You are on page 1of 3

Opasna veza Zoran irjakovi Imenovanje Sae Mirkovia na mesto pomonika u Ministarstvu kulture i informisanja izazvalo je brojne reakcije.

Ipak, smatram da glavni problem nije u tome to je Mirkovi suvlasnik medija sa sasvim netransparentnom vlasnikom strukturom. Najvie zabrinjava njegova tvrdnja da "ima vrlo jasnu viziju ta se moe uraditi kratkorono, srednjorono i dugorono" sa naim ojaenim medijima. tavie, smatram da svi kojima je stalo do dobrog novinarstva treba da se plae vizije jednog dokazano neuspenog menadera koji nikada nije radio kao novinar. Mirkovi je godinama bio ne samo sauesnik u obesmiljavanju ideje B92-ke, nekada najotvorenijeg i najprofesionalnijeg medija u Srbiji, ve i u sistematskom unitavanju slobodnog novinarstva u postmiloevievskoj Srbiji. Naravno, postoje mnogo loiji mediji od B92-ke koju su Veran Mati i Saa Mirkovi posle 5. oktobra preoblikovali po meri sopstvenih ambicija i sposobnosti. Ali ne radi se samo o tome da se ova kua ne moe meriti istim arinima kao i neki kriptomafijaki tabloid. Kada, bez previe preterivanja, od "svetionika" dobrog novinarstva napravite medijsku "krpu" u slubi stranaka iz donedavno vladajue koalicije onda to omoguava da mnogo lake bude smanjen prostor slobode u svim drugim medijima. Ne elim da sugeriem da je B92-ka devedesetih i tokom prvih godina posle pada Miloevia bila savrena, da nije bilo sumnjivih pristrasnosti i loih emisija. Ali jedino neko ko uvek uti nikada nee rei neto pogreno. tavie, ne samo da tada ovde nije bilo boljeg, ve je to bio odlian medij pun ljudi nabijenih dobrom energijom, talentom i entuzijazmom. Stalno smanjivanje inostranih donacija posle 5. oktobra jeste predstavljalo ozbiljan izazov. Ipak, na njega se moglo odgovoriti na razliite naine. Veran Mati se opredelio da prihvati da dve vladajue stranke, uglavnom preko javnih i funkcionerskih privatnih preduzea, pokrivaju veliki deo gubitaka i zauzvrat mobilnim telefonima praktino ureuju informativni program. Pitanje da li je presudila nesposobnost, samoivost ili kombinacija razliitih motiva je akademsko i, ak i za tunu priu o B92, sve manje vano. Ono to je imenovanjem Mirkovia, koji je godinama bio Matiev najblii saradnik i ovek od punog poverenja, postalo znaajno jeste kako je izgledala "vizija" koju je donedavno sprovodio. Demokratska stranka, godinama glavni nezvanini "sponzor" B92, funkcionisala je vie kao pokret labavi sklop sukobljenih interesnih grupa proet galaktikim ambicijama moralnih patuljaka na visokim poloajima.

Istovremeno, kljuni urednici i neka od favorizovanih televizijskih lica na B92 postali su, u sutini, izaslanici i glasogovornici ovih frakcija, post-titoistiki politiki komesari i cenzori koji su, naalost, prilino uspeno radili na iskorenjivanju dobrog novinarstva. Srozavanje nivoa i partijska lojalnost prikrivani su na razliite naine. Veran Mati je, Brankicu Stankovi, koja poseduje redak spoj hrabrosti, ostraenosti, opsesivnosti i autistinosti koji je potreban za bavljenje nekim opasnim temama, iskoristio kao zaklon, priruno sredstvo za pacifikovanje novinara koji sebe nisu videli u meavini stranakog biltena i fanzina samozaljubljenog predsednika. I "Insajder" i "Utisak nedelje" su upotrebljavani kao svojevrsna kamuflana uniforma, zavodljiva iluzija da je B92 ostao slobodan medij za koji "nema zabranjenih tema" i "nedodirljivih linosti". U velikoj meri zahvaljujui ovim gledanim emisijama i zajednikom minulom radu Mati je mogao da rasteruje neposlune u tiini, bez buke i javnog negodovanja. Naime, u senci fetiiziranog i slektivno nemilosrdnog "Insajdera" jedan pravi novinar ili nepartijski urednik nije mogao ni da pomisli da javno progovori o tome zato je uutkivan ili da neto kae o naruenim prilozima koje je morao da emituje. ak i u oima "proevrospke" publike, one koja nije blagonaklono gledala na partijski informativni program, svako od nezadovoljnika je lako mogao da bude diskvalifikovan kao navodni eksponent "hakog lobija" ili prokazanih "antievropskih snaga". tavie, mnogi su sami otili, ponieni i frustrirani nainom na koji je zavravana jedna divna medijska i, za mnoge, lina pria. Znam da u "Dinkievoj zgradi" na Novom Beogradu jo uvek ima i talentovanih izvetaa i izuzetno moralnih ljudi, ali dobar novinar je na Matievom i Mirkovievom B92 odavno postao "ugroena vrsta". Ipak, u nedelu protiv B92 postoje olakavajue okolnosti. I u drugim zemljama u tranziciji pokazalo se da neoliberalni poredak i slobodno trite nisu bili saveznici medijskih sloboda. Zato i da je Mati, umesto lojalnom Mirkoviu, "vlast u kui" predao menaderima-profesionalcima pitanje je da li bi kritiki orijentisano televizijsko novinarstvo moglo da preivi pritisak (demokratski izabrane) partijske drave i simbioze marketinkih agencija i paralelne vlasti koja je godinama funkcionisala u kabinetu svemonog predsednika. Naalost, neki mediji su pali jo nie. Nekada takoe slobodarski, Radio Slobodna Evropa danas ne izaziva samo u mom stomaku muninu kakvu je sluanje ostraenih Miloevievih medijskih ratnika proizvodilo pre dve decenije. Dok je nekada u jednom runom i fatalistikom narativu sve vrvelo od opasnih "iptara" i "hrvatskih zveri", nepopravljivo zlo je u programu koji se emituje iz prakog studija postalo srpsko ili, ono najvee i najrunije, "srbijansko".

Kau da se na B92 malo toga promenilo. ak su i urednici-cenzori ostali isti. Naravno, novi su zahtevni vlasnici dravno-partijskih telefona. Meu njima je sada i Saa Mirkovi, jedan od retkih ljudi koji su dobili priliku da se nau na oba kraja ove antidemokratske "ice" opasne veze koja je ovde odavno postala deo jedne pogrene vizije medija.