CEMENT

To je prakasta meavina kalcijuma, silikata, boksita i dr. materijala. Odnos sastojaka varira u zavisnosti od tipa cementa. Rudnko iskopavanje krenjaka, koji je neophodan u produkciji cementa, naruava ivotnu sredinu. Nekih 5% silikata ini silicium-diokid koji je tetan za plua kada se udie i izaziva silikozu. Zahvaljujui sadraju krenjaka, ovaj prakasti materijal izaziva probleme sa grlom, ocima a vlazan cement stvara bolne rane na koi. Drugi dodaci tokom proizvodnje cementa u hladnim predelima kao to su anti-friz agensi, agensi za ubrzavanje procesa i plastifikatori mogu izazvati iritaciju koe. Gipsari su naroito izloeni ovim efektima. Prema nekim studijama, smrtnost radnika u cementarama od kancera stomaka je 75% via nego kod uobiajene populacije. Moramo uzeti u obzir ove injenice, trudei se da koristimo to manje koliine ovog materijala i na najekonominiji nain.

BETON
Veina injenica koja vai za cement vai i za beton, obzirom da je cement sastavni deo betona. Naravno, u nekim sluajevima za sada ne moemo izbei njegovu upotrebu, ali moramo pokuavati da gradimo sa to manjom upotrebom betona, i jedino za veoma dugotrajne objekte jer ruenje takvih gradjevina izaziva tetu ivotnoj sredini a betonske ruevine se ne mogu reciklirati ili ponovo upotrebiti. Postoje pokuaji da se betonske ruevine ponovo upotrebe nakon odstranjivanja armature u konstruisanju puteva, ili u fundiranju kao agregatni materijal. Upotreba armiranog betona u rezidencijalnim gradjevinama zahteva preispitivanje, naroito zahvaljujui njegovoj neprijatnoj reakciji kada je u pitanju vlaga. A kada su u pitanju prefabrikovani betonski elementi, smanjene su mogucnosti u uredjenju prizemnog nivoa.

AGREGATI
Ovoj kategoriji pripadaju pesak, ljunak, tucani kamen ili opeka itd. Tipian metod dobijanja ovih materijala je miniranje ili kamenolom, to moe imati nepovoljne efekte na neposrednu okolinu. U nekim sluajevima moemo koristiti ove materijale u manjoj meri. Stare zgrade treba sauvati gde god je to mogue a nove graditi samo kad je to zaista neophodno. Ako smo odluili da podignemo novu zgradu, treba da se opredelimo za elinu ili drvenu konstrukciju umesto betonske. Na taj nain stvaramo mogunost da se ugradjeni materijali mogu ponovo iskoristiti u sluaju ruenja. Na nau alost, dananje zakonske regulative ne podravaju ovakav nain razmiljanja. Agregate kao to su pesak i ljunak mogue je zameniti na primer nuz-produktima iz kamenoloma. Tako se otpad pretvara u sirovinu. ljunak je osnovni sastojak betona, pesak i glina su sirovine za opeku. ljunare naruavaju izgled

krajolika a pesak je bolje iskoristiti za proizvodnju stakla. Naputene ljunare i peare teoretski je mogue ponovo aktivirati, ali ekoloki sistem uniten miniranjem ne moe se vratiti u preanje stanje, a podzemne vode i izvori trajno su izgubljeni. Sekundarni agregati su otpaci drugih procesa. Ostaci sruenih zgrada u mnogim sluajevima bi se mogli koristiti za temelje ili za izgradnju betonskih konstrukcija koje ne zahtevaju veliku nosivost.

izvor / Green design , grupa madjarskih autora