Arben Idrizi Z VE R I VOLE OTA DŽBINU

Arben Idrizi

ZVERI VOLE OTADŽBINU
- I z a br a ne P e s me Preveo Škeljzen Malići

KPZ Beton

..................48 rock psalm sreće ........................24 haiku whisky 2....................50 ne vraćaj se...............Sadržaj Miloš Živanović: ARBEN PEVA POSLE RATA .......................................................31 pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo.............................................21 kosovski haiku............................................26 Iz zbirke KNJIGA BIĆA Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU...............................23 beat haiku 3..................................15 Iz zbirke NAPAĆENI dok.....................................................................................................................................................................................................................................................44 došlo je ono vreme...................................22 beat haiku 1............11 među likvidiranima bio je i umobolnik........9 Arben Idrizi: ZVERI VOLE OTADŽBINU...............................................................................................................................................13 među ubijenima bila je i usamljena baka.......29 čedo rata............35 predsednikov govor..............................................................................54 ............25 ideja slobode i boga............................................................................................................34 navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom..............................................52 zveri vole otadžbinu .....................................................................................................................................................................................................................

................................................................................................86 zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti......69 dođe čas............................................................................................................................................................................................................................................57 mnogi se boje od svih istina.........55 debeli pas mira...............................................................................................59 pivo je mlako............ NI ZBOG ČEGA...četrdesetosam.............................................................................................87 danas (trostih tuge)........................................................................ dete koje se raduje............... i danas..................65 uvek isto......................................................................................63 ljubav umiva dušu......................68 u svakoj ljubavi.........................................................80 deset pesama o ljubavi............................................................60 s one strane zida...............................................................................66 anđeo.......................................................................................................................62 Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA........56 izgradi svoj mali i tihi svet.....................93 * * * još uvek sam........................76 jedan preživeli haiku ............88 poseta majci...................................................89 Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU..........................................................................................................................................................................................................................79 mamuran.....................................61 cantos za lao tzua..........................96 .....67 svi prozori gledaju u smrt.................................91 * * * uvek me je golicala ideja.....................................95 * * * u ovoj kući svetla se ne pale više..............................71 ljubav mi neće naći skrovište pod nebom..............................70 nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti.............................. čini mi se da vidim samo belo.................................94 * * * mislim da su i ideje i postupci relativni......................81 uvek ista priča.................73 voleo bih da sam s tobom...............................................................................................74 vlažnost tvog osmeha oplemenjivala bi vazduh.........................................................................................................................75 naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost........................................72 neke devojke zovu se kao cveće.................

...........................................................106 * * * priroda bića je materijana ideja koja se topi..........................................100 * * * ništa ne oponaša glas patnje.122 * * * čak i san da tebe ne sanjam..141 ....................125 * * * kao mališan pomagao sam baki da prostre .........................................................................................101 * * * naša egzistencija je čisti model.....................................121 * * * neotkrivena na platnu večnosti je lažna smrt................................................................................................133 o nužnom nepodnošljivom znanju........................................126 Anđeoska tuga u tvojim očima.....................................................................................................................................................97 * * * ima onih koji kažu….................109 * * * nada je poslednji sveštenik sreće........131 o bivstvu nebivstva...............................116 * * * ništa me ne čudi.............113 * * * samrtnički ležim na promrzlom lišću..............................................................................123 * * * kada duva vetar ljubavi.........* * * uzimam ponovo Eugenia Montalea.......112 Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM...105 * * * u njenim očima video sam ideogram......................................................119 * * * na neki način stara knjiga je sama po sebi draga........118 * * * dosada je vazdušasti cvet...107 * * * lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni........................................................117 * * * besnilo materije ili ideje?............................................................................................................102 * * * samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi................................................120 * * * moje postojanje nije ništa drugo do slika................110 * * * svaki od nas je cvet pokraj puta...103 * * * ne želim da me igde pozivaju......... ni za šta..........................................................................108 * * * mržnja...............................124 * * * kada sam te iznenada sreo................................99 * * * sve što se desilo istinito je kao svetlost...................111 * * * tuga me tera da budem miran..............................................................115 * * * snovi su puritanska osećajnost................................................98 * * * prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla...........104 * * * oh veoma često ono što zovemo ljubav.........................................................................127 Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA...........................................

......................................................152 * * * Spazam ideja vegetira..............153 * * * ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja.......................................151 Ponovo si tu ..154 * * * Anđela ti otme onaj koji ga ne zaslužuje............155 .Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA.149 Priznajemo mir kao nužno zlo.......................................................................................................................................................

.

Ona živi svoj život. Taj raskorak učinio je pesme još strašnijim. i rekao nešto što bih ja ponovio za Arbena Idrizija: čini mi se kao da si pisao i u moje ime. preživelim ali natovarenim tako teškim bremenom da nikada neće moći da zaborave ono što moraju da zaborave kako bi zaista i nastavili da žive i pustili vreme da teče dalje. Zato ne mogu da izričem vrednosni sud – jednostavno. živ. Zato što sam poeziju upoznao pre čoveka. uprkos naporima mojih sunarodnika. ironično. Polip festival. Siniša Tucić. Odmah da se razumemo: poezija Arbena Idrizija mi je toliko bliska da bih je u najvećem delu mogao potpisati (uz jednu značajnu ogradu. I to čine u celom dijapazonu. počne da ječi i ispušta gromove. a on čini mi se na albanskom i italijanskom – sećanje je blurovano. Odgovorio sam Siniši da i nemam neki naročiti osećaj autorstva. svojine nad pesmom. Verovatno najintenzivnije među onim poluživim.ARBEN PEVA POSLE RATA iz specijalnog broja „Betona” na albanskom jeziku. Priština. ja sam govorio na engleskom i srpskom. njegovim i mojim sunarodnicima. od intimnih introspektivnih agonija (žalim za ženom koja se spasila tako što me je napustila) do ratnih zapisa na ivici podnošljive umetnosti (policijski rafal u grudi umobolnog čoveka iz kolone albanskih izbeglica) i razornog demaskirajućeg udara na „svoj“ nacionalizam (zveri vole otadžinu). mene nije progonila srpska „policija“. negde ispod pepela zgarišta. srećom. 2012. Kako bi Jack White otpevao. Truth doesn’t make a noise. Arben je. ne-mrtvim. taj se posao samo tako i može raditi. bar ne na taj način i tako drastično). kao što Arbenove pesme nemirno odjekuju u svesti čitaoca. zahvaljujući vrednim prevodiocima. ali mislim da smo se ipak razumeli. među ljudima i njihovim napisanim i nenapisanim pesmama. povodom jedne moje pesme. A njegove pesme žive među živim i mrtvim ljudima. Možda je to zato što su nas učili da je „autor mrtav“. Ali muzičar onda nagazi gitarski procesor i njegova gitara. Čovek koji je stajao iza tako strašne poezije je tih. jezivo tih. Upoznali smo se u Lajpcigu. 9 . Pisao mi je nedavno prijatelj i sjajan pesnik.

Pogodno nastrojeni čitalac svakako neće ostati zapitan. *** . to je nužno zlo – za sve umešane strane.ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši. Miloš Živanović 10 . setio sam se kako je Bekim Fehmiu pre desetak godina recitovao pesmu „Čovek peva posle rata“.. Čitajući ovu poeziju. o dunjama na ormanu – što Breht reče: o svemu onome što čoveka čini čovečnim. Ovaj pesnik problem locira precizno: to je zgarište. pesnika koji je iz prve ruke saznao da prvo značenje rata jeste vanredno stanje koje suspenduje pravo i nečija privatna i otvoreno koristoljubiva moralna načela uzdiže do nivoa zakona. Arben Idrizi nema nikakav problem da jasno napiše kako je srpski policajac pucao u izbeglice. kako opisati svet zgarišta. ostatak i rezultat rata.. o čemu dovraga priča ovaj pesnik. podjednako zgarište kuće i zgarište ljudskog života (Kosovski haiku: Iz zgarišta kuće diže se oštri dim. A mir. kako na zgarištu pevati o ljubavi. Kako opstati na zgarištu. Može li jasnije od ovoga? Nisam kritičar i pogled mi ne seže u večnost ne bi li procenio neprolaznu lepotu nekih stihova. Takođe nema nikakav problem da pobednike okarakteriše kao halapljive životinje. o suncu. ali ne iz dimnjaka). stilski ostvareno ali bez suvišnog metaforisanja. Sa tim neopisivim teretom nose se stihovi Arbena Idrizija. koje od nove otadžbine očekuju bogatstvo i moć. ali što bi naši stari rekli: It doesn’t get much better than this.Mislim da je snaga ove poezije u njenoj tvrdoj referencijalnosti.

Arben Idrizi ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

među likvidiranima bio je i umobolnik među likvidiranima bio je i umobolnik hiljade albanskih civila srpska milicija je saterala na jednu livadu gde su brundali motori vojnih kamiona i autobusa a pod miškom je imao pevca i dete je nečije tuđe držao drugom rukom i vukao je kolica gumenih točkova konopcem vezanim oko struka i na njima je teglio zgrčenu neku slepu staricu a sunce je majsko bilo jako upeklo spremni da ih natovare i proteraju preko granice preostale su terali da idu peške a bilo je nesrećnika koje je čekala gora sudbina oficir je onda prišao umobolnom i uperio oružje u njega a ovaj je zakukao “zar ne vidiš da sam lud. nemoj da me ubiješ” rafal mu je prosto prepolovio telo a onda je jedan od milicionera izrešetao dete i slepu bakicu “želimo vam ugodno putovanje” rekoše ekzekutori masi “jeste li nas razumeli?!” Zveri vole otadžbinu 13 .

reče organ onda su on i saborci pucali u petla za opkladu stavljajući kao ulog gomile opljačkanih stvari ali niko nije dobio a petao je kukurikao da se čulo do neba sve dok se neko nije dosetio da opali granatu iz tenka petlovo perje letelo je visoko visoko – ko zna kuda je sve odletelo 14 Arben Idrizi . na čijem je dnu bila rupa samo je petlova glava virila “hoćemo malo zabave.a oni su svi bili deca žene i starci iznemogli od gladi izbezumljeni od straha samo je jedan petao skakutao skakutao je i kljucao čaure od metaka skakutao je i bio ushićen idejom da je besmrtan zatim kada je masakr okončan jedan je milicioner uhvatio petla stavio ga pod kofu. razumeš?”.

niti čast. niti kolevku svetu. Ionako je niko nikada nizašta nije pitao. koje su našli odbačene ili ih kupili posle rata. Zveri vole otadžbinu 15 .među ubijenima bila je i usamljena starica Bila je sredina juna 1999. špartale su gradom u lovu na preostale Srbe i njihovu imovinu. ti krstići su pokazivali gde treba da ih traže. Ne da brani svoj prag. Nikada ni od koga nije ništa tražila. Ostala je prosto u svojoj kući. vreme kada su se krajnosti dodirnule. Odlazili su u panici. Osveta je izgovor onih koji su dvolični i po prirodi zli. srpske su kuće obeležene krstićima. Neke su stvari bile jako čudne. Mnogi u strahu da će ih stići osveta i pravda. Vojnici Nato pakta patrolirali su ulicama. Jedna stara Srpkinja ostala je u svome stanu. Sada kada se sve završilo znamo: oni koji su i sami stradali ne žude za osvetom. policija i civili dali su se u bežaniju. Kosovo je oslobođeno. godine. da se zapanjiš: kada je srpski režim progonio Albance. Srpska vojska. Sunce je bilo upeklo. da se zaobiđu. a kada je na Albance došao red da progone Srbe. grupe Albanaca u uniformama. nije imala kuda da pobegne.

našli su je kako drema u fotelji. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance.Tako su došli do vrata jadne starice i razbili ih. Pitali su je za sinove. Kada ih je videla. Ona je možda tog časa pomislila da su svi krivi za stanje drugih. Samo se nisu složili kako da je sklone Surova je to povest. Čujte. Pitali su je i za roditelje koje nikada nije upoznala. i još više nevinih žrtava. sa mnogo zveri i ništarija. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance. koju nije imala. Rekli su joj da su krivi zato što su je rodili kao Srpkinju. Pitali su je za muža. Na kraju. kojega nikada nije imala. A rekli su i da su putevi božji i dokazi krivice nemerljivi! Ona je možda tog časa pomislila da niko nije kriv za svoje stanje. Pitali su je za rodbinu. nitij je u sudbinu verovala. U pravu si. znala je da joj je došao čas. rekla je starica. zadovoljni što su tako lako pazarili njenu smrt. koje nikada nije imala. rekoše oni. onome koji je bio na redu da dobije stan zlikovačka je došapnula mašta: 16 Arben Idrizi . nemam ništa što bih vam mogla pokloniti sem života i stana. Nije se ni prekrstila. Rekli su joj da je ubijao i masakrirao Albance. ali ni to ne mogu učiniti pošto ih uzimate silom.

brojali do tri i bacili je dole. Kada je tresnula o tretoar. zamuckujući. Nikakav anđeo nije bio s njom. reče. I umrla je sama bez igde ikoga. Dok je letela starica nije videla ništa. Zveri vole otadžbinu 17 . Taj metod još nisu bili primenili. Nije odmotala brzinom munje film života u toj poslednjoj minuti. Bili su na petnaestom spratu. Otvorili su prozor. uhvatili su je za ruke i noge. Sunce je bilo upeklo. širom je otvorila oči i ispustila dušu. Skoro celi život provela je sama. Nije mislila o padanju.neka leti kroz prozor.

Iz zbirke

NAPAĆENI

dok Dok poznavaoci umetnosti pa i takozvani intelektualci i političari koji su kao bajagi ljubitelji umetnosti i studenti i parajlije koji vole da se pretvaraju da troše i prosjaci koji hukču i trljaju ruke i policajci koji čuvaju red i vlastodršce i pičke koje se potajno i naočigled smejulje jebozovno i ostali zgubidani koje usrećuju slučajni uspesi dolaze na otvaranje neke izložbe ili nekakvo književno veče ili neki seminar ili neki koncert ili promociju stvaralaštva ili bilo koju pizdariju ove vrste ja gmižem ulicama u potrazi za nekim zalogajem ili trtljam sa pajtašima o našoj bedi o siledžijama i ubicama ili lipsavam na krevetu kao omatoreli pas ili žalim za ljubavlju žene koja je spasla sebe kada me je napustila ili sednem da nešto pročitam ili napišem i odmah userem stvar ili odem u klozet i ne mogu da verujem da me ni govno neće ili se zajebavam sa mojim budalaštinama ili gajim nadu da će mi se pre samoubistva dogoditi čudo prirodne smrti ili plešem sa mojom senkom mojim ludilom mojom trapavošću ili postajem pokvaren zadužujem se do grla vređam sve oko sebe ili ili ili naprosto preživljavam u ovoj golemoj drkaonici Zveri vole otadžbinu 21 .

22 Arben Idrizi .kosovski haiku Iz zgarišta kuće diže se oštri dim samo ne iz dimnjaka.

beat haiku 1 Jebite se! Sve je ovo društveni nužnik. Vladini pacovi oglodali su nam jaja i mozak! Zveri vole otadžbinu 23 .

beat haiku 3 Nema struje u Tvom seksualnom dinamu. Nobel za mir izaziva krvoproliće! 24 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 25 .haiku whisky 2 Zašto ne nazdraviti Erosu? Relativni život izvire Iz apsolutne smrti.

ideja slobode i boga Nekada kada smo bili posvećenici slobode ona je postala moguća da bi bio stvoren Bog Još uvek možemo da ubijamo jedni druge zbog ovih ideja Svaka pobeda znači novi poraz u svetu koji je jedan Mnogi trpe zbog poraza a neki im se ipak raduju A ako je ubica stvorio takvu ideju slobode i boga šta ostaje žrtvi 26 Arben Idrizi .

Iz zbirke KNJIGA BIĆA .

.

Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

pusta obećanja sada traže da im ne uzmemo za zlo što su zgrabili ključne položaje uredili vlast prema svojoj volji i odmah objavili liste nepodobnih a ja sam rođo želeo samo da preživim prve godine na buvljaku sam kupio jeftine cipele ali su mi radost kvarili poderani laktovi na jakni nakon dve godine kupio sam jaknu ali su mi pantalone bile u ritama kao u prosjaka rintao sam u kompanijama koje su mi vadile dušu uglavnom bez ugovora ili su bili samo na mesec dana a radno vreme duplo Zveri vole otadžbinu 31 .a ti brate.čedo rata ja sam čedo rata zapamtite niko me ne vidi očima mira niko mi ne pruža ruku ljudskosti ovo je vreme kada te prevare kada ti kažu: sada podvij rep ja sam čedo rata osećam se kao da mi korozija gvozdenih očiju ubija ljubav i san ili kao da me ljudske šake od lažnog zlata dave otimaju mogućnost da preživim baš takav je to osećaj ------------. kako se ti osećaš govorili su nam da ne ratuju da bi došli na vlast jednoga dana moji najbolji drugovi ginuli su u to ime govorili su da je ono što žele i čemu teže borba protiv zla ali.

da bi onda neke od firmi kao bankrotirale ili prosto nestale neke su hvatale maglu na glavna vrata ali su uglavnom bežali kroz zadnje izlaze da nam ne bi platili ono što smo zaradili mladost sam svoju protraćio u takvim poniženjima onda su došla vremena gladi i otkaza sva vrata na koja sam pokucao zalupili su mi u lice konkursi i oglasi za posao nisu predviđeni za tipa kakav sam ja tako da sada kopam po kantama za đubre imam basnoslovne neprijavljene posede porez na glad plaćam povraćanjem obuzeli su me očaj i bes dušo nemoj mi samo reći da mi je vrag ušao u utrobu ti koja u meni tražiš toplo ljudsko sklonište a ja se ne usuđujem da ti kažem da nisam taj da sam se promenio da se nešto slomilo u meni. otišlo je u nepovrat i ono što tebi treba kao zalog sigurnosti ne mogu ti priuštiti ni kao mislenu imenicu jer ja sam čedo rata rekao bih da mi je čak i ljubav ljubistvena dušegupka pošto sam istoriju učio na svojoj koži ili sam stvarao istoriju moji su drugovi izginuli da bi generali i kriminalci zgrnuli bogatstvo ološ od političara je napredovao nama su ostavili uloge budala ili izdajnika ulice su pune ljudi poput mene gledam ih kako padaju na zemlju kako nestaju kao kap vode u titanskoj vatri i svemu ovome nema kraja sve je ovo njihov način – njihovo maslo zato nam brate sve ide naopako a zna se ko će stradati 32 Arben Idrizi .

ovo je vreme kada stradaju bednici a ipak ima nešto zbog čega me grize savest nešto što mi pripada što treba da uradim da bi me žigosali a neću biti ni prvi ni poslednji treba samo malo da se priberem treba mi samo malo potpore i razumevanja samo malo bodrenja ovo je vreme u kojem ne možeš nikada naplatiti dug a ja sam čedo rata Zveri vole otadžbinu 33 .

pesme koje smo mi izbrisali heroji su se za nas žrtvovali a mi ih sada žrtvujemo zarad sebe neki pali borci ah neki heroji 34 Arben Idrizi .prljave heroji su umeli da pevaju očima ------------.ljubav herojima smo odsekli ruke kojima bi nas milovali cveće koje im nosimo na grobove uvek uvene jer su naše ruke ------------.kao šugavi psi pali heroji ------------.izgleda veruju samo u ono što živi kažu ali tu veru skrivaju pod kožom dok mi živi zidamo koncentracione logore u našim mozgovima ne bi li u ropstvu držali ljudske ideale borbu za dobro ------------. pali heroji ne bi izašli na kraj sa našom veštinom življenja od danas do sutra ------------.pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo neki pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo a mi se hvalimo da nam je uspomena na njih draga.

niko ne sme da vam kaže da su vaše oči crne ukinite porez trulim velebogatašima da bi zauzvrat oporezovali pravo građana da si osiguraju dostojni životni standard sjebite u mozak sve pametnjakoviće da bi dali prednost mozgu budala koje su uz vas kupite znanje naučnika bez srca i iskoristite ga za svoje dobro uključite u vladu nacionalne manjine i zabijte im nož u leđa javno hvalite opoziciju polazeći od prećutne činjenice da ona nije prava opozicija izumite vašu originalnu sveću koja gori celu noć jebite se među sobom u vašim stilskim plišanim kancelarijama širite polne bolesti među građanima u ime spasavanja ljudskog roda zarazite mase nepoznatim virusom okrvavite ruke u mladosti i pobudalite u starosti uškopite mudonje — da bi stvorili vrednosti čistoga društva Zveri vole otadžbinu 35 . naoružajte se do zuba i napadnite siromašnu radničku četvrt —— a onda pokolj pripišite maskiranom đavolu minirajte tržnicu.navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom I navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom nasrnite na skriveno blago vi šmokljani-zvekani-smetenjaci-glupaci nasapunjani pozivom za priznanje nakon vaših krvoločnih i incestuoznih dela obucite pancire. dignite je u vazduh i optužite za zločin političkog protivnika koji je baš toga dana tu nešto pazario bacite vaše jebene bombe na njive zasađene žitaricama i povrćem sva kolektivna dobra razbijte u prah i pepeo a onda ih prikažite kao jačanje nacionalne bezbednosti držite vlast nad javnim medijima a privatne pod kontrolom.

nemojte razočarati trule bogataše vlast im nije slatka bez vas učinite da prosečna plata bude koliko paklica cigareta nacionalni dohodak držita na nivou metafore poljskog nužnika 36 Arben Idrizi . podršku i uvažavanje za druge koji su im slični postavite atomske zmije oko tajnih koncentracionih logora i čuvajte daleko od pogleda ljudi tajne rudnike u kojim obavljate prevaspitanje neposlušnih iznesite na pijacu ludu kravu iz najpoznatije farme nema nikakve štete što gazite poštene male proizvođače kradite na izborima – dođavola. jer vam je oklevetao vašu patvorenu budućnost zaposlite generaciju naparfemisanih gubitnika u vašim kancelarijama gde vlada administrativna prostitucija i sažalite se na male ribice o vi krokodili nakinđureni drangulijama u akvarijumu zavera uvedite mito za radna mesta i pišite pamflete o poštenju vlasti vi možete lako izaći na kraj sa takvim sranjima jebite se sa svojom decom u ime vaše demokratije vi imate pravo da radite šta vam se prohte pošaljite u tužilaštvo vašeg čoveka nikome na ovoj zemlji ne treba da polažete račune eliminišite bez straha revoltiranu masu koja ometa vaš sjebani progres obnovite nasleđe kasapnica i govnarija tako da novi naraštaj dobije tradiciju.nakrcajte vozove pogromima i smrću uvedite reforme u obrazovanje tako što ćete najuriti prave istraživače i doktore da bi ih zamenili onima čiji je um retardiran ograničite mesečnu platu nastavnika da bude jednaka cehu jedne vaše rutinske večere stavite lisice svakome ko izrazi nezadovoljstvo i proglasite ga neprijateljem obrazovanja izdresirajte masu da vam ne traži račun za vaše postupke —— baš nikada rehabilitujte najgore kriminalce da bi zatvore napunili nevinim mladim ovisnicima montirajte sudski proces pesniku izdajniku koji je izneo na videlo vaše laži i zločine. ne budite ludi.

prodajte na silu njihove govnarije puštajte non-stop na televiziji i po štampi bučnu estradu da bi time razgnjecali mozak masa stimulišite kič prodajući ga kao vrhunsku vrednost izberite u najviše partijske organe fakultetlije čiji su umovi poremećeni ispunjavanjem ukrštenih reči i čitanjem enciklopedija kao sekretarice zaposlite najbolje pičke birajući ih tako što im udarite čvrge unapredite tehnološki progres da bi vam osigurao produžetak vlasti i spektakularne likvidacije oponenata osuđujte sveprisutnu korupciju. nekada ratovali razvijte industriju izmišljanja neprijatelja dodajte na crne liste nova imena uništite svoj dosije istrenirajte šefa policije kako da drži konferencije za štampu nakon stravičnih zločina nad građanima —— potapšite ga po ramenu nakon genijalnog idiotskog govora: “bez obzira na ove zločine. i uvek zagalamite u Parlamentu ako vam neka kontrola ugrozi vlast i vaše crnoberzijanske interese —— a kada vas ostave na miru zaboravite korupciju zaplenite manji deo droge koja se valja na tržištu i spalite je javno da bi vam ostao na raspolaganju veći deo da ga uživate bez ikakve brige nastavite tradiciju veza i saradnje na crnom tržištu sa vašim nacionalnim neprijateljima —— protiv kojih ste. nezaposlenost i nesigurnost.investirajte u jebeno i izmišljeno kulturno nasleđe da bi ugušili svaki napredak u budućnosti pretvorite u muzeje kuće škrabala čije knjige siluju mozak jadnih učenika kontrolišite javne kuće. sigurnost u zemlji je na zavidnom nivou…” posetite izolovane četvrti manjina u kojima su ubijena deca i obećajte živima da će pravda kad tad pobediti e baš će vaša pravda pobediti —— kurac moj! Zveri vole otadžbinu 37 . izdavače pornografije regrutujte da budu uz vlast svi umetnici dupelisci uzdižite do neba te rođene propalice. verovali smo.

oživotvorite koncept: zajednička smrt pošaljite neki satelit u vasionu da bi narod ubedili da postoji imaginarni neprijatelj sa jednim glasnim Hura! obznanite alarm za nerasta demokratije bežite bežite bežite kada vas napadne pravi neprijatelj – ili izazovite rat gde vas neće snaći nikakvo zlo a drugi će za vas prolivati reku krvi navalite demokrati sjebani u glavi —— navalite navalite navalite navalite vi nerasti demokratije da vladate zemljom navalite vi nerasti demokratije da upropastite društvo do te mere da će ono htelo ne htelo stvoriti sebi grozan crni imidž navalite vi nerasti demokratije da se obogatite novim metodama neljudske vlasti kako ova poezija ne bi nikada postala sveobuhvatna II zakoljite spodobu poput mene i kada me ne bude bilo zamislite nekog drugog dignite potere zatvorite granice ubijte me na trgu ljubavi kada me slomite ponižavajući moju porodicu a nakon toga napujdajte vaše ratne džukele po parkovima i ćorsokacima da love moje prijatelje ili provalite u njihove ruinirane kolibe dok održavaju književno veče ili dok skapavaju od gladi držeći decu u naručju ne opraštajte im ni minutu vaši jebeni meci najjači su stihovi duboko u srce prodiru prodiru prodiru a vi padate kao pokošeno klasje uvek ste na ovaj način dizali revolucije 38 Arben Idrizi .

znate već posledice ovde sam zato što štampa teroriše društvo. kao profitabilne pilule za umobolnost i senilnosti u koje je investirala ili koje je podržala vlada. glasovi bolni ratnika i civila ovde sam zato što su nas srpske snage terorisale masakrirale i ponizile ovde sam zato što su nakon rata naše raspuštene grupe i ljudi pometene pameti ubijali Srbe i Rome —— “ako se ne osvetiš posramljen si i crnog obraza” —— ko li je to rekao ovde sam zato što kosovske Srbe manipulišu kvarne pameti buljaša iz Beograda ovde sam zato što je multietničnost postala veoma unosna podla igra prevaranata ovde sam zato što smo posle rata pljačkali i palili tuđu imovinu ovde sam zato što nam se činilo da smo zaista solidarni ovde sam zato što što se ne trpimo među sobom ovde sam zato što je tu OUN —— kao sveta nevesta lažne nevinosti ovde sam zato što je demokratija govno —— to je bio rekao Hemingway ovde sam zato što sam ja govno ovde sam zato što demokratija ratuje za demokratiju u svetu ovde sam zato što demokratija ubija da bi osvojila svet ovde sam zato što svaki drugi sistem ubija demokratiju ovde sam zato što je svaki sistem vlasti u rukama ljudi pogane pameti ovde sam zato što ja vladam nad vama. Zveri vole otadžbinu 39 . prodaje maglu na veliko.III ovde sam zato što sam nepopravljivi skepktik ovde sam zato što sam izgubio veru ovde sam zato što svesne zveri veruju sebi ovde sam zato što je moj mozak mozak svake svesne zveri ovde sam zato što u mojem mozgu ima tako mnogo razjebanog balkanskog blata ovde sam zato što je loše osećanje kada počne da ti se gadi otadžbina ovde sam zato što smo i mi vodili jedan rat —— zar ne ovde sam zato što ima onih koji pitaju zašto smo ratovali. da li to osećate ovde sam zato što su otac i sin postali dušmani ovde sam zato što su građani postali fanatici u politici.

daleko od svakog čopora ili elita itd. i danas kažem.ovde sam zato što je izazovno. patuljasti pesnici i kritičari ovde sam zato što sam neprilagođen. hmmmm ovde sam zato što sam ja svuda ovde sam zato što sam niko i ništa ovde sam zato što su mi pukli nervi ovde sam zato što je svuda sve isto ovde sam zato što sam siromašan ovde sam zato što majka zna da ločem alkohol i krije suze ovde sam zato što je glad moje jelo ovde sam zato što pušim ubuđale cigarete ovde sam zato što su mi cipele probušene ovde sam zato što su mi poklonili zimski kaput ovde sam zato što sam rekao. zato što nema izazova za džabe ovde sam zato što je slatko biti tu. i ponoviću i sutra —— znate već šta ovde sam zato što se i ja plašim kao svi ljudi ovde sam zato što nam institucije sigurnosti uteruju strah do kosti ovde sam zato što prevaranti trube u ime moralnih vrlina ovde sam zato što sam umoran ovde sam zato što mi gazda traži kiriju koju nisam platio pet meseci ovde sam zato što strah od smrti jede govna i napada me ovde sam zato što me je smrt upravo užasnula ovde sam zato što ne mogu biti negde drugde ovde sam zato što svako sebe naziva dobrim ovde sam zato što me psuju u mozak jebani akademici. ovde sam zato što ako nisi ni sa kim najviše stradaš ovde sam zato što sam usamljen ovde sam zato što ne želim da imam poklonike ovde sam zato što neko očekuje nešto od mene ovde sam zato što ne razumem zašto bi trebalo da uradim nešto ovde sam zato što nemam neke koristi od toga ovde sam zato što postoji određeni red u vremenu ovde sam zato što postoji prostor u vremenu a i vreme u prostoru ovde sam zato što postoji bezlična ličnost i gomila bez identiteta ovde sam zato što gomila poprima određeni identitet kao kada okrečite sobu 40 Arben Idrizi .

“moral…”. nezaposlenost oko 80 posto ovde sam zato što se ovuda motaju neki tipovi koji su se obogatili preko noći ovde sam zato što poznajem nekakve intelektualce koji imaju po deset radnih mesta počev od politike i obrazovanja pa sve do ortakluka sa mafijom Zveri vole otadžbinu 41 . “ljubav…”. “progres…” ovde sam zato što istina nema moć —— izdvojeni individuum se uzima kao: kodirani cilj na koji se puca —— nikada ne promaše ovde sam zato što samozvani intelektualci idejni konflikt smatraju-uzimaju kao fizički sukob.dosta je ako neko pogane pameti što pakuje govna kaže neku veliku reč kao: “pravo…”. čine sve da te fizički unište zbog toga ovde sam zato što takvi muhojebači i govnožderi nažalost upravljaju institucijama ovde sam zato što imam svoj sat ovde sam zato što su mi zaustavili sat ovde sam zato što se nalazim u krhkom položaju kao nekakvom poklopcu nad provalijom ovde sam zato što u toj provaliji stanuje politička laž umetnosti ovde sam zato što politika legalizuje veoma organizovani zločin ovde sam zato što neki tipovi izazivaju ratove za svoj račun ovde sam zato što je potrebno samo malo pameti da se identifikuju ideolozi kasapnica ovde sam zato što dželati izjavljuju da žive od tog posla ovde sam zato što je krađa društva institucionalizovana ovde sam zato što se ne mogu nikako izbeći autobombe ovde sam zato što svedoci sudskih procesa bivaju ubijeni —— svi putevi vode ka zločinu ovde sam zato što crne hronike u novinama pokazuju rast kriminala i nasilja krađa i kaubojština ovde sam zato što vlada investira ogromna sredstva na jačanje stresa i depresije ovde sam zato što su prosečna primanja 150 eura.

ovde sam zato što oni sve ono o čemu ne žele da se javno govori pravno proglašavaju tabu temom ovde sam zato što sam video na desetine ratnih invalida i idealista koje su svi zaboravili ovde sam zato što sam video ratnike razočarane u svoje starešine —— nose uniformu zbog osećanja da su izdani ovde sam zato što ima političkog navijanja za zlo ovde sam zato što ima religioznog navijanja za haos ovde sam zato što se tamo gde se ljubomorno nosi fotografija jednog vođe proliva krv ovde sam zato što je jezik komunikacije među grupama jezik zmijski i olovan ovde sam zato što građani u najmanju ruku prećutno podržavaju sve moguće vrste netolerancije ovde sam zato što su Albanci bili prvi koji su srušili barijere nacionalizma u kriminalu —— kao i mnoge beskrupulozne zakone svetske mafijaške mreže ovde sam zato što su kontrabanda bogatstvo i zločin uticali na stvaranje bliskog prijateljstva između zakletih političkih neprijatelja ovde sam zato što su nezaposlenost i nesigurnost zajedničke uzaludne teme ovde sam zato što je preživljavanje na pasji način postalo opšte mesto ovde sam zato što je jebeni demokratski sistem rehabilitovao idiote komunizma —— promene. nema griže savesti – niko je i ne traži ovde sam zato što bivši izdavači komentatori i urednici. dakle. ne vode na pravi put ovde sam zato što niko ne odgovara ni za šta. kao siledžije uma. ponovo igraju iste uloge ovde sam zato što cvetaju nekakvi novi kolumnisti osušenih mozgova koji nikada ne kažu niti jednu istinu niti štite neko pravo —— a kamo li da uvode bilo šta što služi za dobro građana ovde sam zato što su stotine nevladinih organiacija dale donacije za kulturne projekte unapred osuđene na neuspeh 42 Arben Idrizi .

jeste li zadovoljni ovde sam zato da zadovoljim svoju dušu ovde sam zato što sam zaljubljen ovde sam zato što sam živi mrtvac ovde sam zato što je ova poezija razbijena cigla na srušenom zidu Zveri vole otadžbinu 43 .ovde sam zato što su desetine intelektualaca i moralista krali iz fondova ovih NVO —— to dopušta pretpostavku da su te NVO pomagale u pranju novca ovde sam zato što kada neko govori kao ja onda mu odgovore: “ko ti je kriv što ti nisi sposoban da činiš takve stvari” ovde sam zato što dođavola i ne znam šta govorim i šta činim ovde sam zato što vidim koliko je opasno znati neke stvari danas. ovde… ovde sam zato što sam pitao i odgovorio sam —— kakav zaludan posao ovde sam zato što sam video kako cveta glupost i postideo sam se kao da sam i ja odgovoran za to ovde sam zato što nemam nameru da se zaustavim —— hoćete li još ovde sam zato što ne znam kako da se drugačije ponašam i snalazim —— niti želim to ovde sam zato što ne želim da budem vođa —— daleko bilo ovde sam zato što je protestovanje u osami moj identitet ovde sam zato što se ne slažem sa sobom ovde sam zato što me boli kurac za ovaj slučaj bez veze ovde sam zato što pišem poeziju za svoje zadovoljstvo ovde sam zato što vi ne želite da sam ovde.

da se razvija i da nas čeka svetla budućnost da li je govor čuo seljak koji je preživeo napad i pokolj pljačkaša da li je govor čulo dete skapalo od gladi jer mu je majka zarobljena da li je govor čuo radnik čija plata vredi koliko jedna čaša predsednikovog whiskeya da li je govor čula neka od bivših radnica firme koja je bankrotirala da li je govor čuo neko od onih koji godinama čekaju na biroima za zapošljavanje da li je govor čuo nastavnik čija je plata ponižavajuća da li je govor čuo starac koji sa svojom penzijom može kupiti samo rolnu toalet papira da li je govor čuo neko od onih koji su napustili zemlju zbog nesigurnosti i siromaštva da li je govor čula njegova majka ugušena vlastitim prdežom da li su govor čuli njegova žena.predsednikov govor jeste li čuli predsednikov govor kada je rekao da je naša zemlja bezbedna. njegova deca da li je govor čuo njegov savetnik koji je na plaćenom odmoru okružen službenim prostitutkama da li je govor čula njegova dobra komšinica koja ga je mazila kada je bio beba i molila se da ga ne vide urokljive oči da li je govor čuo siroti dućandžija koji ga je pomagao kada je bio student da li je govor čula njegova prva ljubav da li je govor čula kuća u kojoj je rođen da li je govor čula njegova flaša aklohola i njegov vadičep da li je govor čula njegova luksuzna limuzina i uobraženi šofer da li je govor čula njegova maramica u tuđem džepu i blok sa adresarom da li je govor čulo cveće u saksiji koja se vidi na pejzažu naslikanom na zidu da li je govor čuo njegov pas koji se hrani bolje nego većina građana da li su govor čuli njegova kamera u dvorištu. alarmi i telohranitelji da li je govor čuo njegov sluga koji lakira nokte da li je govor čula njegova meka fotelja 44 Arben Idrizi .

da li je govor čuo njegov čmar da li su govor čuli nepoznati koji imaju ista imena i prezimena da li su govor čuli muškarac i žena koju su zajedno proveli samo jednu noć da li su govor čuli zvona na crkvi i pojačala na minaretima da li su govor čule ekipe za spasavanje u slučaju elementarnih nepogoda da li su govor čuli vatrogasci koje su regrutovali palikuće da li su govor čuli stanovnici industrijske zone da li su govor čule bombe na zelenoj pijaci, vetrokazi i gromobrani da li je govor čuo neko od policajaca koji je šokiran porastom kriminala da li je govor čuo neko od građana koji je užasnut zbog nezaposlenosti i bede da li je govor čuo neko od realista ili onih koji su sumnjičavo dalekovidi da li su govor čuli kondomi za drkanje i orgije da li su govor čule vojno-policijske postaje birokratija i usrani sateliti da li su govor čuli njegovi ministri na banketu seksualnog samozadovoljavanja da li su govor čule opozicione partije koje se bore da ga sruše sa vlasti da bi ga zatim oponašale da li su govor čule tajne službe i špijuni da li su govor čule manjine i stranci da li su govor čuli pučistički zaverenici revolucionari i zgubidani da li su govor čuli lopovi plaćene ubice i ludaci koji su ostavljeni na ulici da li su govor čuli korumpirani falsifikatori novca i tajkun koji je od siromaha kupio celo naselje i srušio ga da li su govor čuli nezaposleni (osamdeset posto) da li su govor čuli šverceri oružja droge i ljudi da li su govor čuli oni što primaju mito kao i milijarderi koji ne plaćaju porez da li su govor čuli lekari koji su postali kasapi i otimači novca da li su govor čuli urednici analisti i kritičari koji su se svrstali uz politiku i novac kao i samozvani umetnici koji su do grla ogrezli u svojim govnima da li su govor čule informatinvi uredi ambasade i turisti da li su govor čuli buđavi intelektualci i oni koji su se obogatili preko noći kao i neuhvatljivi prevaranti

Zveri vole otadžbinu

45

da li je govor čulo kamenje medalje blagoslovi i prokletstva da li su govor čuli politički atentatori i istražitelji ubijeni na mestu zločina da li su govor čule sudije kojima politička mafija preti smrću da li su govor čule manifestacije i istovremeni jubileji političkih partija koje podstiču mržnju među građanima da li su govor čuli narodni heroji koji su politički podeljeni da li su govor čuli kozji rogovi na glavi heroja da li su govor čuli virtuelni heroji i stvarni izdajnici da li su govor čule ubistvene puškarnice na kulama koje su kulturno nasleđe i oruđe izvornog folklora da li su govor čuli udovica palog borca i bezdomna siročad da li su govor čuli oni koji su bili u ratu i progonjeni slobodoljupci da li su govor čuli razočarani idealisti i iskusni pesimisti da li su govor čuli pacijenti kojima se bolest vratila u bolnicama koje liče na napuštene barake da li je govor čulo podzemlje nadzemlje prašina i dim da li su govor čuli đavo i njegov sin da li su govor čuli pas i kuja dok se jebavaju da li su govor čuli uštrojeni bik i luda krava da li su govor čule mačke na krovu i miševi na tavanu da li su govor čuli zečevi u raju i petlovi nad đubrištem da li su govor čuli crvi u voćki i dno šoljice od kafe da li su govor čuli lutajući oltari i pijani kockari da li su govor čuli cirkuski medvedi i maske bandita da li su govor čuli duhovi i veštice da li su govor čuli oni koje nose amajlije i oni koji ih odbijaju da li su govor čule lutke koje su seksualno zloupotrebljene i pornografske zvezde da li je govor čuo bilo čiji spomenik, grob bez natpisa da li je govor čula tabla sa imenom ulice koju razjeda rđa, i stop na semaforu da li je govor čuo neuspešni demonstrant, pokoreni buntovnik da li je govor čuo građanin bez adrese i adresa bez građanina da li je govor čuo moj pas koji je ogluveo u ratu da li je govor čuo mali prosjak koji radi za nepoznatog gazdu

46

Arben Idrizi

da li je govor čula glavna ulica koja je sto puta menjala naziv kako se kome prohtelo da li su govor čuli zemlja voda vatra i vazduh da li je govor čuo neko od vas znate li šta je na vama da uradite koji to anđeo pristaje da ga ubiju kada ima moć samoodbrane februar–mart 2004.

Zveri vole otadžbinu

47

došlo je ono vreme oh. došlo je ono vreme kojega smo se bojali kada se ljudi takmiče u zločinima budalaštinama blesavom samozadovoljstvu ili sličnim pizdarijama – ovo je vreme protiv kojega smo ratovali juče —— uzalud tačnije došlo je ono vreme kada poznati gubitnici na koje se upiralo prstom vide sebe na vrhuncu slave kada oni iz predgrađa zaborava postaju centar pažnje kada poslednje ništarije potpiruju vatru kada se prevejani prevaranti prodaju kao dobročinitelji a prema njihovoj pameti lestve služe samo za penjanje i gaze po našim glavama kao slon preko panjeva došlo je ono vreme kada lažovi imaju glavnu reč i neznalice osvajaju govornice a kao i uvek ošamućena masa prikovana je pred televizorima a padala ili ne kiša kao otrovne gljive niču 48 Arben Idrizi .

religiozne sekte došlo je ono vreme kada zlo štite dobri zakoni demokratije a opšta prevara odozgo pravi haos sve milujući po obrazima društvo došlo je ono vreme kada te neizbežna paranoja zbog sveprisutnih znakova opasnosti zatvara u kuću kada ti nepoznati na ulici traži legitimaciju ličnih ubeđenja kada ti političke uniforme traže dozvolu za život kada te svakojake poremećene grupe pozivaju na odgovornost zašto nisi s njima kada drugovi zarade dva centa i ne govore više s tobom došlo je ono vreme kada obični gubitnici postaju izuzetni dobitnici kada pas ne poznaje gospodara kada gomila otupi i načulji uši da oslušne huk zemljotresa ovde ili negde tamo kada davljenik ostaje bez glasa da zove u pomoć oh mi smo ovde a došlo je ono vreme kada svi putevi vode ka provaliji Zveri vole otadžbinu 49 .

bazenom i alarmom nedostaje mi njihovo neograničeno bogatstvo. njihov kožni kaput nedostaje mi njihova topla kuća sa baštom. njihove limuzine nedostaje mi njihova lažna i nepostojana ljubav nedostaje mi njihova kurva koja voli samo novac nedostaje mi njihov način eliminisanja problema nedostaje mi njihov veoma dragoceni analfabetski potpis nedostaje mi njihov adresar koji otvara sva vrata nedostaje mi njihova impotentnost. njihova vijagra nedostaju mi njihove stalne svađe sa ženom i decom nedostaje mi njihov raspored putovanja po svetu nedostaje mi njihovo sigurno radno mesto nedostaje mi njihov debeli depozit u banci nedostaju mi njihova snažna leđa za fizičko eliminisanje protivnika nedostaje mi njihova siledžijska ruka kojom obavljaju poslove nedostaje mi njihova puro cigara koju puše za kockarskim stolom nedostaje mi njihova maska morala i lepote nedostaje mi njihovo spokojno lice prevaranta nedostaju mi njihov kamion i šofer za šverc nedostaje mi njihov čovek u politici policiji i sudu nedostaje mi njihov zverski osmeh nedostaje mi njihov strah od duhova lutki i insekata nedostaje mi njihov praznik sa raznobojnim svetlima i svećama nedostaje mi njihov višak vremena da se smeju zaludnim stvarima 50 Arben Idrizi .rock psalm sreće nedostaje mi njihov svemoćni bog nedostaje mi njihov svetitelj čudotvorac nedostaje mi njihov magični štap samozdovoljavanja nedostaje mi njihov protočni greh nedostaje mi njihov edipov kompleks nedostaje mi njihova istorija uzastopnih pobeda nedostaje mi njihova veština plivanja u vodama podzemlja nedostaje mi njihova lukava snalažljivost koju prodaju kao moral nedostaje mi njihova kravata.

nedostaje mi njihova lakoća kojom puštaju lažne suze nedostaje mi njihova mržnja prema drugima nedostaje mi njihova svadba snimljena kamerom nedostaje mi njihov dan koji provode u svetoj kući nedostaje mi njihov vikend proveden na planini ili pecanju nedostaje mi njihovo jelo koje im je preteklo nedostaje mi njihov kažiprst nedostaje mi njihova čelična mreža zla nedostaje mi njihov tajni dvevnik o incestuoznim avanturama nedostaje mi njihovo blago od pljački. svita od sluga nedostaje mi njihova nasledna vlast nedostaje mi njihova pretplaćena grobnica Zveri vole otadžbinu 51 .

isti vrag još uvek prozori gledaju isti prostor vrata otvara isti ključ.ne vraćaj se ne vraćaj se u kuću iz koje su te isterali isti je gospodar. još uvek ne vraćaj se u onu kuću koja te je porekla gde još uvek blagosilja ista ruka glas isti obećava raj još uvek je isti greh ista se potreba oseća. još uvek muž je oplodio ženu u istoj onoj postelji od iste je kiše istrulio maleni vrt i pas opet laje samo kad se njemu prohte mačka lovi i mačku love isti pacovi devojka se udaje sa istim onim predrasudama dečak raste sa istom naučenom lekcijom dečurlija plače i smeje se za iste potrebe Isti gosti dolaze na praznike I stari podstanar priča jednu te istu priču koju mu niko ne može izbiti iz glave Isto cveće niče iz zemlje Na ulici se diže ista prašina Isti dim izlazi iz dimnjaka Isti duhovi se kreću po odajama Ista zastava leprša nad krovom Ista se žrtva prinosi za temelje 52 Arben Idrizi .

Ne vraćaj se u onu kuću Iz koje su te isterali Iz iste čaše pije se voda i otrov Hleb i sudbina seku se istim nožem Isti čovek menja izgled svaki čas Isti čovek pati zauvek Isti osećaj postaje svet Ista ljubav se proklinje Isti sluga se ponižava Ista duša se hapsi Još su u biblioteci iste one knjige o lepoti Još uvek is drevne puške puca se istim rafalima Sve miriše od onog istog mirisa. još uvek Ista se pesma peva leti i zimi. još uvek Ni mrtav se ne vraćaj U onu kuću Gde si linčovan Zveri vole otadžbinu 53 .

zveri vole otadžbinu zveri vole otadžbinu zveri su pravi oslobodioci nenadmašni revolucionari zveri prolivaju i poslednju kap krvi za otadžbinu zveri urlaju do promuklosti u ime otadžbine (pas se boji da će mesec osvojiti njegovu domovinu zato laje na njega!) zbog otadžbine zveri te izgrebu. zariju kandže raspore grlo ako nisi poneo zastavu ne gine ti mrtvački pokrov zveri ti isišu krv ako nisi na zboru u pravom rovu čim izbije rat zveri dižu u vazduh moral pravo savest zveri znaju da im bog prašta sve što urade zveri vole otadžbinu i služe joj odano zveri su sveti oslobodioci zato traže kao nagradu svu vlast i svo bogatstvo 54 Arben Idrizi .

četrdesetosam sloboda živi u svinjskom brlogu a svinjar pripada porodici a vlasnik brloga je čuvarev stric —— ogrezao u salu a predsednik opštine je prijatelj vlasnika a njegova žena je ljubavnica zelenaša a zelenaš je doveo na vlast korupciju i zločin a korupcija i zločin su ustanovili zakone a zakon štiti hijerarhiju sve do svinjskog brloga. Zveri vole otadžbinu 55 .

debeli pas mira starac silazi dole kuca na varata i ulazi ne čekajući odobrenje nije ni slep a ni gluv ali mu džaba govorim o stvarima za koje ne želi da čuje uz njega je debeli pas “ovo je čuvar mira majka mu je bila borbena amazonka koja se hranila leševima” “da… ” “ ti što nam pljuješ u lice rodoljubivo ti što si skeptičan za sve ti što ne slaviš našu uzvišenost ti što ne zatvaraš oči pred nužnim zlom ti što izvrdavaš našeg zemaljskog sveca ti što… loše ti se piše” “debeli pas mira iskezi zube” “kez nalik osmehu” 56 Arben Idrizi .

izgradi svoj mali i tihi svet kada ti dođe da svisneš (od zaludnosti? od očaja?) iscedi si mozak i izgradi svoj mali i tihi svet u kojem si ti kralj ili niko i ništa —— kao što si sada teško da ćeš uspeti ali ne diži ruke nikako ne diži ruke od sveta u kojem si ti onaj koji žari i pali nema nikakve razlike između stvarnost i uobrazilje skloniji smo uvek da lakše podnesemo večito nepodnošljivu viziju nego li stvarnost briši ljubav zaljubljujući se doživotno briši mržnju mrzeći nemilosrdno briši smrt umirući svakog trena briši sebe održavajući se stalno na sceni briši sve ne dižući ruke nikada i ni od čega lakše je živeti sam bez njihove lažne ljubavi bez njihove skrivene mržnje bez njihove zlonamerne brige bez njihovih odvratnih obećanja bez njihove blagosti koja te guši budi sam poput sunca poput sunca što greje što pustoši što se krije što se vraća budi sam Zveri vole otadžbinu 57 .

u najsvetijoj ludosti u neisplativoj dobrohotnosti teško da ćeš uspeti ali nikako ne diži ruke svi sužnji prirode boje se slobode svi pravi sveci žive samo za ovaj život izgradi svoj mali i mirni svet na jedinoj zemlji zemlji koja pripada svima izgradi svoj mali i mirni svet i budi sam obuhvatajući sve njih u sebi: učini nemoguće budi sam dok ne dođe neko sa pravom ljubavlju dok ne dođe neko sa pravom smrću 58 Arben Idrizi .

mnogi se boje svih istina praznina i strah od dana kaplju na osušenu postelju sna. Zveri vole otadžbinu 59 . snovi kaplju na prazninu i strah. mnogi nemaju hrabrosti da budu sami mnogi obožavaju zaludnost i instikte hvataju se za njih spremni i da ubiju da bi preživeli mnogi se boje svih istina mnogi se uvale u gomilu koja ignoriše pravu opasnost zamišljajući neku drugu opasnost: daju se u bezglavo bekstvo gazeći jedni preko drugih mnogi navlače cipele na glavu mnogi zovu upomoć gluvo uho mnogi daju sebe za dve pare i ne vrate se nikada mnogi umiru a da nemaju blage veze šta je smrt.

pivo je mlako i opija me brzo a onda se setim da sam danas sahranio dedu imao je 85 godina i kažem zaista zaista kažem treba li uopšte da išta kažem treba li da kažem nešto više 60 Arben Idrizi . dušo.pivo je mlako obe stanuju ovde: užasna tmina letnje žege čija tišina bruji i ljubav raspuštene kose od razočarenja o koju obesi sebe moj konfuzni ego smrti. večeras nisi sa mnom. želja da je posedujem ne opseda me više i okreće se poeziji.

s one strane zida oh. treba da vam kažem da će s one strane zida s one strane zida oni ostati zauvek Zveri vole otadžbinu 61 . pobudalili sestre nam silovali grobove roditelja oskrnavili i kuće spalili ostali smo samo mi i možda će nas poštedeti poštediti zbog nekog njihovog računa ali ako samo pomislimo da im oprostimo ako samo pomislimo da im oprostimo spaliće nas na lomači oh. treba da ti kažem da s one strane zida klještima vade dušu tvome bratu drugove su nam uškopili.

a ptice su mu na pragu prozora pevale u žalosnom ritmu kiše dok su mu crvi grizli noge.Cantos za Lao Tzua Lao Tzu je gladan u tesnoj kolibi od pruća i blata meditirao dugo i duboko o ljudskoj ljubavi o vladaru koji treba da bude mislilac i o znanju koje ne treba da bude dostupno svakom. dođe kod njega Yi Mao —— zloglasni kralj edipovac ——— besmrtni dželat iz II Mao dinastije jašući gordo kobilu sav u sjaju dijamanata osmehnu se bezazleno načulji uši i ostavi mudracu komad hleba na prozoru —— Lao Tzu odgurnu hleb preplašivši ptice tim božanskim gestom posvećenosti i uzdžanosti: “nikada i zanavek ni ptice sa neba ni crvi na zemlji u carstvu ——— Tao-a koje se ne može imenovati neće jesti od tvoga hleba krvoločni gospodaru!” Borges je bio našao ovu poeziju u Tlönskoj biblioteci ———— na polici označenoj sumnjivom fotografijom minotaura umesto slova ili rednog broja ali da je Borges otvorio Tzuov grob našao bi u njemu samo ptice i crve 62 Arben Idrizi .

Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA .

.

rasprsnute kapi padaju na pesak mirpomazujući boga koji nikada nije osetio blagoslov ljubavi. rastače je polako čuvajući je kao zenicu oka dok ne ostane samo sveto jezgro ljubav umiva dušu.ljubav umiva dušu ljubav umiva dušu kao što vodopad oplakuje stenu. ljubav umiva dušu. Zveri vole otadžbinu 65 .

oči podstiču tugu. 66 Arben Idrizi . kakva patnja.uvek isto nakon mnogo vremena sećanje na tebe ponovo hodočasti moje misli. nakon mnogo vremena evo me opet u provaliji ljubavi. bez tebe. uvek isto zaljubljujem se u devojke koje uzmu za ruku svoju ljubav i pobegnu. tvoje oči preplave tugu. tvoje bekstvo preplavi tišinu.

ode: znači li to da kada ne bi bio takav ne bi uopšte ni bio anđeo. znači li to da ako se opet ne vrati neće više biti anđeo Zveri vole otadžbinu 67 .anđeo anđeo je sleteo dole proveo malo vremena sa mnom u malom hramu sreće – pokriven ruševinama – i ode.

sve pesme podstiču smrt – ja i dalje pevam o tebi draga. svi prozori gledaju u smrt – ja i dalje čekam kada ćeš pokucati draga. svako buđenje je pokoravanje smrti – ja se još uvek budim zbog tebe 68 Arben Idrizi .svi prozori gledaju u smrt draga.

jedini svemir gde zaista nema boga.u svakoj ljubavi u svakoj ljubavi svet počinje ispočetka. posvuda pustinjski raj samo muškarac i žena koji gore jedno u drugome da bi umrli. Zveri vole otadžbinu 69 .

dođe čas svako danas je sutra nade u tvoj povratak a ponekad se desi da nova bol na kratko isceli staru ranu u međuvremenu mnogo vode protekne ispod mosta i tu i tamo pepelom pokrivamo tragove ponekad izmišljamo mitove mudroslovlja imamo vizije večnih ljubavi ali onda dođe čas kada potreba za tobom ubija i smrt 70 Arben Idrizi .

nemoj bežati misleći da te neću pratiti nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti daljina samo povećava zadovoljstvo praznine i slatku moru čekanja drugih prilika – svaki put kada sam pratio tragove drugih završio sam sledeći vlastite tragove preko kojih su gazila neka nepoznata stopala Zveri vole otadžbinu 71 .

ljubav mi neće naći skrovište pod nebom ljubav mi neće naći skrovište pod nebom mila moja no ja živim i umirem u tebi a moja dobrohotnost u tome nalazi najtopliji oltar onaj na kome mi zavide i anđeli 72 Arben Idrizi .

već osećanje ostaje moja ljubav koju nikada nisi razumela a ni osetila Zveri vole otadžbinu 73 .neke devojke zovu se kao cveće u srcu tvojega uverenja da poezija nije (ili ne treba da bude?) razum.

voleo bih da sam s tobom u ovim beskrajnim satima kada moj um i dušu napada ludilo zbog patnji što ih vidim i osećam oko mene u vijorenju zastava u zaglušujućoj buci zvona u presecanju lenti zarad mojega kratkovečnog žitija u onom dugovečnom zarad moje tmine u svetlosti drugih. 74 Arben Idrizi .voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam s tobom u bolnim noćima kada se pobunjeni anđeli – u ledenim zemaljskim oblacima ignorišući prokletstvo – strastima podaju. voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam u tebi. voleo bih da sam samo s tobom daleko od očiju drugih kada svi slave kada se svi odmaraju kada svi rade da nosimo crninu za prisustvo boga miropomazani i nauljeni orgazmima samoproklinjući se u ovom blagoslovenom svetu. voleo bih da sam s tobom u pustoj zemlji postojanja gde su sunce i kiše odhranili sve voćke lažnog dobra a ljubav je postala napuštena kuća pokrivena hiljadama sujevernih legendi.

za svaku novu godinu stari sused ostavlja mi pred vrata praznu korpu. Zveri vole otadžbinu 75 . dolazi po nju narednog dana. mlečni sumrak tvojih grudi izbeljivao je nebeski svod. nema te korpe u koju mogu stati sve ove stvari.vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. a ja – niti sam imao – niti imam išta svojega. nikada ne znam šta mu sve poklanjam samo znam da tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh. mislim da one tebi i ne padaju na pamet. lišće koje su gazile tvoje štikle pustilo je koren. tragovi tvojih prstiju na mojemu telu dodiruju lako i prijatno dirke na klaviru sećanja.

činila si sve da se radujemo jedno drugom dok smo bili. način na koji si davala da se ne bi podala obrnula je naglavačke sva praktična znanja. i ti si spavala loše. apsurd bivstvovanja skrivao se negde u nepoznatoj i nepoželjnoj zemlji. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. 76 Arben Idrizi .) *** i ti si spavala loše odgurala si mi glavu sa jastuka rogovima sna koji se ne pamti. jer neke vrtoglave ljubavi ubija zlo vremena jer neke svete duše ne možeš imati zauvek i samo za sebe. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. tvoje sklopljene oči videle su s one strane života. *** kakva bi to bila ljubav bez straha i odbijanja. tvoje tajne misli raznosio je kao listove masline moj tajni prodorni pogled. ne verujući da smo bili. tvoje moćno disanje u snu isparavalo je nadu da ćemo dugo biti zajedno.naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost (za L.

oni suncokreti se okreću oko tvojeg oka Zveri vole otadžbinu 77 . a apsolutno biće je osvojilo ništavilo univerzuma. to si ti.*** proveli smo. nije nam ostalo ništa od slave i belega. desetine sati večnosti. priljubljeni jedni uz druge prošli smo. a sada demon blagosloveni našeg bića pruža ruku a da mu nije jasno gde se krije istina kao slamčica: u plamenu između stvarnog i zamišljenog. divlji i dopadljivi slog slobodni stih neizostavno pripadaju ljubavi i seksualnom instiktu. ali sada. desetine sati večnosti priljubljeni jedno uz drugo u beskrajnoj zemlji gde nikada nema mesta za nas. prvi put. smrt me drži u svom kengurskom naručju dok luta poput askete. ti si bila slika boginje koju je gomila kaznila na trgu ali ljudi unaokolo žedni ispraznosti i koještarija bili su kao pusti grob bez kamena na uzglavlju. desetine sati večnosti kotrljajući se vrtoglavo po krugovima nepoznatog zemaljskog raja. duhovna i seksualna napast spalila je zemlju pod našim nogama. naš duh plavi na sve strane. providni kimono ukrašen kapima sperme. bez tebe. ispod gustih oblaka samoće i strpljenja. a moje postojanje je sada slatko sećanje i božanska tuga. priljubljeni jedno uz drugo prošli smo. *** trešnjin cvet.

ništavilo se sudara s tobom.dovodeći u sumnju ukorenjena ubeđenja u glavi. zemlja siše apsolutno i ništavilo. ti si – svuda. 78 Arben Idrizi . istinita svetlost lažne svetlosti. ti sišeš zemlju i biće. a ti si – posvuda. sigurnost i ravnodušnost vise isprazno u atmosferi misterije i privlačnosti. niko sem tebe ne primećuje moj razgranat i jak koren. ja sam poput izdanka koji je upravo iznikao i pobuđuje bolno saosećanje i neizbežnu privlačnost. očajnički.

jedan preživeli haiku pokušavam da se setim koji sam ti haiku recitovao toga dana. ali nalazim samo tvoje usne Zveri vole otadžbinu 79 .

80 Arben Idrizi . devojka je naslonila glavu na veliki jastuk i prisluškuje me tužna. mislim. mamuran. ni tamo ni ovamo. moja kuka: tuga. mamuran. bez sunca. niko neće znati da voli kao ja. zatim ode i kupa se. kao retko kad.mamuran. pošto nikada nisam znao kuda sam krenuo u ovom životu. kao kišni oluk koji se drži samo na jednoj kuki. cvet na simsu prozora vene brzo. čini mi se da vidim samo belo eh! – baš sad: mamuran. pošto i ne treba da znam: stojim uspravno. na kraju krajeva. ali ona valjda neće da zna. u staroj kući. ova devojka traži nekoga ko će joj reći: umirem za tobom! A ja nisam u stanju da utešim ni sebe samog. ali. pao sneg. kao sneg bela. samo belo vidim. mislim da sve vidim samo belo. to nije smetnja. u međuvremenu ja. nakon lude noći sa alkoholom marihuanom i seksom.

deset pesama o ljubavi I zaljubljivanje u tebe je kao dečji san o dobročinstvu: nemaš šta da jedeš a sanjaš da si svetac koji drži u životu siromahe sveta II lepota ne dolazi iz tvojih očiju i ne miruje na tvom telu već privlačnost izvire iznutra da mi proždre dušu a kada vodimo ljubav kao da letimo u snu: u čas stižemo s onu stranu neprelazne granice. a što više letimo sve je više granica tako da veština letenja zahteva usavršavanje jer nismo u stanju da utolimo tu žeđ Zveri vole otadžbinu 81 .

sa tobom orgazam liči na plivanje u misterioznoj reci u kojoj obitava lepota ništavila IV devojku kakva si ti isplati se trpeti devojku kakva si ti isplati se čekati celu bogovetnu noć tišina se bez napora rasprostire klisurom ljubavi dok svest jaše napuštenom ognjenom željeznicom devojku kakva si ti devojku kakva si ti isplati se nositi na vratu devojci kakva si ti ne treba dopustiti da te napusti strast nadjača silu a nadmeni cilj da se dosegne onostrano ubija smrt devojku kakva si ti isplati se pretvoriti u razlog življenja devojku kakva si ti isplati se braniti od nje same devojku 82 Arben Idrizi . mila.III Dok ležim na tvom telu moja duša se svlači od sveta izvan tebe a tuga za njim raste dok me miluju tvoje nežne ruke. izmuzi dojke na moje osušene usne izmuzi ih izmuzi odvedi me na sedmo nebo strasti do samog vrha.

V izbija ponoć obvijena teskobom i predrasudama u praskozorje tvoju sen obeli moje nezadovoljstvo u sebi urlam samo dođi ako se i ne vratiš moje oči zastakljene na prozoru neće te više videti kao nekada VI izbija ponoć prepuštena zaboravu tvoja strast. prasak zore baca na tebe zavet večnosti mila budućnost se presijava na čistom ogledalu ljubavi VII žive reke razočaranja podrivaju zemlju pod tvojim nogama a ja tonem u dubinu nemoćan da zovem u pomoć niti da krik ispustim zgažen do gušenja tvojim nogima Zveri vole otadžbinu 83 . vrela prisnost guši osećaj za vreme ali.

zaronim u potpunosti tiho u jezero tvojih osećanja koja su talac jednog čamca čamca što se bolno propinje i naša čvrsto vezana bića nosi ka neizbežnom rastanku 84 Arben Idrizi . IX moje ja umire u tebi da bi se preporodilo a tvoje krupne oči ozaruju beznadežni tunel svrhe života.VIII tvoj vreli jezik klizi polako po mojim grudima tvoje telo se previja u ritmu uzdaha i to onda ludački ubrzava prelazak strpljenja u divljanje prostor i sve unaokolo pretvara se u prepuni pehar zadovoljstva. naše se duše rastaču u njemu.

X Neobuzdana oluja srušila je skrovište naše ljubavi zadovoljstva sećanja snovi divlje lete pijanim nebom poraza svako od nas kaže zbogom samom sebi Zveri vole otadžbinu 85 .

uvek ista priča ovo dete kojemu je rat uništio srčiku srca domovina nije udostojila ni da mu pruži ruku. nikada on neće videti svetlost dana 86 Arben Idrizi .

nikada nećemo baciti zlo na pleća. zlo postoji zbog naše trpeljivosti. junački smo plašljivi.zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti nikada nećemo pronaći uspešan način za borbu protiv zla zato što smo junački plašljivi. molimo ih da nam prodaju štap za slepca. prevaranti. tragično smo trpeljivi. zločinci ne odustaju ni u čemu. zlonamernima ustupamo govornice i aplaudiramo njihovim idiotskim aforizmima. Zveri vole otadžbinu 87 . uvek su u formi. ako nam iskopaju oči. mada smo praznih džepova. neki štaviše pod krevetom drže revolucionarne brošure a u javnosti zločince ljube u guzice. uvek su oko tebe. mi podržavamo zakone pisane i nepisane koji nas lišavaju prava. pravda im daje u ruke potrebne instrumente da nas gaze. zločinci ne popuštaju ni u čemu. božanski zečjeg srca. na ključnim položajima.

danas (trostih tuge) sve je lepo baš kao smrt u mislima onoga koji je umoran od života 88 Arben Idrizi .

poseta majci ovoga puta Prever se čita slobodno ukradeno pivo klizi niz grlo kao u ponor bez dna autobus ludo grabi kao da je glasnik ništavila ljudi kraj puta na grobljima na otvorenom ili traljavo ograđenim bodljikavom žicom uređuju humke dan pre praznika devojka koja sedi pored mene sva je zbunjena ima utisak da ja plačem krade mi očima pesme krade mi očima i mene samog a ja u ovo vreme kada isceljujem izgubljenu ljubav u ovo vreme kada želim da sam blag prema sebi zbog svih tih uzastopnih poraza ne znam šta bih mogao da ukradem od nje ali pošto sam već savršeni gubitnik rešio sam da joj poklonim život – mada sam siguran da joj nizašta neće valjati opet beskrajni niz grobova pored puteva i živi koji pred praznik uređuju humke kuće spaljene u ratu nalik skeletima dinosaurusa i visoke zgrade hotela i benzinske pumpe koje su posle rata nikle na rubovima asfalta ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši Zveri vole otadžbinu 89 .

.

Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU. NI ZBOG ČEGA .

.

koju ukrao i koju sam dobio na poklon. prema želji izdavača poklanjali smo je ljudima. što se tiče onih koji daju nagrade. većina je drži negde sakrivenu i uopšte je ne čita. oni me ignorišu i dobro je što to čine.*** uvek me je golicala ideja da knjige na polici poređam naopako ali nikada nisam to uradio a i neću. svaki put kada se zagledam u hrbate knjiga lakše se odlučim koju da pročitam ponovo i znam koju sam kupio. i oni me takođe ignorišu i čine još bolje. jedina nevolja u celoj ovoj stvari jeste kako da objasnim mojim malobrojnim obožavaocima zastrašujuće nedostatke i moje najbolje pesme Zveri vole otadžbinu 93 . a što se tiče kritičara. objavio sam jednu knjigu i pošto sam njen autor ne držim je na polici.

*** još uvek sam. još uvek čekam da se dogodi nekakvo čudo a sve što može da se desi u međuvremnu jeste dolazak nekakvog novog kraljevstva koje će nam prodavati vazduh – ali ni to nije nikakva novost. čekam da se dogodi nekakvo čudo da me vole. 94 Arben Idrizi . još uvek. i danas. i danas. ubeđen da će biti više razumevanja među ljudima dočim sve što moje uši čuju i što moje oči vide jeste to da jedni druge koljemo da nas vera uči da se smrtno mrzimo da svaka rasa želi da dominira nad drugim rasama da vlada ubija u ime spasenja ojađuje u ime progresa. iako sam sada mnogo blesaviji mnogo usamljeniji mnogo oprezniji i skeptičniji. dete koje se raduje malim stvarima sanjajući u isto vreme velike stvari. da volim da se ne razbolim. i danas. još uvek sam. da ne poludim.

zaista mi se učini da ja nisam ni trebao da budem ovde kada zamislim kakva bi trebala da bude moja otadžbina kada zamislim kakve bi trebalo da budu police u bibliotekama i knjižarama čitaonice i koncertne sale.*** mislim da su i ideje i postupci relativni ali kada zamislim neke stvari kada zamislim kako bi izgledala moja otadžbina bez onih pisaca iz čitanki. e pa. tada mi se zaista učini da bismo mogli učiti iz loših knjiga zaludnih umova i kvarne pameti e pa. tada mi se zaista učini da sam baš ćaknut e pa. ja sam zaista baš ćaknut kada samo zamislim kakva bi mogla biti moja domovina Zveri vole otadžbinu 95 . zaista mi se čini da sam baš ćaknut e pa. podzemlje kada zamislim kakve bi trebalo da budu kafane za pisce kada zamislim kakvi bi trebalo da budu muzeji kakve bi trebalo da budu umetničke galerije e pa. bez umetnika bez vojskovođa. političara i istoričara kada zamislim oh kada samo zamislim kada zamislim šta znači nasleđe kada zamislim kako bih ja izgledao kada zamislim kako bi izgledala budućnost kada zamislim kako bi izgledala lica ljudi. trgovi.

vazduh je suv. u ovoj kući se svetla ne pale više. ni za koga.*** u ovoj kući svetla se ne pale više. tama isijava svetlost a mrtva priroda na božanskom platnu izgleda savršeno. a nekoliko ptica selica ostavlja tragove ništavila na vešu koji visi na žici. tama isijava svetlost 96 Arben Idrizi . iskon i kraj spaja jedna tačka. i tri oka vrline sada su sklona da se zatvore u lažni san između kretanja i odmora. ni ti se ne sećaš više mene. nema mesta ni za šta. poput uma koji u trenu promine bezgraničnom zemljom.

eh. kakav treba da sam da bih bio siguran da postojim. između redova. između pera i hartije ispovest skapava kao telo samrtnika čiji se život gasi. svuda i nigde. onda naiđoh na pesmu koja me je oduševila. zaklopio sam knjigu i zapalio cigaretu misleći stalno kako ću je prevesti. može biti da je Montale umro ne napisavši tu poeziju. ispitujući nas kratko: šta. ne pominje nikada). no hajmo do suštine: otvorio sam knjigu kod Altri versi i počeo da čitam. ne znam zašto baš ove noći kada su đavoli i anđeli mog mozga bili iznenada zaspali. Zveri vole otadžbinu 97 .*** uzimam ponovo Eugenia Montalea: Tutte le poesie. ostali stihovi. svakom dahu jeste ona (njeno pravo ime se. u svakoj ispovesti. zašto. moj. o čemu je govorila (?). ali. preveo sam gotovo celu zbirku a još uvek sam ubeđen da je ta pesma nestala. svakom slovu. uvek sam voleo te pesme koje su me terale da mislim o autoru i o sebi u isto vreme – univerzum je zapravo toliki. možda zato što je već odavno trebalo da joj napišem pismo a nisam uspevao. može biti da se nalazi u mojim prevodima. kako pevati muzi. knjigu mi je poklonio Valon. poezija je bila nestala.

a vrlo često oči su naivni anđeli. 98 Arben Idrizi .*** ima onih koji kažu (verujemo) da postoje samo trenuci – kao kišne kapi koje beslovesno prođu put od oblaka do zemlje – sve je u umu i um je večnost. valjda se desi nešto i um onda manipuliše pojmovima.

skeptici. spokojni kao ravnodušna božanstva. nikada nisam leteo a ni plivao. primećujem već izvesno vreme da neko unutra u meni (ja sam? Ili možda ti?) spekuliše sa idejama i osećanjima. neko će možda pomisliti da ti pošto nisi sa mnom i ne postojiš više. potapšaće senke po ramenu. neporeciv zapis. kao da je postojanje nekakva glatka peščana plaža koja iščekuje prelaz gmizavaca. iako stoji naopako. Zveri vole otadžbinu 99 . neko će pomisliti da je patnja budalaština. štaviše (dodaće neki čistunac ) patnja je slabost. na jednoj se vidi drvo na obali reke čiji se odraz zrcali na zelenoj vodi. uvek sam imao utisak da je pravo drvo ono dole pod vodom. ko zna. a voda mi se čini uverljivijom od neba.*** prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla (sve je bekstvo) a ja još uvek držim na polici sa knjigame dve razglednice koje mi je bila donela iz jedne daleke zemlje.

a ja sam umirao svaki dan po malo kao od nekakvog božanskog prokletstva. sve što sam zatim ja držao na svojim kolenima bila je samo smešna igra. 100 Arben Idrizi . možda da bi na kolenima držao nekog drugog. kao svaki anđeo znao je sve.*** sve što se desilo istinito je kao svetlost sunca u ovom svetu gde je sve iluzija. sve što znam i što želim da znam jeste ovo. možda da podstakne tog drugog da ubije njega. kao svaki zaljubljeni nisam znao ništa. jedan anđeo se iznenada spusti uđe u moju sobu i uze me u naručje mene dečaka sa bradom. držao me je na krilu a znao je da će me jednoga dana ubiti. držao me je na krilu i voleo. i otišao je iznenada jednoga dana.

zamišljao sam kako se svađamo. tražio sam te tajno svuda i u svemu. koji nikada nisam zaboravio. kada sam čuo jedan glas iznenada sam se setio tvoga glasa.*** ništa ne ume da oponaša glas patnje. Zveri vole otadžbinu 101 . nikakvo čudo mi ne može zaustaviti suze. kako se volimo. i plakao sam plakao i to je sve. možda su postojali samo kao realnost koja se ne da perceptirati. niko ne može biti svoj i niko ne može naći spasenje kod drugoga. bože. izgled i glas nisu se razlikovali. danas.

samo se i gasi. čekajući tebe. ko zna.*** naša egzistencija je čisti model apsurda. poezija ostaje zato što je najzapaljivija. budan. 102 Arben Idrizi . možda će jednoga dana sve što pamtim od tebe biti činjenica da su tvoji inicijali kao onaj uzdah koji nam se ponavlja svakog bogovetnog dana. ono što samo gori. budan. čekao sam ljubav i ludilo. preveo sam ljubav i ludilo. čini se da je spašava samo druga egzistencija: ona u snu. i zbog banalnih stvari i besmislica). prevodeći Aldu Merini.

*** samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi. Zveri vole otadžbinu 103 . dovoljno je da sklonite zavesu i pređete na drugu stranu. nijedna ptica ne bi više nikada zapevala ako bi uspela da rasplače kamen i drvo. čak i na bolje. nigde nema zavese. sve se može promeniti. ali. sve je samo beskrajna pustinja. avaj bednici.

*** Ne želim da me bilo gde pozivaju. ne dišem. ne obožavam zemlju na kojoj sade cveće da bi pokrili krv. 104 Arben Idrizi . ne obožavam ništa što je obično i što je već poznato. nemam sklonište za glavu a ni slobodne zemlje gde mogu da se šetam bezbrižno. bez glasa. kao neko nevidljivo božansko ogledalo. ni zbog čega. tuge i ljubavi. ništa. ne želim da slavim nigde. uvek sam tamo gde me dozivaš.

Zveri vole otadžbinu 105 .*** oh toliko puta nam dobrohotno razumevanje ubija ljubav ali spašava je instikt. oh toliko puta. toliko puta nas razumevanje stvari vodi u izolaciju i san. toliko puta trebamo čuti nepostojane glasove. toliko puta nije uputno videti istinite prizore.

*** u njenim očima video sam ideogram svetih varvarskih naroda domovina je preskupa da bi se živelo u njoj kako možeš gospodariti i ujedno davati se da budeš svoj i pripadaš drugome a ja sam bio naučio da s njom kušam bol provaliju između ideja i istina u uživanjima osediš – u bekstvima oslobađaš u svetom ujedinjuješ 106 Arben Idrizi .

niti čoveka. niti jedno svetlo istorije nije apsolutno bilo kojeg mraka. Zveri vole otadžbinu 107 .*** Anili. Sećajući se Maria Luzia priroda bića je materijalna ideja koja se topi. ne tvrdim niti poričem. sumnja je večnost koja će uništiti sve.

daj i zatvori oči. ali šta možeš tražiti od jadnih lepih stvorova. svaka žena koja stavi glavu na moje hladne grudi ostavi mi tu tragove tuge i pošto uzme što je htela ode. 108 Arben Idrizi .*** lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni. ne može se svima darovati isto čudo niti svaki put ono što svako po sebi zaslužuje.

bosonog. pajaci vlasti). sunce božanske tuge. samooglodani skeleti koji lutaju prazninom iluzija.*** mržnja zloba budalaština pritvornost – izložene gole na usranom trgu smešnoga. sivo dosada tuga (za koga?). Zveri vole otadžbinu 109 . (ne vide a vide ih – ko?. treba li drugi da te vole ili je dovoljno to što ti voliš? bard istine i jednostavnosti.

ne postajući nikada sam greh. ima onih koji seru po njemu. san je oltar. ima ih koji ubijaju za njega. a ljubav koja bi uvek mogla da bude grešna.*** nada je poslednji sveštenik sreće. 110 Arben Idrizi . nema potrebe da se nikome ispoveda za svoja dela.

Zveri vole otadžbinu 111 .*** svaki od nas je cvet pokraj puta koji vidi da bi bio viđen sanja da bi bio sanjan. gubi.

Klara mi kaže da bi tuga trebalo da bude romantična. ali i ona je zaljubljena i onda kada misli da nije. Klara bi me. sličan jednom od njenih demona.*** tuga me napokon tera da se osećam spokojnim. samo što je njoj mrska svaka zapovest. ko zna. ali ja sam naručio da nacrta blagoslovljenog demona. nacrtala kako patim zbog ljubavi. kada bi me poznavala malo bolje. 112 Arben Idrizi .

Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM .

.

*** izdišem na promrzlom lišću ničega – bez osećanja. ničiji drveni idol ostavljen kao jadničak na trgu truleži. Zveri vole otadžbinu 115 .

snovi su stakleni. dragi smo kada smo usamljeni. koje nas ostavlja bez umetnosti pretvaranja. osakaćeni smo bez ijedne mane. neka vrsta zastrašujuće arhitekture. dodatno čulo koje nam skida masku. božansko nesvesno.*** snovi su puritanska osećajnost. koje nas gole baca na trg bivstvovanja. draga. 116 Arben Idrizi .

*** Ništa me ne čudi (više). Zveri vole otadžbinu 117 . Masa je razgolićena do te mere da se oblačimo u usmaljenost. ali me sve izluđuje i ubija.

Kao i uvek. kristalna iluzija koja blista u crnoj praznini. Čudo bića? Ili slast uzaludne misterije Ne postoji nikakav konačni kraj.*** Besnilo materije ili ideje? Vreme je sleđeni san. 118 Arben Idrizi . svetlo razumevanja trepće istovremeno sa svetlom besmisla – neprekidno seva munja smrti.

zemlja je bezgranična. Zveri vole otadžbinu 119 . Giljotina za vrlina koje će biti izložene na svetom pustom trgu gde ih isušuje mračna neblagovremenost.*** Dosada je vazdušni cvet koji miriše na apstraktno iskušenje. I spoznaja bledi u vodi što podriva vreme sa zavidnim tužnim strpljenjem. Sa stvarima.

A da li je baš sve u utesi? Ili preduslovima? Reč je bila na početku da bi nam pobrkala istine. Simbolički. što više uživam u poeziji. 120 Arben Idrizi . blede godine. Neki tvrde da je bog prevarant ne iz inata niti da bi se šegačili. vlaga prepliću se sa tugom i čuđenjem. prašina. večnost je seksualni san. A novo izdanje sabranih pesama Montalea svaki dan požuti.*** Na neki način. Teši nas to što dokaz za ništavilo jeste ništa. Dim. tumačim ili ignorišem. stara knjiga je sama po sebi draga stvar. Sve je bleđe. upoznajem je. i sam postajem sve bleđi. Požuti knjiga. Što više prelistavam tu knjigu.

Samo se provlačim kroz svetsko rasulo.*** Moje postojanje nije ništa drugo do slika nemogućnosti smrti (vidim je ja? Ko drugi?) Od mene nikakve vajde. Sublimno se osmehuje iz bede margina. Ponekad mislim da ne bi trebalo da mislim. Zveri vole otadžbinu 121 .

O boli ovdašnja. koja bi trebala biti bol tamošnja! Svaka staza je jedan puteljak – u planini nevinoj od vizija. Egzistencija se razgranala u jednoličnom vremenu. Svaka budućnost trebalo bi da donese nešto tvoje.*** Neotkrivena na platnu večnosti je Lažna smrt. Idem kroz istoriju. onaj klin nevidljivi. pregorela u svom iskonu. Još uvek mislim da će me veličanstvenost tuge spasiti od ludila. nežno zaludan. 122 Arben Idrizi . Treba da je uništitim. kao slučajnost slučaja. Trag bez traga.

Sve se svodi na to kako da ostavim budućnost iza leđa. sumrak boli u boli.*** čak i san da nisi san kojeg se ne sećam ujutro veseli me. ali hvatajući se za nju. Zveri vole otadžbinu 123 . Ima ustajale vode u reci koja me pretače u vreme. samo za nju. Idem dalje. Pogled je mračan. Vatra stiže do lišća koje je prekrilo blato.

***

Kada duva vetar ljubavi naježi se i naša zverinja plot. Poput muva sebične zuje želje. Iscrpljeni padamo na truli ležaj iskustava koja gore u vlastitom pepelu. Naš život nije prikradanje sreći. Već je ruševina ideja koje bi trebalo da rastu na pustoj zemlji, kao lepo cveće. Mudrost je osedelo godišnje doba. Okrećemo pogled ka belom moru tuge i zbunjeni se predajemo ništavilu bez uslova, bez kajanja. To je sve. To je od samih početaka bilo sve.

124

Arben Idrizi

***

Kada sam te onako iznenada sreo, isti čas sam video kako propada fantazija čitavog jednog života da bi ostavila mesto čudu kojeg može da nam podari i pokaže samo stvarnost. Jer ponekad se na jadno stvorenje sažali i sam jad. Nije da sam ja imao sreću, sreća je imala mene. Ono što je naše, to je uzvišeno. Ali šta je naše? Pojavila si se iznenada i celo moje biće se prosto sledilo. Čitavim bićem eksplodirao sam iz ljušture ništavila u kojoj sam bio učauren, osuđen da stalno izmišljam i brišem. (Samo što su čuda ponekad užasna. Zablješte tako da te na trenutak oslepe a zatim vizija ostavi samo sumnjive tragove. Ponekad, ponekad su čuda užasna.)

Zveri vole otadžbinu

125

***

kao mališan pomagao sam baki da prostre šljive da se suše na crvenim crepovima ambara. Pravila je slatko koje mi se sviđalo samo kad bih ga ukrao, zimi. Upravo sam prostro posteljinu na žicu, na balkonu. Ležim na neraspremljenom krevetu, go, sam. Tolike godine sam proživeo sam. Često sam padao u nemoguće ljubavi. Što god da se desilo, gunđali smo i žalili se, ja sam i dalje slušao Coltranea, album koji ću pokloniti Lauri. Čujem skeptičan glas (bezvremen i vanprostoran) koji mi kaže da ću večno i dosledno boraviti u onome što mislim i u šta verujem. Ali mi se ponekad čini da ne verujem u ništa, i da ne mislim o ničemu. Šta ako je moja egzistencija samo mumija onoga što ću postati?

126

Arben Idrizi

Plastični stolnjak dodiruje mi kolena. Glad i teskoba su svete vrline a mi svejedno ratujemo protiv njih.anđeoska tuga u tvojim očima (Za K. Ako je sreća kapric ludaka onda su i pesnici ludaci. a ja u mom malenom svetu koji nekako ignoriše realnost. deliće nazora. Tako nam ponekad dopadne parče ljubavi. Nalik je na bolna probadanja iluzija za koje smo svesni da treba da ih se klonimo.) 1. Konačno. ponekad mi se učini da liči na natruhe ideja. Izdaleka gledam komadić neba kroz mali kuhinjski prozor. Ona živi u svojoj kući. Žena koja izgleda kao da nikada nije bila devojka možda će biti moja curica i večna ljubav. Zveri vole otadžbinu 127 . Oseća se na britki mraz samoće na jezu od neiskušane teskobe. ni ja nisam svoj. Moja draga nije moja draga.

u uzvišenom ništa. ne da se borimo sa patnjom već da bi patnja postala lepša. dela neodelotvorenih. Čudo je tek jedna od sitnica koje otkriva naše sublimno tužne oči. Osmesi u tvojim rečima i snovima liče na suze anđeoske. Postoji mera. Uvijena u plišanu svetlost jutra s vremena na vreme vratiće se sećanja – mrtvi anđeli bede i ljubavi. kao veliki vodopad. Želje nas. Nepriznati plamen plamsa uz vlažni zid ukusa. Ima u ljubavi. unezveruju. u nama.2. vazda ima. Poput zbunjenih polubožanstva napuštamo nebo sanjajući život na zemlji. Na početku je. u srcu. Sada pevam tebi. bio razum kao oaza koja bezbrižno blagoslovi svoju osobenost. 3. Lepet krila trezvene ekstaze pirka uz stvari koje su lišene ideja. Praskozorje blista nadrealnim svetlom nada. za vreme. Doći će dan sreće. Postoji i mera. Sada smo na nogama. Nad monaškom palmom ravnodušnosti božje. za ljubav. pevam o tebi. Moja napregnuta usamljenost nosila je tvoju dugu ofarbanu kosu. Tuga anđeoska zrači iz tvojih očiju. Ono što dobijamo dok istovremeno dajemo uzvišenije je od svake apoteoze 128 Arben Idrizi . Životinjska strast postaje sveta. ideja neizrecivih .

5. o nama). Ima toliko sumnji u našim tvrdoglavostima (o sebi. ponekad sa dosta klišea i ćutanja. Žuborimo kao korito vodopada. Ima toliko prihvatanja u odbijanju. U svemu što je moje ima takoreći samo izreka prežvakanih i mračnih. jednako vredni. Mislim o tvojim mekim rukama koje me skrivaju od tebe. za naše dobro? Naši trenuci – ukršteni. Da nam ništa više ne pripada. Moja draga mi ispoveda da u mojoj poeziji nema ispovesti. Na kraju možda će ovo biti samo jedna ispovest koju nećemo imati kome da je ispričamo ili je ni sami nećemo čuti. Bojim se da ono nedostaje i mojoj ljubavi. Kao mala providna močvara. A možda je sve što je moguće i što treba da se desi već bilo nekada. Zveri vole otadžbinu 129 .božanskih želja. prazni estetski pojam patnje? Ceo život zlopatimo se sa tim teretom lakoće na plećima. i tada bih možda ponovo proživeo lepu bol onoga vremena. Mislim na moguće koje odmah uvene kao pokidani izdanak. Očajnički pripadamo. Zašto nas ne bi sami trenuci požnjeli. Šta ako smo mi u sebi i po sebi zaludni. 4. prosipam iz šupljeg u prazno. Najviši stvaralac rastače se u oblacima ideja ravnodušan prema stvarima.

ipak. Pitam se šta će ostati od moje ljubavi za tebe. 130 Arben Idrizi . Sada. bez tebe.6. Tvoje je čuđenje duhovni jazz. Šetamo izgubljnim ostrvom koje se drži za krila razumevanja. Osmehujemo se i ćutimo težeći veličini – bez buke. Ljubav buja pametno kao lepi leptir a blažena noć se primiri u žmirkavoj svetlosti. ulepšavamo svemir koji se zgrčio u nama. Koliko od svet(l)oga kada budeš – daleko.

Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA .

.


mi capita di ripetere tante volte una riga. kao i izbegavanje. 1 Uvek pišem iste stvari.
come quando leggendo. Izašla si iz vazdušnog grada koji je. Dopadanje je jedan način.2 Alda Merini Poezija nije iluzija. I nemoguće je takođe jedan način bivstvovanja. Jesi ono što možeš biti – poput svega što želi da bude ono sanjano. I ljubav koja je izašla iz tebe jeste bivstvo proizašlo iz bivstva. stvorio mene. Biti znači imati.1 Valerio Magrelli Queste cose io le ho sempre sapute. do iscrpljenja. dok si ga stvarala. stanco. Jesi ono što možeš biti. 2 Zveri vole otadžbinu 133 . i kao pri čitanju dešava mi se da mnogo puta ponovim isti red. na tragu ispunjenja suštine – sve ono što činiš za mene jeste sve ono što ja predstavljam za tebe. Ova činjenica je razlikuje od realnosti. Iz punine ničega. Ova premisa. Ti značiš beskrajne načine ispunjena koji su postojali i koji će i dalje postojati. Izašla si iz mene budući svoja. Te stvari sam oduvek znala.o bivstvu nebivstva Za Lauru Scrivo sempre le stesse cose. po sebi i za sebe. Negirajući konkretno Ujedno potvrđuje konkretno.

Gde ima uživanja koje je i beda. bez obaveza i bez prava. Ovo određeno otkriće može biti spasenje od običnog i ujedno razaranje drugih nepoznatih mogućnosti. iako sam prikraćen bude mi lepe bolove bivstvovanja. Ti si božanska začuđenost koja se pruža beskrajnim perimetrom kretanja. zašto. 134 Arben Idrizi . Leti kao kapriciozni list strasti. Gde svetlo i kiša uzgajaju voćke seksa. Gde je bivstvovanje arbitrarno u beskrajnosti bivstvovanja. a ne znam šta to znači. Svaki organ. Gde posmatranje zadovoljstva jeste pokret a zadovoljenje potrebe jeste jedino zadovoljstvo. Ti si ništa što može. Osmeh neme pesme cvetova. Tvoje malene anđeoske sise ponekad spokojno dišu kao kad napuštena beba sni. U igri i u oplodnji. Samo spoznaja ima ukus. i sve što ne može. Gde vreme vrti godišnja doba oko tvojih potreba. Leti sa valom sunčevog buđenja koji provetrava bedne vrtove duše. Gde lepota ima krilato korenje.Ti si anđeo koji može. Bićemo uvek tamo gde nećemo spoznati ništa korisno o našoj egzistenciji. Blagosloveno je znanje božanskog neznanja Neznanje. Slatki uzdasi tvoji. Ali ja te volim tako puno i uopšte ne znam. Usne praštaju znanju više nego ukusu. Dajem i uzimam tako mnogo. Gde ono što jesmo treba da nam učini poznatim ono što nismo. Kao razgolićena suština koja sadrži oboje. Um vidi kao oči kada pogledom – pasu. Gde je nada ujedno razočaranje. Uvek ćemo biti tamo gde svemir ne zna ništa O svojoj egzistenciji.

Jezik izražava ono što okusi. do nepostojanja. Brane nas kada se osećamo izgubljeno. Zveri vole otadžbinu 135 . Bol koja tvoju sliku drži na zidu želja. U tvojoj tegobnoj odsutnosti.A ja ponekad prilegnem na tvoj stomak. Smrt je nemi jezik. Čitav. Poneki cilj tu i tamo ukrašava život lovorovim vencem Koji će jednoga dana uvenuti. Živeti u sebi je apsurdno. zato što prestaje bezoblična lepota disanja. Ponekad bol utihne – možda zato što prestaje biti bivstvo. nemo suze lije. Jeste ta bol za tobom u bolovima zbog tvojih sličnosti u biću i u stvarima. A ja idem iznad tebe unutar onoga što ti jesi za sebe. u tvojoj duši i umu. Sva deca koju smo mogli imati jesu anđeli Koje ne vidimo. Obični izrazi predstavljaju mrtvi jezik. Više smo razočarani onim što postigne telo nego li onim što postigne razum. Život kao takav je zaludan. ili u iluziji obožavanog prisustva. I razum čini da vodiš zaludni život. Opružim se u imaginarnoj jazbini lutanja punoj sećanja i snova gde ni oko a ni razum ne vide ništa što prevazilazi njihove granice. Ponekad se bol primiri poput krokodila. U tvom telu. Putenost je epska. I kao što u jeziku može postojati igra reči tako i u svemiru može postojati igra osećanja. I razum ima svoje grehe. u aromi i u iluzijama.

Smrt treba da bude uzvišena ideja a mi smo svi besmrtni u našem nepostojanju. Treba da te volim i zbog tvojih ambicija koje te udaljavaju od mene. Koliko se samo Isusa rođenih na Zapadu podsmeva Isusima rođenim na Istoku! Koliko proroka bi se podsmevalo sebi u drugim okolnostima i mestima! Koliko ljubavnika ne bi nikada ljubilo Koliko pesnika ne bi nikada ništa pisalo! Pisanje je neka vrsta prostituisanja mišljenja.Anđeosko treperenje tvojeg osmeha I tvojeg erotskog odmora na žednoj zemlji tela i razuma odzvanja svuda u atmosferi osporenih ljudskih načela. Egzistenciji po sebi ne znači ama baš ništa 136 Arben Idrizi . Sve plaćamo skupo. Spava ekstatično u zadovoljstvu mesa. Svako ozbiljno stanje je smešno po sebi. Kada je u tebi sve ja. koja je bila u nama i kada nas nije bilo. Smrt diše. Ponekad ni ljubav nije mudra. Hoda na vrhovima prstiju po oblacima od seksa. Treba da te volim i zbog ljubavi kao takve. Možda nam sudbina i nije tako jasno zapisana. Tačno je da su mislioci već odavno sve rekli. Smrt najskuplje. Ponekad ni smrt nema strpljenja. bekstva – stanja koja poeziji daruju neprevaziđenu snagu i lepotu . ja je osakaćena beskonačnost realnosti i predstava. Treba da te volim i zbog boli koju osećam zbog tvojeg otsustva.

oduzimaju ga. I čovečanstvo je okamenjeno i ideološko u evoluciji bez epiteta. makar i nasilno. Sve ono što jača sigurnost samo je prijatna iluzija. Za sve postoji neka pesma. Asketizam i istinska ljubav su zvonki lirizam. Koncepti su okamenjeni. Osvećeni znaci koji su izvađeni iz sirotog ništavila. Želje detinjasto vijore na kopljima mogućnosti. Ideologije imaju neodređeno tlo. Zveri vole otadžbinu 137 . kreću se i ponavljaju. koji su nasilni. U užasne i smešne nepotrebnosti. Svaka igra je opasna i smešna. I u paukovoj mreži ima simbola. Smrt je usmrćena u sebi. Stvari i osećanja koja su oduhovljena za ličnu upotrebu. i oni koji su dobri po sebi. Ideologije ti ne daju vazduh. Ja nisam ništa što je poznato ili treba da je takvo Ne činim ništa što se očekuje od mene. makar i bez glasa. Ideologije imaju lažna sveta mesta rođenja. koja bi trebalo da bude večna. nikada ne očekuje. Koncepti. Ono što privlači sve odbija sebe. Uzvišeno postoji nezavisno od ideje o sopstvenoj egzistenciji. Ono što dozvoljavamo jeste ono što je vazda dozvoljeno. Duša koja se obnavlja čini smrt.to što mi postojimo. Tako. Treba da sam ono ništa koje niko. Sve se pretvara u simbol. Ideologije su stalna manipulacija. ono što uzimamo jesto ono što verujemo da uzimaju i drugi. rađaju ideologije. I življenje je nametnuto ubeđenje. smrtnicima. Za sve postoji neko rešenje.

Biće mesta na čamcu nepoznatog čamdžije da se pređe reka. Ono što je s one strane. Mišljenje zaluđuje zato što te navodi da shvatiš da ne možeš imati ono što bi trebalo da imaš. Procuriće sa neba na dlan pružene ruke nekakva zvezda. To je zapravo kraj svega. svaki naš korak jeste pljačkanje onoga oko nas. veličinu večne tmine. Stvarnost se na divlji način suočava sa razumom i dušom. Šta tražiš? Ko god da si. Postoji i lažna bol koja dolazi ni iz čega. Ćutanje je bol. Bol zamara i ubija. Postoji u celini ono što ne postoji. Buka ludila – pesma genijalnosti. Mišljenje je identitet i disanje. ti jadno stvorenje! Spasenju smo dali malecnu metaforu kao slamčicu. Možemo lako izaći na kraj bez zajedničkog jezika. Često se gurne u ćošak kao neoprana čaša. lampa. Svako je sama ljubav.Svako je asketa na svoj način. Mišljenje umara i zaluđuje. Ništavilu smo dali veličinu beskrajne pustinje. Ponekad ćutanje zastrašuje. Misao se prazni kao čaša alkohola: Naiskap ili gutljaj po gutljaj. Nikada mi ne donosi zadovoljstvo ideja o onostranom. Mišljenje zamara. ono što smo provukli mi sami Ignorišući činjenicu šta i zašto je bilo po sebi i u sebi. Događa se zatim i sve ono što nisi nameravao. Buka ničega jeste pesma svemira. Kraju. Svaki postupak. 138 Arben Idrizi . Prijatnija mi je ideja o ovostranom.

Zastrašujuće je kada ti dozvolim da me ubiješ ljubeći me. Strpljenje pleše sumanuto. I sva bića trpe prokletstvo a da nisu ni svesna . A i razgolićenje je sačinjeno od prevara. zadatak i pravo. samo sećanju. Ono što imamo kao zadatak i pravo takvo je iz proizvoljnog razloga. Blagosloveni demon strasti opet kreće unaokolo. Vazdušasta bol tvojih misli trepti poput Zveri vole otadžbinu 139 . A sudbina plete himnu sećanju. a još je čudnije da se ne dogodi ništa – još čudnije. Ljudska zver nikada ne može nadživeti Instikte zločina. A ova sunčeva svetlost nalazi odmor u tvojoj privlačnosti. Zastrašujuće je kada se branimo rečima kao optuženi proroci. Valjda ima beskrajnosti u razlaganju stvari Trebalo bi da imamo malo jasniju predstavu o beskrajnosti. mada je proizvoljno možda onaj pravi izbor. Mislimo da je lepota čista suština. Mislimo da je čistoća entitet po sebi. niti jedna ćelija. niti kap krvi ne uzdrhti. tako se oslobađam bivstva i uspevam da shvatim suštinu. sve je razgolićeno. Čovek je čovečanstvo i to dobro zlo teško da možemo da uništimo.Ništa nam ne pripada. još strašnije da me ubiješ jednim zbogom. Valjda će doći mudrost i preokrenuti patnje. Ponekad nalazim da sam veoma bedan. Spoznati i priznati zaludnosti predstavlja odbacivanje prevare. Ali samo bol se ponavlja. veoma mrtav do te mere da niti jedna moždana vijuga. Bez prevare.

očiju koje se osmehuju. Plovio sam po tvojoj ljubavi. 140 Arben Idrizi . Oči tvoje zatrpavaju napukline na zemlji. Biće svetla u očima drugih. Tvoje telo pokriva dan. Oči tvoje bistre prepoznaju ljubav. I noć je tebe gledala slepim očima a ti si je božanski videla tim očima kao dijamantima strasti.

Kaldrma vazdušnog grada je vlažna i oštra. I kada nas nas smrt vređa. se qualcosa ti è caro. Nalazeći nešto kao što smo mi nalazimo sebe. iznova stvaramo (nešto drugo?) opet prema našoj prilici. što umire tebi je drago.o nužnom nepodnošljivom znanju Guai a chi crede che all’impeto del cuore debba l’impeto della ragione rispondere!3 P.4 Valerio Magrelli Evo gde će me pronaći život koji sam našao – u ovom vazdušnom gradu što samrtno stoji nad idealnim lešom humane utopije. U gradu koji će umreti zajedno sa mnom u svojoj besmrtnosti. ciò che muore
ti è caro. Šta činim može biti uzvišenije od onoga kako i zašto činim. I kada je prevara. è
perché muore. Zveri vole otadžbinu 141 . jeste ono što smo želeli. grobnice na četiri strane lebde u razgoličenoj misteriji ništavila. dragoceno je zato što umire. istinito je. U ovom gradu koji sam stvorio svojim znojem i krvlju. Tuga kaplje – spokojna u svom nepopravljivom besu – lucidnošću koja je oplemenjena ludilom. Kao trepavice ekstatičnih lepotica. P. Za mene ili za druge? U tako prostoj stvari 3 4 Teško onima koji veruju da impuls srca mora ispuniti impuls razuma! Ono što je tebi drago umire. Pasolini Ciò che ti è caro muore. Nalazeći nešto što je stvoreno ranije – od koga? – prema našoj prilici.

I plač je nepristrasna škrabotina. Isto kao što je i vreme po sebi i za sebe Beskrajno u svojoj egzistenciji koja se ipak može definisati. I u snevanju otvorenih očiju jeste nemoguće. nežno – možda sam ja ono što činim. Letim beskrajno u mojoj nepostojećoj nutrini. Volimo ono što imamo. kada si ti – nema ničega za borbu. Vazduh snova miriše na buđ. s tobom na mom krilu. Prepuštajući sebe u druge ruke. *** Moje je vreme beskrajno u svojoj praznini. straha. Od apsurda svega. Kao što jednako izdišem nepostojeći u beskrajnoj spoljašnjosti sopstvaKada sam s tobom. Kao što vazduh jave smrdi i pritišće umorne trepavice. Nema ničeg poznatog ni lakog u staroj svetlosti. kada sam ja. ideje o uobičajenoj osećajnosti i bliskosti. A ono što činim su posledice – ne sam čin. Od apsurda ničega. Ničega za predaju. bez ikakvog zdravog i postojanog razloga.nesporazumi mogu biti neizbežni. sa tobom odsutnom ili svejedno. Možda je Ideja boga uništila sve ideje koje su ljudske. Možda božanski. Kako oprostiti. Možda joj odsustvo daje život. Ono najmanje moguće dešava se u snu. Desi se da priđem nečemu iz očajanja. Na koncu: Kako ne oprostiti neoprostivom sebi. Od apsurda sebe. Moje vreme unutar sviju i svakojakih vremena. U mojoj svetoj ljudskoj nezavisnosti ja sam zavisan od apsurda. Prisustvo bi možda probudilo iz budalastog dremeža anksioznost koja vlada razumom. 142 Arben Idrizi . Ludački.

Zveri vole otadžbinu 143 . kao voda. Jesmo li se kretali na jednoličan način da se približimo. A ne možemo pripadati drugde ako ne pripadamo sebi. da ponovo budemo zajedno. kao zlo i dobro satkani iz jedne niti. Ništa nam ne pripada. Predosećanje šta će se desiti jeste takođe zlo po sebi u nesumnjivom dobru. što štipaš oči. Gubeći da bi pobedila. Kao i bes prema tebi. Budućnost je zla u nadama i ubeđenjima. Prisvajamo i bivamo prisvojeni. Sa sobom negde drugde. Što činiš da se duša vine uvis – rastačući se da bi se obnovila. O čežnjo. odsutnom. Sa ništavilom na draguljima krune. Egoizam nas tera da se vratimo i pronađemo ono što smo ostavili. zbog koje trune biće. Samoćom koja je potpuno ispunjena tobom. kao tužni vetar na početku jeseni koji niti prestaje i niti podivlja. Zato što zaboravljamo ili nećemo da znamo da se krećemo ili treba da se krećemo kao vreme. Prema sebi. Očajnički. Prema onome što nismo učinili. Zlo u sebi u nesumnjivom dobru. Pobeđujući da bi se uništila. Onome što nećemo učiniti. izbegavali se do u beskraj? Vraćamo se na isto mesto da bi naučili da nismo nigde. Ne pripadamo sebi kada pripadamo drugde. Ili sa punom svešću. O čežnjo.Ponekad. Ne pripadamo ničemu. ili smo se udaljavali. Ljubavnički. Prema onome što bi možda i učinili. Uskogrudost. Kao i pomirenje sa samoćom. Kao što će i bes biti neizbežan.

možda i ne znajući šta činimo. poseduje prokleti oproštaj: tera te da nađeš. A znači i ludilo.Bol raste kao lepa biljka kojoj se posvećujemo svim srcem i dušom. U jednoj pravoj ljubavi koja je istovremeno i zamisliva. Imati individualnost i ponos znači biti iznad sebe. kružiš oko nje a ne možeš da je okusiš. Ali što nije svašta. egoizmu. iznad sebe što instiktivno misli i želi. U jednoj ljubavi koja govori nešto a da ništa ne kaže. Samo 144 Arben Idrizi . Želja. Volimo druge tako što ih teramo da nas vole. A onda dolazi pomirenje. Odbijamo druge tako što ih teramo da nas odbiju. *** O boli. Lažni i uništavajući. trebalo je da trpiš. neizbežno ludilo. *** Vazdušni grad – nesnošljivo znanje. napušten. Nešto što može biti svašta. da vidiš žuđenu neuhvatljivost. biti ljudski jak u božanskoj slabosti znači biti sam. prestrašen. trebalo je da shvatim. Ali takođe znači biti iznad života koji je u sebi neka vrsta lutanja prema okamenjenom srcu. U kojoj gore pameti i nutrine. U kojoj se ne dešava ništa. Trebalo je da voliš i da se daješ. A onda dolazi predaja. Zabluda i propast. Trebalo je da shvatim da su snovi prokleti prolog neke moguće realnosti.

toliko. Moje oči koje te traže svuda miropomazane suzama iznenađenja i zaludnosti sada su već tvoje oči koje su lišene bola i vide belo s one strane staklenog zida. objekt i subjekt. *** Tvoja božanska prikaza u obliku duha Naseljava sva bića u vazdušnom gradu. Da bi pronašla tvoju bol koja dostojno počiva na nužnom nepodnošljivom znanju. Najpodatnije koje se ne daje. u razumu. svaki kutak. Na protivurečan način. Ti i ja – slepe boli koje osvetljavaju dušu i materiju. Svuda si u ničemu bez obala. da bi imali drugi. Patnja i moć. Profit i pohlepa. Nema ničeg ni spreda ni straga. Zato što uzimaš ono čemu se nisi nadao što je možda bolje. Prevara koja je ponekad potrebna i pravedna. Svaku ulicu. Sve se čini za tebe. Ali opet želja zaluđuje. Pamet i srce varaju. Ali ne i ja. Zrno peska u zaslepljujućem ništa. Daješ mi sve da ne bi ništa uzeo. svaki čin. Svaki san. Najlepša nelepota. Negde unutra. Nudiš me svima ne bih li se udaljio. Moje te oči traže svuda. Bila si ti. Čisti užas. Ono što znamo je na kraju krajeva ono što tek treba da otkrijemo. Najpotrebnija nepotrepština. Sve je – nepodnošljivo znanje. Dolazi nepodnošljivo znanje. duboko u srcu. Moja te bol nehotice traži. Pre vremena Zveri vole otadžbinu 145 .

*** Lutam izgubljen po mrkloj praznini vazdušnoga grada. što mirišu na mitske voćke ostavljene na milost sudbini. gledaoci koji su očarani ili ravnodušni. O dirljivi preživeli odjek progoniteljica 146 Arben Idrizi . Ono što mi se dešava jesto ono što drugi vide. Dugokosi san obnovljenih proganjajućih drhtanja. Živela si nekada da bi živela nakon toga. Kao što ima kajanja zbog stvari koje se nisu dogodile. Nekih ideja – povetarac doživljen u snu. Dešava se negde u zastrašujućem i slatkom nebiću Dešava se negde u neuhvatljivom iskustvu. Ima mira i besnila. Iz početka kreću stvari koje su već bile. Ima bekstva i povrataka. Prijatno iznenađen nečim tužnim Kao neuzvraćeni poljubac prestrašene žene. Ti si bol boli. Ponekad. Ti – u neuznemirenom bekstvu i neprozvana glasno. kao i učesnici. Druge su – ali si ti. Ti si iznureno ogledalo boli I vazduha koji se ne može disati. Drugi čine da verujem da se nešto dogodilo. Svuda i nigde. A ti si pametni džez lepote i iskušenja. Ti si pomućeni zvuk ludila i čuda. u mislima. I krv koja vri od ljubavi tako da skoro probija vene samo je džez koji svira u glavi. I nešto kao zastrašujuća buka u glavi.ti. Izgleda kao u glavi koja se koleba između imaginarnog i relanog. Nekih osećanja – zmijske kože. Ima kajanja u sreći osame za ono što bi nam se nažalost moglo dogoditi. ne vidim i ne osećam.zrela .

Ja. Vatra svega peče me u mojoj blagoslovenoj i istovremeno prokletoj neposlušnosti Ništa ne razumem u providnoj nagoti mojeg bivstva. Tražim plemenitu ekstazu poezije i muzike svuda i po svaku cenu. Biću ono što jesam po sebi i za sebe. Lutam. Ravnodušnosti svega raspali po njušci čudo jedne bezglasne ljubavne boli. Ide i vraća se kao želja za kišom ili suncem. tražim i ekstazu ljubavi da me probudi od smetene ustajalosti bića . Sve je forma bez forme. Moj plač je mogući nepoznati osmeh. Gust lutajući oblak sa kojega ne mogu sići i na kojem ne mogu ni da stojim. Nametnula je nebu moju patnju. Prolazna večnost. pošto sam je bio otkrio slučajno. Moj krik jeste moja začuđenost. kakva si bila ti. Luta ništavilom vazdušnog grada iz kojeg je nekada izašao da bi bio začet u anđeoskom ludilu izgubljenog stvora. sa svim onim prolaznim mogućim večnostima. Pametna patnja ludila koje se ne razmeće. Slika lepog ništa. Pokret je osmeh iscrpljenog tela. Ali si ti. Sve večnosti odlikuje krhkost rane smrti koja iza sebe ostavlja samo senku – senku koja se reinkarnira. Sa osmehom. Slika stvarnosti vraćena ponovo u slike iluzija snova i mladalačkih nada.stvaralačkog haosa. Ono što jesam sada je ono što se očekivalo da ću biti. Zveri vole otadžbinu 147 . nekada. Tražim opasnost koja kažnjava sveteći se. Šta je očekivano od ravnodušnosti božanskog ništa. Slike izgubljene tačke oslonca egzistencije. Mir ne drži.

tuđa – nužno nepodnošljivo znanje. Ljubav ljubavi. diše zadovoljno. 148 Arben Idrizi .Ima i drugih ali ti si – prolazna večnost. Bol bolova. metafora za cvet nezaboravak. Nevidljivi relikt. na izdisaju. strast i život. Vazduh moga grada koji. Nemogući smo? Jesu li osećanja stvorena prema uzoru alhemijske materije? Ne mogu bez moje začuđenosti. poželjna a strašna. postojeća a neuhvatljiva. Ne možemo nikako dokazati biće kao biće. A tuga je pak slučajni lek za mudrost. To je izbor.

Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA .

priznajemo mir kao nužno zlo

I mi i vi imamo ovde naše kuće, našu zemlju, naše živote, naše grobove i svete hramove. Sve to, a i neke druge stvari, čini nam tlo i ideje svetim nagoni nas da se uzajamno smrtno mrzimo. Nema boga koji bi jednako voleo obe strane. Ionako nikada nije bio jedan bog za sve nas. Zato žudimo da uništimo sve što poseduje drugi. Uopšte nas nije briga za ruže vodu i osmehe, opsedaju nas samo krv i mržnja. Obožavamo staru sliku, portret naš vlastiti naslikan uljanim bojama. Protivimo se ideji da svako svoju dušu može videti kao oltar. Protiv smo zemaljskih ideja koje čine mogućim da uporedo hodamo istim stazama. Za obe strane s ovo je tuđi dan, pripada nekom trećem. Ovo mesto je sada naš zoološki vrt. Prihvatamo mir kao nužno zlo. I čekamo da osvane naš dan.

Zveri vole otadžbinu

151

ponovo si tu

Ponovo si tu, neviđeni junak samoće, gladan kao pas lutalica. Ponovo si tu i pitaš se zašto te uvek mimoiđe želja za samoubistvom. Ponovo si tu da ožališ jednu od ljubavi koju očajnički tražiš na nekom drugome mestu oplakujići sebe, oplakujući druge, čitav svet, ništavilo. Ponovo si tu, nakazan i uništen. Ponovo si tu, prezren u svojoj zemlji. Ponovo si tu, u ratu protiv svih i svega ne uspevaš da podneseš ni sebe samoga. Ponovo si tu i svaku vlast šalješ u pizdu materinu. Ponovo si tu sumnjičav prema svakom rodoljublju svakoj revoluciji. Ponovo si tu da otpevaš odu miru usred pustinje. Ponovo si tu, prestrašen od halucinacija i snova da bi mogao biti koristan svojim bližnjim. Ponovo si tu, da bi uvek uzimao od bližnjih ne dajući im ništa za uzvrat. Ponovo si tu, da pothraniš njihove nade da ćeš jednog dana uspeti a u sebi im se podsmevaš što veruju da si nekakav važan tip. Ponovo si tu da žalost pretvoriš u meru bića, Pripisujući joj svojstva svetosti. Ponovo si tu, da ponudiš ljubav koja će posejati strah. Ponovo si tu da nas gledaš svojim ludim i bistrim očima. Ponovo si tu da zamajavaš i zaustavljaš smrt beskrajnim pričama.

152

Arben Idrizi

Pijan. Nemam ni trunke volje za životom. Obeznanjen. Zveri vole otadžbinu 153 . vegetiram u bedi postojanja.*** Spazam ideje vegetira na mom još vrelom pepelu. Nigde ni traga od bića koje bi me poželelo. Na koju ću stranu ne znam. Opijen sam uspavankom zaludnosti u svetoj materici koja sporo sagoreva. I kada mislim o sebi shvatam da Zapravo nemam nikakvo mišljenje. Hvatam sebe kako se smejem čitavom ovom čudu. Neću ni da znam za biće koje me prisvaja i koristi. Ne znam ni zašto bih uopšte birao stranu. vegetiram u pijanstvu bede bivstvovanja.

*** ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja u kristalnim noćima sublimnog umora. Nemam nikakvu nadu. Niti ambicija da imam neku ambiciju. Strpljenje je napuštena zemlja. dok u međuvremenu zamišljam svo odsutno dešavanje. Jer sve ima svoj nužni idealni trenutak. žrtva ideje koja je tražena. zato što za ničim ne žalim. Ali ja sam savršeno nemerljiv da bih bio mera bilo čega. najveće dobro koje se može zamisliti. 154 Arben Idrizi . Jedino utočište vrline. Pomiren. Nikakva mi zavist ne osvaja više dušu. Sve moje živote zasadio sam negde na tlu savršene iluzije.

patiš. ah. a kada patiš . mada ima onih koji su ga videli. Stvarnost ostaje smešna vizija. niti će se desiti. zato što se ništa ne dešava. Doduše. Ali. nikada ne treba tražiti milost Od nekoga ko milosti nema! Zveri vole otadžbinu 155 . Ja sam jedan od onih koji ga je sreo. Kada ga sretnem na ulici Pretvaram se da ga ne vidim.postojiš.*** Anđela ti otme onaj ko ga ne zaslužuje. A otmičar drži anđela za ruku na ovoj ojađenoj zemlji kao da je neki običan stvor. Nema pojma ni ko je. Kada to spoznaš . tek toliko da bih shvatio da on postoji zato da bio ostao . samo na kratko. Ionako mi niko ne bi verovao niti se sažalio. Anđela koji je rastao na svetlosti. Kao da se ničim ne izdvaja kao da mu je u životu sve potaman.ničiji. ni šta je. Uzdahnem i pozivam anđela. Zbog toga se pretvaram da sam jako srećan Zato što je svetski poredak tako jednostavan. Niko ga zapravo ne zaslužuje.

.

KulturKontakt Austria. which the Federal Ministry for European and International Affairs of the Republic of Austria. Fischer Foundation are members of. the Federal Foreign Office of the Federal Republic of Germany.Sponzori The publication of this work was promoted by TRADUKI. a literary network. Partneri projekta . the Swiss arts council Pro Helvetia. the Goethe-Institute. the Slovenian Book Agency and S.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful