Arben Idrizi Z VE R I VOLE OTA DŽBINU

Arben Idrizi

ZVERI VOLE OTADŽBINU
- I z a br a ne P e s me Preveo Škeljzen Malići

KPZ Beton

.....................44 došlo je ono vreme.34 navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom..................................................................................................................................................................11 među likvidiranima bio je i umobolnik.......26 Iz zbirke KNJIGA BIĆA Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU.......................25 ideja slobode i boga...........52 zveri vole otadžbinu ..............................................................................................................................................................................................48 rock psalm sreće .....21 kosovski haiku....................................................................................54 ....................................................9 Arben Idrizi: ZVERI VOLE OTADŽBINU.................................................................................................................50 ne vraćaj se.......................15 Iz zbirke NAPAĆENI dok............................................................................................................23 beat haiku 3.........31 pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo.......24 haiku whisky 2............22 beat haiku 1....35 predsednikov govor....................................................................................................................................................Sadržaj Miloš Živanović: ARBEN PEVA POSLE RATA ...........................13 među ubijenima bila je i usamljena baka..........................................................................................29 čedo rata............................................................................................................

......................................................89 Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU.................................................... čini mi se da vidim samo belo...................................................................................................................................................88 poseta majci......57 mnogi se boje od svih istina.......................................56 izgradi svoj mali i tihi svet................................................................................................81 uvek ista priča................. dete koje se raduje....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................79 mamuran.......................................................................................93 * * * još uvek sam..............................62 Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA..61 cantos za lao tzua.............................63 ljubav umiva dušu............69 dođe čas..............................55 debeli pas mira.............96 .............86 zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti..........................................................74 vlažnost tvog osmeha oplemenjivala bi vazduh..................................91 * * * uvek me je golicala ideja.....................................................................................71 ljubav mi neće naći skrovište pod nebom.............................. NI ZBOG ČEGA.............................73 voleo bih da sam s tobom.............................94 * * * mislim da su i ideje i postupci relativni.......................................68 u svakoj ljubavi.80 deset pesama o ljubavi...............................................................................67 svi prozori gledaju u smrt.....................95 * * * u ovoj kući svetla se ne pale više.........................................................76 jedan preživeli haiku ..............66 anđeo.............................................................72 neke devojke zovu se kao cveće.................... i danas...........................................75 naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost.....................................................65 uvek isto................................................................................70 nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti...............................59 pivo je mlako...................................................60 s one strane zida........................................................................................................................................................................................četrdesetosam................................87 danas (trostih tuge)...

....118 * * * dosada je vazdušasti cvet..................................................................................................................126 Anđeoska tuga u tvojim očima................................................127 Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA......................124 * * * kada sam te iznenada sreo...........111 * * * tuga me tera da budem miran........102 * * * samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi............106 * * * priroda bića je materijana ideja koja se topi....................104 * * * oh veoma često ono što zovemo ljubav......................................................................................................141 .......109 * * * nada je poslednji sveštenik sreće.....................................................................112 Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM................120 * * * moje postojanje nije ništa drugo do slika................131 o bivstvu nebivstva...................100 * * * ništa ne oponaša glas patnje.....................................133 o nužnom nepodnošljivom znanju........................107 * * * lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni.........115 * * * snovi su puritanska osećajnost.............................................97 * * * ima onih koji kažu…........................................................................................122 * * * čak i san da tebe ne sanjam........................................99 * * * sve što se desilo istinito je kao svetlost....................................................................................................................................................................................................................* * * uzimam ponovo Eugenia Montalea............................105 * * * u njenim očima video sam ideogram.........98 * * * prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla..............................123 * * * kada duva vetar ljubavi..............................119 * * * na neki način stara knjiga je sama po sebi draga.................................110 * * * svaki od nas je cvet pokraj puta..........................103 * * * ne želim da me igde pozivaju.........................................125 * * * kao mališan pomagao sam baki da prostre .......................................................101 * * * naša egzistencija je čisti model.............113 * * * samrtnički ležim na promrzlom lišću................................117 * * * besnilo materije ili ideje?........................................................................................................................108 * * * mržnja.............................. ni za šta..121 * * * neotkrivena na platnu večnosti je lažna smrt.............116 * * * ništa me ne čudi..............

..........................152 * * * Spazam ideja vegetira............................................154 * * * Anđela ti otme onaj koji ga ne zaslužuje.........................................149 Priznajemo mir kao nužno zlo..............153 * * * ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja...............................151 Ponovo si tu ..............................................................................................155 ................Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA........

.

Verovatno najintenzivnije među onim poluživim.ARBEN PEVA POSLE RATA iz specijalnog broja „Betona” na albanskom jeziku. Zato ne mogu da izričem vrednosni sud – jednostavno. Pisao mi je nedavno prijatelj i sjajan pesnik. njegovim i mojim sunarodnicima. uprkos naporima mojih sunarodnika. ja sam govorio na engleskom i srpskom. Možda je to zato što su nas učili da je „autor mrtav“. Truth doesn’t make a noise. Ona živi svoj život. Arben je. povodom jedne moje pesme. zahvaljujući vrednim prevodiocima. jezivo tih. taj se posao samo tako i može raditi. negde ispod pepela zgarišta. Taj raskorak učinio je pesme još strašnijim. A njegove pesme žive među živim i mrtvim ljudima. I to čine u celom dijapazonu. bar ne na taj način i tako drastično). Priština. svojine nad pesmom. Odmah da se razumemo: poezija Arbena Idrizija mi je toliko bliska da bih je u najvećem delu mogao potpisati (uz jednu značajnu ogradu. Čovek koji je stajao iza tako strašne poezije je tih. srećom. i rekao nešto što bih ja ponovio za Arbena Idrizija: čini mi se kao da si pisao i u moje ime. živ. ironično. 9 . Ali muzičar onda nagazi gitarski procesor i njegova gitara. Siniša Tucić. preživelim ali natovarenim tako teškim bremenom da nikada neće moći da zaborave ono što moraju da zaborave kako bi zaista i nastavili da žive i pustili vreme da teče dalje. kao što Arbenove pesme nemirno odjekuju u svesti čitaoca. ne-mrtvim. mene nije progonila srpska „policija“. Zato što sam poeziju upoznao pre čoveka. počne da ječi i ispušta gromove. a on čini mi se na albanskom i italijanskom – sećanje je blurovano. Upoznali smo se u Lajpcigu. Polip festival. 2012. ali mislim da smo se ipak razumeli. Kako bi Jack White otpevao. među ljudima i njihovim napisanim i nenapisanim pesmama. Odgovorio sam Siniši da i nemam neki naročiti osećaj autorstva. od intimnih introspektivnih agonija (žalim za ženom koja se spasila tako što me je napustila) do ratnih zapisa na ivici podnošljive umetnosti (policijski rafal u grudi umobolnog čoveka iz kolone albanskih izbeglica) i razornog demaskirajućeg udara na „svoj“ nacionalizam (zveri vole otadžinu).

A mir.Mislim da je snaga ove poezije u njenoj tvrdoj referencijalnosti. kako opisati svet zgarišta. o suncu.ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši.. podjednako zgarište kuće i zgarište ljudskog života (Kosovski haiku: Iz zgarišta kuće diže se oštri dim. Sa tim neopisivim teretom nose se stihovi Arbena Idrizija. stilski ostvareno ali bez suvišnog metaforisanja. ali što bi naši stari rekli: It doesn’t get much better than this. setio sam se kako je Bekim Fehmiu pre desetak godina recitovao pesmu „Čovek peva posle rata“.. Arben Idrizi nema nikakav problem da jasno napiše kako je srpski policajac pucao u izbeglice. to je nužno zlo – za sve umešane strane. o čemu dovraga priča ovaj pesnik. ali ne iz dimnjaka). Miloš Živanović 10 . Može li jasnije od ovoga? Nisam kritičar i pogled mi ne seže u večnost ne bi li procenio neprolaznu lepotu nekih stihova. pesnika koji je iz prve ruke saznao da prvo značenje rata jeste vanredno stanje koje suspenduje pravo i nečija privatna i otvoreno koristoljubiva moralna načela uzdiže do nivoa zakona. Čitajući ovu poeziju. koje od nove otadžbine očekuju bogatstvo i moć. Pogodno nastrojeni čitalac svakako neće ostati zapitan. Ovaj pesnik problem locira precizno: to je zgarište. o dunjama na ormanu – što Breht reče: o svemu onome što čoveka čini čovečnim. *** . ostatak i rezultat rata. kako na zgarištu pevati o ljubavi. Takođe nema nikakav problem da pobednike okarakteriše kao halapljive životinje. Kako opstati na zgarištu.

Arben Idrizi ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

među likvidiranima bio je i umobolnik među likvidiranima bio je i umobolnik hiljade albanskih civila srpska milicija je saterala na jednu livadu gde su brundali motori vojnih kamiona i autobusa a pod miškom je imao pevca i dete je nečije tuđe držao drugom rukom i vukao je kolica gumenih točkova konopcem vezanim oko struka i na njima je teglio zgrčenu neku slepu staricu a sunce je majsko bilo jako upeklo spremni da ih natovare i proteraju preko granice preostale su terali da idu peške a bilo je nesrećnika koje je čekala gora sudbina oficir je onda prišao umobolnom i uperio oružje u njega a ovaj je zakukao “zar ne vidiš da sam lud. nemoj da me ubiješ” rafal mu je prosto prepolovio telo a onda je jedan od milicionera izrešetao dete i slepu bakicu “želimo vam ugodno putovanje” rekoše ekzekutori masi “jeste li nas razumeli?!” Zveri vole otadžbinu 13 .

na čijem je dnu bila rupa samo je petlova glava virila “hoćemo malo zabave. reče organ onda su on i saborci pucali u petla za opkladu stavljajući kao ulog gomile opljačkanih stvari ali niko nije dobio a petao je kukurikao da se čulo do neba sve dok se neko nije dosetio da opali granatu iz tenka petlovo perje letelo je visoko visoko – ko zna kuda je sve odletelo 14 Arben Idrizi .a oni su svi bili deca žene i starci iznemogli od gladi izbezumljeni od straha samo je jedan petao skakutao skakutao je i kljucao čaure od metaka skakutao je i bio ushićen idejom da je besmrtan zatim kada je masakr okončan jedan je milicioner uhvatio petla stavio ga pod kofu. razumeš?”.

Ionako je niko nikada nizašta nije pitao. niti čast. Nikada ni od koga nije ništa tražila. niti kolevku svetu. ti krstići su pokazivali gde treba da ih traže. da se zaobiđu. Jedna stara Srpkinja ostala je u svome stanu. Ostala je prosto u svojoj kući. Odlazili su u panici. da se zapanjiš: kada je srpski režim progonio Albance. Ne da brani svoj prag. grupe Albanaca u uniformama. srpske su kuće obeležene krstićima.među ubijenima bila je i usamljena starica Bila je sredina juna 1999. Osveta je izgovor onih koji su dvolični i po prirodi zli. Vojnici Nato pakta patrolirali su ulicama. nije imala kuda da pobegne. policija i civili dali su se u bežaniju. Kosovo je oslobođeno. koje su našli odbačene ili ih kupili posle rata. godine. Sunce je bilo upeklo. Mnogi u strahu da će ih stići osveta i pravda. Neke su stvari bile jako čudne. špartale su gradom u lovu na preostale Srbe i njihovu imovinu. a kada je na Albance došao red da progone Srbe. Srpska vojska. Sada kada se sve završilo znamo: oni koji su i sami stradali ne žude za osvetom. vreme kada su se krajnosti dodirnule. Zveri vole otadžbinu 15 .

Rekli su joj da su krivi zato što su je rodili kao Srpkinju. kojega nikada nije imala. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance. Pitali su je za sinove. rekla je starica. Pitali su je za muža. onome koji je bio na redu da dobije stan zlikovačka je došapnula mašta: 16 Arben Idrizi . Na kraju. i još više nevinih žrtava. U pravu si. Čujte. sa mnogo zveri i ništarija. zadovoljni što su tako lako pazarili njenu smrt. Kada ih je videla.Tako su došli do vrata jadne starice i razbili ih. Pitali su je za rodbinu. našli su je kako drema u fotelji. nemam ništa što bih vam mogla pokloniti sem života i stana. koje nikada nije imala. Ona je možda tog časa pomislila da su svi krivi za stanje drugih. nitij je u sudbinu verovala. znala je da joj je došao čas. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance. Nije se ni prekrstila. ali ni to ne mogu učiniti pošto ih uzimate silom. koju nije imala. Pitali su je i za roditelje koje nikada nije upoznala. rekoše oni. Rekli su joj da je ubijao i masakrirao Albance. Samo se nisu složili kako da je sklone Surova je to povest. A rekli su i da su putevi božji i dokazi krivice nemerljivi! Ona je možda tog časa pomislila da niko nije kriv za svoje stanje.

Skoro celi život provela je sama. Nije odmotala brzinom munje film života u toj poslednjoj minuti. Nikakav anđeo nije bio s njom. Zveri vole otadžbinu 17 . Sunce je bilo upeklo. Taj metod još nisu bili primenili. Kada je tresnula o tretoar.neka leti kroz prozor. Bili su na petnaestom spratu. Dok je letela starica nije videla ništa. I umrla je sama bez igde ikoga. širom je otvorila oči i ispustila dušu. Nije mislila o padanju. Otvorili su prozor. zamuckujući. uhvatili su je za ruke i noge. brojali do tri i bacili je dole. reče.

Iz zbirke

NAPAĆENI

dok Dok poznavaoci umetnosti pa i takozvani intelektualci i političari koji su kao bajagi ljubitelji umetnosti i studenti i parajlije koji vole da se pretvaraju da troše i prosjaci koji hukču i trljaju ruke i policajci koji čuvaju red i vlastodršce i pičke koje se potajno i naočigled smejulje jebozovno i ostali zgubidani koje usrećuju slučajni uspesi dolaze na otvaranje neke izložbe ili nekakvo književno veče ili neki seminar ili neki koncert ili promociju stvaralaštva ili bilo koju pizdariju ove vrste ja gmižem ulicama u potrazi za nekim zalogajem ili trtljam sa pajtašima o našoj bedi o siledžijama i ubicama ili lipsavam na krevetu kao omatoreli pas ili žalim za ljubavlju žene koja je spasla sebe kada me je napustila ili sednem da nešto pročitam ili napišem i odmah userem stvar ili odem u klozet i ne mogu da verujem da me ni govno neće ili se zajebavam sa mojim budalaštinama ili gajim nadu da će mi se pre samoubistva dogoditi čudo prirodne smrti ili plešem sa mojom senkom mojim ludilom mojom trapavošću ili postajem pokvaren zadužujem se do grla vređam sve oko sebe ili ili ili naprosto preživljavam u ovoj golemoj drkaonici Zveri vole otadžbinu 21 .

kosovski haiku Iz zgarišta kuće diže se oštri dim samo ne iz dimnjaka. 22 Arben Idrizi .

beat haiku 1 Jebite se! Sve je ovo društveni nužnik. Vladini pacovi oglodali su nam jaja i mozak! Zveri vole otadžbinu 23 .

beat haiku 3 Nema struje u Tvom seksualnom dinamu. Nobel za mir izaziva krvoproliće! 24 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 25 .haiku whisky 2 Zašto ne nazdraviti Erosu? Relativni život izvire Iz apsolutne smrti.

ideja slobode i boga Nekada kada smo bili posvećenici slobode ona je postala moguća da bi bio stvoren Bog Još uvek možemo da ubijamo jedni druge zbog ovih ideja Svaka pobeda znači novi poraz u svetu koji je jedan Mnogi trpe zbog poraza a neki im se ipak raduju A ako je ubica stvorio takvu ideju slobode i boga šta ostaje žrtvi 26 Arben Idrizi .

Iz zbirke KNJIGA BIĆA .

.

Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

kako se ti osećaš govorili su nam da ne ratuju da bi došli na vlast jednoga dana moji najbolji drugovi ginuli su u to ime govorili su da je ono što žele i čemu teže borba protiv zla ali.čedo rata ja sam čedo rata zapamtite niko me ne vidi očima mira niko mi ne pruža ruku ljudskosti ovo je vreme kada te prevare kada ti kažu: sada podvij rep ja sam čedo rata osećam se kao da mi korozija gvozdenih očiju ubija ljubav i san ili kao da me ljudske šake od lažnog zlata dave otimaju mogućnost da preživim baš takav je to osećaj ------------. pusta obećanja sada traže da im ne uzmemo za zlo što su zgrabili ključne položaje uredili vlast prema svojoj volji i odmah objavili liste nepodobnih a ja sam rođo želeo samo da preživim prve godine na buvljaku sam kupio jeftine cipele ali su mi radost kvarili poderani laktovi na jakni nakon dve godine kupio sam jaknu ali su mi pantalone bile u ritama kao u prosjaka rintao sam u kompanijama koje su mi vadile dušu uglavnom bez ugovora ili su bili samo na mesec dana a radno vreme duplo Zveri vole otadžbinu 31 .a ti brate.

da bi onda neke od firmi kao bankrotirale ili prosto nestale neke su hvatale maglu na glavna vrata ali su uglavnom bežali kroz zadnje izlaze da nam ne bi platili ono što smo zaradili mladost sam svoju protraćio u takvim poniženjima onda su došla vremena gladi i otkaza sva vrata na koja sam pokucao zalupili su mi u lice konkursi i oglasi za posao nisu predviđeni za tipa kakav sam ja tako da sada kopam po kantama za đubre imam basnoslovne neprijavljene posede porez na glad plaćam povraćanjem obuzeli su me očaj i bes dušo nemoj mi samo reći da mi je vrag ušao u utrobu ti koja u meni tražiš toplo ljudsko sklonište a ja se ne usuđujem da ti kažem da nisam taj da sam se promenio da se nešto slomilo u meni. otišlo je u nepovrat i ono što tebi treba kao zalog sigurnosti ne mogu ti priuštiti ni kao mislenu imenicu jer ja sam čedo rata rekao bih da mi je čak i ljubav ljubistvena dušegupka pošto sam istoriju učio na svojoj koži ili sam stvarao istoriju moji su drugovi izginuli da bi generali i kriminalci zgrnuli bogatstvo ološ od političara je napredovao nama su ostavili uloge budala ili izdajnika ulice su pune ljudi poput mene gledam ih kako padaju na zemlju kako nestaju kao kap vode u titanskoj vatri i svemu ovome nema kraja sve je ovo njihov način – njihovo maslo zato nam brate sve ide naopako a zna se ko će stradati 32 Arben Idrizi .

ovo je vreme kada stradaju bednici a ipak ima nešto zbog čega me grize savest nešto što mi pripada što treba da uradim da bi me žigosali a neću biti ni prvi ni poslednji treba samo malo da se priberem treba mi samo malo potpore i razumevanja samo malo bodrenja ovo je vreme u kojem ne možeš nikada naplatiti dug a ja sam čedo rata Zveri vole otadžbinu 33 .

prljave heroji su umeli da pevaju očima ------------.izgleda veruju samo u ono što živi kažu ali tu veru skrivaju pod kožom dok mi živi zidamo koncentracione logore u našim mozgovima ne bi li u ropstvu držali ljudske ideale borbu za dobro ------------.pesme koje smo mi izbrisali heroji su se za nas žrtvovali a mi ih sada žrtvujemo zarad sebe neki pali borci ah neki heroji 34 Arben Idrizi . pali heroji ne bi izašli na kraj sa našom veštinom življenja od danas do sutra ------------.ljubav herojima smo odsekli ruke kojima bi nas milovali cveće koje im nosimo na grobove uvek uvene jer su naše ruke ------------.pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo neki pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo a mi se hvalimo da nam je uspomena na njih draga.kao šugavi psi pali heroji ------------.

niko ne sme da vam kaže da su vaše oči crne ukinite porez trulim velebogatašima da bi zauzvrat oporezovali pravo građana da si osiguraju dostojni životni standard sjebite u mozak sve pametnjakoviće da bi dali prednost mozgu budala koje su uz vas kupite znanje naučnika bez srca i iskoristite ga za svoje dobro uključite u vladu nacionalne manjine i zabijte im nož u leđa javno hvalite opoziciju polazeći od prećutne činjenice da ona nije prava opozicija izumite vašu originalnu sveću koja gori celu noć jebite se među sobom u vašim stilskim plišanim kancelarijama širite polne bolesti među građanima u ime spasavanja ljudskog roda zarazite mase nepoznatim virusom okrvavite ruke u mladosti i pobudalite u starosti uškopite mudonje — da bi stvorili vrednosti čistoga društva Zveri vole otadžbinu 35 .navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom I navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom nasrnite na skriveno blago vi šmokljani-zvekani-smetenjaci-glupaci nasapunjani pozivom za priznanje nakon vaših krvoločnih i incestuoznih dela obucite pancire. dignite je u vazduh i optužite za zločin političkog protivnika koji je baš toga dana tu nešto pazario bacite vaše jebene bombe na njive zasađene žitaricama i povrćem sva kolektivna dobra razbijte u prah i pepeo a onda ih prikažite kao jačanje nacionalne bezbednosti držite vlast nad javnim medijima a privatne pod kontrolom. naoružajte se do zuba i napadnite siromašnu radničku četvrt —— a onda pokolj pripišite maskiranom đavolu minirajte tržnicu.

nemojte razočarati trule bogataše vlast im nije slatka bez vas učinite da prosečna plata bude koliko paklica cigareta nacionalni dohodak držita na nivou metafore poljskog nužnika 36 Arben Idrizi . podršku i uvažavanje za druge koji su im slični postavite atomske zmije oko tajnih koncentracionih logora i čuvajte daleko od pogleda ljudi tajne rudnike u kojim obavljate prevaspitanje neposlušnih iznesite na pijacu ludu kravu iz najpoznatije farme nema nikakve štete što gazite poštene male proizvođače kradite na izborima – dođavola. ne budite ludi.nakrcajte vozove pogromima i smrću uvedite reforme u obrazovanje tako što ćete najuriti prave istraživače i doktore da bi ih zamenili onima čiji je um retardiran ograničite mesečnu platu nastavnika da bude jednaka cehu jedne vaše rutinske večere stavite lisice svakome ko izrazi nezadovoljstvo i proglasite ga neprijateljem obrazovanja izdresirajte masu da vam ne traži račun za vaše postupke —— baš nikada rehabilitujte najgore kriminalce da bi zatvore napunili nevinim mladim ovisnicima montirajte sudski proces pesniku izdajniku koji je izneo na videlo vaše laži i zločine. jer vam je oklevetao vašu patvorenu budućnost zaposlite generaciju naparfemisanih gubitnika u vašim kancelarijama gde vlada administrativna prostitucija i sažalite se na male ribice o vi krokodili nakinđureni drangulijama u akvarijumu zavera uvedite mito za radna mesta i pišite pamflete o poštenju vlasti vi možete lako izaći na kraj sa takvim sranjima jebite se sa svojom decom u ime vaše demokratije vi imate pravo da radite šta vam se prohte pošaljite u tužilaštvo vašeg čoveka nikome na ovoj zemlji ne treba da polažete račune eliminišite bez straha revoltiranu masu koja ometa vaš sjebani progres obnovite nasleđe kasapnica i govnarija tako da novi naraštaj dobije tradiciju.

nekada ratovali razvijte industriju izmišljanja neprijatelja dodajte na crne liste nova imena uništite svoj dosije istrenirajte šefa policije kako da drži konferencije za štampu nakon stravičnih zločina nad građanima —— potapšite ga po ramenu nakon genijalnog idiotskog govora: “bez obzira na ove zločine. nezaposlenost i nesigurnost.investirajte u jebeno i izmišljeno kulturno nasleđe da bi ugušili svaki napredak u budućnosti pretvorite u muzeje kuće škrabala čije knjige siluju mozak jadnih učenika kontrolišite javne kuće. prodajte na silu njihove govnarije puštajte non-stop na televiziji i po štampi bučnu estradu da bi time razgnjecali mozak masa stimulišite kič prodajući ga kao vrhunsku vrednost izberite u najviše partijske organe fakultetlije čiji su umovi poremećeni ispunjavanjem ukrštenih reči i čitanjem enciklopedija kao sekretarice zaposlite najbolje pičke birajući ih tako što im udarite čvrge unapredite tehnološki progres da bi vam osigurao produžetak vlasti i spektakularne likvidacije oponenata osuđujte sveprisutnu korupciju. izdavače pornografije regrutujte da budu uz vlast svi umetnici dupelisci uzdižite do neba te rođene propalice. sigurnost u zemlji je na zavidnom nivou…” posetite izolovane četvrti manjina u kojima su ubijena deca i obećajte živima da će pravda kad tad pobediti e baš će vaša pravda pobediti —— kurac moj! Zveri vole otadžbinu 37 . verovali smo. i uvek zagalamite u Parlamentu ako vam neka kontrola ugrozi vlast i vaše crnoberzijanske interese —— a kada vas ostave na miru zaboravite korupciju zaplenite manji deo droge koja se valja na tržištu i spalite je javno da bi vam ostao na raspolaganju veći deo da ga uživate bez ikakve brige nastavite tradiciju veza i saradnje na crnom tržištu sa vašim nacionalnim neprijateljima —— protiv kojih ste.

oživotvorite koncept: zajednička smrt pošaljite neki satelit u vasionu da bi narod ubedili da postoji imaginarni neprijatelj sa jednim glasnim Hura! obznanite alarm za nerasta demokratije bežite bežite bežite kada vas napadne pravi neprijatelj – ili izazovite rat gde vas neće snaći nikakvo zlo a drugi će za vas prolivati reku krvi navalite demokrati sjebani u glavi —— navalite navalite navalite navalite vi nerasti demokratije da vladate zemljom navalite vi nerasti demokratije da upropastite društvo do te mere da će ono htelo ne htelo stvoriti sebi grozan crni imidž navalite vi nerasti demokratije da se obogatite novim metodama neljudske vlasti kako ova poezija ne bi nikada postala sveobuhvatna II zakoljite spodobu poput mene i kada me ne bude bilo zamislite nekog drugog dignite potere zatvorite granice ubijte me na trgu ljubavi kada me slomite ponižavajući moju porodicu a nakon toga napujdajte vaše ratne džukele po parkovima i ćorsokacima da love moje prijatelje ili provalite u njihove ruinirane kolibe dok održavaju književno veče ili dok skapavaju od gladi držeći decu u naručju ne opraštajte im ni minutu vaši jebeni meci najjači su stihovi duboko u srce prodiru prodiru prodiru a vi padate kao pokošeno klasje uvek ste na ovaj način dizali revolucije 38 Arben Idrizi .

prodaje maglu na veliko. glasovi bolni ratnika i civila ovde sam zato što su nas srpske snage terorisale masakrirale i ponizile ovde sam zato što su nakon rata naše raspuštene grupe i ljudi pometene pameti ubijali Srbe i Rome —— “ako se ne osvetiš posramljen si i crnog obraza” —— ko li je to rekao ovde sam zato što kosovske Srbe manipulišu kvarne pameti buljaša iz Beograda ovde sam zato što je multietničnost postala veoma unosna podla igra prevaranata ovde sam zato što smo posle rata pljačkali i palili tuđu imovinu ovde sam zato što nam se činilo da smo zaista solidarni ovde sam zato što što se ne trpimo među sobom ovde sam zato što je tu OUN —— kao sveta nevesta lažne nevinosti ovde sam zato što je demokratija govno —— to je bio rekao Hemingway ovde sam zato što sam ja govno ovde sam zato što demokratija ratuje za demokratiju u svetu ovde sam zato što demokratija ubija da bi osvojila svet ovde sam zato što svaki drugi sistem ubija demokratiju ovde sam zato što je svaki sistem vlasti u rukama ljudi pogane pameti ovde sam zato što ja vladam nad vama. Zveri vole otadžbinu 39 . da li to osećate ovde sam zato što su otac i sin postali dušmani ovde sam zato što su građani postali fanatici u politici.III ovde sam zato što sam nepopravljivi skepktik ovde sam zato što sam izgubio veru ovde sam zato što svesne zveri veruju sebi ovde sam zato što je moj mozak mozak svake svesne zveri ovde sam zato što u mojem mozgu ima tako mnogo razjebanog balkanskog blata ovde sam zato što je loše osećanje kada počne da ti se gadi otadžbina ovde sam zato što smo i mi vodili jedan rat —— zar ne ovde sam zato što ima onih koji pitaju zašto smo ratovali. kao profitabilne pilule za umobolnost i senilnosti u koje je investirala ili koje je podržala vlada. znate već posledice ovde sam zato što štampa teroriše društvo.

zato što nema izazova za džabe ovde sam zato što je slatko biti tu. i danas kažem.ovde sam zato što je izazovno. hmmmm ovde sam zato što sam ja svuda ovde sam zato što sam niko i ništa ovde sam zato što su mi pukli nervi ovde sam zato što je svuda sve isto ovde sam zato što sam siromašan ovde sam zato što majka zna da ločem alkohol i krije suze ovde sam zato što je glad moje jelo ovde sam zato što pušim ubuđale cigarete ovde sam zato što su mi cipele probušene ovde sam zato što su mi poklonili zimski kaput ovde sam zato što sam rekao. ovde sam zato što ako nisi ni sa kim najviše stradaš ovde sam zato što sam usamljen ovde sam zato što ne želim da imam poklonike ovde sam zato što neko očekuje nešto od mene ovde sam zato što ne razumem zašto bi trebalo da uradim nešto ovde sam zato što nemam neke koristi od toga ovde sam zato što postoji određeni red u vremenu ovde sam zato što postoji prostor u vremenu a i vreme u prostoru ovde sam zato što postoji bezlična ličnost i gomila bez identiteta ovde sam zato što gomila poprima određeni identitet kao kada okrečite sobu 40 Arben Idrizi . patuljasti pesnici i kritičari ovde sam zato što sam neprilagođen. i ponoviću i sutra —— znate već šta ovde sam zato što se i ja plašim kao svi ljudi ovde sam zato što nam institucije sigurnosti uteruju strah do kosti ovde sam zato što prevaranti trube u ime moralnih vrlina ovde sam zato što sam umoran ovde sam zato što mi gazda traži kiriju koju nisam platio pet meseci ovde sam zato što strah od smrti jede govna i napada me ovde sam zato što me je smrt upravo užasnula ovde sam zato što ne mogu biti negde drugde ovde sam zato što svako sebe naziva dobrim ovde sam zato što me psuju u mozak jebani akademici. daleko od svakog čopora ili elita itd.

“progres…” ovde sam zato što istina nema moć —— izdvojeni individuum se uzima kao: kodirani cilj na koji se puca —— nikada ne promaše ovde sam zato što samozvani intelektualci idejni konflikt smatraju-uzimaju kao fizički sukob. “moral…”. “ljubav…”.dosta je ako neko pogane pameti što pakuje govna kaže neku veliku reč kao: “pravo…”. čine sve da te fizički unište zbog toga ovde sam zato što takvi muhojebači i govnožderi nažalost upravljaju institucijama ovde sam zato što imam svoj sat ovde sam zato što su mi zaustavili sat ovde sam zato što se nalazim u krhkom položaju kao nekakvom poklopcu nad provalijom ovde sam zato što u toj provaliji stanuje politička laž umetnosti ovde sam zato što politika legalizuje veoma organizovani zločin ovde sam zato što neki tipovi izazivaju ratove za svoj račun ovde sam zato što je potrebno samo malo pameti da se identifikuju ideolozi kasapnica ovde sam zato što dželati izjavljuju da žive od tog posla ovde sam zato što je krađa društva institucionalizovana ovde sam zato što se ne mogu nikako izbeći autobombe ovde sam zato što svedoci sudskih procesa bivaju ubijeni —— svi putevi vode ka zločinu ovde sam zato što crne hronike u novinama pokazuju rast kriminala i nasilja krađa i kaubojština ovde sam zato što vlada investira ogromna sredstva na jačanje stresa i depresije ovde sam zato što su prosečna primanja 150 eura. nezaposlenost oko 80 posto ovde sam zato što se ovuda motaju neki tipovi koji su se obogatili preko noći ovde sam zato što poznajem nekakve intelektualce koji imaju po deset radnih mesta počev od politike i obrazovanja pa sve do ortakluka sa mafijom Zveri vole otadžbinu 41 .

nema griže savesti – niko je i ne traži ovde sam zato što bivši izdavači komentatori i urednici. ponovo igraju iste uloge ovde sam zato što cvetaju nekakvi novi kolumnisti osušenih mozgova koji nikada ne kažu niti jednu istinu niti štite neko pravo —— a kamo li da uvode bilo šta što služi za dobro građana ovde sam zato što su stotine nevladinih organiacija dale donacije za kulturne projekte unapred osuđene na neuspeh 42 Arben Idrizi . kao siledžije uma.ovde sam zato što oni sve ono o čemu ne žele da se javno govori pravno proglašavaju tabu temom ovde sam zato što sam video na desetine ratnih invalida i idealista koje su svi zaboravili ovde sam zato što sam video ratnike razočarane u svoje starešine —— nose uniformu zbog osećanja da su izdani ovde sam zato što ima političkog navijanja za zlo ovde sam zato što ima religioznog navijanja za haos ovde sam zato što se tamo gde se ljubomorno nosi fotografija jednog vođe proliva krv ovde sam zato što je jezik komunikacije među grupama jezik zmijski i olovan ovde sam zato što građani u najmanju ruku prećutno podržavaju sve moguće vrste netolerancije ovde sam zato što su Albanci bili prvi koji su srušili barijere nacionalizma u kriminalu —— kao i mnoge beskrupulozne zakone svetske mafijaške mreže ovde sam zato što su kontrabanda bogatstvo i zločin uticali na stvaranje bliskog prijateljstva između zakletih političkih neprijatelja ovde sam zato što su nezaposlenost i nesigurnost zajedničke uzaludne teme ovde sam zato što je preživljavanje na pasji način postalo opšte mesto ovde sam zato što je jebeni demokratski sistem rehabilitovao idiote komunizma —— promene. ne vode na pravi put ovde sam zato što niko ne odgovara ni za šta. dakle.

ovde sam zato što su desetine intelektualaca i moralista krali iz fondova ovih NVO —— to dopušta pretpostavku da su te NVO pomagale u pranju novca ovde sam zato što kada neko govori kao ja onda mu odgovore: “ko ti je kriv što ti nisi sposoban da činiš takve stvari” ovde sam zato što dođavola i ne znam šta govorim i šta činim ovde sam zato što vidim koliko je opasno znati neke stvari danas. jeste li zadovoljni ovde sam zato da zadovoljim svoju dušu ovde sam zato što sam zaljubljen ovde sam zato što sam živi mrtvac ovde sam zato što je ova poezija razbijena cigla na srušenom zidu Zveri vole otadžbinu 43 . ovde… ovde sam zato što sam pitao i odgovorio sam —— kakav zaludan posao ovde sam zato što sam video kako cveta glupost i postideo sam se kao da sam i ja odgovoran za to ovde sam zato što nemam nameru da se zaustavim —— hoćete li još ovde sam zato što ne znam kako da se drugačije ponašam i snalazim —— niti želim to ovde sam zato što ne želim da budem vođa —— daleko bilo ovde sam zato što je protestovanje u osami moj identitet ovde sam zato što se ne slažem sa sobom ovde sam zato što me boli kurac za ovaj slučaj bez veze ovde sam zato što pišem poeziju za svoje zadovoljstvo ovde sam zato što vi ne želite da sam ovde.

da se razvija i da nas čeka svetla budućnost da li je govor čuo seljak koji je preživeo napad i pokolj pljačkaša da li je govor čulo dete skapalo od gladi jer mu je majka zarobljena da li je govor čuo radnik čija plata vredi koliko jedna čaša predsednikovog whiskeya da li je govor čula neka od bivših radnica firme koja je bankrotirala da li je govor čuo neko od onih koji godinama čekaju na biroima za zapošljavanje da li je govor čuo nastavnik čija je plata ponižavajuća da li je govor čuo starac koji sa svojom penzijom može kupiti samo rolnu toalet papira da li je govor čuo neko od onih koji su napustili zemlju zbog nesigurnosti i siromaštva da li je govor čula njegova majka ugušena vlastitim prdežom da li su govor čuli njegova žena. alarmi i telohranitelji da li je govor čuo njegov sluga koji lakira nokte da li je govor čula njegova meka fotelja 44 Arben Idrizi . njegova deca da li je govor čuo njegov savetnik koji je na plaćenom odmoru okružen službenim prostitutkama da li je govor čula njegova dobra komšinica koja ga je mazila kada je bio beba i molila se da ga ne vide urokljive oči da li je govor čuo siroti dućandžija koji ga je pomagao kada je bio student da li je govor čula njegova prva ljubav da li je govor čula kuća u kojoj je rođen da li je govor čula njegova flaša aklohola i njegov vadičep da li je govor čula njegova luksuzna limuzina i uobraženi šofer da li je govor čula njegova maramica u tuđem džepu i blok sa adresarom da li je govor čulo cveće u saksiji koja se vidi na pejzažu naslikanom na zidu da li je govor čuo njegov pas koji se hrani bolje nego većina građana da li su govor čuli njegova kamera u dvorištu.predsednikov govor jeste li čuli predsednikov govor kada je rekao da je naša zemlja bezbedna.

da li je govor čuo njegov čmar da li su govor čuli nepoznati koji imaju ista imena i prezimena da li su govor čuli muškarac i žena koju su zajedno proveli samo jednu noć da li su govor čuli zvona na crkvi i pojačala na minaretima da li su govor čule ekipe za spasavanje u slučaju elementarnih nepogoda da li su govor čuli vatrogasci koje su regrutovali palikuće da li su govor čuli stanovnici industrijske zone da li su govor čule bombe na zelenoj pijaci, vetrokazi i gromobrani da li je govor čuo neko od policajaca koji je šokiran porastom kriminala da li je govor čuo neko od građana koji je užasnut zbog nezaposlenosti i bede da li je govor čuo neko od realista ili onih koji su sumnjičavo dalekovidi da li su govor čuli kondomi za drkanje i orgije da li su govor čule vojno-policijske postaje birokratija i usrani sateliti da li su govor čuli njegovi ministri na banketu seksualnog samozadovoljavanja da li su govor čule opozicione partije koje se bore da ga sruše sa vlasti da bi ga zatim oponašale da li su govor čule tajne službe i špijuni da li su govor čule manjine i stranci da li su govor čuli pučistički zaverenici revolucionari i zgubidani da li su govor čuli lopovi plaćene ubice i ludaci koji su ostavljeni na ulici da li su govor čuli korumpirani falsifikatori novca i tajkun koji je od siromaha kupio celo naselje i srušio ga da li su govor čuli nezaposleni (osamdeset posto) da li su govor čuli šverceri oružja droge i ljudi da li su govor čuli oni što primaju mito kao i milijarderi koji ne plaćaju porez da li su govor čuli lekari koji su postali kasapi i otimači novca da li su govor čuli urednici analisti i kritičari koji su se svrstali uz politiku i novac kao i samozvani umetnici koji su do grla ogrezli u svojim govnima da li su govor čule informatinvi uredi ambasade i turisti da li su govor čuli buđavi intelektualci i oni koji su se obogatili preko noći kao i neuhvatljivi prevaranti

Zveri vole otadžbinu

45

da li je govor čulo kamenje medalje blagoslovi i prokletstva da li su govor čuli politički atentatori i istražitelji ubijeni na mestu zločina da li su govor čule sudije kojima politička mafija preti smrću da li su govor čule manifestacije i istovremeni jubileji političkih partija koje podstiču mržnju među građanima da li su govor čuli narodni heroji koji su politički podeljeni da li su govor čuli kozji rogovi na glavi heroja da li su govor čuli virtuelni heroji i stvarni izdajnici da li su govor čule ubistvene puškarnice na kulama koje su kulturno nasleđe i oruđe izvornog folklora da li su govor čuli udovica palog borca i bezdomna siročad da li su govor čuli oni koji su bili u ratu i progonjeni slobodoljupci da li su govor čuli razočarani idealisti i iskusni pesimisti da li su govor čuli pacijenti kojima se bolest vratila u bolnicama koje liče na napuštene barake da li je govor čulo podzemlje nadzemlje prašina i dim da li su govor čuli đavo i njegov sin da li su govor čuli pas i kuja dok se jebavaju da li su govor čuli uštrojeni bik i luda krava da li su govor čule mačke na krovu i miševi na tavanu da li su govor čuli zečevi u raju i petlovi nad đubrištem da li su govor čuli crvi u voćki i dno šoljice od kafe da li su govor čuli lutajući oltari i pijani kockari da li su govor čuli cirkuski medvedi i maske bandita da li su govor čuli duhovi i veštice da li su govor čuli oni koje nose amajlije i oni koji ih odbijaju da li su govor čule lutke koje su seksualno zloupotrebljene i pornografske zvezde da li je govor čuo bilo čiji spomenik, grob bez natpisa da li je govor čula tabla sa imenom ulice koju razjeda rđa, i stop na semaforu da li je govor čuo neuspešni demonstrant, pokoreni buntovnik da li je govor čuo građanin bez adrese i adresa bez građanina da li je govor čuo moj pas koji je ogluveo u ratu da li je govor čuo mali prosjak koji radi za nepoznatog gazdu

46

Arben Idrizi

da li je govor čula glavna ulica koja je sto puta menjala naziv kako se kome prohtelo da li su govor čuli zemlja voda vatra i vazduh da li je govor čuo neko od vas znate li šta je na vama da uradite koji to anđeo pristaje da ga ubiju kada ima moć samoodbrane februar–mart 2004.

Zveri vole otadžbinu

47

došlo je ono vreme kojega smo se bojali kada se ljudi takmiče u zločinima budalaštinama blesavom samozadovoljstvu ili sličnim pizdarijama – ovo je vreme protiv kojega smo ratovali juče —— uzalud tačnije došlo je ono vreme kada poznati gubitnici na koje se upiralo prstom vide sebe na vrhuncu slave kada oni iz predgrađa zaborava postaju centar pažnje kada poslednje ništarije potpiruju vatru kada se prevejani prevaranti prodaju kao dobročinitelji a prema njihovoj pameti lestve služe samo za penjanje i gaze po našim glavama kao slon preko panjeva došlo je ono vreme kada lažovi imaju glavnu reč i neznalice osvajaju govornice a kao i uvek ošamućena masa prikovana je pred televizorima a padala ili ne kiša kao otrovne gljive niču 48 Arben Idrizi .došlo je ono vreme oh.

religiozne sekte došlo je ono vreme kada zlo štite dobri zakoni demokratije a opšta prevara odozgo pravi haos sve milujući po obrazima društvo došlo je ono vreme kada te neizbežna paranoja zbog sveprisutnih znakova opasnosti zatvara u kuću kada ti nepoznati na ulici traži legitimaciju ličnih ubeđenja kada ti političke uniforme traže dozvolu za život kada te svakojake poremećene grupe pozivaju na odgovornost zašto nisi s njima kada drugovi zarade dva centa i ne govore više s tobom došlo je ono vreme kada obični gubitnici postaju izuzetni dobitnici kada pas ne poznaje gospodara kada gomila otupi i načulji uši da oslušne huk zemljotresa ovde ili negde tamo kada davljenik ostaje bez glasa da zove u pomoć oh mi smo ovde a došlo je ono vreme kada svi putevi vode ka provaliji Zveri vole otadžbinu 49 .

njihova vijagra nedostaju mi njihove stalne svađe sa ženom i decom nedostaje mi njihov raspored putovanja po svetu nedostaje mi njihovo sigurno radno mesto nedostaje mi njihov debeli depozit u banci nedostaju mi njihova snažna leđa za fizičko eliminisanje protivnika nedostaje mi njihova siledžijska ruka kojom obavljaju poslove nedostaje mi njihova puro cigara koju puše za kockarskim stolom nedostaje mi njihova maska morala i lepote nedostaje mi njihovo spokojno lice prevaranta nedostaju mi njihov kamion i šofer za šverc nedostaje mi njihov čovek u politici policiji i sudu nedostaje mi njihov zverski osmeh nedostaje mi njihov strah od duhova lutki i insekata nedostaje mi njihov praznik sa raznobojnim svetlima i svećama nedostaje mi njihov višak vremena da se smeju zaludnim stvarima 50 Arben Idrizi . njihov kožni kaput nedostaje mi njihova topla kuća sa baštom. bazenom i alarmom nedostaje mi njihovo neograničeno bogatstvo. njihove limuzine nedostaje mi njihova lažna i nepostojana ljubav nedostaje mi njihova kurva koja voli samo novac nedostaje mi njihov način eliminisanja problema nedostaje mi njihov veoma dragoceni analfabetski potpis nedostaje mi njihov adresar koji otvara sva vrata nedostaje mi njihova impotentnost.rock psalm sreće nedostaje mi njihov svemoćni bog nedostaje mi njihov svetitelj čudotvorac nedostaje mi njihov magični štap samozdovoljavanja nedostaje mi njihov protočni greh nedostaje mi njihov edipov kompleks nedostaje mi njihova istorija uzastopnih pobeda nedostaje mi njihova veština plivanja u vodama podzemlja nedostaje mi njihova lukava snalažljivost koju prodaju kao moral nedostaje mi njihova kravata.

nedostaje mi njihova lakoća kojom puštaju lažne suze nedostaje mi njihova mržnja prema drugima nedostaje mi njihova svadba snimljena kamerom nedostaje mi njihov dan koji provode u svetoj kući nedostaje mi njihov vikend proveden na planini ili pecanju nedostaje mi njihovo jelo koje im je preteklo nedostaje mi njihov kažiprst nedostaje mi njihova čelična mreža zla nedostaje mi njihov tajni dvevnik o incestuoznim avanturama nedostaje mi njihovo blago od pljački. svita od sluga nedostaje mi njihova nasledna vlast nedostaje mi njihova pretplaćena grobnica Zveri vole otadžbinu 51 .

još uvek ne vraćaj se u onu kuću koja te je porekla gde još uvek blagosilja ista ruka glas isti obećava raj još uvek je isti greh ista se potreba oseća. još uvek muž je oplodio ženu u istoj onoj postelji od iste je kiše istrulio maleni vrt i pas opet laje samo kad se njemu prohte mačka lovi i mačku love isti pacovi devojka se udaje sa istim onim predrasudama dečak raste sa istom naučenom lekcijom dečurlija plače i smeje se za iste potrebe Isti gosti dolaze na praznike I stari podstanar priča jednu te istu priču koju mu niko ne može izbiti iz glave Isto cveće niče iz zemlje Na ulici se diže ista prašina Isti dim izlazi iz dimnjaka Isti duhovi se kreću po odajama Ista zastava leprša nad krovom Ista se žrtva prinosi za temelje 52 Arben Idrizi . isti vrag još uvek prozori gledaju isti prostor vrata otvara isti ključ.ne vraćaj se ne vraćaj se u kuću iz koje su te isterali isti je gospodar.

Ne vraćaj se u onu kuću Iz koje su te isterali Iz iste čaše pije se voda i otrov Hleb i sudbina seku se istim nožem Isti čovek menja izgled svaki čas Isti čovek pati zauvek Isti osećaj postaje svet Ista ljubav se proklinje Isti sluga se ponižava Ista duša se hapsi Još su u biblioteci iste one knjige o lepoti Još uvek is drevne puške puca se istim rafalima Sve miriše od onog istog mirisa. još uvek Ni mrtav se ne vraćaj U onu kuću Gde si linčovan Zveri vole otadžbinu 53 . još uvek Ista se pesma peva leti i zimi.

zariju kandže raspore grlo ako nisi poneo zastavu ne gine ti mrtvački pokrov zveri ti isišu krv ako nisi na zboru u pravom rovu čim izbije rat zveri dižu u vazduh moral pravo savest zveri znaju da im bog prašta sve što urade zveri vole otadžbinu i služe joj odano zveri su sveti oslobodioci zato traže kao nagradu svu vlast i svo bogatstvo 54 Arben Idrizi .zveri vole otadžbinu zveri vole otadžbinu zveri su pravi oslobodioci nenadmašni revolucionari zveri prolivaju i poslednju kap krvi za otadžbinu zveri urlaju do promuklosti u ime otadžbine (pas se boji da će mesec osvojiti njegovu domovinu zato laje na njega!) zbog otadžbine zveri te izgrebu.

četrdesetosam sloboda živi u svinjskom brlogu a svinjar pripada porodici a vlasnik brloga je čuvarev stric —— ogrezao u salu a predsednik opštine je prijatelj vlasnika a njegova žena je ljubavnica zelenaša a zelenaš je doveo na vlast korupciju i zločin a korupcija i zločin su ustanovili zakone a zakon štiti hijerarhiju sve do svinjskog brloga. Zveri vole otadžbinu 55 .

debeli pas mira starac silazi dole kuca na varata i ulazi ne čekajući odobrenje nije ni slep a ni gluv ali mu džaba govorim o stvarima za koje ne želi da čuje uz njega je debeli pas “ovo je čuvar mira majka mu je bila borbena amazonka koja se hranila leševima” “da… ” “ ti što nam pljuješ u lice rodoljubivo ti što si skeptičan za sve ti što ne slaviš našu uzvišenost ti što ne zatvaraš oči pred nužnim zlom ti što izvrdavaš našeg zemaljskog sveca ti što… loše ti se piše” “debeli pas mira iskezi zube” “kez nalik osmehu” 56 Arben Idrizi .

izgradi svoj mali i tihi svet kada ti dođe da svisneš (od zaludnosti? od očaja?) iscedi si mozak i izgradi svoj mali i tihi svet u kojem si ti kralj ili niko i ništa —— kao što si sada teško da ćeš uspeti ali ne diži ruke nikako ne diži ruke od sveta u kojem si ti onaj koji žari i pali nema nikakve razlike između stvarnost i uobrazilje skloniji smo uvek da lakše podnesemo večito nepodnošljivu viziju nego li stvarnost briši ljubav zaljubljujući se doživotno briši mržnju mrzeći nemilosrdno briši smrt umirući svakog trena briši sebe održavajući se stalno na sceni briši sve ne dižući ruke nikada i ni od čega lakše je živeti sam bez njihove lažne ljubavi bez njihove skrivene mržnje bez njihove zlonamerne brige bez njihovih odvratnih obećanja bez njihove blagosti koja te guši budi sam poput sunca poput sunca što greje što pustoši što se krije što se vraća budi sam Zveri vole otadžbinu 57 .

u najsvetijoj ludosti u neisplativoj dobrohotnosti teško da ćeš uspeti ali nikako ne diži ruke svi sužnji prirode boje se slobode svi pravi sveci žive samo za ovaj život izgradi svoj mali i mirni svet na jedinoj zemlji zemlji koja pripada svima izgradi svoj mali i mirni svet i budi sam obuhvatajući sve njih u sebi: učini nemoguće budi sam dok ne dođe neko sa pravom ljubavlju dok ne dođe neko sa pravom smrću 58 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 59 . snovi kaplju na prazninu i strah.mnogi se boje svih istina praznina i strah od dana kaplju na osušenu postelju sna. mnogi nemaju hrabrosti da budu sami mnogi obožavaju zaludnost i instikte hvataju se za njih spremni i da ubiju da bi preživeli mnogi se boje svih istina mnogi se uvale u gomilu koja ignoriše pravu opasnost zamišljajući neku drugu opasnost: daju se u bezglavo bekstvo gazeći jedni preko drugih mnogi navlače cipele na glavu mnogi zovu upomoć gluvo uho mnogi daju sebe za dve pare i ne vrate se nikada mnogi umiru a da nemaju blage veze šta je smrt.

želja da je posedujem ne opseda me više i okreće se poeziji. večeras nisi sa mnom.pivo je mlako obe stanuju ovde: užasna tmina letnje žege čija tišina bruji i ljubav raspuštene kose od razočarenja o koju obesi sebe moj konfuzni ego smrti. pivo je mlako i opija me brzo a onda se setim da sam danas sahranio dedu imao je 85 godina i kažem zaista zaista kažem treba li uopšte da išta kažem treba li da kažem nešto više 60 Arben Idrizi . dušo.

s one strane zida oh. pobudalili sestre nam silovali grobove roditelja oskrnavili i kuće spalili ostali smo samo mi i možda će nas poštedeti poštediti zbog nekog njihovog računa ali ako samo pomislimo da im oprostimo ako samo pomislimo da im oprostimo spaliće nas na lomači oh. treba da ti kažem da s one strane zida klještima vade dušu tvome bratu drugove su nam uškopili. treba da vam kažem da će s one strane zida s one strane zida oni ostati zauvek Zveri vole otadžbinu 61 .

dođe kod njega Yi Mao —— zloglasni kralj edipovac ——— besmrtni dželat iz II Mao dinastije jašući gordo kobilu sav u sjaju dijamanata osmehnu se bezazleno načulji uši i ostavi mudracu komad hleba na prozoru —— Lao Tzu odgurnu hleb preplašivši ptice tim božanskim gestom posvećenosti i uzdžanosti: “nikada i zanavek ni ptice sa neba ni crvi na zemlji u carstvu ——— Tao-a koje se ne može imenovati neće jesti od tvoga hleba krvoločni gospodaru!” Borges je bio našao ovu poeziju u Tlönskoj biblioteci ———— na polici označenoj sumnjivom fotografijom minotaura umesto slova ili rednog broja ali da je Borges otvorio Tzuov grob našao bi u njemu samo ptice i crve 62 Arben Idrizi .Cantos za Lao Tzua Lao Tzu je gladan u tesnoj kolibi od pruća i blata meditirao dugo i duboko o ljudskoj ljubavi o vladaru koji treba da bude mislilac i o znanju koje ne treba da bude dostupno svakom. a ptice su mu na pragu prozora pevale u žalosnom ritmu kiše dok su mu crvi grizli noge.

Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA .

.

ljubav umiva dušu ljubav umiva dušu kao što vodopad oplakuje stenu. ljubav umiva dušu. rasprsnute kapi padaju na pesak mirpomazujući boga koji nikada nije osetio blagoslov ljubavi. rastače je polako čuvajući je kao zenicu oka dok ne ostane samo sveto jezgro ljubav umiva dušu. Zveri vole otadžbinu 65 .

kakva patnja. uvek isto zaljubljujem se u devojke koje uzmu za ruku svoju ljubav i pobegnu.uvek isto nakon mnogo vremena sećanje na tebe ponovo hodočasti moje misli. bez tebe. oči podstiču tugu. 66 Arben Idrizi . tvoje oči preplave tugu. tvoje bekstvo preplavi tišinu. nakon mnogo vremena evo me opet u provaliji ljubavi.

znači li to da ako se opet ne vrati neće više biti anđeo Zveri vole otadžbinu 67 . ode: znači li to da kada ne bi bio takav ne bi uopšte ni bio anđeo.anđeo anđeo je sleteo dole proveo malo vremena sa mnom u malom hramu sreće – pokriven ruševinama – i ode.

svako buđenje je pokoravanje smrti – ja se još uvek budim zbog tebe 68 Arben Idrizi . sve pesme podstiču smrt – ja i dalje pevam o tebi draga. svi prozori gledaju u smrt – ja i dalje čekam kada ćeš pokucati draga.svi prozori gledaju u smrt draga.

posvuda pustinjski raj samo muškarac i žena koji gore jedno u drugome da bi umrli.u svakoj ljubavi u svakoj ljubavi svet počinje ispočetka. jedini svemir gde zaista nema boga. Zveri vole otadžbinu 69 .

dođe čas svako danas je sutra nade u tvoj povratak a ponekad se desi da nova bol na kratko isceli staru ranu u međuvremenu mnogo vode protekne ispod mosta i tu i tamo pepelom pokrivamo tragove ponekad izmišljamo mitove mudroslovlja imamo vizije večnih ljubavi ali onda dođe čas kada potreba za tobom ubija i smrt 70 Arben Idrizi .

nemoj bežati misleći da te neću pratiti nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti daljina samo povećava zadovoljstvo praznine i slatku moru čekanja drugih prilika – svaki put kada sam pratio tragove drugih završio sam sledeći vlastite tragove preko kojih su gazila neka nepoznata stopala Zveri vole otadžbinu 71 .

ljubav mi neće naći skrovište pod nebom ljubav mi neće naći skrovište pod nebom mila moja no ja živim i umirem u tebi a moja dobrohotnost u tome nalazi najtopliji oltar onaj na kome mi zavide i anđeli 72 Arben Idrizi .

neke devojke zovu se kao cveće u srcu tvojega uverenja da poezija nije (ili ne treba da bude?) razum. već osećanje ostaje moja ljubav koju nikada nisi razumela a ni osetila Zveri vole otadžbinu 73 .

voleo bih da sam samo s tobom daleko od očiju drugih kada svi slave kada se svi odmaraju kada svi rade da nosimo crninu za prisustvo boga miropomazani i nauljeni orgazmima samoproklinjući se u ovom blagoslovenom svetu. voleo bih da sam s tobom u ovim beskrajnim satima kada moj um i dušu napada ludilo zbog patnji što ih vidim i osećam oko mene u vijorenju zastava u zaglušujućoj buci zvona u presecanju lenti zarad mojega kratkovečnog žitija u onom dugovečnom zarad moje tmine u svetlosti drugih.voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam s tobom u bolnim noćima kada se pobunjeni anđeli – u ledenim zemaljskim oblacima ignorišući prokletstvo – strastima podaju. voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam u tebi. voleo bih da sam s tobom u pustoj zemlji postojanja gde su sunce i kiše odhranili sve voćke lažnog dobra a ljubav je postala napuštena kuća pokrivena hiljadama sujevernih legendi. 74 Arben Idrizi .

mislim da one tebi i ne padaju na pamet. nema te korpe u koju mogu stati sve ove stvari.vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. za svaku novu godinu stari sused ostavlja mi pred vrata praznu korpu. Zveri vole otadžbinu 75 . mlečni sumrak tvojih grudi izbeljivao je nebeski svod. vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh. nikada ne znam šta mu sve poklanjam samo znam da tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. dolazi po nju narednog dana. lišće koje su gazile tvoje štikle pustilo je koren. a ja – niti sam imao – niti imam išta svojega. tragovi tvojih prstiju na mojemu telu dodiruju lako i prijatno dirke na klaviru sećanja.

naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. 76 Arben Idrizi . tvoje sklopljene oči videle su s one strane života. činila si sve da se radujemo jedno drugom dok smo bili. *** kakva bi to bila ljubav bez straha i odbijanja. i ti si spavala loše. tvoje moćno disanje u snu isparavalo je nadu da ćemo dugo biti zajedno. jer neke vrtoglave ljubavi ubija zlo vremena jer neke svete duše ne možeš imati zauvek i samo za sebe.) *** i ti si spavala loše odgurala si mi glavu sa jastuka rogovima sna koji se ne pamti.naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost (za L. ne verujući da smo bili. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. tvoje tajne misli raznosio je kao listove masline moj tajni prodorni pogled. apsurd bivstvovanja skrivao se negde u nepoznatoj i nepoželjnoj zemlji. način na koji si davala da se ne bi podala obrnula je naglavačke sva praktična znanja.

*** proveli smo. divlji i dopadljivi slog slobodni stih neizostavno pripadaju ljubavi i seksualnom instiktu. a moje postojanje je sada slatko sećanje i božanska tuga. prvi put. providni kimono ukrašen kapima sperme. naš duh plavi na sve strane. bez tebe. oni suncokreti se okreću oko tvojeg oka Zveri vole otadžbinu 77 . ali sada. priljubljeni jedno uz drugo prošli smo. ispod gustih oblaka samoće i strpljenja. *** trešnjin cvet. to si ti. a sada demon blagosloveni našeg bića pruža ruku a da mu nije jasno gde se krije istina kao slamčica: u plamenu između stvarnog i zamišljenog. desetine sati večnosti priljubljeni jedno uz drugo u beskrajnoj zemlji gde nikada nema mesta za nas. priljubljeni jedni uz druge prošli smo. ti si bila slika boginje koju je gomila kaznila na trgu ali ljudi unaokolo žedni ispraznosti i koještarija bili su kao pusti grob bez kamena na uzglavlju. nije nam ostalo ništa od slave i belega. smrt me drži u svom kengurskom naručju dok luta poput askete. desetine sati večnosti kotrljajući se vrtoglavo po krugovima nepoznatog zemaljskog raja. a apsolutno biće je osvojilo ništavilo univerzuma. duhovna i seksualna napast spalila je zemlju pod našim nogama. desetine sati večnosti.

dovodeći u sumnju ukorenjena ubeđenja u glavi. sigurnost i ravnodušnost vise isprazno u atmosferi misterije i privlačnosti. 78 Arben Idrizi . očajnički. niko sem tebe ne primećuje moj razgranat i jak koren. ja sam poput izdanka koji je upravo iznikao i pobuđuje bolno saosećanje i neizbežnu privlačnost. ti si – svuda. istinita svetlost lažne svetlosti. ti sišeš zemlju i biće. zemlja siše apsolutno i ništavilo. a ti si – posvuda. ništavilo se sudara s tobom.

jedan preživeli haiku pokušavam da se setim koji sam ti haiku recitovao toga dana. ali nalazim samo tvoje usne Zveri vole otadžbinu 79 .

kao kišni oluk koji se drži samo na jednoj kuki. ali. mamuran. pao sneg. ova devojka traži nekoga ko će joj reći: umirem za tobom! A ja nisam u stanju da utešim ni sebe samog. ali ona valjda neće da zna. mislim da sve vidim samo belo. bez sunca. niko neće znati da voli kao ja.mamuran. zatim ode i kupa se. moja kuka: tuga. samo belo vidim. 80 Arben Idrizi . u staroj kući. ni tamo ni ovamo. kao sneg bela. mamuran. pošto nikada nisam znao kuda sam krenuo u ovom životu. mislim. to nije smetnja. u međuvremenu ja. kao retko kad. nakon lude noći sa alkoholom marihuanom i seksom. cvet na simsu prozora vene brzo. pošto i ne treba da znam: stojim uspravno. na kraju krajeva. devojka je naslonila glavu na veliki jastuk i prisluškuje me tužna. čini mi se da vidim samo belo eh! – baš sad: mamuran.

a što više letimo sve je više granica tako da veština letenja zahteva usavršavanje jer nismo u stanju da utolimo tu žeđ Zveri vole otadžbinu 81 .deset pesama o ljubavi I zaljubljivanje u tebe je kao dečji san o dobročinstvu: nemaš šta da jedeš a sanjaš da si svetac koji drži u životu siromahe sveta II lepota ne dolazi iz tvojih očiju i ne miruje na tvom telu već privlačnost izvire iznutra da mi proždre dušu a kada vodimo ljubav kao da letimo u snu: u čas stižemo s onu stranu neprelazne granice.

mila.III Dok ležim na tvom telu moja duša se svlači od sveta izvan tebe a tuga za njim raste dok me miluju tvoje nežne ruke. izmuzi dojke na moje osušene usne izmuzi ih izmuzi odvedi me na sedmo nebo strasti do samog vrha. sa tobom orgazam liči na plivanje u misterioznoj reci u kojoj obitava lepota ništavila IV devojku kakva si ti isplati se trpeti devojku kakva si ti isplati se čekati celu bogovetnu noć tišina se bez napora rasprostire klisurom ljubavi dok svest jaše napuštenom ognjenom željeznicom devojku kakva si ti devojku kakva si ti isplati se nositi na vratu devojci kakva si ti ne treba dopustiti da te napusti strast nadjača silu a nadmeni cilj da se dosegne onostrano ubija smrt devojku kakva si ti isplati se pretvoriti u razlog življenja devojku kakva si ti isplati se braniti od nje same devojku 82 Arben Idrizi .

V izbija ponoć obvijena teskobom i predrasudama u praskozorje tvoju sen obeli moje nezadovoljstvo u sebi urlam samo dođi ako se i ne vratiš moje oči zastakljene na prozoru neće te više videti kao nekada VI izbija ponoć prepuštena zaboravu tvoja strast. prasak zore baca na tebe zavet večnosti mila budućnost se presijava na čistom ogledalu ljubavi VII žive reke razočaranja podrivaju zemlju pod tvojim nogama a ja tonem u dubinu nemoćan da zovem u pomoć niti da krik ispustim zgažen do gušenja tvojim nogima Zveri vole otadžbinu 83 . vrela prisnost guši osećaj za vreme ali.

VIII tvoj vreli jezik klizi polako po mojim grudima tvoje telo se previja u ritmu uzdaha i to onda ludački ubrzava prelazak strpljenja u divljanje prostor i sve unaokolo pretvara se u prepuni pehar zadovoljstva. IX moje ja umire u tebi da bi se preporodilo a tvoje krupne oči ozaruju beznadežni tunel svrhe života. zaronim u potpunosti tiho u jezero tvojih osećanja koja su talac jednog čamca čamca što se bolno propinje i naša čvrsto vezana bića nosi ka neizbežnom rastanku 84 Arben Idrizi . naše se duše rastaču u njemu.

X Neobuzdana oluja srušila je skrovište naše ljubavi zadovoljstva sećanja snovi divlje lete pijanim nebom poraza svako od nas kaže zbogom samom sebi Zveri vole otadžbinu 85 .

nikada on neće videti svetlost dana 86 Arben Idrizi .uvek ista priča ovo dete kojemu je rat uništio srčiku srca domovina nije udostojila ni da mu pruži ruku.

božanski zečjeg srca. mi podržavamo zakone pisane i nepisane koji nas lišavaju prava. molimo ih da nam prodaju štap za slepca. zlonamernima ustupamo govornice i aplaudiramo njihovim idiotskim aforizmima. na ključnim položajima. Zveri vole otadžbinu 87 . prevaranti. neki štaviše pod krevetom drže revolucionarne brošure a u javnosti zločince ljube u guzice. mada smo praznih džepova. pravda im daje u ruke potrebne instrumente da nas gaze. tragično smo trpeljivi. uvek su u formi. uvek su oko tebe. zločinci ne popuštaju ni u čemu. zlo postoji zbog naše trpeljivosti. nikada nećemo baciti zlo na pleća.zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti nikada nećemo pronaći uspešan način za borbu protiv zla zato što smo junački plašljivi. ako nam iskopaju oči. junački smo plašljivi. zločinci ne odustaju ni u čemu.

danas (trostih tuge) sve je lepo baš kao smrt u mislima onoga koji je umoran od života 88 Arben Idrizi .

poseta majci ovoga puta Prever se čita slobodno ukradeno pivo klizi niz grlo kao u ponor bez dna autobus ludo grabi kao da je glasnik ništavila ljudi kraj puta na grobljima na otvorenom ili traljavo ograđenim bodljikavom žicom uređuju humke dan pre praznika devojka koja sedi pored mene sva je zbunjena ima utisak da ja plačem krade mi očima pesme krade mi očima i mene samog a ja u ovo vreme kada isceljujem izgubljenu ljubav u ovo vreme kada želim da sam blag prema sebi zbog svih tih uzastopnih poraza ne znam šta bih mogao da ukradem od nje ali pošto sam već savršeni gubitnik rešio sam da joj poklonim život – mada sam siguran da joj nizašta neće valjati opet beskrajni niz grobova pored puteva i živi koji pred praznik uređuju humke kuće spaljene u ratu nalik skeletima dinosaurusa i visoke zgrade hotela i benzinske pumpe koje su posle rata nikle na rubovima asfalta ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši Zveri vole otadžbinu 89 .

.

NI ZBOG ČEGA .Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU.

.

svaki put kada se zagledam u hrbate knjiga lakše se odlučim koju da pročitam ponovo i znam koju sam kupio. što se tiče onih koji daju nagrade. objavio sam jednu knjigu i pošto sam njen autor ne držim je na polici. koju ukrao i koju sam dobio na poklon. prema želji izdavača poklanjali smo je ljudima. jedina nevolja u celoj ovoj stvari jeste kako da objasnim mojim malobrojnim obožavaocima zastrašujuće nedostatke i moje najbolje pesme Zveri vole otadžbinu 93 .*** uvek me je golicala ideja da knjige na polici poređam naopako ali nikada nisam to uradio a i neću. a što se tiče kritičara. i oni me takođe ignorišu i čine još bolje. većina je drži negde sakrivenu i uopšte je ne čita. oni me ignorišu i dobro je što to čine.

ubeđen da će biti više razumevanja među ljudima dočim sve što moje uši čuju i što moje oči vide jeste to da jedni druge koljemo da nas vera uči da se smrtno mrzimo da svaka rasa želi da dominira nad drugim rasama da vlada ubija u ime spasenja ojađuje u ime progresa. iako sam sada mnogo blesaviji mnogo usamljeniji mnogo oprezniji i skeptičniji. još uvek sam. i danas. da volim da se ne razbolim. još uvek. dete koje se raduje malim stvarima sanjajući u isto vreme velike stvari. 94 Arben Idrizi . čekam da se dogodi nekakvo čudo da me vole. i danas. i danas.*** još uvek sam. još uvek čekam da se dogodi nekakvo čudo a sve što može da se desi u međuvremnu jeste dolazak nekakvog novog kraljevstva koje će nam prodavati vazduh – ali ni to nije nikakva novost. da ne poludim.

zaista mi se čini da sam baš ćaknut e pa. tada mi se zaista učini da sam baš ćaknut e pa. trgovi. bez umetnika bez vojskovođa. e pa. tada mi se zaista učini da bismo mogli učiti iz loših knjiga zaludnih umova i kvarne pameti e pa. političara i istoričara kada zamislim oh kada samo zamislim kada zamislim šta znači nasleđe kada zamislim kako bih ja izgledao kada zamislim kako bi izgledala budućnost kada zamislim kako bi izgledala lica ljudi.*** mislim da su i ideje i postupci relativni ali kada zamislim neke stvari kada zamislim kako bi izgledala moja otadžbina bez onih pisaca iz čitanki. zaista mi se učini da ja nisam ni trebao da budem ovde kada zamislim kakva bi trebala da bude moja otadžbina kada zamislim kakve bi trebalo da budu police u bibliotekama i knjižarama čitaonice i koncertne sale. ja sam zaista baš ćaknut kada samo zamislim kakva bi mogla biti moja domovina Zveri vole otadžbinu 95 . podzemlje kada zamislim kakve bi trebalo da budu kafane za pisce kada zamislim kakvi bi trebalo da budu muzeji kakve bi trebalo da budu umetničke galerije e pa.

i tri oka vrline sada su sklona da se zatvore u lažni san između kretanja i odmora. vazduh je suv. a nekoliko ptica selica ostavlja tragove ništavila na vešu koji visi na žici. iskon i kraj spaja jedna tačka. tama isijava svetlost a mrtva priroda na božanskom platnu izgleda savršeno. u ovoj kući se svetla ne pale više. nema mesta ni za šta. poput uma koji u trenu promine bezgraničnom zemljom. tama isijava svetlost 96 Arben Idrizi . ni ti se ne sećaš više mene. ni za koga.*** u ovoj kući svetla se ne pale više.

može biti da je Montale umro ne napisavši tu poeziju. Zveri vole otadžbinu 97 . ostali stihovi. uvek sam voleo te pesme koje su me terale da mislim o autoru i o sebi u isto vreme – univerzum je zapravo toliki. ali. svakom slovu. možda zato što je već odavno trebalo da joj napišem pismo a nisam uspevao. kako pevati muzi. ispitujući nas kratko: šta. između pera i hartije ispovest skapava kao telo samrtnika čiji se život gasi. onda naiđoh na pesmu koja me je oduševila. no hajmo do suštine: otvorio sam knjigu kod Altri versi i počeo da čitam.*** uzimam ponovo Eugenia Montalea: Tutte le poesie. kakav treba da sam da bih bio siguran da postojim. knjigu mi je poklonio Valon. ne pominje nikada). moj. preveo sam gotovo celu zbirku a još uvek sam ubeđen da je ta pesma nestala. o čemu je govorila (?). svakom dahu jeste ona (njeno pravo ime se. može biti da se nalazi u mojim prevodima. poezija je bila nestala. između redova. u svakoj ispovesti. zaklopio sam knjigu i zapalio cigaretu misleći stalno kako ću je prevesti. eh. zašto. ne znam zašto baš ove noći kada su đavoli i anđeli mog mozga bili iznenada zaspali. svuda i nigde.

a vrlo često oči su naivni anđeli.*** ima onih koji kažu (verujemo) da postoje samo trenuci – kao kišne kapi koje beslovesno prođu put od oblaka do zemlje – sve je u umu i um je večnost. valjda se desi nešto i um onda manipuliše pojmovima. 98 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 99 . nikada nisam leteo a ni plivao. neporeciv zapis. neko će pomisliti da je patnja budalaština. na jednoj se vidi drvo na obali reke čiji se odraz zrcali na zelenoj vodi. kao da je postojanje nekakva glatka peščana plaža koja iščekuje prelaz gmizavaca. štaviše (dodaće neki čistunac ) patnja je slabost. uvek sam imao utisak da je pravo drvo ono dole pod vodom. skeptici. spokojni kao ravnodušna božanstva. ko zna. a voda mi se čini uverljivijom od neba. primećujem već izvesno vreme da neko unutra u meni (ja sam? Ili možda ti?) spekuliše sa idejama i osećanjima. neko će možda pomisliti da ti pošto nisi sa mnom i ne postojiš više. iako stoji naopako. potapšaće senke po ramenu.*** prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla (sve je bekstvo) a ja još uvek držim na polici sa knjigame dve razglednice koje mi je bila donela iz jedne daleke zemlje.

sve što sam zatim ja držao na svojim kolenima bila je samo smešna igra. kao svaki anđeo znao je sve. možda da podstakne tog drugog da ubije njega. držao me je na krilu i voleo. a ja sam umirao svaki dan po malo kao od nekakvog božanskog prokletstva. sve što znam i što želim da znam jeste ovo. i otišao je iznenada jednoga dana. 100 Arben Idrizi .*** sve što se desilo istinito je kao svetlost sunca u ovom svetu gde je sve iluzija. možda da bi na kolenima držao nekog drugog. kao svaki zaljubljeni nisam znao ništa. jedan anđeo se iznenada spusti uđe u moju sobu i uze me u naručje mene dečaka sa bradom. držao me je na krilu a znao je da će me jednoga dana ubiti.

možda su postojali samo kao realnost koja se ne da perceptirati. kako se volimo. niko ne može biti svoj i niko ne može naći spasenje kod drugoga. tražio sam te tajno svuda i u svemu. Zveri vole otadžbinu 101 .*** ništa ne ume da oponaša glas patnje. nikakvo čudo mi ne može zaustaviti suze. koji nikada nisam zaboravio. i plakao sam plakao i to je sve. izgled i glas nisu se razlikovali. zamišljao sam kako se svađamo. kada sam čuo jedan glas iznenada sam se setio tvoga glasa. danas. bože.

čekajući tebe. samo se i gasi. budan. možda će jednoga dana sve što pamtim od tebe biti činjenica da su tvoji inicijali kao onaj uzdah koji nam se ponavlja svakog bogovetnog dana. čini se da je spašava samo druga egzistencija: ona u snu. prevodeći Aldu Merini. budan. ko zna.*** naša egzistencija je čisti model apsurda. i zbog banalnih stvari i besmislica). ono što samo gori. poezija ostaje zato što je najzapaljivija. 102 Arben Idrizi . preveo sam ljubav i ludilo. čekao sam ljubav i ludilo.

dovoljno je da sklonite zavesu i pređete na drugu stranu. nigde nema zavese. ali.*** samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi. sve je samo beskrajna pustinja. sve se može promeniti. Zveri vole otadžbinu 103 . avaj bednici. nijedna ptica ne bi više nikada zapevala ako bi uspela da rasplače kamen i drvo. čak i na bolje.

kao neko nevidljivo božansko ogledalo. tuge i ljubavi. uvek sam tamo gde me dozivaš.*** Ne želim da me bilo gde pozivaju. bez glasa. nemam sklonište za glavu a ni slobodne zemlje gde mogu da se šetam bezbrižno. ni zbog čega. ništa. ne obožavam zemlju na kojoj sade cveće da bi pokrili krv. ne obožavam ništa što je obično i što je već poznato. ne dišem. ne želim da slavim nigde. 104 Arben Idrizi .

toliko puta nas razumevanje stvari vodi u izolaciju i san. toliko puta trebamo čuti nepostojane glasove. oh toliko puta. Zveri vole otadžbinu 105 . toliko puta nije uputno videti istinite prizore.*** oh toliko puta nam dobrohotno razumevanje ubija ljubav ali spašava je instikt.

*** u njenim očima video sam ideogram svetih varvarskih naroda domovina je preskupa da bi se živelo u njoj kako možeš gospodariti i ujedno davati se da budeš svoj i pripadaš drugome a ja sam bio naučio da s njom kušam bol provaliju između ideja i istina u uživanjima osediš – u bekstvima oslobađaš u svetom ujedinjuješ 106 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 107 . Sećajući se Maria Luzia priroda bića je materijalna ideja koja se topi. niti čoveka. sumnja je večnost koja će uništiti sve. ne tvrdim niti poričem. niti jedno svetlo istorije nije apsolutno bilo kojeg mraka.*** Anili.

ali šta možeš tražiti od jadnih lepih stvorova. daj i zatvori oči.*** lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni. ne može se svima darovati isto čudo niti svaki put ono što svako po sebi zaslužuje. svaka žena koja stavi glavu na moje hladne grudi ostavi mi tu tragove tuge i pošto uzme što je htela ode. 108 Arben Idrizi .

bosonog. (ne vide a vide ih – ko?. pajaci vlasti). samooglodani skeleti koji lutaju prazninom iluzija. treba li drugi da te vole ili je dovoljno to što ti voliš? bard istine i jednostavnosti. sivo dosada tuga (za koga?). sunce božanske tuge. Zveri vole otadžbinu 109 .*** mržnja zloba budalaština pritvornost – izložene gole na usranom trgu smešnoga.

110 Arben Idrizi . ima onih koji seru po njemu. san je oltar. a ljubav koja bi uvek mogla da bude grešna. nema potrebe da se nikome ispoveda za svoja dela. ima ih koji ubijaju za njega. ne postajući nikada sam greh.*** nada je poslednji sveštenik sreće.

gubi. Zveri vole otadžbinu 111 .*** svaki od nas je cvet pokraj puta koji vidi da bi bio viđen sanja da bi bio sanjan.

kada bi me poznavala malo bolje. samo što je njoj mrska svaka zapovest. 112 Arben Idrizi . Klara bi me. ko zna.*** tuga me napokon tera da se osećam spokojnim. ali ja sam naručio da nacrta blagoslovljenog demona. sličan jednom od njenih demona. nacrtala kako patim zbog ljubavi. Klara mi kaže da bi tuga trebalo da bude romantična. ali i ona je zaljubljena i onda kada misli da nije.

Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM .

.

*** izdišem na promrzlom lišću ničega – bez osećanja. Zveri vole otadžbinu 115 . ničiji drveni idol ostavljen kao jadničak na trgu truleži.

draga. božansko nesvesno. 116 Arben Idrizi . dodatno čulo koje nam skida masku. osakaćeni smo bez ijedne mane. snovi su stakleni. koje nas gole baca na trg bivstvovanja.*** snovi su puritanska osećajnost. koje nas ostavlja bez umetnosti pretvaranja. dragi smo kada smo usamljeni. neka vrsta zastrašujuće arhitekture.

Zveri vole otadžbinu 117 . Masa je razgolićena do te mere da se oblačimo u usmaljenost.*** Ništa me ne čudi (više). ali me sve izluđuje i ubija.

svetlo razumevanja trepće istovremeno sa svetlom besmisla – neprekidno seva munja smrti. Kao i uvek.*** Besnilo materije ili ideje? Vreme je sleđeni san. Čudo bića? Ili slast uzaludne misterije Ne postoji nikakav konačni kraj. 118 Arben Idrizi . kristalna iluzija koja blista u crnoj praznini.

Zveri vole otadžbinu 119 . Giljotina za vrlina koje će biti izložene na svetom pustom trgu gde ih isušuje mračna neblagovremenost. I spoznaja bledi u vodi što podriva vreme sa zavidnim tužnim strpljenjem. zemlja je bezgranična.*** Dosada je vazdušni cvet koji miriše na apstraktno iskušenje. Sa stvarima.

blede godine. 120 Arben Idrizi . Simbolički. večnost je seksualni san. Sve je bleđe. Teši nas to što dokaz za ništavilo jeste ništa. vlaga prepliću se sa tugom i čuđenjem. i sam postajem sve bleđi. Požuti knjiga. Što više prelistavam tu knjigu. Neki tvrde da je bog prevarant ne iz inata niti da bi se šegačili. tumačim ili ignorišem. A novo izdanje sabranih pesama Montalea svaki dan požuti. stara knjiga je sama po sebi draga stvar. upoznajem je. što više uživam u poeziji. A da li je baš sve u utesi? Ili preduslovima? Reč je bila na početku da bi nam pobrkala istine. Dim.*** Na neki način. prašina.

*** Moje postojanje nije ništa drugo do slika nemogućnosti smrti (vidim je ja? Ko drugi?) Od mene nikakve vajde. Sublimno se osmehuje iz bede margina. Zveri vole otadžbinu 121 . Samo se provlačim kroz svetsko rasulo. Ponekad mislim da ne bi trebalo da mislim.

Idem kroz istoriju. kao slučajnost slučaja. Trag bez traga. Još uvek mislim da će me veličanstvenost tuge spasiti od ludila. Svaka budućnost trebalo bi da donese nešto tvoje. koja bi trebala biti bol tamošnja! Svaka staza je jedan puteljak – u planini nevinoj od vizija. onaj klin nevidljivi. 122 Arben Idrizi . nežno zaludan. O boli ovdašnja. Egzistencija se razgranala u jednoličnom vremenu. pregorela u svom iskonu.*** Neotkrivena na platnu večnosti je Lažna smrt. Treba da je uništitim.

Sve se svodi na to kako da ostavim budućnost iza leđa. Zveri vole otadžbinu 123 . samo za nju. sumrak boli u boli. Vatra stiže do lišća koje je prekrilo blato. Pogled je mračan. ali hvatajući se za nju. Ima ustajale vode u reci koja me pretače u vreme. Idem dalje.*** čak i san da nisi san kojeg se ne sećam ujutro veseli me.

***

Kada duva vetar ljubavi naježi se i naša zverinja plot. Poput muva sebične zuje želje. Iscrpljeni padamo na truli ležaj iskustava koja gore u vlastitom pepelu. Naš život nije prikradanje sreći. Već je ruševina ideja koje bi trebalo da rastu na pustoj zemlji, kao lepo cveće. Mudrost je osedelo godišnje doba. Okrećemo pogled ka belom moru tuge i zbunjeni se predajemo ništavilu bez uslova, bez kajanja. To je sve. To je od samih početaka bilo sve.

124

Arben Idrizi

***

Kada sam te onako iznenada sreo, isti čas sam video kako propada fantazija čitavog jednog života da bi ostavila mesto čudu kojeg može da nam podari i pokaže samo stvarnost. Jer ponekad se na jadno stvorenje sažali i sam jad. Nije da sam ja imao sreću, sreća je imala mene. Ono što je naše, to je uzvišeno. Ali šta je naše? Pojavila si se iznenada i celo moje biće se prosto sledilo. Čitavim bićem eksplodirao sam iz ljušture ništavila u kojoj sam bio učauren, osuđen da stalno izmišljam i brišem. (Samo što su čuda ponekad užasna. Zablješte tako da te na trenutak oslepe a zatim vizija ostavi samo sumnjive tragove. Ponekad, ponekad su čuda užasna.)

Zveri vole otadžbinu

125

***

kao mališan pomagao sam baki da prostre šljive da se suše na crvenim crepovima ambara. Pravila je slatko koje mi se sviđalo samo kad bih ga ukrao, zimi. Upravo sam prostro posteljinu na žicu, na balkonu. Ležim na neraspremljenom krevetu, go, sam. Tolike godine sam proživeo sam. Često sam padao u nemoguće ljubavi. Što god da se desilo, gunđali smo i žalili se, ja sam i dalje slušao Coltranea, album koji ću pokloniti Lauri. Čujem skeptičan glas (bezvremen i vanprostoran) koji mi kaže da ću večno i dosledno boraviti u onome što mislim i u šta verujem. Ali mi se ponekad čini da ne verujem u ništa, i da ne mislim o ničemu. Šta ako je moja egzistencija samo mumija onoga što ću postati?

126

Arben Idrizi

Zveri vole otadžbinu 127 . Glad i teskoba su svete vrline a mi svejedno ratujemo protiv njih. deliće nazora. ponekad mi se učini da liči na natruhe ideja. Izdaleka gledam komadić neba kroz mali kuhinjski prozor. Tako nam ponekad dopadne parče ljubavi. Moja draga nije moja draga. a ja u mom malenom svetu koji nekako ignoriše realnost. Plastični stolnjak dodiruje mi kolena. Konačno. Nalik je na bolna probadanja iluzija za koje smo svesni da treba da ih se klonimo. Žena koja izgleda kao da nikada nije bila devojka možda će biti moja curica i večna ljubav. ni ja nisam svoj.) 1. Ako je sreća kapric ludaka onda su i pesnici ludaci. Ona živi u svojoj kući. Oseća se na britki mraz samoće na jezu od neiskušane teskobe.anđeoska tuga u tvojim očima (Za K.

Ima u ljubavi. Životinjska strast postaje sveta. Na početku je. Poput zbunjenih polubožanstva napuštamo nebo sanjajući život na zemlji. ideja neizrecivih . Sada smo na nogama. Osmesi u tvojim rečima i snovima liče na suze anđeoske. vazda ima. Postoji mera. Tuga anđeoska zrači iz tvojih očiju. bio razum kao oaza koja bezbrižno blagoslovi svoju osobenost. u srcu. unezveruju. pevam o tebi.2. 3. dela neodelotvorenih. Uvijena u plišanu svetlost jutra s vremena na vreme vratiće se sećanja – mrtvi anđeli bede i ljubavi. kao veliki vodopad. u nama. Praskozorje blista nadrealnim svetlom nada. Ono što dobijamo dok istovremeno dajemo uzvišenije je od svake apoteoze 128 Arben Idrizi . Postoji i mera. za vreme. Želje nas. Lepet krila trezvene ekstaze pirka uz stvari koje su lišene ideja. za ljubav. Čudo je tek jedna od sitnica koje otkriva naše sublimno tužne oči. Doći će dan sreće. Nad monaškom palmom ravnodušnosti božje. Moja napregnuta usamljenost nosila je tvoju dugu ofarbanu kosu. Nepriznati plamen plamsa uz vlažni zid ukusa. ne da se borimo sa patnjom već da bi patnja postala lepša. Sada pevam tebi. u uzvišenom ništa.

Da nam ništa više ne pripada. o nama). Kao mala providna močvara. Mislim o tvojim mekim rukama koje me skrivaju od tebe. i tada bih možda ponovo proživeo lepu bol onoga vremena. prazni estetski pojam patnje? Ceo život zlopatimo se sa tim teretom lakoće na plećima. Šta ako smo mi u sebi i po sebi zaludni.božanskih želja. Ima toliko sumnji u našim tvrdoglavostima (o sebi. Na kraju možda će ovo biti samo jedna ispovest koju nećemo imati kome da je ispričamo ili je ni sami nećemo čuti. jednako vredni. za naše dobro? Naši trenuci – ukršteni. 5. Očajnički pripadamo. prosipam iz šupljeg u prazno. ponekad sa dosta klišea i ćutanja. Moja draga mi ispoveda da u mojoj poeziji nema ispovesti. Zašto nas ne bi sami trenuci požnjeli. Bojim se da ono nedostaje i mojoj ljubavi. Zveri vole otadžbinu 129 . 4. Žuborimo kao korito vodopada. A možda je sve što je moguće i što treba da se desi već bilo nekada. Mislim na moguće koje odmah uvene kao pokidani izdanak. Ima toliko prihvatanja u odbijanju. Najviši stvaralac rastače se u oblacima ideja ravnodušan prema stvarima. U svemu što je moje ima takoreći samo izreka prežvakanih i mračnih.

Osmehujemo se i ćutimo težeći veličini – bez buke. ulepšavamo svemir koji se zgrčio u nama. 130 Arben Idrizi . Tvoje je čuđenje duhovni jazz. Ljubav buja pametno kao lepi leptir a blažena noć se primiri u žmirkavoj svetlosti. Pitam se šta će ostati od moje ljubavi za tebe. Sada. bez tebe. Koliko od svet(l)oga kada budeš – daleko. Šetamo izgubljnim ostrvom koje se drži za krila razumevanja.6. ipak.

Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA .

.

2 Zveri vole otadžbinu 133 . Te stvari sam oduvek znala. stanco. Iz punine ničega. do iscrpljenja. Ova premisa. I nemoguće je takođe jedan način bivstvovanja.2 Alda Merini Poezija nije iluzija.o bivstvu nebivstva Za Lauru Scrivo sempre le stesse cose. kao i izbegavanje. dok si ga stvarala. 1 Uvek pišem iste stvari. Izašla si iz vazdušnog grada koji je. Jesi ono što možeš biti – poput svega što želi da bude ono sanjano. Ti značiš beskrajne načine ispunjena koji su postojali i koji će i dalje postojati.1 Valerio Magrelli Queste cose io le ho sempre sapute. Dopadanje je jedan način. stvorio mene. Izašla si iz mene budući svoja.
come quando leggendo. Biti znači imati.
mi capita di ripetere tante volte una riga. I ljubav koja je izašla iz tebe jeste bivstvo proizašlo iz bivstva. i kao pri čitanju dešava mi se da mnogo puta ponovim isti red. na tragu ispunjenja suštine – sve ono što činiš za mene jeste sve ono što ja predstavljam za tebe. po sebi i za sebe. Ova činjenica je razlikuje od realnosti. Jesi ono što možeš biti. Negirajući konkretno Ujedno potvrđuje konkretno.

Slatki uzdasi tvoji. Gde lepota ima krilato korenje.Ti si anđeo koji može. Leti kao kapriciozni list strasti. Bićemo uvek tamo gde nećemo spoznati ništa korisno o našoj egzistenciji. Dajem i uzimam tako mnogo. Gde ima uživanja koje je i beda. Kao razgolićena suština koja sadrži oboje. Um vidi kao oči kada pogledom – pasu. Gde svetlo i kiša uzgajaju voćke seksa. Gde vreme vrti godišnja doba oko tvojih potreba. Tvoje malene anđeoske sise ponekad spokojno dišu kao kad napuštena beba sni. Blagosloveno je znanje božanskog neznanja Neznanje. iako sam prikraćen bude mi lepe bolove bivstvovanja. Gde ono što jesmo treba da nam učini poznatim ono što nismo. Uvek ćemo biti tamo gde svemir ne zna ništa O svojoj egzistenciji. Gde je nada ujedno razočaranje. Ti si ništa što može. bez obaveza i bez prava. Usne praštaju znanju više nego ukusu. i sve što ne može. Gde je bivstvovanje arbitrarno u beskrajnosti bivstvovanja. a ne znam šta to znači. Ti si božanska začuđenost koja se pruža beskrajnim perimetrom kretanja. Gde posmatranje zadovoljstva jeste pokret a zadovoljenje potrebe jeste jedino zadovoljstvo. U igri i u oplodnji. Ovo određeno otkriće može biti spasenje od običnog i ujedno razaranje drugih nepoznatih mogućnosti. Ali ja te volim tako puno i uopšte ne znam. 134 Arben Idrizi . Osmeh neme pesme cvetova. zašto. Samo spoznaja ima ukus. Svaki organ. Leti sa valom sunčevog buđenja koji provetrava bedne vrtove duše.

Jeste ta bol za tobom u bolovima zbog tvojih sličnosti u biću i u stvarima. Smrt je nemi jezik. Živeti u sebi je apsurdno. I razum ima svoje grehe. Zveri vole otadžbinu 135 . Ponekad bol utihne – možda zato što prestaje biti bivstvo. Čitav. Opružim se u imaginarnoj jazbini lutanja punoj sećanja i snova gde ni oko a ni razum ne vide ništa što prevazilazi njihove granice. Sva deca koju smo mogli imati jesu anđeli Koje ne vidimo. Brane nas kada se osećamo izgubljeno. ili u iluziji obožavanog prisustva. nemo suze lije. Jezik izražava ono što okusi. I kao što u jeziku može postojati igra reči tako i u svemiru može postojati igra osećanja. zato što prestaje bezoblična lepota disanja. Ponekad se bol primiri poput krokodila. Život kao takav je zaludan. U tvojoj tegobnoj odsutnosti. Putenost je epska. do nepostojanja. I razum čini da vodiš zaludni život. Više smo razočarani onim što postigne telo nego li onim što postigne razum. U tvom telu. u aromi i u iluzijama. u tvojoj duši i umu. Bol koja tvoju sliku drži na zidu želja. A ja idem iznad tebe unutar onoga što ti jesi za sebe.A ja ponekad prilegnem na tvoj stomak. Obični izrazi predstavljaju mrtvi jezik. Poneki cilj tu i tamo ukrašava život lovorovim vencem Koji će jednoga dana uvenuti.

koja je bila u nama i kada nas nije bilo. Tačno je da su mislioci već odavno sve rekli. Svako ozbiljno stanje je smešno po sebi. Koliko se samo Isusa rođenih na Zapadu podsmeva Isusima rođenim na Istoku! Koliko proroka bi se podsmevalo sebi u drugim okolnostima i mestima! Koliko ljubavnika ne bi nikada ljubilo Koliko pesnika ne bi nikada ništa pisalo! Pisanje je neka vrsta prostituisanja mišljenja.Anđeosko treperenje tvojeg osmeha I tvojeg erotskog odmora na žednoj zemlji tela i razuma odzvanja svuda u atmosferi osporenih ljudskih načela. Treba da te volim i zbog boli koju osećam zbog tvojeg otsustva. Smrt najskuplje. Sve plaćamo skupo. Možda nam sudbina i nije tako jasno zapisana. Ponekad ni ljubav nije mudra. bekstva – stanja koja poeziji daruju neprevaziđenu snagu i lepotu . Treba da te volim i zbog tvojih ambicija koje te udaljavaju od mene. Smrt treba da bude uzvišena ideja a mi smo svi besmrtni u našem nepostojanju. Egzistenciji po sebi ne znači ama baš ništa 136 Arben Idrizi . Ponekad ni smrt nema strpljenja. Kada je u tebi sve ja. Hoda na vrhovima prstiju po oblacima od seksa. Spava ekstatično u zadovoljstvu mesa. Smrt diše. ja je osakaćena beskonačnost realnosti i predstava. Treba da te volim i zbog ljubavi kao takve.

Koncepti su okamenjeni. I u paukovoj mreži ima simbola. Uzvišeno postoji nezavisno od ideje o sopstvenoj egzistenciji. Koncepti. i oni koji su dobri po sebi. Duša koja se obnavlja čini smrt. U užasne i smešne nepotrebnosti. Želje detinjasto vijore na kopljima mogućnosti. Za sve postoji neko rešenje. Stvari i osećanja koja su oduhovljena za ličnu upotrebu. Ideologije ti ne daju vazduh. I življenje je nametnuto ubeđenje. I čovečanstvo je okamenjeno i ideološko u evoluciji bez epiteta. Ideologije imaju neodređeno tlo. makar i nasilno. Sve ono što jača sigurnost samo je prijatna iluzija. oduzimaju ga. rađaju ideologije. Za sve postoji neka pesma. Osvećeni znaci koji su izvađeni iz sirotog ništavila. Ja nisam ništa što je poznato ili treba da je takvo Ne činim ništa što se očekuje od mene. Ono što privlači sve odbija sebe. makar i bez glasa. Smrt je usmrćena u sebi. Svaka igra je opasna i smešna. koji su nasilni.to što mi postojimo. Asketizam i istinska ljubav su zvonki lirizam. smrtnicima. Ideologije su stalna manipulacija. koja bi trebalo da bude večna. ono što uzimamo jesto ono što verujemo da uzimaju i drugi. Ono što dozvoljavamo jeste ono što je vazda dozvoljeno. Treba da sam ono ništa koje niko. nikada ne očekuje. Tako. Ideologije imaju lažna sveta mesta rođenja. Sve se pretvara u simbol. kreću se i ponavljaju. Zveri vole otadžbinu 137 .

Svako je sama ljubav. Mišljenje zaluđuje zato što te navodi da shvatiš da ne možeš imati ono što bi trebalo da imaš. lampa. Mišljenje je identitet i disanje. Stvarnost se na divlji način suočava sa razumom i dušom. Procuriće sa neba na dlan pružene ruke nekakva zvezda. Bol zamara i ubija. Buka ludila – pesma genijalnosti. Prijatnija mi je ideja o ovostranom. Nikada mi ne donosi zadovoljstvo ideja o onostranom. Mišljenje umara i zaluđuje. Kraju. Biće mesta na čamcu nepoznatog čamdžije da se pređe reka. ti jadno stvorenje! Spasenju smo dali malecnu metaforu kao slamčicu. Mišljenje zamara. Šta tražiš? Ko god da si. Događa se zatim i sve ono što nisi nameravao. Ćutanje je bol. 138 Arben Idrizi . Često se gurne u ćošak kao neoprana čaša. Možemo lako izaći na kraj bez zajedničkog jezika. Postoji u celini ono što ne postoji. Postoji i lažna bol koja dolazi ni iz čega.Svako je asketa na svoj način. Ponekad ćutanje zastrašuje. Ono što je s one strane. To je zapravo kraj svega. ono što smo provukli mi sami Ignorišući činjenicu šta i zašto je bilo po sebi i u sebi. Misao se prazni kao čaša alkohola: Naiskap ili gutljaj po gutljaj. Ništavilu smo dali veličinu beskrajne pustinje. veličinu večne tmine. svaki naš korak jeste pljačkanje onoga oko nas. Svaki postupak. Buka ničega jeste pesma svemira.

Mislimo da je lepota čista suština. Valjda ima beskrajnosti u razlaganju stvari Trebalo bi da imamo malo jasniju predstavu o beskrajnosti. Strpljenje pleše sumanuto. Vazdušasta bol tvojih misli trepti poput Zveri vole otadžbinu 139 . Zastrašujuće je kada se branimo rečima kao optuženi proroci. Čovek je čovečanstvo i to dobro zlo teško da možemo da uništimo. A i razgolićenje je sačinjeno od prevara. Ponekad nalazim da sam veoma bedan. a još je čudnije da se ne dogodi ništa – još čudnije. niti kap krvi ne uzdrhti. Blagosloveni demon strasti opet kreće unaokolo. I sva bića trpe prokletstvo a da nisu ni svesna . Ono što imamo kao zadatak i pravo takvo je iz proizvoljnog razloga. Valjda će doći mudrost i preokrenuti patnje.Ništa nam ne pripada. tako se oslobađam bivstva i uspevam da shvatim suštinu. A ova sunčeva svetlost nalazi odmor u tvojoj privlačnosti. niti jedna ćelija. još strašnije da me ubiješ jednim zbogom. Ljudska zver nikada ne može nadživeti Instikte zločina. A sudbina plete himnu sećanju. sve je razgolićeno. zadatak i pravo. veoma mrtav do te mere da niti jedna moždana vijuga. Bez prevare. Spoznati i priznati zaludnosti predstavlja odbacivanje prevare. Mislimo da je čistoća entitet po sebi. Ali samo bol se ponavlja. mada je proizvoljno možda onaj pravi izbor. samo sećanju. Zastrašujuće je kada ti dozvolim da me ubiješ ljubeći me.

Biće svetla u očima drugih. 140 Arben Idrizi . Oči tvoje bistre prepoznaju ljubav.očiju koje se osmehuju. Tvoje telo pokriva dan. Plovio sam po tvojoj ljubavi. Oči tvoje zatrpavaju napukline na zemlji. I noć je tebe gledala slepim očima a ti si je božanski videla tim očima kao dijamantima strasti.

Zveri vole otadžbinu 141 .4 Valerio Magrelli Evo gde će me pronaći život koji sam našao – u ovom vazdušnom gradu što samrtno stoji nad idealnim lešom humane utopije. Nalazeći nešto što je stvoreno ranije – od koga? – prema našoj prilici. Kao trepavice ekstatičnih lepotica. iznova stvaramo (nešto drugo?) opet prema našoj prilici. istinito je. è
perché muore. Šta činim može biti uzvišenije od onoga kako i zašto činim. što umire tebi je drago. I kada nas nas smrt vređa. Tuga kaplje – spokojna u svom nepopravljivom besu – lucidnošću koja je oplemenjena ludilom. P. Pasolini Ciò che ti è caro muore. Nalazeći nešto kao što smo mi nalazimo sebe. se qualcosa ti è caro. Za mene ili za druge? U tako prostoj stvari 3 4 Teško onima koji veruju da impuls srca mora ispuniti impuls razuma! Ono što je tebi drago umire. I kada je prevara. Kaldrma vazdušnog grada je vlažna i oštra.o nužnom nepodnošljivom znanju Guai a chi crede che all’impeto del cuore debba l’impeto della ragione rispondere!3 P. U ovom gradu koji sam stvorio svojim znojem i krvlju. jeste ono što smo želeli. dragoceno je zato što umire. grobnice na četiri strane lebde u razgoličenoj misteriji ništavila. ciò che muore
ti è caro. U gradu koji će umreti zajedno sa mnom u svojoj besmrtnosti.

*** Moje je vreme beskrajno u svojoj praznini. I plač je nepristrasna škrabotina. Kako oprostiti.nesporazumi mogu biti neizbežni. kada si ti – nema ničega za borbu. Na koncu: Kako ne oprostiti neoprostivom sebi. Vazduh snova miriše na buđ. Možda joj odsustvo daje život. Moje vreme unutar sviju i svakojakih vremena. s tobom na mom krilu. ideje o uobičajenoj osećajnosti i bliskosti. Ničega za predaju. bez ikakvog zdravog i postojanog razloga. sa tobom odsutnom ili svejedno. A ono što činim su posledice – ne sam čin. Od apsurda sebe. Letim beskrajno u mojoj nepostojećoj nutrini. Možda božanski. Možda je Ideja boga uništila sve ideje koje su ljudske. Od apsurda ničega. Nema ničeg poznatog ni lakog u staroj svetlosti. Kao što jednako izdišem nepostojeći u beskrajnoj spoljašnjosti sopstvaKada sam s tobom. Isto kao što je i vreme po sebi i za sebe Beskrajno u svojoj egzistenciji koja se ipak može definisati. straha. Kao što vazduh jave smrdi i pritišće umorne trepavice. Prisustvo bi možda probudilo iz budalastog dremeža anksioznost koja vlada razumom. 142 Arben Idrizi . I u snevanju otvorenih očiju jeste nemoguće. Desi se da priđem nečemu iz očajanja. Volimo ono što imamo. kada sam ja. Od apsurda svega. Ono najmanje moguće dešava se u snu. Prepuštajući sebe u druge ruke. U mojoj svetoj ljudskoj nezavisnosti ja sam zavisan od apsurda. nežno – možda sam ja ono što činim. Ludački.

Uskogrudost. O čežnjo. kao zlo i dobro satkani iz jedne niti. da ponovo budemo zajedno. Jesmo li se kretali na jednoličan način da se približimo. Prisvajamo i bivamo prisvojeni. Zato što zaboravljamo ili nećemo da znamo da se krećemo ili treba da se krećemo kao vreme. Ništa nam ne pripada. Ili sa punom svešću. Zlo u sebi u nesumnjivom dobru. Pobeđujući da bi se uništila. Očajnički. Gubeći da bi pobedila. Samoćom koja je potpuno ispunjena tobom. Zveri vole otadžbinu 143 . O čežnjo.Ponekad. Ljubavnički. Prema onome što bi možda i učinili. Sa sobom negde drugde. Kao i pomirenje sa samoćom. zbog koje trune biće. izbegavali se do u beskraj? Vraćamo se na isto mesto da bi naučili da nismo nigde. ili smo se udaljavali. Ne pripadamo sebi kada pripadamo drugde. što štipaš oči. Kao i bes prema tebi. Budućnost je zla u nadama i ubeđenjima. kao voda. Predosećanje šta će se desiti jeste takođe zlo po sebi u nesumnjivom dobru. A ne možemo pripadati drugde ako ne pripadamo sebi. Sa ništavilom na draguljima krune. Prema onome što nismo učinili. Kao što će i bes biti neizbežan. Što činiš da se duša vine uvis – rastačući se da bi se obnovila. Ne pripadamo ničemu. Egoizam nas tera da se vratimo i pronađemo ono što smo ostavili. Prema sebi. odsutnom. Onome što nećemo učiniti. kao tužni vetar na početku jeseni koji niti prestaje i niti podivlja.

A onda dolazi predaja. napušten. Odbijamo druge tako što ih teramo da nas odbiju. egoizmu. poseduje prokleti oproštaj: tera te da nađeš. Ali takođe znači biti iznad života koji je u sebi neka vrsta lutanja prema okamenjenom srcu. kružiš oko nje a ne možeš da je okusiš. Trebalo je da voliš i da se daješ. U jednoj ljubavi koja govori nešto a da ništa ne kaže. prestrašen. U jednoj pravoj ljubavi koja je istovremeno i zamisliva. Ali što nije svašta. Samo 144 Arben Idrizi . možda i ne znajući šta činimo. Trebalo je da shvatim da su snovi prokleti prolog neke moguće realnosti. Lažni i uništavajući.Bol raste kao lepa biljka kojoj se posvećujemo svim srcem i dušom. Želja. neizbežno ludilo. U kojoj gore pameti i nutrine. Volimo druge tako što ih teramo da nas vole. *** O boli. da vidiš žuđenu neuhvatljivost. Nešto što može biti svašta. trebalo je da trpiš. Imati individualnost i ponos znači biti iznad sebe. iznad sebe što instiktivno misli i želi. trebalo je da shvatim. Zabluda i propast. *** Vazdušni grad – nesnošljivo znanje. A onda dolazi pomirenje. U kojoj se ne dešava ništa. A znači i ludilo. biti ljudski jak u božanskoj slabosti znači biti sam.

Bila si ti. Nudiš me svima ne bih li se udaljio. Svuda si u ničemu bez obala. Zato što uzimaš ono čemu se nisi nadao što je možda bolje. Najpotrebnija nepotrepština. Pre vremena Zveri vole otadžbinu 145 . Moje oči koje te traže svuda miropomazane suzama iznenađenja i zaludnosti sada su već tvoje oči koje su lišene bola i vide belo s one strane staklenog zida. Svaki san. Ti i ja – slepe boli koje osvetljavaju dušu i materiju. Negde unutra. Daješ mi sve da ne bi ništa uzeo. svaki kutak. Sve se čini za tebe. Patnja i moć. Moje te oči traže svuda. objekt i subjekt. Ono što znamo je na kraju krajeva ono što tek treba da otkrijemo. Čisti užas. Nema ničeg ni spreda ni straga. svaki čin. Pamet i srce varaju. Ali opet želja zaluđuje. Ali ne i ja. duboko u srcu. Na protivurečan način. Moja te bol nehotice traži. Svaku ulicu. Najpodatnije koje se ne daje. *** Tvoja božanska prikaza u obliku duha Naseljava sva bića u vazdušnom gradu. Da bi pronašla tvoju bol koja dostojno počiva na nužnom nepodnošljivom znanju. u razumu.toliko. Dolazi nepodnošljivo znanje. da bi imali drugi. Zrno peska u zaslepljujućem ništa. Najlepša nelepota. Sve je – nepodnošljivo znanje. Prevara koja je ponekad potrebna i pravedna. Profit i pohlepa.

kao i učesnici. Dešava se negde u zastrašujućem i slatkom nebiću Dešava se negde u neuhvatljivom iskustvu. Kao što ima kajanja zbog stvari koje se nisu dogodile. u mislima. I nešto kao zastrašujuća buka u glavi. Izgleda kao u glavi koja se koleba između imaginarnog i relanog.ti. ne vidim i ne osećam. Ti si iznureno ogledalo boli I vazduha koji se ne može disati. A ti si pametni džez lepote i iskušenja. Nekih osećanja – zmijske kože. Drugi čine da verujem da se nešto dogodilo. Druge su – ali si ti. I krv koja vri od ljubavi tako da skoro probija vene samo je džez koji svira u glavi. O dirljivi preživeli odjek progoniteljica 146 Arben Idrizi . *** Lutam izgubljen po mrkloj praznini vazdušnoga grada. Svuda i nigde. Ima mira i besnila.zrela . Živela si nekada da bi živela nakon toga. Ti – u neuznemirenom bekstvu i neprozvana glasno. Ima bekstva i povrataka. Ti si pomućeni zvuk ludila i čuda. Prijatno iznenađen nečim tužnim Kao neuzvraćeni poljubac prestrašene žene. Nekih ideja – povetarac doživljen u snu. gledaoci koji su očarani ili ravnodušni. Ono što mi se dešava jesto ono što drugi vide. što mirišu na mitske voćke ostavljene na milost sudbini. Ima kajanja u sreći osame za ono što bi nam se nažalost moglo dogoditi. Ti si bol boli. Ponekad. Dugokosi san obnovljenih proganjajućih drhtanja. Iz početka kreću stvari koje su već bile.

Sa osmehom. kakva si bila ti. Nametnula je nebu moju patnju. Prolazna večnost. sa svim onim prolaznim mogućim večnostima. Pametna patnja ludila koje se ne razmeće. Moj krik jeste moja začuđenost. Vatra svega peče me u mojoj blagoslovenoj i istovremeno prokletoj neposlušnosti Ništa ne razumem u providnoj nagoti mojeg bivstva. tražim i ekstazu ljubavi da me probudi od smetene ustajalosti bića . Biću ono što jesam po sebi i za sebe.stvaralačkog haosa. Pokret je osmeh iscrpljenog tela. Mir ne drži. Slika stvarnosti vraćena ponovo u slike iluzija snova i mladalačkih nada. Slika lepog ništa. pošto sam je bio otkrio slučajno. Gust lutajući oblak sa kojega ne mogu sići i na kojem ne mogu ni da stojim. Ali si ti. Ide i vraća se kao želja za kišom ili suncem. nekada. Zveri vole otadžbinu 147 . Ono što jesam sada je ono što se očekivalo da ću biti. Tražim opasnost koja kažnjava sveteći se. Lutam. Slike izgubljene tačke oslonca egzistencije. Ja. Luta ništavilom vazdušnog grada iz kojeg je nekada izašao da bi bio začet u anđeoskom ludilu izgubljenog stvora. Moj plač je mogući nepoznati osmeh. Ravnodušnosti svega raspali po njušci čudo jedne bezglasne ljubavne boli. Šta je očekivano od ravnodušnosti božanskog ništa. Tražim plemenitu ekstazu poezije i muzike svuda i po svaku cenu. Sve je forma bez forme. Sve večnosti odlikuje krhkost rane smrti koja iza sebe ostavlja samo senku – senku koja se reinkarnira.

postojeća a neuhvatljiva. poželjna a strašna. Vazduh moga grada koji. strast i život. A tuga je pak slučajni lek za mudrost. Ne možemo nikako dokazati biće kao biće. 148 Arben Idrizi . tuđa – nužno nepodnošljivo znanje. Nemogući smo? Jesu li osećanja stvorena prema uzoru alhemijske materije? Ne mogu bez moje začuđenosti. Bol bolova. diše zadovoljno. To je izbor.Ima i drugih ali ti si – prolazna večnost. metafora za cvet nezaboravak. Nevidljivi relikt. na izdisaju. Ljubav ljubavi.

Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA .

priznajemo mir kao nužno zlo

I mi i vi imamo ovde naše kuće, našu zemlju, naše živote, naše grobove i svete hramove. Sve to, a i neke druge stvari, čini nam tlo i ideje svetim nagoni nas da se uzajamno smrtno mrzimo. Nema boga koji bi jednako voleo obe strane. Ionako nikada nije bio jedan bog za sve nas. Zato žudimo da uništimo sve što poseduje drugi. Uopšte nas nije briga za ruže vodu i osmehe, opsedaju nas samo krv i mržnja. Obožavamo staru sliku, portret naš vlastiti naslikan uljanim bojama. Protivimo se ideji da svako svoju dušu može videti kao oltar. Protiv smo zemaljskih ideja koje čine mogućim da uporedo hodamo istim stazama. Za obe strane s ovo je tuđi dan, pripada nekom trećem. Ovo mesto je sada naš zoološki vrt. Prihvatamo mir kao nužno zlo. I čekamo da osvane naš dan.

Zveri vole otadžbinu

151

ponovo si tu

Ponovo si tu, neviđeni junak samoće, gladan kao pas lutalica. Ponovo si tu i pitaš se zašto te uvek mimoiđe želja za samoubistvom. Ponovo si tu da ožališ jednu od ljubavi koju očajnički tražiš na nekom drugome mestu oplakujići sebe, oplakujući druge, čitav svet, ništavilo. Ponovo si tu, nakazan i uništen. Ponovo si tu, prezren u svojoj zemlji. Ponovo si tu, u ratu protiv svih i svega ne uspevaš da podneseš ni sebe samoga. Ponovo si tu i svaku vlast šalješ u pizdu materinu. Ponovo si tu sumnjičav prema svakom rodoljublju svakoj revoluciji. Ponovo si tu da otpevaš odu miru usred pustinje. Ponovo si tu, prestrašen od halucinacija i snova da bi mogao biti koristan svojim bližnjim. Ponovo si tu, da bi uvek uzimao od bližnjih ne dajući im ništa za uzvrat. Ponovo si tu, da pothraniš njihove nade da ćeš jednog dana uspeti a u sebi im se podsmevaš što veruju da si nekakav važan tip. Ponovo si tu da žalost pretvoriš u meru bića, Pripisujući joj svojstva svetosti. Ponovo si tu, da ponudiš ljubav koja će posejati strah. Ponovo si tu da nas gledaš svojim ludim i bistrim očima. Ponovo si tu da zamajavaš i zaustavljaš smrt beskrajnim pričama.

152

Arben Idrizi

vegetiram u pijanstvu bede bivstvovanja. Nemam ni trunke volje za životom. Neću ni da znam za biće koje me prisvaja i koristi. Ne znam ni zašto bih uopšte birao stranu. Na koju ću stranu ne znam. Obeznanjen. Pijan. Hvatam sebe kako se smejem čitavom ovom čudu. vegetiram u bedi postojanja. Nigde ni traga od bića koje bi me poželelo.*** Spazam ideje vegetira na mom još vrelom pepelu. Zveri vole otadžbinu 153 . Opijen sam uspavankom zaludnosti u svetoj materici koja sporo sagoreva. I kada mislim o sebi shvatam da Zapravo nemam nikakvo mišljenje.

Nikakva mi zavist ne osvaja više dušu. žrtva ideje koja je tražena. najveće dobro koje se može zamisliti.*** ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja u kristalnim noćima sublimnog umora. Jedino utočište vrline. Ali ja sam savršeno nemerljiv da bih bio mera bilo čega. dok u međuvremenu zamišljam svo odsutno dešavanje. 154 Arben Idrizi . Nemam nikakvu nadu. Strpljenje je napuštena zemlja. Sve moje živote zasadio sam negde na tlu savršene iluzije. zato što za ničim ne žalim. Jer sve ima svoj nužni idealni trenutak. Niti ambicija da imam neku ambiciju. Pomiren.

Kada ga sretnem na ulici Pretvaram se da ga ne vidim. Ionako mi niko ne bi verovao niti se sažalio. ah. tek toliko da bih shvatio da on postoji zato da bio ostao . Stvarnost ostaje smešna vizija. Nema pojma ni ko je. Zbog toga se pretvaram da sam jako srećan Zato što je svetski poredak tako jednostavan. mada ima onih koji su ga videli.ničiji. Kada to spoznaš . samo na kratko. nikada ne treba tražiti milost Od nekoga ko milosti nema! Zveri vole otadžbinu 155 . A otmičar drži anđela za ruku na ovoj ojađenoj zemlji kao da je neki običan stvor. niti će se desiti. ni šta je. a kada patiš . Kao da se ničim ne izdvaja kao da mu je u životu sve potaman. Anđela koji je rastao na svetlosti.patiš.postojiš. zato što se ništa ne dešava. Niko ga zapravo ne zaslužuje. Ja sam jedan od onih koji ga je sreo. Doduše.*** Anđela ti otme onaj ko ga ne zaslužuje. Uzdahnem i pozivam anđela. Ali.

.

the Slovenian Book Agency and S. the Federal Foreign Office of the Federal Republic of Germany.Sponzori The publication of this work was promoted by TRADUKI. KulturKontakt Austria. which the Federal Ministry for European and International Affairs of the Republic of Austria. Fischer Foundation are members of. the Goethe-Institute. Partneri projekta . the Swiss arts council Pro Helvetia. a literary network.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful