You are on page 1of 53

FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI U BEOGRADU

Rajko Maksimovi

OSNOVI NOTNOG PISMA


sa elementima muzike teorije i (kompjuterske) notografije -skripta-

Beograd 1999

SADRAJ

Predgovor 1 1.1 1.2 1.3 1.4 2 2.1 2.2 2.3 2.4 3 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 4 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8 5 5.1 5.2 5.3 5.4 6 6.1 6.2 6.3 6.4 TONSKI SISTEM - podela na oktave i njihovo obeleavanje - linijski sistem i pomonice - kljuevi - octava sopra, octava bassa, loco INTERVALI - dijatonski intervali (na belim dirkama) Tabela svih dijatonskih intervala - predznaci, crne dirke, alteracija - dijatonske lestvice, stalni predznaci - ostali tipovi lestvica NOTE I NOTNE VREDNOSTI - vrste notnih vrednosti - pauze - povezivanje "rebrima" (beaming), - punkturanje - nepravilne tonske grupe (triola, kvintola, septola, itd) - ukrasi - korona, cezura METRIKA - metrika organizacija; takt - metrika jedinica - taktiranje; teza, arza - vrste takta: prosti, sloeni, meoviti - taktica, dvostruka taktica, zavrna taktica - repeticija; repeticija al segno - promenljiva metrika - takt i tempo TEMPO - osnovne vrste tempa i nazivi - metronomske oznake - promena tempa, accelerando, ritardando, ritenuto, sostenuto, Tempo I - rubato, senza tempo (liberamente), quasi imrovisando DINAMIKA - dinamiki znaci - crescendo i diminuendo - akcenti - artikulacija

5 7 7 8 9 10 11 11 13 13 15 16 17 17 17 18 18 19 19 20 21 21 21 21 21 23 24 25 25 27 27 27 29 28 29 29 29 30 30

7 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 8 8.1 8.2 8.3 8.4 9 9.1 9.2 9.3 9.4 9.5 9.6 10 10.1 10.2

NAINI ZAPISIVANJA ZA POSEBNE INSTRUMENTE - gudaki - duvaki instrumenti - klavir, harfa, embalo, orgulje - udaraljke - glas (solo i u horu) INSTRUMENTALNI ANSAMBLI, PARTITURA - Orijentiri (partiturski brojevi, slova, brojevi taktova) - Grupisanje srodnih instrumenata, akolade, taktice - Nazivi instrumenata, problem skraenica - "Alternativni" ili srodni instrumenti; muta in ORKESTARSKA PARTITURA - partiturske grupe, partiturski red i skraenice - akolade, taktice - optimizovana partitura - divizirani gudai - dinamika, opta dinamika, diferencijalna dinamika - oznake za tempo i promene tempa NOVA (AVANGARDNA) NOTACIJA - (Ograniena) Aleatorika - Notna grafika KVINTNI KRUG TABELA 1 (durske i molske lestvice) TABELA 2 (varijante dura i mola) TABELA 3 (modusi) TABELA 4 (folklorne i ostale lestvice)

31 31 31 31 33 33 35 35 36 37 37 39 39 41 41 44 45 46 47 47 49 51 52 53 53 53

Predgovor
Kao dugogodinjeg nastavnika Muzikih instrumenata (Orkestracije I) na Muzikoj akademiji (FMU), inicijativna grupa za osnivanje Katedre za snimanje i obradu zvuka na FDU pozvala me je da predajem taj predmet buduim generacijama studenata ovog novog Odseka na FDU. Bilo je to s jeseni 1997. Na prijemnim ispitima nisam bio prisutan a na pristupnom predavanju i upoznavanju sa novim studentima konstatovao sam da od njih desetoro veina nema nikakvo ili jedva da ima ikakvo muziko (kolsko) obrazovanje. Neki od njih imali su izvesnu muziku praksu (sviranja gitare ili bubnjeva u rok-bendovima) ali opet bez ikakvog teorijskog znanja. Naao sam se u potpuno novoj situaciji da predajem Muzike instrumente nekome ko ne zna ni note, ni ta su kljuevi, intervali, registri, tonalitet tj. da neu moi da raunam kod njih ni na najelementarniju muziku pismenost! Stoga je pala brza odluka: da u prvom semestru predajem Osnove notnog pisma a u drugom Muzike instrumente. Planirajui svoju nastavu za oba predmeta nametnula se potreba za sasvim novim profilom gradiva, s obzirom da su studenti FDU, u stvari, potencijalni ton-majstori, snimatelji zvuka, muzike, radio-drame i sl., to studenti Muzike akademije svakako (ili po pravilu) nisu. Za Osnove notog pisma postavio sam sebi kao glavni cilj da na kraju zavrenog kursa oni mogu da se snalaze kako u klavirskim notama, tako i u razliitim partiturama, ukljuujui i orkestarske. (Pretpostavka je da e im takvo snalaenje biti od koristi u praksi, kada budu traili pogodno mesto za seenje trake i montau). Ka tome cilju je iao itav kurs i na ispitu je pobrao lepe plodove. Osim pismenog testa studenti su imali i praktini deo ispita: sluanje i istovremeno praenje (prstom) notnog zapisa klavirskog komada, fragmenta gudakog kvarteta, fragmenta orkestarske kompozicije (desetak stranica u partituri). Svi studenti su sa uspehom poloili ne samo test nego i ovaj praktini deo. Prirodno je da su se oni koji su od ranije imali muziko obrazovanje bolje snalazili, ali i ovi drugi su se sa uspehom "nosili" sa partiturom i sa uspehom poloili ispit. Taj ispitni zahtev praenje orkestarske partiture svakako je bio nov problem ak i za one koji su proli kroz muziku kolu ali i tokom izlaganja ostalog gradiva sigurno je da su imali dosta toga da uju po prvi put. Skripta koja slede za ovim tekstom nastala su posle dvogodinjeg iskustva sa predavanjem ovog predmeta na FDU. Organizovana su to je krae mogue kao potsetnik ali ipak dovoljno podrobno i detaljno, da bi bila od koristi i nekom ko nije sluao odgovarajua predavanja. Usmeren ka muzikom opismenjavanju buduih tonskih snimatelja, ovaj kurs odnosno skripta moda i nehotice postigli su jo jedan cilj. Ovde su izloena bazina pravila i principi muzike (kompjuterske) notografije, kao i elementi muzike teorije, tako da mogu da budu od koristi i nekim drugim profilima zainteresovanih. U Beogradu, septembra 1999 5 R. M.

Rajko Maksimovi

OSNOVI NOTNOG PISMA


sa elementima muzike teorije i (kompjuterske) notografije

1 1.1 1.2 1.3 1.4 1.1

TONSKI SISTEM - podela na oktave i njihovo obeleavanje - linijski sistem i pomonice - kljuevi - octava sopra, octava bassa, loco

Podela na oktave i njihovo obeleavanje U muzikoj praksi se koriste tonovi koji se mogu odsvirati na klaviru, a mnogo ee i u mnogo manjem opsegu. Klavirska klavijatura (sa svojim specifinim rasporedom crnih dirki 2-3-2-3) deli se na nekoliko oktava (koje su identinog izgleda), s tim da svaka od njih poinje tonom c (koji se nalazi ispred grupe od 2 crne dirke). U 1 primeru 1 data su imena dirki u dve oktave i njihov zapis notama. Pr. 1 Imena klavirskih dirki i njihova notacija u dve oktave

U nedostatku klavira ovako krupna slika dla klavijature moe da poslui za vebanje intervala (vidi: poglavlje 2, str. 11) Slede nazivi svih oktava tonskog sistema i njihovo obeleavanje: SUBKONTRA oktava je nepotpuna jer njoj pripadaju samo tri gornja tona: A, B i H. Kada se ovi tonovi obeleavaju slovima, to su onda velika slova abecede koja dobijaju ispred njih indeks 2. Npr. 2B.
1

U zemljama engleskog govornog podruja ton (dirka) h naziva se b

KONTRA oktava je sledea i ona je, kao i sve ostale osim poslednje potpuna. (To na klaviru znai da ima 7 belih dirki, poev od c i 5 crnih). Pojedini njeni tonovi, prilikom obeleavanja slovima (takodje velikim) dobijaju ispred njih indeks 1. Npr. 1D. VELIKA oktava je sledea a njeni tonovi se obeleavaju samo velikim slovima bez indeksa. Npr. F. MALA oktava, tj. njeni tonovi piu se malim slovima bez indeksa. Npr. g. PRVA oktava se pie malim slovima, s tim da dobija indeks 1 iza slova, (u formi matematikog eksponenta). Npr. e1 DRUGA, TRE]A, ETVRTA i PETA, slino prvoj, piu se malim slovima i dobijaju odgovarajue indekse posle slova. Npr. a2, fis3, h4, c5. PETA oktava je nepotpuna, tj. ima samo prvi ton c5. Linijski sistem i pomonice Da bi se ovako veliki broj (preko 50 samo belih dirki na klaviru) tonova mogao zabeleiti, koristi se linijski sistem od 5 paralelnih linija. Nota (notni znak) se postavlja ili na jednu od linija ili izmedju njih u prazninu, odnosno ispod donje ili iznad gornje linije. To je, ukupno 11 razliitih pozicija. A nama je potrebno daleko vie. Kao prvo, u praksi se koriste i pomone linije, zvane pomonice, najee do 3, a redje 4 ili ak 5, ali svakako ne vie od 5, koje su sasvim kratke () a njihov medjusobni razmak je isti kao i razmak linija u linijskom sistemu. Postavljajui note na pomonice ili iznad/ispod njih dobijamo jo 10 pozicija iznad linijskog sistema i 10 ispod sistema. Iako je ovo prilino veliki broj pozicija, muzika praksa koristi jedno mnogo efikasnije sredstvo za proirenje (poveanje) broja pozicija. To su kljuevi. U pr. 3 treba zapaziti kako ton c1 slui kao svojevrsna osa simetrije za violinski i bas klju. Pr. 2 Klavijatura sa paralelnim prikazom belih dirki notama u dva linijska sistema, sa pomonicama (uz primenu octava sopra i octava bassa) 1.2

Pr. 2a Ton c1 kao osa simetrije za violinski i bas klju

1.3

Kljuevi

Na poetku svakog linijskog sistema nalazi se odgovarajui klju koji odredjuje relativnu vrednost pozicija u okviru tog linijskog sistema. Stara (barokna) praksa koristila je veliki broj kljueva koji su opseg glasa ili instrumenta smetali u granice linijskog sistema, bez, ili uz minimalnu upotrebu, pomonica. Dananja praksa ceo raspoloivi opseg tonova (klavirska klavijatura) moe kao to smo videli u pr. 2 sasvim uspeno da zabelei sa samo dva kljua (violinski i bas), uz korienje pomonica i jo nekih oznaka (vidi 1.4). Ipak, kod nekih instrumenata, koriste se kljuevi zaostali iz barokne prakse, jer ovi omoguuju bolje i prirodnije pokrivanje registra (odnosno: dela registra) bez, ili uz minimalnu upotrebu, pomonica. To su: alt-klju za violu i tenor-klju za violonelo, fagot i trombon. Oni pripadaju porodici C-kljueva. Alt-klju se postavlja na treu liniju linijskog sistema i ona dobija vrednost c1. Tenor-klju se postavlja na etvrtu liniju sistema i sad ona dobija vrednost c1. UPOZORENJE: itaoce ovog teksta koji se prvi put susreu sa alt- i tenor-kljuem a imali su bar minimalnu praksu sa violinskim i bas-kljuem savetujem i upozoravam da ni pod koju cenu ove kljueve (alt i tenor) ne uporedjuju sa onima ve poznatim (violinski i bas), jer e to sigurno dati pogrean rezultat! Ovo govorim na osnovu velikog i dugog iskustva sa takvim "sluajevima". Uvek treba krenuti od poetka, tj. od definicije da je u alt-kljuu ton c1 na treoj liniji, a u tenor-kljuu na etvrtoj. Zatim, polako ii od tona do tona dok se ne dodje do traenog tona i u nekoliko takvih primera poee uenje i shvatanje tih kljueva. Pr. 3 Paralelni prikaz alt- i tenor-kljua u odnosu na violinski odnosno bas-klju; ton c1 zapisan u raznim kljuevima

1.4

Octava sopra, octava bassa, loco

Kao to je ranije reeno, da bi se izbegla stalna i redovna upotreba velikog broja pomonica, pribegava se promeni kljua. Dananja muzika praksa poznaje i drugi nain reavanja ovog problema. To su oznake: 8-va (sopra), 8-va bassa, (itaj: oktava, oktava basa) koje itav oznaeni sektor prebacuju za oktavu vie odnosno oktavu nie. Ponitavanje ovih oznaka vri se oznakom loco (itaj: loko), to znai mesto. Pr. 4 8-va, 8-va bassa i njihovi ekvivalenti

10

2 2.1 2.2 2.3 2.4 2.1

INTERVALI dijatonski intervali (na belim dirkama) predznaci, crne dirke, alteracija dijatonske lestvice, stalni predznaci ostali tipovi lestvica

Dijatonski intervali (na belim dirkama)

U muzici interval je razmak izmedju dva tona. Ako pogledamo sliku klavijature videemo da su crne dirke interpolirane izmdju belih dirki, osim samo u dva sluaja (naravno, situacija se ponavlja kroz sve oktave) izmedju tonova e i f, odnosno h i c gde nema crnih dirki. Taj razmak, tj. interval izmedju tonova e i f, odnosno h i c nazivamo mala sekunda2 (ili polustepen) obeleavamo ga sa: m2. To je najmanji interval koji poznaje muzika praksa3 i njegovu vrednost emo obeleiti sa 1. Izmedju ostalih susednih belih dirki interval je dvostruko vei i naziva se velika sekunda (celi stepen) obeleavamo ga sa: v2, a njegovu vrednost, kao dvostruko veu sa 2. Kao to se vidi na klavijaturi, gledajui samo susedne bele dirke, celi stepeni (odnosno velike sekunde) znatno preteu. I u pesmama koje se svakodnevno pevaju (kod kue, "u narodu", na radiju i televiziji) kada bismo pravili statistiku velike sekunde su u velikoj veini. Ipak, malih sekundi jo uvek ima dovoljno da bi melodije bile gipke, pevljive, prirodne, prihvatljive. Melodije bez malih sekundi bile bi tvrde, usiljene, neprirodne. U folkloru balkanskih naroda, pa i naem, nalazi se karakteristian interval prekomerne (poveane) sekunde (pr2) koja nastaje povienjem gornjeg ili snienjem donjeg tona neke velike sekunde. Ako od jednog tona (jedne bele dirke) preskoimo susedni ton (dirku) i skoimo na trei ton navie ili nanie dobijamo interval tercu (ital.: terza). Tercu, dakle, treba razumeti kao zbir dve sekunde, koje (kao to smo videli) mogu biti velike i male. Zbir jedne velike i jedne male sekunde ini malu tercu (2+1=3) a zbir dve velike sekunde ini veliku tercu (2+2=4). U skraenom obeleavanju: m3 = 3, v3 = 4. Skok na etvrti ton (dirku) navie ili nanie naziva se kvarta (ital.: quarta). Kvartu treba, dakle, razumeti kao zbir tri sekunde. U svim sluajevima osim jednog, radi se o zbiru dve velike i jedne male sekunde (u raznim redosledima) i to predstavlja istu kvartu (4), a njena vrednost je 5 (2+2+1=5). Onaj jedan, izuzetan sluaj zbira tri velike sekunde predstavlja prekomernu kvartu (pr.4) (neko obeleava sa 4+), a njena vrednost je 6 (2+2+2=6). Skok na peti ton se naziva kvinta (ital.: quinta) a nju treba shvatiti kao zbir etiri sekunde. U svim sluajevima osim jednog, to su tri velike i jedna
Na talijanskom: druga U XX veku neki kompozitori (najpre eh Alojz Haba, kasnije Poljak Penderecki, ali i drugi) koristili su jo manje intervale etvrt-stepene i to pre svega na gudakim instrumentima (koji su za to najpogodniji) ali i na nekim drugim. Ipak ovo je ostala upadljivo retka pojava, pa emo je u ovom osnovnom kursu zaobii.
2 3

11

mala sekunda opet u raznim redosledima i one ine istu kvintu (5) a njena vrednost je 7 (2+2+2+1). Onaj jedan, izuzetan sluaj je umanjena kvinta (um5, ili: 5-), ija je vrednost 6, a koja se sastoji od dve velike i dve male sekunde, i to u redosledu (1+2+2+1=6). Okolnost da prekomerna kvarta i umanjena kvinta imaju istu vrednost 6 u mnogo emu izjednaava ova dva intervala. Odsvirani van konteksta, oni zvue isto4 pa im se i naziv esto izjednaava kao tritonus (3 tona, odnosno 3 cela stepena). Skok na esti ton se naziva seksta a nju treba shvatiti kao zbir pet sekundi. Ako se radi o tri velike i dve male sekunde (u razliitim redosledima), onda je to mala seksta (m6) a njena vrednost je 8 (npr.: 1+2+2+1+2=8), a ako je samo jedna mala i etiri velike sekunde, onda je to velika skesta (v6) a njena vrednost 9 (npr.: 2+2+1+2+2). Skok na sedmi ton se naziva septima a nju treba shvatiti kao zbir est sekundi. Ako se medju njima nalaze dve male sekunde i etiri velike, onda je to mala septima (m7) a njena vrednost je 10 (npr.: 2+1+2+2+1+2=10), a ako je samo jedna mala a sve ostale velike, onda je to velika septima (v7) a njena vrednost 11 (npr.: 2+2+1+2+2+2=11). Oktava je skok na osmi ton, koji je uz to i istoimeni sa poetnim. Ovde nas interesuje samo ista oktava (8) koja se sastoji od sedam sekundi (5 velikih i 2 male, u razliitim rasporedima) a njena vrednost je 12 (npr.: 2+1+2+2+2+1+2=12). Intervale preko oktave nona (9), decima (10), undecima (11), duodecima (12), tercdecima (13), kvartdecima (14) i kvintdecima (15) treba razumeti kao sloene (zbirne), od oktave i gore pobrojanih intervala. Celu izloenu diskusiju, naravno, nema smisla ponavljati, ali dajemo jedno vano upozorenje, da neko nevian ne bi uleteo u greku. Recimo, ako na oktavu (8) dodamo tercu (3) svakako emo dobiti decimu 10. Ali, kako to, kad je 8+3=11? upitae neko. Radi se o tome da se u ovom sluaju decima postie u dva skoka, ali tako da je doskoni ton prvog skoka i odskoni ton drugog skoka jedan isti, tj. zajedniki ton, pa njega ne treba raunati dva puta. Stoga ili ovim zbirovima preko oktave treba oduzeti 1 (zato to je jedan ton zajedniki) ili u tim sloenim intervalima oktavu treba uzimati kao 7 (sedam sekundi!) i na tih 7 dodavati brojeve osnovnih intervala.

Ovde se misli na klavir i druge sline (temperovane) instrumente. Na gudakim instrumentima, pa i u ljudskom glasu, koji su zasnovani na prirodnom a ne temperovanom sistemu, ovi intervali su bitno drugaiji.

12

Tabela svih dijatonskih intervala vrednost naziv skr. struktura 1 mala sekunda m2 1 2 velika sekunda v2 2 um3 1+1) (2 umanjena terca5 pr2 3 3 prekomerna sekunda6 3 mala terca m3 2+1 (1+2) 4 velika terca v3 2+2 4 umanjena kvarta um4 1+2+1 5 ista kvarta 4 2+2+1 (2+1+2)(1+2+2) 6 prekomerna kvarta pr4 2+2+2 6 umanjena kvinta um5 1+2+2+1 7 ista kvinta 5 2+2+1+2 (i druge kombin.) 8 prekomerna kvinta pr5 2+2+2+2 8 mala seksta m6 2+1+2+2+1 (i druge komb) 9 velika seksta v6 2+2+1+2+2 (i druge komb) 9 umanjena septima um7 1+2+1+2+2+1 (i dr. komb) (10 prekomerna seksta pr6 2+2+2+1+3) (i dr. komb.) 10 mala septima m7 1+2+2+1+2+2 (i dr komb.) 11 velika septima v7 2+2+1+2+2+2 (i dr komb.) 12 ista ostava 8 2+2+1+2+2+2+1 (i sl.) Pr. 5 Intervali i njihova struktura

2.2

Predznaci, crne dirke, alteracija

Povisilica (#) je znak koji stoji ispred note i njenu visinu poviava za pola stepena a njeno ime dobija sufiks is. Npr. Od g gis. Ovo se odnosi i na sve note iste visine do kraja takta. Snizilica (b) je znak koji stoji ispred note i njenu visinu sniava za pola stepena a njeno ime (slovo) dobija sufiks es. Npr. Od d des. Ovo se takoe odnosi i na sve note ist e visine do kraja takta. Napomena: Izuzetno, umesto hes kaemo b, a umesto aes as. Dvostruka povisilica (X)poviava ton za dva polustepena, s tim da ime tona (slovo) ostaje isto a dobija sufiks isis. Napr. fisis. Kao i ranije, predznak vai do kraja takta.
5 Umanjena terca i prekomerna seksta kao hromatski intervali ne spadaju ovde, ali su dati zbog potpunijeg pregleda. 6 Prekomerna sekunda, umanjena septima, umanjena kvarta i prekomerna kvinta se ne nalaze na belim dirkama (u C-duru) ali su dijatonski intervali jer se nalaze u molskim lestvicama (vidi 2.3).

13

Dvostruka snizilica () sniava ton za dva polustepena, s tim da njeno ime (slovo) ostaje a dobija sufiks eses. Npr. geses. Izuzetno, kae se asas; osim toga, saa je heses a ne 'bes'. Razreilica () do kraja takta ponitava prethodno vaei predznak na toj visini. Primarno, stavljanjem povisilica ili snizilica dobijamo tonove na crnim dirkama klavira (vidi pr. 6 i 1). Ipak, to nije ba uvek sluaj. Poviavanjem tona e dobijamo eis to je na klavijaturi dirka f ! Slino je i sa tonom h. His je, u stvari, dirka c. Analogno, sniavanjem tona c dobijamo ces, a to je na klaviru dirka h. Slino je sa sniavanjem tona f - fes, to je dirka e. S obzirom da su ovi poslednji sluajevi srazmerno retke pojave ostaviemo ih po strani a malo poblie emo osmotriti crne dirke. Pr. 6 puna linija pokret dijatonskog polustepena; isprekidana linija pokret hromatskog polustepena (na klaviru)

Najpre u prethpdnom primeru pogledajmo tonove e i f, a takodje i h i c. To su ve poznate male sekunde. Njihova udaljenost je polustepen; vrednost intervala 1. S obzirom da se radi o raznoimenim tonovima takav polustepen se naziva dijatonski.7 U pr. 6 (ali i u pr. 1) vidi se da crne dirke moemo obeleiti na dva naina kao povieni donji ton ili snieni gornji ton. I kombinacije jedne crne i jedne bele dirke mogu da budu u dijatonskom odnosu ako su tonovi raznoimeni (c-des; cis-d; es-d; e-dis i sl.) Ako je polustepen dobijen poviavanjem odnosno sniavanjem istog tona onda se radi o hromatskom polustepenu (c-cis; des-d; e-es, fis-f i sl.) Poviavanje ili sniavanje lestvinog tona8 naziva se zajednikim imenom alteracija. Povratak u prirodni (lestvini) ton posle poviavanja ili sniavanja naziva se realteracija ili povratna alteracija. Klavir (a osim njega i: gitara, harfa, vibrafon, kao i drveni duvaki instrumenti) je temperovan9 instrument, to znai da su kod njega izjednaeni dijatonski i hromatski polustepeni. Ljudski glas a takodje i svi gudaki kao i limeni duvaki instrumenti zasnovani su na drugaijem prirodnom sistemu u kome su hromatski i dijatonski polustepen bitno razliiti! Kao posledica toga, u prirodnom i temperovanom sistemu, svi intervali se vie ili manje razlikuju. Jedino su oktave iste i u jednom i u drugom. O tome detaljnije na premetu Muziki instrumenti.
po grkom: dia-tonos (dva tona) o lestvicama vidi u 2.3 9 J.S. Bach je povodom pronalaska temperovanog sistema napisao dve sveske sa po 24 preludija i fuga za Dobro temperovani klavir u svim durskim (ukupno 12) i svim molskim (ukupno 12) tonalitetima.
7 8

14

2.3

Dijatonske lestvice, stalni predznaci

Ve vie puta naveden niz tonova od c do c (bele dirke na klaviru) predstavlja na neki nain osnovnu lestvicu C-dur. Osnovnu, u smislu: poetnu. Neto kao nulta taka. U muzici dijatonskom lestvicom se smatra niz od 7 razliitih tonova koji se stepenasto prostiru u okviru jedne oktave.10 Osmi ton je istoimeni sa prvim. itava evropska muzika tradicija, tokom vie vekova, oslanjala se upravo na dijatonske tipove lestvica. Najpre to su bili modusi11 a negde od polovine XVII veka to su bile durske i molske lestvice, odnosno durski i molski tonalietet. Kako bi iole ozbiljnija rasprava o modusima i tonalitetu izila izvan okvira ovog osnovnog kursa, ovde emo dati samo osnovne pojmove. Primer br. 1 moe da poslui kao priruna klavijatura. Za moduse moemo da kaemo da su bele dirke njihov tonski fond, uz zbilja samo sporadino korienje ponekih crnih dirki. Najvanija su etiri modusa: dorski12 (od d), sa karakteristinom velikom (dorskom) sekstom; frigijski (od e), sa karakteristinom malom (frigijskom) sekundom; lidijski (od f), sa karakteristinom prekomernom (lidijskom) kvartom; i miksolidijski (od g), sa karakteristinom malom (miksolidijskom) septimom. Vidi Tabelu br. 3. Teorija poznaje jo dva modusa: jonski i eolski. Oni su istorijski najkasniji i predstavljaju istorijsku sponu ka durskim i molskim lestvicama. Naime, jonski modus (od c) identian je sa C-dur lestvicom a eolski modus (od a) sa a-molom. Durska lestvica je takav niz od sedam tonova koji ima polustepene izmedju III i IV odnosno VII i VIII stupnja. Ve je reeno da su I i VIII istoimeni. Moldur (ili harmonski dur) je durska lestvica sa snienim VI stupnjem. Ona ima i trei polustepen izmedju V i VI stupnja, a izmedju VI i VII prekomernu sekundu. Molska lestvica je takav niz tonova koji ima polustepene izmedju II i III odnosno V i VI stupnja. Harmonski mol ima povieni VII stupanj pa ima i trei polustepen (VIIVIII). Ima i prekomernu sekundu izmedju VI i VII, slino harmonskom duru (molduru). Melodijski mol (uzlazno) ima polustepene izmedju II i III i VII i VIII stupnja. U silaznom smeru je identian prirodnom molu. Varijantni tipovi durskih i molskih lestvica, sa svojim karakteristikama, nalaze se u Tabeli br. 2 u Dodatku na kraju. Mogue je izgraditi dursku (odnosno molsku) lestvicu od svakog tona (od bilo koje od 7 belih ili 5 crnih dirki). Ali da bi durska lestvica imala svoje karaskteristike (polustepene izmedju III i IV odnosno VII i VIII stupnja) svaka od lestvica mora da ima svoje specifine stalne predznake. Vidi Tabelu br. 1 u Dodatku.

10 11 12

i mnoge folklorne lestvice (recimo, balkanskih naroda) se povinuju ovom naelu. esto nazivani i starocrkveni modusi svi nazivi potiu iz starogrke teorije.

15

Ako odredjeni tonski niz neke durske lestvice zaponemo za tercu nie, dobiemo molsku lestvicu i to paralelni mol dotinog dura. To znai da svaka durska lestvica i njena paralelna molska lestvica imaju istovetan tonski niz, a to znai i iste stalne predznake. Zbog toga su ove lestvice tako i prikazane u Dodatku paralelno. Napomena: Stalni predznaci se odnose na istoimene tonove u svim oktavama! Potsetimo: predznak upisan pred notu vai samo do kraja takta i odnosi se samo na tu visinu (u dotinoj oktavi). 2.4 Ostali tipovi lestvica

Ve je reeno da osim starih modusa i dursko-molskih lestvica, postoje i brojne folklorne sedmotonske lestvice, koje se mogu shvatiti kao varijante ovih prethodnih. Uglavnom se radi o samo jednom hromatski promenjenom tonu neke od ranije navedenih lestvica. Pa tako: Ciganski mol je harmonski mol sa povienim IV stupnjem. Frigijski moldur je moldur sa snienim drugim stupnjem. Balkanski mol je dorski modus sa povienim IV stupnjem. Orijentalni dur je frigijski modus sa povienim treim stupnjem. (vidi Tabelu br. 4 u Dodatku) Sve ove lestvice, kao i harmonski mol, sadre vrlo karakteristian interval prekomernu sekundu, a prve dve sa ovog spiska ak dve prekomerne sekunde. Pored toga ciganski mol ima jo i jedan krajnje neobian (hromatski) interval umanjenu tercu koji je u tabeli intervala (str. 5) dat u zagradama ba zato to je hromatski. Pentatonska lestvica (ili samo: pentatonika13) ima samo pet tonova, u specifinom rasporedu velikih sekundi i malih terci. Najjednostavniji primer su crne dirke na klaviru koje su upravo u pentatonskom rasporedu. Naravno, mogue je napraviti i samo po belim dirkama, kao i kombinovanjem belih i crnih. Napomena: moe se poeti od bilo kog tona! Glavna karakteristika pentatonike je odsustvo male sekunde i tritonusa. Pentatonika se smatra najstarijom lestvicom. Karakteristina je za kinesku muziku. Celostepena (celotonska) lestvica ima est tonova (a sedmi je identian prvom). Kao to joj naziv kae, ona se dobija nizanjem samo velikih sekundi (celih stepena). Hromatska lestvica je, za razliku od prethodne, dobijena nizanjem iskljuivo malih sekundi, tj. kombinacijom dijatonskih i hromatskih polustepenova. Naelno, pri pisanju hromatske lestvice u uzlaznom smeru koriste se povisilice a pri silaznom -- snizilice, osim u dva pojedinana izuzetka (v. Tabelu 4).

13

Prema grkom: penta = pet

16

3 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 3.6 3.7 3.1

NOTE I NOTNE VREDNOSTI vrste notnih vrednosti pauze povezivanje "rebrima" (beaming), punktuacija nepravilne tonske grupe (triola, kvintola, septola, duola, kvartola) ukrasi korona, cezura

Vrste notnih vrednosti

Smatra se da je osnovna notna (ritmika) vrednost etvrtina note. Ona odgovara otkucajima srca, koracima i sl. Njen grafiki simbol ima dva dela: glavu i vrat. Glava je crna, blago elipsastog oblika; njena irina je jednaka rastojanju izmedju dve susedne linije linijskog sistema. Normalna duina vrata je tri praznine u linijskom sistemu. Po pravilu, ako je glava etvrtine napisana na treoj liniji i viim pozicijama, vrat je okrenut nanie. U ostalim sluajevima navie. Due notne vredosti su: polovina, cela i brevis (dvostruka cela) Glave su im bele, tj. nepopunjene. Jedino polovina ima vrat za koji vai pravilo kao kod etvrtine. Cela i brevis nemaju vrat. Krae notne vrednosti su: osmina, esnaestina, treidesetdvojka, ezdesetetvorka i (eventualno) stodvadestosminka. Ove vrednosti osim glave i vrata imaju jedan ili vie barjaia. Ako je nota izolovana smer vrata je kao i kod etvrtine a barjai je uvek s desne strane, bez obzira na smer vrata! 3.2 Pauza je oznaka za tiinu, tj. odsustvo note. Vrednosti pauze su istovetne, tj. analogne kao i kod nota, s tim to su grafiki simboli drugaiji. Cela pauza znai ceo takt bez nota pa se ona primenjuje bez obzira na vrstu takta (vidi 3.1) Pr. (7)

Brevis

cela

1/8

1/16

1/32

1/64

17

3.2

Povezivanje rebrima ("beaming")

Notne vrednosti manje od etvrtine, ako se nadju po dve ili vie za redom, obino se povezuju rebrima. Broj rebara odgovara broju barjaia. Spajanje dve ili vie manjih notnih vrednosti zajednikim rebrom/rebrima obino se vri, preglednosti radi, po metrikim jedinicama (pr. 8a) (vidi kasnije: 4.1). Ako se zajednikim rebrom/rebrima povezuju note iji su vratovi raznosmerno usmereni zajedniko rebro zahteva zajedniki smer vratova a on se, naelno, odredjuje prema veini, odnosno prema onom smeru koji pretee (pr. 8b). Nekada se pod glavnim rebrom mogu nai i razliite ritmike vredosti, s tim da svaka zadri svoj broj rebara (pr. 8c). U ekstremnim ili nejasnim sluajevima treba probati obe alternative, pa oceniti koja je prihvatljivija, odnosno koja manje smeta. U nekim tipinim notnim grupama deava se da je prva nota ekstremno razliitog registra (i smera vrata) pa u tom sluaju istim glavnim rebrom se povezuju note sa raznosmernim vratovima (pr. 8d). Ovaj sluaj moe da se proiri na delove grupe koji imaju zajedniki smer vrata (pr. 8e). Pr. 8

3.4

Punktiranje

Taka s desne strane notne glave (ukoliko je nota na liniji onda je taka u susednoj gornjoj praznini) produava nominalnu notnu vrednost za polovinu njene vrednosti i to se naziva punktuacija ili punktiranje. Svaka nota i pauza se moe punktirati, osim, naravno, stodvadesetosminke. Jo jedna (druga) taka produava osnovnu vrednost za njenu etvrtinu, trea za osminu itd. Na isti nain se produavaju i pauze (pr. 9)

18

3.5

Nepravilne tonske grupe (triola, kvintola, septola, duola, kvartola)

Umesto pravilne, parne podele na manje ritmike vrednosti, mogua je i nepravilna, tj neparna podela na tri triola, pet kvintola, sedam septola, devet nonola itd. (pr. 10a) Kod veih grupa i neke parne podele se smatraju nepravilnim, recimo na est sekstola, (10c) na deset decimola itd. Medjutitm, ako je trodelna podela normalna, recimo, u taktu 6/8, metrika jedinica je punktirana etvrtina, pa se ona pravilno deli na tri osmine, onda bi se nepravilnom smatrala parna podela! Tako mogu da nastanu duola (podela na dve), kvartola (podela na etiri), ali i kvintola i septola opet bi se smatrale nepravilnim, jer nisu trodelne. (pr. 10b) I odgovarajue pauze -- na poetku, u sredini ili na kraju -- mogu biti obuhvaene nepravilnom grupom (10d).

3.6

Ukrasi

U muzikoj praksi se koriste razliiti ukrasi, tj. dodatni (sporedni) tonovi koji ukraavaju "glavne" tonove melodije. To su, kao to prikazuje primer 11: prost (jednostruki) predudar, silazno (a1) i uzlazno (a2) dvostruki predudar, silazno (b1) i uzlazno (b2) viestruki predudar (c) triler; veliki (d1) i mali (d2) mordent (e) arpedjo (f)

19

3.7

Korona i cezura

Korona je poseban simbol koji se postavlja najee iznad zavrne note (12a), nekad iznad poslednje note neke fraze (12b) i takodje produava nominalnu vrednost obino za njenu polovinu, ali to nije strogo i esto se deava da to produavanje bude i due. Razlika od punktuacije je ta to korona produava notu ne deformiui pritom takt, dok bi punktuacija nuno promenila takt. Cezura (grafiki simbol je zarez ili zapeta) se postavlja (ne obavezno) na kraju neke fraze, kada (recimo u horskoj ili uopte vokalnoj muzici) treba uzeti dah, a njeno fiksiranje pauzom bi poremetilo metriki izgled takta (12c) (vidi 3.1)

20

4 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 4.7 4.8 4.1

METRIKA metrika organizacija; takt metrika jedinica taktiranje; teza, arza vrste takta: prosti, sloeni, meoviti taktica, dvostruka taktica, zavrna taktica repeticija; repeticija al segno promenljiva metrika takt i tempo

Metrika organizacija; takt

Skupno sviranje ili pevanje, radi vertikalne sinhronizacije zahteva odgovarajuu metriku organizaciju, kako bi svi uesnici u svakom momentu znali gde se nalaze. Radi lakeg snalaenja itav (muziki) tok se deli na taktove najmanje skupine nota koje na svom poetku imaju blagi akcenat. Najee ti akcenti nastupaju u jednakim vremenskim razmacima (periodino se ponavljaju) pa se onda radi o stalnom taktu. Recimo, kada vojska marira leva-desna, leva-desna, leva-desna, leva je uvek neto jaa, a grupa: leva-desna bi se mogla nazvati taktom. 4.2 Metrika jedinica

Upravo dati primer mariranja (ili uopte koraanja) najbolje objanjava pojam metrike jedinice. U datom sluaju to je korak. A dva koraka ine takt. 4.3 Taktiranje; teza, arza

Dok je koraanje (mariranje) uzeto samo kao pripomo za poetno stvaranje pojma takta, taktiranje (rukom) je s jedne strane mnogo praktinije (izvodi se u mestu) a s druge, daleko je obuhvatnije jer moe da prikae i druge odnose i situacije a ne samo leva-desna. Ali o tome, neto kasnije. Umesto koraanja (leva-desna) mi emo rukom, pokretom nanienavie zame-niti nae koraanje, a akcenat koji nosi korak levom nogom moemo postii udarom dlana o sto. Taj udar, odnosno jaki deo takta, naziva se teza, dok se slabi naziva arza. 4.4 Vrste takta; prosti, sloeni, meoviti

Upravo gore opisan sluaj (koraanje ili pokret dole-gore) predstavlja najjednostavniji tip dvodelnog takta. U muzikom smislu, ako korak ili umereni pokret rukom poistovetimo sa etvrtinom note onda smo dobili takt 2/4. I to je najei sluaj medju dvodelnim taktovima. Medjutim dvodelni moe biti i 2/8 (retko) ili 2/2 koji se ee belei simbolom . Ali oni ne donose nita sutinski novo u odnosu na 2/4. Koraci, odnosno pokreti rukom, mogu biti dvostruko bri ili sporiji, ali svakako ostaju dva pokreta: nanienavie, a to je sutina dvodelnog takta. (vidi pr. 13a)

21

Drugi vrlo bitan i est tip takta je trodelni. Tu koraanje, naravno, vie ne moe da nam pomogne (jer je ono uvek parno) ali bi zato neka deja razbrajalica (sa tri deteta) mogla da bude ilustrativna. Ovde se radi o periodinom ponavljanju pokreta: 1-2-3, 1-2-3... Umesto (dejeg) horizontalnog kruenja (prvo dete - drugo dete - tree dete) mi taktiramo trodelni takt na sledei nain: dole-desno-gore, doledesno-gore Opet, naravno, potez nadole moe (ali ne mora!) ujedno da bude i udarac o sto, dakle, akcenat. Ako su nai potezi bili umereni, mi ih oznaavamo etvrtinama, pa se, znai, radilo o taktu 3/4. Slino kao gore, moglo bi se raditi i o taktu 3/8, ali u svakom sluaju radi se o trodelnom taktu. (vidi pr. 13b) Oba opisana tipa takta smatraju se osnovnim ili prostim taktovima. Svi ostali su na neki nain od njih izvedeni. Ukoliko se isti prosti takt multiplicira (dva ili tri puta), radi se o sloenom taktu; ako se kombinuju dvodelni i trodelni tip takta (jednokratno ili viekratno, to zovemo meoviti takt. Dva dvodelna takta ine etvorodelni (4/4, 4/8, 4/2); . (vidi pr. 13c) Tri dvodelna ine estodelni (2+2+2) takt; ali i dva trodelna ine estodelni takt, samo to je njegova struktura (potpodela) drugaija 3+3. to je, inae, i ei sluaj. Poto je to ei sluaj, on se i podrazumeva (v. pr. 13d), a onaj prethodni se stoga nikad i ne pie kao estodelni (sa potpodelom koja bi morala da se naglasi) nego odmah kao trodelni, ali sa dvostruko veom metrikom jedinicom (v. pr. 13e). Najzad tri trodelna stvaraju devetodelni (3+3+3), najee: 9/8 i 9/16, a etiri trodelna ine dvanaestodelni (12/8 i 12/16). (vidi pr. 13f i 13g) Kod taktiranja sloenih taktova, praksa je da se na jedan potez sada uzima itav prosti takt, tako da broj poteza odgovara broju prostih taktova od kojih je sloeni takt sainjen. Recimo, 6/8 postaje dvodelni, 9/8 trodelni a 12/8 etvorodelni. Tako|e, esto se i 4/4, naroito u brzom tempu, shvata kao dva dvoetvrtinska, pa se diriguje (taktira) na dva poteza, kao 2/2.

22

Kao to je ve nagoveteno, kombinovanje jednog ili vie dvodelnih taktova sa (obino) jednim trodelnim14 stvara meoviti takt. U folklorima balkanskih naroda (bugarski, makedonski, junosrpski, albanski) esto se javljaju meoviti taktovi ovog tipa jedan, dva, tri, pa ak i etiri dvodelna i jedan trodelni (5/8, 7/8, 9/8, 11/8). Po pravilu, ovaj trodelni deo dolazi na kraj takta, pa se to donekle i podrazumeva. Ipak praksa je (i to dobra!) da se sve potpodele i oznae, jer postoje i drugaije mogunosti, recimo, poslednja tri sluaja u primeru br. 14 (8/8, 10/8 i 7/8 ali nestandardna podela. Naravno, prilikom taktiranja meovitih taktova, troosminski potez traje due od dvoosminskih.

4.5

Taktica, dvostruka taktica, zavrna taktica

Taktica je tanka vertikalna linija kojom se zavrava takt. Ona je njegova zadnja granica i istovremeno prednja granica sledeeg takta. U jednoglasnoj muzici taktica se prostire vertikalno preko linijskog sistema. U klavirskoj muzici (koja se normalno pie u dva sistema) taktica se prostire od pete linije gornjeg sistema do prve linije donjeg sistema. U ansamblima homogenog sastava (gudaki trio, gudaki kvartet, hor i sl.) taktica spaja sve sisteme (Pr. 15a). Kod raznorodnih ansambala (violina + klavir, glas + klavir, flauta + violonelo + klavir i sl.), taktice se prekidaju, tj. nalaze se samo u pojedinim sistemima a ne i u medjusistemskom prostoru, kao gore (Pr. 15b). Ovaj postupak prekinutih i neprekinutih taktica je naroito vaan kod pisanja orkestarskih partitura. Preglednost partiture se znatno poveava ako taktice spajaju srodne instrumente (iste grupe drveni duvaki, limeni duvaki, udaraljke, gudaki), odnosno svojim prekidom ih razdvajaju. Dvostruka taktica se primenjuje za razgraniavanje dva odseka razliitog tonaliteta,15 razliitog tempa (u prolim vekovima: i prilikom promene takta) i sl. (15b)
14 15

znatno je redji sluaj da se pojavljuju dva ili tri trodelna vidi tabelu tonaliteta u dodatku, na kraju

23

Zavrna taktica (na kraju stava ili cele kompozicije) takodje je dvostruka, s tim da je ona druga taktica jo i zadebljana (15a). Pr. 15 (razne vrste neprekinutih i prekinutih taktica)

4.6

Repeticija; repeticija dal segno

Znaci za repeticiju veoma su slini zavrnoj taktici, s tim da imaju jo i dve take (u drugoj i treoj praznini) sa unutranje strane. Na poetku odseka koji e se ponoviti stoji debela taktica, tanka taktica pa dve take, a na kraju tog odseka isti elementi obrnutim redom. (16a) Ako ponavljanje treba se desi od poetka kompozicije dovoljan je samo znak na kraju odseka, koji vraa na poetak. Ako repeticija treba da bude samo delimina, to se oznaava (talijanskim) izrazom: ripetizione dal segno () e poi to znai da repeticija poinje od znaka () a zatim se preskoi 1. volta (prvi put) i skae na znak za

kodu. (16b) Ova praksa je naroito esta i potrebna u zabavnoj muzici.

24

4.7

Promenljiva metrika

Kao to je ve reeno, za klasinu praksu metrika promena je zahtevala dvostruku takticu. U XX veku metrike promene su postale maltene redovna pojava, tako da je pisanje dvostruke taktice postalo izlino. Kompozitori kao Stravinski i Bartok (naravno i drugi) u nekim svojim delima menjaju metriku iz takta u takt!

4.8

Takt i tempo

Sve to je do sada reeno u vezi sa metrikom, odnosno taktovima, razmatralo je problem ne uzimajui u obzir jedan vrlo bitan muziki inilac tempo. Da bi se videlo koliko je to vaan, ak presudan inilac, recimo na poetku samo ovo: etvrtina u umerenom tempu traje priblino kao polovina u brzom tempu, odnosno kao osmina u sporom tempu! Stoga sve to je reeno o metrici treba sagledati i u funkciji tempa, to daje realni smisao svemu.

25

26

5 5.1 5.2 5.3 5.4 5.1

TEMPO - osnovne vrste tempa i nazivi - metronomske oznake - promena tempa, accelerando, ritardando, ritenuto, sostenuto, Tempo I - rubato, senza tempo (liberamente), quasi imrovisando Osnovne vrste tempa i nazivi

Kao to je reeno u 4.7 ritmike vrednosti van tempa imaju samo relativni smisao prilikom medjudobnog poredjenja. Tek kada se uvede dimenzija tempa one tada dobijaju apsolutni smisao, tj. realno trajanje. U svakodnevnom ivotu svako zna ta znai spori hod (recimo, na pogrebu), normalni hod, ubrzani hod i trk. Ili: spori puls (srca), normalni puls i ubrzani puls. Korak je korak, ali koliko svaki korak realno traje zavisi od tempa. U muzici, slino koraanju ili kucanju srca, imamo spora tempa, umerena tempa i brza tempa. Izrazi koji se koriste za oznaku tempa su talijanski i kao takvi su opteprihvaeni u svetu, s tim da se u XIX i XX veku, osim talijanskih izraza, javljaju i engleski, francuski, nemaki, ruski (veliki jezici), uz napomenu da svi muziari, bez obzira na naciju, moraju da znaju talijanske izraze, dok izraze na ostalim jezicima mogu ali ne moraju da znaju. Izrazi koji e upravo biti dati primarno oznaavaju tempo ali isto tako oni donekle odredjuju i karakter muzikog komada, odnosno odseka na koji se on odnosi. Za blie odredjivanje karaktera ovim osnovnim izrazima dodaju se drugi opisni koji se primarno tiu karaktera muzike. Oznaka za tempo (i karakter) upisuje se na poetku kompozicije (odnosno odseka) iznad linijskog sistema. Pored nje moe (ali ne mora) da stoji i metronomska oznaka (vidi 5.2). U nekim sluajevima, srazmerno retkim, stoji samo metronomska oznaka! U spora tempa spadaju: Grave (teko), Adagio (lagano), Lento (sporo), Largo (iroko) Umerena tempa su: Moderato (umereno), Comodo (ugodno), Andante (hodajui), Allergetto ("veselkasto") Brza tempa su: Allegro (veselo), Vivo (ivo), Vivace (ivahno), Presto (brzo), Prestissimo (najbre) 5.2 Metronomske oznake

Metronom je jednostavna naprava (na bazi klatna) koja zvuno artikulie uestalost ponavljanja metrike jedinice u datom tempu. Postoje i druge vrste metronoma depni (slian spiralnom metru), elektronski itd. Metronomska oznaka je broj otkucaja metronoma (broj metrikih jedinica) u jednom minutu. Upravo kao to se meri puls (srca) broj otkucaja u jednom minutu. Metronomska oznaka se stavlja posle oznake za tempo, kao dodatni (i precizniji) orijentir. Najpre se upisuje metrika jedinica (najee je to etvrtina, ali moe biti i osmina, polovina, punktirana etvrtina itd.) a posle znaka jednakosti broj metronomskih otkucaja u jenom minutu. 27

Metronomske oznake za spora tempa nalaze se u rasponu od MM 40 do MM 64. Srednja tempa od MM 68 do 108, a brza tempa od MM 112 do 200 (Data podela nije sasvim precizna!) 5.3 Promena tempa, Tempo I accelerando, ritardando, ritenuto, sostenuto,

Neki komad moe ceo da protekne u istom tempu, ali isto tako deava se da se tempo promeni dva ili vie puta u toku stava. Promene se najee vre postepeno, npr. neki tempo postepeno se ubrzava (izraz: accelerando) dvatri takta a kad se postigne dovoljna (stabilna) brzina upisuje se novi, bri tempo. Slino je i sa postepenim usporavanjem (izrazi: ritardando, ritenuto, sostenuto), koje, medjutim, obino znatno krae traje od ubrzavanja (nekada samo pola takta). Ukoliko se u istom komadu desi ubrzanje do novog tempa a zatim usporenje do prvobitnog tempa, taj povratak se oznaava kao Tempo I. 5.4 Rubato, senza tempo (liberamente), quasi imrovisando

U nekim tipovima muzike kompozitor eli da tempo ne bude striktan, nego da se pomalo "ljulja" napred i nazad. To se belei izrazom rubato. Jo drastiniji sluaj od ovoga je potpuno odsustvo tempa, to se sugerie izrazom senza tempo ili liberamente, odnosno quasi improvisando, to znai da se ne treba drati nekog vrstog tempa, nego svirati sasvim slobodno, kao improvizujui.

28

6 6.1 6.2 6.3 6.1

DINAMIKA - dinamiki znaci - crescendo i diminuendo - akcenti Dinamiki znaci

U muzici dinamika znai doziranje snage izvodjenja (sviranja ili pevanja), a dinamiki znaci upravo preciziraju koliko snage treba upotrebiti u izvodjenju. Najoptija, ili najgrublja skala dinamikih vrednosti ima samo tri stepena: forte (f) mezzoforte (mf) piano (p) = jako = srednje jako (ita se: mecoforte) = tiho

Ostale, bogatije ili bolje nijansirane dinamike skale zadravaju ove tri vrednosti u centru a dodaju po jednu, dve ili ak tri vrednosti na oba kraja. Poto se u praksi iskljuivo koriste skraenice, to emo ovde dati najbogatiju skalu: ffff - fff - ff - f - mf - mp - p - pp - ppp pppp uz napomenu da je ovde dodata jo jedna srednja vrednost mezzopiano (mp) srednje tiho, (koja jedva da ima nekog realnog smisla). Dinamiki znaci se upisuju ispod linijskog sistema, tj. ispod nota na koje se odnose. Izuzetno od gornjeg pravila, u vokalnoj muzici gde se ispod nota pie pevani tekst, dinamika se pie iznad linijskog sistema. Takodje, u klavirskoj muzici koja se pie u dva linijska sistema, dinamika se upisuje u sredini, izmedju sistema, naravno, ako je ista za obe ruke; ako je razliita razliito se i upisuje, prema gornjem pravilu. Ovde je vano naglasiti da se upisani dinamiki znak odnosi na notu ispod koje se nalazi, kao i na sve sledee note, (u tom linijskom sistemu) dok se ne pojavi novi (drugi) dinamiki znak, kojim se prethodni ponitava. U muzici za dva ili vie instrumenata (glasova), ako jedan instrument (glas) ima duu pauzu (od nekoliko taktova), posle te pauze se obavezno upisuje dinamika; ako je drugaija to se podrazumeva, ali ovo upozorenje naroito vai za sluaj ako dinamika ostaje ista i posle duge pauze! 6.2 Crescendo i diminuendo (decrescendo) Data skala dinamikih vrednosti, koliko god da je precizna ipak je organizovana stepenasto. Mogue je, medjutim, dinamiku postepeno pojaavati ili utiavati, dakle, kontinualno, i to na duem ili kraem nizu tonova, ali isto tako i na samo jednom tonu (naravno, ne na klaviru ili gitari, ali zato na svim gudakim ili duvakim instrumentima, kao i u pevanju). Pojaavanje zvuka se naziva crescendo a utiavanje diminuendo ili decrescendo. 29

U praksi se koriste dva naina obeleavanja ovih postupaka: grafiki i reima. Naelno, ukoliko je crescendo kratak, primenjuje se grafiki znak; ako je crescendo dug ispisuje se re (cela ili skraena cresc.); a ako je veoma dug re se deli na slogove: cre - scen - do ili se ak dodaje p o c o a p o c o c r e - s c e n - d o (malo po malo), tako da je mogue spacioniranjem (razmicanjem slova i rei) ovaj izraz rastegnuti i na velike duine. Sve to je reeno za crescendo vai, naravno, i za diminuendo, po analogiji. Pr. 18

6.3

Akcenti

Ve je reeno (u 5.2) da upisani dinamiki znak vai do pojave sledeeg znaka. U praksi se deava da neki znak ima vanost veoma dugo, dakle, da je dinamika konstantna, to se naziva dinamiki plato. Ne remetei optu dinamiku platoa pojedini tonovi u njemu mogu biti istaknuti (naglaeni) akcentima. I u ovom sluaju, primenjuju se i grafiki simboli (ee) kao i slova (skraenice). istoj ulozi. Oba znaka se stavljaju neposredno iznad, odnosno ispod notne glave. Od slovnih znakova primenjuju se sfz (ili samo sf), sffz, fp (itaj: sforcato, sforcatisimo, fortepiano) Pr. 19 Od grafikih simbola najei je znak > ali se koristi i praktino u

6.4

Artikulacija

U obinom govoru, artikulacija znai izgovor. U muzici je slian smisao samo to instrumenti to ine na poseban nain. Naroito su gudaki instrumenti bogati artikulacionim mogunostima ali bi njihovo nabrajanje izilo izvan namene i okvira ovog teksta. (Uzgred, ni terminologija nije potpuno standardizovana u svetskim razmerama, nego se primenjuje zavisno od kole). Daemo tri najglavnija (i najoptija) naina izgovaranja; to su: staccato (a), legato (b) i portato (c), koji imaju i svoje jasne (i opteprihvaene) grafike ekvivalente. Pr. 20

30

7 7.1 7.2 7.3 7.4 7.5 7.1

NAINI ZAPISIVANJA ZA POSEBNE INSTRUMENTE gudaki duvaki instrumenti klavir, harfa, embalo, orgulje udaraljke glas (solo i u horu)

Gudaki instrumenti

Gudaki instrumenti piu se u jednom linijskom sistemu, uz primenu odgovarajueg kljua/kljueva. Dinamiki znaci se piu (to je ve ranije reeno) ispod linijskog sistema a ostale oznake iznad (espressivo, marcato, molto/senza vibrato, pizzicato, arco, sul ponticello, sul tasto. itd.) (v. pr. 21a) 7.2 Duvaki instrumenti (drveni i limeni)

Takodje, kao i gudaki, piu se u jednom sistemu, uz odgovarajui klju/kljueve. Dinamiki znaci se unose ispod a ostale oznake iznad sistema. (v. pr. 21b) Neki duvaki instrumenti su transponujui, to praktino znai da notni zapis ne odgovara zvuku! (po registru, tj. visini). O tome e biti vie rei na predmetu Muziki instrumenti, a za sada emo ih samo nabrojati: klarineti (B i A), bas-klarinet, engleski rog, alt-flauta, svi saksofoni, horna i (ponekad) truba. U primeru 21a je zapisana viola sa promenom kljua i odgovarajuim oznakama iznad i ispod sistema. U primeru 21b zapisan je klarinet in B, koji zvui istovetno kao i viola u pr. 21a! Ovaj klarinet, dakle, transponuje za veliku sekundu nanie. Pr. 21

7.3

Klavir, harfa, embalo, orgulje

Klavir, harfa i embalo se normalno piu u dva linijska sistema gornji, sa violinskim kljuem, za desnu ruku, donji, u bas kljuu, za levu. Kljuevi se, po potrebi, mogu menjati. Dinamika se pie izmedju ova dva sistema (ukoliko je zajednika za levu i desnu ruku), a moe i drugde, ako to okolnosti zahtevaju. (v. pr. 22a klavir). 31

22b)

Kod harfe promena pedala se takodje unosi izmedju sistema. (v. pr.

Pr. 22 a - klavir, b harfa

Izuzetno, nekada se klavir pie u tri, pa ak i u etiri sistema. (22c)

Orgulje se redovno piu u tri sistema: prava dva za desnu i levu ruku, a trei za pedal (nonu klavijaturu). (22d)

32

7.4

Udaraljke

Udaraljke koje imaju odredjenu visinu tona timpan, ksilofon, vibrafon, marimba, zvona itd. piu se u jednom sistemu, sa odgovarajuim kljuem. (v. pr. 23a) elesta i zvonii se mogu pisati i u dva sistema. Udaraljke bez odredjene visine tona (velika veina) dobo, bubanj, tom-tomovi, inela, triangl, kastanjete, tapii, marakas, itd. itd. pojedinano se piu na jednoj liniji samo ritam. (v. pr. 23b) Pr. 23 a, e - timpan; b, d - dobo

Ukoliko se koriste dva ili vie istorodnih instrumenata (razliitih veliina) onda se oni piu na dve, odnosno vie paralelnih linija, ali koje su medjusobno udaljene kao npr. 1. 3. i 5. linija linijskog sistema. (v. pr. 23c) Pr. 23 c, f - 3 tom-toma

Najee kod udaraljki, ali i kod svih ostalih orkestarskih instrumenata, esto se primenjuje skraena notacija, tj. primenjuju se simboli za: ponovljenu figuru (d), ponovljeni takt (e), ponovljeni dvotakt. (f) (v. pr. 23-d, 23-e, 23-f)

7.5

Glas (solo i u horu) Osim u retkim izuzecima, ljudski glas pevajui izgovara i tekst. Taj tekst se pie ispod linijskog sistema, i to tako da se slog rei stavlja tano ispod odgovarajue note. est je sluaj da se za svaki slog teksta nadje po jedan (drugi ili isti) ton melodije. Tada se tekst bolje razume a takav nain se 33

naziva silabinim. Rei podeljene na slogove a ovi razdvojeni crticama upisuju se tano ispod odgovarajuih tonova. (v. pr. 24a) Ako se bar dva a nekad i vie tonova pevaju na isti slog (vokal), onda se odgovarajue note povezuju lukom melizmatian nain. (v. pr. 24b) Pr. 24 (a, b)

Napomena: U tradicionalnoj praksi pisanja za glasove (solo i horske) osmine i manje vrednosti koje nose slog ne povezuju se rebrima nego ostaju sa barjaiima. Ukoliko se, medjutim, bar dve osmine ili vie njih pevaju na jedan slog onda se vri povezivanje rebrima (prema metrikim jedinicama v. 3.3) a takodje se sve note povezuju i lukom vidi prethodni pasus. U novije vreme, medjutim, sve vie se odustaje od ove prakse pa se povezivanje rebrima vri kao u instrumentalnoj muzici. I u pesmama za solo glas (naroito u zabavnoj muzici) kao i u horskim kompozicijama (npr. himne), esto se radi o strofinoj pesmi. U tom sluaju, ispod melodije, upisuju se tekstovi svih strofa, s tim da se eventualna (manja) nepodudarnost medju strofama na pogodan nain istakne. (v. pr. 24c) Poto je prostor ispod sistema zauzet tekstom, u ovom sluaju dinamika se upisuje iznad sistema. Izuzetno od ovoga, u etvoroglasnom horu, ako je tekst podudaran u svim glasovima, onda se zajedniki tekst pie za sopran i alt u prostoru izmedju njihovih sistema, odnosno za tenor i bas, analogno. Ako je i dinamika podudarna u svim glasovima (to je najei sluaj), onda se ona moe pisati kao zajednika, u srednjem medjuprostoru (izmedju alta i tenora) koji je nezauzet. (v. pr. 24d) Pr. 24 (c, d)

34

8 8.1 8.2 8.3 8.4

INSTRUMENTALNI ANSAMBLI, PARTITURA Orijentiri (partiturski brojevi, slova, brojevi taktova) Grupisanje srodnih instrumenata, akolade, taktice Nazivi instrumenata, problem skraenica "Alternativni" ili srodni instrumenti; muta in

Ako u izvodjenju kompozicije uestvuju dva ili vie instrumenata to se naziva ansambl, a notni zapis za bilo kakav ansambl, hor ili orkestar naziva se partitura. Partitura je, dakle, skup svih deonica koje uestvuju u izvodjenju. esto se deava da u izvodjenju uestvuju homogeni ansambli (sastavljeni od istorodnih pa ak i istovrsnih instrumenata), pa se takvi ansambli nazivaju, npr. gudaki kvartet, duvaki kvintet, bras sekstet, meoviti hor, odnosno klavirski duo, violinski trio, kvartet horni, muki oktet (8 mukih glasova). Treba naglasiti da za razliku od instrumentalnih (duo, trio), odgovarajui vokalni ansambli se nazivaju duet i tercet. Poev od kvarteta, nazivi su zajedniki i za instrumentalne i za vokalne ansamble, a to su: kvartet, kvintet, sekstet, septet, oktet i nonet. Nehomogeni ansambli su sastavljeni od instrumenata razliitih tipova i grupa. Recimo: duo violina-gitara; trio violina, klarinet i klavir; kvartet za flautu, trubu, violonelo i harfu; itd. Ipak, uprkos gore reenom, izraz klavirski trio po tradiciji podrazumeva violinu, violonelo i klavir , a ne trio sainjen od tri klavira! 8.1 Orijentiri (partiturski brojevi, slova, brojevi taktova)

im u izvodjenju uestvuje bar dva izvodjaa a pogotovu vie njih, u partituru (a to znai: i sve izvodjake deonice!) obavezno se unose orijentiri, radi lakeg i preciznog snalaenja. Na svakih, od prilike, 10 taktova (nekada i manje, a nekada vie) upisuju se, na poetku nekog takta, iznad notnog sistema, lako uoljivi brojevi ili slova abecede uokvireni u krug, kvadrat i sl. (Pr. 25a) Pr. 25 a

35

Primera radi, na probi orkestra, dirigent kae: Idemo od broja 4 ili, drugi sluaj: Idemo od treeg takta u broju 5, odnosno: idemo dva takta ispred slova C. Naravno, ako dirigenta nema, onda ovakve "naredbe" daje vodja ansambla. Partiturski brojevi (slova) stavljaju se na karakteristina mesta, a naroito tamo gde ulazi instrument koji neko vreme nije svirao. Data mera na svakih 10 taktova je praktina stoga to se odbrojava najvie 5 taktova ispred, odnosno 5 taktova iza odnosno u broju X. Razumljivo je po sebi, kada bi brojevi bili na, recimo 30 taktova, moglo bi da se desi da dirigent trai 14 taktova ispred broja 5. U tom sluaju, mnogo bi se izgubilo vremena dok se izbroji 14 taktova, a bila bi mogua ak i greka u brojanju! Ukoliko se partiturski broj postavi na mesto na kome se u nekoj deonici nalazi blok od, recimo, 5 taktova pauze, onda se taj blok razdvaja na deo do broja i deo od broja. Napr. 4 takta pauze BR. 16 1 takt pauze. (v. pr. 25b - Violoncello) Pr. 25 b

U kompjuterskoj notografiji u nekim programima se automatski upisuje redni broj svakog takta (obino neposredno ispod sistema). Smatramo da je to ipak preterano i da vie smeta, odnosno preoptereuje, nego to koristi. ea i bolja praksa je da se na poetku svakog reda unese redni broj takta (ispod kljua). Koliko god da je poslednji sluaj mogu, est, pa i ispravan, ipak se zalaemo za partiturske brojeve jer oni sutinski dele partituru, dok je redovi dele isto formalno-mehaniki. 8.2 Grupisanje srodnih instrumenata, akolade, taktice

U partituri za nehomogen ansambl (takodje i za orkestar vidi 9.1), u njoj se dre zajedno instrumenti iste grupe/roda instrumenata. To se obavlja na dva naina: akoladama i takticama. Akolada je srednja zagrada ( [ ) kojom se povezuju istorodni instrumenti (s leve strane partiture). Analogno ovome, istorodni instrumenti se povezuju takticama a raznorodni se razdvajaju. To veoma doprinosi preglednosti partiture, bez obzira na vrstu ansambla. (v. pr. 25a)

36

8.2

Nazivi instrumenata, problem skraenica

Spisak svih instrumenata koji uestvuju u izvodjenju mora se dati pre poetka partiture. Takodje, isti spisak treba da bude i na poetnoj stranici partiture, na levoj margini, bez obzira da li neki instrument na poetku svira ili pauzira. Najbolje je da su imena instrumenata na italijanskom. U svetu postoji praksa (naroito u velikim jezicima) da se imena instrumenata piu i na engleskom, francuskom, nemakom, ruskom (moda i na kineskom, japanskom ili arapskom ?). I u naoj praksi se sreu nazivi na francuskom, engleskom ili nemakom to je sasvim legitimno ali onda treba da bude dosledno. Pisanje na srpskom, pa jo irilicom, sasvim je apsurdno, jer to samo po sebi ograniava domet te partiture, odnosno muzike na sasvim lokalni krug korisnika. Poev od druge stranice partiture, radi utede prostora, praktikuje se upisivanje skraenica umesto punih naziva instrumenata. Veina naziva moe se skratiti na samo dva karakteristina slova, najee suglasnika. Kod nekih naziva potrebno je tri, pa ak i etiri slova. Sasvim izuzetno i vie od etiri. O ovome e detaljnije biti rei u 9.1. 8.4 "Alternativni" ili srodni instrumenti; muta in

Izvesni, pre svega drveni duvaki isntrumenti, imaju svoje srodnike ili alternativne instrumente. To su obino registarske varijante istog instrumenta, a koje moe da svira isti izvodja. U tom sluaju u jednoj deonici (za jednog izvodjaa) se specifikuju dva ili ak tri instrumenta koje e dotini izvodja upotrebiti. Kada, u toku trajanja muzike, izvodja (recimo, flautista) treba da predje na drugi instrument (recimo, piccolo flautu) to se u partituri (znai i u njegovoj deonici!) oznaava izrazom: muta in Fl. picc.

37

38

9 9.1 9.2 9.3 9.4 9.5 9.6

ORKESTARSKA PARTITURA - partiturske grupe, partiturski red i skraenice - akolade, taktice - optimizovana partitura - divizirani gudai - dinamika, opta dinamika, diferencijalna dinamika - oznake za tempo i promene tempa

Orkestarska partitura je, naelno, najsloeniji vid notnog zapisa jer u njemu istovremeno uestvuje najvei broj razliitih instrumenata. Da bi zapis (nekada vrlo) velikog broja instrumenata istovremeno bio to pregledniji orkestarski instrumenti su podeljeni na partiturske grupe a one potuju partiturskired (ili redosled) (9.1). 9.1 Partiturske grupe, partiturski red i skraenice

Idui odozgo, u partituri se mogu (ali ne moraju) nai sledee partiturske grupe i instrumenti:
grupa - drveno-duvaka naziv flaute (mala i alt-flauta) oboe (engleski rog) klarineti (bas-klarinet) fagoti (kontrafagot) saksofoni, ako ih ima horne trube tromboni tuba timpani dobo tom-tomovi bongos konga veliki bubanj tapii marakas templblokovi castanjete bi ksilofon marimbafon inele triangl gong tam-tam cevasta zvona vibrafon italijanaski naziv Flauti (piccolo, alto) Oboi (Corno inglese) Clarinetti (Cl. basso) Fagotti, Contrafagotto Sassofoni Corni Trombe Tromboni Tuba Timpani Tamburo Tom-tomi Bonghi Conga Gran cassa Claves Maracas Blocchi Coreani Castagnette Frusta Silofono Marimbafono Piatti Triangolo Gong Tam-tam Campane tubolari Vibrafono skraenica Fl (picc.) Ob (C. i.) Cl (BCl) Fg (Cfg) Sax Cor Tr Tbn Tb Timp Tamb Tomt Bgs Cng GC Cvs Mcs Templ Bl Cstg Fst Xyl (Sil) Mba Ptti Tgl Gong Tamt Camp Vbf

- limeno-duvaka

(podgrupa) - udaraka opnozvuni

drvozvuni

metalozvuni

39

grupa (klavijaturni instrumenti)

naziv zvonii(glokenpil) elesta harfa klavir orgulje soprani alti tenori baritoni basi (ako ga ima) prve violine druge violine viole violonela kontrabasi

italijanaski naziv Campanelli Celeste Arpa Fortepiano (Piano) Organo Soprani Alti Tenori Baritoni Bassi

skraenica Cmp-li Cel Ar Fp (Piano) Org Sop Alt Ten Bar Bas

- vokalni solisti, odnosno hor

- solistiki instrument - gudaki instrumenti

Violini I (primi) Violini II (secondi) Viole Violoncelli Contrabassi

Vn I Vn II Vl Vc Cb

Ako se neki od navedenih instrumenata, odnosno itava grupa/grupe ne nalaze u partituri redosled ostalih grupa i instrumenata u njima, odnosno njihov meusobni odnos ostaje nepromenjen. Prilikom formiranja skraenica najee se uzimaju suglasnici, kao karakteristiniji, a samoglasnici, znatno ree, odnosno samo onda kada je to neophodno. (Neto slino se primenjuje i kod autimobilskih tablica, na kojima se ime grada skrauje na DVA slova). Skraenica mora da ispunjava dva bitna uslova : 1. da bude nedvosmislena 2. da bude to kraa (minimum 2 slova) Napomena : U mnogim /ranije) tampanim partiturama nalaze se i drugaije skraenice od napred navedenih. Naroito je esta i upadljiva skraenica za violine Vl. U tom sluaju viole se skrauju na Vl-e. Smatramo da je ovakva praksa bila pogrena, i kao takva odavno je naputena. Radi se o sledeem : Za violu bi se moglo rei, da je bar to se naziva tie, dakle, u etimolokom smislu osnovni gudaki instrument. Sa samo dva suglasnika u svom nazivu skrauje se na Vl. Violino je italijanski deminutiv od Viola, i bukvalno znai violica. Stoga ono deminutivsko n mora da se nalazi u skraenici kao njen bitan sastojak. U tom smislu, takoe se sree skraenica za violine Vln. To, u naelu, nije pogreno ali zbog onog drugog uslova (da bude to kraa) bolje je reenje i danas opte-prihvaeno Vn. Takoe, s obzirom da su oba naziva od istog korena, besmisleno je da se dui naziv skrauje na DVA slova a onaj krai na TRI !

40

9.2

Akolade, taktice

Kao to je ve reeno (8.2) istorodni instrumenti se povezuju u grupe i to akoladama ispred partiture i neprekinutim takticama u toku partiture. Suprotno tome, grupe se razdvajaju posebnim akoladama, prekidom taktice, kao i poveanim razmakom izmedju linijskih sistema (kada je to mogue). Ovo je pomenuto kod zapisa za ansambl, ali se jo mnogo vie i stroije odnosi na orkestarsku partituru. Okestarska partitura sa 20, 30 pa i vie sistema mora biti paljivo i pregledno organizovana da bi bila lake i bre itljiva. Akolade i neprekinute taktice, odnosno prekidi taktica, tome u mnogome doprinose. (v. pr. 26, 27, 28) 9.3 Optimizovana partitura

Naelno, jedna stranica orkestarske partiture je u stvari jedan red. Da bi se utedelo na broju stranica tampane partiture (pa i da dirigent ne bi morao suvie esto da lista stranice) pristupa se optimizaciji partiture. Kada u nekom odseku kompozicije vei broj instrumenata (ili ak itave grupe) ne sviraju, onda se oni, umesto da im se upisuju pauze u praznim taktovima u tom odseku izostavljaju iz partiture. Na taj nain mogu se dva ili ak tri reda smestiti na jednu stranicu. U tom sluaju redovi su malo vie razmaknuti a na levoj i desnoj ivici notne slike, izmedju redova se nalaze po dve kose debele crte. (v. pr. 26) Ako, na primer, u nekoj orkestarskoj kompoziciji pisanoj na 30 notnih sistema, jedan dui odsek sviraju samo gudai (koji se piu na samo pet sistema), onda se u tom odseku svi ostali instrumenti, odnosno grupe izostavljaju, pa moemo etiri ili ak pet redova staviti na samo jednu stranicu.

41

Pr. 26 - optimizovana partitura (Stravinski: Kralj Edip

U operskim i vokalno instrumentalnim kompozicijama esto se primenjuje optimizacija kada itavu numeru peva solo glas uz pratnju samo jednog ili 23 instrumenta, odnosno ako nastupi hor bez pratnje (a cappella). (v. pr. 27) Pr. 27 (Hendl: oratorijum Mesija, arija basa - fragment

42

Jo drastiniji sluaj je kod koncerta za solo instrument i orkestar, kada solo instrument ima neki dui solo odesk (kadencu). Tada se itav orkestar izostavlja a pie se samo solo instrument. 9.4 Divizirani gudai

U vezi sa prethodno reenim, ali i nezavisno od toga, u orkestarskim partiturama (naroito u XX veku) deava se da su u izvesnim odsecima (a nekada i tokom itave kompozicije) neke ili sve deonice gudaa divizirane, to znai podeljene na poddeonice najee na po dve, ali deava se i na tri, etiri, pa i vie. To ima za neposrednu posledicu poveanje broja linijskih sistema koje zauzimaju gudai umesto nominalnih 5, moe da bude: 7, 10, 12, 15, 18, pa i preko 20 sistema! U takvim sluajevima, osim glavne akolade koja obuhvata celu gudaku grupu, pojavljuju se dodatne akolade koje obuhvataju sve poddeonice jedne deonice. (v.pr. 28)

43

Pr. 28 divizirani gudai

(Petar Bergamo: Musica Concertante)

44

Sreom, ovakve situacije se najee deavaju upravo kada su ostale grupe reducirane ili ih uopte nema, tako da pomou optimizacije jo uvek ostajemo u prihvatljivom broju sistema. Deava se, medjutim, dodue prilino retko, da se iroko diviziranje primeni u punom orkestru, to za posledicu ima poveanje ukupnog broja sistema (sa pretpostavljenih 30 na 40, pa i vie) to izaziva priline notografsko-izdavake probleme (suvie veliki broj sistema na stranici, to znai da su oni i suvie sistni i neitljivi, odnosno stranice dvostrukog formata i sl.). 9.4 Dinamika, opta dinamika, diferencijalna dinamika

Kao to je ve reeno, partitura je skup svih deonica. Poto svaka deonica mora da ima svoje dinamike oznake onda se one (najee) nalaze i u partituri. Rekli smo "najee" jer ima i odstupanja od toga, upravo da bi se s jedne strane partitura rasteretila a s druge da bi dinamike promene bile uoljivije za dirigenta. U tom sluaju pie se opta dinamika za celu grupu. Znak se upisuje ispod grupe, odnosno u prostor izmedju dveju grupa, ali su znaci svakako krupniji od uobiajenih. (v. pr. 29) Postoje, medjutim, sluajevi kada instrumenti u orkestru istovremeno sviraju razliitom snagom. To se naziva diferencijalna dinamika, tj. instrumenti imaju razliite dinamike oznake. U pr. 29 uporedi dinamiku dveju grupa. Pr. 29 opta muove) i diferencijalna dinamika (Maksimovi: Eppur si

45

9.6

Oznake za tempo i promene tempa

Oznake za tempo se obavezno piu iznad prvog sistema (to su obino flaute) i iznad prvih violina, gde je i medjuprostor (do sledee gornje grupe) upadljivo vei. Osim ova dva obavezna mesta, oznaka tempa se moe upisati i iznad hora (ako postoji), odnosno vokalnog ili instrumentalnog soliste; nekada i ispod poslednjeg sistema. Promene tempa se upisuju na istim mestima kao i prvobitni tempo. (v. pr. 30) Pr. 30 Oznake za tempo i promene tempa (Musorgski-Ravel: Slike sa izlobe)

46

10 10.1 10.2 10.1

NOVA (AVANGARDNA) NOTACIJA - (ograniena) aleatorika - notna grafika (Ograniena) Aleatorika

Naziv je doao od latinske rei alea = kocka.(u smislu: kockanje) Sutina aleatorike je u namernoj neodredjenosti, slobodi u izvodjenju, preputanju sluaju i improvizaciji. Aleatorika je nastala kao reakcija na prethodno vladajui kompozicioni sistem (50-tih godina u Evropi i Americi) totalnu organizaciju (integralni serijalizam) kao krajnju konsekvencu dodekafonije, odnosno serijalizma. Witold Lutoslawski, istaknuti poljski (i svetski) kompozitor bio je protagonista ograniene aleatorike, kod koje su notne visine, dinamika i zastupljeni instrumenti fiksirani, a ritmike vrednosti i njihovi medjusobni odnosi samo priblino nagoveteni. Ovakvim postupkom, kae Lutoslawski, postiu se najmanje tri stvari: a) izvodjai su prilino rastereeni tehnikih problema (oni uglavnom sviraju krae modele koji se ponavljaju) pa mogu vie da se posvete intencijama dirigenta i uopte skupnom zvunom rezultatu; b) ritmika nefiksiranost u skupnom sviranju veeg broja instrumenata, kao ukupan rezultat daje bogato poliritmiko tkanje, za im je, inae, integralni serijalizam uvek teio (i postizao ga, uz nadoveanske napore izvodjaa); c) pri ovakvom stanju stvari svako sledee izvodjenje kompozicije donekle se razlikuje od prethodnih, pa to izvodjenju, odnosno sluanju, obezbedjuje dodatnu privlanost, odnosno (oni smatraju) ivotnost. Praktino, aleatoriki zapis je ne-metriki, odnosno nemenzurisan. Nema taktova i taktica! Dirigent daje znake za poetke novih odseka (u partituri su ta mesta oznaena malim i velikim, odnosno crnim i belim strelicama. Trajanja odseka (izmedju dve strelice) su priblino data u sekundama, odnosno u santimetrima (2.5 cm = 1 sec) a posebno je zanimljiva mogunost prelivanja ili filmski: pretapanja odseka jedan u drugi. Ukupan rezultat toga je umesto otrih linija u tradicionalnoj muzici prelivanje fluidnih i neomedjenih povrina, neto slino kao u impresionistikom slikarstvu. Praenje ovakve (aleatorine) partiture zahteva prethodno detaljno upoznavanje sa iniocima njene izgradnje, odnosno sa postupkom koji je kompozitor primenio. Primer br. 29 je ilustrativan i za aleatoriki princip. Prve i druge violine su smetene u zajedniku kutiju, koja ih objedinjava u jednu grupu. Grupa dinamiki raste a zatim opada. Za vreme njenog opadanja zapoinje druga grupa svojim rastom. Dakle, dinamika je diferencijalna, grupe se pretapaju jedna u drugu, a poeci obeju grupa su odredjeni strelicama u partituri, koje predstavljaju znak dirigenta.

47

U jednoj od svojih prvih aleatorikih kompozicija (pr. 31), Lutoslavski upravo organizuje naslojavanje orkestarskih grupa. Pr. 31 Lutoslavski: Paroles tisse

48

Notna grafika Jo slobodniji (i neodredjeniji) postupak je notna grafika. Vrlo esto tu nikakvih nota i nema ili jedva da ih ima! Umesto notama, partitura je ispunjena linijama, takama, raznim geometrijskim figurama, i uopte crteima. Uz njih se nalaze i neka (ne ba precizna) verbalna uputstva koja samo sugeriu uputstva za izvodjenje, odnosno globalno koordiniu ukupni zvuk. Ukupan rezultat je krajnje nepredvidiv (ak i za kompozitora), a to je bila i primarna elja. Improvizacioni udeo je ovde presudan neto slino kao u dez-improvizacijama. Praenje ovakve "partiture" praktino je nemogue, osim za vrlo uske specijaliste, koji su se detaljno upoznali sa svim namerama i zahtevima kompozitora. U tom pogledu je sledei primer ba drastian. U kompoziciji za orgulje Ligeti crteima sugerie sektore u kojima se svira -- verovatno dlanovima a ne prstima -- bez i jedne jedine note! PR. 32 Ligeti: Volumina za orgulje

49

U poslednjem primeru (33) Penderecki je izmedju aleatorike i grafike. Linijski sistemi postoje, ali nota jedva da ima (desno gore). U ostalom delu, debele horizontalne linije su u stvari note, ali zapisane grafiki, tj. nacrtane u trajanju. Neobina ara u sredini stranice su u stvari klasteri koji se sviraju na klaviru i harmonijumu otvorenim akama (a ne prstima) a crna mrlja u odnosu na linijski sistem priblino prikazuje registar. Pr. 33 Penderecki: Capriccio za violinu i orkestar

50

KVINTNI KRUG

C F B G

As
Des/Cis Fis/Ges H/Ces

51

52

53