Arben Idrizi Z VE R I VOLE OTA DŽBINU

Arben Idrizi

ZVERI VOLE OTADŽBINU
- I z a br a ne P e s me Preveo Škeljzen Malići

KPZ Beton

.............34 navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom.........50 ne vraćaj se.............................................................................26 Iz zbirke KNJIGA BIĆA Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU..........................................................................................23 beat haiku 3............................................44 došlo je ono vreme..................................................................................................................................................................13 među ubijenima bila je i usamljena baka.........................25 ideja slobode i boga...........................54 .......52 zveri vole otadžbinu ..........................48 rock psalm sreće ......................................35 predsednikov govor.............................................................................................................................................................11 među likvidiranima bio je i umobolnik.............................................................................15 Iz zbirke NAPAĆENI dok......................................................31 pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo......................9 Arben Idrizi: ZVERI VOLE OTADŽBINU.........................................................................................................21 kosovski haiku.......29 čedo rata....................................................................................................Sadržaj Miloš Živanović: ARBEN PEVA POSLE RATA .......................................22 beat haiku 1...........................................................................................24 haiku whisky 2...................................

.................................................................................................................................................................................................................................................76 jedan preživeli haiku ........................................................................................62 Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA...................................................................81 uvek ista priča..............................................................................................................63 ljubav umiva dušu.......75 naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost............................................................................................................................................................74 vlažnost tvog osmeha oplemenjivala bi vazduh................... dete koje se raduje....................55 debeli pas mira...................................88 poseta majci....................................................................86 zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti..................61 cantos za lao tzua.............................95 * * * u ovoj kući svetla se ne pale više..............................................................93 * * * još uvek sam.četrdesetosam........................... NI ZBOG ČEGA..........................................................................................66 anđeo....................56 izgradi svoj mali i tihi svet........................80 deset pesama o ljubavi.... i danas.......................................................72 neke devojke zovu se kao cveće..71 ljubav mi neće naći skrovište pod nebom..........................................................68 u svakoj ljubavi......................................................73 voleo bih da sam s tobom.............................................................................87 danas (trostih tuge)......................94 * * * mislim da su i ideje i postupci relativni...............................................................57 mnogi se boje od svih istina............................................................................. čini mi se da vidim samo belo......89 Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU.........................70 nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti.............................................................................................91 * * * uvek me je golicala ideja..............................................................................................................................................................................................................65 uvek isto........79 mamuran...............................................................96 ..............59 pivo je mlako..............................60 s one strane zida...........69 dođe čas..............................67 svi prozori gledaju u smrt.....

.......................................................................................................99 * * * sve što se desilo istinito je kao svetlost......................................................................103 * * * ne želim da me igde pozivaju................................127 Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA.........109 * * * nada je poslednji sveštenik sreće......................................................................131 o bivstvu nebivstva...........................105 * * * u njenim očima video sam ideogram...................125 * * * kao mališan pomagao sam baki da prostre .................................................................................................................................................116 * * * ništa me ne čudi......................119 * * * na neki način stara knjiga je sama po sebi draga.......................113 * * * samrtnički ležim na promrzlom lišću.....................................133 o nužnom nepodnošljivom znanju.......126 Anđeoska tuga u tvojim očima.................................................................115 * * * snovi su puritanska osećajnost.........98 * * * prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla........106 * * * priroda bića je materijana ideja koja se topi..............121 * * * neotkrivena na platnu večnosti je lažna smrt...........................................................................117 * * * besnilo materije ili ideje?.............................* * * uzimam ponovo Eugenia Montalea.......................102 * * * samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi...........................................................................................................................................................................111 * * * tuga me tera da budem miran..112 Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM....................................................104 * * * oh veoma često ono što zovemo ljubav..118 * * * dosada je vazdušasti cvet.....................................124 * * * kada sam te iznenada sreo...............................................................97 * * * ima onih koji kažu…..........100 * * * ništa ne oponaša glas patnje............................101 * * * naša egzistencija je čisti model....................141 ...........107 * * * lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni..............................................................108 * * * mržnja....110 * * * svaki od nas je cvet pokraj puta.................................................................................120 * * * moje postojanje nije ništa drugo do slika..........................123 * * * kada duva vetar ljubavi.......122 * * * čak i san da tebe ne sanjam............... ni za šta.....................

................................................................................153 * * * ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja..........Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA....................................................................155 ..................................152 * * * Spazam ideja vegetira.........................149 Priznajemo mir kao nužno zlo.154 * * * Anđela ti otme onaj koji ga ne zaslužuje................................................151 Ponovo si tu ........

.

I to čine u celom dijapazonu. Arben je. Polip festival. Ona živi svoj život. povodom jedne moje pesme. ali mislim da smo se ipak razumeli. Truth doesn’t make a noise. 9 . od intimnih introspektivnih agonija (žalim za ženom koja se spasila tako što me je napustila) do ratnih zapisa na ivici podnošljive umetnosti (policijski rafal u grudi umobolnog čoveka iz kolone albanskih izbeglica) i razornog demaskirajućeg udara na „svoj“ nacionalizam (zveri vole otadžinu). Čovek koji je stajao iza tako strašne poezije je tih. Verovatno najintenzivnije među onim poluživim. mene nije progonila srpska „policija“. ne-mrtvim. ironično. srećom. jezivo tih. Zato ne mogu da izričem vrednosni sud – jednostavno. Pisao mi je nedavno prijatelj i sjajan pesnik.ARBEN PEVA POSLE RATA iz specijalnog broja „Betona” na albanskom jeziku. njegovim i mojim sunarodnicima. Zato što sam poeziju upoznao pre čoveka. A njegove pesme žive među živim i mrtvim ljudima. bar ne na taj način i tako drastično). a on čini mi se na albanskom i italijanskom – sećanje je blurovano. počne da ječi i ispušta gromove. Siniša Tucić. Priština. 2012. Kako bi Jack White otpevao. i rekao nešto što bih ja ponovio za Arbena Idrizija: čini mi se kao da si pisao i u moje ime. Upoznali smo se u Lajpcigu. živ. negde ispod pepela zgarišta. taj se posao samo tako i može raditi. ja sam govorio na engleskom i srpskom. zahvaljujući vrednim prevodiocima. uprkos naporima mojih sunarodnika. Odgovorio sam Siniši da i nemam neki naročiti osećaj autorstva. Možda je to zato što su nas učili da je „autor mrtav“. kao što Arbenove pesme nemirno odjekuju u svesti čitaoca. Taj raskorak učinio je pesme još strašnijim. preživelim ali natovarenim tako teškim bremenom da nikada neće moći da zaborave ono što moraju da zaborave kako bi zaista i nastavili da žive i pustili vreme da teče dalje. među ljudima i njihovim napisanim i nenapisanim pesmama. Odmah da se razumemo: poezija Arbena Idrizija mi je toliko bliska da bih je u najvećem delu mogao potpisati (uz jednu značajnu ogradu. Ali muzičar onda nagazi gitarski procesor i njegova gitara. svojine nad pesmom.

ostatak i rezultat rata. Čitajući ovu poeziju. Takođe nema nikakav problem da pobednike okarakteriše kao halapljive životinje. o suncu. ali ne iz dimnjaka). podjednako zgarište kuće i zgarište ljudskog života (Kosovski haiku: Iz zgarišta kuće diže se oštri dim. Arben Idrizi nema nikakav problem da jasno napiše kako je srpski policajac pucao u izbeglice. koje od nove otadžbine očekuju bogatstvo i moć. Pogodno nastrojeni čitalac svakako neće ostati zapitan. stilski ostvareno ali bez suvišnog metaforisanja. kako opisati svet zgarišta. o dunjama na ormanu – što Breht reče: o svemu onome što čoveka čini čovečnim. Miloš Živanović 10 . Ovaj pesnik problem locira precizno: to je zgarište. Kako opstati na zgarištu. *** . kako na zgarištu pevati o ljubavi.. pesnika koji je iz prve ruke saznao da prvo značenje rata jeste vanredno stanje koje suspenduje pravo i nečija privatna i otvoreno koristoljubiva moralna načela uzdiže do nivoa zakona. to je nužno zlo – za sve umešane strane. ali što bi naši stari rekli: It doesn’t get much better than this. Sa tim neopisivim teretom nose se stihovi Arbena Idrizija.ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši.. Može li jasnije od ovoga? Nisam kritičar i pogled mi ne seže u večnost ne bi li procenio neprolaznu lepotu nekih stihova. o čemu dovraga priča ovaj pesnik.Mislim da je snaga ove poezije u njenoj tvrdoj referencijalnosti. setio sam se kako je Bekim Fehmiu pre desetak godina recitovao pesmu „Čovek peva posle rata“. A mir.

Arben Idrizi ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

nemoj da me ubiješ” rafal mu je prosto prepolovio telo a onda je jedan od milicionera izrešetao dete i slepu bakicu “želimo vam ugodno putovanje” rekoše ekzekutori masi “jeste li nas razumeli?!” Zveri vole otadžbinu 13 .među likvidiranima bio je i umobolnik među likvidiranima bio je i umobolnik hiljade albanskih civila srpska milicija je saterala na jednu livadu gde su brundali motori vojnih kamiona i autobusa a pod miškom je imao pevca i dete je nečije tuđe držao drugom rukom i vukao je kolica gumenih točkova konopcem vezanim oko struka i na njima je teglio zgrčenu neku slepu staricu a sunce je majsko bilo jako upeklo spremni da ih natovare i proteraju preko granice preostale su terali da idu peške a bilo je nesrećnika koje je čekala gora sudbina oficir je onda prišao umobolnom i uperio oružje u njega a ovaj je zakukao “zar ne vidiš da sam lud.

na čijem je dnu bila rupa samo je petlova glava virila “hoćemo malo zabave. razumeš?”.a oni su svi bili deca žene i starci iznemogli od gladi izbezumljeni od straha samo je jedan petao skakutao skakutao je i kljucao čaure od metaka skakutao je i bio ushićen idejom da je besmrtan zatim kada je masakr okončan jedan je milicioner uhvatio petla stavio ga pod kofu. reče organ onda su on i saborci pucali u petla za opkladu stavljajući kao ulog gomile opljačkanih stvari ali niko nije dobio a petao je kukurikao da se čulo do neba sve dok se neko nije dosetio da opali granatu iz tenka petlovo perje letelo je visoko visoko – ko zna kuda je sve odletelo 14 Arben Idrizi .

da se zaobiđu. Vojnici Nato pakta patrolirali su ulicama. Sunce je bilo upeklo. a kada je na Albance došao red da progone Srbe. koje su našli odbačene ili ih kupili posle rata. Zveri vole otadžbinu 15 . niti čast. grupe Albanaca u uniformama. Mnogi u strahu da će ih stići osveta i pravda. srpske su kuće obeležene krstićima. Srpska vojska. godine. Neke su stvari bile jako čudne. niti kolevku svetu. nije imala kuda da pobegne. Ostala je prosto u svojoj kući. Kosovo je oslobođeno. Nikada ni od koga nije ništa tražila. Jedna stara Srpkinja ostala je u svome stanu. Odlazili su u panici. vreme kada su se krajnosti dodirnule. Osveta je izgovor onih koji su dvolični i po prirodi zli. špartale su gradom u lovu na preostale Srbe i njihovu imovinu. Sada kada se sve završilo znamo: oni koji su i sami stradali ne žude za osvetom. Ne da brani svoj prag. ti krstići su pokazivali gde treba da ih traže.među ubijenima bila je i usamljena starica Bila je sredina juna 1999. policija i civili dali su se u bežaniju. Ionako je niko nikada nizašta nije pitao. da se zapanjiš: kada je srpski režim progonio Albance.

Ona je možda tog časa pomislila da su svi krivi za stanje drugih. koje nikada nije imala. znala je da joj je došao čas. rekoše oni. našli su je kako drema u fotelji. Pitali su je za rodbinu. koju nije imala. Rekli su joj da je ubijao i masakrirao Albance. Pitali su je za sinove. Čujte. Rekli su joj da su krivi zato što su je rodili kao Srpkinju. ali ni to ne mogu učiniti pošto ih uzimate silom. zadovoljni što su tako lako pazarili njenu smrt. kojega nikada nije imala. Pitali su je i za roditelje koje nikada nije upoznala. nemam ništa što bih vam mogla pokloniti sem života i stana. onome koji je bio na redu da dobije stan zlikovačka je došapnula mašta: 16 Arben Idrizi . Pitali su je za muža. A rekli su i da su putevi božji i dokazi krivice nemerljivi! Ona je možda tog časa pomislila da niko nije kriv za svoje stanje. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance. Samo se nisu složili kako da je sklone Surova je to povest. nitij je u sudbinu verovala. rekla je starica. Kada ih je videla. U pravu si.Tako su došli do vrata jadne starice i razbili ih. i još više nevinih žrtava. Nije se ni prekrstila. sa mnogo zveri i ništarija. Na kraju.

Taj metod još nisu bili primenili. Dok je letela starica nije videla ništa. reče. uhvatili su je za ruke i noge. zamuckujući. Nije odmotala brzinom munje film života u toj poslednjoj minuti. Bili su na petnaestom spratu. Nije mislila o padanju. Nikakav anđeo nije bio s njom. brojali do tri i bacili je dole. Kada je tresnula o tretoar. Sunce je bilo upeklo. širom je otvorila oči i ispustila dušu. Zveri vole otadžbinu 17 .neka leti kroz prozor. I umrla je sama bez igde ikoga. Otvorili su prozor. Skoro celi život provela je sama.

Iz zbirke

NAPAĆENI

dok Dok poznavaoci umetnosti pa i takozvani intelektualci i političari koji su kao bajagi ljubitelji umetnosti i studenti i parajlije koji vole da se pretvaraju da troše i prosjaci koji hukču i trljaju ruke i policajci koji čuvaju red i vlastodršce i pičke koje se potajno i naočigled smejulje jebozovno i ostali zgubidani koje usrećuju slučajni uspesi dolaze na otvaranje neke izložbe ili nekakvo književno veče ili neki seminar ili neki koncert ili promociju stvaralaštva ili bilo koju pizdariju ove vrste ja gmižem ulicama u potrazi za nekim zalogajem ili trtljam sa pajtašima o našoj bedi o siledžijama i ubicama ili lipsavam na krevetu kao omatoreli pas ili žalim za ljubavlju žene koja je spasla sebe kada me je napustila ili sednem da nešto pročitam ili napišem i odmah userem stvar ili odem u klozet i ne mogu da verujem da me ni govno neće ili se zajebavam sa mojim budalaštinama ili gajim nadu da će mi se pre samoubistva dogoditi čudo prirodne smrti ili plešem sa mojom senkom mojim ludilom mojom trapavošću ili postajem pokvaren zadužujem se do grla vređam sve oko sebe ili ili ili naprosto preživljavam u ovoj golemoj drkaonici Zveri vole otadžbinu 21 .

kosovski haiku Iz zgarišta kuće diže se oštri dim samo ne iz dimnjaka. 22 Arben Idrizi .

beat haiku 1 Jebite se! Sve je ovo društveni nužnik. Vladini pacovi oglodali su nam jaja i mozak! Zveri vole otadžbinu 23 .

beat haiku 3 Nema struje u Tvom seksualnom dinamu. Nobel za mir izaziva krvoproliće! 24 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 25 .haiku whisky 2 Zašto ne nazdraviti Erosu? Relativni život izvire Iz apsolutne smrti.

ideja slobode i boga Nekada kada smo bili posvećenici slobode ona je postala moguća da bi bio stvoren Bog Još uvek možemo da ubijamo jedni druge zbog ovih ideja Svaka pobeda znači novi poraz u svetu koji je jedan Mnogi trpe zbog poraza a neki im se ipak raduju A ako je ubica stvorio takvu ideju slobode i boga šta ostaje žrtvi 26 Arben Idrizi .

Iz zbirke KNJIGA BIĆA .

.

Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

a ti brate.čedo rata ja sam čedo rata zapamtite niko me ne vidi očima mira niko mi ne pruža ruku ljudskosti ovo je vreme kada te prevare kada ti kažu: sada podvij rep ja sam čedo rata osećam se kao da mi korozija gvozdenih očiju ubija ljubav i san ili kao da me ljudske šake od lažnog zlata dave otimaju mogućnost da preživim baš takav je to osećaj ------------. kako se ti osećaš govorili su nam da ne ratuju da bi došli na vlast jednoga dana moji najbolji drugovi ginuli su u to ime govorili su da je ono što žele i čemu teže borba protiv zla ali. pusta obećanja sada traže da im ne uzmemo za zlo što su zgrabili ključne položaje uredili vlast prema svojoj volji i odmah objavili liste nepodobnih a ja sam rođo želeo samo da preživim prve godine na buvljaku sam kupio jeftine cipele ali su mi radost kvarili poderani laktovi na jakni nakon dve godine kupio sam jaknu ali su mi pantalone bile u ritama kao u prosjaka rintao sam u kompanijama koje su mi vadile dušu uglavnom bez ugovora ili su bili samo na mesec dana a radno vreme duplo Zveri vole otadžbinu 31 .

da bi onda neke od firmi kao bankrotirale ili prosto nestale neke su hvatale maglu na glavna vrata ali su uglavnom bežali kroz zadnje izlaze da nam ne bi platili ono što smo zaradili mladost sam svoju protraćio u takvim poniženjima onda su došla vremena gladi i otkaza sva vrata na koja sam pokucao zalupili su mi u lice konkursi i oglasi za posao nisu predviđeni za tipa kakav sam ja tako da sada kopam po kantama za đubre imam basnoslovne neprijavljene posede porez na glad plaćam povraćanjem obuzeli su me očaj i bes dušo nemoj mi samo reći da mi je vrag ušao u utrobu ti koja u meni tražiš toplo ljudsko sklonište a ja se ne usuđujem da ti kažem da nisam taj da sam se promenio da se nešto slomilo u meni. otišlo je u nepovrat i ono što tebi treba kao zalog sigurnosti ne mogu ti priuštiti ni kao mislenu imenicu jer ja sam čedo rata rekao bih da mi je čak i ljubav ljubistvena dušegupka pošto sam istoriju učio na svojoj koži ili sam stvarao istoriju moji su drugovi izginuli da bi generali i kriminalci zgrnuli bogatstvo ološ od političara je napredovao nama su ostavili uloge budala ili izdajnika ulice su pune ljudi poput mene gledam ih kako padaju na zemlju kako nestaju kao kap vode u titanskoj vatri i svemu ovome nema kraja sve je ovo njihov način – njihovo maslo zato nam brate sve ide naopako a zna se ko će stradati 32 Arben Idrizi .

ovo je vreme kada stradaju bednici a ipak ima nešto zbog čega me grize savest nešto što mi pripada što treba da uradim da bi me žigosali a neću biti ni prvi ni poslednji treba samo malo da se priberem treba mi samo malo potpore i razumevanja samo malo bodrenja ovo je vreme u kojem ne možeš nikada naplatiti dug a ja sam čedo rata Zveri vole otadžbinu 33 .

prljave heroji su umeli da pevaju očima ------------.pesme koje smo mi izbrisali heroji su se za nas žrtvovali a mi ih sada žrtvujemo zarad sebe neki pali borci ah neki heroji 34 Arben Idrizi .ljubav herojima smo odsekli ruke kojima bi nas milovali cveće koje im nosimo na grobove uvek uvene jer su naše ruke ------------. pali heroji ne bi izašli na kraj sa našom veštinom življenja od danas do sutra ------------.pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo neki pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo a mi se hvalimo da nam je uspomena na njih draga.kao šugavi psi pali heroji ------------.izgleda veruju samo u ono što živi kažu ali tu veru skrivaju pod kožom dok mi živi zidamo koncentracione logore u našim mozgovima ne bi li u ropstvu držali ljudske ideale borbu za dobro ------------.

navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom I navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom nasrnite na skriveno blago vi šmokljani-zvekani-smetenjaci-glupaci nasapunjani pozivom za priznanje nakon vaših krvoločnih i incestuoznih dela obucite pancire. naoružajte se do zuba i napadnite siromašnu radničku četvrt —— a onda pokolj pripišite maskiranom đavolu minirajte tržnicu. niko ne sme da vam kaže da su vaše oči crne ukinite porez trulim velebogatašima da bi zauzvrat oporezovali pravo građana da si osiguraju dostojni životni standard sjebite u mozak sve pametnjakoviće da bi dali prednost mozgu budala koje su uz vas kupite znanje naučnika bez srca i iskoristite ga za svoje dobro uključite u vladu nacionalne manjine i zabijte im nož u leđa javno hvalite opoziciju polazeći od prećutne činjenice da ona nije prava opozicija izumite vašu originalnu sveću koja gori celu noć jebite se među sobom u vašim stilskim plišanim kancelarijama širite polne bolesti među građanima u ime spasavanja ljudskog roda zarazite mase nepoznatim virusom okrvavite ruke u mladosti i pobudalite u starosti uškopite mudonje — da bi stvorili vrednosti čistoga društva Zveri vole otadžbinu 35 . dignite je u vazduh i optužite za zločin političkog protivnika koji je baš toga dana tu nešto pazario bacite vaše jebene bombe na njive zasađene žitaricama i povrćem sva kolektivna dobra razbijte u prah i pepeo a onda ih prikažite kao jačanje nacionalne bezbednosti držite vlast nad javnim medijima a privatne pod kontrolom.

jer vam je oklevetao vašu patvorenu budućnost zaposlite generaciju naparfemisanih gubitnika u vašim kancelarijama gde vlada administrativna prostitucija i sažalite se na male ribice o vi krokodili nakinđureni drangulijama u akvarijumu zavera uvedite mito za radna mesta i pišite pamflete o poštenju vlasti vi možete lako izaći na kraj sa takvim sranjima jebite se sa svojom decom u ime vaše demokratije vi imate pravo da radite šta vam se prohte pošaljite u tužilaštvo vašeg čoveka nikome na ovoj zemlji ne treba da polažete račune eliminišite bez straha revoltiranu masu koja ometa vaš sjebani progres obnovite nasleđe kasapnica i govnarija tako da novi naraštaj dobije tradiciju. podršku i uvažavanje za druge koji su im slični postavite atomske zmije oko tajnih koncentracionih logora i čuvajte daleko od pogleda ljudi tajne rudnike u kojim obavljate prevaspitanje neposlušnih iznesite na pijacu ludu kravu iz najpoznatije farme nema nikakve štete što gazite poštene male proizvođače kradite na izborima – dođavola. ne budite ludi. nemojte razočarati trule bogataše vlast im nije slatka bez vas učinite da prosečna plata bude koliko paklica cigareta nacionalni dohodak držita na nivou metafore poljskog nužnika 36 Arben Idrizi .nakrcajte vozove pogromima i smrću uvedite reforme u obrazovanje tako što ćete najuriti prave istraživače i doktore da bi ih zamenili onima čiji je um retardiran ograničite mesečnu platu nastavnika da bude jednaka cehu jedne vaše rutinske večere stavite lisice svakome ko izrazi nezadovoljstvo i proglasite ga neprijateljem obrazovanja izdresirajte masu da vam ne traži račun za vaše postupke —— baš nikada rehabilitujte najgore kriminalce da bi zatvore napunili nevinim mladim ovisnicima montirajte sudski proces pesniku izdajniku koji je izneo na videlo vaše laži i zločine.

i uvek zagalamite u Parlamentu ako vam neka kontrola ugrozi vlast i vaše crnoberzijanske interese —— a kada vas ostave na miru zaboravite korupciju zaplenite manji deo droge koja se valja na tržištu i spalite je javno da bi vam ostao na raspolaganju veći deo da ga uživate bez ikakve brige nastavite tradiciju veza i saradnje na crnom tržištu sa vašim nacionalnim neprijateljima —— protiv kojih ste. prodajte na silu njihove govnarije puštajte non-stop na televiziji i po štampi bučnu estradu da bi time razgnjecali mozak masa stimulišite kič prodajući ga kao vrhunsku vrednost izberite u najviše partijske organe fakultetlije čiji su umovi poremećeni ispunjavanjem ukrštenih reči i čitanjem enciklopedija kao sekretarice zaposlite najbolje pičke birajući ih tako što im udarite čvrge unapredite tehnološki progres da bi vam osigurao produžetak vlasti i spektakularne likvidacije oponenata osuđujte sveprisutnu korupciju. sigurnost u zemlji je na zavidnom nivou…” posetite izolovane četvrti manjina u kojima su ubijena deca i obećajte živima da će pravda kad tad pobediti e baš će vaša pravda pobediti —— kurac moj! Zveri vole otadžbinu 37 . nezaposlenost i nesigurnost.investirajte u jebeno i izmišljeno kulturno nasleđe da bi ugušili svaki napredak u budućnosti pretvorite u muzeje kuće škrabala čije knjige siluju mozak jadnih učenika kontrolišite javne kuće. nekada ratovali razvijte industriju izmišljanja neprijatelja dodajte na crne liste nova imena uništite svoj dosije istrenirajte šefa policije kako da drži konferencije za štampu nakon stravičnih zločina nad građanima —— potapšite ga po ramenu nakon genijalnog idiotskog govora: “bez obzira na ove zločine. verovali smo. izdavače pornografije regrutujte da budu uz vlast svi umetnici dupelisci uzdižite do neba te rođene propalice.

oživotvorite koncept: zajednička smrt pošaljite neki satelit u vasionu da bi narod ubedili da postoji imaginarni neprijatelj sa jednim glasnim Hura! obznanite alarm za nerasta demokratije bežite bežite bežite kada vas napadne pravi neprijatelj – ili izazovite rat gde vas neće snaći nikakvo zlo a drugi će za vas prolivati reku krvi navalite demokrati sjebani u glavi —— navalite navalite navalite navalite vi nerasti demokratije da vladate zemljom navalite vi nerasti demokratije da upropastite društvo do te mere da će ono htelo ne htelo stvoriti sebi grozan crni imidž navalite vi nerasti demokratije da se obogatite novim metodama neljudske vlasti kako ova poezija ne bi nikada postala sveobuhvatna II zakoljite spodobu poput mene i kada me ne bude bilo zamislite nekog drugog dignite potere zatvorite granice ubijte me na trgu ljubavi kada me slomite ponižavajući moju porodicu a nakon toga napujdajte vaše ratne džukele po parkovima i ćorsokacima da love moje prijatelje ili provalite u njihove ruinirane kolibe dok održavaju književno veče ili dok skapavaju od gladi držeći decu u naručju ne opraštajte im ni minutu vaši jebeni meci najjači su stihovi duboko u srce prodiru prodiru prodiru a vi padate kao pokošeno klasje uvek ste na ovaj način dizali revolucije 38 Arben Idrizi .

glasovi bolni ratnika i civila ovde sam zato što su nas srpske snage terorisale masakrirale i ponizile ovde sam zato što su nakon rata naše raspuštene grupe i ljudi pometene pameti ubijali Srbe i Rome —— “ako se ne osvetiš posramljen si i crnog obraza” —— ko li je to rekao ovde sam zato što kosovske Srbe manipulišu kvarne pameti buljaša iz Beograda ovde sam zato što je multietničnost postala veoma unosna podla igra prevaranata ovde sam zato što smo posle rata pljačkali i palili tuđu imovinu ovde sam zato što nam se činilo da smo zaista solidarni ovde sam zato što što se ne trpimo među sobom ovde sam zato što je tu OUN —— kao sveta nevesta lažne nevinosti ovde sam zato što je demokratija govno —— to je bio rekao Hemingway ovde sam zato što sam ja govno ovde sam zato što demokratija ratuje za demokratiju u svetu ovde sam zato što demokratija ubija da bi osvojila svet ovde sam zato što svaki drugi sistem ubija demokratiju ovde sam zato što je svaki sistem vlasti u rukama ljudi pogane pameti ovde sam zato što ja vladam nad vama. da li to osećate ovde sam zato što su otac i sin postali dušmani ovde sam zato što su građani postali fanatici u politici. znate već posledice ovde sam zato što štampa teroriše društvo. prodaje maglu na veliko. kao profitabilne pilule za umobolnost i senilnosti u koje je investirala ili koje je podržala vlada.III ovde sam zato što sam nepopravljivi skepktik ovde sam zato što sam izgubio veru ovde sam zato što svesne zveri veruju sebi ovde sam zato što je moj mozak mozak svake svesne zveri ovde sam zato što u mojem mozgu ima tako mnogo razjebanog balkanskog blata ovde sam zato što je loše osećanje kada počne da ti se gadi otadžbina ovde sam zato što smo i mi vodili jedan rat —— zar ne ovde sam zato što ima onih koji pitaju zašto smo ratovali. Zveri vole otadžbinu 39 .

i ponoviću i sutra —— znate već šta ovde sam zato što se i ja plašim kao svi ljudi ovde sam zato što nam institucije sigurnosti uteruju strah do kosti ovde sam zato što prevaranti trube u ime moralnih vrlina ovde sam zato što sam umoran ovde sam zato što mi gazda traži kiriju koju nisam platio pet meseci ovde sam zato što strah od smrti jede govna i napada me ovde sam zato što me je smrt upravo užasnula ovde sam zato što ne mogu biti negde drugde ovde sam zato što svako sebe naziva dobrim ovde sam zato što me psuju u mozak jebani akademici. daleko od svakog čopora ili elita itd. zato što nema izazova za džabe ovde sam zato što je slatko biti tu. i danas kažem. ovde sam zato što ako nisi ni sa kim najviše stradaš ovde sam zato što sam usamljen ovde sam zato što ne želim da imam poklonike ovde sam zato što neko očekuje nešto od mene ovde sam zato što ne razumem zašto bi trebalo da uradim nešto ovde sam zato što nemam neke koristi od toga ovde sam zato što postoji određeni red u vremenu ovde sam zato što postoji prostor u vremenu a i vreme u prostoru ovde sam zato što postoji bezlična ličnost i gomila bez identiteta ovde sam zato što gomila poprima određeni identitet kao kada okrečite sobu 40 Arben Idrizi .ovde sam zato što je izazovno. hmmmm ovde sam zato što sam ja svuda ovde sam zato što sam niko i ništa ovde sam zato što su mi pukli nervi ovde sam zato što je svuda sve isto ovde sam zato što sam siromašan ovde sam zato što majka zna da ločem alkohol i krije suze ovde sam zato što je glad moje jelo ovde sam zato što pušim ubuđale cigarete ovde sam zato što su mi cipele probušene ovde sam zato što su mi poklonili zimski kaput ovde sam zato što sam rekao. patuljasti pesnici i kritičari ovde sam zato što sam neprilagođen.

čine sve da te fizički unište zbog toga ovde sam zato što takvi muhojebači i govnožderi nažalost upravljaju institucijama ovde sam zato što imam svoj sat ovde sam zato što su mi zaustavili sat ovde sam zato što se nalazim u krhkom položaju kao nekakvom poklopcu nad provalijom ovde sam zato što u toj provaliji stanuje politička laž umetnosti ovde sam zato što politika legalizuje veoma organizovani zločin ovde sam zato što neki tipovi izazivaju ratove za svoj račun ovde sam zato što je potrebno samo malo pameti da se identifikuju ideolozi kasapnica ovde sam zato što dželati izjavljuju da žive od tog posla ovde sam zato što je krađa društva institucionalizovana ovde sam zato što se ne mogu nikako izbeći autobombe ovde sam zato što svedoci sudskih procesa bivaju ubijeni —— svi putevi vode ka zločinu ovde sam zato što crne hronike u novinama pokazuju rast kriminala i nasilja krađa i kaubojština ovde sam zato što vlada investira ogromna sredstva na jačanje stresa i depresije ovde sam zato što su prosečna primanja 150 eura. “moral…”.dosta je ako neko pogane pameti što pakuje govna kaže neku veliku reč kao: “pravo…”. “progres…” ovde sam zato što istina nema moć —— izdvojeni individuum se uzima kao: kodirani cilj na koji se puca —— nikada ne promaše ovde sam zato što samozvani intelektualci idejni konflikt smatraju-uzimaju kao fizički sukob. nezaposlenost oko 80 posto ovde sam zato što se ovuda motaju neki tipovi koji su se obogatili preko noći ovde sam zato što poznajem nekakve intelektualce koji imaju po deset radnih mesta počev od politike i obrazovanja pa sve do ortakluka sa mafijom Zveri vole otadžbinu 41 . “ljubav…”.

nema griže savesti – niko je i ne traži ovde sam zato što bivši izdavači komentatori i urednici.ovde sam zato što oni sve ono o čemu ne žele da se javno govori pravno proglašavaju tabu temom ovde sam zato što sam video na desetine ratnih invalida i idealista koje su svi zaboravili ovde sam zato što sam video ratnike razočarane u svoje starešine —— nose uniformu zbog osećanja da su izdani ovde sam zato što ima političkog navijanja za zlo ovde sam zato što ima religioznog navijanja za haos ovde sam zato što se tamo gde se ljubomorno nosi fotografija jednog vođe proliva krv ovde sam zato što je jezik komunikacije među grupama jezik zmijski i olovan ovde sam zato što građani u najmanju ruku prećutno podržavaju sve moguće vrste netolerancije ovde sam zato što su Albanci bili prvi koji su srušili barijere nacionalizma u kriminalu —— kao i mnoge beskrupulozne zakone svetske mafijaške mreže ovde sam zato što su kontrabanda bogatstvo i zločin uticali na stvaranje bliskog prijateljstva između zakletih političkih neprijatelja ovde sam zato što su nezaposlenost i nesigurnost zajedničke uzaludne teme ovde sam zato što je preživljavanje na pasji način postalo opšte mesto ovde sam zato što je jebeni demokratski sistem rehabilitovao idiote komunizma —— promene. kao siledžije uma. ne vode na pravi put ovde sam zato što niko ne odgovara ni za šta. dakle. ponovo igraju iste uloge ovde sam zato što cvetaju nekakvi novi kolumnisti osušenih mozgova koji nikada ne kažu niti jednu istinu niti štite neko pravo —— a kamo li da uvode bilo šta što služi za dobro građana ovde sam zato što su stotine nevladinih organiacija dale donacije za kulturne projekte unapred osuđene na neuspeh 42 Arben Idrizi .

ovde… ovde sam zato što sam pitao i odgovorio sam —— kakav zaludan posao ovde sam zato što sam video kako cveta glupost i postideo sam se kao da sam i ja odgovoran za to ovde sam zato što nemam nameru da se zaustavim —— hoćete li još ovde sam zato što ne znam kako da se drugačije ponašam i snalazim —— niti želim to ovde sam zato što ne želim da budem vođa —— daleko bilo ovde sam zato što je protestovanje u osami moj identitet ovde sam zato što se ne slažem sa sobom ovde sam zato što me boli kurac za ovaj slučaj bez veze ovde sam zato što pišem poeziju za svoje zadovoljstvo ovde sam zato što vi ne želite da sam ovde.ovde sam zato što su desetine intelektualaca i moralista krali iz fondova ovih NVO —— to dopušta pretpostavku da su te NVO pomagale u pranju novca ovde sam zato što kada neko govori kao ja onda mu odgovore: “ko ti je kriv što ti nisi sposoban da činiš takve stvari” ovde sam zato što dođavola i ne znam šta govorim i šta činim ovde sam zato što vidim koliko je opasno znati neke stvari danas. jeste li zadovoljni ovde sam zato da zadovoljim svoju dušu ovde sam zato što sam zaljubljen ovde sam zato što sam živi mrtvac ovde sam zato što je ova poezija razbijena cigla na srušenom zidu Zveri vole otadžbinu 43 .

njegova deca da li je govor čuo njegov savetnik koji je na plaćenom odmoru okružen službenim prostitutkama da li je govor čula njegova dobra komšinica koja ga je mazila kada je bio beba i molila se da ga ne vide urokljive oči da li je govor čuo siroti dućandžija koji ga je pomagao kada je bio student da li je govor čula njegova prva ljubav da li je govor čula kuća u kojoj je rođen da li je govor čula njegova flaša aklohola i njegov vadičep da li je govor čula njegova luksuzna limuzina i uobraženi šofer da li je govor čula njegova maramica u tuđem džepu i blok sa adresarom da li je govor čulo cveće u saksiji koja se vidi na pejzažu naslikanom na zidu da li je govor čuo njegov pas koji se hrani bolje nego većina građana da li su govor čuli njegova kamera u dvorištu. alarmi i telohranitelji da li je govor čuo njegov sluga koji lakira nokte da li je govor čula njegova meka fotelja 44 Arben Idrizi .predsednikov govor jeste li čuli predsednikov govor kada je rekao da je naša zemlja bezbedna. da se razvija i da nas čeka svetla budućnost da li je govor čuo seljak koji je preživeo napad i pokolj pljačkaša da li je govor čulo dete skapalo od gladi jer mu je majka zarobljena da li je govor čuo radnik čija plata vredi koliko jedna čaša predsednikovog whiskeya da li je govor čula neka od bivših radnica firme koja je bankrotirala da li je govor čuo neko od onih koji godinama čekaju na biroima za zapošljavanje da li je govor čuo nastavnik čija je plata ponižavajuća da li je govor čuo starac koji sa svojom penzijom može kupiti samo rolnu toalet papira da li je govor čuo neko od onih koji su napustili zemlju zbog nesigurnosti i siromaštva da li je govor čula njegova majka ugušena vlastitim prdežom da li su govor čuli njegova žena.

da li je govor čuo njegov čmar da li su govor čuli nepoznati koji imaju ista imena i prezimena da li su govor čuli muškarac i žena koju su zajedno proveli samo jednu noć da li su govor čuli zvona na crkvi i pojačala na minaretima da li su govor čule ekipe za spasavanje u slučaju elementarnih nepogoda da li su govor čuli vatrogasci koje su regrutovali palikuće da li su govor čuli stanovnici industrijske zone da li su govor čule bombe na zelenoj pijaci, vetrokazi i gromobrani da li je govor čuo neko od policajaca koji je šokiran porastom kriminala da li je govor čuo neko od građana koji je užasnut zbog nezaposlenosti i bede da li je govor čuo neko od realista ili onih koji su sumnjičavo dalekovidi da li su govor čuli kondomi za drkanje i orgije da li su govor čule vojno-policijske postaje birokratija i usrani sateliti da li su govor čuli njegovi ministri na banketu seksualnog samozadovoljavanja da li su govor čule opozicione partije koje se bore da ga sruše sa vlasti da bi ga zatim oponašale da li su govor čule tajne službe i špijuni da li su govor čule manjine i stranci da li su govor čuli pučistički zaverenici revolucionari i zgubidani da li su govor čuli lopovi plaćene ubice i ludaci koji su ostavljeni na ulici da li su govor čuli korumpirani falsifikatori novca i tajkun koji je od siromaha kupio celo naselje i srušio ga da li su govor čuli nezaposleni (osamdeset posto) da li su govor čuli šverceri oružja droge i ljudi da li su govor čuli oni što primaju mito kao i milijarderi koji ne plaćaju porez da li su govor čuli lekari koji su postali kasapi i otimači novca da li su govor čuli urednici analisti i kritičari koji su se svrstali uz politiku i novac kao i samozvani umetnici koji su do grla ogrezli u svojim govnima da li su govor čule informatinvi uredi ambasade i turisti da li su govor čuli buđavi intelektualci i oni koji su se obogatili preko noći kao i neuhvatljivi prevaranti

Zveri vole otadžbinu

45

da li je govor čulo kamenje medalje blagoslovi i prokletstva da li su govor čuli politički atentatori i istražitelji ubijeni na mestu zločina da li su govor čule sudije kojima politička mafija preti smrću da li su govor čule manifestacije i istovremeni jubileji političkih partija koje podstiču mržnju među građanima da li su govor čuli narodni heroji koji su politički podeljeni da li su govor čuli kozji rogovi na glavi heroja da li su govor čuli virtuelni heroji i stvarni izdajnici da li su govor čule ubistvene puškarnice na kulama koje su kulturno nasleđe i oruđe izvornog folklora da li su govor čuli udovica palog borca i bezdomna siročad da li su govor čuli oni koji su bili u ratu i progonjeni slobodoljupci da li su govor čuli razočarani idealisti i iskusni pesimisti da li su govor čuli pacijenti kojima se bolest vratila u bolnicama koje liče na napuštene barake da li je govor čulo podzemlje nadzemlje prašina i dim da li su govor čuli đavo i njegov sin da li su govor čuli pas i kuja dok se jebavaju da li su govor čuli uštrojeni bik i luda krava da li su govor čule mačke na krovu i miševi na tavanu da li su govor čuli zečevi u raju i petlovi nad đubrištem da li su govor čuli crvi u voćki i dno šoljice od kafe da li su govor čuli lutajući oltari i pijani kockari da li su govor čuli cirkuski medvedi i maske bandita da li su govor čuli duhovi i veštice da li su govor čuli oni koje nose amajlije i oni koji ih odbijaju da li su govor čule lutke koje su seksualno zloupotrebljene i pornografske zvezde da li je govor čuo bilo čiji spomenik, grob bez natpisa da li je govor čula tabla sa imenom ulice koju razjeda rđa, i stop na semaforu da li je govor čuo neuspešni demonstrant, pokoreni buntovnik da li je govor čuo građanin bez adrese i adresa bez građanina da li je govor čuo moj pas koji je ogluveo u ratu da li je govor čuo mali prosjak koji radi za nepoznatog gazdu

46

Arben Idrizi

da li je govor čula glavna ulica koja je sto puta menjala naziv kako se kome prohtelo da li su govor čuli zemlja voda vatra i vazduh da li je govor čuo neko od vas znate li šta je na vama da uradite koji to anđeo pristaje da ga ubiju kada ima moć samoodbrane februar–mart 2004.

Zveri vole otadžbinu

47

došlo je ono vreme kojega smo se bojali kada se ljudi takmiče u zločinima budalaštinama blesavom samozadovoljstvu ili sličnim pizdarijama – ovo je vreme protiv kojega smo ratovali juče —— uzalud tačnije došlo je ono vreme kada poznati gubitnici na koje se upiralo prstom vide sebe na vrhuncu slave kada oni iz predgrađa zaborava postaju centar pažnje kada poslednje ništarije potpiruju vatru kada se prevejani prevaranti prodaju kao dobročinitelji a prema njihovoj pameti lestve služe samo za penjanje i gaze po našim glavama kao slon preko panjeva došlo je ono vreme kada lažovi imaju glavnu reč i neznalice osvajaju govornice a kao i uvek ošamućena masa prikovana je pred televizorima a padala ili ne kiša kao otrovne gljive niču 48 Arben Idrizi .došlo je ono vreme oh.

religiozne sekte došlo je ono vreme kada zlo štite dobri zakoni demokratije a opšta prevara odozgo pravi haos sve milujući po obrazima društvo došlo je ono vreme kada te neizbežna paranoja zbog sveprisutnih znakova opasnosti zatvara u kuću kada ti nepoznati na ulici traži legitimaciju ličnih ubeđenja kada ti političke uniforme traže dozvolu za život kada te svakojake poremećene grupe pozivaju na odgovornost zašto nisi s njima kada drugovi zarade dva centa i ne govore više s tobom došlo je ono vreme kada obični gubitnici postaju izuzetni dobitnici kada pas ne poznaje gospodara kada gomila otupi i načulji uši da oslušne huk zemljotresa ovde ili negde tamo kada davljenik ostaje bez glasa da zove u pomoć oh mi smo ovde a došlo je ono vreme kada svi putevi vode ka provaliji Zveri vole otadžbinu 49 .

bazenom i alarmom nedostaje mi njihovo neograničeno bogatstvo.rock psalm sreće nedostaje mi njihov svemoćni bog nedostaje mi njihov svetitelj čudotvorac nedostaje mi njihov magični štap samozdovoljavanja nedostaje mi njihov protočni greh nedostaje mi njihov edipov kompleks nedostaje mi njihova istorija uzastopnih pobeda nedostaje mi njihova veština plivanja u vodama podzemlja nedostaje mi njihova lukava snalažljivost koju prodaju kao moral nedostaje mi njihova kravata. njihova vijagra nedostaju mi njihove stalne svađe sa ženom i decom nedostaje mi njihov raspored putovanja po svetu nedostaje mi njihovo sigurno radno mesto nedostaje mi njihov debeli depozit u banci nedostaju mi njihova snažna leđa za fizičko eliminisanje protivnika nedostaje mi njihova siledžijska ruka kojom obavljaju poslove nedostaje mi njihova puro cigara koju puše za kockarskim stolom nedostaje mi njihova maska morala i lepote nedostaje mi njihovo spokojno lice prevaranta nedostaju mi njihov kamion i šofer za šverc nedostaje mi njihov čovek u politici policiji i sudu nedostaje mi njihov zverski osmeh nedostaje mi njihov strah od duhova lutki i insekata nedostaje mi njihov praznik sa raznobojnim svetlima i svećama nedostaje mi njihov višak vremena da se smeju zaludnim stvarima 50 Arben Idrizi . njihov kožni kaput nedostaje mi njihova topla kuća sa baštom. njihove limuzine nedostaje mi njihova lažna i nepostojana ljubav nedostaje mi njihova kurva koja voli samo novac nedostaje mi njihov način eliminisanja problema nedostaje mi njihov veoma dragoceni analfabetski potpis nedostaje mi njihov adresar koji otvara sva vrata nedostaje mi njihova impotentnost.

nedostaje mi njihova lakoća kojom puštaju lažne suze nedostaje mi njihova mržnja prema drugima nedostaje mi njihova svadba snimljena kamerom nedostaje mi njihov dan koji provode u svetoj kući nedostaje mi njihov vikend proveden na planini ili pecanju nedostaje mi njihovo jelo koje im je preteklo nedostaje mi njihov kažiprst nedostaje mi njihova čelična mreža zla nedostaje mi njihov tajni dvevnik o incestuoznim avanturama nedostaje mi njihovo blago od pljački. svita od sluga nedostaje mi njihova nasledna vlast nedostaje mi njihova pretplaćena grobnica Zveri vole otadžbinu 51 .

još uvek ne vraćaj se u onu kuću koja te je porekla gde još uvek blagosilja ista ruka glas isti obećava raj još uvek je isti greh ista se potreba oseća. isti vrag još uvek prozori gledaju isti prostor vrata otvara isti ključ. još uvek muž je oplodio ženu u istoj onoj postelji od iste je kiše istrulio maleni vrt i pas opet laje samo kad se njemu prohte mačka lovi i mačku love isti pacovi devojka se udaje sa istim onim predrasudama dečak raste sa istom naučenom lekcijom dečurlija plače i smeje se za iste potrebe Isti gosti dolaze na praznike I stari podstanar priča jednu te istu priču koju mu niko ne može izbiti iz glave Isto cveće niče iz zemlje Na ulici se diže ista prašina Isti dim izlazi iz dimnjaka Isti duhovi se kreću po odajama Ista zastava leprša nad krovom Ista se žrtva prinosi za temelje 52 Arben Idrizi .ne vraćaj se ne vraćaj se u kuću iz koje su te isterali isti je gospodar.

još uvek Ni mrtav se ne vraćaj U onu kuću Gde si linčovan Zveri vole otadžbinu 53 .Ne vraćaj se u onu kuću Iz koje su te isterali Iz iste čaše pije se voda i otrov Hleb i sudbina seku se istim nožem Isti čovek menja izgled svaki čas Isti čovek pati zauvek Isti osećaj postaje svet Ista ljubav se proklinje Isti sluga se ponižava Ista duša se hapsi Još su u biblioteci iste one knjige o lepoti Još uvek is drevne puške puca se istim rafalima Sve miriše od onog istog mirisa. još uvek Ista se pesma peva leti i zimi.

zveri vole otadžbinu zveri vole otadžbinu zveri su pravi oslobodioci nenadmašni revolucionari zveri prolivaju i poslednju kap krvi za otadžbinu zveri urlaju do promuklosti u ime otadžbine (pas se boji da će mesec osvojiti njegovu domovinu zato laje na njega!) zbog otadžbine zveri te izgrebu. zariju kandže raspore grlo ako nisi poneo zastavu ne gine ti mrtvački pokrov zveri ti isišu krv ako nisi na zboru u pravom rovu čim izbije rat zveri dižu u vazduh moral pravo savest zveri znaju da im bog prašta sve što urade zveri vole otadžbinu i služe joj odano zveri su sveti oslobodioci zato traže kao nagradu svu vlast i svo bogatstvo 54 Arben Idrizi .

četrdesetosam sloboda živi u svinjskom brlogu a svinjar pripada porodici a vlasnik brloga je čuvarev stric —— ogrezao u salu a predsednik opštine je prijatelj vlasnika a njegova žena je ljubavnica zelenaša a zelenaš je doveo na vlast korupciju i zločin a korupcija i zločin su ustanovili zakone a zakon štiti hijerarhiju sve do svinjskog brloga. Zveri vole otadžbinu 55 .

debeli pas mira starac silazi dole kuca na varata i ulazi ne čekajući odobrenje nije ni slep a ni gluv ali mu džaba govorim o stvarima za koje ne želi da čuje uz njega je debeli pas “ovo je čuvar mira majka mu je bila borbena amazonka koja se hranila leševima” “da… ” “ ti što nam pljuješ u lice rodoljubivo ti što si skeptičan za sve ti što ne slaviš našu uzvišenost ti što ne zatvaraš oči pred nužnim zlom ti što izvrdavaš našeg zemaljskog sveca ti što… loše ti se piše” “debeli pas mira iskezi zube” “kez nalik osmehu” 56 Arben Idrizi .

izgradi svoj mali i tihi svet kada ti dođe da svisneš (od zaludnosti? od očaja?) iscedi si mozak i izgradi svoj mali i tihi svet u kojem si ti kralj ili niko i ništa —— kao što si sada teško da ćeš uspeti ali ne diži ruke nikako ne diži ruke od sveta u kojem si ti onaj koji žari i pali nema nikakve razlike između stvarnost i uobrazilje skloniji smo uvek da lakše podnesemo večito nepodnošljivu viziju nego li stvarnost briši ljubav zaljubljujući se doživotno briši mržnju mrzeći nemilosrdno briši smrt umirući svakog trena briši sebe održavajući se stalno na sceni briši sve ne dižući ruke nikada i ni od čega lakše je živeti sam bez njihove lažne ljubavi bez njihove skrivene mržnje bez njihove zlonamerne brige bez njihovih odvratnih obećanja bez njihove blagosti koja te guši budi sam poput sunca poput sunca što greje što pustoši što se krije što se vraća budi sam Zveri vole otadžbinu 57 .

u najsvetijoj ludosti u neisplativoj dobrohotnosti teško da ćeš uspeti ali nikako ne diži ruke svi sužnji prirode boje se slobode svi pravi sveci žive samo za ovaj život izgradi svoj mali i mirni svet na jedinoj zemlji zemlji koja pripada svima izgradi svoj mali i mirni svet i budi sam obuhvatajući sve njih u sebi: učini nemoguće budi sam dok ne dođe neko sa pravom ljubavlju dok ne dođe neko sa pravom smrću 58 Arben Idrizi .

mnogi nemaju hrabrosti da budu sami mnogi obožavaju zaludnost i instikte hvataju se za njih spremni i da ubiju da bi preživeli mnogi se boje svih istina mnogi se uvale u gomilu koja ignoriše pravu opasnost zamišljajući neku drugu opasnost: daju se u bezglavo bekstvo gazeći jedni preko drugih mnogi navlače cipele na glavu mnogi zovu upomoć gluvo uho mnogi daju sebe za dve pare i ne vrate se nikada mnogi umiru a da nemaju blage veze šta je smrt. Zveri vole otadžbinu 59 .mnogi se boje svih istina praznina i strah od dana kaplju na osušenu postelju sna. snovi kaplju na prazninu i strah.

pivo je mlako i opija me brzo a onda se setim da sam danas sahranio dedu imao je 85 godina i kažem zaista zaista kažem treba li uopšte da išta kažem treba li da kažem nešto više 60 Arben Idrizi . želja da je posedujem ne opseda me više i okreće se poeziji. dušo. večeras nisi sa mnom.pivo je mlako obe stanuju ovde: užasna tmina letnje žege čija tišina bruji i ljubav raspuštene kose od razočarenja o koju obesi sebe moj konfuzni ego smrti.

treba da ti kažem da s one strane zida klještima vade dušu tvome bratu drugove su nam uškopili. pobudalili sestre nam silovali grobove roditelja oskrnavili i kuće spalili ostali smo samo mi i možda će nas poštedeti poštediti zbog nekog njihovog računa ali ako samo pomislimo da im oprostimo ako samo pomislimo da im oprostimo spaliće nas na lomači oh.s one strane zida oh. treba da vam kažem da će s one strane zida s one strane zida oni ostati zauvek Zveri vole otadžbinu 61 .

Cantos za Lao Tzua Lao Tzu je gladan u tesnoj kolibi od pruća i blata meditirao dugo i duboko o ljudskoj ljubavi o vladaru koji treba da bude mislilac i o znanju koje ne treba da bude dostupno svakom. dođe kod njega Yi Mao —— zloglasni kralj edipovac ——— besmrtni dželat iz II Mao dinastije jašući gordo kobilu sav u sjaju dijamanata osmehnu se bezazleno načulji uši i ostavi mudracu komad hleba na prozoru —— Lao Tzu odgurnu hleb preplašivši ptice tim božanskim gestom posvećenosti i uzdžanosti: “nikada i zanavek ni ptice sa neba ni crvi na zemlji u carstvu ——— Tao-a koje se ne može imenovati neće jesti od tvoga hleba krvoločni gospodaru!” Borges je bio našao ovu poeziju u Tlönskoj biblioteci ———— na polici označenoj sumnjivom fotografijom minotaura umesto slova ili rednog broja ali da je Borges otvorio Tzuov grob našao bi u njemu samo ptice i crve 62 Arben Idrizi . a ptice su mu na pragu prozora pevale u žalosnom ritmu kiše dok su mu crvi grizli noge.

Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA .

.

Zveri vole otadžbinu 65 .ljubav umiva dušu ljubav umiva dušu kao što vodopad oplakuje stenu. ljubav umiva dušu. rastače je polako čuvajući je kao zenicu oka dok ne ostane samo sveto jezgro ljubav umiva dušu. rasprsnute kapi padaju na pesak mirpomazujući boga koji nikada nije osetio blagoslov ljubavi.

tvoje bekstvo preplavi tišinu. 66 Arben Idrizi . uvek isto zaljubljujem se u devojke koje uzmu za ruku svoju ljubav i pobegnu.uvek isto nakon mnogo vremena sećanje na tebe ponovo hodočasti moje misli. bez tebe. nakon mnogo vremena evo me opet u provaliji ljubavi. kakva patnja. oči podstiču tugu. tvoje oči preplave tugu.

znači li to da ako se opet ne vrati neće više biti anđeo Zveri vole otadžbinu 67 .anđeo anđeo je sleteo dole proveo malo vremena sa mnom u malom hramu sreće – pokriven ruševinama – i ode. ode: znači li to da kada ne bi bio takav ne bi uopšte ni bio anđeo.

sve pesme podstiču smrt – ja i dalje pevam o tebi draga.svi prozori gledaju u smrt draga. svi prozori gledaju u smrt – ja i dalje čekam kada ćeš pokucati draga. svako buđenje je pokoravanje smrti – ja se još uvek budim zbog tebe 68 Arben Idrizi .

posvuda pustinjski raj samo muškarac i žena koji gore jedno u drugome da bi umrli.u svakoj ljubavi u svakoj ljubavi svet počinje ispočetka. jedini svemir gde zaista nema boga. Zveri vole otadžbinu 69 .

dođe čas svako danas je sutra nade u tvoj povratak a ponekad se desi da nova bol na kratko isceli staru ranu u međuvremenu mnogo vode protekne ispod mosta i tu i tamo pepelom pokrivamo tragove ponekad izmišljamo mitove mudroslovlja imamo vizije večnih ljubavi ali onda dođe čas kada potreba za tobom ubija i smrt 70 Arben Idrizi .

nemoj bežati misleći da te neću pratiti nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti daljina samo povećava zadovoljstvo praznine i slatku moru čekanja drugih prilika – svaki put kada sam pratio tragove drugih završio sam sledeći vlastite tragove preko kojih su gazila neka nepoznata stopala Zveri vole otadžbinu 71 .

ljubav mi neće naći skrovište pod nebom ljubav mi neće naći skrovište pod nebom mila moja no ja živim i umirem u tebi a moja dobrohotnost u tome nalazi najtopliji oltar onaj na kome mi zavide i anđeli 72 Arben Idrizi .

neke devojke zovu se kao cveće u srcu tvojega uverenja da poezija nije (ili ne treba da bude?) razum. već osećanje ostaje moja ljubav koju nikada nisi razumela a ni osetila Zveri vole otadžbinu 73 .

voleo bih da sam s tobom u ovim beskrajnim satima kada moj um i dušu napada ludilo zbog patnji što ih vidim i osećam oko mene u vijorenju zastava u zaglušujućoj buci zvona u presecanju lenti zarad mojega kratkovečnog žitija u onom dugovečnom zarad moje tmine u svetlosti drugih. voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam u tebi. 74 Arben Idrizi . voleo bih da sam s tobom u pustoj zemlji postojanja gde su sunce i kiše odhranili sve voćke lažnog dobra a ljubav je postala napuštena kuća pokrivena hiljadama sujevernih legendi. voleo bih da sam samo s tobom daleko od očiju drugih kada svi slave kada se svi odmaraju kada svi rade da nosimo crninu za prisustvo boga miropomazani i nauljeni orgazmima samoproklinjući se u ovom blagoslovenom svetu.voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam s tobom u bolnim noćima kada se pobunjeni anđeli – u ledenim zemaljskim oblacima ignorišući prokletstvo – strastima podaju.

vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. mlečni sumrak tvojih grudi izbeljivao je nebeski svod. a ja – niti sam imao – niti imam išta svojega. Zveri vole otadžbinu 75 . nikada ne znam šta mu sve poklanjam samo znam da tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. tragovi tvojih prstiju na mojemu telu dodiruju lako i prijatno dirke na klaviru sećanja. dolazi po nju narednog dana. nema te korpe u koju mogu stati sve ove stvari. mislim da one tebi i ne padaju na pamet. lišće koje su gazile tvoje štikle pustilo je koren. za svaku novu godinu stari sused ostavlja mi pred vrata praznu korpu. vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh.

činila si sve da se radujemo jedno drugom dok smo bili. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. tvoje moćno disanje u snu isparavalo je nadu da ćemo dugo biti zajedno. *** kakva bi to bila ljubav bez straha i odbijanja.naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost (za L. apsurd bivstvovanja skrivao se negde u nepoznatoj i nepoželjnoj zemlji. ne verujući da smo bili. tvoje tajne misli raznosio je kao listove masline moj tajni prodorni pogled. jer neke vrtoglave ljubavi ubija zlo vremena jer neke svete duše ne možeš imati zauvek i samo za sebe. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost.) *** i ti si spavala loše odgurala si mi glavu sa jastuka rogovima sna koji se ne pamti. tvoje sklopljene oči videle su s one strane života. i ti si spavala loše. 76 Arben Idrizi . način na koji si davala da se ne bi podala obrnula je naglavačke sva praktična znanja.

to si ti. duhovna i seksualna napast spalila je zemlju pod našim nogama. nije nam ostalo ništa od slave i belega. priljubljeni jedno uz drugo prošli smo. bez tebe. ti si bila slika boginje koju je gomila kaznila na trgu ali ljudi unaokolo žedni ispraznosti i koještarija bili su kao pusti grob bez kamena na uzglavlju. oni suncokreti se okreću oko tvojeg oka Zveri vole otadžbinu 77 . prvi put. desetine sati večnosti kotrljajući se vrtoglavo po krugovima nepoznatog zemaljskog raja. priljubljeni jedni uz druge prošli smo. ali sada. providni kimono ukrašen kapima sperme. ispod gustih oblaka samoće i strpljenja. smrt me drži u svom kengurskom naručju dok luta poput askete. a moje postojanje je sada slatko sećanje i božanska tuga. desetine sati večnosti. *** trešnjin cvet. naš duh plavi na sve strane. a sada demon blagosloveni našeg bića pruža ruku a da mu nije jasno gde se krije istina kao slamčica: u plamenu između stvarnog i zamišljenog. divlji i dopadljivi slog slobodni stih neizostavno pripadaju ljubavi i seksualnom instiktu. desetine sati večnosti priljubljeni jedno uz drugo u beskrajnoj zemlji gde nikada nema mesta za nas. a apsolutno biće je osvojilo ništavilo univerzuma.*** proveli smo.

ti sišeš zemlju i biće. očajnički. ti si – svuda. istinita svetlost lažne svetlosti. niko sem tebe ne primećuje moj razgranat i jak koren. ništavilo se sudara s tobom. a ti si – posvuda. 78 Arben Idrizi . ja sam poput izdanka koji je upravo iznikao i pobuđuje bolno saosećanje i neizbežnu privlačnost. sigurnost i ravnodušnost vise isprazno u atmosferi misterije i privlačnosti.dovodeći u sumnju ukorenjena ubeđenja u glavi. zemlja siše apsolutno i ništavilo.

jedan preživeli haiku pokušavam da se setim koji sam ti haiku recitovao toga dana. ali nalazim samo tvoje usne Zveri vole otadžbinu 79 .

mamuran. u međuvremenu ja. kao kišni oluk koji se drži samo na jednoj kuki. cvet na simsu prozora vene brzo. ova devojka traži nekoga ko će joj reći: umirem za tobom! A ja nisam u stanju da utešim ni sebe samog. kao sneg bela. pošto i ne treba da znam: stojim uspravno. u staroj kući. na kraju krajeva. mislim da sve vidim samo belo. samo belo vidim. bez sunca. pošto nikada nisam znao kuda sam krenuo u ovom životu. pao sneg. ali. mislim. moja kuka: tuga. zatim ode i kupa se. to nije smetnja. čini mi se da vidim samo belo eh! – baš sad: mamuran. mamuran. mamuran. ni tamo ni ovamo. kao retko kad. niko neće znati da voli kao ja. devojka je naslonila glavu na veliki jastuk i prisluškuje me tužna. ali ona valjda neće da zna. 80 Arben Idrizi . nakon lude noći sa alkoholom marihuanom i seksom.

deset pesama o ljubavi I zaljubljivanje u tebe je kao dečji san o dobročinstvu: nemaš šta da jedeš a sanjaš da si svetac koji drži u životu siromahe sveta II lepota ne dolazi iz tvojih očiju i ne miruje na tvom telu već privlačnost izvire iznutra da mi proždre dušu a kada vodimo ljubav kao da letimo u snu: u čas stižemo s onu stranu neprelazne granice. a što više letimo sve je više granica tako da veština letenja zahteva usavršavanje jer nismo u stanju da utolimo tu žeđ Zveri vole otadžbinu 81 .

mila. izmuzi dojke na moje osušene usne izmuzi ih izmuzi odvedi me na sedmo nebo strasti do samog vrha. sa tobom orgazam liči na plivanje u misterioznoj reci u kojoj obitava lepota ništavila IV devojku kakva si ti isplati se trpeti devojku kakva si ti isplati se čekati celu bogovetnu noć tišina se bez napora rasprostire klisurom ljubavi dok svest jaše napuštenom ognjenom željeznicom devojku kakva si ti devojku kakva si ti isplati se nositi na vratu devojci kakva si ti ne treba dopustiti da te napusti strast nadjača silu a nadmeni cilj da se dosegne onostrano ubija smrt devojku kakva si ti isplati se pretvoriti u razlog življenja devojku kakva si ti isplati se braniti od nje same devojku 82 Arben Idrizi .III Dok ležim na tvom telu moja duša se svlači od sveta izvan tebe a tuga za njim raste dok me miluju tvoje nežne ruke.

prasak zore baca na tebe zavet večnosti mila budućnost se presijava na čistom ogledalu ljubavi VII žive reke razočaranja podrivaju zemlju pod tvojim nogama a ja tonem u dubinu nemoćan da zovem u pomoć niti da krik ispustim zgažen do gušenja tvojim nogima Zveri vole otadžbinu 83 .V izbija ponoć obvijena teskobom i predrasudama u praskozorje tvoju sen obeli moje nezadovoljstvo u sebi urlam samo dođi ako se i ne vratiš moje oči zastakljene na prozoru neće te više videti kao nekada VI izbija ponoć prepuštena zaboravu tvoja strast. vrela prisnost guši osećaj za vreme ali.

IX moje ja umire u tebi da bi se preporodilo a tvoje krupne oči ozaruju beznadežni tunel svrhe života. zaronim u potpunosti tiho u jezero tvojih osećanja koja su talac jednog čamca čamca što se bolno propinje i naša čvrsto vezana bića nosi ka neizbežnom rastanku 84 Arben Idrizi . naše se duše rastaču u njemu.VIII tvoj vreli jezik klizi polako po mojim grudima tvoje telo se previja u ritmu uzdaha i to onda ludački ubrzava prelazak strpljenja u divljanje prostor i sve unaokolo pretvara se u prepuni pehar zadovoljstva.

X Neobuzdana oluja srušila je skrovište naše ljubavi zadovoljstva sećanja snovi divlje lete pijanim nebom poraza svako od nas kaže zbogom samom sebi Zveri vole otadžbinu 85 .

uvek ista priča ovo dete kojemu je rat uništio srčiku srca domovina nije udostojila ni da mu pruži ruku. nikada on neće videti svetlost dana 86 Arben Idrizi .

zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti nikada nećemo pronaći uspešan način za borbu protiv zla zato što smo junački plašljivi. junački smo plašljivi. zlo postoji zbog naše trpeljivosti. uvek su u formi. na ključnim položajima. prevaranti. ako nam iskopaju oči. božanski zečjeg srca. pravda im daje u ruke potrebne instrumente da nas gaze. molimo ih da nam prodaju štap za slepca. Zveri vole otadžbinu 87 . neki štaviše pod krevetom drže revolucionarne brošure a u javnosti zločince ljube u guzice. tragično smo trpeljivi. mada smo praznih džepova. uvek su oko tebe. zločinci ne odustaju ni u čemu. zločinci ne popuštaju ni u čemu. zlonamernima ustupamo govornice i aplaudiramo njihovim idiotskim aforizmima. nikada nećemo baciti zlo na pleća. mi podržavamo zakone pisane i nepisane koji nas lišavaju prava.

danas (trostih tuge) sve je lepo baš kao smrt u mislima onoga koji je umoran od života 88 Arben Idrizi .

poseta majci ovoga puta Prever se čita slobodno ukradeno pivo klizi niz grlo kao u ponor bez dna autobus ludo grabi kao da je glasnik ništavila ljudi kraj puta na grobljima na otvorenom ili traljavo ograđenim bodljikavom žicom uređuju humke dan pre praznika devojka koja sedi pored mene sva je zbunjena ima utisak da ja plačem krade mi očima pesme krade mi očima i mene samog a ja u ovo vreme kada isceljujem izgubljenu ljubav u ovo vreme kada želim da sam blag prema sebi zbog svih tih uzastopnih poraza ne znam šta bih mogao da ukradem od nje ali pošto sam već savršeni gubitnik rešio sam da joj poklonim život – mada sam siguran da joj nizašta neće valjati opet beskrajni niz grobova pored puteva i živi koji pred praznik uređuju humke kuće spaljene u ratu nalik skeletima dinosaurusa i visoke zgrade hotela i benzinske pumpe koje su posle rata nikle na rubovima asfalta ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši Zveri vole otadžbinu 89 .

.

NI ZBOG ČEGA .Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU.

.

i oni me takođe ignorišu i čine još bolje. jedina nevolja u celoj ovoj stvari jeste kako da objasnim mojim malobrojnim obožavaocima zastrašujuće nedostatke i moje najbolje pesme Zveri vole otadžbinu 93 . prema želji izdavača poklanjali smo je ljudima. što se tiče onih koji daju nagrade. svaki put kada se zagledam u hrbate knjiga lakše se odlučim koju da pročitam ponovo i znam koju sam kupio. većina je drži negde sakrivenu i uopšte je ne čita. a što se tiče kritičara.*** uvek me je golicala ideja da knjige na polici poređam naopako ali nikada nisam to uradio a i neću. objavio sam jednu knjigu i pošto sam njen autor ne držim je na polici. oni me ignorišu i dobro je što to čine. koju ukrao i koju sam dobio na poklon.

da ne poludim. još uvek čekam da se dogodi nekakvo čudo a sve što može da se desi u međuvremnu jeste dolazak nekakvog novog kraljevstva koje će nam prodavati vazduh – ali ni to nije nikakva novost. još uvek sam. da volim da se ne razbolim. još uvek. iako sam sada mnogo blesaviji mnogo usamljeniji mnogo oprezniji i skeptičniji. i danas.*** još uvek sam. ubeđen da će biti više razumevanja među ljudima dočim sve što moje uši čuju i što moje oči vide jeste to da jedni druge koljemo da nas vera uči da se smrtno mrzimo da svaka rasa želi da dominira nad drugim rasama da vlada ubija u ime spasenja ojađuje u ime progresa. i danas. čekam da se dogodi nekakvo čudo da me vole. dete koje se raduje malim stvarima sanjajući u isto vreme velike stvari. i danas. 94 Arben Idrizi .

bez umetnika bez vojskovođa. zaista mi se učini da ja nisam ni trebao da budem ovde kada zamislim kakva bi trebala da bude moja otadžbina kada zamislim kakve bi trebalo da budu police u bibliotekama i knjižarama čitaonice i koncertne sale. tada mi se zaista učini da sam baš ćaknut e pa. političara i istoričara kada zamislim oh kada samo zamislim kada zamislim šta znači nasleđe kada zamislim kako bih ja izgledao kada zamislim kako bi izgledala budućnost kada zamislim kako bi izgledala lica ljudi. e pa. zaista mi se čini da sam baš ćaknut e pa. tada mi se zaista učini da bismo mogli učiti iz loših knjiga zaludnih umova i kvarne pameti e pa.*** mislim da su i ideje i postupci relativni ali kada zamislim neke stvari kada zamislim kako bi izgledala moja otadžbina bez onih pisaca iz čitanki. trgovi. podzemlje kada zamislim kakve bi trebalo da budu kafane za pisce kada zamislim kakvi bi trebalo da budu muzeji kakve bi trebalo da budu umetničke galerije e pa. ja sam zaista baš ćaknut kada samo zamislim kakva bi mogla biti moja domovina Zveri vole otadžbinu 95 .

tama isijava svetlost 96 Arben Idrizi . i tri oka vrline sada su sklona da se zatvore u lažni san između kretanja i odmora.*** u ovoj kući svetla se ne pale više. poput uma koji u trenu promine bezgraničnom zemljom. tama isijava svetlost a mrtva priroda na božanskom platnu izgleda savršeno. a nekoliko ptica selica ostavlja tragove ništavila na vešu koji visi na žici. nema mesta ni za šta. iskon i kraj spaja jedna tačka. vazduh je suv. ni ti se ne sećaš više mene. ni za koga. u ovoj kući se svetla ne pale više.

no hajmo do suštine: otvorio sam knjigu kod Altri versi i počeo da čitam. Zveri vole otadžbinu 97 . ostali stihovi. moj. ali. može biti da se nalazi u mojim prevodima. knjigu mi je poklonio Valon. poezija je bila nestala. uvek sam voleo te pesme koje su me terale da mislim o autoru i o sebi u isto vreme – univerzum je zapravo toliki. zašto. ne znam zašto baš ove noći kada su đavoli i anđeli mog mozga bili iznenada zaspali. o čemu je govorila (?). možda zato što je već odavno trebalo da joj napišem pismo a nisam uspevao. preveo sam gotovo celu zbirku a još uvek sam ubeđen da je ta pesma nestala. onda naiđoh na pesmu koja me je oduševila. eh. u svakoj ispovesti. ispitujući nas kratko: šta. kakav treba da sam da bih bio siguran da postojim. kako pevati muzi. svakom dahu jeste ona (njeno pravo ime se. ne pominje nikada).*** uzimam ponovo Eugenia Montalea: Tutte le poesie. svuda i nigde. svakom slovu. između redova. između pera i hartije ispovest skapava kao telo samrtnika čiji se život gasi. može biti da je Montale umro ne napisavši tu poeziju. zaklopio sam knjigu i zapalio cigaretu misleći stalno kako ću je prevesti.

a vrlo često oči su naivni anđeli.*** ima onih koji kažu (verujemo) da postoje samo trenuci – kao kišne kapi koje beslovesno prođu put od oblaka do zemlje – sve je u umu i um je večnost. 98 Arben Idrizi . valjda se desi nešto i um onda manipuliše pojmovima.

Zveri vole otadžbinu 99 . nikada nisam leteo a ni plivao. uvek sam imao utisak da je pravo drvo ono dole pod vodom. na jednoj se vidi drvo na obali reke čiji se odraz zrcali na zelenoj vodi. potapšaće senke po ramenu. spokojni kao ravnodušna božanstva. primećujem već izvesno vreme da neko unutra u meni (ja sam? Ili možda ti?) spekuliše sa idejama i osećanjima. skeptici. iako stoji naopako. neporeciv zapis. štaviše (dodaće neki čistunac ) patnja je slabost.*** prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla (sve je bekstvo) a ja još uvek držim na polici sa knjigame dve razglednice koje mi je bila donela iz jedne daleke zemlje. a voda mi se čini uverljivijom od neba. kao da je postojanje nekakva glatka peščana plaža koja iščekuje prelaz gmizavaca. ko zna. neko će pomisliti da je patnja budalaština. neko će možda pomisliti da ti pošto nisi sa mnom i ne postojiš više.

možda da bi na kolenima držao nekog drugog.*** sve što se desilo istinito je kao svetlost sunca u ovom svetu gde je sve iluzija. držao me je na krilu i voleo. možda da podstakne tog drugog da ubije njega. sve što sam zatim ja držao na svojim kolenima bila je samo smešna igra. kao svaki anđeo znao je sve. sve što znam i što želim da znam jeste ovo. 100 Arben Idrizi . kao svaki zaljubljeni nisam znao ništa. jedan anđeo se iznenada spusti uđe u moju sobu i uze me u naručje mene dečaka sa bradom. a ja sam umirao svaki dan po malo kao od nekakvog božanskog prokletstva. držao me je na krilu a znao je da će me jednoga dana ubiti. i otišao je iznenada jednoga dana.

niko ne može biti svoj i niko ne može naći spasenje kod drugoga. Zveri vole otadžbinu 101 . danas. zamišljao sam kako se svađamo. i plakao sam plakao i to je sve. tražio sam te tajno svuda i u svemu. izgled i glas nisu se razlikovali. kada sam čuo jedan glas iznenada sam se setio tvoga glasa. nikakvo čudo mi ne može zaustaviti suze.*** ništa ne ume da oponaša glas patnje. bože. možda su postojali samo kao realnost koja se ne da perceptirati. kako se volimo. koji nikada nisam zaboravio.

102 Arben Idrizi . čekajući tebe. ono što samo gori. budan. i zbog banalnih stvari i besmislica). čekao sam ljubav i ludilo. budan. samo se i gasi. možda će jednoga dana sve što pamtim od tebe biti činjenica da su tvoji inicijali kao onaj uzdah koji nam se ponavlja svakog bogovetnog dana. prevodeći Aldu Merini.*** naša egzistencija je čisti model apsurda. preveo sam ljubav i ludilo. ko zna. čini se da je spašava samo druga egzistencija: ona u snu. poezija ostaje zato što je najzapaljivija.

nigde nema zavese. nijedna ptica ne bi više nikada zapevala ako bi uspela da rasplače kamen i drvo. sve je samo beskrajna pustinja.*** samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi. Zveri vole otadžbinu 103 . dovoljno je da sklonite zavesu i pređete na drugu stranu. čak i na bolje. ali. avaj bednici. sve se može promeniti.

ne obožavam ništa što je obično i što je već poznato. 104 Arben Idrizi . ni zbog čega. tuge i ljubavi. uvek sam tamo gde me dozivaš. ne obožavam zemlju na kojoj sade cveće da bi pokrili krv. nemam sklonište za glavu a ni slobodne zemlje gde mogu da se šetam bezbrižno. bez glasa. ne želim da slavim nigde. kao neko nevidljivo božansko ogledalo. ne dišem. ništa.*** Ne želim da me bilo gde pozivaju.

Zveri vole otadžbinu 105 . toliko puta nije uputno videti istinite prizore. toliko puta trebamo čuti nepostojane glasove. toliko puta nas razumevanje stvari vodi u izolaciju i san. oh toliko puta.*** oh toliko puta nam dobrohotno razumevanje ubija ljubav ali spašava je instikt.

*** u njenim očima video sam ideogram svetih varvarskih naroda domovina je preskupa da bi se živelo u njoj kako možeš gospodariti i ujedno davati se da budeš svoj i pripadaš drugome a ja sam bio naučio da s njom kušam bol provaliju između ideja i istina u uživanjima osediš – u bekstvima oslobađaš u svetom ujedinjuješ 106 Arben Idrizi .

niti jedno svetlo istorije nije apsolutno bilo kojeg mraka. ne tvrdim niti poričem.*** Anili. niti čoveka. Zveri vole otadžbinu 107 . sumnja je večnost koja će uništiti sve. Sećajući se Maria Luzia priroda bića je materijalna ideja koja se topi.

ali šta možeš tražiti od jadnih lepih stvorova. ne može se svima darovati isto čudo niti svaki put ono što svako po sebi zaslužuje.*** lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni. svaka žena koja stavi glavu na moje hladne grudi ostavi mi tu tragove tuge i pošto uzme što je htela ode. daj i zatvori oči. 108 Arben Idrizi .

treba li drugi da te vole ili je dovoljno to što ti voliš? bard istine i jednostavnosti. sivo dosada tuga (za koga?).*** mržnja zloba budalaština pritvornost – izložene gole na usranom trgu smešnoga. (ne vide a vide ih – ko?. sunce božanske tuge. Zveri vole otadžbinu 109 . bosonog. pajaci vlasti). samooglodani skeleti koji lutaju prazninom iluzija.

ima onih koji seru po njemu.*** nada je poslednji sveštenik sreće. san je oltar. 110 Arben Idrizi . nema potrebe da se nikome ispoveda za svoja dela. a ljubav koja bi uvek mogla da bude grešna. ne postajući nikada sam greh. ima ih koji ubijaju za njega.

gubi. Zveri vole otadžbinu 111 .*** svaki od nas je cvet pokraj puta koji vidi da bi bio viđen sanja da bi bio sanjan.

ko zna. 112 Arben Idrizi . Klara bi me. ali ja sam naručio da nacrta blagoslovljenog demona. samo što je njoj mrska svaka zapovest. Klara mi kaže da bi tuga trebalo da bude romantična. nacrtala kako patim zbog ljubavi. ali i ona je zaljubljena i onda kada misli da nije.*** tuga me napokon tera da se osećam spokojnim. kada bi me poznavala malo bolje. sličan jednom od njenih demona.

Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM .

.

ničiji drveni idol ostavljen kao jadničak na trgu truleži.*** izdišem na promrzlom lišću ničega – bez osećanja. Zveri vole otadžbinu 115 .

snovi su stakleni. koje nas ostavlja bez umetnosti pretvaranja. dragi smo kada smo usamljeni. dodatno čulo koje nam skida masku. božansko nesvesno. osakaćeni smo bez ijedne mane. 116 Arben Idrizi . draga.*** snovi su puritanska osećajnost. neka vrsta zastrašujuće arhitekture. koje nas gole baca na trg bivstvovanja.

Masa je razgolićena do te mere da se oblačimo u usmaljenost.*** Ništa me ne čudi (više). ali me sve izluđuje i ubija. Zveri vole otadžbinu 117 .

118 Arben Idrizi . Čudo bića? Ili slast uzaludne misterije Ne postoji nikakav konačni kraj. svetlo razumevanja trepće istovremeno sa svetlom besmisla – neprekidno seva munja smrti.*** Besnilo materije ili ideje? Vreme je sleđeni san. Kao i uvek. kristalna iluzija koja blista u crnoj praznini.

I spoznaja bledi u vodi što podriva vreme sa zavidnim tužnim strpljenjem.*** Dosada je vazdušni cvet koji miriše na apstraktno iskušenje. Zveri vole otadžbinu 119 . zemlja je bezgranična. Sa stvarima. Giljotina za vrlina koje će biti izložene na svetom pustom trgu gde ih isušuje mračna neblagovremenost.

Sve je bleđe. tumačim ili ignorišem. Dim. vlaga prepliću se sa tugom i čuđenjem. A da li je baš sve u utesi? Ili preduslovima? Reč je bila na početku da bi nam pobrkala istine. Simbolički. stara knjiga je sama po sebi draga stvar. blede godine. upoznajem je. prašina. 120 Arben Idrizi . što više uživam u poeziji. Neki tvrde da je bog prevarant ne iz inata niti da bi se šegačili. Teši nas to što dokaz za ništavilo jeste ništa. A novo izdanje sabranih pesama Montalea svaki dan požuti. Što više prelistavam tu knjigu. Požuti knjiga.*** Na neki način. i sam postajem sve bleđi. večnost je seksualni san.

Zveri vole otadžbinu 121 . Ponekad mislim da ne bi trebalo da mislim. Sublimno se osmehuje iz bede margina.*** Moje postojanje nije ništa drugo do slika nemogućnosti smrti (vidim je ja? Ko drugi?) Od mene nikakve vajde. Samo se provlačim kroz svetsko rasulo.

pregorela u svom iskonu. Egzistencija se razgranala u jednoličnom vremenu. 122 Arben Idrizi . Idem kroz istoriju.*** Neotkrivena na platnu večnosti je Lažna smrt. Treba da je uništitim. kao slučajnost slučaja. koja bi trebala biti bol tamošnja! Svaka staza je jedan puteljak – u planini nevinoj od vizija. onaj klin nevidljivi. Svaka budućnost trebalo bi da donese nešto tvoje. nežno zaludan. O boli ovdašnja. Trag bez traga. Još uvek mislim da će me veličanstvenost tuge spasiti od ludila.

ali hvatajući se za nju. Zveri vole otadžbinu 123 . Sve se svodi na to kako da ostavim budućnost iza leđa. Ima ustajale vode u reci koja me pretače u vreme.*** čak i san da nisi san kojeg se ne sećam ujutro veseli me. sumrak boli u boli. Idem dalje. Pogled je mračan. samo za nju. Vatra stiže do lišća koje je prekrilo blato.

***

Kada duva vetar ljubavi naježi se i naša zverinja plot. Poput muva sebične zuje želje. Iscrpljeni padamo na truli ležaj iskustava koja gore u vlastitom pepelu. Naš život nije prikradanje sreći. Već je ruševina ideja koje bi trebalo da rastu na pustoj zemlji, kao lepo cveće. Mudrost je osedelo godišnje doba. Okrećemo pogled ka belom moru tuge i zbunjeni se predajemo ništavilu bez uslova, bez kajanja. To je sve. To je od samih početaka bilo sve.

124

Arben Idrizi

***

Kada sam te onako iznenada sreo, isti čas sam video kako propada fantazija čitavog jednog života da bi ostavila mesto čudu kojeg može da nam podari i pokaže samo stvarnost. Jer ponekad se na jadno stvorenje sažali i sam jad. Nije da sam ja imao sreću, sreća je imala mene. Ono što je naše, to je uzvišeno. Ali šta je naše? Pojavila si se iznenada i celo moje biće se prosto sledilo. Čitavim bićem eksplodirao sam iz ljušture ništavila u kojoj sam bio učauren, osuđen da stalno izmišljam i brišem. (Samo što su čuda ponekad užasna. Zablješte tako da te na trenutak oslepe a zatim vizija ostavi samo sumnjive tragove. Ponekad, ponekad su čuda užasna.)

Zveri vole otadžbinu

125

***

kao mališan pomagao sam baki da prostre šljive da se suše na crvenim crepovima ambara. Pravila je slatko koje mi se sviđalo samo kad bih ga ukrao, zimi. Upravo sam prostro posteljinu na žicu, na balkonu. Ležim na neraspremljenom krevetu, go, sam. Tolike godine sam proživeo sam. Često sam padao u nemoguće ljubavi. Što god da se desilo, gunđali smo i žalili se, ja sam i dalje slušao Coltranea, album koji ću pokloniti Lauri. Čujem skeptičan glas (bezvremen i vanprostoran) koji mi kaže da ću večno i dosledno boraviti u onome što mislim i u šta verujem. Ali mi se ponekad čini da ne verujem u ništa, i da ne mislim o ničemu. Šta ako je moja egzistencija samo mumija onoga što ću postati?

126

Arben Idrizi

ponekad mi se učini da liči na natruhe ideja. a ja u mom malenom svetu koji nekako ignoriše realnost. Plastični stolnjak dodiruje mi kolena.anđeoska tuga u tvojim očima (Za K. Konačno. Ako je sreća kapric ludaka onda su i pesnici ludaci.) 1. Izdaleka gledam komadić neba kroz mali kuhinjski prozor. Tako nam ponekad dopadne parče ljubavi. Ona živi u svojoj kući. Moja draga nije moja draga. deliće nazora. Žena koja izgleda kao da nikada nije bila devojka možda će biti moja curica i večna ljubav. ni ja nisam svoj. Nalik je na bolna probadanja iluzija za koje smo svesni da treba da ih se klonimo. Oseća se na britki mraz samoće na jezu od neiskušane teskobe. Zveri vole otadžbinu 127 . Glad i teskoba su svete vrline a mi svejedno ratujemo protiv njih.

Nad monaškom palmom ravnodušnosti božje. za vreme. pevam o tebi. Postoji mera. ideja neizrecivih . za ljubav. Uvijena u plišanu svetlost jutra s vremena na vreme vratiće se sećanja – mrtvi anđeli bede i ljubavi.2. 3. Nepriznati plamen plamsa uz vlažni zid ukusa. Sada pevam tebi. unezveruju. bio razum kao oaza koja bezbrižno blagoslovi svoju osobenost. vazda ima. Ima u ljubavi. u uzvišenom ništa. Postoji i mera. Doći će dan sreće. Želje nas. Životinjska strast postaje sveta. Osmesi u tvojim rečima i snovima liče na suze anđeoske. dela neodelotvorenih. Moja napregnuta usamljenost nosila je tvoju dugu ofarbanu kosu. Na početku je. Čudo je tek jedna od sitnica koje otkriva naše sublimno tužne oči. Praskozorje blista nadrealnim svetlom nada. u nama. kao veliki vodopad. Poput zbunjenih polubožanstva napuštamo nebo sanjajući život na zemlji. Sada smo na nogama. Lepet krila trezvene ekstaze pirka uz stvari koje su lišene ideja. ne da se borimo sa patnjom već da bi patnja postala lepša. u srcu. Tuga anđeoska zrači iz tvojih očiju. Ono što dobijamo dok istovremeno dajemo uzvišenije je od svake apoteoze 128 Arben Idrizi .

za naše dobro? Naši trenuci – ukršteni. Mislim na moguće koje odmah uvene kao pokidani izdanak.božanskih želja. prazni estetski pojam patnje? Ceo život zlopatimo se sa tim teretom lakoće na plećima. Na kraju možda će ovo biti samo jedna ispovest koju nećemo imati kome da je ispričamo ili je ni sami nećemo čuti. ponekad sa dosta klišea i ćutanja. Šta ako smo mi u sebi i po sebi zaludni. Zveri vole otadžbinu 129 . Ima toliko sumnji u našim tvrdoglavostima (o sebi. 5. Kao mala providna močvara. Očajnički pripadamo. o nama). prosipam iz šupljeg u prazno. Ima toliko prihvatanja u odbijanju. i tada bih možda ponovo proživeo lepu bol onoga vremena. Žuborimo kao korito vodopada. A možda je sve što je moguće i što treba da se desi već bilo nekada. Da nam ništa više ne pripada. Najviši stvaralac rastače se u oblacima ideja ravnodušan prema stvarima. Moja draga mi ispoveda da u mojoj poeziji nema ispovesti. Zašto nas ne bi sami trenuci požnjeli. Bojim se da ono nedostaje i mojoj ljubavi. jednako vredni. Mislim o tvojim mekim rukama koje me skrivaju od tebe. U svemu što je moje ima takoreći samo izreka prežvakanih i mračnih. 4.

130 Arben Idrizi . Ljubav buja pametno kao lepi leptir a blažena noć se primiri u žmirkavoj svetlosti. Šetamo izgubljnim ostrvom koje se drži za krila razumevanja. Sada. ipak. bez tebe. ulepšavamo svemir koji se zgrčio u nama. Tvoje je čuđenje duhovni jazz. Koliko od svet(l)oga kada budeš – daleko. Osmehujemo se i ćutimo težeći veličini – bez buke.6. Pitam se šta će ostati od moje ljubavi za tebe.

Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA .

.

kao i izbegavanje.1 Valerio Magrelli Queste cose io le ho sempre sapute. Izašla si iz vazdušnog grada koji je. Negirajući konkretno Ujedno potvrđuje konkretno. 2 Zveri vole otadžbinu 133 .2 Alda Merini Poezija nije iluzija. do iscrpljenja. Jesi ono što možeš biti. Ti značiš beskrajne načine ispunjena koji su postojali i koji će i dalje postojati.
come quando leggendo. 1 Uvek pišem iste stvari. Biti znači imati. Ova premisa. dok si ga stvarala. po sebi i za sebe. i kao pri čitanju dešava mi se da mnogo puta ponovim isti red. I ljubav koja je izašla iz tebe jeste bivstvo proizašlo iz bivstva. Izašla si iz mene budući svoja.
mi capita di ripetere tante volte una riga. I nemoguće je takođe jedan način bivstvovanja. Te stvari sam oduvek znala. stanco. Iz punine ničega. Jesi ono što možeš biti – poput svega što želi da bude ono sanjano. stvorio mene.o bivstvu nebivstva Za Lauru Scrivo sempre le stesse cose. na tragu ispunjenja suštine – sve ono što činiš za mene jeste sve ono što ja predstavljam za tebe. Dopadanje je jedan način. Ova činjenica je razlikuje od realnosti.

zašto. Gde je bivstvovanje arbitrarno u beskrajnosti bivstvovanja. Ali ja te volim tako puno i uopšte ne znam. Bićemo uvek tamo gde nećemo spoznati ništa korisno o našoj egzistenciji. i sve što ne može. Leti sa valom sunčevog buđenja koji provetrava bedne vrtove duše. bez obaveza i bez prava. Kao razgolićena suština koja sadrži oboje. Ti si ništa što može. Uvek ćemo biti tamo gde svemir ne zna ništa O svojoj egzistenciji. Gde posmatranje zadovoljstva jeste pokret a zadovoljenje potrebe jeste jedino zadovoljstvo. Gde je nada ujedno razočaranje. Um vidi kao oči kada pogledom – pasu. Osmeh neme pesme cvetova. a ne znam šta to znači. Tvoje malene anđeoske sise ponekad spokojno dišu kao kad napuštena beba sni. Gde ono što jesmo treba da nam učini poznatim ono što nismo. 134 Arben Idrizi . Gde ima uživanja koje je i beda.Ti si anđeo koji može. Usne praštaju znanju više nego ukusu. Dajem i uzimam tako mnogo. Gde svetlo i kiša uzgajaju voćke seksa. Gde lepota ima krilato korenje. Leti kao kapriciozni list strasti. Ovo određeno otkriće može biti spasenje od običnog i ujedno razaranje drugih nepoznatih mogućnosti. Svaki organ. Ti si božanska začuđenost koja se pruža beskrajnim perimetrom kretanja. Gde vreme vrti godišnja doba oko tvojih potreba. Samo spoznaja ima ukus. iako sam prikraćen bude mi lepe bolove bivstvovanja. Slatki uzdasi tvoji. U igri i u oplodnji. Blagosloveno je znanje božanskog neznanja Neznanje.

Brane nas kada se osećamo izgubljeno. Bol koja tvoju sliku drži na zidu želja. Čitav. Živeti u sebi je apsurdno. zato što prestaje bezoblična lepota disanja. Smrt je nemi jezik.A ja ponekad prilegnem na tvoj stomak. Jezik izražava ono što okusi. u tvojoj duši i umu. Više smo razočarani onim što postigne telo nego li onim što postigne razum. I razum ima svoje grehe. Opružim se u imaginarnoj jazbini lutanja punoj sećanja i snova gde ni oko a ni razum ne vide ništa što prevazilazi njihove granice. Putenost je epska. Zveri vole otadžbinu 135 . I razum čini da vodiš zaludni život. Obični izrazi predstavljaju mrtvi jezik. Život kao takav je zaludan. u aromi i u iluzijama. U tvom telu. A ja idem iznad tebe unutar onoga što ti jesi za sebe. Poneki cilj tu i tamo ukrašava život lovorovim vencem Koji će jednoga dana uvenuti. Ponekad se bol primiri poput krokodila. ili u iluziji obožavanog prisustva. Jeste ta bol za tobom u bolovima zbog tvojih sličnosti u biću i u stvarima. do nepostojanja. Sva deca koju smo mogli imati jesu anđeli Koje ne vidimo. U tvojoj tegobnoj odsutnosti. I kao što u jeziku može postojati igra reči tako i u svemiru može postojati igra osećanja. Ponekad bol utihne – možda zato što prestaje biti bivstvo. nemo suze lije.

Treba da te volim i zbog ljubavi kao takve. Smrt najskuplje.Anđeosko treperenje tvojeg osmeha I tvojeg erotskog odmora na žednoj zemlji tela i razuma odzvanja svuda u atmosferi osporenih ljudskih načela. Kada je u tebi sve ja. Spava ekstatično u zadovoljstvu mesa. Treba da te volim i zbog tvojih ambicija koje te udaljavaju od mene. Smrt diše. ja je osakaćena beskonačnost realnosti i predstava. Smrt treba da bude uzvišena ideja a mi smo svi besmrtni u našem nepostojanju. Svako ozbiljno stanje je smešno po sebi. Treba da te volim i zbog boli koju osećam zbog tvojeg otsustva. Hoda na vrhovima prstiju po oblacima od seksa. Koliko se samo Isusa rođenih na Zapadu podsmeva Isusima rođenim na Istoku! Koliko proroka bi se podsmevalo sebi u drugim okolnostima i mestima! Koliko ljubavnika ne bi nikada ljubilo Koliko pesnika ne bi nikada ništa pisalo! Pisanje je neka vrsta prostituisanja mišljenja. Sve plaćamo skupo. Ponekad ni smrt nema strpljenja. Egzistenciji po sebi ne znači ama baš ništa 136 Arben Idrizi . bekstva – stanja koja poeziji daruju neprevaziđenu snagu i lepotu . Tačno je da su mislioci već odavno sve rekli. koja je bila u nama i kada nas nije bilo. Možda nam sudbina i nije tako jasno zapisana. Ponekad ni ljubav nije mudra.

Ono što dozvoljavamo jeste ono što je vazda dozvoljeno. I življenje je nametnuto ubeđenje.to što mi postojimo. Želje detinjasto vijore na kopljima mogućnosti. Duša koja se obnavlja čini smrt. kreću se i ponavljaju. oduzimaju ga. Ono što privlači sve odbija sebe. Za sve postoji neko rešenje. Koncepti su okamenjeni. makar i bez glasa. Sve ono što jača sigurnost samo je prijatna iluzija. rađaju ideologije. Svaka igra je opasna i smešna. nikada ne očekuje. U užasne i smešne nepotrebnosti. Treba da sam ono ništa koje niko. Zveri vole otadžbinu 137 . Koncepti. Ideologije ti ne daju vazduh. Uzvišeno postoji nezavisno od ideje o sopstvenoj egzistenciji. ono što uzimamo jesto ono što verujemo da uzimaju i drugi. I čovečanstvo je okamenjeno i ideološko u evoluciji bez epiteta. i oni koji su dobri po sebi. Ideologije imaju lažna sveta mesta rođenja. koja bi trebalo da bude večna. Sve se pretvara u simbol. smrtnicima. makar i nasilno. Smrt je usmrćena u sebi. Stvari i osećanja koja su oduhovljena za ličnu upotrebu. I u paukovoj mreži ima simbola. Ja nisam ništa što je poznato ili treba da je takvo Ne činim ništa što se očekuje od mene. Ideologije imaju neodređeno tlo. koji su nasilni. Asketizam i istinska ljubav su zvonki lirizam. Ideologije su stalna manipulacija. Tako. Za sve postoji neka pesma. Osvećeni znaci koji su izvađeni iz sirotog ništavila.

Možemo lako izaći na kraj bez zajedničkog jezika. Često se gurne u ćošak kao neoprana čaša. To je zapravo kraj svega. Postoji i lažna bol koja dolazi ni iz čega. Mišljenje je identitet i disanje. veličinu večne tmine. Nikada mi ne donosi zadovoljstvo ideja o onostranom. Mišljenje zamara. Ono što je s one strane. lampa.Svako je asketa na svoj način. Procuriće sa neba na dlan pružene ruke nekakva zvezda. ti jadno stvorenje! Spasenju smo dali malecnu metaforu kao slamčicu. Ponekad ćutanje zastrašuje. Svako je sama ljubav. Ćutanje je bol. Svaki postupak. Misao se prazni kao čaša alkohola: Naiskap ili gutljaj po gutljaj. Ništavilu smo dali veličinu beskrajne pustinje. svaki naš korak jeste pljačkanje onoga oko nas. Buka ludila – pesma genijalnosti. Stvarnost se na divlji način suočava sa razumom i dušom. ono što smo provukli mi sami Ignorišući činjenicu šta i zašto je bilo po sebi i u sebi. Kraju. Događa se zatim i sve ono što nisi nameravao. Biće mesta na čamcu nepoznatog čamdžije da se pređe reka. Šta tražiš? Ko god da si. 138 Arben Idrizi . Mišljenje umara i zaluđuje. Buka ničega jeste pesma svemira. Mišljenje zaluđuje zato što te navodi da shvatiš da ne možeš imati ono što bi trebalo da imaš. Bol zamara i ubija. Postoji u celini ono što ne postoji. Prijatnija mi je ideja o ovostranom.

Spoznati i priznati zaludnosti predstavlja odbacivanje prevare. Bez prevare. sve je razgolićeno. još strašnije da me ubiješ jednim zbogom. niti kap krvi ne uzdrhti. samo sećanju. A ova sunčeva svetlost nalazi odmor u tvojoj privlačnosti. Mislimo da je čistoća entitet po sebi. A sudbina plete himnu sećanju. Strpljenje pleše sumanuto. Čovek je čovečanstvo i to dobro zlo teško da možemo da uništimo. a još je čudnije da se ne dogodi ništa – još čudnije. Vazdušasta bol tvojih misli trepti poput Zveri vole otadžbinu 139 . Ali samo bol se ponavlja. Valjda ima beskrajnosti u razlaganju stvari Trebalo bi da imamo malo jasniju predstavu o beskrajnosti. A i razgolićenje je sačinjeno od prevara. veoma mrtav do te mere da niti jedna moždana vijuga. zadatak i pravo. I sva bića trpe prokletstvo a da nisu ni svesna . Ono što imamo kao zadatak i pravo takvo je iz proizvoljnog razloga. tako se oslobađam bivstva i uspevam da shvatim suštinu. niti jedna ćelija. mada je proizvoljno možda onaj pravi izbor. Mislimo da je lepota čista suština. Zastrašujuće je kada se branimo rečima kao optuženi proroci. Zastrašujuće je kada ti dozvolim da me ubiješ ljubeći me. Blagosloveni demon strasti opet kreće unaokolo.Ništa nam ne pripada. Valjda će doći mudrost i preokrenuti patnje. Ponekad nalazim da sam veoma bedan. Ljudska zver nikada ne može nadživeti Instikte zločina.

Plovio sam po tvojoj ljubavi. I noć je tebe gledala slepim očima a ti si je božanski videla tim očima kao dijamantima strasti. Biće svetla u očima drugih. Tvoje telo pokriva dan. Oči tvoje bistre prepoznaju ljubav. Oči tvoje zatrpavaju napukline na zemlji. 140 Arben Idrizi .očiju koje se osmehuju.

jeste ono što smo želeli. Nalazeći nešto što je stvoreno ranije – od koga? – prema našoj prilici. U gradu koji će umreti zajedno sa mnom u svojoj besmrtnosti. što umire tebi je drago. Pasolini Ciò che ti è caro muore.o nužnom nepodnošljivom znanju Guai a chi crede che all’impeto del cuore debba l’impeto della ragione rispondere!3 P. P. U ovom gradu koji sam stvorio svojim znojem i krvlju. se qualcosa ti è caro. Kaldrma vazdušnog grada je vlažna i oštra. Šta činim može biti uzvišenije od onoga kako i zašto činim. Nalazeći nešto kao što smo mi nalazimo sebe. dragoceno je zato što umire. I kada je prevara. istinito je. grobnice na četiri strane lebde u razgoličenoj misteriji ništavila. I kada nas nas smrt vređa. iznova stvaramo (nešto drugo?) opet prema našoj prilici. Za mene ili za druge? U tako prostoj stvari 3 4 Teško onima koji veruju da impuls srca mora ispuniti impuls razuma! Ono što je tebi drago umire. Zveri vole otadžbinu 141 .4 Valerio Magrelli Evo gde će me pronaći život koji sam našao – u ovom vazdušnom gradu što samrtno stoji nad idealnim lešom humane utopije. Kao trepavice ekstatičnih lepotica. Tuga kaplje – spokojna u svom nepopravljivom besu – lucidnošću koja je oplemenjena ludilom. è
perché muore. ciò che muore
ti è caro.

Isto kao što je i vreme po sebi i za sebe Beskrajno u svojoj egzistenciji koja se ipak može definisati. Moje vreme unutar sviju i svakojakih vremena. kada si ti – nema ničega za borbu. Letim beskrajno u mojoj nepostojećoj nutrini. Od apsurda ničega. Kao što jednako izdišem nepostojeći u beskrajnoj spoljašnjosti sopstvaKada sam s tobom. straha. I plač je nepristrasna škrabotina. Ono najmanje moguće dešava se u snu. Kako oprostiti. Prisustvo bi možda probudilo iz budalastog dremeža anksioznost koja vlada razumom.nesporazumi mogu biti neizbežni. *** Moje je vreme beskrajno u svojoj praznini. nežno – možda sam ja ono što činim. Ludački. Ničega za predaju. kada sam ja. Nema ničeg poznatog ni lakog u staroj svetlosti. I u snevanju otvorenih očiju jeste nemoguće. Kao što vazduh jave smrdi i pritišće umorne trepavice. Volimo ono što imamo. Možda joj odsustvo daje život. sa tobom odsutnom ili svejedno. Možda božanski. Možda je Ideja boga uništila sve ideje koje su ljudske. bez ikakvog zdravog i postojanog razloga. Na koncu: Kako ne oprostiti neoprostivom sebi. s tobom na mom krilu. Od apsurda svega. 142 Arben Idrizi . Od apsurda sebe. U mojoj svetoj ljudskoj nezavisnosti ja sam zavisan od apsurda. Desi se da priđem nečemu iz očajanja. Vazduh snova miriše na buđ. ideje o uobičajenoj osećajnosti i bliskosti. A ono što činim su posledice – ne sam čin. Prepuštajući sebe u druge ruke.

Budućnost je zla u nadama i ubeđenjima. A ne možemo pripadati drugde ako ne pripadamo sebi. što štipaš oči. Što činiš da se duša vine uvis – rastačući se da bi se obnovila. Prema onome što bi možda i učinili. Sa ništavilom na draguljima krune. Gubeći da bi pobedila. Očajnički. kao voda. Prema onome što nismo učinili. O čežnjo. zbog koje trune biće. Prisvajamo i bivamo prisvojeni. Onome što nećemo učiniti. odsutnom. Egoizam nas tera da se vratimo i pronađemo ono što smo ostavili. Ili sa punom svešću. Ne pripadamo sebi kada pripadamo drugde. Pobeđujući da bi se uništila. Zato što zaboravljamo ili nećemo da znamo da se krećemo ili treba da se krećemo kao vreme. Predosećanje šta će se desiti jeste takođe zlo po sebi u nesumnjivom dobru. Ništa nam ne pripada. Sa sobom negde drugde. Samoćom koja je potpuno ispunjena tobom. Kao i pomirenje sa samoćom. Jesmo li se kretali na jednoličan način da se približimo. O čežnjo. izbegavali se do u beskraj? Vraćamo se na isto mesto da bi naučili da nismo nigde. Zlo u sebi u nesumnjivom dobru. da ponovo budemo zajedno. Ljubavnički. Uskogrudost. Prema sebi. Ne pripadamo ničemu. Zveri vole otadžbinu 143 . kao zlo i dobro satkani iz jedne niti. Kao i bes prema tebi.Ponekad. Kao što će i bes biti neizbežan. kao tužni vetar na početku jeseni koji niti prestaje i niti podivlja. ili smo se udaljavali.

Bol raste kao lepa biljka kojoj se posvećujemo svim srcem i dušom. U kojoj gore pameti i nutrine. možda i ne znajući šta činimo. U jednoj pravoj ljubavi koja je istovremeno i zamisliva. Ali što nije svašta. *** Vazdušni grad – nesnošljivo znanje. Želja. U kojoj se ne dešava ništa. napušten. Volimo druge tako što ih teramo da nas vole. A znači i ludilo. Trebalo je da shvatim da su snovi prokleti prolog neke moguće realnosti. biti ljudski jak u božanskoj slabosti znači biti sam. A onda dolazi predaja. Trebalo je da voliš i da se daješ. *** O boli. A onda dolazi pomirenje. Zabluda i propast. da vidiš žuđenu neuhvatljivost. poseduje prokleti oproštaj: tera te da nađeš. Odbijamo druge tako što ih teramo da nas odbiju. prestrašen. Samo 144 Arben Idrizi . kružiš oko nje a ne možeš da je okusiš. iznad sebe što instiktivno misli i želi. Ali takođe znači biti iznad života koji je u sebi neka vrsta lutanja prema okamenjenom srcu. trebalo je da shvatim. neizbežno ludilo. Nešto što može biti svašta. Imati individualnost i ponos znači biti iznad sebe. U jednoj ljubavi koja govori nešto a da ništa ne kaže. egoizmu. trebalo je da trpiš. Lažni i uništavajući.

Najpodatnije koje se ne daje. Svuda si u ničemu bez obala. Da bi pronašla tvoju bol koja dostojno počiva na nužnom nepodnošljivom znanju. svaki kutak. Moje te oči traže svuda. Pamet i srce varaju. Patnja i moć. Ali opet želja zaluđuje. *** Tvoja božanska prikaza u obliku duha Naseljava sva bića u vazdušnom gradu. duboko u srcu. Bila si ti. Dolazi nepodnošljivo znanje. Pre vremena Zveri vole otadžbinu 145 . Zato što uzimaš ono čemu se nisi nadao što je možda bolje. Moje oči koje te traže svuda miropomazane suzama iznenađenja i zaludnosti sada su već tvoje oči koje su lišene bola i vide belo s one strane staklenog zida. Najlepša nelepota. Ali ne i ja. Čisti užas. Sve se čini za tebe. u razumu. Svaki san. Nudiš me svima ne bih li se udaljio. Daješ mi sve da ne bi ništa uzeo. Negde unutra. Sve je – nepodnošljivo znanje. Zrno peska u zaslepljujućem ništa.toliko. Ti i ja – slepe boli koje osvetljavaju dušu i materiju. Nema ničeg ni spreda ni straga. Moja te bol nehotice traži. Profit i pohlepa. objekt i subjekt. svaki čin. da bi imali drugi. Svaku ulicu. Na protivurečan način. Ono što znamo je na kraju krajeva ono što tek treba da otkrijemo. Prevara koja je ponekad potrebna i pravedna. Najpotrebnija nepotrepština.

Dugokosi san obnovljenih proganjajućih drhtanja. gledaoci koji su očarani ili ravnodušni. Ima mira i besnila. Kao što ima kajanja zbog stvari koje se nisu dogodile. I krv koja vri od ljubavi tako da skoro probija vene samo je džez koji svira u glavi. Drugi čine da verujem da se nešto dogodilo. kao i učesnici. O dirljivi preživeli odjek progoniteljica 146 Arben Idrizi . što mirišu na mitske voćke ostavljene na milost sudbini. *** Lutam izgubljen po mrkloj praznini vazdušnoga grada. Ono što mi se dešava jesto ono što drugi vide. Ima bekstva i povrataka.zrela . Ti si iznureno ogledalo boli I vazduha koji se ne može disati. Ti si bol boli. u mislima. Ti – u neuznemirenom bekstvu i neprozvana glasno. Iz početka kreću stvari koje su već bile. Izgleda kao u glavi koja se koleba između imaginarnog i relanog. Ponekad.ti. A ti si pametni džez lepote i iskušenja. Druge su – ali si ti. Nekih ideja – povetarac doživljen u snu. Nekih osećanja – zmijske kože. ne vidim i ne osećam. Dešava se negde u zastrašujućem i slatkom nebiću Dešava se negde u neuhvatljivom iskustvu. Prijatno iznenađen nečim tužnim Kao neuzvraćeni poljubac prestrašene žene. Ima kajanja u sreći osame za ono što bi nam se nažalost moglo dogoditi. Živela si nekada da bi živela nakon toga. I nešto kao zastrašujuća buka u glavi. Ti si pomućeni zvuk ludila i čuda. Svuda i nigde.

Ono što jesam sada je ono što se očekivalo da ću biti. Vatra svega peče me u mojoj blagoslovenoj i istovremeno prokletoj neposlušnosti Ništa ne razumem u providnoj nagoti mojeg bivstva.stvaralačkog haosa. Moj plač je mogući nepoznati osmeh. Šta je očekivano od ravnodušnosti božanskog ništa. Nametnula je nebu moju patnju. Tražim plemenitu ekstazu poezije i muzike svuda i po svaku cenu. nekada. Pametna patnja ludila koje se ne razmeće. Ravnodušnosti svega raspali po njušci čudo jedne bezglasne ljubavne boli. Prolazna večnost. Luta ništavilom vazdušnog grada iz kojeg je nekada izašao da bi bio začet u anđeoskom ludilu izgubljenog stvora. Slika lepog ništa. Mir ne drži. tražim i ekstazu ljubavi da me probudi od smetene ustajalosti bića . sa svim onim prolaznim mogućim večnostima. Tražim opasnost koja kažnjava sveteći se. Biću ono što jesam po sebi i za sebe. Pokret je osmeh iscrpljenog tela. kakva si bila ti. Ide i vraća se kao želja za kišom ili suncem. Gust lutajući oblak sa kojega ne mogu sići i na kojem ne mogu ni da stojim. Lutam. Zveri vole otadžbinu 147 . Ali si ti. Moj krik jeste moja začuđenost. Slike izgubljene tačke oslonca egzistencije. Sa osmehom. Ja. pošto sam je bio otkrio slučajno. Sve večnosti odlikuje krhkost rane smrti koja iza sebe ostavlja samo senku – senku koja se reinkarnira. Slika stvarnosti vraćena ponovo u slike iluzija snova i mladalačkih nada. Sve je forma bez forme.

Nemogući smo? Jesu li osećanja stvorena prema uzoru alhemijske materije? Ne mogu bez moje začuđenosti. Nevidljivi relikt. Bol bolova. strast i život. Vazduh moga grada koji. Ljubav ljubavi. metafora za cvet nezaboravak. diše zadovoljno. na izdisaju. 148 Arben Idrizi . Ne možemo nikako dokazati biće kao biće.Ima i drugih ali ti si – prolazna večnost. postojeća a neuhvatljiva. To je izbor. tuđa – nužno nepodnošljivo znanje. poželjna a strašna. A tuga je pak slučajni lek za mudrost.

Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA .

priznajemo mir kao nužno zlo

I mi i vi imamo ovde naše kuće, našu zemlju, naše živote, naše grobove i svete hramove. Sve to, a i neke druge stvari, čini nam tlo i ideje svetim nagoni nas da se uzajamno smrtno mrzimo. Nema boga koji bi jednako voleo obe strane. Ionako nikada nije bio jedan bog za sve nas. Zato žudimo da uništimo sve što poseduje drugi. Uopšte nas nije briga za ruže vodu i osmehe, opsedaju nas samo krv i mržnja. Obožavamo staru sliku, portret naš vlastiti naslikan uljanim bojama. Protivimo se ideji da svako svoju dušu može videti kao oltar. Protiv smo zemaljskih ideja koje čine mogućim da uporedo hodamo istim stazama. Za obe strane s ovo je tuđi dan, pripada nekom trećem. Ovo mesto je sada naš zoološki vrt. Prihvatamo mir kao nužno zlo. I čekamo da osvane naš dan.

Zveri vole otadžbinu

151

ponovo si tu

Ponovo si tu, neviđeni junak samoće, gladan kao pas lutalica. Ponovo si tu i pitaš se zašto te uvek mimoiđe želja za samoubistvom. Ponovo si tu da ožališ jednu od ljubavi koju očajnički tražiš na nekom drugome mestu oplakujići sebe, oplakujući druge, čitav svet, ništavilo. Ponovo si tu, nakazan i uništen. Ponovo si tu, prezren u svojoj zemlji. Ponovo si tu, u ratu protiv svih i svega ne uspevaš da podneseš ni sebe samoga. Ponovo si tu i svaku vlast šalješ u pizdu materinu. Ponovo si tu sumnjičav prema svakom rodoljublju svakoj revoluciji. Ponovo si tu da otpevaš odu miru usred pustinje. Ponovo si tu, prestrašen od halucinacija i snova da bi mogao biti koristan svojim bližnjim. Ponovo si tu, da bi uvek uzimao od bližnjih ne dajući im ništa za uzvrat. Ponovo si tu, da pothraniš njihove nade da ćeš jednog dana uspeti a u sebi im se podsmevaš što veruju da si nekakav važan tip. Ponovo si tu da žalost pretvoriš u meru bića, Pripisujući joj svojstva svetosti. Ponovo si tu, da ponudiš ljubav koja će posejati strah. Ponovo si tu da nas gledaš svojim ludim i bistrim očima. Ponovo si tu da zamajavaš i zaustavljaš smrt beskrajnim pričama.

152

Arben Idrizi

Hvatam sebe kako se smejem čitavom ovom čudu. Obeznanjen. Na koju ću stranu ne znam. I kada mislim o sebi shvatam da Zapravo nemam nikakvo mišljenje. Nemam ni trunke volje za životom.*** Spazam ideje vegetira na mom još vrelom pepelu. Neću ni da znam za biće koje me prisvaja i koristi. vegetiram u bedi postojanja. Zveri vole otadžbinu 153 . Nigde ni traga od bića koje bi me poželelo. vegetiram u pijanstvu bede bivstvovanja. Opijen sam uspavankom zaludnosti u svetoj materici koja sporo sagoreva. Ne znam ni zašto bih uopšte birao stranu. Pijan.

Ali ja sam savršeno nemerljiv da bih bio mera bilo čega. zato što za ničim ne žalim. Strpljenje je napuštena zemlja. Nemam nikakvu nadu. žrtva ideje koja je tražena. Nikakva mi zavist ne osvaja više dušu. Pomiren. Jedino utočište vrline. 154 Arben Idrizi . Jer sve ima svoj nužni idealni trenutak. Sve moje živote zasadio sam negde na tlu savršene iluzije.*** ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja u kristalnim noćima sublimnog umora. Niti ambicija da imam neku ambiciju. najveće dobro koje se može zamisliti. dok u međuvremenu zamišljam svo odsutno dešavanje.

Nema pojma ni ko je. A otmičar drži anđela za ruku na ovoj ojađenoj zemlji kao da je neki običan stvor. Kada ga sretnem na ulici Pretvaram se da ga ne vidim. mada ima onih koji su ga videli. niti će se desiti. Ja sam jedan od onih koji ga je sreo. samo na kratko. Kao da se ničim ne izdvaja kao da mu je u životu sve potaman. Ionako mi niko ne bi verovao niti se sažalio. zato što se ništa ne dešava. Ali.postojiš.*** Anđela ti otme onaj ko ga ne zaslužuje. Anđela koji je rastao na svetlosti. Zbog toga se pretvaram da sam jako srećan Zato što je svetski poredak tako jednostavan. Niko ga zapravo ne zaslužuje. Uzdahnem i pozivam anđela.patiš. Doduše. tek toliko da bih shvatio da on postoji zato da bio ostao . nikada ne treba tražiti milost Od nekoga ko milosti nema! Zveri vole otadžbinu 155 .ničiji. Kada to spoznaš . ah. ni šta je. a kada patiš . Stvarnost ostaje smešna vizija.

.

Sponzori The publication of this work was promoted by TRADUKI. the Slovenian Book Agency and S. Fischer Foundation are members of. Partneri projekta . which the Federal Ministry for European and International Affairs of the Republic of Austria. the Swiss arts council Pro Helvetia. the Goethe-Institute. KulturKontakt Austria. the Federal Foreign Office of the Federal Republic of Germany. a literary network.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful