You are on page 1of 301

TOKOVI ISTORIJE

^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

3/2006.

CURRENTS OF HISTORY
Journal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2006.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJE THE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA
Za izdava~a Dr Mom~ilo Mitrovi}

AUTORI
Dr MATEJA RATEJ – Filozofski institut, Nau~noistra`iva~ki centar SAZU Ljubljana

Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chief Dr BARBARA N. WIESINGER – Dr Radmila Radi} saradnik Univerziteta u Salcburgu Redakcija – Editorial board Dr Dragan Bogeti} Dr Dubravka Stojanovi} Dr Vera Gudac-Dodi} Mr Vladan Jovanovi} Prof. dr Stevan Pavlowitch (Southampton) Dr Jan Pelikan (Prag) Dr Jelena Guskova (Moskva) Dr Diana Mi{kova (Sofija) Sekretar redakcije – Editorial secretary Mr Vladimir Cvetkovi} Lektura Biljana Rackovi}

Dr MIRA RADOJEVI] – docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu DESIMIR TO[I] – publicista iz Beograda IVAN HOFMAN – diplomirani istori~ar, Arhiv Srbije i Crne Gore Dr MOM^ILO MITROVI] – nau~ni savetnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Dr VERA GUDAC-DODI] – vi{i nau~ni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Mr SOFIJA BO@I] – istra`iva~ saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Mr VLADAN JOVANOVI] – istra`iva~ saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Mr MLADENKA IVANKOVI] – istra`iva~ saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Mr SLOBODAN SELINI] – istra`iva~ saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Mr ALEKSEJ TIMOFEJEV – istra`iva~ saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije NATA[A MILI]EVI] – istra`iva~ pripravnik u Institutu za noviju istoriju Srbije ALEKSANDAR @IVOTI] – diplomirani istori~ar, stipendista Ministarstva za nauku RS u Institutu za noviju istoriju Srbije

Prevodi na engleski Mirjana Nikolajevi} Tehni~ka obrada teksta Mirjana Vuja{evi} UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497 Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije

Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, ~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS
^LANCI Articles
Mr Sofija BO@I] PO^ETAK POLITI^KE AKTIVNOSTI MILANA PRIBI]EVI]A U KRAQEVINI SHS/JUGOSLAVIJI (1918–1923) Milan Pribicevic – Beginning of the Political Activity in the Kingdom of SHS/Yugoslavia (1918–1923) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7

Mr Vladan JOVANOVI] TOKOVI I ISHOD ME\URATNE KOLONIZACIJE MAKEDONIJE, KOSOVA I METOHIJE Settlement of Macedonia, Kosovo and Metohia between Two World Wars – Course and Outcome . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Dr Mateja RATEJ POBUDE SLOVENSKE LJUDSKE STRANKE ZA POENOTENJE DAV^NE ZAKONODAJE PO SKLENITVI SPORAZUMA PA[I]–RADI] LETA 1925. Pobude Slovenske ljudske stranke za izjedna~avanje poreskog zakonodavstva po sklapanju sporazuma Pa{i}–Radi} u leto 1925. . . . 45 Dr Barbara N. WIESINGER ISKUSTVA I SE]ANJA SRPSKIH PRINUDNIH RADNIKA U NACIONAL-SOCIJALISTI^KOJ NEMA^KOJ 1941–1945. Serbian Forced Labor in National Socialistic Germany in 1941–1945 – Experience and Rememberance . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Dr Vera GUDAC-DODI] [KOLOVANJE @ENA U SRBIJI (1945–1991) Women Education in Serbia (1945–1991) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

ISTRA@IVANJA Researches
Dr Mom~ilo MITROVI] PROSLAVE I SLAVLJA U SRBIJI 1945. GODINE Festivities and Celebrations in Serbia in 1945 . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

Nata{a MILI]EVI] „GRA\ANSKI ORMAN ZA KWIGE” – kulturno nasle|e i oblikovawe novog identiteta srpskog dru{tva 1944–1950. „The Middle–Class Bookcase” – Cultural Heritage and Modeling a New Identity of the Serbian Society in 1944–1950 . . . . .122 Mr Mladenka IVANKOVI] ODLAZAK JEVREJSKIH IZBEGLICA – @RTAVA HOLOKAUSTA IZ EVROPSKIH ZEMALJA ZA PALESTINU PREKO TERITORIJE JUGOSLAVIJE 1946–1947. GODINE Departure of Jewish Refugies – Holocaust Victims from European Countries to Palestina Through the Territory of Yugoslavia in 1946–1947 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141 Aleksandar @IVOTI] KPJ/SKJ I EGIPATSKI KOMUNISTI I SOCIJALISTI 1946–1956. KPJ/SKJ and Egyptian Communists and Socialists 1946–1956 . . . .153 Mr Slobodan SELINI] SUPROTSTAVLJENI INTERESI JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA OKO UVOZA I PODELE POLJOPRIVREDNIH MA[INA I SREDSTAVA 1957–1958. Yugoslav Republics' Distinctive Interests in Exports and Distribution of Agricultural Machinery, Means and Agents in 1957/1958 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168

ISTORIOGRAFIJA Historiography
Dr Mira RADOJEVI] JO[ JEDNOM O UXBENICIMA ISTORIJE . . . . . . . . . . . . . . . .193 Mr Aleksej TIMOFEJEV SAVREMENA RUSKA ISTORIOGRAFIJA O SRBIJI . . . . . . . . . . . . .200

GRA\A Sources
Ivan HOFMAN „ZLO KOSMPOLITIZMA”, Izve{taj o kulturnim prilikama u Poljskoj 1949. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215

SE]ANJA Memories
Desimir TO[I] JEDNO VI\EWE STUDENTSKIH POLITI^KIH KRETAWA PRED DRUGI SVETSKI RAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .229

PRIKAZI Reviews
Brian Rose, The Lost Border, The Landscape of the Iron Curtain, Princeton Architectural Press, New York, 2004. (Mr Ljubomir PETROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .267 Immanuel Wallerstein, World – Systems Analysis, An Introduction, Duke University Press, Durham – London, 2004. (Mr Ljubomir PETROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .269 Pavel Marek, Pravoslavní v ^eskoslovensku v leteh 1918–1942, Príspevek k dejinám Pravoslavné církve v ~eských zemích a na Slovensku, LMAREK, Brno, 2004. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . .272 Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941, kw. 1–2, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 2005. (Mr Dragomir BONXI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .274 Milan Terzi}, Titova vje{tina vladanja: Mar{al i Mar{alat: 1943–1953, Pobjeda, Podgorica, 2005. (Mr Aleksej TIMOFEJEV) . .277 Zapisnici Politbiroa Centralnog komiteta Komunisti~ke partije Hrvatske 1945–1952, svezak 1, 1945–1948, priredila Branislava Vojnovi}, Zagreb, 2005. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . .280 Neven An|eli}, Bosna i Hercegovina: izme|u Tita i rata, Samizdat B92, Beograd, 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . .281 Xorx L. Mos, Istorija rasizma u Evropi, Beograd, 2005. (Mr Dragan PETROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .286 Ognen Bojad`iski, Krle`a i Makedonija. Fragmenti, Prometej, Zagreb, 2005. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .289 Desimir To{i}, Demokratska stranka 1920–1941, Beograd, 2006. (Dr Mira RADOJEVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .293

NAU^NI @IVOT Scientific events
NAU^NA TRIBINA INSTITUTA Lectures at the Institute Dr Norbert Spannenberger (Geisteswisenshaftlishes Zentrum–Leipzig), Antemurale Christianitatis (Slu~aj Ma|arske) . . .297 INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA, KONFERENCIJAMA, SIMPOZIJUMIMA Information on conferences, workshops and symposia Mr Dragomir Bond`i}, XV nau~ni skup „Istorija medicine, farmacije, narodne medicine“, Zaje~ar, 24–25. maj 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . .297 Mr Aleksej Timofejev, Muzejsko-arhivska izlo`ba „Staljin–Tito”, Moskva, 23. juna – 16. jula 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .298 Dr Mile Bjelajac, Me|unarodna konferencija „Relations franco-yougoslaves dans entre-deux guerres”, Pariz, 20–21. oktobar 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299

najvi{e bavio Milan Pribi}evi}. rad u Ustavotvornoj skup{tini. Ne{to mla|i od Svetozara. predizborna kampawa. Ta odluka predstavqala je prekretnicu u `ivotu Milana Pribi}evi}a: u slobodnoj srpskoj dr`avi mogao se nesmetano posvetiti nacionalnom radu. jednog od ~etvorice bra}e Pribi}evi}. a i potom. do{ao je u Srbiju i stupio u srpsku vojsku. 1937. Me|u srpskim prvacima iz Hrvatske isticala su se. posle Svetozara. u Montreu. ako ne stalno. I to nije sve. kako je primetio ve} Dragoqub Jovanovi}. godine u Slavonskom Brodu. ^LANCI Articles PO^ETAK POLITI^KE AKTIVNOSTI MILANA PRIBI]EVI]A U KRAQEVINI SHS/JUGOSLAVIJI (1918–1923) Mr Sofija BO@I] Institut za noviju istoriju Srbije APSTRAKT: U radu je opisana poslani~ka aktivnost Milana Pribi}evi}a. Milan nije `iveo mnogo du`e od svog starijeg brata. zavr{io je kadetsku {kolu u Karlovcu i Gracu i postao oficir austrougarske vojske. Posle petriwske gimnazije. u stvari neku vrstu programa rada na ru{ewu Austro-Ugarske i ujediwewu Ju`nih Slovena i postao jedan od osniva~a i glavni sekretar „Narodne odbrane” (1908). kao i ostale aktivnosti tokom poslani~kog mandata. Rekonstruisano je wegovo delovawe u periodu koji je prethodio ulasku u parlament. Iako su sva ~etvorica. Habzbur{ku monarhiju je. Milan Pribi}evi} je bio i vojnik i zemqoradnik. napustio ve} 1905. godine: po Svetozarevom savetu. od malarije.UDK 32 : 929 Pribi}evi} M. istaknutih srpskih prvaka iz Hrvatske. Ubrzo je napisao „Statut revolucionarne organizacije Ju`nih Slovena”. pa i pisac. me|utim. Iako politi~ar „po svojoj strasti za op{te stvari”. bra}a Pribi}evi}. politikom se. Milan Pribi}evi} je obilazio 7 . ro|en 1877. ve} pre ujediwewa. bar povremeno u~estvovala u javnom `ivotu. Umro je samo godinu dana posle wega.

Banije. vredan. on nije ostao po strani ni kada je re{avano pitawe ujediwewa jugoslovenskih naroda: u ime Vrhovne vojne komande. Iz Prvog svetskog rata (prvo kapetan. Pribi}evi}eva emotivna vezanost za selo i seoski na~in `ivqewa kulminirala je 1923. pru`aju}i sa svojim trupama posledwu odstupnicu srpskoj vojsci koja se povla~ila prema Albaniji. zatim major) Milan Pribi}evi} iza{ao je sa ~inom pukovnika. poput svog mla|eg brata Adama koji se nastanio u susednom kosovskom selu Svra~ak. priredio Mile Joka. Posledwe godine rata Milan Pribi}evi} proveo je u Americi. Na{e teme. Tih prvih poratnih godina u Milanu Pribi}evi}u o`ivela je qubav prema selu i seqaku. 8–9. 135–150. Beograd. godine on je u{ao u Savez zemqoradnika i postao idejni vo|a zemqoradni~ke levice. Anga`uju}i se u borbama za oslobo|ewe Srbije. `ivqewe na selu nije omelo Pribi}evi}a da se ponovo ukqu~i u politiku: 1927. u~estvuju}i u osloba|awu Kosova i Ju`ne Srbije. Gu~evu. Srbiju i na zborovima po selima i gradovima govorio o aktuelnim nacionalnim i socijalnim pitawima. govorio je nekoliko jezika i bavio se kwi`evno{}u. Beograd–Pri{tina. odbio da u|e u Narodnu skup{tinu. Tako|e. ali je. Pri kraju `ivota podr`avao je Udru`enu opoziciju. kao wen ~lan. Godine 1935. Milovan J. A kada su po~eli balkanski ratovi. sposoban i dobronameran. U~iteqi energije. 8 . Jadru i u drugim slavnim bitkama tog rata. Korduna po~eo je da osniva seqa~ka ve}a i da ure|uje list namewen seoskom stanovni{tvu Srpsko kolo. 1940.1 1 Dragoqub Jovanovi}. s Narodnim ve}em u Zagrebu vodio je pregovore o stvarawu zajedni~ke dr`ave Srba. Zavr{etak Prvog svetskog rata zna~io je i okon~awe vojne karijere pukovnika Pribi}evi}a. godine kada se povukao iz politike. Najzad. 1120-1123. Milan Pribi}evi} se borio i protiv Turaka i protiv Bugara. U Srbiji je objavio i jedan priru~nik o austrougarskoj vojsci. oti{ao na Kosovo i nastanio u Velikoj Reci. Milan Pribi}evi} bio je vrlo obrazovan ~ovek. ure|ivao je list Slovenski jug i bio Srbobranov dopisnik iz Beograda. zaslu`no je odlikovan Kara|or|evom zvezdom i Medaqom za hrabrost. Stojan Pribi}evi}. izabran je za narodnog poslanika. Po selima Like. Ipak. str. zajedno sa ostalim izabranim poslanicima zemqoradni~ke levice. 1993.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Objavio je ve}i broj pripovedaka i jednu dramu. br. U tom selu u blizini Vu~itrna bavio se poqoprivredom. Preduzimqiv. sa svojom suprugom Ru`om. izabran je za poslanika Ustavotvorne skup{tine (1920). uticao da u Veliku Reku po~nu da prodiru tekovine savremene civilizacije. Pri{ao je Demokratskoj stranci i. 1987. Hrvata i Slovenaca. Smelo vojuju}i na Ceru. Milan Pribi}evi}: `ivot i kwi`evno delo. Ve} u mladosti po~eo je da pi{e prozu i poeziju. zalagao se za politiku Narodnog fronta i za preure|ewe dr`ave na principu federalizma. Bogavac. prikupqaju}i dobrovoqce za Solunski front. "Bra}a Pribi}evi}i". Milan Pribi}evi} je.

kako ga je video Dragoqub Jovanovi}.2 Prava „aristokratska priroda”. qudi… Medaqoni 94 politi~kih.. 26. 3. Stanislav Krakov je. @ivot ~oveka na Balkanu. prave monologe i ne dozvoqavaju}i da ga prekidaju ni re~ju niti gestom. I. 9 . str. Jovanovi} je bio zaista impresioniran ugla|enom pojavom Milana Pribi}evi}a koji ga je do~ekao besprekorno obu~en. Neguju}i svest o sopstvenoj veli~ini. priredila dr Nade`da Jovanovi}. Dragoquba Jovanovi}a je. BO@I] Po~etak politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. „~oveka kulture. i najni`e vrste. u svakom trenutku paze}i na izgled. Beograd. 310–311. koriste}i sintagmu „mi Pribi}evi}i”. u audijenciju. koga je u wemu prepoznavao brat Adam. neposredno posle rata.3 Sa qudima nikada nije komunicirao opu{teno i prirodno. Medaljoni 56 umrlih savremenika.S. Beograd. asketskog izraza. 78. Delovao je gordo i dostojanstveno. postavqen pri Misiji za reorganizaciju jugoslovenske vojske u Zagrebu. Qudi. iako je sam ~esto kritikovao bra}u.7 preplitawe ratara i intelektualca u liku jedne iste osobe savremenicima je bilo jo{ te`e razumqivo. Moj `ivot. kao da je upravo krenuo na dvor. 2005. 289. primao je u crnom `aketu. Ovako. Beograd–Lozana. Kada je.6 Da je u pukovniku Pribi}evi}u bilo mawe gospodstvenosti... izbegavaju}i da ma ~im povredi wihovo qudsko dostojanstvo. Ljudi. kao da je re~ o vladarskoj dinastiji. dr`e}i. kao na pozornici. Velika Reka. Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti (daqe: ASANU). kao nekakav „zakasneli sredwevekovni plemi}”. 295) Dr Dragoljub Jovanovi}. Zagreb 1999. opisao ga je kao tamnokosog ~oveka duguqastog lica s visokim ~elom. ljudi. javnih. Voleo je dugo da govori prijateqima i saradnicima. str. 14386-IV-550. (Stanislav Krakov. str. I 1924. kw. bio je ozbiqan i li{en smisla za humor. iznenadio „svojim strogim izgledom”. wegova odluka o preseqewu na selo mo`da u onovremenim gra|anskim krugovima ne bi delovala toliko zbuwuju}e. Zbog toga je Dragoqub Jovanovi} na Pribi}evi}evu re{enost da se odrekne gradskog komfora gledao. ode}u i pona{awe. 1997.5 O svojoj porodici izra`avao se s ponosom ili. kako se qudima iz wegove okoline ~inilo. Dragoqub Jovanovi}. negodovao je kada bi to drugi ~inili pred wim. Adam Pribi}evi}. zapazio da pukovnik nije imao obi~aj da zvoni niti da daje bilo kakav znak koji bi za wegove saradnike mogao biti poni`avaju}i. prilikom prvog susreta. Prilikom dvadesetodnevnog savetovawa oko ulaska Grupe SKA u Savez zemqoradnika. iako je sam govorio da za wega. Politi~ke uspomene Dragoquba Jovanovi}a. ne sadr`i ni~ega uvredqivog”. „kao da je sastavqao vladu”. telesni rad. i Milan je ostavqao sna`an utisak na savremenike. nau~nih i drugih savremenika. str.4 Milan Pribi}evi} je po{tovao i druge.. 304. sara|uju}i sa Milanom Pribi}evi}em. Milan Pribi}evi} je uvek dr`ao do forme. verovatno preteruju}i i ne uspevaju}i da pronikne u su{tinu 2 3 4 5 6 7 Arhiv Jugoslavije (daqe: AJ). Poput ostalih Pribi}evi}a. 1973. Zaostav{tina Aleksandra Beli}a: Milan Pribi}evi} – Aleksandru Beli}u.

str. alternativnim. kada je ministar unutra{wih dela Svetozar Pribi}evi} na osniva~koj konferenciji obrazlagao potrebu i svrsishodnost formirawa jedne takve organizacije i izno8 9 10 11 12 AJ. slu{aju}i wegove lucidne politi~ke analize i posmatraju}i ga. Bele{ka Ru`e Pribi}evi} u pismu Milana Pribi}evi}a dr M. str. ~inile posebnim i izuzetnim. Politi~ke uspomene Dragoquba Jovanovi}a. pa treba imati u vidu i weno mi{qewe. ^ak ga je svrstao me|u svoje „u~iteqe energije”. energi~nog. Za svog supruga. 1969. Ipak. Zagreb. ona je imala samo re~i hvale. ni taj pronicqivi profesor i politi~ar nije uspeo da sasvim odgonetne tajnu li~nosti Milana Pribi}evi}a. mo`da ne sasvim ta~nom tuma~ewu. Rukopisno odeqewe Matice srpske. ve} je ostao zapitan: da li se radi o glumcu ili o velikom ~oveku?9 Lik Milana Pribi}evi}a skicirao je i skulptor Ivan Me{trovi}. godine u Sarajevu.10 Najboqe ga je. str. karakteri{u}i ga kao „silnog” ~oveka. altruizam i beskrajna ta{tina”. kao na `equ da. koga je duboko po{tovala i iskreno volela.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Milan Pribi}evi} je nastavio i u novoj dr`avi.12 U to vreme. februara 1919. u kojima je sve izmije{ano: i kavalirstvo i silovitost. sa pukovnikovim bratom Svetozarom kao jednim od demokratskih prvaka. Isto. ve} i da u wemu otkrije elemente veli~ine. provev{i dosta vremena sa Milanom Pribi}evi}em. Wegovo politi~ko delovawe odvijalo se u okviru Demokratske stranke. I. 15–81. 304. istrajnog i vrednog.11 Politi~ka aktivnost pre ulaska u parlament Nacionalno-politi~ki rad. 304. odana `ivotna saputnica u kojoj je pukovnik Pribi}evi} uvek imao ~vrst oslonac i podr{ku. Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. Dragoqub Jovanovi} je imao prilike da se uveri da je on ne samo zanimqiva i neobi~na osoba. hteo da se okiti bar ovim. 9. po wegovom uverewu. kojima se izdvajao od ostalih qudi i koje su ga. Ivan Me{trovi}. II. wegovog bi}a. Uspomene na politi~ke ljude i doga|aje.8 U svakom slu~aju. koji nije prekidao ni tokom ratnih godina. kw. stekne i zvawe zemqoradnika: u nedostatku autenti~nih plemi}kih titula on je. kw. godine. osnovane na konferenciji odr`anoj 15. decembra 1918. formiranoj 1. poznavala supruga Ru`a. 1970. 122–123. str. 10 . Maletinu. i 16. Beograd. neka dobro}udnost i zasjeda. u svega nekoliko re~i: „On je meni bio zanimqiv kao tip na{ega ~ovjeka iz onih nekih krajeva. 127. ~ednost i naduvenost. ipak. uz zvawe pukovnika. O osnivawu Demokratske stranke podrobnije: Dr Branislav Gligorijevi}. prema tom. 7443. Velika Reka. XI 1924.

U periodu od 15. predvo|enih Stjepanom Radi}em. Oto~ac. kao najboqe mogu}e.13 U Petriwi je bio 4. on je dr`ao nadahnute govore radoznalim me{tanima. da bi seriju svojih skup{tina nastavio u mestima sluwskog sreza. Na{ice. Daq. BO@I] Po~etak politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. Svi govori pukovnika Pribi}evi}a. Srpsko kolo (daqe: SK). osu|ivao velikosrpstvo i pozivao Srbe na vernost demokratskim na~elima. maja. razvitak i napredak. Kako bi umirio hrvatsko seqa{tvo. maja. jugoslovenskog naroda. Belo Brdo. u perspektivi. bili su svojevrstan odgovor na protivdr`avni pokret hrvatskih seqa~kih masa. Topuskom. bez obzira na verske razlike. U svim selima. koji su se s interesovawem okupqali da vide i ~uju heroja Velikog rata. proslavqenog Milana Pribi}evi}a. obe}avao je. na {irokogrudost i plemenitost prema sunarodnicima druge vere. Milan Pribi}evi} je nastojao i da Hrvatima pribli`i srpsku dinastiju Kara|or|evi}. Klasni}u i @irovcu. obi{ao Vinkovce. Osijek (Dowi grad). 11 . koje ne treba da predstavqaju barijeru me|u pripadnicima jednog istog. Pozivao je na slogu i jedinstvo. ali da ne treba da o~ekuju brzo re{ewe problema koji ih ti{te. br. Vrginmostu. Gospi}. u su{tini prezentacije programa Demokratske stranke. Rakovici. Obra}aju}i se prvenstveno seqa{tvu. Vrhovine. u Bjelovaru 18. februara 1919. IV 1919. „preko no}i”. Tewu.. sio osnove wenog programa. pukovnik Pribi}evi} obi{ao je Pla{ki. 5–6. Wih je ube|ivao da hrvatstvu ne preti nikakva opasnost. da ona nije u interesu jedino Srba.S. opisuju}i kraqa Petra kao ~oveka iz naroda. do 24. pukovnik Pribi}evi} je govorio na skup{tinama u Vojni}u. ali i poboq{awe polo`aja radni~ke klase i ulazak `ena u javni `ivot putem op{teg prava glasa. Usledilo je putovawe po Lici: tokom juna 1919. Orahovicu. Glini. Dre`niku i Cetingradu. nasle|enu zaostalost. napadao i omalova`avao. 10.. 24. Brlog. Slatinu. Dragotiwi. on je iznosio viziju budu}e dr`ave kao „ratarskog carstva”. ^epin. A ministrov brat uporno je ponavqao iste re~i: da je ~in oslobo|ewa i ujediwewa Srba. u Suwi 29. ve} i samih Hrvata. re{avawe agrarnog pitawa. koju je Radi} neprekidno kritikovao. maja. Daruvar i Pakrac. do 19. zaslu`nog za oslobo|ewe svih wegovih podanika od 13 „Skup{tine Demokratske stranke. svim stanovnicima Kraqevine SHS doneti prosperitet. da Svetozaru obezbedi {to vi{e pristalica i sledbenika. Posle Banije i Korduna na red je do{la Slavonija: Milan Pribi}evi} je od 17. str. Milan Pribi}evi} je obja{wavao za{to je neophodna zajedni~ka dr`ava. Hrvata i Slovenaca re{ewe koje nije imalo alternativu i koje }e. Korenicu. varo{ima i gradovima u kojima se zaustavqao. godine. pukovnik Milan Pribi}evi} putovao je po Baniji s o~iglednom namerom da politi~ke ideje svog brata u~ini razumqivim {irim slojevima naroda. s obzirom na veliku. Slavonija”. aprila 1919.

14 U stvari. Obra}aju}i se i Srbima i Hrvatima. 27. 319–350. SK. Za pravdu smo uvek `iveli. uticaju i problemima) podrobnije: Miodrag Linta. u wegovom vi|ewu. 12 . 6. podeqenom jedino verom. Mi ne}emo poneti se u dobru kao {to se nismo ponizili u zlu. [. Ako su oni gre{ili nekada ne}emo mi danas. str. Tako su ~itaoci lista bili u prilici da se jo{ podrobnije obaveste o ideji jugoslovenstva. 1.. „'Srpsko kolo' srpske novine u Banskoj Hrvatskoj”. 19. br. srpska bra}o. str. 144339/711. SK. br. 36. i sam Milan Pribi}evi}. str. rubrikama. On je sistematski usa|ivao srpskom seqa~kom svetu ideju o ravnopravnosti Hrvata i Srba. SK. Za pravdu `ive}emo uvek. brat Svetozara Pribi}evi}a {irio je. V 1919. „Skup{tina demokratske stranke u Belovaru”. o potrebi zajedni~ke dr`ave. O op{tim karakteristikama Srpskog kola (pokretawu i finansirawu. nasuprot usko hrvatskoj i srpskoj nacionalnoj ideji u Hrvatskoj.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 1. kojim je on rukovodio i koji je ve} u predratnom periodu stekao veliki ugled i uticaj u srpskim agrarnim zajednicama u Hrvatskoj. „Na{e ratarske skup{tine u Sluwskom kotaru”. o prednostima monarhije nad republikom itd. br. 29. 23. Za{to Srbin i Hrvat zajedno i ravnopravno?”.. SK. o jednom istom narodu. O svemu tome pisao je. Sva|e i sukobe iz ranijih vremena – koji su ionako bili rezultat. str. br. stilom prilago|enim mawe obrazovanoj publici. br. Milan Pribi}evi}. stranog gospodstva. razra|ivalo teme koje su oni pokretali. {to su neki Hrvati prema nama ranije gre{ili. X 1919. s obzirom na to da je re~. br. jugoslovensku ideju i opravdavao monarhijski oblik vladavine. 15. 5. Demokrata. pre svega. 2–3. „neprijateqskih spletaka” – trebalo je zato ostaviti iza sebe. Milan Pribi}evi} bio je ispuwen nadom da }e wegovi napori rezultovati slabqewem i nestajawem republikanskog pokreta. 7.15 Srpsko kolo ne samo {to je prenosilo govore pukovnika Pribi}evi}a i ostalih demokrata ve} je.] Mi ne}emo da gre{imo. III 1919. on je nastojao da. str. ukloni sumwu. SK. programu. 2003. Qetopis srpskog kulturnog dru{tva „Prosvjeta”. Stavove Milana Pribi}evi}a i ideologiju Demokratske stranke srpsko seqa{tvo moglo je da upozna ne samo prisustvuju}i zborovima Milana Pribi}evi}a i wegovih prijateqa. ve} i preko „narodnog lista” Srpsko kolo.”16 Dinami~na kampawa pukovnika Pribi}evi}a i wegovih saradnika po Krajini nije imala za ciq samo propagirawe ideja Demokratske 14 15 16 ASANU. 26. 5. Razume se. „Skup{tina Demokratske stranke u Gospi}u”. „Skup{tine u Baniji”. racionalnim obja{wewima. 27. II 1919. 2. str. „Pisma bratu rataru. urednicima i saradnicima. nesigurnost i netrpeqivost i usadi svest o tome da je Jugoslavija dr`ava pomirewa u kojoj }e vladati jednakost i ravnopravnost. Svojoj „srpskoj bra}i” on se obra}ao slede}im re~ima: „Ni{ta tome ne smeta. Zaostav{tina Vojislava Marinkovi}a: Pu~ka skup{tina u Petriwi. iz broja u broj. VI 1919. Oni od svoje gre{ke nisu imali koristi nikakve a jesu mnogo {tete. u ~lancima naslovqenim „Pisma bratu rataru”.

38. Javorwu. @irovcu. str. kome su u Dioklecijanovom gradu „prire|eni odu{evqeni pozdravi na ulici od strane gra|anstva”. godine. br. tuma~e}i pojam demokratije. XI 1919. pukovnik Pribi}evi} je predo~avao bira~ima koji su po prvi put dobili priliku da iska`u svoj politi~ki stav u ~emu je smisao i zna~aj izbornog opredeqivawa: mogu}nost da i najsiroma{niji izaberu svoje autenti~ne predstavnike – me|u kojima mogu biti. 43. S. u Dalmaciju trebalo je da doprinese ja~awu stranke i na tom prostoru. Jedino na Primorju Demokratska stranka nije uspevala da {iri svoju mre`u takvim intenzitetom kao u Krajini.S. BO@I] Po~etak politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. br. Akcentovao je jednakost i ravnopravnost Srba i Hrvata i obe}avao da }e se u skup{tini zalagati za re{avawe 17 18 19 „Sa puta na{eg urednika”. Rujevcu.17 Aktivnost Milana Pribi}evi}a time nije bila zavr{ena. Pribi}evi}a u Pla{kom”. ~inili sve da Srbe odvrate od glasawa za konkurentsku Radikalnu stranku i da ih pridobiju za svoj program. SK. razume se. „Velika skup{tina ministra Sv. propagirao je agrarnu reformu. 6. „Skup{tina demokratske stranke u Zrmawi”. po~ela je intenzivna predizborna kampawa. u ranu jesen 1919. godine. 11. Svetozar Pribi}evi} je govorio Li~anima o dr`avnom jedinstvu zasnovanom na ideji narodnog jedinstva Srba. kojom bi zemqa bila dodeqena onima koji je obra|uju. N. str. stranke. Kosanovi}. Oraovici. u jesen 1920.19 Taj generalni strana~ki program podrobnije je srpskom seqa{tvu obja{wavao Milan Pribi}evi}. ~itav niz skup{tina s obe strane Une. SK. XI 1920. Do kraja 1919.. i progresivan porez. str. „Skup{tine na Uni”. kojim bi bili optere}eni bogati a za{ti}eni siroma{ni. U tom srezu on je odr`ao skup{tine u Jamnici. Zriwu. tokom novembra. XI 1920. S obzirom na to da je u Kraqevini uvedeno op{te pravo glasa. Kada su raspisani izbori za Ustavotvornu skup{tinu.. br. godine on je jo{ jednom uspostavio neposrednu komunikaciju sa Kraji{nicima. 44. U svim krajevima kroz koje je M. odr`ao je predavawe o re{avawu seqa~kog pitawa putem agrarne reforme. {to je i po`eqno.18 Predizborna kampawa. 13 . Pukovnik. Dvoru. kandidat za narodnog poslanika dvorskog sreza. odr`av{i. Dra{kovcu. SK. Kao alternativu radikalskom srpstvu oni su nudili integralisti~ku jugoslovensku koncepciju. ve} je bila pra}ena i organizacionim {irewem stranke. 32. Demokrati su. str. Hrvata i Slovenaca. SK. seqaci – i da tako najzad u parlament u|u lica koja }e uistinu zastupati wihove interese. Divu{i. 4. kao politici koju je utemeqila Hrvatsko-srpska koalicija i na osnovu koje je izvr{eno oslobo|ewe i ujediwewe. Dolazak Milana Pribi}evi}a. Pop Pero. 6. 1. 25. Pribi}evi} prolazio po~elo je osnivawe strana~kih odbora. 2. IX 1919. 4. br.

Svakom skupu prisustvovali su i `iteqi okolnih mesta i to.603 glasova. {to va`i i za nosioce lista. na izbore su iza{la 4. godine. Vo}inu. prava.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. stud. Krivaji. a weni poslanici nisu dovoqno agitovali u narodu. za Milana Pribi}evi}a nije bilo nikakve sumwe: Demokratska stranka je do`ivela neuspeh. XI 1920. 9. Predizborne skupove odr`ao je u Velikim Bastajima. 21. Iako se nalazila na vlasti. str. isto tako. saobra}ajnih. Komunisti~ka 66. SK. str. Od upisanih 5. Divu{a I i II.. X 1920.18%). god. nije se dovoqno anga`ovala oko pravilnog sprovo|ewa agrarne reforme. br. P~eli}u. ona nije uticala na razvoj zaostalih krajeva poput dvorskog sreza. 43. Na glasa~kim mestima Dvor. istaknuto je devet kandidatskih lista.22 Kada su izbori za Konstituantu okon~ani. Milan Pribi}evi} je izabran na demokratskoj listi i tako je. zajedno sa jo{ trojicom svojih strana~kih kolega koji su zadobili poverewe glasa~a na podru~ju zagreba~ke `upanije (uz jednog kandidata s komunisti~ke liste i 12 kandidata s liste Hrvatske seqa~ke pu~ke stranke). br. ekonomskih problema seqa~kog sveta zaostalog i zapu{tenog dvorskog sreza. III deo (Hrvatska Slavonija). Rujevac. Ivo Grgi}.23 20 21 22 23 „Osam seqa~kih skup{tina u srezu Dvor”. Po wegovom mi{qewu. Milan Pribi}evi}. Beograd. „Pisma bratu rataru. 1–2. Daruvara i Slatine. SK. XII 1920.21 U Ustavotvornoj skup{tini Izbori za Ustavotvornu skup{tinu odr`ani su 28. Klisi. Bu~ju i Bijeloj. SK. prava. X 1920. Grgi}. 41. novembra 1920. 1921.48%. Hrvatska zajednica 53. „Deset seqa~kih skup{tina u Slavoniji”. 2. 42. 4. 1. prema proceni izve{ta~a. Javoraw I i II. Hrvata i Slovenaca. to je posledica vo|ewa pogre{ne strana~ke politike. Humu. br. Hrvatska pu~ka 15. Seqa~ki savez 46. 48. za poslanike su kandidovana „gospoda” umesto qudi iz naroda. str.20 Nekoliko dana ranije Milan Pribi}evi} putovao je i po Slavoniji. koji je pripadao zagreba~koj `upaniji. obi{av{i prostor izme|u Pakraca. Hrvatska stranka prava 156. \ulovcu. novembra 1920. nije vr{ena propaganda putem novinskih glasila namewenih seqa~kom svetu. „Deset na{ih seqa~kih skup{tina u Slavoniji. str.000 seqaka iz 80 sela. prosvetnih. stud. Radikalna osam i Socijal-demokratska ~etiri glasa.164 glasa~a ili 70. br. izvr{enih na dan 28. budu}i da je stranka u~inila vrlo malo za bira~e od kojih je zavisila. 14 . Strje`evici. u{ao u parlament. Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu Skup{tinu Kraqevine Srba. ukupno preko 5. Hrvatska seqa~ka pu~ka 214. Zriw.909 bira~a. [ta ka`u izbori za Konstituantu”. {to je bilo znatno mawe od udela Srba u ukupnom stanovni{tvu tog sreza (88. U srezu Dvor. Jamnica. 28. Gage i @irovac Demokratska stranka dobila je 3. SK. 1–2. (Drugi deo izve{taja)”.

zbog ~ega je prelaz preko wih no}u i u magli bio rizi~an. Svoje intenzivno poslani~ko delovawe pukovnik Pribi}evi} je najavio u dva „pisma bratu rataru”. sredwih. Naime. od Rujevca do @irovca. 15 . U tim pismima on je digao glas zbog nedovoqnog broja osnovnih.24 Ustavotvorna skup{tina zasedala je od 12. on je hteo da kompenzuje propuste drugih demokratskih poslanika i da li~nim primerom poka`e da Demokratsku stranku ipak ~ine qudi koji brinu o svojim pristalicama. isti~u}i da je „sveta du`nost” poslanika da odr`ava vezu sa svojim glasa~ima. 49. a kada bi voda 24 25 26 „Milan Pribi}evi} – posle izbora u narodu”. `eleznica je uspostavqena za vreme rata. upra`wenim parohijama. Demokrati nisu gubili ni trenutka u nastojawima da isprave gre{ke i da pripreme teren za postizawe boqih rezultata u perspektivi. od Divu{e (Kostajnica) do Dvora i @irovca. U tome se ponovo isticao pukovnik Pribi}evi}: odmah posle izbora krenuo je me|u bira~e i u Dvoru je odr`ao. 47. obe}ao je da }e se konsultovati s wima ukoliko Radi} istakne zahtev za osnivawe hrvatske republike. Odlaskom u svoj izborni srez i onda kada to vi{e nije bilo deo predizborne kampawe. br. Wegova zapa`ena aktivnost u Ustavotvornoj skup{tini bila je gotovo u potpunosti okrenuta problemima ruralnih sredina. do 21. nije se ustru~avao od kritike onih kandidata koji zalaze me|u narod samo uo~i izbora. jer je pet mostova dve godine le`alo u vodi. XII 1920. ali su problemi nastajali na deonici do @irovca. ali nije ukinuta ni posle oslobo|ewa. tako|e je bila zaglavqena. 2. Milan Pribi}evi}. S tim u vezi. 47. decembra 1920. Slede}a deonica. Jedan stra{an primer u ime mnogih drugih”. SK.. „Pisma bratu rataru. gde se spajao s drumom koji je i{ao od Gline. sve dok nezadovoqni narod. objavqena u Srpskom kolu ubrzo posle izbora 1920. „ne dobiv{i pravdu od dr`ave”.. XII 1920.25 Bio je ogor~en nepostojawem bolnica i zdravstvenih radnika. skup{tinu celog sreza. na putu od Dvora do Rujevca saobra}ala je `eleznica fabrike tanina iz Siska. SK. narodu wegovog izbornog sreza. „Jedan stra{an primer u ime mnogih drugih”. BO@I] Po~etak politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. bio je u solidnom stawu. 2–3. str. 16. od Divu{e do Dvora. zanatlijskih i svih drugih {kola koje bi bile neophodne. 1.S. 9. decembra 1920. Pri tome. str. godine. ve} 5. 2.26 Srez Dvor imao je samo jedan put. str. Milan Pribi}evi}. pred kojima je odgovoran i koje ~esto mora pitati za mi{qewe. decembra 1922. br. lo{om saobra}ajnom infrastrukturom itd. Prvi deo puta. u kojima je opisao „o~ajno stawe prosvete” i „o~ajno stawe sve ostale uprave” u srezu Dvor. kojom su prevo`ena drva za potrebe te fabrike. br. XII 1920. samoinicijativno nije uklonio {ine s druma. Milan Pribi}evi} je bio nesumwivo jedan od najanga`ovanijih parlamentarnih predstavnika kad su u pitawu potrebe kraji{kog sela i seqa{tva. SK. u prosvetnom pogledu potpuno zanemarenom.

12. str. Zatim. blatwavi i bez mostova. usled zabrane izvoza. a predvi|eno je da prvi telefoni prorade i u Dvoru. od Dvora do Bosanskog Novog. 4. urgentnijih `elezni~kih pravaca. 40. kako je usled su{e nestalo sto~ne hrane. 19. gde je postojala telefonska linija. Najgore je bilo u pogledu telefonskog saobra}aja.30 Na ministra poqoprivrede narodni poslanik Milan Pribi}evi} apelovao je da pomogne Baniji i Lici. koji nisu imali srezovi Dvor. V 1921. intervencijom Milana Pribi}evi}a najzad su ih dobile. zatra`iv{i da se isprave „nepravde” koje trpe srezovi sa srpskom ve}inom na hrvatskom prostoru. ne svrstavaju}i ih u prioritetne. Vrginmost i Glina. Milan Pribi}evi}. Novi – Glina”. Pre svega. s tim {to je Divu{a imala posebnu stanicu u Voliwi. Zbog svega toga je narodni poslanik dvorskog sreza s ogor~ewem pisao da to veliko podru~je li~i na „najmra~nije sredi{te Afrike i Azije!” Ni po{tanski saobra}aj nije bio mnogo boqi. gra|ewe pomenute `elezni~ke pruge Bosanski Novi – Rujeva~ki Be{linac – Glina. SK. VII 1921. po~elo je uspostavqawe telefonske veze za Glinu. koji je i{ao ivicom dvorskog sreza. I 1921. budu popravqeni mostovi od sela Rujevca ka selu @irovcu. za po~etak. 14. „Te{ko stawe {kolstva i ostale uprave na Krajini”. Topusko i Vrginmost. 16 . 20. 1. pored Dvora. posebno srezovima Vojni}. nado{la. nad kojima se. pukovnik Pribi}evi} je preduzimao korake kako bi dr`ava zapo~ela izgradwu `eleznice od Bosanskog Novog do Rujeva~kog Be{linca i daqe za Glinu i uticao je da. nemogu}. Primera radi. Izme|u ostalog. odlo`eno je za period posle uspostavqawa nekih drugih. svi ostali putevi bili su obi~ni seoski drumovi. podneo je pismene predstavke Predsedni{tvu vlade. nadvila opasnost od gladi. budu}i da su po{tu imali. br. jo{ samo @irovac. br.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 2. 28. SK. br. SK. X 1920.27 [iroka je lepeza pitawa i problema kojima se Milan Pribi}evi} posvetio kao narodni poslanik. nije uvek izlazila u susret wegovim opravdanim zahtevima. br. Pored ovog puta. „Na{e zauzimawe za potrebe naroda”. ne dozvoqavaju}i seqaku da je proda. Vrginmost kao ni mnogi drugi kraji{ki srezovi. str. uz Unu. intenzivirano je zapo{qavawe u~iteqa na podru~ju Banije. SK. iako je. str. i to za pisma. SK. XII 1920. cena stoke postala vrlo niska. pledirao je za slobodan izvoz stoke. 3. Put koji je i{ao iz Kraqev~ana kroz [amaricu za Trgove. na primer. jer je. jer nije imao mostove. str.29 Dr`ava. 48. 3. Rujeva~ki Be{linac i Zriw. me|utim.28 Zahvaquju}i tome. tako|e je bio neupotrebqiv. Isto tako. „Jedan stra{an primer u ime mnogih drugih”. 5. Povereni{tvu za prosvetu i Direkciji po{ta u Zagrebu. Kostajnica. Samo u dvorskom srezu skoro sve {kole koje nisu imale nastavnike. 9. str. Glina. „@eqeznica Bos. br. a prodaja stoke 27 28 29 30 „Sukobi zbog `eqeznice”. a „brzojavna stanica” za ceo srez bila je u Dvoru. razdaqina bila svega 1–2 km. 14. zbog su{e i nerodice.

da bi. februara 1922. I kwiga (od I. pas nije obi~an ku}ni qubimac ve}. koje je tokom ratnih godina obustavilo rad. isto je va`ilo i za Modru{ko-rije~ku `upaniju. SK./22. XXV. zbog toga {to im se ona nisu dodeqivala iz dr`avnih {uma i iz {uma veleposednika. a ne u najve}oj nema{tini!33 On je. br. gde `ito nije stiglo upravo do Srba u Vojni}u i Sluwu. Glina i Petriwa ostali bez `ita. Milan Pribi}evi} je o{tro protestovao zbog zapostavqawa srpskih srezova prilikom raspodele hrane za koju je dr`ava odobravala kredit pasivnim krajevima tokom gladnih godina: 8. ima mnogo zna~ajniju funkciju. 1. Videv{i u takvom postupawu prema gladnom narodu o~iglednu tendencioznost i nepravdu. onemogu}ena. BO@I] Po~etak politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. 1. br. str.32 ali su velike koli~ine `ita bile poslate samo u severne delove Zagreba~ke `upanije dok su srezovi Kostajnica. koji su godinama i decenijama intenzivno emigrirali. 1922. Beograd. Hrvata i Slovenaca (daqe: SBNS): redovan saziv za 1921. Dvor. Nastojao je da uti~e na smawewe finansijskih obaveza Kraji{nika. pukovnik je isticao da je `ito obezbe|eno zahvaquju}i zahtevima seqaka iz srezova sa srpskom ve}inom. Pukovnik Pribi}evi} je vodio brigu i o zapo{qavawu svojih bira~a. po{to za seqa~ki svet. prilikom wegove raspodele. pla}awe da`bina na najboqeg ~ovekovog prijateqa je potpuno neprihvatqivo. u skup{tini iznosio `albe `iteqa Banije u pogledu nedostatka drva za ogrev i gra|evinski materijal. koji `ivi po brdima i {umama.. br. „Na{ direktor u Zagrebu”. zahtevaju}i od ministra {uma i ruda da preduzme mere u pravcu reaktivirawa belgijskog dru{tva za eksploataciju rudnika u Be{lincu.S. ustaju}i protiv tzv. „Pitawa na{eg direktora u korist naroda”. II 1922. upozoravao je Pribi}evi}. na kraju. redovnog sastanka). kao da `ive u izobiqu. X 1921.. br. seqa{tvo }e se uskoro. „psetarine” – poreza na pse. 2–3.34 Zatim. 13. 9. god. 41. na}i u bezizlaznoj situaciji. 14.. VII 1921. redovni sastanak. SK. naro~ito u SAD. SK. ba{ oni bili bezobzirno presko~eni. kao ~uvar doma i porodice. i bez stoke i bez novca.31 U neposrednim razgovorima s organima vlasti u Zagrebu. prethodnog do XXXVIII. 28. 23. 17 . 5. 2. tako|e. da se ukine zabrana izvoza stoke”. str. izlagawe ministra finansija dr Koste Kumanudija. iako je to bilo predvi|eno naredbom Ministarstva {uma i ruda. VI 1921. Milan Pribi}evi} je insistirao na otvarawu bolnice u Gospi}u koju je dru{tvo „American Women's Hospitals” poklonilo Kraqevini. godine. godine Ministarski savet odobrio je kredit od 10 miliona dinara za ishranu Hrvatske i Slavonije. januara 1922. 286. Novac koji su oni slali iz Amerike ~esto je predstavqao jedan od glavnih izvora prihoda wihovih porodi31 32 33 34 35 „Na{ direktor radi.35 Jedan od na~ina da se pomogne siroma{nom seqa{tvu sastojao se i u uspostavqawu {to `ivqe komunikacije izme|u Kraji{nika i iseqenika iz ovih krajeva. SK. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba. „Pitawa na{eg direktora i odgovori ministara”.

TOKOVI ISTORIJE 3/2006. „Pitawa na{eg direktora u korist naroda”.40 Ali ideje pukovnika Pribi}evi}a o selu povezanom dobrim putevima s bli`im i daqim okru`ewem. 18 . br. Kako je. SBNS: redovan saziv za 1921–1922. kritikovao je uop{teno formulisane ta~ke iz ovog odeqka kojima je bilo predvi|eno da svaki zemqoradnik bezemqa{ dobije odre|en posed i da zemqa ne mo`e pripadati nikome osim onome ko je obra|uje. str. V kwiga (od CII–CXIX redovnog sastanka). umesto na posledwe. {kola. SK. Pribi}evi} je brinuo posebno o dobrovoqcima. 13. a koje je on zastupao kako u skup36 37 38 39 40 „Dva pitawa u korist seqaka na ministra Po{ta i Telegrafa”. on je pledirao za {to br`e vra}awe ostav{tina preminulih ili poginulih Jugoslovena u Americi. Beograd. 41. Zbog toga je on. Pri tome je nastupao kao za{titnik interesa ne samo Srba ve} i Hrvata. mnogo ambiciozniji. 29. Beograd. Za wega nije bilo dovoqno samo to {to }e zemqa uskoro pre}i u vlasni{tvo seqaka. god. 3. u koje je uvedena elektri~na struja i u kome svako doma}instvo ima telefon.39 U svakom slu~aju. str. CXI redovni sastanak. marta 1922. u~estvuju}i u raspravi o socijalno-ekonomskim odredbama Ustava koji je bio u pripremi. 4. zaplewenih za vreme rata kao svojina dr`avqana neprijateqskih dr`ava. biblioteka i ~itaonica. ustavnog odeqka (posve}enog agraru). Slavoniji ili Ju`noj Srbiji. VIII 1921. Pored toga. tra`e}i od vlasti da i wih ukqu~i u proces kolonizacije. str. 31. predlagao da se agrarno pitawe postavi na prvo mesto 3. da ih ne diskrimini{e. X 1921. Milan Pribi}evi} je bio. jula 1922.38 Za pukovnika Pribi}evi}a ipak je najzna~ajnije egzistencijalno pitawe kraji{nika bilo pitawe agrarne reforme i kolonizacije. XLVIII redovni sastanak. XLII redovni sastanak. ca.36 Isto tako. dobiju prednost pri dodeli zemqe. Stenografske bele{ke Ustavotvorne skup{tine Kraqevine Srba. 3. 29. 1921. Zato je u skup{tini reagovao na svaki zastoj u wihovom naseqavawu po Vojvodini. II kwiga (od XXXIX–LXII redovnog sastanka). str. SBNS: redovan saziv za 1921–1922. shodno svojim zaslugama za oslobo|ewe i ujediwewe. 1922. SK.37 U interesu Banije i Bosne tra`io je regulisawe lo{eg `elezni~kog saobra}aja izme|u Bawa Luke i Zagreba. god. wihovim naslednicima u Kraqevini SHS. 30. nastoje}i da oni. 1922. Beograd. 25–31. str. u kome ima lekara i ambulanata. maja 1921. Milan Pribi}evi} je intervenisao kod ministra po{ta i telegrafa tra`e}i uklawawe uzroka koji dovode do zastoja u isplati. u pravcu prevladavawa kulturne zaostalosti i dostizawa civilizacijskog nivoa svojstvenog gradsko-varo{koj populaciji. II kwiga (od XXXVIII do LXVIII redovnog sastanka). br. taj novac dostavqan sporo i neredovno. me|utim. u tom pogledu. Hrvata i Slovenaca. 1092. 110–111. ve} je razmi{qao o svestranoj promeni na~ina `ivqewa seqa{tva.

dok su ~itanke za tre}i i ~etvrti razred ve} bile u {tampi i wihova primena bila je predvi|ena od {kolske 1921/22. po wegovom mi{qewu. str. uz hrvatsku. redovni sastanak. Naprotiv.42 41 42 Stenografske bele{ke Privremenog narodnog predstavni{tva Kraqevine Srba. pojedinci su osu|ivali kao ~istu demagogiju. Jedan od najglasnijih kriti~ara M. jer je. godine povereni{tvo je objavilo nove ~itanke za prvi i drugi razred osnovnih {kola. Pitawe narodnog poslanika Milana Pribi}evi}a – ministru prosvete Svetozaru Pribi}evi}u.S. godine. 1920. uporno i strpqivo. V sveska. sastanka. 130. Povereni{tvo za prosvetu i vere u Hrvatskoj i Slavoniji – Ministarstvu prosvete. koristi Smiqe. Pa tako i posve}ena nastojawa pukovnika Pribi}evi}a da ruralne sredine povede putem prosperiteta proizlaze iz wegove iskrene qubavi prema selu i seqa{tvu. AJ. septembra iste godine ponovqena je naredba od 9. Povereni{tvo je preporu~ilo da se. niti obrnuto. V 1921. novembra 1918. Prou~avaju}i li~nost i delatnost Milana Pribi}evi}a.. do objavqivawa novih ~itanki za tre}i i ~etvrti razred osnovne {kole. „~asopis za mlade`”. okru`nicom od 16. da se na ~asovima ne predaje gradivo o Habzburgovcima i o odnosima Hrvatske i Slavonije prema austrougarskoj carevini. Smatramo da je pripadao retkim qudima koji su uvek postupali u skladu sa svojim ube|ewima. on je zastupao gledi{te da selo ne mo`e bez grada. o kojoj je on ~esto govorio svojim prijateqima i koju je potvrdio sopstvenim na~inom `ivota. jedini ishod tog sistematskog indoktrinisawa ruralnog stanovni{tva – stvarawe jaza izme|u sela i grada. On je pukovnika svrstavao me|u politi~are laskavce koji. 561–564. u vezi s upitom poslanika Pribi}evi}a. te da upravo gradovi treba da budu `ari{ta sveop{teg dru{tvenog preobra`aja. nismo stekli utisak da je bio demagog.41 Ali Milan Pribi}evi} je registrovao i neke pojave do kojih je dolazilo u urbanim sredinama i koje su ote`avale {irewe jugoslovenske ideje koju je propagirala Demokratska stranka: upozorio je ministra prosvete da se u tre}em razredu osnovnih {kola u Zagrebu i daqe koristi ~itanka iz 1917. kao i svi tekstovi u kojima se govori o tim vladarima. i}i putem razvitka. Nasuprot tome. godine naredilo da se iz svih ve} od{tampanih ~itanki iseku slike vladara nekada{we Austrougarske monarhije. Zagreb. Pribi}evi}a bio je Jovan Bawanin. To {to je Milan Pribi}evi} (kao i neki drugi politi~ari) bio sklon da seqa{tvu pridaje nekakvu izuzetnu ulogu u dr`avi i dru{tvu. predaje i istorija Srba i Slovenaca. da je ve} 9. Povereni{tvo za prosvetu i vere u Hrvatskoj i Slavoniji odgovorilo je. BO@I] Po~etak politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. V 1921) 19 . godine. i zapre}eno kaznenim postupkom svim u~iteqima koji se ne bi pridr`avali te naredbe. 23. Na zahtev ministra prosvete. (AJ. nikada ne odstupaju}i od wih i ne `ele}i da trguju wima. novembra 1918. Zagreb. da se. ve{ti na re~ima. {tini tako i pre ulaska u parlament (preko Srpskog kola i u neposrednom obra}awu narodu). koji mu ne govore istinu: da boqitak ne treba o~ekivati preko no}i. 66-1305-1548. uquqkuju seqa{tvo la`nom nadom da je pove}awe `ivotnog standarda mogu}e posti}i bez pregnu}a i `rtava. u kojoj se veli~aju Marija Terezija i Frawa Josip. 30. a okru`nicom od 27. da ne postoji ~arobni {tapi} koji bi mogao odjednom sve promeniti ve} da treba zasukati rukave i te{kim radom. Beograd. Hrvata i Slovenaca: od 101–137. 66-1305-1548. 1. Bawanin je smatrao velikom gre{kom. avgusta 1920. oktobra 1920. 1921..

Zagreba~ka `upanija imala je 74 ve}a. Irig. Po`ega. 30. Novska (6). 12. Gare{nica. k. da na sastancima raspravqaju o potrebama sela i seqa{tva. Li~ko-krbavska {est i Vara`dinska pet. Koprivnica. najvi{e u srezu Pakrac (23). 24. da kompetentno zastupa interese kraji{kog sela. sve{tenici. Slatina (5). preporu~ivano je da oni ne zauzimaju nikakve funkcije (predsednika. Stara Pazova. Vukovar. Bjelovarsko-kri`eva~ka 19. „Pregled ve}a po srezovima i `upanijama”. Ruma. Kola'”. „Na{a organizacija”. Isto. ve} i seoska inteligencija – u~iteqi. M. Ostale aktivnosti tokom poslani~kog mandata Milanu Pribi}evi}u je bilo jasno da se na unapre|ivawu ekonomskog i kulturnog polo`aja zaostalih i siroma{nih srpskih agrarnih zajednica mora raditi na neki specifi~an na~in. on je sredinom 1920. Grubi{no Poqe (9). str. 2. jedno seqa~ko ve}e osnovano je ~ak i u Americi. 31. Brod. Petriwa (10). „Bra}o ratari. budu}i da su seqa~ka ve}a osnovana s namerom „da budu politi~ke {kole za seqaka. Modru{ko-rije~ka 22. 9. pretplatnici 'Srp. 35. da izve{tavaju Srpsko kolo o prilikama u svojim sredinama. seqa~kih ve}a. Sluw. a Sisak. izraz potreba i `eqa seqa~kog stale`a”.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.” M. a u Bosni ~etiri.47 43 44 45 46 47 Urednici „S. IX 1920. Vrginmost (15).45 Osnivawe seqa~kih ve}a je „plamenom buknulo”. br.44 ^lanovi ve}a nisu morali biti samo seqaci. br. [id. {irom kraji{kih prostora. 24. godine osnovano je 188 ve}a. zatim u srezovima: Glina (22). 20 . kao predstavni~kih tela pretplatnika Srpskog kola iz jednog ili vi{e sela. kako bi {to vi{e seqaka u{lo u Narodnu skup{tinu i sl. Dvor (17). str. U Dalmaciji je bilo osnovano samo jedno ve}e. str. SK. Ve}a su imala zadatak da ~esto sazivaju prenumerante. potpredsednika i sl. Pribi}evi}. Po`e{ka 40. predlozi i izve{taji koje bi seqa~ka ve}a slala Srpskom kolu omogu}avali bi redakciji. da uti~u na sastavqawe poslani~kih lista za parlamentarne izbore. Do kraja 1920. U tom ciqu. a molbe. SK. Sremska osam. br. godine pozvao seqa{tvo na organizovawe tzv. VIII 1920. Viroviti~ka osam. Zemun i Oto~ac po jedno ve}e. str. SK. 23. str. Kostajnica (9). XII 1920. 50. Daruvar (7). br. „Pisma bratu rataru. SK. 1–2. [ta ka`u skup{tine u Baniji”. 5.46 odvijaju}i se intenzivno. Ilok. Ipak. Ogulin.). `albe. Kutina i Dowi Lapac po dva. Bjelovar i Ludbreg po ~etiri. VIII 1920. VI 1920. ve} da budu samo obi~ni ~lanovi. pre svega Milanu Pribi}evi}u. 1. da u lokalnim strana~kim odborima potenciraju interese seqa{tva. Virovitica i Gospi} po tri. Vojni} (15). Pribi}evi} i Milan Gr~i}.43 Sve te aktivnosti vodile bi podizawu politi~ke kulture seqa{tva. 2. Mitrovica. 1. br. zatim seoski trgovci itd.

na Kongresu Demokratske stranke. „Seqa~ka vije}a 'Srpskog kola'”. 361–362. Ali i pre tog utapawa ve}a u strana~ku strukturu. jugoslovenskom pravcu koji je proklamovala Demokratska stranka. 1972. ^edomir Vi{wi}. odlu~eno je da se od ministarskog saveta zatra`i zabrana izvoza kukuruza iz podru~ja (Lika. 1995. 124–144. No i pored toga.48 Posle Milanovog povla~ewa na Kosovo. juna. odr`anom novembra 1921. nisu predstavqala odgovor dr`ave na aktuelne probleme: ona su bila li~ni projekat Milana Pribi}evi}a. 21 . godine u Beogradu. br. prosveti i zdravstvu. isto tako. godine. Istorija XX veka. 2. na Kongresu je doneta i Rezolucija za seqa~ku dr`avu. narodni srpski kalendar za prestupnu godinu 1996. juna 1921”. mobilizacija kraji{kog seqa{tva koja je vr{ena preko seqa~kih ve}a. i 20. BO@I] Po~etak politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. 19.49 Sredinom 1921. u po~etku. Seqa~ka ve}a Srpskog kola osnovana su i s namerom da se neutrali{e komunizam ali i. srpski seqak je preko wih vo|en u istom. Na zasedawu privredne sekcije Glavnog odbora. avgusta 1921. Zagreb. pa do sredine 1923. odnosno malih 48 49 50 „Govor Milana Pribi}evi}a na Kongresu demokratske stranke u Beogradu o zemqoradni~kom pitawu sa rezolucijom o reorganizaciji stranke u korist seqa{tva”. Kongres je otvoren politi~kim govorom Milana Pribi}evi}a.. Prosvjeta.. „Kongres Seqa~kih Ve}a u Sisku odr`an 19. odr`an je prvi i jedini kongres seqa~kih ve}a u Sisku. Ve}a. Beograd. parira pokretu hrvatskog seqa{tva. kako bi se wihovo delovawe saobrazilo s radom seqa~kih ve}a. da bi se potom pre{lo na probleme koji neposredno ti{te seqa{tvo: govorilo se o stawu jugoslovenske poqoprivrede i agrarnoj reformi. str. B. br. Dr.50 Glavni odbor seqa~kih ve}a je intervenisao kod nadle`nih organa vlasti po raznim pitawima koja su bila u interesu seqa{tva. i 20. u prisustvu 420 predstavnika 270 ve}a s teritorije Hrvatske i Slavonije i zapadne Bosne. usvojena je Rezolucija o reorganizaciji stranke kojom su seqa~ka ve}a dobila status mesnih odbora. XII 1921.S. 47. str. Banija) kojima zbog su{ne godine. me|utim. 25 i 26. Na inicijativu pukovnika Pribi}evi}a. odr`anom 19. Zbornik radova XII. Izme|u ostalih zakqu~aka. SK. str. Tamo gde ona nisu mogla biti osnivana predvi|eno je da postoje}i strana~ki odbori dobiju poseban pravilnik o radu. 24. odvijala se u korist Demokratske stranke. Gligorijevi}. nadpartijska posredni~ka tela izme|u naroda i vlasti. „Neki aspekti na odnose izme|u Demokratske stranke i Hrvatske republikanske seqa~ke stranke (1919–1925)”. SK. kojom je od vladaju}ih struktura zahtevano da se dr`avno zakonodavstvo gradi uzimaju}i u obzir ~iwenicu da seqa{tvo sa~iwava 80% stanovni{tva Jugoslavije. o zadrugarstvu. VI 1921. seqa~ka ve}a su prerasla u seoske odbore Demokratske stranke i postala sastavni deo wene organizacione mre`e. godine kao. odnosno odbora sastavqenih od nekolicine seqaka i osnivanih po kraji{kim agrarnim zajednicama od sredine 1920.

dodeqivawa zemqe bezemqa{ima. kao i da se pristupi ure|ewu puteva. cena stoke drasti~no pasti. Najzad. okon~ao svoje javno delovawe. prinu|enog da kupuje hranu za zimu. za predsedni{tvo Narodne skup{tine i wene pojedine odbore. dovesti u rizi~an polo`aj. na izborima odr`anim u prole}e te godine. pomo}i dr`ave u razvoju zadru`nog pokreta i suzbijawu lihvarstva.. Zagrebu. uvo|ewa reda i discipline u rad dr`avnih ~inovnika. dono{ewa zakona o op{tinskoj samoupravi. Preseqewem na Kosovo u prole}e 1923. ~isto formalnog razloga postojali su i dubqi uzroci povla~ewa pukovnika Pribi}evi}a. X 1921. ukazano je na potrebu otvarawa seoskih osnovnih {kola. 20. tako|e. n. zabrane prodavawa zemqe veleposednika. kako rekosmo. 34.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. umesto dr Ede Lukini}a. oktobra 1921. Na sednici odbora Glavnog ve}a. na neko vreme. u protivnom. Predstavkom je zatra`ena pomo} za krajeve postradale od su{e i nerodice.51 Organizacija seqa~kih ve}a nastavila je da deluje u istom pravcu i u narednom periodu. 25. Sarajevu i Splitu. prinosa kukuruza i drugih poqoprivrednih kultura preti glad. te da se seqa{tvu pomogne u pogledu obezbe|ivawa zdravog semena i rasplodne stoke. godine Milan Pribi}evi} je. zahtevala je da se re{i pitawe nabavke drveta i pitawe „pa{arine”. pretvorila su se u wene lokalne organe. suzbijawa zaraznih bolesti. A. 1–2. SK. u prostorijama 'Srpskog Kola' u Zagrebu”. SK. „Sednica odbora Glavnog ve}a”. Ve}a dr`ane 19. Pribi}evi}. {to }e seqaka. 77. str. U glasilima Samostalne demokratske stranke kasnije se tvrdilo da je on napustio Demokratsku stranku kada je shvatio kako wegov anga`man oko osnivawa 51 52 53 „Izve{taj sa sednice privredne sekcije Glavnog odbora Seq.53 Pored tog. odr`anoj 9. nosilac liste u Zagreba~koj `upaniji. d. Slede}i zahtev odnosio se na dozvolu slobodnog izvoza stoke jer }e. popravqawa materijalnog polo`aja sve{tenstva i sl. br. 22 . Milan Pribi}evi} je napustio Demokratsku stranku u znak protesta {to mu brat Svetozar nije dopustio da bude. da se organizuje dr`avna pomo} u obliku jeftinog kredita u ciqu nabavke kukuruza za pasivne krajeve.52 Sva ta intenzivna aktivnost organizacije seqa~kih ve}a ipak nije dugo potrajala. VIII 1921. str. avgusta 1921. Privredna sekcija Glavnog odbora seqa~kih ve}a tra`ila je. izgubila prvobitnu funkciju: potpuno se staviv{i u slu`bu Demokratske stranke. br. naro~ito za Liku i Baniju. 6–7. a ve}a su. *** Godine 1923. str. otvarawa bolnica i zapo{qavawa lekara. zbog nedostatka sto~ne hrane. doneta je predstavka za vlade u Beogradu. 42.

Bilo kako bilo. 1994. br. 24. tokom kojih se posvetio zemqoradwi. pa je putovao po Sremu. u stvari. „Pi`onova senzacija”. o ~emu }emo pisati nekom drugom prilikom. Isto. Rije~. str. br. seqa~kih ve}a ne}e pove}ati wegovu mo} u stranci.56 Na taj na~in zapo~eo je novi period politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. osnivawem ve}a. II 1927.55 Ve} na po~etku delovawa u Zemqoradni~koj stranci on je poku{ao da o`ivi svoju nekada{wu popularnost me|u Kraji{nicima kako bi ih pridobio za stvar svoje nove politi~ke organizacije. Slavoniji. 1937) was the Kingdom of SHS Constituent Assembly Court Canton Member of Parliament.. 5. Za bra}u. da preuzima ulogu vo|e Srba u Hrvatskoj. clergymen and transport routes. During his term of office he was persistent to anticipate numerous problems weighted upon Serbian country population of the district. traffic and economic problems of farmers. koja su se na{la u nekoj vrsti suparni{tva – a obojica su bili podjednako iskqu~ivi i nepopustqivi – o~igledno nije bilo mesta na istoj strani. hospitals and medical personnel. Being MP. He was elected as listed by the Democratic Party.S. he was presumably one of the most engaged public figures when necessities of Krajina's countryside and countrymen were at stake. 33. 29. 45. ne u~estvuju}i u politi~kom `ivotu Kraqevine SHS. he took care of his voters' sustenance in the course 54 55 56 „Milan Pribi}evi} – zemqoradnik”.. 2. II 1927. He raised issues of lack of schools. 23 . posle pauze od nekoliko godina. SK. 24. 8. Beograd. pukovnik Pribi}evi} je pri{ao. Dr Nade`da Jovanovi}. na koju je polagao pravo on sam? Strepe}i od mogu}eg potiskivawa u drugi plan. str.54 Da li je. po~etkom 1927 (zajedno s Grupom SKA na ~elu sa dr Dragoqubom Jovanovi}em) Savezu zemqoradnika i odmah je kooptiran u wegov glavni izvr{ni odbor. BO@I] Po~etak politi~ke aktivnosti Milana Pribi}evi}a. mo`da nije daleko od istine pretpostavka kako Svetozar i nije bio odu{evqen kada je shvatio da Milanova akcija sve vi{e izmi~e kontroli i pretvara se u wegov li~ni projekat. after an intensive campaign in the course of which he had been promising to plead in favor of solving educational. Zemqoradni~ka levica u Srbiji 1927–1939. str. godine. Svetozaru Pribi}evi}u smetalo {to Milan kao da je po~eo. Zagreb. 1877 – Montreuil. kao i po Bosni i Hercegovini. Summary Milan Pribicevic – Beginning of the Political Activity in the Kingdom of SHS/Yugoslavia (1918–1923) Milan Pribicevic (Slavonski Brod. str.

He endeavored to stay in direct communication with voters by organizing gatherings as well as through the Srpsko kolo Magazine edited by his own as a mean of getting countrymen familiar with his positions and ideas. he struggled against the anti-governmental Republican Movement headed by Stjepan Radic by both calling for harmony and unity of Serbs and Croats and emphasizing advantages of Yugoslav idea and Yugoslav community for either nation. Notwithstanding that he kept raising up against doing injustice to Croatian cantons with Serbian majority. Milan Pribicevic left his activity off in 1923 after he had moved to Kosovo and ad interim retired from politics. 24 . acting on promotion of both economic and cultural development of underdeveloped and destitute agrarian communities in Serbia. He extended his activities beyond the Parliament by establishing Countrymen Councils.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. of their employment and of a solution to the agrarian issues. as supra-party agencies acting as intermediary bodies between the people and authorities. of poor crop years.

Tom prilikom bi nestala i latentna opasnost od 1 Robert E.15. William D. „ju`nih krajeva") izme|u dva svetska rata. Perdue. „Participation and Social Assimilation”.044 (497. 4) Asimilacija. 2) Konflikt kao svestan proces za osiguranje dru{tvenog statusa. in: Kimball Young (ed. Skicirani su glavni problemi. – 1) Suparni{tvo kao bazi~ni dru{tveni proces i univerzalna forma interakcije u svim biolo{kim porecima.) Source Book For Social Psychology. u kojoj razli~iti ljudi i grupe dele svoja iskustva i formiraju istinsku zajedni~ku kulturu. Neprekidne „metanastazi~ke” migracije i naizmeni~no me|usobno potiskivanje verski i nacionalno suprotstavljenih grupa unutar oslabljenog Otomanskog carstva doprineli su stvaranju demografskog haosa koji je Prvi svetski rat dodatno iskomplikovao. New York 1927.1) «1919/1941» TOKOVI I ISHOD ME\URATNE KOLONIZACIJE MAKEDONIJE. Paradigm. KOSOVA I METOHIJE Mr Vladan JOVANOVI] Institut za noviju istoriju Srbije APSTRAKT: Na osnovu literature i neobjavljenih arhivskih izvora napravljen je poku{aj rekonstrukcije procesa kolonizacije Makedonije. and Ideology. kao zavr{nog stadijuma naseljavanja. W. 228–233. Sociological Theory: Explanation. ekonomskim i nacionalnim pobudama pod veoma kompleksnim okolnostima. Kosova i Metohije (tzv. Gotovo svaki poku{aj etni~ke homogenizacije na balkanskim prostorima bio je uslovljen politi~kim okolnostima koje su se od po~etka velike isto~ne krize dramati~no menjale. kao i rezultati ovog kontroverznog poduhvata jugoslovenske kraljevine. Palo Alto. Park. 25 .UDK 314. Thomas. I. 47–53. 3) Prilago|avanje kao privremeni prekid konflikta i podr{ka preovla|uju}oj hijerarhiji. pp. prilago|avanje doseljenika bi trebalo da sledi nakon kompetetivne faze (u kojoj se etnosi „takmi~e u resursima”) i bilo bi mogu}e tek kada bi u potpunosti profunkcionisao pravni sistem. tako da se njeni tokovi te{ko mogu podudarati sa ~etiri op{teprihva}ene faze dru{tvene asimilacije. Me|uratna kolonizacija jugoisto~nih oblasti Kraljevine SHS/Jugoslavije je bila motivisana socijalnim. CA: Mayfield Publishing Company 1986.1 Prema mi{ljenju sociologa Roberta Parka. pp.

naro~ito u doba bujanja oru`anog ka~a~kog pokreta (1918–1924). Janjetovi}. premda je Park dr`ao da je akomodacija krhka privremena faza koja lako mo`e biti ugro`ena i potkopana. Nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918– 1941. d. otpora mesnog stanovni{tva i straha potencijalnih doseljenika. Skopje. „Kolonizacija Srba i Crnogoraca u Kraljevini Jugoslaviji i FNRJ (1918–1948)”. prvenstveno u Metohiji. A Short History. a procesi iseljavanja. pri ~emu je i sama percepcija pojma „asimilacije” podrazumevala nasilan proces i manipulisanje verskim i nacionalnim identitetima (npr. Kostadin Pale{utski. Sofiæ 1983. veka do 1912.. str. London. 25. Beograd 1998. pastor~ad kraljeva. Turska re~ kaçak ozna~avala je begunca. Deca careva. str.8 Namera je 2 3 4 5 6 7 8 Lewis Coser.4 Prema re~ima na~elnika Ministarstva agrarne reforme iz septembra 1919. jer se smatralo da su bili mentalno i kulturno najsli~niji Albancima. Aleksandar Apostolov. nedostatka vremena. Drenici. prir. Nikola Ga}e{a. zna~ajno politizovana. 1966. a u decenijama pred propast Otomanskog carstva izraz je kori{}en za odmetnike od vlasti i razbojnike. 66. Naime. 26 . 323. Noel Malcolm. \. Dimi}. 340. Borozan.5 Posebna kategorija subjekata bili su dobrovoljci kojima je jo{ srpska vlada na Krfu 1917. Zoran Janjetovi}. reflektuju}i se na slabljenje muslimanske elite. 364. U brdovita albanska naselja kolonizovani su najpre Crnogorci. knj. Kolonizacijata na Makedonija vo Stara Jugoslavija. 114. 359–362. pp. str. Haoti~na situacija je nastala tokom rata kada su dotada{nji rezultati kolonizacije poni{teni.6 Pod utiskom ~injenice da je naru{avanje etni~ke strukture Kosova i Metohije u korist albanskog stanovni{tva (tj. 1998. dobrovoljci (a naro~ito Crnogorci) naseljavaju uz va`ne strate{ke punktove. kako se rat primicao kraju. Me|utim. Kosovo. str. 1. prema Z. cit. dok. Masters of Sociological Thought: Ideas in Historical and Social Context. Jugoslovenska dr`ava i Albanci. 1990. Makedonskiæt vþpros v bur`oazna Õgoslaviæ 1918–1941. iseljavanja Srba „uz blagonaklonost turskih vlasti”) trajalo od kraja 17. ovaj „regularni” tok nije bio mogu} iz vi{e objektivnih razloga. prvobitni smisao termina ostao je isti i u Kraljevini SHS. pp. Osim toga.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. broj „dobrovoljaca” snabdevenih sumnjivim dokazima o u~e{}u u ratu se namno`io. islamizacija slovenskog stanovni{tva. Iako je priroda „albanskog odmetni{tva” u periodu 1908–1915. niti o tapijama”. 1977. obe}ala dovoljnu koli~inu obradive zemlje u znak priznanja za stupanje u redove njene vojske. str.2 U balkanskom slu~aju. 112. uzurpacije i prodaje nastavljeni.). ali se do po~etka Prvog svetskog rata relativno mali broj kolonista naselio zbog nepripremljenih uslova. oni su se bez mnogo straha useljavali u konfiskovane ku}e ka~aka3 „ne brinu}i mnogo ni o mogu}oj osveti. Lj. makedonsko pitanje itd.7 neki autori su u me|uratnoj kolonizaciji videli poku{aj ispravljanja istorijske nepravde. godine. 23. str. 172. New York. dojranskom i male{kom srezu „da se na taj na~in spre~i dalje upadanje Arnauta” iz Albanije. postojala je namera da se tzv. 325–327. antagonizma „neprijateljskog elementa”. Seobe srpskog naroda od XIV do XX veka. n. Harcourt Brace Jovanovich. srpska vlada je jo{ posle balkanskih ratova po~ela da sprovodi kolonizaciju zemlji{ta koje su napustili muslimani. Beograd. Beograd 2005.

Me|utim. Agrarna reforma u Jugoslaviji 1918–1941. napu{tene parcele iseljenika i zemlja oduzeta od odmetnika-ka~aka.11 Op{tine. mada je me|u njima bilo i penzionisanih slu`benika. tom 4. grani~ari. 225. `andarmi. Da bi podstakla naseljavanje.5% su ~inile privatne parcele. – Op{tine i kolonisti nisu smeli otu|iti dobijeno zemlji{te bez odobrenja Ministarstva za agrarnu reformu. 2000. Arhiv Jugoslavije (dalje: AJ).. izrazio `elju da se posveti zemljoradnji. 125. JOVANOVI] Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije. Milivoje Eri}. bilo 9. Vi{nji}. Sand`ak. str. str.10 Februara 1919. a 0. a po dobijanju saglasnosti postajali su vlasnici zemlji{ta. u nastavku pisma on iznosi i „rezervni zahtev” – da mu se izda „dozvola za put oko sveta” od koje bi. Od gospodina do seljaka. ~etnici. tj. str. Zagreb. 74-51-72. 6. 27 . trebalo staviti ta~ku na postoje}i haos. Zakon o kolonizaciji kojim je preciziran kriterij za definisanje kategorije „velikog poseda”. propalih trgovaca. Kosovo i Metohija u Kraljevini SHS). 3–7. dok je izmenama i dopunama iz juna 1933. pa je zatra`io od Dvorske kancelarije zemlji{te u Povardarju i kredit za nabavku poljoprivrednih sprava. cela dr`ava imala koristi. bila da se nasele „nacionalno zaslu`ni i provereni elementi”. str. 1929. „Makedonija me‡u Balkanskite i Vtorata svetska vojna (1912–1941)”. Beograd. Skopje. Pismo Jerneja [inigoja Dvoru od 13. str. 22. 26. 5. Od predvi|ene povr{ine za naseljavanje do 1928. na pet godina. Samo na teritoriji Agrarnog povereni{tva u Pe}i je 1919–1939. 2002. gradovi i kolonisti su mogli zatra`iti eksproprijaciju odre|enih parcela ukoliko su imali razra|ene planove zidanja stambenih objekata. Skoplje. Uglavnom je deljena neobra|ena dr`avna zemlja.8% je pre deobe pripadalo dr`avi. 1958. kao i Savez agrarnih zadruga. 86. str. Otu|enje velikog poseda sprovodio je sreski poglavar po odluci velikog `upana.7% je bilo „trajno napu{teno zemlji{te”. 131–133. a maja 1922. hvale}i se svojim jugoslovenstvom. posle ~ega bi dr`ava odre|ivala otkupnu cenu „vi{ka” zemlji{ta koje bi bilo oduzeto za potrebe agrarne reforme. 163–165. – Do 1935. izbeglice i partijski aktivisti. 387. Mil.8% op{tinama. Ivan Katarxiev. prir.14 Pri odre|ivanju subjekata agrarne reforme glavnu re~ je vodio sre9 10 11 12 13 14 Adam Pribi}evi}. sreskih i op{tinskih prireza na tri.2% posedi crkava i manastira. Privreda Ju`ne Srbije. izdeljena je svega polovina. Beograd. Sarajevo. ratni dobrovoljci. optanti.674 ha trajno napu{tenog (ka~a~kog) zemlji{ta. R. donete su Prethodne odredbe za izvo|enje agrarne reforme. pretvorena u zakon. Jugoslovenska dr`ava i Ju`na Srbija 1918–1929 (Makedonija. kako ka`e. 1925.V.. 1996. pa i avanturista i pustolova. 1933. Istorija na makedonskiot narod. a skoro ~etvrtinu zemlje ~inila su „bezvlasni~ka imanja” koja su muslimani trajno napustili. a tokom naredne bud`etske godine skoro 24 miliona!13 Kolonisti su po naseljavanju osloba|ani dr`avnih poreza – okru`nih. Gavrilovi}. od definitivno ograni~enog zemlji{ta 43.12 Uredba o naseljavanju ju`nih krajeva je 1931. dr`ava je iz bud`eta obezbedila besplatan prevoz i gra|evinski materijal: samo 1921. Naredba o definitvnom utvr|enju objekata i subjekata agrarne reforme. Vladan Jovanovi}. Proces je sprovodilo Ministarstvo za agrarnu reformu preko Vrhovnog agrarnog povereni{tva u Skoplju i njegovih podru~nih povereni{tava. ^. a od 1928.9 Jedan Slovenac iz Gorice je. izdvojeno je {est miliona dinara.

V red. zemlja masovno deljena dobrovoljcima sa Skopske Crne Gore i komitama. 1926. 52. Skopje. 28. n. br. ^asopis za prou~avanje. str. 5. 1982. 362–363. str. 2–3. 90. zemlju su dobijali oficiri. bio tako sna`an da im je vlast iza{la u susret boje}i se socijalne revolucije. 1922. str. 7–10. Z. LXXVII red. sast. a pozama{ne parcele su dobijali i sami sreski na~elnici i tako postajali „novi begovi”. – Prilepski na~elnik D. 1925. 21. izdao proglas kojim je obe}ao obradive povr{ine „za slobodne seljake u slobodnoj dr`avi”.19 Sli~ne stvari de{avale su se i u strumi~koj oblasti. pa je tako tokom 1926.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 436–437. [krijelj pi{e da je {iroka i brza akcija srpske kolonizacije Povardarja sprovo|ena na {tetu seoskog stanovni{tva koje je „iz dna du{e mrzelo srpskog kolonistu”. a docnije pomo}nik vrhovnog agrarnog poverenika u Skoplju. 3. sast. nije smelo biti dr`avnih ~inovnika. Trifunoski. 1926. Red`ep [krijelj. sast. istovremeno ih pozivaju}i da se strpe dok vlada ne re{i agrarni problem. a mnogim ljudima zemlja je oduzimana zbog „nepravilne kupovine” od Turaka. 24.17 Istina. 1928. 25. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraljevine SHS. str. Pale{utski. str. n. 74-51-72. 62. R. listovi 193. 1991. „zaslu`ni gra|ani”. godine dobilo jedva petinu od ukupno razdeljene zemlje. me|u kojima. biv{i sudija sarajevskog apelacionog suda. Podgorica.21 Iako su naseljenici unapredili tehniku rada. 208. 23. bar deklarativno. Stevanovi} je dobio 10 ha zemlje na kojoj mu je radilo 16 prilepskih porodica. Glasnik INI. Sreten Vukosavljevi} je slu`bovao u Makedoniji kao poverenik i podsekretar za agrarnu reformu. str. 2–3. LXIX red.20 Potenciraju}i fenomen mr`nje. regent Aleksandar je januara 1919.15 Zanimljivo je da su o kolonizaciji najiscrpnija svedo~anstva ostavili ljudi koji su bili rukovode}i deo njenog mehanizma. Etni~ki promeni vo Makedonija (1913– 1995). Stojan Kiselinovski. „Ekonomskata polo`ba na makedonskite selani me‡u dvete svetski vojni”. ski poglavar koji je putem periodi~nih revizija proveravao pona{anje naseljenika. 327. 92. u~itelji i ~inovnici. br. prezentaciju i za{titu kulturno-istorijske ba{tine Bo{njaka/Muslimana. seoski Albanci i va15 16 17 18 19 20 21 Naredba o definitivnom utvr|enju objekata i subjekata agrarne reforme. Jovan F. 11. Almanah.18 Me|utim. sast.. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraljevine SHS. 10. Prema nekim statistikama mesno stanovni{tvo je do 1925. a veleposednicima obe}avaju}i naknadu za zemlju koja }e im biti oduzeta. 194. Me|uratna kolonizacija Srba u Makedoniji. savetovao makedonske seljake da prisvoje zemlju svojih aga i begova „i tako stave dr`avnu vlast pred svr{en ~in”. Suprotno propisima. isti~u}i se pri podizanju dve velike naseobine: Vitomirice kraj Pe}i i Kara|or|evca na Vardaru. Skopje. Kolonizacija u Ju`noj Srbiji. Sarajevo. str.. sve{tenika i gostioni~ara. Srbima iz Vojvodine predlo`eno da sami odaberu mesto za naseljavanje. d. 27–28. Beograd. „Sand`a~ki Bo{njaci u Makedoniji (1918–1945)”. d. Janjetovi}. AJ.16 Vukosavljevi} je smatrao da je pritisak selja~kih masa na dr`avu posle 1918. K. kolonisti su u po~etku masovno dobijali zemlju koja je oduzimana od vlasnika sa regularnim papirima. str. 28 . Drugi je bio \or|o Krsti}. 2004. LXXV red. Beograd. \or|o Krsti}. 3. I sam Vukosavljevi} je kao visoki predstavnik agrarnih vlasti 1918. 22. Van~o Burzevski. 1926. str. 2000. pa je 1922. str.

godine i veliki broj molbi za dodelu zemlje. br. 74-51-72. d. Slu`beni list Vardarske banovine.000 nesvr{enih predmeta! Uprkos velikom poslu oko sre|ivanja zapu{tene birokratije. I lokalne vlasti su popreko gledale na doseljenike sklone oponiranju kako „kvare dobri doma}i narod”. a za novac je zemlji{te izuzimano iz kompleksa i vra}ano starim vlasnicima i selima. d. godine zateklo 111. Z. str. n. 74. l. listovi 362–365. Savez je ubrzo postao i paradigma korupcije. oko 40.27 Savez agrarnih zadruga Ju`ne Srbije je po mnogo ~emu bio kontroverzna ustanova. kojima su 22 23 24 25 26 27 28 29 A. str. 138. predlagao iseljavanje Albanaca u re`iji Saveza. tj. godine Savez se sastojao od 134 agrarne zajednice i 18 slobodnih zadruga. 103 od 22. a svi poslovi preneti su u nadle`nost Vrhovnog agrarnog povereni{tva u Skoplju koje je 1929. br.29 Tokom 1930. 28. 48. 9.25 Kod vrhovnog agrarnog poverenika bilo je 1930. nije im bila od ve}e koristi. d.22 * Zakonom o banskoj upravi ukinuti su svi uredi i direkcije dotada{nje agrarne uprave. manipulacijama pri nabavci gra|e i poljoprivrednih sprava.. 37-22-175.000 ~lanova. 33. 11. AJ. Pribi}evi}.28 Pored toga {to je politi~ki zloupotrebljavan. 113–115. 3. 2.26 Ipak. 29 . koji bi istovremeno bio zadu`en za otkup njihovih imanja i transfer u Tursku. 1931. 33. Krsti}. AJ. po redosledu podno{enja zahteva. Izuzetak su predstavljali oficiri koji su im pomagali iako im to nije bila profesionalna obaveza. br. Slu`beni list Vardarske banovine..000 nerealizovanih re{enja za dodelu zemlje koja datiraju iz 1920. 2. kupovinu semena i alata (Slu`beni list Vardarske banovine. n. d.V. JOVANOVI] Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije. uprkos lo{oj kadrovskoj organizaciji. ro{ki Turci su na kolonizaciju gledali kao na „nacionalno ugro`avanje”... – Do 1930.24 Ni ~injenica da je posao oko uba{tinjenja na podru~ju Apelacionog suda u Skoplju bio oslobo|en svih taksi. dr`ava je preko Saveza izdala naseljenicima 11 miliona dinara gotovine za zidanje ku}a. 377. Ministarstvo agrarne reforme je u Savez ulo`ilo 64 miliona dinara. 338. \. 3). osnovana je Terensko-tehni~ka sekcija za kolonizaciju koja je radila projekte navodnjavanja i izgradnje iseljeni~kih ku}a. Janjetovi}. 15. 1930. str. Pribi}evi}. 11... u praksi su kvalitetne parcele deljene br`e onome ko bi platio.23 Me|utim. proma{enim investicijama. A. 1930. n. Da bi se kako-tako zadovoljila pravda re{eno je da se zemlja deli hronolo{ki. str. – Na Kosovu je ~itav niz posrednika u~estvovao i zara|ivao na ovakvom poslu. 1930. n. Njen vi{egodi{nji upravnik Vasa [aleti} je 1936. sa preko 12. 15. str. Samo u periodu 1920–1926. nestalnost kolonisti~kih poseda i podela zemlji{ta po politi~kom klju~u doveli su do op{teg ose}aja neizvesnosti kod naseljenika na „njihovim” neuba{tinjenim posedima. str. naredba vrhovnog agrarnog poverenika br. str.

k. Me|utim. da se besplatno dele lekovi itd. odr`anom 30. ali i zaklju~eno da je dotada{nji na~in deljenja zemlje bio neadekvatan za „solidan ekonomski razvitak jedne porodice”. kreditiranju. u Kosovskoj Mitrovici saop{teno je da je u Ju`noj Srbiji postojalo 180 agrarnih zajednica. 67-28-258. 74-51-72. protivno svojim temeljnim principima. marta 1930. 9. Savez je. – Iako je rok za otplatu produ`en za jo{ godinu dana. Agrarni 30 31 32 33 AJ. Moravske i Zetske banovine. 1933. Zanimljivo je da je uo~i kongresa Saveza u Skoplju marta 1935. Izra`ena je zahvalnost ministru poljoprivrede na moralnoj i materijalnoj pomo}i. {to se naro~ito ispoljavalo u godinama svetske ekonomske krize.33 Pitanje isplate biv{ih vlasnika predstavljalo je direktan teret za dr`avni bud`et. vilu u selu Saraj i ~etiri miliona dinara gotovine! AJ. utvr|eno je da Savez agrarnih zadruga duguje Ministarstvu poljoprivrede skoro osam miliona dinara. uprosti i ubrza postupak uba{tinjenja. AJ. semena i ve{ta~kog |ubreta. AJ. da se otvore {kole. br. Savez je (bar deklarativno) radio na sme{taju naseljenika. 10. Savez agrarnih zadruga Ministarstvu poljoprivrede 11. 668. da dobiju povlastice pri kori{}enju dr`avnih {uma. 1936. l. [est godina kasnije odr`an je kumanovski kongres Saveza agrarnih zadruga koji je rezolucijom pozdravio vest da su vlada i parlament doneli odluku o otpisu naseljeni~kih dugova. pomagao i gradske naseljenike. nabavci poljskih alata. pa su i{li zelena{ima. Ministar je umoljen da ubrza pravo na uba{tinjenje kod onih koji su stekli zakonski rok. – Savez je tra`io da se porodicama dodeli jo{ zemlje. pa je tako skopskim kolonistima dodeljeno skoro 40 miliona dinara. Savez je prikupio svega 317.30 Prema pisanju bugarskog lista Makedonija jedino su kolonisti mogli biti ~lanovi Saveza agrarnih zadruga i po tom osnovu su osloba|ani da`bina i dobijali najplodniju zemlju. posedovao ku}u u Skoplju. besplatno razdele sadnice. pored kolonista po~eli pristupati i me{tani. – Za predsednika Saveza agranih zadruga Vasu [aleti}a se ka`e da je. uglavnom u vrednosnim papirima. 22. Rezolucija Kongresa Saveza agrarnih zadruga u Skoplju od 30. {to se vidi iz spiska njihovih zahteva. ministar poljoprivrede preporu~io dvorskoj kancelariji da ne {alje svog izaslanika. po{to bez prava svojine nije bilo ni mogu}nosti kreditiranja naseljeni~kih porodica. 306. 3. 74-51-72. Sofija. 306. iako neobrazovani biv{i pisar ko`arskog zavoda. omogu}avanje kreditiranja i obustava oduzimanja zemlje bili su neki od dr`avnih koraka koji su bili sra~unati na pove}anje naseljeni~kih kompetencija. l. oni nisu mogli ni da se zadu`uju kod Agrarne banke. Makedonija. Ipak.200 dinara. 719. kako naseljenici jo{ uvek nisu postali pravni sopstvenici zemlje. jer je na njemu vladina komisija trebalo da izvr{i „pregled celokupnog Savezovog rada i poslovanja”!32 Posle izvr{enog otpisa dugova od 1. 3789. organizovanju zajedni~ke prodaje proizvoda i sl. jula 1938. 1939. podi`u higijenski bunari. 38-505-657. 307.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 720. podizanju njihovih ku}a. ~ini se da vitalni problemi iz prethodnog perioda nisu bili re{eni. 30 . da se donese uredba o razdu`enju zemljoradnika prema svim poveriocima. izvr{i revizija re{enja kojima je zemlja oduzimana ili reducirana.31 Na kongresu agrarnih zajednica Vardarske. Osloba|anje od raznih da`bina.

22. 1939. ministar poljoprivrede je predlo`io otvaranje kredita kod Dr`avne hipotekarne banke u iznosu 12–15 miliona dinara. 12. godinu naknadno je uneta suma od 1. napravilo presek stanja. 67-28-256. 7. – Najvi{e spornih objekata bilo je u Bitolju i Strumici. AJ. Ministarski savet je odobrio zaklju~enje zajma od 15 miliona dinara kod Dr`avne hipotekarne banke za kupovinu privatnog zemlji{ta u Ju`noj Srbiji radi naseljavanja „na{eg zdravog nacionalnog elementa”. 1931.40 Jednom nase34 35 36 37 38 39 40 AJ. kada se vrednost pomenutih nekretnina izrazi u dinarima. Pov. str. 2723. dok su u bud`etu Ministarstva poljoprivrede za 1934/35. – Preporu~eno je da se izbegava kupovina zemlje blizu ve}ih varo{i jer je bila neuporedivo skuplja. naspram 2. dobija se dosta druga~ija slika: ukupna vrednost spornih objekata je iznosila 3. Po{to je suma bila simboli~no mala. na sednici od 23..9 miliona dinara. a oni se selili u obli`nje varo{i. 70-428-701. 67-28-262.37 Na osnovu Finansijskog zakona za 1939/40. Odeljenje dr`avnog ra~unovodstva je trebalo da isplati pet miliona dinara Dr`avnoj hipotekarnoj banci „za isplatu naknade biv{im vlasnicima ~iv~ijskih imanja u ranijim pokrajinama Ju`ne Srbije i Crne Gore”. mnogi kolonisti su dobijenu zemlju nelegalno prodavali i vra}ali se u rodni kraj. Janjetovi}.3 miliona dinara za otkup imanja.. 31. AJ. Pribi}evi}. 339). K. prema kome je u 24 varo{i i grada Vardarske banovine od ukupno 1. JOVANOVI] Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije.5 miliona. str.34 U predlog bud`eta Ministarstva finansija za 1932/33. 67-28-259. br. Me|utim. premda su u Debru i Radovi{tu skoro svi objekti progla{eni spornim. n. 31 . „pokrajinskim predrasudama i uskogrudo{}u samog dr`avnog aparata”. spornom zemlji{tu i objektima. d.36 Novembra 1938. Vrhovno povereni{tvo agrarne reforme u Skoplju je krajem 1937. dok je za otplatu anuiteta trebalo da poslu`e pomenuta dva miliona iz postoje}eg bud`eta ovog resora. – Time je „poni{tavan jedan od glavnih ciljeva agrarne reforme i kolonizacije” (Z. Ministarski savet je doneo uredbu kojom je ministar poljoprivrede bio ovla{}en da po vlastitom naho|enju raspola`e svotom od 1.148 „nespornih” i 736 „spornih”. 11. n. maja 1934.884 objekata bilo 1.35 I zaista. A. 161/37. AJ. 29. d.. 67-28-258. br. 107. na koliko je procenjena vrednost nespornih objekata. AJ. 1937. 96-21-70. 70-428-701. sudovi su utvr|ivali naknadu za oduzeta zemlji{ta. – U predlogu Ministarstva poljoprivrede se navodi da bi trebalo iskoristiti poja~ano iseljavanje muslimana i otkupiti imanja po ni`im cenama. ali i rentu koja je pripadala biv{em gospodaru.. AJ.38 Kada se radilo o tzv. ili su je naj~e{}e iznajmljivali muslimanskim veleposednicima. godinu izdvojena dva miliona za isplatu zajmova za otkup zemlji{ta i beskamatnih kredita naseljenicima.V. jul 1934.5 miliona dinara za otkup zemlje i nekretnina onih lica koja su nakon jugoslovensko-italijanskog sporazuma (mart 1939) zatra`ila italijansko dr`avljanstvo.39 * Pritisnuti tegobama naseljeni~kog `ivota.

. 21–24. 74-51-72. Apostolov. 1930. d. on je ponovo obi{ao selo avgusta 1930. u nju je ura~unavana gotovina ravna tr`i{noj vrednosti nekretnine! Naredbom je izri~ito nagla{eno da „trgovina sa dr`avnom zemljom ne mo`e se i ne sme dozvoljavati” i shodno tome je svakom kolonisti koji bi na ovakav na~in napustio i „ustupio” dr`avnu svojinu zapre}eno krivi~nim gonjenjem.42 Vrhovni agrarni poverenik u Skoplju je septembra 1930.. 88. n. Sprega ~inovnika i nekih narodnih poslanika u pla{enju kolonista raseljavanjem imala je ~esto politi~ku pozadinu. zbog ~ega je 1927. Po{to apeli nisu urodili plodom. Krsti}.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. oduzele vinograde i podelile ih osnovnoj {koli i privatnom licu. Krsti}. Sa druge strane. fond Vrhovno poverenstvo za agrarna reforma (121). 377. l. a zemlja stavljena na raspolaganje agrarnim vlastima za dalju deobu. AJ.41 Trgovina dodeljenom dr`avnom zemljom po~ela je jo{ sredinom 20-ih godina. ljeniku u Ilovici agrarne vlasti su 1933. nagla{avaju}i u svom izve{taju da se takva trgovina mora nemilosrdno sase}i u korenu. godine i kaznio dvojicu kupaca. n. d.45 U decentralizovanim i anarhi~nim agrarnim nadle{tvima korupcija i politi~ko me{etarenje su bili izgledniji.. AJ. 103 od 22. \. – U ugovorima ovih kupaca je utvr|eno da je pored standardnog „otkupa duga” prema Savezu agrarnih zadruga ispla}ena i suma od 40. nepravda mu je jo{ te`e pala kada je video da novi vlasnik vinograd izdaje drugome pod kiriju.43 Tokom inspekcijskih putovanja naro~ita pa`nja je obra}ana na selo Brvenicu u donjopolo{kom srezu. l. skrenuo pa`nju ministru poljoprivrede na pona{anje narodnog poslanika Veljkovi}a koji je u selu Ku~kovu 41 42 43 44 45 46 Dr`aven arhiv na Republika Makedonija (dalje: DARM). 373. \. str. doneo prili~no o{tru naredbu po{to je uo~eno da su kolonisti masovno sklapali sa kupcima „ugovore o ustupanju” u kojima je suma za otkup dugova prema agrarnoj zajednici prema{ivala stvarni dug. 74-51-72. a potom preprodavani mesnom stanovni{tvu po basnoslovnim cenama (A. Nikole Pa{i}a i Milana Stojadinovi}a. re{enje o dodeli zemlje bilo bi mu poni{teno. list 178. n. npr. Branova~ki im je predlo`io da tu`e one koji su im prodali dr`avno zemlji{te. On je jula 1932. 51–52). 1. str. po{to su neki od me{tana tvrdili da se veliki broj „tetovskih ~etnika” tamo naselio samo da bi trgovao dodeljenim zemlji{tem! Zastupnik vrhovnog agrarnog poverenika pukovnik Ivan Branova~ki (poznatiji kao stare{ina sokolske organizacije) je skrenuo pa`nju naseljenicima da se njihove me|usobne pogodbe ne}e va`iti bez re{enja vrhovnog poverenika. jed. d. 52. 32 .44 Ovakvi trgovci zemlji{tem su svakako mogli imati uzor i u samom vrhu dr`ave.46 Da „anacionalni elemenat nalazi neopravdanu za{titu kod narodnih poslanika” primetio je i vrhovni poverenik za agrarnu reformu pukovnik Velja Dimitrijevi}. Prema re~ima o{te}enog. izvr{ena prva ozbiljnija revizija. Istovremeno. str. tj. 378. arh. kut.000 dinara. naredba vrhovnog agrarnog poverenika br. 9. Postoje indicije da su posedi vode}ih dr`avnih funkcionera. kolonisti su bili zgodni kao sredstvo za pla{enje domorodaca na ~ije se glasove tako|e ra~unalo. kupovani jeftino.

vi{e ohridskih me{tana `alilo da je zemlja nepravedno deljena. 29-210. d. vre|aju}i koloniste.51 47 48 49 50 51 AJ. 8. Kao „branilac” dabiljskih starosedelaca pojavio se dr Fidan~evi} agituju}i protiv doseljavanja kolonista i brane}i „naru{ene ~if~ijske interese me{tana”. 580. 239. 234. pri ~emu su navo|eni istovetni razlozi („da se otarasimo zemljoradnje”). 898-900. DARM. \. 221. l. idi odakle si do{ao”. – Veljkovi} je ponavljao da je zemlja bila oteta od sirotinje kako bi se razdelila pukovnicima. 121-1-99. 219. 1932. premerila je vrbak Vase [aleti}a i podelila ga me{tanima! To je bio povod da se u selo zaputi pukovnik Branova~ki i poru~i da na „destruktivni rad” inspektora Stojanovi}a i poslanika Veljkovi}a ne treba obra}ati pa`nju. U izve{taju strumi~kog agrarnog poverenika se nagla{ava da je pisac svih tih zahteva bio advokat Gligor Dimitrijevi} koji je skupljao potpise lica „s konca i konopca da bi {to pompeznije izgledalo”. 1932. duvana i opijuma.. Kada se jedan naseljenik po`alio inspektoru kako mu Arnauti odnose sav usev sa dodeljene zemlje. AJ. predsednika op{tine i ~elnike Agrarnog povereni{tva. l.V.50 Aprila 1936. Da ironija bude ve}a. 121-1-97.. l. 35–36. zbijaju}i usput neslane {ale sa geometrima.. JOVANOVI] Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije. 121-1-99. 33 .47 I starosedeoci iz Dabilja su nerado gledali kako se u susedno Dragomirovo naseljavaju „nemoralni i neradni Dalmatinci”. 74-51-75. 121-1-98. U jednom trenutku je ~ak i sama ohridska op{tina poku{ala da iseli poslednjih 12 kolonista!49 Po{to se tokom 1932. to je radio zajedno sa inspektorom Ministarstva poljoprivrede ~ija je komisija trebalo da ispita nepravilnosti agrarnih organa pri deobi zemlje u bardova~koj i mirkova~koj op{tini.48 Kolonizacija u ohridskom i bitoljskom kraju trpela je neuspeh usled delovanja komita i izra`enog animoziteta domorodaca prema naseljenicima. agrarno povereni{tvo u Strumici bilo je pretrpano zahtevima grupa gra|ana da se isele u Bugarsku. Inspektor je rad komisije u potpunosti prepustio Veljkovi}u. Naime. 195. DARM. 121-1-99. ovaj ga je pitao: „Ko je tebe zvao da do|e{ ovamo. 22. Krsti}. podsticao albanske starosedeoce na otpor agrarnim vlastima. jer je selima brujalo kako je nekoliko kolonista silovalo stariju `enu koja je potom umrla. Gotovo svi podnosioci zahteva su naveli da imaju rodbinu u Sofiji. kao i niskim cenama `ita. 7. odlukom Dr`avnog saveta starosedeocima je bila oduzeta zemlja i oni su uz asistenciju `andarmerije morali da je napuste. l. 74-91-134. n. a da bi i simboli~no iskazala svoj stav prema kolonizaciji. l. vrhovni poverenik agrarne reforme ministru poljoprivrede 25. {to je albanske starosedeoce u Bardovcu ohrabrilo. dobijanjem zemlje slabog boniteta. – Radi regularnosti postupka raspodeli je prisustvovao zamenik vrhovnog agrarnog poverenika koji je pozvao interesente da se sakupe dan ranije i izvla~e kocku. l. l. str. Agrarno povereni{tvo u Bitolju je napravilo nove spiskove i ponovo organizovalo podelu zemlje za 298 porodica siroma{nih domorodaca. pa su po~eli da prikupljaju letinu sa oduzete zemlje. Komisija je demonstrativno radila u jednoj privatnoj ku}i gde je li~no primala agrarne interesente. te da im je `ivot u Vardarskoj banovini dodatno ote`an favorizovanjem kolonista „iz starih granica”. 205.

a njihovim „raspr{ivanjem” po jugu unapredi radna tehnika i edukuje domoroda~ko stanovni{tvo – ostala je u domenu propalog eksperimenta. Z. aktuelizovalo je potrebu da se nad njima sprovede neka vrsta „kulturne prinude”. ali je skopska hidrotehni~ka slu`ba uzalud bu{ila bunare po{to od vode nije bilo ni traga! Naviknuti na bolji `ivot. Janjetovi}. A. moralna i mentalna fizionomija prestale biti etni~ki prepoznatljive. 21. Pribi}evi}.. 121-1-99. d. 334. 1933. nad mesnim stanovni{tvom po~inili 151 nasilje. Me|utim. DARM.. Time su poja~avali ru`nu sliku o povla{}enim kolonistima koji `ive „na teret znoja domorodaca”.. nagrizaju njegov moral. te{ko snala`enje u sredini nepoznatih dru{tvenih obi~aja i pravnih uredaba – slabe u po~etku naseljenikovo samopouzdanje. vremenom su se u gu{}e naseljenim krajevima brisale individualne razlike. 9. iako su se u ju`ne krajeve doseljavali i Vojvo|ani i Slovenci. pa su li~na. Pribi}evi}. ali ve}im delom su po{teni i ispravni zemljoradnici”. 1927. Pribi}evi}. str. Naj`e{}u kampanju vodila je sofijska Makedonija koja je pisala o tome kako je dr`ava potro{ila preko 200 miliona dinara naseljavaju}i ~etnike i Crnogorce u Makedoniju.).. str. Bugarski listovi su kolonizaciju Vardarske Makedonije predstavljali veoma agresivnim tekstovima. ose}aj osamljenosti me|u tu|im svetom. 38-505-657. Sofija 22. tada{nji sekretar Vardarske banovine.57 Naselje Nova Batanja je bilo sastavljeno od srpskih optanata iz okoline Segedina. n. n. „samo je gor{tak progutao ledinu i ostao `iv”. d. 249. 132–133. d. str. kolonisti su do 1932.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.55 Adam Pribi}evi} je smatrao da je u ono vreme bila potrebna ve}a hrabrost zaputiti se na Kosovo.. Beograd.”54 * Ideja da se pripadnici nacionalnih manjina presele sa severa na jug zemlje i time broj~ano oslabi manjinsko stanovni{tvo na severu. – Prema pisanju Makedonije. na moral kolonista je svakako presudno uticao splet nepovoljnih okolnosti u kojima su se na{li: „Neute{ni izgled prazne pustolovine. {to su navodno potvrdili \or|o Krsti} i ^eda Jankovi}.. u Drenicu i Metohiju nego u Ameriku. koji su dobijali ne{to ve}e parcele. naj~e{}e preru{eni u „torbare”. @ivko Topalovi}. Makedonija. d. 198 ubistava i 35 „detoubistava”. 34 . str. nesavladiva ~e`nja za starom sredinom (. 52 53 54 55 56 57 AJ. A.56 Negativno iskustvo sa crnogorskim kolonistima koji su prodavali ma{ine i klali stoku dobijenu od agrarnih vlasti. Prema njegovim re~ima. str.. Privredni problemi Juga. n. 101. jer su redovno izazivali konflikte sa domorocima.52 U agrarnom povereni{tvu se smatralo da su razni agenti. A. opisuju}i je kao „varvarstvo” sra~unato na efikasno „posrbljavanje”. U tom duhu je naseljavanje „temperamentnih i nasrtljivih dinaraca” ju`no od Skopske Crne Gore smatrano kontraproduktivnim..53 Sa druge strane. sistematski sejali mr`nju izme|u starosedelaca i kolonista „koji nisu svi cve}ke. l. n. 113.

l. 603. „pre~ani” su se ve} 1926. 1019. Naime. U napadu komitske ~ete Jovana Brla ubijeno je 20 kolonista. „nacionalisti-dobrovoljci” iz nerodimskog i gnjilanskog sreza su se veoma o{trim. kako jednom dr`avljaninu dolikuje”. 2. 74-91-135. – Selo je prvu ~esmu dobilo tek 1928. Marta 1936. u mitraljeskoj vatri stradalo 56 starijih me{tana sela Garvan. i Ministarstvo poljoprivrede je izdalo naredbu kojom je trebalo nagraditi strumi~ke kontra-~etnike.. l. 88. 121-1-100. a oktobra iste godine pojavio se i spisak „zaslu`nih ljudi” koji nisu imali dobrovolja~ka uverenja. str.65 Ovakva upozorenja imala su naro~itu te`inu s obzirom na ~injenicu da su kolonisti regularno snabdevani oru`jem preko Saveza agrarnih zadruga. 1936. 294. DARM.61 Najmanje sre}e imali su Bosanci i Li~ani koji su 1922. – Oko 40% su bili Kraji{nici. l.. 121-1-102. l. AJ. ali im je. gotovo prete}im tonom obratili knezu Pavlu tra`e}i da im se dodeli obe}ana zemlja. [kolu su sazidali od sopstvenih sredstava. – Aprila 1939. Dobrovoljci su zahtevali da im se hitno dodele parcele „radi spasa nacionalizma” i da bi im se povratila „nada u pobedu neprijatelja”. l.60 Dalmatinci iz sinjskog. Vardar. n. 284. LV red. godine. 20. a ostali su i dalje nadni~ari kod lokalnih Albanaca. sve cevi bile propale. naselili Kadrifakovo u Ov~em Polju. l. d. izdata je naredba za dodeljivanje zemlje svim „kontra-~etnicima” strumi~kog sreza koji su se borili protiv komita. 121-1-105. 35 . trebalo dati zemlju u dopunu prilikom revizije liste siroma{nih domorodaca!64 Bilo je i dosta nezadovoljnih naseljenika koji su se ose}ali izigranim. a 20% Korduna{i i Crnogorci. AJ. br. 10. 121-1-106. J. 554. a da bi sagradili i crkvu po~eli su od 1937. 205. 1923. Tek posle slu~aja u 58 59 60 61 62 63 64 65 J. pri ~emu je stradala ~itava porodica Oluji}. doselili i osnovali kraj Prilepa koloniju Aleksandrovo. 1702. Februara 1934. 13316/104.V.59 Kara|or|evac je bio tipi~no dinarsko naselje u Donjem Povardarju u koje su ve} 1919. n. 1935. pa su 1931. Trifunoski.62 U spomen na `rtve masakra Kadrifakovo je preimenovano u Oluji} (danas Josifovo).63 Oktobra 1930. AJ. pa je po~etkom marta 1923. Arhiv SANU. str. 1. vratili u Vojvodinu. Trifunoski. oni su se tamo doselili kako bi u~estvovali u „trebljenju” ka~aka i komita (za {ta im je obe}ano zemlji{te). po~eli da se naseljavaju ratni dobrovoljci. str. 74-221-316. jo{ 55 ~lanova pododbora Udru`enja ~etnika u Strumici je zatra`ilo zemlju i dobilo je po naredbi Ministarstva poljoprivrede.. kninskog i benkova~kog sreza su se 1923. br. str. JOVANOVI] Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije. 11. 5. u Novu Batanju po~ele da se doseljavaju siroma{ne srpske porodice iz Dobrud`e. 288-289. 74-51-72. da skupljaju priloge u `itu. 35–37. str. Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraljevine SHS. l. „Dobrud`anci” su se zahvaljivali vrhovnom povereniku za agrarnu reformu {to im je preko Crvenog krsta obezbedio vagon hrane. d. Kadrifalkovo i Tonatarci.. 10. uz obe}anje da }e biti „poslu{ni i susretljivi u svakom pogledu. Vlada je anga`ovala za odmazdu Udru`enje protiv bugarskih bandita. sast. po re~ima pukovnika Branova~kog. 29–30. 3. ali su ve} 1933.58 Februara 1932.

film-sklad.71 66 67 68 69 70 71 Jugoslovenska dr`ava i Albanci. Trsta i Gorice) kupilo je u Bistrenici 391 ha zemlji{ta za 1. jedan broj Slovenaca se iselio „iz verskih razloga”. shodno principu da se kolonistima ju`no od Skoplja otpi{u dugovi. 30. 20. inventar i stoku bila potrebna jo{ tri miliona dinara. iako nisu odmah isplatili novac. pozivao svoje saplemenike da umesto u Ju`nu Ameriku. http://www.66 Kolonizacija „ju`nih krajeva” nije privla~ila samo srpsku sirotinju iz pasivnih krajeva Jugoslavije. da dr`ava preuzme 80% njihovih dugova. Slovenci su i dalje kupovali zemlju. izve{taj dopisnika CPB od 28. Slovenci su procenili da su im za izgradnju ku}a. njihova zajednica imala u posedu 1. 6. 750–759.68 Sva imanja u selima Bistrenica i Dubljane otkupila su 1929. Te{ko}e sa kojima su se susretali slovena~ki naseljenici spre~avale su aklimatizaciju i prilago|avanje novim `ivotnim uslovima. AJ. 36 . podnela tu`bu protiv bistreni~ke zadruge. knj. pa su Slovenci ponovo tra`ili od dr`ave da im pritekne u pomo}. 11. – Dr`avna hipotekarna banka je 1936. zbog ~ega se zadruga obratila za pomo} dr`avi kako bi naselila nove interesente. labskom srezu. str. u srednjem toku Vardara. 2. 845. 1931. ovoga puta od Saveza agrarnih zadruga. ~ime je njihova zajednica zaokru`ila zemlji{te ovih seoskih atara. – I ljubljansko Jutro je 1932. Tra`ili su da se. 8. 719. 1932. 2006. – Prema pisanju sofijske Makedonije istarski Slovenci su naseli na propagandu tamo{njih orjuna{a o Makedoniji kao „raju Ju`nih Slovena”. – Banka je gre{kom proknji`ila ovu transakciju kao razdu`ivanje kod Saveza agrarnih zadruga! AJ. 3. 1931. 1936. 825. Oko 40 ~lanova Agrarne zajednice izbeglica iz Julijske krajine (Istre. 21. tako da je 1936.69 Me|utim. donelo promotivni tekst o naseobini slovena~kih kolonista u Ju`noj Srbiji. zbog ~ega se izvestan broj vratio u zavi~aj. 2. ministar poljoprivrede im je izdejstvovao otplatu u vi{e godi{njih rata. dok. 18. List slovena~kih iseljenika u Argentini je 1930. doneta je odluka da se i oni razoru`aju.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 67-28-258. 38-418-569. `iveli su Pomaci koji su svoju zemlju prodali Agrarnom savezu za 20% realne cene i iselili se u Tursku. 67-28-258. iza|e u susret i Bistrenici. 23. dok. AJ. str. 5. pa po{to im je propao poljoprivredni eksperiment zemlju su ponudili na prodaju Ministarstvu poljoprivrede. 7. Molba Agrarne zadruge iseljenika iz Julijske Krajine u Bistrenici na Vardaru za preuzimanje i otpis dugova. 38-505-657. Da bi dobili kompaktno zemlji{te i izdelili ga svojim „nacionalno svesnim” ~lanovima.7 miliona dinara i naselilo se.4 miliona dinara. 7. Poslednju ratu koju su dobili kolonisti su iskoristili da otkupe preostala imanja Turaka iz Bistrenice i Dubljana. gde su srpski naseljenici masovno prodavali oru`je Albancima. nestajanje starog nacionalnog identiteta i prihvatanje novog. pa su re{ili da podignu kredit kod Privilegovane agrarne banke u Beogradu koji bi otpla}ivali deset godina. AJ. Slovenski tednik. 6th Festival of Slovenian Film. prvo trojica privatnika. 10. krenu put Makedonije i Dojrana!67 U Bistrenici.si/html/festival2003/en/programme/official-selection/separations/. 9. 1932. ali i dug od 4.358 ha zemlji{ta.70 Pedesetominutni dokumentarni film Mirana Zupani~a „Separations” (2003) baziran je na izjavama predstavnika tri generacije ovih naseljenika i portreti{e dramati~an imigrantski `ivot. 1930. Buenos Aires. 1936. tj. Tokom zime 1935/36.

– Od 3.72 Ministar poljoprivrede je maja 1934. siroma{ni gradovi. AJ. najvi{e kolonija niklo je upravo na Kosovu (u gra~ani~kom. 1. n. 192. opti~ka varka i la` lokalnih skorojevi}a koji su. iz Ministarstva poljoprivrede su u Ministarski savet po~ele stizati urgencije i molbe da se ostatak novca {to hitnije isplati. 5. neve{ta i slaba radna snaga. 1930. jer se nisu naselili u zakonskom roku. zbog ~ega je zna~ajan teret padao na same iseljenike (u Prizrenu je u{e{}e dr`ave u izgradnji iznosilo 65. d. 1934.73 U formularima za molbe je stajalo da molilac „nipo{to ne dolazi radi zemlje dok ne bude pozvat”. bilo oko 2. Juna 1932. A. 13968/37.. ve} su se prvo naseljavali. gde je sagra|eno i najvi{e naseljeni~kih ku}a. l.V. ali zato u Uro{evcu svega 5.000 samostalnih naseljenika (tzv. a potom ~ekali da im se dodeli zemlja. 1933. 5233. br. l. 96-13-49. narodni poslanik iz dojranskog sreza je po`urivao isplatu novca koji je gr~ka vlada ve} bila uplatila. Kada je gr~ka vlada polo`ila u ime naknade za njihova pokretna imanja 1.. Oni su vi{e puta tra`ili da se u pravnom smislu izjedna~e sa (povla{}enim) dr`avnim kolonistima. – O imovini koju su optanti ostavili u Gr~koj svedo~ile su pod zakletvom njihove kom{ije u upravnoj zgradi |ev|elijske op{tine. – Na njihovoj skopskoj konferenciji od 29. govorio o ja~anju pokreta siroma{nih porodica iz pasivnih krajeva dr`ave i izbeglica iz Albanije i Italije koji nisu ~ekali na regularnu proceduru.76 Nepovoljno podneblje. samovla{}e policije i poreskih organa – nikako nisu li~ili na dobro~instvo dr`ave. Dimitrije Be{irevi} ministru poljoprivrede 20.8%. AJ. mnogima poni{tena re{enja o naseljavanju. Pribi}evi}. 23. 38-505-657.74 Iako je dr`ava formalno sputavala doseljavanje bez procedure. u Vardarskoj banovini je krajem 1929.75 Prema podacima iz maja 1937. 43 familije gr~kih optanata su se jo{ 1925. jer je i njima prema Zakonu o naseljavanju ju`nih krajeva sledovala besplatna zemlja. padali u „ma|iju veli~ine” dive}i se i veli~aju}i sve oko sebe.78 Ameri~ki list Boston 72 73 74 75 76 77 78 AJ. sa druge strane.. pomo}nik ministra poljoprivrede Ministarskom savetu 25. 102–107. labskom i vu~itrnskom srezu). Izbeglice iz gr~kog dela Makedonije. 6. izneti su predlozi za stvaranje Udru`enja samostalnih naseljenika i osnovan odbor za izradu rezolucije u koji su u{li Vasa [aleti}. niti ravnomerno. prema re~ima Adama Pribi}evi}a. l. 1932.8 miliona dinara.631 ha „odmetni~kog imanja” nije bilo neobra|enih parcela. 13. DARM. 1929. AJ. br. ministar poljoprivrede Ministarskom savetu. Pravda. Fama o „bogatom Kosovu” bila je. 19. autokolonista). 37 . Br. Budu}i da je preostalo zemlji{te bilo niskog boniteta. 187. ~ak 22% izdeljene zemlje bilo je neobradivo. 121-3-61. 67-28-261.5%). 189. l. 2. samostalno naselile u oblast \ev|elije i Dojrana. ministar poljoprivrede je ukazao na „pogodan momenat” usled poja~anog iseljavanja muslimana u Tursku i Albaniju koji su svoje iseljavanje uslovljavali prodajom imanja i ku}a. 1934. 7. JOVANOVI] Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije. Dimitrije Be{irevi}. tj. 96-15-54. – U~e{}e dr`ave u finansiranju izgradnje ku}a nije bilo apsolutno. iznena|eni sopstvenim uspehom. dok su. 121-3-3. 67-28-259. 12.77 Uprkos tome. str. 121-3-63. Stevan Karamata i Ilija Vasi}. manji deo je prisvojio Savez agrarnih zadruga u Skoplju na ime kratkoro~nih kredita koji su izdavani izbeglicama. K. koji su samoinicijativno dolazili na jug i kupovali imanja. 1. po{to su izbeglice bile u o~ajnom stanju. AJ. maj 1937. 34001. 121-3-62.

tj. Science Monitor od 2.000 ha zemlje na potezu izme|u puta Prizren–\akovica–Pe} i reke Drim. izvr{ena je sistematizacija podataka o naseljenicima prema njihovoj nacionalnosti i veroispovesti. n. AJ. godine bilo ne{to preko 6. 12–14. 38-505-657.355 rimokatolika (6. naro~ito Saveza agrarnih zadruga u Skoplju.261 porodica: 79 80 81 82 83 AJ. 96-21-69.80 * Rekapitulacija broja naseljenika nastala u Ministarstvu poljoprivrede zanimljiva je iz vi{e razloga. ~injenica da su podaci upore|ivani sa „|eneral{tabnom kartom” mo`e ukazati na naru~ioca ove statisti~ke prezentacije.607 porodica. 6. Prvo.89%) i 5.83 Zvani~ni podaci Vrhovnog povereni{tva agrarne reforme pokazuju sli~ne podatke sa specifikacijom zemlji{ta i ne{to druga~ijim strukturiranjem kolonista. u Metohiji je naseljeno 1. u „ju`nim krajevima” je do 1940.000 doma}instava i do 40. str. 11 iz Zetske i ostatak sa teritorije Vardarske banovine. U obzir je uzeto 47 srezova i to dva iz Moravske banovine. Prema veroispovesti. Z.692 Srba (89. Spisak kolonija na teritoriji Ju`nih krajeva od 8. pisao je o kolonizaciji Metohije kao najvrednijem aktuelnom poduhvatu jugoslovenske vlade. tvrde}i da je tamo do 1940.4 ha po ~lanu doma}instva. AJ. 87. Rekapitulacija. i drugo.743 ljudi.27%).. spreman da primi preko pola miliona ljudi! Samo u jesen 1931. 38 . Janjetovi}. me|u kolonistima je bilo 82.68%). 1930.508 naseljeni~kih porodica. str. d. Trifunoski.388 pravoslavnih (93. zapo~eo je novi talas oduzimanja zemlje od Albanaca u pograni~nim krajevima. pri ~emu im je ostavljano svega 0. iz ~ega se mo`e zaklju~iti da su naseljeni~ke porodice dobijale u proseku 8 ha zemlje. 9. 1940. Trifunoski olako idealizuje rad tada{njih dr`avnih ustanova. Od toga je bilo 78. godine u „ju`nim krajevima” je bilo 1. {to tako|e mo`e imati veze sa „naru~iocem” i politi~kim okolnostima uo~i Drugog svetskog rata. d.82 Jovan Trifunoski je izbrojao 110 novih kolonisti~kih naseobina samo na podru~ju potonje SR Makedonije. te da je kolonizacijom i agrarnom reformom bila obuhva}ena 48. obnavljanju automobilskih puteva i aboliciji ka~aka ova oblast postala „perspektivan kolonisti~ki centar”. – Uprkos svojim kvalitetnim antropogeografskim istra`ivanjima. J..TOKOVI ISTORIJE 3/2006.1%).811 Hrvata (10. prema podacima Vrhovnog agrarnog povereni{tva u Skoplju iz 1940. 67-28-264.04%) i 240 Slovenaca (0.79 Ve} od 1936. – Ne`eljeni rezultati kolonizacije o~ito su naterali vlasti da na ovaj na~in uni{te osnov albanske egzistencije i primoraju ih na iseljavanje.000 kolonista. 331.400 porodica iz Crne Gore: podignute su im tipske ku}e i dodeljeno preko 20. Prema ovim podacima (koji nisu uklju~ivali 268 porodica kojima je Ministarstvo poljoprivrede kupilo zemlji{te).81 Sa druge strane.078 kolonija u kojima je `ivelo 19. godine bilo naseljeno 17. 8. ~ime je poja~ano antidr`avno raspolo`enje kod Albanaca. te da je zahvaljuju}i preduzetoj irigaciji terena. n.

313 2.504 4./ 28.462 4.126 / 33.913 3.616 / 10.245 467 / 10.165 Prizren 32.121 156 / 204 228 / 3.058 2..319 AJ.867 / 5.982 55 / 283 53/13.V.174 / 9.489 Skoplje* 153. Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije.679 / 142.567 2./ha) od od uz strane strane pomo} dr`ave naselje.593 5.792 181 13.940 UKUPNO 381.341 K.070 2. autokolonistima (porodica/hektara) 8. domorocima.591 1.476 2.582 / 88.451 ? / 57.723 19 / 43 40 / 106 22 /37 .823 611 / 6. ekonomijama (ust.217 186 73. optantima.008 1.159 / 62.905 / 20. dobrovoljcima.266 / 52. godine./ 3. I Z D E LJ E N O Selima za Za ha utrine puteve (sela/ha) (ha) SAGRA\ENO KU]A NEIZDELJENO Hektara Kolonistima.611 1.033 675 17.115 289 / 430 1.062 17.712 ^iv~ijama./ 4.265 374 1.310 6.803 18.248 .512 46 / 71 57 / 250 21 /112 . 96-15-57.266 12 / 12 38 /94 10 / 110 . XI 1940. stvarnim sopstvenicima (porodica/ha) Narodnim osnovnim {kolama ({kola/ha) Javnim ustanovama i ugledn.178 16. Izra|eno u Tehni~kom odseku Vrhovnog povereni{tva agrarne reforme u Skoplju na dan 11. Statisti~ki pregled obavljenih radova do kraja oktobra 1940.930 230 / 1.dr`ave nika Pe} 112.891 998 1./ha) Vojsci i `andarmeriji (br.493 56 / 100 101 / 6.498 22 / 99 2.. POVERENI[TVO do 1940.350 2.024 89 118 207 Uro{evac 41.345 7.588 30.604 133 127 32. Mitrovica 41.878 / 19. (*Agrarno povereni{tvo u Skoplju je obuhvatalo sve agrarne ispostave na prostoru Makedonije) 39 .659 / 10./ 7. JOVANOVI] Uzeto za AGRARNO svrhe agr.

doneta je odluka da se poja~a kolonizacija u Vardarskoj banovini zbog ~ega je u Beograd doputovao Pavle Jovovi}. Prema pisanju bugarske Zore od 17. 10. Istina.556 ha je trebalo izvr{iti tzv. premda je uredbom o otpisu naseljeni~kih dugova koju je donela Stojadinovi}eva vlada njihova obaveza umanjena za 80%. sa dosta entuzijazma pravilo kalkulacije o predstoje}im radovima u narednoj godini.737 ha).86 Me|utim. Na 40. pustog i trajno napu{tenog zemlji{ta (20. reambulaciju radi uba{tinjenja interesenata na dodeljenom zemlji{tu (71% takvog zemlji{ta se nalazio na teritorijama povereni{tava u Pe}i i K. a na Kavkazu 90. 25.000 dinara. 11. 121-1-117. u Pruskoj svaki kolonista dobijao bespovratnu pomo} od 120. nekad su i vanredne okolnosti komplikovale zemlji{ne odnose.3 miliona dinara.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. prilikom ravnanja terena su izbrisani tragovi granica parcela {to je ote`alo proces isplate naknade. 38-716-895.564 bezvlasni~kih ku}a i placeva po varo{ima i gradovima. ka~a~kog. Kanada.000 dinara. zauzela zemlju 34 koloniste. – Najve}i broj novih ku}a trebalo je izgraditi na podru~jima agrarnih povereni{tava u Pe}i. naseljavanje Ju`ne Srbije je imalo nagla{enu nacionalnu notu. dok je na 200. 1940. Skoplju i Uro{evcu. Da bi se kolonizacija privela kraju. na jednu naseljeni~ku porodicu je izdato oko 10.000 dinara kredita. dok se najvi{e bezvlasni~kih objekata koje je trebalo prodati nalazilo na teritoriji Skoplja (87%). dok je npr. Mitrovici). 96-15-57. Kanadi 160. 40 . 3. rukovodstvo skopskog agrarnog povereni{tva je i u novembru 1940.260 novih naseljeni~kih ku}a. 557-560. Program predstoje}ih radova za 1941. l. AJ. 10.84 Uprkos izbijanju Drugog svetskog rata i njegovom izglednom {irenju na Balkan. Kavkaz). U planu je bila i prodaja 1. Me|u prioritetima su bili sprovo|enje postupka uzimanja za agrarne svrhe tzv. l. DARM. vrhovni komesar za kolonizaciju. 121-1-115. Avgusta 1939. 563. kao i gradnja 14. 1937. – U tu akciju su bili uklju~eni sreski agrarni sudovi i Vi{i agrarni sud u Skoplju. Vreme. ~ini se da je jugoslovenska kolonizacija bila najjeftinija.786 ha trebalo sprovesti postupak izdvajanja minimuma pre|a{njim vlasnicima ~ija je zemlja do{la pod udar agrarne reforme. tj.87 * 84 85 86 87 AJ. godinu. 38-716-895. AJ. Zato su naseljenici Juga dugovali ukupno 93. Iako su vlasnici formalno ostajali u posedu svojih imanja i bili oslobo|eni svih poreza i prireza.351 ha) i deoba raspolo`ivih povr{ina. vazduhoplovna komanda je prave}i pomo}nu pistu aerodroma u Petrovcu.85 U pore|enju sa sli~nim kolonizacionim poduhvatima toga doba (Argentina. premer povr{ina „stavljenih pod udar” agrarne reforme (167.000. agrarne vlasti i Savez agrarnih zadruga su ubrzali likvidaciju agrarne reforme forsiranjem uba{tinjenja naseljenika. 1940.

Stoga je Vardarska banovina 1930–1938. Paris. samo su ~etvorica obi{la ju`nu pokrajinu. nije dobila ~vrste i ukorenjene ~uvare novopripojenih. \. La Fédération Balkanique. Stefanovi}. 98. kolonizacioni proces je ~esto bio direktan podstrek za izvo|enje skupih hidrotehni~kih radova.90 Vasa [aleti} je kao upravnik Saveza agrarnih zadruga izjavio marta 1936.. 18-20. Uprkos tome. 84. po{to su u po~etku mnoge kolonije nicale na bezvodnom zemlji{tu. \. Nr. malo pomogla koloniste.89 To je bilo jasno i velikom `upanu bregalni~ke oblasti koji je jo{ 1927. 11. 87. smatrao da je dotada{nji tok naseljavanja do`iveo krah. jer se od ukupnog broja naseljenih porodica do kraja 1928. d.94 U prvim godinama diktature me|u agrarnim poverenicima su dominirali skoro isklju~ivo pukovnici (^emeriki}. d. Prema \. – U op{toj `urbi oko naseljavanja osnivane su kolonije na pogre{nim lokacijama. Spisak izvr{enih hidrotehni~kih radova 1930–38. 114. kn. Ga}e{a. Pale{utski. n.. od 23 ministra agrarne reforme. 19–20. Janjetovi}. ulo`ila oko 3. a jo{ manje starosedeoce.. regulaciju re~nih tokova i vodosnabdevanje. na teritoriji Vardarske banovine. 1930. str. prili~no uspe{no politi~ki trgovala do izglasavanja Vidovdanskog ustava. str. 343.. Branova~ki). {to je bilo u suprotnosti sa njegovim ranijim idejama o suzbijanju bugarske propagande i „presa|ivanju pitomog i prilagodnog srpskog elementa” umesto bugarskog stanovni{tva. Agrarna reforma i kolonizacija su veoma brzo od socijalno-ekonomskog i nacionalnog poduhvata srozane na politikantstvo. godine zadr`alo u kolonijama svega 45%. 37-22-175. 41 . koja je bila vitalno ugro`ena agrarnom reformom. Skopje. 10081/7. str. AJ. Ivan Katarxiev. JOVANOVI] Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije. 544. Krsti}.91 @ak Ansel. d. DARM. d. Jacques Ancel. N. 74. ^ak je i begovska oligarhija. Dimitrijevi}. 1928. Vreme na zreewe. 104. Erd`elije i Marinog Sela. n. te da je naseljavanje Srba me|u pola miliona Albanaca bilo gre{ka. 97. kako je agrarna reforma bila „to~ak bez osovine”. 1. l. koliko ih se smenilo u prvoj deceniji jugoslovenske dr`ave. n. – „Dr`ava koja je zbog siroma{tva. – Krsti} je Vranjance i Piro}ance smatrao najpodesnijim „za asimilaciju Makedonaca”. Agrarni problem u Makedoniji i Staroj Srbiji. – Ovu izjavu treba shvatiti kao prilog njegovoj tezi o neodlo`nom iseljavanju Albanaca u Tursku. „Sumaran pregled agrarne reforme na Balkanu”. Makedonskoto nacionalno pra{awe me‡u dvete svetski vojni (1919–1930).93 Istina. M.88 ^injenica je da ovaj proces nije zadovoljio ni dr`avu ni same naseljenike. br. 26. La Macédoine. Krsti}. n..5 miliona dinara u melioraciju i asanaciju zemlji{ta. l. {to je bio jedan od razloga raseljavanja Nove Batanje. koji je sa toliko `ara pisao o modernizaciji Makedonije u doba Kraljevine SHS.. lo{e organizacije i nespremnog ~inovni{tva. dok su se ostali vratili u zavi~aj!92 Pri sagledavanju bilansa kolonizacionog poduhvata. n. 119-6-2.. son évolution contemporaine. Krsti}u kolonizacija u Makedoniji je imala prete`no ekonomski karakter. 11. str.V. francuski geograf i akademik. Z. treba imati u vidu da je do sredine 20-ih godina iz dr`avnog bud`eta godi{nje izdvajano preko 30 miliona dinara samo za isplatu rente biv{im vlasnicima zemlje koja je obuhva}ena agrarnom reformom. str. d. str. ali se ~ini da su sa vi{e odgovornosti pristupali poslu nego 88 89 90 91 92 93 94 Arhiv SANU. K. p. prete`no manjinskih teritorija”. 1977. ali i korupcije i stran~arstva. 362. morao je priznati da je op{ti rezultat kolonizacije bio pora`avaju}i.

jer se novi re`im distancirao od rezultata kolonizacionog poduhvata koji je sprovodila jugoslovenska monarhija. Veleposednici su izgubili najve}i deo poseda i za to dobili neadekvatnu i zakasnelu od{tetu. d. koji je za koloniste predvi|ao izvesne kompenzacije u 95 A. str. d. revolucionarna savezna vlada je donela tzv. 97 Leo Schnore. dok su rezultati nove etni~ke mape poni{teni Drugim svetskim ratom. pa su moralno slabiji zahvatali gde su mogli dok im se dr`avne jasle ne bi izmakle. kao i o~ekivani efekat privrednog procvata. – Pribi}evi} je ~itav proces naseljavanja i hvalisanje dr`ave „kako nije upropastila kolonistu” slikovito uporedio sa situacijom u kojoj otac odvodi svoje dete propalom zanatliji. „Social morphology and human ecology”. 620–634. 17.”. briga i pretnja za {krtu birokratiju. marta 1945. uhlebio i ~oveka od njega na~inio!” 96 V. 111. Skopje. dok su obeshrabreni kolonisti postali teret. sklono ~estim promenama. zaklju~ili su da ~esto i ve}e zajednice mogu biti homogenije od manjih ukoliko njihovi ~lanovi imaju „ograni~eni kontakt”. usvojile i Zakon o reviziji kolonisti~kih odnosa u Makedoniji. i „Dobrud`anci” iz Nove Batanje su zavr{ili u bugarskom logoru u Mustafinu.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 29. civili. ako se ra~una postotak povr{ine obuhva}ene agrarnom reformom. Pribi}evi}. homogenost „ju`nih krajeva” je izostala. 30. pp. kako tvrdi Pribi}evi}. 138. 96–98. Trifunoski.99 Posle Drugog svetskog rata 15. I kada bi kojim ~udom dete ~ak i napredovalo. 276. op{tine su bile nezadovoljne zbog gubitka prihoda. Kolonizacija i dekolonizacija na Makedonija. – U dva navrata Bugari su do temelja spalili ov~epoljsku koloniju Krivodol. 134.96 Kada su sociolozi posmatrali odnos izme|u uve}anja populacije i rasta diferencijacije me|u njima.770 srpskih porodica ostalo je bez prava povratka na Kosovo.95 Makedonski istori~ar Van~o Burzevski tvrdi da staru Jugoslaviju nije ni{ta tako sna`no kompromitovalo kao agrarna reforma. 42 . Burzevski. 100 Sima M.98 Iluzija o dobrim namerama Bugarske koju su gajili starosedeoci je i{~ezla ve} 1942. otac bi se ponosno busao u grudi: „Vala sam ga othranio. 2004. da bi krajem leta bili preba~eni u Srbiju. str.. Otuda se i samo ~inovni{tvo ose}alo ugro`enim i nestalnim. The Serbs. nove vlasti su ve} po~etkom avgusta 1945. a oni ostali „fakti~ki sopstvenici bez re{enja”. n. 18. u procesu naseljavanja nije bilo ni kontinuiteta jer ju je sprovodilo politi~ko telo – ministarstvo. – Postojala je naredba da se do septembra 1941. Tokom bugarske okupacije kolonisti su stavljeni van zakona: pored ubistava naseljenika sprovo|eno je njihovo sistematsko raseljavanje. 98 J. ]irkovi}. 99 Van~o Burzevski. 1997. dok je u Erd`eliji kraj Strumice osnovan logor za koloniste. n. American Journal of Sociology 63 (1958).. 153 kojom je srpskim kolonistima zabranjen povratak na imanja. Maja 1941. Blackwell Publishing. te da je prostor Makedonije bio najizlo`eniji kolonizaciji u ~itavoj dr`avi. Odluku br.97 Uprkos vi{e nego ograni~enom kontaktu izme|u naseljenika i starosedelaca. str. str. sva srpska doma}instva isele u Srbiju sa pokretnom imovinom. Pored toga {to nije bilo neophodnog „duha misije”. pp. kada je nastupilo op{te otimanje zemlje. Iako ta odluka nikada nije formalno ukinuta.. Metohiju i u Makedoniju.. „Ekonomskata polo`ba.100 Naime. 86–89.

JOVANOVI] Tokovi i ishod me|uratne kolonizacije.. 10% Croats).. Mo{a Pijade izjavio kako bi javnost trebalo hitno pripremiti za Zakon o reviziji. Together with native families. In spite of problems of updating the persistently fluctuating number of settlers the state administration was facing. 102 DARM. subjected to the Turkish administration. Since the majority of settlers were unskilled farmers. septembra 1945) donela re{enje. as the mentally and climatically maladjusted settlers. Kolonizacija i dekolonizacija. dok je 306 naseljenika koji su izgubili pravo povratka u Metohiju. changing the national structure of the district that was being increasingly left by both Turks and Albanians.. – Burzevski tvrdi da je nakon njegovog teksta u Borbi od 1. officials' tyranny. Kosovo and Metohia was a result of both socioeconomic and political needs of non-consolidated Kingdom of SHS/Yugoslavia. l.508 settler's families registered in 1.101 Prema dokumentu iz septembra iste godine svega 3. 43 . faced numerous obstacles: inadequate supply.. whereby a fifth of the total number of houses built up was funded by the state. Burzevski. 8. granted a land themselves as well. 6. Registar ranijih kolonista sa Kosova i Metohije za koje je Me{ovita komisija za reviziju (obrazovana re{enjem Ministarstva kolonizacije DFJ od 15. 201-216. whose undisguised national ambitions were vindicated by the ethnic structure of settlers (90% Serbs. Their moral was 101 V. there were more than 19. the land property generally granted to a settling family (some more than eight hectares of non-cultivated land).000. 97. 121-3-68. str. tako|e preusmereno u Vojvodinu. svesno raspaljuju}i nacionalisti~ke porive ustalasane javnosti. Vojvodini.352 „biv{a kolonista” je dobilo pravo da se vrati na svoja imanja na Kosovu i Metohiji. persisting Komita guerilla actions. 106.102 Summary Settlement of Macedonia. Kosovo and Metohia between Two World Wars – Course and Outcome Settlement of Macedonia. 1945.078 settlements throughout the so-called Southern Territories in 1940.. was not enough to satisfy their existential necessities. the initial enthusiasm simmered down soon. at the same time.V. the final number of families directly included in the settlement and land reform processes amounts more than 48. koji je zaista i donet ve} posle dva dana! Uo~i raspada SFRJ srpski komunisti~ki vrh je pokrenuo medijsku i politi~ku kampanju protiv ovog zakona. and „South Slav Heaven” and „cheep settlement” as well. starting from the Balkan Wars. was paid by the settlers themselves. and the like. The purpose of settling mostly Serbian population throughout the regions which had been. was the intended realization of two objectives: establishing of masses of the poor from underdeveloped parts of the state and. arriving to the „Southern regions”. The price of a „Rich Kosovo” stereotype. However. natives' dissatisfaction.

44 . No wonder that more than half the total number of settlers got back home by 1928. crucially influenced by bad public security atmosphere.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. causing numerous far reaching consequences in both political and economic domains. A social agony was not dealt with but was only deepened instead. by weakness of the state administration and by lack of both continuity and „mission spirit”.

1) »1921/1928« 323 (497. ki je bila zabrisana po Radi}evem priznanju vidovdanske ustave in dinastije Kara|or|evi}. ko so poslanci Jugoslovanskega kluba v Narodni skup{~ini nastopili z odlo~no akcijo za reformo dav~nega sistema. na~elnik Slovenske ljudske stranke. teolog in politik. Spri~o ve~insko katoli{kega slovenskega prebivalstva v multikonfesionalni dr`avi je pomembno oporo politi~nemu delovanju Slovenske ljudske stranke predstavljala Katoli{ka cerkev in {tevilne kulturne organizacije v okviru katoli{kega gibanja. je slovenske politi~ne 1 Anton Koro{ec (1872–1940). Karizmati~ni in avtoritarni na~elnik Anton Koro{ec1. ki je stranko vodil v letih 1917–1940. Slovenska ljudska stranka je bila v obdobju med obema svetovnima vojnama predstavnica slovenskega politi~nega katolicizma in najvplivnej{a slovenska politi~na stranka. V Mariboru je {tudiral bogoslovje in bil leta 1895 posve~en v duhovnika. na katero je vezala idejni agens – avtonomisti~ni dr`avnopravni program. V centralisti~no urejeni Kraljevini Srbov. leta 1905 pa je doktoriral iz teo- 45 .UDK 329.1) »1921/1928« POBUDE SLOVENSKE LJUDSKE STRANKE ZA POENOTENJE DAV^NE ZAKONODAJE PO SKLENITVI SPORAZUMA PA[I]–RADI] LETA 1925. Dr Mateja RATEJ Filozofski institut Nau~noistra`iva~ki centar SAZU Ljubljana APSTRAKT: Avtorica se v prispevku ukvarja s politiko Slovenske ljudske stranke po sklenitvi sporazuma Pa{i}–Radi} poleti 1925. Hrvatov in Slovencev (dalje: Kraljevina SHS) je vir njene politi~ne mo~i predstavljala u~inkovita gospodarska mre`a strankinih zadru`nih organizacij. Stranka je svoj kulturni program osredoto~ila na prizadevanje po pre`etosti vsega zasebnega in javnega `ivljenja s katoli{kimi vrednotami.3 (497. ko je ustavno vpra{anje izgubilo zna~aj osrednje referen~ne to~ke v politi~nem diskurzu. S tem so dejavno pripomogli k ponovni polarizaciji politi~nih strank.

Ljubljana 2002. The Catholic Church and Political Parties in Europe. Slovenski politi~ni katolicizem s posebnim poudarkom na razvoju dogodkov na [tajerskem med leti 1923 in 1929. V letih 1918–1919 je bil podpredsednik jugoslovanske vlade in minister za preskrbo in obnovo ter gospodarstvo in rudarstvo. ko je to po jugoslovanskem dr`avnem zedinjenju 1. 517–520. Za poslanca Narodne skup{~ine je bil izvoljen v letih 1923. Ta najvplivnej{a stranka v dr`avi. avgusta 1918 pa za predsednika Narodnega sveta za slovenske de`ele in Istro. interese oz. ki so v obdobju med obema svetovnima vojnama predstavljali osrednji notranjepoliti~ni problem jugoslovanske dr`ave. leta 1924 minister za prosveto in bogo~astje in leta 1928 minister za notranje zadeve. Maja 1917 je bil v dr`avnem zboru izvoljen za predsednika Jugoslovanskega kluba. Ljubljana 1980–1991. decembra 1918 prenehalo delovati. Porijeklo. maja 1917 prebral Majni{ko deklaracijo. Slovenski parlamentarizem 1927–1929. Ivo Banac. v imenu katerega je 30. glavna zagovornica (uzakonjenega) narodnega in dr`avnega unitarizma. Slovenski biografski leksikon. New Jersey 2000. ki je zahtevala zedinjenje vseh jugoslovanskih de`el habsbur{ke monarhije v samostojno dr`avno telo pod habsbur{ko oblastjo. Zgodovina katoli{kega gibanja na Slovenskem. Anka Vidovi~ . Sre~o Drago{. Miroslav Stiplov{ek. Oktobra 1918 je bil izvoljen {e za predsednika Narodnega Vije}a v Zagrebu. Carolyn M. Hrvatov in Srbov. maja 1914 pa predsednik Hrva{ko-slovenske zajednice. Princeton. doktorska disertacija. O politiki Slovenske ljudske stranke med obema svetovnima vojnama glej. leta 1909 pa je bil izvoljen tudi v {tajerski de`elni zbor. Katolicizem na Slovenskem. Confessions of an Interest Group. Warner. Ljubljana 1998. Pregled razvoja in dejavnosti mladinskih organizacij. Akomodacija ideologije politi~nega katolicizma na Slovenskem. Od majni{ke deklaracije do vidovdanske ustave. povijest. str. na primer. Po uvedbi diktature je bil v letih 1929–1930 minister za promet in nato za gozdarstvo in rudarstvo.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. vendar je Slovensko ljudsko stranko potrebovala za obvladovanje konfliktnih hrva{ko-srbskih odnosov. Catholic Politics in Europe. Mom~ilo Ze~evi}. 1925 in 1927. Leta 1906 je ustanovil katoli{ko Slovensko kme~ko zvezo za [tajersko. Mateja Ratej. Maribor 1997. V dr`avnem zboru je leta 1909 postal podpredsednik Slovenskega parlamentarnega kluba. Leta 1939 je bil izvoljen za predsednika Senata Kraljevine Jugoslavije. Decembra 1917 je bil v Ljubljani izvoljen za predsednika VLS. Branislav Gligorijevi}. Martin Conway. Ljubljana 1928. Od julija 1928 do januarja 1929 je bil kot prvi Slovenec predsednik jugoslovanske vlade. Parlament i politi~ke stranke u Jugoslaviji (1919–1929). London and New York 1997. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. decembra 1918.Miklav~i~. knjiga. Zagreb 1988. ki je politi~no prevladala med {tajerskimi Slovenci. Maribor 1977 (dalje: Ze~evi}. v katerem je ostal do razpada Avstro-Ogrske. oktobra 1918 razglasilo ustanovitev neodvisne Dr`ave Slovencev. je ostro nasprotovala slovenskim zahtevam po zakonodajni avtonomiji. Egon Pelikan. v letih 1920–1921 poslanec Ustavodajne in od leta 1921 do 1922 poslanec Zakonodajne skup{~ine Kraljevine SHS.2 logije. Narodnemu Vije}u je na~eloval do 3. Univerza v Mariboru 2004. Ljubljana 1994. Leta 1920 je bil minister za promet. V letih 1935–1938 je bil minister za notranje zadeve. Slovenska ljudska stranka). Mladina med nacionalizmom in katolicizmom. 2 46 . Avtonomisti~na prizadevanja skup{~in ljubljanske in mariborske oblasti za ekonomsko-socialni in prosvetno-kulturni razvoj Slovenije ter za udejanjenje parlamentarizma. naslednjo relevantno literaturo: Fran Erjavec. Socialni koncepti do druge svetovne vojne. politika. Ob dr`avni{kih funkcijah je bil v letih 1919–1920 poslanec v Za~asnem narodnem predstavni{tvu Kraljevine SHS. Slovenski ljudski stranki je na~eloval vse obdobje od nastanka jugoslovanske dr`ave do svoje smrti leta 1940. Slovenska ljudska stranka v beograjski skup{~ini. Slovenska ljudska stranka in jugoslovansko zedinjenje 1917–1921. Na volitvah 1906 je bil kot poslanec splo{ne kurije izvoljen v avstrijski dr`avni zbor. Beograd 1979 (dalje: Gligorijevi}). ki je 29. Jugoslovanski klub v parlamentarnem `ivljenju Kraljevine SHS 1919–1929. I. Andrej Rahten. v letu 1940 pa minister za prosveto. Ljubljana 2000 (dalje: Stiplov{ek). politi~ne interese stranke uresni~eval zlasti s sklepanjem politi~nih kompromisov s srbsko Narodno radikalno stranko. dru{tev in gibanj v liberalno-unitarnem in katoli{kem taboru v letih 1929–1941 v jugoslovanskem delu Slovenije.

januarja 1921 izvolili 42-~lanski ustavni odbor z nalogo. VIRI 13. februarja 1921 predlo`ili svoj ustavni na~rt. 42–43. Poslanci Ustavodajne skup{~ine so 31. Programi politi~nih strank). Le-ta je bila predvidena na podro~ju notranje. str. finan~ne in socialne politike ter pravosodja. {olstva.3 Za volitve v Narodno skup{~ino leta 1923 so v Slovenski ljudski stranki predstavili programsko bro{uro Sodite po delih! Vsem. Hrvatov. Seja na~elstva SLS. v vsaki od avtonomnih pokrajinah pa bi oblikovali tudi pokrajinske skup{~ine in njim podrejene vlade. 47 . Tajni{tvo Slovenske ljudske stranke. Poslanci Jugoslovanskega kluba – leta 1919 oblikovanega parlamentarnega poslanskega kluba Slovenske ljudske. 70–76. V podro~je pristojnosti pokrajinskih skup{~in bi spadal administrativni nadzor nad organi pokrajinske samouprave. Predvideval je delitev Kraljevine SHS na {est avtonomnih pokrajin (Srbija.5 3 4 5 Gligorijevi}. gradbeni{tvo.M. Ze~evi}. kmetijstvo (posebej pri izvedbi agrarne reforme) ter na podro~ju izobra`evanja in verskih zadev.. Hrvatov in Slovencev. Jurij Perov{ek. da preu~i ustavne predloge. str. sprejemanje pokrajinske zakonodaje in pokrajinskega prora~una ter razpolaganje s pokrajinskim premo`enjem. str. Stra`a. rudarstvo. Slovenija s Prekmurjem). 60. Bunjevsko-{oka~ke in Hrvatske pu~ke stranke – so zahtevali sprejetje ustave z dvotretjinsko ve~ino in na podlagi samoodlo~be Srbov. Med zakonodajne pristojnosti pokrajinskih skup{~in bi sodila organizacija uprave in sodstva. Hrva{ka in Slavonija z Med`imurjem. obrambno in deloma finan~no politiko. Besedilo ustavnega predloga je vsebovalo avtonomisti~ne dr`avnopravne zahteve. zdravstva in socialne politike. str. ki so dobre volje! Ka`ipot slovenskim volivcem v boju za slovensko samostojnost. 22. Poleg tega bi pokrajinski parlament nadzoroval razvoj gospodarstva. 363 in 388–389. RATEJ Pobude slovenske ljudske stranke za poenotenje. za obrt. 48. 45–46. Sodite po delih! Vsem. Na podlagi pravice do samoodlo~be slovenskega naroda so zahtevali revizijo ustave in preureditev dr`ave na temelju {iroke politi~ne. trgovino. 104. ki jih je Slovenska ljudska stranka sprejela v svoj program. gospodarske in kulturne avtonomije. 1922. Slovenska ljudska stranka. Programi politi~nih strank organizacij in zdru`enj na Slovenskem v ~asu Kraljevine SHS (1918–1929). str. Bosna in Hercegovina z Dalmacijo. Skupne dr`avne zadeve bi urejal osrednji parlament. Vojvodina. 77–79. gozdarstvo.4 Program je predvideval federativno dr`avo Slovencev. Srbov in Bolgarov s skupno zunanjo. Ustavnemu odboru so 12. kar je bila pomembna nadgradnja strankinega ustavnega na~rta iz leta 1921. 2.. ^rna gora. 12. Ljubljana 1998 (dalje: Perov{ek. ki je bil oblikovan v okviru {ir{ih ustavnih predlogov Jugoslovanskega kluba. 357–358. ki so dobre volje! Ka`ipot slovenskim volivcem v boju za slovensko samostojnost. ki so jih poslanci v skladu z za~asnim poslovnikom predlagali v razpravo. str. opredelitev razmerja med Katoli{ko cerkvijo in dr`avo z dolo~itvijo cerkvenih pravic in dol`nosti ter {olska zakonodaja. od katerih bi vsaka imela svojo pokrajinsko skup{~ino in pokrajinsko vlado kot najvi{ji izvr{ni organ pokrajinske samouprave. Stiplov{ek. Ljubljana 1923.

4. p. posebno ako bolni Pa{i} umrje. 1925. 29. Slovenec. Koro{ca o polo`aju. Izjava dr. se je prvi zavedel velikih politi~nih sprememb. str. kot se ka`e. 1. Klub se pribli`uje – radikalom« –. je opisal zgodovinar Lojze Ude v katoli{kem mese~niku Socialna misel: »Ker bi v bistvu. 1. Glavni 48 .).). str. marca 1925 po pooblastilu Stjepana Radi}a na seji Narodne skup{~ine nepri~akovano prebral izjavo vodstva Hrvatske republikanske selja~ke stranke. Franjo @ebot.) klub mogel v vlado. 200–201 in 203. I. ki je v temeljih spremenila politi~na razmerja med parlamentarnimi strankami. p. 12. Politi~ki sukobi u Jugoslaviji 1925–1928. v: Socialna misel. str. str. radikali pod Pa{i}evim vodstvom ne popustili. knjiga. Beograd 1974. str. 101. 3. str. str. za uresni~itev politike narodnega sporazuma pa je predvidelo sodelovanje tako z opozicijskimi kot z vladnimi strankami. ki z bistrim o~esom in toplim srcem obsega vso na{o raznoliko dr`avo ter resno ra~una z bitnimi potrebami in zahtevami hrvatskega in slovenskega naroda. str. 3. politiko opozicijskih strank pa je ocenil kot nedisciplinirano. ki jih je prina{ala Radi}eva izjava. Jugoslavija izme|u dva rata. Zagreb 1961 (dalje: ^ulinovi} I. 7. Slovenski narod. 3. Dnevnik. Anton Koro{ec je julija 1925 v zasebnem pogovoru z ljubljanskim {kofom Jegli~em govoril o mo`nosti vstopa Slovenske ljudske stranke v vlado v primeru smrti 80-letnega Nikole Pa{i}a – »Upa (Anton Koro{ec. 3. Na{a Stra`a. saj je edini izmed voditeljev Bloka narodnega sporazuma in kme~ke demokracije zavrnil politiko Hrvatske selja~ke in Narodne radikalne stranke kot neiskreno in dvoli~no. Dve politiki. *** Predsednik Hrvatskega selja~kega kluba Pavle Radi} je 27. ki bi jih morali vojevati s ~udovito nedostopnimi nasprotniki v ministrskem svetu. j. Pri tem je glavno oviro predstavljal njen vodja Nikola Pa{i}. Vodstvo je stranko preimenovalo v Hrvatsko selja~ko stranko. t.« Nad{kofijski arhiv Ljubljana (dalje: NAL). glede revizije ustave. 29. 3.6 Kot ka`ejo reakcije na~elnika najvplivnej{e slovenske politi~ne stranke – Slovenske ljudske stranke – Antona Koro{ca.« Ovire. 1. O pri~akovanju pozitivnih politi~nih sprememb po smrti Nikole Pa{i}a je marca 1925 pisal {tajerski poslanec Slovenske ljudske stranke Franjo @ebot. op. zato so v Slovenski ljudski stranki intenzivno takti~no pribli`evanje Narodni radikalni stranki na~rtovali po umiku radikalskega prvaka iz aktivne politike. da bi se mogel iz milieja balkanskega politika dvigniti na vi{ino dr`avnika. 1.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. v posameznih odborih. str. 77–78 in 104. slovenski ministri posebej pa {e z dr`avnimi podtajniki. op. Gligorijevi}. 1925. medtem ko je Josip Hohnjec ob praznovanju Pa{i}evega osemdesetega rojstnega dne zapisal: »Pa{i} je fizi~no prestar. 1925. Josip Hohnjec. stali slovenski vladni zastopniki pred celo vrsto trdih bojev.8 Anton Koro{ec se je med razgovori za sklenitev opozicijske 6 7 8 Ferdo ^ulinovi}. vezani na vidovdansko ustavo. Kako je sedaj v Beogradu?. 17. 1925. l. Beseda k sedanji politi~ni situaciji. bi. str. pa bo na{ (Jugoslovanski. 2. Dr.7 Pristop Slovenske ljudske stranke k Bloku narodnega sporazuma in kme~ke demokracije je bil povezan s prizadevanji strankinega vodstva za izbolj{anje pogajalskega polo`aja v odnosu do Narodne radikalne stranke in za vstop v vlado. da bodo radi~evci kmalu nemogo~i. 19. na katere bi Slovenska ljudska stranka naletela v primeru vstopa v vlado Nikole Pa{i}a. 30. Anton Bonaventura Jegli~. Izolacija slovenskih klerikalcev. priznalo legitimnost vidovdanski ustavi in dinastiji Kara|or|evi}. 1925. Slovenski gospodar. Sku{ali bodo Radi}a speljati na led. Koro{ec o polo`aju. Na{a Stra`a. (Novi) Domoljub. Nade`da Jovanovi}. 1925. 1925. 1. V/1926. Ob Pa{i}evi osemdesetletnici. Lojze Ude. 470–474 in 476. 7.

Koro{cu. 1926. str.M. Stenografske bele{ke Narodne skup{~ine Kraljevine Srba. 4. Koro{ca o politi~nem polo`aju v dr`avi na seji vodstva SLS. 49/22. 1. Seja voditeljev opozicionalnega bloka. V letih 1929–1931 in 1935–1938 je bil ~lan jugoslovanske delegacije v Generalni skup{~ini Dru{tva narodov v @enevi. v letih 1922–1925 je bil zaposlen pri Zadru`ni zvezi v Ljubljani. V letih 1927–1928 je bil dvakrat minister za socialno politiko. 1925. Ljuba Jovanovi} pri dr. 40. str. Slovenec. {t. 6. Glej tudi: Govor dr. Od leta 1929 do 1944 je bil dekan Tehni{ke fakultete v Ljubljani. 198–199. 11. Slovenec. pravnik in politik Slovenske ljudske stranke. zveze neuradno sestajal s predsednikom Narodne skup{~ine in radikalskim politi~nim zaveznikom Ljubomirjem Jovanovi}em. 7. 1925. 43. str. Kandidati za volilno okro`je Maribor–Celje. Opozicionalni blok kompakten. 1. 1. str. v letih 1929–1931 pa tudi ~lan dr`avnega zakonodajnega sveta. A. redno zasedanje. Med drugo svetovno vojno je vodil lastno politi~no skupino proti okupatorju. str. Josip Hohnjec je v imenu vodstva Slovenske ljudske stranke sredi aprila 1925 ocenil. redno zasedanje. Gospod Koro{ec no~e v koalicijo z radikali. 1. Glej npr. Sodobna socialna etika. 496–501. 1925.9 Skupni interes vodij politike narodnega sporazuma. Antona Koro{ca. Glej tudi: Govor Antona Su{nika ob sprejemanju deklaracije vlade Nikole Pa{i}a. Slovenec. Sociolo{ke in gospodarske osnove. 10. 1. str. Opozicijskem bloku in Bloku narodnega sporazuma in kme~ke demokracije. 1. 1925. 1925. Jutro. K. 2. leta 1920 je bil izvoljen v Ustavodajno skup{~ino. Prvo svetovno vojno je pre`ivel kot vojak v avstro-ogrski vojski. Ljubljana 1994. 1. 1. Jutro. Jutro. Zgodovinska seja radikalne stranke. Veli~asten zbor zaupnikov SLS v Mariboru – govor dr. 218 in 220. 1925. 17. 14. Andrej Gosar (1887–1970). 3. 22. IV/1925. bil novembra 1944 aretiran in do junija 1945 interniran v tabori{~u Dachau. Slovenec. str. str. 15. str. Uvodnik. 14. zastopal je okraja La{ko in Prevalje. 550–558. str. Andrej Gosar. 1925. 1925. 1925. (= Koro{ec Anton). str. Slovenec. Klerikalci bi radi v vlado za vsako ceno. 4. 1. 9. je bil tesno vezan na politi~no mo~ in sodelovanje Hrvatske selja~ke stranke. Ob dvanajsti uri?. 15. 1. str. 1925. 20. Stenografske bele{ke Narodne skup{~ine Kraljevine Srba. 1925. Brez mo`nost javnega delovanja (predvsem publiciranja) je po vojni predaval na ljubljanski univerzi. str. 2. 9. Hrvata i Slovenaca.: Govor Ljubomirja Jovanovi}a ob sprejemanju deklaracije vlade Nikole Pa{i}a. {t. str. str.. 1925. str. 1. 9. kar se je v Slovenski ljudski stranki odra`alo v takoj{njem odmiku od blokovske politike po izjavi Pavla Radi}a v Narodni skup{~ini. 1925. 6. Slovenec. 52/25. 1. str. po vojni pa se je posvetil politi~nemu delovanju. 1925. 5. 12. Slovenec.. v: Socialna misel. ker je ta stranka plod dolgotrajnega dela v argumenti na{e zahteve po {iroki zakonodajni avtonomiji. l. 1925. kjer je tudi predaval. str. 21. 2. 1. ki je bila od skup{~inskih volitev leta 1923 opredeljena kot sodelovanje strank v Federalisti~nem. Slovenec. Pozor na severno mejo!. Govor Antona Koro{ca na seji vodstva SLS. 14. 1925. 26. na skup{~inskih volitvah leta 1925 in 1927 pa je bil ponovno izvoljen v Narodno skup{~ino. A. Slovenec. Na{a Stra`a. RATEJ Pobude slovenske ljudske stranke za poenotenje. Ljuba Jovanovi} pri Pa{i}u. 6. 1. 3. 1. da je politika Bloka narodnega sporazuma in kme~ke demokracije glede na notranjepoliti~no situacijo v dr`avi resda najprimernej{a. str. str. 1. 2. 7. 9. Slovenec. Po prevratu leta 1918 je bil pri De`elni vladi v Ljubljani zaposlen kot strokovnjak za socialna vpra{anja. 1. marca 1925 na razpravi o prora~unskih dvanajstinah v dalj{em politi~nem uvodu podal stali{~e stranke o spremenjenih politi~nih razmerah in med drugim povedal: »Slovenska ljudska stranka nima razloga menjati svoj program in pa svojo taktiko. 1925. Komunike {ir{ega opozicionalnega bloka. 26. str. Blok sporazuma in nova konstelacija. 4. 9 10 11 49 .10 Poslanec Jugoslovanskega kluba Andrej Gosar11 je 31. Slovenec. Andrej Gosar. toda ne edina mo`na pot za uresni~itev ideje narodnega sporazuma. 1925. 6. Hrvata i Slovenaca. Va`na seja opozicionalnega bloka. 2. 6. Slovenec. Slovenec.

lepo bogato literaturo. Govor Lju- 50 . 1/1927– 1928. 1. ki imamo narodno kulturo. Komunike opozicije. str. junija 1925 na seji vodstva stranke v Celju med drugim dejal: »Dr`avno edinstvo torej sprejemamo. 1925. str. Slovenec. 9. dr`avi. /…/ Ako nagla{amo svojo narodnost. Nam je te`ko. sprejeti na kongresu Demokratske stranke 14.« 8. Okrepitev opozicijskih vrst v Narodni skup{~ini s 70 hrva{kimi poslanci bi mo~no vplivala na polo`aj vlade. februarja 1926 je v razpravi o prora~unu za leto 1926/1927 v Narodni skup{~ini prav tako spregovoril o nesprejemljivosti narodnega unitarizma za slovenski narod: »Vam Srbom je lahko govoriti o narodnem edinstvu. 496–501. Govor Antona Su{nika ob sprejemanju deklaracije vlade Nikole Pa{i}a. Dnevnik. {t. 6. 1. 7. redno zasedanje. doktorska disertacija. moramo naglasiti. nam je te`ko. 1925. 4. da je kot pogajalsko izhodi{~e namesto svojega avtonomisti~nega dr`avnopravnega programa iz leta 1921 sprejelo raz{irjeni na~rt o samoupravah16 Vojislava Marinkovi}a za ~im ugodnej{o izvedbo oblastne samouprave v Sloveniji. Hrvata i Slovenaca. /…/ Vedno smo stali na stali{~u. 49/22. 6. Predstavniki Demokratske stranke so decembra 1925 formalno odklonili federativno dr`avno ureditev in v svoj program sprejeli na~rt o {irokih samoupravah Vojislava Marinkovi}a. 7. 11. str. Slovenec. Komunike {ir{ega opozicionalnega bloka. Univerza v Mariboru. {t.«12 Predstavnike Slovenske ljudske stranke je zavezoval sporazum opozicijskih strank. Slovenec. 1–2. hkrati pa je bila tak{na interpretacija glede na formulacijo besedila mo`na. 5. Prora~unski govor dr. 1. Mogo~e bi tudi jaz tako govoril. Ve~ o tem glej: Mateja Ratej. Antona Koro{ca. ki imamo narodno zgodovino. 1925. kot jo je predvidevala ustava. str. 1925. ampak samo dobiti. 2.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. ni jasno oblikoval zahteve po reviziji ustave. 2. Slovenec. Glej npr. 1925. Prva skupna akcija po oblikovanju Opozicijskega bloka je bilo prizadevanje za verifikacijo poslanskih mandatov Hrvatske republikanske selja~ke stranke s skup{~inskih volitev leta 1925. Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini Srba. ~e bi bil Srb. 73. 1. str.: NAL. v: Mladina. zato je bila akcija del politi~ne taktike in rezultat mnenjskih usklajevanj voditeljev {ir{ega Opozicijskega bloka. da moramo prenehati biti Slovenci.14 Ob poudarjanju dr`avne enovitosti (toda zavra~anju narodne)15 je v ospredje politi~nih prizadevanj vodstva Slovenske ljudske stranke stopilo delovanje za diskreditacijo politike Stjepana Radi}a in pribli`evanje politiki Narodne radikalne stranke tako.17 12 13 14 15 16 17 Vladna ve~ina sklenila velike nove davke. 1. da smo tudi mi za dr`avno edinstvo. kratkomalo odklanjamo. Opozicijonalni blok kompakten. ki je. Lojze Ude. str. 465. Stenografske bele{ke Narodne skup{~ine Kraljevine Srba. 2004. 19. Vi nimate ni~esar izgubiti. Slovenski politi~ni katolicizem s posebnim poudarkom na razvoju dogodkov na [tajerskem med leti 1923 in 1927. Hrvata i Slovenaca. zato so {e naprej podpirali prizadevanje hrva{kih poslancev za verifikacijo poslanskih mandatov13. Anton Bonaventura Jegli~. str. mi s tem ne moremo sogla{ati. 1925. Beograd 1970. 9. str. 1. 40. str. ~eprav je `alostna. Slovenec. da smo Slovenci narod zase. vendarle lepa. Na~elnik Slovenske ljudske stranke je 7. 18. Branislav Gligorijevi}. ~e se pod tem razume. 26. 1926. str.« Govor Antona Koro{ca na seji vodstva SLS. Zna~ilnost zadnjega volilnega boja in dana{nji notranjepoliti~ni polo`aj v svitu borbe za samostojno zdru`eno Slovenijo. narodno edinstvo pa. 1925. vendar je Anton Koro{ec nadaljnjo politiko stranke do Bloka narodnega sporazuma in kme~ke demokracije uravnaval glede na potek pogajanj med predstavniki Narodne radikalne in Hrvatske selja~ke stranke. decembra 1925. ki v dopolnjeni verziji na~rta. Slovenec. 6.

{t. 1. {t. Hrvatov in Slovencev. 550–558.. 4. 1. Koro{ca v Ptuju. Zagreb 1990.23 Anton Koro{ec je 15. 27. 299 in 311. 4. str. 5.. da bi o spremembah ustave lahko odlo~ala absolutna ve~ina vseh poslancev v Narodni skup{~ini. 9. 1. Hrvatov in Slovencev. SLS vedno dosledna.22 Po skup{~inskih volitvah 8. Ljubljana 1925. Antona Koro{ca. Josip Hohnjec. str. O ustavi na{e dr`ave. Slovenec. Govor Josipa Hohnjeca ob sprejemanju deklaracije vlade Nikole Pa{i}a. 1925. A. Ljubljana 1928. 9. 346 in 351. Stenografske bele{ke Narodne skup{~ine Kraljevine Srba. 11. v: Slovenci v desetletju 1918–1928. Antona Koro{ca na Vrhniki. 1925. Velik govor dr. Slovenec. 51. 1926. str. 18 in 51. Ljubljana 1925. Svetozar Pribi}evi}. redno zasedanje. 16. 1927. 1. Na{a Stra`a. 1. kar pomeni. novembra 1926 v razgobomirja Jovanovi}a ob sprejemanju deklaracije vlade Nikole Pa{i}a. 1. str. 2. 1. 12. 1. vendar se je moralo v tem primeru za revizijo izre~i 3/5 vseh poslancev. 1925. Toplice in politika. str. 6. Koro{ca. 1. 27. 9. 15. 30. 221. gospodarske in politi~ne zgodovine. 1926. 1925. 8. str. Hrvata i Slovenaca. 1927. ~emur se je v novih politi~nih razmerah prilagodilo tudi vodstvo Slovenske ljudske stranke. Antona Koro{ca. str. 18 19 20 21 22 23 51 . 6. 89. str. Veli~asten shod dr. 22. Prizadevanja za revizijo vidovdanske ustave po spremembi politike Hrvatske selja~ke stranke niso ve~ imela realnih mo`nosti za uspeh. gospodarske in politi~ne zgodovine. 6. str. 43. 394.M. Politi~ki zapisi. Ustava Kraljevine Srbov. Ivan Ribar. na katerih je Slovenska ljudska stranka dosegla absolutno ve~ino glasov predvsem na podlagi zahteve po reviziji ustave. februarja 1925. Koro{ca v Bre`icah – govor dr. Zbornik razprav iz kulturne. Ljubljana 1928.21 poslanci Jugoslovanskega kluba so se v svojem ustavnem osnutku iz leta 1921 zavzemali. str. 9. 9. str. ^ulinovi} I. 1. Dr. 1. 9. 1925. 1–2. Jutro. Koro{ca o politi~nem polo`aju v dr`avi na seji vodstva SLS. Beograd 1948. 338. Hannah Arendt. Veli~asten zbor zaupnikov SLS v Mariboru – govor dr. Leta 1924 je Opozicijski blok {tel 75 poslancev oziroma 145 s Hrvatsko republikansko selja~ko stranko. razpustil Narodno skup{~ino ter razpisal volitve v konstituanto. str. 12. da bi moralo predlog o spremembi ustave podpreti vsaj 189 poslancev. Slovenski narod. Ustava Kraljevine Srbov. saj se dr`ave naslednice Avstro-Ogrske monarhije zaradi zna~ilne politi~ne dezintegracije po prvi svetovni vojni niso ~utile dovolj stabilne. Ljubljana 2003. Govor dr. Primerjaj izide volitev v Narodno skup{~ino 18. str. Slovenec. Uvodnik. je bilo v Narodni skup{~ini skupno 315 poslancev. 24. zato so o ustavnih spremembah odlo~ali skupno – ~e bi le-te predlagal kralj. str. Velik govor dr. Izvori totalitarizma. 1–3. Slovenec. Stenografske bele{ke Narodne skup{~ine Kraljevine Srba. marca 1923 in 8.. Stali{~e Slovenske ljudske stranke v sedanjem polo`aju – govor Antona Koro{ca. 1. 1. v: Slovenci v desetletju 1918–1928. 4. Slovenec. 1923. str. str. 1. 2. 1925. Hrvata i Slovenaca. str.19 Mo`nosti za to so bile izredno majhne.20 O spremembah ustave so po ustavi Kraljevine SHS lahko odlo~ali tudi poslanci Narodne skup{~ine.18 Zakonodajno oblast v Kraljevini SHS so predstavljali kralj in Narodna skup{~ina. februarja 1925. str. redno zasedanje. 1. 1. 14/7. Protest Ljubljane – govor dr. Josip Hohnjec. Govor dr. Dr. 1926. Diktatura kralja Aleksandra. Slovenec. RATEJ Pobude slovenske ljudske stranke za poenotenje. 1926. da bi opustile centralizirani dr`avni aparat. str. str. 10. 1925. O ustavi na{e dr`ave. Blok narodnega sporazuma in kme~ke demokracije pa je po izstopu Hrvatske selja~ke stranke {tel le 71 poslancev (pred tem 138). 7. str. 406 in 455. Slovenec. Slovenec. 1925. Koro{ec o stanju v dr`avi. str. 52/25. Antona Koro{ca. Koro{ec zopet med Hrvati. 1923. Slovenec. bi poslance seznanil o nameri. 6. Stra`a. str. str. Slovenec. Zbor zaupnikov Slovenske ljudske stranke – govor dr. Antona Koro{ca na Vrhniki. 1925. Ob razvalinah svojih nad. Zbornik razprav iz kulturne. 7. str.

Dr. Opredelitev strank o vpra{anju revizije vidovdanske ustave. str. za kar je bil v najve~ji meri odgovoren Nikola Pa{i}. Anton Koro{ec. 1925. Sklepi Jugoslovanskega kluba. Slovenec. 30. 28. Jutro.28 Njihovo formalno zavezni{tvo je bilo namenjeno predvsem ustvarjanju vtisa o politi~ni organiziranosti opozicije proti mo~ni in stabilni Pa{i}evi vladi. Prebiranje in nove kombinacije. Slu`bena likvidacija sporazuma{kega bloka. 1. ki je bila dotlej osnova za polarizacijo jugoslovanskega politi~nega prostora. 37. str. Jutro. 16. Slovenec. str. str. JMO in demokratskega kluba. 1. 1925. 7. 1. Jutro. str. 4. 7. 1.26 Anton Koro{ec je nekaj dni pred sestavo nove vlade povedal: »To kar so sedaj naredili radikali in radi~evci. 1. Mir – bo`i~na poslanica. Kako so se radi~evci izneverili svojim zaveznikom. 1. Slovenec. 1925. 1926. str. junija 1925. 30.29 24 25 26 27 28 29 Razgovor z dr. Zato obstoji na{ program samo kot latenten. 1. 11. 1925. 29. 1925. str. Dr. je z Radi}evim priznanjem vidovdanske ustave in njegovim vstopom v vlado 18. 7. Slovenski narod. Jutro. voru za zagreb{ki list Novosti povedal: »Govoriti o reviziji ustave ni aktualno. 202–203 in 388. 16. Aleksander je 18. 11. str. Kmetski list. Koro{ec o polo`aju. 52 . 24.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. str. 1925. fasc. 1925. 1925. 16. Koro{cem. 24. 8. 24. str. 17. str. Gligorijevi}. julija 1925 raz{li s hrva{kimi predstavniki ter se 27.25 Vlada je verificiranje preostalih poslanskih mandatov Hrvatske selja~ke stranke zavirala do 27. Seja o`jega bloka. fond: Milan Stojadinovi}. str. 1. 1925. 16. Koro{ec za pravi sporazum. 1925. 1. 24. Jutro. 1. str. 1925. nove strankarske povezave pa niso bile ve~ tako mo~ne. Pismo Pavla Radi}a Davidovi}u. Kmetski list. ki je imela v Narodni skup{~ini visoko podporo skoraj 200 poslancev. 1925. Slovenec. Slovenec. ki je {e isti dan skupno z Nikolo Pa{i}em oblikoval vlado. Izve{taj o unutra{njoj politi~koj situaciji 1926. str. Poslovilo Pavla Radi}a bloka{em. Notranji politi~ni polo`aj se zapleta. 7.«27 Voditelji strank biv{ega Bloka narodnega sporazuma in kme~ke demokracije so se 15. 7. Po celjskem zborovanju. Reorganizacija malega opozicijskega bloka. 1925. Obstrukcija proti tiskovnemu zakonu?. 1. Arhiv Srbije i Crne Gore (dalje: ASCG). 8. 7. 9/48. To je mali strankarski sporazum dveh parlamentarnih skupin za skupno vlado. Razgovor z dr. med njimi Stjepana Radi}a. 7. 2. 1925. ki je bil nezaupljiv do politike sodelovanja s Hrvati. {t. 11. str. 16. Slovenec. 1. kar je kralj Aleksander izkoristil za oslabitev Narodne skup{~ine in pove~anje vpliva dvora na odlo~anje v dr`avi. 2. Po preokretu HSS ni v parlamentu ve~ ve~ine. 7. 12. 1. Slovenec. 7. str. 1926. in 28. Koro{cem. julija 1925 dogovorili o nadaljevanju skupnega nastopanja parlamentarnih klubov do konca rednega zasedanja Narodne skup{~ine. 2. novembra 1925 zameglila stali{~a strank o temeljnih dr`avnopravnih vpra{anjih. str. Zato je nepotrebno govoriti o reviziji. 12. 11. 1. 1926. Opozicija se razprave o tiskovnem zakonu demonstrativno ne udele`i. 2. katerega pri~akujejo Hrvatje in Slovenci.«24 Vladni sporazum med najmo~nej{o vladno in najmo~nej{o opozicijsko stranko je predruga~il tudi politi~ne povezave med parlamentarnimi strankami. ni tisti veliki narodni sporazum. 10. Slovenec. ki bi bila za revizijo ustave. Slovenec. Iz mati~nih strank so se pri~ele cepiti {tevilne frakcije. str. julija 1925 pomilostil prvake Hrvatske selja~ke stranke.

V Domoljubu so kot odgovor na pisanje Kmetijskega lista distinkcijo med pojmoma avtonomija in samouprava razlo`ili aprila 1925: »Da te samouprave. Klerikalna avtonomija. Po zboru delegatov SLS. septembra 1925. 1. str. str. 7. 6. Koro{ca. 1925. Jutro. Slovenec. Razprava o na{i prosvetni politiki. Delo zastopnikov Slovenske ljudske stranke. str. str. str. 8. 17. Radi}evci napovedujejo vstop Stjepana Radi}a v vlado. 1925. Slovenec. Slovenec. 5. Popravljanje krivic @erjavovega in Pribi}evi}evega re`ima. Ali je mogo~e sodelovanje z SLS?. 1925. Koro{ca v Bre`icah – govor dr. 1. 1. Slovenskim volivcem za 11. Dr. Govor dr. Prvi mo` na oblasti je ostajal Nikola Pa{i}. 12. 27. Slovenski gospodar. Slovenec. 8. str. Slovenec. 1.31 Na~rte strankinega vodstva o mo`nosti prihodnjega sodelovanja z najve~jo srbsko stranko je pred javnostjo prvi~ predstavil na zboru zaupnikov Slovenske ljudske stranke mariborskega volilnega okro`ja v Mariboru 20. 1. 19. Koro{ca. in je kot oponent Pa{i}eve politike predstavljal mo`nega sogovornika v Narodni radikalni stranki. Koro{ca v Ptuju. Dr. 9. 5. je ~isto jasno.. Anton Koro{ec. Odmev Koro{~evega ponujanja v Beogradu. Slovenec. 9. 9. Zbor zaupnikov SLS v Ljubljani – programati~ni volivni govor dr. 9. Slovenski narod. 1. Anton Bonaventura Jegli~. 1–2. 1. 1. 1. Glej npr. Pismo iz Francije. 25. 1927. Antona Koro{ca. str. Slovenski klerikalci se ponujajo vladi. Jutro. 9. Delavska politika. Slovenec. Uvodnik. Ljubljana 1928.30 Anton Koro{ec se je pri~el zbli`evati z ministrom za prosveto Velimirjem Vuki}evi}em. 1. 1925. niso zakonodajne. Na{a Stra`a. 9. 1925. 1927. Dr. 1–2. Prosvetni minister o ukinjenju zasebnih u~itelji{~. 27. Jutro. 1–2. 1. 8. 8. Slovenec. Ljubljana je govorila – govor dr. na podlagi katerih je sklenil sporazum s Stjepanom Radi}em. Slovenec. 1925. 1. 9. 26. Razburjenje v SLS. Veli~asten zbor zaupnikov SLS v Mariboru – govor dr. Jutro. Velik govor Antona Koro{ca na Vrhniki. Dr. 1. 9. 2. 5. 8. 1925. september 1927. str. 1. 1925. 7. str. 9. Koro{ca. 1926. 1925. 7. 16. 22. 1. Slovenec. 9. 1. 1.. 9. 1926. 1925. ampak samo tako- 53 . str. str. Bit na{e stranke. str. 9. 1927. str. ki jih ho~e centralisti~na ustava. 1925. 1. 1. Slovenec. 1925. Dnevnik. 1925. 24. 1926. RATEJ Pobude slovenske ljudske stranke za poenotenje. Slovenski narod. 6. 1925. 1. Ljubljana 1927. 1926. 1. 2. Antona Koro{ca. str. Koro{ec o predstoje~i dezertaciji SLS. 9. Koro{ca v Kranju. str. Raz~i{~evanje politi~nih vpra{anj. Zbor zaupnikov SLS – govor Antona Koro{ca. str. str. Jutro.: Protest Ljubljane – govor Antona Koro{ca. str. NAL. 4. 1. 15. 24. Govor Antona Koro{ca na predvolilnem shodu v Ljubljani. 1925. 2. str. str. Znamenit (programati~ni) govor dr. str. 10. 7. str. Shod SLS v Trebnjem – govor Antona Koro{ca. 30. Slovenec. str. 23. Govor na~elnika SLS na ob~nem zboru Jugoslovanske kmetske zveze. str. 9. Prora~unski govor dr. 1927. 7. Veli~asten shod dr. str. 2. Slovenski narod. 1. 8. 2. 1926. 1925. Slovenec. 10. 5. Slovenec. Koro{ec v Rajhenburgu. 1926. Koro{ec v Evians les Bains. Slovenski narod. 2. socialisti~na samouprava. 1927. 23. str. str. njegova brezkompromisna centralisti~na pogajalska izhodi{~a. 3. 51 in 58. str. 1925. 5.32 V stranki so pri~eli po sporazumu Pa{i}–Radi} pomensko izena~evati izraza {iroka samouprava in zakonodajna avtonomija. Slovenec. Ivan Vesenjak. 9. 1927. 1. ker ne morejo napraviti niti enega zakona. 1927. 18. 9. 1. Slovenec. 1927. ki je bil naklonjen {olski politiki Slovenske ljudske stranke.34 Avtonomija (gr{ko avtós nómos) v dobesednem pre30 31 32 33 34 Anton Koro{ec. 8. str. 2. pa so vodstvu Slovenske ljudske stranke v drugi polovici leta 1925 ote`evala pribli`evanje politiki Narodne radikalne stranke. Po shodu delegatov SLS v Mariboru. 1. 1. 1925.33 kar je bila posledica prilagajanja politi~ne taktike. 23. Slovenec. str. 1. 5. Jutro. 1926. 10. str. Slovenec. 1. 1–2. Koro{ec v Dom`alah. Ljubljanski volivci!. 1927. Slovenec.M. str. 9. Zavodi {olskih sester. str. str. Na{a Stra`a. 4. 11. kjer je zavrnil zahtevo najve~je vladne stranke po formalnemu odstopu Slovenske ljudske stranke od programske zahteve po uvedbi zakonodajne avtonomije. str. 7.

Va{e blagorodje! – agitacijski letak tajni{tva Slovenske ljudske stranke v Mariboru prista{em z dne 6. Jutro. 1. 1. 12. Notranji polo`aj se zapleta. ^ulinovi} II. ki jo dr`ava sporazumno deli z avtonomnimi enotami. Politi~ni profil in delo Antona Koro{ca v prvi Jugoslaviji. Slovenski narod. ali pa vse zadeve ne pozna. februarja 1926. Bratom. 11. Joso Jurkovi}. medtem ko je samouprava posameznim dr`avnim enotam podeljena pravica do udele`be v zadevah javne uprave – slednja je bila uresni~ljiva v okviru vidovdanske ustave. 1. 13. Stjepan Radi} postane danes minister. Glej npr. Koro{ec o stanju v dr`avi. 15. O vsebini avtonomije in samouprave. 297. kakor misli. /…/ O avtonomiji. str. str. str. {ir{e mo`nosti a`urnega parlamentarnega ukrepanja. 1/1991. Dr. {t. ki se je v Narodni radikalni stranki pri~ela leta 1925 in je mo~no oslabila stranko ter celotni sistem parlamentarne demokracije v Kraljevini SHS glej: Gligorijevi}. 1. 1. zakonodajno pravico. fond: Franjo @ebot. Dr. 1926. Koro{ec `eli nove volitve. saj je vodstvu Slovenske ljudske stranke omogo~ila usmeritev realne politike v izvedbo oblastne samouprave. Glej tudi: Predlog za parlamentarno kontrolo dr`avne uprave – govor Andreja Gosarja. je moral spri~o okrepljenega Pa{i}evega vpliva v Narodni radikalni stranki sredi novembra 1925 odstopiti z mesta ministra za prosveto. 14. se pri takih samoupravah ne da govoriti. 1925. Samouprava in avtonomija. str. 1. t. se je Slovenska ljudska stranka po Radi}evem vstopu v vlado zna{la v izrazito negotovem obdobju dr`avne politike. 10. Slovenec. 1. 21.37 saj je s preoblikovanjem vlade opustil mo`nost Radi}eve vrnitve k politiki opozicijskih strank. Ve~ o idejni diferenciaciji. Antona Koro{ca. str. {t. Slovenski narod. 54 . str. 18. Koro{~ev politi~ni zaveznik Velimir Vuki}evi}. (Novi) Domoljub. 1925. Janko Prunk. Slovenec. 1925. v: Prispevki za novej{o zgodovino. 7.35 S stali{~a pravne stroke nesprejemljiva interpretacija je bila s politi~nega vidika potrebna. 4. j. vodu ozna~uje lastno zakonodajo.« Oblastne samouprave. 1925. o lastni zakonodaji. str. ki je pripadal struji Ljubomirja Jovanovi}a v Narodni radikalni stranki. str. 1926. 1. 207–210.36 Anton Koro{ec se je 11. Jutro. str. 4.. 11. 1. Zbor zaupnikov Slovenske ljudske stranke – govor dr. Pokrajinski arhiv Maribor. 1928. Slovenec. 1925. str. 1926. 37. 1. str. 1. zato so se njeni predstavniki zavzemali za pred~asne volitve v Narodno skup{~ino. 16. Koro{ec poro~a. 23. str.39 35 36 37 38 39 imenovane uredbe. Slovenec. avtonomija pa v Kraljevini SHS ni imela pravne podlage. 11. 11–12/1932. str. 1. 1–2/1927. 11. v: Slovenski pravnik. Stali{~e ministrskega sveta o Vuki}evi}evi ostavki. 25–29. str. Slovenec. 11. ki ni sodelovala v parlamentarnem delu. Politi~ni prepiri in nesoglasja.38 V primerjavi s ~asom po volitvah v Narodno skup{~ino marca 1923.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 325–327. 1. v: Slovenski pravnik. novembra 1925 ponovno sestal s strankarskima prvakoma Ljubomirjem Davidovi}em in Mehmedom Spaho. 1. 1925. Slovenec. Pomen Vuki}evi}eve demisije. ko je imelo vodstvo Slovenske ljudske stranke jasne politi~ne strategije in zanesljiva politi~na partnerstva ter je imelo v primerjavi z najve~jo opozicijsko Hrvatsko republikansko selja~ko stranko. 11. 11. {t. Slovenski narod. in isto~asno lojalno dr`o do lastnega avtonomisti~nega programa. str.: Ignac Rutar. str. 1926. Kdor kaj takega govori ali namenoma druga~e govori. Dr. 1. 1. v vladi pa ga je zamenjal Stjepan Radi}. 1925. 12. str.

12.. m. 55 . Kot izvrsten govornik je izstopal na prora~unskih debatah v Narodni skup{~ini. str. Slovenj Gradcu. Gospodarsko upropa{~enje Slovenije – govor Du{ana Serneca v Narodni skup{~ini 28. Seja na~elstva SLS v Ljubljani.40 Po sprejetju vidovdanske ustave so v Narodni skup{~ini redno opozarjali na nujnost prenove dav~nega sistema. *** Na~in. 2. Ivan Vesenjak. str. Iz govora narodnega poslanca Vl. RATEJ Pobude slovenske ljudske stranke za poenotenje. Finan~ni zakon za leto 1926/1927. 1. 12. str. 24. 15. 1925. Ona ne bo slu`ila za strankarsko dirkanje.42 Anton Koro{ec je jeseni 1925 na politi~nem shodu na [tajerskem med drugim dejal: »Po na{i zamisli mora slu`iti enotna slovenska fronta samo in edino dobrobiti slovenskega naroda. str. katera je zastopal. 9. br. 9. Slovenski narod. m. str. da bi majhne stranke ob tej priliki lezle po na{em hrbtu kvi{ku in v ospredje ali celo za na{im hrbtom v kalnem ribarile in tako na{o idealno in nesebi~no zamisel zlorabile. str. Slovenec. 1925. 30. saj uresni~evanja zahteve po dav~ni reformi v primeru skupnega nastopa vseh slovenskih politi~nih strank ne bi bilo mogo~e povezovati zgolj s politi~nimi interesi Slovenske ljudske stranke. 1. Leta 1920 je bil izvoljen v Ustavodajno skup{~ino ter je kot poslanec do uvedbe diktature leta 1929 zastopal okraja Slovenj Gradec in Gornji grad. Slovenec. Antona Koro{ca. Slovenec. 2. Ali je mogo~e sodelovanje z SLS?.«43 Vladimir Pu{enjak44 je na pomembnem 40 41 42 43 44 Glej npr. Lo~eno mi{ljenje Jugoslovanskega kluba. Celju in v Ljubljani. Protest Ljubljane – govor dr. posebno v Stra`i in Slovenskem gospodarju. 1925. str.. Slovenec. Stra`a. 2. Urednik mariborskega glasila Slovenske ljudske stranke Slovenski gospodar Janu{ Golec se ga je v poslanski funkciji takole spominjal: »Vlado Pu{enjak je bil najmarljivej{i poslanec Jugoslovanskega kluba v Beogradu. str. 25. 1. Slovenec. 1925. 1. Koro{ca. 3. Interpelacija narodnega poslanca Ivana Vesenjaka. katerega ~lan je bil. 9. V poznej{em obdobju svojega `ivljenja je postal predsednik upravnega odbora mariborske Mestne hranilnice. Jutro. str. 518–521. je bil pozivanje slovenskih politi~nih strank k osnovanju tako imenovane skupne dav~ne fronte pod okriljem Slovenske ljudske stranke. prav tako pa tudi v finan~nem odboru v mariborskem ob~inskem svetu. 1. 6. 9. str. 12. 1925. s katerim so `eleli v Slovenski ljudski stranki strniti slovenske politi~ne vrste in prepre~iti politi~ni prodor Hrvatske selja~ke stranke v Slovenijo. Slovenec. str. 90/god. 6. 1. Jugoslovanski klub proti preobremenitvi Slovenije z davki. 1.41 poglobljeno pa so se pri~eli z vpra{anjem ukvarjati maja 1925 ob pri~etku odmikanja od opozicijskih partneric. kjer si je ugled pridobil tudi med srbskimi in hrvatskimi finan~niki. 12. 6. Slovenec. Pisal je v slovenskih katoli{kih politi~nih in gospodarskih ~asnikih. 12. 1. Vladimir Pu{enjak. 1925. 11. 15.: Klerikalna demagogija z davki. Redovan saziv za 1921–22. 7. Pu{enjaka na seji Narodne skup{~ine z dne 27.M. Stenografske bele{ke Narodne skup{~ine Kraljevine SHS. sicer je ne bo. 1925. 10. 1925. Sila ali zakon?. {e manj pa. 1925. 1925.. Stali{~e Slovenske ljudske stranke – govor dr. 10. str. Slovenec. 7. 26. ko je vodstvo Slovenske ljudske stranke so~asno s parlamentarno akcijo poslancev Jugoslovanskega kluba organiziralo protestne shode proti previsoki odmeri davkov v @alcu. 1926. 1925. On ni bil zastonj vsakokrat izvoljen za poslanca s tako znatno ve~ino v obeh okrajih. Na `eljo Antona Koro{ca je kandidiral v skup{~inski finan~ni odbor v Beogradu. knjiga VI. Ekspoze finan~nega ministra. 1–2. 1922. Vladimir Pu{enjak (1882–1936) teoretik za podro~je gospodarstva in politik Slovenske ljudske stranke. str. Slovenec. 1. 5.. S tem so `eleli obenem raz{iriti svoje pogajalske pozicije za vstop v vlado.

28. 2. Kulovca. 1. Slovenski biografski leksikon. Ustava Kraljevine Srbov. Slovenec. 2. 31.. dobro pripravljenih in strokovno podkrepljenih govorov. Kot poslanec za ptujski okraj je v Beogradu ostal do {estojanuarske diktature. 1926. 1478–1479 in 1485–1486. 1926. 10.. 1925. 1925. 19. 3. 13. str. 2. ki jo je {tajerski poslanec Slovenske ljudske stranke Ivan Vesenjak47 oktobra 1925 vnovi~ naslovil na finan~nega ministra Milana Stojadinovi}a. na dr`avnozborskih volitvah 18. Slovenec. 2. Dav~na obremenitev Slovenije – interpelacija narodnega poslanca Ivana Vesenjaka. katerih je imel vedno dovolj na zalogi. Slovenec. Izvoljen je bil v konstituanto. poslanca Vladimirja Pu{enjaka. II. Ljubljana 1980?1991. 604. 3. 3. Na{a Stra`a. Slovenec. 1926. Stvaren. 1925. 1926.. Govor poslanca Pu{enjaka na zborovanju zaupnikov. Prora~unski govor poslanca Ivana Vesenjaka. podpredsednik Vinarskega dru{tva. 9. 3. saj so poslanci Volilci so se ga oklepali radi njegovih stvarnih in vsikdar s {tevilkami podprtih govorov in gospodarskih nasvetov. Hod`arja. Hrvatov in Slovencev. Slovenec. 25. 26. Govor poslanca [tefana Fale`a. Ob prevratu leta 1918 je bil podpredsednik Narodnega sveta v Mariboru ter je leta 1919 kot ~lan delegacije Slovenske ljudske stranke od{el v Za~asno narodno predstavni{tvo v Beograd. str. letih je bil `upan ob~ine Ko{aki pri Mariboru. str. knjiga./ Bil je vztrajen pritiska~ kljuk na najvi{jih mestih in bele`il v tem oziru velike uspehe. Ljubljana 1980–1991. 5. str. 47. 16. 1926. 1926. Slovenec. 1926. marca 1923 pa na listi Slovenske ljudske stranke izvoljen v Narodno skup{~ino. Pred vojno se je posve~al predvsem delu v nepoliti~nih organizacijah. 3. verskim. 1926. 1 in 17. 25. teolog in politik Slovenske ljudske stranke. Ljubljana 1980–1991. Josip Hohnjec (1873–1964). str. str. 1. kjer je bil znan zaradi svojih na~elnih. 3.« [kofijski arhiv Maribor. 1926. u~inkovit govor poslanca @ebota. str. Ivan Vesenjak (1880–1938). Po prevratu leta 1918 je bil ~lan Narodnega sveta za Spodnjo [tajersko. Leta 1917 se je zelo trudil za populariziranje Majni{ke deklaracije in tako pri{el v politiko. 3. Interpelacija je pri{la na dnevni red obravnav v Narodni skup{~ini 4. Slovenec. str.48 ki so svojo dobro pripravljenost potrdili tudi v podrobni razpravi o prora~unu. IV. str. 2. str. str. od leta 1936 pa banski svetnik in predsednik kmetijskega odbora Maribor levi breg. 2. 2. ki je predstavljal delovni program Jugoslovanskega kluba za skup{~insko razpravo o prora~unu za leto 1926/1927. profesor in politik Slovenske ljudske stranke. 1. V razpravo so se vklju~ili skorajda vsi v mariborskem volilnem okro`ju izvoljeni poslanci Jugoslovanskega kluba. septembra 1925 ob politi~nem govoru Antona Koro{ca in idejnem Josipa Hohnjeca45 podal tretji programski govor. Slovenski biografski leksikon. 1. shodu strankinih zaupnikov v Mariboru 20. str. Strokovnja{ki govor poslanca dr. Velik govor dr. 1926. 5. Seja Jugoslovanskega kluba. izpostavil je nujnost uvedbe katastra in izena~itev dav~ne uprave ter s tem za~rtal kratkoro~ne smernice parlamentarnega delovanja Slovenske ljudske stranke. str. knjiga. Slovenec. 6. kjer je izdatno sodeloval v ustavnem odseku. 45 46 47 48 49 56 .49 Po pri~akovanju s pobudo niso uspeli.46 Zahteva po izena~enju davkov je v za~etku leta 1926 postala osrednja zahteva opozicijskih strank v Kraljevini SHS. str. I. Govor poslanca [koberneta. 9. V 30. 1. Prora~unski govor nar. /. 428–429. k ~emur je pripomogla interpelacija Jugoslovanskega kluba o izena~itvi dav~nih bremen in olaj{av pri izterjevanju davkov. Janu{ Golec. februarja 1926 ob pri~etku razprave o prora~unu za leto 1926/1927. Slovenski biografski leksikon. Ljubljana 1925. str. prosvetnim. Slovenec. str. 1. narodno-obrambnim in gospodarskim dejavnostim na [tajerskem. 336. knjiga. Na{a Stra`a. Razprava o interpelaciji Jugoslovanskega kluba zaradi dav~ne preobremenitve. 1. 2. 27. str. str. Poslanec je ostal do leta 1929.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Spomini IX.

M. Velik shod dr. str. 2. 2. 1. 1926. februarja 1926 tudi sam nastopil v splo{ni razpravi o prora~unu za leto 1926/1927. A[ 1. Ljubljana 2000. To je po njegovem mnenju povzro~alo pretirano posve~anje strankarskim in politi~nim vpra{anjem v Narodni 57 . 1926. Slovenec. Leskovar Josip. objavljena pa je bila tudi v reviji Socialna misel. 9. str. Koro{ca v Ptuju. Izmed poslancev Slovenske ljudske stranke so obto`nico proti Lazarju Markovi}u kot ministru za notranje zadeve podpisali Jurij Kugovnik. ki jih je v za~etku leta 1926 spodbudilo razkritje te`jih primerov korupcije med prista{i Narodne radikalne stranke. 20. 1–2. 6. str. Obto`nica petdesetih poslancev proti Lazarju Markovi}u. 12. str. Kvarne posledice Koro{~evega separatisti~nega izpada. Kaj se kuha v Beogradu?. ASCG. 9. Slovenski narod. Velizarju Jankovi}u in Dragotinu Koji}u – ki so bili v ~asu od maja 1923 do julija 1924 ministri v vladah Nikole Pa{i}a. str. Anton Koro{ec je poglobljena stali{~a o tej temi objavil v razpravi Kriza parlamentarizma. 2. Koro{ec Anton. fond: Ministrski svet Kraljevine Jugoslavije. 9. str. str. da »parlamenti splo{ne in enake volivne pravice ne izpolnjujejo ve~ pri~akovanj in zahtev ljudskih mas«. zato je 8. Prora~unski govor dr. 2. Josip Gostin~ar. Gligorijevi}. 389. 8. Kot ~lani ministrskega sveta vlade Ljubomirja Davidovi}a so predstavniki Slovenske ljudske stranke nastopili proti korupciji v vrstah Narodne radikalne stranke `e leta 1924. 1. 1926. Drago Zajc. Gligorijevi}. je `elel Anton Koro{ec jasno ozna~iti strategije prihodnjega parlamentarnega delovanja Slovenske ljudske stranke. S tem je izrazil 50 51 52 53 54 55 Razprava o interpelaciji Jugoslovanskega kluba zaradi dav~ne preobremenitve. str. 11. Antona Koro{ca. 2. {t. februar 1926. Pokrajinski arhiv Maribor. 4. 1925. RATEJ Pobude slovenske ljudske stranke za poenotenje. 207 in 220. Osnovno izhodi{~e njegovega razmi{ljanja je bila teza. 2. Beograd 10. 2.50 Zaradi nara{~ajo~ih trenj v Narodni radikalni stranki in nesoglasij med vladnima koalicijskima partnericama. Ivan Stanovnik in Vladimir Pu{enjak.51 Koro{ec je po razpadu Bloka narodnega sporazuma in kme~ke demokracije prvi~ govoril o nevarnosti porasta korupcije52 na okrajnem zboru Slovenske ljudske stranke v Ptuju 6. Koro{ca v Subotici. s tem pa pove~ano mo`nost vstopa v vlado. Jutro. decembra 1925. Slovenec. str.53 V Slovenski ljudski stranki so v uvedbi kazenskih postopkov proti osumljenim politikom Narodne radikalne stranke videli mo`nost politi~ne osamitve Nikole Pa{i}a in razpis volitev v Narodno skup{~ino. ki jo je podal kot svoj prispevek diskusiji v Srpskem knji`evnem glasniku. 1924. 5. 138. Koro{ec v prora~unski debati. da je Nikola Pa{i} novembra 1924 izsilil Davidovi}ev odstop. Pro{nja izvr{nega odbora za nakazilo denarnih sredstev volilnemu fondu Slovenske ljudske stranke. Dr. Parlamentarno odlo~anje. 84. V primeru sprejetja predlo`enega osnutka Zakona proti korupciji bi bili biv{i ~lani vlade predani sodi{~u. da med zaposlenimi prevladujejo Srbi. vladne ve~ine izglasovali prost prehod na dnevni red in tako re`imu Nikole Pa{i}a ponovno zagotovili kontrolo nad razdeljevanjem prora~unskih sredstev ter gospodarskim razvojem dr`ave. 1926.. 21/82–86. ko je vlada v Narodni skup{~ini pripravila obto`nice proti trem ~lanom Narodne radikalne stranke – Lazarju Markovi}u. 1. fasc. 1926.54 Koro{ec je v prora~unskem nastopu utemeljil kritiko centralisti~nega dr`avnega ustroja. 1926. str. Maribor. vzrok za to pa je pripisal splo{ni krizi parlamentarne demokracije55 v dr`avi. kar je bil eden glavnih razlogov. Govor dr. Slovenec. s prikazom nacionalne strukture zaposlenih v dr`avni upravi je dokazoval. 2. Slovenski gospodar. Kot enega od razlogov za krizo parlamentarne demokracije v Kraljevini SHS in hud zaviralni faktor za konstruktivno delo poslancev v Narodni skup{~ini je izpostavil »prestrogo germansko strankarsko disciplino« in prevelik vpliv poslanskih klubov in politi~nih strank. fond: Franjo @ebot.. Slovenec. 10.

1–2. Slovenec. Slovenec. Druga Radi}eva kapitulacija. 1926. 1. Slovenec. 1926. kar je jeseni leta 1925 ponovno postala bolj izpostavljena zahteva strankinega avtonomisti~nega programa. 30. 2. 1. saj je ta na politi~nem shodu v Dubrovniku govoril o mo`nosti uvedbe federativne ureditve58 – izjavo je nato preklical. 10. str. str. Koro{ec Anton. str. Prora~unski govor dr. 9. l. Uvodnik. Jutro. saj je Hrvatsko selja~ko stranko vezala koalicijska pogodba. 220. Va`na izjava dr. 30. Kvarne posledice dr.«60 V Demokratski stranki so nasprotovali federalisti~ni dr`avni ureditvi. 9. str. 2. 56 57 58 59 60 61 58 . Slovenec. vendar v skladu s strankino politiko pribli`evanja vladi ni neposredno izpostavil zahteve po uvedbi zakonodajne avtonomije. str. str. Gligorijevi}. 1–2.61 Prvak Demokratske stranke je 10. 1. 1925. 2. 1. 1926. Zgodovinska seja radikalne stranke. Ustavni problem na{e dr`ave. str. zato je bil Anton Koro{ec po svojem nastopu dele`en ostrih kritik opozicijskega politri~nega zaveznika Ljubomirja Davidovi}a. V skladu s prepri~anjem o koristnosti izvedbe reforme parlamentarnega ustroja je ob koncu razprave odlo~no zavrnil uvedbo diktature kot mo`no re{itev vpra{anja neu~inkovitosti parlamenta. II/1923. 1926. 10.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Kritike so se nana{ale tudi na Koro{~evo izpoved o neorganiziranem delovanju opozicijskih strank v Narodni skup{~ini. str. 1926. Koro{~evega separatisti~nega izpada. str. Stali{~e Slovenske ljudske stranke v sedanjem polo`aju – govor dr. V/1926. 26. 9. l. 1. Jutro. Prvi~ po spremembi politike Hrvatske selja~ke stranke je (takti~no) namenil pohvalo Stjepanu Radi}u. str. 9. Jeraj Josip. Koro{ec v Splitu. naklonjenost reviziji ustave. str. 1926. 265–268. 2. Jutro. str. Re{itev je videl v vpeljavi »gospodarske demokracije« in uvedbi druge (gospodarske) parlamentarne zbornice. posledica ~esar je bila ohromitev zakonodajnega dela in korupcija v dr`avni upravi. 2. 129 in 135. 1926.56 Ker je obstajala verjetnost. Mogo~en vtis dr. Slovenec. Slovenec. Koro{ca. 2. Koro{ca. str. Antona Koro{ca. Koro{~evo razmi{ljanje je bilo deloma posnetek stali{~ {tajerskega teologa in teoretika Josipa Jeraja o uvedbi »skrajne demokracije na podlagi {iroke samouprave«. 2. Prora~unski govor dr. 1926. 9. 1925. V duhu korporativne misli je Josip Jeraj ponujal re{itev »individualisti~nega in mehani~nega ustroja sedanjega parlamentarizma« v smislu vrnitve »k organi~nemu pojmovanju `ivljenja kr{~anskega srednjega veka«. Krivdo za tak{en razvoj je pripisal nizki izobrazbeni strukturi izvoljenih poslancev in centralisti~ni dr`avni ureditvi. v: Socialna misel. 1926. 2. str. 4. Politi~ne harlekinade. Dr.59 Dan po nastopu v Narodni skup{~ini je Koro{ec izjavil: »Na{a stranka ima sedaj svobodne roke do vseh strank. 10. Slovenec. 1–2. Kriza parlamentarizma. 11. 10. februarja 1926 sklical seskup{~ini v {kodo re{evanju gospodarskih in kulturnih problemov. Jutro. v: Socialna misel. 1. Slovenec. 2.57 je predsednik Jugoslovanskega kluba nakazal pripravljenost vodstva Slovenske ljudske stranke za pogovore o strankarskem sodelovanju in prilagajanju politi~ni situaciji ob morebitnem padcu vlade. da predstavniki Hrvatske selja~ke stranke ne bodo podprli vlade pri glasovanju o prora~unu. Antona Koro{ca. 2. s katero je za~el na~elnik najve~je slovenske stranke pripravljati podlago za oblikovanje novih strankarskih povezav in vstop Slovenske ljudske stranke v vlado. Samomorilni govor drja Koro{ca. Koro{~evega govora. Poudaril je potrebo po uvedbi ekonomsko-socialne poslanske zbornice in upravni zdru`itvi Slovenije na podlagi uvedbe {iroke samouprave.

Fran Kulovec (1884–1941). Slovenec. 1926. 1925 in 1927 je bil izvoljen za poslanca v Narodni skup{~ini. Beograd 1970. 2. 3. Razprava o dav~nem zakonu. str. str. str. 2. 12. str. Govor dr. Slovenec. str. str. Ljubljana 1928. Slovenski gospodar. 582. na katerem so ponovno zbli`ali stali{~a ter obnovili sodelovanje. 12. Ljubljana 1980–1991. Slovenski biografski leksikon. 16. 3.67 Po volitvah v Narodno skup{~ino septembra 1927 so morali predstavniki Slovenske ljudske stranke prizadevanja za izena~itev davkov prilagajati politi~ni taktiki mo~ne in idejno homogene opozicijske Kme~kodemokratske koalicije. Jutro.M. 28. 9. 10–26. 1. 1. 1. Va`na izjava dr. Slovenec. 20. 1926. Kulovec zahteva takoj{nje izena~enje. 2. 1927. 2. Antona Koro{ca. Zemljoradni{ke in Demokratske stranke –. 17. 1927. Slovenec. Isto.. 3. 10. 4. Luc Mena{e. Slovenec. 1926. 465. 1925. Dr. 2. 1927. 1. 2. Koro{ca. 2. 2. 1926. 1926. 1926. 1926. 1. 17. 2. Slovenec. 22. Slovenec. Slovenec. 1.. Isto. 2. str. str. duhovnik in politik Slovenske ljudske stranke. V letu 1919 je postal glavni tajnik Slovenske ljudske stranke. knjiga. 1926. 1926. str. Minister za finance Bogdan Mar10. 10. 24. Velik govor dr. 1.62 Anton Koro{ec. str. Glavno je. 1. Slovenski narod. 536. 8. v kateri so od nje zahtevali. str. str. Branislav Gligorijevi}. Opozicija proti nameravani odgoditvi parlamenta. str. Od julija do novembra 1924 in od februarja do aprila 1927 je bil minister za kmetijstvo. Na skup{~inskih volitvah leta 1923. str. Zakonski na~rt o izena~evanju davkov. str. Svetovni biografski leksikon. I. RATEJ Pobude slovenske ljudske stranke za poenotenje. februarja 1926 poudaril: »Ako ho~emo narodni sporazum. str. 8. Koro{ca. potem moramo najprej zru{iti centralizem. str. 2.«64 Vodstvo Slovenske ljudske stranke je jeseni 1926 med pogoje za vstop v vlado vklju~ilo tudi zavezo vlade o sprejetju enotnega zakona o davkih. 30. 9. 2. str. Dav~ni zakon. 1. 1. 3. kjer je deloval v {tevilnih skup{~inskih odborih – posebno aktivno v finan~nem odseku. Hrvata i Slovenaca. 1926.65 v naslednjih letih pa sta pri izdelavi zakona v imenu Jugoslovanskega kluba v posebnem parlamentarnem odboru Narodne skup{~ine sodelovala in proti njemu kriti~no nastopala zlasti poslanca Fran Kulovec66 in Vladimir Pu{enjak. str. 1. 1926. Zakon o izena~evanju davkov. 1. Antona Koro{ca. 1. Koro{ec zopet centralist. Slovenske ljudske. str. Vladimir Pu{enjak. 1926. 16. Delo zastopnikov Slovenske ljudske stranke. Dr`avni prora~un in zakon o izena~evanju davkov. 3. 27. Sestanek voditeljev opozicije. 1. str. 3. Slovenec. 28. 1926. str. Njegova zasluga je bila izpeljava organizacijskega statuta Slovenske ljudske stranke. 28. Slovenec. str. Slovenec.«63 je po sestanku povedal: »Ni danes vpra{anje. da uvrsti predlog Zakona o neposrednih davkih na dnevni red skup{~inskih zasedanj. Isto. Va`na izjava dr. 1928. 8. ki je v svojem odmevnem politi~nem govoru v razpravi o prora~unu 8. Prora~unski govor dr. 10. novembra 1927 na vlado naslovili resolucijo. Seja dav~nega odbora. 11. 1–2. 12. Leta 1919 je osnoval Jugoslovansko kme~ko zvezo in zanjo sestavil program in organizacijski statut. Dr. 2. Ljubljana 1994. naslednje leto pa glavni urednik ~asnika Slovenec. 2. 4. str. Slovenec. Antona Koro{ca na Vrhniki. stanek opozicijskih voditeljev – predstavnikov Jugoslovanske muslimanske organizacije. 1927. Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini Srba. Kmetski list. Slovenec. str. 1926. 62 63 64 65 66 67 59 . 3. V borbi proti povi{anju davkov. str. 1926. 2. Pogubna finan~na politika. Slovenec. Slovenec. Definitivno prekinjenje pogajanj med vlado in SLS. Konferenca {efov opozicionalnih klubov. 3. 11. 1926. ali sploh ho~emo sporazum. Poslanci Hrvatske selja~ke stranke so na primer 4. str. ali ho~emo federacijo ali avtonomijo ali {iroke samouprave. 1926. Sestanek Koro{ec–Vuki}evi}. 1. 11. 19.

Pu{enjak Vladimir. 246 in 249. 17. Zgodovina socialne in gospodarske politike v Sloveniji od liberalizma do druge svetovne vojne. Gligorijevi}. 6. avgusta 1926 pojasnil volivcem: »Ali mislite. ki je uzakonil enotni dav~ni sistem v dr`avi. Dav~ni zakon sprejet. str. 1. da je potrebno ~imprej sprejeti tudi ustrezne podzakonske akte glede financiranja samoupravnih enot. da je postavil »soliden temelj za enotno dav~no politiko v dr`avi«. 5. 27.68 Do sprejetja Zakona o neposrednih davkih. 18. Ljubljana 1998. v Slovenski ljudski stranki pa so menili. 9. str. Opozarjali so na nujnost enakomernega gospodarskega in kulturnega razvoja za zagotovitev pravi~ne dav~ne obremenitve prebivalstva. 2. str. 8. 5. februarja 1928. 1928. Domoljub. str. Nova skupna seja radikalnega in jugoslovanskega kluba. Kaj nam v takih razmerah pomaga »izena~enje«?«71 Po prvi svetovni vojni je bilo vpra{anje dav~ne obremenitve prebivalstva v evropskih dr`avah stalni predmet usklajevanj med politi~nimi strankami. str. str. Po vstopu Hrvatske selja~ke stranke v vlado poleti 1925. Slovenec. Novi dav~ni zakon {e ne prina{a enakosti. hrva{ke pobude pa niso podprli niti pozicijski poslanci Slovenske ljudske in Demokratske stranke ter Jugoslovanske muslimanske organizacije. Jutro. 10. 253. je imela njihova zahteva po reformi dav~nega sistema velik pomen za prihodnji notranjepoliti~ni razvoj Kraljevine SHS. str. 1926. spremenjenih vrednosti denarja. str. 2. Zbor zaupnikov SLS v Ljubljani – programati~ni volivni govor dr.72 ^eprav poslanci Slovenske ljudske stranke v okviru Jugoslovanskega poslanskega kluba februarja 1926 niso uspeli s parlamentarno pobudo o izena~enju davkov. 2. Gligorijevi}. Slovenec. Koro{ca. 1927. Ljubljana 1998.70 Anton Koro{ec je. potem ko so se poslanci vladnih Jugoslovanskega kluba in poslanskega kluba Narodne radikalne stranke 30.69 Poslanci opozicijske Kme~kodemokratske koalicije so glasovali proti sprejetju zakona. Stra`a. kovi} na to ni pristal. kakor doli. vendar z nujno opombo. 5. 1928. str. 1. 60 . Novi dav~ni zakon. 8. str. Slovenec. Pobirajo jih pri nas stro`je. 1928. 1. Jutro. str. 26. 1–2. 1928. str. 1928. 1–2. Zgodovina socialne in gospodarske politike v Sloveniji od liberalizma do druge svetovne vojne. 1927. Slovenec. 1925. ^ulinovi} I.. 9. 5.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. France Kresal. pa tudi na velike ovire pri usklajevanju zakonskih dolo~b {estih pravnih obmo~ij dr`ave. str. denimo. 2. Jutro. ko je ustavno vpra{anje izgubilo zna~aj osrednje referen~ne to~ke v politi~nem 68 69 70 71 72 Izedna~evanje davkov. 2. Vladimir Pu{enjak. Koro{ca. Slovenec. 1. 92. 319. Shod SLS v Trebnjem – govor dr. januarja 1928 soglasno izrekli za sprejetje na~rta zakona. v novonastalih dr`avah pa tudi posledica te`av glede zdru`evanja razli~ne dav~ne zakonodaje. da bo srbski poslanec svojemu narodu nalo`il davke. 1. 1. Novi dav~ni zakon. kar je bila posledica sprememb v gospodarskih strukturah. 92. str. 1928. Slovenski gospodar. stro{kov vojnih reparacij. 16. ki jih imamo mi in jih tam {e nimajo? Nekateri davki se doli {e izvesti ne dajo. 509. str. Dav~ni odbor kon~al razpravo. 1. str. France Kresal. Izena~enje davkov. ~eprav je bil predlog zakona v delovnem programu vlade in so se v ~asu volilnega boja vse tri stranke zavzemale zanj. 1. 1928. 7. 19. je naposled pri{lo 8.

bila predstavnica slovenskog politi~kog katolicizma i najuticajnija slovena~ka politi~ka stranka. je z opredelitvijo strankarskih vodstev do odprtega vpra{anja jugoslovanske dav~ne politike pripomogla k ponovni polarizaciji parlamentarnih strank. prihva}en pro{ireni nacrt o samoupravama Vojislava Marinkovi}a. RATEJ Pobude slovenske ljudske stranke za poenotenje. Zahtev za izjedna~avanje poreza je. godinu. godine. a ujedno da pro{ire svoje pregovara~ke pozicije za stupanje u vladu. u prvi plan politi~kih zalaganja vo|stva Slovenske ljudske stranke izbilo je delovanje za diskreditaciju politike Stjepana Radi}a i pribli`avanje politici Narodne radikalne stranke tako da je kao pregovara~ko ishodi{te. Beograd 1974. prilikom po~etka rasprave o bud`etu za 1926/1927. 205. str. godine.73 Rezime Pobude Slovenske ljudske stranke za izjedna~avanje poreskog zakonodavstva po sklapanju sporazuma Pa{i}–Radi} u leto 1925. Hrvata i Slovenca izvor njene politi~ke mo}i je predstavljala efikasna privredna mre`a zadru`nih organizacija na koju je vezala idejni agens – autonomisti~ki dr`avnopravni program.. Ova inicijativa nije uspela. jer ostvarenje zahteva za poresku reformu tako ne bi bilo mogu}e povezivati samo sa politi~kim interesima Slovenske ljudske stranke. Vo|stvo je pozivalo slovena~ke politi~ke stranke da osnuju takozvani zajedni~ki poreski front. Slovenska ljudska stranka se. Slovenska ljudska stranka je. namesto autonoma{koga dr`avnopravnog programa iz 1921. februara 1926. zato su se njeni predstavnici zauzimali za prevremene izbore za Narodnu skup{tinu. u periodu izme|u dva svetska rata. Time su `eleli da zbiju slovena~ke politi~ke redove i spre~e politi~ki prodor Hrvatske selja~ke stranke u Sloveniju. nakon Radi}evog stupanja u vladu. za {to lak{e izvo|enje oblasne samouprave u Sloveniji. kao {to je predvi|ao i Ustav. na{la u izrazito neizvesnom periodu dr`avne politike.. Politi~ki sukobi u Jugoslaviji 1925–1928. diskurzu. Opredeljenje strana~kih vo|stava za zahtev za reformu poreskog sistema je prouzrokovalo ponovnu polarizaciju parlamentarnih stranaka. str. pod okriljem Slovenske ljudske stranke. Nakon sklapanja sporazuma Pa{i}–Radi}. godine. postao centralni zahtev opozicijskih stranka u Kraljevini SHS. 104–106. 61 . Nade`da Jovanovi}. Interpelacija je do{la na dnevni red u Narodnoj skup{tini 4. U centralisti~ki ure|enoj Kraljevini Srba. iako je imala veliki zna~aj za budu}i unutra{njopoliti~ki razvoj Kraljevine SHS. 1925.M. kada 73 Gligorijevi}. ~emu je pripomogla interpelacija Jugoslovenskog kluba o izjedna~avanju poreskih obaveza i olak{ica pri uterivanju poreza. koja je oslabila nakon stupanja Hrvatske selja~ke stranke u vladu. na po~etku 1926.

koji je ozakonio jedinstveni poreski sistem u dr`avi. februara 1928. nakon {to su se vladini poslanici Jugoslovenskog kluba i poslani~kog kluba Narodne radikalne stranke saglasno izjasnili za prihvatanje nacrta zakona. godine. je ustavno pitanje izgubilo zna~aj centralne politi~ke kategorije. do{lo je 8. Do prihvatanja Zakona o neposrednim porezima. 62 .TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

fernuni-hagen. Ropski i prinudni rad u nacional-socijalisti~koj Nema~koj Tokom Drugog svetskog rata za NS Nema~ku pod prinudom je radilo vi{e od 12 miliona ljudi. u ime Odeljenja za istoriju i politi~ku nauku Univerziteta u Salcburgu (Austrija) koordinisala je autorka ovog teksta. WIESINGER Univerzitet u Salcburgu APSTRAKT: U uvodnom delu priloga je skicirana istorija prinudnog rada u nacionalsocijalisti~koj (NS) Nema~koj i – u meri u kojoj je to mogu}e na osnovu dosada{njih istra`ivanja – prodiskutovan broj i polo`aj srpskih prinudnih radnika. V. Spoerer i Fleischhacker.stiftungevz. str. u daljem tekstu. odgovornost.3) ISKUSTVA I SE]ANJA SRPSKIH PRINUDNIH RADNIKA U NACIONAL-SOCIJALISTI^KOJ NEMA^KOJ 1941–1945. budu}nost” (www.de/INST_GESCHUBIOG/welcome/shtml). Glavna koordinacija projekta poverena je Institutu za istoriju i biografiju Univerziteta u Hagenu (www. 63 .813 (=163. Forced Laborers.1 Glavni deo ~lanka ~ini analiza i interpretacija li~nih iskustava i se}anja biv{ih prinudnih radnika oslikanih kroz `ivotne pri~e jedanaest osoba sa kojima je autorka u okviru me|unarodnog istra`iva~kog projekta „Dokumentacija `ivotnih pri~a biv{ih ropskih i prinudnih radnika i radnica”2 tokom 2005. Projekat je finansirala nema~ka fondacija „Se}anje. 2002. godine vodila intervjue. 1. 196.UDK 343. Dr Barbara N. Potprojekat vezan za Srbiju.3 Time je „upo{ljavanje stranaca” (Ausländer-Einsatz) 1 2 3 Ovim nazivom bi}e obuhva}ene kako osobe koje svoju nacionalnost defini{u kao srpsku tako i svi gra|ani Srbije (bez Kosova) bez obzira na to kojoj drugoj etni~koj zajednici pripadaju. a na kome su jo{ sara|ivali i Karl Rotauer (Karl Rothauer) i Aleksandar Trklja. Razliku izme|u ropskog i prinudnog rada v.de). Na kraju je poku{ano da se utvrdi koje mesto se}anja biv{ih prinudnih radnika zauzimaju u jugoslovenskoj odnosno srpskoj kulturi se}anja.41) (430) «1941/1945» (093.

str. jun 2006. V. 1991. 18. Herbert. 21. Fremdarbeiter. 1985. V. isti. Fremdarbeiter. V.12 Kao „ropski 4 5 6 7 8 9 10 11 12 V. str. V. (c) `iveli su u ekstremno lo{im uslovima: sme{taj u logorima. V. str. str. str. isti. hladno}a i nedostatak higijene i zdravstvene nege. predstavljalo najobuhvatnije upo{ljavanje strane radne snage od kraja ropstva u 19. Pod terminom „slave labour program” se tada podrazumevalo prinudno upo{ljavanje ukupne inostrane radne snage. 1998. ekonomskog zna~aja „upo{ljavanja stranaca” i posledicama za one kojih se to ticalo v. http: //www. Der lange Weg zur Entschädigung. 1995. 1994). 119sl. Goschler. str. rudarstvu. V.10 Inostrana radna snaga u NS Nema~koj bila je anga`ovana u svim privrednim granama. Nicht entschädigungsfähig?. Mendel. Herbert. Zwangsarbeiter im „3. Niethammer. Zwangsprostitution. (d) ~esto su bili potpuno obespravljeni. isti.5 Na Nirnber{kim procesima protiv ~elnika NS dr`ave slave labour program predstavljao je jednu od centralnih ta~aka optu`nice. izbacila temu u prvi plan istorijskog istra`ivanja.4 Iskori{}avanje prinudnih radnika bilo je od centralnog zna~aja za ratnu privredu. Zwangsarbeit im Kinderzimmer. veku. Zakon o osnivanju fondacije „Se}anje. Blanke. (e) nisu imali mogu}nost da uti~u na svoje radne i `ivotne uslove. 121. Herber.de/content/view/3/11/. str.7 Tek je studija Fremdarbeiter nema~kog istori~ara Ulriha Herberta (Ulrich Herbert) iz 1985. 1994) preko rada u poljoprivredi.htm. 16.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Zwangsarbeit im „Dritten Reich”. glad. 1985. Streit um Almosen. „Fremdarbeiter” je NS termin za civilne strane radnike.8 Na zvani~no priznavanje njima nanete nepravde od Savezne Republike Nema~ke i Republike Austrije biv{i prinudni radnici ~ekali su do 2000. 13sl. 2001. O vezama izme|u daljeg toka rata. 21. 1998.11 Slede}i uslovi pod kojima su stranci `iveli i radili uzimaju se kao ta~ke na osnovu kojih se njihov rad defini{e kao prinudni: (a) pogo|eni nisu imali mogu}nost da uti~u na radna mesta ili radne ugovore.stiftung-evz. Zwangsarbeit. 1995. Spoerer. Zwangsarbeiter im „Dritten Reich”. 1977. jun 2006.9 Tada su doneti zakoni kojima su se obe dr`ave obavezale da kao akt simboli~nog priznanja do`ivljene diskriminacije i poni`enja tokom „radnog upo{ljavanja” (Arbeitseinsatz) pre`ivelim `rtvama dodele izvesno materijalno obe{te}enje.6 Uprkos tome. Paleta poslova se prote`e od rada u doma}instvu i brige o deci (v. biv{i prinudni radnici su u kolektivnom se}anju i istoriografiji jo{ dugo vremena predstavljali jedva primetnu grupu `rtava NS. Das Urteil von Nürnberg 1946. industriji i trgovini do seksualnog iskori{}avanja u dr`avnim bordelima (v. Der „Ausländer-Einsatz”.at/history. str. Osuda Frica Saukela (Fritz Sauckel) ibid. (b) tokom boravka u NS Nema~koj oni su podvrgavani razli~itim vrstama diskriminacije. 2001. Arbeit und Vernichtung. Beschädigte Gerechtigkeit. 2002.. 64 . po{to je NS Nema~koj omogu}ilo da nastavi rat i nakon propasti strategije munjevitog rata (Blitzkrieg) u zimu 1941/42. 2002. 1993. Herbert. Paul. 233sl. 1995. 159. odgovornost. Herbert. isti. http://reconciliationfund. Savezni zakon o fondu za dobrovoljna ostvarenja Republike Austrije biv{im ropskim i prinudnim radnicima nacional-socijalisti~kog re`ima (Zakon o fondu za pomirenje). Reich”. 175sl. budu}nost” (Zakon o fondaciji). Der „Ausländer-Einsatz”.

. Herbert. Fremdarbeiter. Berliner Geschichtswerkstatt ur. Frankenberger. str. 1997. Proletarier der „Achse”. Za li~na svedo~enja v. Herbert. Zwangsarbeit in Berlin. 2001. Poljaci. str. sli~nih ustanova i geta. 1985. Zwangsarbeit. 107sl i posebno 115sl. Zakon o fondaciji §11 (1). Spoerer. Prve velike grupe zarobljenika poticale su iz Poljske23 i Francuske. 16sl. Srbi.B. posebno str. str. str. V. Herbert.. 1997. 2001. Stelzl-Marx. str.. 157sl i 255sl. Realni `ivotni i radni uslovi zavisili su koliko od propisa toliko i od lokalnih okolnosti. 1997. 2001. Streit. str. `ivotnim i radnim uslovima prinudne radnike mogu}e je podeliti u pet grupa. Fremdarbeiter.18 „radnici sa istoka” (Ostarbeiter)19. 154sl. i 1945. Zwangsarbeit im „Dritten Reich”. V. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. 1985. 189 i Spoerer. o regrutaciji u okupiranim teritorijama Sovjetskog Saveza ibid. razja{njavaju}i i u § 12 (1). „Wir waren wie Vieh”. Sa`eto o tome Spoerer.. 94. (b). Fremdarbeiter. str.. Spoerer. Ova podela zasniva se na Herbert. str. str. npr. Za NS definiciju termina v. 18sl. o regrutaciji u okupiranoj zapadnoj Evropi ibid. 2001. nekoliko miliona civila neretko i upotrebom sile15 dovo|eno je u NS Nema~ku na „radno upo{ljavanje”.. Fremdarbeiter. Za drugu mogu}u podelu zasnovanu na kategorijama prinude. 13. od kojih su grupe (a). najobespravljeniju grupu.13 Po pravnom statusu. Zakonski propisi kojima su regulisani njihovi `ivotni i radni uslovi zavisili su kako od njihove pozicije u NS rasnoj hijerarhiji tako i od nema~ke spoljne politike. V. 37sl. 1985. 2000. o njihovom pravnom statusu v. str. 259sl. Sa`eto o tome Freund und Perz. Zwangsarbeit.16 Tako su Italijani17 po naredbi izdatoj od Glavne sigurnosne slu`be Rajha (RSHA) krajem 1942. 2004. odnosno u austrijskom Zakonu o pomirenju defini{e se posao koji je pod nehumanim uslovima iznu|en od zatvorenika koncentracionih logora (KL). Das Schweigen brechen. 74sl. Zwangsarbeit. Bermani et al. 2001. Zakon o fondu za pomirenje § 2 (2). 1985. 1985. str. str. Fremdarbeiter. str. 67sl. 2001. V. 1985. u`ivali najvi{i status. 2001. str. Fremdarbeiter. rad” u nema~kom Zakonu o fondaciji.24 NS rukovodstvo se iz ideolo{kih razloga najpre suprotstavilo upo{ljavanju sovjetskih ratnih zarobljenika25 i umesto toga njima namenilo umorstvo gla|u i bolestima u zaro13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 V. V. str. i Spoerer.14 (a) Izme|u 1939. O realnim `ivotnim i radnim uslovima italijanskih radnika u NS Nema~koj v. V. Herbert. Fremdarbeiter. Die Zahlenentwicklung.. (c) i (e) bile dalje izdiferencirane na osnovu „rasnih” i drugih kriterijuma. Zwangsarbeit.22 (b) Upo{ljavanje ratnih zarobljenika u privredi zapo~eto je 1939. 91sl. str.. mogu}nosti uticanja na `ivotne uslove i smrtnosti v. Keine Kameraden. Drugu statusnu grupu ~inili su pripadnici „germanskih” naroda a tre}u dr`avljani „negermanskih” savezni~kih dr`ava. str. 180sl i 251sl. ^esi i Slovenci spadali su u ~etvrtu. 1985. Herbert. O regrutaciji u okupiranoj Poljskoj v. Herbert. Zwangsarbeit. kao i samovolji predstavnika sistema prinudnog rada. 65 . 192sl. 15. Herbert. 82sl i 184sl. 96sl.20 Tokom rata vi{e puta menjane regulative21 ne mogu dati iscrpnu sliku o praksi „upo{ljavanja stranaca”. o regrutaciji u Italiji ibid.. V. Svi strani radnici bili su podvrgnuti posebno razvijenom pravnom i ka`njeni~kom sistemu.

Die italienischen Militärinternierten. V. V.29 Iako se na osnovu gore date definicije sovjetski ratni zarobljenici i IMI mogu definisati kao ropski radnici. 1997. 1991. Herbert. op{irnije i sa drugom hipotezom Barkai. Freund.000 tzv.35 miliona 1941. 1999. Pored zatvorenika nekih KL u ovu grupu spadaju i civili koji su radili za 26 27 28 29 30 31 32 33 34 Od 3. na teritoriji Rajha nije bilo u suprotnosti sa ovim principom. str. Beschädigte Gerechtigkeit. Op{irnije Szita. 238sl. V. obja{njava Niethammer. u jesen 1941. Zakon o fondaciji § 11 (3) i Zakon o Fondu za pomirenje § 2 (3). italijanskih vojnih interniraca (Italienische Militärinternierte.28 Nakon kapitulacije Italije u septembru 1943. Die Entscheidung zum Einsatz von KZ-Häftlingen. IMI) poslato je za Nema~ku. 1991. 1991. Oni su tako|e bili izlagani veoma te{kim uslovima pa je smrtnost i u unutar ove grupe bila visoka. Herbert. Streit.30 (c) Zatvorenici KL su tako|e bili iskori{}ivani za rad.26 Tek po{to je postalo jasno da }e nedostatak radne snage zbog razvoja situacije na isto~nom frontu biti trajni problem. V. Arbeit und Vernichtung. Sa`eto v. budu}nost” odnosno Fondu za pomirenje. KL zatvorenike su kao radnu snagu mogla da koriste i privatna preduze}a. godine 600. Zatvorenici su pre svega bili prinu|eni da obavljaju poslove koji su bili opasni i {tetni po zdravlje. 389. Streit. lo{eg sme{taja i nedostatka medicinske nege. Herbert. Arbeit und Vernichtung. 249. 66 . Posle preuzimanja KL od strane SS-a 1934. str. bljeni~kim logorima Vermahta (Wehrmacht). O procesu odlu~ivanja v. 416sl. Keine Kameraden. radnim logorima i u KL. 201sl. preme{tanje proizvodnje oru`ja pod zemlju. odgovornost. uhap{enih vojnika Crvene armije do po~etka decembra 1941. Arbeit und Vernichtung. Das Wirtschaftssystem. zatvorenici su najpre slati u SS-preduze}a. sa`eto i Cajani. oni. umrlo je njih milion i ~etiristo hiljada. str. Verschleppt – verhungert – vernichtet. pri ~emu je princip „rad kao kazna” bio va`niji od same ekonomske koristi.31 Od 1942/43. str.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Herbert. 2002. Razloge za tu odluku. Godine 1944.32 (d) Evropski Jevreji su bili prinu|eni da rade u getoima. Keine Kameraden. Njihovo radno upo{ljavanje bilo je samo korak na putu ka likvidaciji. 390sl.34 (e) Za NS Nema~ku nepoznat broj ljudi morao je da radi i van teritorije Rajha. kao ni drugi ratni zarobljenici. po{to se i ono smatralo privremenom merom a krajnji cilj ostao je njihovo ubijanje. koja je nesumnjivo nepravedna prema biv{im ratnim zarobljenicima. 1991. V. V. Odnos iskori{}avanja Jevreja i genocida nad njima u istorijografiji je diskutovan kontroverzno. 1988. doneta je odluka da i sovjetski zarobljenici budu transportovani na rad u Rajh (Reich). 1991. npr. 1997. Arbeit und Vernichtung. nisu mogli da podnesu zahteve za obe{te}enje fondaciji „Se}anje. kao i najte`ih fizi~kih poslova na koje su bili slati bio je ekstremno visok.33 Ni upo{ljavanje ma|arskih Jevreja od 1944. upo{ljavanje zatvorenika pro{ireno je jo{ jednom. str. Zwangsarbeit für den „Verbündeten”. 1996. 2002.27 Stepen smrtnosti kod ove grupe zatvorenika usled nedovoljne ishrane. str. Hammermann. V.

Ustascha-Staat. str. njih oko 200.. prema Sundhaussen. Schlarp.000 civila. i Sundhaussen. 276. Za poslednju grupu granica izme|u prinudnog i dobrovoljnog rada nije uvek jasna. str. i 1941. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. Okkupationspolitik. U podacima jugoslovenskih autora o jugoslovenskim radnicima u NS Nema~koj postoje znatne razlike. Ru`icom Nedeljkovi}. Osim toga nema~ka administracija sada je mogla i me|u civilima da propagira odlazak na rad u Nema~ku. Za vreme aprilskog rata u Rajhu je radilo oko 44. 1992. Schlarp. 1983.000 poslato je za NS Nema~ku.000 civilnih radnika i 34. 240) govori o 260. V. i 1945. Stjepanom Pi{tignjatom i Julijanom Pokrajac. V. i intervjue sa Nadom Juri{i}. 1983. oblasti odakle su poticali i uslovima regrutacije omogu}i}e pribli`no utvr|ivanje broja srpskih prinudnih radnika izme|u 1941.000 civilnih radnika. ve} se vrlo malo zna i o njihovim konkretnim radnim i `ivotnim uslovima. str. bilo je regrutovano oko 161. 205 ili Sundhaussen. (a) U vojno-upravnoj oblasti Srbija izme|u 1941. Vlado Strugar (Jugoslavija 1941–1945. V. Budu}i da autori ne navode izvore svojih tvrdnji.36 Osim toga na ropskom radu tokom rata bilo je i na desetine hiljada jugoslovenskih zatvorenika KL. 117sl.000 ratnih zarobljenika. str. Broszat/Hory. V. ali ne nudi nikakve brojke za ratne zarobljenike i zatvorenike KL.000 Jugoslovena i Jugoslovenki.000 prvobitno uhap{enih ratnih zarobljenika. Andrijom Mari~i}em. 1981. 1986. 1976.. 1986. str.35 Sa kapitulacijom Jugoslavije u aprilu 1941. Sundhaussen. U NS Nema~koj je ve} izme|u 1933. str.000 civilnih „stranih radnika”. str. 205. 180. V. 187sl. ~esto iz logora za politi~ki osumnji~ene i taoce. 201sl. 1978. Kolar-Dimitrijevi}.40 Prema jednom nema~kom izvoru. str.B. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. odnosno da ih prinudno regrutuje. 1983. Wirtschaftsgeschichte.39 me|u kojima je bio veliki broj biv{ih interniraca usta{kih logora. 180. Od 300. str. predstavnika u Hrvatskoj generalnog opunomo}enika za radno upo{ljavanje. 67 .000 Jugoslovena. na rad u NS Nema~koj poslato je oko 153. mogu}nost iskori{}avanja njenog radnog potencijala nenadano se pro{irila. Movement of Labor Force. Srbi i Srpkinje ~inili su 62 procenta od ukup35 36 37 38 39 40 V. Pismo Karla Petersena. str. str. Yugoslavia as History. 2. 1983. 212.37 Ra{~lanjivanje `rtava prema pravnom statusu. i 1945. Wirtschaft und Besatzung. Nije nepoznat samo njihov ukupan broj.38 Iz NDH do 1945.183. V. nemogu}e je utvrditi istinitost ponu|enih podataka. radilo oko 100. 374) spominje 270. 361. jula 1942. 1964. V. Lampe. Branko Petranovi} (Istorija Jugoslavije. str. u: Seckendorff. cit. Sigfridu Ka{eu (Siegfried Kasche) od 20. Wirtschaft und Besatzung. 2000. nema~ke institucije i preduze}a ili u administraciji.000 zatvorenika KL. Srpski prinudni radnici i radnice u nacional-socijalisti~koj Nema~koj Polo`aj srpskih prinudnih radnika u Tre}em rajhu do sada je ostao nedovoljno istra`ena tema.

Zwangsarbeit. Najve}i broj. Schlarp. 1986.41 Osim toga. Cit. Wirtschaftsgeschichte.48 „Krivci” su mogli biti po{te|eni u slu~aju pozitivnog „stru~nog mi{ljenja” o njihovoj „rasnoj” vrednosti.42 Ispo~etka. 181. dok su (nesrpski) dr`avljani NDH na osnovu ugovora izme|u NDH i NS Nema~ke vremenom bili otpu{tani. Zwangsarbeit. 1986.000 Srba iz NDH. Schlarp. Fremdarbeiter. za mu{karce iz inostranstva bio je predvi|en „posebni tretman” (Sonderbehandlung). Sundhaussen. str. 1983. Hamann. str.47 U slu~aju seksualnih odnosa izme|u stranaca i nema~kih gra|ana. 2000. str. a za `ene zatvor ili KL. O `ivotnim uslovima civilnih radnika iz NDH v.43 ali ih je RSHA krajem 1942. str. „Rassenpsychologische Selektion”. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. 2001. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. KZ der Gestapo. 68 . 184sl. 79sl i 127sl. Spoerer. Herbert. 186sl. AEL) ili u KL. V. 1983. V. civili iz vojno-upravne oblasti Srbija i NDH u`ivali su isti pravni status kao i dr`avljani drugih zemalja jugoisto~ne Evrope. pravna za{tita njenih gra|ana zagarantovana @enevskom konvencijom bila je uskra}ena.000 mu{karaca iz vojno-upravne oblasti Srbija50 i 35.53 a slovena~ki ratni zarobljenici po~etkom 1942. bekstvo. 1985. Herbert. V. Herbert. Fremdarbeiter. to jest likvidacija. str. 1983.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. u su{tini va`ile i za srpske prinudne radnike. 1943. 74sl i 154sl). V. str. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. 105sl. U ovu kategoriju spada 108. 207. Wirtschaft und Besatzung. 1983. V. svrstala u najni`u grupu „stranih radnika”. 1986. vojska NDH je NS Nema~koj na raspolaganje bila stavila i nepoznat broj vojnih obveznika srpske nacionalnosti. 1985. Wirtschaft und Besatzung. prema Sundhaussen. preimenovani u status civilnih radnika. v. Sundhaussen. i Sundhaussen. Spoerer. koje su. 189sl. Fremdarbeiter. nog broja iz NDH pristiglih radnika. nezadovoljavaju}i rad. 2001. osnovani s posebnom namenom da ka`njavaju nepokorne radnike. Npr. Lotfi. Logori za radno vaspitavanje. „Naredbe o Poljacima” i „Naredbe o radnicima sa istoka” (v. 181. 189.52 Status ratnih zarobljenika srpske nacionalnosti je do kraja rata ostao nepromenjen.49 (b) Broj ratnih zarobljenika koji su odvo|eni na prinudni rad tako|e je bio veoma zna~ajan. str. V. Sundhaussen. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens.44 U praksi to je zna~ilo sme{taj u barakama. 99 i 102. str. V. prole}e 1942. Za radnike iz Sovjetskog Saveza i vojno-upravne oblasti Srbija ta mogu}nost nije bila predvi|ena. Zbog toga {to su NS funkcioneri bili opsednuti mogu}no{}u seksualnih odnosa izme|u stranaca i Nemaca. ukoliko bi prekr{ili radne ugovore46. str. str. koji bi ugrozili „rasnu ~istotu” nema~kog naroda. samovoljna promena radnog mesta. kojima je upravljala Tajna dr`avna policija (Gestapo). Hans Zeck. Erfahrungen mit dem Einsatz südosteuropäischer Arbeiter.51 Po{to je iz ugla NS Nema~ke nakon aprilske kapitulacije Jugoslavija kao dr`ava prestala da postoji. kako imamo razloga da verujemo na osnovu citirane naredbe RSHA. V. 1983. V. str. 212. 155. zlostavljanje u slu~aju nepokornosti i upu}ivanje u „logore za radno vaspitavanje”45 (Arbeitserziehungslager. 1989. str. V. str. V. lo{u ishranu. na ovu temu ostao je sa~uvan veliki broj izvora.54 Najvi{a komanda Vermahta 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 V.

str. str. maja 1941. NS-Besatzungsherrschaft im Vergleich. 1985. Schlarp. 69 . 1986. 1993. V.60 uvedena i za Jevreje i Rome. 1986. u: Seckendorff. Sundhaussen. septembra 1943. Mihajlovi}. dalje pro{irena obavezna radna slu`ba. 1983. 1983. 187. O genocidu nad Romima v. V. Geschichte. od 30. nare|enje Helmuta Ferstera (Helmuth Förster). kao i Manoschek. Browning. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. Fleischer. se bavila izgradnjom fortifikacija. Wirtschaft und Besatzung. Wehrmacht Reprisal Policy.58 Prognanici i izbeglice iz oblasti gde su vo|ene borbe sa snagama pokreta otpora tako|e su ~esto bili odvo|eni na prinudni rad. odnosno pre nego {to su postali `rtve genocida. 1986. i intervju sa Stjepanom Pi{tignjatom (u daljem tekstu).000 ljudi. Wirtschaft und Besatzung. 1997. Wirtschaft und Besatzung. V. vojnog zapovednika u Srbiji.. 209sl. i Sundhaussen. str. Ve} 1942. Sundhaussen. uvedena i 1943.. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. Okkupationspolitik. V. 244sl i nare|enje Lotara Renduli}a (Lothar Renduli}) od 15. str.300 partizana iz NDH i 3. Adolf Hitler je izdao nare|enje da se i uhap{eni aktivisti otpora izme|u 16 i 50 godina mogu iskori{}avati kao radna snaga. 1983. The Semlin Gas Van. u: Seckendorff. V. Rose/Weiss. 270. u Seckendorff. avgusta 1943. V. 256sl. i Storteig. 210. str. 161. o genocidu nad srpskim Jevrejima v. Putevima nestajanja. str. 55 56 57 58 59 60 61 62 63 V. 1992. str. 1991.55 (c) U julu 1943. V. >Serbien ist judenfrei<. 1986. 219. 1986. na kraju karijere bio je ministar za naoru`anje i municiju. Schlarp. V. i `ivotnu pri~u Milana Pantovi}a (u daljem tekstu). Organizacija je imenovana po Fricu Totu (Fritz Todt). Broszat/Hory. 214sl.59 (d) U vojno-upravnoj oblasti Srbija radna obaveza bila je najpre. 1996. Schlarp.56 dok su pre toga oni uglavnom bili ubijani. oko 1. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. 187sl. puteva i `eleznice u celoj okupiranoj Evropi. Okkupationspolitik. zbog razvoja ustanka nikada nije sveobuhvatno realizovana. 1983. Schlarp. 1992. Wirtschaft und Besatzung. O. Okkupationspolitik.B. 148sl.. nare|enje Aleksandra Lera (Alexander Löhr) od 10. str. V. i isti. (Oberstes Kommando der Wehrmacht) izdala je naredbu da se prema srpskim zarobljenicima postupa posebno lo{e. 188. 210. do 1945.63 Kako je izgledao konkretan `ivot srpskih prinudnih radnika pod gore skiciranim diskriminatorskim i represivnim uslovima? Kako su `rtve do`ivele i pre`ivele prinudni rad i {ta je to iskustvo zna~ilo za njih? Odgovore na ova pitanja ponudi}e nam `ivotne pri~e pre`ivelih koje }e ~initi centralno mesto slede}eg odeljka. str. Wirtschaftsgeschichte Kroatiens. na prinudnom radu bilo 128. 1964. str. 1985. str. 1992. na teritoriji Srbije koja je bila pod nema~kom kontrolom. str.000 iz vojno-upravne oblasti Srbija preba~eno je za Norve{ku gde su kao ropski radnici raspore|ivani na gradili{ta Organizacije Tot57. Ustascha-Staat. Wirtschaft und Besatzung. str.62 Procenjeno je da je u periodu od 1941. Sinti und Roma. koji je bio na nekoliko visokih funkcija u NS dr`avi.61 Za ostale gra|ane 1941. Schlarp. T. Za svedo~enja pre`ivelih v.

Milan Dragojlovi}. Kristina [ep{ei je bila posrednica u kontaktu sa Marijom Kranjec. bili su proganjani zbog pripadnosti Srpskoj pravoslavnoj crkvi.64 a do nekih se do{lo i preko prethodno intervjuisanih osoba. i 1935. Nada Juri{i}. Nada Juri{i}. Nada Juri{i}. Marija Kranjec. a troje u Novom Sadu tada anektiranom od strane Ma|arske. 1941. Julijana Pokrajac. ve} je bila deportovana u Ostmark. Andrija Mari~i}. Ru`ica Nedeljkovi}. Ru`ica Nedeljkovi}. Sedmoro njih66 je pre progona `ivelo u NDH. Stjepan Pi{tignjat. Radomir Batri}evi}. gde je kasnije i obavljao prinudni rad. jo{ nije bila ni upisana u {kolu. Milan Dragojlovi} je u okupiranu Poljsku do{ao iz NDH kao prinudno regrutovani „strani radnik”. a ostale su `ivele od zanata ili najamnog rada njihovih ~lanova porodice.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Radomir Batri}evi}. Andrija Mari~i} i Ru`ica Nedeljkovi} su pre zarobljeni{tva i{li u osnovnu {kolu. Milan Dragojlovi} i Milan Pantovi} kao kroja~i. Milan Pantovi}. Marija Kranjec. Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei uhap{eni su zbog svog anga`mana u antifa{isti~kom otporu. Stjepan Pi{tignjat. Ru`ica Nedeljkovi} i Julijana Pokrajac bili su internirani i u Staru Gradi{ku i Jasenovac. jedini je intervjuisani koji zbog svog tada{njeg statusa nije dobio obe{te}enje. Nada Juri{i}. Radomir Batri}evi}. gde se priklju~io partizanskom pokretu. najmla|a intervjuisana. zajedno sa majkom i bratom. Ru`ica Nedeljkovi} i Julijana Pokrajac.70 64 65 66 67 68 69 70 Zahvaljujem se gospo|i Marie-Agnes Heine (IOM @eneva) na vrednoj pomo}i.65 Intervjuisano je {est `ena i pet mu{karaca ro|enih izme|u 1920.68 Tri osobe69 poti~u iz selja~kih porodica. Radoslavka Stojkovi}. koji je do 1941. Andrija Mari~i}. koji su `iveli u NDH. poku{ao je da izbegne proganjanje na religiozno-etni~koj osnovi tako {to je pobegao na planinu Igman. dokumentovano je jedanaest `ivotnih pri~a srpskih biv{ih prinudnih radnika. Osim Radomira Batri}evi}a sve intervjuisane osobe bile su neko vreme internirane u KL ili njima sli~ne logore. `iveo u Sarajevu. bili zaposleni: Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei kao tekstilne radnice.67 Samo jedan od intervjuisanih je `iveo u vojno-upravnoj oblasti Srbija. Andrija Mari~i}. Stjepan Pi{tignjat u Jasenovac i Staro Sajmi{te. koji je na prinudni rad u poljoprivredi odveden kao ratni zarobljenik. odakle su ve}inom i regrutovane za prinudni rad. dok su me Andrija Mari~i} i njegova supruga Vilma Mari~i} upoznali sa Radomirom Batri}evi}em. Marija Kranjec i Stjepan Pi{tignjat su do progonstva poha|ali gimnaziju. koja je za vreme rata jo{ bila dete. koju su posle rata i zavr{ili. 3. Kratak osvrt na uzorak Izme|u marta i avgusta meseca 2005. Kristina [ep{ei. Julijana Pokrajac radila je na imanju svojih roditelja. nije sama bila poslata na prinudni rad. Milan Dragojlovi} u logor Telje kod 70 . Radomir Batri}evi} u trgovini. Neki od njih su ve} pre 1941. Julijana Pokrajac. odnosno u anektiranu Austriju. Milan Pantovi}. Najve}i broj kontaksta sa njima omogu}en je posredstvom International Organization for Migration.

B. a kasnije u Norve{koj i nekoliko nedelja. dok su kori{}eni kao ljudski {tit protiv savezni~kih bombardovanja. Ova strategija doprinela je daljoj eskalaciji me|unacionalnih sukoba u Jugoslaviji koji su izbili usled okupacije i posebno nakon uspostavljanja usta{ke vlasti.” V. ka`e: ‘Jel’ si se ti usrao?’ Reko’ ‘Jesam. posebno u vreme kada bi mnoge dane provodili napolju pod lo{im vremenskim uslovima. da izvinete na izrazu al’ tako je bilo. 4. Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei u Ravensbrik (Ravensbrück). I Milan Dragojlovi} i Milan Pantovi} bili su uhva}eni i zlostavljani od lokalnih kolaboracionisti~kih vlasti.. Ova praznina ukazuje na strategiju uklju~ivanja organa savezni~kih i okupiranih zemalja u NS represivni sistem. V. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. Iskustvo proganjanja u `ivotnim pri~ama srpskih prinudnih radnika 4. Nadu Juri{i}.’ (glasnije) Ka`e: ‘Pu{taj ga.’ I zna on da ja nisam to uradio ali hteo je da me spasi batina pa ka`e: ‘Jel’ si to u~inio?’ Ja ka`em ‘Jesam. a u Nema~koj su nekoliko nedelja proveli pod vedrim nebom. Marija Kranjec. i odvede me u {upu i tamo. Radoslavku Stojkovi} i Kristinu [ep{ei predstavnici ma|arske vlasti uhapsili su i mu~ili u njihovom rodnom gradu. prljav{tine i hladno}e. I Stjepan Pi{tignjat je u okviru deportacije nekoliko no}i proveo napolju. se}anje Ru`ice Nedeljkovi} u odeljku o represiji i ka`njavanju. ~ovek je to bio za mene. Mariju Kranjec. U njihovim `ivotnim pri~ama usta{e ~esto predstavljaju personifikaciju zla. kako bi se rasteretili nema~ki resursi i istovremeno izvukla {to je ve}a mogu}a privredna korist iz osvojenih oblasti. intervju sa Nadom Juri{i}. nek’ ide napolje. Stjepana Pi{tignjata usta{e su uhvatile na planini Igman. Tokom internacije srpski zarobljenici bili su izlo`eni samovoljnim zlostavljanjima i patili su od gladi. Andrija Mari~i} i njegova porodica proveli su nekoliko ki{nih dana neza{ti}eni u logoru Stara Gradi{ka. provele dva dana i dve no}i pod otvorenim nebom. Milan Dragojlovi} je ispri~ao da ga je jedan Nemac spasio kad je tokom saslu{avanja bio maltretiran od policije NDH: „A eto u takvoj nesre}i poka`e se neki ~ovek. nije dozvolio vi{e da me tuku. Pomenuti aspekt posebno se jasno ogleda u se}anjima proganjanih na osnovu njihove religiozno-etni~ke pripadnosti. Jedan tamo od Nemaca ka`e. Zamislite. moram da ka`em. Ru`icu Nedeljkovi} i Julijanu Pokrajac zajedno sa njihovim porodicama uhapsile su usta{e i deportovale za Jasenovac odnosno Staru Gradi{ku. 71 72 73 74 71 .71 Pri interpretaciji epizoda u kojima se Nemci pojavljuju kao spasitelji od zlostavljanja72 ili kao pravedni posrednici u sukobima izme|u prinudnih radnika73 pomenuta strategija treba da bude uzeta u obzir. Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei se se}aju da su posle dolaska u Ravensbrik (Ravensbrück) u kasnu jesen 1944... jel’. Hap{enje i deportacija Za mnoge intervjuisane ve} sam po~etak proganjanja ostao je zapam}en kao traumati~an do`ivljaj.’ I odve`u me i isteraju me napolje. Andriju Mari~i}a. U svedo~anstvima o prvoj fazi proganjanja Nemci ne igraju posebno zna~ajnu ulogu. 1.74 Stjepan Osijeka i Au{vic (Auschwitz). Milan Pantovi} na Banjicu..

Ja sestri. Tako je majka Andrije Mari~i}a insistirala da sa sobom u Nema~ku povede i decu. V. O te{ko}ama verbalizacije traumati~nog nasilja v. Mnogi intervjuisani su u okviru svojih pri~a o deportaciji i internaciji dali opise nasilja ~ija meta su bili drugi zatvorenici. 72 . Majka Ru`ice Nedeljkovi} dala je pogre{ne podatke o datumu ro|enja svoje }erke da bi i ona bila regrutovana za prinudni rad. intervju sa Nadom Juri{i}. I ona ne mo`e da hoda. po{to su im na nivou do`ivljenog realiteta ~inili potpuno o~itim brutalnost progonitelja i li~nu nemo}. S obzirom na katastrofalne uslove u logorima. Pi{tignjat je osim toga ve} u Jasenovcu. prete}i da }e u suprotnom ubiti i sebe i njih. oni ozna~avaju i prekretnice u li~noj istoriji proganjanja kao {to su deportacija75 ili registracija u KL. I to je bio mo`da jedan od mojih najte`ih (nagla{eno) mojih trenutaka kada sam to videla. Milanom Pantovi}em.” 75 76 77 78 79 80 V. I to {to smo imale od svoje li~ne garderobe ostavimo. ona pada. kazala da mi koji smo popisani i izdvojeni. V. mi }emo i}i na rad u fabriku. Ovi do`ivljaji imaju zna~ajno mesto u njihovim `ivotnim pri~ama. psi. V. pa }emo kupit’ sebi odela (smeh) i {to nam treba. bio odvo|en na rad. setim se u tom trenutku moje majke. `ene u uniformama. i druge su ostavile ovim drugim logora{icama koje su ostale u logoru. intervju sa Milanom Dragojlovi}em i Kristinom [ep{ei. Radoslavkom Stojkovi} i Kristinom [ep{ei.). Osim toga. ja ne vidim vi{e {ta se sa njome de{ava. odlazak na prinudni rad se barem u po~etku regrutovanim zarobljenicima79 odnosno njihovim starijim ro|acima80 ~inio kao manje zlo. da moja majka tako izgleda. larma. {ta bih ja uradila. intervjue sa Milanom Dragojlovi}em.. kao i na Starom Sajmi{tu. I sad smo mi mislili i}emo u fabriku da radimo pa }emo zaraditi novaca.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.. Stjepanom Pi{tignjatom i Julijanom Pokrajac. vika: ‘Los. nateraju psa na nju. Stjepanom Pi{tignjatom. Ali sam pomislila: [ta bi bilo da je moja majka sada ovde. Ali nas ve} dalje teraju da idemo. da l’ bih mogla uop{te bilo {ta da uradim da bih je spasla od tako ne~ega?” U pore|enju sa nasiljem koje je ugro`avalo same njihove `ivote – neki su vi{e puta mu~eni77 – takva iskustva se daju lak{e verbalizovati.76 Marija Kranjec se u intervjuu prise}a jednog do`ivljaja pri izlasku iz deportacionog voza: „Vojska. 1985.78 a istovremeno pokazuju recipijentima kakvoj ekstremnoj situaciji su intervjuisani bili izlo`eni. Poljakinja. intervjue sa Milanom Dragojlovi}em. Tako se Radoslavka Stojkovi} prise}a svojih iluzija o poslu na koji }e biti poslata: „Tek kad smo se vratili u baraku onda nam je ta Kapo. Izbor kasnijih prinudnih radnika vr{ili su funkcioneri ili opunomo}enici NS re`ima. Marijom Kranjec. los!’ Ja vidim jednu `enu koja je duge sede kose (. The Body in Pain. Scarry.

koji je u Berlinu radio u jednoj aviofabrici. NS naziv za Nema~ku u granicama pre 1938. Okkupationspolitik. Andrija Mari~i}.83 4. 73 .81 Stjepan Pi{tignjat je deportovan brodom od Beograda do Be~a i od [tetina (Stettin/Szczecin) za Narvik. Radno vreme za prinudne radnike i radnice bilo je razli~ito. Ovaj logor se spominje u pismu Karla Petersena. u: Seckendorff. pominje da je njihov vagon kri{om vodom snabdevao jedan vermahtovac koji je bio postavljen za stra`ara. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. Neki su dobili hranu ili su mogli da se istu{iraju. Deportacija na prinudni rad tekla je razli~ito. Ru`ica Nedeljkovi} je tokom putovanja dobila sendvi~ od jednog nema~kog vojnika.. Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei su radile u proizvodnji oru`ja u [pandauu (Spandau). Julijana Pokrajac je za 18. Radoslavka Stojkovi}. prethodno je bio zaposlen u jednoj gostionici u Vinanojdorfu (Wiener Neudorf). Ru`ica Nedeljkovi}. oni su od Maribora putovali u putni~kim vagonima. Radoslavka Stojkovi}. ^etiri osobe koje su poticale iz NDH pro{le su sabirni logor u Mariboru82 gde su bile dezinfikovane i pregledane. str. Andrija Mari~i}. V. Stjepan Pi{tignjat. Kristina [ep{ei. Milan Dragojlovi} bio je poslat u gornjo{lezijsku oblast da radi na zemljanim poslovima i na gradili{tima. 1992. Sigfridu Ka{eu (Siegfried Kasche) od 20.84 a Julijana Pokrajac u anektiranoj Austriji. Ru`ica Nedeljkovi} u tekstilnim fabrikama u Lajpcigu (Leipzig) i Be~u a Milan Pantovi} u borskom rudniku u Srbiji.B. Za dovoljno vode i hrane brinulo se isto toliko malo koliko i za druge osnovne potrebe. Andrijom Mari~i}em i Julijanom Pokrajac. dodu{e. str. dok je Milan Dragojlovi} dobijeni novac koristio da bi se snabdevao dodatnim namirnicama. Kao momenat koji je zbog do`ivljenog poni`enja ostavio posebno sna`an utisak na njih Kristina [ep{ei i Marija Kranjec spominju situaciju kada su morale da vr{e nu`du pred o~ima stra`ara. intervjue sa Milanom Dragojlovi}em. Radomir Batri}evi} i Milan Pantovi} su od toga kupovali sapun i cigarete. Osim toga. Stjepan Pi{tignjat je radio pod najte`im uslovima na gradnji puteva i `eleznice u severnoj Norve{koj. Nadom Juri{i}.. Radno upo{ljavanje Najve}i broj intervjuisanih bio je odre|en na rad u industriji: Marija Kranjec. jula 1942. Milan Pantovi} radio je dnevno osam sati. predstavnika u Hrvatskoj generalnog opunomo}enika za radno upo{ljavanje. Radomir Batri}evi} radio je na jednom sala{u u Altrajhu (Altreich). 202. 2. 201sl. Isto je va`ilo i za Milana Dragojlovi}a dok nije 81 82 83 84 Marija Kranjec. ro|endan dobila jedno sledovanje cigareta. [est osoba je na svoju destinaciju preba~eno u sto~nim vagonima. Samo tri osobe od svih intervjuisanih dobijale su za rad koji su obavljale (ina~e bezna~ajne) nov~ane nadoknade.

. posle teklo kao da sam kod svoje ku}e i kod svoji’ roditelja.). koja su pre`iveli sklanjaju}i se u improvizovane rovove. koja je radila sve poslove u staji.” On je. @ene koje su radile u proizvodnji oru`ja u [pandauu mogle su svake dve nedelje pri promeni smene da se odmore na 24 sata.). Posle zavr{etka posla mnoge je jo{ o~ekivao i naporan povratak u logor. (. Do{ao si da radi{. 74 . Na svom prvom poslu ne{to slobodnog vremena imao je i Andrija Mari~i}: „Imali smo odmor. O sebi i svojim suzarobljenicima iznosi slede}e mi{ljenje: „Jer mi smo jedini koji su (. da Vam ka`em onako istinu. nakon {to su bili uhva}eni.... redovno maltretiran i zlostavljan. imali su redovne pauze... {umi i na polju. pauzu za ru~ak od 2 do 3 sata i ja bih (. prema kojoj je.” Radomir Batri}evi}. jer su.) Njihovi su oti{li svi sposobni na front. povoljnu situaciju i na~elno osu|uje svaki otpor prinudnih radnika. koji su radili u poljoprivredi na sala{ima. Slobodni dani nisu bili predvi|eni ni za koga. ubijeni. Sam rad intervjuisani opisuju i ocenjuju razli~ito. kulturni ljudi u Nema~koj za vreme rata.. kako sama ka`e. ipak na jednom mestu ka`e da su prinudni radnici kroz te{ki rad mogli i morali da steknu po{tovanje nema~kih seljaka. mogli da jedu za istim stolom sa seljacima kod kojih su bili. Svoje obrazlo`enje ona izla`e na slede}i na~in: „Mi smo bili poni`eni i du`ni (glasnije) smo (.. prema svojim re~ima.).. Svi ostali radili su od rano ujutru do kasno uve~e. bio ka`njen. ostavili najbolji utisak kao radnici i kao ljudi.. Izuzetak je Julijana Pokrajac. Nakon {to je opisala svoj tipi~ni radni dan.) da sami zaslu`imo pa`nju tih ljudi. koji je radio u istom selu. ona prinudni rad rekapitulira na slede}i na~in: „Ni{ta se nije desilo (. za {ta su u slede}oj nedelji morale da odrade dve smene od ukupno isto toliko sati.” Uprkos tome {to je znala da nisu svi tretirani kao ona.. Rad zaposlenih u industriji prekidan je samo tokom bombardovanja. iako protiv propisa.. on je jednom prilikom. koji u osnovi nagla{ava nepravednost prinudnog rada. bio po{tovan ne samo kao radna snaga ve} i kao ~ovek: 85 Julijana je znala da je njen brat. poku{ao bekstvo nakon ~ega je na vi{e meseci interniran u logorski kompleks Au{vic (Auschwitz). Ona posebno nagla{ava svoju spremnost na rad koja joj je donela po{tovanje „poslodavaca”.85 U skladu sa tim stavom ona je u~estvovala i u hap{enju dva odbegla jugoslovenska prinudna radnika koji su.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. jedina pri~a o prinudnom radu kao da je u pitanju normalan radni odnos..) to vreme iskoristio da se idem malo sankati sa djecom njema~kom koja su tu u okolini tog restorana imali stanove (. postupano kao prema drugim slugama i koja je kao takva nedeljom poslepodne imala nekoliko sati slobodnog vremena. Julijana Pokrajac uop{tava sopstvenu. Julijana Pokrajac i Radomir Batri}evi}. Julijana Pokrajac. nakon {to se sa pauze vratio pet minuta kasnije nego {to je trebalo.” Ipak. (nagla{eno) To ja mogu garantovat. Tu su vi{e `ene i tako treba se truditi i raditi a ne. kao podse}anje na poni`avaju}i status..

B. WIESINGER

Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika...

„Oni su mene iz tih razloga {to sam ja ne{to znao nema~ki, prosto me voleli. I ne}ete verovati, zavr{etak rata u isti dan, na istom mestu sam do`iveo oslobo|enje, plakali su za mnom. To Vam mogu re}i, plakali su i kazali: ‘Radomire ostani ovde kod nas.’ Ja to nisam hteo da uzurpiram.”

Nagla{avanje sopstvenog radnog morala, po mom mi{ljenju, ukazuje na njegov zna~aj za identitet prinudnih radnika. Identitet ove dve osobe zasnovan je na socijalizaciji u selja~koj sredini, gde su kao tradicionalne vrednosti smatrane sposobnost za obavljanje te{kog fizi~kog rada i volja za tim. ^injenica da se ta vrednost gajila ~ak i pod uslovima prinudnog rada, mogla bi se objasniti iskustvom zajedni~kog rada sa selja~kim porodicama, odnosom koji su prinudni radnici imali sa njima i ~injenicom da ih oni nisu maltretirali. Kona~no, i Julijana Pokrajac i Radomir Batri}evi} su verovatno bili svesni da je njihovo pravo na `ivot – ako mo`da ne u o~ima individualnih „poslodavaca”, onda svakako u o~ima NS funkcionera – zavisilo od toga da li }e zadate im poslove izvr{avati na zadovoljavaju}i na~in ili ne. Iskazana volja za radom je na taj na~in slu`ila istovremeno i kao samoza{tita.86 Marija Kranjec, Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei radile su na proizvodnji municije u fabrici Deutsche Industriewerke AG (Nema~ki industrijski pogoni A. D.). Pri poslu njima je stalno pretila opasnost od povreda jer su ropske radnice bile samo povr{no obu~ene za takvu vrstu posla, a pored toga nedostajala je i bilo kakva za{titna oprema. Tako su zavariva~ici Kristini [ep{ei od vatrenih varnica izgorele ko`a i kosa, a jedna druga ropska radnica na stroju na kome je radila Marija Kranjec bila je jednom prilikom te{ko povre|ena. U suprotnosti sa gore spomenutim osobama koje su radile u poljoprivredi, radnice na proizvodnji oru`ja sabotirale su proizvodnju kad god je to bilo mogu}e. Nedovoljna obuka slu`ila je kao opravdanje za nekvalitetan rad i o{te}ivanje ma{ina. Kako opisuje Marija Kranjec, putem sabota`e bilo je mogu}e iznuditi pauzu:
„Ja polomim sve no`eve, jer to je bio vid sabota`e, izlomi{ no`eve i ~eka{ da do|e majstor (...) da to popravi, da izmeni jer to mi nismo ni znale da radimo, a i da smo znale ne bi nam bilo dozvoljeno. To se de{avalo redovno, bar jedanputa dnevno izlomi{ no`eve da onda sada ~eka{, i to ti je dva sata da ne radi{.”

Jednom prilikom ona je zbog „zabu{avanja na poslu” (Arbeitsbummelei) bila poslata u komandu logora, ali je uspela da izbegne najgoru kaznu. Iza napora ropskih radnica da sabotiraju rad stajali su i politi~ki motivi. Radoslavka Stojkovi}: „Naravno, Jugoslovenke su pravile dosta {kart robe jer to nam je bilo u du{i (smeje se) da {to god mo`emo manje proizvedemo, da {to manje municije ide na front ili na mesta gde se ubija i ratuje.”
86

Za sli~no tuma~enje se}anja biv{ih prinudnih radnika u poljoprivredi v. Hornung et al., Zwangsarbeit in der Landwirtschaft, 2004, str. 261 i 265sl.

75

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

Andrija Mari~i} je isprva radio kao fizi~ki radnik u jednom restoranu u Vinanojdorfu. Pored ostalih poslova koje je obavljao, on je morao i iz trapova koji su se nalazili napolju u gostionicu da donosi krompir. Po{to nije nosio obu}u dobio je te{ke promrzline. Osim toga, tada devetogodi{njem Andriji te{ki teret povredio je ki~mu. Posle prinudnog boravka u Vinanojdorfu, poslat je na pomo}ni rad u jednu berlinsku fabriku aviona, gde je obu~en da sastavlja zup~anike. Njegov predradnik ponekad bi mu donosio hranu i sklanjao ga sa sobom u skloni{te, zbog ~ega ga se Andrija Mari~i} prise}a sa dobrom voljom. Pred kraj rata, zajedno sa drugim strancima, poslat je na front da bi slu`io kao ljudski za{titni {tit:
„^etiri mjeseca su nas terali ispred fronta (...) Mnogo je ljudi tu umiralo, na tom putu, ginulo. Kada do|e do, kada bude onaj Fliegeralarm [vazdu{na opasnost] moramo bje`ati u, samo tu u jarak, pored puta, a vojnici su nas dr`ali na ni{anu i ~im pro|e prestanak opet dalje kre}emo. (...) Taj put je bio najte`i u na{em celom tom logorovanju u Njema~koj. To je stvarno bilo muka (...) Neke hrane nisu nam obezbedili, ni{ta (...) Jedino tako uz put (...) neko nam baci hleba malo.”

Milan Pantovi} je na po~etku radio na `elezni~kom gradili{tu na liniji Bor–Po`arevac, posle ~ega je odre|en da radi u magacinu jedne austrijske firme. Za ovu protekciju on je, prema sopstvenim re~ima, imao da zahvali vredno}i koju je pokazao na radu:
„Valjda ja zato {to sam bio vredan tamo, ka`e, ‘Nemoj tu da se mu~i{, hajde, idi tamo.’ (...) A oni su mnogo cenili, recimo, mnogo su cenili po{tenje i rad. Ako Vi radite po{teno i odgovorno ono {to ka`e on, on ne dâ da Vas neki drugi odvede. On Vas ~uva za sebe, i tu ima da budete njemu odani i dobar radnik za njega.”

Milan Dragojlovi} je bio odre|en na rad na gradili{tima po gornjoj [leziji. Jednog dana grupa radnika kojoj je pripadao odlu~ila je da se prebaci za Be~ ne bi li tamo na{li bolje pla}eni posao. Bili su uhap{eni ve} na `elezni~koj stanici Katovice (Katowice) i za kaznu poslati u Au{vic. Svoj tamo{nji radni dan svedok opisuje na slede}i na~in: „Idemo na posao iz barake, posle doru~ka u stroj i na pos’o, jedno dva kilometra od logora smo radili razne stvari: istovarali cement, istovarali ciglju, materijale, gvo`|e, betonsko. Sve to se za gradnju skidalo tu, a mi smo to radili.” Po{to ropski radnici nisu imali nikakve za{tite, bili su ~esto povre|ivani, npr. kad bi dostavljene cigle jo{ bile vru}e. Posle otpu{tanja iz Au{vica Milan je radio na gra|evini u jednom drugom mestu, gde je kona~no uspeo da se oslobodi prinudnog rada. Stjepan Pi{tignjat radio je u severnoj Norve{koj pod rukovodstvom O. T. Dok o te{kom radu koji je predstavljao njegovu svakodnevicu ne nudi mnogo 76

B. WIESINGER

Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika...

informacija, o nesre}i koju je do`iveo na poslu i zbog koje mu je pretila likvidacija on daje detaljan opis:
„Kran onaj koji di`e kamen pukne i udari mi ovde i utre mi nogu, nogu u zemlji. I onda je (...) bilo vi{e nego sigurno da }e me odma’ streljat. Jer ako se povredi{ malo, prst, ne mo`e{ raditi odma’ te likvidiraju (...) I mene su doneli odozgo sa brda, jer mi je noga odmah ovako natekla. I bol je jak bio. Preneli me dole kod zajedni~ke grobnice. I u to vreme taman se desilo da ide komandant, najgori, najcrniji ~ovek (...) koga sam u `ivotu sreo, neki major Doll. (...) Ja sam sigurno o~ekiv’o da }e me, da }e re}i: ‘Baci ga u jamu, u jamu i metak i gotovo!’ A on ka`e: ‘Mo`e li to...’ A da, zove on doktora, imali smo jednog Jugoslovena doktora u logoru. Do{ao doktor, ka`e: ‘Mo`e li noga da ozdravi?’ I doktor pogleda. (...) Rek’o: ‘Mo`e.’ Ka`e: ‘Nosi ga u baraku i preduzmi ne{to da se uradi.’ To je prvi put da je uradio to. I ja u baraci bio nekol’ko meseci, le`’o tamo. Al’ sam se opet krio da me ne na|u, jer ako ostane{ u baraci nisi na poslu. Odmah te ubije.”

I ostali intervjuisani su u slu~aju bolesti u`ivali minimalnu po{tedu, {to je na kraju mnogima od njih i omogu}ilo da pre`ive prinudni rad.87 Sa stanovi{ta NS funkcionera, medicinsko zbrinjavanje prinudnih radnika bilo je potrebno samo da bi se odr`avala njihova radna snaga, za kojom je NS Nema~ka imala sve ve}u potrebu. Sme{taj, ishranu i zdrastvenu za{titu prinudnih radnika stoga treba posmatrati u vezi sa `eljom progonitelja da se njihova eksploatacija produ`ava {to je vi{e mogu}e. 4. 3. Sme{taj, ishrana i zdravstvena za{tita Ve}ina intervjuisanih osoba je vreme prinudnog rada provela u logorima, ali se njihova svakodnevica razlikovala od slu~aja do slu~aja. Milan Pantovi}, kao i Milan Dragojlovi} ispo~etka, `iveli su u barakama i nisu bili nadgledani, tako da su tokom slobodnog vremena mogli da se kre}u u odre|enom krugu. Ru`ica Nedeljkovi} i njena majka Milka Bala} neko vreme `ivele su u jednoj be~koj gostionici, a posle pod stra`om u jednom logoru kod Lajpciga. One su pro`ivele posebno te{ko vreme tokom ~estih bombardovanja. Jednom je jedna bomba pogodila njihovu baraku, ali su Ru`ica i njena majka pre`ivele po{to bomba nije eksplodirala. Jednom drugom prilikom pre`ivele su bombardovanje u nekom podrumu, iz koga su morale da se iskopaju jer je zgrada nad njim bila sru{ena. U osvrtu na ove ekstremne situacije koje je uspela da pre`ivi Ru`ica vidi udeo sudbine i za{tite jedne svetiteljke. Ropske radnice koje su radile u [pandauu spavale su u jednoj bodljikavom `icom ogra|enoj izbombardovanoj fabri~koj hali. Da bi izdr`ale hladno}u
87

Tako su Marija Kranjec i Radoslavka Stojkovi} zbog zdravstvenih razloga bile po{te|ene posla na kra}e vreme.

77

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

u toj hali, po dve `ene su delile jedan krevet koji se sastojao od golih dasaka i papirne vre}e napunjene iverjem koja je slu`ila kao du{ek. Umesto pokriva~a koristile su se tankim }ebetom i ode}om. Radomir Batri}evi} je pak zajedno sa 21 ratnim zarobljenikom bio sme{ten u sobu jedne lokalne gostionice:
„To je bio prostor pet sa pet, ~etiri prozora, re{etke na prozorima, jedna klupa (pauza), vrata, lokot na vratima. U uglu spava}e sobe gde nas je dvadeset i dva (...) WC kibel [kanta]. To je bilo onako drasti~no {to je bilo ispod svake kritike i morala. Tako smo [tu boravili] sve do zavr{etka rata. (...) Kreveti su obi~ne daske, obi~no drvo i slamarica. I }ebe. Ko je imao }ebe dobro je bilo. (...) A to je bio najru`niji san na{, to {to smo pretrpili, tako ne{to, kibel [kanta], i smrad jedan, {ta da Vam ka`em. (...) To je poni`enje za ~oveka.”

Stjepan Pi{tignjat, koji je pro{ao kroz razli~ite logore u Norve{koj, u logoru Bjornefjel (Bjørnefjell) nekoliko nedelja proveo je i pod otvorenim nebom.
„I tu smo opet pravili neke ceste, neki put. Ali tu nismo imali ni baraka ni ni{ta, e onako na zemlji smo legli, bili. Na zemlji onda metnemo }ebe dole i pokrijemo se }ebetom drugim i gotovo. Ki{a plju{ti po nama. Ni{ta nije bilo. To je bilo, to su oni zvali kvarantin. (pauza) Tu je pobijeno mnogo. Ljudi su dobili tu od raznih jela i ne znam ~ega dobili proliv. I ko god je dobio proliv, odmah je likvidiran. Jer oni su oko logora iskopali jedan kanal. U tom kanalu nije se smelo kre}i, a ne pogotovo pre}i kanal. To je bilo kao granica jer nije bilo drugoga ni{ta. I tu ko je pri{ao tom kanalu ubijen je, svakog dana po desetak je ba~en u tu zajedni~ku grobnicu koju smo iskopali kad smo do{li. To je te{ko bilo izdr`ati. (...) Ovaj hrana je bila slaba naravno, uslovi `ivota su za nas nikakvi, ali najve}i neprijatelj su nam bili komarci. (...) Otvorite usta, oni idu u usta. (...) Iznutra smo bili izjedani. (...) Tako da bilo je slu~ajeva da drug druga ne poznaje, jer je on otekao sav. Pa su nam onda ‘stra`ari’ dozvolili da lo`imo vatru da bi oterali komarce tako.”

Jedino su Julijana Pokrajac i Nada Juri{i} imale sme{taj kod svojih „poslodavaca”. Prva je imala na raspolaganju ~ak i krevet, a druga je sa majkom i bratom spavala u {tali. Nada Juri{i} ove okolnosti ocenjuje iznena|uju}e pozitivno a u intervju obja{njava i za{to: „(...) ~ak je bilo lepo, prijatno spavati u toj {tali (...) Bilo nam je lepo, ljudi su nam dali da jedemo i bili smo zajedno (nagla{eno).” Za vreme internacije u Staroj Gradi{ci ona je pretrpela oskudicu i prisustvovala potresnom nasilju. Kad su njena majka i brat bili odabrani za prinudni rad u Ostmarku, i Nada Juri{i} je i{la sa njima. Po njenom se}anju, njena majka je odlazak na prinudni rad vezivala za nadu da }e opet do}i „me|u civilizovani svet”. Me|utim, posle svega nekoliko meseci boravka u Veklabruku (Vöcklabruck) u Gornjoj Austriji, porodica je poslata nazad u NDH. Kad je Darinka Mijatovi}, Nadina majka umrla u internaciji, decu je spasila jedna ro|aka. 78

B. WIESINGER

Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika...

Vreme provedeno u Veklabruku Nada Jurisic tuma~i kroz pozitivna se}anja, po{to taj period vezuje za oslobo|enje iz KL i poslednje trenutke provedene sa majkom, koja joj je stra{no nedostajala. Julijana Pokrajac i Radomir Batri}evi} jeli su zajedno sa seljacima.88 Tako|e, Milan Dragojlovi} prilikom prvog uposlenja nije trpeo nikakvu glad, jer je na crnom tr`i{tu mogao da obezbedi dodatni hleb. U Au{vicu je hrana bila neuporedivo lo{ija: „Posle toga smo dobili kafu, crnu kafu za doru~ak i hleb, pa da, sto grama, nije to bio hleb, to se samo zvao hleb. Ima tu svega drugog samo nema bra{na (...) Al’ dobro je, ne da umreti, je li? Dan za danom, dan za danom.” Poslednji iskaz ukazuje na jednoli~nost ishrane koju je od toga nemogu}e bolje opisati. Milan Pantovi} spominje da je i u borskom rudniku ishrana bila jednoli~na: „Uglavnom bio je krompir, kupus, repa i tako nikaki neki... Kvalitetna hrana nije bila.” Nasuprot grupi IMI, ~iji pripadnici su u Bor dovo|eni nakon kapitulacije Italije, njemu nije pretila opasnost smrti od gladi, izme|u ostalog i zbog toga jer je bila mogu}a trampa sa seljacima iz okoline. Se}anje Andrije Mari~i}a na ishranu tokom boravka u NS Nema~koj vrti se oko hleba koji mu je za vreme internacije u Staroj Gradi{ci stra{no nedostajao: „a ja sam tra`io od majke jedno par~e hleba i rekao sam da bih mogao ostat `iv ako... (pauza, uzdah) Po{to nije bilo drugoga ja sam nekako se morao snalaziti. I{ao sam da travu uzimam (...).” Tek po{to je stigao u Vinanojdorf situacija se malo pobolj{ala: „Nije to bila neka super hrana, ali je bila sasvim dovoljna da smo se mogli malo oporaviti, da je bilo hleba kojega sam ja toliko `eleo.” Da bi se snabdevao dodatnim namirnicama, Andrija je koristio odsustvo nema~kog osoblja tokom vazdu{ne opasnosti: „ja sam znao koji hleb da ukradem i da ga iz tog podrumskog djela kroz prozor ostavim tu, pa kad krenemo uve~e ja ga onda bi uzeo i odneo u logor da imamo jo{ nekom drugom da mo`emo dati.” U anegdoti o trgovini namirnica na crno Andrija Mari~i} za ~udo ne osu|uje poku{aje Nemaca da iz nu`de prinudnih radnika izvuku li~nu ekonomsku korist, nego nasuprot tome pona{anje svojih sapatnika:
„(...) uvek je neko mogao da se progura do na{ih tih baraka i donosio je nekakvo pecivo tako, {ta ja znam. To je bilo, ovaj, interesantno pogotovo za ljude koji... Nismo imali {ta mnogo da jedemo. I onda bi oni meni, po{to sam ja bio mlad, mali tako, i onda bi oni meni davali taj kofer~i} i ja sam to nosio po baraci da im to prodajem. 50 feninga je bila ta jedna pereca. Me|utim i oni su bili mangupi, oni kad ja do|em u baraku, u sobu, ugase svetlo, otmu mi te perece i kofer i isteraju me napolje, jel’. Me|utim taj gazda koji je to donosio nije nikada mene krivio zbog toga, znao je on sa kakvim ljudima ima posao.”

88

Ovakav postupak „poslodavaca” bio je protiv propisa, v. Hornung et al., Zwangsarbeit in der Landwirtschaft, 2004, str. 237.

79

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

Ropske radnice u logoru [pandau dnevno su bile snabdevane par~etom hleba, supom od repe i „kafom” od pr`enog `ita. Kao vid maltretiranja ponekad bi zatvorenicama bila ponu|ena dodatna porcija. Me|utim, kada bi jurnule prema kotlu, one bi bile posute hladnom vodom, pri~a Kristina [ep{ei.89 Da bi utolile glad, `ene bi jele koru od krompira iz kuhinjskog otpada i stavljale pone{to sa strane kad bi praznile vozila koja su dostavila povr}e u logor. Zbog nedovoljne ishrane zatvorenice su dobile proliv, ka`e Marija Kranjec. Radoslavka Stojkovi} je patila od otvorenih rana na nogama. Ropski radnici u Norve{koj bili su hranjeni hlebom i supom od kelja. Da bi im pomogli, norve{ki civilni radnici su na gradili{tima skrivali pakete sa namirnicama, dok u januaru 1944. godine od Me|unarodnog crvenog krsta nisu po~eli da primaju pakete sa hranom. Za brigu o prinudnim radnicima koji su boravili u logorima u slu~aju bolesti bili su nadle`ni lekari zarobljenici. U [pandauu, prema re~ima Marije Kranjec i Radoslavke Stojkovi}, o bolesnim zatvorenicama brinula se jedna poljska lekarka, dok se o povredi Stjepana Pi{tignjata brinuo jedan jugoslovenski lekar. Milan Dragojlovi} imao je jedno neobi~no iskustvo sa nema~kim lekarima. Nakon {to je nekoliko puta simulirao epilepti~ke napade, poslat je na komisijski pregled:
„Ja u{ao tamo u tu ambulantu. A oni kao da su probirali najvi{e Nemce, najlep{e, svi visoki, ili se meni tako bar u~inilo, beli mantili, bele pantalone, bele cipele. Haa! (imitira tada{nji strah) A ja sam se toliko upla{io da nisam mog’o da progovorim. (...) I od toga straha ja sam se prosto zaneo, i ne znam {ta je bilo meni pri ruci da sam ja se uhvatio za to, toliko je meni pozlilo. I jedan od tih pet, {est, pet lekara samo uzeo ovo: ‘Ach, verfluchter Mensch!’ (...) I odma’ me izvede napolje. Zna~i ni rukom me nije pipnuo a bio je komisijski pregled. I za deset minuta ode Peter Sliewa [neki stra`ar], ode unutra i za deset, pet, deset minuta dobio otpusnicu sa listom ‘nesposoban stalno’, nesposoban za rad.”

Milan se vratio za NDH i nakon kra}eg boravka u zagreba~kom zatvoru pu{ten je ku}i. Da bi izbegao ponovno hap{enje, on se prijavio u Narodnooslobodila~ku vojsku, u kojoj je ostao do kraja rata. 4. 4. Odnosi sa drugim prinudnim radnicima i sa Nemcima Intervjuisani su Nemce do`ivljavali skoro isklju~ivo kao zastupnike sistema prinudnog rada, od ~ije dobre volje su zavisili uslovi za `ivot i rad, a samim tim i njihove {anse da pre`ive. Ponekad bi i neko od njih pomagao da se radnicima olak{a posao, kao u slu~aju Milana Pantovi}a, ili im potajno doturao namir89

Na isti iskaz se mo`e nai}i i u intervju sa Julijom Baji, koja je bila u istom logoru kao i Kristina. Ovaj intervju iz januara 2004. predat je biblioteci memorijalnog centra Ravensbrik.

80

Kontakt (nagla{eno) ne dolazi u obzir.) Normalno mora neko progovoriti i kazati {ta treba raditi. Radomir Batri}evi} pona{anje svojih „poslodavaca” opisuje kao korektno ali distancirano. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. prinudne radnike bezobzirno terali na rad i ka`njavali za najmanje prekr{aje. „kao u vojsci”. kada je zbog bolesti penzionisan.B. kao {to to opisuju Marija Kranjec. (. 2004. to je njihov propis.90 „(. nice i cigarete. ~ija sestra Sofija Skandarski je umrla u Ravensbriku. @ene koje su bile odre|ene u [pandau nisu bile vezane jedna za drugu samo zbog regionalnog porekla i politi~ke orijentacije. on ozna~ava kao drugarski. Andrija Mari~i}. Dok Julijana Pokrajac seljaka i seljakinju kod kojih je radila opisuje kao svoje „druge roditelje”. {to je imao priliku da do`ivi Milan Dragojlovi}. Karijeru u armiji Milan je zavr{io 1965... 81 . Kolektiv stvoren tokom ovog vremena odr`ao se ~ak i pod uslovima internacije u Ravensbriku i kasnije tokom ropskog rada. On nije sklopio ni sa jednim od njih neko trajnije prijateljstvo.. ~ime im se kona~no ispunila godinama gajena `elja da posete to mesto. ko treba da uradi to. ^ak ni radnici u poljoprivredi nisu uvek mogli da uspostave bli`e li~ne kontakte sa svojim „poslodavcima”. Marija Kranjec. kud’ treba da se ide. str. One opisuju kako su delile hleb i porcije supe i poku{avale da obezbede dodatnu hranu za bolesne drugarice. Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei pri~aju iscrpno o kontaktima sa drugim ropskim radnicama. Hornung et al.. Za {ezdesetogodi{njicu oslobo|enja KL Ravensbrik intervjuisane su zajedno otputovale u Nema~ku. komunikacija izme|u njega i seljaka bila je ograni~ena na uputstva vezana za poslove. To je moralo da se po{tuje. tu diskusije nema. Zwangsarbeit in der Landwirtschaft. kojoj se i on priklju~io u leto 1944. svedok poslednjeg ubistva Stjepan Pi{tignjat je bio neposredno pre oslobo|enja. Jo{ i danas one neguju bliske me|usobne odnose. (. Komuniciranje sa civilnim stranim radnicima bilo je zabranjeno..” Svoj odnos sa ostalim zarobljenicima sa kojima je ~etiri godine morao da deli jednu sobu. On je zajedno sa ~lanovima lokalnog SKOJ i KPJ organizovao bekstvo sa prinudnog rada u Narodnooslobodila~ku vojsku.. intimnom razgovoru jednoga seljaka sa zarobljenikom. ve} i zbog prethodnog zajedni~kog zarobljeni{tva u Ma|arskoj. pri~a: „Tako da sam 90 V. tu nema razgovora. U skladu sa propisima o „zabranjenom kontaktu” (verbotener Umgang).. Radoslavka Stojkovi}. 295. Posebno surovo je postupano prema radnicima u Norve{koj: prvo masovno ubijanje usledilo je odmah po dolasku. Oni su ipak mnogo ~e{}e.. Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei.) svaki razgovor sa civilom se ka`njava zatvorom od 30 dana. Na pitanje o odnosima sa drugim prinudnim radnicima Milan Pantovi} govori o svom aktivizmu za partizanski pokret.) Ni govora o razgovoru.. U samoj ku}i.

Po{to je Milka Bala} objasnila situaciju. Mogu}nost zloupotrebljavanja bila je sastavni deo tog sistema. koji bi ih zatim slali na te`e poslove u rudnik. Kad su Ru`ica Nedeljkovi} i njena majka ostale bez hrane. a Andriju Mari~i}a njegov nadre|eni u Vinanojdorfu. gde je jednog dana slu~ajno nai{ao na svog oca..” Zbog u`asnih uslova u AEL Milka Bala} se razbolela i tokom celog `ivota bolovala od reume. Kristina [ep{ei pri~a o jednoj SS-ovki koja je ropske radnice u svakoj prilici tukla 82 . Andrija Mari~i}. Milan Pantovi} pri~a da su prinudne radnike u borskom rudniku okupljali po desetoro u grupi da bi zajedno obavljali odre|ene im zadatke. koji su Milku Bala} odveli na nekoliko meseci u AEL. starija `ena je po~ela da pla~e i jedan nema~ki vojnik je to primetio. Ru`ica Nedeljkovi} je prinudni rad pro`ivela sa svojom majkom.. I jednog dana do|e Gestapo u fabriku i odvede moju majku.. U slu~aju prestupa uvedene mere represije i{le su od fizi~kog ka`njavanja preko upu}ivanja u AEL ili KL do pretnje ubistvom. I sad mi se ukazala ta prilika. dok je od nje nisu razdvojili gestapovci.” Nada Juri{i}. Oni koji bi pokazivali nespremnost za rad bili bi prijavljeni pretpostavljenima. vojnik je izgrdio stare{inu i zapretio joj smr}u. Mariju Kranjec je o{amarila jedna stra`arka.) 60 godina sam `elela da makar jedan cvet pustim tamo. Discipliniraju}e je delovalo tako|e i znanje o nasilju po~injenom drugim osobama. ja polo`ila veliki buket ru`a. Tako da ja nisam znala za nju uop{te tri meseca.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. od 30 ru`a (. Tokom deportacije za Nema~ku jedna `ena koja je bila odre|ena za stare{inu zatvorenica podelila im je hleb ali su protekciju imale njene poznanice. tako da su mogli redovno da se vi|aju i da se zajedno vrate u Jugoslaviju 1945.) sestri ispod imena. Ostatak rata porodica je provela zajedno. Fizi~ka ka`njavanja nisu bila nikakva retkost. ona je kasnije prijavila majku Ru`ice Nedeljkovi} Gestapou: „I onda ona je rekla Gestapo-u kako moja majka buni radnike protiv Nemaca i njih. Sa nedovoljnom produktivno{}u prinudnih radnika poku{ano je da se iza|e na kraj organizacijskim putem. 5. Sestra i brat Julijane Pokrajac radili su kao i ona u Pojerbahu (Peuerbach). (. Represija i ka`njavanje Zbog svog obespravljenog statusa prinudni radnici bili su bespo{tedno izlo`eni samovolji funkcionera sistema ropskog rada. ~ija je sudbina tako|e tematizovana u njihovim `ivotnim pri~ama. Da bi se osvetila. Na ovaj na~in prinudni radnici su bili primoravani da postanu potpomaga~i represivnog aparata. Ru`ica Nedeljkovi} i Julijana Pokrajac do`iveli su vreme prinudnog rada zajedno sa ~lanovima porodice. Andrija Mari~i} je zajedno sa majkom. 4. kao {to pokazuje i epizoda iz se}anja Ru`ice Nedeljkovi}.. sestrom i bratom boravio u Vinanojdorfu. Takva strategija trebalo je da spre~i razvoj solidarnosti me|u prinudnim radnicima.

To je neverovatno bilo. biti oprezni na svemu. Andriju Mari~i}a. i pe{ke smo po{li za Ju- 83 . WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. onda }e da radi. Oni ovaj doga|aj opisuju pozitivno. bi~em.. molili. za sve „propuste” pretpostavljala se kazna smr}u.. nju su posmatrali ruski zatvorenici: „A mi.” 4. odmah ga ubije.” U svojim se}anjima Stjepan Pi{tignjat spominje samo jednu kaznu. da ne bi bilo posledica kao {to je jedan hteo da be`i pa je bio i ka`njen. Ru`icu Nedeljkovi}. (. koji je bio ~lan NSDAP. Jednom dok je istovarala povr}e iz kamiona.” Radoslavka Stojkovi} se prise}a jednog satima dugog ka`njeni~kog apela po zimskom vremenu. jula ’42. (nagla{eno) (. Videla me SS-ovka i toliko me istukla. Bio je ka`njen sa ~etiri (nagla{eno) dana i ~etiri (nagla{eno) no}i u betonskom skloni{tu jednome koje je bilo isklju~ivo namenjeno u te svrhe. mi smo onda nekako uspeli. Nama zabrane prilaz `ici i njima zabrane. Odvoje njih od nas. jer se istovremeno desilo i hap{enje njenog „poslodavca”. a nikakvog tifusa nije bilo. znate. I onda su s tim pokrili tamo da ubijaju. toliko me istukla da sam ja mislila da }u umreti od bolova. da se ne{to ne pogre{i.. nema~ki vojnici stoje tu sa `icom i `icom ograde.B. tamo }e dobit bolju hranu (. Oni su bili proglasili da je u logoru tifus. i 1945. U Popenrojtu. Po{to je `ivotne i radne uslovi nemogu}e bilo jo{ vi{e pogor{ati. I mnogi se jave. ja se se}am. oslobo|enje i povratak Radomira Batri}evi}a. nije zdrav da radi. i 18... 6. uzmem nekoliko {argarepa i bacim im. ono se ne da opisati (nagla{eno) kakvi su oni bili. da pre|e u one barake tamo.) Mi smo. oko dvesta. neka kolica smo na{li. Samovolja stra`ara pri tom nije poznavala nikakve granice. Za Ru`icu Nedeljkovi} je oslobo|enje zna~ilo nastavak strahota: „I onda posle su Rusi do{li i oslobodili nas. I onda je po~elo ve} u toku dana pu{karanje ~im neko iz tih baraka tamo {to su odvojene tamo iza|e. i d`ak kocki {e}era. Oni su se ve{ali u onu `icu. Bekstvo. ~im iza|e napolje. Stjepana Pi{tignjata i Julijanu Pokrajac oslobodile su savezni~ke snage.) pa da se oporavi. tri stotina ubili. gde je Radomir Batri}evi} radio izme|u 1941. To je bilo stra{no. al’ ono.. nakon bekstva dve ruske ropske radnice. dok je Julijana Pokrajac oslobo|enje do`ivela negativno. mi smo bili veoma bedni i veoma jadni.) I kad su oni pre{li tamo. Tako je ve} u prvom norve{kom logoru ubijen veliki broj zatvorenika procenjenih kao nevoljni za rad: „Pitali su ko se ne ose}a dobro. nas osam `ena i dva na{a zarobljenika. za ka`njavanje neposlu{nih prinudnih radnika bio je predvi|en poseban tretman: „I morali smo }utat.. Tako da su izme|u 17.. o onu ogradu. kumili. Kristinino sa`aljenje za druge zatvorenike zamalo ju je ko{talo `ivota. odmah tu su nema~ke.

ja }u da idem. Stjepana Pi{tignjata. Pe{ke (nagla{eno). `rtvama NS terora i gra|anskog rata u javnom diskursu o pro{losti poklanjano je vrlo malo pa`nje. Mariju Kranjec. koja je „izgradnji socijalizma i bolje budu}nosti” poklanjala mnogo vi{e pa`nje nego suo~avanju sa pro{lo{}u. Glavni sadr`aj ovog mita ~inila je tvrdnja da su se svi jugoslovenski narodi pod vodstvom KPJ zajedno borili protiv fa{izma. istovremeno grade}i socijalizam kao svoj istorijski dru{tveni ideal. Iskustva i se}anja na prinudni rad u kontekstu kolektivnog se}anja Javnim se}anjem na Drugi svetski rat u socijalisti~koj eri dominirao je partizanski mit. 5. Tokom ovih nedelja one su dobijale pomo} u obliku ode}e ili namirnica uglavnom od drugih biv{ih prinudnih radnika i ratnih zarobljenika. Jedino intervjuisani koji su iz politi~kih razloga proganjani uspeli su da svoja li~na se}anja ve`u za zvani~ni narativ.91 Ru`ica Nedeljkovi} i njena majka pak. Andriju Mari~i}a i njegovu porodicu. goslaviju (nagla{eno). niko od njih po povratku u zemlju nije dobio nikakvu pomo} u nastojanju da se uredi `ivot i planira budu}nost.’ I moja majka je oti{la. Takav postupak podsticala je i KPJ.. Putovali smo petnaest dana za Jugoslaviju preko Ma|arske. gde su se na{li sa ~lanovima svojih porodica. One su nebezbedni put ka ku}i pre{le delom pe{ke. U pore|enju sa borcima partizanskog pokreta. uvek kad do|e no}. morali smo da se javimo ovaj vlastima u tom mestu. osnovali porodice i potrudili se da iskustva iz ratnih godina ostave iza sebe. ~ije imanje je bilo uni{teno. po povratku u Jugoslaviju morale su da po~nu sve iz po~etka. Mislim. Radomir Batri}evi} koji je porodi~nu ku}u na{ao nesru{enu nije imao priliku odmah da se vidi sa porodicom. i moja majka rekla: ‘Nemoj nju da dira{. koji se izra`avao kroz parole „Smrt fa{izmu. pozvao me: ‘Hajde sa mnom’. Julijanu Pokrajac. i nju su silovali. i onda smo morali da se krijemo. 84 . Milana Pantovi}a.” Marija Kranjec. Samo sa tim {e}erom. Radoslavku Stojkovi} i Kristinu [ep{ei. Biv{i prinudni radnici pozavr{avali su {kole ili zanate.) I jedan Rus je pri{ao meni i hteo je -. koja je nakon {to je oterana sa svog imanja pobegla u Srbiju. Niko od intervjuisanih nije do`iveo odmazdu zbog prinudnog rada u neprijateljskoj zemlji. sloboda narodu” i „Bratstvo i jedinstvo”. tako {to su se kroz nagla{avanje svojih aktivnosti u otporu definisali kao veterani sli~ni borcima partizanske vojske. 91 Ovo va`i za Milana Dragojlovi}a.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Isto tako.. Radoslavka Stojkovi} i Kristina [ep{ei su tokom poslednje faze rata uspele da pobegnu. me|utim. a delom vozom i kamionom. a ponekad i od nema~kih civila i vojnika. Ve}ina intervjuisanih vratila se u svoja rodna mesta. devojke su morale da se kriju u senu i to da nas ne bi silovali (nagla{eno) (.

” Sa ovakvim interpretacijama iskustava proganjanja ve}ina intervjuisanih povezuje `elju da ljudi nikada vi{e ne smeju da pretrpe ono {to su oni pre`iveli. „Stra{no je bilo. ponavlja na primer Ru`ica Nedeljkovi} nekoliko puta... najte`e je ~oveku {to nema slobodu. Stjepan Pi{tignjat formuli{e to na slede}i na~in: „Najgore. Pravi robija{ki `ivot. proganjanje i prinudni rad. Oni nagla{avaju zadovoljstvo jer }e njihova iskustva i se}anja ostati budu}im generacijama. 1999. Do`ivljenim strahotama ne pripadaju samo pro`ivljeno nasilje i oskudica. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. Neki od njih u vezi sa tom `eljom ukazuju i na zna~aj projekta „Dokumentacija `ivotnih pri~a biv{ih ropskih i prinudnih radnika”. Preveo sa nema~kog Aleksandar Trklja 92 93 V. a kamoli iskaze mr`nje ili `elje za osvetom. Sa novom nacionalisti~kom orijentacijom jugoslovenskih elita tokom osamdesetih godina promenio se i pogled na nedavnu pro{lost zemlje. To je to.B. No generalno. Bilo ne povratilo se nikom”. Sloboda ti je uzeta onda ti je sve uzeto. 85 . str. Krieg und Erinnerung. Julijana Pokrajac. to }e istovremeno zna~iti kako ostvarenje njihovih `elja tako i ostvarenje jednog od najbitnijih ciljeva projekta. Ako se dokumentovane `ivotne pri~e recipiraju i podstaknu dalje istra`ivanje istorije srpskih ropskih i prinudnih radnika u Tre}em rajhu. @rtve istorijskih progona zasnovanih na etnonacionalizmu postale su jedno od sredi{ta novostvorenih nacionalnih se}anja.92 Tako neki od intervjuisanih srpsko-hrvatski sukob iz devedesetih godina tuma~e kao nastavak usta{kog proganjanja srpske etni~ke zajednice. One pre svega govore o u`asima koje su obi~nim ljudima nanosili rat. dokumentovane `ivotne pri~e ne sadr`e nikakve uop{tene osude. okupacija. ali pre svega i nadu da }e na taj na~in zapo~eti jedan proces u~enja koji }e spre~iti da se njima u~injena nepravda ponovi. najve}e. ve} tako|e i pre svega i omalova`avanje njihove ljudskosti od predstavnika NS re`ima. Ru`ica Nedeljkovi}. za koje je sada i u javnom diskursu o pro{losti bilo mesta.. npr. Höpken.. To je najgore.93 Takva li~na se}anja i interpretacije. Nada Juri{i}. (. 376sl.) @ivi{ onako kao komad drveta. bilo je lako instrumentalizovati i koristiti da bi se {irila me|unacionalna mr`nja.

1924). 1933). Intervju Milan Pantovi} (ro|. Intervju Marija Kranjec. der Ukraine und Weißrußland. Reich: Erinnerung und Verantwortung. 1925). 3. 1929). 1988. 7. 7. Intervju Radomir Batri}evi} (ro|. Avraham: Das Wirtschaftssystem des Nationalsozialismus. 25. Intervju Andrija Mari~i} (ro|. 23.T. Ladislaus: Der kroatische Ustascha-Staat 1941–1945. 39–56. Martin/Hory. Cesare et al. Intervju Nada Juri{i}. 1926). str. ro|. str. Sandro: Der lange Weg zur Entschädigung von NS-Zwangsarbeitern. 2004. 68–85. 1. • Broszat. i 28. 2005. 22. Intervju Ru`ica Nedeljkovi}. Christopher R. Intervju Radoslavka Stojkovi}. ro|. Essays on the Emergence of the Final Solution. Intervju Milan Dragojlovi} (ro|. New York/London 1985. 27. Bala} (ro|. Kolarski (ro|. 2005. 8. Skra}enice AEL: Arbeitserziehungslager. Intervju Kristina [ep{ei. nacional-socijalisti~ko NSDAP: Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. Christopher R. 7. 2005. Berlin 1997. 2005. U: isti: Fateful Months. Citirani izvori i literatura • Barkai. 1920). Stuttgart 1964.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Juristische und zeithistorische Betrachtungen. 1923). Frankfurt a.: Wehrmacht Reprisal Policy and the Murder of the Male Jews in Serbia. 7. 7. 86 . Erinnerungsberichte aus Polen. ro|. Glavna sigurnosna slu`ba Rajha Citirani intervjui • • • • • • • • • • • • Intervju Julija Baji (ro|. • Browning. 27. logor za radno vaspitanje GESTAPO: Geheime Staatspolizei. Mijatovi} (ro|. • Browning. ro|. 7. Berlin 2000. • Bermani.: Proletarier der „Achse”.: Zwangsarbeit im 3. [vind (ro|. 1922). • Blanke. Tajna dr`avna policija KL: Konzentrationslager. Intervju Julijana Pokrajac. Essays on the Emergence of the Final Solution.: Organisation Todt. ro|. 7. 3. str. Intervju Stjepan Pi{tignjat (ro|. Baden-Baden 2002. 259–292. koncentracioni logor NDH: Nezavisna Dr`ava Hrvatska NS: nacional-socijalizam. 24. 24. ur. Skandarski (ro|. 27. 2005. 1935). 1925). 26. 29. 28. 2005. Organizacija Tot RSHA: Reichssicherheitshauptamt. 3. 2005.: Zwangsarbeit in Berlin 1940–1945. P. Sozialgeschichte der italienischen Fremdarbeit in NS-Deutschland 1937–1943. • Berliner Geschichtswerkstatt ur. 2005. U: Zumbansen. 1. 2005. Koji} (ro|. ro|. U: isti: Fateful Months. 1921). 2005. Nacional-socijalisti~ka nema~ka radni~ka stranka O. New York/London 1985. 1920). M.: The Semlin Gas Van an the Final Solution in Serbia. 2005.

Ausländische Zivilarbeiter. M. Ulrich: Arbeit und Vernichtung. offene Fragen.” Lebensgeschichtliche Erinnerungen ehemaliger sowjetischer Zwangsarbeiterinnen. Über Fremde und Deutsche im 20. • Hamann. Frankfurt a. str. Kriegsgefangene und KZ-Häftlinge in Deutschland 1938– 1945. str. Topographie und Erschließungsstrategien.: Herrenmensch und Arbeitsvölker. ur. str.. ur. • Frankenberger. 121–135. Ökonomisches Interesse und Primat der >Weltanschauung< im Nationalsozialismus. Ulrich: Der „Ausländer-Einsatz” in der deutschen Kriegswirtschaft. str.. • Herbert. et al. ur. str.B. Archiv– und Sammlungsgut. • Herbert. B. U: isti: Arbeit. U: isti: Arbeit.: Foreign labor in Nazi Germany. Weltanschauung. U: Reininghaus. • Herbert. 175–194. 257–301. U: Benz. Berlin 1989. 1995. et al. • Goschler. Jahrhundert.: Europa und der „Reichseinsatz”. str. M. str. Berlin 1996./Reimann. Opladen 1996. Wien/München 2004. Hagen: NS-Besatzungsherrschaft im Vergleich: Versuch einer Synopse. • Hammermann. Florian: Die Entscheidung zum Einsatz von KZ-Häftlingen in der Raketenrüstung. U. 1939– 1945. Forschungsprobleme. Bielefeld 2001. Ausländische Arbeiter und Deutsche 1939–1945. Volkstum. str. 384–426.: Anpassung Kollaboration Widerstand. Kenntnisstand. Bonn 1985. N. U: isti ur. str. Tübingen 2002./Distel. U: Benz.: Zwangsarbeiter und Zwangsarbeiterinnen auf dem Gebiet der Republik Österreich 1939–1945. Volkstum. W. Kollektive Reaktionen auf die Okkupation. Tamara: „Wir waren wie Vieh. Florian/Perz. 87 . • Fleischer. 16–37. 1995. • Herbert. Edward L.: Europa und der „Reichseinsatz”.: Zwangsarbeit in Deutschland 1939–1945. Jahrhundert. Princeton 1967.: Konzentrationslager und deutsche Wirtschaft 1939– 1945. • Herbert. Ulrich: Nicht entschädigungsfähig? Die Wiedergutmachungsansprüche der Ausländer. 157–192. 295–316. ur.: Sklavenarbeit im KZ. Matthias: Erwünscht und unerwünscht. Frankfurt a. str. Über Fremde und Deutsche im 20. Kriegsgefangene und KZ-Häftlinge in Deutschland 1938–1945. München 1993. Ulrich: Zwangsarbeit im „Dritten Reich”. W. • Freund. Gabriele: Zwangsarbeit für den „Verbündeten”: Die Arbeits– und Lebensbedingungen der italienischen Militärinternierten in Deutschland 1943–1945. Constantin: Streit um Almosen. U: Herbert. W. Politik und Praxis des „Ausländer-Einsatzes” in der Kriegswirtschaft des Dritten Reiches. • Homze. Luigi: Die italienischen Militär-Internierten im nationalsozialistischen Deutschland. 61–74. Weltanschauung. ur. Die Entschädigung der KZ-Zwangsarbeiter durch die deutsche Nachkriegsindustrie. Die „rassenpsychologische Selektion” der Ausländer. M. U: isti i Spoerer. • Freund. Essen 1991. U: Kaienburg. ur. Ausländische Zivilarbeiter. U: Aly G. 143–180. Münster 1997. Ulrich: Fremdarbeiter. 7–273. H. Essen 1991. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. Bertrand: Die Zahlenentwicklung der ausländischen Zwangsarbeiter und Zwangsarbeiterinnen auf dem Gebiet der Republik Österreich 1939–1945. • Cajani.

Beograd 1983. N.: Sklavenarbeit im KZ. Wiesbaden 1986.: Zwangsarbeit im 3. • Paul. München 1993. Christa: Zwangsprostitution: Staatlich errichtete Bordelle im Nationalsozialismus./Distel. • Lotfi. • Spoerer. München 1993. Mark: Zwangsarbeit unter dem Hakenkreuz. Archiv– und Sammlungsgut. Lutz: Beschädigte Gerechtigkeit: Entschädigung von Zwangsarbeitern als Paradigma. 3–12. U: Journal of Interdisciplinary History 33 (2002) str.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Walter: „Serbien ist judenfrei”. ur. Juristische und zeithistorische Betrachtungen. • Niethammer. str. P.: Zwangsarbeit in der Landwirtschaft in Niederösterreich und dem nördlichen Burgenland. 277–292. Das Programm der Vernichtung durch Arbeit. Romani/Weiss. and Survivors. i. • Spoerer.: Geschichtliche Mythen in den Literaturen und Kulturen Ostmittel– und Südosteuropas. Wien/München 2004. Annekatrein: Zwangsarbeit im Kinderzimmer.: Yugoslavia as History. U: Zumbansen. ur. Ausländische Zivilarbeiter. str. Karl-Heinz: Wirtschaft und Besatzung in Serbien 1941–1944. str. Frankfurt a. Griechenland. • Mihajlovi}.: Zwangsarbeit im 3. str. • Langbein. W. Martin et al. Stuttgart/ München 2000. Bielefeld 2001. • Mendel. U: Zumbansen. 1994. 247–258. • Manoschek. Stuttgart 1999. Italien und Ungarn (1941–1945). Twice there was a country. U: Benz. Numbers. Stuttgart/München 2001. • Seckendorff. Ein Beitrag zur nationalsozialistischen Wirtschaftspolitik in Südosteuropa. Herbert: Arbeit im KZ-System. Wolfgang: Krieg und historische Erinnerung auf dem Balkan. E. John R. Kriegsgefangene und Häftlinge im Deutschen Reich und im besetzten Europa 1939–1945. Reich: Erinnerung und Verantwortung. et al. Berlin/Heidelberg 1992. Baden-Baden 2002. ur. Reich: Erinnerung und Verantwortung. ur. Elaine: The Body in Pain. ur. Berlin 1994. Cambridge 2000. The Making and Unmaking of the World. Göttingen/Heidelberg 1991. „Ostarbeiterinnen” in deutschen Familien von 1939 bis 1945. 217–225. • Spoerer. U: Behring. Arbeitserziehungslager im Dritten Reich. Mark/Fleischhacker. Briefe ehemaliger sowjetischer Zwangsarbeiter an „Memorial” Moskau. 88 . • Höpken. str. Ela et al. W. 371–379. P. • Schlarp.: Die Okkupationspolitik des deutschen Faschismus in Jugoslawien. U: Reininghaus. Albanien. • Lampe. • Scarry. Mark: The Compensation Business: A Chronology of Forced Labour Compensation in Germany and Austria since 1990. Barbara: Das Schweigen brechen. Topographie und Erschließungsstrategien. Jochen: Forced Laborers in Nazi Germany: Categories. Walter: Sinti und Roma im „Dritten Reich”. ur. Reimann. Gabriele: KZ der Gestapo. M. Militärische Besatzungspolitik und Judenvernichtung in Serbien 1941/42. 169–204. Baden-Baden 2002. Sini{a: Putevima nestajanja. Juristische und zeithistorische Betrachtungen. • Rose.: Zwangsarbeit in Deutschland 1939–1945. B. • Hornung. New York/Oxford 1985. • Stelzl-Marx.

Der Blutweg in Saltdal. Das Scheitern einer Ausbeutungsstrategie. WIESINGER Iskustva i se}anja srpskih prinudnih radnika. Christian: Keine Kameraden. Stuttgart 1983. Die Wehrmacht und die sowjetischen Kriegsgefangenen. • Sundhaussen. Bonn 1997. München 1977. Holm: Wirtschaftsgeschichte Kroatiens im nationalsozialistischen Großraum 1941–1945..B. The main argument is dedicated to the individual experiences and memories of eleven biographers whose life stories were documented as part of the „International Forced and Slave Labourers Documentation Project”. The focus is on recruitment for forced/slave labour. Hans Felix: Erfahrungen mit dem Einsatz südosteuropäischer Arbeiter. Be~ 1999. Berlin 1943. working and living conditions. repression and punishment and liberation. Summary Serbian Forced Labor in National Socialistic Germany in 1941–1945 – Experience and Rememberance This contribution deals with the experiences and memories of Serbian forced/slave labourers in nacionalsocialist Germany. The conclusion offers some thoughts on the place of former forced/slave labourers’ memories in socialist and nationalist memories of World War II as well as the evaluations of the forced/slave labour experience by the biographers themselves. Szabolcs: Verschleppt – verhungert – vernichtet. • Streit. • Das Urteil von Nürnberg 1946. • Szita. • Zeck. Die Deportation der ungarischen Juden auf das Gebiet des annektierten Österreich 1944–1945. 89 . • Storteig. Bodø 1997. After an introduction to the German forced labour program during World War II it discusses the numbers and legal status of different groups of Serbian forced/slave labourers. Odd: Geschichte der Kriegsgefangenen..

izme|u gradova i sela i posebno izme|u mu{kog i `enskog stanovni{tva. 99. dok je op{ta pismenost bila 40. Pismenost u Srbiji izme|u dva svetska rata. U radu su najvi{e kori{}eni podaci iz dr`avne statistike. Beograd. naj~e{}e nekim prigodnim po- 90 . Kada se razmatra opismenjavanje i {kolovanje `enskog stanovni{tva u Srbiji u posleratnom razdoblju. pojavljivala se periodi~no.9 odsto. Date su osnovne napomene o {kolovanju `enske omladine u osnovnim. srednjim. Prema podacima iz 1931.11) »1945/1991« [KOLOVANJE @ENA U SRBIJI (1945–1991) Dr Vera GUDAC-DODI] Institut za noviju istoriju Srbije APSTRAKT: U radu se ukazuje na poku{aje iskorenjivanja nepismenosti.2 kao i nedovoljna stru~na i profesionalna osposobljenost `ena. Na osnovu drugih istra`ivanja. 298. Podaci na koje smo u razli~itim izvorima nailazili nisu bili uvek podudarni. kao i na osnovne tendencije u {kolovanju `enskog stanovni{tva u Srbiji posle Drugog svetskog rata do po~etka devedesetih godina dvadesetog veka. godine bilo je pismeno 19.2 (497. kao i na vi{im {kolama i fakultetima.3.11) »194/199« 37-055.1 Izra`ena nepismenost. usmeravala je partijsku dr`avu. 2001. Razlike i odstupanja koja se pojavljuju me|u numeri~kim pokazateljima nisu takva da bi dovela u pitanje iznete teze.014. Opismenjavanje Osnovna obele`ja stanja pismenosti stanovni{tva u Srbiji neposredno pred Drugi svetski rat bila su visoka nepismenost. str.22 (497. u u`oj Srbiji 78. Statistika koja prati kvantitativne indikatore vezane isklju~ivo za `ensku populaciju u prethodnim razdobljima. godine. u Severnoj i Staroj Srbiji 1931. januar 1964. razlike u nivou pismenosti stanovni{tva u pojedinim podru~jima u Srbiji. Beograd. kao i `ensku organizaciju AF@3 1 2 @ena u dru{tvu i privredi Jugoslavije. kvantitativni pokazatelji su jedan od osnovnih i nezaobilaznih indikatora stanja i rezultata koji su ostvareni u socijalisti~koj dr`avi. Statisti~ki bilten.90% `ena. na podru~ju Vojvodine nepismenih `ena bilo je 23.96%.6 odsto. Mom~ilo Isi}. 12.UDK 37. str. a na Kosovu i Metohiji 93. me|utim.

veka. godine u Jugoslaviji je organizovano ukupno 121. Analfabetskim te~ajevima. nekad su kumulativno iskazani za podru~je Srbije i Crne Gore. osnovana u ratu 1942. Neda Bo`inovi}. odnosno pri gradskim i rejonskim odborima AF@-a. i 20. 129–131. 519. me|utim. od ~ega je 63. GUDAC-DODI] [kolovanje `ena u Srbiji (1945–1991) na razli~ite aktivnosti koje su doprinosile da se takvo stanje promeni. Te~ajevi su organizovani u celoj zemlji. istovremeno je pove}an broj `enske dece koja nisu opismenjena. komisije i odeljenja za agitaciju i propagandu. Od 1946. 3 4 5 91 . Beograd. str. Sve to nije bilo nu`no za rad u polju i bavljenje doma}instvom. do 1950. Pored napora koje je `enska organizacija ulagala na agitaciji za njihovo opismenjavanje. Ova `enska dru{tveno-politi~ka organizacija bila je transmisija i poluga preko koje je partijski i dr`avni vrh zemlje mogao delovati i uticati na realizaciju ciljeva Komunisti~ke partije. U okviru `enske organizacije. Neposredno nakon rata. Podaci koji su u radu navedeni uglavnom su se odnosili na celokupno podru~je Republike Srbije. Beograd. Narodni odbori dobili su instrukcije od Ministarstva prosvete da organizuju analfabetske te~ajeve. Antifa{isti~ki front `ena je propagirao analfabetske te~ajeve i podsticao `ene da se u {to ve}em broju uklju~e u njih. ali i negativnim odnosom roditelja prema {kolovanju `enske dece. Na njih je bilo uklju~eno stanovni{tvo razli~itih starosnih grupa. sindikat i omladina. `ena i mu{karaca. Masovno organizovani kursevi za opismenjavanje najvi{e su obuhvatali upravo taj deo populacije. AF@ – Antifa{isti~ki front `ena je bila masovna politi~ka organizacija. „@ene u modernizacijskim procesima u Jugoslaviji i Srbiji”.214. Smanjen je broj starijih `ena koje su bile nepismene. Agitprop kultura.505 te~ajeva za opismenjavanje. preko 70 odsto polaznika bile su `ene sa sela.690 te~ajeva za opismenjavanje. osnova kulturne politike Komunisti~ke partije Jugoslavije bila je borba protiv nepismenosti. Namera ovog rada nije bila precizno statisti~ko odre|ivanje postoje}eg stanja. odnosno na njihovu popularizaciju me|u `enama. godine organizovano 50. sa 2. i pored njihove masovnosti. 1998. 1988. ona je bila anga`ovana i na pokretanju razli~itih kurseva za kvalifikovanje radnica i profesionalno usavr{avanje `ena. ~esto i sa malim brojem polaznika. sa 1. a postojala je do 1953. nisu bila obuhva}ena sva nepismena lica. Bilo je potrebno vreme da se takva gledi{ta prevazi|u. godine kada je stvoren Savez `enskih dru{tava. Od 1948.2 vodima. Otuda toliki broj analfabetskih te~ajeva. To je opravdavano nedostatkom {kola i u~itelja u planinskim krajevima.5 U mnogim selima i zaostalim krajevima u zemlji dominiralo je stanovi{te da `enskoj deci nije potrebna ni {kola ni pismenost. a ponekad je dat uvid u prilike na prostoru Jugoslavije. ve} stvaranje slike i sagledavanje nagove{tenih tendencija u {kolovanju `enskog stanovni{tva. 2.829. Narodni front.4 Ve}inu nepismenih ~inile su `ene. Takvi aktivi delovali su i u okvirima kulturno-propagandnih sekcija AF@-a. U iskorenjivanju nepismenosti anga`ovane su komisije za suzbijanje nepismenih. AF@.269 polaznika. Ljubodrag Dimi}.249 polaznika oba pola. do 1950. u Srbija u modernizacijskim procesima 19. organizovani su i aktivi za opismenjavanje. do 1950. str.V. U Srbiji je u razdoblju od 1946.

7 Prema podacima statisti~kog biltena 1931. 100. 1948.9 Pove}anje nepismenosti koje je registrovano 1953. a zaostajalo je i opismenjavanje `enskog stanovni{tva na selu. Na osnovu podataka koji su objavljeni u dnevnim listovima. 1996. Zaposlenost `ena i {kolovanje `enske omladine. 12. godine u Jugoslaviji je od ukupne `enske populacije starije od 10 godina 56. iznosio je 35. godine. a godine 1953. Podaci koji su izneti pokazuju da su i pored brojnih akcija koje su posle rata organizovane s ciljem makar elementarnog opismenjavanja stanovni{tva. str. me|u `enskim stanovni{tvom vi{i je procenat nepismenih. str. „@ensko pitanje u Srbiji u 19. 1975.8 odsto. u Srbiji je bilo ukupno 925. odsto opismenjeno. ukoliko bi se iz pismenog stanovni{tva izdvojilo ono koje se jedva umelo potpisati. Gradska konferencija SSRN Beograd. veku”. osnovni pokazatelji. Beograd. odnosno 25. 239. 298. Konferencija za dru{tvenu aktivnost `ena.. dok su u popisu iz 1948. Bo`inovi}. smanjen je na 37.4 odsto bilo nepismeno. a tokom januara te godine na analfabetskim te~ajevima bilo ih je 94. str. prema popisu iz 1953. @ena u dru{tvu i privredi Jugoslavije. godine odre|en pojam pismenosti nisu bili precizno definisani. Kriterijumi po osnovu kojih je popisom iz 1931. @ena u privredi i dru{tvu SFR Jugoslavije. Statisti~ki bilten. januar 1948. a razlika izme|u nepismenih mu{karaca i `ena jo{ uvek je bila izra`ena. Politika.8 odsto. nesre|eno. 13. M Isi}. kutija 7.5 odsto. iznosio je 40. „odnosno uz dugotrajno sricanje pro~itati naziv neke prodavnice u varo{i”. isklju~ivo time objasniti. U Srbiji je 1931. Ovde treba napomenuti da su. U odnosu na procenat nepismenih u ukupnoj populaciji u Srbiji.11 Na osnovu podataka koji su objavljeni u novijim 6 7 8 9 10 11 N. d.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.6 Mnogi polaznici nisu do kraja poha|ali te~ajeve.105. me|utim. i 20. 19. od oslobo|enja do po~etka 1948. Taj procenat je 1948. @ene koje nisu umele da pi{u i da ~itaju najve}im delom bile su u starosnoj grupi preko 65 godina `ivota. godine smanjen na 34. 92 . a potom u grupi od 35 do 64 godine.4 odsto. Po~etkom sedamdesetih godina suzbijanje nepismenosti i sticanje potpunog osnovnog obrazovanja se navodi kao jedan od va`nih zadataka u oblasti obrazovanja.6 odsto. ve} su ih napu{tali iako se nisu opismenili. Prema dokumentaciji `enske organizacije nepismenost je tretirana kao akutan problem. Beograd. godine u Srbiji je nau~ilo da ~ita i pi{e 270. Beograd. rezultati bili daleko od iskorenjivanja nepismenosti. a 1953. polupismena lica koja su znala samo da ~itaju uklju~ena u nepismeno stanovni{tvo. str. ali nije iskorenjena.000 `ena koje nisu znale da ~itaju i pi{u. godine ne mo`e se. n.000 `ena. Godine 1971. [ezdesetih godina proces opismenjavanja odraslih tekao je sporije. godine procenat nepismenih8 `ena bio 62.7 odsto od ukupne `enske populacije starije od deset godina. 1970. godine ona ubrajana u pismeno stanovni{tvo. Istorijski arhiv Beograda (IAB). Procenat nepismenih u Srbiji bio bi jo{ vi{i.10 Narednih godina nepismenost je smanjivana. Statisti~ki zavod za statistiku.

9 odsto. to se mo`e dovesti u vezu sa visokim procentom nepismenih devoj~ica iz ~etrdesetih godina.0 % Mu{ko 15. a na Kosovu vi{e od polovine.899 @ensko 1.665 307. ostale nepismene. Na osnovu podataka iz prikazane tabele proizilazi da su 1948. 93 . a godine 1981..13 Po~etkom sedamdesetih od 25.1 % Pored evidentnog smanjenja broja i procenta nepismenih `ena u ukupnoj `enskoj populaciji. Posmatraju}i odnos izme|u nepismenih mu{karaca i `ena uo~ava se da se relativno u~e{}e `ena u ukupnom broju nepismenih konstantno pove}avalo.082.2 % 17.363 1. godine procenat ukupnog broja nepismenih bio 6. mo`e se uo~iti jo{ jedan trend. deset godina kasnije 76. @ensko pitanje.3 % 25. od kojih su mnoge. {to svedo~i da je nepismenih bilo najvi{e me|u starijim licima. Sanja ]opi}.1 odsto. nepismeno je bilo 37. str. i pored brojnih analfabetskih kurseva organizovanih u prvim posleratnim godinama.8 odsto 1981. Savezni zavod za statistiku.470 Ukupno 26.7 % 16. 57.4 odsto bile su `ene. Da li smo diskriminisane. 1961.7 odsto nepisme12 13 Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 2000. procenat u~e{}a `ena u ukupnom broju nepismenih pove}ao se i iznosio je 75. dok je udeo `ena smanjen na 10%. Valjalo bi dodati da procenat nepismenih `ena nije bio isti u svim delovima Srbije.6 % 2. Najve}i procenat nepismenih `ena registrovan je me|u `enama koje su imale 60 i vi{e godina. od svih nepismenih 80.653 1. 1971. Nepismene `ene u Srbiji.143. Godine 1961. 1961. Pribli`ni su podaci za podru~je Republike Srbije: 1948. Neda Bo`inovi}. Podaci su se odnosili na SR Jugoslaviju.846 1. koji nije direktno iskazan u prikazanoj tabeli. Na podru~ju u`e Srbije nepismeno je bilo 36.7 odsto 1971.8 % @ensko 37. 1991.9 odsto. 32.8 odsto.6 odsto `ena. a 1981.8%. godine smanjen na 16. 2001.500 702.158 890. Prema popisu je u Srbiji 1991. I AB.483 363. 238. Na to je mogla uticati i ~injenica da `ene u proseku du`e `ive od mu{karaca.8 % 11. str. Konferencija…. godinu. Nepismeno stanovni{tvo staro 10 i vi{e godina12 Godina 1948.507. Gordana Lazi}. bio je jo{ vi{i i iznosio je 78. Brankica Grupkovi}.003 622. ne{to manji kod `ena u petoj deceniji `ivota. Ljiljana Dobrosavljevi} Gruji}.5 odsto. Beograd. @ene u Srbiji. Beograd. 62.369 Mu{ko 396. GUDAC-DODI] [kolovanje `ena u Srbiji (1945–1991) statisti~kim publikacijama. procenat nepismenih `ena ja sa 25. godine.7 odsto `ena.2%.25% 10.5 % 8. Godine 1991.988 980. str. u ukupnoj `enskoj populaciji starijoj od 10 godina bilo 11.667 121. k. Kako u strukturi nepismenih `ena dominiraju one starije. 1981.658 187.0 % 11..1 odsto nepismenih.6% `enskog stanovni{tva. godine 73 odsto od svih nepismenih bile `ene.336 500. Kao ilustraciju navodimo podatke za 1962.478. da bi 1991. Tabela 1. odnosno na Srbiju i Crnu Goru.9%.V. 2000. u Vojvodini 15. kada je na celoj teritoriji Republike bilo nepismeno ukupno 33.8 % 7. 16.5 % 34.. Ukupno 1.288.7 % 23. 5. 29.4 % 4.

U tim oblastima. stanje povoljnije.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Mnoga deca koju su roditelji upisali u {kole. ali taj zakon nije dosledno realizovan. 94 . To se posebno odnosilo na `ensku decu. u odnosu na prethodna razdoblja. United Nations. New York 2000. a {kolska obaveza u Srbiji formalno je postojala i ranije. M. koliko ih je bilo u celoj Republici. godine u Kraljevini je propisano da je nastava u narodnim {kolama op{ta i obavezna. Table 4. n.16% devoj~ica upisanih u {kole uop{te nije dolazilo na nastavu. mada je. 107. dok je kod mu{karaca u navedenoj starosnoj grupi bio 2. za `ene starosti od 15 do 24 godine iznosio je 1.8 odsto. tako da veliki broj dece nije bio obuhva}en {kolovanjem. Odredbe Zakona o upisivanju dece u {kole nisu po{tovane. nih `ena. Zakonom o narodnim {kolama uvedeno je obavezno ~etvorogodi{nje {kolovanje za decu oba pola. U Vojvodini je obavezno osnovno {kolovanje za mu{ku i `ensku decu uvedeno 1868.13. i ne samo u njima. prema 0.5 odsto `ena. osnovni pokazatelji. veka. Isto. Bosnu i Hercegovinu. [kolovanje u osnovnim {kolama [kolovanje u osnovnim {kolama u Srbiji zakonom je propisano za svu decu. naro~ito u siroma{nim i planinskim krajevima. a na Kosovu 42. Makedoniju. 99. Procenat nepismenih `ena starosti od 25 i vi{e godina iznosio je 12. Hrvatsku i Sloveniju.8 odsto.16 Zakonom o narodnim {kolama iz 1929. posebno devoj~ice. nisu redovno poha|ala nastavu ili. 66–68. godine. na podru~ju tada{nje Severne Srbije 40. Ono je bilo obavezno i u Kraljevini Jugoslaviji. Godine 1898.8 odsto nepismenih mu{karaca iste starosne grupe.. Trends and Statistics. Ovaj zakon nije dosledno realizovan. U ovoj publikaciji podaci su prikazani odvojeno za Jugoslaviju. {kole su se po Srbiji sporo {irile. Obavezno {estogodi{nje {kolovanje uvedeno je Zakonom o osnovnim {kolama iz 1882. godine. u Vojvodini 12.17 14 15 16 17 @ena u privredi i dru{tvu SFR Jugoslavije. U osnovne {kole trebalo je da se upisuju mu{ka i `enska deca stara sedam godina. u u`oj Srbiji nije znalo da ~ita i pi{e 27.15 U Srbiji krajem dvadesetog veka jo{ uvek nije bila iskorenjena nepismenost. U godini pred rat. str. Predvi|eno je obavezno osmogodi{nje {kolovanje u osnovnoj i vi{oj narodnoj {koli. 2000. str. uop{te nisu dolazila u {kolu. Nepismeno je u najve}om meri starije `ensko stanovni{tvo.14 Opstajale su i dalje razlike u nivou pismenosti `enskog stanovni{tva u razli~itim delovima u Srbiji karakteristi~ne za ranije periode. krajem 19.3 odsto. Isi}. Po podacima iz publikacije Sekretarijata Ujedinjenih nacija procenat nepismenih u Jugoslaviji u razdoblju 1985–1996. d. A Education and Literacy.7 odsto. mada su u odnosu na tridesete godine bile delimi~no ubla`ene. mada upisana. The World’s Women. roditelji su nerado slali devoj~ice u {kole i bez obzira na postoje}u zakonsku obavezu pru`ali otpor {kolovanju `enske dece. str.7 odsto. str. nerazvijena {kolska mre`a nije dopirala do svih krajeva.

6 odsto.9 odsto.105 u~enica. 17.1 odsto.19 Navedeni podaci pokazuju da je obim upisane `enske dece u osnovne {kole bio sve ve}i i da je procenat upisanih devoj~ica konstantno rastao. U Srbiji je tada bez {kole ili samo sa tri razreda osnovne {kole bilo ne{to manje od polovine `ena. oko osam odsto `ena starijih od 10 godina imalo je {kolsku spremu vi{u od ~etiri razreda osnovne {kole. @ensko pitanje…. godine procenat upisanih devoj~ica u osnovne {kole u Srbiji. a {kolske 1954/55. [kolske 1961/62. Statisti~ki bilten 298.149 |aka u osnovnim {kolama bilo 267. {to je procenat upisane `enske dece dovodilo na nivo od 47.18 U posleratnom razdoblju kontinuirano se pove}avao procenat upisanih u~enica u osnovne {kole. Isto. U Srbiji je {kolske 1939/40.1 odsto `ena sa {kolskom spremom vi{om od ~etiri razreda osnovne {kole.000 devoj~ica. {to je u odnosu na ukupan broj upisanih bilo 45. iznosio je 45. Godine 1951/52. pribli`avao se i izjedna~avao sa procentom upisane mu{ke dece. 1961. vi{e od polovine `ena u Jugoslaviji. onda je to bilo oko 92 odsto `enskog stanovni{tva. Drugim re~ima. 95 . 47 odsto. str. Ako se toj grupaciji dodaju i `ene sa zavr{ena ~etiri razreda osnovne {kole. Nekoliko godina kasnije. u osnovne {kole bilo je upisano 319. onda je on iznosio 88. Takav trend nastavljen je i narednih godina. 240. Godine 1953. osnovne {kole u Srbiji poha|alo je ukupno 543. 15. N. str. Te godine. To potvr|uju i podaci za {kolsku 1987/88.3 odsto.899. godine. 14. Ukoliko se tom procentu doda i procenat `enskog stanovni{tva koje je zavr{ilo ~etiri razreda osnovne {kole. GUDAC-DODI] [kolovanje `ena u Srbiji (1945–1991) Obrazovni nivo `enske dece stican u dr`avnim {kolskim institucijama u prvim posleratnim godinama bio je veoma skroman.8 odsto. godinu. bio je 46. U Srbiji je te godine bilo 11.749 u~enica. kada je u Srbiji u osnovne {kole ukupno bilo upisano 562. str.6 odsto od ukupnog broja upisanih ili 336.572 devoj~ice ili 43. Bo`inovi}.V.20 18 19 20 @ene u dru{tvu i privredi Jugoslavije. Lagani porast procenta upisane `enske dece primetan je i u narednom periodu. ali i u Srbiji je bilo bez ikakve {kole ili je imalo tri razreda osnovne {kole. godine od ukupno 621. stanje je bilo ne{to povoljnije. u odnosu na svu upisanu decu.

00% 44. godine. a u uzrastu od 11 do 14 godina 89. 1961/62. str. str. To se prvenstveno odnosilo na decu u zaostalim.00% 46. 1954/55.00% 47. osnovnim obrazovanjem je {kolske 1980/81. bilo obuhva}eno 95.1 odsto devoj~ica. gde su {kole bile daleko. {to ukazuje na izvesno smanjenje obuhvata dece osnovnim obrazovanjem. Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 2000. 1987/88.22 Prema pokazateljima koji su se odnosili na prostor Srbije i Crne Gore.2 odsto dece uzrasta od 7 do 14 godina. godine.21 Obaveznim {kolovanjem nisu bila obuhva}ena sva deca u predvi|enom uzrastu od 7 do 14 godina. 21 22 23 Do tog vremena. @ena u dru{tvu i privredi Jugoslavije. u uzrastu od 7 do 10 godina. a 1985/86. bilo obuhva}eno 94.00% 40.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. godine {kolovanjem u osnovnim {kolama u Srbiji je. slabo naseljenim predelima. Te godine je osnovnim {kolovanjem u Srbiji bilo obuhva}eno 89.8 odsto. Statisti~ki bilten 788.3 odsto de~aka i 92. 50.00% 41. zasnovano na Zakonu o osnovnom {kolovanju iz 1945–46. Beograd april 1973. 372.5 odsto de~aka i 80.00% 45.00% 42.00% Obavezno osnovno {kolovanje u trajanju od osam godina uvedeno je 1952.3 odsto dece.23 1939/40 1951/52. nerazvijenim podru~jima. godine 94.4 odsto devoj~ica. 96 .00% 43. Grafikon 1. u Srbiji je postojalo sedmogodi{nje osnovno {kolovanje. Po popisu iz 1971. U~enice u osnovnim {kolama u Srbiji u odnosu na ukupan broj upisanih u~enika 48.

V. str. Sedamdesetih i osamdesetih godina broj svih upisanih bele`io je kolebanja.. @enskoj deci. usled smanjivanja prirodnog prira{taja stanovni{tva.935. k. ve} po~etkom 20. U~enice ove {kole naj~e{}e su bile ro|ene u Beogradu. godine. u {kolama za srednje stru~ni kadar 46. 5. Konferencija…. IAB. Zaposlenost `ena i {kolovanje `enske omladine. „Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dr`avnih `enskih institucija: Vi{a `enska {kola (1863–1913)”. {to je rezultat sve izra`enijeg opadanja prirodnog prira{taja. ali i slu`itelja.2 odsto od ukupno upisanih u~enika. a u {kolama za kvalifikovane radnike 16. Konferencija. 1898. [kolovanje u srednjim {kolama U odnosu na stanje pred Drugi svetski rat. veka. N.26 @ene su se upisivale u sve {kole. koji su u jednom trenutku. kao i imu}nijih porodica da svoju `ensku decu dalje {koluju. „Vi{a `enska {kola”. u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. u posleratnom razdoblju uve}avao se broj u~enica koje su se upisivale u srednje {kole. nastojanja obrazovanih ljudi.7%. zanatlija. a ponegde i osipanja dece iz osmogodi{njih {kola.283 u~enice. zdravstvenu. Bo`inovi}. me|utim. kulminirali zabranom upisivanja `enske dece u gimnazije. a deset godina kasnije.5%. a uglavnom su to bila deca ~inovnika. 524. 1971.2%. Pedeset godina kasnije. {to je ~inilo 45. str.24 opadao je broj upisane dece u redovne osnovne {kole. GUDAC-DODI] [kolovanje `ena u Srbiji (1945–1991) Sredinom {ezdesetih godina. odnosno 39. prosvetnu i tekstilnu delatnost. Prete`no su se u njoj {kolovale u~iteljice za osnovne `enske {kole. i 20. Na osnovu tog izvora uo~ava se sve ve}e koncentrisanje 24 25 26 27 U dokumentaciji `enske organizacije zapisano je da je {ezdesetih godina osipanje `enske dece iz osmogodi{njih {kola bilo izra`enije nego kod mu{ke dece. `enska omladina je bila usmerena na {kole vezane za uslu`nu. k. u gimnazijama je ve} tada procenat upisanih u~enica u odnosu na sve upisane bio 50. 150 i 153. ali su se usmeravale i koncentrisale uglavnom na pojedine obrazovne profile. Pored gimnazija. osnovana je u Beogradu davne 1863.. u {kolama za obrazovanje nastavnika 63%. trgovaca. U razdoblju posle Drugog svetskog rata broj u~enica u svim srednjim {kolama imao je tendenciju ve}eg rasta nego broj u~enika. IAB. 2.. godine. 1913. pretvorena je u `ensku gimnaziju. godine27 u srednje {kole bilo upisano 58. Prema podacima Zavoda za statistiku NR Srbije {kolske 1961/62 godine. 97 .2% od svih upisanih. Prva dr`avna srednja {kola za `ensku decu u Srbiji. ali i uz otpore patrijarhalne sredine. Latinka Perovi}. godine ponovo dolazi do smanjenja broja upisane dece. 130. Od {kolske 1988/89. 7.25 [kolovanje `enske dece u srednjim {kolama u Srbiji odvijalo se i probijalo kroz kontroverze. veka dozvoljen je upis u {kole na svim obrazovnim nivoima. nastavnika i sve{tenika. 141. @ene u modernizacijskim procesima…. U Srbiji je 1961.

zatim u {kole za kvalifikovane radnike. 228.. a preuzeti su iz tabele: U~enice u srednjim {kolama. pored ja~anja i {irenja srednjo{kolskih institucija. godinu.. Devojke obuhva}ene srednjo{kolskim obrazovanjem najve}im delom bile su u gimnazijama (67%). U njima je bilo upisano ~ak 48 odsto od svih devojaka obuhva28 29 30 31 @ena u dru{tvu….5%) srednjim {kolama. str. godine. Na podru~ju u`e Srbije i Vojvodine stopa obuhva}enosti iznosila je oko 60 odsto. N.6 odsto od svih upisanih u~enika.28 Ve}e interesovanje i visoko u~e{}e `ena u pojedinim obrazovnim profilima je na nivou srednjih {kola evidentno i u narednom periodu. An|elka Mili} nagla{ava nekoliko etapa. str. posebno na nivou srednjih {kola. u birotehni~kim {kolama 91 odsto. str.9 odsto. @ensko pitanje….31 Nastoje}i da sagleda trendove u pozivnom usmerenju `enske omladine u Jugoslaviji. N. str.839 u~enica.5 odsto od ukupne `enske omladine starosti od 15 do 19 godina. godine u srednjim {kolama bilo 57. tekstilnim (88. u razdoblju od 1938. Bo`inovi}.6 odsto i tekstilnim 81. tehni~ke i medicinske {kole. @ene politika porodica.30 Pored podataka koji odslikavaju odnos izme|u upisanih u~enika i u~enica u srednjim {kolama. ekonomske. Beograd. do 1959/60.7 odsto.5 odsto od svih upisanih bile `ene. medicinskim 89.8%) i zdravstvenim (82. a na Kosovu 31 odsto. u odnosu na ukupnu `ensku populaciju odgovaraju}e `ivotne dobi. To je pre svega predratni period ~ije je osnovno obele`je bilo slaba razvijenost obrazovnog sistema. 242. karakterisala je i okolnost da je gimnazije poha|alo ne{to ispod tre}ine od svih devojaka koje su sticale obrazovanje na drugom nivou {kolovanja. godine u srednjim {kolama je u Srbiji bilo upisano 160.29 U tom vremenu. An|elka Mili}.5 odsto od svih upisanih. Najve}i prodor `enske omladine ostvaren je u srednjim stru~nim {kolama.9 odsto. odnosno 45. Podaci se odnose na podru~je SFRJ za {kolsku 1987/88. 1994. @ensko pitanje. {kolske 1987/88.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. U Srbiji je 1981.6%). 98 . a sa veoma visokim procentom bile su zastupljene u prosvetnim (86. godine u Srbiji u {kolama za li~ne usluge 97. do 1980. administrativnim 89. Struktura u~enica prema vrstama {kole u Srbiji pokazuje da je u apsolutnim brojkama te godine najvi{e `ena bilo upisano u gimnazije. Statisti~ki bilten 788. godine. Tako su 1971. u Vojvodini 49 odsto. `enske omladine na pojedine {kole.. Posleratni period. U industrijsko-zanatskim {kolama bilo ih je ispod jedne petine. 34–43. Procenat `enske dece u odnosu na sve upisane u centralnoj Srbiji tada je bio 49. zna~ajni su i oni koji pokazuju obuhva}enost devojaka koje su poha|ale obrazovne institucije na tom nivou.2%). a na Kosovu je bila ispod 50 odsto. 44. znatno manje u industrijsko-zanatskim {kolama (24%). Krajem 80-ih godina `ene su u uslu`nim srednjim {kolama ~inile 92. prevodila~kim (84. a najmanje u srednje stru~nim {kolama (9%). Bo`inovi}.

i {kolska reforma tj. 107. godine. U okviru stru~nog obrazovanja dominirao je izbor usmerenja ka netehni~kim i nemanuelnim poslovima (50% od upisane `enske omladine). Podaci se odnose na razdoblje 1992–1997. godine obele`ila je. 48–50.33 Prema podacima koji su prikazani u publikaciji Ujedinjenih nacija.32 Analizom promena i trendova u obrazovnom usmerenju devojaka na srednjo{kolskom nivou. u pojedinim specijalnostima dolazi do ve}eg prisustva devojaka i do feminizacije tih obrazovnih profila (npr. veoma izra`en porast obuhvata {kolovanja `enske omladine. U~e{}e `ena me|u onima koji su sticali srednje obrazovanje bilo je 50 odsto. sredinom devedesetih osnovne ili srednje {kole u Jugoslaviji poha|alo je 66 odsto `ena i 63 odsto mu{karaca. feminizacija je uo~ena i na nivou pojedinih radnih orijentacija u industriji i to na svim obrazovnim nivoima.V. Uprkos takvoj osnovnoj tendenciji. d. U okviru usmerenja na industrijsko-tehni~ke struke. str. jer se de{avalo da u pojedinim strukama devojaka gotovo da i nije bilo.. Trends and Statistics. uvo|enje usmerenog obrazovanja (1978). Mili}. d.45%) bila je usmerena na pozive za rad u tercijalnom sektoru. n. hemijsko-tehnolo{ke. ko`arske). Nastavni~ki poziv na prvom i drugom obrazovnom nivou. Primer za to je tekstilna struka. Mili}. Period do 1979/80. Novi trend koji je uo~en u ovom periodu jeste da se u okviru srednjih stru~nih {kola odvijao i zna~ajni upliv devojaka u profile industrijsko-tehni~kog obrazovanja i u profile vezane za rad u proizvodnji.34 32 33 34 A. GUDAC-DODI] [kolovanje `ena u Srbiji (1945–1991) }enim obrazovanjem na ovom nivou {kolovanja. str. n. 99 . a u okviru toga prete`no na nemanuelne i netehni~ke struke. na rad u administraciji. Ve}ina devojaka u okviru srednjih stru~nih {kola (85. u kojoj su `ene zastupljene u velikoj meri i na najvi{im obrazovnim nivoima. imala prevagu stru~nog pozivnog obrazovanja kod devojaka (80% od svih upisanih devojaka). An|elka Mili} uo~ava neke osnovne tendencije. Period do 1969/70. jedan je od primera u kojem je nagla{eno u~e{}e `ena. nad op{teobrazovnim modelom (20% od upisane `enske omladine). Tehni~ko-industrijsko obrazovanje izabralo je oko 30 odsto od svih upisanih devojaka. {kolstvu. uo~en je i proces feminizacije nekih specijalnosti i struka. To nije bila karakteristika ranijih etapa. Pored ovih tendencija. treba naglasiti da u poslednjem periodu nije bilo nijedne struke niti obrazovnog usmerenja u kome devojke nisu bile prisutne. Kona~no. 45–48.. u odnosu na prethodni. zdravstvu. pored ostalog. str. Reforma je za posledicu. Jedna od njih je i ve}e orijentisanje devojaka ka pozivnom stru~nom obrazovanju. A. godine bio je period ekspanzije srednjeg stru~nog obrazovanja u kojem je. The World’s Women 2000.

u Jugoslaviji broj vi{ih i visokih {kola se pove}ao 11 puta.3 odsto `ena od popisane `enske populacije. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka broj onih koji su stekli diplome visokoobrazovnih institucija po godinama bele`i kolebanja. u~inile su to tek 16 godina kasnije.418 studentkinja. 1905/06. do 1961. koja je po~etkom 20. Savezni zavod za statistiku. ali i pove}anju broja studenata. broj diplomiranih studenata u Srbiji je iz godine u godinu ne{to ni`i. odnosno 30. godine. 383. kada je registrovano najvi{e studenata koji su zavr{ili studije. 5. godine nije dostignut. Jugoslavija 1945–1985. str. 1986.35 Ja~anje vi{eg i visokog obrazovanja u posleratnom razdoblju manifestovalo se u uve}avanju mre`e visoko{kolskih ustanova.38 Procenat i broj studentkinja u odnosu na sve upisane studente u Srbiji krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina prikazan je u narednoj tabeli. godine 1953. Njihov broj se postepeno pove}avao. 14. a tokom 1921/22. 100 . Posle toga u Veliku {kolu. godine 0. 114 Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 2000. Od tog vremena pa do 1990. da bi sredinom osamdesetih godina opadao broj studenata.7. bilo ih je 20 odsto. kada je na snazi bila zabrana upisa novih devojaka u gimnazije.9% od ukupnog broja diplomiranih studenata.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. sve do 1983. Do ekspanzije u razvitku vi{eg i visokog obrazovanja do{lo je posebno 70-ih godina. str. Slede}e godine nastavila je {kolovanje u Cirihu. od ukupno upisanih studenata bilo je 13. Drage Ljo~i}. Bo`inovi}. 15.39 35 36 37 38 39 N. godine. Nekoliko godina posle zavr{etka Drugog svetskog rata.37 Obrazovanje na najvi{im nivoima {kolovanja obuhvatalo je i `ene. godine upi{e na Veliku {kolu u Beogradu. Od prve godine nakon oslobo|enja pa do 1980/81. Prve dve redovne studentkinje koje su se upisale na Veliku {kolu. a 1961.1 odsto studentkinja. k. visokih {kola i fakulteta u Srbiji imalo je samo 0. ali nivo iz 1983. @ensko pitanje…. kontinuirano je u porastu. [kolovanje. IAB. 58–59. koja je iskoristila mogu}nost da se kao vanredni student 1871. [kolovanje na vi{im {kolama i fakultetima Istorijat {kolovanja `ena na najvi{im {kolama i Univerzitetu u Srbiji vodi nas do prve studentkinje. a smanjivala se i visoko{kolska mre`a. upisuju se i druge studentkinje. U godini osnivanja Beogradskog univerziteta. str.36 Broj diplomiranih studenata sa visokim obrazovanjem u Srbiji od 1961. Konferencija…. Beograd. str. diplomu vi{ih. a broj studenata 18 puta. veka prerasla u Univerzitet. Statisti~ki bilten 298. izuzev u jednom kra}em periodu. za pet godina ukupno je diplomiralo 9. U razdoblju od 1957.

prikazan je u slede}oj tabeli. Podaci se odnose na {kolsku 1969/70.243 38.40 Tabela 4. akademije 1. GUDAC-DODI] [kolovanje `ena u Srbiji (1945–1991) Tabela 2.763 5. filolo{kom i filozofskom fakultetu.893 28. Studenti u Srbiji tokom 1970/71. tokom 1961/62.9% Umet.6% 31% 30. kao i odnos izme|u studentkinja i studenta koji su poha|ali visoko{kolske obrazovne institucije u Srbiji. ekonomski itd. Studenti u Srbiji tokom 1961/62. akademije 865 309 35. 38–42. 1958/59. potom na tehni~ke fakultete. 1960/61. Tabela 3.V.4% Fakulteti 54. {kolske 1970/71. 1961/62. Po strukturi upisanih studentkinja najvi{e ih se upisivalo na filozofski. kao i za 1970/71. O tome svedo~e i podaci iz slede}e tabele.899 28. godinu.680 30.556 15.270 20.4% Umet. godine. Statisti~ki bilten 788.41 40 41 Podaci za 1961/62.014 22. str. 101 .6% 28. 1959/60.894 15.992 13. Ukupno studentkinja 12. Studentkinje u Srbiji Godina 1957/58. a ne o diplomiranim studentima.150 508 44.5% Fakulteti 78. prema vrsti {kola. godine Vrsta {kole Ukupan broj studenata Studentkinje Procenat studentkinja Vi{e {kole 33. U tabelama su iskazani podaci o studentima koju su poha|ali {kole.028 14. gde je iskazan broj studenata koji su poha|ali najvi{e {kole u Srbiji devet godina kasnije.2% Najve}i udeo `ena me|u upisanim studentima tada je bio na farmaceutskom. godinu preuzeti su iz tabele: U~enici i studenti prema vrsti {kole koju poha|aju. ali i u~e{}e `ena u ukupnom broju studenata. godine Vrsta {kole Ukupan broj studenata Studentkinje Procenat studentkinja Vi{e {kole 20.101 Procenat `ena 30.8% Na osnovu drugog izvora. broj.419 39.7% U narednom periodu se pove}ao broj studentkinja.8% 28.

Konferencija…. 61. Bo`inovi}. U tabeli „Stanovni{tvo staro 15 i vi{e godina prema polu i {kolskoj spremi. gimnazija. a u kategoriji `ena koje su imale zavr{ena ~etiri do sedam razreda osnovne {kole bilo ih je 21. Roditeljstvo i fertilitet.239.44 Na osnovu podataka popisa stanovni{tva za 1991. a sa visokim 4. Samo ~etiri razreda osnovne {kole zavr{ilo je 42. str. bilo bez {kole ili je zavr{ilo do tri razreda osnovne {kole.2 odsto `ena u odnosu na popisanu `ensku populaciju starosti 15 i vi{e godina.4 odsto `ena.. visoke i vi{e {kole. U centralnoj Srbiji procenat zastupljenosti `ena bio je 50 odsto.5 odsto upisanih. 1997.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.829 `ena. Poslednjih godina dvadesetog veka u visoko{kolskim ustanovama na prostoru SR Jugoslavije vi{e od polovine studenata bile su `ene. 2000. Srbija devedesetih. a visoko 4 odsto. Marina Blagojevi}. @ene koje su samo zavr{ile kompletnu osmogodi{nju {kolu ~inile su 25. N.8 odsto `ena je zavr{ilo fakultete. Do tri razreda osnovne {kole zavr{ilo je 3. 337. godinu u SR Jugoslaviji je bez ikakve {kole bilo 14.. St.2 odsto. Statisti~ki godi{njak Jugoslavije.2 odsto od ukupnog `enskog stanovni{tva iznad 10 godina `ivota. k.5 odsto. @ensko pitanje.596. Krajem osme decenije dvadesetog veka u Srbiji je od ukupno upisanih redovnih i vanrednih studenata na univerzitetima.3 odsto `ena. godinu. Samo 0. 45. Po popisu stanovni{tva za 1991. 229. IAB.1. 223/62. vi{im i visokim {kolama bilo 75. a kompletnu osnovnu {kolu 5.9 odsto `ena. str. a srednje stru~ne {kole 1. 102 . Vojvodini 46.42 Podaci o {kolskoj spremi `enskog stanovni{tva u Srbiji po~etkom {ezdesetih. Vi{e obrazovanje imalo je 3.2 odsto `ena.519 `enskog stanovni{tva. 1962. Diplomu gimnazija imalo je 1. po popisu 1991”.4 odsto od ukupnog `enskog stanovni{tva starijeg od 10 godina. Statisti~ki godi{njak Jugoslavije 2000. odnosno drugih srednjo{kolskih obrazovnih institucija steklo je 26.5 odsto i na Kosovu 33.9 odsto. na osnovu 5% uzorka.4 odsto. godinu od ukupno 4. distribucija je izvr{ena samo za popisano stanovni{tvo.9 odsto `ena.085.45 42 43 44 45 Podaci se odnose na 1988/89. godine sa vi{im obrazovanjem u centralnoj Srbiji bilo je 3. popisano je 3.1 odsto od popisane `enske populacije. godine. {to je ~inilo 46.8 odsto `ena. str.43 Prema popisu iz 1991. 5. str. pokazivali su da je jo{ uvek najvi{e `ena. bilten br. usled nedostatka procena. [kolu za kvalifikovane i visokokvalifikovane radnike zavr{ilo je 2. Tendencija sve ve}eg prisustva `ena na visoko{kolskim institucijama nastavljena je i u narednom periodu. Diplomu srednjih {kola. 34. . Podaci zavoda za statistiku FNRJ. Beograd.

a od 1965. Beograd. @ene su zastupljene i na poslediplomskim studijama. Blagojevi}.6% od svih lica koja su te godine stekla najve}u akademsku titulu.š kola osmog. osmog. 46 47 48 49 Ovde bismo izdvojili 1969.š kola gimnazija i srednja srednja {kola š kol. o{ razr.š . do 1974. O. 35. 3 razr. . do 1964.1 godina. poljoprivredno-{umarskim (193). @ena u privredi i dru{tvu SFR Jugoslavije. 230. {kola osmog. 7. Tada je prose~no trajanje studija na fakultetima bilo 7. 103 .043 poslediplomca. Konferencija…. Beograd.5 godina. bez š kole bez {kole š kole bez do O. visoke {kole visoke š kole viš e š kole visoko b visoke š kole visoko b j j Na nedovoljnu efikasnost studiranja ukazuje ~injenica da je prose~no trajanje studija na fakultetima. do 3. 17.š 4-7 razr. akademijama i vi{im {kolama 1988. a me|u doktorima nauka oko 20 odsto.47 Titulu doktora nauka od 1945. medicinskim (229). str.š . @ensko pitanje….480 mu{karaca i 4. IAB. 1975.49 U poslednjoj deceniji dvadesetog veka nastavljen je trend uve}avanja broja `ena specijalista. o{ . str. str. najvi{e bilo onih koje su doktorirale u prirodno -matemati~kim oblastima (452). Zaposlenost `ena i {kolovanje `enske omladine. 4–7. do 1990. godine. od ukupno 2. Podaci se odnose samo na one doktore nauka koji su tu titulu stekli u Jugoslaviji.š 3 O. do 1991. 4-7 razr. do razr.48 U periodu od 1962. od ~ega su 784 bile `ene. U razdoblju od 1945. doktoriralo je 4. osnovni pokazatelji.810 doktora nauka. zatim u dru{tvenim (371). d. [kolska sprema `enskog stanovni{tva starosti 15 i vi{e godina 1991.420 `ena. godine u Srbiji je me|u magistrima bilo oko 30 odsto `ena. magistara i doktora nauka. O. n.V.. GUDAC-DODI] [kolovanje `ena u Srbiji (1945–1991) Grafikon 2. jer su me|u novim doktorima nauka `ene ~inile ~ak 87. M. godinu. k. godine bilo 6. godine doktorat je u biv{oj Jugoslaviji odbranilo 469 `ena.46 Tada je me|u `enama sa ovom titulom. a najmanje u tehni~kim oblastima (44). 1970. Bo`inovi}. vi{e viš e {kole š gimnazija kole i srednja š kol. godine je u Jugoslaviji steklo 16. razr. N. a neke su stekle i titule doktora nauka.

po~ev od osnovnih {kola pa do univerziteta. U posleratnom razdoblju odvijao se proces sve ve}eg uklju~ivanja `ena u {kole na svim obrazovnim nivoima. Po svojoj zastupljenosti u {kolskim obrazovnim institucijama. smanjuju}i nesrazmeru koja je karakterisala stanje neposredno po zavr{etku Drugog svetskog rata. a napredak je zabele`en i u razvitku institucija vi{eg i visokog obrazovanja. Therefore. Obrazovna struktura stanovni{tva. U drugoj polovini dvadesetog veka pobolj{ana je obrazovna struktura stanovni{tva. niti samo mogu}nost predvi|ena zakonima koja je u praksi daleko od realizacije. posebno tokom sedamdesetih godina.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. ne umanjuje ~injenicu da `ene u Srbiji imaju jednake {anse na sticanje znanja i profesionalnih kvalifikacija u {kolskim institucijama. Their participation in educational institutions was gradually balanced to the male population share. Navedeni podaci ukazuju da pravo na {kolovanje i obrazovanje u Srbiji nije privilegija mu{karaca. illiteracy had not been exterminated. Women became increasingly involved in schooling at all educational levels. tj. Upravo je {kolovanje i obrazovanje onaj segment dru{tvenog `ivota u Srbiji u kojem `ene nisu potisnute u drugi plan i u kojem su. Usmerenost `ena na pojedine obrazovne profile. typical for previous periods. up to the early twentieth century. mada povoljnija od predratne jo{ uvek nije zadovoljavaju}a. Ono {to ovde nagla{avamo jeste ~injenica da je tokom decenija posleratnog razvoja u Srbiji smanjena zate~ena nesrazmera izme|u obrazovnog nivoa `ena i mu{karaca i anulirane postoje}e razlike i nejednakosti. starting from elementary ones to the University level. One su bile sve prisutnije u njima. Illiteracy remained typical mostly among elderly female population. one ostvarile napredak. postepeno su se izjedna~avale sa mu{karcima. Female youth was more and more present at schools. In some parts of Serbia the extreme differences in population literacy levels of earlier periods. However. ve}a otvorenost i zainteresovanost za odre|ena zanimanja. u odnosu na prethodna vremena. feminizacija pojedinih obrazovnih profila. Summary Women Education in Serbia (1945–1991) In the post-WW II period the initial high illiteracy among female population was gradually reduced. 104 . previously marked differences that had existed both before and immediately after the World War II were reduced. were moderated.

Svoj ideolo{ki koncept. „rada sa masama”. zajedni~ki se slavilo. ugro`eni od svakog i sebe. Proslave i slavlja u Srbiji tokom 1945. Sveop{ta kolektivnost. godine ve}inom su izvo|ene u znaku tri karakteristi~ne odrednice: tek zavr{enog Drugog svetskog rata.75 (497. U svojoj organizacionoj strukturi imala je forme koje su nedvosmisleno pokazivale su{tinu delovanja. zajedni{tvo u svemu. odnosno KP Srbije nastojala je da u svoje ruke uzme sve poluge vlasti. zajedni~ki smo se veselili i i{li na izlete. menjala dru{tveno-ekonomsku strukturu. nastojala da zavlada svim porama dru{tvenog. isti~u}i da su tokom rata ljudi bili „sami. sad u posve drugim uslovima. da im je sloboda vi{e od svega drugog zna~ila povratak u ljudskost”. zajedni~ku dr`avu i zajedni~ke stanove. „Sve nas je teralo u nekakve kolektive i organizacije. drugim metodama i na~inima. porodi~nog.11) «1945» 930. sportskog i sveg drugog `ivota. ni neprijatelji nove vlasti nisu mogli neprijateljo105 . „agitprop komisije”. KPJ. literature i arhivske dokumentacije Arhiva grada Beograda. zajedni~ko raskr~ivanje poru{enog i zajedni~ko obnavljanje starog i gra|enje novog. pisalo.2/.85 (497. nisu samo izrazi ideologije i njene posledice ve} se u ve}inu i verovalo. GODINE Dr Mom~ilo MITROVI] Institut za noviju istoriju Srbije APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu listova „Politika” i „Borba”. odlazilo u pozori{te. opore svakodnevnice i koncepta novog dru{tva koji su nove vlasti projektovale. „aktive agitatora” i drugo. Jedno od obja{njenja potreba za kolektivnom masovno{}u daje mnogo godina kasnije Dobrica ]osi}.11) «1945» ISTRA@IVANJA Researches PROSLAVE I SLAVLJA U SRBIJI 1945. izgradnju novog socijalisti~kog dru{tva nametala je potpunom dominacijom nad javnim `ivotom i njegovim manifestacijama. ~esto isticanu izme|u dva svetska rata. potvr|ivalo i osporavalo. Vrativ{i se krajem 1944. Partija je „osvajanjem vlasti” mogla da provodi svoju parolu.UDK 394.. kulturnog. godine u Srbiju..5 : 316. Ljudskost se tra`ila u mno{tvu i kolektivu. zajedni~ku ishranu i zajedni~ka u~enja. Naravno.

Zakon me|utim predvi|a i zabranu javnog skupa. vlasti su me|u prvim zakonima 25. 106 . oblici delovanja. zborovima i drugim javnim skupovima. Ali. njeno rukovodstvo. Politika. zborova. Osnovni ton nesumnjivo je davala KPJ. Kako su novine u to vreme pisale svuda je bilo „mnogo vedrine ali ne i buke. vati sami”. Predratne dr`avne praznike. ~lanu re~eno: „U cilju razvijanja politi~ke svesti i aktivnosti narodnih masa.1 Ni on. Beograd. „ako postoji stvarna opasnost ugro`avanja reda i mira”. 2. forsirane nove vrednosti. Prijatelji. slavljeni novi ljudi. Ili jo{ preciznije. 1. priredbi pod vedrim nebom ili na kome drugom javnom mestu i prire|ivanje uli~nih povorki.2 Nova godina 1945. str. uz privr`enost onima koji su mu doneli slobodu”. U zahtevu koji se navodio ovim organima trebalo je napisati koja je svrha skupa i takav je akt trebalo da potpi{u najmanje dva saziva~a.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. u poseti ranjenicima. „vedro. svetkovine. propagandu i aktivnost partijskih aktivista. 1945. ne umanjuje ideolo{ku pozadinu kolektivitetima i masovnosti izgradnje novog dru{tva. Da bi se takav koncept odr`ao. prikrivani stari ciljevi i davana perspektiva „svetlije budu}nosti”. u duhu vremena o kom govorimo. u ~ijem je 19. Do~ek Nove godine protekao je u ose}anju velikih „ispa{tanja za vreme okupacije i trajanja rata”. 2005. mitinga. odnosno gradskom narodnom odboru najmanje 48 sati pre odr`avanja.4 Nova godina je najvi{e do~ekivana po domovima rejonskih JNOF-a. odnosno saziva~i. godine donele Zakon o udru`enjima. Tra`ene su nove organizacione forme. i{lo se „da bi se nekako i fizi~ki osetila blagodet slobode”. Bilo je tu sigurno vere u bolje sutra. gra|anima DFJ zajam~uje se pravo odr`avanja javnih skupova.3 U Beogradu su ulice o`ivele. Za red na skupu odgovaralo je predsedni{tvo skupa. Te{ko se moglo objasniti da su manifestacije u kojima je sudelovalo hiljade pa i desetine hiljada u~esnika izra`avale samo ideologiju. o~ito. Isticani su novi simboli. domovima nezbrinute dece. zabluda i tra`enja nepoznatog. Dr`avne proslave ~inile su spoj dveju potreba: op{tih i individualnih. Uz uslov. Zakon je. 1945. ponajmanje nekadanje pijane razuzdanosti”. 1 2 3 4 D. simbole i svest zameni novim. str. Saziva~i skupa mogli su tra`iti da im narodna vlast olak{a organizovanje skupa stavljanjem na upotrebu trgova. da bi se slobodno disao sve` vazduh. da budu najavljene sreskom. zborovima i drugim javnim skupovima. 10. javnih zgrada i drugo. organizacije i kadrovi. ]osi}. Zakon o udru`enjima. Isto. trebalo je da poka`e da Srbija. avgusta 1945. Beograd. isticao da strani dr`avljani i „lica koja nemaju bira~ko pravo ne mogu sazivati javne skupove i rukovoditi njima”. a posebno Beograd `ive „novim `ivotom”. njena potreba da se „staro zameni novim”. tradicionalnom praznovanju davani novi sadr`aji. 11. 55. demonstracija i manifestacija”. ulica. praznovani novi praznici.

januara tramvaji radili do dva ~asa posle pono}i.5 Na Badnji dan 6. 177–178. Politika. 7. 19. Politika. Prazni~ki broj Vjesnika na ~itavih deset strana doneo je oglase u kojima su pojedinci. Dok je u izdanjima glasila u Srbiji Bo`i} obele`avan sa manjom ili ve}om pa`njom. ujedinjeni u borbi idu za pobedni~kom crvenom zvezdom ka boljoj i lep{oj budu}nosti”.6 Ranjenicima je na Bo`i} mar{al Tito poslao skroman dar „sa `eljom da {to pre ozdrave. ske~eve i kra}e pozori{ne komade. 28. i 14. 28. Josip Broz Tito je sve~ano do~ekao vojsku koja je po tradiciji nosila badnjak. Sklevicky. Konji. januara 1945. decembra kada je iza{ao dvobroj ovog lista sa uvodnikom na prvoj strani Prvi Bo`i} u slobodnoj Narodnoj Republici i zaglavljem sa ~estitkom Sretan Bo`i}. Politika. Vojska je badnjak nosila i u Ni{u. 1996. godine. Opisuju}i ovu atmosferu novinar Politike je zabele`io da je Nova godina do~ekana na „nov na~in”. MITROVI] Proslave i slavlja u Srbiji 1945. Odmah da ka`emo da je za do~ek srpske Nove godine Komanda grada Beograda dozvolila slobodno kretanje preko cele no}i. Politika. januar 1945. doneo je tekstove prvaka ove stranke. 27. L. Zagreb. Na prvi i drugi dan Bo`i}a u Hrvatskoj nisu radile uslu`ne radnje i industrijska preduze}a. godine. januar 1945. da zauzmu svoja mesta u borbi protiv mrskog fa{isti~kog okupatora”. godine Program i proslava sadr`avali su horske pesme. str. 107 . Lidija Skelvicky konstatuje da }e i u Hrvatskoj slede}ih godina Bo`i} biti obele|avan sa mnogo manje prostora u dnevnim listovima. Cela tre}a strana ovoga lista bila je posve}ena proslavi Svetog Save. januar 1945. Povjest u nastavi. Skupljani su prilozi za ranjene borce. Slobodni dom. januara) u Sabornoj crkvi biti odr`ana arhijerejska liturgija. pored onih iz inostranstva i predstavnici svih „dru{tvenih redova iz prestonice”.9 Fotografiju sa svetosavskog prijema u ASNOS-u donela je Politika na prvoj strani. januar 1945. prodavnice plina i prodavnice mesnih proizvoda. Lidija Sklevicky pi{e da su u Hrvatskoj novine mnogo vi{e pa`nje posve}ivale ovom prazniku: „U gotovo svakom prosina~kom broju Vjesnika pribli`avanje Bo`i}a se osje}alo. recitacije. i 8. Pevao je hor prvog peva~kog dru{tva. januar 1945. ratovi.10 Na ovom 5 6 7 8 9 10 Politika.M. a bila je predvi|ena i litija oko crkve i osve}enje bogojavljenske vodice.” Vrhunac je bio 24–26. januar 1945. zaboravljano je na trenutak sve ono mu~no {to je pre`ivljeno. Pukovnik Rade @igi} i general-major Milan Kupre{anin. 6.7 Politika je izvestila da }e na dan Bogojavljenja (19. `ene. uo~i Bo`i}a radile su samo brija~ke radnje. decembra ~estitali su borcima i rukovodiocima Druge armije Bo`i} i Novu godinu. dok su u no}i izme|u 13. 9. Bilo je prisutno vi{e od 350 gostiju. Prvi put u istoriji Sveti Sava je proslavljen u Narodnoj skup{tini. 13. Za Bo`i} iste godine Politika je donela karikaturu sa legendom „Bo`i} 1945 – narodi Jugoslavije kroz patnje najcrnjeg robovanja i pusto{ razorene zemlje. glasilo hrvatske Republikanske Hrvatske selja~ke stranke. Politika. ustanove i preduze}a izra`avali ~estitke gra|anima i prijateljima.8 Na dan Svetog Save Politika je donela karikaturu „Sveti Sava – i njega su hteli da skinu sa postolja na koji ga je uzdigao srpski narod i da ga svuku u kal izdaje i stave u slu`bu fa{isti~kog ne~oveka”.

Od ove godine verski praznici u Srbiji potiskuju se svetovnim-dr`avnim. i 2. na Univerzitetu i u {kolama. a potom su organizovane igranke. novembar. 11. Gosti i u~esnici slu`eni su `itom. 228. dok su na Svetog Savu {kole radile. Radmila Radi}. godine. Rektor je slavu ocenio kao „istorijski zna~ajnu”. priredbe. Isto. godine. godine. 1 i 2. a posebno u oslobo|enom Beogradu. Posle verskog obreda. maj) i drugo. koncertne ve~eri za gra|ane. a ve} 1947. Sveti Sava se sve manje pominje. Sini{a Stankovi}. priredio je tri akademije u jednom danu – Politika. januara i na dan krsne slave. Vrhovni {tab JNA godi{njicu je obele`io sve~anom akademijom na Kolar~evom univerzitetu. str. dan ]irila i Metodija (24.13 Sli~no je bilo i kod „Vrbice” koja je 1945. bratstvo i ravnopravnost Ju`nih Slovena”. ali je na intervenciju Svetog sinoda proslava imala tradicionalni oblik. se~enja kola~a i himne „Hej Sloveni”. 1 dan za Uskrs. Sva preduze}a. Za slavljenje Svetog Save tokom rata rekao je „da je slu`ilo ne srpskom narodu. februara 1945. 2002. godine proslavljena „skromno ali radno”. nastavnika i u~enika. Isto. |a~kih roditelja. Od 1949. Isto.14 Proslava 27-godi{njice Crvene armije 23. Uz Josipa Broza Tita. predstavnici vojnih 11 12 13 14 15 Isto. 29. na primer. verski praznici su smanjeni na najmanju mogu}u meru: 1 dan za Bo`i}. i 30. i 24. poprimila je karakter op{tenarodne proslave do tada nevi|ene u Srbiji. 22. godine. pozdravljaju}i druga Mar{ala i druge goste rekao je: „Pravo je da na{a omladina proslavi Svetog Savu kako to zahteva velika istorijska dana{njica kroz borbeni pokli~ za slobodu. predsedni{tvo Vlade prestalo je da „priznaje” Bo`i} kao praznik. vrhovni savezni~ki komandant za Sredozemlje.12 Sveti Sava slavljen je u svim beogradskim {kolama uz prisustvo zvani~nika. koji je organizovao ASNOS. rejon. februar 1945. decembra 1948.11 Mnogo zvanica iz zemlje i predstavnika stranih misija Svetog Savu je proslavilo u velikoj sali Univerziteta. Vrhovnom {tabu. U tom smislu poslata je i direktiva {kolama. decembra. manifestacijama. prvom prijemu u novoj Jugoslaviji. ~iji je osnovni cilj bio da iska`e zahvalnost Crvenoj armiji za doprinos oslobo|enju Srbije od okupatora. Sve organizacije JNOF-a nadmetale su se u pripremi manifestacija. radni kolektivi obele`avali su ovu godi{njicu prigodnim zborovima. odnosno neradne dane su uvedeni: 1. maj. ve} isklju~ivo okupatorovim klanovima istrebljenja”. Od 22. a pravoslavne 7. za praznike. 108 . Pukovnik Fjodor Bazlik je pisao u Politici o „moralnoj snazi Rusije”. godine. Slavio se jo{ Uskrs.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Beograd. januar. njegov predsednik. akademiji su prisustvovali mar{al Aleksandar. predavanjima i slavljima. vojsku i omladinu.15 Posebne proslave su bile u jedinicama vojske. Tokom 1946. Dr`ava i verske zajednice. U~enici katoli~ke veroispovesti mogli su iz {kole izostati 25. Odbori NOF-a beogradskih rejona prire|ivali su akademije. Proslava Svetog Save bila je zami{ljena od rukovodstva KP Srbije kao odvojena manifestacija od verskog obreda. dr`ana su predavanja o zna~aju svetog Save i izvedeni kra}i umetni~ki programi. ustanove.

18 No}u izme|u 22. 23. martu: Ida Graj{ek. godine u znaku „me|unarodnog dana `ena”. ~lanovi Nacionalnog komiteta. februar 1945. godinu. u kojoj one imaju sva prava”. gde je manifestovalo preko 100. marta proteklo je 1945. godine misija savezni~kih zemalja. Detaljnije o 8. 8. Isto. U govorima je „odata zahvalnost Crvenoj armiji. re~eno je pored ostalog.000 Beogra|ana. bore}i se rame uz rame sa svojim drugovima”. Novi Sad. 1985. Londonu. manifestacije. mitinzi. (2004). Sklevicky. Bugarskoj itd. za{titnici kulture i borcu za ~ove~niju budu}nost sveta”. Mi mo`emo da se ponosimo. marta i borbi `ena celog sveta za svoja politi~ka prava. isticanju 29. 5.16 Prigodan program ove akademije zavr{en je spletom jugoslovenskih igara u izvo|enju folklorne grupe. jer „prvi put u istoriji `enskog pokreta. mart – me|unarodni dan `ena. `eleli da budu sahranjeni u Beogradu”. „talasu herojskih rodoljubivih `ena”. trebalo je da poka`u svu zahvalnost i ljubav srpskog naroda prema svom oslobodiocu. ozna~ena je kao prekretnica.17 Vrhunac proslave godi{njice Crvene armije bio je miting na Pozori{nom trgu u Beogradu. marta ~lanice AF@-a dr`ale su predavanja i sastanke na kojima se govorilo o istorijatu 8. jer su one to postigle kroz narodnooslobodila~ku borbu. polaganje venaca na grobove poginulih. ASNOS-a. 109 . Godi{njica Crvene armije slavljena je i u Njujorku. Borislav Blagojevi} i Du{an Nedeljkovi}. Godi{njica Crvene armije proslavljena je u celoj oslobo|enoj Srbiji. Celokupna proslava Dana `ena proticala je u znaku isticanja doprinosa koje su one dale narodnooslobodila~koj borbi. 8. Povjest u nastavi II. koji su od oslobo|enja pali u bojevima pod Budimpe{tom. mart 1945. Godina 1945.20 Bi}e to dan mobilizacije `ena za o~uvanje „krvlju ste~enih prava. Politika.M. Vera Veskovi} Vangeli. na{e `ene ne}e postaviti zahteve za postignu}e svojih politi~kih prava i ravnopravnosti. str. 21. MITROVI] Proslave i slavlja u Srbiji 1945. Povorke. Na proslavi Beogradskog univerziteta govorili su profesori: Kirilo Savi}. Politika.19 Od 1. 112–141. februar 1945. Viktor Novak. godine. 1988. novembra 16 17 18 19 20 21 Politika. kada su „ameri~ki socijalisti priredili demonstracije na kojima su tra`ili pravo glasa za `ene”. Ivan ^olovi}. Obele`avanje 8. mart i napredno dvi`enje na `ene vo Makdonija (1939–1945). i 23. Vreme znakova. AVNOJ-a. Skoplje. februar 1945.21 Kao po~etak obele`avanja svog dana srpske AF@-ovke su uzimale 1909. zborovi. 24. L. Srpske pravoslavne crkve i drugi. Ovoliki broj ljudi na jednom mestu koji je izra`avao „zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema Sovjetskom savezu” do tada nije zabele`en. februara gradom je i{la {etnja koju je Komanda grada dozvoljavala samo u retkim prilikama. Politika. sin britanskog premijera major Rudolf ^er~il. Parizu. Radni~ke novine. {to je niz heroja otad`binskog rata. dan borbe na{ih `ena za u~vr{}enje i izgradnju nove DFJ. Govornici na mitingu su isticali ulogu Crvene armije u borbi za oslobo|enje Srbije „od odlu~uju}eg zna~aja. 1985 i drugo. „Sedamdeset peti me|unarodni dan `ena”.

rekla je tada Mitra Mitrovi}. koje su tokom 1945. kako ka`u Bosanke. godine davan u Srbiji govori podatak da je preko radio-stanice „Beograd” Mitra Mitrovi}-\ilas. NOS. tezama za govore. ali na na{im licima sja}e radost pobjede”. poverenik za prosvetu ASNOS-a i ~lan Centralnog odbora AF@-a. Subotice itd. Pored tuma~enja zna~aja 27. da rasporede ljude. Sve~ani koncert posve}en ovom danu. martu 1945. govornike za svaku varo{. re~eno je u Direktivi. Iza naizgled spontanih proslava i manifestacija. (U daljem tekstu: AGB. marta. organizovane u rejonskim odborima AF@-a Beograda. ali i u najmanjem selu. Partijski komiteti moraju da urade planove proslava u okrugu. dobijale sve masovniji karakter.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. kako je u to vreme bio obi~aj. priredbe i dati {to sve~aniji izgled selima i gradovima.22 Proslave su. GK SKS Beograda). 1944–1947. govorila o „borbenom prazniku `ena”. selo. ka`e se u pomenutoj direk22 23 Politika. marta 1945. le|a umorna od preno{enja `ita za vojsku preko strmih i dalekih puteva. zborove. ona je pismima.23 Taj datum. marta donele Rezoluciju povodom Dana `ena bile su i predstavnice Jugoslavije. Partijske organizacije na terenu i masovne organizacije (NOF. Treba prirediti mitinge. personalnom unijom i drugim oblicima rada stajala iza svih svetkovina i proslava. godine {irom Srbije. bi}emo umorne od besane no}i provedene na radu u borbi za slobodu. mart 1945. moglo se odmah uo~iti. Sa ve} izgra|enim dr`avnim. a posebno partijskim organizacijama. uz mnogobrojne zvanice. stajala je KP Srbije. Koliki je zna~aj 8. jo{ uvek poluilegalna organizacija. Plakati su ra|eni i u drugim mestima Srbije. Treba u proslavi privu}i „naj{iri krug rodoljubivih masa i naj{ire slojeve stanovni{tva”. Pionirska organizacija) dobijale su precizna uputstva o prire|ivanju proslava. a posebno u Beogradu. AF@. „Ruke }e nam biti `uljevite od lopata i krampova. eventualnim govornicima. Mesni i sreski komiteti Partije od Pokrajinskog komiteta za Srbiju 19. Pri tome „komunisti treba da zauzmu vidno mesto me|u govornicima”. SKOJ. godine kada su dobile ravnopravnost i nagla{avanju zadataka koji su pred njima stajali u tek oslobo|enoj zemlji (obnova zemlje). 110 . Me|u dvadesetak delegacija koje su u Londonu 8. njihovim sadr`ajima. zna~i „narodni praznik” koji treba slaviti vrlo {iroko. 1943. Arhiv grada Beograda. fond Gradski komitet SKS Beograd. parolama koje je trebalo da nose u~esnici i drugom. odr`an je i u Narodnom pozori{tu u Beogradu. marta „zna~ajnog datuma” za sve narode Jugoslavije u borbi protiv nema~kog zavojeva~a. Treba da bude izra`ena sva jedinstvenost narodnih masa u borbi za oslobo|enje domovine i njenoj obnovi. 9. 308. jasno im daju}i ton i ideolo{ki sklop. Slikar Mujazinovi} je izradio poseban plakat posve}en danu `ena. direktivama. predavanja. godine dobili su Direktivu o proslavi 27. Novog Sada.

26 Za uvodni~ara. ~lanovi CK KPJ i PK za Srbiju”. marta pripisuju KPJ isti~u}i pri tome njen doprinos celokupnom doga|aju. On ga zato i zove „praznik pobede naroda”.. K. Politika donosi i svedo~anstva o „istorijskom danu”. i u svim slu~ajevima gotov bio da krvlju svojom ispisuje ukaz. Navedene su i dve parole koje je. godine. jednu misao koju su izra`avali funkcioneri KP. da trpi i ~eka. Beograd. u punom smislu narodno delo”. Od 1804–1941. Tog trenutka istorija je za trenutak po~ekala. Tito govori {to narod misli.. mart 1941”. marta 1941. puteva i drugo). ka`e Popovi} i dodaje: „Narod se sjedinio u jedno telo. mit je ovladao. To su trenutci kada u politiku navre moral. Isto. govore treba aktuelizovati novim doga|ajima. K. 111 .. Petrovi}a „27. marta svaki put posvetio po ~etiri strane doga|ajima od 27. Nikoli}. godine. Isto. „Ovi su doga|aji pripremani jo{ mnogo ranije. Svetozar Vukmanovi} . mart 1945. koja u srpskoj istoriografiji do danas nije otklonjena.28 Isidora Sekuli} je zapisala: „Vredna je pa`nje pojava kako u nekim zemljama. vi{e no u drugim – javno mi{ljenje ili sam narod zadire u politiku i u odsudnom trenutku joj menja pravac i smisao. marta 1945. sve jedno. trijumf ili tragiku svog morala. naporima komunista i ostalih rodoljuba”. tragi~no. trebalo isticati na dan proslave: „@iveo 27. Isto. ne~emu u~inio kraj. Mih. pun `ivota je dominirao u nama svima. ne{to zapo~eo. mart 1941”.. mart dan borbe protiv fa{isti~kog zavojeva~a!” i „@ivela narodna Vlada DFJ na ~elu sa drugom Titom!”24 Kako su ove instrukcije primljene u medijima najbolje ilustruje list Politika koji je 27.M. bio je narodno delo.Tempo.29 24 25 26 27 28 29 Isto. uz ostale. str.27 Na drugoj strani. Politika. plodno.Tempo. godine. Mitra Mitrovi} i Milentije Popovi} organizaciju bunta 27. godine tivi. mart. Partijskim organizacijama stigle su i teze za govore na proslavama ovog dana. na~elnik {taba vazduhoplovstva JA. Nikoli} o proslavi ka`e: „Velika pseudoreligijska procesija odr`ana je u Beogradu 27. koji je daleko prevazi{ao okvire zemlje u kojoj se dogodio i koji je bio „prvi svetao dan u ~itavoj jednoj deceniji”. bio volja i bio ukaz. mart. sve~ano. i 28. Ima i politika moral ali specifi~ni. pukovnik Miodrag Lozi}. narod je ostajao stvarala~ki faktor u zemlji. 27. poverenik za unutra{nje poslove Srbije Milentije Popovi}. onaj prvi 27. Uz autorski uvodni komentar „27. Namera novog re`ima bila je o~igledna: ‘ulazak u istoriju’ prisvajanjem doga|aja sa kojim nisu imali veze i upotreba istog doga|aja u dnevno-politi~ke svrhe”.25 Objavljeni tekstovi nametnuli su dilemu oko organizatora demonstracija. To su lepi trenutci kad narod izbaci totalnu pojavu nagona i svesti u isti mah”. 2006. S. 89. Isidora Sekuli} navedenima se pridru`ila ~lankom „Jedan od na{ih datuma – 27. MITROVI] Proslave i slavlja u Srbiji 1945. gde su izjave dali Svetozar Vukmanovi} . kroz niz svakojakih Srbija i srpskih politika. da poslu`e za mobilizaciju naroda na konkretnim zadacima (na primer opravci mostova. poverenik za prosvetu Mitra Mitrovi}.

nego da smo sposobni za izgradnju na{e zemlje i u dr`avnim poslovima”. dugo se uzvikivalo. Njima su bile iski}ene sve ku}e. preduze}a i lokali su bili zatvoreni. 28. u ime zarobljenika. mart „izneo narod odozdo. Ovako ilustruju raspolo`enje prisutnih: Govori 30 31 32 Polika. Slavlje je nastavljeno posle podne na trgu ispred pozori{ta.. bio je to najve}i skup ikada odr`an u Beogradu.000 ljudi manifestovalo potpisivanju Ugovora o prijateljstvu. skandiralo.000 stanovnika). svi prozori. uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji izme|u Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Iako je brojka nesumnjivo uve}ana (Beograd je tada imao oko 300.000 oko zvu~nika postavljenih u celom gradu). kapetan Dragoljub Jovanovi}. Neka i u budu}e. Shodno partijskim instrukcijama praznik je slavljen u celoj Srbiji. kako fotografije u listovima potvr|uju. Podsetio je na neprijatelje unutar Jugoslavije ~iji }e sledbenici biti „prega`eni kao crvi. seljaci okolnih sela. ovakav poredak.. Prilikom svakog pominjanja Crvene armije.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Novine su zabele`ile proslavu 27. dan pobede. to je stvar ~itavog naroda. general major Ljubodrag \uri} i Sreten @ujovi}. ali i u nekim ameri~kim gradovima. Na dan „narodnog praznika” sve radnje. Rekao je tada da je 27. marta 1945. kako je rekao. svi skverovi i redovi jo{ neolistalog drve}a. Nije to stvar pojedinca. dok se u Beogradu pretvorio u celodnevnu manifestaciju gra|ana i me{tana okolnih mesta. pioniri. nije planirao.. Vrhunac je dostigao pojavom Josipa Broza Tita.. kao danas. bude u punoj mjeri sa~uvana. pljeskalo. dr Branko ^ubrilovi}. marta u svim ve}im gradovima u Srbiji. Staljina. opisuju}i izgled grada i dodaju}i da su lepr{ale hiljade zastava.. omladina. Bioskopi su mogli davati predstave posle 18 ~asova.000 na trgu ispred Narodnog pozori{ta i oko 100. Isto. iako ga. Novine su zabele`ile da je u manifestacijama sudelovalo oko 250. koji je po prvi put pred Beogra|anima odr`ao govor. da bi smo pokazali vanjskom svijetu da smo mi sposobni ne samo za juna~ka djela. zabele`io je novinar Politike. stvar male grupe. „Sve `ivo pohitalo je da proslavi dan nacionalnog ponosa i slavlja.30 Na Terazijama je postavljena prostrana tribina za zvani~nike i goste. na ku}ama su isticane „propisane zastave” sa petokrakom zvezdom. {to je htio narod. Mi}a Vuja~i}. predsednik JNOF-a Beograda. disciplina. Pravljene su posebne ovacije prilikom pojava mar{ala Tita i pominjanja SSSR-a. Novinari ka`u da je 100.”31 Josip Broz je iskoristio priliku da da „novi podstrek” za izgradnju zemlje i kona~nu pobedu nad fa{izmom.000 gra|ana (150. pravde nad nepravdom”. 112 . ovakav red. Pojedinci su ~inili ono {to je htjela masa.. Tako|e su zabele`ile i atmosferu koja je vladala me|u u~esnicima proslava. dok su ispred nje defilovale vojne jedinice. Defile je trajao puna tri sata. Isto.32 Na mitingu su jo{ govorili Kirilo Savi}.

b) Prvog maja organizovati narodni miting u sreskim mestima za ceo srez. predavanja. a „te`i{te na dana{nju situaciju.35 Prvi put ovaj praznik bi}e i „dr`avni praznik”. „ve} dan manifestacije. mitinga. Kraljevu.33 Pripreme za proslavu Prvog maja otpo~ele su desetak dana ranije. Politika. U Direktivi je utvr|eno kako treba otprilike da izgleda „proslava”: a) Uo~i Prvog maja organizovati paljenje vatre na svim brdima i svim istaknutim mestima. april 1945. „@ivela nova Titova Jugoslavija. ^a~ku. „Smrt fa{izmu”. da predsednik na{e vlade Tito (odu{evljeni poklici „@iveo” i neprekidno skandiranje „Tito. 113 . JA. Na zboru da govori vi{e govornika (neko i od najistaknutijih udarnika) i da govori „budu aktuelni”. setve i drugo.000 ljudi). 1944–1947. Manifestacije povodom ovog sporazuma odr`avane su u Po`arevcu (4.. narodnog veselja”. AF@-a i USAOS-a. godine. „@iveli na{i saveznici Engleska i Amerika”. da bi se pokazala „smotra na{ih snaga”. I tako redom. na 33 34 35 Politika. (diplomski rad).. U njih treba uzeti predstavnike sindikata. 13. gra|ani grada Beograda. CK SK Beograda. To isto ~inili su i prilikom pominjanja „fa{ista”. svim agitacionim sredstvima (konferencije. godine. Gu~i (2. sa bratskim Sovjetskim Savezom (burno pljeskanje). sklopio ugovor o prijateljstvu. „@iveo Sovjetski Savez”. predsednik Privrednog saveta: „Drugarice i drugovi. „Ante Paveli}a” i „Dra`e Mihailovi}a”. Beograd. JNOF-a. U Direktivi je re~eno da Prvi maj treba proslaviti kao op{tenarodni (podvu~eno u direktivi) praznik rada. iz Moskve nam sti`u radosne vesti. ceo narod i sve antifa{isti~ke organizacije. Pri pomenu „izdajnika” manifestanti bi vikali „Dole”. pratilo je skandiranje „Zauvek sa Rusijom”. bratska zajednica na{ih naroda”. O direktivama za proslavu Prvog maja videti: M. JA. Tada je partijskim organizacijama stigla Direktiva34 Agitpropa komisije u kojoj je do detalja razra|ena organizacija proslave ovog tradicionalnog radni~kog praznika. Velikom Gradi{tu. plakate) potpomo}i sindikate koji su organizovali takmi~enje za pobolj{anje kvaliteta proizvoda. saveza radni~ke klase i selja{tva. kao „dan mobilizacije celog naroda u borbi protiv fa{izma za oslobo|enje na{e domovine i obnovu na{e zemlje”. Mrkobrat. godine Andrija Hebrang. zatim. Govornici su obra}anje masi zavr{avali re~ima „@iveli tvorci ugovora mar{al Staljin i predsednik na{e Vlade Mar{al Tito”. stepena organizacije rada. Dovesti {to vi{e seljaka. AGB. ne}e biti radni dan. april 1945. U njemu treba da u~estvuju. pored narodne vlasti. MITROVI] Proslave i slavlja u Srbiji 1945. Tito”). „burno odobravanje” i uzvici „`iveo”.M. Na pomen palih boraca „sinova Jugoslavije i Sovjetskog Saveza” ~uli su se povici „Slava im”. obnove zemlje. Da bi proslava uspela.000 ljudi). Treba. 2005. vojnih parada. 308. Pan~evu itd. odmah treba u svim mestima organizovati odbore za proslavu Prvog maja. Treba o Prvom maju govoriti ukratko. Prvomajske proslave u Beogradu 1945–1950. Re~i prijateljstva sa Sovjetskim Savezom. U`icu. 15. Pljeskalo se i skandiralo „Beograd–Moskva”.

napisano je u Direktivi. pa transparente na kojima pored uspeha u radu treba ista}i i to {ta je narodna vlast dala za studente. savezni~kih boraca i boraca Albanije i Bugarske. AVNOJ-u. Zapisnici i izve{taji UK KPS 1945–1948. mitinge i manifestacije. parole. U ostalim parolama se klicalo antihitlerovskoj koaliciji. „doma}i izdajnici”. omladini. tj. Isti. njih oko 7. zastave. dr`avna nacionalna i dr`avna zastava. eventualno narodnih heroja tog grada. plakate sa slikama i grafikonima. partijskim organizacijama poslate su i parole kojima je trebalo aktuelizovati povorke. horske recitacije) i igranke. Beograd. Proglasi i teze o Prvom maju bili su objavljeni preko Radio Beograda. petokraka zvezda. jo{ 7. Parole je obezbe|ivao Gradski komitet. saveznicima.36 c) Pre mitinga treba organizovati povorku kroz grad sa parolama. a naro~ito na zada}e koje se stavljaju pred radni~ku klasu. Zapisnici i izve{taji 1948–1952. film. Na sastanku je re~eno da na fakultetima treba uzeti one studente koji mogu „fizi~ki da izdr`e stajanje”. ve~itom prijateljstvu sa albanskim i bugarskim narodom. velike pobede narodnooslobodila~kog pokreta.37 Sprovo|enje ove direktive ilustrova}emo na primeru organizacije proslave Prvog maja na Univerzitetu. pobedama na delu obnove na{e zemlje. {pekulanti. JA.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. rezultatima takmi~enja. Na tribini mora biti „obavezno” slika mar{ala Tita. Osu|ivani su fa{isti. sastao biro Univerzitetskog komiteta na kome je odlu~eno da u povorci Prvog maja u~estvuje 1/3 svih studenata. a uve~e kulturne priredbe (pozori{ni komadi. Uz direktivu. dan pobede borbenih snaga radnog naroda u borbi protiv fa{izma!”. bratstvu i jedinstvu. herojima rada. da se na njima istaknu plakati i da se pre toga elimini{u zastareli i neaktuelni plakati. dok su transparenti izra|ivani na Gra|evinskom fakultetu. Beograd. plakatama. naime. JNOF-u. 1985. Crvene armije. Dogovoreno je da se dekori{u sve zgrade fakulteta blizu centra. godine. crnoberzijanci. Lokalni listovi treba da izdaju poseban broj za prvomajsku proslavu. Mitrovi}. aprila 1945. Vi{e o ovim proslavama: M. fotografijama udarnika. agrarnoj reformi itd. Isto. Posebnu pa`nju. ceo narod”. nacionalnim i crvenim zastavama. „razvijanju tekovina NOB”. te po mogu}nosti zastave saveznika. Na 36 37 38 Isto.38 Tamo se. zelenilo.000. unutra{nji neprijatelji. zatim slike Politbiroa. transparentima. uveli~ane fotografije udarnika. \. 1987. grb DFJ. Precizirano je da studentska povorka nosi maketu po kojoj je prepoznatljivo da se radi o studentima. „vo|i na{ih naroda Vrhovnom komandantu”. treba usmeriti na dekoraciju grada. ugovoru o prijateljstvu sa SSSR-om. slike mar{ala Tita. Posle mitinga narodno veselje. KPJ. sve organizacije. jedinstvu slovenskih naroda. dr`avnim. 114 . Stankovi}. DFJ. Bilo je tu jo{ parola u slavu palih boraca JA. dr`avni grb. Ni manje ni vi{e nego njih 34 – od kojih se samo prva odnosila na Prvi maj: „@iveo Prvi maj. jedinstvu radni~ke omladine svih naroda DFJ.

„U rukama su nosili vrbe. Novom Sadu.000 u~esnika. MITROVI] Proslave i slavlja u Srbiji 1945. Prvi put posle ~etiri godine „iz de~jih grla orila se pesma pobede i slobode”. godine Politika. pa {kolska omladina. AF@.42 Krajem aprila 1945. Engelsa. godine za~elju kolone 1. Ispred tribine na Terazijama defilovala je vojska. maja na naslovnoj strani donela tekst dr Blagoja Ne{kovi}a „Danas se u slobodnoj zemlji proslavlja Prvi maj. Tokovi 1/90. Sve~ane akademije odr`avane su posle 18 ~asova. Beograd. Na igrali{tu „Jugoslavije” prire|ena je fiskulturna priredba. Jedinstveni sindikat objavio je prigodnu publikaciju sa fotografijama Josipa Broza Tita („Velika”) Marksa. dan smotre borbenih snaga trudbenika.40 Naslovi novina ozna~avali su Prvi maj kao dr`avni praznik. prodavci duvana itd. godine. Mladenovcu. – Praznik i politika”. Ni{u. Vi{e o proslavama Prvog maja: P. U potpisu karikature je zapisano: „I razbiv{i grobnu plo~u koja se raspade i pod ru{evinama pokopa neimare grobnice. Petrogradu. vaskrse novi ~ovek u slobodi”. pucala artiljerija. zatim tekst ^edomira Minderovi}a „Maj 1943. Sremskoj Mitrovici. Smederevu. godine u Beogradu je „Vrbica” proslavljena „skromno ali radno”. 115 . „Proslave u Beogradu (1893–1988). Karikatura nosi naslov „Uskrs 1945”. Centralna manifestacija proslave u Beogradu bila je povorka koja se od Slavije kretala ka Kalemegdanu. april 1945. J. Subotici. Karamatijevi} pi{e: „Pa i praznik Vaskrsenja Hristova za sve vreme na{e NOB do~ekivali smo s verom u Vaskrs okupi39 40 41 42 43 AGB. – fragmenti iz V ofanzive” i izve{taj sa proslave Prvog maja u Narodnom pozori{tu. Karamatijevi}a. U rejonima je prire|ivano op{tenarodno veselje. Politika je 1. Zatim su slavili zaposleni u bankama.M. seljaci i gra|ani. letela je avijacija. 3. grada i sela”. 1990. Svi fakulteti na Univerzitetu imali su odbore za proslavu Prvog maja. godine. 29. Pored tribine na kojoj se nalazio mar{al Tito pro{lo je 250. komentar uredni{tva „Na{ Prvi maj”. Tucovi}a. prosvetni radnici. aprila u IV rejonu u Beogradu. sindikati (glavni odbori i savezi). Posle crkvenog obreda su im vlasti priredile besplatne bioskopske prestave”. godine obele`en je u Politici ~lankom protojereja J. Du{ana Popovi}a i nekoliko boraca narodnog ustanka.41 Manifestacije povodom Prvog maja odr`ane su u svim mestima u Srbiji: Kragujevcu. Politika. str.39 Proslava Prvog maja otpo~ela je 27. „Na{ Uskrs” i karikaturom skr{enog „Hitlerovog novog poretka” iznad koje je ~ovek sa polomljenim lancima u rukama i oreolom zvezde. Politika. [ar~evi}. april 1945. Lenjina i Staljina. pioniri. 29. pukovnika JA. maj 1945. \aci osnovnih {kola i ni`ih razreda srednjih {kola okupili su se oko {kolskih zgrada.43 Uskrs 1945. Valjevu. a zatim ulicama do najbli`e crkve. 71–75. sve~anom priredbom u bioskopu Avala. ustanovama. GK SKS/4/3.600 studenata „izve{}e pred tribinom slovo Tito”.

rane.47 Od 22. Kikindi itd. u Gu~i je na mitingu bilo 3. u na{im crkvama i manastirima. 6.45 U Srbiji je Dan pobede slavljen u svim mestima: u Valjevu je veselje trajalo celu no}. Sli~no je bilo u Leskovcu. maj 1945. Isto. Narodne skup{tine. 10. Slaviji. odao priznanje borcima za slobodu i nezavisnost otad`bine „~ija }e dela ostati ve~iti spomenici heroizma”. da im se poka`e kako mogu da slave sa „gra|anima”.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Glavnim saobra}ajnicama no{ene su parole. maj 1945.000 du{a. maja odr`ani su sletovi pionira u okru`nim mestima Srbije i Beograda. Beogra|ani su slavili slobodu na Terazijama. U svim beogradskim crkvama odr`ano je sve~ano blagodarenje povodom svr{etka rata. U govoru je pozvao „sve zavedene koji su se borili za okupatora da odmah polo`e oru`je i da se predaju vlastima”. Vera u na{ vaskrs donela je da se formiraju narodne vlasti iz koje je izrastao najve}i narodni forum AVNOJ. maj 1945. Kraljevu 3. U Sabornoj crkvi slu`io je mitropolit Josif. Uskrs smo proslavljali. Pan~evu. Vidna je bila potreba da im se nazna~i novi polo`aj u dru{tvu. zamenik patrijarha. 116 . bez odmora. kod Mostara. predstavnici AVNOJ-a.. instrukcija. Preko beogradskog radija mar{al Tito govorio je o velikom danu mira i slobode.46 Proslava Dana pobede u Beogradu se odvijala spontano. rasporeda i organizacija. i 7.. U Po`arevcu je 44 45 46 47 Politika. bez po{tede i bez smene. kad su to ratne prilike dopu{tale.500. Somboru. godine. Za novinara Politike parola dana bila je „Bolj{evici – pobednici”.000 ljudi u ^a~ku slavilo je pobedu. maj Predsedni{tvo AVNOJ-a proglasilo je „op{tenarodnim praznikom pobede. Politika. Grupa maskiranih mladi}a „`ive karikature neja~kog folks{turma” izvr{ila je „kapitulaciju pred na{om vojskom” na veliko zadovoljstvo desetina hiljada slavljenika. u Veliku Planu su stigli seljaci iz okolnih sela kolima oki}enim zastavama. 10. godine. koji je u DFJ slavljen kao „sve~an prazni~ki dan”. do 24. bez prethodnih uputa. U svim ovim slavljima posebno su mesto zauzimali seljaci. transparenti. Blagodarenju su pored ostalih prisustvovali namesnici kralja. stalnoj borbi.000 ljudi. Univerziteta i drugi. JNOF-a. ministri u Vladi Srbije. omladina je na Terazijama igrala kolo. 11.44 Dan pobede 9. ali vi{e na na{im planinama. u Kru{evcu 15. u Jagodini je povorka bila od 12. godine.000 manifestanata. Politika. Sletovi su odr`avani u ~ast ro|endana mar{ala Tita. Ovu veru poja~ali su rukovodioci na ~elu sa Bogom izabranim vo|om Mar{alom Titom koji nas je vodio iz pobede u pobedu”. Na grobove palih boraca polagano je cve}e. ali nepokorene domovine. za ora{a~ki srez centralna proslava je bila u Milo{evcu. seljaci u srezu moravi~kom obustavili su rad u polju da bi proslavili pobedu. da se zahvali za doprinos NOB-u. i to u borbi.

Istovremeno u ~ast Titovog ro|endana kretale su {tafete u svim krajevima zemlje. seljak iz kraja. Politika. U prvom je re~eno. predstavnike svih federalnih jedinica primio predsednik Vlade Mitar Baki}. ro|endan mar{ala Tita proslavljen skromno.000. jun 1945. jula ~lankom „Razvoj ustanka u Srbiji” koji je napisao Petar Stamboli}. Novine su zabele`ile da je 53.52 Najvi{i partijski i dr`avni funkcioneri govorili su na ovim proslavama. ogla{uje se dan 7. 8. dok je na prvoj strani Politike objavljen ~lanak V. godine. godine. u Beloj Crkvi 50.48 Mar{al Tito toga dana je bio odsutan pa je nosioce {tafete. na kojem „nije utvr|en termin kad treba po~eti akciju. jul za narodni praznik. ministar narodnog zdravlja Narodne vlade.51 Dan ustanka u Srbiji „kao veliki narodni praznik” najavljen je i u Politici 6. Novak Soldatovi}. jul 1945. godine. pre svega Borba i Politika. koji }e se svake godine proslavljati kao dan kad je otpo~eo narodni ustanak u Srbiji”. Borba. maj 1945. Milorad Batanovi}. Borba je zabele`ila da je na Kosmaju slavilo 15. maja od po~asne tribine na Slaviji do Titovog stana u Belom dvoru. „Zakon o ustanovljenju Narodnog suda za proslavu Ustanka u Srbiji” imao je dva ~lana. Ribnikara „O drugu Titu”. ministar {uma Vlade Srbije. u Somboru su otvorene izlo`be slika i crte`a. 117 . Iz Titovog doma upu}en mu je pozdravni telegram. jula 1941. Milo{ Moskovljevi}. da bi se „proslavila uspomena na dan kada je u Srbiji pukla prva ustani~ka pu{ka protiv fa{isti~kih okupatora i njegovih slugu. godine obele`en je ~lankom Svetozara Vukmanovi}a Tempa „Na dana{nji dan pre ~etiri godine. godine na sletu bilo preko 700 omladinaca. Vlada Ze~evi}.49 ^etvrti jul 1945. na Bukulji 10. predstavnika omladinskih organizacija i drugih. Nagla{eno je samo da to treba raditi i da akcija treba po~eti u {to kra}em roku”. maj 1945. 23. jul je progla{en narodnim praznikom Srbije.000 ljudi. 28. Borba. Predsedni{tvo AVNOJ-a priredilo je u ~ast mar{alovog ro|endana prijem. dok je u Beogradu u ovim manifestacijama u~estvovalo vi{e od 10. godine. koje su nosile pozdrave mar{alu. Mihailo Vujkovac iz sela Koritavca. i 24. ali sve~ano i dostojanstveno. Na sam dan praznika ceo broj Politike bio je u znaku Dana ustanka u Srbiji. MITROVI] Proslave i slavlja u Srbiji 1945. u kome se uop{teno govori o aprilskim danima u Srbiji i sastanku CK KPJ od 4. godine. U Beloj Crkvi govorio je Blagoje Ne{kovi}. 4.50 Odlukom Predsedni{tva Narodne skup{tine Srbije 7.M. ministar unutra{njih dela Savezne vlade. Kako su izvestili dnevni listovi. pala je odluka o podizanju ustanka u zemlji”. dr Zlatan Sremac. jul 1945.000.000. godine. sekretar Fronta podrinj48 49 50 51 52 Politika. 26. Zavr{na trka {tafete odr`ana je 24.000 pionira i pionirki. Politika. u Ko{utnjaku 100. Bilo je tu jo{ generala. Dan ustanka obele`en je veli~anstveno.

1979. po~asnim gra|anima Beograda mar{ala Sovjetskog Saveza Fjodora Ivanovi~a Tolbuhina. a za drugi 10. godine bilo je jasno da se doga|aji iz NOB-a posebno potenciraju kod stanovni{tva. 53 54 55 Isto. pirotskog }ilima. slike mar{ala Tita. 5. generala Vladimira Ivanovi}a @danova i generala lajtnanta Peka Dap~evi}a. Odluka po kojoj sva privredna preduze}a Izvr{nog narodnog odbora nagra|uju iz svojih sredstava dva do tri name{tenika koji su se najvi{e istakli u obnovi grada.53 Savremenicima ovih slavlja i proslava ve} 1945. prota Smiljani}. Odobrenje kratkoro~ne pozajmice Odboru za proslavu od 500. Primer ovoga je i proslava Dana oslobo|enja Beograda 20. Posle njega jo{ su govorili Sreten Vukosavljevi}. ma~a. a na Bukulji dr Ivan Ribar. biste „Partizana”. Pripreme za ovu proslavu otpo~ele su mesec dana pre no {to }e manifestacije Dana oslobo|enja biti odr`ane. oktobra 1945. Zapisnici Izvr{nog narodnog odbora grada Beograda. general Lajtman. 3. privredna preduze}a i narodni odbori rejona odrede jednog slu`benika koji se najvi{e istakao u obnovi grada. godine.000 dinara. Petru Lubardi. a koji }e od Izvr{nog odbora grada biti nagra|en naliv perom. zlatnog prstena. vajaru Sretenu Stojanovi}u ispla}eno je 30. str.000 dinara. 496–497. str.000 dinara za prvi primerak biste Josipa Broza Tita.000 dinara. sedam dr`avnih zastava sa natpisima. Nabavka poklona: biste mar{ala Tita.000 dinara. 2. to je postajalo sve jasnije. Dra`a Markovi}. U Ko{utnjaku. 4. slikaru. Kako se kraj godine bli`io. septembra 1945. Isto. za portret Josipa Broza Tita 20. doneto je nekoliko odluka u vezi sa proslavom Dana oslobo|enja. Na sednici Izvr{nog narodnog odbora grada Beograda od 26.54 Na osnovu ovih odluka. 1944–1945. Akontacija im je odobrena po 5. sa dugim pripremama i insistiranjem na masovnosti u~esnika. 6. od kojih su najzna~ajnije: 1. 10 albuma sa slikama iz oslobo|enja Beograda.55 Izvr{ni narodni odbor grada povodom prve proslave Dana oslobo|enja grada Beograda proglasio je 19. pored ostalih je govorio Sreten @ujovi}. oktobra 1945. da imaju ~vrste organizacione forme. Odluka da se poklonom nagradi preduze}e koje je najvi{e doprinelo obnovi grada. skog okruga i na kraju Josip Broz Tito. 118 . zlatnog sata. 520. Ko~a Popovi} i Marko Vuja~i}. Najve}e ulice grada. Beograd.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Odluka o organizovanju prijema u ~ast Dana oslobo|enja. Odluka da sva odeljenja. Bo`idarka Damjanovi}-Kika i drugi.

kao i rukovodiocima Srbije i Jugoslavije. Pokloni („darovi”) su bili sakupljeni i izlo`eni u Gradskom odboru fronta kao „izraz zahvalnosti Beogra|ana” svojim oslobodiocima. godine. Bilo je poklona skupocenih ali i sasvim skromnih: sablja poklonjena Staljinu. @danov je gradu poslao poklon koji je bio izlo`en u gradskom muzeju. Isto. Povodom prve proslave oslobo|enja Zemun je pripojen gradu Beogradu. ulica Kralja Aleksandra i [umadijska preimenovane su u Bulevar Crvene armije i Bulevar Jugoslovenske armije. ustanovama i udru`enjima zna~ile su obezbe|ivanje poklona59 vojnim i politi~kim rukovodiocima Sovjetskog Saveza. Ko~i Popovi}u.57 Sa sednice Izvr{nog odbora poslati su pozdravni telegrami Josipu Visarionovi}u Staljinu. Isto. @danovu. zatim na prilazu zemunskom mostu. Sarajevo.M. mar{alu Tolbuhinu i general lajtnantu Vladimiru I. @ukovu. Gradski odbor Beograda promenio je naziv Bulevar Crvene armije u Bulevar revolucije. Za 20. pa onda Jugoslovenskoj armiji. re~eno je prilikom progla{enja po~asnih vojskovo|a u po~asne gra|ane Beograda. rukovodiocima i predstavnicima svih jedinica koje su u~estvovale u oslobo|enju Beograda. zatim Prva proleterska divizija. 529. Njega treba trajno obele`iti uspomenama na armije koje su ga oslobodile i na njihove rukovodioce”. 119 . Aleksandru Rankovi}u. 18. nepoznatom borcu. Skoplje. str. ~estitke Beogradu povodom prve proslave uputili su gradovi Zagreb. Senta. Sva zna~ajna istorijska mesta vezana za oslobo|enje Beograda obele`ena su spomen plo~ama. Odr`ane su komemoracije na jednom ili dva mesta u svakom rejonu. mar{alu Jugoslavije Josipu Brozu Titu. Tre}a jugoslovenska brigada. 528. Staljinu. mesto sastanka generala @danova i generala Dap~evi}a na Avali. Tog dana od ranog jutra no{eno je cve}e na grobove palih boraca. Todorov i gra|anstvo i vojska grada Prizrena. Peku Dap~evi}u. zatim mesto gde je {tampan prvi proglas u Beogradu. Predvi|eno je da se tokom dana 20. MITROVI] Proslave i slavlja u Srbiji 1945.58 Pripreme za proslavu oslobo|enja grada u fabrikama. Obele`ena su i mesta gde su bili i {tabovi divizija koje su u~estvovale u borbama. Tolbuhinu. @danovu. godine.56 „Praznik oslobo|enja Beograda treba da se pretvori u veliku narodnu sve~anost. oktobra odr`e razne manifestacije u kojima }e stanovnici Beograda i okoline „zajedno sa svojom vojskom pokazati svoju veliku ljubav i zahvalnost prema svojim oslobodiocima”. oktobar 1945. zatim komemoracije na Novom groblju gde su sahranjeni crvenoarmejci i partizani i banji~ke `rtve. Kako je u to vreme bio obi~aj. pletene vezene ~arape. oktobar predvi|en je 56 57 58 59 Posle napada IB-a na Jugoslaviju 1948. mesta gde su se vodile odsudne borbe itd. venci u duborezu. opunomo}eni ministar Bugarske P. posebno onima koji su u~estvovali u oslobo|enju grada. str. Isto. Politika. Konjevu. opanci itd. godine kojima su prolazili njegovi oslobodioci. Radi se o mestima na kojima su bili {tabovi armija koje su grad osloba|ale. vunene rukavice. velikog borca za slobodu naroda”. Kako je Politika zapisala bilo ih je mnogo namenjenih mar{alu Titu. beogradskoj Glavnja~i itd. Uz svaki poklon i{la je ceduljica na kojoj je zapisano kome su namenjeni: „Ovi opanci su za druga Staljina. organizacijama.

slikari i vajari. narodni peva~i iz ~itave zemlje. Vreme je pokazalo da su se ovakvi izlivi ose}anja i povezanosti sa Sovjetskim Savezom narednih godina smanjivali u znatnoj meri. oktobar 1945.”62 Tokom 1945. The issue had got an ideological connotation according to which the basic generators of all developments were the Communist Party of Serbia. godine vidno su bele`eni zna~ajni datumi iz istorije Sovjetskog Saveza i proslavljani datumi ro|enja Lenjina i Staljina.60 Prilikom proslave oslobo|enja grada prvi put je javno objavljeno i Nare|enje komandanta parade vojske JA da se izvr{i po~asna paljba u osam ~asova ujutru 20. „Ju~e je Beograd proslavljao svoj prvi 20. 24. I proslavio ga je ne kao praznik jednog grada. Politika. davani filmovi o oslobo|enju grada. Summary Festivities and Celebrations in Serbia in 1945 Liberation of Serbia in 1944/1945 brought an entirely new approach to festivities and celebrations of important Serbian history dates. septembar 1945. oktobar u miru. oktobar 1945. 120 . da bi u jednom periodu od 1948. and especially dates of the World War II history. The tendency for both state and religious holidays that had been celebrated before the World War II 60 61 62 Politika. godine dobili sasvim druga~iju konotaciju.61 Centralnu proslavu ~inila je velika parada vojske ispred tribine na kojoj se nalazilo mno{tvo zvani~nika. Iz svih zemalja na{e prostrane otad`bine do{la su bra}a i sestre u svoj Beograd da u njemu i sa njim proslave praznik Beograda kao i svoj praznik. godine. gostiju i boraca Jugoslovenske armije. godine. Radni~koj komori itd. U proslavu su bili uklju~eni knji`evnici. `ena i drugih. U jednom od svojih brojeva Politika je prenela 54 parole koje je Centralni komitet Svesavezne komunisti~ke partije bolj{evika objavio povodom dvadesetosmogodi{njice velike Oktobarske socijalisti~ke revolucije. oktobra u slavu palim borcima Jugoslovenske armije i Crvene armije i jo{ jednom po~asna paljba i vatromet u 19 ~asova istog dana. Nizom ~lanaka. 19. Nastupale su folklorne grupe. nego kao praznik naroda. u Manje`u. akademija i manifestacija proslavljen je „Dan velike oktobarske socijalisti~ke revolucije” i 60 godina ro|enja Staljina. 21. veliki miting i mnogobrojne umetni~ke priredbe na Kolar~evom narodnom univerzitetu. godine Politika. u pojedinim rejonima otvarani su objekti za sme{taj dece radnika invalida. its AGITPROP Committee and mass organizations.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

M. 121 . Aspiration towards large membership was one of the very basic postulates of ideological concept of the new social-economic system project. MITROVI] Proslave i slavlja u Srbiji 1945. The year of 1945 was a turning point concerning the Church holidays as well. Many of them were publicly supported for the last time in the onset of proletarian dictatorship system. godine was to get them replaced by new holidays imposed by the revolutionary subject. This paper concerns both festivities and celebrations that were of a mass character in the course of 1945. and its realization was an apparition of the emerging monolithic system.

str. kada je zapo~eo proces stvarawa srpskog gra|anstva.1 Nata{a MILI]EVI] Institut za noviju istoriju Srbije APSTRAKT: U radu se. analizira odnos novih jugoslovenskih vlasti prema gra|anskom kulturnom i duhovnom nasle|u u prvim godinama posle Drugog svetskog rata. U su{tini re~ je o procesu pretvarawa „gra|anskog ormana za kwige” u „narodni orman za kwige” i oblikovawu novog identiteta jugoslovenskog i srpskog dru{tva.75 (497. 147043 koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredine Republike Srbije. koje je razli~ito u odnosu na nema~ko. 2002. Rad na nacionalnom pam}enju.UDK 930. Naime. od sredine 19. pa do kraja Drugog svetskog 1 2 Rad je napisan u okviru nau~noistra`iva~kog projekta „Srbi i Jugoslavija: dr`ava. Kratka istorija nema~ke ideje obrazovanja.85 (497. politika” br. privatnih izdava~a i kwi`ara tako i sudbine pojedinih gra|anskih pisaca i kwiga koje su punile police ormana. dru{tvo. u ovom smislu pokazuje sli~nost sa wim. kroz promene „gra|anskog ormana za kwige” kao simbola gra|anske kulture i obrazovawa i vidqivog elementa obrazovnog statusa i dru{tvenog polo`aja gra|anskih pripadnika. Alaida Asman. veka. 122 . Beograd. Vi{estruka simbolika tog komada name{taja omogu}ila je uo~avawe i pra}ewe kako polo`aja wegovih vlasnika.11) »1944/1950« „GRA\ANSKI ORMAN ZA KWIGE” – kulturno nasle|e i oblikovawe novog identiteta srpskog dru{tva 1944–1950.1 : 316.2 Istorija srpskog gra|anstva. Ve} je Alaida Asman (Aleida Assmann) prate}i razvoj ideje obrazovawa u nema~kom dru{tvu ukazala na zna~aj „gra|anskog ormana za kwige” kao „obrazovne institucije” i elementa gra|anskog statusa.11) »1944/1950« 027. 126–127.

me|usobnog razumevawa. Treba napomenuti da su naj~e{}i pratioci „gra|anskog ormana za kwige” bili jo{ i klavir i umetni~ke slike. str. Trgov~evi}. U isto vreme. skoro. a u ciqu stvarawa „novog dru{tva” i „nove kulture” u kojima nije bilo mesta za gra|anstvo kao glavnog ideolo{kog i politi~kog protivnika. Naravno. obavezni deo gra|anskih dnevnih soba i salona. Medakovi}. Jovan Jovanovi} Zmaj. 123 . To je govorilo i o materijalnim mogu}nostima. Beograd. pa trgovci sa gostioni~arima. Asman.d. n. bili vidqivi elemenati dru{tvenog polo`aja i statusa gra|anskih pripadnika. profesori i u~iteqi (ovi drugi u mawoj meri). Uspon Beograda: poslovi i dani trgovaca. str. sve{tenici (svaki peti). intelektualci (najzastupqeniji su bili profesori Univerziteta i to od svih profesora wih 70%) itd. kulturne razli~itosti. spajawa. {kolskih biblioteka i uop{te ustanova koje su negovale svest o zna~aju kwige.. (Q. orman za kwige predstavaqao je. Me|utim. Kosti}. 1994. godine ve}ina wih je pripadala gra|anskim slojevima. Preko kwi`are Velimira Valo`i}a nabavqali su kwige \ura Dani~i}. Prema jednom istra`ivawu o pretplatnicima u Srbiji na izdawa Srpske kwi`evne zadruge iz 1910. 126. ta ustanova od nacionalnog zna~aja je u me|uratnoj Srbiji izgubila ne{to na va`nosti pojavom drugih izdava~kih preduze}a. Kod ovih posledwih neretko su stvarali ose}aj inferiornosti. Popovi}. Kao kulturni i obrazovni simboli gra|anstva „gra|anski orman za kwige”.. Sasvim mali broj pretplatnika bio je me|u seqa{tvom i zanatlijama. 1992. sa preuzimawem vlasti. Beograd. kako je to lepo rekla A.. nove dru{tvene i politi~ke snage oli~ene u komunistima. A. 181). oni su u okviru istog prostora. Istorija srpske kwi`evne zadruge. rata. Iako prvobitno vezan za privatnost i uski porodi~ni krug intelektualnih i boqe stoje}ih gra|anskih ku}a3 i stoga najpre vidqiv kao „deo individualnog u~e{}a u kulturnom pam}ewu”.4 on je sa {irewem pismenosti i kulture dobio {iru va`nost sagledivu kroz osnivawe ~itaonica. intelektualne {irine.. Svojim prisustvom oni su oplemewivali `ivotni i svakodnevni prostor gra|anstva. Pavlovi}. 1. MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige. nerazumevawa. ali su se u odnosu na ostale slojeve dru{tva iskazivali i kao elementi razdvajawa. (Milivoje M. umetni~ke slike i klaviri su u toku oslobo|ewa i neposredno po oslobo|ewu srpskih gradova bili posebno na meti novih jugoslovenskih vla3 4 Ilustracije radi isti~emo neke primere. Asman. Stojan Novakovi}.. Ona je ih je u isto vreme i kreditirala. Iako ne postoji analiza socijalne strukture pretplatnika za period izme|u dva svetska rata verovatno se ona nije bitnije promenila bar {to se ti~e ukupnog u~e{}a gra|anskih slojeva. studenti i |aci (uglavnom gimnazijalci). Me|u gra|anskim pripadnicima oni su bili znaci raspoznavawa. str. oficiri i podoficiri (svaki tre}i). 315– 322).N. privrednika i bankara u Beogradu XIX veka. porodice Karamata. najbrojniji su bili ~inovnici. kulturnim porebama razli~itih dru{tvenih slojeva. Sva tri elementa pojavqivala su se i kao upori{ta gra|anskog obrazovawa. sa svim wegovim odlikama. izme|u ostalog su „udarile” i na ta obele`ja wegovog klasnog polo`aja i statusa. zajedno ili posebno.

AS. sti. umetni~ke slike. 6. Prema dostupnim podacima. Naro~ito je to va`ilo za „sovjetske vojnike-pijane. pisac izve{taja. po{to su se u wegovu ku}u smestili pripadnici OZN-e.Boban Tomi}. f-1/1944. Ipak najzanimqiviji detaq anegdote jeste da su partizani bili toliko uvi|avni da su za lo`ewe iskoristili ne nove nego stare kwige. str. novembra 1944. U Beogradu se. f1/1944. godine iz ku}e odneto nekoliko kamiona (pomiwe se broj 10) kwiga „od strane na{ih jedinica”. Izgleda da je novembra 1944. pre svega Narodnooslobodila~ke vojske. Tek je mawi deo sa~uvan. Prema se}awu Dobrivoja Tomi}a u dvori{tu porodi~ne ku}e u Boqevcu su spaqene kwige i ~asopisi zajedno sa ikonama. godine – Petru Stamboli}u. Biblioteka i arhiva Miroslava Spalajkovi}a je na sli~an na~in uni{tena. arhive i sli~no. Ve}e za demokratske promene. Lazarevi}a” (kwi`evnik i diplomata Branko Lazarevi} – prim.5 Oko spaqivawa wegove biblioteke postoji i anegdota. godine – Petru Stamboli}u. gde je bio u „izbegli{tvu”.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Lazarevi} uzeo i drugu polovinu i bacio u vatru. porodi~nim albumima. uni{tavaju. {ef odseka za biblioteke i muzeje Ministarstva prosvete Srbije Tatomir Vukanovi} je poluzapitano i zapaweno konstatovao: „Za{to se i kako se ovo radi ovako. raznose” kwige.6 Ova epizoda je bila samo jedna u nizu sli~nih. Pismo Tatomira Vukanovi}a-Duje od 18. Ona ide otprilike ovako: B. Time je pored kulturnog nasle|a uni{tavano i svedo~anstvo o pro{losti porodice (Dobrivoje . novembra 1944. u danima oslobo|ewa mogla videti kao „stalna slika” u mnogim stanovima „da i drugovi lo`e. u svojoj vili zatekao zanimqiv prizor: oko vatre koja je gorela u kaminu bila je okupqena grupa partizana. ona je najverovatnije spaqena. decembra 1944 – Povereni{tvu za prosvetu Srbije. Posle toga je B. godine u wegovoj ku}i nadokna|en lo`ewem vatre kwigama. Beograd. Isti~u}i svoju zabrinutost i zapawenost. pretpostavqaju}i da je wihova vrednost mawa. Isto.7 U odnosu na Spa5 6 7 Arhiv Srbije (AS). Sa polica je nedostajala polovina sabranih dela Voltera. 124 . ali i da je „ogroman broj kwiga i akata spaqen na vatru od strane boraca i stra`e”. prema nekim informacijama. a police ormana sa kwigama bile su delimi~no prazne. M). 2005. pismima. Izve{taj T. N. Stenogram svedo~ewa Nikole ^ajkanovi}a. Ministarstvo prosvete Narodne Republike Srbije (MP NRS). Vukanovi}a od 30. za koje se ka`e i da su spalili biblioteku Br. Tada su brojne bogate biblioteke i zaostav{tine istaknutih gra|anskih predstavnika potpuno ili delimi~no uni{tene. MP NRS. Nedostatak ugqa je te jeseni 1944. Crveno sunce u zenitu I. ru{e. ja ne znam!”. Lazarevi} je posle povratka iz okoline Beograda. 58–59). Pismo Tatomira Vukanovi}a-Duje od 18. jedno od prvih izdawa. Kroz wu se mo`e videti ne samo odnos „nove vlasti” prema jednom segmentu kulturnog nasle|a ideolo{kog i politi~kog protivnika ve} i to da su vojnici nove jugoslovenske vojske bili uglavnom neobrazovani qudi seqa~kog porekla koji nisu bili vi~ni kwizi.

lajkovi}evu biblioteku. januara 1945 – Povereni{tvu za prosvetu pri NKOJ-u i pri ASNOS-u). Vukanovi}a. Istine radi. wegove kulturne dominacije i kulturne eksploatacije. U zgradu se uselila vojska i skoro pola arhive je upropa{}eno. Po wegovom nalogu su „iz ku}a narodnih neprijateqa” dono{ene u muzej pored kwiga i name{taja. bogata arhiva i biblioteka biv{eg predsednika vlade Milana Stojadinovi}a je najve}im delom spasena. Pri Povereni{tvu prosvete Srbije bio je osnovan odsek za biblioteke i muzeje na ~ijem se ~elu nalazio Tatomir Vukanovi}. Drugi koji je ozbiqno ugro`avao nasle|e gra|anske kulture bilo je neznawe. od 30. pa prema tome da je kao bezvredno”. Vukanovi}.. Spalajkovi}a je.10 U svakom slu~aju. usled polo`aja koji su wih dvojica zauzimali u prethodnim decenijama i uloge koju su imali u doga|ajima. umetnost i kulturu). Stojadinovi}a i jo{ vi{e M. Odeqewe za nauku. potrebno je praviti razliku izme|u pona{awa vojske koju je pri oslobo|ewu bilo te{ko kontrolisati9 i ostalih institucija vlasti kod kojih je postojala svest. podeqen ruskoj vojsci ili prodat. Naime. Do kraja decembra 1944. MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige. 2 od 29. Umetni~ki muzej u Beogradu pov. dakle. decembra 1945 – Ministarstvu prosvete Srbije. godine. „neiscrpnu riznicu sa izvorima prve vrste” za prou~avawe istorije novijeg vremena. Br. oktobra 1944. Vukanovi}a od 2. Izuzev jednog maweg dela koji su odneli Nemci ostala je skoro u celini sa~uvana. Sli~an situacija je bila i sa Ruskom bibliotekom iz koje je iznesen veliki broj kwiga. slika i drugih predmeta (AS. iako je bila. da je neophodno sa~uvati biblioteke. u tom prvom susretu. Izve{taj T. Izve{taj T. upakovana u tri hiqade sanduka. kako se to isti~e u jednom izve{taju. predstavqala. Slede}i primer pokazuje koliko neznawe toliko i odnos prema onome {to je „biv{e”. bez. Ta sudbina je mimoi{la zaostav{tinu Stanislava Krakova. ~etiri dana po oslobo|ewu Beograda.8 Na taj na~in je uni{tavano vi{edecenijsko ulagawe u znawe. decembra 1944 – Povereni{tvu za prosvetu Srbije). u toku okupacije na Pravnom fakultetu je bila pohrawena. razbacano i pocepano. kako je to isticao T. MP NRS.11 8 9 10 11 Isto. MP NRS. a dobrim delom i spaqeno. k-154. a arhiva je upotrebqavana za potpalu vatre. f-1/1944. godine – Petru Stamboli}u). „gra|anski orman za kwige” su revolucionarne vlasti do`ivele kao izraz vladaju}eg polo`aja gra|anstva. arhiva \eneral{taba i biv{eg Ministarstva vojnog. Nailaze}i na pomenute primere uni{tavawa Tatomir Vukanovi}-Duje je predlagao povereniku Kocbeku da se izda pisana naredba svim vojnim jedinicama radi za{tite istorijskih objekata. Kada je T. {to gra|anskih pripadnika ogla{enih za narodne neprijateqe (Isto. mada sa neminovno zakasnelom reakcijom. odeqewu za nauku. razne slike i skulpture. k-160. Vukanovi} zatra`io obja{wewe „drugovi iz vojske” su rekli „da je to vojno. arhive i ostale umetni~ke objekte kao „narodnu imovinu” i kulturno nasle|e zna~ajno za budu}nost. kwiga. Na istoj liniji bili 125 . MP NRS. (AS. kao ogrev.. Nare|ewe novih vlasti da niko ne ulazi u zgradu nije po{tovano.N. Klasno-ideolo{ki razlog nije jedini. br. koja je u potpunosti sa~uvana itd. novembra 1944. Pismo Tatomira Vukanovi}a-Duje od 18. koje je kao takve trebalo uni{titi. biv{e vojske. umetnost i kulturu. (AS. godine u Umetni~ki muzej preneta je 31 biblioteka {to okupatorskih ustanova i pojedinca nema~kog porekla. Masivni sanduci su cepani da bi se vojska grejala. deo kulturnog i istorijskog se}awa. Arhivska gra|a M. Rad na prikupqawu po~eo je 24. k-154. sva „ispremetana”.

slika ili filmova. 1988. Na osnovu Zakona o pribirawu. 12 13 126 . AS. ~uvawu i raspodeli kwiga i drugih kulturno-nau~nih i umetni~kih predmeta du`nost starawa o kulturnom nasle|u pre{la je sa Ministarstva finansija na Ministarstvo su i primeri koje je naveo Q. Izve{taj prosvetnog odeqewa ONO [abac br. Dimi} o uni{tavawu arhivske gra|e u nekoliko gradova Vojvodine ili deo arhive u Kragujevcu koja je poslata na otpad za preradu hartije ili pak pretvarawe dela filmskog fonda u lepak za patike za prvu fiskulturnu paradu. (Lj. Dimi}. br. 585 od 13. uputstava.. decembra 1944. za razliku od ovog uni{titeqskog odnosa iz prvog susreta jedne od institucija „nove vlasti” u uslovima kada su se vodile odlu~ne borbe za oslobo|ewe zemqe od okupatora.. umetni~ke i istorijske vrednosti. klavirima pre|e u dr`avno vlasni{tvo i kao takvo postane „narodno dobro” i bude na korist ~itavog naroda a ne samo jednog wegovog dela. postoje}ih biblioteka od pre rata. ~uvawu i raspodeli kwiga i drugih kulturno-nau~nih predmeta koji su postali svojina dr`ave prema Odluci AVNOJ-a od 21.. slikama. seoske biblioteke i uspostaviti novi temeqi narodnog prosve}ivawa. Odnos prema kulturnom nasle|u je regulisan i Zakonom o pribirawu.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. povereni{tvu za prosvetu. str. propisa. Tek posle toga mogle su se puniti i postoje}e i novootvorene gradske ~itaonice sa bibliotekama. ukoliko u ratu nisu uni{tene ili razvu~ene. Zakon o nacionalizaciji i sl. k-155. Lj.. str. sadr`aj {tetan. izdava~kih preduze}a. 65). izba~ene su kwige ~iji je idejni karakter bio sumwiv. nacionalizaciji koji su omogu}ili da kulturno nasle|e zajedno sa „gra|anskim ormanom za kwige”.. 36 od 29. uspostavqen je prema „gra|anskom ormanu za kwige” ne{to druga~iji odnos.13 To uklawawe bilo je i sastavni deo politike razvla{}ivawa pora`enih snaga. jugoslovenska vlast je izdala nare|ewe o obrazovawu sabirnih centara u koje je sme{tana oduzeta neprijateqska imovina od kulturne. Beograd. Da se ne bi ponovila situacija iz prvih meseci po oslobo|ewu Srbije. privatnih kwi`ara. Agitprop kultura. Agitprop kultura: agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945–1952. Zakon o za{titi spomenika kulture i prirodwa~kih retkosti DFJ. funkcija druga~ija od one koju je definisala „nova vlast” u kulturi. Me|utim. Doneseni su propisi o sekvestru i konfiskaciji. godine (Slu`beni list DFJ. kada je deo kulturnog nasle|a uni{ten. O nekim aktima smo govorili ranije.12 Nakon toga se izvodilo i uklawawe svih onih „zaostataka fa{izma” iz kulture poput kwiga fa{isti~kog i profa{isti~kog karaktera. On je iskazivan i preko zakonodavne delatnosti. direktiva kojima se Partija kao glavna snaga novog politi~kog i dru{tvenog sistema odredila prema kulturnoj tradiciji i kulturnim dostignu}ima i vrednostima gra|anskog dru{tva. a koje su pre{le u dr`avno vlasni{tvo. marta 1945 – Predsedni{tvu ASNOS-a. MP NRS. odnosno sloja. Dimi}. Iz biblioteka gra|anskih pojedinaca koji su bili osu|eni ili koji su emigrirali. maja 1945). 56–58.

MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige. II (5-d-102). Odeqewe za kulturu i umetnost. Slu`beni list DFJ br. Ulogu saveznih odnosno zemaqskih sabirnih centara imala su ministarstva prosvete. U tom smislu „gra|anski orman za kwige” je do`iveo prevrednovawe zajedno sa ulogom koju je dobila kwiga. prosvete. 54 od 31. Lj. VIII. razdeqen izme|u Narodne biblioteke i Umetni~kog muzeja. 14 15 16 17 Slu`beni list DFJ.15 Na ovaj na~in vlast je uspela da sa~uva znatan deo onoga {to je oduzela prilikom razvla{}ivawa gra|anskih slojeva. 127 . AS. Dimi}. u skladu sa karakterom. postala zna~ajno politi~ko. 36 od 29 maja 1945. naro~ito. Izve{taj o izdava~koj delatnosti 1947. sve {to je bilo suprotno ideolo{kim postavkama novih dru{tvenih i politi~kih snaga. pored Umetni~kog muzeja. umetnost i kuturu. Zakon o pribirawu. Obrazovane su bile i stru~ne komisije koje su pregledale sabrani materijal i daqe ga prosle|ivale pomenutim ustanovama. U Beogradu su. decembra 1944.16 Revolucionarna vlast je smatrala da ona nije vi{e „sredstvo bur`oazije za utupqivawe klasne i patriotske svesti”.. Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG). Prvilnik o prenosu nadle`nosti iz Ministarsva finansija – Dr`avne uprave narodnih dobara u nadle`nost Ministarstva prosvete Demokratske Federativne Jugoslavije od 25 jula 1945. Na kwigu se gledalo.. tako. porcelan. str. kao i razne druge kulturne vrednosti. br. k-170/17. U kreirawu nove kulturne politike jugoslovenska vlast je odbacivala sve ono za {ta je smatrala da ko~i napredak. jula 1945. ideolo{ko i kulturno-umetni~ko oru`je u duhovnom preobra`aju qudi. niti je „vi{e zlatna jama kapitalisti~kog boga}ewa i {pekulacije”. Izve{taj MP NRS odeqewe za kulturu i umetnost br. Izme|u sabirnih centara i uprava narodnih dobara uspostavqene su poslovene veze u smislu preuzimawa onih predmeta koji su pre{li u dr`avnu svojinu a potpadali su pod nadle`nost prosvetnih vlasti.14 U Beogradu je prikupqeni materijal. maja 1947 – Komitetu za kulturu i umetnost Vlade FNRJ. sve {to se sukobqavalo sa novom koncepcijom dru{tva i kulture. a doneseni su i propisi o delokrugu rada i na~inu poslovawa ustanova koje je trebalo da se brinu o prikupqawu i ~uvawu pomenutih predmeta. lokalni sabirni centri osnivani {irom grada. Agitprop kultura. MP NRS. MP NRS. U unutra{wosti oni su osnivani pri okru`nim narodnim odborima u mestima gde su postojale okru`ne uprave narodnih dobara. godine. Dimi}. k-26. U pomenutoj imovini nalazile su se kwige. ali i name{taj. jula 1945. 153–154. AS. Upustvo za osnovawe i poslovawe sabirnih centara od 31. Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije (CK SKJ).17 Kwiga je. kao na va`no sredstva vaspitawa i uticaja na svest qudi.. va`na u oblikovawu novog identiteta jugoslovenskog i srpskog dru{tva. slike. odeqewe za nauku.. kako je to istakao Q.. kao na instrument revolucije. i usled toga.N. 2561 od 22. k-157-4. ~uvawu i raspodeli kwiga i drugih kulturno-nau~nih predmeta koji su postali svojina dr`ave prema Odluci AVNOJ-a od 21.

Dragi{a Vasi}. To je uslovilo ~itav niz promena na policama „gra|anskog ormana za kwige” u bibliotekama privatnih lica i javnih ustanova. „Gra|anski orman za kwige” kao simbol materijalizacije gra|anskog obrazovawa (raznovrsnih znawa. kwige okultisti~kog i sli~nog karaktera i na kraju.. da pomenimo samo neka imena. druga kwige monarhisti~ke sadr`ine. pisaca. godine. sa polica „gra|anskih ormana za kwige” i iz antologija bili su istisnuti svi oni gra|anski predstavnici koji su se. kwi`ara i izdava~kih preduze}a. Jugoslovenska vlast je u nekoliko navrata inicirala i pravqewe indeksa zabrawenih kwiga i pisaca. Komisiju za pregled spiskova kwiga beogradskih antikvara. ideja. adventisti~ke kwige. a zatim su sledile grupe koje su obuhvatile dela narodnih izdajnika i kompromitovanih lica. ~etvrta nacional-socijalisti~ke pisce. Za tre}i popis zabrawenih kwiga i pisaca Odeqewe za narodno prosve}ivawe Ministarstva prosvete Srbije obrazovalo je 21. kwige koje su imale formu realizma.. Me|u 64 lica na{li su se. Prvi put je to bio indeks koji je izdalo Propagandno odeqewe Vrhovnog {taba NOV. preuze}e ih dr`ava u svoje vlasni{tvo „drugom” nacionalizacijom 1948. kwige antisovjetske sadr`ine. Milo{ Crwanski. tre}i su ostali 128 . kada i sve ostale ustanove od zna~aja za kulturni razvoj naroda. drugi su ostali u emigraciji i su|eno im je u odsustvu. Niko Bartulovi} i drugi. Laza Markovi}. ostao je bez vrednih dela i pisaca i postajao je „narodni orman za kwige”. Ilija Pr`i}. Slobodan Dra{kovi}. za mawe od dva meseca. monarhisti~ke i pornografske sadr`ine. Na osnovu pregleda 110 spiskova iz 110 beogradskih privatnih kwi`ara Komisija je. politi~ku aktuelnost i savremenost. tre}a pornografsku literaturu. Mirko Kosi}. Rastko Petrovi}. kao i r|ave de~je literature”. kriminalno-avanturisti~ke kwige. izradila jedan spisak prema kojem je zabrawena literatura bila svrstana u devet grupa. kompromitovali u ratu. episkop Nikolaj Velimirovi}. Tada je jo{ uvek ve}i broj ovih ustanova bio u privatnim rukama. Svetomir Nastasijevi}. Slobodan Jovanovi}. novembra 1946. Tom prilikom iz beogradskih izloga. sa gledi{ta nove vlasti. godine. drugi put ga je napravila „Prosveta” za izdawa okupatorskog izdava~kog preduze}a „Jugoistok”. bili progla{eni za narodne izdajnike ili su bili samo ideolo{ki protivnici. Neki od wih bili su streqani neposredno posle oslobo|ewa Beograda. Dragutin Jankovi}. Prva grupa je obuhvatala fa{isti~ku i profa{isti~ku literaturu. Grigorije Bo`ovi}.) i gra|anske kulture. posmatraju}i ga u ovom slu~aju kao orman sa kwigama koje su idejno i sadr`ajno strogo usmerene. ona ga je zna~ajno pro{irila. socijalno obojen sadr`aj. Mom~ilo Nin~i}.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. kwige {ovinisti~ke sadr`ine. Iako je prvobitan zadatak Komisije bio da sastavi „indeks kwiga fa{isti~ke.

godine i ono se odnosilo na kwige izdate na nema~kom jeziku. Me|u wima na{lo se i ime Ksenije Atanasijevi} i wena dela kojih nije bilo na prvobitnom spisku zabrawenih. kao {to se desilo sa izvesnim delima Svetislava Stefanovi}a. MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige. Nekoliko godina nije mogao da objavquje. a posledwe 4. godine prikqu~i komunisti~koj organizaciji. Spinozi. piscu kwiga o Epikuru. kwi`ara i izdava~kih preduze}a od 4. Stefanovi} i G. „Lewih” od Osendovskog. maja i obuhvatilo je sve {to su napisali pomenuti autori. kwi`ara i izdava~kih preduze}a od 4. Povod za zabranu wegovih dela bio je objavqivawe dva dela pod okupacijom: „Umetnost i umetnici” (1942) i „Dva veka srpskog slikarstva” (1943). Grola da podnese ostavku avgusta 1945. Uprava agit-propa. odeqewu za narodno prosve}ivawe. Od druge polovine aprila do prve polovine juna 1947. okrenutost idealisti~koj filozofiji je delimi~an razlog za zabranu wenih dela. ali i piscu „Filozofskih fragmenata” u dva toma u kojima je iznela svoja originalna filozofska shvatawa.20 Re~ je o prvoj `eni koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu i prvoj `eni docentu na Beogradskom univerzitetu. Za autore kompromitovane pod okupacijom i ogla{ene za narodne izdajnike re{ewe je doneseno 19. godine i izazove krizu prve posleratne vlade. f-32. godine. godine doneseno je {est sudskih zabrana. @ivot i misao Ksenije Atanasijevi}. prevodiocu Platona. kwi`evnici S. odeqewu za narodno prosve}ivawe. maja 1947. Izve{taj Komisije za pregled spiskova kwiga beogradskih antikvarnica. O tome vi{e u: Qiqana Vuleti}. aprila za sedam predratnih izdawa („Musolini” od Emila Ludviga. januara 1947. f-32. ali i nekih drugih koje su pridodate prvobitnom spisku. CK SKS. AS. Weno ime je povezivano 129 . Bo`ovi}. Okru`ni sud za grad Beograd doneo je vi{e re{ewa kojima su bili zabraweni rasturawe i prodaja pomenutih kwiga. godine – MP NRS. Jovanovi} je ostao u emigraciji i su|eno mu je u odsustvu. S. 2005. Nedeqkovi}a koji joj nije zaboravio odbijawe wegovog poziva da se 1920. S. Drugi razlog nalazio se u neprijateqstvu D. godine – MP NRS. „Kraq” od anonima.. Prvo re{ewe doneto je 20. predstavnici idealisti~ke filozofije. Nastasijevi} je otpu{ten sa posla. Uprva agit-propa. predstavqao „jednu vrstu javne sablazni” s obzirom na wihovu ulogu u ratu. Spinoze. juna 1947.N..21 18 19 20 21 Neposredno po oslobo|ewu bili su streqani profesor Univerziteta I. „Napoleon” i „Antihrist” od Mere{evskog. Komisija je smatrala da je izlagawe wihovih kwiga po izlozima beogradskih kwi`ara. Konkretna optu`ba sastojala se u wenom navodnom uticaju na prijateqa M. bez posla itsl. Aristotela. Izve{taj Komisije za pregled spiskova kwiga beogradskih antikvarnica.18 U okviru spiska fa{isti~ke i profa{isti~ke literature bila su zabrawena dela Milana Ka{anina. CK SKS.19 Predlog zabrawenih kwiga i autora bio je potvr|en i sudskim odukama. Paskalu. Ina~e. Pr`i}. „Vo|i Evrope”). Uhap{ena je i bila zatvorena od 25. S. Dra{kovi} je emigrirao pred oslobo|ewe. Beograd. aprila do 17. AS. „Madona spava}ih kola” i drugo od Morisa de Kobre. januara 1947.

f-32. pa je Komisija preporu~ivala da se povuku {to pre iz javne upotrebe posebno uxbenici iz nacionalne grupe predmeta. AS. S. Maj i Plutarh. za M. AS. U isto vreme. godine – MP NRS. izbacivawem kwiga i pisaca koji svojim ideolo{kim profilom. d. Godi{wi izve{taj za 1944. 22 23 24 130 . Evo nekoliko primera zbog ~ega su pojedinci bili potisnuti iz srpske kulture. ali i K. Me|utim. Grol. ^. str.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. umetni~kom formom i sadr`ajem nisu pripadali novom vremenu. Razgovori sa savremenicima: ko je na nas presudno uticao i za{to?. f-32. pa sve |a~ke i vojni~ke pesmarice i deklamatori. 16 od 26. Drainac.23 Posebno se vodilo ra~una o uxbenicima iz kojih su u~ile budu}e generacije. Nastasijevi}. CK SKS. dr Aleksandar Kosti} je mogao da radi i radio je na Medicinskom fakultetu sve do po~etka 50-ih godina kada je uklowen. odeqewu za nauku. Izve{taj Gradskog narodnooslobodila~kog odbora Smedereva br. Me|u wima. Pandurovi}. januara 1947. pored gore pomenutih zabrawenih pisaca i wihovih dela. AS. 1982. CK SKS. kulturu i umetnost. na{li su iz raznih razloga i V. odeqewu za narodno prosve}ivawe. 1190 od 20. a izba~ene su wegove studije o odnosima izme|u mu{karaca i `ena ({to je verovatno vi|eno kao pronografska literatua). M. Kosti}. godinu Gradske kwi`nice u Smederevu br. ali i sve nema~ke kwige politi~kog i sli~nog sadr`aja posle Hitlerovog dolaska na vlast. Odlukom Prosvetnog odseka Narodnog odbora te kwige su izdvojene od ostalih kwiga i nisu davane na ~itawe. odeqewu za narodno prosve}ivawe. R. dr A. K. Beograd. Grolom.187 kwiga doma}ih i stranih pisaca. januara 1947. n. V. zna~ajno su osiroma{eni „gra|anski ormani za kwige” u javnim bibliotekama. Mijatovi}. Izve{taj Komisije za pregled spiskova kwiga beogradskih antikvarnica. godine – MP NRS. k-154. Sugerisano je da treba voditi ra~una i o izvesnom broju kwiga na kojima se nalaze slike kraqeva Aleksandra i Petra II. Ili} Mla|i je izba~en zbog karaktera svojih pesama ne samo iz biblioteka ve} i iz posleratnih antologija. Vajld. (Dragoslav Adamovi}. odeqewu za nauku. godine osu|en od Suda za su|ewe zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti zbog svoje aktivnosti pod okupacijom. zbog kojih je bila hap{ena i maltretirana od strane okupacionih vlasti. Uprva agit-propa. Ko{uti}. Grola je dovoqan razlog wegova posleratna opoziciona aktivnost i tako daqe. Isto. 27). M. R. Ili} Mla|i. kulturu i umetnost. MP NRS. iz Narodne biblioteke u Ni{u je „izba~eno iz upotrebe” 1. februra 1945 – Povereni{tvu za prosvetu Srbije. Vuleti}. O. apsurd je da je zbog svih wih imala probleme i posle oslobo|ewa. Na primer.22 Iz Gradske kwi`nice u Smederevu je prilikom inventarisawa izdvojeno 709 kwiga „fa{isti~kog ili germanofilskog sadr`aja”. Hamsun. Izve{taj Komisije za pregled spiskova kwiga beogradskih antikvarnica. kwi`ara i izdava~kih preduze}a od 4. zanimqivo je pomenuti i da se u spletu razloga wenih posleratnih problema navode i wena predavawa pod okupacijom o Spinozi i drugim jevrejskim misliocima. Kako bilo. kwi`ara i izdava~kih preduze}a od 4. str. februara 1945 – Povereni{tvu za prosvetu Srbije. S. Uprava agit-propa.. Pandurovi} je u prole}e 1945. Povodom uxbenika i priru~nika za nema~ki jezik Komisija je bila mi{qewa da bi ih trebalo zabraniti.24 i sa su|ewem grupi od osam „{pijuna i narodnih izdajnika” koji su navodno preko we odr`avali vezu sa M. 215–217). (Q.

prema mi{qewu Agitpropa. Bo`idara Vesi}a. Sli~no je vi|ewe i u pogledu Petra Odavi}a. slovena~ki. k-29. wima nije bilo mesta u zbornicima ili antologijama. CK SKJ.26 25 26 Isto. zabranom ili izbacivawem brisani iz istorije i svesti dru{tva. srbizirawe Makedonaca i ideja Velike Srbije”. Osporeno je prisustvo pesnika Vojislava J. Isto je bilo i sa pesmama Vladimira Stanimirovi}a. godine dao Agitprop CK KPJ pokazuje kako su i zbog ~ega pojedini pesnici potiskivani iz kulture se}awa budu}ih generacija. Stevana Vladislava Ka}anskog. da imaju {tetne posledice po vaspitawe i obrazovawe mladih nara{taja. Dragutina Filipovi}a i sl. oni su neizdvawem. kod ostalih se nije videla nacionalna pripadnost). II/8-c-28. a koja je „iskazivala velikosrpski {ovinizam i vre|ala makedonski narod”. Ukoliko su prema mi{qewu Agitpropa CK KPJ pisci dru{tvenom aktivno{}u ili sadr`ajem svojih dela iskazivali suprotne stavove i te`we od onih koje je nova jugoslovenska vlast `elela i promovisala. Milosava Jeli}a koji je bio saradnik lista Demokratija i ~lan Udru`ewa kwi`evnika i kao takav ocewen da „kleveta demokratiju u Jugoslaviji i prori~e raspad Narodnog fronta”. Dragutina Ili}a.N.. Milosava Jeli}a. VIII. Jednostavno. „propagirali i slavili ~etni~ke akcije u Makedonoji. Jelenu Dimitrijevi} ~ija su dela objavqena pod okupacijom. @ivojina Paunovi}a. Mi{qewe Agitpropa CK KPJ o zborniku „Pesnici Jugoslavije” od 18. Posle toga se pre{lo na isticawe primera nepodobnih pesnika i pesama. Mi{qewe o predlogu zbornika „Pesnici Jugoslavije” koje je krajem 1945. Milutina Jovanovi}a. a prema tome i na policama ormana javnih i ku}nih biblioteka.. koji su.25 Presudnu re~ u egzistirawu pojedinih pisaca i kwiga iz redova srpskog gra|anstva u svesti i stvarnosti jugoslovenskog i srpskog dru{tva posle rata imao je Agitprop Centralnog komiteta KPJ. U Zborniku nije bilo mesta ni za \uru Pani}a koji je kao „re`imski pesnik” slavio predstavnike dinastije Obrenovi}a. budu}i da se u zborniku na{ao najve}i broj srpskih pesnika (od 48 predvi|enih pesnika 34 su bili Srbi. sa gledi{ta vlasti. makedonski i crnogorski pesnici. Najpre je kritikovana nacionalna neujedna~enost.. 131 . decembra 1945. ASCG. Ili}a i pesme „Na Vardaru” u kojoj se makedonska reka Vardar progla{ava srpskom rekom. po{to je prethodno Ministarstvo prosvete odredilo Branka Gavelu da napravi indeks kwiga koje se nisu smele ostaviti u upotrebi.”. jer bi mogle.. Iako je zadatak Komisije bio da pregleda i de~ju literaturu ona se nije time bavila. MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige. 2 Crnogorci. To je shva}eno kao „produ`ewe predratne velikosrpske kwi`evne hegemonije koja je bila sra~unata na to da se potisnu hrvatski. 5 Hrvati.

Gorkog i stogodi{wice ro|ewa S. M. Sli~no je bilo i kad se neko usudio da pomene wihov zna~aj u kulturnom ili kwi`evnom stvarawu. a posebno ukoliko je takav wihov rad notiran u nekoj od antologija ili su pomenuti kao zaslu`ni kulturni radnici. aprila 1945. druga jer se u wima pomiwala „vi{a sila” koja mo`e da ispuni ~oveku svaku `equ i koja nije razvijala qubav dece 27 28 D.. str. Uz pomenute razloge postojali su jo{ neki za uklawawe pojedinih kwiga iz javnog opticaja. R. Nakon wega sporni broj ~aspopisa se pojavio u javnosti sa svim proka`enim autorima. Sava” odato priznawe kwi`evniku Grigoriju Bo`ovi}u. osudu i `igosawe svakog takvog istupa. bez podsticaja na duhovno lutawe i susretawe sa pogledima onih koji su pisali o unutra{wim intimnim dramama. treba da zna~i i „smrt svijetlog dela jedne li~nosti. u stvari.28 Na ovaj na~in dru{tvo je li{eno dela svog ali i svetskog kulturnog nasle|a. Tada je on istakao da osuda na izdaju. niti mogu}nost da uti~u „na formirawe wegove svijesti i wegovog karaktera. profesor Univerziteta u penziji. Veqkovi}a i drugih u bibliografiji radova o Maksimu Gorkom i Svetozaru Markovi}u a povodom obele`avawa desetogodi{wice smrti M. o~ajawu ili o snobizmu. 132 . Mladenovi}a.”. Wime je otvorena svojevrsna rasprava o problemu „izdaje” u literaturi. Borba.27 Radovan Zogovi} je o{tro napao uredni{tvo Na{e kwi`evnosti 1946. „Mo`e li izdaja da zastari”. 2 ^lanak R. L.. 1. str. Markovi}a. Kada je 22. godine koje je dopustilo da se pomenu imena S. da se ne sme tolerisati wihov daqi `ivot u narodu. maja 1945. na udaru se na{ao prota Steva Dimitrijevi}. isti~u}i to kao propust i gre{ku i ponovilo Zogovi}evo mi{qewe. Pomiwawe pisaca ogla{enih za izdajnike i narodne neprijateqe u bilo kom kontekstu shvatano je kao iskaz neprijateqstva. pesimizmu. Jovanovi}a. Jedan predlog zabrane na privatna de~ja izdawa iz 1947. Zogovi}a se pojavio i pre nego je sporni broj ~asopisa Na{a kwi`evnost iza{o iz {tampe. mla|i nara{taji su ostavqeni bez alternative da o pro{losti ili o odre|enim pojavama i problemima dru{tva steknu druga~ija saznawa i obezbede druga~ija re{ewa. „Jedna izaziva~ka komemoracija”. K. Zogovi}. 23. godine pokazuje da su pojedina izdawa zabrawivana jer su imala fantasti~an sadr`aj.. Taj ~in je vi|en kao „izaziva~ka komemoracija” i „provokacija” budu}i da je G. 6. ali se uredni{tvo ~asopisa u uvodnom i pokajni~kom ~lanku ogradilo. godine na sednici udru`ewa „Sv. Cicvari}a. na razvitak wegovog dru{tvenog i kulturnog `ivota”. Borba. R. kao „velikom ~lanu dru{tva”. kona~nu likvidaciju wihovog imena sa svijetlih stranica istorije naroda. Bo`ovi} streqan po~etkom godine kao „narodni izdajnik” i kao takav zalu`io je samo „zaborav”.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. bez na~ina da uo~e neke nove duhovne prostore od onih koje je zvani~na vlast `elela. oktobar 1946. U isto vreme se pozivalo na ka`wavawe.

pa su „posrbili” pojedina strana dela. godine. „Dom i {kola” vlasni{tvo Stojana Mileusni}a. juna 1947. k-37. VI (2-d-8). Isto. – Savezu kwi`evnika Jugoslavije. MP NRS br. br. Striema {tampana ilustracija koja je pokazivala kako je „vjetar zadigao sukwu jednoj mladoj `eni”. s druge strane ih je kontrolom i raznim merama stavqala u neravnopravan polo`aj. CK SKJ. avgusta 1945.32 Vlast ih je onemogu}avala u radu na vi{e na~ina. CK SKJ. ne navode}i od kog su pisca i sa kog jezika prevedena. Zakon o {tampi. Iako je sloboda u radu privatnih izdava~a bila postavqena u {iroke okvire preko Zakona o {tampi donesenog u jesen 1945. „Me|unarodna kwi`nica” u vlasni{tvu Milinkovi}a i Mihailovi}a. MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige. jula 1946. 56 od 12. 998 od 2. decembra 1946 – MP Srbije. o poku{aju privatnih izdava~a da pre`ive tako {to su se prilago|avali. prema radu. I dok je. k-166-13.. vlast davala slobodu izdava~koj delatnosti i privatnim kwi`arama. Koristila se odredba koja je zabrawivala slu`ewe {tampe „za {irewe pornografije. Izve{taj Udru`ewa trgovaca raznih struka za grad Beograd br. s jedne strane. Predlog za privatna de~ija izdawa koja bi trebalo zabraniti iz 1947. VIII. a sa druge. o nastojawu vlasti i Partije da svojim zabranama daju pravnu formu. AS.N. tre}a jer su sadr`avala religiozne momente i sl. ASCG. VI (2-d-8). Slu`beni list DFJ. zanemaruju}i tekovine NOB-a i sl. Me|u privatnim izdava~kim preduze}ima tih godina u Beogradu pomiwu se kwi`ara „Skerli}” vlasnika Vlade Bogdanovi}a. Drugi koji se nisu mogli direktno podvesti pod isti zakon zabraweni su s motivacijom da su pojedina dela iz strane literature izdali „bez odobrewa”. nisu samo u pitawu sadr`aji de~ijih kwiga koliko i potiskivawe i slamawe privatnih izdava~a i kwi`ara. 133 . Ubrzo su privatnici u svetu kwige shvatili da su proklamovana sloboda rada i stvarnost u koliziji. i za vr{ewe ucena i u sli~ne nemoralne svrhe”. Izve{taj MK KPS br. Tako je jedan izdava~ mogao biti zabrawen „zbog povrede morala” budu}i da je u kwizi „^arobni auto” O. Agitprop uprava. Predlog za privatna de~ija izdawa koja bi trebalo zabraniti iz 1947. k-21. 11385 od 5. koja je izdavala uglavnom stru~ne kwige i de~je pri~e prevedene sa ruskog. AS. 65 od 31. Zakon o potvrdi i izmenama zakona o {tampi. kwi`ara „Ateneum” u vlasni{tvu Ace An|eli}a. me|u kojima su se isticali slede}i: kontrolisawe dobijenih koli~ina papira i {tam29 30 31 32 ASCG. odeqewe za nauku.31 Radilo se. umetnost i kulturu. MP NRS. agit-prop odeqewu. godine. koja je publikovala beletristiku. ASCG.. Za posledwe dve se uglavnom isticalo da izdaju kwige kojima odvra}aju narod od aktuelnih problema obnove i izgradwe. CK SKS. s jedne strane. Gabrijela i H. VIII.29 Me|utim. br. Savez kwi`evnika Jugoslavije. k-37. 2902 od 23. f-108. februara 1946 – CK KPS. IPROZ i druge. godine.30 neke wegove odredbe su pru`ale mogu}nost da se wihov rad zabrani.

. „Dr`avni izdava~ki zavod” (DIZJUG) i „Kultura” bila su dva glavna izdava~ka preduze}a koja je trebalo da omogu}e ostvarivawe idejno-politi~kih i kulturnih ciqeva nove jugoslovenske vlasti. Drugo preduze}e je partijskog karaktera i orijentisano je na izdavawe dela ~etvorice klasika marksizma-lewinizma. kwige „sumwivog sadr`aja” koje bi {tetno delovale na vaspitawe i kulturni napredak naroda. odeqewu za agitaciju i propagandu. popularne marksisti~ke literature iz svih oblasti znawa i drugo. CK SKS.. za {ta je bilo nadle`no Odeqewe za {tampu Srbije. godine oko 1/3 svih objavqenih naslo33 34 ASCG. pove}avawe cena papiru ili sni`avawe cena kwizi preko Ureda za cene ubrzavaju}i na taj na~in wihovo propadawe. Lj. Od po~etka 1946. „Prosveta” i dr.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.. Koliko je sovjetski kulturni uticaj dominirao u kulturi pokazuje i podatak da su u periodu od oslobo|ewa do 1949. decembra 1946 – MP Srbije. najpoznatijih marksisti~kih teoreti~ara. klasi~ne kwi`evnosti i sl.) su bila orijentisana na prevode sa ruskog jezika. nauke i umetnosti jugoslovenskih naroda. parskih boja. da objavquje dela iz nauke. novembra 1946 po pitawu izdava~kih planova za 1947 – MP NRS. Zapisnik sa sastanka Agitpropa odr`anog 12. To je bio jo{ jedan vrlo efikasan na~in da se izdava~ka delatnost privatnika kontroli{e. Zahtev Komiteta za kulturu i umetnost Vlade FNRJ br. ~ime je najlak{e {iren uticaj Sovjetskog Saveza u kulturi i javnom `ivotu. AS. naprednih pisaca. AS. da objavquje dela savremene kwi`evnosti. Izve{taj Udru`ewa trgovaca raznih struka za grad Beograd br. dela revolucionarno-proleterskih kwi`evnika. umetnost i kulturu. Zato su nova jugoslovenska vlast i Partija osnivale kako svoja izdava~ka preduze}a tako i dr`avne kwi`are za distribuciju kwiga. zatim dela doma}e i strane. 4522 od 1. 134 . kao „najefikasnije sredstvo” navodno odbijawe radnika da {tampaju takva dela. 998 od 2. 155. k-166-13. k-4. II (2-b-4). kwi`evnosti i umetnosti svih slovenskih naroda. godine insistiralo se da dr`avna ali i privatna izdava~ka preduze}a dostavqaju izdava~ke planove za naredni period. f-1. Prvo preduze}e je imalo zadatak da izdaje reprezentativna dela svih jugoslovenskih kwi`evnosti i tako doprinese „u~vr{}ewu i porastu ideje bratstva i jednistva na{ih naroda”. Dimi}.33 Vlast i Partija nisu mogle da dozvole mogu}nost slobodnog rada privatnika u svetu kwige. odeqewe za nauku. CK SKJ. Agitprop kultura. ali i davawe otpadaka od Politike ~ime se srozavao kvalitet privatnih izdawa. str. VIII. Isto. Organizaciono-instruktorsko odeqewe. decembra 1947. MP NRS. U slu~aju crkvenih kwiga kori{}eno je. da posveti pa`wu izdavawu dela revolucionarno-demokratskih pisaca iz pro{losti i dela pobornika slovenske saradwe i uzajamnosti.34 Ova i ostala izdava~ka preduze}a (NPOK. Direktivno pismo agitpropa CK KPJ-CK KPS Srbije. {irewe i promovisawe ideja koje su bile „nazadne”. kao i izabranih dela ostalih. kako se isticalo.

Posebno va`na jeste ~iwenica da su nau~no-popularne i politi~ke bro{ure.N. Agit-prop uprva. Agitprop kultura. mesto razgovora i razmene misli. ASCG. Wihova kontrola nije bila laka. str.. Smatralo se da svojim edicijama „odvra}a gra|anstvo od aktuelnih doga|aja sada{wice”. AS. II (2-b-4).37 Na posebnoj meti na{le su se one kwi`are koje su imale pozajmne biblioteke. 174–175. Posebno je to va`ilo za {kolski i kancelarijski materijal. VIII. Zapisnik sa sastanka Agitpropa odr`anog 12. Agitprop kultura. 540 od 28. k-4. Primetno je da su privatne kwi`are izbegavale da nabavqaju novija izdawa izuzev uxbenika i nekih kwiga iz beletristike koje su imale ~itaoce i donosile brzu dobit.35 Sli~no je i sa uxbenicima kod kojih je 1/4 bila prevedena sa ruskog bez ikakvih izmena. decembra 1947. Izdawa klasika marksizma-lewinizma {tampana su u milionskim tira`ima (na primer V. 1–2/1987. 173.. str.. partijske. omladinske. Kwi`aru „Ateneum” osnovao je posle oslobo|ewa Aca An|eli}.. Izve{taj OK KPS Ni{ o radu kwi`ara u ni{kom okrugu br. 155–173. V. „Narod je besmrtan” u izdawu „Prosvete”.36 To je zna~ajno mewalo izgled i sadr`aj polica javnih i privatnih „gra|anskih ormana za kwige”..433. Ne treba zaboraviti ni uvoz sovjetskih kwiga (71. CK SKS. Lj. br. O sovjetskom kulturnom uticaju u Srbiji videti vi{e i u : Lj. a s gledi{ta vlasti i Partije. ali i da je „u sobi iza kwi`are jedna dama vodila sa nekim razgovor na engleskom jeziku”. bila je delo V.39 Od nacionalizacije 1948. Prva kwiga {tampama u Beogradu krajem 1944. MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige..38 Me|utim. bila je vrlo va`na.. 135 . Dimi}. Tako je prilikom pregleda beogradskih kwi`ara revnosni partijac primetio da su prisutni „mnogi mladi}i i devojke.5% od svih uvezenih u 1948). „Sovjetski kulturni uticaj u Srbiji 1945–1950”. k-32. CK SKS. Izve{taj o pregledu beogradskih kwi`ara bez br. Predlagano je wihovo otkupqivawe. Jugoslovenski istorijski ~asopis. AS.337. Isto tako 85% prevedenih i objavqenih kwiga ~inili su prevodi sa ruskog jezika.000 primeraka). str. i datuma. Dimi}. privatne kwi`are su imale do preuzimawa jo{ jednu va`nu funkciju: bile su mesto okupqawa gra|anskih predstavnika. CK SKJ. Lewina u tira`u od 1. Staqina u 1. Grosmana. razmenu i poklone. k-32. februara 1946 – CK KPS. lepo obu~eni i uhraweni” koji su tra`ili izdawa „Ateneuma”. Od kwiga prodavale su uglavnom zalihe predratnih izdawa. I. kao i sovjetska lepa kwi`evnost bile najzastupqenije u izdava~koj delatnosti.000 primeraka ili J. jer se nije mogla dozvoliti mogu}nost da svojim pozajmicama „{tetno deluju” na „vaspitawe naroda”. Budu}i da se smatralo da su pozajmne biblioteke dr`avna stvar potrebno ih je bilo likvidirati. godine privatne kwi`are su 35 36 37 38 39 Lj. Dimi}. va ~inili prevodi sa ruskog jezika. Agit-prop uprava.. Izdawa dr`avnih i partijskih izdava~kih preduze}a su plasirana u nekoliko vrsta kwi`ara: frontovske.

a gra|anski predstavnici vi{e nisu mogli da nabavqaju kwige koje su `eleli ili koje su odstupale od zvani~nih. k-21. Po{to je oduzet. Wegov orman sa kwigama je postao „narodni orman sa kwigama”. Agit-prop uprava. Gruji}a na oboga}ivawu ormana novim kwigama bio je time zavr{en a i mogu}nost da ga koristi posle izlaska iz zatvora. javne police gra|anskih ormana u kwi`arama su bile potpuno izmewene. ~itav orman je konfiskovan kao sastavni deo kazne koja je pogodila wegovog vlasnika. a ne samo on. Posle osude. pravo na izbor i samoobrazovawe koje je druga~ije od onog koje je nudio javni koncept obrazovawa. (AS. CK SKS. od 2. I dok su pojedine gra|anske ku}e uspele da sa~uvaju takve ormane sa kwigama (uz sklawawe sumwive literature posebno ako se radilo o `ivotu u zajedni~kim stanovima sa nepoznatim licima). 40 136 . jula 1946). Posebno je to bitno kada se radi o ormanima u privatnim dnevnim sobama ogla{enih narodnih neprijateqa. Naime. Uz to kwige kao vidqivi simbol wegovog obrazovawa bile su oduzete. 115 od 23. „Gra|anski orman za kwige” koji je postao „narodni orman za kwige” je izgubio jo{ neke svoje uloge. u isto vreme. on je deo individualne Do februara 1946. Ministarstvo finansija (MF) NRS. k-714. a da svojim sadr`ajem nisu odgovarale novoj dru{tvenoj stvarnosti i proklamovanim vrednostima. februara 1946 – CK KPS). Gruji}a iz Beograda predstavqa jedan od primera kako wegovog odnosa prema kwigama tako i odnosa vlasti prema wima. Gruji} nalazio na izdr`avawu kazne u KPD Po`arevac orman je popisan i prenesen u vlasni{tvo dr`ave. Posle preuzimawa kwi`ara bile su izba~ene i one kwige koje su eventualno zaostale prilikom ranijih pregleda. Izve{taj MK KPS Beograd o izdava~koj delatnosti u Beogradu br. dr`ava je imala pravo raspolagawa pa je ~itav orman sa kwigama uputila Vladi Crne Gore na ~uvawe.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. godine. Wihovim konfiskovawem potomcima je oduzimano pravo na kulturno nasle|e. „Gra|anski orman za kwige” penzionera Marka N. I dok se M. 27 bez. i formalno pre{le u dr`avno vlasni{tvo. br. jula 1946. Spisak je primio major JA Peri{a Vujo{evi} 2. time je oduzeto i pravo naslednicima na porodi~no nasle|e i identitet.40 Dugogodi{we rad M. Iako pomenuti orman po broju kwiga nije najbrojniji a ni najbogatiji. na koji je pravo trebalo da imaju svi. 1945–1946. Me|utim nije ovde re~ samo o ukidawu individualnog prava na „posedovawe obrazovawa” u obliku kwige ve} i na svojevrsni prekid kulturne tradicije jedne porodice. u ormanu se nalazilo 695 naslova raznih kwiga. godine ovo izdava~ko preduze}e izdalo je prema nekim izvorima samo dve kwige: Sinkler-Petrolej i Sigrid Unset-Jeni (AS. on je zanimqiv iz vi{e razloga. Spisak kwiga osu|enika Maraka Gruji}a sa stanom u Terazije br. konfiskacija. Najpre.

Nacrt ustava FNRJ. politi~kom i pravnom organizacijom nove dr`ave. suo~eni sa raznim kompromisima koje je saradwa sa novim vlastima nametala. S. 137 . Staqin. Bari}a. br. simboli~an je izraz epohe izgubqenog duhovnog nasle|a jedne porodice. Engels. Isto tako tu su i prve dve kwige V. od 2. ~etvrto. V. MF NRS. drugo. Niz ~asopisa poput Jugoslovenskog istorijskog ~asopisa. 27 bez. biografije pripadnika obrazovanog gra|anstva. To je otvaralo put za integraciju u socijalisti~ko dru{tvo. I dok su neki autori nestajali sa namerom da budu zauvek zaboravqeni (bez obzira na to da li su `ivi ili upokojeni). ^er~ila o svetskom ratu. Lewin. J. dela o bitnim pitawima istorije SSSR-a. Me|utim. nije zaustavqalo samo na ranijim periodima ve} je obuhvatilo i aktuelne probleme. Staqinove referate o projektu ustava.N. Gruji}a bilo vrlo {iroko. „gra|anski orman sa kwigama” je postepeno mewan. primer je kako sudbine kwige tako i wenog vlasnika. politike. \ilas i sl. Gruji} znao ili se slu`io wima. o~igledno. M. Jovanovi}a. dakle sa aktuelnim problema koji su ga okru`ivali i uticali na wegovu sudbinu i sudbinu ~itave wegove dru{tvene grupe. k-714. potisnuto ili izba~eno na desetine autora sa celokupnim delima. Pored pisaca koji su postali nepo`eqni poput dr H. jula 1946. prava 19. Glasnika srpskog u~enog dru{tva. aktuelnim problemima. prisustvo govora glavnih li~nosti jugoslovenske revolucije. Tito. oni su pisali u novom duhu koji je odgovarao novoj stvarnosti. italijanskog jezika. program i statut NOF-a. episkopa Nikolina. V. Iz raznih pobuda i motiva sa wegovih polica nestalo je. jezika. B. Tu su i te~ajevi engleskog. MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige. Gruji}a obuhvatio je najrazli~itija dela iz oblasti istorije. oni pre`iveli. Letopisa Matice srpske i sl. Ono se. Uglavnom je re~ o onim piscima koji su bili 41 AS. kwi`evnosti. Glasnika Dru{tva srpske slovesnosti. Orman za kwige M. i 20. primer je promene polo`aja i statusa gra|anskih pripadnika. 1945–1946. Spisak kwiga osu|enika Marka Gruji}a sa stanom u Terazije br. vlasnik ormana je poku{avao da pronikne i u ideje marksizma-lewinizma. pa je verovatno da ih je M. ali i J. Glasa srpske kraqevske akademije. kao osnovnih pitawa jugoslovenske stvarnosti posle oslobo|ewa.. tre}e. drugi. opstajali su prilago|avaju}i se. zatim pravnih i politi~kih akata svedo~i i o te`wi da se upozna sa osnovnim pitawima nove jugoslovenske vlasti. I. veka ali i dela poput klasika marksizma-lewinizma. ali i dela na tim jezicima. Tu su i Ustav FNRJ. ali i da sazna kako je izgledala primena tih ideja u praksi Sovjetskog Saveza. tu su se nalazili F. ruskog. Popis pru`a mogu}nost za analizu odnosa prema kwizi i ormanu za kwige kao individualnom u~e{}u u obrazovawu i znawu.41 Raznovrsnost dela pokazuje da je interesovawe M.. Dakle. Konfiskacija. o osnovnim pitawima lewinizma i sl.

Kwi`evnici koji iz raznih razloga nisu postali ~lanovi udru`ewa bili su izvan kwi`evnih tokova. Nakon u~lawewa i provere aktivnosti kwi`evnika pod okupacijom od strane Suda ~asti. tematske raznovrsnosti i sl. R. poput M. u~e{}e u obele`avawu zna~ajnih datuma kao {to su proslave Vuka Karaxi}a. Neki od wih pisali su udru`ewu u nadi da }e im ono pru`iti pomo} ili ih bar podr`ati u poku{ajima da zadr`e ono {to je wihovo. Mile-Krpa Pavlovi} i Svetislav Mari}). Oktobarske revolucije i sl. Tada se na police ormana za kwige vra}aju i neka dela i wihovi pisci koji su bili odmah posle rata u nemilosti nove jugoslovenske vlasti. K. kao {to je bio slu~aj sa Q.44 42 43 44 ^lanstvo u udru`ewu je obezbe|ivalo rad svakom kwi`evniku u okvirima „socijalisti~kog realizma”. Borbenost. Prvog maja. Atanasijevi} je preko vrhovnog javnog tu`ioca zapo~ela borbu za ukidawe sudske zabrane na svoja dela. sigurno vra}ala u javni `ivot. Beograd. ali i tematska jednostranost i siroma{tvo su neke od wihovih glavnih karakteristika. f-69. Ve} je 12. Sli~no je bilo i sa ostalim udru`ewima. pribli`iti kwi`evnost narodu. pored upoznavawa sa `ivotom i radom na pruzi. aprila 1952. neprestano u strahu i borbi za odr`awe gole egizistencije. godine zabrana i ukinuta.). izme|u ostalog. Atanasijevi} se. Vuleti}. Popovi}. prona|u motive za svoje kwi`evne radove. 1991. iako sporo. mobilizatorske poruke i optimizam. n. str. Savez kwi`evnika Jugoslavije. ali i Ksenije Atanasijevi}. bar u periodu koji nas interesuje. razni oblici pomo}i. Posle toga K. ali i deo bliske ratne pro{losti. ali nikada nije uspela da povrati profesoru na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Q. Pisci u slu`bi naroda. godine. 138 . 69–70 Po~etkom 1952. Mici}em i poku{ajem da zadr`i stan. usledila je posle Prvog kongresa kwi`evnika Jugoslavije revizija ~lanstva kada je iz Udru`ewa kwi`evnika Srbije izba~eno wih troje (Branko Lazarevi}. gde je trebalo. Pored kwi`evnog rada ~lanstvo je pru`alo materijalnu i ekonomsku sigurnost (stan. odla`ewe na Omladinsku prugu gde je trebalo da pisci.42 Nove teme i sadr`aji kwiga su sama stvarnost. Pedesetih je u skladu sa dru{tveno-politi~kim promenama do{lo do {ireg interesovawa.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.. Hronika kwi`evnog `ivota u Srbiji 1944–1975. ^lanstvo u udru`ewu zna~ilo i prihvatawe niza obaveza i aktivnosti kao {to su odr`avawe kwi`evnih ve~eri na razne teme u fabrikama. (O tome vi{e u ASCG. f-109). nagrade i sl. str. Otona @upan~i}a. f-108. ona neposredna. domovima kulture. Wihov broj nije mali. 223–232). godine Udru`ewe kwi`evnika Srbije imalo je 78 ~lanova. Ka{anina i Sime Pandurovi}a43. f-12. Po~etkom 1948. okupqeni u Savezu kwi`evnika Jugoslavije i republi~kim udru`ewima poput Udru`ewa kwi`evnika Srbije. d.

Summary „The Middle Class Bookcase” – cultural heritage and modeling a new identity of the Serbian society in 1944–1950 This paper analyses. e. used to be made. and Miroslav Spalajkovic. at the same time. of both its owners and middle-class writers and their works that kept on feeding its shelves. Dragisa Vasic. g. Pastko Petrovic. it comprised 64 middle-class elite members which were proclaimed either national apostates or ideological and political opponents. both cultural and spiritual. At the same time.. was in due course verified by judicial decisions. MILI]EVI] Gra|anski orman za kwige. through transformation of „the middle class bookcase” as a middle-class culture and education symbol as well as a visible element of the middle-class population's educational status and social standing. young generations were left without any alternative to gain or make any knowledge either on the past or on any specific social developments and problems other than those the authorities called for. Among the others. a writer and a diplomat. Slobodan Jovanovic. it did not disappear but was transformed instead – by judicial measures. Milan Kasanin and Ksenija Atanasijevic are some of those. antiquary shops and editorial companies that had not been handed over to the state. a diplomat – were partly or completely burnt and swiped. Therewith the society was deprived from a part of its own as well as of the World's cultural heritage and. dominating at the beginning of the period. forms of manifestation and measures taken. Rich libraries and legacies owned by some of the outstanding middle-class members – among which were both Branko Lazarevic.. However. as expressions of the middle-class governing position with both its cultural domination and cultural exploitation practices. The Army was a factor of power which was hard to control. all the more 139 . and its behavior was connected to a mixture of prevailing countrymen-fighters' ignorance and a firewood shortage that took place in the winter of 1944–1945. One of those indexes. The multiple „middle class bookcase” mnemonic has made possible to overlook the relation at stake in its various segments. and the contents of books as destructive ones. That attitude lost its impetus after a period of peace had started and the administration had been consolidated. made up in early January 1947 as a classification of forbidden literature in nine groups. directives and regulation – into measures and actions the purpose of which was eliminating of both books and writers ideological character of which was perceived as suspicious. In several occasions a register of forbidden books and writers that should be removed from bookstores. The first one. Milos Crnjanski. in the course of the first few years after the World War II. The attitude of the kind was demonstrated by the National Liberation Army behavior. refers to the perception of „the middle class bookcase”. which were meant to be destroyed themselves. Two general attitudes were identified.N. the attitude of new Yugoslav authorities toward middle-class heritage.

even though with an overdue reaction. The 20 century social „liberalization” of early sixties made space for both works and writers. Kasanin. Pandurovic and K. 140 . important standing. faced with various compromises. was that care should be taken about protection of the middle-class cultural heritage. adjusted their works in order to comply with the new spirit commensurate to both new reality and actual problems. The other side of the same standing was the approval of writers who had. Atanasijevic were among them – to get back to bookcase shelves. S. all but the part of it that was opposing to proclaimed cultural values and the new social and cultural concepts.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. which were for the time being disfavored by authorities – M. These were to stay on bookcase shelves.

141 . Me|utim. Po{to je oslobodila ove oblasti.@RTAVA HOLOKAUSTA IZ EVROPSKIH ZEMALJA ZA PALESTINU PREKO TERITORIJE JUGOSLAVIJE 1946–1947. politika”. izvr{ili smo. do sada nekori{}enih dokumenata. kao mandatorska sila. Palestinom je. dru{tvo. ona nije uspevala da uspe{no kontroli{e doga|anja na teritoriji koja joj je bila poverena. u budu}nosti.16) «1939/1945» 341. engleska vlada se izjasnila tako {to je 2. decembra 1917. budu od koristi i jednoj i drugoj strani.151. kao i relevantne postoje}e literature. pa tako i Palestina.16) «1946/1947» (093. u periodu 1946–1947. a koji su neophodni za potpuno i pravilno razumevanje na{eg osnovnog teksta. Po pitanju Palestine.3-054. Mi }emo ovde ukratko izneti najglavnije momente i razloge koji su doprineli nastanku i uobli~avanju palestinskog problema.485 (=411. Politi~ka i vojna situacija u Palestini posle zavr{etka Drugog svetskog rata je bila veoma osetljiva i komplikovana.2) 341. rekonstrukciju iseljavanja jevrejskih ratnih izbeglica iz Evrope u Palestinu. godine. oblasti Bliskog istoka. godine objavila jednu * ^lanak je nastao u okviru projekta Instututa za noviju istoriju Srbije. britanska vlada je smatrala da ima moralno pravo da narodima koji su ih naseljavali u razli~itim formama ponudi bilateralne dogovore koji bi trebalo da.UDK 314. „Srbija i Jugoslavija – dr`ava.7 (=411. bile su deo Otomanskog carstva. U vreme pre izbijanja Prvog svetskog rata.1 : 410) «1946/1947» ODLAZAK JEVREJSKIH IZBEGLICA . preko teritorije Jugoslavije. Stanje u zemlji je bilo nestabilno i bremenito problemima koji su imali predistoriju dugu nekoliko decenija i za koje je bilo neophodno {to hitnije na}i neko trajnije re{enje. po svim pokazateljima. GODINE* Mr Mladenka IVANKOVI] Institut za noviju istoriju Srbije APSTRAKT: Na osnovu nekoliko novih. upravljala Velika Britanija. u meri u kojoj je to bilo mogu}e.7 (497.

predla`u}i razne modele re{enja. optu`uju}i britanske vlasti da vode pro cionisti~ku politiku. 142 . broj jevrejskih useljenika po~eo da se sve br`e pove}ava. koje je mandat za upravu nad Palestinom poverilo Velikoj Britaniji. godine. 1990. situacija u Palestini je bila relativno mirna i stabilna. Deklaracija je 29. Engleska je po~etkom 1939. Repatrijacija biv{ih ratnih zarobljenika je bila proces koji se nije svuda odigravao po istom tempu i nije uvek imao logi~an i o~ekivan tok i ritam. kada je. a da bi. Ipak. pored strahovite represije. I tako. Jevreji dobiti svoj nacionalni dom u koji bi mogli da dolaze iz zemalja u kojima su prebivali {irom sveta. imala na svojoj strani ceo arapski svet. pored ostalih restriktivnih mera prema jevrejskom stanovni{tvu. od kojih su se kasnije razvili veliki gradski centri. „Belu knjigu”. jednostrano. ili bar onamo gde su oni smatrali da bi ih mogli iznova sagraditi. Englezi su. Ve}ina logora se nalazila na teritoriji Nema~ke ili zemalja priklju~enih Tre}em rajhu. u Evropi se ose}ala bliska opasnost od velikog ratnog sukoba.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. po{to su domovi iz kojih su odvedeni bili uglavnom razoreni. Paris. Od tada. donela tzv. pa do podele zemlje na dva dela. bili konfinirani ili odvo|eni u radne i koncentracione logore. godine. jer je progon Jevreja od strane nacista u Evropi postajao sve `e{}i. prema imenu tada{njeg ministra inostranih poslova ser Artura D`ejmsa Balfura. Re{enje koje bi zadovoljilo obe strane je bilo nemogu}e prona}i. sve do jeseni 1933. u vreme kada je izbio Drugi svetski rat. doveo i do velikih talasa prisilnih migracija. p. kao i ograni~enje kvote za useljavanje novih naseljenika na 1. Da bi umirili i stabilizovali situaciju. septembra 1923. poku{avali da organizuju pregovore zainteresovanih strana. Jevreji su po~eli da se doseljavaju. Posle zavr{etka ratnih sukoba nastupio je period u kojem je nastradalima trebalo odati po{tu. a pre`ivelima omogu}iti povratak njihovim domovima. osnivaju}i pored starih i brojne nove naseobine. godine bila ozvani~ena od Dru{tva naroda. 123–314. zemlju je zahvatio talas pobuna i {trajkova u kojima je u~estvovalo i arapsko i jevrejsko stanovni{tvo podjednako – dve sada ve} otvoreno suprotstavljene strane. Problem je dobio i svoju moralnu dimenziju. Dobiv{i i zvani~no me|unarodnopravno priznanje za to. od formiranja autonomnih jedinica u okviru jedne dr`ave. pojedina~no i u grupama. izuzev na strogo odre|enim teritorijama. deklaraciju kao zvani~nu izjavu britanske vlade da }e.500 ljudi mese~no. u nekoliko navrata. Palestinski Arapi su sa nepoverenjem pratili tok jevrejske imigracije. razaranja i uni{tenja miliona ljudskih `ivota. Za to vreme. Nalaze}i se pred ozbiljnim me|unarodnim doga|anjima. Histoire diplomatique de 1919 a nos jours. palestinski problem je bio daleko od svog re{enja. na njenoj teritoriji. i da se nasele u njemu. u slu~aju evropskog rata. Ova deklaracija je.1 Drugi svetski rat je. be`e}i pred narastaju}im nacizmom u Evropi. {to nije zavisilo samo od interne orga1 Jean-Baptiste Duroselle. Odredbama „Bele knjige” bila je. Ljudi su. uvedena zabrana kupovine zemlje. u javnosti bila nazvana Balfurova deklaracija i ostala je poznata pod tim imenom. u najve}em broju slu~ajeva.

Oslobo|eni ratni zarobljenici su.. za 1946. fascikla broj 89. na prvom mestu UNRRA. pak. 2 Arhiv Saveznog ministarstva inostranih poslova (u daljem tekstu ASMIP). ~ime je ozbiljno bilo dovedeno u pitanje jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo izbora mesta boravka. prakti~no.. trebalo da budu anulirane odredbe famozne „Bele knjige”. pod uslovom da SAD prihvate obavezu transporta i ishrane imigranata za prva dva meseca po ulasku u zemlju.M.`rtava holokausta. gubili su dr`avljanstvo zemalja iz kojih su poticali i sticali status apatrida. po prestanku ratnih dejstava. nije bio usvojen i od strane ameri~ke vlade. Engleska vlada je ovaj predlog usvojila i time je trebalo da on postane obavezuju}i za njeno pona{anje po ovom pitanju. jer je trebalo ispo{tovati neophodnu pravnu proceduru koja je bila predvi|ena u takvim slu~ajevima. fond Politi~ka arhiva (u daljem tekstu PA). naj~e{}e. tada. 143 . jer su brigu o njima preuzimale vlade njihovih dr`ava.000 Jevreja . imali pravo da se opredele: da li }e biti repatrirani u zemlju svoga porekla. Naro~itu nadu da }e njihovo opredeljivanje za odlazak u Palestinu imati povoljan ishod ulivao im je izve{taj anglo-ameri~ke ekspertske komisije na osnovu kojeg je bio sa~injen i zvani~an predlog aprila 1946.`rtava holokausta u Palestinu. godine. ali su u praksi nesporno funkcionisali i bitno usporavali njen tok. Najve}i broj ratnih vojnih zarobljenika jevrejske nacionalnosti se posle oslobo|enja odlu~io za povratak u zemlju porekla i bio je repatriran ve} u prvom talasu. uglavnom zato {to. ili su izrazili `elju da budu repatrirani u neku tre}u zemlju. u skladu sa postoje}im pravilima i nekim specifi~nim me|uvladinim dogovorima. Izvestan broj ratnih vojnih zarobljenika i najve}i broj civilnih interniraca jevrejske nacionalnosti se. postupak je trajao du`e. odlu~io za odlazak u Palestinu. da izaberu da ostanu u zemlji u kojoj su se zatekli ili da se odlu~e za odlazak u neku od tre}ih zemalja. nastavljali da `ive u logorima. godine. U slu~ajevima kada su se opredeljivali da ostanu u zemlji u kojoj ih je zatekao kraj rata. predlog nije zvani~no za`iveo. a brigu o njima su preuzimale razne me|unarodne organizacije. onom brzinom koju su dozvoljavale ratom ruinirane saobra}ajnice i brojnost raspolo`ivih prevoznih sredstava. Oni bi. nizacije i transportnih mogu}nosti. IVANKOVI] Odlazak jevrejskih izbeglica . ponekad u istim onim u kojima su bili utamni~eni za vreme rata. Ova komisija je prihvatila preporuku Jevrejske agencije i devetom ta~kom njenog predloga bilo je predvi|eno da se odmah dozvoli useljavanje 100. ili su za ishod imali prinudni odlazak repatriraca ka destinacijama koje su im fakti~ki bile nametnute. Ipak. godinu. Ispostavilo se da je pri organizovanju repatrijacije bilo nu`no ra~unati i sa faktorima koji nisu uvek bili predvi|eni i definisani dogovorenim sporazumima. u toku 1945. Povratak biv{ih ratnih zarobljenika se najbr`e odvijao u slu~ajevima kada su se oni opredelili za povratak u svoju zemlju porekla.2 Time je. iz unutra{njopoliti~kih razloga.

ASMIP. U odgovoru se sugerisalo da bi „evakuacija bila mogu}a preko tr{}anske luke. U me|uvremenu.”4 Ovo je. kao raseljena lica. 3 4 5 ASMIP.. hiljade Jevreja . godinu. bile zamoljene da za u~esnike u transportu izdaju pojedina~ne transportne vize za ulazak u Jugoslaviju. Ovaj dokument nosi datum od 29. Kada su postali svesni da od vlade SAD ne mogu dobiti otvorenu i zvani~nu podr{ku. zbog obimne akcije vojni~ke repatrijacije pri povratku sovjetskih trupa iz ovih oblasti u domovinu. godine. jer su bile najbli`e `eljenom odredi{tu. Do Splita je izbeglice trebalo da stignu organizovanim `elezni~kim transportom. godinu. sve crnomorske luke su bile blokirane i zatvorene za civilni saobra}aj. Od zna~aja je bila ~injenica da su jugoslovenske vlasti pokazale razumevanje problema i dobru volju da pomognu da se nastala situacija re{i u najpovoljnijem izvodljivom obliku. Kao najpovoljnije luke za ukrcavanje su bile odabrane crnomorske. godine zvani~no obratili Predstavni{tvu Demokratske Federativne Jugoslavije (u daljem tekstu DFJ) u Bukure{tu sa molbom za dopu{tenje da se transport grupe od oko 2. zatra`iv{i instrukcije. PA. fascikla broj 21. bilo je to iz ~isto objektivnih razloga – nemogu}nosti kori{}enja razorenih `elezni~kih saobra}ajnica. koliko je nama poznato. Predstavnici SJK su sada sa izvesno{}u mogli o~ekivati da }e jugoslovenske vlasti i u budu}nosti zauzeti. sme{taja. u ovom ~asu „nemogu}e ovoj molbi. izvr{i preko jugoslovenske luke Split. PA. jula 1945.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. fascikla broj 21. 144 . Predstavnici SJK su se 2. S obzirom na predvi|anu brojnost jevrejskih imigranata i posleratno stanje saobra}ajne infrastrukture. Pre ovoga.`rtava holokausta su.. isto.5 Ukoliko se pokazalo kao neuspe{no. ASMIP. i pored dobre volje da se pozitivno re{i njihova molba. organizuju proputovanje od granice do Splita.3 Zvani~nim dopisom Ministarstva inostranih poslova DFJ odgovoreno im je da je. ~lanovi Svetskog jevrejskog kongresa (u daljem tekstu SJK) su se postarali da na|u na~ina da svojim sunarodnicima obezbede odlazak u „Jevrejski nacionalni dom”. posle Drugog svetskog rata. ishrane i svega drugog snositi SJK. za 1945. imali smo primer zvani~nog obra}anja Saveza ortodoksnih rabina Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava i Kanade sa sedi{tem u Njujorku kojim su se kod tamo{njeg Generalnog konzulata interesovali za obave{tenja o Jevrejima u Jugoslaviji i ponudili pomo}. Konzulat je o tome obavestio vladu u Beogradu. i dalje ~ekale da se njihovo opredeljenje za odlazak u Palestinu povoljno re{i. iza}i u susret po{to je put do Splita prekinut i `eleznica ne radi”. Me|utim. kao najsigurniji i najekonomi~niji na~in transporta izabran je pomorski. ali u ovom slu~aju transport (bi morao) pre}i preko Ma|arske i Austrije. bilo prvo zvani~no obra}anje predstavnika jedne jevrejske me|unarodne organizacije jugoslovenskim vlastima za pomo} pri izvo|enju organizovanog prevoza jevrejskih izbeglica u Palestinu. u najmanju ruku. ukrcavanje na brod i odlazak. tako|e. za 1945.500 jevrejskih izbeglica. blagonaklon stav prema sli~nim akcijama. Nagla{eno je da se podrazumeva da }e sve tro{kove prevoza. maja 1945. PA. zbog zatvorenosti crnomorskih luka za civilni saobra}aj. Jugoslovenske vlasti su.

ovoga puta u Italiju odakle je transporte.. u ukupnom broju od 582.`rtava holokausta. fascikla broj 60. 145 . zahvalna kada bi se izdala nare|enja odnosnim jugoslovenskim vlastima u zoni ‘B’ da u potpunosti sara|uju sa vlastima zone ‘A’ u spre~avanju daljih poku{aja prelaza Morganove linije bez prethodnih odobrenja Savezni~kih vojnih vlasti”.. Oni su situaciju ocenili kao ozbiljnu i sugerisali su jugoslovenskim vlastima da je i one tako tretiraju. Oceniv{i kao najbolju mogu}nost da njihovi sunarodnici . bile zatvorene i sve francuske luke. fascikla broj 20. za 1945. Sve grupe su imale organizovano rukovodstvo koje je izjavljivalo da su ~lanovi tih grupa dolazili u Jugoslaviju iz Austrije. PA. za 1946. ^ehoslova~ke. Povoljnu okolnost za biv{e ratne zarobljenike je. posle oklevanja ameri~ke vlade da taj predlog i zvani~no usvoji i `estokih protesta u arapskom svetu. predstavljalo to {to je ljudstvo koje se zateklo na teritoriji anglo-ameri~ke okupacione zone bilo najpre preba~eno iz engleske zone u ameri~ku. Britanske vlasti su uo~ile kretanje ovih organizovanih izbegli~kih grupa i o{tro protestovale kod jugoslovenskih vlasti.`rtve holokausta koje su se opredelile za odlazak u Palestinu dospeju do svog `eljenog odredi{ta predstavlja transport pomorskim putem iz neke od jadranskih luka koje su ostale otvorene za civilni saobra}aj. Poljske i Nema~ke i da se nalaze na proputovanju za Italiju. godine su. Italijanske luke gde bi se moglo izvr{iti ukrcavanje su bile brojnije.7 saradnju jugoslovenskih vlasti koje im nisu pravile smetnje u prelasku preko teritorije „zone B” koja se nalazila pod jugoslovenskom kontrolom. PA. IVANKOVI] Odlazak jevrejskih izbeglica . U izvo|enju ove akcije jevrejski zvani~nici su imali.. Docnije su pristizale i druge grupe u okolnostima koje pokazuju da je to kretanje deo organizovanog plana u cilju omogu}avanja nedozvoljenog ulaska u Italiju. kako }e se to kasnije pokazati. U toku meseca aprila 10 grupa ovakvih lica. ovoga puta pre}utanu i nezvani~nu.. O tome govori sadr`aj note Britanske ambasade jugoslovenskim vlastima: „Britanska ambasada skre}e pa`nju na ozbiljnu situaciju koja je nastala kao posledica nedavnih kretanja jevrejskih izbeglica kroz Jugoslaviju u zonu ‘A’ Julijske krajine.. odakle je trebalo da bude transportovano jednako kao i ljudstvo iz ameri~ke zone. ASMIP.000 jevrejskih `rtava holokausta u Palestinu. sli~no lukama na Crnom moru. Zbog vojni~ke repatrijacije za civilni saobra}aj su.M. fascikla broj 60.6 Izgledi za re{avanje pitanja organizovanog useljavanja 100. godinu. kako je to predlo`ila anglo-ameri~ka ekspertska komisija od aprila 1946. za 1946. pristiglo je vozom do pograni~ne stanice Divaci u zoni ‘A’ bez prethodnog odobravanja od strane Savezni~kih vojnih vlasti. Rumunije. Jugoslovenska vlada je sada bila prinu|ena da deluje mnogo opreznije jer su je na to primoravale novonastale spoljnopoliti~ke okolnosti u vezi sa spornim pitanjem teritorije Trsta. po njihovoj proceni.8 ^injenica da je dolazak organizovanih transporta iz zone „B” u zonu „A” bio registrovan aprila 6 7 8 ASMIP. (po{to ovo predstavlja veliku neprijatnost savezni~kim vojnim vlastima. bilo najlak{e organizovati. godinu. predstavnici SJK su pomagali odlazak jevrejskih izbeglica. britanska vlada bila bi).. a stanje saobra}ajnica daleko bolje nego u Jugoslaviji. bili vrlo neizvesni. ASMIP. godinu.

naro~ito onih koja su obezbe|ivala prisustvo engleskih snaga u zoni Sueckog kanala ({to je ^er~il nazvao „ne mudrom” odlukom). kao i da je oko njihovog prolaska kroz Jugoslaviju bio. Ona je. Ovo nastojanje je. ali je pomo}nik ministra inostranih poslova. me|utim. i pre nego {to su bili registrovani. Postalo je izvesno da se na ovako otvoren protest sa visokog mesta jugoslovenske vlasti ipak nisu mogle oglu{iti. godine. bila sigurna da }e njena prethodna nota proizvesti `eljeno dejstvo. avgusta 1946.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Po{to se odrekla prava koja su proisticala iz ugovora sa Egiptom od 1936. godinu. februara 1947. meseca. odnosno da su u me|uvremenu. izme|u aprila i avgusta transporti prolazili i dalje. Histoire diplomatique de 1919 a nos jours. 14.9 Ove note britanske ambasade su ostale bez pismenog odgovora. va`no da se spre~i svaki na~in odlaska jevrejskih izbeglica u Palestinu. 1990. za 1946. s obzirom na li~nosti koje su u njemu u~estvovale. podvla~e}i da je neophodno da se ispo{tuje predvi|ena kvota za useljavanje u obimu od 1. jer se iz raspolo`ivih dokumenata to ne vidi. vo|en (ne)zvani~ni razgovor11 9 10 11 ASMIP. ali. naro~ito. p.10 Uprava dr`avne bezbednosti je u svom odgovoru potvrdila da je bila upoznata sa postojanjem pomenutih grupa. Za britansku dr`avnu politiku je od vitalne va`nosti bilo da zadr`i postoje}i nivo odnosa sa arapskim dr`avama i da ne u~ini ni{ta {to bi dovelo do daljih provokacija arapskog javnog mnjenja. bilo u tesnoj vezi i sa odnosima izme|u Velike Britanije i Egipta. podatak da dokumenat kojim je Ministarstvo inostranih poslova prosledilo sadr`aj britanske note Upravi dr`avne bezbednosti nosi datum od 8. general Vladimir Velebit zatra`io zvani~an prijem kod ambasadora. izme|u ostalog. moralo odustati. PA. Velebit je. godine. 308–310. tako da se ne mo`e re}i da je on u razgovoru sa britanskim ambasadorom bio neiskren. Za ovaj razgovor ne mo`emo re}i da je bio zvani~an. Paris. Tako|e. kao i na li~nost po ~ijoj preporuci 146 . nakon prijema kod britanskog ambasadora. logi~no. avgusta iste godine uputila jo{ jednu notu kojom je podse}ala na ozbiljnost situacije i skretala pa`nju da je. fascikla broj 60. neometani od strane jugoslovenskih vlasti. engleska vlada je bila prinu|ena da tra`i novo mesto za svoju vojsku. godine navodi na zaklju~ak da je prvobitni protest britanskih vlasti ostao bez odgovaraju}eg odjeka. pa je 20. da je kretanje spornih transporta suprotno njenim vlastitim interesima i da vlada ~ini sve {to je u njenoj mo}i da ga obustavi. gledala na Palestinu kao na novu bazu za kontrolu nad Suedskim kanalom van egipatske teritorije. kao i ostalih kontrolnih stanica du` Morganove linije. Tom prilikom je izjavio da jugoslovenska vlada poklanja najozbiljniju pa`nju svim informacijama i pozivima na saradnju koji dolaze iz britanskih izvora. bilo nekoliko transporta ~iji prolazak nije bio prime}en. te da se i od pre}utnog dopu{tanja organizovanog prebacivanja jevrejskih izbeglica preko pomenute stanice Divaci. uputio pismo ministru unutra{njih poslova Federativne Narodne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu FNRJ) kojim je tra`io podrobnija obave{tenja po predmetu organizovanih grupa jevrejskim izbeglica koje `ele da se ilegalno usele u Palestinu. Zbog toga je engleska vlada morala da bude vrlo obazriva prema Arapima i trudila se da ne u~ini ni{ta {to bi moglo da dovede do arapske pobune u Palestini.500 ljudi mese~no. navodi na zaklju~ak da je. Britanska ambasada nije. Jean-Baptiste Duroselle. Tra`eni odgovor je generalu Velebitu bio slu`beno dostavljen sa zaka{njenjem.

Mi smi. ASMIP. za 1946. Lj. PA. 12 13 14 15 147 . Ne{i}a i predstavnika SJK gospodina Ibereja (Uberaille). kako }emo to kasnije videti. o~ekuju da }emo im mi pomo}i za prebacivanje u Palestinu. i zamolio za dalju saradnju. koji je tada vr{io du`nost generalnog konzula u Marseju i budu}i da je ime bilo napisano tako da je moglo asocirati na francusko. izme|u ~inovnika Ministarstva unutra{njih poslova M. za 1946. ovde. pod imenom Ehud Avriel. Oni tvrde da su neki Jevreji pro{li kroz logore u Jugoslaviji i da su Jugoslovenske vlasti znale kuda ovi putuju.. Rekao sam mu da }e drug Velebit o tome biti izve{ten ali da poseta nije potrebna. na ~emu je vrlo zahvalan. Pretpostavljamo da se radi o istoj li~nosti koja je pre izbijanja Drugog svetskog rata bila predstavnik Mosada u Be~u i generalni sekretar austrijskog Hehaluca. Za sudbinu jevrejskih izbeglica. Lj. Georg Iberal (nema~ka trankripcija njegovog imena) je posle progla{enja dr`ave Izrael. PA. Prema: Gabriele Anderl. fascikla broj 60.15 Pre brojnih organizovanih transporta jevrejskih izbeglica koje su na putu ka Palestini tranzitirale kroz Jugoslaviju. a po{to je ideja o njihovom prebaciva(M.. naglasio je da bi to mogla biti neka zemlja Latinske Amerike. napravili transkripciju imena jevrejskog u~esnika u pregovorima prema na~inu kako bi se to u~inilo sa francuskim imenom.14 Naglasio je da vlada FNRJ duboko saose}a sa patnjama jevrejskog naroda i da }e razmotriti sve zahteve za izdavanje ulaznih i tranzitnih viza za sve Jevreje koji bi `eleli da pro|u kroz Jugoslaviju na putu za neku zemlju u kojoj bi `eleli da se nastane.. On je ipak izjavio `elju da vidi Generala Velebita. iako su govorili o razli~itim destinacijama. PA. za 1946..M.” ASMIP. napravio gospodin Ne{i} „. To je lako uo~ljivo iz teksta slu`bene zabele{ke koju je. Beograd. (po{to je Iberej otvoreno rekao da Jevreji). mo`emo sasvim odgovorno tvrditi da ovaj razgovor nije bio sasvim nezvani~an. 19. budu}i da se i jugoslovenska vlada nalazi u nekoj vrstu ratnog sukoba sa Velikom Britanijom oko Trsta i Koru{ke. bilo je bitno da su se sagovornici. „Odgovorio sam mu da meni cela stvar nije poznata (. savr{eno razumeli.) ali da znam da je Britanska ambasada protestovala protiv prelaska nekih jevrejskih grupa kroz Jugoslaviju na njihovom putu za ilegalno useljavanje u Palestinu. Ne{i}a je bio sro~en vrlo diplomatski. postao diplomata visokog ranga i blizak saradnik Davida Ben Guriona. fascikla broj 60.`rtava holokausta. iako je u potpunosti bio svestan da je gospodin Iberej sve vreme govorio o Palestini kao zemlji nastanjivanja.12 Gospodin Iberej13 je na razgovor bio primljen po preporuci Lazara Latinovi}a.. Walter Manoschek.) na primer neka zemlja Latinske Amerike.. godinu. budu}i da je pomenuti gospodin na razgovor sa jugoslovenskim sagovornikom do{ao uz preporuku Lazara Latinovi}a.. Ne{i} u svojoj zabele{ci to ~ak karakteri{e kao nare|enje) je do razgovora i do{lo. Kada je govorio o toj tre}oj zemlji. fascikla broj 60. sa simpatijama ispitati molbe svih Jevreja koji u tranzitu `ele da pro|u kroz Jugoslaviju na putu u neku zemlju u kojoj bi `eleli da se nastane (.” ASMIP.... Uberal je razumeo {ta sam `eleo da ka`em i nije vi{e insistirao navode}i da su i sa Francuzima tako organizovali celu stvar. posle razgovora. Odgovor M. Rekao sam Uberal-u da ja neznam ni{ta o ovome ali da neverujem da su jugoslovenske vlasti bile upu}ene. str. Nagovestio je da je i ranije uspe{no sara|ivao sa jugoslovenskim vlastima oko njihovog tranzita preko jugoslovenske teritorije. za svoje Ministarstvo. apeluju}i na sagovornika da poka`e razumevanje. godinu. Neuspelo bekstvo. godinu. (on mu je odgovorio da }e jugoslovenska vlada). 2004. On je u razgovoru najpre upoznao sagovornika sa osnovnim podacima u vezi sa cionisti~kim pokretom i njegovom namerom da poma`e useljavanje jevrejskih izbeglica u Palestinu. IVANKOVI] Odlazak jevrejskih izbeglica .

da }e sprovesti temeljitu istragu po tom pitanju..TOKOVI ISTORIJE 3/2006. fascikla broj 60. PA. u periodu izme|u avgusta i novembra 1946. Jevreji u pitanju. U vezi sa ovim prelascima. 148 ... U pitanju je bio brod „Athinai”. ^in isticanja jevrejske zastave u jadranskim vodama su Englezi shvatili kao naro~itu drskost. ukazuju}i mu na o~igledan nesklad izme|u uveravanja. godine je. sistematsko i obilno prebacivanje ilegalnih imigranata iz Jugoslavije. ASMIP. na osnovu postoje}e dokumentacije i izjava posade. godinu. {to samo po sebi predstavlja ilegalan akt”.18 O ovoj flagrantnoj povredi postoje}e me|unarodnopravne regulative Britanska ambasada je zvani~nom notom obavestila najvi{u jugoslovensku instancu – mar{ala Josipa Broza Tita. Britanci su do{li do saznanja da je brod „bez ikakve sumnje (. Cionisti~kom zastavom. ovoga puta zvani~nog. Isto. ASMIP. posle kra}eg boravka u tranzitnom logoru u Subotici. gde su se ukrcale na brod koji je trebalo da ih odvede do njihovog `eljenog krajnjeg odredi{ta. ukrcavali su se uz sertifikate izdate od strane jugoslovenskih lu~kih vlasti u Bakru.. po{to su stigli u tu luku vozom iz Zagreba. kako jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova.. isto. do Su{aka.16 Jedan od brodova17 koji je novembra meseca 1946. kako saznajemo iz raspolo`ivih dokumenata. PA. tako i njegovih li~no kada je. Tito je obe}ao). mada on sam po sebi nije proizvodio nikakvo pravno dejstvo u smislu prejudiciranja re{avanja palestinskog problema. godine u prostorijama Ministarstva inostranih poslova do{lo je do. PA...19 Tito se. isto.”20 Aprila 1947. godine prevozio jevrejske izbeglice u Palestinu imao je tu nesre}u da u Egejskom moru do`ivi buru u kojoj je pretrpeo izvesna o{te}enja i da bude presretnut i proveravan. izjavio „da (se) mo`e pre|a{nja izjava generala Velebita smatrati kao (njegova) sopstvena”.. susreta na~elnika Odeljenja za repatrijaciju Ko16 17 18 19 20 ASMIP. za 1946.) nedavno bio prodat jednom panamskom parobrodskom dru{tvu. Brod je bio snabdeven gorivom uz otvorenu saradnju mesnih jugoslovenskih vlasti i isplovio iz Bakra za Palestinu pod tzv. nesmetano nastavile put preko jugoslovenske teritorije prema jadranskoj obali. Ove izbeglice su.. specijalno u svrhu prevoza ilegalnih imigranata iz Jugoslavije u Palestinu. izvestan broj jevrejskih izbeglica organizovano pre{ao iz Ma|arske u Jugoslaviju.. na britansko insistiranje da se izjasni o problemu ilegalnog tranzita jevrejskih izbeglica na putu za Palestinu. britanska ambasada u Beogradu je ponovo uputila jednu notu najiskrenije mole}i jugoslovenske vlasti da u~ine sve kako bi se spre~ilo dalje ilegalno useljavanje jevrejskih izbeglica u Palestinu. stalno. (i kada mu je bilo obe}ano da }e mu biti podneseni dokazi. (na uporno britansko insistiranje da se ovde postoji). nju preko teritorije zone „B” morala biti napu{tena. tom prilikom saglasio da je zaista „iz izvesnih razloga bilo potrebno zadr`ati u logorima Jevreje koji su ilegalno prodrli u Jugoslaviju i da je od vremena do vremena nekoliko njih i pobeglo. Tom prilikom.

bili su.000 ljudi u Nema~koj i 350. mo`da.. finansirala JA. nije bio najispravniji. u okviru nekoliko talasa. i to `eleznicom do obale. Predstavnik JA je naro~ito naglasio da su sva dokumenta koja su bila potrebna za organizaciju transporta ve} prikupljena. 149 . moglo se o~ekivati da }e biti potrebno 10 do 12 dana da bi se prebacilo sve predvi|eno ljudstvo do luke. U svakom slu~aju. Ovoga puta.000 u Rumuniji) i preduzetim merama da se pribave svi neophodni dokumenti za njihovo prebacivanje u Palestinu. o ~emu je ve} bio postignut dogovor sa hotelima u okolini Zagreba i Su{aka. @elezni~ki transporti bi iz Nema~ke stizali linijom Bratislava – Na| Kanji`a – Kotriba – Bakar. uz spisak svih lica koja emigriraju je trebalo da budu podneta jugosloven21 22 Isto. Ovaj izraz je bio upotrebljen za putnu isravu u originalnom tekstu dokumenta i mi smo ga kao takvog iskoristili mada. razumljivo. a odatle brodom. naravno. obezbe|eni i: kolektivna viza kubanskog konzula u Belgiji. sa jevrejskom posadom. Za to vreme bi bilo neophodno obezbediti sme{taj i boravak onih koji budu stigli ranije. miteta za socijalno staranje Branka Popovi}a sa predstavnikom Jevrejske agencije (u daljem tekstu JA) iz Palestine. Po planovima JA. Jevreji iz Nema~ke su imali dokumenta koja su izdale ameri~ke okupacione vlasti.M. Zbog ranijeg neprijatnog iskustva sa budno{}u britanskih obave{tajaca. a da se kao luke ukrcavanja ne koriste Su{ak i Split gde su postojali ameri~ki i engleski konzulati. Tro{kove boravka je. bio je to jedan ju`noameri~ki brod ~ije je ime. sve ljudstvo transportuje. ukoliko se to poka`e mogu}nim. Bilo je predvi|eno da brod kojim je trebalo da jevrejske izbeglice budu prevezene u Palestinu bude ukotvljen u nekoj obli`njoj luci i da u luku Bakar uplovi tek kada svi putnici budu prispeli. bilo zadr`ano u tajnosti. jer je toliki bio kapacitet broda koji im je stajao na raspolaganju. Pored ovih dokumenata. Sva ova dokumenta..21 Predstavnik JA je obavestio gospodina Popovi}a o brojnosti preostalih jevrejskih izbeglica (oko 250.`rtava holokausta. koja je i ranije bila uspe{no kori{}ena. kao i pismo ju`noameri~ke kompanije koja je bila vlasnik broda da }e brod do}i u Jadransko more po izbeglice. a budu}i da je trebalo da se prevoz izbeglica vr{i u grupama od po 500 ljudi. Za ukrcavanje je bila izabrana luka Bakar. pismo kubanskog konzula u Belgiji kojim se mole sve usputne vlasti da iza|u u susret transportu prilikom njegovog puta za Kubu. IVANKOVI] Odlazak jevrejskih izbeglica . bilo je predvi|eno da `elezni~ki transporti izbegavaju prolaz kroz velika mesta. Brojnost svakog od ovih talasa bi bila oko 4. preko jugoslovenskih jadranskih luka. prvi brod je trebalo da krene ve} sredinom maja meseca. Planirano je da se. tako|e.500 ljudi. a iz Rumunije preko Velike Kikinde i Novog Sada do Bakra. a Jevreji iz Rumunije su imali paso{e22 sa kolektivnom rumunskom vizom u kojoj je bio upisan i broj izlazne dozvole Kontrolne komisije. gospodinom Froimom [ulcom (Froim Szulc) na kojem je trebalo da se jugoslovenska strana obavesti o nameravanom organizovanom prebacivanju preostalih jevrejskih izbeglica iz Nema~ke i Rumunije preko teritorije Jugoslavije i njenih luka za Palestinu.

Gr~ke i Francuske . kako smo ve} pokazali. Odlukom Ministarstva Unutra{njih Poslova FNRJ to im je bilo dozvoljeno. na{li smo tragove koji svedo~e da su se predstavnici SJK po istom predmetu obratili i Vladimiru Velebitu koji je tada boravio u Njujorku. koja je mogla da primi cca 4 hiljade Jevreja.. Ovde }emo navesti one delove teksta navedenog dokumenta koji najo~iglednije potkrepljuju na{e zaklju~ke: „Jula meseca 1946. na kojoj je pri vrhu rukopisom dopisana napomena o tome da podaci „mogu poslu`iti kod razgovora sa engl. a Ambasada u Bukure{tu ~etiri. pa je ba{ tako i naslovljen. (a posle su se). specijalno pripremljeni za prebacivanje ljudi (. prilikom zahteva za kolektivnu jugoslovensku tranzitnu vizu. Posada broda presvu~e se u civilna odjela tako da na brodu nema ni jednog mornara i Englezi su prinudjeni vuku u neku palestinsku luku. Svaki transport je trebalo da ima svoju vizu. Ju`. Do aprila meseca prebacivanje se uglavnom vr{ilo iz Italije.294 Jevreja. novembra i isto je zaglavio na Ciprusa.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. po~ele upotrebljavati crnomorske i jugoslavenske luke.. {to zna~i da je. a po neki put ih spa{avaju udarne formacije HAGANA. kao i mnogo puta ranije. Na njemu je bilo vi{e od 774 Jevreja. PA. Oni su odmah pristupili organizaciji toga i prebacivanje organizovali na slede}i na~in: Organizovali su u Zagrebu prihvatnu stanicu. Na njegovu inicijativu Savez Jevrejskih Op{tina tra`io je dozvolu od Ministarstva Unutra{njih poslova FNRJ da se dozvoli prebacivanje Jevreja preko Jugoslavije. do{ao je u Jugoslaviju palestinski novinar Jakub Diwecki sa zadatkom da preko Jugoslavije organizuje prebacivanje jevrejskih izbeglica za Palestinu. Svega je preko Jugoslavije (u ovoj godini – primedba autora) preba~eno 7. Tre}i brod je oti{ao iz Jugoslavije 26. Pored ovog obra}anja jugoslovenskim vlastima.) Ti brodovi imaju jevrejske posade. koji je pisan u formi policijskog izve{taja. Jevreji su dolazili u Jugoslaviju kao repatrirci sa repatricionim dokumentima za razne zemlje na pr. Taj brod je stigao u Palestinu 4.. a drugi 520 lica. Nismo na{li nijedan trag o tome da je tra`enje pomenutih viza prihva}eno.300.. za Italiju. jula oti{ao iz luke Bakar brod sa 2. Dokument nije sa~uvan u celosti.). Jevreji koji su se prebacivali preko Jugoslavije dolazili su iz Njema~ke (.. u potpisu „Marko” (Aleksandar Rankovi}. a de{avalo se da su formacije HAGANA zauzele luku u koju je stigao takav brod i spasli sve Jevreje. prim.23 Posle razgovora sa Popovi}em. Ovi Jevreji onda be`e iz logora. novembra iz luke Bakar oti{la su dva broda.24 Me|utim.. gospodin [ulc je imao sastanak i u Ministarstvu unutra{njih poslova u nastojanju da i od njih dobije na~elni pristanak kako bi se po konkretnim pitanjima obratio Ministarstvu unutra{njih poslova Hrvatske. Ameriku i td. Manji brod se nasukao kod Rogoznice. ali su ga Englezi odvukli na Ciprus.) Pored toga prebacivali 150 . aut. koje je trebalo da podnese glavni teret u planiranom poduhvatu. prema planiranom broju u~esnika. gdje ga Englezi zaustave. Isto.400 Jevreja.. Francusku. ASMIP. god. a vlasni{tvo su organizacije HAGANA (.) Takav brod pribli`i se palestinskoj obali. (eskim) ambasadorom ili za odgovor na njihovu najnoviju notu”. gdje Jevreje iskrcavaju i logori{u. a u Bukure{tu je vizu za izbeglice zatra`io Crveni krst. Naprotiv. skim ambasadama u Pragu i Bukure{tu.25 Nije po23 24 25 U Pragu su se Jugoslovenskoj ambasadi sa zahtevom za vizu za jevrejske izbeglice obratili predstavnici organizacije JEWISH WALFARE REFUGEES SOCIETY iz Njujorka.. Preko svoje organizacije razgrana te po ~itavoj Evropi organizovali su da su dolazili u Jugoslaviju brodovi. ve} samo prva njegova strana. upravo podatak da je ovo obave{tenje bilo poslato obi~nom po{tom mogao bi da uka`e na to da se u praksi postupilo upravo suprotno. Pre njega pro{ao je kroz Jugoslaviju isto u vidu novinara jedan od rukovodilaca reemigracije u Evropi Uberall.. Ambasada u Pragu trebalo da izda pet viza.. Ovakav na{ zaklju~ak direktno i nedvosmisleno je potkrepljen dokumentom u kojem se eksplicitno govori o repatrijaciji Jevreja za Palestinu preko jugoslovenskih luka. postoji tekst jednog kratkog telegrama poslatog obi~nom po{tom kojim se u Njujork {alje obave{tenje Velebitu da je molba za tranzit odbijena. isto. od kojih je jedan nosio 3. te su svi Jevreji bili preba~eni na ve}i brod koji je stigao do palestinske obale. Tako je 24.

jugoslovenski dr`avljani bili prinu|eni da se dovijaju na razne na~ine da bi dobili legalnu vizu za izlazak iz Jugoslavije i ulazak u Palestinu.. i pored stalnih zvani~nih protesta britanskih vlasti... ne samo Saveza JVO ve} i jugoslovenskih civilnih vlasti oli~enih u antifa{isti~kim odborima.. I-3– b/ 486. Tada bi postupak oko zavr{avanja formalnosti za dobijanje dokumenata za izlazak iz Jugoslavije obi~no tekao bez problema i po ubrzanom postupku. sa kojim bi mogli putovati. da se pomogne licima koja su se iseljavala za Palestinu. Molba porodice Veljan je bila datirana 10. Mnogi su koristili priliku da se priklju~e raznim zvani~nim sportskim.`rtava holokausta.. ali da je: „(njihovo) . fond Kabinet mar{ala Jugoslavije.” Arhiv Muzeja istorije Jugoslavije. Rumunije. za koje je ograni~avanje broja jevrejskih useljenika predstavljalo izuzetno va`an problem. ali nezvani~nu saglasnost. po predlo`enom planu koji je izneo gospodin [ulc. Zbog toga su Jevreji . U nedostatku sredstava u tom momentu. I dok su jugoslovenske vlasti DE FACTO dozvoljavale da se preko teritorije Jugoslavije i iz njenih luka. Nema razloga da ne pretpostavimo da je. bilo. (pa zato mole da im se nov~ano pomogne) . stojao nijedan formalni razlog da tra`ene vize ne budu odobrene. iz jugoslovenske luke Bakar isplovilo bar nekoliko transporta. juna 1947. koji vozi natrag posjetioce Zagreba~kog velesajma. obavlja transport desetine hiljada jevrejskih izbeglica u Palestinu.dr`avljane Jugoslavije da se usele u zemlju svojih drevnih predaka – Erec Izrael. a usled potrebe da se 26 151 . ^ehoslova~ke i manjim delom iz Poljske. Ovako je postupano upravo stoga {to je bilo neophodno da se vladi Ujedinjenog Kraljevstva poka`e da vlada Jugoslavije po{tuje njeno vo|enje politike na teritorijama na kojima joj je mandat poverila me|unarodna zajednica. U re~enom dokumentu.jugoslovenskih dr`avljana uspe da dobije potrebne sertfikate palestinske vlade za legalno useljenje u Palestinu. odbijali da se vrate. kulturnim ili ekonomskim delegacijama koje su legalno odlazile u Palestinu. Svi neophodni dokumenti su bili uredno prikupljeni. uz manje ili vi{e otvorenu. dogodilo da u Mediteranu „zalutaju” i svoje putnike iskrcaju u Palestini.26 jedini na~in za Jevreje . Kada bi ve} jednom u{li.. primjetiti nam je jo{ da imamo za nekoliko dana jedan putni~ki parobrod iz Splita za Haifu. dotle su te iste vlasti izri~ito zabranjivale Jevrejima . jednostavno. Na{e je mi{ljenje da je pomenuti kratki telegram bio namenjen pre britanskoj obave{tajnoj slu`bi nego Velebitu.. gospoda Oskar i Frida Veljan izve{tavaju Autonomni odbor za pomo} da su pribavili sva neophodna dokumenta za odlazak u Palestinu.M. sve do progla{enja nezavisne dr`ave Izrael 14. godine.” Brzina kojom je povoljno (u meri koju su diktirala raspolo`iva nov~ana sredstva) re{ena njihova molba je upravo zadivljuju}a i svedo~i sama za sebe. Re|i su bili slu~ajevi da nekom od Jevreja . a kao podnosioci zahteva su nastupali predstavnici me|unarodno priznatih organizacija. maja 1948.svojim dr`avljanima da se iseljavaju u Palestinu. u najve}em broju slu~ajeva. Ukoliko bi se brodovima. niko ne bi imao prava da tvrdi da je to u~injeno sa znanjem jugoslovenske vlade. IVANKOVI] Odlazak jevrejskih izbeglica . godine. izuzev ukoliko bi im uspelo da za to dobiju neophodne sertifikate palestinske vlade. oni su. financijsko stanje vrlo slabo. su se iz Ma|arske. te bez va{e pomo}i nebi mogli ostvariti na{u davnu `elju .. Ovakvo postupanje je. O tome nam re~ito govore podaci iz jednog od dokumenata koji svedo~i o staranju. koji su u svojim putnim ispravama imali nazna~enu Kubu kao odredi{nu zemlju.

Nevertheless. in collision with England over the Trieste territory status. among the other. since international politics started to be more and more complicated. 152 .. drugovima iz Antif. (a{isti~kog) Odb. kutija 905. i to u najkra}em mogu}em roku. Summary Departure of Jewish Refugies – Holocaust Victims from European Countries to Palestina Through the Territory of Yugoslavia in 1946–1947 After the World War II.. svakako. juna 1947. evidentno postojao maksimum dobre volje i spremnosti da pomognu. firstly in public and tacitly afterwards.” Isplata je bila izvr{ena istog dana. tra`enu pomo} dobila. the freed war prisoners were free to decide whether they were to be repatriated to their homelands. Yugoslav authorities stood by. or to move to another country. ali je u svemu ovome daleko najbitnija ~injenica da je porodica Veljan. and that British had imposed a very restrictive immigration quote of 1. kao i to da je kod svih u~esnika u procesu odlu~ivanja. (i u dogovorima sa) ... rukovodstvo JVO Zagreb ve} 12. Arhiv Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu. Yugoslavia itself was. Neophodna suma je.(onskog) razgovora sa Beogradom . in cooperation of Yugoslav and Jewish officials a solution to that problem was found so that Yugoslav territory was used as a transit route and Yugoslav Adriatic ports as boarding ports for boats carrying numerous Jewish refuges to the desired destination – Palestina.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. The World Jewish Congress representatives addressed. (dinara).. Namely.(ora) Zagreb odobrava se isplata od 2 000 . godine izve{ava da: „U vezi telef. kao i mnoge druge pre i nakon nje. bila daleko ve}a. fond Autonomni odbor.. it was obvious that any additional immigration could be realized by illegal means only. the Government of Yugoslavia asking them to help with organizing illegal transports to Palestina. to stay in the country where they were at the time of liberation.500 Jew immigrants a month. Since Palestina was under the British mandate at the time. at the moment so critical for Jewish refuges. problem {to hitnije re{i. A number of Jewish military war prisoners and most of civilian refuges – the Holocaust victims – decided to move to Palestina.

UDK 329.14/.15 (497.1 : 620) «1946/1956» 327 (497.1 : 620) «1946/1956»

KPJ/SKJ I EGIPATSKI KOMUNISTI I SOCIJALISTI 1946–1956.
Aleksandar @IVOTI] Institut za noviju istoriju Srbije APSTRAKT: U tekstu se, na osnovu istra`ivanja u Arhivu Srbije i Crne Gore, Arhivu Josipa Broza Tita i Diplomatskom arhivu Saveznog ministarstva spoljnih poslova, analiziraju odnosi izme|u jugoslovenskih komunista i egipatskih komunisti~kih i socijalisti~kih partija i pokreta. Rad sadr`i kratak pregled razvoja levi~arskih pokreta u Egiptu, analizu na~ina uspostavljanja me|upartijskih veza, pregled razvoja me|usobnih odnosa, razmatranje uticaja ideolo{kih faktora na razvoj odnosa izme|u dve zemlje, kao i autorovu ocenu va`nosti partijskih veza za razvoj me|udr`avnih odnosa.

Uvod
Op{te uzev{i, posleratna istorija jugoslovenske komunisti~ke partije predstavlja u prili~noj meri nepoznanicu. Po{to je Jugoslavija od zavr{etka Drugog svetskog rata po svojoj fizionomiji predstavljala partijsku dr`avu, komunisti~ka partija je imala presudnu ulogu u razvoju dr`ave i dru{tva. Jedno od va`nih, a ni pribli`no istoriografski re{enih pitanja predstavlja problem odnosa partije prema na~inu kreiranja jugoslovenske spoljne politike. U okviru tog pitanja posebno se otvara aspekt me|upartijskih veza sa ideolo{ki srodnim partijama i pokretima. Do sada je u doma}oj istoriografiji samo delimi~no razmatrano pitanje me|upartijskih odnosa i to u meri u kojoj je ono bilo povezano sa glavnim spoljnopoliti~kim anga`ovanjima jugoslovenske dr`ave. U tom kontekstu, odnos jugoslovenskih komunista prema komunisti~kim, socijalisti~kim i antikolonijal153

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

nim pokretima na Bliskom istoku nije istra`ivan. Jugoslovenski komunisti su nakon Drugog svetskog rata nastojali da uspostave i razvijaju kontakte sa levi~arskim pokretima i partijama u Egiptu. Prvih godina nakon Drugog svetskog rata jugoslovensko-egipatski odnosi su bili na veoma niskom nivou, pa se zato postavlja posebno pitanje bilateralnih odnosa dveju dr`ava i jugoslovenskih stavova prema unutra{njim prilikama u Egiptu i tamo{njim revolucionarnim pokretima. Od sredine pedesetih godina Jugoslavija je razvijala politi~ke, ekonomske i vojne odnose sa Egiptom, pa se name}e i pitanje odnosa izme|u ideolo{kih okvira i politi~kog pragmatizma. Istovremeno, va`no je razmotriti i odnose ideolo{ki bliskih pokreta i partija prema Informbirou i Sovjetskom Savezu u poslednjim Staljinovim godinama. Najzna~ajnija arhivska gra|a o me|upartijskim kontaktima nalazi se u okviru fonda Komisije za me|unarodne odnose i veze Saveza komunista Jugoslavije1 koji se ~uva u Arhivu Srbije i Crne Gore. Zna~ajan deo arhivske gra|e o stavovima jugoslovenskog dr`avnog i partijskog rukovodstva prema ideolo{ki srodnim partijama i pokretima u Egiptu ~uva se u okviru fondova Kabineta mar{ala Jugoslavije2 i Kabineta predsednika Republike3 koji su sme{teni u Arhivu Josipa Broza Tita. Deo gra|e koji se ti~e aktivnosti jugoslovenske diplomatije na tom planu ~uva se u okviru fondova Politi~ke arhive Diplomatskog arhiva Saveznog ministarstva spoljnih poslova.4 Manji deo gra|e objavio je Branko Petranovi} u zbirci dokumenta Politbiroa Centralnog komiteta KPJ.5 Tako|e, fragmentarni podaci se mogu na}i u delima M. Agwani-ja,6 P. Bullard-a,7 J. Beinin-a i Z. Lockman-a,8 kao i A.- Rubinstein-a,9 R. Ginat-a10 i W. Laqueur-a.11
1

2 3 4

5 6 7 8 9 10 11

Arhiv Srbije i Crne Gore (u daljem tekstu: ASCG), fond 507 / IX – Komisija za me|unarodne odnose i veze Centralnog komiteta SKJ (u daljem tekstu: 507 / IX – KMOV CKSKJ), 25 / I–IV i S / b–58. Arhiv Josipa Broza Tita (u daljem tekstu: AJBT), Kabinet mar{ala Jugoslavije (u daljem tekstu: KMJ), I–3–b. AJBT, Kabinet predsednika Republike (u daljem tekstu: KPR), I–2 / 5–2 i I–5–b. Diplomatski arhiv Saveznog ministarstva spoljnih poslova (u daljem tekstu: DASMIP), Politi~ka arhiva (u daljem tekstu: PA), 1946. godina, fascikla (u daljem tekstu: f) 21, 1947. godina, f. 28, 1948. godina, f. 39, 1949. godina, f. 28 i 29, 1950. godina, f. 22, 1951, godina, f. 19 i 20, 1952. godina, f. 20, 1953. godina f. 21, 1954. godina f. 18, 1955. godina, f. 13, 1956. godina, f. 15, 16, 17 i 18. B. Petranovi} (prire|iva~), Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 – 7. jul 1948), Beograd, 1995. M. Agwani, Communism in the Arab East, London, 1969. R. Bullard (ed.), The Middle East. A Political and Economic Survey, London, 1958. J. Beinin, Z. Lockman, Workers on the Nile: Nationalism, Communism, Islam and the Egyptian Working Class, 1882–1954, New York, 1988. A. Rubinstein, Yugoslavia and Nonaligned World, Princeton, 1970. R. Ginat, The Soviet Union and Egypt 1945–1955, London, 1993. W. Z. Laqueur (ed.), The Middle East in Transition. Studies in Contemporary History, New York, 1958.

154

A. @IVOTI]

KPJ/SKJ i egipatski komunisti i socijalisti 1946–1956.

Komunisti~ke i socijalisti~ke partije i pokreti u Egiptu
U periodu egipatske borbe za obnavljanje samostalnosti grupa intelektualaca je osnovala Socijalisti~ku partiju Egipta. Ta partija je postepeno {irila svoj uticaj u malobrojnoj radni~koj klasi Egipta. Sindikati su bili pod velikim uticajem te partije. Predstavnici Socijalisti~ke partije su u~estvovali na IV kongresu Kominterne, posle ~ega je partija preimenovana u Komunisti~ku partiju Egipta. Ipak, delatnost te partije nije bila dugog veka. Naime, rukovodstvo partije je po nalogu Kominterne organizovalo generalni {trajk 1924. godine u kome su radnici tra`ili stvaranje crvene republike i pomo} SSSR-u. Re`im je brzo reagovao, pa je partija odmah zabranjena, a njeno rukovodstvo pohap{eno. Od tada je komunisti~ka partija delovala ilegalno gube}i svoj raniji uticaj me|u radnicima.12 Nakon Drugog svetskog rata ponovo je do{lo do stvaranja komunisti~kih organizacija. Stvarane su partijske }elije me|u mla|im intelektualcima, studentima, zanatlijama i transportnim radnicima. Tek po~etkom pedesetih godina po~ele su se formirati komunisti~ke grupe me|u industrijskim radnicima. [ire aktivnosti su paralisale unutarstrana~ke frakciona{ke borbe. Re`im kralja Faruka je strahovao od {irenja komunisti~kog pokreta, pa je odmah po okon~anju rata doneto nekoliko zakona protiv komunista i osnovana posebna politi~ka policija, dok je 1946. godine osnovan i poseban logor za komuniste. Na spoljnopoliti~kom planu sve egipatske komunisti~ke grupacije su podr`avale politiku SSSR-a, a nakon sukoba SSSR-a sa Jugoslavijom i pojave pukotina u do tada monolitnom socijalisti~kom bloku nisu korigovale osnovne pravce politi~ke orjentacije.13 Posle vojne revolucije 1952. godine egipatski komunisti su zauzeli neprijateljski stav prema vojnoj diktaturi. Nov udarac razjedinjeni egipatski komunisti~ki pokret je do`iveo 1953. godine kad je vojni re`im zabranio rad svim politi~kim strankama. Represija nad komunistima je poja~ana, pa je to rezultiralo velikim hap{enjima ~lanstva i pristalica. U saradnji sa Muslimanskom bra}om14 i Vafdom komunisti su radili na stvaranju jedinstvenog nacionalnog fronta za borbu protiv vojne diktature. U uslovima potpunog politi~kog progona egipatski komunisti su se orijentisali na umerenu prezentaciju svojih stavova preko nekih dnevnih i nedeljnih listova, trude}i se da publikuju samo one stavove koji su bili bliski stavovima vlade. Drugi vid njihovog delovanja su predstavljale aktivnosti razli~itih sindikalnih grupa u koje su infiltrirane manje komunisti~ke grupe. Delatnost kroz sindikate se bazirala na {irenju komunisti~kih ideja me|u
12 13 14

ASCG, 507 / IX – KMOV CKSKJ, 25 / I–1, str. 1–2. R. Ginat, navedeno delo, str. 25–29. Muslimanska bra}a su predstavljala organizaciju koja se zalagala za smanjenje stranih ekonomskih i politi~kih uticaja u Egiptu i reformu dru{tva na bazi tradicionalnih islamskih vrednosti. Organizacija je bila veoma brojna, a slu`ila se terorizmom kao jednim od metoda politi~kog delovanja. U strahu od mogu}eg prevratni~kog delovanja vojni re`im je raspustio organizaciju, a njene vo|e osudio na smrt ve{anjem.

155

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

radnicima i organizovanju radni~kih {trajkova. Nakon ubla`avanja politi~ke represije od strane vojnog re`ima i njegovog pribli`avanja SSSR-u i Jugoslaviji na spoljnopoliti~kom planu stvoreni su uslovi za stvaranje jedinstvene komunisti~ke partije – Ujedinjene egipatske komunisti~ke partije.15 Ipak, iako je ta partija objedinila najzna~ajnije komunisti~ke grupe, odre|ene marginalne grupacije su ostale van te partije nastavljaju}i svoje delovanje vi{e u vidu politi~kih udru`enja nego organizovanih stranaka. Na egipatskoj politi~koj sceni delovalo je jo{ nekoliko levi~arski orijentisanih pokreta. Najja~u grupaciju me|u njima je predstavljalo levo krilo Vafda.16 Me|utim, ta grupacija u okviru najja~e i najstarije egipatske partije nije imala ve}insku podr{ku unutar svoje stranke, a vremenom je pod udarcima represije vojnog re`ima gubila snagu.17 Aktivno je delovalo i nekoliko grupa socijaldemokratske orjentacije koje su ~inili, uglavnom, mla|i intelektualci.18 Postojala je i socijalisti~ka partija pod nazivom Misr El Fatat. Ta partija je osnovana 1935. godine. Tokom Drugog svetskog rata partija se zalagala za saradnju sa silama osovine. Pod rukovodstvom Ahmeda Huseina socijalisti~ka partija je 1949. godine promenila naziv u Socijalisti~ka partija Egipta i po~etkom pedesetih godina se nalazila u fazi redefinisanja i uobli~avanja programa.19 Vremenom, posle sukoba unutar revolucionarne oficirske grupe i preuzimanja vo|stva od strane Gamala Abdela Nasera i vojni re`im je po~eo da insistira na revolucionarnim promenama ekonomske i socijalne strukture egipatskog dru{tva, {to je oja~alo pozicije re`ima me|u najsiroma{nijim slojevima dru{tva, a oslabilo ulogu svih ostalih partija i pokreta leve orjentacije.20 Neposredno nakon 1955. godine, zbog naglih ekonomskih i socijalnih promena kao posledica u`urbanog sprovo|enja Naserovog programa reformi i smanjenog pritiska dr`avnog aparata na levi~arske partije i pokrete, do{lo je do brzog rasta popularnosti vojnog re`ima i proporcijalno tome do rapidnog slabljenja uticaja ostalih levi~arskih politi~kih grupacija. Postepeno, Naserov re`im je usled niza programskih zaokreta postepeno menjao osnovne programske postulate i dobijao fizionomiju masovnog socijalisti~kog pokreta kome je on svojom li~nom harizmom i panarapskom politikom davao poseban pe~at.
15 16

17 18 19 20

ASCG, 507 / IX – KMOV CKSKJ, 25 / I – 5. Vafd je osnovao 1918. godine Saad Zaglul pa{a kao Partiju delegacija. Partija je izrasla iz pokreta za oslobo|enje Egipta od britanske dominacije i ponovno uspostavljanje nacionalne nezavisnosti. Na prvim parlamentarnim izborima odr`anim 1924. godine ta partija je pobedila i suvereno dominirala egipatskom politi~kom scenom do revolucije 1952. godine. Posle smrti Saad Zaglul pa{e partiju je predvodio Nahas pa{a. AJBT, KPR, I–2 / 5–2. W. Z. Laqueur (ed.), navedeno delo, str. 337–342. AJBT, KMJ, I–3–b / 196, izve{taj poverljivo broj 1540. O Naserovom programu ekonomskih, socijalnih i politi~kih reformi op{irnije videti: 1) G. A. Naser, Filozofija revolucije, Beograd, 1956. 2) Z. Pe~ar, V. Zagorac, Republikanski Egipat, Beograd, 1955.

156

A. @IVOTI]

KPJ/SKJ i egipatski komunisti i socijalisti 1946–1956.

Uspostavljanje kontakta
Po~etkom 1946. godine rukovodstvo Komunisti~ke partije Jugoslavije je procenjivalo da su osnovne tekovine revolucije konsolidovane. Smatralo se da je nakon progla{enja republike, usvajanja novog ustava i postepene eliminacije gra|anske opozicije iz politi~kog `ivota do{ao trenutak za {irenje revolucije na prostorima kapitalisti~kih zemalja. U sklopu tih aktivnosti te`ilo se uspostavljanju veza i sa revolucionarnim i antikolonijalnim pokretima na prostoru Bliskog istoka. U tom smislu, komunisti~ki pokret u Egiptu, kao najzna~ajnijoj bliskoisto~noj zemlji, ~inio se najbli`im. Uspostavljanje kontakta je bilo limitirano ~itavim nizom ote`avaju}ih faktora. U Egiptu nije postojala jedinstvena komunisti~ka partija. Sve komunisti~ke partije su delovale u ilegali, izlo`ene o{troj represiji re`ima. U takvim uslovima, jugoslovenski komunisti su bili prinu|eni da deluju preko ~inovni~kog aparata jugoslovenskog poslanstva u Kairu u kome je prvih posleratnih godina radio veliki broj slu`benika iz diplomatske slu`be Kraljevine Jugoslavije.21 Sem toga, malobrojno diplomatsko osoblje je radilo u veoma te{kim uslovima jer se nalazilo pod stalnim nadzorom egipatske politi~ke policije, pa je postojala velika opasnost od eventualne kompromitacije akcija. Zato su akcije dugo pripremane i ~esto maskirane drugim vidovima delovanja kako su{tina ne bi bila otkrivena. Kako zbog stalne prismotre, tako i zbog ~este preterane gordosti, nadobudnosti, nepa`nje i neiskustva mnoge akcije jugoslovenskih diplomata je demaskirala egipatska politi~ka policija. Prvi izve{taji o stanju komunisti~kog pokreta u Egiptu datiraju iz januara 1946. godine. Jugoslovenski poslanik u Egiptu E{ref Badnjevi}22 je 16. januara 1946. godine poslao izve{taj Ministarstvu inostranih poslova u kome je naveo da u Egiptu ne postoji jedinstvena komunisti~ka partija, ve} nekoliko ilegalnih komunisti~kih organizacija od kojih su neke izrazito revolucionarno nastrojene i aktivne,23 a da se te grupe sastoje, uglavnom, od mla|ih intelektualaca. Smatrao je da i pored izuzetno te{kog stanja lokalnog komunisti~kog pokreta postoje uslovi za njegov razvoj zbog nagomilanih socijalnih tenzija. Razmatraju}i izve{taje iz razli~itih delova sveta, Politbiro Centralnog komiteta Komunisti~ke partije Jugoslavije odlu~io je 14. februara da poku{a te{nje povezivanje sa revolucionarnim pokretima na Bliskom istoku.24 Ipak, nastojanja da se uspostave bli`i kontakti sa egipatskim komunistima su, u po~etku, davala slabe rezul21 22

23 24

Po~etkom 1946. godine u jugoslovenskom poslanstvu u Kairu samo su poslanik Badnjevi} i sekretari Vidmar i ]ur~ija bili ~lanovi Komunisti~ke partije Jugoslavije. E{ref Badnjevi} je tokom 1945. godine bio portparol Ministarstva inostranih poslova. Nakon slu`be u Egiptu bio je jugoslovenski poslanik u Iranu. Na tom mestu ga je zatekla Rezolucija Informbiroa. Po{to se izjasnio za Rezoluciju uklonjen je iz diplomatske slu`be. AJBT, KMJ, I–3–b / 196, izve{taj poverljivo broj 24. B. Petranovi} (prire|iva~), Zapisnici sa sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ (11. jun 1945 – 7. jul 1948), Beograd, 1995, str. 133–134.

157

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

tate. Po{to su egipatski komunisti iz ilegalnosti delovali preko pojedinih listova, prvi konkretni rezultati su se pojavili na propagandnom planu. Preko poslanstva u Kairu je uspostavljena veza sa jednom aktivistkinjom egipatskog komunisti~kog pokreta. Ona je prevela jugoslovenski ustav na arapski jezik.25 Objavljivanje prevoda je finansirala jugoslovenska vlada preko svog poslanstva u Kairu. Na intervenciju Ministarstva inostranih poslova tira` je pove}an sa planiranih hiljadu na deset hiljada primeraka, a Ministarstvo je ~itavu akciju dodatno subvencionisalo sa tri stotine funti sterlinga.26 Ta propagandna aktivnost i prva zajedni~ka akcija sa egipatskim komunistima u Beogradu je veoma dobro ocenjena. Insistiralo se na produbljivanju postoje}ih kontakta i {irenju dalje saradnje.27 Tako|e, egipatskim komunistima je preko poslanstva upu}ivana i nov~ana pomo}. Kontakti izme|u jugoslovenskih diplomata i egipatskih komunista su izazvali brzu reakciju egipatske vlade. Poslanik Badnjevi} je posle po~etnih uspeha prestao da krije svoje kontakte sa lokalnim komunistima. Egipatska vlada je iskoristila njegovu izjavu vafdisti~kom listu Al Misri o odbijanju izru~enja jugoslovenskih ratnih zlo~inaca koji su `iveli u Egiptu kao povod da 7. aprila 1947. godine zatra`i njegov opoziv.28 [tampa nije krila stvarne razloge egipatske vlade. Isticalo se da je jugoslovenski poslanik dozvolio sebi ono {to sovjetski nije i da je intenzivnim kontaktima sa egipatskim komunistima direktno radio na podrivanju dr`ave ~ije je gostoprimstvo u`ivao. Iako je Badnjevi}ev opoziv implikovao naglo pogor{anje me|usobnih diplomatskih odnosa, egipatska strana se u po~etku trudila da suzbija medijsku kampanju protiv jugoslovenskih diplomata, pa je ubrzo posle prvog talasa kritika {tampe, odijum javnosti postepeno kanalisan. Istovremeno, pojavili su se i prvi rezultati na planu kontakta izme|u omladinskih organizacija. U tom periodu je zahvaljuju}i saradnji sa egipatskim komunistima jedna grupa egipatskih omladinaca u~estvovala na radnoj akciji za izgradnju pruge [amac–Sarajevo. Novi jugoslovenski poslanik [ahinpa{i} se trudio da smanji intenzitet kontakta zadr`avaju}i ve}inu uspostavljenih veza sa svim levi~arskim grupacijama, ali je i takvo delovanje upadalo u o~i egipatskih vlasti. Ve} u junu 1947. godine kairski guvernorat je izve{tavao ministarstvo unutra{njih poslova da [ahinpa{i} {iri komunisti~ku propagandu, o ~emu je op{irno pisao list El Chola. O~ekivao se i zahtev za njegovim opozivom, ali se vlada ustru~avala da to u~ini zato {to se opoziv prethodnog jugoslovenskog poslanika desio svega nekoliko meseci ranije. O ~itavoj stvari [ahinpa{i} se konsultovao sa sovjetskim poslanikom Saburinom, koji se na diskretan na~in distancirao od ~itavog slu~aja nastoje}i da u tom sporu ostane po strani.29 [ahinpa{i}
25 26 27 28 29

DASMIP, PA, 1946. godina, f. 21, telegram broj 14397. DASMIP, PA, 1946. godina, f. 21, telegram broj 14399. DASMIP, PA, 1947. godina, f. 21, izve{taj broj 412818. DASMIP, PA, 1947. godina, f. 21, izve{taj broj 47360. R. Ginat, navedeno delo, str. 33–39.

158

{tampanje bro{ura. DASMIP. relevantne partijske kontakte i veze. f. 29. 159 . ranije uspostavljene. preuzeli na sebe ono {to Sovjeti sputani zaklju~cima konferencija na Jalti i u Potsdamu nisu mogli? Smanjenje prostora za politi~ko-propagandno delovanje i sukob izme|u Jugoslavije i zemalja Informbiroa okon~ali su jednu etapu odnosa izme|u jugoslovenskih i egipatskih komunista i ozna~ili po~etak nove u izmenjenim politi~kim okolnostima. Jugoslovensko poslanstvo je optu`ivano da je podstrekivalo levi~arske pokrete u Egiptu i davalo im materijalna i moralna sredstva. jugoslovenske diplomate su se povodom svake planirane aktivnosti na tom planu konsultovale sa kolegama iz sovjetskog poslanstva. godine ti odnosi nalazili u nadle`nosti Saveznog ministarstva unutra{njih poslova. 21. telegram broj 48984. zaneseni uspehom autenti~ne revolucije koju su sami izveli. Zato se pristupilo institucionalizovanju jugoslovenske propagande kroz osnivanje kulturnih centara. ali opozicionim i ilegalnim organizacijama {teti politi~kim i ekonomskim odnosima sa Egiptom. Kompromitovanje jugoslovenskih veza sa egipatskim komunistima uslovilo je svo|enje na minimum dostignutog nivoa kontakta. f. U ~lanku je navedeno da su egipatske vlasti do podataka o takvom delovanju jugoslovenskih diplomata do{le posle pribavljanja izvesnih diplomatskih dokumenata koja su inkriminisala jugoslovensku stranu. 1949.33 Tako|e. f. 1948. ali da su jugoslovenski diplomatski slu`benici to ~inili. PA. odr`avanje predavanja o Jugoslaviji i de{avanjima u noj.32 O kakvim se ta~no materijalima radi nije mogu}e utvrditi na osnovu raspolo`ive izvorne gra|e.31 [ahinpa{i}eva delatnost u Kairu je direktno uticala na intenziviranje kampanje egipatske {tampe protiv jugoslovenskih diplomata. kao ni arhivska gra|a Koordinacionog odeljenja Saveznog sekretarijata za inostrane poslove nakon toga. prema njegovim ocenama. imala nesagledive posledice po dostignuti nivo jugoslovensko-egipatskih diplomatskih odnosa. a dalja kompromitacija bi. aprila 1948. Jugoslovensko partijsko rukovodstvo je procenjivalo da saradnja sa ideolo{ki srodnim. izve{taj broj 419869.A. ~ija arhivska gra|a nije dostupna. @IVOTI] KPJ/SKJ i egipatski komunisti i socijalisti 1946–1956. DASMIP. PA. PA. godina. Koje strano poslanstvo poma`e komunizam u Egiptu? isticao da je sovjetsko poslanstvo odbijalo da odr`ava bilo kakve veze sa egipatskim komunistima. godina. izve{taj broj 412818. pa se postavlja pitanje da li su jugoslovenski komunisti. Najo{trije kritike su dolazile sa stranica lista Sawadi koji se nalazio pod uticajem politi~ke policije. 30 31 32 33 Konkretne veze izme|u jugoslovenskih i egipatskih komunista se mogu samo fragmentarno rekonstruisati po{to su se do 1952. godina. se pla{io da su njegove aktivnosti kompromitovane po{to je posle Badnjevi}evog opoziva nastavio sa pre|a{njim aktivnostima preuzev{i sve. godine u ~lanku Rat protiv komunizma je po~eo. Taj list je 2. 1947.30 sem jedne. DASMIP. 39.

{to je smatrano uspehom s obzirom na to da je predavanje. Zna~ajan prodor je u~injen nakon boravka Hasana Sobhija. do tada. godine. u Jugoslaviji. socijalisti~ka je bila otvorenija za saradnju. Predavanju je prisustvovalo oko 200 ljudi. I – 3 – b / 196. predsednik Socijalisti~ke partije. 1950. izve{taj poverljivo broj 1540.37 Sem toga. februara 1950. 19. PA. DASMIP. 1951.36 Najlak{i na~in povezivanja sa socijalisti~kim grupacijama je i{ao preko {tampe.34 U takvim uslovima. 160 . AJBT. f. To se uklapalo sa nastojanjima jugoslovenskih komunista da izgrade nov partijski i ideolo{ki identitet na bazi o~uvanja samostalnosti u odnosu na SSSR i njegove saveznike koji je. gotovo svaki ozbiljniji kontakt sa komunisti~kim grupama i organizacijama je bio nemogu}.38 Ambicije jugoslovenskog partijskog rukovodstva su bile mnogo {ire i dublje. PA. Po{to je komunisti~ka strana bila zatvorena. Produbljivanje kontakta je bilo olak{ano ~injenicom da su egipatski socijalisti delovali legalno u okviru registrovanih politi~kih partija. godine boravio u Jugoslaviji kao gost Direkcije za informacije. Me|utim. Pre predavanja kra}i govor je odr`ao i Ahmed Husein. 22. A. izve{taj broj 42744. govorio je i o istorijskom razvoju jugoslovenskih naroda. On je krajem 1949. godine prevladalo je uverenje da se stihijsko. Doba Informbiroa Kompromitacija jugoslovenskih akcija na planu zbli`avanja sa egipatskim komunistima hronolo{ki se poklopila sa jugoslovenskim sukobom sa SSSR-om i zemljama Informbiroa. odr`ano ~etiri dana ranije nego {to je bilo zakazano. bio neprikosnoveni arbitar i ideolo{ki uzor u okviru socijalisti~kog sveta. Poseban udarac jugoslovenskim nastojanjima je predstavljala zvani~na zabrana rasturanja jugoslovenske {tampe i oficijelnih informativnih biltena u januaru 1950. iz nepoznatih razloga. Ote`avaju}u okolnost je predstavljala ~injenica da su. izve{taj poverljivo broj 1539. malobrojni egipatski komunisti ~vrsto stajali na sovjetskim pozicijama.35 Ta zabrana je sprovedena pod izgovorom spre~avanja {irenja komunisti~ke propagande na egipatskoj teritoriji. uglednog ~lana Socijalisti~ke partije Egipta i poznatog novinara lista Al Musawar. godine. Rubinstein. f. AJBT. I – 3 – b / 196. navedeno delo. 51–53. i po~etkom 1950. godina. a u okviru toga posebno o polo`aju muslimana u Jugoslaviji. KMJ. u ideolo{kom smislu. U prole}e 1951. Time se u perspektivi ra~unalo na dvostruku korist: uspostavljanje veza sa lokalnim levi~arskim grupacijama i {irenje propagande o razvoju socijalizma u Jugoslaviji. 9. str. godina. jugoslovenske diplomate su nastavile kontakte sa socijalisti~kim i socijaldemokratskim politi~kim grupacijama. odr`ao je predavanje o razvoju socijalizma u Jugoslaviji. neplansko 34 35 36 37 38 DASMIP.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. mahom mla|ih intelektualaca i studenata. KMJ. Po povratku u Egipat. izve{taj broj 42491.

Njegovo delovanje se odvijalo na dva koloseka. Od njega je zahtevano dublje prou~avanje tog pitanja.41 39 40 41 Nijaz Dizdarevi} je prvih posleratnih godina bio savetnik Jugoslovenske ambasade u Tirani. redovno {alje podatke o levi~arskim pokretima u Egiptu.40 On je odmah razvio veoma `ivu aktivnost. 161 . juna iste godine uputila nalog otpravniku poslova poslanstva u Egiptu Nijazu Dizdarevi}u39 da. @IVOTI] KPJ/SKJ i egipatski komunisti i socijalisti 1946–1956. godine. levi~arskih partija. Va`an segment politike jugoslovenskih komunista prema Egiptu je predstavljalo uspostavljanje kontakta sa razli~itim sindikalnim organizacijama u koje su se u tom periodu infiltrirale manje komunisti~ke grupe. Posle slu`be u Egiptu bio je ambasador u Al`iru i Francuskoj. Dizdarevi}u je stavljeno u zadatak i produbljivanje starih i uspostavljanje novih kontakta sa egipatskim levi~arskim pokretima i partijama. 25 / IV – 4. 507 / IX – KMOV CKSKJ. Jedan aspekt njegovog rada je ~inilo redovno slanje iscrpnih izve{taja o stanju sindikata. tako|e. godine) na Sinaju. U tom smislu Komisija CK KPJ za me|unarodna pitanja je 20.pripadnika levog krila Vafd-a u njihovom listu Al Misri su zbog karaktera partijskih stavova objavljivani samo kra}i ~lanci neutralne sadr`ine o socijalizmu u Jugoslaviji. i slabo organizovano delovanje mora zameniti planskim i institucionalizovanim aktivnostima. pored redovnih izve{taja o va`nim pitanjima unutra{nje i spoljne politike Egipta. Ti izve{taji su bili potkrepljeni i bogato ilustrovani ~lancima iz levi~arske {tampe. ASCG. U tom svojstvu je obavljao du`nost oficira za vezu sa egipatskom vladom pri komandi jugoslovenskog odreda u sastavu UNEF-a (me|unarodne mirovne snage Ujedinjenih nacija formirane posle anglo–francusko–izraelskog napada na Egipat u oktobru i novembru 1956. Tako|e. o ~emu je Dizdarevi}. trudio se da kroz kontakte sa uglednijim ~lanovima socijalisti~kih i nekolicinom aktivista i simpatizera komunisti~kih partija koji nisu delili sovjetske ocene o karakteru jugoslovenskog vi|enja socijalizma. 507 / IX – KMOV CKSKJ.A. Tra`eno je slanje teoretskih materijala tih partija i op{tih publikacija koje one objavljuju. posebno se insistiralo na analizi njihovih stavova po svim konkretnim pitanjima spoljne i unutra{nje politike Egipta. Kra}e vreme se bavio orijentalistikom i radio kao profesor na Sarajevskom univerzitetu. 25 / IV – 2. grupa i organizacija i njihovim stavovima o va`nim pitanjima egipatske spoljne i unutra{nje politike. Socijalisti~ki Al Mokatam je prednja~io u pohvalama jugoslovenskom konceptu socijalizma. Privremeno je reaktiviran u ~inu potpukovnika JNA krajem 1956. a naro~ito njihovih stavova prema FNRJ. Dizdarevi} je preko socijalisti~kih listova i malobrojnih novinara komunisti~kih uverenja koji su se prijateljski odnosili prema Jugoslaviji plasirao razli~ite ~lanke o de{avanjima u Jugoslaviji i jugoslovenskom pogledu na razvoj socijalizma. trebalo da izve{tava centralne partijske organe. Sem toga. bro{urama o pojedinim pitanjima i posebnim publikacijama. ASCG. Na drugoj strani. prenosi jugoslovenski pogled na karakter sukoba sa zemljama Informbiroa. Preko novinara . nastoje}i da doka`e ispravnost jugoslovenskih stavova.

Tako|e. Du`e vremena je bio pomo}nik saveznog sekretara za inostrane poslove i predsednik Spoljnopoliti~kog odbora Savezne skup{tine. Na predlog Josipa \er|e. Josip \er|a (1913–1989) je tokom Drugog svetskog rata obavljao niz vojnih. a {ta Ministarstva spoljnih poslova. Potkomisija ne samo da nije odgovorila svrsi zbog koje je i formirana. U vreme MASPOK-a je bio potpredsednik Savezne skup{tine. Tokom rata je bio pomo}nik komandanta Glavnog {taba NOV i POJ za Sand`ak. ali su prioritetni ciljevi rada na prostoru Egipta definisani tek 3. Zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. Iz tih razloga je to telo i uga{eno u maju 1952. Njegovi predlozi su usvojeni. Posle rata je bio prvi jugoslovenski poslanik i opunomo}eni ministar. odvijale u `eljenom pravcu. Posle rata je bio ministar u republi~koj vladi i sekretar republi~ke skup{tine. 507 / IX – KMOV CKSKJ.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. uprkos veoma te{kim uslovima rada. ~lanovi Potkomisije su bili nezadovoljni radom slu`benika poslanstva po zadatim pitanjima iako se sami nisu potrudili da na bilo koji na~in pomognu diplomatskim slu`benicima koji su. 162 . U Drugom svetskom ratu je u~estvovao od 1941. za sve vreme postojanja tog tela mnogi njegovi ~lanovi nisu uspeli da shvate {ta je zadatak Potkomisije. ASCG. ali se Potkomisija i nakon nekoliko meseci rada nalazila u procesu traganja za optimalnim modelom funkcionisanja. Osnovni kurs jugoslovenskih komunista je skiciran veoma {iroko i bazirao se na opredeljenju za saradnju sa progresivnim snagama i nacionalnooslobodila~kim pokretima. Tokom jeseni 1951. S / b–1–88. U delokrug rada tog tela spadalo je pra}enje aktuelnih spoljnopoliti~kih de{avanja na Bliskom istoku. godine. U okviru komisije Selmo Ha{imbegovi}43 je bio zadu`en za saradnju sa egipatskom levicom. Na taj na~in.45 Generalno. Selmo Ha{imbegovi} je ro|en 1918. S / b–1–83.42 Iako uop{ten i pomalo konfuzan takav stav je predstavljao osnovnu smernicu delovanja u predstoje}em periodu. oktobra. godine. januara 1952. Jedan je od ideologa i kreatora jugoslovenske politike na Bliskom istoku i jugoslovenskog opredeljenja za nesvrstanost.46 42 43 44 45 46 ASCG. S / b–1–85. godine. Komisija je po~ela sa radom 15. zahvaljuju}i trudu osoblja jugoslovenskog poslanstva u Kairu. politi~kih i obave{tajnih funkcija u Hrvatskoj. godine Potkomisija nije uspela da se konstitui{e. Krajem {ezdesetih godina je pre{ao u Savezni sekretarijat za inostrane poslove. godine u Prijepolju. ve} je svojom neaktivno{}u i ~esto zbunjuju}im uputstvima usporila aktivnosti koje su se. godine pri Komisiji CK KPJ za me|unarodna pitanja formirana je posebna Potkomisija za Bliski i Srednji istok. On je sugerisao potrebu unapre|enja dotada{njih veza na bazi razmene politi~kih delegacija. 507 / IX – KMOV CKSKJ. Njegov rad se sveo na primanje izve{taja iz poslanstva u Kairu i slanje krajnje uop{tenih uputstava tom diplomatskom predstavni{tvu. ni Ha{imbegovi} nije uspeo da organizuje agilnije delovanje na prostoru Egipta. Dao je ostavku i povukao se u penziju. Ipak. 507 / IX – KMOV CKSKJ. Do sredine 1952. postizali zna~ajne rezultate. kao i razvijanje veza sa levi~arskim grupacijama u tom regionu. Bio je ambasador u Japanu i Gvineji. a samim tim ni da ozbiljnije deluje.44 delokrug poslova pomenute potkomisije je razgrani~en u odnosu na Ministarstvo inostranih poslova. a potom ambasador u Indiji i Egiptu. ASCG.

AJBT. u izvesnom smislu. I–2 / 5–2. U na~elu je pozdravljana svaka revolucionarna delatnost vojnog re`ima. Sa druge strane. 163 . ostao nedogra|en i u potpunosti neiskori{}en. Revolucionarne promene koju su u Egiptu nastupile neposredno nakon Dizdarevi}evih upozorenja primorale su jugoslovensku stranu da redefini{e sopstvene spoljnopoliti~ke metode za delovanje na prostoru Egipta. posmatrali kroz optiku jugoslovensko-sovjetskog sukoba optu`uju}i jugoslovensku stranu za izdaju osnovnih marksisti~kih na~ela i pribli`avanje Zapadu48. 25 / IV–5.47 Zbog toga je smatrao da revolucionarnu snagu u egipatskom dru{tvu treba tra`iti na nekom drugom delu politi~ke scene. godine izbila vojna revolucija. Dizdarevi} je ocenjivao da }e do promena uskoro do}i. Na taj na~in je nastojao da se. egipatski komunisti su Jugoslaviju i njenu komunisti~ku partiju. Jugoslovensko dr`avno i partijsko rukovodstvo je imalo dosta rezervisan stav prema revolucionarnim de{avanjima u Egiptu. @IVOTI] KPJ/SKJ i egipatski komunisti i socijalisti 1946–1956. Za to vreme Nijaz Dizdarevi} je u Kairu nastavio sa organizovanim radom. nametne kao stariji partner egipatskim komunistima i socijalistima obja{njavaju}i im va`nost kori{}enja jugoslovenskih iskustava u njihovoj borbi. sem nekoliko izuzetaka kad su u pitanju veze sa ~elnicima nekoliko marginalnih komunisti~kih grupa. odnosi sa egipatskim socijalistima nisu nudili dalju per47 48 ASCG. Egipatska revolucija U Egiptu je 26.A. kao vode}u dr`avnu i dru{tvenu snagu. Revolucionarno vrenje koje se ose}alo u Egiptu nagove{tavalo je brze promene u dru{tvu. ali da ih ne}e sprovesti ni komunisti ni socijalisti po{to ne raspola`u dovoljnim politi~kim kapacitetima za izvo|enje revolucije niti kontroli{u sindikalni pokret. Ipak. ali je nastavak represije prema komunistima donekle izazivao nedoumice po pitanjima stvarnog karaktera revolucije. godine je do{lo i do zabrane rada svih politi~kih partija. Trudio se da putem razgovora sa uticajnim pripadnicima levih pokreta i publikovanjem propagandnih ~lanaka u socijalisti~koj {tampi afirmi{e jugoslovenski koncept puta u socijalizam. Ipak. a sa komunistima svaki kontakt. KPR. U po~etku je nov re`im zauzeo veoma o{tar kurs prema komunistima. 507 / IX – KMOV CKSKJ. kontakti su se razvijali samo sa socijalistima. Na analiti~kom planu je redovno slao izve{taje i analize centralnim patrijskim organima o stanju levi~arskih pokreta u Egiptu predla`u}i razli~ite metode ja~anja veza sa lokalnim komunistima i socijalistima. Sredinom 1953. Njegove aktivnosti nije pratila odgovaraju}a podr{ka centralnih partijskih organa zadu`enih za pitanja me|unarodne saradnje. jula 1952. zahvaljuju}i ogromnom Dizdarevi}evom trudu i zalaganju. Kako stav prema re`imu nije bio definisan. bio prekinut. pa je tako po~etni rezultat do kog se do{lo.

a potom Ambasada52 u Kairu je pratila de{avanja u Egiptu smanjuju}i kontakte sa socijalisti~kim grupacijama i. Politi~ka situacija se tokom 1954. dokument broj 583. ali se prevashodno oslanjalo na snagu Brozovog autoriteta u o~ima Nasera i ostalih vo|a vojnog revolucionarnog pokreta. a na njegovo mesto je do{ao mladi potpukovnik Gamal Abdel Naser. godine do{lo do op{te stagnacije partijskih kontakta i veza. Tako je u periodu do po~etka 1954.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Jugoslovensko poslanstvo.50 Egipatski komunisti. Svrgnut je general Nagib. 25 / IV–7. koji su u po~etku imali krajnje neprijateljski stav prema karakteru revolucije. 211–218. I – 2 – 5. i 1956. godine. Istovremeno. 13.49 Egipatsko pribli`avanja SSSR-u. jugoslovenske mogu}nosti su bile limitirane razli~itim faktorima. godine je do{lo i do normalizacije jugoslovensko-sovjetskih odnosa. Tako|e. Jugoslovensko poslanstvo je 30. str. po~eli su da ubla`avaju svoje stavove nakon proklamovanja Naserovog programa reformi. Uspostavljanje dobrih odnosa sa Egiptom i normalizacija odnosa sa SSSR-om su omogu}ili jugoslovenskim komunistima da otvoreno rade na pribli`avanju komunista i vo|a revolucije. R. 13. Bullard.53 Josip Broz se trudio da se po tom pitanju dr`i po strani. PA. Unutar revolucionarnog tabora je do{lo do razmirica i nesuglasica. Tokom svojih dugih razgovora sa Naserom nije potencirao pitanje saradnje izme|u re`ima i komunista. tokom 1955. f. re{enje broj 92643 /1) ASCG. Jugoslovenske diplomate su tokom svojih kontakta sa komunisti~kim prvacima nastojale da uti~u na lokalne komuniste u cilju smanjenja animoziteta prema vojnom re`imu. jugoslovensko partijsko rukovodstvo je diplomatskim kanalima redovno obave{tavano o planovima i aktivnostima Naserovog re`ima. 49 50 51 52 53 54 P. Ginat. Nasera u Egiptu. 164 . KPR. A. AJBT. spektivu zbog odre|enih ideolo{kih razmimoila`enja. str. Istovremeno. uticalo je i na postepeno korigovanje stava re`ima prema levi~arskim grupacijama. (DASMIP. i po~etkom 1956. Ipak. ali nisu imali dovoljno snage da je sprovedu.51 Svakako. PA. f. te grupacije nisu imale ambicija da izvr{e revolucionarne promene u Egiptu. navedeno delo. 507 / IX – KMOV CKSKJ. godina. komunisti nisu dovodili u sumnju svoje opredeljenje za revoluciju. i posete krajem 1955. 1955. jula 1955. a potom i Jugoslaviji posle susreta Josipa Broza i G. nagla{avao je potrebu saradnje svih progresivnih snaga u egipatskom dru{tvu u cilju revolucionarnog preobra`aja Egipta i eliminacije presudnog uticaja stranog kapitala u privredi. navedeno delo. neposredno nakon normalizacije odnosa sa SSSR-om. 32–33. godina. godine odlukom Saveznog izvr{nog ve}a podignuto na nivo ambasade. DASMIP. Sa druge strane. godine znatno izmenila. februara 1955. 1955. Njegov koncept razvoja Egipta se bazirao na brzim ekonomskim i socijalnim promenama. ponovo uspostavljaju}i kontakte sa komunistima.54 Nenametljivim stavom Broz je otvarao prostor za diskretno delovanje u pravcu pribli`avanja komunista i Naserovog re`ima. izve{taj broj 4305.

56 Na taj na~in. 25 / I–3. 1956. Karakter odnosa izme|u Jugoslavije. Egipatski komunisti nisu predstavljali politi~ku snagu koja se nalazila na vlasti. Osman [edid.55 Posebno je podvukao zna~aj odluka XX kongresa KP Sovjetskog Saveza za dalji razvoj odnosa izme|u jugoslovenskih i sovjetskih komunista. a posebno odluke XX kongresa Komunisti~ke partije Sovjetskog Saveza uticali su na kona~nu institucionalizaciju odnosa izme|u jugoslovenskih i egipatskih komunista. Vremenom.A. ali se u tom trenutku nalazila u procesu pribli`avanja svojih stavova po pitanjima ekonomskog i socijalnog razvitka egipatskog dru{tva neprikosnovenom Naserovom re`imu. od izuzetne va`nosti je bilo obave{tavanje o revolucionarnom iskustvu jugoslovenskih komunista kako bi mogli da neka od njih iskoriste u svojoj borbi. izve{taj broj 43974. ali je uo~ljivo da su jugoslovenski komunisti u njemu imali zna~ajnog udela sve do potpune integracije tih politi~kih grupa 1965. ASCG. 15. PA. f. prvenstveno insistiranjem na sopstvenim iskustvima narodnofrontovske faze jugoslovenske revolucije kao vidu integracije revolucionarno orjentisanih politi~kih snaga. prema [edidovim re~ima.57 Kontakti izme|u jugoslovenskih i egipatskih komunista su se nastavili kroz razli~ite vidove saradnje. Taj proces je bio veoma dug sa dosta fluidnim vidovima spolja{njih manifestacija. egipatska komunisti~ka partija je u tom periodu postepeno pove}avala svoj uticaj u radni~kim sredinama. @IVOTI] KPJ/SKJ i egipatski komunisti i socijalisti 1946–1956. miroljubivoj saradnji i opoziciji svim agresivnim vojnim blokovima kako bi na taj na~in pomogli uspostavljanje te{njih odnosa izme|u dve zemlje. kao i vi{e manjih komunisti~kih partija. U isto vreme intenzivirani su i kontakti sa predstavnicima niza egipatskih sindikalnih organizacija u kojima su komunisti imali izvestan uticaj. Tako|e. {irila ~lanstvo i ja~ala organizaciju na terenu postaju}i zna~ajna politi~ka grupacija.58 Od 55 56 57 58 ASCG. sa jugoslovenske strane je diskretno sugerisano pribli`avanje i ujedinjavanje Naserove Arapske socijalisti~ke unije sa egipatskim komunistima. 507 / IX – KMOV CKSKJ. Za egipatske komuniste. odnosi izme|u jugoslovenskih i egipatskih komunista su iza{li iz jednodecenijske ilegale. Centralnom komitetu SKJ se 1. Jugosloveni su svojim delovanjem. kao i promenom odnosa egipatske dr`ave prema komunistima stekli uslovi za uspostavljanje redovnih kontakta izme|u dve partije. jula 1956. 507 / IX – KMOV CKSKJ. godine obratio. 507 / IX – KMOV CKSKJ. DASMIP. Nagla{avao je da je osnovni motiv egipatskih komunista uspostavljanje odnosa baziranih na principima jednakosti. godine. On je u svom op{irnom pismu istakao da su se razvojem politi~kih i ekonomskih odnosa izme|u dve zemlje. uticali na fuzionisanje Arapske socijalisti~ke unije i Ujedinjene egipatske komunisti~ke partije. po{to je Naserov re`im evoluirao ka socijalisti~kom pokretu. 165 . Egipta i SSSR-a. godina. po{tovanja nezavisnosti svih dr`ava. Sa jugoslovenske strane strogo je pa`eno da odnosi sa egipatskim komunistima ne pokvare dostignut nivo me|udr`avnih odnosa. 25 / I–2. 25 / I–5. u ime Centralnog komiteta Ujedinjene egipatske komunisti~ke partije. ASCG.

do{lo je do niza diplomatskih incidenata. Zaklju~ak Tokom prve decenije po zavr{etku Drugog svetskog rata stav jugoslovenskih komunista prema levi~arskim i antikolonijalnim politi~kim grupacijama na prostoru Egipta je pro{ao kroz nekoliko faza.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. {to se odrazilo na sveukupni nivo me|udr`avnih odnosa. Tokom prvog perioda. partijama i grupama evoluirao je u zavisnosti od spoljnopoliti~kih okolnosti i prioritetnih ciljeva partijskog i dr`avnog rukovodstva. U tom periodu su razvijani kontakti sa socijalisti~kim partijama. trudili da svojim delovanjem ne pre|u tanku liniju koja je razgrani~avala partijske i dr`avne interese. da li se radilo isklju~ivo o partijskim vezama ili o dopunskom sredstvu spoljne politike? 166 . Stav jugoslovenskih komunista prema ideolo{ki bliskim pokretima. dodatni impuls me|upartijskoj saradnji je davao i sam karakter me|udr`avnih odnosa. Po{to je tada{nji egipatski re`im stajao na izrazito antikomunisti~kim pozicijama. Drugu fazu je karakterisalo ote`ano delovanje u senci sukoba sa Informbiroom i me|usobno udaljavanje usled principijelnog sledbeni{tva sovjetskih ideolo{kih i politi~kih pozicija egipatskih komunista. jugoslovenska strana je uticala na pribli`avanje komunista Naserovom re`imu. U izvesnom smislu. Kad su u pitanju odnosi izme|u jugoslovenskih komunista i njima srodnih egipatskih partija i pokreta name}e se ~itav niz pitanja na koja na osnovu do sada poznatih izvora nije mogu}e dati valjane odgovore. pou~eni gorkim iskustvima iz ranijeg perioda. Zbli`avanje Jugoslavije i Egipta na spoljnopoliti~kom planu uslovilo je nastanak nove epohe u odnosima ideolo{ki srodnih pokreta. Da li su jugoslovenski komunisti neposredno po okon~anju Drugog svetskog rata na prostoru Egipta radili ono {to sovjetska strana sputana nizom ugovornih odnosa nije mogla? Da li se u tim momentima radilo o autohtonoj politici ili su jugoslovenski komunisti na sebe preuzeli teret obaveza prema Sovjetskom Savezu? Jesu li u pitanju bili kontakti sa ideolo{ki sli~nim politi~kim grupacijama ili se radilo o poku{ajima ostvarenja ideala svetske revolucije? U kojoj meri je Informbiro uticao na promenu prvobitnog stava? Da li je nakon egipatske revolucije politi~ki pragmatizam nadvladao ideolo{ku uskogrudost? Kolika je i kakva jugoslovenska uloga u procesima pribli`avanja i integracije Naserove Arapske socijalisti~ke unije i komunisti~kih grupacija? Kona~no. Bliskost dve dr`ave je uticala i na pribli`avanje njihovih komunisti~kih partija pri ~emu su se jugoslovenski komunisti. {to je nakon dugotrajnog procesa dovelo do integracije dve partije. uspostavljeni su prvi kontakti sa egipatskim komunistima. tada. koji je trajao do jugoslovenskog sukoba sa zemljama Informbiroa.

Summary KPJ/SKJ and Egyptian Communists and Socialists 1946–1956 After the World War II. The precipitous approach of Egypt and Yugoslavia to each other in the aftermath of the military revolution in Egypt resulted in the further drawing of Egyptian and Yugoslav communists together. Both making and the furtherance of these contacts were realized by the Yugoslav mission personnel. Starting from that moment through to the end of the period observed. with planned activities replacing previously uncontrolled and poorly organized work. the initial contacts were established. The special sub-committee was established within the scope of the CK KPJ International Affairs Committee. as well as to their subsequent integration into the Nasser's Arab Socialist Union. in 1956. lasting up to the year 1948. Yugoslav communists persisted in making new contacts with ideologically congenial parties and movements of Egypt. resulting in poor outcome of its actions. Owing to the Egyptian regime's extremely anticommunist character these developments caused succession of diplomatic incidents and therefore the cooperation failed to achieve any institutional frameworks. due to the Egyptian communists' extremely pro-Soviet ideological positions. Contacts with various socialist parties and groups were established in the period. in the period. The very first contacts were made in 1946. in the course of which contacts were minimized. These developments contributed to their way out of the underground activity and convergence. Both making of these contacts and their subsequent development evolved through several evolution phases. 167 . the internecine relationship underwent few stages. The next stage of the relationship was the INFORMBIRO period. In the course of the first stage.A. @IVOTI] KPJ/SKJ i egipatski komunisti i socijalisti 1946–1956.

433 (497. 1953. I posle svih mera dr`ave u cilju ja~anja socijalisti~kog sektora poljoprivrede. Mr Slobodan SELINI] Institut za noviju istoriju Srbije APSTRAKT: Na osnovu izvora iz Zajednice poslovnih saveza i drugih stru~nih privrednih udru`enja za poslove mehanizacije i hemizacije poljoprivrede FNRJ. kampanjske i nasilne kolektivizacije sa ciljem stvaranja socijalisti~kog sektora u poljoprivredi. u radu su izneti rezultati istra`ivanja razli~itosti interesa jugoslovenskih republika i pokrajina u pogledu agrarne politike.1 Zato ne 168 . O agrarnoj politici u prvoj deceniji posle Drugog svetskog rata i promenama sredinom pedesetih godina XX veka Do sredine pedesetih godina XX veka u agrarnoj politici Jugoslavije smenjivale su se mere poput otkupa poljoprivrednih proizvoda. sprovo|enja agrarne politike u segmentu koji se odnosio na njenu modernizaciju putem mehanizacije i {ire primene agrotehni~kih mera krajem pedesetih godina XX veka. a da zauzvrat nisu dobijeni o~ekivani rezultati.1) «1957/1958» SUPROTSTAVLJENI INTERESI JUGOSLOVENSKIH REPUBLIKA OKO UVOZA I PODELE POLJOPRIVREDNIH MA[INA I SREDSTAVA 1957/58. favorizovanja industrije i zapostavljanja poljoprivrede i dobara op{te potro{nje u politici investiranja. godine na selu je u rukama seljaka i dalje bilo oko 90% obradivog zemlji{ta. ograni~avanja povr{ina u posedu seljaka (agrarni maksimum). {to je za posledicu imalo dodatno usitnjavanje selja~kog poseda. politike cena na {tetu poljoprivrednih proizvoda. Smanjivanjem maksimuma na 10 ha jo{ vi{e je uskra}ena proizvodnja najrentabilnijem sloju selja~kih poseda.UDK 338. tj. Po~etkom pedesetih godina uvidelo se da ovakav pristup agrarnoj politici nije doneo valjane rezultate.

315. pove}avao se broj stanovnika i menjala struktura stanovni{tva u korist nepoljoprivrednog.. poljoprivreda je dobila ve}a sredstva i postala materijalno i tehni~ki znatno opremljenija nego pre. 67.1. godine vo|ena je 1 2 3 M. Mitrovi}.8 na 148. do 1958. 69. bolje organizovanih poljoprivrednih dobara i kombinata naspram propalog koncepta zadrugarstva. statisti~ki godi{njak. str. 215.. 1971. ali su sredstva izmenjena. Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG).). agrotehnika. mehanizacija. kukuruza sa 291. 209. Markovi}. Dimitrijevi}. kako bi se otklonila zavisnost od proizvodnje seljaka. 214. Alfier i dr. U periodu od 1953. veka. Dugoro~na politika razvoja proizvodnje i prometa po rejonima i proizvodima. posle prethodnih godina industrijalizacije. Partijski vrh se nalazio u fazi oblikovanja nove politike prema selu. Beograd. 174. Poku{aj da se tokom pedesetih.2 na 21 kilogram po glavi stanovnika. Strategija agrarnog razvoja Jugoslavije. Strukturne promene u poqoprivredi Srbije sredinom 20. krompira sa 100. 33. 60. 1989. P. M. SIV. Tokovi 1 (1991). Gudac Dodi}. ali i na{ao izlaz iz lo{eg ekonomskog polo`aja poljoprivrede. pasulja i gra{ka sa 8.9 na 7. vi{e od decenije posle rata. a posebno u drugoj polovini decenije. ovladavanje doma}im poljoprivrednim tr`i{tem pomo}u dr`avnog sektora poljoprivrede. str. Jugoslavija 1918–1988. Zagreb. 219. Pove}ana je jedino proizvodnja vo}a. S. d. str. @elja da se zemlja oslobodi uvoza hrane i postigne nezavisnost bar u tom segmentu dr`avne politike isticana je vi{e puta. fond 130.3 U zemlji je bilo manje hrane nego pre rata. 60. nove sorte semena.5 na 207. prona|e izlaz iz ovakve situacije bio je logi~na posledica lo{e agrarne politike vo|ene do tada. str. 1999..4. 241.S. 62. fascikla 705. mesa sa 25. u odnosu na period 1935–39. Pavlovi}. smanjena je proizvodnja p{enice i ra`i sa 185. ostali su osnovni ciljevi. str. Beograd. 214. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. str. str. 147–154. 2001. Za Broza su ciljevi nove politike bili likvidiranje zavisnosti od vremenskih uslova i proizvodnje seljaka na privatnim imanjima. 212. Beograd.2 I dok je u prvoj deceniji posle rata poljoprivredna proizvodnja stagnirala. Narednih godina rasli su potro{nja i `ivotni standard. opredeljenjem da se kroz kombinate pove`u poljoprivreda i prera|iva~ka industrija kako bi se lak{e zadovoljili zahtevi doma}eg tr`i{ta za poljoprivrednim proizvodima. 122. „Socijalisti~ki preobra`aj poljoprivrede”. Beograd. Agrarna politika FNRJ i seqa{tvo u Srbiji 1949–1953. orijentacijom ka stvaranju krupnijih. 169 . 230. povr}a i {e}era. 215. Posledica je bilo smanjenje poljoprivredne proizvodnje po glavi stanovnika. str. Srpsko selo 1945–1952–otkup. ~udi {to je predratni nivo poljoprivredne proizvodnje dosegnut tek sredinom pedesetih godina. Od sredine pedesetih godina u zemlji je vo|ena nova ekonomska politika sa ciljem obezbe|enja skladnijeg razvoja privrednih grana. n. Beograd. „Agrarna reforma 1953”. 1997. forsiranjem kooperacije (saradnje sa seljacima). V. kvalitetne vrste stoke). 151–164.4 na 94. 63. a doma}a industrija nije imala dovoljno sirovina. 1989. pove}anim ulaganjima u dr`avne poljoprivredne organizacije (investicije.2. U periodu 1947–53. 1955 – Neki problemi organizacije tr`i{ta poljoprivrednih proizvoda. Zadatke je trebalo ostvariti poreskom politikom koja je motivisala seljaka da vi{e proizvodi. Ekonomika Jugoslavije (autori D. pove}anje proizvodnje i povr{ina u rukama dr`avnog sektora. Pavlovi}. uvoz hrane i stalna pomo} iz inostranstva u hrani po~eli su da optere}uju dr`avu. M.

19. kao i proizvodnje sredstava za proizvodnju i predmeta potro{nje. Tako su do sredine {ezdesetih godina selja~ke radne zadruge skoro sasvim nestale. pa je propisala primenu agrominimuma za obradu zemlji{ta 1959. godine. Zakon o iskori{}avawu poqoprivrednog zemqi{ta. str.2 miliona. Beograd. Soviet and East European Agriculture. 21. 158. godine kada je dostigao 1. Beograd 1960–1970. SL FNRJ br. na 1. Komisija za selo. III Kongres Saveza komunista Srbije. Broj kooperanata pove}avao se sve do 1964. 1959. snabdevanje i ishrana. 510. 47–91. pa je njegova obrada na na~in koji najvi{e odgovara prirodnim osobinama zemlji{ta i postoje}im ekonomskim i tehni~kim uslovima postala obaveza kako poljoprivrednih organizacija tako i seljaka. Beograd. Jugoslavija 1918–1988. 511. stenografske bele{ke. 11. 126.114 – 1953. 366. Broj poljoprivrednih dobara smanjen je sa 914 – 1955. 1959. knjiga prva. str. str. na 269 – 1970. Arhiv Srbije (AS). 1952. CK SKS. posebno izme|u industrije i poljoprivrede. struktura i funkcionisanje. bez obzira u ~ijoj je svojini. Glavni problemi na{e poqoprivrede. Selini}. 139.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 1952. ^obelji}. Beograd. 201.5 Uz kooperaciju. Iskori{}avanje poljoprivrednog zemlji{ta. VI kongres KPJ. rast.). Alfier i dr. 1967. Politika kooperacije poklopila se i sa periodom kada su poljoprivredne organizacije najintenzivnije kupovale zemlji{te (1959–1964). podr{ke u investicijama i sa skoro katastrofalnom organizacijom. Isti. godine. Ekonomika Jugoslavije (autori D. str.7 Osnivanje Poslovnog udru`enja za mehanizaciju i hemizaciju poljoprivrede i odlike njegovog rada U institucionalnom smislu. 269–76. Privreda Jugoslavije. E.. V plenum CK KPS. juna 1950. 179. va`na poluga agrarne politike od druge polovine pedesetih godina bilo je i reorganizovanje socijalisti~kog sektora poljoprivrede. referat Riste Antunovi}a na I zemaqskoj konferenciji KPS 9–12. Sumrak selja{tva. 176–190. 108–113. 235. 143 od 28. 2005. Beograd. str. godine ove organizacije su ukrupnjavane u poljoprivredne kombinate. Veselinov. 180. 7–10. 203. 143.. Agrarno pitanje u Jugoslaviji. 1987. progla{eno je za op{ti dru{tveni interes. str. Los Angeles.4 Va`na mera u novoj agrarnoj politici bila je i kooperacija. Otuda je jedna od prvih mera bilo organizaciono sre|ivanje poljoprivrednih organizacija i njihovo spajanje i ukrupnjavanje.. jedna od ustanova koja je trebalo da radi na modernizaciji poljoprivrede bila je i Zajednica poslovnih saveza za poslove 4 5 6 7 N. 16. 26–29. 170 . On se pokazao kao rascepkan. 1981. S. usitnjen.. Kardelj. J. 41. a od 1957.102 – 1970. zajedno sa pobolj{anjem polo`aja poljoprivrede u investicijama. str. broj op{tih zemljoradni~kih zadruga smanjen je sa 7. ^etvrti plenum CK KPS. Farming as a Way of Life: Yugoslav Peasant Attitudes. 1951. godine. kutija 2. Beograd. 13. London. Halpern. 119–120. 51–53. april 1954. M. 60–65. Problemi socijalisti~ke politike na selu. 125. agrotehnike. str. 70. 18. Beograd. 10. bez dovoljno mehanizacije. investiciona politika sa ciljem uspostavljanja op{te ekonomske ravnote`e i otklanjanja disproporcija.. 40–42. 2–7. primenjivana od 1957. stru~njaka.. 144. str. D.6 Dr`ava se trudila da poljoprivredno zemlji{te bude adekvatno obra|eno.

Osim za istra`ivanje poku{aja modernizacije jugoslovenske poljoprivrede u doba socijalizma. Njeno osnivanje poklopilo se sa periodom ve}ih ulaganja u poljoprivredu u cilju njenog osavremenjivanja. „27. Poslovni savez za mehanizaciju i snabdevanje poljoprivrede Hrvatske zastupao je direktor „Poljoopskrbe” Zagreb Oskar Ku~an. Udru`enje proizvo|a~a poljoprivrednih ma{ina i oru|a Jugoslavije Joca Mici}. 1957. Pokrajinski savez za mehanizaciju i hemizaciju Vojvodine Jovan Stojkovi}. Slovenije. Udru`enje poljoprivrednih dobara Slovenije Pajen Fran~i. Poslovni savez za mehanizaciju poljoprivrede BiH Radoslav Savi}. „Poljoprivrednik” Sombor. pa }e u ovom tekstu i biti detaljnije posmatran taj aspekt postojanja Zajednice. Skup{tini su kao gosti prisustvovali predstavnici Glavnog zadru`nog saveza Crne Gore i Udru`enja hemijske industrije Jugoslavije. distribucijom koli~ina koje su same uvezle na unutra{njem jugoslovenskom tr`i{tu. poslovnog saveza Vojvodine. Istorijski arhiv Beograda (AB). to materijali nastali radom njenih organa pru`aju uvid u stepen razli~itosti interesa pojedinih delova zemlje u pogledu agrarne politike. rad ove Zajednice dobar je izvor i za pitanje ekonomskih odnosa u jugoslovenskoj dr`avi u svetlu agrarne politike. Sa druge strane. Kako su njeni ~lanovi bili republi~ki poslovni savezi i pokrajinski savez Vojvodine. godine preimenovana u Poslovno udru`enje za mehanizaciju i hemizaciju poljoprivrede. poljoprivredno dobro „Livade” E~ka. ~etiri poslovna saveza imala su svoja uvozni~ka preduze}a („Poljoinvest” Zagreb. na primer. mehanizacije i hemizacije poljoprivrede osnovana 1957. kao i predstavnici jo{ nekoliko udru`enja. „Nova brazda” Beograd. Osniva~ka skup{tina Zajednice poslovnih saveza i drugih stru~nih privrednih udru`enja za poslove mehanizacije i hemizacije poljoprivrede FNRJ odr`ana je 22.. Poslovni savez za mehanizaciju i snabdevanje poljoprivrede Makedonije Atanas Ikonomovski. inventarni broj 18. BiH.. broj 12. Naime. Svojim ostajanjem van ~lanstva Zajednice ove dve organizacije postale su veliki konkurenti Zajednice i uvozni~kim preduze}ima njenih republi~kih poslovnih saveza u borbi za dobijanje kvota za uvoz. Hrvatske. ove dve organizacije su mogle da poremete kvote koje su pojedinim republikama i Vojvodini bile dodeljivane na sastancima Zajednice. ugovor su potpisali i „Zmaj” Zemun. Gospodarsku svezu Slovenije direktor „Agrotehnike” Ljubljana Anton Turk. godine u Beogradu. „Proleter” Leskovac. godine u Beogradu.8 Od posebnog je zna~aja ista}i ~injenicu da su od samog po~etka rada Zajednice van njenog ~lanstva ostale dve veoma va`ne privredne organizacije iz oblasti hemizacije poljoprivrede – beogradski „Hempro” i zagreba~ka „Kemikalija”. Osim ve} navedenih republi~kih poslovnih saveza i udru`enja i pokrajinskog saveza Vojvodine. ve{ta~kog |ubriva. Zajednica je tokom 1959. „Litos” Tuzla. Poslovno udru`enje za mehanizaciju i hemizaciju poljoprivrede. Makedonije).9 Treba spomenuti i probleme koji su se povremeno javljali i u odnosu Zajednice i savezne Poljoprivredno8 9 Poslovni savez Srbije zastupali su Lazar Ercegovac i Milan Mileusni}. Skup{tini su prisustvovali predstavnici republi~kih poslovnih saveza (Srbije. „Li- 171 . marta 1957. „Agrotehnika” Ljubljana. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. „Ratar” Novi Sad i „Nova brazda” Beograd). Zapisnici sa sastanka Plenuma. maj” Novi Sad. Kao posmatra~i prisustvovali su predstavnici preduze}a „Hempro” iz Beograda i „Kemikalija” iz Zagreba.S.

Isto. „Zlatica” Lazarevo. ali su van njega ponude za uvoz prikupljali i „Hempro” i „Kemikalija”. maja 1957. godine kada je odlu~eno da se pristupi likvidaciji. Osije~ka levaonica. tj. ~emu se Zajednica protivila. „a ne znamo {ta }emo sa njima”. 1958. proizvo|a~i rukuju svojim parama. Spoljnotrgovinska komora stala je na stanovi{te da se i njihove ponude moraju uzeti u obzir. -{umarske i trgovinske komore.. inventarni broj 22. Iz zapisnika sa ovih sastanaka mo`e se videti da su se kao glavni uvoznici pojavljivali „Kemikalija”. godine postavilo se pitanje njenog daljeg statusa. AB. Holandije (superfosfat). jula 1962. inventarni broj 18.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. formirano je Poslovno udru`enje za mehanizaciju i hemizaciju poljoprivrede. 1957. Stojanovi} je ipak obavio razgovor sa generalnim sekretarom Komore Vojinom Popovi}em. Izve{taj o izvr{enju programa i planova. i po~etkom 1959. Poslovno udru`enje. prilago|avanja novom Zakonu o udru`ivanju u privredi. godine. „Sloboda” ^a~ak. inventarni broj 19. godine vidi se da su predsednik Zajednice Ercegovac i sekretar Stojanovi} nastojali da probleme re{e u razgovoru sa predsednikom Poljoprivredno-{umarske komore Bukovi}em. Zapisnici sa sastanka Plenuma. 20. 9. Zapadne Nema~ke (kalkamon). Jo{ tokom 1958. „Agrotehnika” i „Ratar”. Onda je odr`ana nova osniva~ka skup{tina. Tovarna poljoprivrednih strojeva Maribor. Fabrika u`arije Od`aci. 4. 4. Deo tih problema osvetljava i rasprava iz maja 1957. napravljen je novi ugovor koji je kona~no potvr|en februara 1959. jer ona predstavlja proizvo|a~e.. jer su u domenu stru~nih udru`enja. jer bi u suprotnom Zajednica imala monopol. 1957. grupa od tri uvoznika iz Isto~ne Nema~ke (kalijeva so). aprila 1957. „Poljoinvest” iz Isto~ne Nema~ke (amonvarna in tovarna strojev” Ho~e kod Maribora. 12. Francuske (kalkamon). „Nova brazda” i biro uvoznika koji su ~inili „Agroinvest”. Iz zapisnika sa sastanka plenuma Zajednice od 20. „Agrovojvodina” iz Linca (kalkamon). 10 172 . Pred ~lanove Zajednice postavilo se vi{e dilema oko karaktera novog udru`ivanja. 23. ali do njega nisu uspeli da do|u. Vidi se i da je „Kemikalija” nudila |ubrivo iz Isto~ne Nema~ke (kalijeva so). „Nova brazda” iz Isto~ne Nema~ke (kalijeva so). 11.10 Dobijanje poslova uvoza ve{ta~kog |ubriva vr{eno je putem licitacija. 1958. Zajednica je imala svoj biro uvoznika. Udru`enje je zatim nastavilo rad do sednice Upravnog odbora od 26. broj 490. kako je govorio Ku~an. godine kada se postavilo pitanje prikupljanja ponuda za uvoz ve{ta~kog |ubriva. 1959–1960.. a jedna je bila i ta da li da se ide na stvaranje stru~nog ili poslovnog udru`enja. „Hempro” iz Egipta (Tomasovo bra{no). 1957. „Hempro”. 5. Kao negativan primer navodio je slu~aj uvoza ruskih kombajna. SSSR-a (superfosfat). Na sednici Plenuma Zajednice Ikonomovski i Ku~an su govorili o „neprijateljima” koje je Zajednica imala u Komori. „Hemikalija” Zagreb. Drugi razlog za nesporazume le`ao je u `elji Zajednice da.. Poslovno udru`enje.. i Izvr{nog odbora od 31. [panije (kalijeva so). a ne administracija Komore. jer je Dr`avni sekretarijat za poslove robnog prometa odbio da potvrdi Ugovor o osnivanju Udru`enja potpisan u prvoj polovini 1958. godine sa obrazlo`enjem da se iz rada Udru`enja moraju izbaciti stru~ni zadaci. broj 49. Prvi poku{aj da se ovo pitanje re{i propao je 1958. godine. AB. Drugom prilikom on je insistirao na tome da se odnosi sa Komorom ra{~iste i da se bez Zajednice ne mo`e ni{ta uvoziti.. Zapisnici sa sastanka Plenuma.

Nije bilo ni priru~nika za ma{ine. vr{alica. inventarni broj 18. 28.13 Sporovi oko pitanja uvoza i podele ve{ta~kog |ubriva Jedna od najzanimljivijih. 7.. sulfat) itd. 10. 5. 1957. 14. 1957. 1960. 1957. pa se sada postavilo pitanje da li se to mo`e prihvatiti kao praksa ubudu}e. 1959. 7. Zapisnici sa sastanka Plenuma. avgusta 1957.. godine jedna delegacija obi{la Ma|arsku. Zapisnici sa sastanka Plenuma. broj 369. U prvom delu sednice iskrslo je pitanje ispravnosti postupka u kome je licitacijom izvr{eno odre|ivanje uvoznika za ve{ta~ka |ubriva. neke od ma{ina vi|enih u Ma|arskoj ra|ene su po sovjetskoj licenci i mogle bi biti jeftinije od istih ma{ina izra|enih u SSSR-u. a da u SSSR-u nigde nisu mogli da nai|u na opremljenu radionicu. broj 369. Naime. 1960. i 29. 6. Poslovno udru`enje. 2. 7. traktora.. 24..12 Materijali sa sastanaka rukovode}ih tela Zajednice mogu poslu`iti i kao izvor za stanje mehanizacije tada{nje jugoslovenske poljoprivrede. 12. ali „daleko je od onoga {to mi tra`imo”. u SSSR-u je pregledano oko 60 ma{ina imaju}i u vidu ~injenicu da je prvenstveno bilo neophodno kompletirati traktore koji su uvo`eni iz ove zemlje.. godine. 2. godine).. SSSR i Rumuniju. 2. jula 1957.S. 1957. i 1959. Iz izve{taja koji je Plenumu Zajednice podneo Ljuba Miladinovi} treba izdvojiti da su od onoga {to je vi|eno u Ma|arskoj od interesa za Jugoslaviju mogli biti plugovi za peskovite terene. aparata za primenu hemije u poljoprivredi (zapra{iva~i). 1960. 18. Poslovno udru`enje. Zapisnici sa sastanka Izvr{nog odbora. 7. 1960. samoveza~ica.. 1960. inventarni broj 18. 2. Bilo je i slu~ajeva da su pojedini uvoznici svoje nezadovoljstvo rezultatima ili principima licitacije iskazivali i napu{tanjem sastanka (na primer. 5. Tako se mo`e primetiti da je u drugoj polovini pedesetih godina jugoslovenskoj poljoprivredi nedostajalo i tanjira~a. „Hempro” je napustio sastanak Komisije za hemizaciju 12. kultivatora.. 29. 5. 1. 173 . sejalica. 1960. 16. inventarni broj 21. 5. 1960. 1957.. 1957. inventarni broj 20. Zapisnici sa sastanka Komisije za hemizaciju. 7. 7. 1960. AB. lju{tilnici i ma{ine za pranje repe. 1960. pa se insistiralo na tome da se traktoristi obu~e da rukuju sa ma{inama. 1957. 28. Za opremu u ma{inskim traktorskim stanicama u SSSR-u re~eno je da je bolja nego u Rumuniji i Ma|arskoj. 12. Problem je nastao zbog toga {to je odre|ena koli~ina |ubriva ponu|ena i nabavljena ispod kartelne cene. Isto. AB. Tako je tokom 1957.. 11. 2. 8.. 29. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. rastura~a ve{ta~kog |ubriva. Poslovno udru`enje. [to se ti~e servisnih radionica zaklju~eno je da ono {to je vi|eno u Ma|arskoj i Rumuniji nije bilo interesantno za Jugoslaviju. naj`u~nijih i pomalo kontroverznih sednica Plenuma Zajednice odr`ana je 7. Dimitrije Popovi} („Zmaj”) tvrdio je da njegovo preduze}e nije davalo ma{ine dok kupac ne po{alje kadrove koji su svr{ili kurs za rukovanje njima.11 Zajednica je slala i svoje delegacije u inostranstvo koje su prou~avale tamo{nje ma{ine koje bi mogle biti od interesa za Jugoslaviju. Zajedinica je 11 12 13 AB. 1957–1962. 1957. Zanimljivo je da je ova delegacija odustala od nekih ma{ina vi|enih u ovim zemljama zato {to su bile lo{eg kvaliteta (na njima je bilo lomova).

a Ku~an poslovnog saveza Hrvatske ~iji je uvoznik bio upravo „Poljoinvest”. Predsednik Ercegovac zalagao se da se procentualno prema potrebama saveza deli prvo doma}a proizvodnja. spor je. ako se ovakav postupak prihvati kao praksa. Zapisnici sa sastanka Plenuma. treba to ~uvati”. a osporavali ga predstavnici Slovenije (Turk i @ika Janovec).. Poslovno udru`enje. Predsednik Ercegovac poku{ao je da razjasni situaciju stavom da ako se Zajednica dogovori koji }e savezi obra|ivati strane proizvo|a~e. Kona~no. u osnovi. inventarni broj 18. 1957. Da~i} je dodavao da bi u interesu Jugoslavije bilo da se „taj kanal ne ~a~ka. 8. jer je Da~i} bio predstavnik „Poljoinvesta”. Koliko iz vrlo konfuzne rasprave mo`emo razlu~iti. I to je jedan ekonomski efekat radi koga je vredno }utati”.14 Na sednici od 7. onda je to njegova zasluga i takav slu~aj se mo`e prihvatiti.. Ako budemo tu stvar ~a~kali taj }e kanal da se prekine. proizvo|a~e u svetu. od tih proizvo|a~a se ne sme usvajati poseban aran`man na tajnoj osnovi. trebalo je raspraviti i pitanje podele ve{ta~kog |ubriva na republike. nastao oko toga kom }e poslovnom savezu pripasti uvozni~ka mar`a.000 tona). trebalo je podeliti ve{ta~ko |ubrivo dobijeno na tri na~ina: uvozom preko Zajednice.. mo`e da se desi da se „neko dogovori sa liferantom da on ne dolazi nego da da Zajednici jednu cenu a drugu cenu posebno na{em uvozniku” {to bi zna~ilo da „pregovaramo na dva smisla da jednu cenu tra`i za zajednicu a drugu za sebe”. Predstavnik Makedonije Ikonomovski tako|e se protivio da ovakav na~in rada bude usvojen kao princip za ubudu}e. Taj neko bio je zagreba~ki „Poljoinvest”. ali ne i ako se „obra|uje producent” za koga zna Zajednica. Principi po kojima je podelu trebalo izvr{iti nisu izgleda bili najjasniji ni samim ~lanovima ovog tela. Ja vam izjavljujem da to treba ~uvati. zaklju~eno je da se ovakav postupak „re{ava od slu~aja do slu~aja”.. 1957. i drugovi.. Potpuno je prirodno {to su ovakav postupak branili Ku~an i Da~i}. tj. ali ako neko preduze}e mimo toga na|e drugi izvor („pitaj boga gde”). 7. Drugi predlog je bio da Slovenija.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. a znate da njih to poga|a. jer znate da sve firme imaju ovde svoje predstavnike i zastupnike. a da bi odluka bila kona~no izglasana bilo je potrebno sprovesti ~ak tri poku{aja glasanja. Ovaj postupak branili su predstavnici Hrvatske (Ku~an i Ra{a Da~i}). Turk je upozoravao da „ne sme takva praksa da bude!”. Naime. 174 . avgusta 1957. uvozom mimo Zajednice („Kemikalija”) i doma}om proizvodnjom. potom uvoz „Kemikalije” i na kraju koli~ine koje uvozi Zajednica (60. ali se pojavio problem {to je neko od njih na{ao „vezu” i dao ponudu za 1% povoljniju od drugih ponuda i to sa svom mogu}om konspiracijom.. Ku~an je upozoravao da je posao dobijen povoljnije uz uslov da „ostane u konspiraciji.. odre|ivala uvoznike koji }e „obra|ivati” strana tr`i{ta. a Janovec da. Diskusija je bila toliko konfuzna da je predsednik Ercegovac morao ~ak pet puta da daje obrazlo`enja ne samo podnetih predloga ve} i principa uvoza i podele |ubriva. da kartel to ne dozna. Koliko je potencirana konspiracija celog posla pokazuju nastupi Ku~ana i Da~i}a. BiH i Makedonija svu koli~inu 14 AB.

a Ikonomovski odgovara da ho}e da diskutuje tako da ga svi ~lanovi plenuma vide raspasanog). ovo nije sastanak plenuma Zajednice. koji se uporno zalagao da Makedonija. Ercegovac: Mogu da ti oduzmem re~.S. a re~ je uzeo sekretar Bo`a Stojanovi} koji je uspeo da raspravu vrati temi koja je bila na dnevnom redu. Ina~e. ja }u je prekinuti i ja mogu da idem odavde. Ikonomovski: Ako je tako onda ja mogu i da idem napolje.. dok bi prema druga dva predloga mar`u ubrali samo savezi Makedonije. jer one ionako dobijaju male koli~ine |ubriva. glasanja usvojen je prvi predlog i to sa ~etiri glasa za. sukob je imao slede}i tok: Predsednik L. Ovo je va{ar. A sad se tu prepiremo ko }e pobrati mar`u za 10.. BiH i (prema drugom predlogu) Slovenije. bio je predstavnik Makedonije Ikonomovski. Predsednik L. podignutim glasom). dva uzdr`ana i jedan protiv. Predsednik L. Ercegovac: Prekidam diskusiju. Prilikom.. koji je potekao od Ercegovca. jer ja rukovodim sastankom.. 7. Tok rasprave o ovom pitanju dobio je i li~ni karakter i obele`en je sukobom predsednika Ercegovca i predstavnika Poslovnog saveza Makedonije Ikonomovskog.. Poslovno udru`enje. 175 . nema{ ti pravo da mi uskra}uje{ re~. 1957. Onda idem ja napolje. Najodlu~niji protivnik prvog predloga. iz svojih kvota dobiju iz uvoza Zajednice. neka Ikonomovski vodi sastanak. Ako smatra{ da treba da prekinem diskusiju. Su{tinska razlika izme|u ovih predloga le`ala je u tome. ovako se ne mo`e raditi. a tre}i predlog je bio da svoje kvote isklju~ivo iz uvoza podmire BiH i Makedonija. Ercegovac: Ne. (Ikonomovski ustaje da govori.15 15 Prema stenografskim bele{kama u jednom trenutku kada je Ercegovac posle izlaganja Ikonomovskog poku{ao da prekine dalju diskusiju. (Ercegovac se vra}a na svoje mesto). 8. inventarni broj 18. dok bi ostali podmirili potrebe iz ostatka. Ikonomovski: Ja }u voditi sastanak onda kad me plenum za to ovlasti. Na {ta mi ovde li~imo? (Ercegovac polazi prema izlazu). ovo nije ni{ta drugo nego jedan va{ar. (Obra}a se Ikonomovskom). sve vi{e dolazim do uverenja da }emo mi ostati bez |ubriva. Ja u ovakvoj situaciji ne mogu da rukovodim sastankom. Ercegovac: Prekidam diskusiju. Zapisnici sa sastanka Plenuma.000 tona sva tri saveza zajedno) i da zato njih treba da podmire iz uvoza. BiH i Slovenija svoje potrebe podmire isklju~ivo iz uvoza preko Zajednice. Predsednik L. Nema{ re~... Predsednik L. Ovde je ovaj vi{e li~ni nego bilo kakav drugi sukob zavr{en.000 tona!” AB. Izvinite. ja ne mogu ovako da radim. Ikonomovski: Ho}u da govorim. svi dobili i uvozni~ku mar`u srazmerno dobijenim koli~inama. Ikonomovski: (Obra}a se Ercegovcu): Nisi u pravu. mada su ina~e dotle svi ~lanovi plenuma diskutovali sede}i. Ercegovac: (Ustaje uzbu|en. Ja sam ~lan plenuma. Ne mo`e{ ti meni da oduzme{ re~. Jer. (^ini pokret kao da }e da ode prema izlazu). Ercegovac ga pita zbog ~ega ustaje. {to bi u slu~aju primene prvog predloga po kome koli~ine koje uvozi Zajednica dele svi proporcionalno svojim kvotama. L. Ikonomovski: Ne}u tako da odstupim. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. Poslednja dva predloga polazila su od stava da ovi savezi trebuju najmanje koli~ine (oko 12. Iz ove veoma `ive diskusije izdvajamo jo{ dve opaske Pe~ara: „Kad slu{am ove i ovakve diskusije. 1957.

Da bi se ciljevi ostvarili. a u Vojvodini 176 . U ovoj diskusiji i drugi predstavnik Vojvodine Janovac optu`ivao je predstavnike Srbije da su tra`ili isuvi{e velike koli~ine i tvrdio da }e Srbija „blagodare}i okolnosti da }e dobiti ove godine velike koli~ine |ubriva” biti u situaciji da ga lageruje preko zime. Srbiju je optu`io da je svoje koli~ine |ubriva podizala „gigantskim koracima”. To je jasno iskazao re~ima da |ubrivo treba upotrebiti tamo gde }e biti bolje iskori{}eno.000 tona vi{e. Tako je Ikonomovski tra`io za Makedoniju 1–2. ~lanovi Zajednice ponekad nisu mogli da se usaglase oko toga koliko je u~e{}e odre|ene republike u ukupnoj poljoprivredi Jugoslavije i koje bi koli~ine |ubriva trebalo da dobije. Njima se suprotstavio predsednik Zajednice Ercegovac.000 superfosfata umesto 6. pribegavalo se ~ak i izno{enju neta~nih podataka. pa onda prodaju |ubrivo van svoje teritorije. {to je naravno Vojvodina mogla da ostvari vi{e nego bilo koji drugi deo zemlje. postoje samo zahtevi pojedinih republika i Vojvodine za {to ve}im koli~inama. U ovakvim diskusijama te{ko je bilo na}i nekoga ko je u startu bio zadovoljan ponu|enim koli~inama. Makedonija 61 kg/ha. I pored brojnih statistika iz tog vremena. a sa njima i `elja da se sve vr{i strogo po republi~kim kvotama pokazuje i te`nja da se doma}i proizvo|a~i |ubriva nateraju da ga prodaju samo na svojoj teritoriji. On je tra`io i da se o{tro ka`njavaju savezi koji prijave ve}e koli~ine od svojih potreba. Ku~an je ispred Hrvatske tra`io ve}e koli~ine argumentuju}i to ve}im povr{inama od onih koje su do tada imali. Kada su izneti republi~ki i pokrajinski zahtevi za |ubrivom (superfosfat) na sednici od 7.000 tona Tomasa i 7. Turk je za Sloveniju tra`io 16. koji je istovremeno bio i predstavnik Srbije.000 tona |ubriva u Srbiji i uzvratio Stojkovi}u podse}anjem da se hleb proizvodi i u Srbiji i Sloveniji i da nije samo Vojvodina `itorodna. a istovremeno zaklju~ivala ugovore o njegovoj prodaji sa savezima u Subotici i Novom Sadu. avgusta 1957. Iz nje se mo`e videti velika podeljenost i te`nja svake republike da za sebe obezbedi {to ve}e koli~ine. Odgovorio je optu`bom da se upravo Vojvodina bavila preprodajom |ubriva. pa ~ak i na ra~un nekog drugog dela zemlje. Vojvodina 227. Koliko su republi~ki partikularizmi bili jaki.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Tvrdio je da vojvo|anska preduze}a imaju ugovore o prodaji 60. uglavnom je svako iznosio argumentaciju one vrste koja je njegovoj republici ili pokrajini odgovarala. „tamo gde se radi o proizvodnji hleba. BiH 84. U ovim diskusijama Jugoslavije kao jedinstvene zemlje skoro i da nema. a isti zahtev za Vojvodinu njen predstavnik Jovan Stojkovi} pravdao je rezolucijom Narodne skup{tine u kojoj je tra`ena ve}a proizvodnja.000 tona koliko mu je nu|eno. Hrvatska 155. U ovakvim diskusijama kori{}eni su najrazli~itiji argumenti. a doma}e iz Vojvodine u Hrvatsku. Rekao je i da su u Srbiji i na Kosmetu u obzir uzeli samo povr{ine pod p{enicom. godine ispostavilo se da Srbija tra`i 102. nema ni Srbije kao jedinstvene republike. Slovenija 254. a ne gde se radi o livadama”. kako ne bi uvozno |ubrivo i{lo iz Rijeke u Vojvodinu. Ova sednica je zanimljiva i za razumevanje na~ina podele |ubriva po republi~kim kvotama.

8. superfosfata i Tomasovog bra{na.. a BiH 1.16 Ina~e. pojava da se |ubrivo sa teritorije jedne republike prodaje na teritoriji druge. pa je tako neka druga republika ostala bez |ubriva. problem je bio u tome {to je bilo nemogu}e utvrditi ne samo po kom }e se kriterijumu vr{iti podela.000. postavilo se pitanje kako to obezbediti u situaciji kada su. 1957. „Hempro” i „Zorka” izvan Zajednice i kako ih naterati da daju ta~ne podatke o svojim zalihama. a ne i stenogram. ve} i kolike su orani~ne povr{ine po republikama i u Jugoslaviji. pa je uzvratio stavom da „gde su uslovi za kori{}enje |ubriva bolji tamo treba |ubrivo davati” i predlo`io je da se kontingent |ubriva za Srbiju smanji. Tom prilikom deljene su koli~ine kalkamona. tj. a ako to ne uradi i lageruje ih preko zime. sa koje je na`alost prona|en samo zapisnik. 1957. Srbija se odrekla 3. avgusta bila je samo logi~an nastavak sednice Komisije za hemizaciju odr`ane 23. Tra`e}i da se kona~no utvrdi „klju~”. Zapisnici sa sastanka Plenuma. 7.S. Koliko se insistiralo na republi~kim kvotama pokazuje i zahtev Ercegovca da se stane na princip da nijedan kilogram ne ode sa teritorije jednog saveza na teritoriju drugog i da se oni savezi koji bi to uradili kazne sa 50. Naime. inventarni broj 18. [to se ti~e ka`njavanja. Slovenija 2... Koliko je bilo te{ko 16 AB.000 tona |ubriva (superfosfat) u korist Vojvodine. Poslovno udru`enje.000. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. da se protiv nje preduzmu sankcije. re{eno je da ona republika koja bi imala ve}e koli~ine stavi vi{ak na raspolaganje Zajednici. Stojkovi} mu nije ostao du`an. ova rasprava je zaklju~ena tako {to su se tri saveza odrekla dela svojih koli~ina da bi podmirili potrebe Vojvodine.000 dinara po vagonu i isklju~enjem iz Zajednice („treba uvesti {to stro`ije sankcije protiv takvih saveza”). Kao i obi~no. na primer. a da se na ra~un Srbije pove}a koli~ina za Vojvodinu i Hrvatsku.. opisana sednica od 7. jula 1957. Ra{a Da~i} (Hrvatska) bio je jo{ rigorozniji i predlagao da se osim ove kazne poslovni savez koji bi bio odgovoran za „{etnju” |ubriva kazni i tako {to }e snositi svu {tetu koju je napravio time {to je uzeo ve}e koli~ine od onih koje je mogao da plasira. Me|utim. i pod drugim `itaricama. Tra`io je i uvo|enje krivi~ne odgovornosti. Kada su se nekako usaglasili oko toga da se ne sme dozvoliti „{etnja” |ubriva. godine. Kona~no. 177 . a mo`e se re}i i neozbiljnosti njegovih ~lanova. uveravao je da je samo on doneo originalna trebovanja od svog saveza. Ovoj diskusiji na relaciji Srbija–Vojvodina treba dodati stav Panjeka da ne vidi razloga za pove}anje koli~ina Vojvodini. Ercegovac je smatrao da se to mo`e uraditi preko Poljoprivredne komore i SIV-a.. Mo`da je najbolja ilustracija poku{aja predstavnika pojedinih republika da na sve na~ine pove}aju koli~ine za sebe re~enica predstavnika BiH (Tufo) koji se nekako dr`ao sve vreme po strani. Ikonomovski je na to rekao da }e sve to ostati mrtvo slovo na papiru i da je Vojvodina sama u stanju da sve koli~ine |ubriva „proguta”. a da drugi govore o op{tim ciframa. i taj zapisnik je dovoljna ilustracija nemo}i ovog tela koje je trebalo da ima stru~an karakter.

878. Komisija je zavr{ila svoj rad bez ikakvog re{enja. 178 .TOKOVI ISTORIJE 3/2006. dve tre}ine ovih podataka naknadno je dopisano rukom. 1957–1962. Predstavnik Makedonije (Lazar ^ernikovski. sastav zemlj{ta. rasprava od 7. Poslovni savez Slovenije) predlagao je da „klju~” za podelu bude ranija potro{nja.. ~as 1. kulture koje se gaje i orani~ne povr{ine. inventarni broj 21.000 ha. ostaje velika zapitanost ko je u ovoj pri~i bio toliko neozbiljan da su se podaci razlikovali skoro dvostruko? Bilo kako bilo. Iz kalkulacija koje je pravila Komisija moglo bi se zaklju~iti da su ukupne povr{ine u Jugoslaviji izra~unavane ~as na 1. ali da se u obzir uzmu i dotada{nja potro{nja. Iza njegove tvrdnje da povr{ine oranica u Makedoniji iznose 173. ve} i dotada{nja potro{nja. Da bi konfuzija bila potpuna. a postojalo je ~ak pet varijanti u~e{}a republika u ukupnim povr{inama Jugoslavije. jer dok su svi ostali prihvatili da su to samo povr{ine pod strnim `itom. i on je bio za podelu prema orani~nim povr{inama uz odstupanja prema va`nosti rejona. Evo koje su razloge navodili ~lanovi Komisije za svoje nepristajanje na predlo`ene podele. ali da se u obzir uzmu i dotada{nja potro{nja i va`nost pojedinih rejona. a Tomasovog bra{na 27 kg/ha. godine.. Konfuzija je bila tolika da se u zapisnicima nalazi ~ak {est kolona sa povr{inama u hektarima i procentualnim u~e{}em po republikama. a ne 97.832. Dakle. zadovoljiti svaki deo zemlje pokazuje i to {to su oni koji su poku{avali da izvr{e podelu sabiranjem republi~kih procentualnih u~e{}a u ukupnoj koli~ini dobijali ~ak i 107%! Iz ovih materijala nemogu}e je odgonetnuti ni kolike su u tom trenutku bile orani~ne povr{ine u Jugoslaviji.000 ha. Zapisnici sa sastanaka Komisije za hemizaciju. avgusta imala je svoj nastavak na sednici Plenuma Zajednice odr`anoj 20. Zanimljivo je da nije bilo slaganja ni oko toga {ta se podrazumeva pod orani~nim povr{inama. Jedino {to je sigurno to je da je klju~ za podelu kalkamona iznosio 57 kg/ha. u ~emu su one naravno prednja~ile. a ~as 1.800. avgusta 1957. dotle je predstavnik Slovenije predlagao da u obzir treba uzeti i povr{ine pod drugim kulturama. Hrvatska i Vojvodina zahtevale da se pri deobi |ubriva u obzir uzmu ne samo predvi|ene povr{ine za jesenju setvu..000 koliko je glasio podatak iz predlo`ene podele.000 ha za jesenju setvu. godine. Predstavnik Slovenije (Viljem Liko{ek. Predstavnik Vojvodine (Radovanov) bio je za podelu prema orani~nim povr{inama. razli~iti interesi republika i pokrajine Vojvodine jasno su do{li do izra`aja i u ~injenici da su Slovenija. Predstavnik Hrvatske (Ga`i} Franjo) tako|e je bio za to da se za „klju~” uzmu povr{ine za jesenju setvu. na ve} opisani na~in. superfosata 100 kg/ha. „Agrosnabditel” Skoplje) nije `eleo da se slo`i sa iskazanim povr{inama oranica tvrde}i da su podaci neta~ni. Poslovno udru`enje.000 ha.17 Sa druge strane. pa je otuda o ovim pitanjima dve sedmice kasnije raspravljao i Plenum Zajednice. Tada je predstavnik Makedonije Nikola Todorov (zamenjivao Ikonomovskog) bezuspe{no poku{a17 AB. odnosno va`nost rejona. Predstavnik Poslovnog saveza Srbije tra`io je da „klju~” za podelu budu orani~ne povr{ine za jesenju setvu 1957.

8. jer se radi o poslovnoj stvari.. „Ja sam protiv socijale. {to je Ku~an priznao re~ima da je to sada stornirano. Hemijska industrija „Zorka” Subotica imala je nedostatak sumporne kiseline. Ovakav postupak pravdao je time da je na taj na~in u{te|eno 7.500 dolara. ja sam protiv toga da se mi udru`ujemo u cilju nekog apsolutnog izjedna~enja u svemu. Tako je Ratko Savi} optu`io Ku~ana da je [tefan Vajs („Poljoinvest” Zagreb) nudio Bosni i Hercegovini 11. pokazuje i to {to je nekoliko ~lanova Plenuma (Savi} Ratko. Naime. a da u isto vreme delujemo van zakona tr`i{ta gde se razvija borba za najpovoljnije uslove”. decembra 1957. 179 . vao da doka`e da je odluka sa prethodnog plenuma o raspodeli |ubriva neva`e}a. Ercegovac. ali iz isto~nih zemalja nije mogla da nabavi dovoljne koli~ine kiseline.000 tona.000 tona. ali kod banke nisu mogli da dobiju lire za dinare. pojave da jedna republika po dobijanju svojih kvota prodaje |ubrivo van svoje teritorije. Plenum Zajednice re{io je da vr{i pritisak na Poljoprivrednu komoru i SIV da se sa kruga industrije obezbede sredstva za kupovinu sumporne kiseline u inostranstvu ili da se taj posao obavi kreditnim aran`manom.000 tona superfosfata koje je trebalo da proizvede doma}a industrija. a Metalur{ko-hemi~na industrija Celje imala je problema sa nedostatkom elektri~ne energije. Ostatak su `eleli da nabave na Zapadu {to je zna~ilo u Italiji. „Zorka” 18 AB. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. 1957. tj.S.. 20. kada je izvr{ena podela 235. 1957. ispostavilo se da doma}a preduze}a ne}e biti u stanju da proizvedu navedenu koli~inu. Dodao je da se u ovim pitanjima ne mo`e primenjivati „bratstvo i jedinstvo”. Plenum je re{io da se na ra~un kontingenta ve{ta~kih |ubriva iz inostranstva uveze sumporna kiselina za „Zorku” kako bi ona mogla da nesmetano nastavi sa proizvodnjom. Ako se to ne postigne u roku od nekoliko dana.. Oskar Ku~an se ponovo morao vratiti na pitanje nabavke |ubriva ispod kartelne cene. Njegova diskusija zanimljiva je i po tome {to je dao svoje tuma~enje „bratstva i jedinstva”. Ova sednica je va`na i po tome {to je na njoj na neki na~in priznato postojanje „{etanja” |ubriva. Zapisnici sa sastanka Plenuma.. Poslovno udru`enje. godine morao je da raspravlja o nekoliko pitanja vezanih za podelu ve{ta~kog |ubriva. pa je ukupni podba~aj iznosio 45. Naime.18 Plenum Zajednice odr`an 17. „Zorka” je zato kupila devizna sredstva za uvoz sumporne kiseline. inventarni broj 18. Koliko se vodilo ra~una o republi~kim kvotama pokazuje problem koji je nastao kada je trebalo distribuirati koli~ine fosfornog |ubriva doma}e industrije (re~ je o jugoslovenskim proizvo|a~ima fosfornih |ubriva – „Zorka” [abac i Subotica i ”Metalur{ko-hemi~na industrija Celje). Bo`o Stojanovi}) predlagalo da se sa ovim problemima ide direktno u SIV i da sa njima treba upoznati „sve rukovodioce FNRJ”. Koliko su se ~lanovi Zajednice ose}ali o{te}enim i pogo|enim ~injenicom da dr`ava ne posve}uje dovoljno pa`nje problemima hemizacije poljoprivrede i da imaju toliko mnogo problema da obezbede ~ak i normalnu proizvodnju doma}e industrije.. pa da budemo svi jednaki radi neke familijarne sloge. Prvi problem postojao je na relaciji Poslovni savez Srbije – „Zorka” Subotica.

Tek je ovo smanjenje pogodilo apetite svih delova zemlje i postavilo pitanje po kom kriterijumu izvr{iti kresanje ranije predvi|enih koli~ina. nikada nije bilo dovoljno. Ovo je jedan od retkih primera da se u ovim izvorima neko setio postojanja celovitosti dr`ave.000 tona manje. ali je svako imao da doda pone{to. „Poljoprivreda”. Naj~e{}e pominjani predlog bio je da se kao primarni kriterijumi uzmu potrebe socijalisti~kog sektora. oktobra i Plenum Zajednice tri dana kasnije. Pri tom. O ovoj temi raspravljali su bezuspe{no i Komisija za mehanizaciju 25. Ona je trebalo da zaklju~i ugovore o isporuci fosfornih |ubriva Sloveniji („Agrotehnika”) i Hrvatskoj („Poljoinvest”). Me|utim. a koja je pri tom `elela da modernizuje svoju poljoprivrednu proizvodnju izme|u ostalog i pove}anom hemizacijom. a pri tom ne o{tetiti nikoga ili bar ne u~initi da se neko ose}a o{te}enim. O me|urepublil~kim problemima govori i problem koji se istom prilikom pojavio sa Industrijom Celje. Tako je u decembru 1957. jer Industrija Celje „ne `eli da ~uje za bilo kakvu raspodelu Zajednice”. industrijskog bilja. Ni kasnija telefonska urgiranja iz Zajednice na adresu „Agrotehnike” nisu davala rezultata. pa je trebalo podeliti 1. ali je planirana nabavka {to iz inostranstva {to od doma}e industrije od oko 1. godine trebalo raspraviti i problem smanjenja predvi|enih koli~ina |ubriva. Na~elno se sa ovim predlogom slagao Mau180 . odgovoreno je da se takva klauzula ne mo`e staviti u ugovor sa ovim preduze}ima. Kada je trebalo na}i dogovor oko kriterijuma na osnovu kojih podeliti ove smanjene koli~ine. Poslovnom savezu Hrvatske ostalo je da se u pisanoj formi `ali Zajednici.8 miliona tona. koje je doma}a industrija mogla da proizvede ili za ~iju su kupovinu u inostranstvu bile obezbe|ene devize. na videlo su iza{le sve razlike koje su po obi~aju poticale iz `elje svake republike da forsira kriterijume koji }e najvi{e zadovoljiti njene zahteve. Kada je napravljena raspodela ovih koli~ina na republike i Vojvodinu. ovih 15. Kada je od „Zorke” tra`eno da garantuje da }e ove koli~ine navedena preduze}a distribuirati na teritoriji Srbije.2 miliona tona.000 isporu~ivala je preko drugih preduze}a („Nova brazda”.4 miliona tona. tj.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Dodu{e. ispostavilo se da se ne mo`e ni toliko nabaviti. je savezu Srbije isporu~ila 15. godine. republi~ke `elje su dosezale do ukupno preko 2. „Tehnohemija”. Naime. sa koliko se moglo ra~unati. jer bi to naru{avalo princip slobodne trgovine na teritoriji cele Jugoslavije. Na kraju krajeva. kooperacije. {to je ostavilo Hrvatsku bez kvotama predvi|enih koli~ina. „Hempro”) i preko sreskog saveza [abac. a i to bi u uslovima federalizacije poljoprivrede bio ~ak i politi~ki problem. italijanskih sorti p{enice i hibridnog kukuruza. i ovako smanjene koli~ine bile su ~etiri puta ve}e od onih iz 1956. svu koli~inu uzela je za sebe ljubljanska „Agrotehnika”. Jasno je koliko je u takvoj situaciji bilo te{ko podeliti ove koli~ine koje su bile drasti~no manje od potreba i `elja. |ubriva koje im je stajalo na raspolaganju. ali je sve vreme morala da vodi ra~una o interesima pojedinih republika. ne treba se ~uditi svim navedenim problemima u zemlji koja nije imala tradiciju upotrebe ve{ta~kih |ubriva u adekvatnoj meri.

predlo`io novu podelu po republikama na bazi smanjenih koli~ina. Prema podacima Komisije za hemizaciju. odmah je iskrsao problem Srbije. do}i do „politi~kog momenta”. fond 142. „Mislim da se ne bi smelo dogoditi da ona republika koja je do sada najvi{e tro{ila. kao i obi~no. Radoj~in je dao novi predlog koji je opet polazio od toga da prvenstveno za{titi interese Vojvodine. Makedonija 2. razlike u potro{nji ve{ta~kog |ubriva po jednom hektaru u razli~itim republikama bile su zaista zapanjuju}e. posebno kada je u pitanju njihova ranija potro{nja |ubriva. kao sekretar zadu`en za hemizaciju. Dakle. Slovenija 2. Kada je Lazar Sto{i}. jedna re~enica iz njegovog izlaganja otkriva koliko je odsustvo kulture upotrebe |ubriva u Makedoniji bilo prepreka i njemu samom u nastojanjima da se izbori za {to ve}e koli~ine za svoju republiku. Stavove Slovenije izneo je Anton 19 20 O fenomenu razli~ite upotrebe |ubriva u razli~itim krajevima zemlje govorio je i Milun Ivanovi}. godine.2 puta (Vojvodini 5. BiH 26. 25. 181 .24 puta) u odnosu na 1956. fascikla 61.7. ako ne bude dovoljno |ubriva za vinogradarstvo Istre. Kada se taj predlog nije dopao drugima. godine. To zna~i da je Vojvodina tro{ila oko 38 puta vi{e |ubriva od Crne Gore ili pet puta vi{e od ostatka Srbije.. Naime. Makedonija 42. Hrvatska 114. Jugoslavija 1918–1988. pre svega Maga{i}u. godine ve{ta~kog |ubriva ovim redom: Vojvodina 268.20 Zato je predstavnicima razvijenijih delova zemlje (pre svih Vojvodina i Hrvatska) upravo ve}a potro{nja |ubriva uvek bila argument da i za ubudu}e tra`e ve}e koli~ine. Argument protiv koli~ina koje je trebalo da dobije Srbija bio je da su Srbiji bez Vojvodine koli~ine pove}ane 8. Crna Gora 7 kg/ha.”19 Ina~e. a mi smo stalno tro{ili vi{e gnojiva. str. BiH i Crna Gora 4. a negde je njegovo kori{}enje postalo navika. SSRN. do|e u polo`aj da ne}e mo}i zadovoljiti potrebe.. Slovenija 114.” Posebno je potencirao da je Istra tro{ila mnogo |ubriva i da }e. iz Hrvatske je dolazio zahtev da se uzmu u obzir i specifi~nosti pojedinih rejona. no na{i proizvo|a~i nisu sposobni da shvate potrebu tih gnojiva. Negde ga tek uvodimo. jer je imala slabu kooperaciju. ali je potencirao ~injenicu da je Hrvatska tro{ila najvi{e |ubriva na socijalisti~kom sektoru.. jer su Vajs i Maga{i} (Hrvatska) smatrali da je Srbija mnogo dobila. 226. godinu. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza.S. Statistika ka`e da su jugoslovenske republike i Vojvodina tro{ile 1958. Tada je rekao: „Mi po~ev od Maribora do \ev|elije imamo sasvim razli~ite uslove za plasman ve{ta~kog |ubriva. ricije Maga{i} (Hrvatska). pove}anje kod ostalih republika iznosilo bi: Hrvatska 2. Srbija bez pokrajina 48.9 puta. a da se ono {to ostane (a to bi otprilike bilo ni{ta) podeli proporcionalno podnetim zahtevima na privatni sektor poljoprivrede. koji je tvrdio da u tom slu~aju Slovenija ne bi bila zadovoljena.” ASCG. predlo`io je da se za bazu nove podele uzme proizvodnja iz 1957. pomo}nik sekretara za poljoprivredu SIV-a na konferenciji za {tampu jula 1958.4. a celoj Srbiji 6... Ipak. „Makedonija ima tako|e znatno ve}e potrebe u |ubrivima.27. 1958. 7.2. Ovo pove}anje za Srbiju nikako nije bilo jasno Ikonomovskom. Predlog novog principa podele dao je i Milo{ Radoj~in (Vojvodina) koji je predlo`io da se prvo uzmu u obzir potrebe socijalisti~kog sektora i kooperacije.

a kao {to je to drug Ikonomovski rekao da treba pomo}i Makedoniji”. 1957.000. a Maga{i}u je odgovorio da je Slovenija u poslednje vreme na~inila velike pomake u kooperaciji.. Kao po pravilu. Sli~an stav izneo je i predstavnik Poljoprivredne komore iz Skoplja (Koladanov) podse}aju}i na zna~aj proizvodnje duvana i vinogradarstva u svojoj republici. 3. Iz diskusije se vidi da je pred Srbiju i Hrvatsku bio postavljen zahtev da se vi{ak |ubriva po{alje Vojvodini. Dodao je i da „razni socijalni elementi ne mogu igrati ulogu kod raspodele |ubriva. godine Vojvodina ostala bez dovoljnih koli~ina |ubriva. a Makedonija je imala ~ime da se pohvali po tom pitanju (duvan).400. ali izgleda da taj zahtev nije nai{ao na veliki odziv. kad zajednica ne}e da interveni{e. ve} je odlu~eno da se stvori Komisija koja bi naknadno poku{ala da izvr{i novu podelu na bazi 1. AB. ne ~udi {to je u prole}e 1958. a nije bilo ni jasno i pravilno utvr|enog sistema njegove podele..21 S obzirom na to da |ubriva sigurno nije bilo dovoljno da bi se zadovoljile potrebe svih delova zemlje. Odgovorio mu je Maga{i}. da se to re{i. a „mi smo |ubrivo trpali po {upama.. 1957. pa ~ak i po manastirskim {upama”. Poslovno udru`enje. Umesto re{enja ostalo je samo jadikovanje i pretnja vojvo|anskog predstavnika: „Ja se od danas ne smatram obaveznim da kupim nijedan kilogram od onih |ubriva koje su uvezene. Zapisnici sa sastanka Plenuma. 1958. Turk. Tada se ispostavilo da je uvoz podbacio i da jedno vreme nije radila ni doma}a industrija (baratalo se podatkom o sedam dana i o dva meseca prekida rada doma}e industrije).TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Poslovno udru`enje. {to i nije ~udo ako se zna da je njegova republika zahtevala 85. potenciraju}i time ponovo zna~aj Vojvodine. Diskusija je na kraju ostala bez re{enja. 10. Predstavnik Srbije Mileusni} imao je zanimljivo tuma~enje situacije koja je dovela do manjka |ubriva u Vojvodini. A ja }u intervenisati po liniji vlasti. koji je negirao princip tr`i{nih vi{kova. 1958. inventarni broj 18. 1957.”22 21 22 AB...000 tona. ali je po predlogu dobila 35. Isto.000 tona kupljenih od „Zorke”. Iznose}i problem Vojvodine Radoj~in je pitao: „Da li uop{te ubudu}e konkretno mi u Vojvodini treba da po{tujemo bilo kakvu odluku zajednice ili ne treba nego da radimo za svoj gro{ kako umemo i znamo”. broj 1920. jer nije bilo mesta za lagerovanje. isti~u}i va`nost izvoza. 25. Obja{njavao je da dva meseca ranije niko nije hteo da uzme nu|eno |ubrivo. Zapisnici sa sastanka Plenuma. Ni on nije bio zadovoljan onim {to je njegova republika dobila. 28. Radoj~in je potom indirektno tra`io da Srbija i Hrvatska odustanu od koli~ina koje su naru~ile kod „Zorke” kako bi se mogla snabdeti Vojvodina. mada je Ku~an uveravao da je iz Hrvatske predato „Agroservisu” iz Subotice skoro 5. najnezadovoljniji je bio Ikonomovski. 182 . koji je svoj raniji predlog dopunio stavom da treba uzeti u obzir gde se ostvaruju tr`i{ni vi{kovi. Nai{ao je na Maga{i}ev odgovor da „ono {to je podeljeno ne mo`e da se oduzme”.000 tona ve{ta~kih |ubriva. 12. 17.. Na zahtev da se pomogne Makedoniji koja ranije nije imala dugu tradiciju upotrebe |ubriva. dobio je odgovor od Radoj~ina. inventarni broj 18.

Grka vu~emo za nos. pa je posle odluke Upravnog odbora spor iznet pred Plenum.000 traktora.” Na bojazan da li }e „Hempro” to uspeti da uradi.. Dodao je i slede}e: „Mesec dana mi ve} odla`emo taj posao. Poslovno udru`enje. Time sam sve rekao. njegov predstavnik Vu~kovi} reagovao je re~ima: „Ako jedno preduze}e ima svoju samostalnost u poslovanju. ali tek kada ostali savezi ka`u da su plasirali svoje koli~ine. 6. 9. inventarni broj 18. godine nego {to su poslovni savezi ovih republika mogli da plasiraju. 1958.24 Sporovi oko pitanja uvoza i podele poljoprivrednih ma{ina Jugoslavija je posle rata neprekidno pove}avala broj poljoprivrednih ma{ina. Odlu~eno je da }e taj vi{ak primiti „Hempro”. Naime.800 tona amonsulfata. BiH i Makedonije na ve}e koli~ine amonsulfata za jesen 1958. 1958. ja ne znam za{to da drugi kukaju na njegovom grobu”... pa }e biti prinu|en da je lageruje iz godine u godinu. Upravni odbor Zajednice je poni{tio odluku Komercijalne komisije koja je odobrila „Poljoinvestu” kupovinu 600 tona sisal veziva iz Gr~ke. Zapisnici sa sastanka Plenuma. godine bilo 6.. mada tokom diskusije ton izlaganja Radoj~ina i Ercegovca nije bio naklonjen zahtevu „Poljoinvesta”. Jedan od takvih problema koji je Plenum Zajednice trebalo da re{i bio je i `alba Srbije. Umesto amonsulfata „Hempro” bi za ove tri republike uvezao amonnitrat. inventarni broj 18.S. Na osnovu odluke Komisije „Poljonvest” je zaklju~io ugovor. AB. 183 . Zajednica nije bila po{te|ena pritisaka jednog ili drugog poslovnog saveza koji bi se po nekom pitanju smatrao o{te}enim ili je prosto smatrao da su naru{eni njegovi interesi. s tim da }e amonsulfat plasirati doma}oj poljoprivredi ili industriji. O tome je Plenum raspravljao 9. 1958. da bi 23 24 AB. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza.. Zapisnici sa sastanka Plenuma.” Plenum je na kraju odobrio kupovinu.23 Ta~no pola godine kasnije usledio je pritisak iz Hrvatske („Poljoinvest”). Iz statisti~kih podataka se vidi da je 1951. Tada je Mileusni} ispred Poslovnog saveza Srbije tvrdio da Srbija ne mo`e da primi 7. Postojao je strah da poslovni savez Srbije ne}e mo}i da na svojoj teritoriji proda tu koli~inu. jer ta vrsta |ubriva sadr`i jaku dozu kiselosti i njegova upotreba bi bila {tetna.. U ime Bosne i Hercegovine iste stavove izneo je Franjo Hauptman („Poljooprema” Sarajevo). Koliko je na ovakvo re{enje bilo te{ko pristati. pa }e ga reeksportovati. Dodao je i da je njihova stvar kako }e sa nadle`nim organima urediti da dobiju dozvolu za reeksport.. tj. plasirati doma}oj industriji ili poljoprivredi uz prethodno odobrenje svakog poslovnog saveza. 9. 1958. 6.. 12. 1958. U ime „Poljoinvesta” Vajs je tra`io da Upravni odbor snosi posledice svoje odluke ako se pri njoj ostane. Poslovno udru`enje. pokazuje i suvoparan komentar Vajsa: „Drugovi iz Hrvatske ne tra`e liniju manjeg otpora. Iz Srbije su nudili da tu koli~inu prime pod uslovom da im neko garantuje da }e im pokriti gubitke ako |ubrivo ne prodaju ili da im se dozvoli plasman u drugim krajevima.

a do kraja perioda obra|enog u ovom radu (1958. Vojvodina 750. pa je odlu~eno da se nabavka poljoprivrednih ma{ina vr{i po principu snabdevanja republi~kih poslovnih saveza i to po principu „teritorijalnih potreba”. juna sednica stru~ne komisije za mehanizaciju. 184 . Te`e je bilo doneti odluku po pitanju principa nabavke ma{ina. Oko ovog predloga manje-vi{e nije bilo sporova. Procenti su tada izgledali ovako: Srbija 54. 5. tj. Problem koji se ovoga puta pojavio le`ao je u ~injenici da ~lanovi komisije nisu raspolagali ta~nim podacima o orani~nim povr{inama.25 Me|utim. Na sednici odr`anoj krajem maja 1957. se do sredine pedesetih taj broj pove}ao na 12. a 30% na ravnopravne delove.. AB.5%.000. pa je podela novih ma{ina izazivala polemike i sukobe me|u republi~kim i pokrajinskim poslovnim savezima. Sa ovim se slo`io Ku~an konkretizuju}i veli~inu premije na 15%. Tada je predstavnik Slovenije Turk izneo stav da najpovoljnijem ponu|a~u. Ovom prilikom odlu~eno je i da se na inostranim tr`i{tima nastupa jedinstveno s tim da svaki ~lan dobije odre|eni procenat uvoza prema potrebama republika. treba dati premiju. april 1957) raspravljano je o principima uvoza poljoprivrednih ma{ina. 1957. „Predla`e se osnivanje nove slu`be za opravku ma{ina”. ni ovako zna~ajno pove}an broj ma{ina nije zadovoljavao potrebe. Sa ovim predlogom nije se slo`io Ikonomovski. godine istaknut je princip podele prema `itorodnim rejonima. Poslovno udru`enje. BiH 8. Makedonija 9%. Sa ovim se „na~elno slo`io” i savez Makedonije s tim da bude korigovan tako da se 70% daje po ovom principu. 4. 1955. Slovenija 50. Ova stru~na komisija je predlo`ila da se raspodela izvr{i na slede}i na~in: Srbija 585 komada.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. str. 1957. 225.. godine) ve} je iznosio oko 27.8%.. str. Hrvatska 450. ~lan Zajednice koji donese najpovoljniju ponudu dobija 15% za ra~un premije na ukupne kvote. Po obra|ivanju stranih tr`i{ta onaj poslovni savez. Stav Ku~ana je ipak preovladao. Hrvatska 20. broj 12. Na jednoj od prvih sednica Plenuma Udru`enja (5.000 traktora „ferguson”.2%. Posle toga odr`ana je 3. „te je odlu~eno da se za bazu deobe traktora uzme pribli`no planirane koli~ine i izjave pojedinih ~lanova o povr{inama”. 5. Zapisnici sa sastanka Plenuma..26 Sredinom 1957. 2.5%.000. O~igledno se radilo o tome da je poslovni savez Makedonije imao ve}u teritoriju nego {to je bio stvarni zna~aj poljoprivrede ove republike u jugoslovenskim razmerama.. 25 26 Jugoslavija 1918–1988. Slovenija 7. te je premija od 15% najpovoljnijem ponu|a~u i usvojena. jer bi poslovni savez Makedonije imao mnogo manju kvotu s obzirom na poslovni plan mehanizacije poljoprivrede Makedonije ~ime trgovinska mre`a ovog saveza ne bi bila dovoljno iskori{}ena. Politika. ~iju ponudu prihvati Zajednica. inventarni broj 18. 5.. godine Zajednica je delila oko 2. Ku~an je lansirao termin „teritorijalno snabdevanje potreba” svake republike koji je podrazumevao da svaki poslovni savez vr{i nabavku za svoju teritoriju. samo za orani~ne povr{ine.

Iz izlaganja Miluna Ivanovi}a na pomenutoj konferenciji za {tampu Saveznog izvr{nog ve}a. prvenstveno duboko oranje. 1957. a da IMR planira da proizvede 1. Slovenije i Makedonije. i 29. ve} na sednici Plenuma od 18. Prema zapisniku sa ove sednice novom podelom traktora „ferguson” Srbija je dobila 555. Konstatovana je i zasi}enost traktorima srednje kategorije („zadrugar”. Hrvatska 420. BiH 90. Poslovno udru`enje. Isto. 1957. Zapisnici sa sastanka Plenuma. jula 1958. o traktorima lake kategorije (30 ks) za kojima je vladala mnogo ve}a tra`nja u jugoslovenskim republikama nego za traktore drugih kategorija. Nasuprot tome..27 Mo`da ovakve probleme oko podele traktora „ferguson” i nije te{ko razumeti. „belorus”) za kojima je tako|e postojala manja tra`nja. Kada je komisija za mehanizaciju raspravljala o planu mehanizacije za 1958. 7. 30% srednjih i 50% lakih traktora. vidimo da je dr`ava `elela da ima oko 20% te{kih.500. godine. fascikla 61. 185 . „zetor”. Isto. 18. inventarni broj 18. inventarni broj 369. AB. 25. Kako se o~ekivalo da }e do kraja 1957. Komisija je mogla jedino da ovakvu podelu predlo`i Plenumu Zajednice s tim da Plenum odlu~i da li }e ovo prihvatiti kao kona~nu podelu ili }e sa~ekati ta~ne podatke o orani~nim povr{inama u `itorodnim reonima. U pogledu te{kih traktora iskazana je orijentacija na traktore doma}e proizvodnje i „guseni~ar DT-54” 27 28 SL FNRJ 7/1957. Tom prilikom je Ercegovac upoznao prisutne da ova komisija nije mogla da donese odluku.. pa je odlu~eno da se traktor „zetor” u toj godini ne uvozi (potrebe za njim iznosile su oko 300 komada). Pore|enjem podataka koje su savezi dostavili i podataka iz statistika ispostavilo se da su svoje orani~ne povr{ine preuveli~ali savezi Vojvodine.28 Zato je Plenum Zajednice zauzeo stav da u po~etku treba ubaciti u proizvodnju izvestan broj te{kih traktora kako bi se bar obezbedilo duboko oranje na socijalisti~kom sektoru. Kako nije imala ta~ne podatke. BiH 150. 1957–1958. Vojvodina 720. Odlu~eno je da se na ovu pojavu skrene pa`nja poslovnim savezima. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. I tada je kao argument istaknuta pojava da su `itorodne povr{ine prikazivane ve}im nego {to jesu. godinu ispostavilo se da su potrebe za doma}im traktorom „zadrugar” 1. a sve zbog ~injenice da je ovaj traktor imao mnogo priklju~nih ma{ina ~ime je bio lako upotrebljiv za raznovrsne radove i prikladan za kooperaciju. Makedonija 150.S. Radilo se. fond 142. 8. ve} da se taj broj kompenzuje proizvodnjom „zadrugara”.100 komada. 5. naime. za traktore te{ke i superte{ke kategorije bilo je malo ili nimalo zahteva.. jer neki poslovni savezi nisu dali ta~ne podatke o orani~nim povr{inama. zauzet je stav da se 1958. odr`ana je sednica Izvr{nog odbora Zajednice koja se bavila istim problemom. ASCG. Makedonija 150. ni ovaj tip traktora ne uvozi.. Crna Gora pet. godine iz SSSR-a sti}i ugovorenih 700 komada „belorusa”. 5. jer je bez te{kih traktora bilo nemogu}e sprovoditi nove agrotehni~ke mere. SSRN.. i 19. jula 1957. i 19. inventarni broj 21. ali je jugoslovenska poljoprivreda bila daleko od toga da ima 20% te{kih traktora. Me|utim. Zapisnici sa sastanaka Komisije za mehanizaciju. 28. Makedonija se `alila na ovakvu podelu. Pet dana kasnije. 1958. To je i pravilo probleme tvorcima agrarne politike. Slovenija 80 i Crna Gora pet. juna.

a cene su bile razli~ite.. tako|e bez elektronskog startera. SSSR.500 traktora bilo van proizvodnje u vreme kada je njihova upotreba bila veoma potrebna. sovjetske proizvodnje i. izra|ivane su na osnovu zajedni~ke licence.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. „Belorus” (MTZ-5) do{ao je na osnovu ugovora iz 1956. Ma|arska. godine i to sa zaka{njenjem od 10 meseci. Posle zaklju~enja ugovora jugoslovenska strana je poku{ala da umesto ovih traktora dobije isti model sa elektri~nim starterom. tj.30 Osim ~injenice da je sprovo|enje agrarne politike ometao 29 30 U pogledu plana priklju~nih ma{ina za 1958. 4. Prime}eno je da su zadruge vi{e volele da traktori budu opremljeni prikolicom. kultivatora. Kada je u pitanju uvoz. odlu~eno je da se uzme toliki broj koji }e podmiriti potrebe socijalisti~kog sektora za dubokim oranjem. maslinarstvu. ali „Rusi su to odbili da u~ine”. Ipak. Ovi traktori su verovatno i nabavljeni samo zato {to su poticali sa Istoka. nije imao elektri~ni starter. pove}ana je proizvodnja „zadrugara” i „fergusona” i „belorus” je ostao na lageru. i ova epizoda govori o odsustvu planske mehanizacije i modernizacije jugoslovenske poljoprivrede. 1957. Problem je predstavljala pojava da se u mnogim zadrugama traktori nisu koristili u poljoprivredne svrhe ve} za transport. Plenum Zajednice razmi{ljao je ~ak i da SIV-u predlo`i ograni~enje ili zabranu transporta traktorima. Poljska). Neke ma{ine. pa je zapa`ena „jedna nepo`eljna pojava da na na{im drumovima imamo mnogo traktora”. Ne `ele}i da ulazimo u detalje oko pojedina~nih ma{ina. „Utos” je bio rumunska verzija „belorusa”. Traktor je ocenjen kao spor. pa su ljudi koji su se bavili poslovima mehanizacije jugoslovenske poljoprivrede ukazivali i na tu pojavu. na lageru je le`alo 2. 1957. 9. Poslovno udru`enje. potrebe u mlekarstvu. Dakle. sejalica itd.29 Iz rada Komisije za mehanizaciju i Plenuma Zajednice vidi se da je u Jugoslaviji 1958. jer nije bilo „zadrugara”. „utos” 91 komad. Lager priklju~aka iznosio je oko 800 miliona dinara od ~ega je polovina bila oprema koja je i{la uz traktore koji su bili na lageru.420 uvoznih traktora ~ija je vrednost procenjena na skoro pet milijardi dinara. godinu po{lo se od stava da je za pravilno kori{}enje i uspe{no stupanje u kooperaciju potrebno da traktori namenjeni kooperaciji imaju bar 4–5 priklju~nih ma{ina. Uostalom. „zetor 25K” 830 komada i „S-80” 179 komada. zbog ~ega je kod zadruga bilo i otpora nabavci ve}eg broja priklju~nih ma{ina.. Od doma}ih traktora na lageru je bilo i 30–40 komada „zadrugara”. postojao i problem lagera traktora. kao {to je ve} re~eno. velikog broja ma{ina koje su uprkos nemehanizovanosti poljoprivrede le`ale na lageru umesto da su bile uklju~ene u proizvodnju. Na lageru su se nalazili traktori iz isto~nih zemalja i to „belorus” 620 komada. a poljoprivredi su ove ma{ine itekako trebale. jer je rezultat bio taj da je skoro 2. prihva}ena orijentacija za nabavkom traktora „sen{amon” francuske proizvodnje koji je tra`ila Makedonija i koji se ve} nalazio u primeni u ovoj republici. podrumarstvu itd. poput plugova. Zapisnici sa sastanka Plenuma. inventarni broj 18. tendencija je bila da se sve {to se mo`e nabavi u isto~nim zemljama pod uslovom da odgovaraju kvalitet i mogu}nosti primene. jer je posredi bio „vezan posao”. spomenu}emo samo da je u pogledu specijalizovanih vinogradarskih traktora. „zetorsuper” 700 komada. a oprema za preradu. broj 748. proizvodile su se u vi{e isto~nih zemalja (Bugarska. Tada je bio jako tra`en. jer je za kupovinu sa isto~nog tr`i{ta bilo sredstava. prema ocenama koje su izre~ene na Plenumu Zajednice neke od ovih ma{ina nabavljene su samo zato {to je Spoljnotrgovinska komora vr{ila pritisak da se to uradi. Re~ je o lageru kod republi~kih poslovnih saveza kome treba dodati i ne{to traktora kod sreskih saveza. AB.. U me|uvremenu je do{ao „zetor”. a posta- 186 . sa Zapada. Plan uvoza je predvi|ao da se gro priklju~nih ma{ina nabavi sa Istoka.

Traktor „S-80” je uvezen iz SSSR-a. inventarni broj 18. 300 komada uvezeno je putem kreditnog aran`mana. Na kraju krajeva. Nabavlja~i su tro{ili velike sume novca lutaju}i bez uspeha od prodavnice do prodavmice. 1955. Nedovoljan uvoz rezervnih delova stvarao je veliki broj neispravnih traktora. „Remontna slu`ba koja je i ina~e slabo organizovana nedostatkom rezervnih delova je potpuno razbijena”. pod uslovom da doma}a proizvodnja obezbedi polovinu potreba za rezervnim delovima. „Zetor 25 K” do{ao je prvi put 1958. [tete od stajanja ovih traktora van proizvodnje bile su ogromne. pa su i izvr{ene opravke bile slabog kvaliteta. Jedna od posledica takvog stanja bila je nabavka onih delova koji su manje ko{tali.. namenjen je za duboko oranje preko 40 cm. Dovoljno je navesti samo procenu da }e zbog dugotrajnog stajanja upotrebna vrednost guma opasti za 50%. fascikla 963. dakle tri do ~etiri puta vi{e nego {to je to ~injeno 1953–55. 54$. {to je dovodilo do toga da je veliki broj traktora ostajao van imanja u vreme najva`nijih poljoprivrednih radova. a u Srbiji 31%. vladao je i strah od mogu}nosti da ne bude rezervnih delova.. godine. 1953. SIV. 20$. Za BiH. 1958. {to se moglo smatrati uspehom. 25$. Nedostatak rezervnih delova dovodio je i do toga da su ma{ine stajale mesecima rasklopljene u radionicama ~ekaju}i popravku. fond 130. 1954. Poslovno udru`enje. veliki problem bila je i neiskori{}enost postoje}ih. ASCG. a ostali putem kliringa. iz uvoza trebalo nabaviti rezervne delove u vrednosti od 75–80$ po traktoru. Upozoravaju}i da pitanje snabdevanja rezervnim delovima smatra primarnim za mehanizaciju poljoprivrede. godine kada je „ferguson” bio jako tra`en.000 traktora u Jugoslaviji. potpuno dotrajalih bilo oko 5. dokument broj 2838. na krupnim socijalisti~kim gazdinstvima.S. ali je zakasnio”. nedovoljan broj traktora. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. a oko 3. ovakav neorganizovan rad. jedinica 1465. Mnoge radionice su same izra|ivale rezervne deove od materijala koji nisu dovljno poznavale. Koliko je to bilo slabo vidi se iz ra~unice prema kojoj je. godine podatke po kojima je od tada{njih 12. do{ao je „da pobolj{a proizvodnju. Institut za mehanizaciju poljoprivrede iz Beograda izneo je po~etkom 1955. vodio je ka tome da se na primeru traktora „zadrugar” i „ansaldo” pokazalo da je na kraju {teta bila mnogostruko ve}a od cifre koju je trebalo izdvojiti za kupovinu rezervnih delova. potkrepljen nedovoljnim ulaganjem. a ~ak 35% du`e od godinu dana. O tome svedo~i pismo Saveza poljoprivrednih komora upu}eno Saveznom izvr{nom ve}u 2.. Komora je navodila podatke prema kojima je uvoz rezervnih delova po jednom traktoru iznosio 1952. Oni su pokazivali da je sredinom pedesetih godina u Vojvodini bilo 34% neispravnih traktora.31 Ina~e. Navo|eno je i mi{ljenje jednog danskog stru~njaka koga je slu`ba za tehni~ku pomo} OUN poslala u Jugoslaviju prema kome je uspe{an remont bilo mogu}e izvesti samo originalnim delovima. Re~iti su i podaci Instituta za mehanizaciju poljoprivrede prema kojima je 40% neispravnih traktora le`alo neispravno 6–12 meseci. Jedan od razloga za ovu pojavu le`ao je u nedovoljnom ulaganju u nabavljanje rezervnih delova. godine. Makedoniju i Crnu Goru nije bilo podataka. avgusta 1955. Tom prilikom istaknuto je da dr`ava izdvaja nedovoljno sredstava za kupovinu rezervnih delova u inostranstvu. 31 187 . AB.000 i bilo ih je nemogu}e popraviti. „Zetorsuper” je do{ao u vreme kada „zadrugara” nije bilo dovoljno i kad nije bio opremljen priklju~nim ma{inama. Zapisnici sa sastanka Plenuma.500 traktora nisu upotrebljavani u prole}nim vljalo se i pitanje rezervnih delova. ali se verovalo da je stanje jo{ gore. Sve ove traktore bilo je te{ko prodati poljoprivrednim organizacijama zbog visokog u~e{}a od 30%. 20$... Podaci kojima je Savez poljoprivrednih komora raspolagao bili su pora`avaju}i.

5. SSRN. a to je prakti~no bilo neizvodljivo. ali nikako i na 10 koliko su mu ostali nudili. U tom trenutku u poljoprivredi Jugoslavije radilo je oko sto razli~itih tipova traktora na naftni. i to ne stopostotna. Koliko u pitanjima ekonomije nije bilo mesta za solidarnost pokazuje i argumentacija Milo{a Radoj~ina koji je polo`aj Vojvodine branio stavom da nije pravilno da razvijena pokrajina mora da ~eka nekoliko godina zbog toga {to neke druge nisu snabdevene. 188 . BiH 50 i Makedonija 28. 1958. 25. Sve vreme predstavnik BiH je nastojao da svojoj republici obezbedi bar 19 kombajna. prvi da se vr{i na osnovu broja poljoprivrednih dobara ve}ih od 500 ha. 1958. Ina~e. Izdvajamo samo nekoliko crtica iz ove diskusije. 7. to je da „Belje” i „PKB” dobiju po 50 kombajna. Odnosili su se na traktore uvezene iz Sovjetskog Saveza. inventarni broj 18. @iva diskusija se mo`e razumeti ako se zna da je proizvedeno tri puta manje kombajna nego {to je planirano.. Tada su nade polagane u uvoz iz Poljske. Na vrlo `ivu diskusiju po tom pitanju nailazimo na sednici Plenuma Zajednice odr`anoj 2. 5. 2. Vojvodina 133. pa je te male koli~ine (oko 450 komada) trebalo podeliti i pri tom zadovoljiti sve delove zemlje.32 Specifi~ni problemi sa rezervnim delovima iskrsli su 1958. ASCG. Hrvatska 112.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Zapisnici sa sastanka Plenuma. ovo je jedna od retkih sednica na kojoj je predstavnik BiH uzeo ne{to aktivnijeg u~e{}a u zastupanju interesa svoje republike. fascikla 61. aprila 1958. godine predstavnici Vojvodine `alili su se da su o{te}eni na~inom na koji je podela vr{ena. AB. rasprava se vodila oko principa na osnovu koga }e se podela vr{iti.33 Republi~ki interesi. Postojala su dva predloga. Za „klju~” raspodele predlagao je tr`i{ne vi{kove p{enice. 2. godine. Ukoliko bi se usvojio drugi princip republike i Vojvodina bi dobile redom: Srbija 126. a drugi na bazi orani~nih povr{ina u `itorodnim rejonima. pa je sredinom godine pomo}nik sekretara za poljoprivredu Saveznog izvr{nog ve}a Milun Ivanovi} predvi|ao velike probleme. Poslovno udru`enje. i to sa skoro istovetnom argumentacijom. pa je nekako pristajao na 14.34 Na sednici Izvr{nog odbora Zajednice 16. 1955. Interese Hrvatske zastupao je 32 33 34 „Predla`e se osnivanje nove slu`be za opravku ma{ina”. 1958. 4. Problem je poticao iz pogor{anja politi~kih odnosa. godine. i jesenjim radovima jer za njih nije bilo rezervnih delova. Politika. fond 142. javio se Radoj~in pitanjem. oktobra 1959. str. Jedino oko ~ega se mogla posti}i saglasnost. pa je njihova opravka samim tim bila komplikovana i skupa... U su{tini. a kao alternativu povr{ine krupnih gazdinstava pod p{enicom. Slovenija 16. jer su rezervni delovi iz SSSR-a te{ko nabavljani i u vreme boljih odnosa dve dr`ave. petrolejski i benzinski pogon. za{to se ni{ta ne daje Vr{a~kim ritovima kada }e dobiti Pan~eva~ki rit. Kada je predlo`eno da „Belje” i „PKB” dobiju po 55 ma{ina. ni{ta manje nisu dolazili do izra`aja ni u pogledu podele kombajna. jer su Poljaci obe}avali da }e mo}i sa svog lagera da po{alju Jugoslaviji rezervne delove za sovjetske ma{ine.

Rekao je da Izvr{no ve}e Vojvodine insistira da se omogu}i otkup dela izlo`enih traktora (marke „landini” „landineta” i „hanomag”).S. Ukoliko bi u ovim podelama cela Srbija bila tretirana kao jedan subjekt osnovano je pretpostaviti da bi tako manje dobila nego {to su zajedno dobijali Vojvodina i ostatak Srbije. godine ovo pitanje je pokrenuo Milo{ Radoj~in. za kriterijum odre|ivanja kvota pri podeli kombajna ovom prilikom je odre|en broj kombajna na krupnim gazdinstvima i van njih. a koliko Vojvodini.. Poslovno udru`enje. Kona~no.. Ova rasprava mo`e biti zanimljiva i po tome {to je Maga{i} predlo`io da se pri raspodeli Srbija posmatra kao celina i da posle podele u kojoj bi cela Srbija imala svoju kvotu Izvr{no ve}e Srbije deli koliko }e pripasti Srbiji van pokrajina. inventarni broj 19.. 189 . Poslovno udru`enje. avgusta 1957. pri ~emu }e se kombajni deliti tako da jedan kombajn do|e na 50 ha pod italijanskom p{enicom. Iznesen je argument da se nijednoj firmi ne smeju 35 36 AB. Na to ukazuju i re~i Bla`evskog. 1958. Na kraju. U raspravi je i predstavnik Makedonije tra`io jedna kola za svoju republiku. Maga{i}. uslove bi ispunili jedino Vojvodina i Hrvatska. godine.36 Jo{ neka sporna pitanja Pitanje otkupa traktora izlo`enih na Novosadskom sajmu 1957. Zapisnici sa sastanka Plenuma. 5. kome ovi predlozi iz Vojvodine nisu smetali. jer je imala dva centra. Ina~e. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. 9.35 Osim ma{ina trebalo je podeliti i servisna kola za radionice. 10. usvojen je predlog raspodele s tim da se Srbiji daju jo{ jedna kola ako se to izdejstvuje kod fabrike. `elela da dobije dvoja kola.. Na sednici Plenuma odr`anoj 29. ako bi se jedna kola delila striktno na 500 traktora. ali ako se uzme u obzir i postoje}i broj kombajna. godine. I jedan i drugi su pitanju tretiranja Srbije kao celine prilazili iz ugla ekonomskih interesa delova zemlje koje su predstavljali. Ovo je jedan od retkih primera da je neko predlo`io da se Srbija posmatra kao celina.. a ostatak }e se dati kooperaciji. Ni{ i Po`arevac. Hrvatska dva i Srbija jedna. Radoj~in se predlogu odmah usprotivio argumentacijom da }e se morati deliti i na pokrajinu dok su oni ~lanovi Udru`enja. Srbija je. a Srbija bi bila blizu. ali je glatko odbijen. AB. Me|utim. ali ne i kada se posmatra u jugoslovenskim okvirima. jer ~ak i prema njegovim podacima prema kojima je Makedonija imala 130 postoje}ih i jo{ 200 naru~enih traktora. nije bila ni blizu uslova. dodu{e.. Zapisnici sa sastanka Izvr{nog odbora. inventarni broj 20. 1958. koji je Radoj~ina upozoravao da je Vojvodina o{te}ena u okviru Srbije. 1959.. 16.. Njih je trebalo podeliti tako da odu tamo gde su i traktori „zetor” i to da „klju~” bude jedna servisna kola na 500 traktora. Jedno od manje spornih pitanja bilo je pitanje otkupa traktora izlo`enih na Novosadskom sajmu 1957. Predlo`eno je da Vojvodina dobije troja kola.

38 37 38 AB. zatvoriti vrata i time je onemogu}iti da se pojavi i naredne godine na Sajmu. VIII 1957. inventarni broj 18. Time je na|ena neka vrsta kompromisnog re{enja. Poslovno udru`enje. U odbranu drugog predloga re~eno je da se radi o markama traktora kojih ima jako malo u zemlji i da bi njihovo uvo|enje na doma}e tr`i{te pove}alo {arolikost u pogledu vrsta i kategorija traktora. 1957. Prvi da se otkupe svi izlo`eni traktori bez obzira na marku i kategoriju ukoliko za njih postoji interesovanje. i 19. Poslovno udru`enje. vo|ena u julu 1957.. ve} maksimalno ~etiri. sa jedne strane. 1957. inventarni broj 18. 190 .37 Pitanje izrade priru~nika. Komisija za mehanizaciju razmatrala je ovo pitanje i nije imala jedinstven stav. a drugi da se uop{te ne vr{i otkup bez obzira na to da li postoji interesovanje ili ne. a sa druge strane. godine. Zapisnici sa sastanka Plenuma. Isto. {to bi kasnije pravilo probleme i oko nabavljanja rezervnih delova.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 18. 8. 29. Kratka diskusija o priru~nicima koje je trebalo izraditi. ali ne toliko da se doma}a tipizacija traktora poremeti samo zbog Sajma.. a Stojanovi} ga je uveravao da nije ni bilo re~i o tome da se u Beogradu rade priru~nici za slovena~ke seljake. pre svega je izvor za odnose izme|u predstavnika pojedinih republi~kih saveza i pokazuje te`nje ka republi~kim partikularizmima i `elju da se samostalnost republika istakne i u najsitnijim pitanjima poput ovog.. Ercegovac se zalagao da se od „landineta” ne kupi svih 20 komada. a da se „landineta” kao traktor lake kategorije prethodno ispita u Institutu i da se u slu~aju povoljne ocene otkupi pet komada. tek koliko da se izlaga~u ne zatvore vrata. 7. te su zahtevi predstavnika Vojvodine bili delimi~no usli{eni. AB. Plenum je na kraju re{io da se otkupi po pet komada traktora „landini” i „hanomag” iz kategorije „ferguson”. U su{tini.. a Pe~ar je smatrao da ne{to ma{ina treba otkupiti. radilo se o pritisku iz Vojvodine da se otkupe svi traktori. Nave{}emo stavove predstavnika Slovenije Panjeka i sekretara Zajednice Stojanovi}a. Tako je Panjek tra`io da se priru~nici rade u republikama na svim jezicima... U diskusiji koja je sledila Oskar Ku~an se zalagao da se ovo pitanje prenese na Institut za mehanizaciju da on odlu~i {ta }e se kupiti. Zaklju~ci sa sastanka Plenuma Zajednice odr`anog u Novom Sadu 29. 1957. pa je pred Plenum Zajednice iza{la sa dva predloga. postojao je strah da se ne pove}a raznolikost vrsta i kategorija traktora u zemlji i da se ne desi da se slede}e godine broj izlo`enih traktora pove}a par puta.

combine harvesters. Representatives of certain parts of the country used to present. as well as a practice of independent presentation of Vojvodina representatives by themselves. 191 . Behavior of the kind is easy to understand in the light of the facts that Yugoslavia's needs for agricultural machinery and means exceeded the quantity it had on disposal. while Macedonian representatives used to emphasize production of specific cultures in their Republic (tobacco). as well as of the fact that representatives of some parts of the country were driven by fear that another republic could get more on expense of their own. Vojvodina representatives used to emphasize principles such as market surpluses and importance of certain parts of the country to realization of both agriculture function and the social sector needs..S. SELINI] Suprotstavljeni interesi jugoslovenskih republika oko uvoza. In the course of the one year period of the Community's activity that was observed here. Croatia representatives used to emphasize the importance of certain region's specificities concerning consumption of fertilizers. Absence of any federal state function when it comes to distribution of agricultural machinery. at least 25 cases of open collisions and disagreements on issues of both distribution and imports of agricultural machinery and fertilizers were recorded. fertilizers) was obvious. in the course of discussions. and the like. argumentation convenient to the province or the republic they represented only. that they could be outwit.g. Their behavior was featured by willing to protect interests of subjects that they represent almost by all means. Their presentations were almost entirely clear of any reference to the common state and its needs. Means and Agents in 1957/1958 Research of the agricultural policy developments in Yugoslavia resulted in identification of the state federalization process existent back in late fifties of XX century and featured by both separation of republics and provinces and lack of sense for mutual interests of the country as a whole. means and agents (farm tractors. referring to higher consumption in the Republic they represented. Summary Yugoslav Republics' Distinctive Interests in Exports and Distribution of Agricultural Machinery. and presentations of Vojvodina representatives would not give any clue to the uninformed listener that this is just about a part of Serbian territory. including the use of inexpert argumentation.. Representatives of both Vojvodina business alliances and Vojvodina unions were members of the FPRYU Community of Business Alliances and the Other Professional Economic Unions for Agricultural Mechanization and Chemisation (founded in 1957). e.

Beograd. dr Mira RADOJEVI] Filozofski fakultet Danas ve} davne 1983. Proble1 2 F. a ponajmawe profesore povijesti. organizovan pre svega za autore uxbenika istorije iz Bosne i Hercegovine.1 Samo nekoliko godina docnije. Za sve proturje~nosti ima u woj mjesta. O uxbenicima se pi{e po novinama. mada je poznavala godine slabijeg i ja~eg intenziteta. imamo utisak. „to je stara. diskusija o uxbenicima istorije nije u narednim decenijama zatvarana. me|utim. povedena je i u jugoslovenskoj istorijskoj nauci. koji je ve} mnogo puta ugostio istori~are sa jugoslovenskih prostora i stipendijama pomogao wihova prou~avawa. a one koji su se bavili politikom kao da sve to nije mnogo ni zanimalo. 25. godine Fernan Brodel je povodom obnovqene rasprave o nastavi istorije napisao kako je ona „samo ~ekala da o`ivi”. govori se na raznim televizijama. bila slabo upoznata sa upozoravaju}im. na`alost. vi{e no ikad zaqubqenu u povijest. a ~iji se krug ipak neprestano pove}ava. Na drugoj strani. vode se polemike. marksizam i obrazovawe.2 Javnost je. 1986. u punoj razlo`nosti veoma brzo. str. Jedan od takvih obrazovnih seminara. ni politi~are prisiqene na oprez. Dolaze uz topovsku salvu kao prave trupe”. jednom otvorena. 1990. Jer. uvijek zanimqiva preporu~qiva rasprava koja nikoga ne ostavqa ravnodu{nim: ni publiku. ukqu~uju}i istori~are iz vi{e republika tada{we SFRJ. Brodel. Opravdanost upozorewa koja su se tada mogla ~uti pokazala se.ISTORIOGRAFIJA Historiography JO[ JEDNOM O UXBENICIMA ISTORIJE Doc. To je stara rasprava koja nas ne u~i ni{ta novo. Civilizacije kroz povijest. odr`an je po~etkom ove godine u Georg Ekart institutu za me|unarodno istra`ivawe uxbenika. Videti: Istoriografija. ni novinare. kao da je iznova o`ivela. odr`avaju se nau~ni skupovi i stru~ni seminari. Zagreb. u Braun{vajgu. U posledwe vreme. zbornik radova. pa i uxbenika istorije. sli~na rasprava o savremenom stawu istoriografije. delom i alarmantnim zapa`awima istori~ara. 193 .

Povodom ovih. tim vi{e {to je i ceo referat pokazao ne samo nedovoqno poznavawe izvora i literature nego i wihovo veoma povr{no tuma~ewe i selektivno kori{}ewe. ve}ina iznetih dilema. {to je bilo neizbe`no. Spomenuli bismo i saop{tewe koleginice Swe`ane Koren iz Zagreba. U wenoj prezentaciji demonstrirana je velika sposobnost da na osnovu izvora u~enicima predo~i i najdelikatnije istorijske probleme. kao i drugih saop{tewa. stru~no utemeqeno. Struktura u~esnika seminara bila je dosta {arolika i podsticajna za dobru raspravu. koji je govorio o periodu izme|u dva rata. odnosno o politi~koj i socijalnoj istoriji Bosne i Hercegovine u tom razdobqu. ali i celu biv{u Jugoslaviju. nu`nih konstatacija i suprotstavqenih pogleda deo je paralelnih nastojawa da se do|e do {to boqih uxbenika. Potpuno je druga~iji bio pristup Karla Betkea. „Kontroverza i multiperspektivnost”. u radionicama i van wih. podsti~u}i ih pri tome da kriti~ki misle i sami donose zakqu~ke.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. otvaraju}i mogu}nost delimi~no ili potpuno druga~ijih vi|ewa istih problema. Osim toga. prisustvovali su nema~ki istori~ari i didakti~ari. zala`e za koncept celovite i nezavisne Bosne i Hercegovine. u su{tini nesposobna da se sa wom celovito suo~e i pomire. dobro promi{qeno i znala~ki predstavqeno. Pored preovla|uju}eg broja nastavnika i profesora istorije iz cele Bosne i Hercegovine (Federacije i Republike Srpske). ali je u nauci jedno takvo odre|ewe te{ko prihvatqivo. vrlo odlu~no. predstavnici OEBS-a i doma}ini iz Instituta. Kao privatan stav ovo svakako zaslu`uje uva`avawe. Sporan je bio ve} po~etak wegovog saop{tewa sa insistirawem da se sam. Me|u podnetim saop{tewima izdvojili bismo uvek inspirativno izlagawe koleginice Renate Tepe o istorijskim izvorima i wihovoj primeni. {to je kao posledicu i imalo tolerantnu stru~nu diskusiju. a neretko 194 . vo|ena je ozbiqna rasprava iz koje bi mogli biti izvu~eni poneki zakqu~ci. Prva bi se misao mogla odnositi na neodoqivi utisak da je analizirawe istoriografije i uxbenika istorije doista dobar put za razumevawe jednog dru{tva i wegovih problema. optere}ena zajedni~kom pro{lo{}u. identifikovani najsporniji problemi i postavqena zna~ajna pitawa. mi i pitawa pokrenuti na ovom skupu odnosili su se prvenstvo na Bosnu i Hercegovinu. kao i mawi broj univerzitetskih nastavnika. kao {to je holokaust na primer. O~ito je da su sva dru{tva nekada{we. Kolega Markus Koler govorio je o Otomanskom carstvu. To je i razlog zbog koga mislimo da bi neka zapa`awa sa tog skupa mogla interesovati i doma}u stru~nu javnost. „velike” Jugoslavije.

wenoj upotrebi i zloupotrebi. Petranovi}. Videti i: \. 1–2/2003. 235–239. Upravo iz tog razloga name}e nam se pitawe nisu li o~ekivawa od {kole. postala prevelika? Imamo li pravo verovati da uxbenici. str.M. Iskustvo pokazuje da je politi~ka istorija u~enicima sve dosadnija. istori~ari se danas trude da je uklope u op{te poznavawe dru{tva i da je posmatraju kao wegov sastavni. a da nasuprot woj socijalna istorija omogu}ava stvarawe „slika”. sama po3 4 5 Koliko je taj problem slo`en mo`e se delom videti i iz rasprave prof. shva}en u civilizacijskom smislu” (B. 13). Beograd. pisao je jo{ pre dve decenije prof. blizu 2000 datuma (doga|aja) i 3000 geografskih pojmova!” (\.3 Prosveta bi mogla doprineti ozdravqewu dru{tva. „Neadekvatno personalizovana istorija”. iskrivqavawu i instrumentalizaciji. Todora Kuqi}a „O novoj kulturi se}awa” (Godi{wak za dru{tvenu istoriju. „demonizaciji pro{losti”. naro~ito u nastavi istorije. jer je oporavak dugotrajan proces koji mora zahvatiti sve delove jedne sredine. str. koji govori o „{tetnom se}awu”. u: isto. Naprotiv. ali bi se mogla na}i i u raskoraku sa wim. Nesporno je da su politi~ka i vojna istorija bile dominantne i da je wihovo tuma~ewe u uxbenicima sadr`avalo te{ke zloupotrebe. Istovremeno. me|utim. zahtevaju}i da nastavni materijali prenagla{eno budu prilago|eni savremenim potrebama dru{tva i politi~kog trenutka? Uporedo sa ovima otvorena su i pitawa o ve}oj zastupqenosti socijalne istorije. Prof. govori o savremenoj istoriografiji i wenoj politi~koj istoriji ne treba zaboraviti da ona nema skolonost da bude ono {to je nekad bila. marksizam i obrazovawe. Stankovi}. mogu da odstrane ili barem sna`nije ubla`e decenijske i ~ak vekovne sporove i razlike? Preti li nam opasnost da od jedne krenemo ka drugoj ideologizaciji. Branko Petranovi}. str. Stankovi}. \or|e Stankovi} je. iza koje stoji neizgovorena optu`ba upu}ena politi~koj istoriji i wenom uticaju na formirawe nacionalne i politi~ke svesti u~enika i omladine. celovitiji proces. bliskih u~eni~kom interesovawu. naglasio kako „okosnicu svih jugoslovenskih uxbenika istorije za I i II razred usmerenog obrazovawa za razdobqe XIX i XX veka ~ini razu|ena trijada od 768 li~nosti. 195 .5 To ne zna~i da socijalnoj istoriji ne treba dati mnogo ve}i prostor nego {to ga je do sada imala i to iz mnogih razloga. „Za{to je sve do danas niko nije uspeo skinuti sa pijedestala vladarke daleko prostranijeg i bogatijeg dru{tvenog totaliteta pro{losti? Poku{avaju}i da odgovorimo na postavqeno pitawe ne mo`emo da ne uva`imo jednu drugu stranu sadr`anu u woj: da savremeni model ’politi~ke istorije’ ukqu~uje u sebi – barem kao tendenciju. „Raskr{}a jugoslovenske istoriografije”. „Za{to se politi~ka istorija zadr`ala toliko dugo kao dominantna oblast istorijskog saznawa?”. u: Istoriografija. U jugoslovenskoj istoriografiji o ovim problemima je pisano ve} sredinom 80-ih godina. 22). str. proverenu na nekim hronolo{kim i tematskim segmentima pro{losti – op{tu istoriju. od prozai~nih do su{tinskih.4 Ako se. gotovo preko no}i. „@ilavost i nemo} politi~ke istorije”. „produktivnom zaboravu”. RADOJEVI] Jo{ jednom o uxbenicima istorije sklona da je koriste radi otklawawa problema sada{wosti. vrlo va`an deo. sna`nijih i trajnije zapam}enih predstava o ~oveku i dru{tvu. 2004. u: isto. 205–228). pored ostalog.

Sigurno je. Danas. analizira. 22). jo{ uvek nemamo dovoqno dobrih kwiga iz socijalne istorije. d. Na drugoj strani. pokazuju}i {ta se de{ava kada eksplodiraju namerno potiskivani i „zaboravqani” problemi. politikologiju. Ove su dionice poput stepenica nekog stubi{ta koje vodi do istine. pa ni objavqenih izvora sa kojima bi u~enici mogli da ostvare direktan kontakt. politi~kim i stru~nim okolnostima te{ko dostupni. Nemojte `rtvovati ni jednu od ovih stepenica kad budete u dru{tvu studenata” (F. uravnote`avaju}oj ulozi i zadatku – pru`ila jednu po`eqnu sliku. n. str. Jedan ovakav pristup zahteva dugotrajan rad razli~itih timova stru~waka i wihovu nesebi~nu saradwu. Historiografija je polako pro{la razli~ite faze. Ne treba zaboraviti ni ~iwenicu da u~enici saznawa ne sti~u samo u {koli. Istorijska nauka morala bi pri tome da odustane od svoje povremene samodovoqnosti i ukorewenosti u pouzdanost svojih metodolo{kih zakona i metoda. u svoj svojoj ozbiqnosti i ~esto tragizmu.. pozivaju}i u pomo} sociologiju. vojne i mnogih drugih. „Pripazite: va{u pedago{ku zada}u ne treba usmjeravati onome ~emu u znanosti dajete prednost. harmoniju razli~itih „istorija” – socijalne. da socijalna istorija ne sme biti ni zloupotrebqena.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. ve} i preko televizije. wegovih socijalnih. Brodel. ona urawa u ekonomske i dru{tvene stvarnosti pro{losti. la`na i neodr`iva konstrukcija. Tek sve zajedno mo`e da pru`i jednu puniju celinu u kojoj bi se pro{lost boqe razumela. Bliska pro{lost dala nam je u tom pogledu vi{e nego bolne pouke. ve} pre svega zbog toga {to bi to bila delimi~na istorijska istina. zahvaquju}i naporima hrabrih istra`iva~a.6 6 „Od povijesne aktivnosti do didakti~ke aktivnosti prijelaz je kao iz jednog vodotijeka u drugi”. novina i ulice. tako|e. filma. ~ekovima i cijeni `ita. Iz istorijskih izvora ne sme se uzimati samo ono {to je spajalo i bilo zajedni~ko suprotstavqenim narodima. a sve zajedno u jednoj atmosferi „ku}no negovane istorije”. Napokon. ne samo zato {to istorija – kako je jednom prilikom rekao prof. ekonomiju i – za{to da ne? – kwi`evnost. Bila je kronika vladara. ekonomskih i kulturnih problema. liti~ka i vojna zbivawa. povijest bitaka ili ogledalo politi~kih doga|aja. a wene poruke bile prihva}ene. govorio je Fernan Brodel predava~ima istorije. koja nacionalnu i politi~ku svest oblikuje naj~e{}e sna`nije od {kole. razume i prika`e u wenom totalitetu. 196 . odnosno iskori{}ena da bi u uxbenicima – ako se ve} insistira na wihovoj „pomiriteqskoj”. uslove koji su na ovom prostoru i u postoje}im dru{tvenim. \or|e Stankovi} – nije „skladi{te dobrih primera”. koja ju je neretko preticala u pokretawu tema i problema. politi~ke. zahteva i sama savremena istoriografija u svojoj te`wi da pro{lost istra`i. Nagla{avam da bi na{ kolega zanemario sve svoje du`nosti kad bi govorio u~enicima samo o dru{tvima. etnologiju. neobja{wiva su bez poznavawa dru{tva.

poraz Turaka. kao i onaj nedosawani san tolikih generacija istori~ara da prona|u i prou~e „svaki papir” vezan za temu koju istra`uju? [ta pri tome ostaje od pouzdanosti i proverqivosti kojima smo se toliko ponosili u svom zanatu? Povodom ovog spora u polemici na seminaru iskori{}en je primer balkanskih ratova. me|utim. Nisu li upravo sve te suprotstavqenosti deo jedne istine. Ako po|emo od danas modernizacijskog stava da ne postoji samo jedna istina i da svako ima pravo na svoju. Nisu.M. pored ostalog i povodom novih nastavnih materijala. Simptomati~no je da se ponovo pojavila terminolo{ka zabuna iza koje se. Re~eno je kako su ih svi u~esnici razli~ito do`iveli i tuma~ili. ve} da je istorijska istina beskrajno slo`ena i slojevita. a na drugoj o podsticawu 197 . U slu~aju pojedinih diskutanata ostalo nam je nejasno da li su u pitawu odista sukobqene razlike u metodolo{kim polazi{tima i samom shvatawu ciqeva istorijske nauke ili zabunu povremeno izazivaju terminolo{ke nepreciznosti. opet. o kojoj se i kod nas dosta polemisalo. progon i iseqavawe muslimana? Za{to u~enici ne bi mogli da shvate kako je jedan isti doga|aj za jedne u~esnike predstavqao pobedu i slavqe. Na jednoj strani govoreno je o „razvijawu ve{tina” kod u~enika. Pitawe bismo postavili obrnuto. Crnogoraca i Grka. pri ~emu je {to ve}a upotreba istorijskih izvora jedan od dominantnih zahteva. {to ne zna~i da objektivno postoji sva~ija istina. najva`nije je pitawe: imamo li tada svoju nauku ili sve podle`e nekoj vrsti proizvoqnosti? ^emu onda mukotrpno tragawe za {to brojnijim. a za druge stradawe i tugu? U istoriji je naj~e{}e tako i bivalo. ponajpre zbog drasti~no druga~ijih posledica koje su imali za svakog od wih. ve} u zakqu~ku koji je iz wihovog postojawa izveden. Ceo problem delimi~no je vezan za pitawe sposobnosti u~enika da koriste uxbenike i iz wih sti~u saznawa. sporne razli~itosti u do`ivqavawu i tuma~ewu. sre}om ne i sukobqeni. doga|aja koji su uticali na sve balkanske narode. kojoj te`i ova nauka nastoje}i da razume slo`enost i totalitet pro{losti? Ne mogu biti istiniti samo faktografski podaci i zar je dana{wa istorijska nauka toliko rigidna i ograni~ena u svojim obja{wewima da mo`e iz istorije balkanskih ratova iskqu~iti slavqe Srba. raznovrsnijim. Iz toga je zakqu~eno kako svaki od tih do`ivqaja i tuma~ewa predstavqa jednu pojedina~nu istinu ~ije pravo pripada svima. RADOJEVI] Jo{ jednom o uxbenicima istorije Mo`da najve}e neslagawe na odr`anom seminaru izazvala je diskusija o „jednoj” ili „vi{e istina”. Nesumwivo da je bilo i jednog i drugog. nalaze povremeno druga~iji pogledi. sadr`ajnijim i kvalitetnijim izvorima. Nauci je otuda i ciq da je kao takvu istra`i i ono {to se desilo prika`e iz {to vi{e uglova posmatrawa i razumevawa.

Na razlo`nu primedbu da je o tome te{ko objektivno pisati budu}i da ni sama istori198 . interesovawa i misaona ograni~ewa u~enika. naro~ito u podru~jima koje su ratovi sna`nije zahvatili. Pokazane su dve fotografije Josipa Broza. ali iz toga ne treba da sledi i potpuno iskqu~ewe nau~nika iz procesa nastanka uxbenika. „kriti~kog mi{qewa”. oni mogu odgovoriti mnogo toga. Ve}ina u~esnika skupa slo`ila se da pravo usmerewe tek tada treba da po~ne i traje neprekinuto sve do ostanka na mestu predava~a istorije. Pitawe koje se ovim name}e jedno je od onih o kome je najvi{e diskutovano. \acima je postavqeno pitawe {ta mogu da zakqu~e i ka`u o Titu na osnovu te dve fotografije. odnosno na zapitanost: ko treba da ih pi{e? U diskusijama vi{e u~esnika nagla{eno je kako taj posao ne mogu raditi profesori univerziteta i nau~nici uop{te i to iz vi{e razloga: sve „komplikuju”. ponu|eni izvori morali bi biti daleko ozbiqniji i pa`qivije odabrani. ~ak se i {aliti na ra~un godina i ja~ine pasa. Osim toga. Najlogi~nije re{ewe moralo bi biti na|eno u saradwi nauke i {kola. Nesumwivo je pri tome da bi ovo drugo trebalo da bude vi{i misaoni nivo kome treba usmeravati svakog pojedina~nog u~enika. planiranog da bude kori{}en u Bosni i Hercegovini. a predsednik Jugoslavije je na woj u civilnoj ode}i i u dru{tvu pudlice. pogotovo istorijskih izvora koji }e biti upotrebqavani.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Sami nastavnici naj~e{}e nemaju dovoqno znawa. u uniformi i sa jednim od svojih ~uvenih vu~jaka. stilu i sadr`aju.. Druga fotografija je daleko novijeg datuma. Jedan od navedenih primera posebno je karakteristi~an. Problem mo`e nastati u odabiru na~ina.. Po mi{qewu mnogih. sami ne shvataju potrebe. Prva poti~e iz vremena Drugog svetskog rata i na woj je. da ponude kvalitetne nastavne materijale. oni bi morali da u|u u nastavne sadr`aje. Sigurno je da u svemu tome ima mnogo istine. zavr{etak fakulteta nikako ne bi smeo da – kao {to se ~esto de{ava – istovremeno obele`i prekid rada diplomiranog studenta na sopstvenom obrazovawu i stru~nom usavr{avawu. kao vrhovni komandant partizanske vojske. zadovoqavaju}e u svim zahtevima savremene nastave. naro~ito u poznavawu istorijskih izvora. Ako se radi o „ve{tinama”. Hrvatskoj i Srbiji. Ali. ako je ciq savremene {kole da podstakne kriti~ko mi{qewe. jer problem svodi na autore uxbenika. u timskom radu i kori{}ewu razli~itih stru~nosti i iskustava. u zavisnosti od mogu}nosti pojedinca. Poseban problem u nastanku novih uxbenika vezan je za temu raspada Jugoslavije i ratova iz prve polovine 90-ih godina. U~esnicima skupa prezentovana je probna verzija jednog alternativnog uxbenika. jer obele`avaju kraj `ivota jedne dr`ave i jer ih prati poja~ano interesovawe u~enika. daju tekstove koje |aci ne mogu da razumeju u kori{}enoj terminologiji.

ne treba pla{iti. odgovoreno je da postoje publicisti~ki radovi. verujemo. ^emu tako `u~ne rasprave u kojima svaki neistomi{qenik mora istovremeno biti i protivnik? Ostaju}i zami{qeni i zabrinuti nad nepotrebno{}u takvog stava. Problem se jeste sam od sebe nametnuo. Osim toga. istra`uje i pi{e. ~e{}e je bila izazivana diktatima vremena i terorom okolnosti u kojima se radi. Ta ishitrenost. RADOJEVI] Jo{ jednom o uxbenicima istorije ografija – koja u svojoj ozbiqnosti i kvalitetu mora prethoditi dobrim uxbenicima. objavqena se}awa i prikupqene izjave „dragovoqaca”. \or|a Stankovi}a: „Nije opasan razvijen teorijsko-metodolo{ki pluralizam nego ~iwenica {to se razli~ita teorijsko-metodolo{ka polazi{ta otvoreno koriste u pragmati~ne svrhe”. a sa druge povremenu olakost i brzinu koje su pratile izdavawe uxbenika. jer je svaki stru~an dijalog. str. potekla ponekad mimo voqe autora. Zadr`avaju}i se na ovih nekoliko navedenih pitawa i impresija.7 7 \. We se. 31. 199 . Pitawe je ~ija }e se}awa i izjave ~ijih „dragovoqaca” biti kori{}eni i ne}e li to pre svega zavisiti od nacionalne pripadnosti. Druga konstatacija koju `elimo da istaknemo je toliko uo~qiva razlika u mi{qewima i metodolo{kim polazi{tima. ve}ina istra`iva~a se sla`e da dobrih uxbenika ne mo`e biti bez dobre i odgovorne istoriografije.M. Stankovi}. zavr{ili bismo ovo saop{tewe jednim upozorewem koje je pre dvadeset godina poteklo od prof. radnih svezaka i ~itanki. ne samo u uxbenicima nego i u celoj istoriografiji. „Raskr{}a jugoslovenske istoriografije”. usmeren na podizawe op{te stru~ne kulture. a potom i od politi~ke opredeqenosti autora i nastavnika. vi{e nego potreban. ne mo`e da razjasni zbivawa iz tih godina. mogli bismo da konstatujemo primetnu nesrazmeru izme|u nu`ne ozbiqnosti u pisawu i upotrebi uxbenika sa jedne strane. ali je previ{e delikatan da bi odgovori na wega mogli da budu olako davani.

filoloških i lingvističkih studija posvećenih svim stranim slovenskim narodima od nastanka do našeg doba. likvidacija partijske cenzure (uz preživelu autocenzuru) i nestanak unificirane ideologije omogućili su stručnjacima društvenih nauka da udahnu vazduh demokratskih promena punim plućima. Entuzijazam i oslonac na bogatu istoriografsku tradiciju su omogućili ruskoj školi istorije Srbije preživljavanje u ta teška vremena. širenjem mreže potencijalnih finansijera najrazličitijih naučnoistraživačkih projekata. 200 . kada je opšta finansijska stabilizacija bila praćena stabilizacijom izdavačkih kuća. Otvaranje brojne arhivske građe (nažalost isto privremeno). kao i prirodnom selekcijom u kojoj su u nauci ostali (ili u nauku došli) samo oni koji su znali i prihvatili nova pravila igre. Ipak neke naučne grane (pre svega društvene nauke) su odmah dobile podsticaj u svom radu. Istorija Srbije se proučava u savremenoj Rusiji u specijalizovanoj instituciji – Institutu za slavistiku1 Ruske akademije nauka. Od početka novog milenijuma sve veću ulogu u finansiranju istorijskih (pa i balkanoloških) studija dobijaju državne fondacije koje su uspešno preuzele metodološki pristup NVO. Taj događaj je bio povezan i sa privremenim padom standarda i naučnim nazadovanjem regiona usled nedovoljnog finansiranja fundamentalnih nauka. centralne i jugoistočne Evrope dolazi do raspada etnofederalnih zajednica. ali su znatno proširile lepezu naučnih pravaca i metoda koje su dobrodošle u borbi za izdavački ili istraživački grant. Mora da se naglasi da su i društvene nauke doživele određene potrese – dolazi do slabljenja (da ne kažemo nestanka) državnog finansiranja uz potrebu snalaženja u brojnim nevladinim organizacijama (NVO) koje su pojurile na prostor otvoren posle pada gvozdene zavese. Uz značajne naučno1 U ruskom jeziku reč slavistika se koristi kao naziv za zbir istorijskih. Normalno da je većina tih NVO finansirala samo određene pravce istraživanja i značajan deo fundamentalne nauke je ostao van mogućnosti realnog finansiranja. SAVREMENA RUSKA ISTORIOGRAFIJA O SRBIJI Mr Aleksej TIMOFEJEV Institut za noviju istoriju Srbije Posle pada Sovjetskog Saveza i neslavnog kraja komunističkog opita na području istočne.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Situacija je počela da se prelama tek od kraja 90-ih.

TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji -izdavačke poduhvate (na primer 2004. Т. Tesemnikov (XX vek). dr V. dr M. 2001. Москва. 2 3 4 Sistem naučnih zvanja savremena Rusija je nasledila iz bivšeg SSSR-a i zato se reformisanje prema standardima Bolonjske unije nije završilo potpunom unifikacijom. Kandidat može da bude docent. saradnici su ukupno objavili oko 1. 1997. В. Nikiforov i njegov zamenik dr A. Karasev). kao i predavanja u tri semestra „Istorija Južnih i Zapadnih Slovena” koja su obavezna za sve studente fakulteta u okviru koga je velika pažnja posvećena istoriji srpskog naroda. Kuzmičeva (XVIII–XIX vek). samo doktor može da stekne titulu profesora i da postane šef naučne ustanove. doc. O značaju koji istorija srpskog naroda ima na Institutu svedoči činjenica da su direktor Instituta dr K. (ред. 1-е изд. 201 . Institut izdaje i časopis Slavjanovedenije. Na Institutu postoji niz odeljenja u okviru kojih se sprovodi proučavanje istorije srpskog naroda. Г. To su Odsek za noviju istoriju slovenskih naroda jugoistočne Evrope (rukovodilac dr A. može držati predavanja i samostalno ocenjivati studente na ispitu. dr J. 2-е издание Москва. Ovo naučno izdanje izlazi šest puta godišnje i bavi se južnoslovenskom i zapadnoslovenskom istorijom i filologijom. Guskova).092 tabaka naučnih izdanja) deo svojih kapaciteta Institut odvaja na istoriju Srbije. Kaliningradski univerzitet (prof. – kandidat istorijskih nauka i doktor istorijskih nauka. postdiplomske i doktorske studije. Lomonosov. А. A. s tim da svaki broj časopisa sadrži jedan ili više članaka. Većina specijalista koji se bave istorijom Srbije se priprema na Istorijskom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta M.4 Osim udžbenika. Ipak. dr L. dr V. История южных и западных славян: в 2 т. dr J. Т. Nastava istorije Srbije se odvija uz korišćenje niza udžbenika koje su pripremili ruski autori prateći novija saznanja svoje i srpske istorijske nauke. 1998.2 Odsek za istoriju slovenskih naroda iz razdoblja svetskih ratova (rukovodilac dr A.1: Средние века и Новое время. (ред. Osim toga istoričari koji se bave istorijom Srbije rade i drže predavanja o srpskoj istoriji i u nekim drugim ustanovama ruske visoke škole: Univerzitet Ministarstva inostranih poslova Rusije (doc. V. Višnjakov). Šemjakin) i Centar za proučavanje savremene balkanske krize (rukovodilac dr J. priloga ili prikaza vezanih za najnovije domete onog dela istorijske nauke koji se bavi srpskim narodom. Prozorov (do XVII veka). Москва. Ф.A. Osim zvanja specijaliste i magistra (prvog naučnog zvanja za sticanje koga je potreban obiman samostalan naučni rad) postoje i dva zvanja istovetna zvanju Ph. Ненашевa). Kostjušov).3 iako su neka izdanja izašla van zidina ovog najstarijeg ruskog univerziteta. može čak biti šef katedre ili odeljenja na Institutu.2. Uglavnom se ove knjige pojavljuju na Moskovskom univerzitetu. Na fakultetu postoji Katedra za istoriju Južnih i Zapadnih Slovena koja ima tri profesora za istoriju naroda srpsko-hrvatskog jezičkog prostora: doc. Belov) itd. С. Фадеев). История стран Центральной и Юго-Восточной Европы XX века. V. Матвеев и З. Новейшее время: Учебник. doc. Katedra ima redovne diplomske. B. Univerzitet Nižnjeg Novgoroda (doc. Šemjakin specijalisti za srpsku istoriju.D.

Андрей Шемякин. Šemjakina Radikalski pokret u Srbiji. Югославский кризис и Россия: Документы. 1999. Н. knjiga je imala uvodne članke prof. 202 . Москва. ipak su balansirala na ivici moderne istorije i dnevne politike. kriza federacije i različiti prilazi prevazilaženju krize. Pre svega to je knjiga dr A. Современная история Югославии в документах. Москва.6 Početkom devedesetih godina minulog veka veliku pažnju ruskih naučnika je privukao raspad Jugoslavije i događaji usledili nakon toga. 1993. Ю. Л. Е. dr S.8 Ova knjiga se bavila reakcijama zvanične i nezvanične Rusije i događajima na Balkanu. izašla je i nastavna zbirka izvora posvećena jednom od najbitnijih događaja srpske istorije – Prvom srpskom ustanku. Karasev.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. A. međunarodna zajednica i internacionalizacija jugoslovenske krize. Е. 1992. Гуськова). Ova dva zbornika. Ova zbirka sadrži ne samo niz dobro odabranih izvora propraćenih obimnim komentarima. Первое сербское восстание 1804–1813 гг. Ablazova. Osim brojne izvorske građe. (ред. факты. dr J. Guskova. 1999. Югославия в огне: Документы. События. Terzića. N. факты. Sliva. Karaseva koji su u različitim aspektima sagledavali dinamiku razvoja srpskog pitanja između Rusije i zapadnih snaga u XIX i XX veku. Ю. (ред. Т. комментарии (1990–1993). Т. документы.1. Лаптева). iako su postala dva vredna izvora istorijskih svedočanstava.9 Knjiga se bavi proučavanjem multilinearnih procesa koji su se odvijali u okvirima srpskog socijalističkog pokreta nakon smrti Svetozara Markovića i 5 6 7 8 9 Михаил Белов. Москва. становление. A. первые шаги (1875–1883).2. Радикальное движение в Сербии. (ред. Za razliku od njih sredinom devedesetih pojavljuju se i monografije potpuno istoriografske dimenzije. Bosni i Hercegovini.5 Specifikum pisanih istorijskih izvora slovenskih naroda iz doba srednjeg veka i novog vremena ruski studenti proučavaju uz korišćenje posebnog udžbenika koji sadrži više stranica posvećenih izvorima o istoriji srpskog naroda VI–XVIII veka. L. što daje studentima primer metodološki ispravnog korišćenja istorijskih izvora. Već 1992. и Россия. godine iz štampe je izašao zbornik dokumenata Jugoslavija u vatri 1990–1992.7 Odgovorni urednik knjige je bila J. Već sledeće godine je usledio i drugi zbornik Jugoslovenska kriza i Rusija. Guskove i dr A. Osim vrsnih komentara. Šemjakin. međunacionalni sudari i rat u Hrvatskoj. Новгород. Tjagunnjenko. Klimenko i L. Гуськова). Зарождение. П. комментарии (1990–1992). 1992. no i niz naučnih članaka autora koji se bave proučavanjem Prvog srpskog ustanka. izvori su bili propraćeni člancima vezanim za pojedine ključne teme po kojima je grupisan materijal: političke promene i raspored političkih snaga u SFRJ početkom 90-ih. Kulikova. A. stvaranje nezavisnih jugoslovenskih država. Источниковедение истории южных и западных славян (феодальный период). Москва. osim nje u radu na zborniku su učestvovali A. Современная история Югославии в документах. историография.

Nikiforov je sagledao rezultate debakla politike I. Engleske i Austrije. Vučić-Perišić). Москва.11 Još jedna monografija koja je potvrdila postojanje ruske škole srpske istoriografije u ta teška i krizna vremena je bila Srbija sredinom XIX veka od K. Posebnu pažnju K. cenzura u razvoju društvenih nauka nije bila toliko očigledna zahvaljujući starijim naučnicima koji su počeli svoj istraživački vek pre nekoliko decenija i početkom devedesetih su privodili kraju svoja stara istraživanja. štampe i poveza beleži dubinu finansijske krize u kojoj se u to doba našla ruska nauka. velikosrpski (I. 1995. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji koji su vodili stvaranju srpske radikalne stranke. Politika Srbije za vreme revolucije 1848–1849. S druge strane autor nije zanemario ni detaljnu analizu ruske diplomatske aktivnosti u Srbiji 40-ih i početkom 50-ih godina XIX veka. Сербия в середине XIX в. Константин Никифоров. Nikiforova. Москва.A. 203 . Garašanina. kada su grube političke metode 10 11 12 Инна Лещиловская. Zapravo u prvim godinama posle 1991. Сербская культура XVIII века. Инна Лещиловская. К истории хорватского национального Возрождения. pojavljuje se knjiga I. koje su prethodile pojavi Načertanija. Garašanina. je posvećena razvoju srpske kulture u XVIII veku i postavlja tradicionalna pitanja vezana za sekularizaciju srpske kulture tog doba. Autor rezimira da su sredinom XIX veka u Srbiji postojala tri ideološka koncepta daljeg razvoja srpske države: uskosrpski (T. Mora de se kaže da ova knjiga osim istoriografskog ima i očiti istorijski značaj. Na osnovu brojne arhivske građe arhiva Ministarstva inostranih poslova Ruske carevine K. Detaljno je sagledano formiranje stubova radikalske ideologije i uloga ovih pogleda u političkoj borbi u Srbiji početkom osamdesetih godina XIX veka. a u isto vreme (ne)kvalitetom papira. Autor je detaljno sagledao događaje srpske političke krize 1842–1843. 1968. U tradicijama ovog pravca 1994.10 Knjiga iz 1994. (Начало деятельности по объединению сербских земель). Nikiforovu su privukle spoljnopolitičke aspiracije čeških i poljskih savetnika koji su učestvovali u stvaranju spoljnopolitičkih planova I. Garašanin) i južnoslovenski (tajni demokratski panslovenski klub). Иллиризм. i na taj način dodatno povećava zasluženo poštovanje prema ljudima koji su mogli sačuvati svoje naučne interese u tako krizna vremena. i uoči Krimskog rata je uveliko ispoljavala praksu Načertanija. Москва. Garašanina i početkom srpske akcije usmerene na ostvarivanje ovog plana u kontekstu politike velikih sila na Balkanu sredinom XIX veka. godine. 1994. Sama monografija je utemeljena na proučavanju brojnih ruskih arhiva i predstavlja vredan prilog izučavanju razvoja društvenih ideja u Srbiji u drugoj polovini XIX veka. Lesilovske čija je prva knjiga izašla 1968.12 Ovaj rad se bavi spoljnopolitičkim planom I. koji je uzaludno očekivao podršku svojim spoljnopolitičkim ciljevima od Francuske.

Prvi zbornik radova ruskih naučnika koji se uveliko tiče istorije srpskog naroda pojavljuje se 1997. Nikole I uveliko izazvale pogoršavanje rusko-srpskih odnosa.14 I. Šemjakin u prirodnom nastavku prethodnog razdoblja 1878–1903. je video doba velikog razočaranja i preispitivanja. godine. E. Москва. Dostjan je rezimirala poglede starije sovjetske istoriografije na stvaranje srpske i crnogorske države prve trećine XIX veka. I. I. uz korišćenje materijala V. I. 1997. На путях к Югославии: за и против. u ovom procesu. „Plemenska i verska srodnost” nije bila dovoljna u uslovima slabih ekonomskih i društvenih veza koje nisu imale izraženu državnu podršku. 204 . bazirani na ruskoj diplomatskoj građi. Zanimljiv je i zaključni članak zbornika koji je napisao A. Posebnu oštrinu je dobio rad V. 1996. V. uticaj kralja. V. S. Vjazemska je sagledala trnoviti put Bosne i Hercegovine između Istoka i Zapada do 1878.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. K. godine i pretvaranje ovog kraja u balkansko bure baruta u razdoblju od 1878–1914. nastanak i razvoj političkih stranaka. Čurkine. u kome se izvodi zaključak da je stvaranje Jugoslavije bilo ne samo varijanta 13 14 Светлана Данченко. Москва. I. Zbornik je nosio polemičan naziv Na putevima prema Jugoslaviji: za i protiv. Развитие сербской государственности и Россия 1878–1903. Rusija ipak nije koristila sve mogućnosti za jačanje i razvoj međudržavnih veza. Конец XIX – начало XX века. Очерки истории национальной идеологии югославянских народов. Pitanje jugoslovenskih planova i „velikih ideja” kod Hrvata uz prirodni osvrt na položaj Srba u ovim planovima krajem XIX i početkom XX veka je dao V. i za vreme balkanskih ratova. V. iako je ruska podrška uglavnom vodila jačanju nezavisnosti srpske države. Izuzetno su zanimljivi prikazi pojedinih bitnih ličnosti srpske istorije tog doba. Sledeće godine pojavljuje se monografija S. vojske. Čurkina je pokušala da pronađe izvore nacionalnog preporoda jugoslovenskih naroda Habsburške carevine i ulogu revolucije 1848–1849. stranaka i naroda na tok događaja i na formiranje nezavisne srpske države. L. L. Karasev na osnovu arhivske i memoarske građe je potražio način da izdvoji srpske nacionalne programe i načine ostvarivanja srpskih spoljnopolitičkih ciljeva 1856–1878. A. Autor sagledava sve događaje u kontekstu rusko-srpskih veza i dolazi do zaključka da. Dančenko Razvoj srpske državnosti i Rusija 1878–1903. što je kasnije bio jedan od brojnih razloga krize Krimskog rata. Šemjakin. U svom poglavlju A. godine.13 Na osnovu brojnih izveštaja predstavnika Ministarstva inostranih poslova i vojno-obaveštajnih agenata Ruske carevine autorka je sagledala niz ključnih pitanja društveno-političke istorije tog doba: ustavna reforma. Kosika o makedonskom pitanju od sredine XIX veka do kraja Prvog svetskog rata napisan na osnovu arhivskih materijala Ministarstva inostranih dela Ruske carevine. a imao je i izrazito polemički karakter. Frejdzona i I. Frejdzon.

Jedan deo svog aktivnog političkog života Između Kremlja i Republike Srpske opisao je K. između kojih A. U knjizi je kombinovan detaljan faktografski pristup zasnovan na perfektnom poznavanju ruske i srpske arhivske građe i odlučna kritika stavova ranije istoriografije bazirana na metodološkom pristupu teorije modernizacije. Period rata u Bosni 1992–1995. Jeljcina) i njegovih znanja naučnika koji se bavi srpskom istorijom. Šemjakin je došao do zaključka o postojanju kod N. Pašića jednog završenog i izbalansiranog sistema shvatanja o budućnosti socijalno-ekonomskog i nacionalno-državnog razvoja Srbije.. 3. Москва. Nikiforov. a knjiga je napisana i objavljena u Kaliningradu – bivšem nemačkom Kenigsbergu. V. 1998.15 Zanimljivo je da je autor profesor Istorijskog fakulteta Kaliningradskog univerziteta. a sada i državnom okruženju. A. Андрей Шемякин. Москва.. političke i kulturne tradicije”. Šemjakin vidi ne samo delo Svetozara Markovića nego i intelektualni milje ruskih narodnjaka. Možda baš zato izuzetno toplo zvuči predgovor autora o Srbima u Austriji – „jedinstvenom (.18 Ova knjiga predstavlja uspešnu sintezu ličnog iskustva autora (bivšeg spičrajtera predsednika B. V. Stranice knjige vrve od ideomatski tačnih i oštrih citata ne samo Pašića i njegovih srpskih i ruskih saradnika no i ruskih filozofa i publicista kraja XIX i prve polovine XX veka. Isto. slovenofila i evropskih socijalista. političkom. ruskoj poluenklavi duboko u srednjoevropskom kulturnom. str. Formiranje ličnosti i prva polovina života Nikole Pašića je dobila detaljnu analizu u obimnom radu A. 15 16 17 18 Юрий Костяшов.) komadiću pravoslavnog sveta. bez obzira na kasnije fatalne pukotine u zajedničkoj državi. Ova knjiga predstavlja jedan od najviših dometa ruske škole srpske istoriografije. Kostjašova. koji je imao sudbinu da se više od dva i po stoleća razvija u toku centralno-evropske socijalne. Život srpskog naroda u carevini Habsburga u XVIII veku je postala tema istraživanja J.16 Pitanje formiranja srpske nacije i uloge u tom procesu habsburških Srba u XVIII veku autor sagledava u različitim aspektima. no i jedini u tim uslovima način rešavanja hrvatskog i slovenačkog nacionalnog pitanja. Идеология Николы Пашича. Šemjakina Ideologija Nikole Pašića.A. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji rešavanja srpskog nacionalnog pitanja koju je promovisala većina srpske elite. Константин Никифоров. Между Кремлем и Республикой Сербской (Боснийский кризис: завершающий этап). 1999. Pašiću dobar primer te tačke prelamanja između tradicionalnog i modernog u kojoj se našao srpski narod u drugoj polovini XIX veka. Formiranje i evolucija (1868–1891). A.17 Autor je dao široku sliku društveno-političkog života Srbije tog doba i pokušao da odredi izvore ideologije N. Сербы в Австрийской монархии в XVIII веке. Формирование и эволюция (1868–1891). Калининград. 1997. 205 . Šemjakin vidi u N. Pašića.

259. str. Тренин и Е. 15. 247.19 Događaji 1999.26 Jedina svetla tačka zbornika je članak J. 17. Autor je rezimirao da su „neaktivnost i prekomerna popustljivost” spoljnopolitičkog kursa Rusije urodili vanredno lošim plodovima. i to da su teške posledice jugoslovenske krize mogle da budu sprečene da je bilo „aktivne i samostalne politike Rusije”. godine na području Kosova i Metohije i operacija „Milosrdni anđeo” su izazvali pojavu jedne posebne istoriografske publikacije. na različite grupacije unutar establišmenta demokratske Rusije i njihove prilaze srpskom pitanju. (ред. Д. Kosovska kriza prema mišljenju K. str. Д. Guskove koja je dala objektivan prikaz srpsko-albanskog sukoba u pokrajini i vrsnu politikološku prognozu vezanu za budućnost kosovskog pitanja. New York.22 pa bi prema tome „Rusija trebala da bude neutralna prema suprotstavljenim stranama na Kosovu”. objavljen u moskovskoj filijali američkog fonda Karnegi. Malkolma. Kosovo bilo odvojeno od Osmanskog carstva i podeljeno između Srbije. Isto. Степанова). Isto.25 Vrhunac „naučnih” postignuća zbornika je bio ostvaren u fusnoti sa navođenjem citata Karla Marksa kao krunskog dokaza o etničkom sastavu vojske koja se sukobila sa Turcima na Kosovom polju 1389. To je bio zbornik radova.21 Autori su tvrdili da je „značaj Kosova i Metohije ne samo za Evropu no i za Balkan ništavan”. Isto. Osim ovog zbornika 1999. najzad na mišljenje SAD i kreaciju novog Balkana po Dejtonu. Москва. godine daje pogled autora na početak i rani tok jugoslovenske krize. na planove međunarodne zajednice u vezi sa rešavanjem jugoslovenske krize. Степанова). Москва.20 Knjiga je bila napisana užurbano. Тренин и Е. Косово: междунраодные аспекты кризиса. str. Noel Malcolm.24 Neki od autora nisu bili jaki ni u nacionalnoj istoriji i smatrali su za sinonime slovenofilstvo i pravoslavlje. (ред.23 Većina autora nikad se nije direktno bavila istorijom Srbije i zato je knjiga bila puna „bisera” poput tvrdnji da je centralizam u SFRJ bio veći nego u SSSR ili tvrdnji o tome da je 1913. A Short history. str. V. Kosovo. godine u Moskvi je izašla i knjiga autora ovog prikaza na ruskom jeziku Izvori kosovske drame koja je sagledavala problem srpsko-albanskih odnosa u istorijskom aspektu sa posebnim osvrtom 19 20 21 22 23 24 25 26 Isto. str. Crne Gore i Albanije. 116. Isto. 1998. Косово: междунраодные аспекты кризиса. str. 1999. 277. polazeći od određenih veoma providnih ciljeva i bila je epigon neslavnog rada N. 1999. 206 . Nikiforova bila je metodološki slična događajima u Bosni.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

Косовский кризис. On je istakao i manjak prikaza i analiza već postojećih radova. Po prvi put u ruskoj istoriografiji. Елена Гуськова. str. 1999 и др. Osim njego27 28 29 30 31 Алексей Тимофеев.27 Osim ovog rada i gore navedenog zbornika. godine. Pojavljuje se više zbornika i novih naučnih monografija. (ред. 2002. Г. 1999. nije pojavio) kompilativni rad iz istorije Jugoslavije ili Srbije XX veka. 207 . burne 1999. Nikiforov je sproveo popis uspeha i praznina savremene ruske istorijske nauke o Srbiji. ruska škola srpske istoriografije je doživela značajnu aktivizaciju. hrvatskih i bosanskih izvora. В. zapadnoevropskih. Ф. srpskih. Москва. В. 1999. otvoreno je skrenuo pažnju na mehanizam etničkog čišćenja kao bitan elemenat kreiranja država na Balkanu u XIX veku i na očiglednu činjenicu da je ovaj mehanizam bio uspešno korišćen ne samo u XIX veku i ne samo na Balkanu. Юлия Иванова. Ona se oslanjala ne samo na veliko lično iskustvo stečeno za vreme rada u međunarodnim organizacijama koje su delovale na području bivše Jugoslavije. Москва. Этнические аспекты проблемы. On je konstatovao da su XIX vek i početak XX veka (sa Prvim svetskim ratom) proučeni mnogo bolje nego istorija srpskog naroda i uopšte Jugoslavije posle 1918. kao što smo već konstatovali. Кузмичева). pogotovo prikaza kritičkog karaktera. nego i na široki krug ruskih. Početkom novog milenijuma. i pogotovo posle 1945. Izuzetno bitan je bio zbornik Jugoslovenska istorija u novo i novije vreme koji se pojavio kao uspomena na profesora V.29 Njena knjiga je izašla i u srpskom prevodu i zato je mi nećemo detaljno analizirati iako ona sigurno predstavlja jedan od najbitnijih doprinosa ruske istoriografije proučavanja srpske istorije. Isto. 2001. G. Москва. Karaseva.28 Najbolja sinteza pogleda ruske istoriografije na raspad Jugoslavije pojavljuje se 2001. Югославянская история в новое и новейшее время. Коган-Ясный.31 U istom radu on je predložio svoj pogled na periodizaciju srpske istorije. Moramo da napomenemo to da J. U svom prilogu K.A. godine od eminentnog autora – Jelene Guskove. Guskova stoji na čelu posebnog Centra za proučavanje balkanske krize (u okviru Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka). Истоки косовской драмы. direktnog ili indirektnog naučnog mentora značajnog dela savremenih ruskih srbista.30 Ova knjiga je postala bitan korak u razvoju i samoidentifikaciji ruske škole srpske istoriografije. godine izašao je i niz malih brošura naučno-popularnog pravca. Москва. Косово: торжество обывательской политики. 21–22. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji na događaje s kraja XIX i početkom XX veka. Москва. Skrenuo je pažnju i na to da u postkomunističkoj ruskoj istoriografiji nema (a mora da se kaže da se i do kraja 2006. koji je spremio više zbornika radova i naučnih publikacija dokumenata vezanih za međunarodne i unutrašnje aspekte raspada bivše Jugoslavije. История югославского кризиса (1990–2000). Матвеев и Л.

Muradova). o slomu vidovdanske politike Beograda i partijskim koalicijama u jugoslovenskom parlamentu međuratnog doba (A. J.32 Politika Rusije prema Srbiji je posmatrana u kontekstu politike „pokroviteljstva” u okviru koje se izdvajaju pojedine bitne teme: stvaranje samostalne srpske kneževine. ostavlja utisak istorijskog detektivskog romana. I. S. godišnjici srpsko-turskog rata 1876. Москва. 2002. vog rada u zborniku se pojavila čitava lepeza ruskih istoriografskih interesovanja vezanih za istoriju Srbije. Mišina). I. 32 33 34 Елена Кудрявцева. 223. Lešćilovske) do događaja u Staroj Srbiji početkom XX veka (radovi A. I.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Šemjakina posvećeno ruskom slavjanofilu. A. Jambajeva). 208 . Višnjakova). Vinokurova). Rajevskom – realnom prethodniku grofa Vronskog. Posebnu zanimljivost predstavlja poglavlje „Rusija i pravoslavni Sloveni Osmanske carevine”. Od srpskih sižea kod A. Kudrjavceve Rusija i Srbija 30–40-ih godina XIX veka. probleme modernizacije (rad J. Kosika). Tolstoja. Čitalac koji drži u rukama ovu knjigu zaboravlja da je ovo naučno izdanje i vraća se zajedno sa autorom u junačka vremena srpsko-ruskog savezništva u borbi protiv Turaka. Istorija XX veka takođe je bila zastupljena sa širokim rasponom tema: o privatnom životu Nikole Pašića (A. dobrovoljcu u srpsko-turskom ratu 1876. od jugoslovenskog pokreta u SAD za vreme Prvog svetskog rata (rad J. A. Tesemnikov). „Načertanije” i revolucionarni događaji 1848–1849. Puškina (radovi L. L. Kuzmičeve. književnog junaka L. V. diplomatska kriza kraja 30-ih godina XIX veka. V. I. odnosi između ruskih diplomatskih agenata i srpske opozicije. I. rodnu istoriju (T. P. str. Nova generacija pokazala je sveže (u okviru ruskog „slavjanovedenija”) istoriografske pristupe: „teoriju elita” (V. istoriju religije (A.33 U temu rusko-srpskih veza se uklapa i istraživanje A. Ovaj rad je napisan tako zanjimljivo i čitko da. i učešća u njemu ruskih dobrovoljaca. Šemjakin na osnovu novih izvora dolazi do detaljnih saznanja o karakteru i spoljašnosti Rajevskog i na osnovu toga analizira popularnu i široko poznatu priču o tome da je pukovnik Rajevski bio opisan u romanu Ana Karenjina pod imenom grofa Vronskog. Андрей Шемякин. iako je opremljen brojnim izvorima i ostalim naučnoistraživačkim aparatom. M. Tradiciju studioznog proučavanja rusko-srpskih veza XIX veka na osnovu bogatih zbirki ruskih diplomatskih arhiva je nastavila knjiga E. Gebelsa (rad V. S. V. L. A. Россия и Сербия 30-их–40-их година XIX века. Autorka monografije je došla do zaključka da je „element spoljnopolitičkih prioriteta naizmenično bio prisutan u crkvenom pokroviteljstvu” koje je pružala carska Rusija. Silkin). Lobačeve) do pogleda na Balkan J. Москва. Isto. 2002. Šemjakin). Смерть графа Вронского. Timofejeva.34 Knjiga je posvećena 125. o ruskim profesorima Filozofskog fakulteta u Beogradu (V.

Perović. 35 36 Виктор Грачев. Turilova o Rastku Nemanjiću i ulozi ruskih monaha u njegovom pretvaranju u stub srpskog pravoslavlja. Volkova. zakona. Arsenjeva o ruskoj emigraciji.A. 209 . članak K. ali izuzetno detaljno kreiranih planova Rusije o budućnosti Balkanskog poluostrva nakon uspešnog završetka rusko-turskog rata 1806–1812. Višnjakova o posledicama Majskog prevrata 1903. O. članak L. demografske i verske dinamike balkanskog stanovništva u XX veku. Dimića. Kuzmičeve o J. 2003. godine autor posmatra paralelno sa događajima u Boki Kotorskoj i Dalmaciji u kontekstu rusko-turskog rata i rusko-francuskog rivalstva. članak A. Belova o Prvom srpskom ustanku. Prvi zbornik se pojavio 2002. P. С. Garašaninu. M. članci J. godine. Rudjakova o seljenju Srba u Rusiju na područje „Nove Srbije”. članci V. Đurića. baziran na ličnom iskustvu članak o Haškom tribunalu J. Kudrjavceve i M. Ristiću. Ajrapetova o Rusiji između Srbije i Bugarske za vreme Prvog svetskog rata. Šemjakina o putevima razvoja srpskog književnog jezika krajem XVIII i početkom XIX veka i o ruskim odlikovanjima koja je dobio N. U zborniku su se pojavili radovi ne samo ruskih već i srpskih autora: L. Tematski broj ovog časopisa je posvećen odnosima između Rusije i Srbije. J. S.Петербург. članci A. Miloševića. M. časopis izlazi na skupom i kvalitetnom papiru i prepun je ilustracija u boji. U njega ulaze sledeći radovi: pregledni članak akademika RAN V. Šemjakin je postavio pitanje antropološki orijentisanog istraživanja srpskog društva na prelomu XIX i XX veka sa osvrtom na borbu između tradicionalizma i modernizma. godine. Gračev u svojoj monografiji Srbi i Crnogorci u borbi za nacionalnu nezavisnost i Rusija (1805– 1807). Kosika i A. Još jedan prilog istoriji rusko-srpskih veza je dao V. godinu. Nikiforova o „balkanskom Bizmarku” – I. 2002. Jovanovića. Pejina. Pašić. članak O. Человек на Балканах в эпоху кризисов и этнополитических столкновений XX в. A. M. Miloradovića. članak J. Ristovića. Guskove. Kostić.35 Događaje u beogradskom pašaluku 1805–1807. V. Сербы и черногорцы в борьбе за национальную независимость и Россия (1805–1807). On je pokušao da izdvoji osnovne tendencije društvenog razvoja suverene Srbije i da odredi razliku između ustava. zbog rusko-francuskih konflikata. članak P. tadašnjeg direktora Instituta za slavistiku. Posmatranje istoriografskih pitanja srpske istorije je dobilo poseban opštebalkanski kontekst u zbornicima radova Čovek na Balkanu.36 On je posvećen razdoblju kriza i etnopolitičkih konflikata na Balkanu u XX veku. Москва. Autori zbornika se bave pitanjima mentalne. Osnivač ovog časopisa je Administracija predsednika i vlada Ruske Federacije. Posebnu zanimljivost knjizi daje detaljna analiza niza neostvarenih. B. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji Primer konsolidacije ruske škole srpske istoriografije je tematski broj istorijskog časopisa Rodina broj 10 za 2003. Brajovića i Lj. G.

ali i jedne države koja je veoma dugo postojala na ruskom etnopolitičkom području. odnosno nivoa modernizacije srpskog društva početkom XX veka. Direktno se tiču srpskih istoriografskih pitanja članci A. I pored vremenske odrednice u nazivu. 2004. 2006 210 . ali snažnih paradržavnih centara moći u nizu balkanskih država. zbornik sadrži i radove čiji hronološki okviri počinju i u XVIII i početkom XIX veka i to mu daje neophodni „background”. 80. Человек на Балканах и процессы модернизации. Šemjakin i A.-Петербург. Prema mišljenu autora zbornika posledica ovog procesa je bila pojava paralelnih nelegitimnih.39 Zbornik postavlja pitanja formiranja „novih” država na Balkanu. Синдром отягощенной наследственности (последняя треть ХIХ – первая половина ХХ в.С.С. uz prebacivanje zapadnog političkog modela na lokalno tle bez dovoljne društveno-ekonomske pripreme terena. U istraživanju oni su se bazirali na temelje opšte teorije modernizacije i njene specifikacije u obliku teorije modernizacije „druge Evrope”. i mađarskoj krizi. Ovo pitanje izaziva niz diskusija ne samo političkog nego i naučnog karaktera na koje je ukazala N. na osnovu odluka Berlinskog kongresa. Nikiforova i A. Stikalina o sovjetsko-jugoslovenskom zbližavanju 1954–1956. 37 38 39 Человек на Балканах и процессы модернизации. stranačkih programa i realnog društvenog života. S. V.-Петербург.). Sledeći nastavak zbornika Čovek na Balkanu37 se bavi pitanjem transformacije tradicionalnog društva u industrijsko s obzirom na nedovoljan nivo spremnosti za početak ove modernizacije.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Tu je i pitanje faktičkog ponavljanja starih stranica građanskog rata za vreme ulaska sovjetskih trupa u Srbiju kada su se sa dve strane ratišta ruski vojnici borili protiv „fašističkog ropstva” ili protiv „boljševičkih hordi”. radovi K. Государство и его институты: гримасы политической модернизации (последняя четверть ХIХ – начало ХХ в. Pitanje istorije XX veka ima za savremenu Rusiju jedan veoma bitan problem – valorizacija SSSR-a kao totalitarne i boljševističke. str.38 Ovih dana izašao je i treći zbornik Čovek na Balkanu koji se takođe bavi pitanjem političke modernizacije Balkana krajem XIX – početkom XX veka. Silkin) su posmatrali pokušaje „novostvorenih poluzavisnih agrarnih država sa nepunom socijalnom strukturom” da se uključe u opšteevropski proces modernizacije u poslednjoj trećini XIX veka. V. kao i specifikum shvatanja sveta i mentalnog sklopa balkanskih naroda. Autori su izneli svoje mišljenje o radikalskoj demokratiji Kraljevine Srbije i posleratnim godinama Kraljevine SHS – Jugoslavije kao o „kvazi parlamentarnoj fasadi”. Čurkine postavlja pitanje nacionalne crkve na Balkanu kao faktora nacionalne konsolidacije kod Srba i Bugara. Isto.). Karaseva o izvorima jugoslovenske krize devedesetih godina prošlog veka. Autori (o Srbiji su pisali A. Vasiljeva i koje se tiču učešća Rusije u Prvom svetskom ratu na Balkanu. Članak I.

.A. V.-Петербург..”. koji se bavi formiranjem i evolucijom srpske države od Prvog srpskog ustanaka do početka XXI veka. Сербский народ и Россия в XVIII в.43 Ova monografija sadrži kompleksni pregled rusko-srpskih veza u više dimenzija. Šemjakinu balkanski narodi s obzirom na nerešena nacionalna pitanja nisu imali šanse da „stignu” ostalu Evropu u procesu modernizacije. Albanije. L. U ovoj seriji 2006.41 Zbornik Čovek na Balkanu nije jedini novi projekat ruske škole srpske istoriografije. V. str. К юбилею начала Первого сербского восстания 1804–1813 гг. A. ali je njima uskraćen smirujući i oplemenjujući moralni elemenat neprekidne istorije. Višnjakov razotkriva vanustavne faktore i specifikum razvoja srpske države na prelazu XIX u XX vek. Videti detaljni prikaz Aleksandar R. Vinokurov posmatra političku usmerenost srpskih oficira početkom XX veka. S. TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji M. Двести лет новой сербской государственности. V. I.42 Ovaj zbornik je započeo novu seriju Bibliotheca Serbica izdavačke kuće „Aleteja” posvećenu srpskoj tematici. trajnih predanja i samostalnog razvoja”. Perović u četvrtom zborniku o modernizaciji Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. I. V. I. Kuzmičeva je analizirala poglede Jovana Ristića na probleme izgradnje srpske države. Beograd. Istraživač nije zaobišao ni pitanje pojedinačnih 40 41 42 43 Isto. 2006. 2004. Miletić. 214. A. С. Lešćilovske Srpski narod i Rusija u XVIII veku. Povodom dvestogodišnjice Prvog srpskog ustanka izašao je zbornik radova ruskih istoričara. L. Tokovi istorije. Postavljena su i pitanja pogleda na Rusiju Srba i Crnogoraca.40 Autori ovih zbornika prate paralelno savremene tokove srpske istoriografije koja se bavi pitanjima Srbije u modernizacijskim procesima XIX i XX veka. br. je izašla još jedna knjiga ruske istoričarke I. 2005.-Петербург. kao i kulturnim vezama ruskog i srpskog naroda u XVIII veku. Šemjakin precizira svoje poglede na razvoj političkih stranaka u nezavisnoj Srbiji 1881–1914. opremljena svim ustavnim i materijalnim alatima moderne civilizacije. Zato prema A. Silkin se vraća izvorima formiranja ustavnog i nacionalno-teritorijalnog uređenja Kraljevine SHS. L. A. 3–4.. 2006. To se najočitije vidi na primeru istoimenog programskog članka L. Opšta tendencija zbornika se najbolje vidi iz citata iz jednog ruskog diplomatskog izveštaja koji navodi A. „Двести лет новой сербской госсударственности. Problemi srpske istorije se sagledavaju u okviru opštebalkanskih tendencija koje su bile uveliko slične srpskim i posmatraju se na primeru istorije Bugarske. Lešćilovska posvećuje posebnu pažnju crkvenim i kulturnim vezama ruske i srpske pravoslavne crkve. Crne Gore. Šemjakin na kraju svog rada: „Balkanski narodi su (. J.) politička tela. 211 . С.. Slovenije. Инна Лещиловская. Autorka detaljno sagledava genezu i razvoj državne politike Rusije prema Balkanu i definiše mesto srpskog naroda u ovoj politici. Makedonije i Grčke. Belov posmatra problem institucionalizacije i legitimizacije vlasti u Srbiji 1804–1830..

a merodavni sinonim za Jugoslaviju je bio glavni grad Srbije – Beograd dosta je diskutabilno da li mi možemo da govorimo o postojanju rusko-srpskih odnosa u to doba.46 Kao najveću prazninu možemo da konstatujemo to da se dosad nije pojavio nijedan obiman rad koji bi na objektivan način prilazio pitanju građanskog rata u Srbiji i Jugoslaviji 1941–1945. 2002. o zajednici i pojedincu. istoriografske ocene o ulozi SSSR-a u događajima u jugoistočnoj i centralnoj Evropi su daleko od objektivnosti. Как Тито от Сталина ушел: Югославия. o „svom” i „tuđem” su dominirala na svim nivoima srpskog društva pa i u srpskoj eliti. Zapravo tu se radi samo o promeni znaka (plus se menja na minus). Ovo nije slučajno. 44 45 46 Русские о Сербии и сербах. godine se pojavio zbornik građe ruskih autora o Srbiji u XIX i početku XX veka. Москва. Bujica različitih mišljenja daje bogato tle za brojne pojedinačne članke. iako je ovo pitanje ključno za razumevanje brojnih događaja druge polovine XX veka na području jugozapadnog Balkana. Zapravo taj zbir svedočanstava o Srbiji i Srbima daje mogućnost rekonstrukcije sociokulturnog konteksta modernizacije prema izrazu urednika zbornika „na srpski način”. Iako su tradicionalno SSSR nazivali zvaničnom Moskvom odnosno Rusijom. (ред. Savremena ruska istoriografija nije se do kraja opredelila o vrednostima minulog XX veka. Anikejeva o konfliktu Staljin–Tito45 koja uravnotežuje objektivni pristup istorijskim izvorima novim pogledima na dramatično razdoblje rusko-srpskih odnosa. sa manjim promenama u apsolutnoj vrednosti. kao ni učešće Srba i Crnogoraca u rusko-turskim ratovima XVIII veka. kao i očigledne činjenice da je srpsko društvo do Prvog srpskog rata uglavnom sačuvalo svoju tradicionalističku prirodu. ili su postajale samo sovjetsko-jugoslovenske veze. 2005. ali jedinstveno istoriografsko mišljenje ne postoji i zato faktički nema radova monografskog karaktera. seoba i grupnih migracija Srba i Crnogoraca u Rusiju. Pitanje hladnog rata i međunarodnih događaja vezanih za ovo razdoblje takođe ostaje van granica ruske srbistike i ovde su interesantniji radovi globalnijeg zahvata.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Jedini srećni izuzetak je knjiga A. СССР и США в начальный период холодной войны (1945–1957).. U ovom pregledu ruske istoriografije o Srbiji očigledno je da su slabo zastupljeni radovi o jugoslovenskom dobu srpske istorije.. Шемякин). Л. U okviru novijih istraživačkih projekata 2005. i da li su i Rusi i Srbi imali svoju nacionalnu državu u to doba. Patrijarhalni pristup je bio tipičan ne samo za svakodnevni život nego i za političku pozornicu. А.44 Pozamašne dimenzije zbornika i široki zahvat građe su omogućili priređivačima da predstave pun uvid u dinamiku ruskih pogleda na Srbiju u doba sticanja nezavisnosti i početka procesa izgradnje građanskog društva. Objektivan pogled na uspomene ruskih putopisaca (koji su bili mahom naklonjeni Srbima) daje sjajan prikaz uspešne državno-političke evolucije. Москва. Tradicionalna shvatanja o narodu i državi. Анатолий Аникеев. Iako su komunistički teror i totalitarni način vladanja naišli na političku osudu. S. 212 .

). 2: 1949–1953 гг. 1: 1944– 1948 гг.A. 47 Советский фактор в Восточной Европе: 1944–1953 гг. 213 . TIMOFEJEV Savremena ruska istoriografija o Srbiji kao na primer zbornik dokumenata koji se bavi početkom stvaranja blokovskog sistema u Evropi i sigurno doprinosi interesovanju za proučavanje Jugoslavije i Srbije u tom procesu.47 U svakom slučaju istorija XX veka sigurno ostaje plodno polje na kojem niču nove generacije ruske srbistike koje daju nadu formiranju novog objektivnog i savremenog pogleda kako na događaje minulog stoleća tako i na svu istoriju rusko-srpskih odnosa. В. (ред. и др. Т. Волокитинa Т. Mосква.: Документы: В 2 тт: Т.1999/2002.

slu{aju vest potpuno otupelih emocija. Njegova `rtva je iskusni profesionalni revolucionar. Sada je atentator. @ivot je posvetio revolucionarnom preobra`aju svoje domovine. pokolj zarobljenih poljskih oficira u Katinskoj {umi na istoku. [ta zna~e re~i sloboda i mir posle svih patnji koje su pre`iveli i {ta donose dani koji su pred njima? U gradu se nalazi Ma~ek. a u ime ve} pora`ene poljske nacionalisti~ke vlade. Nirnber{ki zakoni i nasilje u ime superiornosti germanske rase na zapadu. do 1945. 8. Gra|ani jednog provincijskog grada. Istorija Poljske od 1939. ali uzaludan. nastanjene prete`no Belorusima i Ukrajincima zauzeo je SSSR. ali i on je umoran i razo~aran. maja 1945. ali ubrzo strada i sam atentator. okupljeni na trgu. Kroz tragi~ne sudbine dva glavna lika romana Pepeo i dijamant Je`ija And`ejevskog. @e~pospolita je bila pora`ena i izbrisana sa karte Evrope. nekada{nji var{avski maturant. Septembra 1939.GRA\A Sources „ZLO KOSMPOLITIZMA” Izve{taj o kulturnim prilikama u Poljskoj 1949. Radio Var{ava objavljuje vest o kapitulaciji Tre}eg rajha. Poslednji dan rata je i poslednji dan u `ivotu oba ~oveka: partijski sekretar gine od metka atentatora. Ma~ek je dezorijentisan. prikazana je sva tragika Poljske u trenucima kada je svitala dugo o~ekivana sloboda. koji mora da izvr{i jo{ jedan zadatak – da likvidira [~uku. Njene zapadne oblasti okupirao je Tre}i rajh. ima mnoge elemente anti~ke tragedije. je njena konjica juri{ala na nema~ke tenkove. Ne veruje vi{e u smisao borbe koja se i dalje vodi. Kao da i on sam sumnja u smisao revolucionarnih promena koje vr{i. Neustra{ivo je ratovao protiv Nemaca. godine Ivan HOFMAN Arhiv Srbije i Crne Gore Poljska. lokalnog sekretara Poljske radni~ke partije. a isto~ne. kao i toliki njegovi vr{njaci koji su poginuli nedo~ekav{i slobodu. Otpor je bio hrabar. odnosno istoimenog filmskog remek-dela And`eja Vajde. borac Armije krajove i u~esnik Var{avskog ustanka. 215 . o~ajnik koji bi – umesto da u`iva u iznenada otkrivenoj ljubavi i u dugo godina potiskivanim `ivotnim radostima – trebalo da ubija svoje sunarodnike marksisti~kog opredeljenja.

Dokument koji je pred ~itaocima predstavlja prepis dela izve{taja jugoslovenskog ata{ea za kulturu u Poljskoj iz 1949. Treblinka. Sobibor i Majdanek. predvo|enih probritanskom Armijom krajovom. Sastavni deo ovog poduhvata bio je i sovjetizacija poljske kulture. formirana pod patronatom SSSR-a. tj. Napad Nema~ke na SSSR juna 1941. poka`e svoju staljinisti~ku pravovernost i time doka`e neistinitost optu`bi doju~era{njih saveznika. jasne agitaciono-propagandne ciljeve. Bili su obavezni da slede sovjetske i klasi~ne ruske stvarala~ke uzore. koji je izjedna~avan sa svim reakcionarnim i retrogradnim intelektualnim strujanjima zapada.. Poljski umetnici su dobili zadatak da prikazuju borbu protiv nema~kog okupatora isklju~ivo iz ugla prosovjetske Armije ljudove i da prikazuju radost izgradnje socijalizma. do tada nevi|eni izlivi nasilja: Var{avski. 216 . Vladaju}a Ujedinjena poljska radni~ka partija preuzela je na sebe zadatak sovjetizacije svoje domovine. prosovjetska. Au{vic. a za njima do{li su ~lanovi Lublinskog komiteta. dolazak Crvene armije do predgra|a Var{ave i op{ti ustanak gra|ana. Socijalisti~ki realizam je postao vladaju}i vid umetni~kog izra`avanja. Pisan je u jeku sukoba Jugoslavije sa Informbiroom. godine. Lo|ski i Vilnuski geto. poja~anom represijom u svim vidovima dru{tvenog i politi~kog `ivota u zemlji. i novi. u okviru osnovne klasifikacione grupe Odeljenje za veze sa inostranstvom. Dokument se ~uva u Arhivu Srbije i Crne Gore. Sloboda je osvanula po~etkom 1945. komunisti~ka vlada. u fondu Savet za nauku i kulturu Vlade FNRJ (317). Stvarala{tvo je bilo u potpunosti podre|eno diktatu vladaju}e partije i imalo je.. o~ajni~ki otpor nadmo}nim nema~kim trupama i ravnodu{nost sovjetskih armija prema uzaludnoj pogibiji hiljada civila. Poljska je postala „narodna demokratija” – jedna od karika u lancu socijalisti~kih dr`ava na ~elu sa Sovjetskim Savezom. u jedinici opisa Kultura i umetnost – izve{taji iz inostranstva 1949–1950. Sloboda? Tenkovi Crvene armije pre{li su preko poljske teritorije u svom nezadr`ivom naletu prema Berlinu. godine. ustanak preostalih o~ajnika iz Var{avskog geta i prakti~ni nestanak tromilionske jevrejske populacije u Poljskoj uz ravnodu{nost mnogih Poljaka prema istrebljenju jednog celog naroda.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. u uslovima izgradnje socijalizma u zemlji i zapo~etog hladnog rata. kao paradigme zla i najni`ih nagona u ~oveku. {to je progla{eno proleterskim internacionalizmom. i to u vreme kada je Komunisti~ka partija Jugoslavije nastojala da. dok je gotovo svako stvarala{tvo po uzoru na umetnost gra|anske Evrope bilo progla{eno za kosmopolitizam.

maja 1949 g.[ranc] Drenovec3) *** PREGLED KULTURNO-PROSVETNOG @IVOTA U POLJSKOJ U TOKU MESECA APRILA 1949 GOD. u periodu 1941–1947. tada ministar za nauku i kulturu Vlade FNRJ. aprila ove godine. mo`da najopasnija. Po zavr{etku Drugog svetskog rata postao je jedan od vode}ih predstavnika socijalisti~kog realizma u poljskoj knji`evnosti (B. raspravljalo se veoma op{irno i analiziralo u kojim oblicima i vidovima se ispoljava kosmopolitizam u kulturno-umetni~kom stvarala{tvu. direktor Radio Jugoslavije. 1965. sa ko1 2 3 4 5 Rodoljub ^olakovi} (1900–1983). i 21. Nakon 1947. odnosno koje se ve} preduzimaju za njegovo suzbijanje. godine bio je pomo}nik ministra za nauku i kulturu FNRJ. Oficijelni naziv poljske komunisti~ke partije. Maklj-Put. Beograd. grupi levo orijentisanih pesnika okupljenoj oko ~asopisa @agari (najpoznatiji pripadnik grupe bio je ^eslav Milo{). 232).[o}nik] ministra Bogdan Osolnik2 (F. Je`i Putrament je tridesetih godina XX veka pripadao tzv.4 koji je odr`an 20. sekretar za nauku i kulturu. metanisanje zapadnoj kapitalisti~koj kulturi. Bogdan Osolnik (1920). drugoj avangardi ili katastrofistima. sekretar za informacije SIV-a i glavni urednik Komunista („Osolnik Bogdan”. str. Zagreb. Raj~i}. Putrament5 – „Jedna od formi kosmopolitizma je. Smatram da je materijal vrlo interesantan pa dajem zbog toga celinu. Na{a dana{nja inteligencija. 26. Enciklopedija Jugoslavije 6. HOFMAN „Zlo kosmopolitizma” Dokument: ZABELE[KA za druga ministra R. 394). Beograd. [odoljuba] ^olakovi}a1 U prilogu dostavljam prepis izve{taja ata{ea za {tampu u Var{avi. Pom. str. ~lan razli~itih odbora. Franc Drenovec – na~elnik Odeljenja za veze sa inostranstvom Ministarstva za nauku i kulturu FNRJ. 217 . Poljska civilizacija. komiteta i komisija KP Slovenije. Borba protiv kosmopolitizma U diskusiji na Plenumu Centralnog komiteta Ujedinjene poljske radni~ke partije. Dajemo vam op{irne izvode iz ove diskusije.I. da bi smo vas upoznali kako se ovde shvata kosmopolitizam i koje se mere misle preduzeti. 2003.

op{teljudske vrednosti na{ih pesnika. isticati napredne. preuzev{i njegova izra`ajna sredstva. mit o sre}nom socijalisti~kom dru{tvu. ali sa ciljem da prika`e po`eljnu stvarnost. ali metanisanje Zapadu zadr`alo se i kasnije i pored toga {to je Zapad objektivno izgubio tu kulturnu visinu. produbljivati ose}anje nacionalnog patriotizma. Deutscher. uzimaju}i u obzir u potpunosti specifi~nost na{eg perioda i na{e zemlje. to se stanje izmenilo. nastali su uslovi za stvaranje nove. a zatim {to je jo{ va`nije – izvla~iti konkretne zaklju~ke u odnosu na na{u stvarnost. Na meti je bilo svako stvarala{tvo koje se nije zasnivalo na klasi~nim ruskim uzorima ili na ideolo{ki pro~i{}enom folkloru neruskih naroda u SSSR-u. str. a vode}i jevrejski kulturni i javni radnici su uhap{eni ili poslati u progonstvo (I. pa ~ak i do nekih krugova partijske inteligencije. Poljska je bila ekonomski i politi~ki zavisna od zapadnog imperijalizma. Ta pojava zadr`ala se i danas u izvesnoj meri.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Tako se zbivalo od stole}a {to je bez sumnje smetalo razvoju na{e nacionalne kulture. Postala je nova. {ire nego do sada. muzi~ara. osvetljavati u na{oj {tampi forme te borbe u SSSR-u. a junaci graditelji sre}nije budu}nosti. Staljin se u svojoj kampanji protiv Jevreja u SSSR-u nadovezao na `ive tradicije antisemitizma kod Rusa. Borba protiv kosmopolitizma bila je sastavni deo obra~una Staljina i sovjetske partijske birokratije sa stvarala~kim slobodama u SSSR-u. socijalisti~ki realizam se nadovezao na tradicije realizma. politi~ka biografija. I pored toga. Uop{te uzev. Smatram. Teme ovog umetni~kog pravca bile su revolucija. nadovezivati na sjajne tradicije na{e pro{losti. a ono {to ide za tim. U izvesnom periodu kultura Zapada stajala je vi{e od kulture feudalizma koji je vladao u Poljskoj. vi{a forma dru{tvenog ure|enja. 218 . Na{kovski (ambasador u Moskvi) – „Treba kostatovati da je u na{em kulturnom `ivotu slabog odjeka imala borba protiv kosmopolitizma u Sovjetskom Savezu. ali ta pojava jo{ nije u potpunosti likvidirana. 518–522).7 a taj problem je neobi~no `iv u na{oj mladoj. vaspitana je na tradicijama metanisanja kulturi Zapada. Staljin. jom moramo sara|ivati. Zagreb. Poseban vid borbe protiv kosmopolitizma predstavljali su progoni Jevreja. koja }e mobilisati gra|ane u izgradnji socijalizma. rat i izgradnja socijalizma.” 6 7 Pod „vi{om formom kulture” Putrament podrazumema socijalisti~ki realizam. boriti se protiv teorija koje umanjuju vrednost i originalnost na{e kulture i koje nas na taj na~in razoru`avaju prema uticajima zapadne bur`oaske kulture. vi{e forme kulture. To nije bilo slu~ajno. Nastao u SSSR-u sa namerom da se stvori tendenciozna umetnost. {to je dosad ~injeno dosta neodre|eno. Ta pojava je uspela da prodre i do izvesnih krugova na{e napredne inteligencije.6 Desilo se to posle Socijalisti~ke revolucije u Rusiji. narodnoj dr`avi. da je neobi~no va`no pre svega. tj. Jevrejske ustanove u SSSR-u su zatvarane. koju je stole}ima ranije imao.” Putrament dalje podvla~i da borba protiv metanisanja zapadnoj kulturi ne zna~i ni u kom slu~aju negiranje tekovina napredne misli na Zapadu. u me|uratnom periodu. U toj borbi du`ni smo da koristimo maksimum sovjetskih iskustava. 1977. koji su bili u~estali u periodu 1946–1953. kulturu i umetnost epohe staljinizma. kod ve}ine na{e inteligencije preovladavao je stav metanisanja kapitalisti~koj kulturi.

„du`ni smo punom {akom zahvatati iz sovjetskih iskustava. Henrik Jablonjski je bio jedan od vo|a prosovjetskog pokreta otpora za vrme Drugog svetskog rata (Armia Ludowa) i kasniji visoki dr`avni i partijski funkcioner. 1978. Godine 1972. biologije itd. pozivaju}i se na narod i njegove istinske kulturne potrebe. @danov i drugi partijski kadrovi anga`ovani u ustanovama kulture. knji`evnosti. kosmopolitizam i. Danas je u Poljskoj samo jedan humanisti~ki odsek. Bio je ~lan poljske Akademije nauka. Vrhunac represije zapo~eo je 1946. godine i trajao je do sredine pedesetih godina XX veka (do vremena destaljinizacije koju je inicirao Hru{~ov). individualizam u svom stvarala{tvu. koji vaspitavaju budu}e istori~are. Komitet za kulturu i umetnost pri Vladi FNRJ. Kako ti problemi u praksi izgledaju? Na na{im univerzitetima postoje humanisti~ki odseci. o{tro su. o kojima se tako|e malo pisalo u poljskoj {tampi. u bri`ljivom prikrivanju kosmopolitske uloge klera i tzv. ~lana Politbiroa CK SKP(b). povodom opere Veliko prijateljstvo Vano Muradelija (V. uz obe}anje da }e ubudu}e bespogovorno slediti liniju partije. na kome se predaje istorija Sovjetskog Saveza. Zagreb. jedinica opisa 11). Ovaj. po kome je ~itavo tragi~no razdoblje sovjetske kulture nazvano `danovizam. ekonomije. naro~ito. „Prvo. kada se od gra|ana prve zemlje socijalizma tra`ila potpuna posve}enost novim spoljnopoliti~kim zadacima domovine. godine. fascikla 3. Istaknuti sovjetski stvaraoci su se javno odricali svojih najboljih dela. doslovno jedan. tre}a ta~ka tog samog problema je uzdizanje od strane na{ih istori~ara ideje nezavisnosti i nacionalne suverenosti. sve ve}a propaganda evropskog ili svetskog federalizma. javlja kosmopolitizam. Vezuje se za ime Andreja @danova (1896– 1948). optu`uju}i ih da neguju formalizam.I. Izve{taj o Rezoluciji CK SKP(b) o ~i{}enju sovjetske muzike od {tetnih uticaja dekadentstva i formalizma – Arhiv Srbije i Crne Gore. u sve intenzivnijem tra`enju nekih idealnih sila koje upravljaju ~itavim tokom istorije. HOFMAN „Zlo kosmopolitizma” Na{kovski dalje govori o zna~aju dubokih stvarala~kih diskusija koje se odr`avaju u SSSR-u u oblasti filozofije i muzike. bezidejnost. Rukovodioci Lublinskog katoli~kog univerzi8 9 Najpoznatija „stvarala~ka diskusija” bila je serija sastanaka partijskih ~inovnika sa sovjetskim muzi~kim umetnicima tokom prve polovine 1948. napali vode}e sovjetske umentike. a o nekim problemima nije bilo skoro ni glasa. izabran je za predsednika Dr`avnog ve}a Poljske ({ef dr`ave). to je odnos prema istoriji Zapada i prema istoriji isto~ne Evrope. kona~ni Staljinov udar na stvarala~ke slobode bio je posledica po~etka hladnog rata. mora se zahvatiti dublje. 219 . Jablonjski9 (pomo}nik ministra prosvete) – daje primere u kojim formama se. na sektoru nauke. a pre svega problema povezanih sa istorijom SSSR-a. Najzad. vi{ih slojeva. koja nam konkretno mo`e pomo}i u formiranju na{e nove kulture”.16). Op}a Enciklopedija JLZ 4 Iz-Kzy. drugovi – to je Lublinski katoli~ki univerzitet. Drugi vid tog samog problema ispoljava se u sve ve}em produbljivanju idealisti~kog shvatanja istorije. Mislim o najbri`ljivijem zaobila`enju isto~nih problema. „Stvarala~ke diskusije” i sa njima povezane „kritika i samokritika” bile su sastavni deo represije nad stvarala~kim slobodama u Sovjetskom Savezu. a posebno smo du`ni da ozbiljno slu{amo glas sovjetske kritike. Molim da se ne ~udite. Napisao je nekoliko radova iz istorije svoje domovine u XX veku („Jablonsky Henryk”.8 Na kraju Na{kovski podvla~i da se poljsko-sovjetska kulturna saradnja ne mo`e ograni~iti na postoje}e forme. str. vaspitavaju budu}e nastavnike.

izme|u kojih }emo mo}i odabirati nau~ne kadrove. S jedne strane potpuno je jasno da moramo dovoditi. Te{ko }emo na}i ud`benik ili skripta koji ne}e biti primer kosmopolitizma. Na drugim {kolama se problem istorije SSSR-a ne pokre}e.10 Dalje je izneo da se kod najistaknutijih poljskih kriti~ara nalaze izrazito kosmopolitske koncepcije. Dovodimo sada nove kadrove na visoke {kole. To je komplikovana stvar. 176). pozvan da prisustvuje plenumu) – ka`e o kosmopolitizmu slede}e: „U na{oj nau~noj stvarnosti to je op{ta stvar. i to najvi{e istoriji Engleske. 220 . profesora univerziteta. navedeno delo. ekonomiju. godine. i to masovno dovoditi. po{to u objavljenom {tampanom spisu predavanja Lo|skog univerziteta ~itamo da se u jesenjem tromese~ju jedan ~as nedeljno tako|e predvi|a za istoriju Rusije. neka bude za vas ugao pod kojim treba izra~unati odbijanje toga talasa”. Minimalan procent omladine ide na humanistiku – zna~i ba{ na one grane nauke u kojima su nam najpotrebniji novi ljudi. ve} Rusije od 1917–1914 godine”. koju sa velikim trudom dovodimo na visoke {kole. nove kadrove na visoke {kole.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Adam [af. Sa druge pak strane stoji problem idejnog prevaspitavanja – ukoliko je to mogu}e – starih kadrova. autor izve{taja je nesumnjivo mislio na Rusiju od 1914. novi elemenat. veliki broj ~asova posve}enih istoriji Engleske. Neki drugi prof. do 1917. pedagogiju dolaze pojedinci. Stanje koje danas vlada na na{em nau~nom frontu takvo je da mi ~esto sami puta dajemo radni~ko selja~ku omladinu. Umesto toga na}i }ete. drugovi. Raj~i}. Na filozifiju. Navodi primer jedne `ene. str. Prelazi dalje na konkretne organizacione predloge: „Te`imo da izmenimo socijalni sastav omladine i da izmenimo lik profesora.. Prvi zadatak – treba da podignemo nove kadrove. ali se dosad nismo interesirali koji pravac studija omladina odabira. teta znaju dobro {ta rade. ne Sovjetskog Saveza. Lo|skog univerziteta. ili ide na medicinu ili na pravo. univerziteta izjavljuje omladini koja je do{la na polaganje pristupnih univerzitetskih kurseva: „Svi koji polaze ove kurseve ostaju osaka}eni za ceo `ivot”. pod uticaj neprijateljske ideologije”. kada predaju istoriju SSSR-a na svoj na~in. U ogromnoj ve}ini omladina odabira tehni~ke studije. filozof koji se bavio logi~kom analizom i filozofijom jezika (B. istoriji SAD. Talas koji tamo budu rekli. koja na slede}i na~in postavlja problem odbijanja talasa: „Slu{ajte emisije Glasa Amerike. predava~a fizike. tu se i 10 11 Gre{ka nastala prilikom pisanja (prekucavanja) teksta.. Dr Adam [af11 (prof. metanisanja Zapadu. istoriji Francuske. istoriju. vaspitavati na{e nove kadrove. Istina je da }e se uskoro u svemu ovome verovatno desiti izuzetak. Da bi smo mi podigli nove nau~ne kadrove moramo imati odgovaraju}i broj ljudi.

u ovoj oblasti nismo dosad ni{ta u~inili. zadr`ao neki elitni na~in studiranja. francuskog ili engleskog porekla. Mi me|utim. Ali treba re}i da mnogi od njih nisu na potrebnom ideolo{kom nivou. tako da bi je ljudi mogli dobiti. Ukoliko se radi ~isto o nauci i izvesnim odsecima humanistike. Uspelo nam je da prenesemo na nau~ni forum u Poljskoj probleme biolo{ke diskusije i probleme pravca Mi~urina12 Lisnekovskog13 iz SSSR-a. ^etvrti zadatak – radi se. U prvom redu treba dobaviti odgovaraju}u stru~nu literaturu na ruskom jeziku. ni{ta ne radimo da bi smo ubedili na{e mlade drugove da dolaze na humanisti~ke studije.I. Imamo danas 300 nau~nih radnika ~lanova partije. Ta stvar je tako|e i organizaciono sazrela za re{avanje. Dobar deo ud`benika kojima se slu`e studenti na visokim {kolama. Iskustvo Sovjetskog Saveza nas u~i kako ogromnu stvarala~ku i ozdravljuju}u ulogu odigrava partijska marksisti~ka kritika pogre{aka na kulturnom polju i nadzor partije nad kulturnim `ivotom. Drugi zadatak – postoji tako|e i problem vaspitavanja na{ih nau~nika. od problema centralnog partijskog rukovodstva”. Njegove teorije su u vreme 221 . tj. najraznovrsnije mre`e za vaspitanje. koji bi imali zadatak da rukovode partijskim organizacijama na tim {kolama. Tre}i zadatak – pitanje ud`benika. bez sumnje je da se mo`e mnogo u~initi. Dok na drugoj strani stvaramo najraznovrsnije kurseve. Nezavisno od toga. Treba se pozabaviti ti pitanjem. HOFMAN „Zlo kosmopolitizma” dalje. „Nau~ili smo pre svega da vi{e nego do tada crpemo iz iskustva i postignu}a kulture i stvarala{tva Sovjetskog Saveza. Uspeli smo u izvesnoj meri da preko stranica knji`evne {tampe populari{emo me|u na{om inteligencijom stvarala~ku tekovinu marksisti~ke kritike problema kulture i estetike. Albreht (rukovodilac propagande Centralnog komiteta) – navodi uspehe koji su postignuti na kulturno-prosvetnom sektoru od avgustovskog plenuma do danas. odeljenje za nauku i visoke {kole pri Centralnom komitetu. iskovane u Sovjetskom Savezu. odbacuju}i pri tom genetiku Gregora Mendela. to su ud`benici nema~kog. od pre rata. Problem politike na nau~nom frontu ne mo`e se odvojiti od problema rukovodstva. o ideolo{kom vaspitanju starih profesora. Predla`e dalje da se na visokim {kolama ustanove institucije sekretara – partijskih funkcionera. Predla`e tako|e da se poja~a centralno rukovodstvo nau~nog fronta. od problema partijske organizacije. ruski i sovjetski biolog. ukoliko se tako mo`e re}i. ~lanova partije. Ta diskusija je bez sumnje iza12 Ivan Vladimirovi~ Mi~urin (1855–1935). A verovatno je da se lako i bez velikih te{ko}a mo`e tu ne{to stvoriti. to je i pitanje odgovaraju}ih nau~nih kontakata. ali u potrebnoj koli~ini. [ta je u~injeno u toku ~etiri godine da se prevedu odli~ni sovjetski ud`benici? Za celo to vreme nije preveden ni jedan ud`benik. Prou~avao je probleme nasle|ivanja kod biljaka.

predstavnika umiru}e kulture Zapada. {to je najgore. I pored toga {to su na{i i bliski nama knji`evnici.org/wiki/Trofim_Lysenko). me|u nama bliskim krugovima stvarala~ke inteligencije. Takvih ljudi imamo jo{ vrlo mnogo i to. 13 14 222 .wikipedia. Teorije. ne vide}i ili ne hote}i da vide potpuno reakcionarnu sadr`inu te dekadentske i umiru}e forme umetnosti. postoje i vrlo su ozbiljni. i u praksi ovi ljudi ~esto sagibaju ~elo pred tim uticajima. a posebno u knji`evnosti. uspesi. kongres je ipak uspeo da za kriterij ocene knji`evnog i umetni~kog stvarala{tva postavi socijalisti~ki realizam kao cilj do koga ostvarenja mo`e i do koga je du`no da te`i na{e umetni~ko stvarala{tvo u uslovima na{e narodne dr`ave.org/wiki/Ivan_Vladimirovich_Michurin). I pored svih brojnih nedostataka. imale su za cilj da doka`u superiornost sovjetske biologije i agronomije nad „bur`oaskom”. Suvereno je vladao sovjetskom biologijom do {ezdesetih godina XX veka. zvala ozbiljna interesovanja u na{im nau~nim krugovima. prototip intelektualca anga`ovanog na politi~koj levici. koje je potkrepljivao izmi{ljenim rezultatima eksperimenata (o kojima su op{irno izve{tavali sovjetski mediji). Sovjetski pozori{ni komadi (ukupno 29 u toku nekoliko poslednjih meseci) izazvali su veliko interesovanje me|u {irokim masama. predstavlja ovogodi{nji kongres knji`evnika u [}e}inu.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. staljinizma zloupotrebljene u nenau~ne (ideolo{ko-politi~ke) svrhe (Ivan Vladimirovich Michurin. Pogre{no navedeno prezime – pravilno je Lisenko. Krakovska izlo`ba i diskusija likovnih umetnika u Neborovu ubedila su nas o~igledno u to kako mnogi na{i istaknuti umetnici. a pre svega u oblasti likovne umetnosti. [tetni.wikipedia. ostaviv{i u njoj trajne {tetne posledice (Trofim Lysenko. umetnici i kriti~ari nau~ili ve} da smatraju na primer Sartra14 i njemu sli~nu vrstu knji`evnog i umetni~kog stvarala{tva za tu|e nama. http://en. pesimista i nihilista. http://en. mada nedovoljni. Ne mali korak napred u preobra`aju na{eg kulturnog `ivota. @an-Pol Sartr (1905–1980). u uslovima izgradnje osnova socijalisti~ke kulture u Poljskoj. To su ipak dosta ozbiljni. Jo{ je mnogo formalista u oblasti muzi~kog stvarala{tva. izazvala je ozbiljno ideolo{ko previranje i pretstavlja}e svakako va`an vaspitni ~inilac u formiranju napredne nau~ne misli u na{oj zemlji. Genetiku je proglasio za fa{isti~ku disciplinu i u~estvovao je u progonima i denuncijacijama sovjetskih geneti~ara. francuski filozof i knji`evnik. Uspeli smo tako|e da upoznamo {ire mase sa konkretnim ostvarenjima sovjetske kulture i umetnosti. postuju nekriti~ki formalizam i apstrakcionizam. ideolo{ko-neprijateljski uticaji koji pritiskuju na{u stvarala~ku inteligenciju. Sartrov javni anga`man i njegovo pisano delo bili su predmet stalnih `estokih napada partijske birokratije u SSSR-u i zemljama „narodne demokratije”. Trofim Denisovi~ Lisenko (1898–1976) bio je vode}i sovjetski biolog u vreme staljinizma. mnogi od njih ipak jo{ uvek potajno podle`u uticajima te trule}e pseudokulture dekadenata. Na{a pozori{ta u toku poslednjih meseci uvela su na poljsku scenu repertoar sovjetskih pozori{nih komada. Ima ih i u stvarala{tvu i u knji`evnoj kritici. To pozitivno {to smo postigli na sektoru na{eg kulturnog `ivota pretstavlja bez sumnje jedva prve korake napred u ovoj oblasti. koji ~esto puta smatraju sebe za progresivne. pa ~ak i marksiste.

~esto puta i kod bliske nam stvarala~ke inteligencije”. dok je ba{ njima potrebna specijalna pomo} i to ne samo pomo} rukovodilaca propagandnih odeljenja.. koja se sprovodi u Sovjetskom Savezu. da ih nije dovoljno samo kritikovati i kritikovati. umetnicima i knji`evnicima. knji`evnika. A kada je re~ o pedago{kom sektoru. Ne interesujemo se koje vaspitne teorije po{tuju pedagozi. Taj zadatak stoji bez sumnje pred nama. U prvoj sedmici maja odr`a}e se Nedelja prosvete. Na{e partijske organizacije. treba da postane ~inilac aktivizacije partije na sektoru na{eg kulturnog `ivota. koja je iza{la u Biblioteci pedago{kog izdanja Sindikata u~itelja. u~initi kraj njihovoj izolaciji od `ivota i borbe na{e partije. Nismo uspeli dosad da uka`emo na prave forme kosmopolitizma u na{em kulturnom stvarala{tvu i da ih kriti~ki prika`emo ba{ pod tim uglom. 223 . Na 300 stranica prof. a to se mo`e posti}i samo naporom cele partijske organizacije. dala nam je bez sumnje ogromne mogu}nosti uticaja na {kolu. u propagandi reakcionarnog dela sve{tenstva koja je inspirisana iz vatikanskog centra. Ta Nedelja }e nam dati mogu}nost da se cela partija pribli`i problemima kulture. iz kojih izvora crpe pedago{ko znanje. „Moramo biti svesni. Aktivno u~e{}e u propagandnoj akciji. tako i na sektoru {kolstva. Te elemente kosmopolitske penetracije treba razgoli}ivati na sektoru na{eg neprijatelja. Penetracija kosmopolitizma u na{em politi~kom i kulturnom `ivotu ima veoma {iroku skalu. sa {irokim masama ~italaca. To }e biti pregled na{ih uspeha na osnovnom sektoru kulture u Poljskoj. koja se izgradila na engleskim vaspitnim uzorima”. Odvojenost na{ih stvaralaca. na{a akcija roditeljskih komiteta. Skoncentrisana pa`nja partije na sektor {kolstva. „oblast od koje neprijateljska propaganda ne samo da dopire. Kaminjskog.. knjige i {tampe. Kaminjski ne pretstavlja kod nas izuzetak. garantuju}i pravilni i uspe{ni preobra`aj obli~ja na{e {kole. Imamo u poslednje vreme niz lepih. Treba sa njima pre svega raditi politi~ki. o na{im stvaraocima. najodgovornijih drugova. Na{e partijske organizacije ~ak i me|u knji`evnicima. u akciji Nedelje prosvete. ohrabruju}ih pojava i promena kako me|u inteligencijom. knjige i {tampe cele na{e partijske organizacije.. nego naj~e{}e na{ih sekretara. dok je to me|utim. upravljanjem njene pa`nje na sektor kulturnog fronta. umetnicima.I. HOFMAN „Zlo kosmopolitizma” Nismo uspeli da dosad na dovoljno ubedljiv na~in prenesemo na na{ teren veliku tekovinu borbe protiv kosmopolitizma. [tetne teorije glasi cela grupa profesora. na{ih stvaralaca.. izneta je razvijena kosmopolitska teorija vaspitanja. Ona }e tako|e omogu}iti susrete na{ih knji`evnika. Treba je umeti razotkrivati u umetni~kom i kulturnom stvarala{tvu. obra}aju ovim organizacijama najmanje pa`nje.. glumcima. najvi{e odvojene od na{eg svakodnevnog rada i borbe. nego te~e {irokim koritom”. na{a partijska rukovodstva. kriti~ara od na{e stvarnosti nije slu~ajna. likovnim umetnicima su najzapu{tenije organizacije. Levinjska – konstatuje da je budnost partije u oblasti vaspitanja omladine veoma slaba.. kada je re~ o na{oj inteligenciji.

168). 1954. 1977. osudio je tako|e u svom govoru kosmopolitizam. ne mo`e biti tretiran kao drugorazredan. Jedan je od organizatora pokreta otpora protiv Nemaca u Krakovu i okolini. Rehabilitovan je u vreme destaljinizacije (nakon nemira 1956. koji nikad pre toga nisu imali takve mogu}nosti razvoja”. ma da ona nije bila obimnija no dosad. a na njega se izdaju milioni.16 koji je na otvaranju izlo`be dao op{iran prikaz sovjetske arhitekture. 224 . Op}a Enciklopedija JLZ 2 CFob. Zagreb. Bio je jedan od komandanata prosovjetskog pokreta otpora za vreme Drugog svetskog rata. Ka`e: „Razumem da 1945 god. nismo imali mogu}nost da odabiramo odgovaraju}i kadar za rukovodioce svjetlica i da smo se tada pre rukovodili time da li je neko imao volje za taj rad ili {to je bio ~lan pozori{ne amaterske grupe jo{ za vreme okupacije. otvaranju su prisustvovali i mar{al Sejma Kovalski. str. omalova`avano od strane cini~nog. Pored pretstavnika umetni~kog i kulturnog sveta. Ovaj rad se smatra za drugorazredni. Op}a Enciklopedija 7. 132). Ne mo`emo dalje ravnodu{no gledati na ova fakta. posve}ena je ovog meseca specijalna pa`nja kulturnoj saradnji sa SSSR-om. to se sveti. Paterova – nagla{ava da se kulturnom radu u „svjetlicama” (klubovima za kulturno prosvetni rad) ne poklanja dovoljno pa`nje. antinarodnog.” Kulturna saradnja sa Sovjetskim Savezom U vezi sa opasno{}u od kosmopolitizma i stavom da je jedan od puteva za uspe{no suzbijanje kosmopolitizma {to {ire i {to dublje kori{}enje iskustva Sovjetskog Saveza. Bio je dugogodi{nji predsednik vlade Narodne Republike Poljske („Cyrankiewicz Juzef”. Marijan Spihalski. godine) i vra}en na visoke partijske i vojne du`nosti („Spychalski Marian”.. ~esto puta je prepu{ten sudbini doga|aja. diplomatskog kora. posve}ena je velika pa`nja. bio je. uhap{en i osu|en zbog navodne izdaje i {pijuna`e u korist Jugoslavije i „imperijalisti~kih sila”. politi~ar i mar{al. reakcionarnog kosmopolitizma. Rejonski sekretari su vrlo retko u fabri~kim svjetlicama. Otvaranju izlo`be „Arhitektura naroda SSSR” 9 aprila.. rekao izme|u ostalog: „Ova izlo`ba }e dopreti do svih 15 16 Juzef Cirankjevi~ je bio visoki funkcioner poljske dr`ave i njene komunisti~e partije.. str. problem radni~ke kulture.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Ne jednom se desilo da se u na{im svjetlicama prikazuju pozori{ni komadi koji ismevaju na{e radni~ke centre. Govori na otvaranju izlo`be iskori{}eni su tako|e da se napadne i osudi kosmopolitizam. Sovjetski ambasador u Poljskoj. zatim pretsednik Vlade Juzef Cirankijevi}15 i potpretsednik Vlade Ko`icki. Pretsednik Vlade J. poljski arhitekta. Mo`da nemaju vremena – to mo`e biti opravdanje – ali ja ipak mislim da moramo biti svesni da problem svjetlica. omogu}ava da se u osloncu na to nasle|e u potpunosti razvijaju. Sindikalizam-@vale. bogate i stvarala~ki rastu svi oblici nacionalne kulture. dok je ministar obnove Marjan Spihalski. Cirankijevi} naglasio je da „socijalizam di`e iz zaborava kulturno nasle|e. Lebe|ev. Ali. zajedno sa Vladislavom Gomulkom. Godine 1949. Zagreb..

Op}a Enciklopedija 1 A-Bzu. gra|evinskim radnicima. ali je najzna~ajnija dela ostavio na polju komedije. 309). Op}a Enciklopedija 6 Nih-Ras. 1977. str. U MHAT-u su stvarali mnogi avangardni ruski umetnici prve polovine XX veka – Mejerholjd i Vahtangov na primer. lirsku komediju Moskovsko prole}e. 225 .org/wiki/Lope_de_Vega) Viktor Mihailovi~ Gusjev (1909–1944). Lo|u. Zagreb. Pored ovih pretstava koje su u Var{avi date u Dr`avnom poljskom pozori{tu.19 „Ba{tovanovo pseto” od Lope de Vega.18 U Var{avi je ovaj kolektiv izveo {est pretstava – „Tanja” od Arbuzeva. godine avangardni pozori{ni umetnici Stanislavski i Nemirovi~-Dan~enko. 153). osnovali su 1898. pun preokreta (Lope de Vega. Nikolaj Pavlovi~ Ohlopkov (1900–1967). Zagreb. u umetni~kom svetu mnogo se vi{e diskutovalo o umetni~kom nivou ovoga pozori{ta. str. Partijska kritika je tako i ocenila pretstave ovog pozori{ta. HOFMAN „Zlo kosmopolitizma” gradili{ta u Poljskoj. kako bi poljski graditelji nauku arhitekture naroda SSSR stvarala~ki koristili pri izgradnji osnova socijalizma u Poljskoj”. u nameri da prevazi|u tada uobi~ajene manire re`ije i glume. Katovicama i Poznanju kolektiv (128 osoba) Dr`avnog moskovskog dramskog pozori{ta.17 pod rukovodstvom umetni~kog rukovodioca Ohlopkova. Najza~ajnija dela su mu romani Poraz i Mlada garda. kolektiv je dao jednu pretstavu u var{avskoj elektri~noj centrali. kojih je napisao preko 1500 (sa~uvan je tek manji broj). Krakovu. Napisao je dramu u stihovima Slava. koji se uzimaju kao paradigme knji`evnosti socijalisti~kog realizma (Aleksandr Fadeyev. u Katovicama ~etiri. 1977. Svoja vi|enja su prakti~no primenili postavljaju}i drame Antona Pavlovi~a ^ehova. Ve}ina se 17 18 19 20 21 22 Moskovskiy hudo`estvennÿy teatr (MHT. stvaraju}i tako novu estetiku pozori{ta. Me|utim. jednu u fabrici „Vadla” i jednu u fabrici „Ursus”. godine. studentima. 227). Poznatije re`ije bile su mu Mlada garada Fadejeva i Oluja Ostrovskog („Ohlopkov Nikolaj Pavlovi~”.org/ wiki/Aleksandr_Aleksandrovich_Fadeyev). Bio je istaknuti liri~ar. na{oj javnosti. pozori{ni i filmski glumac. Najzna~ajnija zbirka pesama mu je Pohod stvari iz 1929. u Krakovu ~etiri. Najpoznatija dela su mu Tanja o problemima `ene i Irkutska pri~a o sovjetskoj omladini („Arbuzov Aleksej Nikolajevi~”. Smisao i zadatak gostovanja ovog pozori{ta bio je da se poljskim pozori{nim radnicima i poljskoj pozori{noj publici da konkretan primer socijalisti~kog realizma u pozori{noj umetnosti. kasnije preimenovan u akademski umetni~ki teatar – MHAT). Vodio je buran `ivot. sovjetski pesnik i dramski pisac. Lope de Vega (1562–1635) je nakon Servantesa najzna~ajniji {panski knji`evnik.wikipedia.20 „Prole}e u Moskvi” od Gusjeva. http://en. Postara}emo se da je u~inimo dostupnom arhitektima. Zagreb. U toku ovoga meseca gostovao je u Var{avi. Op}a Enciklopedija 3 Foc-Iw.I.22 „Pravo ~asti” od [tajna i „Velike dane” od Virta. str. 1980. a manje da li pretstave ovoga pozori{ta zna~e ostvarenje socijalisti~kog realizma. U Lo|u je dao tri pretstave. Bio je ~lan CK SKP(b) i sekretar Saveza sovjetskih pisaca. odnosno kao „sjajajan prikaz ostvarenja socijalisti~kog realizma u savremenom sovjetskom pozori{tu”. sovjetski re`iser. („Gusjev Viktor Mihailovi~”. http://en. tehni~arima.21 „Mladu gardu” od Fadejeva. Aleksandar Fadejev (1901–1956) je bio istaknuti knji`evnik u vreme staljinizma i jedan od pobornika partijskog terora nad umetni~kim slobodama. wikipedia. u Poznanju tri. Aleksej Nikolajevi~ Arbuzov je bio poznat po dramama sa savremenom tematikom i po poetskoj obradi `enskih likova.

a u personalnoj politici pozori{ta u Poljskoj jo{ uvek vlada haos. ne mogu ni uporditi sa ovima. potrebno je mnogo novaca. U konkursu mogu uzeti u~e{}a dramske {kole i sva profesionalna dramska pozori{ta. a bud`eti pozori{ta su veoma mali.) koje je preduzela i kojima rukovodi Poljska radni~ka partija. koja od 1 januara do 1 oktobra budu imala na repertoaru ruski ili sovjetski pozori{ni komad. a u~estvova}e u njemu ona pozori{ta ~ije pretstave `iri prethodno oceni da su na potrebnom umetni~kom nivou.24 Poljski episkopat po23 24 Prestonica Poljske u vreme kralja Boleslava Hrabrog (XI vek).23 koja je odr`ana 24 aprila povodom devetsto pedesete godi{njice kanonizacije svetoga Voj}eha. sla`e u tome da su o~ekivali vi{i umetni~ki nivo pretstave. Poljacima i Prusima i pra{ki biskup. Ministarstvo za kulturu i umetnost objavilo je konkurs ruskih i sovjetskih komada (pozori{nih). sin isto~no~e{kog kneza Slavnika. oko 50 km isto~no od Poznanja. Na konkursu }e se nagraditi najbolji kolektiv. Glavni odbor Dru{tva poljsko-sovjetskog prijateljstva objavio je konkurs za pesmu sa temom o poljsko-sovjetskom prijateljstvu. III – 50 hiljada zloti. misionar me|u Ma|arima. otpor. Sveti Voj}eh (druga polovina X veka). Odluke `iria potvrdi}e Ministarstvo za kulturu i umetnost. Nakon {to je proteran iz Praga na{ao je uto~i{te na dvoru poljskog kralja Boleslava Hrabrog.. knjige i {tampe. U okviru proslave u Gnjeznu. no da se pretstave poljskih pozori{ta u kojima se ne ose}a nikakva koncepcija re`isera. U cilju da se {to bolje upozna dramsko stvarala{tvo ruskih klasika i sovjetskih pisaca. g. pripremanje Nedelje prosvete... Radovi se primaju do 1 jula o. dono{enje Zakona o likvidaciji nepismenosti. najbolja scena i najbolji prevod. koji je dobio svog vidnog izraza u knji`evnim nagradama Poljskog episkopata. Konkurs }e se odr`ati od 15 oktobra do 1 novembra. pet nagrada po 20 hiljada zloti i 10 nagrada po 10 hiljada zloti . koje se uglavnom pripremaju na brzinu.. Nalazi se u centralnoj Poljskoj. u Mesecu poljsko-sovjetskog prijateljstva. najbolje uloge. Konkurs treba da bude „velika manifestacija poljsko-sovjetske kulturne saradnje i poljsko-sovjetskog prijateljstva”. II – 75 hiljada zloti. Predvi|ene nagrade su: I – 100 hiljada zloti. ose}a se na drugoj strani. Za ozbiljan rad potrebni su ustaljeni umetni~ki kolektivi. najbolji re`iser.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. benediktinski kalu|er. Op{te je uverenje da }e biti malo prakti~ne koristi od gostovanja moskovskog pozori{ta. Knji`evne nagrade Poljskog episkopata U vezi ovih nekoliko mera na kulturno-prosvetnom frontu (borba protiv kosmopolitizma. me|u reakcijom. Odatle je krenuo u misionar- 226 .

muzi~ara i scenskih jevrejskih umetnika25 – koji se povezuju u jedan Sindikat kulturnih i umetni~kih radnika. U baziliki neizbrojima {uma zastava crkvenih bratstava. zasedao je Glavni kongres delegata {est sindikata – scenskih. Sa tri miliona pripadnika u predve~erje Drugog svetskog rata. Na svim stranama se zapa`a uzorna organizacija. te od mr`nje siroma{nih seljaka. sindikata. Bili 25 227 . iznosile su ukupno dva milona zloti). Uprkos povoljnim uslovima za razvoj. 15 i 16 aprila. name{tenika Radia. Knji`evne nagrade episkopata upotpunile su proslavu sv. Rukovodstva jevrejskih op{tina su ubirala dr`avni porez i imala su potpunu slobodu u organizovanju `ivota i rada u njima. Primaju}i nagradu. Konrad Gurski. a mi kro~imo u pravoj liniji. HOFMAN „Zlo kosmopolitizma” delio je svojim knji`evnicima nagrade. na ~elu sa rabinima koje su sami birali. za publicisti~ki rad sve{tenik Jan Pivovar~ik. Je`i Kjerst. koje ukupno iznose milion zloti (dr`avne nagrade za umetnost u 1948 godini. u prisustvu pretstavnika Vlade.. koja bi i bez ovih bila veoma uspela. knjige i {tampe.” Od ostalih doga|aja na kulturno-prosvetnom polju treba pomenuti jo{ osnivanje Sindikata kulturnih i umetni~kih radnika i pripreme za Nedelju prosvete. a od mladih knji`evnika nagra|en je kao najizrazitiji talenat me|u mladim katoli~kim knji`evnicima. Njihova stvarna autonomija ~esto je zavisila od }udi lokalnih feudalaca ({ljahte). udru`enja i organizacija. str. Na placu pred bazilikom nema ni jednog praznog mesta. nagradu za rad na poeziji tako|e popularni knji`evnik Voj}eh Bonk.. date u januaru o. Jevreji su predstavljali najbrojniju etni~ku manjinu u Poljskoj. Voj}eha.. kako su nazivali sopstvene varo{ice. zbog ~ega ga je papa kanonizovao (B. pozori{nih i filmskih umetnika.. za nau~ni rad prof. za rad na knji`evnoj prozi Vladislav Jan Grabski. sku misiju me|u Pruse koji su ga ubili 997.. od netolerantnog stava rimokatoli~ke crkve (u beloruskim i ukrajinskim oblastima @e~pospolite Poljske i od netolerantnog stava pravoslavne crkve). Bili su organizovani u posebne op{tine. Nagradu za dramsku umetnost dobio je veoma popularni knji`evnik Je`i Zavjejski. g. godine. gnjeznanskim biskupom Ra|imom-Gaudentijem osnovao je vi{e mitropolija u tada najve}im delom paganskoj Poljskoj. U odnosu i na katoli~ku knji`evnost moramo postavljati najstro`ije zahteve umetni~ke prirode”.. Omladina vr{i redarsku slu`bu du` cele procesije. Je`i Zavjejski je izjavio de je „nagrada dokaz odnosa Episkopata prema kulturi. Katoli~ka knji`evnost nalazi se tek u po~etnom stadijumu. navedno delo. Voj}eh Bonk je izjavio da „ustanovljenje nagrade svedo~i da su rukovodstvu Crkve u Poljskoj bliska pitanja kulture”.. 107). Raj~i}. Jevreji u Poljsko-Litvi su bili vrlo ranjivi i stalno izlo`eni opasnosti od nasilja. Centralnog komiteta PZPRa i drugih politi~kih organizacija. Sa svojim bratom. Dajemo vam opis jednog detalja proslave prema pisanju katoli~kog lista „Slovo pov{ehne”: „Sa obe strane ulice puni {paliri sveta koji se moli.I. Do XIX veka `iveli su izdvojeno od poljske ve}ine u getima u okviru ve}ih gradova ili u {tetlima.

koji u svojim redovima povezuje ne samo srodne struke. U realizaciji programa nedelje. U toku nedelje sprove{}e se sabirna nov~ana akcija. Sprovo|enje nedelje povereno je Centralnom gra|anskom komitetu. Jevreji su bili potpuno obespravljeni i izlo`eni ~estim pogromima u vremenima kriza (kao u vreme revolucije 1905). izlo`enost nasilju hri{}anske ve}ine i op{te siroma{tvo. Vekovima stara jevrejska civilizacija u Poljskoj bila je prakti~no uni{tena tokom nema~ke okupacije 1939–1945. kabala i mesijanizam). nego i umetnike. u kome je istakla da „jedinstveni sindikat.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Majdanek i Sobibor. simbolizuje stvarnost promena koje su se izvr{ile i koje se vr{e u Poljskoj”. Nedelja }e se odr`ati pod protektoratom Pretsednika Republike. tehni~ke i fizi~ke radnike. Vilnu (Viljnjusu) i dr. knji`evnici itd. su izlo`eni povremenim pogromima. gradovima i u logorima smrti. za potrebe borbe za suzbijanje nepismenosti. bili su izvori jevrejskog misticizma (hasidisti~ki pokret. u~itelji. Jadviga [jekerska. me|u kojima je najrazorniji bio onaj koji je organizovao vo|a ukrajinskih kozaka Bogdan Hmeljnicki (1648/49). Treblinka. Posle zavr{enih referata i diskusije Kongres je prihvatio rezoluciju o stvaranju Sindikata kulturnih i umetni~kih radnika i izabrana je uprava. napisala je u „Tribuni ludu” ~lanak povodom stvaranja Sindikata kulturnih i umetni~kih radnika. bibliotekari. pod rukovodstvom pretsednika Vlade Cirankijevi}a. U getima u Var{avi. Lo|u. poja~a ~itanje knjiga i {tampe me|u naj{irim masama. kao {to su Au{vic-Birkenau. a naro~ito me|u siroma{nim i srednjim seljacima itd. U vreme kada je ve}i deo Poljske bio pod vla{}u carske Rusije. Nedelja prosvete. Nesiguran polo`aj jevrejske zajednice. Rat je pre`ivelo svega nekoliko hiljada poljskih Jevreja. likvidirana je skoro celokupna jevrejska populacija. 228 . uze}e u~e{}e naj{ire mase radnih ljudi u selu i gradu. poja~a napore nad realizacijom Zakona o likvidaciji nepismenosti. i to uglavnom onih koji su se uklju~ili u jevrejski ili prosovjetski pokret otpora. knjige i {tampe odr`a}e se u celoj zemlji od 1 do 8 maja. Cilj nedelje je da populari{e prosvetu. ~lan Agitpropa CK PZPR-a. zatim novinari.

kontrolom „narodnih studenata”. U stvarnosti Gestapo nije imao svoj istra`ni aparat za neposredni rad u okupiranoj zemqi. sve do kraqevog dr`avnog udara januara 1929. sa~uvane su moje bele{ke iz vremena vrewa i revitalizacije Demokratske omladine na Beogradskom univerzitetu. kada su sve politi~ke organizacije stavqene van zakona. bila prva me|u politi~kim grupama. bila je Komunisti~ka partija Jugoslavije. godine – Desimir TO[I] Prilikom mog hap{ewa. odnosno posle 8. moj otac je uni{tio mnoge moje bele{ke koje je posmatrao kao kompromituju}e pred nema~kom okupacijskom policijom Gestapoa. u kojoj su formalno bile okupqene sve politi~ke opozicione grupe. 229 .SE]ANJA Memories JEDNO VI\EWE STUDENTSKIH POLITI^KIH KRETAWA PRED DRUGI SVETSKI RAT – li~ne bele{ke iz 1941. na oko. docnije hirurgu Vlastimiru To{i}u (1922–1996). Me|utim. ali malobrojne i pod kontrolom komunista. godine. po broju glasova na studentskim izborima. To. verovatno zahvaquju}i mom bratu. februara 1943. Jani}ijevi}a su komunisti obele`ili ve} tada kao „neprijateqa”. jedna jedina organizacija. mislim ve} 1935. ve} se oslawao na odli~nu Nedi}evu „Specijalnu (politi~ku) policiju” i na bogat broj dou{nika u na{oj masi. Ova je organizacija. ali su se ve{to zaklawali iza „studentskog naprednog pokreta”. Me|utim. To je ~inio ~ak i sa izvesnim kwigama. Ubili su ga partizani ve} po~etkom 1945. godine. Ujediwene studentske omladine. ali nisu uspeli da postignu neki zna~ajniji rezultat. studentsko jedinstvo su poku{ali da naru{e demokrati na ~elu s Milijom Jani}ijevi}em. imala iskustva sa ilegalnim radom. Tako su komunisti postali apsolutna snaga na Univerzitetu ve} od 1935. posle 1918. apsolventom prava. koja je ve} od 1921.

godine – aktivnosti takozvane Jugoslovenske ravnogorske omladine. Istorijska istina je ne{to drugoja~ija! Komunisti su objavili posle Drugog svetskog rata dve dobre dokumentacije o radu na Univerzitetu od 1918. Treba da se izvinim ~itaocima {to je u ovom rukopisu sa~uvan originalni tekst sa apologijom „generacije iz 1920.. nezavisno od toga stizao je novi podmladak na Univerzitet i on je za trenutak bio sav u rukama Srpskog kulturnog kluba. Ali. i posebno o radu pred Drugi svetski rat. Ove tri kwige svedo~e za vreme pod okupacijom i posle 1945. oportunista i qudi bez uverewa (studija Milice Damjanovi} „Napredni pokret studenata Beogradskog univerziteta”. Posle tog prvog poku{aja emancipacije Demokratske omladine od komunista. dakle za vreme prve godine nacisti~ke okupacije. Tu }e se videti da je na celom Beogradskom univerzitetu bilo jedva 300 ~lanova KPJ. godine. Mo`e se re}i da je taj drugi poku{aj delimi~no uspeo.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. SKZ. nastao je drugi poku{aj 1939. apstinirala je. Hteo sam da sa~uvam sve ono {to sam mislio i bele`io pre {ezdeset i pet godina. glavna snaga studenata bila je „neutralna”. Komunisti su smatrali da su svi studenti pripadali takozvanom naprednom studentskom pokretu. 2001.. U takvoj situaciji bilo je dosta jednostavno da ih dobra komunisti~ka organizacija sve dr`i pod kontrolom. snalazila u svakodnevnom studentskom `ivotu. Nacionalisti Srpskog kulturnog kluba tvrdili su suprotno: studenti su bili o ogromnoj ve}ini nacionalisti i za vreme rata izjasnili su se za Dra`u Mihailovi}a.. 230 . I i II kwiga. 1966. s jasnim nacionalnim ekstremizmom i antistrana~kim tendencijama. godine. Ovoj se otela jedino Demokratska omladina. i 1974). Me|utim. Beograd. nepoliti~ka. U ciqu posmatrawa politi~kog razvoja omladine pred sam Drugi svetski rat treba pogledati tri zna~ajne kwige akademika Dimitrija \or|evi}a „O`iqci i opomene”. godine. ali se uslo`io sa problemima rata i okupacije. do 1941. Nolit. ali su oni pomo}u raznih organizacija nepoliti~kog karaktera dr`ali ne samo studente pod kontrolom ve} i dobar deo profesora. delimi~no romanti~na nacionalisti~ka i malogra|anska generacija. godine”. „zahvaquju}i” nema~ko-sovjetskom paktu 1939. Pitawe je kako bi se ova. 1941.. Cela ova rasprava oko studenata Beogradskog univerziteta zna~ajna je utoliko {to postoji neka vrsta na{e mitologije. tako da bi se moglo re}i – da nije bilo rata – za dve-tri godine – imali bismo na Univerzitetu ve}inu Srpskog kulturnog kluba.

studente Hrvatske seqa~ke stranke koji su studirali u Beogradu. tako i u revolucionarnom poletu od grupe studenata komunista. poma`u}i opoziciju. republikanska.D. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. gra|anske studentske grupe (demokratska. ali stvarnu vezu i stvarnu zavisnost od svojih partija imala je samo komunisti~ka grupa. godine. manifestovala je svoju zajedni~ku snagu na izborima 1935. Studentski demokratski klub Studentsku demokratsku grupu „Studentski demokratski klub” sa~iwavale su uglavnom tri struje studenata. Poku{aj USO da privede u svoj krug beogradsku grupu hrvatskih studenata. Ujediwena studentska omladina stvorena je posle 1934. godine u Jugoslaviji. Orjuna i zemqoradni~ka) bile su daleko ja~e kako u stvarnom broju. godine. Rad u omladinskom „Narodnom frontu” Ujediwena studentska omladina i Akcioni odbor studentskih udru`ewa Omladinski „narodni front” predstavqa grupnu studentsku politi~ku organizaciju koja se zvala Ujediwena studentska omladina (USO). Jednu grupu predstavqali su direktni zastupnici komunisti~ke omladine koji su poslati od strane Komunisti~ke partije Jugoslavije. nije nikad uspeo. ^iwenica je da je komunisti~ka grupa studenata za sve ovo vreme neaktivnosti gra|anskih strana~kih grupa na~inila jedan ogroman napredak u tehnici organizovawa i okupqawu studentskih masa kako na {irim politi~kim tako i po stru~nim studentskim pitawima. Od po~etka egzistencije USO-a nastaju poku{aji ponovnih uspostava gra|anskih studentskih grupa. 1. ^esto se de{avalo da je zemqoradni~ka grupa bila predstavqana svojom desnicom i svojom levicom u isti mah.. drugu grupu sa~iwavala je ambiciozna i na gra|anski na~in vaspitavana omladina. samostalna demokratska. Ovu formaciju sa~iwavale su slede}e grupe: komunisti~ka („narodna omladina”). U prvim godinama Jugoslavije posle 1918. Krajem pseudoparlamentarne jugoslovenske ere 1928. i na svetskom kongresu omladine u @enevi oko 1936.. Ove studentske grupe bile su u odgovaraju}em odnosu sa istoimenim partijama. a tre}u grupu uglavnom 231 . radikalna. nastojawe studentske omladine kretalo se uglavnom izme|u neformulisanih radikalnih (levih i desnih) struja i ogromne mase koju je obuhvatio intelektualni apati~ni neutralizam. i 1938. samostalna demokratska. radikalna. demokratska i zemqoradni~ka. i po~etkom {estojanuarske diktatorske vladavine.

Stanko Xingala{evi}. U nedostatku pridobijawa mla|ih snaga. Miodrag Nedeqkovi}. Drugi delegat u Izvr{nom odboru USO bio je Stanko Xingala{evi}. tzv. budu}i da je komunisti~ka grupa bila u dalekoj nadmo}nosti u odnosu na sve ostale gra|anske grupe zajedno. a vrbovawe novih ~lanova ina~e nije bila dozvoqeno ni formalno ni zbog stvarnih odnosa politi~kih snaga. Dobrivoje Proti}. studentska Demokratska omladina morala je ostati u USO po svaku cenu i pod svim uslovima u ciqu da odr`i jedinstvo studentskih naprednih snaga. Balno`anom. vo|stvo SDK-a. Prvo. Radne snage kluba bile su u ja~ini od 5 do 10 du{a. U odnosu na op{te organizovawe studenata. \uri}em. levi~arskoj. pojavili su se u SDK-u Miodrag Petrovi}. u to vreme na ~elu sa M.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Milo{ Balno`an. Tre}e. Nikoli} iz Gorweg Milanovca. \or|em Radovanovi}em i Borivojem Romi}em. Borivoje Romi}. Marko Krsti} i Desimir To{i}. Borom Milenkovi}em. da studentska kolaboracija mo`e biti oportuna samo dotle dok je u saglasnosti sa osnovnim na~elima i ciqevima SDK-a. Poku{aji mla|ih snaga u SDK-u bili su upravqeni ka emancipaciji SDK-a od USO-a. Aleksandar \uri}. da u politi~koj tehnici sagla{avawa studentskih grupa u okviru USO-a do|e 232 . unuk Qube Davidovi}a. Vojin Andri}. U februaru 1939. koji je oti{ao da slu`i vojni rok – ili na vojnu ve`bu). Prva grupa se okupqala oko glavnog komunisti~kog agenta u SDK-u. postavqawe jednog konkretnog idejnog stava koji je mogao u potpunosti da odvaja ideologiju komunisti~ke Internacionale od ideologije gra|anskog liberalizma. \or|e Radovanovi}. Vladimir Delari. Krsti}a i To{i}a u „Odbor za odbranu zemqe” – kulturni odsek. A. Drugo. Druga grupa je smatrala. u SDK su bile zastupqene dve teze: po jednoj. Stankom Xingala{evi}em. To{i} je delegiran i u „Odbor studenata prve godine” i za ~lana Izvr{nog odbora Ujediwene studentske omladine (na mesto \or|a Radovanovi}a. U novembru 1938. U tom vremenu poznata imena u SDK su uglavnom ova: Milija Jani}ijevi}. Ratko Milisavqevi} – Agara. Frawo Bajec. koji je posle tromese~nog rada napustio klub i oti{ao komunisti~koj omladini. Andra Poleti. Ratibor Popovi}. studenti prava iz Beograda. Borivoje Milenkovi}. Milo{ Milosavqevi}. prikupqawe mla|ih snaga u op{toj konkurenciji na Beogradskom univerzitetu. Stanka Xingala{evi}a. delegiralo je u januaru 1939. Radovan Grkovi}. levi~arski nastrojeni idealisti. kao i za ~lanove Uprave Studentskog pravni~kog dru{tva. student prava iz Ni{a. u ciqu o~uvawa samosvojnog idejnog pravca. a druga oko Milije Jani}ijevi}a koji je stajao u neposrednim i bliskim odnosima sa vo|stvom Demokratske stranke. Taj plan principijelno je obuhvatao nekoliko ta~aka. Slobodan Komadini}.

sveukupno te{ko da je tu bila jedna desetina studenata radikala. Po{to ovim sporazumom SSSR postaje neutralan. Tu promenu taktike komunista na {tetu narodnih interesa i dr`avne politike. Tokom razvoja doga|aja u Evropi. Samostalni demokrati nisu imali stvarno svoje prave predstavnike u USO. Radovanovi}. odnosno kada se zahtevalo da sve gra|anske grupe u zajednici sa komunistima u USO optu`e zapadne sile zbog nesklapawa „Velike Antante”. levi~arskih stavova. svesne demokratske snage nisu mogle da pre}ute. u svim krugovima. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. Prevaga levi~arskih struja bila je naro~ito o~ita u trenutku kad se tra`ilo od svih gra|anskih studentskih grupa da prihvate stav Sovjetskog Saveza 1939. u duhu li~nog ambicioznog nadmetawa.. manifestovao uglavnom oko snaga levi~arskih struja. ali nije mogla niti je smela po logici da povu~e promenu stava malih naroda uop{te. Na konkretnim radovima u~estvovali su komunisti i mala demokratska grupa. Tako je do{lo do izja{wavawa i manifesta233 . u odnosu na zapadne sile – Francusku i Veliku Britaniju.D. do stvarne jednakosti u svim manifestacijama. Ovi poku{aji nisu uspeli. pre nego {to je uop{te do{lo do objavqivawa Antantinog nesporazuma i pre nego {to je do{lo do sporazuma sovjetsko-nema~kog u avgustu 1939. koji su bili vaspitavani u duhu gra|anskog mentaliteta. Zemqoradnici su bili potpuno u pozadini. sada tra`ili da se objavi jugoslovenska striktna neutralnost i da se prekine sa akcijom Odbora za odbranu zemqe. Od radikala bio je simpati~ni „[iqa” R. Od parole „Brani}emo granice” pre{lo se na parolu „Dole rat!”. s jedne strane. u smislu odbrane slobode od nacizma i odbrane nezavisnosti. zbog wenih veza sa komunisti~kom grupom.. Pojava mladih i raspad USO U ovom trenutku me|u gra|anskim grupama u okviru USO-a nije do{lo do ikakvog masovnog. komunisti su posle doju~era{weg stava hu{kawa protiv Nema~ke i tra`ewa preventivnog rata protiv ove sile. koji se u 1939. zbog otpora levice u samom SDK-u. vidnog i organizovanog otpora. kao i ideolo{ku promenu stava demokratski nastrojene omladine. kao i zbog odsustva reakcije i nerada „desnih” elemenata. kako u svim manifestacijama ne bi prevagla ideja i stav beogradske komunisti~ke studentske grupe. Promena taktike je mogla biti promena stava Tre}e internacionale i SSSR-a u odnosu na interese evropskih naroda. ose}ala se i na Beogradskom univerzitetu prevaga. jer }e SSSR braniti „neutralnost Jugoslavije”. To je nateralo desnicu SDK-a da napusti daqu borbu kako u SDK tako i u okviru USO. godine. samo u ciqu da slede sovjetsku politiku.

zadr`e u svojoj sredini. Na to su do{la nastojawa klupske levice da ove mla|e ~lanove. bio je objavqen januara 1940.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. ali niko nije znao koliko. pored mladih snaga. U tom smislu izabrana je jedna komisija sastavqena od Aleksandra \uri}a. stariji ~lanovi studentske demokratske omladine napu{tali su organizaciju uglavnom zbog nezadovoqenih ambicija i zbog me|usobnih li~nih sukoba: Jani}ijevi} i Vojin Andri}. Bilo je ne{to vi{e ~lanova SDK. prikupi i wihove starije saradnike. cija USO u mesecu septembru. U me|uvremenu. Lazarevi}em i To{i}em svega sedam glasova. verovatno jo{ neki stariji student. To{i} je krajem septembra dao ostavku na ~lanstvo u Izvr{nom odboru USO-a i smatrao je za potrebno. koji se nisu slagali sa radom SDK-a i USO-a. iako protivnike. godine do{lo je do skup{tine u SDK-u. da napuste Studentski demokratski klub. D. Taj stav nailazio je na slabu reakciju u nekomunisti~kim krugovima studentske omladine koja se ose}ala slabom. najboqim delom. To je dovelo do definitivnog rasturawa USO-a. inicijative i borbenosti. * Taj sastav. Stanka Xingala{evi}a i To{i}a. pa automatski iz SDK. Nikoli}em iz Gorweg Milanovca dobila je 17 glasova. kad se USO izjasnila preko svog Izvr{nog odbora za „neutralnost”. godine nikakve politi~ke vrednosti ni upotrebe. Posle tog doga|aja „levica” se nikad nije pojavila u SDK. Borivojem Romi}em. ali koja je ipak uspela da. koji nije imao sve do 1940. protiv franko-engleskog bloka. u zajednici s Krsti}em. Po~etkom novembra 1939. Krsti}em. da pozove sve drugove. po{to su mla|i ~lanovi bili u mawini a stariji su svojim starim li~nim neslagawima smetali svakom idejnom i programskom organizovanom radu. Filo-komunisti~ka lista na ~elu sa Radovanom Grkovi}em. Na komemoraciji francuskom admiralu Gepratu do{lo je do antifrancuskih demonstracija na Beogradskom univerzitetu. u Demokratu kao „Osnovni pogledi i shvatawa studentske demokratske omladine” 234 . bez snage. „za miroqubivu politiku” SSSR-a. Xingala{evi}em. Ova dvojica pomenutih verovatno su bili ve} doktoranti prava. po{to je izvr{en „pu~” u SDK i Stanko Xingala{evi} iskqu~en iz Demokratske stranke. a opoziciona lista na ~elu sa Poletijem. Po~etkom decembra meseca do{lo je do jedne demonstracije koja je bila neposredni povod za ra{~i{}avawe odnosa u SDK-u. Ona je na~inila jedan pismeni sastav*. To{i} je za uzvrat insistirao da do|e do jedne politi~ke platforme koja bi potpuno obele`avala i obavezivala ideolo{ki stav organizacije.

godine skup uglednih politi~kih. ali do wihovog oranizovanog rada u okviru Demokratske omladine do{lo je docnije. SKK je bio u po~etku 1937–1939. Milan Milosavqevi}.. i drugi. Akcioni odbor SDO iskqu~io je iz kluba. Akcioni odbor je prethodno uru~io Demokratskoj stranci memorandum sa imenima 20 potpisnika. „Nova Srbadija” je bio ~asopis omladinske sekcije Srpskog kulturnog kluba. 2. istupili su iz SKK-a studenti demokrati: Dobrivoje Proti}.D. Milosavqevi}. ulazili su u na~elu svi pripadnici USO-a. Omladina Kluba je stajala pod neposrednim uticajem i vo|stvom profesora Univerziteta dr Slobodana Dra{kovi}a. Ova posledwa trojica nisu prestajali da budu ~lanovi SDK-a. Lazarevi}. nekad republikanski nastrojenih. koji su obrazovali studenti demokrati „desni~arskih” shvatawa. Drugi omladinski centar bila je Omladinska sekcija Srpskog kulturnog kluba. bez obzira na politi~ko opredeqewe. Pojava grupe „Napred” i Srpskog kulturnog kluba Pre nego {to je do{lo do rasturawa USO. Po~etkom 1940. ova omladinska sekcija dobila je jednopartijski smisao a inspirisana je uglavnom velikosrpskom ideologijom i nacionalisti~kim gra|anskim konzervativizmom. Dobrivoje Proti}. Krajem 1939. tu je bilo i pojedinaca. i po~etkom 1940.. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. Branislav ^akarevi}. kao i sredwo{kolac Branislav Strawakovi}. obrazovana su jo{ dva omladinska centra. R. Me|utim. u~estvovao na antifrancuskim demonstracijama na Univerzitetu. Samostalni rad studentskog demokratskog kluba Kao prvi ~in ~i{}ewa SDK-a i novo formirawe studentske organizacije demokrata bilo je obrazovawe Akcionog odbora Studentske demokratske omladine (SDO). osim profa{isti~kih. Milosavqevi} Agara. Ova grupa nije imala istaknutog stava ni vidnog rada. i sa svoje strane. Pod nazivom „Sredwo{kolska demokratska omladina” javili su se i gimnazisti u isto vreme. Akcioni odbor SDO 235 . Jani}ijevi}. a bila je i malobrojna. To{i} i Ilija Ze~evi}. Stanka Xingala{evi}a koji je zajedno s komunistima bez ikakvog dogovora sa klubom. Krsti}. koji je izdao manifest protiv antifrancuskih demonstracija povodom komemoracije admiralu Gepratu. ali politi~ki neuspelih. U tu sekciju po~etkom i sredinom 1939. Ivan Paji}. M. Ne{to docnije istupili su i pristupili demokratama Dobrica \ori}. re`imskih i komunisti~kih qudi. U jednom – omladinska grupa oko lista „Napred” profesora Mihaila Ili}a. kao {to su bili M. nau~ni~kih i privrednih qudi zemqe.

godine. Lazarevi}a. Docnije. koja je izabrana sredinom decembra. Anta Anti}. Disciplinski odbor: Balno`an. Krsti}. Sredwo{kolska akcija do{la je potpuno samostalno od strane sredwo{kolaca I i III mu{ke gimnazije u Beogradu. M.. ime i format lista. Obustavqen je u junu 1940. administraciju i blagajnu vodio je u po~etku Lazarevi}. U odbor.. a naro~ito posle smrti Qube Davidovi}a 19. Saradwa nije bila pla}ana. List se zvao Demokrat i izlazio je jedanput mese~no. Lazarevi}. Me|u starijim sarad236 . A. februara 1940. Borivoje Milenkovi}. 2) Izdavawe lista. Tu je prvi dodir mladih demokratskih snaga s Demokratskom strankom. i koji je bio osnov za docniju platformu Studentske demokratske omladine. 4) Stvarawe nove studentske zajednice na Univerzitetu. Slobodan Komadini}. Krsti}. s jednim vanrednim izdawem povodom smrti Qube Davidovi}a. \or|e Radovanovi}. To{i} i Krsti} u sekretarijatu. Novu upravu SDK. Milenkovi}. Do`iveo je svega {est redovnih izdawa. organizovao je nove izbore kluba. koji je osnovan za stvarawe jednog omladinskog politi~kog lista. Milosavqevi}. Tako je Demokratska stranka ostala du`na omladini sve do propasti Jugoslavije – 2000 dinara. To{i}. Poleti. ovom memorandumu dodat je stav omladine. B. a docnije Miodrag Milutinovi} i Veqko Ra{evi}. a prvi broj se pojavio iste godine u januaru. Juri{i}a. Vlasnik i urednik pred vlastima bio je Poleti. Branko Mili}. u novembru mesecu uputili su memorandum Demokratskoj stranci potpisnici: Poleti. Akcioni odbor je bio sastavqen i od ovih li~nosti: Milo{ Balno`an. Krsti}. Nova uprava u planu je preduzela ove radove: 1) Izdvajawe SDK-a iz USO-a. List se izdr`avao u osnovi od svojih sopstvenih sredstava. To{i}. u{li su Balno`an. Milosavqevi}. blagajnik Lazarevi}. koji je od partije odobren. Branka Mili}a. Nedeqkovi}. koja se sastojala od 2000 dinara. \aje. 3) Izrada politi~ke platforme kao programa. koje je zahtevala Demokratska stranka. od pretplata i prodaje. i ~lanovi Uprave: Delari. Bo`a Popovi}. sa~iwavali su: Poleti i Anti} u predsedni{tvu. \or|e Radovanovi}. Krsti}a. Kulturni odbor: Gojko \aja.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. i To{i}. Ovaj odbor je na sednici SDK-a predlo`io ure|iva~ki odbor. ali se prilikom vanrednog izdawa. Poleti. Materijalnu pomo} dobio je ovaj list jedino od Demokratske stranke. To{i}a. pretvorilo u dug partije od 2000 dinara. M. Pre svih ovih doga|aja. zbog pritiska Vladine neposredne cenzure. Evgenije Juri{i}. Ure|iva~ki odbor Demokrate je bio sastavqen od Poletija. M.

ali je bilo i qudi SKK: Milorad Dra{kovi}. odr`ana je komemoracija u kojoj su u~estvovali Nikola Trifunovi}. Lazarevi}a. Omladina mora sa `aqewem da saop{ti da nije primila ni{ta iz Davidovi}eve zaostav{tine. Kad je list prekinuo da izlazi u junu 1940. SDK je uzeo puno u~e{}e u ispra}aju ovog politi~kog autoriteta. U posledwoj povorci uzeli su u~e{}e pored demokrata studenata. To{i}. s druge strane. socijalisti i radikali. i To{i}. {to je upotrebqeno za osnivawe bude}eg lista Re~. Krsti}. januara 1941. Nije do{lo ni do kakvih rezultata. i suvi{e svojim brigama i nastojawima da se na Beogradskom univerzitetu prodre u studentske mase. Do{lo je do sastanaka izme|u ostataka Centralnog odbora Omladine i studenata. [kerovi}a. Klub je bio zauzet. Erih Frajskor. marta iste godine u Sokolskoj matici govorio je To{i}. od kojih su bili prisutni Poleti. Demokrat je imao jednu iskrenu naklonost prema naprednim „antikomunisti~kim” listovima kao {to su: Seqa~ko kolo Adama Pribi}evi}a. i Branislava Strawakovi}a pod pseudonimom. a na velikoj komemoraciji 10. izvan studenata. advokat. a nisu `eleli da predaju punomo}stva za rad – studentima. Predsedni{tvo sa advokatom Nikolom Radovi}em i predsedni{tvo mesnog Beogradskog odbora omladine bili su suvi{e nepokretqivi.D. 237 . Nastojawa SDK-a u 1940. Iz Zagreba je pisao jedan HSS-ov omladinac. na prvoj komemoraciji govorio je Rodoqub Lazarevi}. Vlaji}a. Solidarnost Nedeqka Divca.. Lazarevi}. koja je predstavqala gubitak za srpski i jugoslovenski politi~ki rad. Diskusije je vodio s hrvatskim Dnevnikom. nicima bili su zapa`eni ~lanci Davidovi}a. godine. R. koji je po~eo svoj rad 1. Radni~ke novine @ivka Topalovi}a. Balno`an. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. Grola. i Qoti}evom Otaxbinom. Radovanovi}. Od mla|ih saradnika pojavila su se imena Krsti}a. Napred za narod Mihaila Ili}a. nekada{wi predsednik mesnog Beogradskog odbora omladine DS. list je imao u{te|evinu u gotovom novcu od preko 4000 dinara. Stra`u oko Davidovi}evog kov~ega ~inila je bez prekida samo Demokratska omladina. i omladina SKK-a. i D. studenti zemqoradnici. pored svih svojih ispla}enih dugova {tampariji. a od radqivih mla|ih snaga sa retko ve{tim novinarskim perom bili su Doj~in Baki} i Slobodan Komadini}. List se neutralno dr`ao prema velikosrpskim glasilima Srpski glas i Nova Srbadija. Povodom Davidovi}eve smrti. Frawo Bajec. Radenka Radosavqevi}a. U {iroj organizaciji.. Na grobu Davidovi}evom govorio je Poleti. komunisti~kim Novim studentom. Kne`evi}a. Nova rije~ Ve}eslava Vildera. godini da do|e do obrazovawa organizacije celokupne strana~ke Demokratske omladine (na selu i gradu) nisu uspela. To{i}a. jer je bio sredwo{kolac.

sredwo{kolski listovi Zora i Novi sredwo{kolac na{li su 238 . i III `enske realne gimnazije. Ova platforma je sva u duhu socijalne nemarksisti~ke demokratije sa potpunom frazeologijom iz doba Francuske revolucije. III. do{lo je do nagla{avawa pokrajinskih interesa i pokrajinskih samouprava u okviru federativnih oblasti. godine. Xingala{evi}em i To{i}em.) Sredwo{kolski demokratski pokret do{ao je kao posledica „antikomunisti~ke” demokratske reakcije u doba velike „najezde” komunista u sredwoj {koli. platforma je nagla{avala pravo `ena u politici. Ova „nova” platforma najboqim delom bila je ona iz 1939. Vo| demokratske akcije bio je u to vreme. II. Posle raznorodnih afera. (Ili nisu prosto bili u radnoj mogu}nosti da se neposredno zainteresuju za wihov rad. da bi se pojavio u redovima studenata demokrata po~etkom 1940. 1938/39. Komadini}em. Tu se i formalno htelo da se poka`e povezanost kluba i stranke. Prilikom ponovqene Gepratove komemoracije pojavio se u ime sredwo{kolske demokratske omladine letak stilizovan od studenta Krsti}a. Uz platformu je i{ao i statut SDK-a u koji se unosilo da ulazak u SDK obavezuje na ~lanstvo u Demokratskoj stranci.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. koju je radila komisija sa \uri}em. VII i VIII mu{ke gimnazije kao i I. Lazarevi}em i Krsti}em. najzad u 1940/1941. Novu platformu SDK-a sastavila je komisija sa Poletijem. Wegova aktivnost je bila istra`iva~kog i literarnog karaktera i ogledala se u izdawima sredwo{kolskih ~asopisa Zora i Novi sredwo{kolac. V mu{ke gimnazije. a u komunisti~kim: literarne dru`ine U~iteqske. IV. Sredwo{kolci demokrati I i III mu{ke gimnazije u~estvovali su kao manifestanti na sahrani Qube Davidovi}a februara 1940. po~ev od op{teg prava glasa do uobi~ajenih parola slobode. Sredwotehni~ke {kole. U {kolskoj 1940/1941. u I mu{koj beogradskoj gimnaziji 16-godi{wi Branislav Strawakovi}. iako je stranka bila vrlo tolerantna prema studentima. koja }e braniti mir i samoopredeqewe naroda. U spoqno-politi~kom smislu nagla{avala se nezavisnost i sloboda naroda i dr`ave u okviru jednog balkanskog sporazuma a na osnovu kolektivne bezbednosti. i Trgova~ke akademije. U aprilu pojavquju se predstavnici nekih drugih {kola u `eqi za novom organizovanom demokratskom akcijom: predstavnici I. pomenute literarne dru`ine sredwih {kola bile su u demokratskim rukama. To{i}em. literarne dru`ine II i IX mu{ke gimnazije bile su u rukama Srpskog kulturnog kluba. VI. najpre u obliku nekakvog „narodnog fronta” 1936– 1937. i potom u doba ~iste komunisti~ke akcije 1937–1938. izri~ito je priznavala tri narodna individualiteta i iz toga jedan neodre|eni federalisti~ki stav. Pored vidnog isticawa osnove socijalizacije na socijalno-ekonomskom planu. jednakosti i bratstva. Potom.

a trenutci koji su dolazili nisu nudili atmosferu kojoj su bila zanimqiva ili potrebna ideolo{ka obja{wewa. U jesen 1940. Jankovi} (Peta). Kao i na Univerzitetu qoti}evci su postojali ali nisu imali politi~ke snage. a drugi. Wegov predsednik je bio ^edomir Vukobratovi}. iako je bio sredwo{kolac. U izmewenoj platformi nagla{en je federalisti~ki stav. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. s druge strane. vladavine komunista na Univerzitetu. U unutra{wosti zemqe Jugoslavije. po principu da se wihova organizacija pojavqivala tamo gde su komunisti bili vrlo aktivni. Ra{evi}a nisu do{li u obzir iz tehni~kih ali i iz politi~kih razloga. demokratske i srpsko-kluba{ke omladine navela je i qoti}evce da se pojave na videlo. Ova velika akcija komunisti~ke. qoti}evska omladina bila je prili~no jaka u ^a~ku i Vaqevu. niti da ima dovoqno autoriteta u borbi protiv dva neprijateqa onda{we omladinske intelektualne generacije: re`ima i. Zoran Ho|era. Predlozi o formirawu Politi~ke {kole od R.D. radan i imaginativan. Prva smetwa je bila gra|anski mentalitet – neutralstvo. ^lanovi – rukovodioci po {kolama: Dobrilo Tadi} (Tre}a beogradska u Wego{evoj ulici). apstinencije. Radne snage su bile male. Sekuli} (Sedma). sekretar Budimir To{i}.. Panta Krsti} (Trgova~ka akademija). Strawakovi} je najzad u{ao. Krsti}. Mile Tomi} (Sedma). Lazarevi}a i politi~ke biblioteke od V. Strawakovi} (Prva). jer je bio borben. kao sredwo{kolac u sekretarijat studentske organizacije. Sredwo{kolac Strawakovi} se pojavio sa jednom bro{urom „Ekstremisti na beogradskom Univerzitetu”. poku{aj da se sva re{ewa na|u samo u totalitarnim ekstremnim ideologijama levice i 239 . ustanovqen je Centralni odbor Sredwo{kolske demokratske omladine pri Studentskom demokratskom klubu. se u nekomunisti~kim rukama. Vlasta Stevanovi}. Wihov rad nije doneo nikakvih konkretnih rezultata – ostali su i bez uticaja na sredwu {kolu i bez ikakvog udela u literarnim i drugim dru{tvima sredwih {kola. i nadaqe Todorovi}. „Savez studentske omladine” Novi SDK je bio svestan da sa svojim novim snagama ne mo`e da se bori sam. ali nije bio popularan me|u svojim vr{wacima. Delegati studenata u ovom sredwo{kolskom odboru bili su Desimir To{i} i Novak An|elkovi}. Klub je izdao jo{ jednu malu bro{uru Albera Bajea „Francuska revolucija” i najzad u drugom izdawu Platformu Studentskog demokratskog kluba (SDK) sa mawim izmenama koje je korigovao M.. Atanackovi} (Trgova~ka akademija).

koji se imao sastajati nekoliko puta godi{we povremeno. do{li bi pored ove dvojice jo{ Rodoqub Lazarevi}. U junu 1940. demokratski parlamentarni poredak. Rad oko te nove formacije trajao je 4–5 meseci. pod uticajem komunisti~kih elemenata u okviru Samostalne demokratske stranke. socijalista. u ~ijem okviru nije bilo ni jednakosti ni slobode akcije ni za koju grupu do komunisti~ke.) 240 . ma koliko da se prema ovima dr`ao veoma lojalno. koja je kao grupa bila nepostoje}a pre 1939. u~estvovao je stalno u pregovorima. predstavnici SDK-a neumorno su poku{avali da do|e do {iroke saglasnosti neekstremnih studentskih grupa na op{toj platformi koja je glasila: 1) Autonomija Univerziteta kako od politi~kih re`imskih policijskih vlasti tako i od organizovanih agresivnih partijskih grupa. Tupawanina (koji je zamewivao Milana Gavrilovi}a. Krsti} i D. radikala i zemqoradnika.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. u stvari levih i desnih ekstremista. Miodrag Vu~kovi} i izvesni drugi ~lanovi SDK. ali je ta grupa u{la na kraju u novu formaciju skoro u strahu da se pojavi pod svojim imenom. Blok se zvao „Savez studentske omladine”. U jednom proglasu. Posle emancipacije od USO-a. Predstavnik Socijalisti~ke grupe (@ivko Topalovi}). a koji je bio upu}en studentskim klubovima Socijalisti~ke. posetili {efove demokratskih stranaka: Grola. (To je bila malena grupa vojvo|anskih studenata bez ikakvog ideolo{kog pravca. godine. Socijaldemokratske. ambasadora u Moskvi) i Topalovi}a. Samostalne demokratske i Hrvatske seqa~ke stranke (ovih posledwih samo za studente na Beogradskom univerzitetu) – pledira se za novu grupnu formaciju na Beogradskom univerzitetu u smislu grupne platforme. Pregovara~i su. pre nego {to je do{lo do zakqu~ka sporazuma. januara 1940. desnice. mart 1941. do{lo je do obrazovawa jednog studentskog bloka izme|u demokrata. 2) Nezavisnost i odbrana granica Jugoslavije. To{i}. (Pred 27. Na ovaj poziv u proglasu nije odgovorio samo studentski klub Samostalne demokratske stranke. a u Glavni odbor. koji je uprava SDK-a objavila u Demokratu od 1. potpuno ekonomsko-socijalno preustrojstvo dr`ave i federativno ure|ewe uz priznawe tri jugoslovenska narodna individualiteta. Biv{i glavni pregovara~i u ime demokrata u{li su sada u Izvr{ni odbor Saveza – student tehnike Ilija Ze~evi}. Savezu se prikqu~ila omladina Jugoslovenske nacionalne stranke koja je bila u opoziciji posle 1936.) Studentski klub HSS (Hrvati studenti kojima je geografski bli`i Beograd nego Zagreb) vrlo blagonaklono je odgovarao na sam poziv. ali je odbio u~estvovawe u formirawu nove grupacije u Beogradu kao {to je uvek uop{te odbijao saradwu s beogradskim studentskim grupama. Zemqoradni~ke.

. odnosno prema studentskim profesionalnim udru`ewima. deca ro|ena u prvoj zori nakon rata. budu}i da je SSO bio u otporu prema re`imu Cvetkovi}–Ma~ek. bila je sva u rukama generacije 1920. koji uop{te nije do{ao do javnosti. koje su pristizale videle su u toj 1920-generaciji jedan novi kolektiv. jedan vremenski sre}ni izdanak i jednu idejnu osnovu mladih radnih snaga. U tom manifestu se u du`oj formi obja{wava formalan stav prema autonomiji Univerziteta. Ona je ozbiqna. – Miodrag Petrovi}. Tokom 1939–40 od te generacije dolaze Evgenije Juri{i}. otkazala je saradwu u SSO zemqoradni~ka nejaka studentska grupa pod uticajem vo|stva Zemqoradni~ke partije. bez obzira na svetske politi~ke kombinacije. Po~etkom 1939. Generacija 1920-ih 1941. koje je u~estvovalo u vladi Cvetkovi} – Ma~ek. me|utim. a) [ta je bio osnov vrednosti ove generacije? b) Koje su wene zasluge za omladinski demokratski pokret? c) U ~emu ona nije uspela? 241 . po{to je zaplewen od policije. to opstajawe izme|u dva svetska rata. potom. Generacija koja. To je generacija od roditeqa koji su pro{li jedan svetski rat. Ivan Paji}. pokretqivost i shvatawe sudbinskih ~asova – nosi ova generacija. Ta veza. uhap{en od policije u vozu ka Kragujevcu. ose}a da se slomilo ne{to „veliko” i „crno” kad su se oni rodili i da }e se lomiti pred wima ponovo. ta se generacija odr`ala i tokom okupacije. student prava. Miodrag Petrovi} je odstupio i oti{ao komunistima. Docnije su odr`avani uglavnom prisni odnosi izme|u socijalisti~ke Topalovi}eve (od 3 ~lana) i na{e demokratske grupe.D. Tekst manifesta je prenosio u ciqu {tampawa sekretar SDK Evgenije Juri{i}. godine maturirala je 1938. to crpqewe snaga i idealizma. U mesecu septembru pojavio se manifest Saveza studentske omladine. U oktobru mesecu. Marko Krsti} i Desimir To{i}. S tim je zavr{ena kratka i vrlo nesre}na istorija SSO. Mla|e generacije. na „wegovo mesto” do{ao je Rodoqub Lazarevi}. gde je DS imala neku pogodnu „strana~ku” {tampariju. smatraju}i u~e{}e svoje studentske grupe kao neoportuno i „nenapredno”. godine Generacija ro|ena oko 1920. Dobrica \ori}. Aktivnost pred sam rat 1940–41. radna. a sama do{la u zrelost u zoru novog rata. Savez studentske omladine bio je mrtvoro|en~e – prekinuo je i da `ivi pre nego {to je uop{te po~eo javno da dejstvuje. godine. Prvi predstavnici te nove 1920. godine.. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. Mihailo Naumovi}. potom se ovaj manifest izja{wavao za odbranu granice zemqe. generacije javili su se na kraju 1938. nosi naslage roditeqske generacije isku{ewa kroz jedan te`ak rat.

taktika i probojnost. To je ovu generaciju razlikovalo od starijih generacija koje su. ni u jednom dru{tvenom problemu. Ovaj idealizam nije individualisti~kog mentaliteta ve} intelektualisti~kog. ova generacija kao da ne poznaje li~ne probleme. Ona je organizovala finansije: da bez i~ije pomo}i mo`e da politi~ki radi. ona ima jedan konkretni dinami~ni idejni stav. Ona je izi{la na izbore bez i~ijeg uticaja i potpore u doba najve}eg straha od komunista na Univerzitetu. Ona je bila uporna bez „li~nih jedna~ina”. Ova generacija je radna. Ona je imala nekakav beskompromisni stav. Ona je organizovala {tampu. Ali uvek daleko od uniformizma i hijerarhije. aktivna generacija. elasti~nost. tako i u politi~kom radu i `ivotu. aktivna politi~nost. videle u nedogmati~nosti ispravno gledawe. Ona ne nosi sobom verbalizam zapadno-gra|anskog mentaliteta. Najzad. Ona je prva produ`ila rad posle okupacije. obi~no u servilnosti toj politi~koj tezi videli objektivnost svojih gledawa. ona tra`i radne funkcije mesto polo`ajnih titula. uporan idealizam. ili onih. ni u moralnoj sferi. Ovoj generaciji nedostaje pokretqivost. slabo govorni{tvo. Ovu generaciju krasila je jedna organizacijska disciplina. Ona nije neutralna ni u socijalnoj. slabe veze i nedostatak dodira sa {irim masama.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. koji u to vreme nije imala niti je smela da ga objavquje nijedna gra|anska ili negra|anska partija. Ona je dala svojoj grupi jedan jasan i napredan (mo`da dosta konvencionalan) ideolo{ki stav. ogroman nedostatak talenta za pridobijawe i vo|ewe qudi. Ova generacija nije „lai~ka”. ili u duhu liberalizma i wegove ekonomske misli. ova generacija imala je jedan neobi~an polet i snagu da poku{a da gradi ideolo{ku viziju moderne i napredne demokratske misli. ali kao rezultat otvorenog. ali trajan. pojavquju}i se sa dva glasila: Demokrat i Re~. iako 242 . koji su u vodama levi~arstva. jasnog i sigurnog idejnog stava koji se polako izgra|ivao u idelogiju omladinskog pokreta. u privatnom `ivotu. ali i nije jednostrana. je najpre pre~istila ono osnovno – {ta je demokratsko i nedemokratsko. Ona je ra|ala politi~ki idealizam i politi~ku disciplinu. bez hrabrosti da priznaju potpuno pravo marksisti~koj misli. taj idealizam nije gra|anski ve} vi{e intelektualnog tipa. „neutralna”. kao i uop{te nesposobnost vezivawa s qudima. Ova generacija nosi u sebi jedan tihi neverbalisti~ki idealizam. Ova generacija nije nau~no postavqala stvar. Ova generacija ~ak ima i suvi{e malo verbalizma. nacionalnoj. „monisti~ka”. jedan idejni kolektiv. Ova generacija iz 1920. nesvojstvena gra|anstvu i liberalnim-demokratskim elementima. Ova generacija nosi u sebi jednu neobi~nu negra|ansku i netotalitaristi~ku skromnost i ozbiqnost kako u individualnoj formi. svaka odluka nosila je otisak sociolo{kih proba i zakqu~aka.

Rak. Ivan Paji}. ona nije stvorila revolucionarni zanos i dovoqnu po`rtvovanost. sekretari Ilija Ze~evi} i Radovan Stev~i}. po{to je skup{tinu otvorio Andra Poleti.. \ori}. {to joj je bio ciq. Ona nije uspela da organizuje ni svu beogradsku Demokratsku omladinu. ~lan uprave. Milutinovi}. tehni~ko – Hir{. Ova generacija nije uspela da organizuje celu Demokratsku omladinu niti {iri wen segment. Ona nije stvorila politi~ki kadar. Za delegate u sredwo{kolskoj omladini bili su delegati u 243 . Qiqana Andri}. Branislav ^akarevi}. Ovaj je sastavio upravu koja je izabrana: potpredsednik R. Naumovi}. Delari. Kandidacioni odbor s Krsti}em. Na prvoj sednici Kluba organizovana su i posebna rukovodstva: za `ensku omladinu – Qiqana Andri}. studenta prava iz Beograda. Aleksandar Rak. Potom je o politi~kom polo`aju u zemqi i svetu govorio R. novembra za novog predsednika SDK-a Desimira To{i}a. E. Najzad je data razre{nica staroj upravi. Lazarevi}. Milutinovi} za radnu finansijsku komisiju koja je tra`ila vanredne izvore novca i trebalo je da raspola`e tim vanrednim prihodima. ~lanovi: M. Po~etkom novembra meseca 1940. kao sposobni za samostalan organizacijski i politi~ki rad. odr`ana je nova skup{tina SDK-a. do marta 1941 – dakle svega 6 meseci rada u miru u dr`avi. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. Od starijih ~lanova. kwi`ni~ar Dobrica \ori}. Milosavqevi}em i \ajom predlo`io je na skup{tini 8. potom bila u svom potpunom i nezavisnom zamahu od oktobra 1940. Lazarevi}. Ze~evi} i Stev~i} sa E. medicinsko – Dragomir Poleti. Bro}i}. nije bila potpomognuta ni od strane vojske ni od strane partije. Slobodan \or|evi}. Naumovi}. pravni~ko – Krsti}. Juri{i}em i Tatjanom Pele{. Ova generacija ra|ala se u radu od decembra 1939.. Mladen Bro}i}. blagajna M. do oktobra 1940. Slobodan \or|evi}. Alojz Hir{. Vu~kovi}. Postoji samo jedan objektivan trenutak. Juri{i}. Ona je organizovala svoje }elije u unutra{wosti. Petar [umenkovi}. Krsti}.D. Blagajnu je preuzeo Aleksandar Rak. Vlastimir To{i}. Novak An|elkovi}. Op{ti referat o radu kluba dao je sekretar Marko Krsti}. Juri{i}. Ovde nema pravdawa. Wemu je pridodat M. Lazarevi}. Ali. odnosno od same generacije – samo onoliko ~lanova koliko je bilo u Izvr{nom odboru za vreme okupacije – To{i}. Posle izbora govorio je novi predsednik. Ona je potpuno samosvojna samostalno organizovana snaga. Dragoqub Poleti. Mirjana Petrovi}. Branko Mili}. Ona je prva posvetila pa`wu sredwo{kolskoj omladini. Od mla|ih generacija pojavile su se samo ove snage: Veqko Ra{evi} i Vlasta Stevanovi}. Posle mesec dana rada zameweni su zbog nedovoqne aktivnosti iz seketarijata I.

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

ime studenata – D. To{i} i An|elkovi}. Potom su izabrani: kulturni odbor – Poleti, Radovanovi}, Krsti}, i disciplinski sud – Dobrivoje Proti}, \aja, Slobodan Petrovi}. Docnije je \aja zamewen Ivanom Paji}em. Ova rukovodstva bila su katkad, kao u prvom slu~aju, vi{e radnog nego formalnog karaktera. U decembru mesecu studentski demokratski pokret zadesio je prvi omladinski gubitak – umro je omladinski „starosta” Doj~in Baki}. Iz crnogorske ministarske porodice, tih, miran, bez dinarskog verbalizma, sa neobi~no jakom pravni~kom erudicijom i jednim retko ve{tim novinarskim perom, Baki} je bio od onih ne`nih humanisti~kih duhova, pun ube|ewa, ~vrstine stava, ali i takta i demokrati~nosti. Diplomirao je pravo. Bavio se partijskim novinarstvom; bio je jedan od stvarnih urednika Odjeka, pored Tripka @ugi}a i dr Dragomira Ikoni}a. Sara|ivao u Demokratu i potom pripremao se za prvi broj Re~i. Tuberkuloza, koja ga je bez prekida dr`ala u posteqi, u ~ijoj je toplini on radio – bez sunca, bez ulice, bez dodira sa qudima, on sa sjajem u du{i, dete naroda, wegovih ose}awa, idealizma, poleta, radoznalosti – pao je u decembarskom mraku pred veliku zimu srpskog naroda i Jugoslavije. Pred grobom drugovi su ga dr`ali na rukama, posledwe zbogom rekao mu je u ime omladine Andra Poleti. U novom prvom broju Re~i od 1. januara 1941. oprostio se s wim D. To{i}. Bo`idar Vlaji} smatrao je za potrebno u jednom dugom nekrologu od ~etiri stupca u Pravdi da izrazi zahvalnosti svoje i Demokratske stranke – borcu, radniku, omladincu Doj~inu Baki}u. U studentskom klubu bila je posebna komemoracija D. Baki}u; govorio je D. To{i}, a Marko Krsti} ~itao wegova dva ~lanka iz Demokrata.

Organizacija u unutra{wosti
Ve} tokom cele 1940. godine poku{avao je sekretarijat SDK-a da uhvati veze sa qudima iz unutra{wosti Jugoslavije. U tom smislu vi{e su inicijativu u rukama imali centri iz unutra{wosti nego qudi u SDK, prezauzeti samim radom u klubu. Re~ je vi{e o pojedincima, koji se u tom trenutku jedne spontane i demokratske reakcije protiv omladinske komunisti~ke aktivnosti, javqaju demokratskom centru oko SDK. Najja~i demokratski omladinski centri u unutra{wosti bili su u Makedoniji – Prilep; u Isto~noj Srbiji – Pirot i Ni{; u Zapadnoj Srbiji – ^a~ak. Vojvodina, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne mogu se mnogo pohvaliti na{im organizacijama. U Prizrenu je vodio jednu veliku sredwo{kolsku organizaciju bogoslov III godine Ratko Radibratovi}. Dobar organizator, dobar teatralni govornik, dobar snabdeva~ propagandnim materijalom i uputstvima i direktivama, on je umeo u dis244

D. TO[I]

Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa...

ciplini, radu i borbenosti da dr`i jedan {irok i jak intelektualni krug. Ta privr`enost i odanost i{la je ~ak dotle da je ta organizacija, jedina posle ~a~anske, slala materijalnu pomo} SDK-u. Potkazan od qoti}evaca u samoj Prizrenskoj bogosloviji, Radibratovi} je krajem 1940. iskqu~en iz Prizrenske bogoslovije, pa je intervencijom Demokratske stranke (Bo`idara Vlaji}a) produ`io {kolovawe u Sarajevu. Pored Prizrena na Kosovu, u Makedoniji je po~elo preko jo{ jednog ne previ{e pouzdanog studenta Ekonomsko-komercijalne {kole, @iki}a, da se radi u omladinskom centru u Skopqu. U zapadnoj Srbiji najja~i centar bio je u ^a~ku. Tu je bilo, kao i u Prizrenu, nekoliko desetina pripadnika ^a~anske gimnazije. Snabdeven materijalom i uputstvima, ^a~ak je trebalo da postane jak izvor qudstva. U ^a~ak je bio slat jedan od vo|a demokratskog omladinskog pokreta M. Krsti}. To je bilo jo{ u februaru 1940. Od tada pa do kraja ove godine ^a~ak je bio jako omladinsko upori{te. Glavne snage u tom kraju bili su: Mladen Bro}i}, Tucovi}, Ne{i}, Panteli}, Lazarjan, Maksimovi}, [ibali}. Pored ^a~ka poku{ali su da rade u Gu~i – Bro}i}, u U`icu gimnazista beogradski Dobrilo Boba Tadi}, u ~ajetinskom srezu bogoslov Radibratovi} iz Prizrena, odnosno iz Sarajeva. U Kragujevcu, Vaqevu nepoznata nam danas imena. U Beranu u Crnoj Gori javio se jedan sudski pripravnik ~ijeg se imena ne mo`emo setiti. U Bosni se javio pred kraj 1940. jedan muslimansko-srpski omladinski centar koji je sara|ivao u listu Sarajeva Demokratija i koji je odr`avao veze sa Demokratskom strankom a nije stigao da uhvati veze sa beogradskom Demokratskom omladinom. Mnogo izgleda za rad bilo je u Subotici na Pravnom fakultetu, gde je omladina bila napredna a nekomunisti~ka. Ipak, nije se uhvatila nikakva pozitivna veza. U moravskoj Srbiji dipl. in`. Mihailo Nedeqkovi} poku{avao je i polazilo mu je dosta za rukom da organizuje omladinu u Para}inu. U Ni{u je bio rukovodilac Milan Slep~evi}, kome je naro~ito za vreme okupacije pomogao Predrag ^. Xuni}. Dosta jaki centri u Kwa`evcu, Zaje~aru, Ku~evu ne mogu danas da zabele`e zapam}ena imena rukovodilaca Demokratske omladine. Pirot je bio najja~i demokratski omladinski centar. Rukovodioci su bili: @ika Milenkovi}, Stev~i}, Caki}, Predrag i Slobodan Xuni}. U Pirotu smo imali i mesnu studentsku organizaciju na ~elu sa Milenkovi}em iz Bele Palanke. U sredwoj {koli istakao se radom Predrag ^. Xuni}.

245

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

Re~
Onemogu}avawe od strane cenzorske policije, tehni~ka i stilska slaba obrada, slabe finansije i nedostatak neposrednih veza sa DS – onemogu}ili su redovno izla`ewe Demokrata, ~iji je posledwi 6. broj izi{ao u junu 1940. godine. U jesen 1940. jedan krug SDK-a sastavqen od Naumovi}a, Ze~evi}a, Ra{evi}a, \ori}a, Juri{i}a, Lazarevi}a, Krsti}a, To{i}a, sredwo{kolca Strawakovi}a, poku{avao je da okupi jedan krug mladih intelektualaca koji bi rado na prihvatqivoj liniji radili na stvarawu jednog odmerenog ali ne-partijskog ~asopisa. Tu grupu sa~iwavali su dr Voja Grol, dr Slobodan \oki}, Miodrag Markovi}, dr Draga{ Denkovi}, dr Cile Gradimir Cvetkovi}. Od celog ovog dru{tva u osniva~kom odboru ostali su samo Grol i Cvetkovi}. Svi ovi intelektualci oklevali su da u brzom roku izi|u sa objavqivawem ~asopisa, ali zahvaquju}i inicijativi SDK ~asopis se pojavio, kao i Demokrat – godinu dana ranije – 1. januara 1941. godine. ^asopis se zvao Re~ – list za socijalna, politi~ka i kulturna pitawa. Izlazio je svakih 20 dana na 32 stranice 1/8 formata. Pojavilo se svega 4 broja. Ure|iva~ki odbor su sa~iwavali: dr Vojislav Grol, Marko Krsti} i Rodoqub Lazarevi}. Tehni~ki ure|iva~ki odbor su vodili studenti tehnike Naumovi} i Ze~evi}. ^asopis je nosio u senci kip ameri~ke slobode i skicirana slova Re~i. Administraciju je vodio kao i u Demokratu – Veqko Ra{evi}. Najstariji saradnik bio je @ivojin Balugxi}, potom mla|i ^eh Jan Vizek, najzad Slobodan \oki}, Vojislav Grol, Gradimir Cvetkovi}, Krsti}, \ori}, Du{ko \onovi}, To{i}, Qiqana Andri}, Ze~evi}, Mirjana Petrovi}, Tatjana Pele{, Veqko Ra{evi}, Sava Bosni}. List je vodio polemiku sa ~asopisom @ivot i rad Mihaila Arsi}a i Pravnom misli povodom defetisti~kog napisa profesora @ivojina Peri}a. Seqa~ko kolo na{lo je gostoprimstvo u redovima Re~i. Najzad, najzna~ajniji je uvodnik Rodoquba Lazarevi}a u 4. broju Re~i povodom doga|aja u martu 1941. Na`alost, posle 1. marta nije se pojavio nijedan broj Re~i. Dr`awe policije u to vreme prema ovom vrlo obazrivom polu~asopisu bilo je neobja{wivo. S jedne strane, nije bilo dozvoqeno da se na~ini nijedan pokret re~i ni misli protiv nacisti~ke Nema~ke; ali je cenzura bila jo{ o{trija u dr`awu ~asopisa prema sovjetsko-nema~kom paktu 1939, prema SSSR-u, wegovoj unutra{woj ili spoqnoj politici. Najobi~nije cifre iz Seqa~kog kola cenzura nije dopu{tala da u|u u Re~. U februaru 1940. u list nije mogao u}i jedan od retkih polemi~kih eseja Desimira To{i}a o „Sovjetskom federalizmu”. U isto vreme Politika i svi drugi listovi donosili su duge navode profesionalnih sovjetskih agenata, kao {to je bio Fedor Mahin. 246

D. TO[I]

Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa...

Izbori 27. januara 1941.
Izbori na fakultetima u Beogradu za Potporno udru`ewe najavqeni su ve} u oktobru 1940. za mesec decembar iste godine. Potporno udru`ewe je bilo udru`ewe koje je primalo novac od studentske upisnine i raspolagalo vanrednim pomo}ima i pozajmicama za siroma{ne i za izdr`avawe studenata. Preko ovog udru`ewa vr{io se neverovatan uticaj na studentsku masu. Pored stru~nih udru`ewa, Potporno udru`ewe je bilo isto tako jedna vrsta predstavni~kog udru`ewa. Kulturna i sportska udru`ewa nisu bila zanimqiva. Politi~ke organizacije su formalno bile izuzete sa Univerziteta. Ranije, pre 6. januara 1929. postojalo je predstavni~ko op{te studentsko udru`ewe „Pobratimstvo” koje je dr`avnim udarom 6. januara ukinuto. U tom udru`ewu bilo je proporcionalnog sistema i tajnog glasawa. Sada je ovaj sistem zadr`an samo za Potporno udru`ewe. Me|utim, u stru~nim predstavni~kim i radnim studentskim udru`ewima ostalo je javno pravo glasa i sistem majoriteta. Predvi|eni izbori za decembar mesec 1940. odlo`eni su zbog vanrednih izgreda koje su izazvali qoti}evci, verovatno zajedno sa policijom na Tehni~kom fakultetu. Qoti}evci su u{li sa oru`jem na fakultet, tukli komuniste koji su be`ali na vrata fakulteta, gde ih je ~ekala policija i hapsila. Qoti}evci, znaju}i za predvi|ene izbore, nemo}ni da istupe na wima i dobiju bitku, re{ili su se na sistem zapla{ivawa i stvarawa skandala. Posle ovog poku{aja „prodora” qoti}evaca na fakultet, teror komunista postao je ja~i, tako da demokratsko isticawe liste nije do{lo u zgodan ~as. Kao {to postoje i drugi razlozi. Pripremawe izbora na fakultetu pro{lo je u vrlo grozni~avoj i nervoznoj agitaciji. Komuniste je iznenadila pojava demokratskih grupa. Zaista, u onim ~asovima op{tih uquqkivawa u te{kim talasima sovjetofilstva trebalo je imati gra|anske hrabrosti i istupiti i biti ~iste savesti u pogledu ciqeva i metoda rada na Univerzitetu, pa se suprotstaviti komunisti~koj „strahovladi” na Univerzitetu. Univerzitet je u toku rektorovawa retko dobrog Dragoslava Jovanovi}a bio u vlasti komunista. Novi rektor in`. Mici} dr`ao se savesnije i objektivnije, ali nemaju}i potporu profesora nije imao snage da istupi, ve} je vi{e ra~unao na vreme koje }e uz na{u akciju savladati komuniste i naterati ih na rad i objektivnost. Sastanci, koje smo tada imali s rektorom Mici}em, zadovoqili su potpuno na{u grupu. On je bio spreman u granicama mogu}nosti da nam odmah izi|e u susret. Dekan Tehni~kog fakulteta dr`ao se indolentno, a dekan pravnog \or|e Tasi} bio je bez `ivaca i odlu~nosti. 247

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

Sastanak, koji su imali nosilac liste Pravnog fakulteta Marko Krsti}, predstavnik u Glavnom bira~kom odboru Rodoqub Lazarevi} i predstavnik SDK-a D. To{i}, s profesorom \. Tasi}em, J. \or|evi}em, M. Radojkovi}em jo{ u decembru mesecu, nije doneo nikakvo poboq{awe situacije. Demokratski predstavnici su tra`ili da se omogu}i slobodno politi~ko agitovawe i slobodan rad na fakultetu. Trebalo je „zabraniti” studentima sa drugih fakulteta da dolaze na Pravni. Komunisti su tada mobilisali na svim fakultetima, gde se nisu pojavile opozicione demokratske liste, svoje qudstvo i slali na Pravni i Tehni~ki fakultet. Potom ta ogromna masa u datim ~asovima nije davala nikome da do|e do re~i, i pretila je batinama i smr}u. Me|utim, dr`awe, ~esto puta i popustqivo, na{e demokratske opozicije nije dalo mogu}nosti ni u jednom ~asu da do|e do fizi~kog sukoba. Opozicija je delovala polako, bez `estokih govora i naletawa, vi{e razgovorima i lecima, pisanim akademskim re~nikom, uporno nastupala bez razvijawa politi~kih teza. Ova su se kretawa razvijala oko slede}eg osnova: sloboda nauke je autonomija nau~nih institucija. Osnov te autonomije je uzajamno po{tovawe wenih prava od strane spoqnih sila – vlasti, i od unutra{wih snaga – studenata. Autonomiju }e sru{iti policija, koja `eli da vlada na Univerzitetu, isto onako kao {to komunisti ve} vladaju na Univerzitetu. Da re`im vidi u univerzitetskom politi~kom telu pluralisti~ko jedinstvo studentskih snaga, koje su izra`ene slobodnom voqom studenata, on ne bi imao hrabrosti ni da poku{ava da se uvu~e na Univerzitet. Me|utim, kad vidi diktaturu Komunisti~ke partije, re`im je spreman da radi na tome da ovu diktaturu zameni svojom. Neredi na Univerzitetu su posledica me|usobne nelegalne borbe za potpunu prevlast dveju totalitarnih ekstremnih grupa, za vladavinu totalnog „terora” u ovoj {koli, budu}i da za sebe nemaju nikakvih mogu}nosti da rade u samom narodu. Drugi razlog bio je u ovome: Demokratska opozicija je smatrala da politi~ki `ivot na Univerzitetu treba da bude slobodan. Na ovo nisu pristajali ni „Slovenski jug” u re`iji vlade JRZ, ni qoti}evci, ni komunisti; ovi posledwi tra`ili su da Univerzitetom upravqaju a priori kao „narodno” ili „socijalno” studentstvo. Ali, i pored slobodnog politi~kog `ivota na Univerzitetu, demokrati su smatrali da Univerzitet ne treba da bude balkanska narodna skup{tina, da se ubistva i prebijawa sa~uvaju za narodne zborove, a ne za {kolske klupe i katedre... Qoti}evci posle izbora na Tehni~kom fakultetu nisu ni pomi{qali na javno politi~ko istupawe. Isto se de{avalo i sa vladinim „Slovenskim jugom” koji je fakti~ki nestajao. Ali su se trudili da ne248

D. TO[I]

Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa...

kolicinu svojih qudi trajno ponude opozicionim listama. Tako se jedna grupa nudila na Medicinskom fakultetu, koja je odbijena. Na Tehni~kom izgleda da su uspeli wihovi simpatizeri na na{oj listi – na listi Vere Poleti. Na Pravnom su mnogi odbijeni, ali su se ubacila dvojica. Jednog su otkrili komunisti i time dosta na{kodili nama; a drugog su otkrili sami demokrati u doga|ajima 27. marta. To su bila dvojica, jedan iz Prokupqa, a drugi iz Kru{evca. Mislim da je bila re~ o nekom studentu prava Popovi}u. Dr`awe Demokratske stranke bilo je vrlo zanimqivo. Izborima je bio ushi}en jedino prijateq studenata Bo`idar Vlaji}, advokat. On je smatrao velikom snagom, poletom i hrabrosti – na{ istup! Ostali, vi{e ili mawe prijateqi u stranci videli su u tome jedan veliki neoportunizam i nepoliti~nost. U ono vreme velikog komunisti~kog i sovjetofilskog talasa bilo je smelo izi}i na izbore protiv komunista. Ali to je bila jedina mogu}nost da se afirmi{e demokratska grupa kao solidna, objektivna i liberalna, ozbiqna studentska snaga. Mi smo imali ili da budemo komunisti, ili, da sa svojom apstinencijom budemo bli`i qoti}evcima, kojima smo bili daqe samim istupom i na taj na~in sara|ivali sa komunistima na jednom terenu kao {to su izbori, koji su za „revolucionarne” snage bili i suvi{e „gra|anski”. Komunisti~ko dr`awe bilo je zanimqivo. Upravo, najpre su neshvatqivo prihvatili da neko sme uop{te da se pojavi na izborima kao posebna snaga. Potom su o{tro reagovali. Zato smo skupqawe potpisa za liste kao predlaga~e i kandidate za delegate u Potpornom udru`ewu, koje se biralo po principu tajnog glasawa i proporcionalnog sistema – vr{ili u kafani „[umenkovi}” (preko puta fakulteta), kako bi se izbegli komunisti~ki pritisci ili izgredi. Nismo smeli da skupqamo potpise na samom fakultetu. [umenkovi}a kafana u Bulevaru kraqa Aleksandra pripadala je Marku [umenkovi}u, ~lanu Glavnog odbora Demokratske stranke. Kada su liste sastavqene na Pravnom i Tehni~kom, poku{ali su na sve na~ine da im ospore vrednost, jer su imale neke formalne nedostatke. ^ak su prona{li i falsifikate, kojima smo mi podlegli s obzirom na slu~aj one dvojice qoti}evaca. Bira~ki odbor nije dozvoqavao da se odbiju liste. Profesori, izuzev dr M. Barto{a i profesora dr Josifovi}a, dr`ali su se blagonaklono prema na{oj opozicionoj listi. Tehni~ko-pravni odbor sa Radovanovi}em, Lazarevi}em i Naumovi}em na~inio je niz tehni~kih gre{aka prilikom sastavqawa lista. Posle ovih pogre{aka najezda komunista je bila prejaka i vrlo o{tra. Svaki razgovor na fakultetu bio je onemogu}en. O javnim govorima ni re~i. Ekipa rukovodilaca na Tehni~kom bila je potpuno slaba za politiku. 249

Na Pravnom je govorio Juri{i}. Rukovodioci demokrate na Medicinskom fakultetu su.) Me|utim. po{to je onemogu}eno odbijawe demokratske liste. Krsti} predstavqa jednu novu mladu privla~nu politi~ku figuru. nije uspeo jer su na{i qudi bili potpuno slabi i kukavice. na{a glavna i jedina pobeda. iz kukavi~kog oportunizma pribli`io se komunistima. na{ rukovodilac. Od strane SDK-a odre|en je za nosioca liste na Pravnom fakultetu student prava Marko Krsti}. To{i}. jedne lepe erudicije. gde je nekad bio apsolvent Anta Anti}. Lazarevi}a i Naumovi}a. komunisti su se potom dr`ali potpuno smireno i kolegijalno. poku{avao jednom prilikom nosilac liste Krsti}. Marko Krsti}. ni verbalista. van uprave. Prva posle Krsti}a na listi bila je rukovodilac `enske omladine Qiqana Andri}. Na fakultetu se ina~e nije moglo govoriti. jedan od stvarnih vo|a studentskog demokratskog pokreta. Nije bio govornik. odustali najzad od toga. a drugi deo na{ih. Qubica \aja i drugi preko tri nedeqe bezuspe{no poku{avali da obrazuju listu. V. Miran. bio je centralna li~nost nosilac liste. Poku{aj da se javi demokratska opozicija na Poqoprivrednom fakultetu. Govorio je samo jednom jedan od na{ih kandidata. januara na Beogradskom univerzitetu. i kao snage – to je uop{te pojava sama na izborima 27. i pored sve svoje ozbiqnosti. Me|utim. Wegovo ime nije bilo jo{ jako politi~ko. U samom klubu pored samog organizacijskog odbora od Radovanovi}a. iako formalno nije bio ~lan SDK. glavni agitator Juri{i} i izvrstan polemi~ar Sava Bosi}.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Rak. morala re{iti na tu~u i „ujedawe”. vrlo takti~an i hladnokrvan. mesto wega poku{ali su da govore \or|e Radovanovi} i Ivanka Tupawanin. Predstavnici demokratske opozicione liste u Glavnom odboru bili su 250 . jer su se bili zabrinuli trenutno za svoje pozicije. Komunisti su ih svukli sa govornice tako o{tro da se Ivanka Tupawanin. opet iz Isto~ne i Ju`ne Srbije. ~lan SDK-a. po{to su Paji}. @enski rukovodilac Qiqana Andri} nije uspela da do|e u dodir s neutralnom `enskom omladinom. (@ena je bila ina~e predsednica Udru`ewa studenata pravnika u doba Ujediwene studentske omladine. jedan od urednika Re~i. ali je bio skinut s govornice. mada je aktivno sara|ivao u kwi`evnoj rubrici Re~i. Dva meseca pre dr`avnog udara i dva i po meseca pre propasti Jugoslavije! Izbori su od decembra posle izgreda na Tehni~kom fakultetu bili odlo`eni za januar. Filozofski fakultet nije mogao do}i u obzir. Na{ jedan dobri prijateq Vladan Nedi} nije bio ni u kakvoj mogu}nosti da reaguje politi~ki. mlada i lepa figura. Pred same izbore. On je mogao okupiti neutralne studente.

Tu je bio te`ak gubitak u Ivanki Tupawanin koja je.. iskustvo ste~eno u SDK-u. pritiskom svog oca. Ali. [to se ti~e samih u~esnika na listi. in`. Nedeqkovi} i Delari. pao je predlog da se s wima sara|uje i na tome se naro~ito insistiralo u na{oj Upravi. Zato su pojedinci iz ovih krugova u~estvovali na listama ali van grupa. odbila da u~estvuje na listi kao zamenik Marka Krsti}a. Zemqoradnici su neodre|eno bili obe}ali u~e{}e. Alojz Hir{. ali kad je do{lo do potpisivawa liste. formiralo je mi{qewe da se ne treba obra}ati grupama koje stvarno kao snage i ne postoje. Na Tehni~kom fakultetu stvari su stajale gore. Mla|e snage demokratske omladine kao Naumovi}. Aleksandar Rak. Posle propasti ideje o saradwi izvesnih mawih grupa. urednik Re~i R. Lazarevi} i M. argumenti. koji su isto tako bili na listi. predsednik kluba studenata grada Pirota. Me|utim. najpre se mislilo da su oni i suvi{e ambiciozni i iskqu~ivi. koji su do{li sa suprotne strane. ali je bila odlu~an agitator na Pravnom fakultetu. studentkiwu tehnike. Jedan je bio izi{ao sa fakulteta. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. ~iji je nosilac bio To{i}. tako da se nije imalo nikakvih te{ko}a. u krugovima SDK-a. Vera Poleti bili su isuvi{e nepoznati i malo politi~ki obrazovani. S jedne strane. Jaki qudi su bili dipl.. tako da nisu smeli ni da pri|u uop{te diskusiji i borbi na fakultetu. u~estvovali na listi Marka Krsti}a. diplomirao. doktoranta prava. nije okupqao vi{e od 3–4 ~lana koji su svi. i najzad. a mo`da i na Pravnom i Filozofskom. kad se oni nisu pojavili na izborima. potpredsednik SDK-a. mada je pomagao same izbore i bio predstavnik u Glavnom bira~kom odboru sa Ilijom Ze~evi}em. 251 . da bi `eleli da u~estvuju zajedno na listi sa jednom demokratskom grupom. tehni~ari su bili malo „politi~ni” u pore|ewu s pravnicima. drugo. kao {to je bio Savez studentske omladine. Kako stoji stvar u odnosu na Omladinsku sekciju Srpskog kulturnog kluba? Ova kluba{ka grupa bila je u mogu}nosti da sama podigne listu na Tehni~kom fakultetu. krvavi doga|aji u decembru sa izgredima qoti}evaca na Tehni~kom zapla{ili su potpuno studentsku masu. Milo{evi}. a drugi bez voqe da u~estvuje na tako odgovornom i istaknutom mestu. Branislav Matijevi}. Od mladih radikala bila su svega dvojica. „Socijalisti~ki seminar” koji je gajen velikom negom SDK-a. odustali su. Ona nije bila dotle ~lan SDK-a. bez diskusije. Milo{a Tupawanina. Na kraju je klupski izbor pao na Veru Poleti. Docnije. Cela pak psiholo{ka situacija na Tehni~kom fakultetu bila je neobi~no komplikovana. Bila je sestra nekada{weg predsednika SDK-a Andre Poletija. odnos prema drugim politi~kim snagama bio je slede}i.D. Tada je postala. glavno politi~ko vo|stvo i aktivne snage bile su na Pravnom.

sekretar je bio Ilija Ze~evi}. Prvo broj qudi. a potom bi reakcija komunista bila fizi~ka. Kad su videli da su demokrati uspeli da podignu listu. 10 predstavnika u bira~kim odborima. 40 predlaga~a. Krsti}a. po inicijativi sredwo{kolca Strawakovi}a.. Govorili su najpre predstavnici rukovodstva. dobro na izborima. Predsedavao je Marko Krsti}. Saradwa sa wima. To je bio izraz wihove ideolo{ke antikomunisti~ke bitke. Srpski kulturni klub javio se u {tampi i na Univerzitetu kao potpuno {ovinisti~ki. velikosrpski pa ~ak i ekstremisti~ki klub sa velikim pretenzijama. Sredinom januara odr`ana je konferencija delegata kandidata na Pravnom i Tehni~kom fakultetu. onda je bilo krivo mladima u SKK {to se oni ne mogu afirmisati. Omladina SKK-a je bila ogor~ena. Pokazali su se ipak. a kakva bi bila posle „op{teg fronta reakcije”. prvi neaktivni ~lan SDK-a. kakva nije mogla biti prema neutralcima i demokratama. donela bi demokratama nekoliko dobrih desetina glasova.. sad su oni demokratama uputili „poziv na saradwu” i to da se ukloni „nesrpsko” ime Vere Poleti. no{en porodi~nom tradicijom Milorada Dra{kovi}a starijeg. kad su objavqena imena nosilaca liste. U posledwem ~asu. bio je izba~en iz SKK-a zato {to je u~estvovao u borbi protiv komunista na Beogradskom univerzitetu – to je bila stvarnost gra|anskih idealisti~kih nacionalizama i konzervativizama! Skupqawe potpisnika liste nije bilo lako. a drugi prijateq vo|stva SDK-a. u ime liste Marka Krsti}a. ali bi na politi~kom Pravnom fakultetu oduzela neku desetinu glasova. Mada sav u ~isto antikomunisti~koj psihologiji. ukupno 155 studenata. Trebalo je skupiti na primer na Pravnom fakultetu – imena 75 delegata. bio je pozvan u Srpski kulturni klub. a potom atmosfera da se potpisi nisu mogli skupqati na fakultetu i na slobodi. Na Pravnom fakultetu su bili u samim bira~kim odborima Andra Poleti i Petar ]irkovi}. Jedan ~lan SKK. SKK naredio je svojim ~lanovima da ne smeju glasati za demokratske opozicione liste. Jo{ je bio predlog da se oni sami jave na Filozofskom i da }e ih tamo demokrate pomo}i. i da se zameni wihovim ~lanom. A na drugo se nije moglo. jer su onemogu}ili razne falsifikate spremqene sa komunisti~ke strane.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. A nisu hteli ranije da stupe u kontakt sa SDK-om. iako je to bilo pred same izbore. predsednik To{i}. 252 . bili su nedovoqno ubedqivi. koji je bio na listi M. posle komunisti~kih optu`bi da su reakcionari i „qoti}evci”. Sad kad je posle velikih muka cela lista gotova. ve} u kafani Aleksandrove ulice. Pona{awe u stilu na ulici i na fakultetu nije bilo akademsko. 35 zamenika. Oni nisu hteli da rade na novom terenu. Mi{ko Todorovi}. Pristajalo se na to da polovina delegata bude iz omladine SKK. Na to se nije moglo ni tehni~ki ni politi~ki pristati. obojica.

pored samog Pravnog fakulteta. U jednom reakcionarnom re`imu komunisti su uspevali da informacije ne izi|u na videlo! 253 . Predstavnici specijalne policije Uprave grada Beograda bili su tako|e u blizini. posle godinu dana komunisti priznaju demokrate kao grupu i po{tuju wihovo pravo govora i rada. Od toga su komunisti dobili 7% glasova studenata. koja je trebalo u slu~aju izgreda da interveni{e u korist na{e opozicije. Krsti}a. jer su smatrali da USO ne postoji. Hladnokrvnost i takti~nost. Alojz Hir{. pa ~ak i sa popustqivo{}u.. Nije do{lo ni do kakvog izgreda. Demokrati su odbili.6%. Na sam dan izbora. Pobeda demokrata bila je skoro potpuna. demokrate su dobili poziv da se vrate kao punopravna grupa u USO (Ujediwenu studentsku omladinu). na wihovo ~u|ewe i divqewe. potom vrlo lo{e Vera Poleti. Komunisti su bili stvarno tu~eni. Komunisti su ipak uspeli da sabotiraju da u dnevnoj {tampi izi|u rezultati izbora. koja nije nikad povre|ena ali zahvaquju}i wihovoj politi~nosti. U ime rukovodstva studenata Medicinskog fakulteta izjavu je dao Vlastimir To{i}. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. Demokrati su dobili od sveg studentstva 5%. Rezultati su bili slede}i: na Pravnom fakultetu lista komunista odnosno „Jedinstvenog studentskog pokreta” dobila je 355 glasova i 48 delegata u Potpornom udru`ewu. Demokrati su na Univerzitetu postali punopravni gra|ani. Posle nekoliko dana od izbora. o~ekuju}i izgrede koji se nisu dogodili. Bez uzbune delili su sada letke i svoj list Re~. Na Tehni~kom fakultetu komunisti~ka lista dobila je skoro 500 glasova. lista Demokratske opozicije dobila je 198 glasova i 27 delegata. Od nekada{we male grupe. Demokrati su u{li na Univerzitet kao akademski protivnici i dobili pravo govora i slobodu rasprave. odnosno nosioci liste M. Rak. Govorili su potom Mirjana Petrovi}. a lista Vere Poleti 185 glasova. Na Pravnom fakultetu je izi{lo na izbore svega 12% studenata fakulteta koji je tobo`e bio sav „politi~ki”.. To je bilo takti~ko povla~ewe Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije (SKOJ). koji su u~estvovali u politi~koj izbornoj borbi. na{la se jedna organizacijska grupa Demokratske stranke na ~elu sa velikim omladinskim prijateqem Vojom Sokovi}em.D. Od onih. naprednosti i takti~nosti. Evgenije Juri{i}. pobedili su. demokrati su imali u vreme jednog fizi~kog i psiholo{kog „terora” preko jedne tre}ine – 35. i to „Jedinstveni studentski pokret”. koja je jo{ uvek formalno postojala. Desimir To{i} je zavr{io konferenciju jednim poletnim govorom. i slobodno diskutovali.

Rusi su poku{ali da prodru pomo}u tamo{we vlasti – u Bugarsku. Za omladinu je bio samo jedan princip svetiwa – nezavisnost i sloboda naroda i dr`ave. ali se ogra|uju i od komunisti~kog hu{kawa i idejnog terorisawa. U srpskom narodu. Izdat je proglas narodu u ime Narodne radikalne. Studentski demokratski klub je izi{ao u februaru i po~etkom marta dva puta pred javnost – potpuno odmereno i akademski.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Jugoslavija u sumwivim odnosima sa Angloamerikacima. Monarhija je bila potpuno uzdrmana ve} na pitawu Konkordata i sporazuma Cvetkovi}–Ma~ek. zemqoradni~ke i demokratske partijske snage ustaju protiv vladaju}e politike i saradwe sa Nemcima. onemogu}ili su da se uvidi velika pobeda na izborima i wihov zna~aj. Doga|aji. u neizvesnim odnosima sa Nema~kom i Italijom. sama iznutra. godine su prenapeli `ivce. Sovjetska propaganda cveta! Jugoslavija. Doga|aji u februaru 1941. kao {to }e ti doga|aji onemogu}iti da se uop{te demokratska grupa razvija u miru i slobodi. Turska je }utala. Engleska „hu{ka” narode na Nema~ku. grupa koja se tek bila rodila. Mala Antanta i Balkanski sporazum ne postoje. U Bugarskoj veliko previrawe. [to se istupalo ovako stalo`eno u ovim proglasima ima se zahvaliti Milanu Grolu i Bo`idaru Vlaji}u. Nema~ka je u{la u Bugarsku i stigla na gr~ku granicu. sa Sovjetskim Savezom u poltronskim odnosima. Doga|aji u martu 1941. iako zna da su narodi razoru`ani i da ih ne mo`e pomo}i. Socijalisti~ke 254 . kad je napetost dostigla vrhunac. U spoqnoj politici Pavle je trebalo. Socijalisti~ke. Demokratske. do{lo je do intervencija u martu mesecu. ali ne i od Cvetkovi}a i Cincar-Markovi}a. Vlada bez ikakvog autoriteta. Tra`e se qudi narodnog poverewa da se dr`ava preko no}i ne prokocka. u srpskohrvatskom sukobu. Posle mu~ne situacije u februaru. koji su dolazili u februaru i martu 1941. Vladaju}i Bugari objavquju pretenzije na delove Jugoslavije (Makedonija). Narod je mogao }utati i ne tra`iti ra~une od Nikole Pa{i}a i Milovana Milovanovi}a. Ma~ekova jednostrana politika prema Cvetkovi}u i Kruni. Spoqna politika bez ikakvih znakova odre|enosti sa vode}im qudima punim nepoverewa kod naroda. a Grol Cincar-Markovi}a. kao jedna od retkih nepopularnih li~nosti. da monarhiju definitivno onemogu}i u narodu. Milo{ Trifunovi} je posetio Kneza-namesnika Pavla. Grci su se uspe{no tukli protiv Italijana. Toj politici treba sve podrediti.

Marta 20. primio memorandum. predsednik nacionalisti~kog kluba Radovi} (poginuo u borbi protiv partizana u Crnoj Gori) i predsednik studentskog kluba radikala Radovanovi}. neprosve}eno i neorganizovano ali sa mnogo nacionalnih i politi~kih instinkta. Namesnika. komunisti su zastupali gledi{te – bar je takav utisak – da u dilemi izme|u „braniti nezavisnost dr`ave” i na taj na~in biti u savezu sa Anglosaksoncima. mada su u na~elu bili potpuno ogor~eni neprijateqi Trojnog pakta. {to mi nismo u~inili ni pre ni docnije. Ideja – da {efovi partija. traju spontane demonstracije u Beogradu: osnovne {kole. hteo primiti. ni Ministar dvora kome smo mi `eleli li~no da predamo memorandum i damo obja{wewe i postavimo pitawa. branio patriotizam Namesni{tva. Gra|anska masa je bila bez organizacije. Svakog trenutka bilo je re~i o tome da se izi|e pred javnost i da se na ustani~ki na~in odbije saradwa sa Nema~kom u smislu Trojnog pakta. Vr{en je pretres u stanovima i kancelarijama {efova opozicionih partija. Protestuje se protiv vlade. seqa{tvo. kao uslov da se sa~uva nezavisnost dr`ave. To{i} i Radovan Stev~i}. Dr`awe Komunisti~ke partije Jugoslavije Od 26. 24. slu{a javno Radio London na ~asovima. avgusta 1939. radikala. Dana 25. Nose se trobojke. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa.. Komunisti ne u~estvuju. [ef kabineta je dao odbranu. Namesnik Pavle nije nas. govori da se wihova generacija tukla sa `andarima. Tra`ilo se jedno i osnovno: da se ne pristupi Trojnom paktu. Marta 25. marta videli smo Tripka @ugi}a kako. napao Udru`enu opoziciju optu`uju}i je da `eli u te{kim danima po zemqu da joj nametne vlast. sloboda nacije i neutralnost.D. socijalista i Jugoslovenske nacionalne stranke. Primio nas je {ef kabineta Ministra dvora. razumqivo. a danas ceo srpski narod samo gun|a. i 25. podneli su memorandum Namesnicima: studentski klubovi demokrata. proletarijat je bio jedna o~igledna mawina. sa suzama u o~ima i crnogorskim uzbu|ewem. a politika vo|stva nije imala mogu}nosti.. marta – dakle. Studenti i gimnazisti objavili su narodnu `alost. tra`io da se potpi{emo na memorandumu. ali sa mnogo verbalizma i suza. i qudi SKK. U danima 23. Tako se o~ekivala akcija bez mnogo stvarnih snaga. `enske i mu{ke gimnazije – sve je zapaqeno i vri. izi|u na ulicu i pozovu narod na demonstracije – nije uspela. Potom smo mi dali obja{wewa na{em stavu.. i Jugoslovenske nacionalne stranke. Ovaj memorandum nije izi{ao pred javnost. pre potpisivawa Trojnog pakta. Memorandum su nosili od demokrata i u ime socijalista D.. ili predati se Nemcima – 255 . ni u jednoj gimnaziji i na Univerzitetu nije bilo predavawa. Zemqoradnici su u posledwem ~asu odustali.

Mi smo izjavili da je to jedna patka za policiju. Tamo se ~ekalo na politi~ke odluke Pravnog fakulteta. Leci. proglasi. Na{i rukovodioci na Medicinskom fakultetu. ide na sve fakultete (sredwe {kole su bile ve} u {trajku. @ika Petrovi}) i tra`ili op{ti generalni {trajk. Zakqu~ilo se da se ujutro odmah.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Na Tehni~kom i Pravnom do{lo je do vrewa. Belgiju. Niko u to nije verovao. Po~elo se govoriti javno u aulama. marta potpisivawe Trojnog pakta. da ova organizacija ne postoji.. naro~ito ne za nas. Mi smo tra`ili da se studenti odmah spontano odlu~e i da izi|u na ulicu. Komunisti sami te{ko su shvatali a jo{ te`e mogli da podupiru – pasivnost prema nacisti~koj Nema~koj. Mi smo to odbili. Narod na{ u doba mira strana~ki reaguje. wegova instinktivna politi~nost da mora da se brani. mrtva ti{ina! I to oni qudi koji su pre 26. i 1940. Dole londonsko-pariska reakcija. 25. Onda su nas uputili na odluku Akcionog odbora svih studentskih udru`ewa.. ~lanovi svih odbora i mnogi rukovodioci. Veliku Britaniju. Jugoslavija je bila sva izlepqena ili ispisana po zidovima parolama: – Dole rat. govori. nezavisno od ma koga) i tra`i kako od studenata tako i od studentskih udru`ewa. na liniji defetista. jer smo pretpostavili da se ~eka na nare|ewe Komunisti~ke partije. nisu uspevali ni da govore. treba se predati. potpuno spontano. U to vreme do{li su na Pravni fakultet demokratski i komunisti~ki rukovodioci sa Tehni~kog fakulteta. marta uve~e sastao se plenum uprave SDK-a. da bi se bruco{i na to nau~ili. hu{kawa. sa kojima nismo bili u prijateqstvu ali ih nismo hteli zaobi}i – generalni {trajk. potom {trajkovi zbog toga {to Rektorat nije ubio nekog qoti}evca. Ceo Univerzitet }uti. Holandiju. S jedne strane. a s druge strane. Nekad se {trajk objavqivao redovno. koju treba ofanzivno sa sovjetskom vojskom da vodi Sovjetski Savez! Na toj liniji. One nisu stigle do 11 ~asova. u doba rata ima smisla prirodno za kolektivna okupqawa. Na Tehni~kom fakultetu bila je situacija jednostavnija. Komunisti su nas ponovo pozvali u Ujediwenu studentsku omladinu. pobe}i u {ume ili se poga|ati sa Nemcima i „~ekati na svetsku revoluciju”. Demokratski predstavnici (To{i}) do{li su u dodir sa komunisti~kim pokretom (Rifat Burxevi}. avgusta 1939. 25. oni su se propagandno sru~ili na Francusku. marta. zbog surove komunisti~ke organizacije (Dra`a Markovi}). godine. bili su preplavili zemqu 1939. 26. 256 . a danas pri potpisu Trojnog pakta. poja~ana anglosaksonska propaganda u~inila je da je komunisti~ka propaganda bila tu~ena. tvrdili da }e Jugoslavija potpisati Trojni pakt i da treba u tom slu~aju dizati odmah narod na ustanak.

TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. Mi{ko Todorovi}. Niko ne misli Nema~ku da napadne. Ne treba vre|ati Nema~ku svojim istupima i demonstracijama. ve} nacionalno odbrambeni. to je zato {to smo bili uz Englesku. A najve}a neistina i la`. jeste da }e nas Sovjetski Savez braniti u slu~aju napada od Nema~ke. one brane ili uzimaju nove kolonije. Konferenciju je otvorio komunist Rifat Burxevi}. pomo}i }e nam neutralnost Sovjetskog Saveza. Nema smisla da u~estvujemo u wemu. Ako nas Nemci napadnu. sve po principu „{to gore to boqe”. Mi ne mo`emo i ne smemo da ulazimo u ove ra~unice velikih sila.. kao {to bi nas uostalom napala i kad bismo bili i sa Rusima. mada je 25. kako bismo bili i ostali pravi i istiniti neutralci. ali mora da se brani. ve} zato {to smo Slaveni i Srbi. sko~io na klupu i dao izraze u te{kim. Nema~ka }e nas napasti jer mora da uni{ti sve mostobrane u Evropi pre nego {to napadne Englesku ili Rusiju. Lazarevi} i student prava Milivoje Vasi}. mart dan potpisa pakta ve} bio pro{ao. Ostavqeno bez odluka. Konferenciju je zakqu~io Rifat. potom su govorili demokrati To{i}. da mo`emo u okviru svog naroda a u zajednici sa svetskim na257 . najobi~nija je la` tvrditi da }e Sovjetski Savez. narodi moraju biti otporni i borbeni. i da imamo pravo na slobodu i nezavisnost. uvredqivim i grubim re~ima svome preziru da se beogradska univerzitetska omladina sagla{ava sa ropstvom i da u pitawima nacionalne egzistencije ~eka ne na Ministarstvo spoqnih poslova nego na odluku Akcionog odbora. u ciqu odbrane „bur`oaske” dr`ave izi}i iz svojih granica i spasavati „kapitalizam”! Po sistemu „engleske politike” treba ~ekati da se kapitalisti~ke sile potuku i istro{e. koji je bio na izbornoj listi Marka Krsti}a. Nema~ka ne}e nas napasti zato {to smo sa Englezima. Da bi se odugovla~ilo i da bi se pokazao liberalni re`im na Beogradskom univerzitetu – komunisti su pozvali studentstvo na javnu diskusiju. Rifat je razvijao tezu Komunisti~ke partije: rat je imperijalisti~ki. taj rat ne}e biti za male narode imperijalisti~ki. dogod Nema~ka ne napadne SSSR. rekao je To{i}. Prema tome. Nismo se slagali da je Jugoslavija versajska tvorevina. a oni }e to postati kad budu okupirani. treba biti neutralan. i jedan ~lan SKK. U jednom trenutku pojavio se sekretar demokrata – Evgenije Juri{i}. SSSR vodi pravu „englesku politiku” u smislu svojih ideolo{kih „klasnih” na~ela. Iako se na|u u ovom ratu. To{i} je razvijao slede}u tezu: Ovaj rat je imperijalisti~ki za velike sile.. studentstvo je bilo iznena|eno i zaprepa{}eno. ako `elimo da budemo ~astan i slobodan narod. potom zajedno da sa svetskom revolucijom u|e SSSR u Evropu. Da bude svetske revolucije.D.

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

prednim demokratskim sistemima malih i velikih naroda – braniti slobodu i nezavisnost. Re{ewa nije bilo. Komunisti su odbili da u~estvuju na demonstracijama – protiv potpisa jugoslovenske Vlade – Trojnog pakta sa Hitlerom. Iz redova slu{alaca komunista, posebno studentkiwa, bilo je agresivnih protesta i pretwi. U me|uvremenu, studentsko komunisti~ko vo|stvo promenilo je stav. Reklo bi se da nije bilo novog uputstva, ali da su komunisti ose}ali svoj te`ak polo`aj i pristali na rizik nevoqno prihvataju}i demonstracije. Rifat je predlo`io Desimiru da se ide zajedno na demonstracije. Ovaj je odbio: neka svako ide na svoju stranu: demokrate u Stari grad a komunisti na Mostarsku zvezdu...

Studentske demokratske demonstracije
Oko podne 26. marta predsednik demokrata D. To{i} posetio je socijalisti~ki, radikalni, zemqoradni~ki i Srpski kulturni klub. Pozvao ih je na kolektivni otpor, na kolektivne demonstracije, na bunt, na revoluciju. Vo|i svih ovih grupa primili su ovaj predlog sa odu{evqewem u onoj op{toj opijenosti otporom protiv neprijateqa Jugoslavije i srpskog naroda. One grupe, koje su bile sa malim brojem ~lanova kao {to su bili socijalisti, radikali i zemqoradnici, obe}ale su da }e pozvati prijateqe, a omladina Srpskog kulturnog kluba pod uticajem neograni~ene i neumerene nacionalisti~ke propagande obe}ala je te{ke i pune „`rtava” istupe, budu}i da je posledwih dana u februaru i martu mesecu pokazivala ogromnu propagandnu aktivnost, s obzirom na ovaj veliki prira{taj novih i vrlo mladih ~lanova sredwo{kolaca. Demokrati nisu hteli mnogo da o~ekuju od ovih demonstracija. Wihove snage su bile male i slabe, radilo se o stotini-dve studenata. Po}i sa komunistima zajedno na demonstracije nije bilo mogu}e, jer bi ~ovek morao da sledi wihove parole, one koje su tada bile defetisti~ke. Komunisti su posle podne oko pet ~asova preko demokratskog rukovodioca Ze~evi}a ponovo pozvali nas na zajedni~ke demonstracije. Klub je ponovo odbio da u~estvuje na zajedni~kim demonstracijama. U {est sati posle podne oko 200 skoro svih skupqenih ~lanova i najbli`ih saradnika kluba krenuli su ka Knez Mihailovoj ulici, gde je trebalo iskoristiti ogromnu masu sveta: na korzou verovatno svake ve~eri ima 2–3.000 mladih... Komunisti su se imali pojaviti kod „Mostara” i na Slaviji. Mada se odbilo na~elno da se organizovano ide zajed258

D. TO[I]

Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa...

ni~ki sa komunistima na demonstracije, ipak je vo|stvo demokrata o~ekivalo komuniste i kao poja~awe koje nije stiglo. Prethodno je predsednik To{i} posetio radikale i zemqoradnike koji su stidqivo izvrdavali da izi|u na ulicu pred policiju. Na kraju je u SKK-u i predsednik Vojin Andri} odbio da srpskokluba{i u~estvuju u demonstracijama, koje }e verovatno biti krvave, i da ne smeju biti tu ba~ene wihove mlade snage. Odba~eni i „izdani” od svih, u besciqnom o~ekivawu komunista, vo|stvo demokrata je u nekoliko trenutaka pre sedam ~asova dalo znak za op{ti poklik. D. To{i} je prvi kod Ruskog cara po~eo: Dole Trojni pakt! @ivela Jugoslavija! @ivela demokratija! @iveo srpski narod! Pokli~e, koje su daqe vodili Lazarevi}, Juri{i}, Krsti}, pratile su stotine mladih grla iz kojih se prolamalo u ritmu bez prekida: Dole pakt! Brani}emo granice! Ve} posle nekoliko trenutaka pojavila se policija u {lemovima s pu{komitraqezima. Na~inila je kordon i zatvorila Knez Mihailovu. Poklici: Dole izdajni~ka vlada! Sva kretawa u Knez Mihailovoj ulici su obustavqena. Policija blokira {eta~ke redove. U mrtvoj ti{ini po~iwe dr`avna himna: Bo`e pravde, ti {to spasi... Policija vadi gumene palice, i prilazi redovima studenata. Iza `andarmskih palica vri{ti glas omladinske sirene: Dole pakt! @ivela sloboda! @ivela Jugoslavija! Brani}emo granice! Nalet policije sa svih strana, kordoni pucaju; mase nale}u; pqu{te gumeni udarci preko le|a akademskih gra|ana. U devet ~asova uve~e telefonirao je predsednik To{i} strana~koj kancelariji u Frankopanovoj i javio da su demonstracije odr`ane, da se o povre|enima ne zna, ali da se nada da ne}e biti velikih hap{ewa.

Omladinski front za odbranu zemqe
U deset ~asova uve~e u prostorijama Srpskog kulturnog kluba, iste ve~eri 26. marta, okupili su se predstavnici Sokola*, radikala, JNS, zemqoradnika, socijalista, demokrata i Srpskog kulturnog kluba. U ime demokrata pojavili su se To{i}, Lazarevi}, Ze~evi}, Naumovi}, Krsti}, Ra{evi}, kao i sredwo{kolci B. Strawakovi} i Budimir To{i}, ina~e sekretar Centralnog odbora ilegalne Sredwo{kolske demokratske omladine, potom studenti An|elkovi}, Naumovi}, ^akarevi}, \ori}, Paji} i Milutinovi}. Posle dugih ve}awa do u no} do{lo se do op{te saglasnosti da se narod posle doga|aja 25. marta i potpisa Trojnog pakta pozove na ustanak protiv vlade. Vladu treba obarati, obrazovati jednu novu koncentracionu vladu koja }e sa puno autoriteta nositi
*

Oni su isto tako nudili u~e{}e na demonstracijama ali nisu do{li...

259

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

sudbinu dr`ave u svojim rukama. U programskom delu raspravqalo se o stavu da narod i omladina ne}e napustiti borbu dok ne do|e do zadovoqewa narodnog programa: 1. Nezavisnost Jugoslavije u me|unarodnoj oru`anoj bezbednosti; 2. Demokratski parlamentarni poredak i iz wega narodna vlada; 3. Srpski narod u smislu op{te federacije dr`ave mora dobiti politi~ku vlast u svojoj federativnoj jedinici; 4. Op{ta promena osnova socijalno-ekonomskog poretka; 5. Odbrana `ivotnih uslova razvitka omladine, kao {to je i autonomija Univerziteta. Proglas koji je u pola no}i skrojen, trebalo je rano ujutru da bude razdeqen u Beogradu. Vo|stva grupa, kako zbog ovog proglasa, tako i zbog „tajnih odredba” u paktu od 25. marta, morala su jo{ sutradan ujutro da se izgube iz Beograda, po{to utvrde me|usobnu vezu.

Proglas Omladinskog fronta za odbranu otaxbine od 26.marta 1941. DOLE IZDAJNI^KA VLADA! 1. Omladina, u~lawena u dole potpisanim organizacijama, smatra da dana{wi polo`aj na{eg naroda i dr`ave zahteva okupqawe svih nacionalnih snaga na{e omladine i ujediwavawe wenih napora u ciqu odbrane i o~uvawa na{eg najve}eg dobra: nacionalne slobode i dr`avne nezavisnosti. Verni slobodarskim tradicijama i karakteru na{eg naroda, smatramo da je na{a borba za nacionalnu slobodu i dr`avnu nezavisnost uperena i protiv svih onih ideologija i organizacija, stranih i unutra{wih, koje su protivne na{im vekovnim slobodarskim te`wama. U tu svrhu osnovan je danas 26. marta 1941. Omladinski front za odbranu otaxbine kao predstavnik celokupne rodoqubive omladine. 2. Osnovan u sudbonosnom trenutku, posle potpisivawa Trojnog pakta od strane Vlade, OFZOO smatra za svoju du`nost da odmah javno ispoqi svoje raspolo`ewe i poka`e celom narodu svoj jednodu{ni, odlu~ni i nepokolebqivi stav. Potpisawe Trojnog pakta predstavqa za na{u dr`avu ne samo sramotu, i poni`ewe i izdaju narodnih tradicija i ideala, ve} i odstupawe od 260

D. TO[I]

Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa...

proklamovane neutralnosti koje najozbiqnije ugro`ava na{ opstanak i nacionalnu nezavisnost. Protivno jednodu{nom narodnom raspolo`ewu da danas kao uvek u svojoj istoriji na `ivot i smrt brani svoju ~ast i slobodu – Vlada, nemaju}i oslonca u narodu, drznula se protiv wegovih interesa i raspolo`ewa u wemu, koji iznad svega ceni ~ast i slobodu, da udari `ig sramote na ~elo. Potpisuju}i Trojni pakt, Vlada se nadala da }e narod klonuti, borbeno raspolo`ewe oslabiti, juna~ki i slobodarski duh malaksati. Poznaju}i dobro karakter i du{u naroda kome pripada, i solidari{u}i se u potpunosti i do kraja s wime, nacionalna omladine izjavquje: Da ne priznaje nikakav akt koji je dana{wi nenarodni, protivnarodni i protivdr`avni re`im u~inio; da narodno raspolo`ewe i wegova nesavladiva te`wa da u svakom trenutku i po svaku cenu brani svoju dr`avu, slobodu, nije pokolebana, ve} da je naprotiv dobila nove snage i neodoqive podstreke; da je spremna da bez ustezawa podnese sve `rtve koje zahteva odbrana nacionalne nezavisnosti i opstanka. Sramota, koju je {aka vlastodr`aca htela da nanese na{em narodu, pala je na wihove obraze i `igosala ih za ve~ita vremena kao Brankovi}e. Dole izdajni~ka Vlada! Tra`imo Vladu nacionalne sloge i odbrane koje }e spre~iti anarhiju i ujediniti sve narodne snage u ciqu o~uvawa na{e slobode i nezavisnosti! Omladina Srpskog kulturnog kluba Studentski demokratski klub Omladina Narodne radikalne stranke Omladina Jugoslovenske nacionalne stranke Omladine Socijalisti~ke stranke Omladina Saveza sokola Omladina Narodne odbrane Omladina „Privrednika” Omladina Udru`ewa starih ~etnika Omladina Kola srpskih sestara Beogradski odbor sredwo{kolaca Beogradska trgova~ka omladina Omladina „Nove Srbadije” Omladina „Re~i” (Iz lista Srpski glas, Beograd, godina III br. 32 od 27. III 1941) 261

TOKOVI ISTORIJE

3/2006.

Nova formacija trebalo je da dobije lik op{teg dru{tvenog patriotskog karaktera omladinske „narodne odbrane” i nazvana je „Omladinski front za odbranu otaxbine”. U Izvr{ni odbor u{li su od demokrata Krsti} i Ra{evi}. U Glavni odbor pored wih ulazili su ^akarevi}, \ori} i An|elkovi}, od uredni{tva Re~i Lazarevi} i Milutinovi}, a od sredwo{kolskog Centralnog demokratskog odbora Branislav Strawakovi} i Budimir To{i}. Sutradan, 27. marta je do{ao nov dan i svi planovi o „ustanku” otpali su. Do{le su velike potpuno spontane manifestacije od 6 ~asova jutrom do 22 uve~e, iako se po {kolama Beograda organizuju {trajkovi i demonstracije jo{ od 25. marta. Demokrati su uzeli u~e{}e u svim tim manifestacijama bez prekida, sa parolama koje su bile op{te i patriotske, nasuprot malobrojnim qoti}evskim i glasnim komunisti~kim. D. To{i} je poku{ao da govori pred masom sveta ispred Oficirskog doma, kojom je prilikom izme|u ostalog rekao: „Dvadeset godina ~eka ovaj narod da se skinu okovi ropstva, da se razbije lanac zabluda i raskine mre`a podvala, podvala ekonomskih, socijalnih, politi~kih i nacionalnih. Ovaj dan, novim ustankom {to se zove, poziva svu omladinu u boj i rad za novu slobodnu, federativnu, socijalnu i nezavisnu Jugoslaviju”. Me|utim, govor nije bio dug, jer je na balkonu zgrade Kraqa Milana, verovatno broj 29 ili 31, po~eo da govori i jedan pravoslavni sve{tenik. Posle 27. marta novi razvoj doga|aja doneo je jedno novo vreme usled novih mogu}nosti koje su sve do jedne vodile u – rat. Taj rat zahtevao je disciplinu naroda, ujedna~enu i neprekidnu tehniku poslovawa. „Omladinski front za odbranu otaxbine”, kao i u svim ranijim manifestacijama grupe koja je ve} ranije dejstvovala, izja{wavao se protiv razlamawa dr`ave. Nakon proglasa od 27. marta, pojavio se drugi proglas 3. aprila 1941. u kome se tra`ilo da sve snage napregnu svoje mo}i da se zadovoqi odbrana osnovne egzistencije, da u toj prvoj i osnovnoj `rtvi narodnih masa niknu nove snage i pregnu}a za stvarawe novog politi~kog i ekonomsko-socijalnog poretka.

Politi~ka {kola
Nedostatak idealizma u rukovodnom {tabu, nedostatak politi~kog obrazovawa i nepoznavawe tehni~kih pitawa vo|ewa politi~kih akcija oduzeo je bio gra|anskim strankama uop{te snagu i vrednost pravih politi~kih organizacija. Obrazovawe politi~ko nije se davalo nikada kroz dnevnu {tampu, partijsku {tampu, ideolo{ke ~asopise, bro{ure ili neujedna~ena i razbivena predavawa. 262

D. TO[I]

Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa...

Trebalo je pak kroz jednu politi~ku {kolu ne samo dati bar mladima kolektivno obrazovawe, ve} svakog pojedina~nog ~oveka posmatrati, wegove sklonosti zapaziti, usmeriti wegove talente, ukloniti wegove nedostatke, tako da iz svakog ~ovek izi|e homo politikus, „savr{en” politi~ki ~ovek. Svaki u~enik treba da postane filozof, profesor, radnik, govornik, ideolog, inicijator, revolucionar, vojnik, po`rtvovani dru{tveni aktivista, ve} prema sklonosti i kvalifikacijama. Vode}u ulogu u akciji za politi~ko obrazovawe imao je Rodoqub Lazarevi}. Uprava se ipak odupirala zahtevu Lazarevi}evom u februaru 1941. da se ustanovi Politi~ka {kola. Dva su razloga u tome le`ala: prenatrpanost poslovima i razvoj situacije, brzi i vrlo sudbonosni razvoj doga|aja. Svako zala`ewe u detaqisawe stvari nije bilo mogu}e i nije bilo oportuno. Ta }e se ideja tek ostvarivati delimi~no u godini 1942–43, u ilegali, za vreme okupacije. Politi~ka {kola prema planu Lazarevi} – Krsti} – To{i} trebalo je da razvije ove predmete: 1. Tehnika politi~kog rada i organizovawa 2. Problemi kulture, civilizacije, politike i morala 3. Op{ta ekonomska znawa 4. Organizacija dru{tvenih preduze}a 5. Osnova zadrugarstva i wegovo funkcionisawe 6. Organizovawe planske privrede i socijalnog op{teg osigurawa 7. Osnovi politi~ke filozofije 8. Politi~ke ustanove i funkcije 9. Osnovi obrazovawa masa kroz {tampu i drugu propagandu 10.Ve{tina govora 11.Politi~ka uporedna istorija Jugoslovena 12.Istorija na{ih politi~kih organizacija 13.Istorija na{ih sindikalnih i kooperativnih organizacija 14.Istorija sudbonosnih doga|aja u svetu i kod nas 15.Omladinski demokratski pokret Jugoslavije 16.Prosvetno-pedago{ki sistemi Predava~i su morali do}i najpre iz redova samih ~lanova studentske organizacije, potom, poku{alo bi se obratiti i Nikoli \onovi}u, B. Vlaji}u, Nikoli [kerovi}u, Dr Simeonovi}u ^oki}u, Milanu Grolu, Dragoqubu Beni Milovanovi}u, Radoju Kne`evi}u, dr Vojislavu Grolu i drugima – svima u Demokratskoj stranci Milana Grola. 263

u jednom otvorenom automobilu. Branka Mili}a. a potom u Sarajevu Naumovi}. Dakle. pred Tre}om gimnazijom u Wego{evoj. Toga dana su saznate dve te{ke vesti – dve prve `rtve posle Qubomira Davidovi}a i Doj~ina Baki}a – pogibija studenta prava Slobodana \or|evi}a od bombardovawa i nesre}no streqawe studenta medicine Branke Bajec. prekobrojnom puku” u Bla`uju. mlada studentkiwa medicine Branka Bajec. Krsti}a i To{i}a i{la je do U`ica. Milutinovi}. Plava Slovenka. maja. Rajka \ermanovi}a. Me|utim. a druga do Trebiwa. 15 kilometara isto~no od Sarajeva. U 11. Pribi}evi}a. U 11 ~asova pre podne odlu~ilo se da se napusti Beograd. sve do U`ica niko nije hteo da nas primi u vojsku. odnosno u `eqi da u|u u neku vojnu jedinicu. slute}i da svakog ~asa dolazi udar. Ne{kovi}. Dobrivoja Lazarevi}a. kod ministra vojske generala Bogoquba Ili}a da nas prime u vojsku. odnosno u omladini. Me|utim. mada nije bilo skoro nijednog ~lana sa odslu`enim vojnim rokom. An|elkovi}. Jedna grupa od Lazarevi}a. Tu je sa~ekana kapitulacija jugoslovenske Vojske. B. Do kraja aprila bila je okupqena uglavnom sva demokratska grupa. posle u~estalog napada bombardovawa posle podne qudi su se razbijali. U U`icu je povodom toga intervenisao dr Bo`idar Markovi}. aprila u odstupawe ka moru. bra}a Stefanovi}. april vo|stvo SDK-a. To{i} je stigao u Beograd tek 3. Ministar je izdao nare|ewe sarajevskoj armiji koja nas je uputila „10. sestra Frawe Bajeca. Oni su nam zakazali sastanak na Avalskom drumu. aprila. Tu su se pridru`ili ~etiri brata Poleti. Vlaji}a. Branka) koja je sva bila u Demokratskoj stranci.30 To{i} i Krsti} sreli su A. da se ide linijom Beograd – Kraqevo. Milan. ministar pravde. U toku haosa u vremenu posle 6. Tamo smo ostali do raspada puka zajedno sa 25 omladinaca iz Srpskog kulturnog kluba. aprila poku{ale su vlasti da uspostave poredak. U SDK do{lo je do suprotne odluke posle podne. iz brojne porodice Bajec (Frawo. Tako smo ostali do 16. Vo|stvo se sastalo ujutro u svojim prostorijama u Frankopanovoj 23 pre nego {to je samo bombardovawe po~elo. 264 . Posle dva dana stigla je jedna grupa do mora. Rat i odstupawe Celu no} pred 6. 17 du{a po{lo je oko 15. Hir{ Alojz i Frawo Bajec s bratom Du{anom. kada smo od Komande puka upu}eni „u pozadinu”. Du{an. dolazak italijanske i nema~ke okupacione vojske. jednog od poznatih i najstarijih demokratskih omladinaca. bilo je stalno u telefonskoj vezi. o ~emu ina~e niko pa ni vlada verovatno nije mislila. Grubosti i neodmerenosti morale su ovde na}i mesta. i da se cela omladina prijavi vojnim jedinicama.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

nove i borbene demokratije! 265 . Pokojna Bajec prijavila se Demokratskom klubu pri kraju 1940.. Ali nije joj bilo omogu}eno da u ovoj akciji u~estvuje do kraja. godine. TO[I] Jedno vi|ewe studentskih politi~kih kretawa. koja je bila u aktivi svega nekih 15 meseci. u~estvovala u akciji za podizawe lista demokrata na Medicinskom fakultetu za Potporno udru`ewe. godine. iste te 1941. student prava iz Beograda. ~ovek velikog masovnog poverewa. do`ivela je dosta gubitaka: prvi gubitak je bio vo|a demokratije Quba Davidovi}. 6. Me|utim. jer lista nije uop{te postavqena. Onda. Sara|ivao je u ~asopisu Re~. \or|evi} je bio samo rawen. predstavqao novu snagu. Iz u~iteqske demokratske porodice. na \or|evi}a se sru~ilo celo jedno stepeni{te zgrade u kojoj se on krio sa svojom porodicom. \or|evi} je u generaciji maturanata 1940. poku{avaju}i da se izvu~e iz podruma. poginuo je prilikom bombardovawa student prava Slobodan \or|evi}. Za wima dolaze mlade snage Studentskog demokratskog kluba Slobodan \or|evi} i Branka Bajec. Put mladim `rtvama borbe i rada za demokratski preporod naroda i dr`ave utrven je. aprila 1941. streqana je nesre}no od nepoznatih lica u okolini Beograda.. on je bio nada Demokratske omladine. veliki prijateq omladine. U Upravu Desimira To{i}a u{ao je za ~lana Uprave SDK. novinar i diplomirani pravnik. Tako je nesre}no zavr{io borac i demokratski idealista Slobodan \or|evi}.D. kao ~lan Uprave ulazio je i u Kulturni odbor. Na dan bombardovawa poginula je cela wegova porodica. Po tom putu bi}e posejane jo{ mnoge borbene snage mlade. Jedna mala demokratska omladinska grupa. pravni~ke i politi~ke. za jednog studenta. Sa dovoqnom koli~inom erudicije. u posledwim danima decembarskih mrazeva pao je od tuberkuloze crnogorski intelektualac Doj~in Baki}.

Knjigu ~ini osamdeset kolor fotografija. kojima su pridru`eni gotovo pesni~ki intonirani paragrafi zapisa stvaraoca ovog izvora. The Lost Border.PRIKAZI Reviews Brian Rose. koliko nas deli od po~etka otvorenog ispoljavanja fenomena koji }e ostati poznat pod nazivom hladni rat. Knjiga popunjava osetnu prazninu u oblasti izvora posve}enih podeli Nema~ke i onoj mnogo ve}oj podeli na Istok i Zapad. kao izvor. Svako od ovih poglavlja sadr`i pejza`e prostora izme|u Istoka i Zapada sa naglaskom na Nema~ku i Berlinski zid. Drugim re~ima. Fizi~ka podela prostora nije nastala tek u vreme podizanja Berlinskog zida 1961. dru{tvenih i ekonomskih ciljeva koji su izazvali ovu vrstu podele. iako one kao dokument ponekad imaju ve}u validnost od memoarskih ili slu`benih zapisa. Kada se susretnemo sa njegovim slikama name}e se pitanje da li na~in na koji slike izgledaju nosi sa sobom ukodirane poruke. New York. Otvaranje. koje nemaju veze sa politi~kim zna~ajem pejsa`a niti sa na~inom na koji je slika nastala. pravljenih ~esto sa namerom da opravdaju ili sakriju razloge za neku odluku. 144. Brisanje granica izme|u dve Nema~ke i njihovo ponovno ujedinjenje nateralo je autora i pisca predgovora Entonija Bejlija da ~itaoca uvedu u svet komparacije politi~kih. Vid. Ru{evine. str. Fotografije. U nekoj vrsti podse}anja na pro{lost autor je svoj susret sa gvozdenom zavesom opisao 267 . godine ve} se nazirala i gotovo ~itavu deceniju ranije. pa i posmatranja od onog na koji su navikli akademski istra`iva~i hladnog rata. The Landscape of the Iron Curtain. Rekonstrukcija i Rekvijem. Iako fotografija mo`e biti podlo`na proveri i opstati kao falsifikovani dokazni materijal. nisu bile rado vi|ene u vizuri tradicionalne istoriografije. dovoljna je vremenska distanca da se osim oficijelnih i zvani~nih izvora pojave i druga svedo~anstva o vremenu i prostoru podeljenih ideolo{kih svetova. [est decenija. jo{ od 1952. kultura i ideologija bilo kog vremena uti~u na oblikovanje prostornih koncepata. Princeton Architectural Press. Sa druge strane pogled fotografa ne mora biti samo suvoparni svedok vremena ve} mo`e predstavljati i svojevrstan poeti~an prosede za razmi{ljanje na temu koliko politika. ona naj~e{}e pru`a dobrodo{lu dopunu izvornom materijalu zabele`enom na papiru ili magnetofonskoj traci. koje zahtevaju druga~iji vid ~itanja. 2004. ulazimo u svet u kome izvor predstavlja ne samo objektivnu stvarnost zale|enu ispred fotografskog aparata ve} i mi{ljenje autora o na~inu na koji treba videti i ~itati njegove tekstualne i slikovne zapise. Pi{u}i o pejza`u gvozdene zavese Brajan Rouz je knjigu podelio na jedan uvodni esej i poglavlja sa {turim naslovima: Zavesa.

na prvom putu po Nema~koj. bave se dekonstrukcijom i nestajanjem Berlinskog zida na ~ijem su mestu nastale prazne parcele zemlje. Ovi blatnjavi delovi govore o mestima koja su sada pretvorena u trg i muzej se}anja na holokaust. kao tematska celina. od{tampane na jednoj strani zida. oli~enog u neumoljivom hodu prirode. Berlinskom zidu. Prva fotografija ovog dela knjige uhvatila je ljude koji se penju kroz rupu napravljenu u zidu. Fizi~ko obele`je oficijelnih granica. Tako je ^er~ilova metafora o gvozdenoj zavesi dobila svoj fizi~ki pandan ne od platna ve} od betonskih konstrukcija. tim uverljivija {to iz obilja fotografskog materijala svaki ~italac mo`e izdvojiti ono {to predstavlja njemu najbli`e vi|enje prostora i uloge prostornog koncepta u ikonografiji i simbolici gvozdene zavese. pomeraju}i se od ruralnog pejsa`a do unutra{njosti prostora Berlina. Podela u procesu nestajanja izazvala je Rouza da zabele`i i drugu vrstu izvora poput grafita ili slike Mihaila Gorba~ova. Ova fotografija predstavljala je pokreta~ku osnovu za Rouzovu ideju da od 1985. Ove slike kazuju ~itaocu da mora prepoznati srazmeru promena koje je Berlin pro`iveo kroz vreme. Tako se zavr{ava jedna. godine i deluju kao preporuka iskusnog turisti~kog vodi~a o mestima koja treba posetiti. ~inile su kule osmatra~nice rasejane po autorovom putu kroz grani~ne prostore. prepreka komunikacijama. Ujedno je to i fizi~ko svedo~anstvo verovanja autora u ideju da istorija mo`e biti ispri~ana i kroz slike. Brda. Bila je to i svojevrsna bele{ka jednog stvaraoca izvora o nastanku drugih izvora iste vrste. gde je zid ostao o~uvan isto kao i kula osmatra~nica i pruga smrti kojom su prevo`eni ideolo{ki neprijatelji. porodi~nim okupljanjima pa i dru{tvenom ose}aju nacionalne jedinstvenosti. postepeno uvode}i ~itaoca u tre}e poglavlje pod nazivom Otvaranje. Naredno poglavlje posve}eno je simbolu podele.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. u hronolo{kom obimu. Ikone vremena straha premo{}avaju prostor izme|u zemlje i neba. Fotografije su pejza`i tokom svih godi{njih doba na kojima mostovi preko reka sa terminalima postepeno postaju kapije izme|u svetova na ~ijim su vratima mnogi gubili `ivote. godine. Poslednje poglavlje Rekvijem govori o preostalim spomenicima podele na dva bloka u nema~kom gradu Htenslebenu. pri~a o istoriji ideolo{kih podela. razli~itim ideolo{kim vrednostima. na granici dva politi~ka entiteta jednog naroda. poti~u iz 2004. kroz ilustraciju ~asopisa National Geographic u vreme njegovog detinjstva. Poslednje fotografije. Prvo poglavlje koncentrisano je na podelu Isto~ne i Zapadne Nema~ke kroz pejza`e koji odaju distancu i nemogu}nost ulaska u Isto~nu Nema~ku i sovjetski blok. sredinom pedesetih godina pro{log veka. Mr Ljubomir PETROVI] 268 . po mnogo ~emu specifi~na. kao simbola podele. po~ne da vr{i proces dokumentarizacije podeljenog prostora. koja busenima trave zaklanja proizvode ljudske tehnologije. odnosno fotografija jer se na slikama jasno vide ljudi pripremljeni da ovekove~e doga|aj koji }e dovesti do trajnog nema~kog ujedinjenja. ~ak i tamo gde zidova nije bilo. bila u funkciji negacije istorijskih procesa dovr{enih stvaranjem jedinstvenog grada celovite dr`ave. kao da su i nehotice od prirodne pojave postajala fizi~ka i politi~ka pojava. Ru{evine. tako da se pa`ljivom posmatra~u name}e zaklju~ak da je politika upotrebe prostora u trenutku uni{tenja zida. podse}aju}i na pro{lost i zapu{tanje nekada va`nog prostora.

An Introduction. Iz perspektive kriti~kog pogleda na stvarnost ovi Valer{tajnovi zaklju~ci mogu se kritikovati. tri bitna faktora oblikovala su trenutnu globalnu situaciju. po{to pokazuje napredak progresa.PRIKAZI Immanuel Wallerstein. Durham – London. To daleko manje va`i za njegovo tuma~enje Francuske revolucije. preko studenata socijalno istorijskih nauka do iskusnih nau~nika akademskog sveta. Okosnicu njegovog mi{ljenja ~ini ideja da se teku}a globalna de{avanja moraju razumeti u kontekstu vekovima dugih politi~kih i ekonomskih procesa. Na po~etku knjige stoji upozorenje da je to samo uvod u jedan mogu}i pogled i po sadr`aju predstavlja metodolo{ki rad dopunjen re~nikom i bibliografijom relevantnih knjiga i ~lanaka na temu analize svetskih sistema. Prvi se dogodio u 16. veka. Tre}a ta~ka jeste 1968. godine za trenutnu svetsku politiku. Duke University Press. Radi se o „istorijskom sistemu”. Ovde autor duguje intelektualno nasle|e Karlu Polanjiju koji je razlikovao recipro~ne. terminu koji poku{ava da nazna~i kako su svi socijalni sistemi u isti mah i sistemati~ni jer imaju kontinuirane na~ine delovanja koje je mogu}e opisati. lova~ka i sakuplja~ka dru{tva. kako bi zaokru`io svoj javni pogled na vreme i prostor. Definicija svetskih sistema nije ba{ toliko jasna jer Valer{tajn smatra da nije re~ o sistemima. veku kada je stvorena i kada se uzdigla svetska ekonomija kapitalizma. Izazovnost htenja da se dosegne „sveti gral” razumevanja funkcionisanja stvarnosti bila je previ{e jaka da bi ovog istra`iva~a afri~kih problema po u`oj vokaciji dr`ala po strani. izme|u ostalog. koja treba prihvatiti i koristiti u istori~arskom referentnom sistemu vrednosti. septembra mada istorijski detalji naravno nisu bili poznati. veku. ili su to u~inili njegovi sledbenici. Prva od njih sugeri{e da je politi~ka promena normalna. ekonomijama i carstvima sveta ve} je re~ o sistemima ekonomijama i carstvima koja jesu svet. Mini-sistemi danas su gotovo nestali sa istorijske scene sveta i obuhvatali su prosta poljoprivredna. World – Systems Analysis. a druga se ti~e narodnog suvereniteta koji je prvo predstavljao samo oblik politi~ko-ekonomskih ideja o uklju~ivanju i isklju~ivanju iz takvog sistema vrednosti. ~uveni teoreti~ar odlu~io se da na mnogo manjem prostoru objavi Uvod u analizu svetskih sistema. Postoje tri tipa istorijskog sistema: mini sistemi. pa ~ak i po`eljna. ali i istori~ni po{to evoluiraju od jednog trenutka do drugog i nikada nisu isti. Knjiga predstavlja autorovo mi{ljenje o svetu i namenjena je raznovrsnoj ~itala~koj publici od op{tih intelektualaca. godina koja je zna~ila potiskivanje centristi~ko-liberalnog pogleda na svet i potiskivanje starih levi~arskih snaga koje su oblikovale politi~ko-ekonomske sporazume jo{ od 19. Tri decenije posle pojave njegove prve trotomne knjige sa temom analize sveta. Prvi deo knjige Valer{tajn je direktno nazvao Razumevanjem sveta u kome `ivimo aludiraju}i na ~injenicu da je iz istorijske perspektive dobro informisanih teoreti~ara bilo jasno u kom }emo svetu `iveti posle doga|aja od 11. redistributivne i trgova~ke ekonomije. i po pojavi Imanuela Valer{tajna na pozornici brojnih teorija koje su poku{avale da objasne svet u kome se `ivelo. Svetski sistemi obuhvataju prostornu vremensku zonu koja prolazi 269 . 2004. Drugi klju~ni momenat bila je Francuska revolucija u okviru koje su se razvile dve ideje koje }e oblikovati sada{njost. a jo{ manje za hipertrofirano tuma~enje zna~aja 1968. ekonomija sveta i svetske imperije. Po Valer{tajnu. zapo~etih u 16. 109 Sredina 70-ih godina pro{log veka osta}e upam}ena. Ipak postoje konceptualna oru|a koja je Valer{tajn razvio. iako se njegovo zaklju~ivanje u pogledu prve ta~ke preokreta mo`e braniti. str.

impliciraju}i socijalnu realnost ontolo{ki podeljenu na istoriju. Narastaju}e forme znanja ozbiljno su se suprotstavile ovom pogledu i postavilo se pitanje da li novi objekti istra`ivanja. kakva je na primer istorija. Knjiga otkriva i mogu}u preteranu ambicioznost autora koji se ne libi da upotrebi izraz „unidisciplinarnosti” u nastojanju da preoblikuje akademski prostor razmi{ljanja. Klju~ni inovativni element tih novih nau~nih dostignu}a bio je „narod” koji }e kasnije postati „dru{tvo” pa samim tim i objekat nau~nog istra`ivanja. odgovorna za postavljanje prepreka potpunijim istra`ivanjima. ima razne politi~ke centre i kulture koje karakteri{e osovinska podela rada. civilno dru{tvo i dr`avu. Valer{tajnov dodatak ovoj ideji Raula Prebi{a jeste uvo|enje poluperiferije proizvodnje. arbitrarne i deo „istorijskog prtljaga” pro{losti koji autor analizira u kontekstu politi~ko-ekonomske situacije Francuske 18. kako autor smatra.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Osmi{ljen je da bi ukazao na nedostatak razli~itosti unutar tradicionalnih granica socijalnih nauka. veka. „multidisciplinarni” i „me|udisciplinarni” poti~u iz katoli~ke sfere duhovnosti. Persije i arapskog sveta. iako su imala dovoljno sofisticiranih znanja da ne potpadnu u nau~ni region antropologije koja se po~ela baviti isklju~ivo primitivnim dru{tvima. Za njega su granice nau~nih polja ve{ta~ke. Do{lo se u situaciju da su se socijalne nauke po~ele nelagodno ose}ati izme|u humanisti~kih i prirodnih disciplina ili jo{ ta~nije re~eno izme|u ideografije bazirane na jedinstvenosti socijalnih fenomena i nomoteti~kih nauka koje su bile u potrazi za univerzalnim nau~nim zakonima. humanisti~ke grane te`ile su potrazi za istinom. dobrobiti i lepotom. Tre}i koncept svetskih carstava. Postalo je jasno da je antropologija neophodna za prou~avanje dru{tava koja nisu dostigla izvestan stepen modernosti. a samim tim otvara se i prostor za potrebe orijentalistike da istra`i civilizacije Kine. povezuju}i zajedno centralne i periferne procese proizvodnje. Ovu misao Valer{tajn duguje analistima i ideji „dugog trajanja” kao sistemu vi|enja nekog sistema iz perspektive velikog razdoblja protoka vremena. U pozadini tog procesa je bila podela nekada{nje jedinstvene filozofije na nauke i humanisti~ke grane. Ovakav pristup smanjuje plodotvornost nau~nih analiza. u koje je autor uklju~io Rimsku imperiju i Kinu iz doba dinastije Han. kroz razli~ite politi~ke i kulturne entitete. sociologiju. Svetska ekonomija. politi~ke nauke. Vekovno pitanje ostalo je isto: gde se nalazi dru{tvena stvarnost? Pojavila se teorija 270 . kakvi su bili narod odnosno dru{tvo. Tako se istorija ~ove~anstva mo`e razumeti kao stalan proces u kome dr`ave poku{avaju da preoblikuju ekonomiju sveta u svetsku imperiju. Smatralo se da su takva dru{tva bez moderne podloge jer su navodno bila zamrznuta u vremenu. neke dr`ave danas se mogu smatrati hegemonisti~kim silama. Uprkos tako uobli~enoj stvarnosti. Kasni 19. a usu|uje se i da primeti da je sama striktna organizacija fakulteta. antropologiju i druge discipline. bazira se na strukturi u kojoj postoji jedinstveni politi~ki autoritet za celokupan sistem svetske ekonomije. po nau~nim disciplinama. Tradicionalno. Svi ovi poku{aji ostali su bezuspe{ni po{to bi mogu}a svetska imperija mogla ugroziti prioritet beskona~ne akumulacije kapitala. Valer{tajn smatra da termini kao {to su „transdisciplinarni”. Sva ta istra`ivanja su se zasnivala na pre}utnoj ideji razvijanja progresa naroda i nacije. Indije. vek doneo je nove prodore u sferi saznanja pomo}u kojih je socijalna realnost podeljena na tri ve}e sfere: ekonomiju. Novi pomak u nau~nom pogledu na svet desio se posle Drugog svetskog rata kada je 150 godina razvoja tih nau~nih disciplina postavilo pitanje razvoja nacija i dru{tava koji su ostali po strani od savremenih modernisti~kih stremljenja. mogu da se posmatraju u nau~nim poljima eksperimentalne i empirijske metode ili su isklju~ivo vezani za nauke sa empati~kim i hermeneuti~kim pristupom.

suverene nacije dr`ave. antropologija i orijentalistika jo{ uvek imaju oreol ideografskih disciplina. Naravno drugo je pitanje da li akumulacija kapitala. odnosno isklju~enima i uklju~enima. Tako se dr`ava veoma blisko ume{ala u nastojanje da se sprovede beskrajna akumulacija kapitala. Tako su se po~etkom 19. kolonije i me|udr`avni sistem govori o tome kako je nastao vestfalski red u svetu unutar istorijskih perspektiva po Valer{tajnovom mi{ljenju. Prvi se ti~e socijalnih nauka. podela. a tre}i govori o antisemitskim pokretima shva}enim kao nacionalno-socijalnim pokretima koji se odupiru istorijskim sistemima. On je tako|e delovao i unutar dr`ava po{to su centralne vlasti i lokalni mo}nici zajedni~ki priznavali jedni druge. Na kraju i sam svemir poseduje ograni~enu vremensku strukturu mada je njeno shvatanje izvan okvira trenutnih nau~nih mo}i. koji se ne mo`e vi{e posmatrati u donekle prevazi|enim kategorijama cene rada ili potra`nje za profitom. korporativnim telima. Ne postoji dokaz da u svetu egzistira bilo koja vrsta aktivnosti koja se mo`e smatrati beskrajnom ili beskona~nom. Stvaranje geokulture. kao i bilo koja druga ljudska aktivnost. Drugo poglavlje knjige otvara zanimljivu temu autorovog razumevanja kapitalizma. Do{lo je do konsenzusa izme|u liberala i konzervativaca {to je izazvalo centristi~ki liberalizam kao pojavu koja je dominirala radom velikih kapitalisti~kih sila. Poslednje poglavlje knjige Moderni svetski sistem u krizi. Kategorije unutar ove podele postali su slojevi kao {to su radnici. `ene i etni~ke grupe ~ije se vrednosti i sudbine posmatraju kroz tri sistema gledi{ta. Osnovna slabost ovakvog kapitalisti~kog pristupa jeste podlo`nost svetske ekonomije Kondratijevljevim cikli~nim krugovima rasta i opadanja. mada istorija. drugi ideologija. U ideolo{koj areni. U pozadini svega opet se na{ao refren o narodu. mo`e biti beskrajna. socijalni pokreti.PRIKAZI o dvema kulturama koje jo{ uvek oblikuje rasprava o tome kako treba razumeti dru{tvo i. Ovakva vrsta legitimnosti bila je klju~na za funkcionisanje sveta kapitalizma zato {to su dr`ave uspostavile pravila o radnim odnosima. to vi{e nije slu~aj sa nekim varijacijama socijalnih nauka. haos i izbori vodi ka zaklju~ku nekih op{tih opservacija trenutnog stanja u svetu. Tre}a glava Uspon sistema dr`ava. vlasni~kim pravima. gra|anskog dru{tva i ekonomije. Zanimljivo je posmatrati njegovo tuma~enje suverenosti. mo`e se samo tvrditi da je sa Francuskom revolucijom do{lo vreme kada su ideologije postale neophodne da podr`e napredak neke specijalne grupe ka {irenju ideja o politi~ko-ekonomskim promenama. Legitimitet dr`avnog suvereniteta oslanjao se na recipro~no priznavanje me|u dr`avama. Te razlike ti~u se podele na zapadni civilizovani svet i onaj za koji se smatra da to nije. za koju se ne mo`e re}i da je nau~na. rada i kapitala. U istra`iva~kom prostoru socijalnih nauka razvile su se razne podele od kojih su tri postale su{tinske za oblikovanje identiteta nau~ne discipline. i podela izme|u pro{losti i sada{njosti zapadnog sveta. Tu se opet susre- 271 . mada one uvek postoje u nekom stepenu i formi. kojima su se priklju~ila gledi{ta o razlikama izme|u dr`ave. Iz toga sledi da dr`ave. firme i klase u ovoj fazi ekonomskog razvoja ~ove~anstva imaju „doma}instva” koja se ne moraju bazirati na srodstvu i time se {ire statusne grupe koje se modernim re~nikom danas zovu identiteti. Su{tina Valer{tajnovog pogleda bazira se na ideji o beskona~noj akumulaciji kapitala koja zahteva za{titu dr`ava koje potpoma`u la`nim monopolima takav sistem vrednosti. porezima i dopu{tale protok robe. veka na politi~koj sceni pojavila tri velika ideolo{ka sistema: konzervatizam. Oni funkcioni{u kao izdvojene jedinice u zajedni~kom bazenu. socijalna nauka tema je ~etvrte glave koja pri~a o istoriji socijalnih nauka i politi~kim implikacijama njihovog razvoja. ideologije. liberalizam i radikalizam.

za proizvo|a~a su postajali sve ve}i tako da se stvorila koalicija izme|u centristi~kih i desni~arskih snaga ~iji je cilj o~uvanje tro{kova proizvodnje na niskom nivou. 424 Odnosi Kraljevine SHS/Jugoslavije i ^ehoslova~ke nisu dovoljno osvetljeni. Zasnovana na istra`ivanju u Centralnom dr`avnom arhivu u Pragu i arhivu eparhijske kancelarije u eparhiji Olomuc-Brno. objavljena 2004. knjiga pored osnovnog teksta donosi u prilogu i 38 dokumenata (str. LMAREK. sa razli~itih aspekata. Doma}im istori~arima nije poznata arhivska gra|a koja poti~e iz ~e{kih arhiva. Trojni tro{kovi proizvodnje. Pravoslavlje u ^ehoslova~koj 1918–1942. i neka vrsta obra~una sa kriti~arima Valer{tajnovih ideja. 1–2. 99–136). kao i na {tampi tog vremena. Zami{ljena kao pregled istorije ^ehoslova~ke pravoslavne crkve od 1918. Mr Ljubomir PETROVI] Pavel Marek. kao {to im nije dostupna jo{ uvek ni gra|a Sinoda SPC-a o pomenutom problemu (R. str. godine (fokusiran uglavnom na pitanja razvoja organizacije pravoslavnog pokreta). obra|uje problem pravoslavnog 272 . Prilog istoriji Pravoslavne crkve u ~e{kim zemljama i Slova~koj. gotovo karikaturno. Tokovi istorije. Fo~a. koji obuhvataju isplativost. ortodoksne marksiste. Beograd. Mareka se sastoji iz tri celine: prvo. do 1942. Brno. }emo sa autorovim mi{ljenjem da 1968. 1997. monografija P. u Brnu. na nomoteti~ke pozitiviste. str. on je nacionalizam nazvao antisistemskim iako je upu}enijim istori~arima jasno da nacionalizam mo`e istovremeno delovati legitimizuju}e i destabilizuju}e na me|unarodni svetski poredak. {to je sve bilo meta napada postmodernisti~kih nauka. Preteruju}i sa generalizacijama. Zna~aj ove knjige je u tome {to dovodi u pitanje konvencionalne jedinice analiza dru{tvenih nauka kao {to su nacionalna dr`ava ili vremenski i prostorni oblik u kome su istra`iva~i imali obi~aj da ispoljavaju svoje razumevanje sveta. Strukture globalnog kapitalisti~kog reda ostale su primetno nesigurne. preterano selektivna u istorijskim primerima koje koristi i otvoreno kapitalisti~ko centristi~ka. Ova knjiga je. Radi}. „Misija episkopa ba~kog Irineja u Karpatskoj Rusiji”. koje je autor podelio. Sa druge strane. str. dragocenih i za istoriju Srpske pravoslavne crkve. ~ini kraj dugog perioda supremacije liberalizma. dr`avne autonomiste i kulturne partikulariste. 93–121). kao godina svetske revolucije. Autoru knjige mo`e se zameriti nejasan odnos prema nacionalizmu. {alju poruke da se glavna zamerka Valer{tajnovom sistemu mi{ljenja svodi na tvrdnju da je teorija suvi{e tautolo{ka. Knjiga Pavela Mareka. na`alost. Godi{njak. Ova te`nja ~ini okosnicu dana{njeg neoliberalizma i po Valer{tajnu mo`e se o~ekivati zao{travanje politi~kih tenzija u vidu dolazaka najekstremnijih ideologija levice i desnice na vlast. vremenskih putanja i istra`iva~kih strategija u potrazi za pozadinom. „Srpska pravoslavna crkva i pravoslavlje u ^ehoslova~koj”. 2004. 245–397). a posebno je ostao neistra`en aspekt verskih pitanja. 2005. Ona se mo`e ~itati i kao svojevrsna odbrana komparativnih studija. br. impute i poreze.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Pravoslavní v ^eskoslovensku v leteh 1918–1942. donekle prevazilazi postoje}u prazninu. Svi oni. Príspevek k dejinám Pravoslavné církve v ~eských zemích a na Slovensku. crkveni istori~ari delovanje SPC-a u ^ehoslova~koj pominju samo uzgred (na primer Predrag Puzovi}.

zna~ajno bi upotpunila sliku ne samo verskih pitanja ve} i odnosa izme|u Kraljevine SHS/Jugoslavije i ^ehoslova~ke u me|uratnom razdoblju. godine. godine. Ubrzo se. {to je pra}eno brojnim ekcesima. Potkarpatska eparhija je uspostavljena 1929. preuzela je ulogu Pravoslavne besede osnovane 1903. pravoslavni pokret je gra|en na tradiciji koja je i{la unazad do 1860. Knjiga je opremljena rezimeima na ~e{kom. kada je. Od 1926. zajedno sa razlikama oko unutra{nje strukture i liturgije. u novim politi~kim okolnostima. Na osnovu toga je Savatije bio posve}en za arhiepiskopa a Vaseljenska patrijar{ija je postala „Majka crkva” ^ehoslova~ke pravoslavne crkve. engleskom i nema~kom jeziku. Sli~na studija. i re{eno je intervencijom vlade u prilog Gorazda a suspenzijom Savatija. otvorena je „pravoslavna kriza” koja je trajala nekoliko godina i bila povezana i sa pitanjima jurisdikcije. Serafim. U ~e{kim zemljama.PRIKAZI pokreta na istorijskoj teritoriji ~e{kih zemalja. Oslanjali su se na tradiciju pravoslavlja od pre 1649. Damaskin) koji su radili na organizaciji crkve. me|utim. godine. uprkos naporima da se uspostavi jedinstvena autokefalna pravoslavna crkva. ali situacija se ni tada nije sasvim stabilizovala jer su nastavljeni konflikti oko jurisdikcije izme|u SPC-a i Vaseljenske patrijar{ije. U saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom on je postavio temelje ~e{kog pravoslavlja. posle atentata na rajhsprotektora Hajdriha. U Potkarpatskoj Rusiji i susednim delovima isto~ne Slova~ke (posebno u Pre{ovu) ra|anje pravoslavnog pokreta po~elo je jo{ pre Prvog svetskog rata. mada je za izvesno vreme izgledalo da }e nova crkva usvojiti pravoslavnu dogmatiku u celini. zasnovana na arhivskoj gra|i iz doma}ih dr`avnih arhiva i arhiva Srpske pravoslavne crkve. analizira situaciju u zajednici ruskih emigranata koji su do{li u ^ehoslova~ku posle 1917. do{lo je do masovnog prelaska iz grko-katolicizma u pravoslavlje. Zna~ajnu ulogu u tom pogledu odigrali su predstavnici Srpske pravoslavne crkve (Dositej. godine. koji se slo`io sa uspostavljanjem pravoslavne arhiepiskopije u ^ehoslova~koj 1923. Dr Radmila RADI] 273 . su|enjima grko-katoli~kim sve{tenicima i vernicima. bio ubijen a ^e{ka pravoslavna crkva zabranjena. preuzimanjem njihovih crkava i imovine. Jasno je podvu~ena razlika u poziciji i stanju crkve u zapadnim i isto~nim delovima zemlje. Josif. pregovarali su sa vaseljenskim patrijarhom Meletijem. ^e{ka pravoslavna verska zajednica. dovelo je do kulminacije sukoba 1925. bavi se razvojem pravoslavlja u Potkarpatskoj Rusiji i Slova~koj i tre}e. godine. pripremaju}i ustav i sistematski izgra|uju}i crkvena tela. Vlasti su smatrale aktivnosti arhiepiskopa Savatija u Potkarpatskoj Rusiji i isto~noj Slova~koj nepo`eljnim i ilegalnim a okolnosti su se dodatno iskomplikovale doga|ajima 1938. godine. ^e{ka pravoslavna zajednica ili od 1921. Nastavio je sa svojim radom sve do 1942. Pitanje duple jurisdikcije (Vaseljenska patrijar{ija i Srpska pravoslavna crkva). drugo. Irinej. kada su lokalne pravoslavne zajednice u{le u uniju sa Katoli~kom crkvom i kada je formirana Grko-katoli~ka crkva. Njeni glavni predstavnici. spiskom izvora i literature i imenskim registrom. Posle Prvog svetskog rata. godine. episkop Gorazd je po~eo sa konsolidacijom crkve. ^ehoslova~ke vlasti su nastojale da spre~e verske sukobe i postepeno je do{lo do smirivanja posle 1924. pojavio drugi pravoslavni pokret unutar ^ehoslova~ke pravoslavne crkve i. advokat Milo{ ^ervinka i arhimandrit Savatije. Struja pod vo|stvom Mateja Pavlika Gorazda prihvatila je jurisdikciju Srpske pravoslavne crkve i prekinula veze sa pravoslavnom zajednicom arhiepiskopa Savatija.

Institut za noviju istoriju Srbije. pa i politi~ke tokove. S druge strane. Uni{tavawe {kolskih zgrada i opreme ostavilo je dubok trag na {kolskim kapacitetima u narednom periodu.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. kw. To su teme koje se stalno provla~e kroz sadr`aj monografije koju je autor podelio na tri dela. Zahvaquju}i dr Mom~ilu Isi}u. steknemo detaqnu i pouzdanu sliku o uslovima u kojima se odvijalo. objedinio i sistematski izlo`io za teritoriju ~itave Srbije. Upravo posledice koje su u srpskom osnovnom {kolstvu nastale posle zavr{etka Prvog svetskog rata i formirawa zajedni~ke dr`ave Srba. veka. pregledno iznose}i i analiziraju}i obiman izvorni i statisti~ki materijal i izvode}i pouzdane zakqu~ke o uticaju ratnih posledica i ekonomskih i politi~kih faktora na stawe i izgled osnovnih {kola u Srbiji u godinama posle 274 . S druge strane. Svojim kvalitetom. kulturnom. parcijalno. 69–221) bavi se izdr`avawem osnovnih {kola. str. davalo osnovno obrazovawe i temeq za daqi obrazovni razvoj stanovni{tva i podsticalo ekonomski. brojem. Mom~ilo Isi}. nau~nog i tehni~kog napretka ~ove~anstva ~inila temeq ne samo obrazovawa i kulture. Zna~aj osnovnog {kolstva za bilo koju dr`avu ili dru{tvo u 20. delovawu i rezultatima osnovnog {kolstva u Srbiji u periodu od 1918. izgledom i opremqeno{}u zgrada. suo~io se sa problemom odre|ivawa granica Srbije u posmatranom periodu. 9–66). monografije od preko 500 strana i zbornika gra|e na vi{e od 400 strana. U tom pogledu do sada su mogli pru`iti pomo} samo retki i parcijalni istoriografski radovi. 1–2. propusti. Ovom temom autor se i ranije bavio. hronolo{ke granice su se same nametale i odre|ivale okvir rada svetskim ratovima i postojawem Kraqevine SHS. a te`wa za izgradwom jedinstvene osnovne {kole u novostvorenoj dr`avi ostavila je pe~at i na organizaciji osnovnog {kolstva u Srbiji. 533+425. {kolskom mre`om. pre svega iz fonda Ministarstva prosvete Kraqevine Jugoslavije. veku nije potrebno naro~ito dokazivati. godine. U prvom delu Materijalna osnova (str. i pra}ewem podataka na nivou okruga i srezova koji su se nalazili na toj teritoriji. Jugoslavije. osnovno {kolstvo je iskorewivalo nepismenost. Pri tome. ekonomskog i kulturnog razvoja. 2005. Beograd. Mo`e se re}i da je osnovna {kola u ovom veku sna`nog ekonomskog. Uloga. dru{tvenom i politi~kom razvoju Srbije tokom 20. Hrvata i Slovenaca. Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941. utemeqeno{}u i usavr{avawem. bez Makedonije. rezultati i nedostaci osnovnog {kolstva mogu se sagledati i u ekonomskom. u okviru drugih problema i pojedinih krajeva. usmereni na lokalne okvire i neuklopqeni u op{te tokove. kulturne. do 1941. zapostavqawe i diskontinuitet u osnovno{kolskom sistemu predstavqali su veliku prepreku i ko~nicu u opismewavawu i obrazovawu naroda i ote`avali ukqu~ivawe u savremene nau~no-tehni~ke. ekonomske. kulturni i dru{tveni napredak. Isi} predstavqa u Uvodu prve kwige (str. {to je re{io usmeravawem pa`we na teritoriju koja je Kraqevini Srbiji pripala posle balkanskih ratova (Stara Ra{ka i Kosovo). sada smo u mogu}nosti da iz obimne i sadr`ajne dvotomne kwige. tj. u mawem obimu. ve} svekolikog dru{tvenog. a sada je dosada{we rezultate i obimnu arhivsku gra|u.

oslikavaju stawe na terenu. Broj~ani podaci se nalaze i u samom tekstu. higijenske i zdravstvene prilike u {kolama. i Uredba o odr`avawu narodnih {kola od avgusta 1936. bilo u apsolutnim brojkama ili u procentima. mno{tvo podataka o brojnosti. wihova brojnost. ~esto i po vi{e desetina na strani. To su izuzetno sadr`ajni i dragoceni izvori prvog reda iz kojih se detaqno i slikovito mo`e sagledati stawe {kolskih zgrada i nastavnih sredstava. brigama. po pojedinim srezovima i okruzima. sa ekstremnim primerima i speci- 275 . To su. 7–76) daje se nekoliko va`nijih akata koji pokazuju te`wu da se u novoj dr`avi prevazi|u nasle|ene razlike u pravnoj regulativi u sferi osnovnog {kolstva i da se izgradi jedinstvena osnovna {kola. u tre}em delu Statisti~ki podaci (str. zna~ajan pregled i korisnu polaznu osnovu za daqa istra`ivawa i obradu razvoja osnovnog {kolstva u pojedinim podru~jima Srbije. 365– 500) glavna tema su u~iteqi. Na kraju. Brojke su navo|ene sistematski i detaqno. brigama i zdravqu u~enika. U drugom delu Osnovna {kola u ogledalu vremena (str. o wihovoj te{koj svakodnevici. stepenu i razlozima nepoha|awa {kole. preuzeti iz izve{taja sreskih {kolskih nadzornika i precizno sre|eni u tabelama po okruzima i srezovima. jula 1930. ~estom nepoha|awu {kole. pored Zakona o izmenama i dopunama Zakona o narodnim {kolama iz 1904. materijalni polo`aj. stawe na terenu je predstavqeno i mno{tvom statisti~kih podataka. podeqena je na tri dela. U drugom delu Utemeqenost osnovne {kole (str. S jedne strane. uspehu i produ`enom {kolovawu. nalaze se zakqu~ak na srpskom i engleskom jeziku i veoma koristan indeks geografskih i li~nih imena. tok i problemi nastavnog rada. Uputstvo prosvetnim radnicima iz 1928. Na kraju kwige. Na kraju. svakodnevnim te{ko}ama. I druga kwiga. kako u tabelama tako i u tekstu. Isi} je time pred stru~nu javnost izneo obiqe podataka. U prvom delu Jedinstvena osnovna {kola (str. precizno i jasno predstavqaju razli~ite probleme osnovnog {kolstva. stalnost i rad u {koli. godine. zbornik gra|e. govore o stawu i izgledu sreskih {kola. napornom i slabo nagra|enom radu u~iteqa. decembra 1929. sa izmenama i dopunama od 7. godine. o prolaznosti i uspehu |aka. polna i kvalifikaciona struktura. 79–333) objavqeno je preko dvadeset godi{wih ili polugodi{wih izve{taja {kolskih nadzornika pojedinih srezova ili oblasti iz razli~itih godina i sa razli~itih podru~ja. I u samom tekstu autor je obilno koristio podatke iz izvora objavqenih u drugoj kwizi. u tre}em delu U~iteqi i wihov rad (str. 223–361) Isi} govori o stvarnom i fiktivnom broju osnovaca.PRIKAZI Prvog svetskog rata i kasnije. iz izve{taja su preuzeti brojni citati koji slikovito. 336–422) daju se podaci o broju {kola. Pored toga {to je sistematskim objavqivawem brojnih i sadr`ajnih dokumenata i statisti~kih podataka predstavio kvalitet i obim izvorne podloge i dao ilustraciju sadr`aja prve kwige. razreda i odeqewa i u~enika i nastavnika po polu 1939/40. Zakon o narodnim {kolama od 5. prolaznosti. van {kole i rezultati u {irewu pismenosti u narodu. politi~kom pritisku i rezultatima rada itd. ~esto prikazanih u tabelama kojih u prvoj kwizi ima nekoliko desetina. ulagawima u izgradwu i opremawe {kola. Nastavni plan i program za ~etvorogodi{wu narodnu {kolu iz jula 1933. preuzetih uglavnom iz izve{taja {kolskih nadzornika. radu i uspehu u~enika i brojnosti. posebno iz izve{taja {kolskih nadzornika. S druge strane. nastavnom i vannastavnom zalagawu u~iteqa itd. pa i za pisawe istorije pojedinih osnovnih {kola.

Neupisivawe dece dorasle za {kolu. nabavku name{taja i u~ila. autor samo na prvi pogled optere}uje tekst i ~ini ga mawe ~itqivim. predstavqaju fenomene koji jasno ukazuju na neutemeqenost osnovne {kole u Srbiji u ovom periodu. neupisivawem i neredovnim poha|awem osnovne {kole. koji daju sumornu sliku osnovnih {kola. suo~avala se u stvarnosti sa pomenutim nedovoqnim kapacitetima. onemogu}avalo pove}awe {kolskih kapaciteta i {irewe mre`e {kola. nalaze}i ih u ekonomskim uslovima. Izno{ewem mno{tva brojki i procenata. ali i sa otvorenim nepo{tovawem i kr{ewem zakonskih odredbi. Tako na samom po~etku konstatuje te`ak materijalni polo`aj {kola u Srbiji i nedovoqna ulagawa u poboq{awe stawa. mentalitetu stanovni{tva. nedostatku radne snage. ali i slikovito pokazuju ogromne razlike izme|u pojedinih okruga. Teritorijalne jedinice su podeqene na Severnu Srbiju i Staru Srbiju (Kosovo i Ra{ku). geografskom polo`aju. u Srbiji tog vremena. Uzroke takvog stawa Isi} nalazi u siroma{tvu stanovni{tva. potpuno nepoha|awe i ispisivawe iz {kole. ali i psiholo{kim motivima. nego da ih {aqe u {kolu i izla`e se ekonomskom gubitku. zbog opstanka pomenutih problema i pove}avawa broja stanovnika. polaze}i u tra`ewu uzroka od posledica ratnih razarawa i potom precizno ukazuju}i na nedovoqnost {kolskog prireza i neaktivnost op{tinskih vlasti na wegovom prikupqawu. kao i neredovno poha|awe. Zakonska obaveznost ~etvorogodi{we osnovne {kole. koje je uticalo i na nisku prolaznost i slab prose~an uspeh osnovno{kolaca. Tako prikazani podaci jasno otkrivaju stawe u kojem se nalazilo osnovno {kolstvo u Srbiji izme|u dva rata. pla}aju}i male kazne za nepoha|awe. na~inu privre|ivawa. Pored neumitnog govora brojki. pa ~ak i srezova u istom okrugu. posebno seoskih. Ta shvatawa su bila posebno stroga prema {kolovawu `enske dece. ali naro~ito u kulturno-prosvetnom nivou i mentalitetu naroda koji nije shvatao zna~aj opismewavawa i obrazovawa dece i. nerazvijenom {kolskom mre`om. Posebno treba ista}i da se stawe tokom vremena nije poboq{avalo. sela i {kola. nacionalnom i verskom otporu u nekim krajevima. a posebna pa`wa je posve}ena stawu u Beogradu kao najve}em gradu. izgradwu novih zgrada. Takve analize i zakqu~ke Isi} daje u svim delovima monografije. te`e}i da otkrije razloge stawa koje pokazuju statisti~ki podaci i izve{taji sa terena. Me|utim. ve} i{lo na gore. radije ostavqao decu da ~uvaju stoku ili rade u poqu. on tako daje bezbroj podataka o raznim aspektima razvoja osnovnog {kolstva u pojedinim krajevima i celoj Srbiji i daje materijal za komparaciju i izvo|ewe pouzdanih analiza i zakqu~aka. za koju 276 . nacionalnom sastavu i odnosu prema dr`avi. vo|en vekovnim na~inom `ivota i ekonomskim nu`nostima pre`ivqavawa. autor koristi i slikovite i precizne iskaze {kolskih nadzornika. nasle|ena jo{ od Kraqevine Srbije.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. To je usporavalo sanirawe ogromne ratne {tete. te ko~ilo i celokupan razvoj osnovnog {kolstva. Va`an domet Isi}evog rada predstavqa jasno i precizno ukazivawe na razliku izme|u zakonske regulative i stvarnosti osnovnog {kolstva u Srbiji izme|u dva svetska rata. siroma{tvu stanovni{tva. u mnogo ~emu specifi~nom u pogledu razvoja osnovnog {kolstva. pristupa~nosti {kole. Isi} traga i za uzrocima velike neujedna~enosti statisti~kih pokazateqa u pojedinim delovima Srbije. duboko usa|enim nasle|enim shvatawima i navikama. fi~nim slu~ajevima pojedinih gradova.

najtrijumfalniji svoj talenat u ovoj oblasti pokazao je za vreme Drugog svetskog rata i u toku decenije nakon njega. Autor uz maksimalnu objektivnost uspe{no re{ava ovaj zadatak. Autor je detaljno prikazao zamagljene i iskrivljene predstave o Titu koje je imala 277 . nova razarawa i nove politi~ke i dru{tveno-ekonomske uslove. ~esto mladih. Te slutwe postaju posebno zabriwavaju}e kada se uzme u obzir da je Mom~ilo Isi} svoj rad zavr{io upravo periodom po~etka novog svetskog rata. nauka o najboljim sredstvima i putevima koji vode ostvarivanju ciljeva. dovitljivost. dru{tveni. Iako je ovu ve{tinu Tito brilijantno demonstrirao tokom celog `ivota. lukavost. ali i slikovito. ~esto prosvetiteqski rad nedovoqnog broja u~iteqa i u~iteqica. Titova vje{tina vladanja: Mar{al i Mar{alat: 1943–1953. ni naporan. Terzi} u predgovoru tvrdi da ne te`i tome da iscrpi sve teme vezane za Josipa Broza Tita. Mr Dragomir BONXI] Milan Terzi}. civilizacijski razvoj Srbije u narednom periodu mogu se samo naslutiti. Autor odre|uje izabrane hronolo{ke okvire kao doba kada se konstitui{e „nova”. Sve ove osobine spadaju u ve{tinu vladanja kojom je toliko perfektno i sveobuhvatno vladao Josip Broz Tito. M. a mi bismo dodali Titova Jugoslavija. 324 Politika je. koji je osnovnom {kolstvu u Srbiji doneo novi diskontinuitet. Jugoslovenski istorijski ~asopis. politi~ki. kulturni. uticali su na nizak nivo nastave i slabe rezultate osnovne {kole u suzbijawu nepismenosti koja je u Srbiji sporo smawivana tokom me|uratnog perioda. Ove fenomene. Podgorica. mudrost i ve{tina opho|enja sa ljudima i snala`enja u `ivotu. Svi navedeni problemi. tehni~ki. Pobjeda. Dubqe posledice takvog stawa osnovnog {kolstva na op{ti ekonomski. prema re~niku Milana Vujaklije. nije mogao da da dalekose`nije rezultate. godine. 2005. ^lanci koji su pre toga izlazili u nau~nim ~asopisima (Vojnoistorijski glasnik. Zbornik ~lanaka dr Milana V. U takvim uslovima. {to je rezultiralo poraznim procentom u~enica u srpskim {kolama i ogromnim stepenom nepismenosti `enske populacije. neiskusnih i izlo`enih preme{tawima. gra|e Arhiva Vojnoistorijskog instituta i Arhiva Jugoslavije. kao i wihovo varirawe po okruzima i srezovima. Terzi}a obra|uje ovo razdoblje od 1943.PRIKAZI je smatrano da im {kola nije ni potrebna. Zbornik radova sa nau~nog skupa Mojkova~ka operacija 1915–1916. str. autor predstavqa detaqno i minuciozno uz pomo} statisti~kih podataka. prepredenost. kao i objavljenih izvora vezanih za Josipa Broza Tita. snala`ljivost. ve} poku{ava da „demistifikuje” sistem njegovog rada i odlu~ivanja. godine) ~ine jednu tematsku i logi~ku celinu. do 1953. Zbornik radova sa nau~nog skupa Drugi svetski rat – 50 godina kasnije i Zbornik radova sa nau~nog skupa Jugoslovensko-sovjetski sukob 1948. ve{tina upravljanja. Poglavlje Ko je Josip Broz Tito bavi se obradom stvaranja po~etnih predstava o Titu. Istorijski zapisi i Godi{njak za dru{tvenu istoriju) i u zbornicima radova na nau~nim skupovima (Zbornik radova sa okruglog stola povodom knjige Branka Petranovi}a Istori~ar i savremena epoha. ^lanci su pisani na osnovu gra|e Mar{alata (Kancelarija mar{ala Jugoslavije). uz pomo} onovremenog narodnog re~nika i predstava.

Mihajlovi}u pod uticajem ideolo{kog uvoza iz SSSR-a. posebno tipi~nog za srpsko patrijarhalno stanovni{tvo. prema mi{ljenju M. M. na{ao je svoje mesto u politi~kim kombinacijama Josipa Broza Tita u borbi protiv monarhije. godine i nosilac sumnjive slave vo|e dr`ave u katastrofalnom aprilskom porazu. Osim monarhije (koja je imala vi{e autoriteta na istoku dr`ave) jo{ jedan sna`an faktor bila je katoli~ka crkva (sa razumljivom dominacijom na zapadu Jugoslavije). Drugi deo ovog poglavlja je jo{ zanimljiviji – on je baziran na pismima koja su u periodu 1945–1952. upu}ivali Josipu Brozu njegovi stvarni i imaginarni poznanici podse}aju}i ga na trenutke zajedni~kih susreta. Logi~ki zavr{etak ovih doga|aja je postala politika kompromisa koja je bila krunisana priznavanjem revolucionarnih promena i ukidanjem monarhije u Jugoslaviji sa ustoli~enjem novog vladara – Tita. Ovaj poluvojnik polupoliti~ar. koji je potpuno pokazao svoje lukavstvo i ve{tinu nadmudrivanja. Iako su motivi ovih obra}anja „drugu Mar{alu” bili razli~iti. Zapravo autor predvi|a da }e tek budu}a istra`ivanja razjasniti sve okolnosti stvaranja kulta „[}epana Malog na{eg vremena”. Terzi} u ovom kontekstu posmatra radove Vladimira Dedijera. To se ispoljilo i u Titovoj ve{tini da izvu~e korist ~ak iz toliko komplikovane li~nosti kao {to je general Du{an Simovi}. Terzi}a. Nastavkom ove politike tajne diplomatije postala je politika spre~avanja povratka kralja u Jugoslaviju bez obzira na promenu britanske politike. jedan od glavnih srpskih arhitekta 27-martovskog prevrata 1941. Terzi} postavlja izuzetno bitno pitanje na~ina na koji su balkanske vo|e uspevale da manipuli{u odre|enim civilizacijskim osobinama podre|enih i pretpostavlja da bi bitnu ulogu u rasvetljavanju ovog pitanja mogao da odigra razvoj studija biografskog karaktera posve}enih {irem antropolo{kom preseku. jula 1945. koji je. na koje autor skre}e pa`nju ~itaoca. Poglavlje Titovi stavovi prema kralju Petru II Kara|or|evi}u. generalu Simovi}u i Rimokatoli~koj crkvi posmatra pitanje odnosa Tita prema institucijama stare „predratne Jugoslavije”. Posmatraju}i {iroku izvornu gra|u. M. uz sve zamerke. 278 . kruga saradnika itd. Ratna harizma bila je ve{to transformisana u pravi kult u slu`bi koga je stajala sva struktura vlasti posleratne Jugoslavije. do 1953. bio prema autorovom izrazu „Prokopije” na{eg vremena. mita o velikom mar{alu. kult o vo|i se transformirao u veliki mit o Titu. U nastavku ovog poglavlja M. izuzetno bitnog za posleratnu Jugoslaviju. bila je zavr{ena iako se nije oslobodila odre|enih kontradikcija izme|u ambicija „velikog” vo|e „male” dr`ave i potisnutih problema slo`ene unutra{nje situacije. U ve{tom i opreznom re{avanju ovog pitanja do{lo je i do o~iglednih kurioziteta. Autor postavlja pitanje potrebe detaljnijeg posmatranja tzv. intelektualnog kapaciteta. Od kulta kralja. moralnog profila. Uz to autor postavlja pitanja ovih akcija Josipa Broza kao dobrog tipolo{kog primera taktiziranja i primanja politi~kih odluka. Od 1948. sa prikazom karakternih osobina vo|e. Poglavlje Stvaranje Titovog kulta 1943–1953. oni (kao i odgovori koji su usledili) predstavljaju izuzetno vredan prilog rekonstrukciji dru{tvene atmosfere u kojoj se odvijalo konstruisanje mita o Titu. do{lo je do osamostaljivanja kulta Tita i ova mitolo{ka konstrukcija.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Velebitovih misija kao tajnih i poverljivih zadataka koje je vr{io ovaj ~ovek od Titovog poverenja u ostvarenju direktnih veza sa stranim predstavnicima. ocrtava okvire stvaranja. Jugoslovenska kraljevska vlada 1941–1945. preko legende o junaku a kasnije „negativne legende” o D. poput prisustva nadbiskupa Stepinca 27. Terzi} je detaljno pokazao na~in na koji je bila „ukro}ena goropad”. pored Vladimira Bakari}a na sve~anoj tribini na Jela~i}evom trgu povodom proslave Dana ustanka naroda Hrvatske.

Terzi} posmatra druge oblasti delatnosti Mar{alata i izla`e sveobuhvatno {arenilo tema i predmeta koje je mogao da re{i svemogu}i „paraf”. Poslednje poglavlje Tito i rad Mar{alata otkriva na~ine rada ove va`ne administrativne institucije koja je davala mogu}nost Josipu Brozu da deluje toliko sadr`ajno. rezime na engleskom i ruskom jeziku. sama {irina i istrajnost ove inicijative svedo~i o tome kakav zna~aj je davao ovom kulturno-politi~kom doga|aju Josip Broz. Knjiga Milana Terzi}a predstavlja bitan prilog prou~avanju biografije velikog mar{ala. U arhivi Mar{alata M. Iako su u osnovi jugoslovenske kulturne politike le`ali obrasci SSSR-a. M. kao i vi{e zanimljivih fotografija i faksimila dokumenata vezanih za temu knjige. Autor je uo~io i odgovorio na niz bitnih pitanja povezanih sa stvaranjem „Titove” Jugoslavije. Terzi} posmatra posleratnu delatnost jednog aktivnog avanturiste koji je. o davanju intervjua i odgovora na zahteve za snimanje. Kvintesencija Titove kulturne politike bila je akcija jugoslovenske vlasti nakon Drugog svetskog rata da se Ivan Me{trovi} vrati u zemlju. U drugom delu ovog poglavlja M. ve{tim manevrisanjem Tita u opasnim de{avanjima 1948. Tito je uspeo da pretvori kulturu u „reklamni izlog” svoje vlasti. ~ak je i dobio pred kraj svog `ivota orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. bez obzira na sve zloupotrebe u svom radu. a po zanimljivosti teme i o{trini intrige moglo bi da postane osnova za snimanje nekog akcionog filma. M. Poglavlje Tito i Mimara je posve}eno pitanju povratka umetni~kih i deviznih vrednosti. Terzi} delimi~no rezimira prethodna poglavlja i zaklju~uje da je posle sukoba 1948. Mr Aleksej TIMOFEJEV 279 . godine. Knjiga Milana Terzi}a ima i registar li~nih i geografskih imena. po~ela da se gasi Staljinova. Na kraju ovog dela M. Terzi} navodi vi{e primera ovog ve{tog manevrisanja fiksiranog u parafiranju predloga prispelih u Kancelariju mar{ala Jugoslavije: od kupovine komunisti~ke relikvije (Lenjinovog pisma) do otkupljivanja zaostav{tine @ivojina Mi{i}a. Poglavlje Tito i kultura prikazuje jo{ jednu stranu Titove politi~ke ve{tine – njegov realisti~ko-pragmati~an pristup pitanjima kulture. Iako povratak Me{trovi}a nije bio ostvaren. kao i za to da i najmanji detalji mogu imati velike politi~ke konsekvence. stvaranjem njegovog kulta. slojevito i u isto vreme celovito. a na drugoj strani da sija politi~ka zvezda Josipa Broza. a u isto vreme izazov drugim istra`iva~ima koji }e probati da re{e enigmu jednog od najuspe{nijih vladara u istoriji Balkana – Josipa Broza Tita. Autor dolazi do zaklju~ka da je Tito imao istan~an ose}aj za upotrebnu vrednost informacija za spoljnu i unutra{njopoliti~ku upotrebu.PRIKAZI Deo Tito i 1948. kao i pitanjem kreiranja (auto)biografije Josipa Broza. Autor posmatra pona{anje Tita iz neobi~nih uglova uzrasne psihologije i koriste}i memoarsku gra|u prodire u dubinu du{evnih osobina Tita koje su mu pomogle da pre`ivi i pobedi u sukobu sa Josifom Staljinom. uspeo da sa~uva Brozovu blagonaklonost. predstavlja va`an prilog prou~avanju li~nosti Josipa Broza Tita u kriznim trenucima sukoba 1948. Terzi} je prona{ao vi{e dopisa koji govore o Titovom uticaju na {tampu.

Koliko je vlast te{ko u~vr{}ivana pokazuje i sednica Politbiroa odr`ana 24.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Zagreb 2005. Zapisnici Politbiroa Centralnog komiteta Komunisti~ke partije Hrvatske 1945–1952. planska privreda itd. ministarstvima. raspravljala o unutra{njoj i svetskoj politici. a poslednji 25. a ~itanje. pora`enom neprijatelju. Predgovor sadr`i i fotografije i biografije onih ~lanova Plenuma CK KPH koji su ~e{}e u~estvovali u radu Plenuma posle rata. iz zapisnika je vidljiv {irok spektar delovanja Politbiroa. vidimo da Politbiro prati rad {tampe. drugim komunisti~kim partijama. Kao {to i sama Branislava Vojnovi} prime}uje u Predgovoru. decembra 1948. masovnim organizacijama. koje gre{ke pravi. Trumanu i Kominterni. priloge (originale dokumenata) i registar. godine. U Predgovoru knjige Branislava Vojnovi} je istakla zna~aj izu~avanja istorije Komunisti~ke partije Hrvatske za istoriju Hrvatske i dala pregled organizacije i razvoja partije u Hrvatskoj. Knjiga koju predstavljamo ~itaocima iza{la je kao prvi od tri planirana toma zapisnika sa sednica Politbiroa CK KP Hrvatske i pokriva prve tri posleratne godine. Re~ je o rukovode}em telu partije koja je `elela da ima pod svojom kontrolom sve aspekte `ivota. privredi. formiranju nove vlade. avgusta 1946. Knjiga je ura|ena u skladu sa pravilima uobi~ajenim prilikom objavljivanja izvora.). rad masovnih organizacija. za koje je re~eno da aktivno rade protiv Partije („Popove i crkvu 280 . 1945–1948. {tampi. kolonizacija. verskim zajednicama. ^itaju}i zapisnike vidimo da je pred nama partija koja je pre{la put od borbe za osvajanje vlasti (kraj rata) do borbe za ~uvanje i u~vr{}ivanje vlasti (meseci posle Rezolucije IB-a). Informbirou itd. svojim ~lanovima i funkcionerima. Sadr`i Predgovor prire|iva~a Branislave Vojnovi}. Spisak tema kojima se Politbiro bavio obuhvata slede}e probleme: organizaciono-kadrovski problemi. Ona pokazuje da je i vi{e od godinu dana posle rata u republici postojao „banditizam” ~iji je uticaj ~ak i rastao. kako im se Partija odupire. odnos prema drugim partijama. kako uspostavlja i ja~a vlast. dru{tveno-ekonomski odnosi (agrarna reforma. kako deluju. pa su u tekstu zapisnika izvr{ene samo neophodne promene. ali i gde se povezuju sa „neprijateljskim elementima” (primer Moslavine). crkvi („popovima”) itd. ~iji su pripadnici ubijali vojnike. pre svega metodolo{ke probleme i dileme na koje je nailazio prilikom prire|ivanja gra|e. Prire|iva~ je podrobnije uputio ~itaoce i u karakter izvora koji objavljuje i sa njima podelio svoje iskustvo u objavljivanju ove vrste izvora. preuzimanja vlasti i nastojanja da se dobije bitka protiv svih koji su ozna~eni za neprijatelje. priredila Branislava Vojnovi}. 117 zapisnika sednica Politbiroa. vidimo odnos prema crkvi i Stepincu. vidimo njegov odnos prema drugim partijama. Prvi zapisnik objavljen u knjizi nosi datum 12. izgradnja dr`avnih vlasti i kadrovska re{enja. procesi obnove i izgradnje zemlje. gde ima nepravilan odnos (u zapisnicima se pominju slu~ajevi nepravilnog odnosa prema ^esima). izborima. vidimo gde ~lanovi Partije ginu krajem rata. januara 1945. manjinama. Iz zapisnika vidimo ko su neprijatelji partije. i posebno nau~no kori{}enje ovih izvora. svezak 1. opoziciji. Prve sednice Politbiroa odi{u vremenom poslednjih ratnih meseci. godine. razoru`avali miliciju i napadali `elezni~ke stanice. ona je odlu~ivala o vladi. znatno je olak{ano napomenama koje je prire|iva~ dao razja{njavaju}i ko se krije iza partijskih nadimaka prisutnih na sednicama Politbiroa. OZNI.

juna 1946. Samizdat B92. 280 Neven An|eli} je ro|en 1963.000 gladnih). Najdu`i i najva`niji period `ivota proveo je u Sarajevu. godine bilo 58. a neki kotarevi u Zagorju ispod 50% za Narodni Front”. juna 1946. U~estvovao je u osnivanju Pokreta Zelenih i Saveza reformskih snaga Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu. Beograd. Tim pre je objavljivanje dokumenata poput ovih iz knjige „Zapisnici Politbiroa Centralnog komiteta Komunisti~ke partije Hrvatske” izuzetno va`an doprinos ne samo boljem upoznavanju partije koja je vladala Jugoslavijom pola veka. pa u zapisniku od 21. stanju u pojedinim regijama (u Lici je juna 1945. Pred nama je partija koja na svim stranama ima i pravi nove neprijatelje.178 bilo u domobranima. Jedno vreme `iveo je u Karlovcu i Beogradu. re~eno je na sastanku 21. odlu~uje koliko }e ljudi ostati bez prava glasa. Iz zapisnika saznajemo koliko Partija i SKOJ imaju ~lanova. godine). ili jednom njenom delu. Istakao se kao javni oponent nacionalistima i pokreta~ antiratnih demonstracija u Sarajevu.4%) bilo ranije u neprijateljskim redovima. Formalno se provodi linija asketizma. Objavljivanje ovakve vrste izvora tako|e dragoceno doprinosi prevazila`enju ili bar ubla`avanju barijera koje su pred istori~arima sa biv{ih jugoslovenskih prostora iskrsle nestankom Jugoslavije i rasuto{}u arhivskih izvora u vi{e samostalnih dr`ava. Mo`da o besprincipijelnosti ponajvi{e govori podatak iz aprila 1947. neposredno posle Drugog svetskog rata. Mr Slobodan SELINI] Neven An|eli}. prati {ta radi opozicija. godine po kome je tada Partija imala 50. ve} i shvatanju prilika koje su vladale u zemlji.PRIKAZI danas treba gledati kao centar okupljanja svih nezadovoljnika i nama neprijateljski raspolo`enih elemenata”. Jugoslovenska istoriografija do danas nije napisala istoriju Komunisti~ke partije uprkos ~injenici da je verovatno nemogu}e prou~avati ijedno pitanje iz `ivota socijalisti~ke Jugoslavije bez sistematskog kori{}enja obilja partijskih izvora. saobra}ajni problemi itd. analizira rezultate izbora. procenjuje koliko }e glasati za nju. a 329 u usta{ama. Bosna i Hercegovina: izme|u Tita i rata. str.). Vlada dvostruki moral. od ~ega je 7. Vidimo da Partija budno prati pona{anje svojih ~lanova. Od njih je ~ak 6. sistematski se priprema za izbore. saznajemo o stanju u zemlji. kakva im je nacionalna i socijalna struktura. raspravlja o izbornim parolama i kandidatima. kao svoju pobedu. Postdiplomske studije iz oblasti savremenih evropskih 281 . gde je postao urednik Omladinskog programa Radio Sarajeva. slavi rezultate iz 1945. slaba industrijska proizvodnja. 2005. kod komunista postoji strah pred Partijom. godine u Zagrebu. Od 1993. godine ~itamo o besprincipijelnosti komunista („Partijci odlaze u crkvu. vjen~avaju se u crkvi i sli~no. Komunisti `ive odvojeno od ostalog naroda. Zapisci iz vremena tek oslobo|ene zemlje upoznaju nas i sa ekonomskim problemima u republici (snabdevanje hranom i ogrevom Zagreba u kome penzioneri prodaju stvari kako bi mogli da se izdr`avaju.318 njih (~ak 14.743 ~lana. godine `ivi u Londonu. a u stvari kriomice ~ine razne brljav{tine”). Tamo je diplomirao na Pravnom fakultetu i radio kao novinar u Radio-televiziji Sarajevo. ali se i pita {ta bi bilo da su neprijatelji imali sredstva koja je imala ona i priznaje da „[umadija sva glasa za Tita.

kao {to su novine i ~asopisi. ovaj rad se u velikoj meri zasniva i na izvorima iz Bosne i Hercegovine. posebno. Predmet detaljnog istra`ivanja u ovoj knjizi je vreme sna`ne komunisti~ke vlasti u Bosni i Hercegovini i. gde je magistrirao i doktorirao. populacija Bosne i Hercegovine deli zajedni~ku istoriju. Poslednjih godina radi u londonskom birou CNN-a i predaje istoriju i teoriju ljudskih prava na Koled`u Berkbek (Birkbeck College) Londonskog univerziteta. Prema autoru Bosna i Hercegovina predstavlja primer regiona koji je razvio veze i sli~nosti sa zemljama i dru{tvima u okru`enju prete`no u dvadesetom veku. Ova knjiga je ina~e proiza{la iz autorovog doktorskog rada. Pored shvatanja izgra|enog na osnovu li~nog iskustva autora. Ukazuje i na pitanje spolja{njih faktora – nacionalisti~ke politike u Srbiji i Hrvatskoj koje su doprinele neizbe`nom kraju Bosne i Hercegovine. teoretskih aspekata knjige. Knjiga koju predstavljamo je prvobitno bila napisana na engleskom jeziku i namenjena je bila britanskom i ameri~kom akademskom tr`i{tu. pozicija neke dru{tvene grupe u {irem okru`enju bila je ono {to je odre|ivalo da li }e se vlast po{tovati ili }e se protiv nje buniti. Da bi proverio verodostojnost svojih argumenata. studija zavr{io je na Univerzitetu Saseks (Sussex). ispitivanje i analiza nacionalne politike.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Tokom devetnaestog veka stanovnici Bosne i Hercegovine po~eli su svoje zajednice da nazivaju etni~kim a ne verskim nazivima. mogu}e identifikovati etni~ku mr`nju jeste devetnaesti vek. Svima njima naro~ito je zna~ajno zajedni~ko iskustvo komunizma. U prilog raznovrsnosti istra`ivanja treba re}i da je autor bio u prilici da koristi arhivu Pravnog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. ostaje ~injenica da cela populacija pripada istoj kulturi. kao dve preovla|uju}e koncepcije politi~ke kulture. Najraniji period u kojem je. Bibliografija predstavljena u ovom radu je selektivna. prema autoru. Ovo iskustvo ima mnogo ve}i zna~aj nego davna{nja pro{lost tih dru{tava. godine. i jo{ va`nije. U`i hronolo{ki okvir obuhvata vreme od 1987. Ograni~enja koja su ovom radu nametali njegov obim i pristupa~nost dokumentima. kao i analizi politi~kih i dru{tvenih doga|aja u samoj Bosni i Hercegovini tokom ranih devedesetih u cilju obja{njenja sloma dr`ave. Ina~e. obuhvata izvore kori{}ene u istra`ivanju ili one koji su na neki na~in uticali na kona~ni rezultat i sadr`i 155 jedinica. kako bi uklonio prazninu u radovima savremenih autora. snimci lokalnih elektronskih medija i istra`iva~ki intervjui sa ljudima koji raspola`u pouzdanim saznanjima o odre|enim doga|ajima. do 1990/1991. Tokom otomanske vladavine. prevazi|ena su kori{}enjem mnogih privatnih zbirki dokumenata. jer zvani~ni arhivi Bosne i Hercegovine jo{ uvek nisu otvoreni. slu`beni zapisnici lokalnih institucija. Iako se u Bosni i Hercegovini ispovedaju tri razli~ite religije. a jedino po ~emu su se pripadnici te populacije me|usobno razlikovali bila je religija. U sklopu toga te`io je rasvetljavanju ekonomskih uzroka propadanja sistema i uo~avanju socijalnih promena koje su doprinele kasnijem razvoju nacionalizma i etni~ke politike. iako ni nju ne treba potpuno odbaciti. Ovako {irok pristup pomogao je autoru da stvori u mnogo ~emu novu sliku Bosne i Hercegovine i doga|aja s kraja osamdesetih i po~etka devedesetih godina pro{log veka. mogu da se uo~e solidarnost i uzajamno poverenje. autor je koristio i veliki broj sekundarnih izvora na engleskom jeziku (zbirke tekstova i tekstove mnogih drugih autora). drugih materijala i audio-vizuelnih snimaka. Mi{ljenje autora je da u pro{losti dru{tva Bosne i Hercegovine. za potrebe na{ih ~italaca objavila ju je izdava~ka ku}a „Samizdat B92”. Autor je nastojao da analizira kraj komunisti~kog re`ima u Bosni i Hercegovini. Turska vlast i dru{tvena 282 .

Zatim. ali je stvorila etni~ki problem po{to su prethodni vlasnici bili muslimani. Austrija je donela neku vrstu reda. dru{tvo po verskim linijama. bila je ostvarena decentralizacija dr`ave i republike su vremenom bile sve sna`nije. svojim dolaskom. U posleratnoj Jugoslaviji re{enje etni~kih problema prve Jugoslavije na|eno je u federaciji. rezervisana za veleposednike. time. a da do tada nije bilo fizi~kih sukoba me|u jugoslovenskim narodima kao takvim. Sve{tenici i nau~nici samo su dovr{ili taj posao. Po autoru uzroci pobuna morali su biti ekonomski a ne verski. mo`da upravo zbog svoje delikatne etni~ke strukture i potrebe za ravnote`om. Uzrok selja~kih pobuna u Bosni i Hercegovini autor vidi u postojanju agrarnog pitanja koje je stvaralo konflikt izme|u zemljoposednika i zavisnih seljaka. mada smo u bosansko-hercegova~kim okvirima. nego „Jugoslavija u malom”. nisu usledile dugo o~ekivane reforme koje bi mogle stabilizovati Bosnu i Hercegovinu i pridobiti naklonost stanovni{tva. „Agrokomerc” je doveo do personalnih promena u vrhu re`ima. Ravnopravnost svih etni~kih grupa bila je nametnuta i odr`avana skoro sve vreme. „Agrokomerc” je bio tipi~an po svojoj povezanosti s politi~kom elitom: njegovi problemi najavili su seriju afera koje su razorile legitimitet stare partije i navele veliki deo ~lanstva da je napusti. ta~nije podelile. Autoritarni partijski aparat koji je kontrolisao etni~ku ravnote`u vo|stva i spre~avao pojavu me|uetni~kih napetosti. Autor zaklju~uje da su etni~ke podele bile posledica politi~kih odluka vode}ih stranaka prve Jugoslavije. zapravo i samu diskusiju o tome. Kasnije. An|eli} po~etak krize u Bosni i Hercegovini vezuje za aferu Agrokomerc 1987. godine. aferu koja je potkopala stabilnost jednog od najve}ih bosansko-hercegova~kih preduze}a (prehrambenog kombinata). ali i ~vrstu kontrolu politi~kog i kulturnog `ivota i pa`ljivo vo|enu nacionalnu politiku. po mi{ljenju autora. 283 . i mi{ljenja je da su Nemci tokom Drugog svetskog rata izazvali me|usobne sukobe raznih etni~kih grupa. Oslanjaju}i se na veliku koli~inu izvora. Autor posebno nagla{ava da stru~njaci koji prirodu rata u Bosni i Hercegovini obja{njavaju u okviru srpske agresije. kao i u rapidnoj urbanizaciji i industrijalizaciji zasnovanoj na osnivanju gigantskih preduze}a. odra`avao je svoju uspe{nost u naglom porastu partijskog ~lanstva. Zemlji{na reforma bila je nu`na da bi se najzad raskinulo sa starim feudalnim sistemom. Do tog trenutka.PRIKAZI organizacija nesumnjivo su doprinele takvom stanju stvari jer su strukturirale. Izostanak nacionalisti~kih incidenata i pomenuta dostignu}a doprineli su svemo}i rukovodstva. Etni~ki karakter ve}ine postoje}ih politi~kih stranaka i kulturnih organizacija autor povezuje sa ja~anjem sve ozbiljnijih razdora izme|u bosansko-hercegova~kih naroda. ~esto previ|aju upravo ovaj period. Va`nost „Agrokomerca” i konsekvence koje je izazvao mogu se proceniti raspravom koja se jo{ uvek vodi o uzrocima i posledicama afere. ali jo{ je va`nije to {to je do{lo do promene prirode i politike re`ima. ta republika bila je najvernija titoizmu. U jugoslovenskoj federaciji Bosna i Hercegovina nije bila dr`ava nekog jugoslovenskog naroda. Kao suparnik carevine pojavilo se jugoslovenstvo. politika carevine ostala je elitisti~ka. Nezavisni razvoj doga|aja u Bosni i Hercegovini tokom sedamdesetih i osamdesetih doneo je ekonomski uspeh i prosperitet. sa stvaranjem Jugoslavije pojavila se moderna masovna politika. Ali. Me|uetni~kim odnosima u Jugoslaviji poklanjala se velika pa`nja. a ne individualni nacionalizam neke etni~ke grupe.

po{to vode}e politi~ke strukture nisu pokazale nikakav znak niti spremnost da se promene. Sloveniji i Hrvatskoj. koje su u dru{tvu stvarale jo{ vi{e nacionalisti~kih tendencija. Problem je bio kako nametnuti nove granice izme|u etni~ki identifikovanih subjekata takve politike. a ne istorija. komunisti nisu uspeli da se reorganizuju i to im je donelo nove politi~ke nevolje. koja je velike delove stanovni{tva ve} otu|ila od vladaju}eg sistema i njegove ideologije. njegovi naslednici su uspeli. Ti neuspesi izazvali su rast sveop{teg nezadovoljstva koje. raspad Jugoslavije bio bi miroljubiv. svi su shvatili da je jedini rezultat bio razaranje zajedni~ke federacije. bez nekada{njeg lidera. Kako je politika dru{tva nametana odozgo. kao i bilo koji drugi dru{tveni identitet. prvenstveno u Srbiji. upotrebljena bez ikakvog razre{enja. Etno-nacionalisti~ki interesi preklopili su se sa teritorijalnim i to je postao uzrok konflikta posle uni{tavanja zajedni~ke dr`ave. omogu}ile naglu liberalizaciju i postepenu demokratizaciju politi~kog `ivota u Bosni i Hercegovini. Presudan trenutak koji }e ozna~iti po~etak kraja federalne dr`ave bila je 1987.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. mo`da nenamerno. Da ti interesi nisu bili me|usobno sukobljeni. Zato je kriza morala da se razre{i u skladu s tim identitetom. da stvore etni~ke identitete. ^itavu situaciju treba posmatrati kao nastavak prethodnog perioda. 284 . Pod takvim ekonomskim uslovima stanovni{tvo. Klju~ni faktori za pojavu nacionalizma u Jugoslaviji mogu se prepoznati u nefunkcionisanju politi~kog sistema i o~ajnom stanju ekonomije koji su doveli do javnog nezadovoljstva. u takvim uslovima etni~ka politika po~e}e da vr{i sna`an uticaj i po mi{ljenu autora da jo{ vi{e odla`e formiranje dru{tva koje }e kontrolisati politiku. Nacionalizam je bio proizvod politi~kih snaga. Prema tome. me|utim. godine. Problem je bio u tome {to etni~ki identitet nije po{tovao politi~ki. ne samo u Bosni i Hercegovini ve} i {ire. nijedna dru{tvena snaga nije ni organizovala ni usmerila. Razlog za to je bio konkurentski nacionalizam vode}ih politi~kih partija koje su u`ivale podr{ku u svojim etni~kim zajednicama. bilo je sklono prihvatanju ekstremnih ideologija. U pore|enju s ostatkom federacije to su bile jedinstvene odlike i one su. Kriza sistema pretvorila se u krizu identiteta. tako da je politika. Takve uslove stvorila je politika pod geslom „Titova politika bez Tita”. Umesto klasnog identiteta razvijenog pod Titom. privreda je u okolnostima globalne ekonomske krize pokazala sve znake njihove nesposobnosti. faktor koji je stvorio preduslove za kona~ni slom. Tada je Slobodan Milo{evi} ujedinio komunisti~ku i nacionalisti~ku doktrinu. koja se ~vrsto pridr`avala strukture ograni~enih aparat~ika tokom osamdesetih godina. uspe{ne ali zakasnele privredne reforme savezne vlade nisu uspele da sti{aju rastu}e nezadovoljstvo koje je bilo posledica dugog perioda ekonomske krize. bio je zamenjen etni~kim. Kada su politi~ka sredstva sukobljenih politika. Posle Titove smrti 1980. Ona nije mogla da spre~i me|usobno sukobljavanje republi~kih oligarhija. godina. ali bez glavnog aktera – Tita. Istovremeno. i posledica toga bilo je produbljivanje krize. Klasni identitet. Nusprodukt tog razaranja bio je stvaranje novog identiteta u svim republikama. Autor nalazi da su u {irem smislu uslovi za sukob postojali i van okvira Bosne i Hercegovine. Bez tih promena {anse za uvo|enje demokratije bile bi znatno manje. To je bio nacionalizam nametnut odozgo. nefunkcionisanje sistema i dugotrajna ekonomska kriza stvorili su preduslove za pojavu jedne ekstremne ideologije. Time je dezintegracija dr`ave postala neizbe`na. i politi~ka borba se tokom slede}e ~etiri godine ubrzano preme{tala na teren ratnog sukoba. Me|utim. Pojava srpskog nacionalizma izazvala je ostale. krajem osamdesetih. U me|uvremenu. trebalo je da do|e do sloma re`ima da bi civilno dru{tvo po~elo da se razvija.

sa svoje strane. mada je i ona bila komunisti~ka. izostale su sistemske promene. srpske i hrvatske. Alternativa nije imala nikakav uticaj na religiju. sa druge strane. s njim nije bila povezana. slu~ajevi zloupotrebe vlasti. Nacionalna politika do tada je. me|utim izgubili su snagu. Komunisti Bosne i Hercegovine uspeli su da spre~e poku{aj etni~kih podela u sopstvenim redovima. Po dolasku na vlast. i stvorili uslove za etni~ku politiku. to jest iz vremena Drugog svetskog rata. najpre je bio prihva}en me|u onima koji su ~inili bazu ruralnog dru{tva u republici. muslimanske. Uvo|enje demokratije u prvi plan je izbacilo etni~ka pitanja. Sa druge strane. legende i istorijske stereotipe. kada je u Bosni i Hercegovini multietni~ka mr`nja zaista postojala.PRIKAZI U slu~aju Bosne i Hercegovine va`an je bio uticaj spolja{njih okolnosti: demokratske promene u biv{em komunisti~kom bloku i ja~anje ekstremnog nacionalizma u susednim republikama. bila politika striktnog po{tovanja ravnopravnosti. nacionalisti~ki incidenti u nekim provincijskim gradovima naru{ili su etni~ku ravnote`u u provincijskim zajednicama. zajedno s uticajima iz Hrvatske i Srbije. tako da je izbor bira~kog tela bio o~igledan. Glavno izborno pitanje je bilo etni~ko. i dejstvo unutra{njih faktora: finansijske afere. Tako se dogodilo da je stara komunisti~ka nomenklatura prvo pala u Bosni i Hercegovini i bila je zamenjena liberalnom. tri nacionalisti~ke doktrine su do 1990. {anse za uspeh ekstremnih stranaka i pokreta bile su ve}e. Autor konstatuje da su nacionalisti mudro eksploatisali mitove. slom komunisti~kog sistema. Tako je glavno izborno pitanje postalo etni~ko pitanje. Bosnu i Hercegovinu u~inile liberalnijom od njenih suseda. bar prema ustavu. Ipak. Nedostatak obrazovanja mnogih ruralnih stanovnika. dok je sistem ostao isti. Me|utim. Lo{u 285 . ali ruralna Bosna i Hercegovina postala je. [ire gledano. Ve}i centri i dalje su bili kosmopolitski. godine stvorile {iroku bazu pristalica. Novo rukovodstvo bilo je slabo i omogu}ilo je pojavu demokratskih snaga koje su. U takvoj konkurenciji s nacionalistima ni demokrate ni reformisani komunisti nisu imali mnogo {anse. dru{tvo je bilo u dubokoj krizi i nijedna snaga na politi~koj pozornici nije bila sposobna da po|e putem reformi. Me|usobnim nadmetanjem. Zbog toga se u dru{tvu pojavio jaz izme|u urbanih podru~ja koja su bila pod uticajem komunista i zapostavljenih ruralnih regiona. To posebno va`i za multietni~ka dru{tva u kojima je pri~om o navodnoj opasnosti koju predstavljaju druge etni~ke grupe mnogo lak{e uticati na izborno telo. to je bio trend u postkomunisti~kim dru{tvima. To je u vakuum vlasti koji su stvorili komunisti uvelo haos. Celokupna pa`nja posve}ena je personalnim promenama. Autor isti~e da smena visokih funkcionera u Bosni i Hercegovini iako se odvijale u vreme Milo{evi}evog uspona. razlog za dolazak nacionalista na vlast u Bosni i Hercegovini ne treba tra`iti u davnoj istoriji nego u savremenoj politici. sa jedne strane. etni~ki podeljena. Politi~ka elita bila je promenjena nezavisno od doga|aja u drugim republikama. u stvaranja uslova za uspon doma}e nacionalisti~ke politike. Prema tome. vrlo tradicionalno porodi~no nasle|e i strah od nepoznatog – `ivota u demokratskim uslovima uz nacionalizam u susednim republikama – etni~ku homogenizaciju su i produbili i u~vrstili. zbog istorijskih razloga i dugotrajnih ekonomskih i politi~kih problema koji su okrnjili uticaj komunista. ali i neke istinite doga|aje iz relativno skora{nje istorije. Nijedna gra|anska stranka nije mogla da pobedi nacionaliste bore}i se na toj platformi. Tamo gde je etni~ko pitanje postalo glavno izborno pitanje u vreme dugotrajne ekonomske krize. a ono {to je u Bosni i Hercegovini razdvajalo etni~ke grupe bila je religija: otuda va`nost sve{tenstva. nacionalisti nisu mogli da sara|uju zbog svoje nesposobnosti i suprotnih gledi{ta o budu}nosti Bosne i Hercegovine i Jugoslavije. Nacionalizam koji su proizvele politi~ke elite izvan Bosne i Hercegovine. vakuum vlasti.

„Od Gobinoa do Lapu`a”). „Nacija. Neizbe`na posledica toga bila je podela teritorije.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Beograd. Autor na kraju konstatuje da su neki centri otpora jo{ uvek postojali u ve}im gradovima gde se kosmopolitska populacija. komunisti~ku vlast nacionalisti su zamenili bezvla{}em. ve} su i formirawem raznih stereotipa apstraktno pretvarali u konkretno. nacionalisti su preuzeli etni~ki mnogo homogeniju ruralnu Bosnu i Hercegovinu i po~eli da je pripremaju za rat. Du{an BAJAGI] Xorx L. Autor isti~e da je glavni problem kratkotrajne nacionalisti~ke vlasti u Bosni i Hercegovini le`ao u samoj prirodi nacionalizma. „Rasizam i masovno ubijawe”. Rasni stereotipi su. podela je bila komplikovana. str. Od izbijanja sukoba u Hrvatskoj. Istorija rasizma u Evropi. udahnuli `ivot teoriji. naziv originala na engleskom jeziku: Towards the final solution. Vladaju}e stranke na ~elu dru{tva i njihovi sledbenici u ruralnim podru~jima opredelili su se za nasilna sredstva. po{to u ve}ini regiona nije `ivela samo jedna etni~ka grupa. Okolnost koja je bila zajedni~ka svim prakti~arima rasizma. celokupna politika u Bosni i Hercegovini svela se na pripreme za rat. 255 U izdawu Slu`benog glasnika. po{to je `ivela u etni~ki me{anoj sredini. „Nauka o rasi”. Mosa Istorija rasizma u Evropi (255 strana). Porazom na izborima urbana srednja klasa izgubila je monopol na vlast i skoro sav uticaj. i budu}nost Bosne i Hercegovine bila je zape~a}ena. 185–243) sa ~etiri poglavqa („Rat i revolucija”. Prema tome. „Inficirano hri{}anstvo”. a history of Euoropean racism. kao osnovi estetike tog vremena. jednostavnim i neposrednim putem. 2005. Ali. Nedostatak demokratskih tradicija potvr|en je nepostojanjem demokratskih sredstava kontrole vladaju}ih stranaka. „Jevreji mit i kontramit”. „Uspon nacionalsocijalizma”). „Od teorije do prakse”. Tre}i deo „Realizacija” (str. Kwiga je iza{la krajem 2005. „Od nauke do umetnosti – Ro|ewe stereotipa”. tako da je delom ~ovekova spoqa{nost upotrebqena za 286 . To je bio kraj Jugoslavije. „Osnove u 18 veku”. „Tajna rase”. i naziv originala na nema~kom jeziku: Die geschichte des rassismus in Europa. jeste ta da rasisti~ki mitovi nisu samo obja{wavali pro{lost i ulivali wihovim sledbenicima nadu u budu}nost. jezik i istorija”. Proces odlu~ivanja bio je izme{ten iz institucija sistema i dat me|usobno sukobljenim nacionalisti~kim oligarhijama. Ta situacija nije mogla mirno da se razre{i i rat je postao jedino re{enje. godine u okviru edicije „Evropa–Balkan” Slu`benog glasnika. 7–82) sa pet poglavqa („Realnost i mit”. odupirala zovu etni~ke politike. Struktura rada je izra`ena u tri dela: Prvi deo – „Izvori” (str. „Otvoreni kraj”). Ovo je bila op{te prihva}ena metoda za re{avanje teritorijalnih problema u jugoslovenskoj federaciji. 83–183) sa {est poglavqa („Engleski doprinos”. Jo{ na samom po~etku razvoja evropskog rasizma postavqen je stereotip o lepoti i ru`no}i. Mos. Me|utim. objavqena je na srpskom jeziku kwiga Xorxa L. bilo je samo pitanje vremena kada }e prevladati pristalice nasilja i po~eti rat. Drugi deo „[irewe” (str. svejedno da li su isticali iskqu~ivo duhovne sile ili su poku{avali da se poslu`e naukom.

Tamo gde je rasizam bio povezan sa li~nostima poput Gobina. to mogu zahvaliti drugim temama ili oblastima stvarawa (Vajninger filozofskim delima o `eni i o geniju. U zapadnoj Evropi. ako su to i postajali (Vajninger i Vagner). bele`ene su pojave rasizma i u drugim politi~kim opcijama. Tako se najvi{e bavio Nema~kom i Austrijom od zemaqa sredwe Evrope. Isto~na Evropa je posmatrana u op{tim crtama gde su samo fragmentarno doticane Rumunija. Taj stereotip je ostao nepromewen od 18. Ma|arska i Poqska (na jednom mestu autor spomiwe i period Nezavisne Dr`ave Hrvatske i wen genocidni re`im). De Lapu`a. da bi s druge strane kao degenerisano osu|ivao sve ono {to je odstupalo od idealnog tipa „pristojnog Nemca”. Iako je u evropskoj politi~koj tradiciji rasizam najeksponiraniji u okviru desnice. Tako tesna veza koju neki mislioci pripisuju odnosu sa darvinizmom. crncima. Rasizam je crpeo svoju snagu u podr`avawu vrlina sredwe klase u Evropi tokom 19 veka. naro~ito se zadr`avaju}i na najzna~ajnijim zemqama ovih prostora. Na primer. poput Lambrozijeve hipoteze „ro|enog kriminalca” na osnovu fizionomije li~nosti. A po{to je vizuelni element dobio centralno mesto u rasisti~kim teorijama.PRIKAZI tuma~ewe i vrednovawe wegovog unutra{weg `ivota. Interesantno je da rasizam nije imao toliko upori{te kod svojih velikih teoreti~ara ili pojedina~nih filozofa. zasnovana je na gre{ci. odnosno razvojem rasizma u Engleskoj i Francuskoj od zemaqa zapadne Evrope. Adolf Hitler je verovao da sva nauka mora postati tajna i misti~na. Rusija. Rasizam je objektivno postojao u svim navedenim zemqama. jer rasizam nije bio samo varijanta socijalnog darvinizma nego ideolo{ki rezervoar koji je preuzimao vrline. U isto vreme se razvijaju i teorije o naslednoj superiornosti bele rase u odnosu na druge rasne tipove ukqu~uju}i i Jevreje (koji u stvarnosti pripadaju upravo beloj rasi). qudima nije bilo te{ko da razumeju glavni pravac te ideologije. Vagner u oblasti muzike). najvi{e Engleskoj. predstave o moralu i ~estitost epohe. ili da smi{qa teorije o rasnim „supstancama `ivota” koje nisu imale nikakve veze sa modernom naukom. da se bavi nau~nim eksperimentima i posmatrawem. Vajningera ili Vagnera. ra~unaju}i ~ak i levicu pa i komuniste. Taj stereotip je ostao nepromewen – svejedno da li rasizam poku{ava preko antropologije ili eugenike da uspostavi vezu sa naukom. ili pak. rasizam je vezan za kolonijalna osvajawa i odnos prema „obojenima” – Indijcima. ali je u isto vreme postojala i jaka antirasisti~ka struja u razli~itim slojevima stanovni{tva i politi~kim opcijama. oni ili nisu postali zapa`eni stvaraoci (Gobino i De Lapu`) ili. sve dok ga nacisti nisu upotrebili kao izgovor za masovno ubijawe. Xorx Mos je analizirao nastanak i razvoj rasizma u zapadnoj i sredwoj Evropi. veka. Mu{ki helenisti~ki tip spram tamnoputog i neuspelog zlikovca. arijevac gr~kih proporcija spram neproporcionalnog Jevrejina – tako je rasizam postao vizuelno ustrojstvo ideologija. najvi{e se bavio odnosom evropskog rasizma prema crncima i posebno prema Jevrejima. Malobrojni pri- 287 . Latinoamerikancima. Indijancima. Iako je autor u okviru rasizma posmatrao razli~ite oblike ovih segregacionih grupa. „po{tenog Engleza” (kao i drugih idealizovanih nacionalnih grupa ve} prema podru~jima na kojima se razvijao). Moramo priznati da su i odre|ene vladaju}e i dosta prihva}ene sociolo{ke i kulturolo{ke pretpostavke i teorije tog vremena i{le u prilog razvoja rasizma.

a ~itav poduhvat se odlikovao konspiracijom u odnosu na {ire javno mwewe. U [paniji i Portugaliji je prete`no katoli~ko hri{}anstvo predstavqalo glavnu nacionalnu vezivnu komponentu. Stereotipi o „obojenim” narodima. nisu ni na koji na~in mogli biti ozbiqna smetwa doma}em stanovni{tvu (Englezima). Imovinska snaga Jevreja. Tako se rasizam prema ovim narodima odra`avao u okviru stereotipa wihove mawe vrednosti. ukazuje se na poku{aj kona~nog obra~una nacisti~kog re`ima sa jevrejskim stanovni{tvom u Nema~koj tokom tridesetih godina HH veka. naro~ito na tlu Evrope. Nasuprot tome. razli~iti oblici segregacije i potcewiva~kih hipoteza. koja je pojavom nacionalsocijalizma usmeravana prema rasnim stereotipima. godine su`avao prava Jevrejima. padnici tih naroda koji su razli~itim povodima dolazili da `ive u Engleskoj kao svojoj metropoli. ali su stvarni dodir sa stranim etni~kim telom na svom prostoru imale u okviru brojne jevrejske nacionalne mawine. ali nisu napadani i prema wima je postojao odre|eni vid tolerancije. dok je to u nema~kim zemqama bilo etni~ko i rasno poreklo arijevca. do 1941. pa i u Evropi u celini) video jedan od svojih najva`nijih ciqeva. Sam Hitler se u realizaciji tog ciqa rukovodio odre|enim taktom i postepeno je od 1933. on se posebno razvio upravo na nema~kom govornom podru~ju. strano etni~ko. Otuda se rasizam u sredwoj. a mnogo mawe za rasno ili etni~ko poreklo.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. pod nazivom „Realizacija”. Sli~no je bilo i u Francuskoj i u ve}ini drugih zapadnoevropskih zemaqa (zemqe Pirinejskog poluostrva i zemqe Beneluksa). koji je na`alost odneo vi{emilionske `rtve i desetkovao ovaj narod na tlu Evrope. ali i u isto~noj Evropi. Upravo u tre}em delu kwige. u skladu sa rasnim i nacionalnim teorijama i steoretipima. kao i wihov visok uticaj u okviru elite nema~kih zemaqa izazivali su zavist i frustraciju mahom {irokih masa sredweg sloja stanovni{tva. javila ogromna frustracija devastiranog sredweg sloja stanovni{tva. Me|utim. Porazom nacisti~kog re`ima na kraju Drugog svetskog rata prekinut je i pogrom evropskih Jevreja. a svoje de`urne `rtve prona{la ba{ u Jevrejima. Nasuprot tome. Iako se odre|eni oblik segregacije prema Jevrejima javio i u nekim periodima istorije zapadne Evrope. zemqe nema~kog govornog podru~ja nisu razvijale posebno prekomorsku ekspanziju. Pored toga u Francuskoj je nacionalna pripadnost bila vezana za nacionalnu ideju. dok najzad u ratnom vihoru nije pre{ao na wihovu sistematsku i masovnu fizi~ku likvidaciju preko koncentracionih logora. kao jedno od opravdawa upravqawu i raspolagawu britanskim kolonijalnim carstvom na fakti~ki svim meridijanima. po autoru ~ak ni na prostoru Evrope. krizi ekonomije. na taj na~in nije pora`en rasizam u celini. u nema~kim zemqama se posle poraza u Prvom svetskom ratu i revolucionarnih previrawa. Hitlerov nacisti~ki re`im je upravo u uni{tewu Jevreja na prostoru Nema~ke i ~itave sredwe Evrope (po mogu}nosti i u isto~noj Evropi. a po rasistima i druk~ije rasno stanovni{tvo (semitsko). te zauzimali ~esto zna~ajno u~e{}e u okviru intelektualne elite. Samu likvidaciju i logorski sistem su sprovodile specijalne SS jedinice. Uspomena na holokaust je veoma jaka u celom svetu i kao takva garancija je suzbijawu novih pojava antisemitizma. naro~ito 288 . Nasuprot arijevskom tipu su stajali Jevreji (nearijevci). ali i isto~noj Evropi najvi{e manifestovao u odnosu na Jevreje kojima su pripisivani. Jevreji su ~esto `iveli odvojeno od ostalog stanovni{tva (u getima). Jevreji su znatnim delom imali upori{te u krupnom kapitalu tih zemaqa.

u „balkanskom kotlu”. a u Zagrebu je ve}i deo radnog veka proveo kao novinar. 242). sa carskom stipendijom u d`epu. Mosa Istorija rasizma u Evropi smatramo interesantnim kako za nau~ne i stru~ne radnike u oblasti dru{tvenih nauka tako i za {iru ~itala~ku publiku. Krle`a o~ito nije odoleo izazovima metropole. Fragmenti. Ognjen Bojad`iski je filolog po obrazovanju. odakle brodom maja 1913. Njegov avanturisti~ki duh ga je veoma brzo doveo u Srbiju maja 1912. str. ali se brzo vratio na Ludoviceum gde je dobio najgore ocene. kako je primetio autor ove izuzetno zanimljive i originalne knjige. a ako su u pitanju jo{ i kontroverzne li~nosti u kompleksnim politi~kim epohama. onda je teret gr~a i psiholo{kih barijera jo{ izvesniji. „Nepromi{ljen” i „samouveren”. po Mosu. Autor u zakqu~ku rada apeluje na doslednost u daqem intelektualnom i nau~nom demistifikovawu rasizma. Izdawe kwige Xorxa L. Tu. bave}i se prevashodno manjinskom problematikom. „Slu~ajne nu`nosti” Krle`inog `ivota i dela ostajale su redovno van fokusa „krle`ologa”. koji pored svih kritika i osuda. Prometej. Bojad`iski slika nemir kadeta Krle`e koji nakon Balkanskih ratova sluti raspad Monarhije i upu{ta se u „avanturu katarze” putuju}i iz Zagreba u Pariz. „Bez obzira {to je posleratni svet. Krle`a i Makedonija. u okviru kulture evropske civilizacije. paralelno sa najprosve}enijim dostignu}ima. 2005. {okiran masovnim ubijawem. sklopio privremeno primirje sa antisemitizmom. jo{ uvek opstaje u novovekovnoj evropskoj istoriji (istina na marginama). Glavno izvori{te ove gra|e. Dominantni motiv prvog poglavlja knjige (Lupusijada Balkanica) je „cehovskopatrijarhalna osrednjost” ambijenta u kome je sazrevao mladi Krle`a. Mos napomiwe da se u ovoj kwizi nije bavio fenomenom izu~avawa istorije evropskog antirasizma. 214 Pisanje biografija velikih i zna~ajnih ljudi nosi sa sobom opasnost da autor olako sklizne u senku „opsednutosti veli~inom”. Zagreb. Krle`a se kao „izgubljeni vojnik i slomljeni bjegunac” sa gramatikom 289 . uo~i Kumanovske bitke („da ponudi svoje usluge Srbiji”). koji je postojao paralelno sa rasizmom i imao svoje istaknute teoreti~are i borce. Sam Krle`a ka`e da je tada „duboko pogledao smrti u o~i” ne obja{njavaju}i detalje ovog ~udnog doga|aja. pored objavljenih Krle`inih dela. Pod nerazja{njenim okolnostima je uhap{en u Skoplju kao {pijun. ipak je crnac i daqe ostao predmet op{tih rasnih predrasuda koje se nisu mnogo promenile od 18. bio je Katalog rukopisne ostav{tine Miroslava Krle`e Nacionalne i sveu~ili{ne knji`nice u Zagrebu. ali ga je spasio anonimni artiljerijski major i poslao za Beograd. tj. postoji i antirasisti~ka evropska tradicija. Knjiga se sastoji iz tri celine i dodatka u okviru koga su publikovana Tri Jojina pisma @enki Len~evoj. Njegov boravak na budimpe{tanskoj vojnoj akademiji. veka do danas” (citat sa str. Ina~e. kao i obiman tekst napomena sa integralnim verzijama nekoliko (neobjavljenih) Krle`inih pisama iz Skoplja i Beograda. Tako pored evropskog rasizma.PRIKAZI crncima i daqe su `ivi. dolazi do Soluna. Mr Dragan PETROVI] Ognen Bojad`iski. poku{aj da izgradi vojnu karijeru autor opisuje kao potpuni proma{aj.

za koje ka`e da je „zanimljiviji teatar od svih teatara po na{im teatrima”. ali se ~ini da je Krle`a vi{e vodio ra~una o tome da dobije univerzalnu sliku prostora sublimiraju}i {ire vremenske celine. branio stav vojne redakcije pred tvrdokornim ~lanovima iz Makedonije ~injenicom da su Srbi i Hrvati Bitolu uvek zvali Bitolj. Bila je to prilika za druga~ije vi|enje grada na Vardaru. slikaju}i entuzijazam i energiju socijalisti~kog poretka koji je krenuo u osvajanje „druga~ije budu}nosti”. do~ekao da se njegova drama „U logoru” izvodi u Osijeku. Kod „Skipetara” se. istovremeno tvrde}i da su Srbi Albance proganjali sve do Zagreba: „Dok su kod nas bili povu~eni i mirni kao jagnjad. taj Maroko ili Al`ir”). Bojad`iski i ovde prime}uje Krle`ino polemi~ko i iznad svega agresivno poigravanje temeljnim pojmovima „bez historiografskih produbljenih istra`ivanja i promi{ljanja”. a no}u spavali s pu{kom pod jorganom” (str. Paveli} mu odgovara da je sve to jedna „povjesna i kulturna {ikara” iz koje se nikad ne zna {ta mo`e isko~iti i zasko~iti. Istovremeno je konstruisao novi istorijski model ju`noslovenske integracije. Beogradu i Skoplju. on je pisao veoma ubedljivo o potrebi integralnog posmatranja Balkana. kao slabo izdiferencirani amalgam. U drugom delu (Eppur si muove) autor zahvata period posle Drugog svetskog rata. te da ga je srpska vojska oslobodila od turske vlasti. tvrdi Krle`a. Osim toga. 290 . dolje. Krle`a je primenjivao i u praksi. Bojad`iski navodi probleme nastale kod izrade nekih „makedonskih” enciklopedijskih jedinica: Krle`a je. naime. kao dobar dijagnosti~ar. utapaju u „fantasti~noj rastopini rimsko-helenske dekadentne tradicije. a ne okupirala! Kod odrednica vezanih za VMRO i njegove istaknute ~lanove. provla~e se identi~ni motivi koji se te{ko mogu precizno hronolo{ki situirati. Ipak. tamo su po danu `ivjeli s no`em i barutom. u kojoj se slovenska plemena. Krle`a je do beskona~nosti elaborirao ideju o „tre}oj alternativi” (negiraju}i ustaljene podele na Istok–Zapad i „Rim–Bizant”) koja mo`e prevladati „tektoniku istorijskih determinanti”. izbacilo je u prvi plan njegovu elokventnu elaboraciju istorijsko-problemskih aspekata i te`nju za uskla|ivanjem sa tokovima evropske i svetske istorije i nau~ne percepcije. U pismima svojoj supruzi Beli Krle`a je prepun impulsivnih razmi{ljanja o Skoplju. Istok zadr`ao samo u maloazijskim kategorijama. istovremeno kritikuju}i „tromu i trulu vidovdansku pamet”. Naime. 47). Bojad`iski se zadr`ava na Krle`inom susretu sa Antom Paveli}em (1943) kada je „poglavniku” poku{ao da objasni za{to on smatra da su Albanci bli`i Hrvatima od balkanskih pravoslavaca. Krle`ino u~e{}e u Leksikografskom zavodu FNRJ na izradi Enciklopedije Jugoslavije. u magi~noj mje{avini isto~nja~kobarbarskih upliva i fantazmagorija” (str. Krle`a je bio mi{ljenja da je to „zamr{en i krupan politi~ki problem”. pri ~emu ga je neobavezna esejisti~ka forma osloba|ala bilo kakve odgovornosti. gr~kog jezika pod mi{kom i nesvakida{njom inspiracijom potpuno okrenuo knji`evnosti. Bojad`iski se doti~e „Krle`ine amnezije” koja ~esto u naknadnim rekonstrukcijama doga|aja zna da remeti fakte i hronologiju. Krle`a je imao utisak da se pravoslavlje u hiljadu godina jedva pomaknulo zbog ~ega se kod pravoslavaca „vi{e slegao jani~arski talog. u takozvanoj Ju`noj Srbiji. 44). Sa atributima nezavisnog i levo orijentisanog pisca Krle`a je po~etkom 1937. kroz nekoliko skopskih pisama koje je Bojad`iski uvrstio u ovu knjigu. nego li autenti~ne turske vrednote”. Poimanje znanja kao „dinami~ke i pokreta~ke snage” i istorije kao spirale beskona~nog i neizvesnog. Razgledaju}i grad dinami~nog ambijenta i o{trih kontrasta („tu kasabu. Krle`a je na sebi svojstven na~in razmi{ljao o „balkanskom nacional-imperijalisti~kom orkestru rustikalno-agrarnog prosedea” i uzaludnosti svih dr`avnih pobeda i tradicija koje na kraju zajedno zavr{avaju na grobljima.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

.000 napisa o makedonskim problemima koji stoje na raspolaganju istori~arima iz SR Makedonije. pri ~emu su knji`evnici Bla`e Koneski i Kole ^a{ule ozna~eni njegovim bliskim prijateljima. ali je ovaj nakon konsultacija sa K. za Klimentovu proslavu i osnivanje Makedonske akademije nauka i umetnosti). 90). Krle`a je maja 1960. Krle`a je o~ito bio ljut zbog kratkovidosti makedonskog politi~kog vrha.. ^a{ule je pozivao Krle`u u Makedoniju u vreme sukoba izme|u tamo{njih knji`evnika („modernista” i „realista”) kao podr{ku „da se izvr{i obra~un sa socrealizmom i teorijom odraza u makedonskom prostoru. pi{e o de~joj ciki u Kur{umli-hanu. pa Bojad`iski s pravom razmi{lja i o politi~kim razlozima. zatra`iv{i od hrvatskog pisca pomo} pri sistematizaciji makedonske istorije. On komentari{e i mit o Kraljevi}u Marku i prilepskoj kuli kao izvoru legende i dokaza „da dva deseterca mogu zna~iti vi{e od svega {to je istina. Iako za Makedonce VMRO nije bio muzejski eksponat. Dobio je dosta uzdr`ani odgovor da je u okviru kataloga Leksikografskog zavoda preko 13. 110). pitanje samo ekonomike. nego i kulturne politike” (str. starom uspavanom hod`i u izlogu i sl. nastavio da bele`i svoje utiske iz Makedonije. na makedonskom jeziku. prila`u}i Krle`inu kurtoaznu prepisku sa Lazarom Koli{evskim. ta vrsta kontakta bila je intenzivnija posle Drugog svetskog rata. Na te konkretne predloge Krle`a se o~ito oglu{uje i nastavlja da kroz korespondenciju iznosi svoje impresije sa skopskog Bit-pazara.PRIKAZI tabu-tema koju jedna enciklopedija ne mo`e re{iti. primetiv{i „prisutnost planirane svijesne volje. po{te|en ve~itih balkanskih lomova i trauma. a naro~ito historijska”. Svoj afinitet prema Makedoniji Krle`a je na ~udan na~in ispoljavao olako prihvataju}i pozive da u~estvuje u raznim inicijativnim odborima (npr. Promi{ljaju}i nad tom vrstom literature Bojad`iski zaklju~uje da je veoma va`no ko. u kojima na kraju nije uzimao u~e{}a! U me|uvremenu je u Makedoniji narastao interes za njegov knji`evni opus. 114). U takvom sen- 291 . Crvenkovskim izneo „jeftiniji” plan: da Makedonci iz Enciklopedije Jugoslavije ekstrahuju delove koji se odnose na Makedoniju i {tampaju ih zasebno. pa je svom makedonskom kolegi poru~io: „Nije to. ve} „filozofija makedonske egzistencije” i „ko{tana sr` makedonske nacije”. predlo`io B. Krle`a je 1968. Bez obzira na primetne varnice i tihi bojkot u {tampi. da se otvore novi horizonti” (str. kako i za{to slu{a re~i pesnika. godine: Varteksove pantalone („konfekcija koja likvidira folklor od Kumanova do Velesa i Debra”). poku{ao da bude pragmati~an. U tematski najrazu|enijem delu knjige (Krle`a – most u hrvatsko-makedonskim vezama) Bojad`iski pravi zaokret ka ranim Krle`inim ekspresijama i prvim susretima sa makedonskim pesnicima. uprkos svakoj estetskoj logici (str. On je i dalje opsednut kontrastima „~atrlja i }umeza u blatu i ki{i”. da prevlada arhajsku bjedu i nevolju na ovim vizantijskim i otomanskim ratnim drumovima” (str. 75). Krle`a se prise}a i upe~atljivijih slika iz 1960. Krle`ino zgra`avanje nad {vedskim turistima koji na povratku iz Gr~ke „kusaju paprika{e u Velesu. sa „lecorbusierovskim” soliterima na Vardaru koji uvek ironi~no naziva „srpskom rekom” i „`utom vodom koja tu sasvim banalno valja blato”. pa je tako predstava „Gospoda Glembajevi” prvi put izvedena u Skoplju 1955. a pojma nemaju gdje se nalaze” mo`e se razumeti i kao neka vrsta zavisti prema svetu koji lagodno `ivi. ova odrednica nije na{la svoje mesto u enciklopediji! Mo`da je zato Krle`in tre}i boravak u Skoplju (1960) obele`en neadekvatno hladnim prijemom. Ipak. Koneskom da se Op{ta enciklopedija {tampa i na makedonskom jeziku. koja se otima mra~nim zakonima historijske gravitacije. Arnauti sa crnim bivolima na svojim taljigama i migracije koje traju od ilirskih vremena. brate. Koli{evski je. o~ito se ne udubljuju}i u Krle`ine filozofske akrobacije.

Kontroverzni pisac je 1976. Tek posle 1971. ali nije mogao sakriti nezadovoljstvo {to su (ponovo) krenuli od te`eg posla. „Krle`a je prepoznao i vidio amalgame stolje}a. a da prethodno nisu preveli njegovu prozu. tra`e}i od njega mi{ljenje o mogu}im laureatima. prethodno objavljenih u Zastavama 1979. 120). ne mo`e se pore}i autenti~nost njegovog svedo~anstva (i proro~anstva?) na razme|u epoha. a sna`ne. ponekad i banalne metafore izgledaju zapravo kao besomu~no traganje za vezivnim tkivom u moru razli~itosti. 198). a sve zajedno „pseudoromanti~ne kulise jednog Balkana koji vi{e ne postoji” (str. U pitanju je knjiga origi- 292 . To se vidi iz „Dodatka” ove knjige u koji je Bojad`iski uvrstio „Tri Jojina pisma @enki Len~evoj”. arnautskim no`evima kako „paraju trbuhe” i sl. nakin|urenog zlatnim kandelabrima. S obzirom da je Krle`a posetio Makedoniju u tri razli~ita dru{tvena i politi~ka poretka. zaklju~uje Bojad`iski (str. 116). kao dobrovoljac. Gara{aninu. smatraju}i da je to bilo nepravedno prvenstveno prema piscu u njemu! Kole ^a{ule je o~igledno ispravno zaklju~io da je Makedonija Krle`u istovremeno i privla~ila i odbijala. 135).TOKOVI ISTORIJE 3/2006. dok „~ar{ijski brodolomci” podvijenih nogu sr~u kafu i zure u prazno! Progone ga slike trulih doksata i tetovske novogradnje. jer mu je sve preko Drine bilo „prili~no nepoznato. Bojad`iski je u pravu kada ka`e da Krle`a ~esto lo{e barata faktografijom. da se borite na strani srpske vojske. Makedonci su se oslonili na Krle`u i prilikom dodele narednog Venca Struge. Ruganje. Ipak. debarska ~ar{ija prepuna izloga sa „Iskrinim” radio-aparatima sa kojih odjekuje [uman. zibilnom nadahnu}u Ohrid je za njega „mizerija od turisti~ke ljepote za {vedske usidjelice”. Bojad`iski je u ovu hrestomatiju Krle`ine korespondencije i bele`aka uvrstio i pismo Ksenije Gavri{ njegovoj supruzi posle katastrofalnog zemljotresa (1963) u kome je izra`avala ~u|enje {to Krle`a izbegava Skoplje u tako odsudnom trenutku. Uprkos tome. godine. prljavi kafanski ~ar{avi. naturalisti~ke sekvence i ~esta hiperbola su puka figura za slikanje ju`noslovenskog usuda. I u hotelu drugoga dana dokazujete srpskim oficirima da tamo nitko ne zna srpski i ~udite se kad vas sutradan uhapse” (str. dr`e}i da je Bla`e Koneski bio „makedonski Vuk Karad`i}”. U tekstu napomena je objavljeno jo{ nekoliko Krle`inih pisama nastalih u garderobi skopskog Narodnog pozori{ta. ba{ u vrijeme Bregalni~ke bitke. Ovaj niz jakih metafora i tok misli variraju i zavise od sitnih detalja i asocijacija koje ga vra}aju duboko u pro{lost i nagone na razmi{ljanja o ^artorijskom. intenzivirana je komunikacija izme|u Makedonaca i Krle`e. ^engi}em izneo je svoje nove-stare opservacije o Makedoniji. odbio da primi nagradu Stru{kih ve~eri poezije. ^ak je i sam Bojad`iski kao novinar „neslavno” pro{ao kod hrvatskog pisca. to preplitanje epoha u njegovim ekspresionisti~kim putopisima dobija svoju logiku. u kojima je svoju suprugu po ko zna koji put upoznavao sa ~arima „spana}-pseudocivilizacije” koja tavori u senci Oficirskog doma. starog pastira sa {tapom (biv{eg Zekir-pa{inog vojnika) oslonjenog o reklamu Standard Oil-a koji ga neodoljivo podse}a na „simbol Arkadije sa sopo}anske freske”. Krle`a je bio „donekle” zadovoljan makedonskim prevodima svoje poezije koju su ina~e krasili komplikovana struktura i arhai~an stil. da bi taj isti Venac Struge primio svega tri godine kasnije! Nepredvidivost i ekstravagancija bili su o~ito sastavni deo njegovog umetni~kog senzibiliteta. Ponovo se osvrnuo na svoju skopsku avanturu iz 1913. egzoti~no i {okantno” (str. fortissimo trenutka i mogu}i rekvijem budu}nosti”. Tokom razgovora sa E. Krle`a je sve vreme op~injen paradoksom nad kojim se istovremeno i zgra`ava i u`iva: Skoplje se beli od arnautskih kapa. u Skopje 1913. godine: „Idete. ali nam ovom prilikom nije ukazao na detalje i prirodu incidenta.

a koja se isto zove. a potom i celokupna politi~ka javnost. kao {to je sam autor rekao. Zbog svega toga mo`emo govoriti o autoru. sasvim odre|enog i davno formiranog pogleda na dru{tvo. da li je i ~ime je oboga}eno postoje}e istoriografsko znawe o Demokratskoj stranci. demokratiju. me|utim. tako i li~nost pisca predgovora. Iz ugla sasvim specifi~ne teme kojom se bavio mo`emo da se zapitamo {ta iz ove wene obrade mo`e da nau~i istorijska nauka. ali i kao obavezom ne samo prema stranci kojoj danas pripada. U skladu s tim i sada{wa je Demokratska stranka svemu dala prili~no veliki publicitet. sociolo{kih i politikolo{kih znawa. politi~ke odnose i delovawe politi~kih stranaka. str. bez obzira na to {to ovo nije istoriografsko delo. Istorijskog tragawa ipak je bilo. nego i prema savremenom politi~kom trenutku kome je potrebno svako u~ewe o parlamentarizmu i podse}awe na neku svetliju politi~ku pro{lost. pisana je sa primetnom emotivno{}u u kojoj se vidi pi{~ev li~ni do`ivqaj. 2006. Nesporno. smatran „velikim prijateljem Makedonije i makedonske kulture”. Pa`wu je izazvala kako li~nost autora. Kao istori~are. prirodno nas najvi{e interesuje da li je ovom kwigom istoriografija na dobitku. 154 Pre nekoliko meseci javnosti je predstavqena i sa velikim interesovawem do~ekana kwiga Desimira To{i}a o Demokratskoj stranci izme|u dva svetska rata. zapam}enih pri~a iz strana~kog `ivota. tim pre {to je kwiga namewena vi{e woj nego istorijskoj nauci. ali i sa istovremenom distancom u kojoj je kriti~nost prisutna na gotovo svakoj stranici. o problemu sa kojim se suo~io i rezultatima koje je dosegao. ali je sam rezultat takav da mu je te{ko odrediti `anrovsku pripadnost. Jer. zajedno s tim. predsednika Republike Borisa Tadi}a. nesumwivih istorijskih.PRIKAZI nalne strukture. Istorijska nauka je uglavnom ostala po strani. Mr Vladan JOVANOVI] Desimir To{i}. mada joj je Desimir To{i} svojom najnovijom kwigom ponudio nekoliko izazova. godine. u stru~nom pogledu. politi~kog i `ivotnog iskustva i. Faktografija koja je u woj izneta najve}im je delom ve} poznata i pri tome izneta daleko stru~nijim i razumqivijim metodom. politi~kom moralu i po{tovawu na~ela. Ta ocena jo{ i vi{e va`i za mnoge analize iz strana~kog `ivota koje su istori~ari ve} 293 . uzgred. Ova bi kwiga mogla biti shva}ena kao intrigantan spoj istra`ivawa. Beograd. bogatog li~nog. finog jezika i stila koja iz makedonske perspektive govori o jednom od najve}ih i najoriginalnijih hrvatskih i jugoslovenskih pisaca koji je. koji je partiji demokrata pripadao kao deo wenog podmlatka u vremenu do 1941. Wihovo eventualno prihvatawe ne treba. wegovo delo ne predstavqa nau~no istra`ivawe. da zna~i kako istori~ari od zanata mogu i smeju da u svojoj oceni budu preo{tri. Demokratska stranka 1920–1941. Na nekim {irim i prakti~nijim ravnima pitamo se mo`e li dana{wa Demokratska stranka da ne{to nau~i. se}awa. Kwigu koja je pred nama mo`da mo`emo smatrati odu`ivawem duga koji je ose}ao prema onima od kojih se u~io demokratiji.

i. svesni da je svaki novi pogled dobrodo{ao. Svim trima polazi{tima stranka je ostala verna tokom celog svog postojawa. mogli bismo re}i i malom kursu iz demokratije. kwiga Desimira To{i}a pru`a nam vi{e nego retku priliku da u stru~nom smislu ostvarimo dijalog sa svojim `ivim izvorom. analiziraju}i se}awe. iskustvo i poglede jednog biv{eg ~lana Demokratske stranke na wenu pro{lost. a demokrata pogotovo. U oba slu~aja wihovu odgovornost za te politi~ke poteze mo`emo posmatrati kao najo~itiji primer ne`eqenih posledica koje mo`e da ima pogre{na odbrana nekih su{tinskih na~ela. govorio je o woj kao o izrazitoj stranci centra. wihovo shvatawe demokratije obuhvatilo je jo{ dva bitna sastavna ~inioca – jugoslovenstvo. To je bilo ono tvrdo samostalsko jezgro koje je odolelo svim strana~kim isku{ewima i podelama. ipak treba primetiti da je to pre svega na{e dana{we tuma~ewe i razumevawe politi~kih odnosa i idejno-programskih pozicija. Sla`u}i se sa ovim. kao na~in da se iza|e iz pozicije opkoqene zemqe i u spoqnopoliti~kom pogledu uhap{enog naroda. nadogradilo i obogatilo postoje}e shvatawe o demokratiji. uz pokretawe nekoliko su{tinskih pitawa i davawe veoma promi{qenih odgovora. Posmatrana na taj na~in. Ne `ele}i da od Demokratske stranke pravi politi~ku ikonu. naro~ito zbog toga {to smo ve} imali i imamo dobre kwige o politi~kim strankama. U istom vremenu. dat ve} u sredini kwige u jednoj neo~ekivano razvijenoj formi. Isto ono koje je. iz ~ega je proistekao jo{ jedan zakqu~ak sa kojim se sla`emo – u istoriji Jugoslavije izme|u dva svetska rata nije bilo nijedne druge politi~ke partije koja je ~inila vi{e da se izbegne tragedija iz 1941. pak. {to je Desimir To{i} s pravom istakao. najpre onog wenog dela koji je poticao iz srbijanske Samostalne radikalne stranke. uradili. U naredne dve decenije Demokratsku stranku je. na drugoj strani. ideju socijalne pravde. tragamo i za drugim dobicima. Ve}ina osniva~a Demokratske stranke. ali ne i kwige o demokratiji i parlamentarizmu. postavqaju}i mu pitawa i tra`e}i odgovore. godine. tvrde}i da se ona ne sme ograni~iti na politi~ku. a {to istoriografija nije do sada dovoqno razumela. pravdalo neprestano zalagawe za demokratiju i srpsko-hrvatski sporazum. podjednako kao i brojni politi~ki kompromisi. [tavi{e.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Istovremeno. ve}ini onih koji kwigu budu ~itali nemalo toga bi}e nejasno bez prethodnih znawa o politi~kom `ivotu me|uratne Jugoslavije. Sam autor je tu bio na tragu mnogih demokrata (samostalaca) ~ije je prihvatawe 294 . smatrala je sebe krajwom gra|anskom levicom. me|utim. dva temeqna dokumenta koja su ve} na po~etku `ivota prve jugoslovenske dr`ave te{ko o{tetila dva najva`nija principa na kojima je ona trebalo da bude gra|ena. Na drugoj strani. mo`emo je posmatrati ponajpre kao vrstu istorijskog izvora. Govore}i i daqe o ovom inspirativnom zakqu~ku Desimira To{i}a. U tom smislu posebno treba ista}i zna~aj zakqu~ka Desimira To{i}a. naveli bismo jo{ jedan izazov koji je dobacio istori~arima – tezu po kojoj je monarhija bila jedan od faktora razbijawa Jugoslavije. Doneli su Vidovdanski ustav i Obznanu. u trenutku kada se proglasilo moralnom `andarmerijom u Kraqevini Srbiji. odnosno socijalnu demokratiju. potkrepquju}i tu tvrdwu potrebnim nam obrazlo`ewima. odnosi se na dva te{ka ogre{ewa koja su demokrati u~inili upravo prema ideji jugoslovenstva i ideji demokratije. koji su vi{e produbqivali i mno`ili probleme no {to su ih otklawali za budu}nost. morao da istakne i sam Desimir To{i}. Ono {to je.

iako su skromnog broja. daju}i mu jednu posebnu qudsku dimenziju. prepoznao plemenitu inspiraciju i nameru Qube Davidovi}a i kwi`evno pero Milana Grola. nisu imale snage da prebrode krizu oko dileme: monarhija ili republika. isku{ewe koje je pretrpela kako u gra|anskom ratu i razli~itosti ideolo{kih opredeqivawa. Za `aqewe je. nije bilo prostora i za neke druge dokumente Demokratske stranke. mo`e videti barem ne{to od ~istote politi~kih ideja demokrata i jednostavne lepote politi~kog izraza kojim su izno{ene. {to je svoje istra`ivawe. Ratne godine Demokratske stranke. a potom i Jugoslavija. U me|uratnoj Jugoslaviji bio je poznat ose}aj politi~ke odgovornosti. godini. neodu`eni su dug i savremenika i istori~ara. Idu}i tragom daqih oboga}ewa postoje}ih istoriografskih saznawa. Na 295 . jer su vrlo dobro bili svesni da Srbija. Za ovaj je dokument jedan savremenik napisao kako je u wemu – budu}i da nije potpisan. naro~ito za jedan elaborat koji je pod naslovom Demokrati o dana{wem stawu u zemqi objavqen u novembru 1939. govore}i o poznatim mu sudbinama i stradawu nekolicine strana~kih prvaka. se}awe i pisawe zaustavio na 1941. koju su demokrati imali jo{ vi{e u retkim trenucima na vlasti nego u opoziciji. jedan Quba Davidovi} ili Milan Grol bili su i vi{e od politi~kog kapitala – svojevrsne nacionalne vrednosti. Ovo zanimawe za qude. sposobnost uo~avawa va`nih li~nih osobina i zna~aja privatnih momenata u politi~kom delovawu tu su do{li do punog izra`aja. po cenu da bude optu`ena za nacionalno izdajstvo. Prema mnogim tvrdwama savremenika i tuma~ewima istori~ara. naravno. Na tragu stru~nih interesovawa istoriografije nalaze se i drugi problemi koje je Desimir To{i} pokrenuo ili uspevao da analizira. tako i u svojoj odbrani jugoslovenske ideje. Istorijskoj nauci dobro }e poslu`iti wegove analize socijalne. Otuda nije ni bilo ~udno {to su i kao napredni intelektualci svog vremena intimno bili republikanci i o{tri kriti~ari svih pogre{aka koje je ~inila ku}a Kara|or|evi}a. nacionalne i politi~ke strukture ~lanova Izvr{nog odbora Demokratske stranke. Ta pri~a o strana~kim vo|ama o~ove~ila je i oplemenila ovo kazivawe o Demokratskoj stranci. primeri za ugled i podse}awe na neka na~elnija vremena. o kojima jo{ uvek nemamo dovoqno podataka. Najspornija teza koja je izneta u kwizi Desimira To{i}a odnosi se na kontinuitet i politi~ku vezu nekada{we i sada{we Demokratske stranke. Na`alost. pokazuje i ono nekoliko stranica koje je ispunio Desimir To{i}.PRIKAZI monarhije nakon Majskog prevrata iz 1903. treba naglasiti va`nost poku{aja Desimira To{i}a da napravi grupni portret najzna~ajnijih prvaka Demokratske stranke. tim pre {to je ova stranka imala redak politi~ki kapital upravo u moralnom kvalitetu i ~vrstini svojih vode}ih qudi. jer se i iz wih. Wegovo lepo pero. godine bilo samo uslovno i po „nu`di”. Koliko je ta istorija bogata i va`na za razumevawe poraza gra|anske politi~ke misli u wenom su~eqavawu sa druga~ijim politi~kim mi{qewem. koje je istovremeno i jedna potrebna i moderna tema savremene istoriografije. Dobro je {to je Desimir To{i} u svojoj kwizi doneo nekoliko programskih dokumenata Demokratske stranke. poslu`ilo je Desimiru To{i}u za jo{ jednu podsticajnu raspravu u ~ijoj je osnovi strah od vlasti koji je ti{tio strana~ko vo|stvo demokrata.

neprolazno. ~ak. jer je u politi~kom smislu veoma moderno i. Sa stanovi{ta istorijske nauke teza je neodr`iva. ako posmatramo pre svega biv{e samostalce u wenim redovima. U trenutku svojih za~etaka. @ivot je zavr{ila 1945. Dr Mira RADOJEVI] 296 . Jo{ uvek ostaje za razmi{qawe zbog ~ega nije imala mnogo konkretnog uspeha. Napokon. predstavqala veliku politi~ku i nacionalnu vrednost. toj je tezi insistirao ne toliko sam autor – pomiwu}i „tanak konac” koji ih spaja i priznaju}i politi~ku potrebu toga. Po{tovawe tih na~ela i borba za wihov `ivot jedini je politi~ki kontinuitet o kome se mo`e govoriti. Demokratska stranka je u svom vremenu. pa i u srpskoj istoriji. koliko pisac predgovora za koga je to nesporna ~iwenica. okupila je zna~ajan deo intelektualne i politi~ke elite. ostavqaju}i bogato idejno nasle|e koje treba prou~avati i delom usvajati.TOKOVI ISTORIJE 3/2006.

farmacije i narodne medicine u Srbiji. 24–25. u organizaciji Istorijskog arhiva „Timo~ka krajina” iz Zaje~ara. i 25.NAU^NI @IVOT Reviews NAU^NA TRIBINA INSTITUTA Lectures at the Institute Dr Norbert Spannenberger (Geisteswisenshaftlishes Zentrum–Leipzig). U Zaje~aru je 24. koji je realizaciju skupa svrstao u okvire svojih potprojekata izu~avanja zdravstva i zdravstvene kulture i podsticanja nau~nih istra`ivanja u lokalnim sredinama. godine INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. KONFERENCIJAMA. Zavoda za za{titu zdravlja iz Sombora i po jedan u~esnik iz Makedonije i Crne Gore. istorijskih arhiva Zaje~ara i ^a~ka. Skup je otvorio dr Mom~ilo Pavlovi} izlaganjem o istoriji medicine. Istorijskog instituta. maj 2006. workshops and symposia Mr Dragomir Bond`i} Institut za savremenu istoriju XV nau~ni skup „Istorija medicine. odr`ano 25 referata (od 36 prijavljenih). Instituta za noviju istoriju Srbije. Zavoda za javno zdravlje „Timok” iz Zaje~ara i Instituta za savremenu istoriju iz Beograda. farmacije. Zavoda za javno zdravlje iz Zaje~ara. narodne medicine”. narodne medicine”. farmacije. SIMPOZIJUMIMA Informations on conferences. Farmaceutskog fakulteta iz Beograda. maja 2006. Zaje~ar. Etnografskog instituta. Izlaganja su bila tematski razli~ita. tokom dvodnevnog rada. raspore|enih u ~etiri panela posle kojih je vo|ena diskusija. U~estvovali su saradnici Instituta za savremenu istoriju. Antemurale Christianitatis (Slu~aj Ma|arske) Predavanje odr`ano u Institutu za noviju istoriju Srbije 10. i 20. oktobra 2006. 297 . Potom je. odr`an XV nau~ni skup „Istorija medicine. a uglavnom su se kretala u hronolo{kim okvirima 19. Srpskog lekarskog dru{tva.

bolnice na podru~ju Krajine posle Drugog svetskog rata – Petar Paunovi}. od lokalnih problema i prilika. farmaceuta – i rezultirao je {irokom lepezom obra|enih tema i pokrenutih pitanja. veku – dr Miodrag Todorovi}. Istorija farmacije je bila predstavljena pregledom razvoja homeopatije sa osvrtom na njenu primenu u Srbiji i Crnoj Gori (mr Brezana Peri}) i izlaganjem o stosedamdesetogodi{njici prve dr`avne apoteke u Srbiji (dr Du{anka Paroj~i}). Od 23. veka. o zdravstveno-higijenskim prilikama u Jugoslaviji 1945–1955 (mr Ivana Dobrivojevi}). rad antimalari~ne stanice u Negotinu – Bo`idar Blagojevi}). etnologa. juna – 16. o francuskoj medicinskoj pomo}i Kraljevini SHS (dr Stanislav Sretenovi}). o doajenima srpske medicine i njihovom uticaju na razvoj medicinske nauke i zdravstva u Srbiji (dr Jelena Jovanovi} Simi}). bilo je re~i i o savremenim problemima kao {to su raslojavanje i socijalne bolesti (Goran ^uki}) i aktivnosti Epidemiolo{ke slu`be Zavoda za za{titu zdravlja Sombor na prevenciji avijarne influence (dr Spomenka Joki}). jula 2006. i o arhivskoj gra|i nemedicinskog porekla kao izvoru za istra`ivanje higijenskih prilika (Jovan Pejin). 23. o medicinskoj i socijalnoj misli Milovana Milovanovi}a (dr Branko Nadoveza). jula 2006. Rad ustanova i pojedinaca i zdravstvene prilike u Srbiji i Jugoslaviji sagledani su u razli~itim periodima i sa razli~itih aspekata: bilo je re~i o bolesti kao prepreci za sklapanje braka i uzroku razvoda u Kne`evini Srbiji (mr Aleksandra Vuleti}). doprineo saradnji i dopunjavanju rezultata razli~itih struka – istori~ara. Referati }e uskoro biti objavljeni u zborniku radova. o zdravstvenim prilikama na saveznim omladinskim radnim akcijama 1946–1963 (mr Slobodan Selini}). o tuberkulozi u Beogradu izme|u dva svetska rata (dr Ranka Ga{i}). o odnosu komunisti~ke vlasti prema nastavnicima Medicinskog fakulteta u Beogradu 1945–1955 (mr Dragomir Bond`i}). o radu ustanova za brigu o majkama i deci na primeru jaslica u FNRJ (Sanja Petrovi} Todosijevi}). a etnografski pristup je primenjen u referatima o narodnoj medicini na primeru etnografske gra|e iz Srbije i Crne Gore (dr Ivica Todorovi}) i o tuma~enju bolesti i smrti u snovima (Suzana Anti}). Moskva. u Izlo`benoj sali federalnih arhiva Rusije u Moskvi je bila prire|ena izuzetno bogata i reprezentativna izlo`ba „Tito–Staljin”. farmacije i narodne medicine. u organi- 298 . o zdravstvenim prilikama u okupiranoj Srbiji 1915–1918 (dr Bo`ica Mladenovi}). lekara. Mr Aleksej Timofejev Institut za noviju istoriju Srbije Muzejsko-arhivska izlo`ba „Staljin–Tito”. do op{te dr`avne zdravstvene politike i zdravstvenog stanja naroda.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. Na kraju. evolucija stanovni{tva Krajine u 20. Iz letimi~no navedenih tema mogu se naslutiti i dometi skupa koji je predstavljao poku{aj sveobuhvatnog pristupa u izu~avanju pro{losti medicine. juna do 16. U nekoliko referata je bilo re~i o lokalnim pitanjima kao {to su zdravstvene prilike Timo~ke krajine (zdravstvo u Timo~koj krajini u ogledalu statistike 1895–1901 – Ljubodrag Popovi}. `ivotopisi istaknutih lekara iz ~a~anskog kraja (Jaroslav Ku`elj – Ivana ]irjakovi} i Franjo Hercog – Sne`ana [aponji} A{anin) i zarazne bolesti u {tipskom regionu 1912–1918 (Jelena Josimovska). o zdravstvenim institucijama ruskih izbeglica u Jugoslaviji 1920–1941 (dr Toma Milenkovi}).

o li~nim susretima Staljina i Tita. direktora Balkanolo{kog instituta. Muzejom istorije Jugoslavije – Arhivom J. Formiran je Komitet francusko-srpskih istori~ara (Le Comité d'historiens franco-serbes). KONFERENCIJAMA. Zalaganjem profesora dr Du{ana Batakovi}a. Dr Mile Bjelajac Institut za noviju istoriju Srbije Me|unarodna konferencija „Relations franco-yougoslaves dans entre-deux guerres” Pariz. profesora i direktora doktorskih studija na Sorboni. Dr`avnog arhiva Ruske Federacije. Arhiv Srbije i Crne Gore je potvrdio najavljena nau~na de{avanja u saradnji sa vi{e eminentnih nau~nih ustanova iz Srbije i Rusije. skup je imao i karakter uspostavljanja redovne nau~ne saradnje dve istoriografije. sa poku{ajem odgovora na pitanje o stvarnim razlozima ovog sudbonosnog konflikta koji je ome|io po~etak procesa. Ministarstvom spoljnih poslova Ruske Federacije. SIMPOZIJUMIMA zaciji Generalne arhivske agencije Rusije. Ministarstvom za kulturu i javno informisanje Ruske Federacije. slikama i privatnim stvarima iz arhiva i muzeja Rusije i Srbije. Izlo`ba je dobila ekskluzivni karakter zahvaljuju}i unikatnim dokumentima. Time se srpska istoriografija u francuskoj metropoli sa zaka{njenjem izjedna~ila sa praksom kojom su obuhva}ene ostale nacionalne istoriografije iz regiona. i dr @an Pol Bleda (Jean Paul Bled). Tokom otvaranja izlo`be u Moskvi bilo je najavljeno i odr`avanje izlo`be „Staljin–Tito” i istoimenog nau~nog skupa koji bi trebalo da se odr`e u Beogradu krajem oktobra 2006. Federalnom agencijom za kulturu i kinematografiju. odr`an je prvi u nizu nau~nih skupova istori~ara iz Francuske i Srbije posle dugo vremena odsustva bilateralne saradnje. Ruskim dr`avnim arhivom dokumentarnih filmova i fotografija. uzajamnim napadima. Tita za vreme njegovih dolazaka u SSSR. U okviru izlo`be su prikazani i delovi dokumentarnih filmova SSSR-a i Jugoslavije vezanih za ovu tematiku. 20–21. Tito. godine. Staljina. Ruskom dr`avnom arhivom dru{tveno-politi~ke istorije i Ruskom dr`avnom arhivom tonskih zapisa. ~iji rezultati }e biti objavljeni u Revue danoubienne. kao i „normalizaciji” odnosa izme|u Jugoslavije i Sovjetskog Saveza nakon smrti J. 299 . kao i njihovih izaslanika nakon 1944. oktobar 2006. Prema izjavi prire|iva~a „izlo`beni prostor je bio posve}en razvoju odnosa na relaciji Staljin–Tito u kontekstu svetskih doga|aja od tridesetih do pedesetih godina pro{log veka.INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA. Arhivom spoljne politike Ruske Federacije. B. Posebna pa`nja je bila posve}ena izbijanju sukoba 1948. Ruskom dr`avnom arhivom novije istorije. Dr`avnim istorijskim muzejom Rusije. Dakle pored u`e stru~nog. materijali vezani za doga|aje Drugog svetskog rata i zajedni~ke borbe protiv nacista i fa{ista. Arhiva Srbije i Crne Gore. a koji se zavr{io ne samo slomom socijalizma nego i nestankom dve vi{enacionalne dr`ave. To su autobiografska dokumenta o li~nom i partijskom `ivotu J. B. a u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije. bazirane na marksisti~koj ideologiji”.

odjeci starih politi~kih mi{ljenja. saglasnosti i kontroverzi u srpskoj i francuskoj istoriografiji o karakteru savezni~kih odnosa izme|u dva rata (dr Mile Bjelajac). Diskutovalo se u samoj sali ali i tokom zajedni~kih dru`enja. organizatori su pozvali iz svake sredine jedan broj nau~nika upravo poznatih po obradi tema me|uratnog perioda i koji su. mestu odr`avanja konferencije. o prosrpskim grupama za pritisak unutar francuskih institucija (dr Stanislav Sretenovi}). No. generalnog sekretara francuskog ministarstva spoljnih poslova u svoje vreme (Renauld Melts). Sa srpske strane ponu|eni su referati na teme politike i ekonomije izme|u dva rata (prof. delatnosti Alexis-a Leger-a. Pokreta~i ideje za prvi skup dve istoriografije po{li su od konstatacije da bi na temama koje su poslednjih decenija bile naj~e{}e i najdublje izlo`ene kontroverzama trebalo otpo~eti dijalog uz predstavljanje novih i temeljnih istra`ivanja. o francusko-srpskim odnosima kroz putopise Francuza izme|u dva rata (prof. Zna~aj skupa je potcrtan prisustvom i pozdravnom re~i ambasadora Srbije u Parizu prof. Francuske kolege su referisale na teme Male antante (@an Pol Bled). odjecima jugoslovenskih nacionalizama u izve{tajima francuskog konzula iz Sarajeva (Philippe Gelez). Tokom dva dana istori~ari su otvorili niz pitanja na kojima bi trebalo raditi i dalje. percepcije Jugoslavije kod francuske diplomatije (dr Gordana Krivokapi}-Jovi}). predstavnike diplomatije i politike priredili dekan Sorbone i srpski ambasador. dr Du{an Batakovi}). i francusko-jugoslovenskog ugovora o prijateljstvu iz 1927.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. kao zajedni~ku karakteristiku. 300 . Jean Nouzille (Strasbourg) da izlo`i svoj referat na temu posledica Trijanonskog mirovnog ugovora iz 1920. dr Vojislav Pavlovi}). Indukovane su kontroverze. obnovljeni stari. dr Predraga Simi}a. nau~nog savetnika Fondacije Simone et Cino del Duca u ~ijem legatu se nalazi Institut Francuske. po`eljno – zajedno. Uspostavljeni su novi kontakti. Slede}i ideju. delatnosti Svetozara Pribi}evi}a (Edi Milos). Zbog bolesti bio je spre~en prof. godine na ukupne odnose dve zemlje i region. jugoslovenske ratne mornarice i njenog vrha (Patrick Boureille). jugoslovensko-francuskoj vojnoj saradnji (Alexis Troud). imali iskustvo rada u arhivskim ustanovama obe zemlje. ovaj rad }e biti objavljen u tematskoj svesci Revue danoubienne. kao i sve~anim prijemima koje su za sve u~esnike skupa. zatim @aka Bara (Jacques Barrat).

321. – Izvinjavamo se i mr Bojanu Simi}u jer je njegova informacija o me|unarodnoj nau~noj konferenciji u Groningenu. gre{kom pripisana drugom autoru. 301 . – Izvinjavamo se dr Andreju [emjakinu zbog nenavo|enja titule u sadr`aju ~asopisa. na str.ISPRAVKE U broju 1–2/2006. potkralo se nekoliko gre{aka: – ^itaocima se izvinjavamo zbog praznih stranica koje su se pojavile tokom {tampe u ve}em delu tira`a.

.

napi{ite nam svoje ideje i predloge u vezi sa sadr`ajem i ure|ivanjem sajta i po{aljite na e-mail: inisªptt. prikazi.yu 303 . gra|a) moraju biti kucani na kompjuteru u MS Word-u ili u nekom od programa kompatibilnih s MS Word-om i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata.yu Sadr`aj sajta Instituta za noviju istoriju Srbije redovno se a`urira i popunjava uz pomo} na{ih saradnika. Prva strana treba da sadr`i pored naslova rada i apstrakta i ime autora i instituciju u kojoj radi. odnosno sedam za prikaze. Svi tekstovi moraju biti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i. veli~ina slova 12. Osim toga objavljujemo redovna detaljna obave{tenja i saop{tenja o nau~nom `ivotu Instituta i o nau~nim doga|ajima u kojima su u~estvovali na{i saradnici pra}ena fotografijama. prored 1.co. uz jednostruki prored. Uputstvo za predaju rukopisa: ^asopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime na engleskom jeziku. Tekstove prilo`iti u {tampanoj verziji i na disketi. Obavezno je kori{}enje fonta Times New Roman. U fusnotama. Do|ite na na{ sajt. rezime i spisak literature).inisbgd. Priloge slati na adresu: Institut za noviju istoriju Srbije Trg Nikole Pa{i}a 11 11 000 Beograd ili elektronskom po{tom na: INISªptt. Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote. Svi prilozi (~lanci. bibliografije i fotografije svih saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije. rezimeima i apstraktu veli~ina slova 10. tabele. Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku i u tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku.DOBRODO[LI NA NA[ SAJT www.yu. Na sajtu mo`ete da prona|ete biografske podatke. Na sajtu mo`ete pogledati sadr`aj ~asopisa Tokovi istorije i besplatne pune verzije ~lanaka.5.

u.TOKOVI ISTORIJE 3/2006. 23–60. Zagreb. str. Citiranje World Wide Web: Carrie Mc Laughlin. str. 1997. Citiranje ~lanaka u ~asopisima: Ljubodrag Dimi}. (dalje AS). 1–2. „Josip Broz. Citiranje arhivskih fondova: Arhiv Srbije. Tokovi istorije. (ur.: italic Citiranje knjige: Ljubodrag Dimi}. d. Enciklopedija Jugoslavije. Srbija u modernizacijskim procesima 19. Beograd. Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. Section 18. str. „Porodica i njen vaspitni zna~aj”. str. 1–4/1998. 1998. Jovanovi}. g. i 20. 36–41. www. Latinka Perovi}). Citiranje iz enciklopedija: „Srbi”. Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a. Arhiv Srbije i Crne Gore.arizona. 130-783-1259 (dalje ASCG. Isto. „@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918–1945)”. SIV). 7. veka. str. Beograd. 1940. I/235.edu 304 . Beograd. 2. I–III. 9. Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje 1955–1956”. Uputstva za pisanje napomena i bibliografija: Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova) Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicima Naslov knjige: italic (kurziv) Naziv ~asopisa: italic Isto: italic n. Beograd. Hri{}anska misao. Citiranje novina: J. 2003. Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima: Dr \or|e Stankovi}. 44. Savezno izvr{no ve}e. str. 25. 529. Nau~ni skup. VI. Polo`aj `ene kao merilo modernizacije. 1968. 1998. „The Handmaid's Tale in the context of the USSR”.