tona, razlicita kretanja i naprezanja nosece konstrukcije na primer beton-
skih gotovih elemenata, trapezastih profila i elemenata drvene konstrukci-
je kao i sleganje);
– promena oblika materijala ugradenih izolacionih materijala (promena duži-
ne i rada u oblasti spojnica izmedu ploca toplotne izolacije);
– kretanje pojedinih slojeva krovne obloge, koje dovodi do nasilnog napeza-
nja u ostalim slojevima (kretanje podloge ili krutih slojeva ugradenih preko
hidroizolacije ukoliko su isti cvrsto vezani hidroizolacijom);
– uticaji nakon izvedenih radova (površinski pritisak, tackasto opterecenje ili
delovi sa oštrim ivicama);
– od usisne i pritisne sile vetra kao i izazvanog pokretanja gradevinske kon-
strukcije;
– prilikom sprovodenja mera neophodnih za održavanje krovnog pokrivaca
(kretanje po nezašticenoj površini, postavljanje merdevina, nošenje tereta,
održavanje stacionirane opreme i drugo).
4.3.3.4. POSEBNI UTICAJI
Pod posebnim uticajima se smatraju: fotohemijski uticaji, toplotni zraci u
kombinaciji sa razlicitim delovanjima toplote, kiseonika, vlage, UV zraka i ozona.
Ovi uticaji uslovljavaju prirodno starenje hidroizolacionih membrana. Takode u po-
314 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
sebne uticaje se ubrajaju i razni rastvori štetnih materija i gasovi u atmosferi, pra-
šina, prljavštine, alge, humus, koji usled delovanja padavina i ljuskanja dovode do
formiranja prslina. Taloženjem semena dolazi do pojave rastinja, ciji koren može da
prodre kroz hidroizolaciju. Ljuskanjem površine mogu da se stvore uslovi za razvoj
bakterija i mikroba, što takode utice na trajnost pokrivaca.
4.3.4. FUNKCIONALNI SLOJEVI RAVNOG KROVA
4.3.4.1. NOSECA KROVNA KONSTRUKCIJA
Pod nosecim krovnim plocama se u ravnim krovovima podrazumevaju najvi-
še spratne ploce koje kod toplih krovova pored sopstvenog, primaju i opterecenja od
ostalih slojeva ravnog krova kao i druga statickim proracunima predvidena optere-
cenja (od snega, vetra, korisnog opterecenja) i prenose ih na za to predviden i static-
ki racunati sistem nosaca, stubova, zidova i drugo).
Noseca krovna ploca služi kao podloga za dalje slojeve krovnog pokrivaca.
Ona ima zadatak da nosi sopstveno i strano opterecenje ukljucujuci i gornji prostor
– u zavisnosti od materijala i mase toplotne izolacije, toplotne otvore i da preuzme
zvucnu i protiv požarnu zaštitu, formiranjem nagiba da obezbedi brzo odvodnjava-
nje voda sa krova.
Noseca krovna ploca mora da zadovolji razlicite zahteve:
– nosivost,
– otpornost na deformisanje,
– ravnost,
– izvodenje spojnica,
– cistocu.
Noseca krovna ploca je odredena glavnim projektom konstrukcije i ona mo-
že biti:
– armiranobetonska monolitna,
– polumontažna: armiranobetonski elementi/prednapregnuti betonski ele-
menti,
– porozni betoni (gas beton i dugo),
– celicni profilisani elementi i drugo.
Drvene konstrukcije se primenjuju sve manje uglavnom u privatnoj gradnji i
na privremenim objektima.
Na industrijskim i drugim privrednim zgradama sa neprohodnim ravnm kro-
vovima danas se primenjuju i krovne ploce od montažnih elemenata koje istovreme-
no imaju i ulogu toplotne izolacije.
Kod projektovanja funkcionalnih slojeva krovnog pokrivaca i detalja moraju
se uzeti u obzir razlike u karakteristikama pojedinih nosecih konstrukcija.
Prema nacinu gradenja krovne konstruktivne ploce i sa stanovišta izbora i
izvodenja hidroizolacije razlikuju se tri vrste nosecih krovnih konstrukcija.
4.3.4.1.1. Monolitne noseüe krovne konstrukcije
Pod monolitnim nosecim krovnim konstrukcijama podrazumevaju se kon-
strukcije koje se betoniraju na licu mesta i koje se radi sigurnost protiv pucanja obez-
O IZOLACIJI 315
beduju celicnom armaturom. Konstrukcione fuge se izvode u skladu sa ocekivanim
deformacijama u gotovoj ploci.
4.3.4.1.2. Polumontažna noseüa krovna konstrukcija
Pod polumontažnom nosecom krovnom konstrukcijom podrazumevaju se
konstrukcije koje se sastoje od montažnih nosaca ili nosaca betoniranih na licu me-
sta, preko kojih se zbog izravnanja nosece konstrukcije polaže nearmirani beton pro-
jektovane debljine. Ovakve konstrukcije sa tankom nearmiranom plocom od sitno-
zrnog betona nisu obezbedene od sitnih prslina.
4.3.4.1.3. Montažna noseüa krovna konstrukcija
Pod montažnom nosecom krovnom konstrukcijom podrazumevaju se kon-
strukcije kod kojih su nosece ploce obavezno montažni elementi, dok su nosaci ili
montažni celicni (betonski) ili betonski izliveni na licu mesta.
U ovu grupu spadaju razni gradevinski elementi za koje se smatra da mogu
istovremeno služiti i kao krovna konstrukcija i kao termoizolacija.
4.3.4.2. SLOJ ZA NAGIB
Pošto se krovne nosece ploce na stambenim zgradama sa ravnim toplim kro-
vovima uglavnom projektuju i izvode kao horizontalne ploce, obavezno se naknad-
no izvode potrebni nagibi za oticanje vode ugradivanjem sloja nabijenog betona od-
govarajuce marke betona (vidi tacku 4.3.2.2).
4.3.4.3. SLOJ ZA IZJEDNACAVANJE PRISTISKA OD DIFUZIONE PARE
ISPOD PARNE BRANE ILI ISPOD HIDROIZOLACIJE
Pod ovim slojem se podrazumeva sloj koji se postavlja ispod parne brane ili
ispod hidroizolacije koji parnu branu i hidroizolaciju odvaja od podloge (za 2-3 mm)
i služi:
– da pritisak nastao od difuzione pare i gradevinske vlage ispod parne brane
izjednaci i omoguci postepeni izlazak ove vodene pare i vlage, koja potice
od zadržane gradevinske ili druge vlage (na primer, od tokom izvodenja ra-
dova dospele atmosferske vlage koja se nije mogla isušiti);
– da omoguci premošcavanje manjih neravnina, manjih riseva i prskostina u
podlozi;
– da u odredenim metodama rada omoguci izvodenje parne brane ili hidroi-
zolacije preko podloge koja nije dovoljno suva.
Postavlja se ispod parne brane ili hidroizolacije pri cemu mora da ima vezu sa
spoljnim vazduhom. U ove svrhe optimalno se primenjuju:
– bitumenizirani perforirani stakleni voal prema SRPS U.M3.248, sa sitnim
mineralnim posipom sa gornje strane i krupnim – najmanje velicine zrna
1.5 mm sa donje strane;
– bitumenizirani stakleni voal – neperforirani sa posipom kao za bitumenizi-
rani perforirani stakleni voal prema SRPS U.M.231;
– od savremenih traka za ovu namenu proizvodi se bitumenska traka za izjed-
nacavanje parnog pritiska (SRPS U.M3.302) sa uloškom od staklenog vo-
316 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
ala i staklene tkanine sa jedne strane posuta 70 % posipom granulacije 1,5
mm.
Pored toga za blaže uslove, mogu da budu primenjene i ostale bitumenizirane
i bitumenske trake bez krupnijeg posipa sa donje strane, trakasto ili tackasto leplje-
ne (punktirane) za podlogu.
4.3.4.4. PARNA BRANA (PAROZATVARAJUCI SLOJ)
Pod ovim slojem se podrazumeva difuzno izolacioni sloj koji se nalazi ispod
toplotne izolacije. Njena debljina u ravnom krovu se proracunava prema DIN 4108.
Primenjuju se bitumenske trake sa aluminijumskom folijom i sinteticke folije od po-
livinilhlorida, polietilena ciji se koeficijent paropropustljivosti µ krece oko 20.000.
Za izradu parnih brana koje se najcešce srecu u sistemima ravnih krovova,
tehnicki i ekonomski povoljna tradicionalna rešenja predstavljaju aluminijumske fo-
lije debljine 0,08-0,2 mm (SRPS C.C2.100 i SRPS C.C4.025) pri cemu se kao sred-
stvo za njihovo lepljenje za podlogu primenjuje bitumen ili bitumenska masa za
ugradivanje po vrucem postupku SRPS B.H4.050 odnosno SRPS U.M3.244. Ako
se parna brana izvodi kao poseban sloj (element) ravnog krova, onda se primenjuje
bitumenska traka sa uloškom od aluminijumske folije za parnu branu i izjednacenje
parnog pritiska (SRPS U.M3.301), takode se koristi i hidroizolaciona traka sa alumi-
nijumskom folijom (SRPS U.M3.230). Za parnu branu se primenjuju i polimerne fo-
lije od mekog polivinilhlorida, polietilena, polipropilena i drugo.
4.3.4.5. TOPLOTNA IZOLACIJA RAVNOG KROVA
4.3.4.5.1. Uvodne napomene
Toplotna izolacija u zgradama (krovovi, fasade, podovi, podrumi...) je proble-
matika koja se rešava u okviru gradevinske fizike i nauke o materijalima. Obzirom
da prvi deo ove knjige obraduje gradevinsku izolaciju obrazlažuci sledece oblasti:
– teorijske osnove transporta toplote i vodene pare kroz zidove zgrade kao i
principe projektovanja i odredbe tehnicke regulative iz oblasti toplotne za-
štite i difuzije vodene pare;
– termoizolacioni materijali, principi projektovanja i postupci naknadnog re-
šavanja problema vezanih za termicku zaštitu i difuziju vodene pare;
podaci o toplotnoj izolaciji ravnog krova se u ovom delu knjige iznose samo
informativno bez teorijskih i prakticnih rešavanja ovog problema.
4.3.4.5.2. Znaþaj ugraÿivanja toplotne izolacije
Toplotna izolacija krova je sloj koji se postavlja preko parne brane (odnosno
preko hidroizolacije kod obrnutog krova) sa ciljem:
– da spreci gubitak toplote iz prostorija koje su neposredno ispod krova (ili is-
pod spratnog pokrivaca) i da u tim prostorijama održi potrebnu temperatu-
ru – doprinosi štednji energije;
– da spreci stvaranje kondenzata u krovnoj konstrukciji ili ispod nje;
– da spreci štetne pojave (riseve, prskotine, pomeranje slojeva i dr.) koje na-
staju u krovnim nosecim konstrukcijama i ostalim elementima krova usled
termickog širenja.
O IZOLACIJI 317
Debljina toplotne izolacije se proracunava s obzirom na spoljašnje i unutraš-
nje klimatske uslove u pokrivenim prostorijama neposredno ispod krova (ili posled-
njeg spratnog pokrivaca);
– Kao sloj za nagib omogucava dodatno slobodno odvodnjavanje krovne po-
vršine.
4.3.4.5.3. Toplotnoizolacioni materijali za izvoÿenje ravnih krovova
Kriterijumi za izbor toplotnoizolacionih materijala pored osobine da su izra-
zito slabi provodnici toplote i da imaju vrednost za koeficijent toplotne provodljivo-
sti Ȝ manji od 0.10 w/mK za primenu u ravnim krovovima moraju imati još i sledece
osobine: odgovarajucu cvrstocu; postojanost na višim temperaturama i pri tempera-
turnim promenama, nepromenljivost zapremine i oblika; suvocu, vodoodbojnost ili
neznatno upijanje vlage; postojanost prema atmosferskim uticajima i drugoj vlazi;
otpornost na truljenje; malu zapreminsku masu; laku obradljivost i ugradljivost.
U efikasne toplotne izolacione materijale koji se pod odredenim uslovima pri-
menjuju u toplotnim izolacijama ravnih krovova ubrajaju se:
a) penasti sinteticki materijali u plocama kao što su:
– ekspandirani i ekstrudirani stiropor koji mora imati zapreminsku masu ve-
cu od 20 kg/m
3
, mora biti samogasiv, ne sme upijati vodu i pre ugradivanja
radi stabilizacije zapremine mora odležati najmanje 90 dana. Ostale osobi-
ne treba da ima prema SRPS G.C7.201 (DIN 18164),
– poliuretan (tvrdi moltopren) koji mora imati zapreminsku masu 30 do 50
kg/m
3
, mora biti samogasiv, sa upijanjem vode ne vecim od 2 % mase za
24 h. Ostale karakteristike treba da ima prema SRPS,
Za ploce od penoplasta koeficijent toplotne provodljivosti (Ȝ) navodi se u stan-
dardu SRPS U.J5.600.
b) ploce od mineralne vune za toplotne izolacije u ravnim krovovima pri-
menjuje se u vidu tvrdih ploca, zapreminske mase od 80 do 200 kg/m
2
prema DIN
18165,
c) ploce od ekspandiranog stakla zbog visoke cvrstoce koriste se kao toplotna
izolacija u ravnim krovovima, koji su namenjeni za saobracaj.
Pored ovih materijala za toplotne izolacije se primenjuju i materijali sa koefi-
cijentom Ȝ preko 0,10 W/(m K) (do 0,30) medu koje spadaju perlit beton, perlit mal-
ter, gas betoni i drugi. Oni se primenjuju kao deo toplotne izolacije na krovu na pri-
mer u sloju za nagib iznad parne brane, a ispod ili iznad toplotne izolacije.
4.3.4.6. SLOJ ZA IZJEDNACENJE PRITISKA I/ILI ODVAJAJUCI SLOJ
(ISPOD HIDROIZOLACIJE)
Sloj za izjednacavanje pritiska pare je ujedno i vazdušni sloj ispod hidroizola-
cije. On ima zadatak da mestimicni pritisak pare koji je nastao od zatvorene ili pridoš-
le vlage pri zagrevanju raspodeli i da time spreci kretanja u krovnoj hidroizolaciji pri
temperaturnim kolebanjima kao i da spreci prenošenje naprezanja iz donjih slojeva.
Ovaj sloj za izjednacenje parnog pritiska izvodi se ispod krovne hidroizola-
cije pri cemu se prvi sloj hidroizolacije lepi tackasto ili trakasto ili se postavlja slo-
318 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
bodno bez lepljenja za podlogu na primer putem grubog posipa ili drugog odvajaju-
ceg sloja sa donje strane.
Kod toplotne izolacije od mineralne vune ili kod druge slicne propustljive izo-
lacije izjednacenje parnog pritiska se ostvaruje u samoj toplotnoj izolaciji pa se sto-
ga hidroizolacija preko takvih materijala lepe potpuno.
Kada se primenjuju toplotno izolacione ploce sa vecim temperaturnim defor-
macijama koje mogu da oštete hidroizolaciju (npr. tvrde penaste ploce sa vecom, za-
preminskom gustinom onda se kao odvajajuci sloj koristi poliestarski filc).
Preko penastog stakla mora se hidroizolacija potpuno zalepiti bez sloja za
izjednacenje pritiska. Kod ugradivanja ovih ploca na zatvorenu podlogu preporucu-
je se izvodenje teške zaštite.
4.3.5. PROJEKTOVANJE I IZVOĈENJE HIDROIZOLACIJE
RAVNOG KROVA
4.3.5.1. OPŠTE O PROJEKTOVANJU RAVNIH KROVOVA
Za projektovanje ravnih krovova uopšte uzevši ne postoji posebna domaca
regulativa kojom bi se regulisala obaveza izrade posebnog projekta za ravan krov
izvan glavnog gradevinskog projekta. Prakticna iskustva u izvodenju ravnih krovo-
va su prokazala da prema uticajima koji deluju na krov po važnosti za zaštitu prosto-
rija i konstrukcija kao i ljudi koji žive i rade u prostorijama ispod krova, po finansij-
skoj vrednosti radova, da je krov jedan od najvažnijih funkcionalnih elemenata zgra-
da kako stambenih tako i kod drugih posebno industrijskih objekata, koji imaju veli-
ke krovne površine. Prema tome kada se sve ovo zna autor ovog teksta na osnovu vi-
šegodišnjeg iskustva u izvodenju novih i saniranju postojecih krovnih hidroizolaci-
ja preporucuje da odgovarajuca strucna služba koja radi na izradi zakonskih akata iz
gradevinarstva razmotri i potrebu donošenja uredbe za obaveznu izradu Projekta za
hidroizolaciju ravnih krovova kao posebnog projekta koji bi bio sastavni deo Glav-
nog gradevinskog projekta.
Hidroizolacije na ravnim krovovima moraju se posmatrati u okviru ravnih
krovova kao celina što diktira izradu izdvojenog Projekta ravnog krova sa projek-
tnim rešenjem slojeva pocev od krovne podloge pa sve do hidroizolacije sa zaštitnim
slojem sa svim predvidenim detaljima iz Glavnog projekta.
4.3.5.1.1. Sadržaj tipskog projekta ravnog krova
a) Opšte napomene: Izrada projekta treba da se bazira na postojecim tehnickim
propisima domace i odgovarajuce regulative zemalja Evropske Unije buduci da se sa-
vremeni materijali za izradu slojeva krova uglavnom uvoze. U izradenom Projektu tre-
ba da se jasno vidi Projektni zadatak i Tehnicki podaci sa analizom uzeti iz Glavnog
projekta. Zatim odabrani materijali za hidroizolaciju i ostale slojeve, sistem hidroizo-
lacije i nacin izvodenja sa opisom obrade detalja u sastavu krovnog pokrivaca.
b) Orijentacioni sadržaj tipskog projekta krovnog pokrivaca ravnog krova hi-
droizolacije (za nove i postojece objekte) bi bio sledeci:
– projektni zadatak,
O IZOLACIJI 319
– tehnicki podaci iz glavnog projekta koji se odnose na krovnu konstrukciju
za nove objekte (ili Tehnicki izveštaj o stanju krovne hidroizolacije koja se
sanira, odnosno svih slojeva krovnog pokrivaca postojeceg objekta),
– izbor materijala i sistema za hidroizolaciju krova kao i ostalih slojeva u sa-
stavu krovnog pokrivaca sa potrebnim proracunima,
– tehnicki uslovi za kvalitet materijala,
– tehnicki opis izvodenja hidroizolacije i ostalih slojeva krovnog pokrivaca,
– crteži svih detalja sa rešenjima obrade veza sa osnovnom hidroizolacijom
(veza vertikalne sa horizontalnom) na ivicama zgrada tj. uz zidove, nad-
zidke, ograde itd. rešenja veze ivicne i druge limarije i bravarije sa hidroi-
zolacijom u vezi sa odvodnjavanjem krova, rešenje dilatacija, slivnika, ven-
tilacije, dimnjaka, svetlosnih kupolda i drugo,
– crteži osnove krova sa ucrtanim visinskim kotama sa unetim prodorima
kroz krov (ventilacije, dimnjaka, slivnika, ograde, dilatacije i drugo) kao i
sa oznacenim pravcima i velicinama nagiba krova, uvala i drugo,
– crteži sa naznacenim presecima u osnovi sa unešenim detaljima i drugim
elementima koji su predvideni u glavnom projektu (ili su zateceni na vec
izvedenom nivou),
– higijensko tehnicke mere zaštite sa protivpožarno zaštitnim merama za vre-
me izvodenja radova,
– predmer i predracun radova.
4.3.5.2. PROJEKTOVANJE UGLJOVODONICNIH KROVNIH POKRIVACA
4.3.5.2.1. Opšta pravila izvoÿenja
Projekat treba da bude predmet prethodne studije kojom se utvrduju svi ele-
menti u sastavu krova, narocito sledece:
– Izbor hidroizolacionog sistema i zaštite u zavisnosti od sastavnih elemena-
ta podloge (nosece ploce sloja za provetravanje, toplotne izolacije sloja za
nagib, zaštitnog sloja), od nagiba krova, klimatskih uslova, namene krova,
odnosno objekta.
– Rešenje odvoda vode i detalja u vezi sa odvodom vode (slivnici, oluci, uva-
le i drugo).
– Rešenje raznih prodora, holkela, parapetnih zidova veze izmedu horizon-
talne i vertikalne hidroizolacije, razdelnice, gromobranke mreže i drugo.
Posebne mere su provetravanje, obezbedenje od požara, prelivanje vode.
– Provetravanje. Kad je priroda podloge i elemenata za nagib takva da zahte-
va provetravanje predvidaju se posebni uredaji koji su dovoljni da to obez-
bede (ugradivanje ventilirajucih cevcica) u krovni pokrivac do sloja u ko-
jem je zadržana vodena para za slucaj zadržavanja slojeva pri saniranju hi-
droizolacije.
– Obezbedenje od požara. Nezapaljivi elementi podloge i pokrivaca treba da
budu postavljeni u širini od najmanje 3 cm oko spoljnih zidova dimnjaka i
zidnih ventilacija.
Kad vodovi nisu od cigle, onda je obezbedenje od požara uslovljeno vrstom
materijala od kojeg se oni pravi i njihovom toplotnom izolacijom.
320 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
– Prelivanje. Sprecavanje prelivanja vode prema spoljnoj strani krova treba
da bude obezbedeno na izvestan nacin tj. u slucaju nedovoljne efikasnosti
sistema za evakuaciju vode.
4.3.5.2.2. Ugljovodoniþne hidroizolacije
U izvodenju hidroizolacije ravnog krova još uvek se daje prednost polimer-
bitumen trakama u odnosu na hidroizolacije sa sintetickim i elastomernim trakama.
Glavni elementi za izbor hidroizolacije i nacina izvodenja su vrsta i kvalitet kon-
struktivne ploce, nagib ravnog krova, vrsta i broj detalja (koji treba da budu vodone-
propustljivo obradeni u sastavu osnovne hidroizolacije). Dalje je bitna trajnost oda-
branih materijala, dimenzionisanje sistema hidroizolacije kao i sistem zaštite u zavi-
snosti od eksploatacionih zahteva i klimatskih uslova.
Da bi se postigla efikasnost i trajnost izvedene zaštite, krovni pokrivac prven-
stveno treba da bude uskladen sa
– sastavom materijala podloge obzirom na deformacije i rizik od stvaranja
pukotina, nagibom podloge i orijentacijom nagiba.
Kvalitet i sastav pokrivaca treba da budu racunati u zavisnosti od trajnosti ko-
ja se od njega ocekuje. Tehnicka regulativa za kvalitet hidroizolacionih traka i meto-
da ispitivanja prema evropskim normama prikazani su u tacki 4.1 – Materijali. Ka-
rakteristike koje treba da budu ispitane kod polimerbitumenskih traka sa armatu-
rom propisane su EN 13707:2004, prikazane su u tabeli br. 4.15. Savremene trake
su znatno poboljšane u odnosu na tradicionalne i ugraduju se uglavnom kao dvosloj-
ni sistemi. Trake se medusobno lepe vrucim bitumenskim namazom odnosno medu-
sobnim varenjem plamenikom. Medusobni spojevi traka se lepe odnosno vare u ši-
rini do 10 cm. Veza sistema sa podlogom se ostvaruje lepljenjem, polulepljenjem ili
pak slobodnim postavljanjem. Mehanicko fiksiranje sistema se izvodi preko podlo-
ge od celicnog trapezastog lima, preko podloge od drveta kao i na drugim podloga-
ma kada sistem treba da bude obezbeden od dejstva vetra.
4.3.5.2.3. Usvajanje hidroizolacionog sistema u zavisnosti od podloge
Izbor sistema tj. da li ce se usvojiti lepljeni, polulepljeni ili nelepljeni sistem
zavisi pre svega od vrste i sastava podloge, a zatim od nagiba podloge. Ako u sasta-
vu podloge nema toplotne izolacije onda relativna vlažnost prostorije utice takode
na izbor sistema.
(1) Hidroizolacija na podlozi bez toplotne izolacije uzimajuci u obzir mikro-
klimu prostorija.
– Preko monolitne krovne konstrukcije, ako je u prostorijama ispod nje tem-
peratura vazduha 30°C i relativna vlažnost vazduha 70 % primenjuje se le-
pljeni ili polulepljeni sistem.
– Preko monolitne krovne konstrukcije, ako je u prostorijama ispod nje tem-
peratura vazduha 30°C, a relativna vlažnost od 60 do 70 % primenjuje se
polulepljeni sistem.
– Preko monolitne krovne konstrukcije ako je u prostorijama ispod nje tem-
peratura vazduha 30°C, relativna vlažnost od 70 do 90 % primenjuje se po-
lulepljeni ili nelepljeni sistem.
O IZOLACIJI 321
Tabela 4.15. – Karakteristike koje treba da budu ispitane kod polimerbitumenskih
traka u zavisnosti od vrste sistema hidroizolacije ravnog krova
(Izvod iz standarda EN 13707:2004)
EN
13707:
2004
odeljak
Ispitivanje
Višeslojni sistem bez
stalne površinske za-
štite
Traka za
jedno-
slojni si-
stem
Traka za krov
sa vegetaci-
jom ili pod
teškom zašti-
tom
donji sloj i
medusloj
površin-
ski sloj
5.2.1 Vidljiva oštecenja + + + +
5.2.2 Dimenzije + + + +
5.2.3 Vodonepropustljivost + + + +
5.2.5.1 Otpornost na požar +
a)
+
a)
+
a)
-
5.2.5.2 Reakcija na vatru + + + +
5.2.7 Otpornost na zatezanje - - +
b)
-
5.2.8.1 Otpornost na ljuštenje - - +
b)
-
5.2.8.2 Otpornost na smicanje - - + +
5.2.9 Paropropustljivost –
g)

g)

g)

g)
5.2.10 Osobine pri zatezanju + + + +
5.2.11 Otpornost na udar - - + +
5.2.12 Otpornost na staticko probijanje - - + +
5.2.13 Otpornost na cepanje +f
)
+
f)
+
f)
-
5.2.14 Otpornost na prodiranje rastinja - - - +
d)
5.2.15 Dimenzionalna stabilnost - + + +
5.2.16 Stabilnost oblika pri ciklicnoj promeni temperature - +
g)
+
g)
-
5.2.17 Elasticnost na niskim temperaturama + + + +
5.2.18 Otpornost na tecenje pri višoj temperaturi
+ + + +
5.2.19 Ponašanje pri veštackom starenju EN 1296 - + + -
EN 1297 - +
e)
+
e)
-
5.2.20 Prijanjanje granula - + + -
a) Ispitivanje sistema prema propisanim zahtevima
b) Sistem ucvršcen mehanicki
c) Samo za trake sa metalnom samozaštitom
d) Samo za trake otporne na prodiranje korena za krovove sa vegetacijom
e) Bez zaštite površine
f) Sloj ucvršcen (fiksiran) mehanicki
g) Odredivanje u skladu sa EN 1931 gde je moguce koristiti vrednost od 20.000 vidi 5.2.9
+ potrebno; – nepotrebno
– Preko svih polumontažnih krovnih konstrukcija, ako je u prostorijama is-
pod njih temperatura vazduha 30°C i relativna vlažnost vazduha od 70 %
do 90 % primenjuje se polulepljeni ili nelepljeni sistem.
– Preko svih montažnih konstrukcija, ako je u prostorijama ispod njih tempe-
ratura vazduha do 30°C i relativna vlažnost do 90 % primenjuje se polule-
pljeni ili nelepljeni sistem.
(2) Hidroizolacija na podlozi sa termoizolacijom
– Ako se na krovu preko nosece krovne konstrukcije predvida toplotna izo-
lacija sa parozatvarajucim slojem ili bez njega onda se hidroizolacija mo-
že ugradivati direktno preko toplotne izolacije, samo pod uslovom da je to-
322 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
plotna izolacija od cvrstog materijala ravne površine i nosivosti vece od
2 kg/cm
2
.
Preko toplotnoizolacionog sloja od materijala nedovoljne nosivosti, stišljivih,
šupljikavih, neravnih i neotpornih na temperature vece od 80°C ne sme se direktno
postavljati hidroizolacija.
(3) Hidroizolacija na podlozi sa predvidenim ugradivanjem toplotnog sloja
mogu se ugradivati sledeci sistemi:
– Bez obzira da li je noseca krovna konstrukcija monolitna, polumontažna ili
montažna ukoliko je toplotna izolacija od materijala koji su dovoljno nosi-
vi, cvrsti i ravni ili ukoliko je preko toplotne izolacije izvedena cementna
košuljica ili sloj betona za nagib prosecne debljine 9 cm, primenjuje se po-
lulepljeni ili nelepljeni sistem.
– Bez obzira da li je noseca krovna konstrukicija monolitna, polumontažna
ili montažna, ukoliko je preko toplotne izolacije, sloj betona za nagib vece
prosecne debljine od 9 cm, primenjuje se polulepljeni ili lepljeni sistem.
4.3.5.2.4. Usvajanje nagiba krova za izvoÿenje
ugljovodoniþnih hidroizolacija
Sa gledišta ugljovodonicnih hidroizolacija razlikuju se dva tipa krova.
– Ravni krovovi – terase ciji je nagib izmedu 0.5 % i 8 %. Ravni krovovi mo-
gu da budu sa stalnom i povremenom prohodnošcu što zavisi od namene
krova.
Prohodni krovovi – terase odredeni za dnevni boravak najcešce su nagiba do
3 % dok se ovaj nagib za neprohodne ravne krovove krece do 8 %.
– Kosi krovovi ciji je nagib veci od 8 %. U ove krovove spadaju i lucni kro-
vovi.
(1) Na krovovima terasama nagiba do 3 % mogu se primeniti višeslojne i ma-
stiksne hidroizolacije kao i sve vrste zaštite, izuzimajuci zaštitu metalom. Pri nagibu
od 3 % do 8 % u skladu sa tac. 4.3.5.2.3 (usvajanje hidroizolacionog sistema u zavi-
snosti od podloge), primena nelepljenog sistema se iskljucuje.
Potrebno je posebno prouciti ucvršcivanje zaštitnog sloja hidroizolacije, a
eventualno i same hidroizolacije.
(2) Na krovovima nagiba iznad 8 % (kosi i lucni krovovi) preporucuje se pri-
cvršcivanje višeslojne hidroizolacije polulepljenjem za podlogu da bi se sprecilo nje-
no klizanje pod težinom.
Sastav hidroizolacije treba da bude takav da znatno povecanim temperatura-
ma ne dode do tecenja bitumenskih proizvoda i nabiranja – (sistem se obezbeduje i
mehanickim pricvršcivanjem).
4.3.5.2.5. Orijentacija strana krova
Orijentacija strane krova može da prouzrokuje lokalna povecanja maksimalne
temperature pokrivaca. Zato je potrebno odabrati sastavne materijale hidroizolacio-
nog sistema tako da se sprece pomeranja u pokrivacu usled tecenja.
O IZOLACIJI 323
4.3.5.2.6. Usvajanje sastava hidroizolacije u zavisnosti od nagiba –
dimenzionisanje sistema.
Dimenzionisanje sistema hidroizolacije odnosno usvajanje broja slojeva u hi-
droizolacijama od ugljovodonicnih materijala (a samim tim ujedno i njihove deblji-
ne) kod višeslojnih sistema od traka zatim kod hidroizolacija od bitumenskih pasta
i mastiksa regulisano je u našim uslovima gradenja uglavnom Pravilnikom i tehnic-
kim merama i uslovima za ugljovodonicne hidroizolacije krovova i terasa („Službe-
ni list SFRJ“ broj 26/1969) zavisno od nagiba krovnih ravni i vrste traka (materijala)
koji ulaze u sastav sistema. Ovim pravilnikom odreden je sastav za sledece sisteme:
(1) Višeslojna hidroizolacija, bez obzira na vrstu i debljinu zaštite ne može da
ima manje od:
a) pet slojeva odgovarajuceg broja vrucih namaza – na krovu i terasi
nagiba od 0,5 % do 1 %
b) cetiri sloja i odgovarajuceg broja vrucih namaza – na krovu i terasi
nagiba od 1 % do 2,5 %
c) tri sloja i odgovarajuceg broja vrucih namaza – na krovu
nagiba od 2,5 % do 15 %
d) dva sloja i odgovarajuceg broja vrucih namaza – na krovu
nagiba od 15 % do 60 %.
Ovim Pravilnikom je predvideno da ako se u sistemu predvide trake oznake
4 ili 40 i oznake 5 ili 50 na bazi razlicitih uložaka od polimerbitumenskih traka (na
bazi APP i SBS) onda je moguce smanjenje broja slojeva u sistemima pod a) i b) za
dva sloja i to u slucaju kod primene bar dve trake a u slucaju b) za jedan sloj. Ovo
ujedno znaci da broj slojeva u ma kojoj krovnoj hidroizolaciji pri nagibima krovova
od 0,5 do 15 % ne može biti manji od tri sloja.
Ocigledno da je ovaj Pravilnik zastareo i da ne odgovara za dimenzionisanje
hidroizolacionih sistema sa savremenim bitumenskim trakama koje se proizvode u
zemljama Evropske Unije (Francuska, Nemacka, Holandija, Italija i druge). Krovni
pokrivaci od ovih traka se važecim evropskim propisima i Tehnickim uputstvima na
ravnim krovovima nagiba oko 3 % izvode sa dve trake a na kosim krovovima iznad
3 % kao jednoslojni sistemi za koje proizvodaci materijala daju garancije.
(2) Mastiksna hidroizolacija (SRPS U.M3.246) bez obzira na vrstu i deblji-
nu zaštite na krovu i terasi nagiba do 2,5 % mora imati dva sloja asfaltnog mastiksa
koji sadrži 22 % bitumena ukupne debljine 12 do 16 mm preko kojih se postavljaju
dva sloja višeslojne hidroizolacije, a na krovu nagiba 2.5 do 4,0 % jedan sloj asfal-
tnog mastiksa ukupne debljine 6 do 7 mm, preko koga se postavljaju dva sloja više-
slojne hidroizolacije.
Na krovu nagiba preko 4 % mastiksna hidroizolacija se ne izvodi.
(3) Krovne hidroizolacije od bitumenskih namaza i pasta na bazi rastvaraca
(SRPS U.M3.242) ugraduju se po hladnom postupku sa slojevima odgovarajuce ar-
mature
a) dva sloja armature sa odgovarajucim brojem premaza i namaza tako da de-
bljina hidroizolacije posle sušenja svakog sloja zasebno ne sme biti manja od 9 mm,
ako se postavlja preko krova nagiba 2,5 do 4,0 %
324 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
b) dva sloja armature sa odgovarajucim brojem premaza i namaza tako da de-
bljina hidroizolacije posle sušenja svakog sloja zasebno ne sme biti manja od 7 mm,
ako se postavlja preko krova nagiba 4 do 8 %
c) dva sloja armature sa odgovarajucim brojem premaza i namaza tako da de-
bljina hidroizolacije posle sušenja svakog sloja zasebno ne sme biti manja od 6 mm,
ako se postavlja preko krova nagiba 8 do 15 %
d) jedan sloj armature sa odgovarajucim brojem premaza i namaza tako da de-
bljina hidroizolacije posle sušenja svakog sloja zasebno ne sme biti manja od 5 mm,
ako se postavlja preko krova nagiba preko 15 %.
4.3.5.3. HIDROIZOLACIJE RAVNIH KROVOVA OD SINTETICKIH I
ELASTOMERNIH TRAKA
4.3.5.3.1. Karakteristike materijala
Prema osobinama osnovne sirovine za proizvodnju sintetickih i elastomernih
krovnih hidroizolacionih membrana razlikuju se dve grupe: termoplasticne membra-
ne (PVC, PIB, CPE, EVA, PE, PO i dr.) i elastomerne membrane (CSM, EPDM i
dr.) (vidi tacku 4.1.3.3).
Termoplasticni materijali se mogu više puta zagrevati bez promene karakate-
ristika; dodatkom plastifikatora se može uticati na kvalitet finalnog proizvoda što je
i jedan od razloga da PVC i PVO trake danas se najcešce primenjuju za hidroizola-
ciju ravnih krovova. U zavisnosti od aditiva koji se dodaju osnovnom materijalu ter-
moplasticni materijali mogu imati razlicite fizicko-mehanicke karakteristike kao što
su UV otpornost, otpornost na agresivni uticaj mikroorganizama, otpornost na proboj
korenja, povecanu otpornost na agresivne materije, povecanu otpornost na vatru itd.
Proizvode se standardne homogene trake bez ojacanja kao i armirane i kaši-
rane trake sa izmenjenim fizicko-mehanickim i reološkim karakteristikama – zavi-
sno od namene.
Za ojacanje traka se koriste: staklena vlakna (voal, tkanina) sinteticki filc i
tkanina (najlon, polipropilen, poliakronitril) kao i metalne niti, folije i azbestni filc,
kao i poliestarski filc za kaširanje. Armatura o kojoj je ovde rec može da bude u sre-
dini trake, a može da bude postavljena i spolja kada se govori o traci sa jednostrano
obloženom armaturom.
Razlika izmedu plasticnih i elastomernih traka je u njihovom ponašanju pri tem-
peraturnim promenama. Kod elastomernih traka mehanicke karakteristike se praktic-
no ne menjaju u celokupnom temperaturnom intervalu primene dok mehanicka svoj-
stva plasticnih traka bitno zavise od temperaturnih promena. Iz tog razloga plasticne
trake se mogu lako oblikovati „na hladno“ i „na toplo“ radi prilagodavanja konkret-
nim uslovima primene, a takode je kod ovih moguce izvodenje zavarivanja spojeva
„na hladno“ i „na toplo“. Ovakvi postupci nisu moguci kod elastomernih traka, one se
uglavnom teško vare „na hladno“ i zahtevaju posebna lepila i tehnike toplog varenja.
U praksi se najviše primenjuju trake od poliizobutilena. Ovome pored ostalog
doprinosi i otpornost ovog materijala na uticaj bitumena, kao i mogucnost hladnog
zavarivanja spojeva i obrade detalja. Veliku primenu ima i polivinilhlorid koji se za
hidroizolacione radove proizvodi sa smanjenom krutošcu odnosno povecanom pla-
sticnošcu (PVC-P). Proizvodi se vrsta traka od polivinilhlorida medu kojima i trake
O IZOLACIJI 325
koje su otporne na uticaj bitumena i naftinih derivata. Ostali tipovi traka su otporni
na bitumen i mogu se pomocu bitumena lepiti za podlogu.
Kod nas se ne proizvode sinteticke trake tako da nema ni domacih standarda
koji regulišu ovo podrucje. U zavisnosti od uvoza i tehnicke dokumentacije koja pra-
ti uvoz, primenjuju se i metode ispitivanja prema EN i drugim. Najkompleksnija do-
kumentacija prema kojoj se proizvode trake u zemljama Evropske Unije su nemac-
ki DIN standardi tabela 4.16.
Tabela 4.16. Standardne hidroizolacione sinteticke i elastomerne trake
prema DIN standardima
DIN –
standard
Naziv
Oznaka
Nazivna deblji-
na** najmanja
krovna traka zaptivna traka
7864 T 1 Elastomerne trake za hidroizolacije EPDM, CR, JJR 1,2 mm
16729 Sinteticke krovne trake i sinteticke zaptivne trake
od etilenkopolimer-bitumena
ECB 1,5 mm
16730
Sinteticka krovna traka
od mekog polivinilhlo-ri-
da, neotporna na bitumen
- PVC-P-NB 1,2 mm
16731
Sinteticka krovna traka
od poliizobutilena, jed-
nostrano kaširana
- PIB 2,5 mm
16734
Sinteticka krovna tra-
ka od mekog polivinil-
hlo-rida ojacana sintetic-
kim nitima, neotporna na
bitumen
-
PVC-P-NB-V-
PV
1,2 mm
16735
Sinteticka krovna traka
od mekog polivinilhlo-
rida sa uloškom od sta-
klenog voala, neotporna
na bitumen
-
PVC-P-NB-E-
GV
1,2 mm
16736
Sinteticka krovna traka i sinteticka zaptivna traka
od hlorisanog polietilena, jednostrano kaširana
PE-C-K-PV 1,2 mm
16737
Sinteticka krovna traka i sinteticka zaptivna tra-
ka od hlorisanog polietilena sa uloškom od stakle-
ne tkanine
PE-C-K-PW 1,2 mm
16935 -
Sinteticka zaptivna traka
od poliizobutilena
PIB 1,5 mm
16937 -
Sinteticka zaptivna traka
od mekog polivinilhlo-ri-
da, otporna na bitumen
PVC-P-BV 1,2 mm
16938 -
Sinteticka zaptivna traka
od polivinilhlorida, neot-
porna na bitumen
PVC-P-NB 1,2 mm
** za gotove trake, eventualno kaširane
Ispitivanje kvaliteta sintetickih i elastomernih traka za krovne hidroizolacije
krovova zavisi od sistema hidroizolacije, odnosno od nacina kako ce traka biti ugra-
326 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
dena preko podloge: kao slobodna ili opterecena. Pregled karakteristika traka – jed-
noslojnog sistema prikazan je u tabeli 4.17. (Izvod iz standarda EN 13956:2005).
Tabela 4.17. Zahtevane osobine sintetickih i elasticnih traka za krovne
hidroizolacije u zavisnosti od sistema
(Izvod iz standarda EN 13956:2005)
EN 13956:
2005
odeljak
Ispitivanje na
Vrsta primene / Sistemi pokrivaca
Slobodne trake Trake pod opterecenjem
zaleplje-
ni
mehanicki
ucvršceni
šljunak
ozelenjeni, pod sao-
baracajem i slicno
5.2.1 Vidljiva oštecenja + + + +
5.2.2 Dužina + + + +
5.2.2 Širina + + + +
5.2.2 Upravnost ± ± ± ±
5.2.2 Ravnost ± ± ± ±
5.2.2 Površinska masa + + + +
5.2.2 Efektivna debljina + + + +
5.2.3 Vodonepropustljivost + + + +
5.2.5.1 Ponašanje na spoljašnje dejstvo požara ± ± –
a)

a)
5.2.5.2 Reakcija pri dejstvu plamena ± ± ± ±
5.2.7 Otpornost spoja na ljuštenje - + - -
5.2.7 Otpornost spoja na smicanje + + + +
5.2.9 Zatezna cvrstoca + + + +
5.2.9 Izduženje pri zatezanju + + + +
5.2.10 Otpornost na udar + + ± ±
5.2.11 Otpornost na staticko opterecenje - - + +
5.2.12 Otpornost na cepanje - + - -
5.2.13 Otpornost na proboj korena - - - +
b)
5.2.14 Dimenzionalna stabilnost + + + +
5.2.15 Otpornost na savijanje pri niskim tempera-
turama
+ + + +
5.2.16 UV-ozracavanje (1000 h) + + - -
5.2.4 Uticaj tecnih hemikalija ukljucujuci vodu ± ± ± ±
5.2.6 Otpornost na udar leda ± ± - -
5.2.8 Paropropustljivost ± ± ± ±
5.2.17 Postojanost na ozon +
c)
+
c)
+
c)
-
5.2.18 Otpornost na uticaj bitumena ± ± ± ±
Legenda
+ merodavne mere
– nisu date mere
± zavisi od krovnog sistema, materijala, klimatskih uslova ili dodatnih zahteva
a) Kada pokrivac odgovara rešenju 2000/553/EC (5)
b) Samo kod ozelenjenih krovova
c) Samo za elastomerne trake
4.3.5.3.2. Sistemi jednoslojnih hidroizolacija krovova i naþin primene
sintetiþkih membrana
Hidroizolacije od sintetickih traka po pravilu se izvode kao jednoslojne pri ce-
mu mora biti zagarantovana vodonepropustljivost spojeva, otpornost na mehanicka
O IZOLACIJI 327
opterecenja, otpornost na vremenske uticaje – starenje, povecana otpornost na požar,
otpornost na udar vetra. Spojevi izmedu traka izvode se preklapanjem ivica u širini 5
cm. Kod plastomernih traka preklopi se lepe hladnim varenjem, toplim vazduhom kao
i lepljivim trakama. Kod elastomernih traka moguc je takode postupak toplog varenja
vulkanizacijom (Hot Bonding postupak). U svim slucajevima spajanje treba vršiti pre-
ma uputstvu proizvodaca i sa pratecim materijalima za varenje od istog proizvodaca.
Osnovna podela ravnih krovova je na:
– neopterecene krovove, gde je membranu neophodno mehanicki fiksirati ili
lepiti za podlogu
– optereceni krovovi, gde je membrana ispod balasta (šljunak granulacije
16/32) – neprohodan krov i prohodan krov (cementna košuljica, betonske
ploce), krovne bašte (humus sa vegetacijom). Preporuceni minimalni nagib
"ravnog" krova iznosi 2 %. Prema nacinu ugradivanja membrane razliku-
ju se sledeci krovovi:
a) Mehanicki fiksirani krovovi – Ovaj sistem je najviše primenjivan i može se
primeniti na svim tipskim krovovima, ali se najcešce primenjuje na objektima ve-
cih krovnih površina kao što su proizvodne hale, magacini, prodajni centri, sport-
ske hale itd.
Tip konstrukcije, betonske, celicne, drvene. Podloge trapezasti lim, beton,
prefabrikovane ploce, drvo. Kao osnovna hidroizolacija ugraduje se membrana ar-
mirana poliestarskom (za PVC membranu) mrežicom zbog uticaja vetra i fiksiranja,
da je otporna na UV zrake kao i da je otporna na ostale atmosferske uticaje i utica-
je okoline.
Kod mehanicki fiksiranih membrana bitno je da se za svaki objekat izradi pro-
racun rasporeda i tipa pricvršcivaca kojima se fiksira membrana za podlogu da bi se
zaštitila hidroizolacija od podizanja usled sile vetra (dizanja/cupanja). Po evropskom
standardu EN 1991-1-4 za proracun uticaja sile vetra za ravne krovne površine istog
se deli na 4 razlicite zone prema sili vetra po jedinici povrine i te zone se razlicito tre-
tiraju sa stanovišta kolicine i fiksiranja. Na slici 4.33 su obeležene zone F, G, H i J,
od najvece sile ka manjoj, i visina krova h. Ulazni podaci brzina vetra, geometrija, i
visina objekta, mikrologija, karakteristike podloge i hidroizolacione membrane.
F
G
H I
h
h
Slika 4.33. Raspored zone fiksiranja membrane po proracunu opterecenja od vetra
b) Lepljeni krovovi – Ovaj sistem je slican fiksiranom krovu osim što se mem-
brana umesto pricvršcivanja elementima za fiksiranje, lepi za podlogu specijalnim
(za PVC membranu) poliuretanskim lepkovima. Membrana koja se lepi treba da je
kaširana poliestarskim filcom sa strane koja se postavlja na podlogu i otporna na UV
zracenje.
328 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
c) Neprohodni krovovi sa opterecenjem – Ovaj sistem je tradicionalan, mem-
brana treba da je otporna na mikroorganizme i korenje, obicno nije otporna na UV
zrake. Membrana se ne fiksira za podlogu osim uz ivicu po obimu krova sa ojaca-
njem na uglovima. Uz atiku, ukoliko je hidroizolacija izložena suncevim zracima tre-
ba ugraditi membranu otpornu na starenje. Opterecenje je najcešce sloj šljunka granu-
lacije 16/32 i minimalne debljine 5 cm ili prema sili vetra za konkretan objekat.
d) Prohodni krovovi – krovne terase. Ovaj sistem je slican prethodnom samo
usled opterecenja slojem šljunka preko hidroizolacije sa odvajajucim slojem se po-
stavlja prohodni sloj: keramika, betonske ploce na cementnoj košuljici ili druge plo-
ce u pesku ili na osloncima – plasticnim podmetacima pomocu kojih se reguliše i na-
gib gazne površine.
e) Inverzni krovovi – Ovaj sistem za razliku od prethodnih, toplotnu izolaci-
ju ima izvedenu iznad hidroizolacije zbog cega nije potrebna parna brana. U ovom
slucaju toplotna izolacija može da bude ekstrudirani polistiren zbog svoje karakteri-
stike da ne upija vodu.
f) Krovne bašte – Ovaj sistem je slican standardnom sistemu opterecenih kro-
vova, osim što je neophodno predvideti filtrirajuci i drenažni sloj ispod humusa.
Uobicajeni krovni sistemi sa sintetickim membranama prema EN 13956:2005
su prikazani na sledecim slikama:
Slika 4.34. Neprohodan
krov, opterecen slojem
šljunka
Slika 4.35. „Obrnuti krov“,
opterecen slojem šljunka
Slika 4.36. Neprohodni
krov sa mehanicki pricvr-
šcenom membranom
Slika 4.37. Prohodni krov –
ozelenjen krov
Slika 4.38. Prohodni krov
(nalepljena membrana)
Slika 4.39. Prohodni krov
– saniranje (zalepljena
membrana) bitumenskog
krova
O IZOLACIJI 329
Legenda za slike od 4.34 do 4.39.
1) Šljunak
2) Krovna hidroizolacija
3) Krovna hidroizolacija sa kaširanjem
4) Vegetacioni sloj
5) Filtrirajuci sloj
6) Drenažni sloj
7) Toplotno izolacioni sloj
8) Parna brana
9) Konstruktivna ploca.
4.3.5.4. KOMBINOVANE HIDROIZOLACIJE KROVOVA OD
BITUMENSKIH I SINTETICKIH TRAKA
Krovne hidroizolacije se mogu izvoditi u kombinaciji sintetickih i bitumen-
skih traka pod uslovom da su prve otporne na bitumen koji se koristi za njihovo me-
dusobno lepljenje. Primer kvalitetnog sistema krovne hidroizolacije je kombinovani
sistem od termoplasticne trake od poliizobutilena sa bitumenskim trakama kao i upo-
treba bitumena za lepljenje ovih traka. Nije redak slucaj da se pri izvodenju hidroi-
zolacije sa kvalitetnim savremenim polimerbitumenskim trakama (u dvoslojnom si-
stemu) za obradu detalja primenjuje poliizobutilen traka sa pratecim materijalima za
vodonepropustljivu obradu detalja.
Moguca je i upotreba sinteticke trake od PVC-P neotporne na bitumen uz oba-
vezno odvajanje od bitumenske krovne hidroizolacije koja se sanira (slika 4.39). Za
ovu svrhu se primenjuju PVC-P kaširane trake sa poliestarskim filcom ili PVC-P tra-
ka sa odvajajucim slojem od poliestarskog filca.
Za bezbednu i kvalitetnu obradu detalja u kombinaciji sa ugljovodonicnim
trakama primenjuju se i tecni sinteticki i bitumenski materijali u obliku premaza, na-
maza i paste što ce biti opisano u sledecoj tacki 4.3.5.5.
4.3.5.5. BEZŠAVNE KROVNE HIDROIZOLACIJE SA SINTETICKIM
PREMAZIMA, NAMAZIMA I PASTAMA
4.3.5.5.1. Opšte o materijalima za bezšavne hidroizolacije
Pod tecnim sintetickim materijalima podrazumevaju se sinteticke i bitumenske
kombinacije u vidu premaza, namaza i pasta za izradu bezšavnih krovnih sistema.
Savremena proizvodnja bazira se na bitumenu, butil lateksu, poliuretanu, poli-
etilenu, vinilkopolimeru, poliizobutilenu, silikonu i drugim sintetickim materijalima.
Hidroizolacija kod tecnih sintetickih materijala treba da ima najmanje iste teh-
nicke osobine kao i sinteticke membrane. Oni primenjeni na krovu kao bezšavna hi-
droizolacija treba da ostvare upotrebne zahteve jedne krovne hidroizolacije, kao što
su:
– sigurnost na mehanicka oštecenja i
– odlicnu vremensku postojanost.
Krovne bezšavne hidroizolacije se izvode sa sintetickim materijalima koji se
na licu mesta ili suše ili polimerišu. U vecini slucajeva na mestima pukotina u pod-
330 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
lozi i u uglovima (holkelima) se postavlja armatura (mrežica, filc ili bandaž trake) za
ojacanje hidroizolacije.
Za primenu materijala ove vrste koji se proizvode u zemljama Evropske Uni-
je upotrebne dozvole odobrava organizacija UEATc (Organization pour l’Agrement
Technique Europeen) izdavanjem saglasnosti prema direktivi 89/106/CEE na izvr-
šena kontrolna ispitivanja u odgovarajucoj instituciji za istraživanje i ispitivanje ma-
terijala koja je clanica ETA.
Za ispitivanje kvaliteta tecnih namaza primenjuju se standardne metode kao
što su na pr. ASTM (C836:2006, C898:2001, C957:2006, 981:2005, 1127:2009l,
1250:2005) zatim NF (P84371, 84372 do 84376) i drugi.
4.3.5.5.2 Primer izvoÿenja bezšavnog hidroizolacionog
sistema na ravnim krovovima sa sintetiþkim poliuretanskim premazima
(tipa Alsan 400 i 500)
Od tecnih sintetickih premaza inostrane proizvodnje u našim uslovima grad-
nje se koristi jednokomponentni poliuretanski premaz pod nazivom Alsan (proizvod
francuske firme „Soprema“). Za ovaj materijal izdato je odobrenje za uporebu Agre-
ment Technique Europeen ETA-05/0151 i 05/007 od strane CSTB, koja je clanica
evropske organizacije EOTA za izradu tehnickog odobrenja za primenu. Proizvodi
su obeleženi sa znakom usaglašenosti kvaliteta CE prema navedenoj direktivi (vi-
di tacku 4.1.4.2).
– Sistem ALSAN 400 – Tecni hidroizolacioni sistem sa teškom zaštitom.
– Sistem ALSAN 500 – Tecni hidroizolacioni sistem za direktni pešacki sa-
obracaj.
(1) Bezšavni hidroizolacioni sistemi (ALSAN 400) je jednokomponentni po-
liuretanski premaz koji izveden kao dvoslojni sistem vezuje sa vlagom iz vazduha.
Primenjuje se pri izvodenju novih i starih objekata za izvodenje krovnih hidroizola-
cija na krovovima nagiba iznad 1 % sa obaveznim izvodenjem teške zaštite kao što
je prikazano na slici 4.40.
Ova vrsta hidroizolacije je podesna za obradu detalja bilo da je hidroizolaci-
ja krova izvedena takode ovim premazom ili bitumenskim trakama. U ovom postup-
ku bitno je znati da predmetni sistem mora da se zaštiti odgovarajucom krutom za-
štitom od atmosferskih uticaja.
Ova vrsta hidroizolacije se koristi i za izradu hidroizolacije u mokrim cvoro-
vima, ali se tada primenjuje prajmer bez rastvaraca (tacka 4.4.4.2).
Primer izvodenja zaštite nadzidka na ravnom krovu prikazan je na slici 4.41,
4.42, 4.43.
(2) Sistem hidroizolacije ALSAN 400 se sastoji od prajmera i dva sloja pre-
maza. Prema debljini premaza razlikuju se dva sistema A i B ciji izbor zavisi od vr-
ste radova što je prikazano u tabeli 4.18.
Materijali koji ulaze u sastav sistema su:
– prajmer 4 vrste za razne podloge (tabela 4.19),
– karakteristike prajmera (tabela 4.20),
– hidroizolacioni premaz ALSAN 400 (tabela 4.21),
– armatura za ojacavanje veze detalja sa hidroizolacijom (tabela 4.22).
O IZOLACIJI 331
Slika 4.40. Princip izvodenja sistema tecne hidroizolacije sa teškom zaštitom
332 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Slika 4.41. Princip obrade parapetnog
zida premazivanjem (ALSAN 400)
Slika 4.42. Obrada parapetnog zida
premazivanjem (ALSAN 400)
sa zaštitom od ploca
Slika 4.43. Obrada parapetnog zida
premazivanjem i na vertikalnom delu
sa zaštitom od profilisanog lima, a
na horizontalnom delu sa zaštitom od
ugradenih ploca
Tabela 4.18. Izbor sistema u zavisnosti od vrste radova
Primena
Sistem
A B
2 sloja od po
0,600 kg/m
2
2 sloja od po
0,750 kg/m
2
debljina 924 µ debljina 1155 µ
Novi radovi
i
Sanacioni
radovi
Radovi na nenaseljenim me-
stima, pokretna zaštita i tvr-
do demontažna
A B
Radovi na nenaseljenim me-
stima pod teškom nedemon-
tažnom zaštitom
B
1)
Radovi na naseljenjim me-
stima
Radovi na obrnutom B
Radovi na vertikalnim zi-
dovima sa zalepljenom za-
štitom
A
1)
1)
Posip sa peskom ako je potrebno da bi se naneo drugi sloj
O IZOLACIJI 333
Tabela 4.19. Izbor prajmera i utrošak (kg/m
2
) u zavisnosti od podloge
Podloga
Prajmer
H80 PRU HES
1)
ALSAN 400
razblažen 20 %
BETON
(zalepljene ploce)
0,250 0,300 0,200
BETON
(druge teške zaštite)
0,250 0,300 0,200 0,250
PLOCE 2 x 0,200 0,150
ASFALT 2 x 0,200 0,150
BITUMENSKA 2 x 0,200 2 x 0,200
DRVO 0,300 0,300 0,150
1)
Preporuka za unutrašnje radove jer nema rastvaraca
Tabela 4.20. Karakteristike prajmera
Definicija Prajmer poliuretan Dvokomponentni epoksid
Prajmer poliuretan bez
rastvaraca
Mesto
Beton stare podloge
pokrivaci detalji
sve podloge
za unutrašnje radove
sve podloge
Izgled bezbojna tecnost
dvokomponentna tecnost
A i B
tamna tecnost
Viskozitet 14 do 15 500 cps
150 cps ± 50
na 20°C
Suvi ostatak 42 % ± 2 % 96 % 98 % ± 2 %
Gustina 0,95 ± 0,05 1,1 ± 0,05 1,15 ± 0,07
Tacka paljenja < 0°C _ 55°C _ 55°C
Isporuka balon 5 i 20 kg A i B / 1 i 5 kg balon 5-20 kg
Lagerovanje 6 meseci 12 meseci nebitno
Zapaljivost lako zapaljiv lako zapaljiv
Class f AFNOR I klasa 6a I klasa 6a
Tabela 4.21. Karakteristike hidroizolacionog proizvoda
ALSAN 400 ALSAN 400 Al
1)
Definicija Poliuretanska jednokomponentna smola Poliuretanska jednokomponentna smola
Mesto Hidroizolacioni film Hidroizolacioni film
Izgled smeda crvena
Viskozitet 13000 200 cP 5000 ± 1000 cP
Suvi ostatak 75 % ± 2 % 78 %
Gustina 1,11 1,11
Tacka paljenja > 21°C > 21°C
Pakovanje balon 5 i 25 kg
Lagerovanje 6 meseci zaklonjeno od toplote
Zapaljivost zapaljiv
Class f AFNOR I klasa 6a
1)
ALSAN Al (samorazlivajuci) je odreden za velike površine i ne primenjuje se za parapete, za obradu detalja na
mestu evakuacije vode. Proizvodi se po porudžbini (min 200 kg)
334 4. Hidroizolacije u zgradarstvu
Tabela 4.22. Karakteristike armature
Tkanina Voal
Tkanina
JDX
za ojacanje
Izgled obicna tkanina deformabilna armatura
primena za dilatacionu
spojnicu
Vrsta Poliestar Poliestar
Težina 35 g/m
2
50 g/m
2
164 g/m
2
Debljina 0,30 mm 0,60 mm 0,37 mm
Otpornost na kidanje;
uzdužno
poprecno
11 kg/cm
2 kg/cm
13 kg/cm
37 kg/cm
11,1 kg/cm
Izduženje pri kidanju
18 %
80 %
41 %
160 %
218 %
Isporuka m
1
50 m
1
0,15-0,30-0,70
500 m
1
50 0,20
10 m
1
0,30 m
1
b) Sistem ALSAN 500 – Tecni hidroizolacioni sistem za direktan pešacki sao-
bracaj je takode jednokomponentni poliuretanski premaz sa nešto izmenjenim karak-
teristikama u odnosu na proizvod ALSAN 400. Zbog dobre otpornosti na UV zrace-
nje, na habanje i na mehanicka oštecenja koristi se za normalni i intenzivni saobracaj
bez teške zaštite. Takode zbog navedenih dobrih osobina je dobar za obradu detalja.
Primenjuje se kao i ALSAN 400 u dva sloja sa osnovnim prajmerom i arma-
turom za ojacanje sistema pri obradi detalja.
Krovne površine obradene hidroizolacionim sistemom ALSAN 500 mogu se
prema potrebi obraditi završnom obradom kao što su na primer:
– obrada protiv klizanja – posipanjem zadnjeg sloja hidroizolacije od 300 g/
m
2
sa posipom kvarcnim peskom granulacije 0.1 mm do 1 mm, do 10 % te-
žinski u odnosu na zadnji sloj sistema hidroizolacije;
– završno bojenje – nanošenje sloja ALSAN 500F u kolicini od 300 g/m
2
pre-
ko završnog sloja hidroizolacije sa mogucnošcu posipanja sa kvarcnim pe-
skom kao što je opisano;
– završno posipanje ljuspicama – završni sloj hidroizolacije izveden prema-
zom (ALSAN 500, ALSAN 500F ili ALSAN 500 FT) u kolicini od 300 g/
m
2
se pospe sa ljuspicama (20 g na 600 g/m
2
) i na kraju se prekrije slojem
ALSAN 500 FT (transparentan premaz) u kolicini od 300 g/m
2
. (Formirane
ljuspice predstavljaju cips od kopolimervinilacetata).
Sistem hidroizolacije sa ALSAN 500 se kao i u sistemu ALSAN 400 izvodi
prema uputstvu proizvodaca materijala takode i u izbor sistema treba da bude uklju-
cen proizvodac materijala bez obzira da li su u planu radovi na novom objektu ili sa-
nacioni na starom objektu.
4.3.5.6. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE
4.3.5.6.1. Opšte
(1) Površinska zaštita ublažava temperaturna kolebanja, posle izvodenja pru-
ža dodatnu zaštitu protiv mehanickih oštecenja, direktnih suncevih zraka i povecava
trajnost krovne hidroizolacije.
O IZOLACIJI 335
(2) Razlikuju se lake i teške površinske zaštite.
(3) Teška površinska zaštita deluje ublažujuci temperaturna kolebanja, pruža
zaštitu od vatre i toplotnog zracenja kao i UV zraka. Takode poboljšava zaštitu od
mehanickih uticaja kao i fabrickog alata pri odlaganju. Teška zaštita kod slobodno
položene hidroizolacije služi istovremeno kao osiguranje njenog podizanja pod dej-
stvom vetra.
(4) Staticki i konstruktivni zahtevi koji proisticu iz teške površinske zaštite
moraju se uzeti u obzir pri izradi projekta.
(5) Kod površine terasa ili drugih korisnih površina kroz gradevinske mere na
pr. kroz raspored nagiba, polaganje trake u pravcu nagiba ili kroz drenažne slojeve
treba voditi racuna za brzo odvodenje vode koja deluje na hidroizolaciju.
(6) Kod hidroizolacije od sintetickih traka