P. 1
Zveri vole otadzbinu za CIP-1.pdf

Zveri vole otadzbinu za CIP-1.pdf

|Views: 30|Likes:
Published by Đorđe Krajišnik
Arben Idrizi - Zveri vole otadzbinu
Arben Idrizi - Zveri vole otadzbinu

More info:

Published by: Đorđe Krajišnik on Oct 25, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/12/2013

pdf

text

original

Sections

  • među likvidiranima bio je i umobolnik
  • među ubijenima bila je i usamljena starica
  • kosovski haiku
  • beat haiku 1
  • beat haiku 3
  • haiku whisky 2
  • ideja slobode i boga
  • čedo rata
  • pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo
  • navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom
  • predsednikov govor
  • došlo je ono vreme
  • rock psalm sreće
  • ne vraćaj se
  • zveri vole otadžbinu
  • četrdesetosam
  • debeli pas mira
  • izgradi svoj mali i tihi svet
  • mnogi se boje svih istina
  • pivo je mlako
  • s one strane zida
  • Cantos za Lao Tzua
  • ljubav umiva dušu
  • uvek isto
  • anđeo
  • svi prozori gledaju u smrt
  • u svakoj ljubavi
  • dođe čas
  • nemoj bežati misleći da te neću pratiti
  • ljubav mi neće naći skrovište pod nebom
  • neke devojke zovu se kao cveće
  • voleo bih da sam s tobom
  • vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh
  • naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost
  • jedan preživeli haiku
  • mamuran, čini mi se da vidim samo belo
  • deset pesama o ljubavi
  • uvek ista priča
  • zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti
  • danas (trostih tuge)
  • poseta majci
  • Neotkrivena na platnu večnosti je Lažna smrt
  • anđeoska tuga u tvojim očima
  • o bivstvu nebivstva
  • o nužnom nepodnošljivom znanju
  • ponovo si tu

Arben Idrizi Z VE R I VOLE OTA DŽBINU

Arben Idrizi

ZVERI VOLE OTADŽBINU
- I z a br a ne P e s me Preveo Škeljzen Malići

KPZ Beton

.....................................23 beat haiku 3....................................................................Sadržaj Miloš Živanović: ARBEN PEVA POSLE RATA ................................................................................................................54 .....34 navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom.....................................................25 ideja slobode i boga........................................................................................29 čedo rata..................31 pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo................44 došlo je ono vreme..............................................35 predsednikov govor...9 Arben Idrizi: ZVERI VOLE OTADŽBINU......................................................................................21 kosovski haiku.........................................................................................50 ne vraćaj se.................................................................................................22 beat haiku 1.............................................................................................15 Iz zbirke NAPAĆENI dok.......................................................................13 među ubijenima bila je i usamljena baka...26 Iz zbirke KNJIGA BIĆA Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU..............................................................................................................................................................................................................11 među likvidiranima bio je i umobolnik..............52 zveri vole otadžbinu ...........................................................24 haiku whisky 2...............48 rock psalm sreće ..........................

..........61 cantos za lao tzua................četrdesetosam..............................74 vlažnost tvog osmeha oplemenjivala bi vazduh......................................................................................................56 izgradi svoj mali i tihi svet.................69 dođe čas...........73 voleo bih da sam s tobom....................................89 Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU..................68 u svakoj ljubavi....................57 mnogi se boje od svih istina.....................................................................................................62 Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA...............................................................................72 neke devojke zovu se kao cveće..............................................................................93 * * * još uvek sam....................................................................................94 * * * mislim da su i ideje i postupci relativni.............................................75 naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost......................................60 s one strane zida.........................................................................................................................................................91 * * * uvek me je golicala ideja..................................63 ljubav umiva dušu.......................76 jedan preživeli haiku .................................................................95 * * * u ovoj kući svetla se ne pale više................86 zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti............................................................................................ dete koje se raduje..............................................................................88 poseta majci..........................................................................................................81 uvek ista priča...........................................................................................................87 danas (trostih tuge).....................79 mamuran...................................................................65 uvek isto...................55 debeli pas mira.............................................................................96 ........................................................ čini mi se da vidim samo belo.......................................................................................66 anđeo..................59 pivo je mlako.............................................. i danas..................................................67 svi prozori gledaju u smrt................................... NI ZBOG ČEGA................................80 deset pesama o ljubavi...........71 ljubav mi neće naći skrovište pod nebom..............................................70 nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti.............................................................

..141 ..............................121 * * * neotkrivena na platnu večnosti je lažna smrt.123 * * * kada duva vetar ljubavi.......113 * * * samrtnički ležim na promrzlom lišću................................................................................................................................122 * * * čak i san da tebe ne sanjam.117 * * * besnilo materije ili ideje?............................................................................................................................118 * * * dosada je vazdušasti cvet.............131 o bivstvu nebivstva.......................100 * * * ništa ne oponaša glas patnje..................................................106 * * * priroda bića je materijana ideja koja se topi.................................................................................127 Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA.......................................................................126 Anđeoska tuga u tvojim očima.....120 * * * moje postojanje nije ništa drugo do slika..............* * * uzimam ponovo Eugenia Montalea..............................111 * * * tuga me tera da budem miran... ni za šta..109 * * * nada je poslednji sveštenik sreće............................................102 * * * samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi..............................105 * * * u njenim očima video sam ideogram..............................................................................115 * * * snovi su puritanska osećajnost..............................103 * * * ne želim da me igde pozivaju........119 * * * na neki način stara knjiga je sama po sebi draga.........................104 * * * oh veoma često ono što zovemo ljubav..............................................101 * * * naša egzistencija je čisti model..................97 * * * ima onih koji kažu….......................................................116 * * * ništa me ne čudi...........................................................................................................................................................98 * * * prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla...............................................124 * * * kada sam te iznenada sreo.........................................................................................112 Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM....99 * * * sve što se desilo istinito je kao svetlost...133 o nužnom nepodnošljivom znanju.........125 * * * kao mališan pomagao sam baki da prostre ...............108 * * * mržnja.............110 * * * svaki od nas je cvet pokraj puta..............................107 * * * lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni...................................................................................................................

..................155 ........................................................................152 * * * Spazam ideja vegetira...............................................................................................153 * * * ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja...............149 Priznajemo mir kao nužno zlo.............154 * * * Anđela ti otme onaj koji ga ne zaslužuje....151 Ponovo si tu .................................Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA........................

.

Kako bi Jack White otpevao. njegovim i mojim sunarodnicima. među ljudima i njihovim napisanim i nenapisanim pesmama. preživelim ali natovarenim tako teškim bremenom da nikada neće moći da zaborave ono što moraju da zaborave kako bi zaista i nastavili da žive i pustili vreme da teče dalje. Pisao mi je nedavno prijatelj i sjajan pesnik. Verovatno najintenzivnije među onim poluživim. Priština. bar ne na taj način i tako drastično). Zato ne mogu da izričem vrednosni sud – jednostavno. Zato što sam poeziju upoznao pre čoveka. I to čine u celom dijapazonu. taj se posao samo tako i može raditi. 2012. 9 . počne da ječi i ispušta gromove. a on čini mi se na albanskom i italijanskom – sećanje je blurovano. Arben je. ironično. Ali muzičar onda nagazi gitarski procesor i njegova gitara. Odmah da se razumemo: poezija Arbena Idrizija mi je toliko bliska da bih je u najvećem delu mogao potpisati (uz jednu značajnu ogradu. Truth doesn’t make a noise. Odgovorio sam Siniši da i nemam neki naročiti osećaj autorstva. jezivo tih. živ. Čovek koji je stajao iza tako strašne poezije je tih. mene nije progonila srpska „policija“.ARBEN PEVA POSLE RATA iz specijalnog broja „Betona” na albanskom jeziku. zahvaljujući vrednim prevodiocima. Možda je to zato što su nas učili da je „autor mrtav“. i rekao nešto što bih ja ponovio za Arbena Idrizija: čini mi se kao da si pisao i u moje ime. ja sam govorio na engleskom i srpskom. od intimnih introspektivnih agonija (žalim za ženom koja se spasila tako što me je napustila) do ratnih zapisa na ivici podnošljive umetnosti (policijski rafal u grudi umobolnog čoveka iz kolone albanskih izbeglica) i razornog demaskirajućeg udara na „svoj“ nacionalizam (zveri vole otadžinu). Taj raskorak učinio je pesme još strašnijim. povodom jedne moje pesme. ali mislim da smo se ipak razumeli. uprkos naporima mojih sunarodnika. Ona živi svoj život. A njegove pesme žive među živim i mrtvim ljudima. ne-mrtvim. Siniša Tucić. Upoznali smo se u Lajpcigu. Polip festival. srećom. svojine nad pesmom. negde ispod pepela zgarišta. kao što Arbenove pesme nemirno odjekuju u svesti čitaoca.

to je nužno zlo – za sve umešane strane. pesnika koji je iz prve ruke saznao da prvo značenje rata jeste vanredno stanje koje suspenduje pravo i nečija privatna i otvoreno koristoljubiva moralna načela uzdiže do nivoa zakona.. Ovaj pesnik problem locira precizno: to je zgarište. Sa tim neopisivim teretom nose se stihovi Arbena Idrizija. Čitajući ovu poeziju. o suncu. o čemu dovraga priča ovaj pesnik. koje od nove otadžbine očekuju bogatstvo i moć. Može li jasnije od ovoga? Nisam kritičar i pogled mi ne seže u večnost ne bi li procenio neprolaznu lepotu nekih stihova. *** . A mir. kako opisati svet zgarišta. ali što bi naši stari rekli: It doesn’t get much better than this.. setio sam se kako je Bekim Fehmiu pre desetak godina recitovao pesmu „Čovek peva posle rata“. ali ne iz dimnjaka).ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši. Arben Idrizi nema nikakav problem da jasno napiše kako je srpski policajac pucao u izbeglice. stilski ostvareno ali bez suvišnog metaforisanja. Miloš Živanović 10 . o dunjama na ormanu – što Breht reče: o svemu onome što čoveka čini čovečnim. kako na zgarištu pevati o ljubavi. Takođe nema nikakav problem da pobednike okarakteriše kao halapljive životinje. ostatak i rezultat rata. Pogodno nastrojeni čitalac svakako neće ostati zapitan.Mislim da je snaga ove poezije u njenoj tvrdoj referencijalnosti. podjednako zgarište kuće i zgarište ljudskog života (Kosovski haiku: Iz zgarišta kuće diže se oštri dim. Kako opstati na zgarištu.

Arben Idrizi ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

nemoj da me ubiješ” rafal mu je prosto prepolovio telo a onda je jedan od milicionera izrešetao dete i slepu bakicu “želimo vam ugodno putovanje” rekoše ekzekutori masi “jeste li nas razumeli?!” Zveri vole otadžbinu 13 .među likvidiranima bio je i umobolnik među likvidiranima bio je i umobolnik hiljade albanskih civila srpska milicija je saterala na jednu livadu gde su brundali motori vojnih kamiona i autobusa a pod miškom je imao pevca i dete je nečije tuđe držao drugom rukom i vukao je kolica gumenih točkova konopcem vezanim oko struka i na njima je teglio zgrčenu neku slepu staricu a sunce je majsko bilo jako upeklo spremni da ih natovare i proteraju preko granice preostale su terali da idu peške a bilo je nesrećnika koje je čekala gora sudbina oficir je onda prišao umobolnom i uperio oružje u njega a ovaj je zakukao “zar ne vidiš da sam lud.

razumeš?”. reče organ onda su on i saborci pucali u petla za opkladu stavljajući kao ulog gomile opljačkanih stvari ali niko nije dobio a petao je kukurikao da se čulo do neba sve dok se neko nije dosetio da opali granatu iz tenka petlovo perje letelo je visoko visoko – ko zna kuda je sve odletelo 14 Arben Idrizi .a oni su svi bili deca žene i starci iznemogli od gladi izbezumljeni od straha samo je jedan petao skakutao skakutao je i kljucao čaure od metaka skakutao je i bio ushićen idejom da je besmrtan zatim kada je masakr okončan jedan je milicioner uhvatio petla stavio ga pod kofu. na čijem je dnu bila rupa samo je petlova glava virila “hoćemo malo zabave.

policija i civili dali su se u bežaniju. godine. koje su našli odbačene ili ih kupili posle rata. špartale su gradom u lovu na preostale Srbe i njihovu imovinu. Jedna stara Srpkinja ostala je u svome stanu.među ubijenima bila je i usamljena starica Bila je sredina juna 1999. Nikada ni od koga nije ništa tražila. Neke su stvari bile jako čudne. Sunce je bilo upeklo. vreme kada su se krajnosti dodirnule. Kosovo je oslobođeno. Vojnici Nato pakta patrolirali su ulicama. Sada kada se sve završilo znamo: oni koji su i sami stradali ne žude za osvetom. a kada je na Albance došao red da progone Srbe. Osveta je izgovor onih koji su dvolični i po prirodi zli. Mnogi u strahu da će ih stići osveta i pravda. Odlazili su u panici. niti kolevku svetu. Srpska vojska. srpske su kuće obeležene krstićima. da se zapanjiš: kada je srpski režim progonio Albance. nije imala kuda da pobegne. Ionako je niko nikada nizašta nije pitao. Zveri vole otadžbinu 15 . Ne da brani svoj prag. grupe Albanaca u uniformama. niti čast. ti krstići su pokazivali gde treba da ih traže. Ostala je prosto u svojoj kući. da se zaobiđu.

Rekli su joj da su krivi zato što su je rodili kao Srpkinju.Tako su došli do vrata jadne starice i razbili ih. Nije se ni prekrstila. Samo se nisu složili kako da je sklone Surova je to povest. Čujte. Pitali su je za sinove. ali ni to ne mogu učiniti pošto ih uzimate silom. nitij je u sudbinu verovala. Rekli su joj da je ubijao i masakrirao Albance. našli su je kako drema u fotelji. nemam ništa što bih vam mogla pokloniti sem života i stana. kojega nikada nije imala. Na kraju. Pitali su je za rodbinu. koju nije imala. Kada ih je videla. sa mnogo zveri i ništarija. A rekli su i da su putevi božji i dokazi krivice nemerljivi! Ona je možda tog časa pomislila da niko nije kriv za svoje stanje. znala je da joj je došao čas. Pitali su je i za roditelje koje nikada nije upoznala. i još više nevinih žrtava. koje nikada nije imala. rekoše oni. onome koji je bio na redu da dobije stan zlikovačka je došapnula mašta: 16 Arben Idrizi . Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance. Ona je možda tog časa pomislila da su svi krivi za stanje drugih. zadovoljni što su tako lako pazarili njenu smrt. Pitali su je za muža. rekla je starica. U pravu si. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance.

Kada je tresnula o tretoar. Bili su na petnaestom spratu. Dok je letela starica nije videla ništa. brojali do tri i bacili je dole. uhvatili su je za ruke i noge. Nikakav anđeo nije bio s njom. Taj metod još nisu bili primenili. Nije odmotala brzinom munje film života u toj poslednjoj minuti. Skoro celi život provela je sama. reče.neka leti kroz prozor. Nije mislila o padanju. Zveri vole otadžbinu 17 . širom je otvorila oči i ispustila dušu. Otvorili su prozor. zamuckujući. I umrla je sama bez igde ikoga. Sunce je bilo upeklo.

Iz zbirke

NAPAĆENI

dok Dok poznavaoci umetnosti pa i takozvani intelektualci i političari koji su kao bajagi ljubitelji umetnosti i studenti i parajlije koji vole da se pretvaraju da troše i prosjaci koji hukču i trljaju ruke i policajci koji čuvaju red i vlastodršce i pičke koje se potajno i naočigled smejulje jebozovno i ostali zgubidani koje usrećuju slučajni uspesi dolaze na otvaranje neke izložbe ili nekakvo književno veče ili neki seminar ili neki koncert ili promociju stvaralaštva ili bilo koju pizdariju ove vrste ja gmižem ulicama u potrazi za nekim zalogajem ili trtljam sa pajtašima o našoj bedi o siledžijama i ubicama ili lipsavam na krevetu kao omatoreli pas ili žalim za ljubavlju žene koja je spasla sebe kada me je napustila ili sednem da nešto pročitam ili napišem i odmah userem stvar ili odem u klozet i ne mogu da verujem da me ni govno neće ili se zajebavam sa mojim budalaštinama ili gajim nadu da će mi se pre samoubistva dogoditi čudo prirodne smrti ili plešem sa mojom senkom mojim ludilom mojom trapavošću ili postajem pokvaren zadužujem se do grla vređam sve oko sebe ili ili ili naprosto preživljavam u ovoj golemoj drkaonici Zveri vole otadžbinu 21 .

kosovski haiku Iz zgarišta kuće diže se oštri dim samo ne iz dimnjaka. 22 Arben Idrizi .

beat haiku 1 Jebite se! Sve je ovo društveni nužnik. Vladini pacovi oglodali su nam jaja i mozak! Zveri vole otadžbinu 23 .

Nobel za mir izaziva krvoproliće! 24 Arben Idrizi .beat haiku 3 Nema struje u Tvom seksualnom dinamu.

haiku whisky 2 Zašto ne nazdraviti Erosu? Relativni život izvire Iz apsolutne smrti. Zveri vole otadžbinu 25 .

ideja slobode i boga Nekada kada smo bili posvećenici slobode ona je postala moguća da bi bio stvoren Bog Još uvek možemo da ubijamo jedni druge zbog ovih ideja Svaka pobeda znači novi poraz u svetu koji je jedan Mnogi trpe zbog poraza a neki im se ipak raduju A ako je ubica stvorio takvu ideju slobode i boga šta ostaje žrtvi 26 Arben Idrizi .

Iz zbirke KNJIGA BIĆA .

.

Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

čedo rata ja sam čedo rata zapamtite niko me ne vidi očima mira niko mi ne pruža ruku ljudskosti ovo je vreme kada te prevare kada ti kažu: sada podvij rep ja sam čedo rata osećam se kao da mi korozija gvozdenih očiju ubija ljubav i san ili kao da me ljudske šake od lažnog zlata dave otimaju mogućnost da preživim baš takav je to osećaj ------------. kako se ti osećaš govorili su nam da ne ratuju da bi došli na vlast jednoga dana moji najbolji drugovi ginuli su u to ime govorili su da je ono što žele i čemu teže borba protiv zla ali. pusta obećanja sada traže da im ne uzmemo za zlo što su zgrabili ključne položaje uredili vlast prema svojoj volji i odmah objavili liste nepodobnih a ja sam rođo želeo samo da preživim prve godine na buvljaku sam kupio jeftine cipele ali su mi radost kvarili poderani laktovi na jakni nakon dve godine kupio sam jaknu ali su mi pantalone bile u ritama kao u prosjaka rintao sam u kompanijama koje su mi vadile dušu uglavnom bez ugovora ili su bili samo na mesec dana a radno vreme duplo Zveri vole otadžbinu 31 .a ti brate.

otišlo je u nepovrat i ono što tebi treba kao zalog sigurnosti ne mogu ti priuštiti ni kao mislenu imenicu jer ja sam čedo rata rekao bih da mi je čak i ljubav ljubistvena dušegupka pošto sam istoriju učio na svojoj koži ili sam stvarao istoriju moji su drugovi izginuli da bi generali i kriminalci zgrnuli bogatstvo ološ od političara je napredovao nama su ostavili uloge budala ili izdajnika ulice su pune ljudi poput mene gledam ih kako padaju na zemlju kako nestaju kao kap vode u titanskoj vatri i svemu ovome nema kraja sve je ovo njihov način – njihovo maslo zato nam brate sve ide naopako a zna se ko će stradati 32 Arben Idrizi .da bi onda neke od firmi kao bankrotirale ili prosto nestale neke su hvatale maglu na glavna vrata ali su uglavnom bežali kroz zadnje izlaze da nam ne bi platili ono što smo zaradili mladost sam svoju protraćio u takvim poniženjima onda su došla vremena gladi i otkaza sva vrata na koja sam pokucao zalupili su mi u lice konkursi i oglasi za posao nisu predviđeni za tipa kakav sam ja tako da sada kopam po kantama za đubre imam basnoslovne neprijavljene posede porez na glad plaćam povraćanjem obuzeli su me očaj i bes dušo nemoj mi samo reći da mi je vrag ušao u utrobu ti koja u meni tražiš toplo ljudsko sklonište a ja se ne usuđujem da ti kažem da nisam taj da sam se promenio da se nešto slomilo u meni.

ovo je vreme kada stradaju bednici a ipak ima nešto zbog čega me grize savest nešto što mi pripada što treba da uradim da bi me žigosali a neću biti ni prvi ni poslednji treba samo malo da se priberem treba mi samo malo potpore i razumevanja samo malo bodrenja ovo je vreme u kojem ne možeš nikada naplatiti dug a ja sam čedo rata Zveri vole otadžbinu 33 .

pesme koje smo mi izbrisali heroji su se za nas žrtvovali a mi ih sada žrtvujemo zarad sebe neki pali borci ah neki heroji 34 Arben Idrizi . pali heroji ne bi izašli na kraj sa našom veštinom življenja od danas do sutra ------------.izgleda veruju samo u ono što živi kažu ali tu veru skrivaju pod kožom dok mi živi zidamo koncentracione logore u našim mozgovima ne bi li u ropstvu držali ljudske ideale borbu za dobro ------------.ljubav herojima smo odsekli ruke kojima bi nas milovali cveće koje im nosimo na grobove uvek uvene jer su naše ruke ------------.prljave heroji su umeli da pevaju očima ------------.pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo neki pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo a mi se hvalimo da nam je uspomena na njih draga.kao šugavi psi pali heroji ------------.

navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom I navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom nasrnite na skriveno blago vi šmokljani-zvekani-smetenjaci-glupaci nasapunjani pozivom za priznanje nakon vaših krvoločnih i incestuoznih dela obucite pancire. dignite je u vazduh i optužite za zločin političkog protivnika koji je baš toga dana tu nešto pazario bacite vaše jebene bombe na njive zasađene žitaricama i povrćem sva kolektivna dobra razbijte u prah i pepeo a onda ih prikažite kao jačanje nacionalne bezbednosti držite vlast nad javnim medijima a privatne pod kontrolom. niko ne sme da vam kaže da su vaše oči crne ukinite porez trulim velebogatašima da bi zauzvrat oporezovali pravo građana da si osiguraju dostojni životni standard sjebite u mozak sve pametnjakoviće da bi dali prednost mozgu budala koje su uz vas kupite znanje naučnika bez srca i iskoristite ga za svoje dobro uključite u vladu nacionalne manjine i zabijte im nož u leđa javno hvalite opoziciju polazeći od prećutne činjenice da ona nije prava opozicija izumite vašu originalnu sveću koja gori celu noć jebite se među sobom u vašim stilskim plišanim kancelarijama širite polne bolesti među građanima u ime spasavanja ljudskog roda zarazite mase nepoznatim virusom okrvavite ruke u mladosti i pobudalite u starosti uškopite mudonje — da bi stvorili vrednosti čistoga društva Zveri vole otadžbinu 35 . naoružajte se do zuba i napadnite siromašnu radničku četvrt —— a onda pokolj pripišite maskiranom đavolu minirajte tržnicu.

ne budite ludi.nakrcajte vozove pogromima i smrću uvedite reforme u obrazovanje tako što ćete najuriti prave istraživače i doktore da bi ih zamenili onima čiji je um retardiran ograničite mesečnu platu nastavnika da bude jednaka cehu jedne vaše rutinske večere stavite lisice svakome ko izrazi nezadovoljstvo i proglasite ga neprijateljem obrazovanja izdresirajte masu da vam ne traži račun za vaše postupke —— baš nikada rehabilitujte najgore kriminalce da bi zatvore napunili nevinim mladim ovisnicima montirajte sudski proces pesniku izdajniku koji je izneo na videlo vaše laži i zločine. nemojte razočarati trule bogataše vlast im nije slatka bez vas učinite da prosečna plata bude koliko paklica cigareta nacionalni dohodak držita na nivou metafore poljskog nužnika 36 Arben Idrizi . jer vam je oklevetao vašu patvorenu budućnost zaposlite generaciju naparfemisanih gubitnika u vašim kancelarijama gde vlada administrativna prostitucija i sažalite se na male ribice o vi krokodili nakinđureni drangulijama u akvarijumu zavera uvedite mito za radna mesta i pišite pamflete o poštenju vlasti vi možete lako izaći na kraj sa takvim sranjima jebite se sa svojom decom u ime vaše demokratije vi imate pravo da radite šta vam se prohte pošaljite u tužilaštvo vašeg čoveka nikome na ovoj zemlji ne treba da polažete račune eliminišite bez straha revoltiranu masu koja ometa vaš sjebani progres obnovite nasleđe kasapnica i govnarija tako da novi naraštaj dobije tradiciju. podršku i uvažavanje za druge koji su im slični postavite atomske zmije oko tajnih koncentracionih logora i čuvajte daleko od pogleda ljudi tajne rudnike u kojim obavljate prevaspitanje neposlušnih iznesite na pijacu ludu kravu iz najpoznatije farme nema nikakve štete što gazite poštene male proizvođače kradite na izborima – dođavola.

nezaposlenost i nesigurnost. nekada ratovali razvijte industriju izmišljanja neprijatelja dodajte na crne liste nova imena uništite svoj dosije istrenirajte šefa policije kako da drži konferencije za štampu nakon stravičnih zločina nad građanima —— potapšite ga po ramenu nakon genijalnog idiotskog govora: “bez obzira na ove zločine. verovali smo. prodajte na silu njihove govnarije puštajte non-stop na televiziji i po štampi bučnu estradu da bi time razgnjecali mozak masa stimulišite kič prodajući ga kao vrhunsku vrednost izberite u najviše partijske organe fakultetlije čiji su umovi poremećeni ispunjavanjem ukrštenih reči i čitanjem enciklopedija kao sekretarice zaposlite najbolje pičke birajući ih tako što im udarite čvrge unapredite tehnološki progres da bi vam osigurao produžetak vlasti i spektakularne likvidacije oponenata osuđujte sveprisutnu korupciju.investirajte u jebeno i izmišljeno kulturno nasleđe da bi ugušili svaki napredak u budućnosti pretvorite u muzeje kuće škrabala čije knjige siluju mozak jadnih učenika kontrolišite javne kuće. sigurnost u zemlji je na zavidnom nivou…” posetite izolovane četvrti manjina u kojima su ubijena deca i obećajte živima da će pravda kad tad pobediti e baš će vaša pravda pobediti —— kurac moj! Zveri vole otadžbinu 37 . izdavače pornografije regrutujte da budu uz vlast svi umetnici dupelisci uzdižite do neba te rođene propalice. i uvek zagalamite u Parlamentu ako vam neka kontrola ugrozi vlast i vaše crnoberzijanske interese —— a kada vas ostave na miru zaboravite korupciju zaplenite manji deo droge koja se valja na tržištu i spalite je javno da bi vam ostao na raspolaganju veći deo da ga uživate bez ikakve brige nastavite tradiciju veza i saradnje na crnom tržištu sa vašim nacionalnim neprijateljima —— protiv kojih ste.

oživotvorite koncept: zajednička smrt pošaljite neki satelit u vasionu da bi narod ubedili da postoji imaginarni neprijatelj sa jednim glasnim Hura! obznanite alarm za nerasta demokratije bežite bežite bežite kada vas napadne pravi neprijatelj – ili izazovite rat gde vas neće snaći nikakvo zlo a drugi će za vas prolivati reku krvi navalite demokrati sjebani u glavi —— navalite navalite navalite navalite vi nerasti demokratije da vladate zemljom navalite vi nerasti demokratije da upropastite društvo do te mere da će ono htelo ne htelo stvoriti sebi grozan crni imidž navalite vi nerasti demokratije da se obogatite novim metodama neljudske vlasti kako ova poezija ne bi nikada postala sveobuhvatna II zakoljite spodobu poput mene i kada me ne bude bilo zamislite nekog drugog dignite potere zatvorite granice ubijte me na trgu ljubavi kada me slomite ponižavajući moju porodicu a nakon toga napujdajte vaše ratne džukele po parkovima i ćorsokacima da love moje prijatelje ili provalite u njihove ruinirane kolibe dok održavaju književno veče ili dok skapavaju od gladi držeći decu u naručju ne opraštajte im ni minutu vaši jebeni meci najjači su stihovi duboko u srce prodiru prodiru prodiru a vi padate kao pokošeno klasje uvek ste na ovaj način dizali revolucije 38 Arben Idrizi .

kao profitabilne pilule za umobolnost i senilnosti u koje je investirala ili koje je podržala vlada. prodaje maglu na veliko. glasovi bolni ratnika i civila ovde sam zato što su nas srpske snage terorisale masakrirale i ponizile ovde sam zato što su nakon rata naše raspuštene grupe i ljudi pometene pameti ubijali Srbe i Rome —— “ako se ne osvetiš posramljen si i crnog obraza” —— ko li je to rekao ovde sam zato što kosovske Srbe manipulišu kvarne pameti buljaša iz Beograda ovde sam zato što je multietničnost postala veoma unosna podla igra prevaranata ovde sam zato što smo posle rata pljačkali i palili tuđu imovinu ovde sam zato što nam se činilo da smo zaista solidarni ovde sam zato što što se ne trpimo među sobom ovde sam zato što je tu OUN —— kao sveta nevesta lažne nevinosti ovde sam zato što je demokratija govno —— to je bio rekao Hemingway ovde sam zato što sam ja govno ovde sam zato što demokratija ratuje za demokratiju u svetu ovde sam zato što demokratija ubija da bi osvojila svet ovde sam zato što svaki drugi sistem ubija demokratiju ovde sam zato što je svaki sistem vlasti u rukama ljudi pogane pameti ovde sam zato što ja vladam nad vama. znate već posledice ovde sam zato što štampa teroriše društvo.III ovde sam zato što sam nepopravljivi skepktik ovde sam zato što sam izgubio veru ovde sam zato što svesne zveri veruju sebi ovde sam zato što je moj mozak mozak svake svesne zveri ovde sam zato što u mojem mozgu ima tako mnogo razjebanog balkanskog blata ovde sam zato što je loše osećanje kada počne da ti se gadi otadžbina ovde sam zato što smo i mi vodili jedan rat —— zar ne ovde sam zato što ima onih koji pitaju zašto smo ratovali. da li to osećate ovde sam zato što su otac i sin postali dušmani ovde sam zato što su građani postali fanatici u politici. Zveri vole otadžbinu 39 .

daleko od svakog čopora ili elita itd. i ponoviću i sutra —— znate već šta ovde sam zato što se i ja plašim kao svi ljudi ovde sam zato što nam institucije sigurnosti uteruju strah do kosti ovde sam zato što prevaranti trube u ime moralnih vrlina ovde sam zato što sam umoran ovde sam zato što mi gazda traži kiriju koju nisam platio pet meseci ovde sam zato što strah od smrti jede govna i napada me ovde sam zato što me je smrt upravo užasnula ovde sam zato što ne mogu biti negde drugde ovde sam zato što svako sebe naziva dobrim ovde sam zato što me psuju u mozak jebani akademici. patuljasti pesnici i kritičari ovde sam zato što sam neprilagođen.ovde sam zato što je izazovno. zato što nema izazova za džabe ovde sam zato što je slatko biti tu. ovde sam zato što ako nisi ni sa kim najviše stradaš ovde sam zato što sam usamljen ovde sam zato što ne želim da imam poklonike ovde sam zato što neko očekuje nešto od mene ovde sam zato što ne razumem zašto bi trebalo da uradim nešto ovde sam zato što nemam neke koristi od toga ovde sam zato što postoji određeni red u vremenu ovde sam zato što postoji prostor u vremenu a i vreme u prostoru ovde sam zato što postoji bezlična ličnost i gomila bez identiteta ovde sam zato što gomila poprima određeni identitet kao kada okrečite sobu 40 Arben Idrizi . i danas kažem. hmmmm ovde sam zato što sam ja svuda ovde sam zato što sam niko i ništa ovde sam zato što su mi pukli nervi ovde sam zato što je svuda sve isto ovde sam zato što sam siromašan ovde sam zato što majka zna da ločem alkohol i krije suze ovde sam zato što je glad moje jelo ovde sam zato što pušim ubuđale cigarete ovde sam zato što su mi cipele probušene ovde sam zato što su mi poklonili zimski kaput ovde sam zato što sam rekao.

“progres…” ovde sam zato što istina nema moć —— izdvojeni individuum se uzima kao: kodirani cilj na koji se puca —— nikada ne promaše ovde sam zato što samozvani intelektualci idejni konflikt smatraju-uzimaju kao fizički sukob. “moral…”.dosta je ako neko pogane pameti što pakuje govna kaže neku veliku reč kao: “pravo…”. nezaposlenost oko 80 posto ovde sam zato što se ovuda motaju neki tipovi koji su se obogatili preko noći ovde sam zato što poznajem nekakve intelektualce koji imaju po deset radnih mesta počev od politike i obrazovanja pa sve do ortakluka sa mafijom Zveri vole otadžbinu 41 . čine sve da te fizički unište zbog toga ovde sam zato što takvi muhojebači i govnožderi nažalost upravljaju institucijama ovde sam zato što imam svoj sat ovde sam zato što su mi zaustavili sat ovde sam zato što se nalazim u krhkom položaju kao nekakvom poklopcu nad provalijom ovde sam zato što u toj provaliji stanuje politička laž umetnosti ovde sam zato što politika legalizuje veoma organizovani zločin ovde sam zato što neki tipovi izazivaju ratove za svoj račun ovde sam zato što je potrebno samo malo pameti da se identifikuju ideolozi kasapnica ovde sam zato što dželati izjavljuju da žive od tog posla ovde sam zato što je krađa društva institucionalizovana ovde sam zato što se ne mogu nikako izbeći autobombe ovde sam zato što svedoci sudskih procesa bivaju ubijeni —— svi putevi vode ka zločinu ovde sam zato što crne hronike u novinama pokazuju rast kriminala i nasilja krađa i kaubojština ovde sam zato što vlada investira ogromna sredstva na jačanje stresa i depresije ovde sam zato što su prosečna primanja 150 eura. “ljubav…”.

ponovo igraju iste uloge ovde sam zato što cvetaju nekakvi novi kolumnisti osušenih mozgova koji nikada ne kažu niti jednu istinu niti štite neko pravo —— a kamo li da uvode bilo šta što služi za dobro građana ovde sam zato što su stotine nevladinih organiacija dale donacije za kulturne projekte unapred osuđene na neuspeh 42 Arben Idrizi .ovde sam zato što oni sve ono o čemu ne žele da se javno govori pravno proglašavaju tabu temom ovde sam zato što sam video na desetine ratnih invalida i idealista koje su svi zaboravili ovde sam zato što sam video ratnike razočarane u svoje starešine —— nose uniformu zbog osećanja da su izdani ovde sam zato što ima političkog navijanja za zlo ovde sam zato što ima religioznog navijanja za haos ovde sam zato što se tamo gde se ljubomorno nosi fotografija jednog vođe proliva krv ovde sam zato što je jezik komunikacije među grupama jezik zmijski i olovan ovde sam zato što građani u najmanju ruku prećutno podržavaju sve moguće vrste netolerancije ovde sam zato što su Albanci bili prvi koji su srušili barijere nacionalizma u kriminalu —— kao i mnoge beskrupulozne zakone svetske mafijaške mreže ovde sam zato što su kontrabanda bogatstvo i zločin uticali na stvaranje bliskog prijateljstva između zakletih političkih neprijatelja ovde sam zato što su nezaposlenost i nesigurnost zajedničke uzaludne teme ovde sam zato što je preživljavanje na pasji način postalo opšte mesto ovde sam zato što je jebeni demokratski sistem rehabilitovao idiote komunizma —— promene. ne vode na pravi put ovde sam zato što niko ne odgovara ni za šta. dakle. kao siledžije uma. nema griže savesti – niko je i ne traži ovde sam zato što bivši izdavači komentatori i urednici.

ovde… ovde sam zato što sam pitao i odgovorio sam —— kakav zaludan posao ovde sam zato što sam video kako cveta glupost i postideo sam se kao da sam i ja odgovoran za to ovde sam zato što nemam nameru da se zaustavim —— hoćete li još ovde sam zato što ne znam kako da se drugačije ponašam i snalazim —— niti želim to ovde sam zato što ne želim da budem vođa —— daleko bilo ovde sam zato što je protestovanje u osami moj identitet ovde sam zato što se ne slažem sa sobom ovde sam zato što me boli kurac za ovaj slučaj bez veze ovde sam zato što pišem poeziju za svoje zadovoljstvo ovde sam zato što vi ne želite da sam ovde.ovde sam zato što su desetine intelektualaca i moralista krali iz fondova ovih NVO —— to dopušta pretpostavku da su te NVO pomagale u pranju novca ovde sam zato što kada neko govori kao ja onda mu odgovore: “ko ti je kriv što ti nisi sposoban da činiš takve stvari” ovde sam zato što dođavola i ne znam šta govorim i šta činim ovde sam zato što vidim koliko je opasno znati neke stvari danas. jeste li zadovoljni ovde sam zato da zadovoljim svoju dušu ovde sam zato što sam zaljubljen ovde sam zato što sam živi mrtvac ovde sam zato što je ova poezija razbijena cigla na srušenom zidu Zveri vole otadžbinu 43 .

predsednikov govor jeste li čuli predsednikov govor kada je rekao da je naša zemlja bezbedna. alarmi i telohranitelji da li je govor čuo njegov sluga koji lakira nokte da li je govor čula njegova meka fotelja 44 Arben Idrizi . da se razvija i da nas čeka svetla budućnost da li je govor čuo seljak koji je preživeo napad i pokolj pljačkaša da li je govor čulo dete skapalo od gladi jer mu je majka zarobljena da li je govor čuo radnik čija plata vredi koliko jedna čaša predsednikovog whiskeya da li je govor čula neka od bivših radnica firme koja je bankrotirala da li je govor čuo neko od onih koji godinama čekaju na biroima za zapošljavanje da li je govor čuo nastavnik čija je plata ponižavajuća da li je govor čuo starac koji sa svojom penzijom može kupiti samo rolnu toalet papira da li je govor čuo neko od onih koji su napustili zemlju zbog nesigurnosti i siromaštva da li je govor čula njegova majka ugušena vlastitim prdežom da li su govor čuli njegova žena. njegova deca da li je govor čuo njegov savetnik koji je na plaćenom odmoru okružen službenim prostitutkama da li je govor čula njegova dobra komšinica koja ga je mazila kada je bio beba i molila se da ga ne vide urokljive oči da li je govor čuo siroti dućandžija koji ga je pomagao kada je bio student da li je govor čula njegova prva ljubav da li je govor čula kuća u kojoj je rođen da li je govor čula njegova flaša aklohola i njegov vadičep da li je govor čula njegova luksuzna limuzina i uobraženi šofer da li je govor čula njegova maramica u tuđem džepu i blok sa adresarom da li je govor čulo cveće u saksiji koja se vidi na pejzažu naslikanom na zidu da li je govor čuo njegov pas koji se hrani bolje nego većina građana da li su govor čuli njegova kamera u dvorištu.

da li je govor čuo njegov čmar da li su govor čuli nepoznati koji imaju ista imena i prezimena da li su govor čuli muškarac i žena koju su zajedno proveli samo jednu noć da li su govor čuli zvona na crkvi i pojačala na minaretima da li su govor čule ekipe za spasavanje u slučaju elementarnih nepogoda da li su govor čuli vatrogasci koje su regrutovali palikuće da li su govor čuli stanovnici industrijske zone da li su govor čule bombe na zelenoj pijaci, vetrokazi i gromobrani da li je govor čuo neko od policajaca koji je šokiran porastom kriminala da li je govor čuo neko od građana koji je užasnut zbog nezaposlenosti i bede da li je govor čuo neko od realista ili onih koji su sumnjičavo dalekovidi da li su govor čuli kondomi za drkanje i orgije da li su govor čule vojno-policijske postaje birokratija i usrani sateliti da li su govor čuli njegovi ministri na banketu seksualnog samozadovoljavanja da li su govor čule opozicione partije koje se bore da ga sruše sa vlasti da bi ga zatim oponašale da li su govor čule tajne službe i špijuni da li su govor čule manjine i stranci da li su govor čuli pučistički zaverenici revolucionari i zgubidani da li su govor čuli lopovi plaćene ubice i ludaci koji su ostavljeni na ulici da li su govor čuli korumpirani falsifikatori novca i tajkun koji je od siromaha kupio celo naselje i srušio ga da li su govor čuli nezaposleni (osamdeset posto) da li su govor čuli šverceri oružja droge i ljudi da li su govor čuli oni što primaju mito kao i milijarderi koji ne plaćaju porez da li su govor čuli lekari koji su postali kasapi i otimači novca da li su govor čuli urednici analisti i kritičari koji su se svrstali uz politiku i novac kao i samozvani umetnici koji su do grla ogrezli u svojim govnima da li su govor čule informatinvi uredi ambasade i turisti da li su govor čuli buđavi intelektualci i oni koji su se obogatili preko noći kao i neuhvatljivi prevaranti

Zveri vole otadžbinu

45

da li je govor čulo kamenje medalje blagoslovi i prokletstva da li su govor čuli politički atentatori i istražitelji ubijeni na mestu zločina da li su govor čule sudije kojima politička mafija preti smrću da li su govor čule manifestacije i istovremeni jubileji političkih partija koje podstiču mržnju među građanima da li su govor čuli narodni heroji koji su politički podeljeni da li su govor čuli kozji rogovi na glavi heroja da li su govor čuli virtuelni heroji i stvarni izdajnici da li su govor čule ubistvene puškarnice na kulama koje su kulturno nasleđe i oruđe izvornog folklora da li su govor čuli udovica palog borca i bezdomna siročad da li su govor čuli oni koji su bili u ratu i progonjeni slobodoljupci da li su govor čuli razočarani idealisti i iskusni pesimisti da li su govor čuli pacijenti kojima se bolest vratila u bolnicama koje liče na napuštene barake da li je govor čulo podzemlje nadzemlje prašina i dim da li su govor čuli đavo i njegov sin da li su govor čuli pas i kuja dok se jebavaju da li su govor čuli uštrojeni bik i luda krava da li su govor čule mačke na krovu i miševi na tavanu da li su govor čuli zečevi u raju i petlovi nad đubrištem da li su govor čuli crvi u voćki i dno šoljice od kafe da li su govor čuli lutajući oltari i pijani kockari da li su govor čuli cirkuski medvedi i maske bandita da li su govor čuli duhovi i veštice da li su govor čuli oni koje nose amajlije i oni koji ih odbijaju da li su govor čule lutke koje su seksualno zloupotrebljene i pornografske zvezde da li je govor čuo bilo čiji spomenik, grob bez natpisa da li je govor čula tabla sa imenom ulice koju razjeda rđa, i stop na semaforu da li je govor čuo neuspešni demonstrant, pokoreni buntovnik da li je govor čuo građanin bez adrese i adresa bez građanina da li je govor čuo moj pas koji je ogluveo u ratu da li je govor čuo mali prosjak koji radi za nepoznatog gazdu

46

Arben Idrizi

da li je govor čula glavna ulica koja je sto puta menjala naziv kako se kome prohtelo da li su govor čuli zemlja voda vatra i vazduh da li je govor čuo neko od vas znate li šta je na vama da uradite koji to anđeo pristaje da ga ubiju kada ima moć samoodbrane februar–mart 2004.

Zveri vole otadžbinu

47

došlo je ono vreme kojega smo se bojali kada se ljudi takmiče u zločinima budalaštinama blesavom samozadovoljstvu ili sličnim pizdarijama – ovo je vreme protiv kojega smo ratovali juče —— uzalud tačnije došlo je ono vreme kada poznati gubitnici na koje se upiralo prstom vide sebe na vrhuncu slave kada oni iz predgrađa zaborava postaju centar pažnje kada poslednje ništarije potpiruju vatru kada se prevejani prevaranti prodaju kao dobročinitelji a prema njihovoj pameti lestve služe samo za penjanje i gaze po našim glavama kao slon preko panjeva došlo je ono vreme kada lažovi imaju glavnu reč i neznalice osvajaju govornice a kao i uvek ošamućena masa prikovana je pred televizorima a padala ili ne kiša kao otrovne gljive niču 48 Arben Idrizi .došlo je ono vreme oh.

religiozne sekte došlo je ono vreme kada zlo štite dobri zakoni demokratije a opšta prevara odozgo pravi haos sve milujući po obrazima društvo došlo je ono vreme kada te neizbežna paranoja zbog sveprisutnih znakova opasnosti zatvara u kuću kada ti nepoznati na ulici traži legitimaciju ličnih ubeđenja kada ti političke uniforme traže dozvolu za život kada te svakojake poremećene grupe pozivaju na odgovornost zašto nisi s njima kada drugovi zarade dva centa i ne govore više s tobom došlo je ono vreme kada obični gubitnici postaju izuzetni dobitnici kada pas ne poznaje gospodara kada gomila otupi i načulji uši da oslušne huk zemljotresa ovde ili negde tamo kada davljenik ostaje bez glasa da zove u pomoć oh mi smo ovde a došlo je ono vreme kada svi putevi vode ka provaliji Zveri vole otadžbinu 49 .

njihov kožni kaput nedostaje mi njihova topla kuća sa baštom. njihove limuzine nedostaje mi njihova lažna i nepostojana ljubav nedostaje mi njihova kurva koja voli samo novac nedostaje mi njihov način eliminisanja problema nedostaje mi njihov veoma dragoceni analfabetski potpis nedostaje mi njihov adresar koji otvara sva vrata nedostaje mi njihova impotentnost. bazenom i alarmom nedostaje mi njihovo neograničeno bogatstvo. njihova vijagra nedostaju mi njihove stalne svađe sa ženom i decom nedostaje mi njihov raspored putovanja po svetu nedostaje mi njihovo sigurno radno mesto nedostaje mi njihov debeli depozit u banci nedostaju mi njihova snažna leđa za fizičko eliminisanje protivnika nedostaje mi njihova siledžijska ruka kojom obavljaju poslove nedostaje mi njihova puro cigara koju puše za kockarskim stolom nedostaje mi njihova maska morala i lepote nedostaje mi njihovo spokojno lice prevaranta nedostaju mi njihov kamion i šofer za šverc nedostaje mi njihov čovek u politici policiji i sudu nedostaje mi njihov zverski osmeh nedostaje mi njihov strah od duhova lutki i insekata nedostaje mi njihov praznik sa raznobojnim svetlima i svećama nedostaje mi njihov višak vremena da se smeju zaludnim stvarima 50 Arben Idrizi .rock psalm sreće nedostaje mi njihov svemoćni bog nedostaje mi njihov svetitelj čudotvorac nedostaje mi njihov magični štap samozdovoljavanja nedostaje mi njihov protočni greh nedostaje mi njihov edipov kompleks nedostaje mi njihova istorija uzastopnih pobeda nedostaje mi njihova veština plivanja u vodama podzemlja nedostaje mi njihova lukava snalažljivost koju prodaju kao moral nedostaje mi njihova kravata.

svita od sluga nedostaje mi njihova nasledna vlast nedostaje mi njihova pretplaćena grobnica Zveri vole otadžbinu 51 .nedostaje mi njihova lakoća kojom puštaju lažne suze nedostaje mi njihova mržnja prema drugima nedostaje mi njihova svadba snimljena kamerom nedostaje mi njihov dan koji provode u svetoj kući nedostaje mi njihov vikend proveden na planini ili pecanju nedostaje mi njihovo jelo koje im je preteklo nedostaje mi njihov kažiprst nedostaje mi njihova čelična mreža zla nedostaje mi njihov tajni dvevnik o incestuoznim avanturama nedostaje mi njihovo blago od pljački.

ne vraćaj se ne vraćaj se u kuću iz koje su te isterali isti je gospodar. još uvek muž je oplodio ženu u istoj onoj postelji od iste je kiše istrulio maleni vrt i pas opet laje samo kad se njemu prohte mačka lovi i mačku love isti pacovi devojka se udaje sa istim onim predrasudama dečak raste sa istom naučenom lekcijom dečurlija plače i smeje se za iste potrebe Isti gosti dolaze na praznike I stari podstanar priča jednu te istu priču koju mu niko ne može izbiti iz glave Isto cveće niče iz zemlje Na ulici se diže ista prašina Isti dim izlazi iz dimnjaka Isti duhovi se kreću po odajama Ista zastava leprša nad krovom Ista se žrtva prinosi za temelje 52 Arben Idrizi . isti vrag još uvek prozori gledaju isti prostor vrata otvara isti ključ. još uvek ne vraćaj se u onu kuću koja te je porekla gde još uvek blagosilja ista ruka glas isti obećava raj još uvek je isti greh ista se potreba oseća.

još uvek Ni mrtav se ne vraćaj U onu kuću Gde si linčovan Zveri vole otadžbinu 53 . još uvek Ista se pesma peva leti i zimi.Ne vraćaj se u onu kuću Iz koje su te isterali Iz iste čaše pije se voda i otrov Hleb i sudbina seku se istim nožem Isti čovek menja izgled svaki čas Isti čovek pati zauvek Isti osećaj postaje svet Ista ljubav se proklinje Isti sluga se ponižava Ista duša se hapsi Još su u biblioteci iste one knjige o lepoti Još uvek is drevne puške puca se istim rafalima Sve miriše od onog istog mirisa.

zveri vole otadžbinu zveri vole otadžbinu zveri su pravi oslobodioci nenadmašni revolucionari zveri prolivaju i poslednju kap krvi za otadžbinu zveri urlaju do promuklosti u ime otadžbine (pas se boji da će mesec osvojiti njegovu domovinu zato laje na njega!) zbog otadžbine zveri te izgrebu. zariju kandže raspore grlo ako nisi poneo zastavu ne gine ti mrtvački pokrov zveri ti isišu krv ako nisi na zboru u pravom rovu čim izbije rat zveri dižu u vazduh moral pravo savest zveri znaju da im bog prašta sve što urade zveri vole otadžbinu i služe joj odano zveri su sveti oslobodioci zato traže kao nagradu svu vlast i svo bogatstvo 54 Arben Idrizi .

četrdesetosam sloboda živi u svinjskom brlogu a svinjar pripada porodici a vlasnik brloga je čuvarev stric —— ogrezao u salu a predsednik opštine je prijatelj vlasnika a njegova žena je ljubavnica zelenaša a zelenaš je doveo na vlast korupciju i zločin a korupcija i zločin su ustanovili zakone a zakon štiti hijerarhiju sve do svinjskog brloga. Zveri vole otadžbinu 55 .

debeli pas mira starac silazi dole kuca na varata i ulazi ne čekajući odobrenje nije ni slep a ni gluv ali mu džaba govorim o stvarima za koje ne želi da čuje uz njega je debeli pas “ovo je čuvar mira majka mu je bila borbena amazonka koja se hranila leševima” “da… ” “ ti što nam pljuješ u lice rodoljubivo ti što si skeptičan za sve ti što ne slaviš našu uzvišenost ti što ne zatvaraš oči pred nužnim zlom ti što izvrdavaš našeg zemaljskog sveca ti što… loše ti se piše” “debeli pas mira iskezi zube” “kez nalik osmehu” 56 Arben Idrizi .

izgradi svoj mali i tihi svet kada ti dođe da svisneš (od zaludnosti? od očaja?) iscedi si mozak i izgradi svoj mali i tihi svet u kojem si ti kralj ili niko i ništa —— kao što si sada teško da ćeš uspeti ali ne diži ruke nikako ne diži ruke od sveta u kojem si ti onaj koji žari i pali nema nikakve razlike između stvarnost i uobrazilje skloniji smo uvek da lakše podnesemo večito nepodnošljivu viziju nego li stvarnost briši ljubav zaljubljujući se doživotno briši mržnju mrzeći nemilosrdno briši smrt umirući svakog trena briši sebe održavajući se stalno na sceni briši sve ne dižući ruke nikada i ni od čega lakše je živeti sam bez njihove lažne ljubavi bez njihove skrivene mržnje bez njihove zlonamerne brige bez njihovih odvratnih obećanja bez njihove blagosti koja te guši budi sam poput sunca poput sunca što greje što pustoši što se krije što se vraća budi sam Zveri vole otadžbinu 57 .

u najsvetijoj ludosti u neisplativoj dobrohotnosti teško da ćeš uspeti ali nikako ne diži ruke svi sužnji prirode boje se slobode svi pravi sveci žive samo za ovaj život izgradi svoj mali i mirni svet na jedinoj zemlji zemlji koja pripada svima izgradi svoj mali i mirni svet i budi sam obuhvatajući sve njih u sebi: učini nemoguće budi sam dok ne dođe neko sa pravom ljubavlju dok ne dođe neko sa pravom smrću 58 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 59 . mnogi nemaju hrabrosti da budu sami mnogi obožavaju zaludnost i instikte hvataju se za njih spremni i da ubiju da bi preživeli mnogi se boje svih istina mnogi se uvale u gomilu koja ignoriše pravu opasnost zamišljajući neku drugu opasnost: daju se u bezglavo bekstvo gazeći jedni preko drugih mnogi navlače cipele na glavu mnogi zovu upomoć gluvo uho mnogi daju sebe za dve pare i ne vrate se nikada mnogi umiru a da nemaju blage veze šta je smrt.mnogi se boje svih istina praznina i strah od dana kaplju na osušenu postelju sna. snovi kaplju na prazninu i strah.

dušo.pivo je mlako obe stanuju ovde: užasna tmina letnje žege čija tišina bruji i ljubav raspuštene kose od razočarenja o koju obesi sebe moj konfuzni ego smrti. želja da je posedujem ne opseda me više i okreće se poeziji. pivo je mlako i opija me brzo a onda se setim da sam danas sahranio dedu imao je 85 godina i kažem zaista zaista kažem treba li uopšte da išta kažem treba li da kažem nešto više 60 Arben Idrizi . večeras nisi sa mnom.

pobudalili sestre nam silovali grobove roditelja oskrnavili i kuće spalili ostali smo samo mi i možda će nas poštedeti poštediti zbog nekog njihovog računa ali ako samo pomislimo da im oprostimo ako samo pomislimo da im oprostimo spaliće nas na lomači oh. treba da ti kažem da s one strane zida klještima vade dušu tvome bratu drugove su nam uškopili. treba da vam kažem da će s one strane zida s one strane zida oni ostati zauvek Zveri vole otadžbinu 61 .s one strane zida oh.

a ptice su mu na pragu prozora pevale u žalosnom ritmu kiše dok su mu crvi grizli noge.Cantos za Lao Tzua Lao Tzu je gladan u tesnoj kolibi od pruća i blata meditirao dugo i duboko o ljudskoj ljubavi o vladaru koji treba da bude mislilac i o znanju koje ne treba da bude dostupno svakom. dođe kod njega Yi Mao —— zloglasni kralj edipovac ——— besmrtni dželat iz II Mao dinastije jašući gordo kobilu sav u sjaju dijamanata osmehnu se bezazleno načulji uši i ostavi mudracu komad hleba na prozoru —— Lao Tzu odgurnu hleb preplašivši ptice tim božanskim gestom posvećenosti i uzdžanosti: “nikada i zanavek ni ptice sa neba ni crvi na zemlji u carstvu ——— Tao-a koje se ne može imenovati neće jesti od tvoga hleba krvoločni gospodaru!” Borges je bio našao ovu poeziju u Tlönskoj biblioteci ———— na polici označenoj sumnjivom fotografijom minotaura umesto slova ili rednog broja ali da je Borges otvorio Tzuov grob našao bi u njemu samo ptice i crve 62 Arben Idrizi .

Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA .

.

rasprsnute kapi padaju na pesak mirpomazujući boga koji nikada nije osetio blagoslov ljubavi. rastače je polako čuvajući je kao zenicu oka dok ne ostane samo sveto jezgro ljubav umiva dušu. ljubav umiva dušu.ljubav umiva dušu ljubav umiva dušu kao što vodopad oplakuje stenu. Zveri vole otadžbinu 65 .

kakva patnja. 66 Arben Idrizi . tvoje oči preplave tugu. uvek isto zaljubljujem se u devojke koje uzmu za ruku svoju ljubav i pobegnu. tvoje bekstvo preplavi tišinu.uvek isto nakon mnogo vremena sećanje na tebe ponovo hodočasti moje misli. oči podstiču tugu. nakon mnogo vremena evo me opet u provaliji ljubavi. bez tebe.

ode: znači li to da kada ne bi bio takav ne bi uopšte ni bio anđeo.anđeo anđeo je sleteo dole proveo malo vremena sa mnom u malom hramu sreće – pokriven ruševinama – i ode. znači li to da ako se opet ne vrati neće više biti anđeo Zveri vole otadžbinu 67 .

svi prozori gledaju u smrt draga. sve pesme podstiču smrt – ja i dalje pevam o tebi draga. svako buđenje je pokoravanje smrti – ja se još uvek budim zbog tebe 68 Arben Idrizi . svi prozori gledaju u smrt – ja i dalje čekam kada ćeš pokucati draga.

jedini svemir gde zaista nema boga.u svakoj ljubavi u svakoj ljubavi svet počinje ispočetka. posvuda pustinjski raj samo muškarac i žena koji gore jedno u drugome da bi umrli. Zveri vole otadžbinu 69 .

dođe čas svako danas je sutra nade u tvoj povratak a ponekad se desi da nova bol na kratko isceli staru ranu u međuvremenu mnogo vode protekne ispod mosta i tu i tamo pepelom pokrivamo tragove ponekad izmišljamo mitove mudroslovlja imamo vizije večnih ljubavi ali onda dođe čas kada potreba za tobom ubija i smrt 70 Arben Idrizi .

nemoj bežati misleći da te neću pratiti nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti daljina samo povećava zadovoljstvo praznine i slatku moru čekanja drugih prilika – svaki put kada sam pratio tragove drugih završio sam sledeći vlastite tragove preko kojih su gazila neka nepoznata stopala Zveri vole otadžbinu 71 .

ljubav mi neće naći skrovište pod nebom ljubav mi neće naći skrovište pod nebom mila moja no ja živim i umirem u tebi a moja dobrohotnost u tome nalazi najtopliji oltar onaj na kome mi zavide i anđeli 72 Arben Idrizi .

neke devojke zovu se kao cveće u srcu tvojega uverenja da poezija nije (ili ne treba da bude?) razum. već osećanje ostaje moja ljubav koju nikada nisi razumela a ni osetila Zveri vole otadžbinu 73 .

74 Arben Idrizi . voleo bih da sam samo s tobom daleko od očiju drugih kada svi slave kada se svi odmaraju kada svi rade da nosimo crninu za prisustvo boga miropomazani i nauljeni orgazmima samoproklinjući se u ovom blagoslovenom svetu. voleo bih da sam s tobom u pustoj zemlji postojanja gde su sunce i kiše odhranili sve voćke lažnog dobra a ljubav je postala napuštena kuća pokrivena hiljadama sujevernih legendi. voleo bih da sam s tobom u ovim beskrajnim satima kada moj um i dušu napada ludilo zbog patnji što ih vidim i osećam oko mene u vijorenju zastava u zaglušujućoj buci zvona u presecanju lenti zarad mojega kratkovečnog žitija u onom dugovečnom zarad moje tmine u svetlosti drugih.voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam s tobom u bolnim noćima kada se pobunjeni anđeli – u ledenim zemaljskim oblacima ignorišući prokletstvo – strastima podaju. voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam u tebi.

nema te korpe u koju mogu stati sve ove stvari. Zveri vole otadžbinu 75 . mlečni sumrak tvojih grudi izbeljivao je nebeski svod. a ja – niti sam imao – niti imam išta svojega. za svaku novu godinu stari sused ostavlja mi pred vrata praznu korpu. tragovi tvojih prstiju na mojemu telu dodiruju lako i prijatno dirke na klaviru sećanja. nikada ne znam šta mu sve poklanjam samo znam da tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh.vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. dolazi po nju narednog dana. mislim da one tebi i ne padaju na pamet. lišće koje su gazile tvoje štikle pustilo je koren.

naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost (za L.) *** i ti si spavala loše odgurala si mi glavu sa jastuka rogovima sna koji se ne pamti. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. činila si sve da se radujemo jedno drugom dok smo bili. ne verujući da smo bili. apsurd bivstvovanja skrivao se negde u nepoznatoj i nepoželjnoj zemlji. 76 Arben Idrizi . *** kakva bi to bila ljubav bez straha i odbijanja. način na koji si davala da se ne bi podala obrnula je naglavačke sva praktična znanja. tvoje sklopljene oči videle su s one strane života. tvoje tajne misli raznosio je kao listove masline moj tajni prodorni pogled. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. i ti si spavala loše. jer neke vrtoglave ljubavi ubija zlo vremena jer neke svete duše ne možeš imati zauvek i samo za sebe. tvoje moćno disanje u snu isparavalo je nadu da ćemo dugo biti zajedno.

smrt me drži u svom kengurskom naručju dok luta poput askete. nije nam ostalo ništa od slave i belega. ali sada.*** proveli smo. a apsolutno biće je osvojilo ništavilo univerzuma. a sada demon blagosloveni našeg bića pruža ruku a da mu nije jasno gde se krije istina kao slamčica: u plamenu između stvarnog i zamišljenog. ti si bila slika boginje koju je gomila kaznila na trgu ali ljudi unaokolo žedni ispraznosti i koještarija bili su kao pusti grob bez kamena na uzglavlju. ispod gustih oblaka samoće i strpljenja. providni kimono ukrašen kapima sperme. to si ti. priljubljeni jedno uz drugo prošli smo. oni suncokreti se okreću oko tvojeg oka Zveri vole otadžbinu 77 . desetine sati večnosti kotrljajući se vrtoglavo po krugovima nepoznatog zemaljskog raja. bez tebe. desetine sati večnosti. priljubljeni jedni uz druge prošli smo. desetine sati večnosti priljubljeni jedno uz drugo u beskrajnoj zemlji gde nikada nema mesta za nas. prvi put. *** trešnjin cvet. duhovna i seksualna napast spalila je zemlju pod našim nogama. divlji i dopadljivi slog slobodni stih neizostavno pripadaju ljubavi i seksualnom instiktu. naš duh plavi na sve strane. a moje postojanje je sada slatko sećanje i božanska tuga.

ništavilo se sudara s tobom. ja sam poput izdanka koji je upravo iznikao i pobuđuje bolno saosećanje i neizbežnu privlačnost.dovodeći u sumnju ukorenjena ubeđenja u glavi. a ti si – posvuda. zemlja siše apsolutno i ništavilo. 78 Arben Idrizi . niko sem tebe ne primećuje moj razgranat i jak koren. sigurnost i ravnodušnost vise isprazno u atmosferi misterije i privlačnosti. ti si – svuda. očajnički. istinita svetlost lažne svetlosti. ti sišeš zemlju i biće.

ali nalazim samo tvoje usne Zveri vole otadžbinu 79 .jedan preživeli haiku pokušavam da se setim koji sam ti haiku recitovao toga dana.

pao sneg. bez sunca. niko neće znati da voli kao ja. ova devojka traži nekoga ko će joj reći: umirem za tobom! A ja nisam u stanju da utešim ni sebe samog.mamuran. devojka je naslonila glavu na veliki jastuk i prisluškuje me tužna. u staroj kući. kao kišni oluk koji se drži samo na jednoj kuki. 80 Arben Idrizi . u međuvremenu ja. moja kuka: tuga. kao sneg bela. mamuran. mamuran. čini mi se da vidim samo belo eh! – baš sad: mamuran. ali. pošto i ne treba da znam: stojim uspravno. cvet na simsu prozora vene brzo. na kraju krajeva. to nije smetnja. mislim da sve vidim samo belo. ali ona valjda neće da zna. pošto nikada nisam znao kuda sam krenuo u ovom životu. mislim. samo belo vidim. kao retko kad. ni tamo ni ovamo. nakon lude noći sa alkoholom marihuanom i seksom. zatim ode i kupa se.

a što više letimo sve je više granica tako da veština letenja zahteva usavršavanje jer nismo u stanju da utolimo tu žeđ Zveri vole otadžbinu 81 .deset pesama o ljubavi I zaljubljivanje u tebe je kao dečji san o dobročinstvu: nemaš šta da jedeš a sanjaš da si svetac koji drži u životu siromahe sveta II lepota ne dolazi iz tvojih očiju i ne miruje na tvom telu već privlačnost izvire iznutra da mi proždre dušu a kada vodimo ljubav kao da letimo u snu: u čas stižemo s onu stranu neprelazne granice.

III Dok ležim na tvom telu moja duša se svlači od sveta izvan tebe a tuga za njim raste dok me miluju tvoje nežne ruke. izmuzi dojke na moje osušene usne izmuzi ih izmuzi odvedi me na sedmo nebo strasti do samog vrha. mila. sa tobom orgazam liči na plivanje u misterioznoj reci u kojoj obitava lepota ništavila IV devojku kakva si ti isplati se trpeti devojku kakva si ti isplati se čekati celu bogovetnu noć tišina se bez napora rasprostire klisurom ljubavi dok svest jaše napuštenom ognjenom željeznicom devojku kakva si ti devojku kakva si ti isplati se nositi na vratu devojci kakva si ti ne treba dopustiti da te napusti strast nadjača silu a nadmeni cilj da se dosegne onostrano ubija smrt devojku kakva si ti isplati se pretvoriti u razlog življenja devojku kakva si ti isplati se braniti od nje same devojku 82 Arben Idrizi .

prasak zore baca na tebe zavet večnosti mila budućnost se presijava na čistom ogledalu ljubavi VII žive reke razočaranja podrivaju zemlju pod tvojim nogama a ja tonem u dubinu nemoćan da zovem u pomoć niti da krik ispustim zgažen do gušenja tvojim nogima Zveri vole otadžbinu 83 . vrela prisnost guši osećaj za vreme ali.V izbija ponoć obvijena teskobom i predrasudama u praskozorje tvoju sen obeli moje nezadovoljstvo u sebi urlam samo dođi ako se i ne vratiš moje oči zastakljene na prozoru neće te više videti kao nekada VI izbija ponoć prepuštena zaboravu tvoja strast.

VIII tvoj vreli jezik klizi polako po mojim grudima tvoje telo se previja u ritmu uzdaha i to onda ludački ubrzava prelazak strpljenja u divljanje prostor i sve unaokolo pretvara se u prepuni pehar zadovoljstva. zaronim u potpunosti tiho u jezero tvojih osećanja koja su talac jednog čamca čamca što se bolno propinje i naša čvrsto vezana bića nosi ka neizbežnom rastanku 84 Arben Idrizi . naše se duše rastaču u njemu. IX moje ja umire u tebi da bi se preporodilo a tvoje krupne oči ozaruju beznadežni tunel svrhe života.

X Neobuzdana oluja srušila je skrovište naše ljubavi zadovoljstva sećanja snovi divlje lete pijanim nebom poraza svako od nas kaže zbogom samom sebi Zveri vole otadžbinu 85 .

nikada on neće videti svetlost dana 86 Arben Idrizi .uvek ista priča ovo dete kojemu je rat uništio srčiku srca domovina nije udostojila ni da mu pruži ruku.

zločinci ne odustaju ni u čemu. na ključnim položajima. molimo ih da nam prodaju štap za slepca. zločinci ne popuštaju ni u čemu. Zveri vole otadžbinu 87 . ako nam iskopaju oči. neki štaviše pod krevetom drže revolucionarne brošure a u javnosti zločince ljube u guzice. uvek su u formi. tragično smo trpeljivi. mi podržavamo zakone pisane i nepisane koji nas lišavaju prava. božanski zečjeg srca. zlo postoji zbog naše trpeljivosti. pravda im daje u ruke potrebne instrumente da nas gaze.zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti nikada nećemo pronaći uspešan način za borbu protiv zla zato što smo junački plašljivi. junački smo plašljivi. prevaranti. mada smo praznih džepova. uvek su oko tebe. nikada nećemo baciti zlo na pleća. zlonamernima ustupamo govornice i aplaudiramo njihovim idiotskim aforizmima.

danas (trostih tuge) sve je lepo baš kao smrt u mislima onoga koji je umoran od života 88 Arben Idrizi .

poseta majci ovoga puta Prever se čita slobodno ukradeno pivo klizi niz grlo kao u ponor bez dna autobus ludo grabi kao da je glasnik ništavila ljudi kraj puta na grobljima na otvorenom ili traljavo ograđenim bodljikavom žicom uređuju humke dan pre praznika devojka koja sedi pored mene sva je zbunjena ima utisak da ja plačem krade mi očima pesme krade mi očima i mene samog a ja u ovo vreme kada isceljujem izgubljenu ljubav u ovo vreme kada želim da sam blag prema sebi zbog svih tih uzastopnih poraza ne znam šta bih mogao da ukradem od nje ali pošto sam već savršeni gubitnik rešio sam da joj poklonim život – mada sam siguran da joj nizašta neće valjati opet beskrajni niz grobova pored puteva i živi koji pred praznik uređuju humke kuće spaljene u ratu nalik skeletima dinosaurusa i visoke zgrade hotela i benzinske pumpe koje su posle rata nikle na rubovima asfalta ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši Zveri vole otadžbinu 89 .

.

NI ZBOG ČEGA .Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU.

.

i oni me takođe ignorišu i čine još bolje. oni me ignorišu i dobro je što to čine. većina je drži negde sakrivenu i uopšte je ne čita. koju ukrao i koju sam dobio na poklon.*** uvek me je golicala ideja da knjige na polici poređam naopako ali nikada nisam to uradio a i neću. svaki put kada se zagledam u hrbate knjiga lakše se odlučim koju da pročitam ponovo i znam koju sam kupio. prema želji izdavača poklanjali smo je ljudima. objavio sam jednu knjigu i pošto sam njen autor ne držim je na polici. što se tiče onih koji daju nagrade. jedina nevolja u celoj ovoj stvari jeste kako da objasnim mojim malobrojnim obožavaocima zastrašujuće nedostatke i moje najbolje pesme Zveri vole otadžbinu 93 . a što se tiče kritičara.

čekam da se dogodi nekakvo čudo da me vole. i danas. ubeđen da će biti više razumevanja među ljudima dočim sve što moje uši čuju i što moje oči vide jeste to da jedni druge koljemo da nas vera uči da se smrtno mrzimo da svaka rasa želi da dominira nad drugim rasama da vlada ubija u ime spasenja ojađuje u ime progresa.*** još uvek sam. da volim da se ne razbolim. i danas. još uvek sam. još uvek čekam da se dogodi nekakvo čudo a sve što može da se desi u međuvremnu jeste dolazak nekakvog novog kraljevstva koje će nam prodavati vazduh – ali ni to nije nikakva novost. još uvek. iako sam sada mnogo blesaviji mnogo usamljeniji mnogo oprezniji i skeptičniji. da ne poludim. 94 Arben Idrizi . dete koje se raduje malim stvarima sanjajući u isto vreme velike stvari. i danas.

e pa. trgovi. tada mi se zaista učini da bismo mogli učiti iz loših knjiga zaludnih umova i kvarne pameti e pa. podzemlje kada zamislim kakve bi trebalo da budu kafane za pisce kada zamislim kakvi bi trebalo da budu muzeji kakve bi trebalo da budu umetničke galerije e pa. zaista mi se čini da sam baš ćaknut e pa. ja sam zaista baš ćaknut kada samo zamislim kakva bi mogla biti moja domovina Zveri vole otadžbinu 95 . bez umetnika bez vojskovođa. zaista mi se učini da ja nisam ni trebao da budem ovde kada zamislim kakva bi trebala da bude moja otadžbina kada zamislim kakve bi trebalo da budu police u bibliotekama i knjižarama čitaonice i koncertne sale. tada mi se zaista učini da sam baš ćaknut e pa.*** mislim da su i ideje i postupci relativni ali kada zamislim neke stvari kada zamislim kako bi izgledala moja otadžbina bez onih pisaca iz čitanki. političara i istoričara kada zamislim oh kada samo zamislim kada zamislim šta znači nasleđe kada zamislim kako bih ja izgledao kada zamislim kako bi izgledala budućnost kada zamislim kako bi izgledala lica ljudi.

i tri oka vrline sada su sklona da se zatvore u lažni san između kretanja i odmora. nema mesta ni za šta. vazduh je suv. u ovoj kući se svetla ne pale više. tama isijava svetlost 96 Arben Idrizi . a nekoliko ptica selica ostavlja tragove ništavila na vešu koji visi na žici. ni za koga. poput uma koji u trenu promine bezgraničnom zemljom. ni ti se ne sećaš više mene.*** u ovoj kući svetla se ne pale više. tama isijava svetlost a mrtva priroda na božanskom platnu izgleda savršeno. iskon i kraj spaja jedna tačka.

kako pevati muzi. može biti da se nalazi u mojim prevodima. ostali stihovi. poezija je bila nestala. zašto. možda zato što je već odavno trebalo da joj napišem pismo a nisam uspevao.*** uzimam ponovo Eugenia Montalea: Tutte le poesie. svakom dahu jeste ona (njeno pravo ime se. između pera i hartije ispovest skapava kao telo samrtnika čiji se život gasi. Zveri vole otadžbinu 97 . eh. između redova. ispitujući nas kratko: šta. ne znam zašto baš ove noći kada su đavoli i anđeli mog mozga bili iznenada zaspali. kakav treba da sam da bih bio siguran da postojim. svuda i nigde. preveo sam gotovo celu zbirku a još uvek sam ubeđen da je ta pesma nestala. zaklopio sam knjigu i zapalio cigaretu misleći stalno kako ću je prevesti. može biti da je Montale umro ne napisavši tu poeziju. svakom slovu. onda naiđoh na pesmu koja me je oduševila. ali. knjigu mi je poklonio Valon. o čemu je govorila (?). ne pominje nikada). no hajmo do suštine: otvorio sam knjigu kod Altri versi i počeo da čitam. moj. u svakoj ispovesti. uvek sam voleo te pesme koje su me terale da mislim o autoru i o sebi u isto vreme – univerzum je zapravo toliki.

*** ima onih koji kažu (verujemo) da postoje samo trenuci – kao kišne kapi koje beslovesno prođu put od oblaka do zemlje – sve je u umu i um je večnost. a vrlo često oči su naivni anđeli. valjda se desi nešto i um onda manipuliše pojmovima. 98 Arben Idrizi .

*** prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla (sve je bekstvo) a ja još uvek držim na polici sa knjigame dve razglednice koje mi je bila donela iz jedne daleke zemlje. nikada nisam leteo a ni plivao. skeptici. neko će pomisliti da je patnja budalaština. uvek sam imao utisak da je pravo drvo ono dole pod vodom. kao da je postojanje nekakva glatka peščana plaža koja iščekuje prelaz gmizavaca. Zveri vole otadžbinu 99 . iako stoji naopako. ko zna. neporeciv zapis. potapšaće senke po ramenu. štaviše (dodaće neki čistunac ) patnja je slabost. primećujem već izvesno vreme da neko unutra u meni (ja sam? Ili možda ti?) spekuliše sa idejama i osećanjima. spokojni kao ravnodušna božanstva. a voda mi se čini uverljivijom od neba. na jednoj se vidi drvo na obali reke čiji se odraz zrcali na zelenoj vodi. neko će možda pomisliti da ti pošto nisi sa mnom i ne postojiš više.

kao svaki anđeo znao je sve. 100 Arben Idrizi . držao me je na krilu i voleo. sve što znam i što želim da znam jeste ovo.*** sve što se desilo istinito je kao svetlost sunca u ovom svetu gde je sve iluzija. sve što sam zatim ja držao na svojim kolenima bila je samo smešna igra. a ja sam umirao svaki dan po malo kao od nekakvog božanskog prokletstva. jedan anđeo se iznenada spusti uđe u moju sobu i uze me u naručje mene dečaka sa bradom. i otišao je iznenada jednoga dana. držao me je na krilu a znao je da će me jednoga dana ubiti. možda da bi na kolenima držao nekog drugog. možda da podstakne tog drugog da ubije njega. kao svaki zaljubljeni nisam znao ništa.

i plakao sam plakao i to je sve. kada sam čuo jedan glas iznenada sam se setio tvoga glasa. tražio sam te tajno svuda i u svemu. koji nikada nisam zaboravio. bože. kako se volimo.*** ništa ne ume da oponaša glas patnje. danas. niko ne može biti svoj i niko ne može naći spasenje kod drugoga. izgled i glas nisu se razlikovali. nikakvo čudo mi ne može zaustaviti suze. možda su postojali samo kao realnost koja se ne da perceptirati. Zveri vole otadžbinu 101 . zamišljao sam kako se svađamo.

ko zna. možda će jednoga dana sve što pamtim od tebe biti činjenica da su tvoji inicijali kao onaj uzdah koji nam se ponavlja svakog bogovetnog dana. ono što samo gori. budan. čini se da je spašava samo druga egzistencija: ona u snu. prevodeći Aldu Merini. čekajući tebe. 102 Arben Idrizi .*** naša egzistencija je čisti model apsurda. i zbog banalnih stvari i besmislica). samo se i gasi. budan. preveo sam ljubav i ludilo. poezija ostaje zato što je najzapaljivija. čekao sam ljubav i ludilo.

nigde nema zavese. sve se može promeniti. avaj bednici. ali. čak i na bolje. Zveri vole otadžbinu 103 . dovoljno je da sklonite zavesu i pređete na drugu stranu. sve je samo beskrajna pustinja. nijedna ptica ne bi više nikada zapevala ako bi uspela da rasplače kamen i drvo.*** samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi.

104 Arben Idrizi . ne obožavam ništa što je obično i što je već poznato. ne obožavam zemlju na kojoj sade cveće da bi pokrili krv. tuge i ljubavi. bez glasa. ne želim da slavim nigde. uvek sam tamo gde me dozivaš. ne dišem. ni zbog čega. kao neko nevidljivo božansko ogledalo.*** Ne želim da me bilo gde pozivaju. ništa. nemam sklonište za glavu a ni slobodne zemlje gde mogu da se šetam bezbrižno.

toliko puta nas razumevanje stvari vodi u izolaciju i san. Zveri vole otadžbinu 105 . toliko puta nije uputno videti istinite prizore.*** oh toliko puta nam dobrohotno razumevanje ubija ljubav ali spašava je instikt. toliko puta trebamo čuti nepostojane glasove. oh toliko puta.

*** u njenim očima video sam ideogram svetih varvarskih naroda domovina je preskupa da bi se živelo u njoj kako možeš gospodariti i ujedno davati se da budeš svoj i pripadaš drugome a ja sam bio naučio da s njom kušam bol provaliju između ideja i istina u uživanjima osediš – u bekstvima oslobađaš u svetom ujedinjuješ 106 Arben Idrizi .

ne tvrdim niti poričem.*** Anili. Zveri vole otadžbinu 107 . niti jedno svetlo istorije nije apsolutno bilo kojeg mraka. Sećajući se Maria Luzia priroda bića je materijalna ideja koja se topi. sumnja je večnost koja će uništiti sve. niti čoveka.

svaka žena koja stavi glavu na moje hladne grudi ostavi mi tu tragove tuge i pošto uzme što je htela ode. ne može se svima darovati isto čudo niti svaki put ono što svako po sebi zaslužuje. daj i zatvori oči. ali šta možeš tražiti od jadnih lepih stvorova. 108 Arben Idrizi .*** lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni.

sunce božanske tuge. Zveri vole otadžbinu 109 . (ne vide a vide ih – ko?. treba li drugi da te vole ili je dovoljno to što ti voliš? bard istine i jednostavnosti. samooglodani skeleti koji lutaju prazninom iluzija. pajaci vlasti). bosonog. sivo dosada tuga (za koga?).*** mržnja zloba budalaština pritvornost – izložene gole na usranom trgu smešnoga.

ima onih koji seru po njemu. a ljubav koja bi uvek mogla da bude grešna. ne postajući nikada sam greh.*** nada je poslednji sveštenik sreće. ima ih koji ubijaju za njega. nema potrebe da se nikome ispoveda za svoja dela. san je oltar. 110 Arben Idrizi .

*** svaki od nas je cvet pokraj puta koji vidi da bi bio viđen sanja da bi bio sanjan. Zveri vole otadžbinu 111 . gubi.

sličan jednom od njenih demona. 112 Arben Idrizi .*** tuga me napokon tera da se osećam spokojnim. Klara bi me. Klara mi kaže da bi tuga trebalo da bude romantična. nacrtala kako patim zbog ljubavi. ali i ona je zaljubljena i onda kada misli da nije. kada bi me poznavala malo bolje. ali ja sam naručio da nacrta blagoslovljenog demona. samo što je njoj mrska svaka zapovest. ko zna.

Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM .

.

Zveri vole otadžbinu 115 . ničiji drveni idol ostavljen kao jadničak na trgu truleži.*** izdišem na promrzlom lišću ničega – bez osećanja.

koje nas gole baca na trg bivstvovanja. dodatno čulo koje nam skida masku. koje nas ostavlja bez umetnosti pretvaranja. snovi su stakleni. neka vrsta zastrašujuće arhitekture. božansko nesvesno. osakaćeni smo bez ijedne mane.*** snovi su puritanska osećajnost. 116 Arben Idrizi . draga. dragi smo kada smo usamljeni.

Masa je razgolićena do te mere da se oblačimo u usmaljenost. Zveri vole otadžbinu 117 .*** Ništa me ne čudi (više). ali me sve izluđuje i ubija.

svetlo razumevanja trepće istovremeno sa svetlom besmisla – neprekidno seva munja smrti.*** Besnilo materije ili ideje? Vreme je sleđeni san. Kao i uvek. Čudo bića? Ili slast uzaludne misterije Ne postoji nikakav konačni kraj. 118 Arben Idrizi . kristalna iluzija koja blista u crnoj praznini.

Sa stvarima. Zveri vole otadžbinu 119 . Giljotina za vrlina koje će biti izložene na svetom pustom trgu gde ih isušuje mračna neblagovremenost. I spoznaja bledi u vodi što podriva vreme sa zavidnim tužnim strpljenjem.*** Dosada je vazdušni cvet koji miriše na apstraktno iskušenje. zemlja je bezgranična.

stara knjiga je sama po sebi draga stvar. Požuti knjiga. A da li je baš sve u utesi? Ili preduslovima? Reč je bila na početku da bi nam pobrkala istine. prašina. i sam postajem sve bleđi.*** Na neki način. Sve je bleđe. Što više prelistavam tu knjigu. Teši nas to što dokaz za ništavilo jeste ništa. upoznajem je. A novo izdanje sabranih pesama Montalea svaki dan požuti. 120 Arben Idrizi . što više uživam u poeziji. Simbolički. tumačim ili ignorišem. Neki tvrde da je bog prevarant ne iz inata niti da bi se šegačili. vlaga prepliću se sa tugom i čuđenjem. blede godine. večnost je seksualni san. Dim.

Sublimno se osmehuje iz bede margina.*** Moje postojanje nije ništa drugo do slika nemogućnosti smrti (vidim je ja? Ko drugi?) Od mene nikakve vajde. Ponekad mislim da ne bi trebalo da mislim. Samo se provlačim kroz svetsko rasulo. Zveri vole otadžbinu 121 .

kao slučajnost slučaja. pregorela u svom iskonu. 122 Arben Idrizi . Idem kroz istoriju. Trag bez traga. koja bi trebala biti bol tamošnja! Svaka staza je jedan puteljak – u planini nevinoj od vizija. Još uvek mislim da će me veličanstvenost tuge spasiti od ludila. Svaka budućnost trebalo bi da donese nešto tvoje. Treba da je uništitim. Egzistencija se razgranala u jednoličnom vremenu. O boli ovdašnja.*** Neotkrivena na platnu večnosti je Lažna smrt. nežno zaludan. onaj klin nevidljivi.

*** čak i san da nisi san kojeg se ne sećam ujutro veseli me. ali hvatajući se za nju. Idem dalje. Sve se svodi na to kako da ostavim budućnost iza leđa. samo za nju. Pogled je mračan. Ima ustajale vode u reci koja me pretače u vreme. Vatra stiže do lišća koje je prekrilo blato. sumrak boli u boli. Zveri vole otadžbinu 123 .

***

Kada duva vetar ljubavi naježi se i naša zverinja plot. Poput muva sebične zuje želje. Iscrpljeni padamo na truli ležaj iskustava koja gore u vlastitom pepelu. Naš život nije prikradanje sreći. Već je ruševina ideja koje bi trebalo da rastu na pustoj zemlji, kao lepo cveće. Mudrost je osedelo godišnje doba. Okrećemo pogled ka belom moru tuge i zbunjeni se predajemo ništavilu bez uslova, bez kajanja. To je sve. To je od samih početaka bilo sve.

124

Arben Idrizi

***

Kada sam te onako iznenada sreo, isti čas sam video kako propada fantazija čitavog jednog života da bi ostavila mesto čudu kojeg može da nam podari i pokaže samo stvarnost. Jer ponekad se na jadno stvorenje sažali i sam jad. Nije da sam ja imao sreću, sreća je imala mene. Ono što je naše, to je uzvišeno. Ali šta je naše? Pojavila si se iznenada i celo moje biće se prosto sledilo. Čitavim bićem eksplodirao sam iz ljušture ništavila u kojoj sam bio učauren, osuđen da stalno izmišljam i brišem. (Samo što su čuda ponekad užasna. Zablješte tako da te na trenutak oslepe a zatim vizija ostavi samo sumnjive tragove. Ponekad, ponekad su čuda užasna.)

Zveri vole otadžbinu

125

***

kao mališan pomagao sam baki da prostre šljive da se suše na crvenim crepovima ambara. Pravila je slatko koje mi se sviđalo samo kad bih ga ukrao, zimi. Upravo sam prostro posteljinu na žicu, na balkonu. Ležim na neraspremljenom krevetu, go, sam. Tolike godine sam proživeo sam. Često sam padao u nemoguće ljubavi. Što god da se desilo, gunđali smo i žalili se, ja sam i dalje slušao Coltranea, album koji ću pokloniti Lauri. Čujem skeptičan glas (bezvremen i vanprostoran) koji mi kaže da ću večno i dosledno boraviti u onome što mislim i u šta verujem. Ali mi se ponekad čini da ne verujem u ništa, i da ne mislim o ničemu. Šta ako je moja egzistencija samo mumija onoga što ću postati?

126

Arben Idrizi

Žena koja izgleda kao da nikada nije bila devojka možda će biti moja curica i večna ljubav. Moja draga nije moja draga. Zveri vole otadžbinu 127 . deliće nazora. Izdaleka gledam komadić neba kroz mali kuhinjski prozor. Plastični stolnjak dodiruje mi kolena. Tako nam ponekad dopadne parče ljubavi. a ja u mom malenom svetu koji nekako ignoriše realnost. Ona živi u svojoj kući. Ako je sreća kapric ludaka onda su i pesnici ludaci. Glad i teskoba su svete vrline a mi svejedno ratujemo protiv njih. ni ja nisam svoj. Oseća se na britki mraz samoće na jezu od neiskušane teskobe. Nalik je na bolna probadanja iluzija za koje smo svesni da treba da ih se klonimo. ponekad mi se učini da liči na natruhe ideja.) 1. Konačno.anđeoska tuga u tvojim očima (Za K.

za ljubav. dela neodelotvorenih. Poput zbunjenih polubožanstva napuštamo nebo sanjajući život na zemlji. Lepet krila trezvene ekstaze pirka uz stvari koje su lišene ideja. ne da se borimo sa patnjom već da bi patnja postala lepša. Moja napregnuta usamljenost nosila je tvoju dugu ofarbanu kosu. Nepriznati plamen plamsa uz vlažni zid ukusa. unezveruju. kao veliki vodopad. Ima u ljubavi. za vreme.2. Postoji i mera. Uvijena u plišanu svetlost jutra s vremena na vreme vratiće se sećanja – mrtvi anđeli bede i ljubavi. Na početku je. Tuga anđeoska zrači iz tvojih očiju. ideja neizrecivih . Osmesi u tvojim rečima i snovima liče na suze anđeoske. bio razum kao oaza koja bezbrižno blagoslovi svoju osobenost. vazda ima. Ono što dobijamo dok istovremeno dajemo uzvišenije je od svake apoteoze 128 Arben Idrizi . Želje nas. Sada pevam tebi. Sada smo na nogama. Praskozorje blista nadrealnim svetlom nada. u nama. Nad monaškom palmom ravnodušnosti božje. Životinjska strast postaje sveta. pevam o tebi. Postoji mera. u srcu. u uzvišenom ništa. Čudo je tek jedna od sitnica koje otkriva naše sublimno tužne oči. Doći će dan sreće. 3.

Kao mala providna močvara. Mislim na moguće koje odmah uvene kao pokidani izdanak. Ima toliko prihvatanja u odbijanju. 5. o nama). A možda je sve što je moguće i što treba da se desi već bilo nekada. Ima toliko sumnji u našim tvrdoglavostima (o sebi. Zveri vole otadžbinu 129 .božanskih želja. i tada bih možda ponovo proživeo lepu bol onoga vremena. Moja draga mi ispoveda da u mojoj poeziji nema ispovesti. ponekad sa dosta klišea i ćutanja. jednako vredni. prosipam iz šupljeg u prazno. Mislim o tvojim mekim rukama koje me skrivaju od tebe. Bojim se da ono nedostaje i mojoj ljubavi. Najviši stvaralac rastače se u oblacima ideja ravnodušan prema stvarima. Na kraju možda će ovo biti samo jedna ispovest koju nećemo imati kome da je ispričamo ili je ni sami nećemo čuti. za naše dobro? Naši trenuci – ukršteni. 4. U svemu što je moje ima takoreći samo izreka prežvakanih i mračnih. Zašto nas ne bi sami trenuci požnjeli. Očajnički pripadamo. prazni estetski pojam patnje? Ceo život zlopatimo se sa tim teretom lakoće na plećima. Žuborimo kao korito vodopada. Da nam ništa više ne pripada. Šta ako smo mi u sebi i po sebi zaludni.

Sada.6. Pitam se šta će ostati od moje ljubavi za tebe. Šetamo izgubljnim ostrvom koje se drži za krila razumevanja. ulepšavamo svemir koji se zgrčio u nama. bez tebe. 130 Arben Idrizi . Koliko od svet(l)oga kada budeš – daleko. ipak. Ljubav buja pametno kao lepi leptir a blažena noć se primiri u žmirkavoj svetlosti. Osmehujemo se i ćutimo težeći veličini – bez buke. Tvoje je čuđenje duhovni jazz.

Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA .

.


come quando leggendo. 2 Zveri vole otadžbinu 133 . i kao pri čitanju dešava mi se da mnogo puta ponovim isti red. do iscrpljenja. stvorio mene. dok si ga stvarala.o bivstvu nebivstva Za Lauru Scrivo sempre le stesse cose. Dopadanje je jedan način. Biti znači imati. Negirajući konkretno Ujedno potvrđuje konkretno. 1 Uvek pišem iste stvari. Izašla si iz mene budući svoja.
mi capita di ripetere tante volte una riga. kao i izbegavanje. Ova činjenica je razlikuje od realnosti. Jesi ono što možeš biti.1 Valerio Magrelli Queste cose io le ho sempre sapute. Te stvari sam oduvek znala. I nemoguće je takođe jedan način bivstvovanja. po sebi i za sebe. Izašla si iz vazdušnog grada koji je. stanco. Ova premisa.2 Alda Merini Poezija nije iluzija. Iz punine ničega. na tragu ispunjenja suštine – sve ono što činiš za mene jeste sve ono što ja predstavljam za tebe. Ti značiš beskrajne načine ispunjena koji su postojali i koji će i dalje postojati. I ljubav koja je izašla iz tebe jeste bivstvo proizašlo iz bivstva. Jesi ono što možeš biti – poput svega što želi da bude ono sanjano.

Leti sa valom sunčevog buđenja koji provetrava bedne vrtove duše. Gde vreme vrti godišnja doba oko tvojih potreba. Usne praštaju znanju više nego ukusu. a ne znam šta to znači. Blagosloveno je znanje božanskog neznanja Neznanje.Ti si anđeo koji može. Ti si ništa što može. Svaki organ. Gde je nada ujedno razočaranje. bez obaveza i bez prava. Gde ono što jesmo treba da nam učini poznatim ono što nismo. Slatki uzdasi tvoji. Gde posmatranje zadovoljstva jeste pokret a zadovoljenje potrebe jeste jedino zadovoljstvo. 134 Arben Idrizi . Bićemo uvek tamo gde nećemo spoznati ništa korisno o našoj egzistenciji. Dajem i uzimam tako mnogo. Ali ja te volim tako puno i uopšte ne znam. Gde je bivstvovanje arbitrarno u beskrajnosti bivstvovanja. iako sam prikraćen bude mi lepe bolove bivstvovanja. i sve što ne može. Tvoje malene anđeoske sise ponekad spokojno dišu kao kad napuštena beba sni. Samo spoznaja ima ukus. Kao razgolićena suština koja sadrži oboje. Gde ima uživanja koje je i beda. U igri i u oplodnji. Um vidi kao oči kada pogledom – pasu. Uvek ćemo biti tamo gde svemir ne zna ništa O svojoj egzistenciji. Osmeh neme pesme cvetova. Gde svetlo i kiša uzgajaju voćke seksa. Ti si božanska začuđenost koja se pruža beskrajnim perimetrom kretanja. Gde lepota ima krilato korenje. zašto. Ovo određeno otkriće može biti spasenje od običnog i ujedno razaranje drugih nepoznatih mogućnosti. Leti kao kapriciozni list strasti.

Jezik izražava ono što okusi. zato što prestaje bezoblična lepota disanja. Živeti u sebi je apsurdno. do nepostojanja. Brane nas kada se osećamo izgubljeno. U tvom telu. Poneki cilj tu i tamo ukrašava život lovorovim vencem Koji će jednoga dana uvenuti. I kao što u jeziku može postojati igra reči tako i u svemiru može postojati igra osećanja. Ponekad bol utihne – možda zato što prestaje biti bivstvo. nemo suze lije.A ja ponekad prilegnem na tvoj stomak. I razum čini da vodiš zaludni život. u aromi i u iluzijama. Zveri vole otadžbinu 135 . U tvojoj tegobnoj odsutnosti. I razum ima svoje grehe. Više smo razočarani onim što postigne telo nego li onim što postigne razum. ili u iluziji obožavanog prisustva. Čitav. Putenost je epska. Život kao takav je zaludan. Obični izrazi predstavljaju mrtvi jezik. Sva deca koju smo mogli imati jesu anđeli Koje ne vidimo. Smrt je nemi jezik. A ja idem iznad tebe unutar onoga što ti jesi za sebe. Jeste ta bol za tobom u bolovima zbog tvojih sličnosti u biću i u stvarima. u tvojoj duši i umu. Ponekad se bol primiri poput krokodila. Opružim se u imaginarnoj jazbini lutanja punoj sećanja i snova gde ni oko a ni razum ne vide ništa što prevazilazi njihove granice. Bol koja tvoju sliku drži na zidu želja.

Smrt najskuplje. Ponekad ni ljubav nije mudra. ja je osakaćena beskonačnost realnosti i predstava. Sve plaćamo skupo. koja je bila u nama i kada nas nije bilo. Ponekad ni smrt nema strpljenja. Koliko se samo Isusa rođenih na Zapadu podsmeva Isusima rođenim na Istoku! Koliko proroka bi se podsmevalo sebi u drugim okolnostima i mestima! Koliko ljubavnika ne bi nikada ljubilo Koliko pesnika ne bi nikada ništa pisalo! Pisanje je neka vrsta prostituisanja mišljenja. Kada je u tebi sve ja. Smrt treba da bude uzvišena ideja a mi smo svi besmrtni u našem nepostojanju. Treba da te volim i zbog boli koju osećam zbog tvojeg otsustva. bekstva – stanja koja poeziji daruju neprevaziđenu snagu i lepotu . Možda nam sudbina i nije tako jasno zapisana. Tačno je da su mislioci već odavno sve rekli. Treba da te volim i zbog ljubavi kao takve. Treba da te volim i zbog tvojih ambicija koje te udaljavaju od mene. Egzistenciji po sebi ne znači ama baš ništa 136 Arben Idrizi . Spava ekstatično u zadovoljstvu mesa. Svako ozbiljno stanje je smešno po sebi. Smrt diše.Anđeosko treperenje tvojeg osmeha I tvojeg erotskog odmora na žednoj zemlji tela i razuma odzvanja svuda u atmosferi osporenih ljudskih načela. Hoda na vrhovima prstiju po oblacima od seksa.

Za sve postoji neko rešenje. Ono što dozvoljavamo jeste ono što je vazda dozvoljeno. U užasne i smešne nepotrebnosti. I čovečanstvo je okamenjeno i ideološko u evoluciji bez epiteta. Smrt je usmrćena u sebi. Treba da sam ono ništa koje niko. Tako. Osvećeni znaci koji su izvađeni iz sirotog ništavila. Svaka igra je opasna i smešna. rađaju ideologije. Sve se pretvara u simbol. Ideologije su stalna manipulacija. Ja nisam ništa što je poznato ili treba da je takvo Ne činim ništa što se očekuje od mene. i oni koji su dobri po sebi. Ideologije imaju lažna sveta mesta rođenja. ono što uzimamo jesto ono što verujemo da uzimaju i drugi. Koncepti. Ono što privlači sve odbija sebe. oduzimaju ga. Uzvišeno postoji nezavisno od ideje o sopstvenoj egzistenciji. Koncepti su okamenjeni. I u paukovoj mreži ima simbola. Zveri vole otadžbinu 137 . Asketizam i istinska ljubav su zvonki lirizam. Želje detinjasto vijore na kopljima mogućnosti. makar i nasilno. Ideologije ti ne daju vazduh. Duša koja se obnavlja čini smrt. kreću se i ponavljaju. Za sve postoji neka pesma. makar i bez glasa.to što mi postojimo. koja bi trebalo da bude večna. Ideologije imaju neodređeno tlo. koji su nasilni. smrtnicima. I življenje je nametnuto ubeđenje. Stvari i osećanja koja su oduhovljena za ličnu upotrebu. nikada ne očekuje. Sve ono što jača sigurnost samo je prijatna iluzija.

Postoji u celini ono što ne postoji. Mišljenje zaluđuje zato što te navodi da shvatiš da ne možeš imati ono što bi trebalo da imaš. ti jadno stvorenje! Spasenju smo dali malecnu metaforu kao slamčicu. Bol zamara i ubija. Buka ludila – pesma genijalnosti. Procuriće sa neba na dlan pružene ruke nekakva zvezda. Misao se prazni kao čaša alkohola: Naiskap ili gutljaj po gutljaj. Mišljenje je identitet i disanje. Možemo lako izaći na kraj bez zajedničkog jezika. Šta tražiš? Ko god da si.Svako je asketa na svoj način. veličinu večne tmine. Ponekad ćutanje zastrašuje. lampa. Svako je sama ljubav. Ništavilu smo dali veličinu beskrajne pustinje. Kraju. Često se gurne u ćošak kao neoprana čaša. Mišljenje zamara. Postoji i lažna bol koja dolazi ni iz čega. Stvarnost se na divlji način suočava sa razumom i dušom. svaki naš korak jeste pljačkanje onoga oko nas. Nikada mi ne donosi zadovoljstvo ideja o onostranom. Svaki postupak. 138 Arben Idrizi . Biće mesta na čamcu nepoznatog čamdžije da se pređe reka. Ono što je s one strane. Mišljenje umara i zaluđuje. Buka ničega jeste pesma svemira. To je zapravo kraj svega. Ćutanje je bol. Događa se zatim i sve ono što nisi nameravao. ono što smo provukli mi sami Ignorišući činjenicu šta i zašto je bilo po sebi i u sebi. Prijatnija mi je ideja o ovostranom.

Bez prevare. Ono što imamo kao zadatak i pravo takvo je iz proizvoljnog razloga. Čovek je čovečanstvo i to dobro zlo teško da možemo da uništimo. A i razgolićenje je sačinjeno od prevara. tako se oslobađam bivstva i uspevam da shvatim suštinu. niti jedna ćelija. a još je čudnije da se ne dogodi ništa – još čudnije. A ova sunčeva svetlost nalazi odmor u tvojoj privlačnosti. Spoznati i priznati zaludnosti predstavlja odbacivanje prevare. Vazdušasta bol tvojih misli trepti poput Zveri vole otadžbinu 139 . Valjda će doći mudrost i preokrenuti patnje. samo sećanju. Mislimo da je lepota čista suština. Mislimo da je čistoća entitet po sebi. Strpljenje pleše sumanuto. Ljudska zver nikada ne može nadživeti Instikte zločina. Ali samo bol se ponavlja.Ništa nam ne pripada. niti kap krvi ne uzdrhti. Valjda ima beskrajnosti u razlaganju stvari Trebalo bi da imamo malo jasniju predstavu o beskrajnosti. A sudbina plete himnu sećanju. zadatak i pravo. Ponekad nalazim da sam veoma bedan. veoma mrtav do te mere da niti jedna moždana vijuga. sve je razgolićeno. I sva bića trpe prokletstvo a da nisu ni svesna . Zastrašujuće je kada se branimo rečima kao optuženi proroci. još strašnije da me ubiješ jednim zbogom. Zastrašujuće je kada ti dozvolim da me ubiješ ljubeći me. Blagosloveni demon strasti opet kreće unaokolo. mada je proizvoljno možda onaj pravi izbor.

Plovio sam po tvojoj ljubavi. 140 Arben Idrizi . Biće svetla u očima drugih. Tvoje telo pokriva dan. Oči tvoje zatrpavaju napukline na zemlji. I noć je tebe gledala slepim očima a ti si je božanski videla tim očima kao dijamantima strasti. Oči tvoje bistre prepoznaju ljubav.očiju koje se osmehuju.

dragoceno je zato što umire. Kao trepavice ekstatičnih lepotica. grobnice na četiri strane lebde u razgoličenoj misteriji ništavila. Pasolini Ciò che ti è caro muore. Za mene ili za druge? U tako prostoj stvari 3 4 Teško onima koji veruju da impuls srca mora ispuniti impuls razuma! Ono što je tebi drago umire. se qualcosa ti è caro. Zveri vole otadžbinu 141 . è
perché muore. Kaldrma vazdušnog grada je vlažna i oštra. jeste ono što smo želeli. I kada je prevara.4 Valerio Magrelli Evo gde će me pronaći život koji sam našao – u ovom vazdušnom gradu što samrtno stoji nad idealnim lešom humane utopije. I kada nas nas smrt vređa. U gradu koji će umreti zajedno sa mnom u svojoj besmrtnosti. istinito je. ciò che muore
ti è caro. Nalazeći nešto kao što smo mi nalazimo sebe. U ovom gradu koji sam stvorio svojim znojem i krvlju. što umire tebi je drago.o nužnom nepodnošljivom znanju Guai a chi crede che all’impeto del cuore debba l’impeto della ragione rispondere!3 P. Šta činim može biti uzvišenije od onoga kako i zašto činim. Tuga kaplje – spokojna u svom nepopravljivom besu – lucidnošću koja je oplemenjena ludilom. Nalazeći nešto što je stvoreno ranije – od koga? – prema našoj prilici. P. iznova stvaramo (nešto drugo?) opet prema našoj prilici.

Možda joj odsustvo daje život. Ono najmanje moguće dešava se u snu. Kao što jednako izdišem nepostojeći u beskrajnoj spoljašnjosti sopstvaKada sam s tobom. 142 Arben Idrizi . Od apsurda svega. Moje vreme unutar sviju i svakojakih vremena. nežno – možda sam ja ono što činim. Volimo ono što imamo. I u snevanju otvorenih očiju jeste nemoguće. Prisustvo bi možda probudilo iz budalastog dremeža anksioznost koja vlada razumom.nesporazumi mogu biti neizbežni. Letim beskrajno u mojoj nepostojećoj nutrini. U mojoj svetoj ljudskoj nezavisnosti ja sam zavisan od apsurda. Kako oprostiti. sa tobom odsutnom ili svejedno. Isto kao što je i vreme po sebi i za sebe Beskrajno u svojoj egzistenciji koja se ipak može definisati. Na koncu: Kako ne oprostiti neoprostivom sebi. kada sam ja. I plač je nepristrasna škrabotina. Prepuštajući sebe u druge ruke. Ničega za predaju. Možda je Ideja boga uništila sve ideje koje su ljudske. s tobom na mom krilu. Nema ničeg poznatog ni lakog u staroj svetlosti. Od apsurda ničega. Od apsurda sebe. Desi se da priđem nečemu iz očajanja. Možda božanski. Kao što vazduh jave smrdi i pritišće umorne trepavice. straha. bez ikakvog zdravog i postojanog razloga. A ono što činim su posledice – ne sam čin. Ludački. *** Moje je vreme beskrajno u svojoj praznini. kada si ti – nema ničega za borbu. ideje o uobičajenoj osećajnosti i bliskosti. Vazduh snova miriše na buđ.

Budućnost je zla u nadama i ubeđenjima. A ne možemo pripadati drugde ako ne pripadamo sebi. Ili sa punom svešću. Kao i pomirenje sa samoćom. izbegavali se do u beskraj? Vraćamo se na isto mesto da bi naučili da nismo nigde. Predosećanje šta će se desiti jeste takođe zlo po sebi u nesumnjivom dobru. Sa ništavilom na draguljima krune. Egoizam nas tera da se vratimo i pronađemo ono što smo ostavili. da ponovo budemo zajedno. kao zlo i dobro satkani iz jedne niti. Jesmo li se kretali na jednoličan način da se približimo. Prema sebi. Ne pripadamo ničemu. Ljubavnički. Prema onome što nismo učinili. Zveri vole otadžbinu 143 . Samoćom koja je potpuno ispunjena tobom. Ne pripadamo sebi kada pripadamo drugde. Zlo u sebi u nesumnjivom dobru. Gubeći da bi pobedila. Očajnički. što štipaš oči. Sa sobom negde drugde. Onome što nećemo učiniti. Pobeđujući da bi se uništila. Kao i bes prema tebi. Ništa nam ne pripada. ili smo se udaljavali. Prisvajamo i bivamo prisvojeni. Zato što zaboravljamo ili nećemo da znamo da se krećemo ili treba da se krećemo kao vreme. Kao što će i bes biti neizbežan. Što činiš da se duša vine uvis – rastačući se da bi se obnovila. odsutnom. kao tužni vetar na početku jeseni koji niti prestaje i niti podivlja. kao voda. zbog koje trune biće. O čežnjo. O čežnjo. Uskogrudost.Ponekad. Prema onome što bi možda i učinili.

U kojoj gore pameti i nutrine. kružiš oko nje a ne možeš da je okusiš. neizbežno ludilo. A onda dolazi predaja. egoizmu. Imati individualnost i ponos znači biti iznad sebe. iznad sebe što instiktivno misli i želi. trebalo je da shvatim. Odbijamo druge tako što ih teramo da nas odbiju. Volimo druge tako što ih teramo da nas vole. Trebalo je da shvatim da su snovi prokleti prolog neke moguće realnosti. trebalo je da trpiš. *** O boli. U jednoj ljubavi koja govori nešto a da ništa ne kaže. Ali takođe znači biti iznad života koji je u sebi neka vrsta lutanja prema okamenjenom srcu. Zabluda i propast. napušten. da vidiš žuđenu neuhvatljivost. prestrašen. Nešto što može biti svašta. *** Vazdušni grad – nesnošljivo znanje. Trebalo je da voliš i da se daješ. Samo 144 Arben Idrizi . A onda dolazi pomirenje. Želja. poseduje prokleti oproštaj: tera te da nađeš. Ali što nije svašta. U kojoj se ne dešava ništa. možda i ne znajući šta činimo. A znači i ludilo. biti ljudski jak u božanskoj slabosti znači biti sam. U jednoj pravoj ljubavi koja je istovremeno i zamisliva. Lažni i uništavajući.Bol raste kao lepa biljka kojoj se posvećujemo svim srcem i dušom.

Najpodatnije koje se ne daje. svaki čin. Svaku ulicu. Pamet i srce varaju. u razumu. Ali ne i ja. Nudiš me svima ne bih li se udaljio. Negde unutra. Zrno peska u zaslepljujućem ništa. Profit i pohlepa. Moje te oči traže svuda. Svuda si u ničemu bez obala. Sve se čini za tebe. Da bi pronašla tvoju bol koja dostojno počiva na nužnom nepodnošljivom znanju. Sve je – nepodnošljivo znanje. Čisti užas. da bi imali drugi. Svaki san. objekt i subjekt. Najpotrebnija nepotrepština. Pre vremena Zveri vole otadžbinu 145 . Najlepša nelepota. Ono što znamo je na kraju krajeva ono što tek treba da otkrijemo. Dolazi nepodnošljivo znanje. Moje oči koje te traže svuda miropomazane suzama iznenađenja i zaludnosti sada su već tvoje oči koje su lišene bola i vide belo s one strane staklenog zida. Daješ mi sve da ne bi ništa uzeo. Nema ničeg ni spreda ni straga. duboko u srcu. Moja te bol nehotice traži. *** Tvoja božanska prikaza u obliku duha Naseljava sva bića u vazdušnom gradu. Ti i ja – slepe boli koje osvetljavaju dušu i materiju. Ali opet želja zaluđuje.toliko. Na protivurečan način. Bila si ti. svaki kutak. Patnja i moć. Zato što uzimaš ono čemu se nisi nadao što je možda bolje. Prevara koja je ponekad potrebna i pravedna.

Ti si pomućeni zvuk ludila i čuda. Ti si bol boli. O dirljivi preživeli odjek progoniteljica 146 Arben Idrizi . Ima mira i besnila. Ti si iznureno ogledalo boli I vazduha koji se ne može disati. *** Lutam izgubljen po mrkloj praznini vazdušnoga grada. Kao što ima kajanja zbog stvari koje se nisu dogodile. Drugi čine da verujem da se nešto dogodilo. Nekih osećanja – zmijske kože. A ti si pametni džez lepote i iskušenja. ne vidim i ne osećam. Prijatno iznenađen nečim tužnim Kao neuzvraćeni poljubac prestrašene žene. što mirišu na mitske voćke ostavljene na milost sudbini.zrela . Dugokosi san obnovljenih proganjajućih drhtanja. I nešto kao zastrašujuća buka u glavi. kao i učesnici. Svuda i nigde. Ono što mi se dešava jesto ono što drugi vide. gledaoci koji su očarani ili ravnodušni. I krv koja vri od ljubavi tako da skoro probija vene samo je džez koji svira u glavi. Ima bekstva i povrataka.ti. Ti – u neuznemirenom bekstvu i neprozvana glasno. Druge su – ali si ti. Izgleda kao u glavi koja se koleba između imaginarnog i relanog. Ima kajanja u sreći osame za ono što bi nam se nažalost moglo dogoditi. Iz početka kreću stvari koje su već bile. u mislima. Ponekad. Dešava se negde u zastrašujućem i slatkom nebiću Dešava se negde u neuhvatljivom iskustvu. Živela si nekada da bi živela nakon toga. Nekih ideja – povetarac doživljen u snu.

Ono što jesam sada je ono što se očekivalo da ću biti. Zveri vole otadžbinu 147 . nekada. kakva si bila ti. Šta je očekivano od ravnodušnosti božanskog ništa. Biću ono što jesam po sebi i za sebe. Slika lepog ništa. Sve večnosti odlikuje krhkost rane smrti koja iza sebe ostavlja samo senku – senku koja se reinkarnira. Vatra svega peče me u mojoj blagoslovenoj i istovremeno prokletoj neposlušnosti Ništa ne razumem u providnoj nagoti mojeg bivstva.stvaralačkog haosa. Tražim plemenitu ekstazu poezije i muzike svuda i po svaku cenu. Moj krik jeste moja začuđenost. Ide i vraća se kao želja za kišom ili suncem. Nametnula je nebu moju patnju. sa svim onim prolaznim mogućim večnostima. Gust lutajući oblak sa kojega ne mogu sići i na kojem ne mogu ni da stojim. Ali si ti. Sve je forma bez forme. Slika stvarnosti vraćena ponovo u slike iluzija snova i mladalačkih nada. Prolazna večnost. Luta ništavilom vazdušnog grada iz kojeg je nekada izašao da bi bio začet u anđeoskom ludilu izgubljenog stvora. Slike izgubljene tačke oslonca egzistencije. Ja. Mir ne drži. Sa osmehom. pošto sam je bio otkrio slučajno. tražim i ekstazu ljubavi da me probudi od smetene ustajalosti bića . Lutam. Pametna patnja ludila koje se ne razmeće. Tražim opasnost koja kažnjava sveteći se. Pokret je osmeh iscrpljenog tela. Ravnodušnosti svega raspali po njušci čudo jedne bezglasne ljubavne boli. Moj plač je mogući nepoznati osmeh.

tuđa – nužno nepodnošljivo znanje. A tuga je pak slučajni lek za mudrost. strast i život. To je izbor.Ima i drugih ali ti si – prolazna večnost. Bol bolova. Nevidljivi relikt. 148 Arben Idrizi . diše zadovoljno. Vazduh moga grada koji. Nemogući smo? Jesu li osećanja stvorena prema uzoru alhemijske materije? Ne mogu bez moje začuđenosti. poželjna a strašna. metafora za cvet nezaboravak. postojeća a neuhvatljiva. Ljubav ljubavi. na izdisaju. Ne možemo nikako dokazati biće kao biće.

Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA .

priznajemo mir kao nužno zlo

I mi i vi imamo ovde naše kuće, našu zemlju, naše živote, naše grobove i svete hramove. Sve to, a i neke druge stvari, čini nam tlo i ideje svetim nagoni nas da se uzajamno smrtno mrzimo. Nema boga koji bi jednako voleo obe strane. Ionako nikada nije bio jedan bog za sve nas. Zato žudimo da uništimo sve što poseduje drugi. Uopšte nas nije briga za ruže vodu i osmehe, opsedaju nas samo krv i mržnja. Obožavamo staru sliku, portret naš vlastiti naslikan uljanim bojama. Protivimo se ideji da svako svoju dušu može videti kao oltar. Protiv smo zemaljskih ideja koje čine mogućim da uporedo hodamo istim stazama. Za obe strane s ovo je tuđi dan, pripada nekom trećem. Ovo mesto je sada naš zoološki vrt. Prihvatamo mir kao nužno zlo. I čekamo da osvane naš dan.

Zveri vole otadžbinu

151

ponovo si tu

Ponovo si tu, neviđeni junak samoće, gladan kao pas lutalica. Ponovo si tu i pitaš se zašto te uvek mimoiđe želja za samoubistvom. Ponovo si tu da ožališ jednu od ljubavi koju očajnički tražiš na nekom drugome mestu oplakujići sebe, oplakujući druge, čitav svet, ništavilo. Ponovo si tu, nakazan i uništen. Ponovo si tu, prezren u svojoj zemlji. Ponovo si tu, u ratu protiv svih i svega ne uspevaš da podneseš ni sebe samoga. Ponovo si tu i svaku vlast šalješ u pizdu materinu. Ponovo si tu sumnjičav prema svakom rodoljublju svakoj revoluciji. Ponovo si tu da otpevaš odu miru usred pustinje. Ponovo si tu, prestrašen od halucinacija i snova da bi mogao biti koristan svojim bližnjim. Ponovo si tu, da bi uvek uzimao od bližnjih ne dajući im ništa za uzvrat. Ponovo si tu, da pothraniš njihove nade da ćeš jednog dana uspeti a u sebi im se podsmevaš što veruju da si nekakav važan tip. Ponovo si tu da žalost pretvoriš u meru bića, Pripisujući joj svojstva svetosti. Ponovo si tu, da ponudiš ljubav koja će posejati strah. Ponovo si tu da nas gledaš svojim ludim i bistrim očima. Ponovo si tu da zamajavaš i zaustavljaš smrt beskrajnim pričama.

152

Arben Idrizi

Pijan. Opijen sam uspavankom zaludnosti u svetoj materici koja sporo sagoreva.*** Spazam ideje vegetira na mom još vrelom pepelu. Nemam ni trunke volje za životom. Na koju ću stranu ne znam. Hvatam sebe kako se smejem čitavom ovom čudu. Zveri vole otadžbinu 153 . vegetiram u pijanstvu bede bivstvovanja. vegetiram u bedi postojanja. Neću ni da znam za biće koje me prisvaja i koristi. Ne znam ni zašto bih uopšte birao stranu. I kada mislim o sebi shvatam da Zapravo nemam nikakvo mišljenje. Obeznanjen. Nigde ni traga od bića koje bi me poželelo.

Nemam nikakvu nadu. Sve moje živote zasadio sam negde na tlu savršene iluzije. Jedino utočište vrline. Nikakva mi zavist ne osvaja više dušu. Ali ja sam savršeno nemerljiv da bih bio mera bilo čega. najveće dobro koje se može zamisliti. dok u međuvremenu zamišljam svo odsutno dešavanje.*** ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja u kristalnim noćima sublimnog umora. Niti ambicija da imam neku ambiciju. Strpljenje je napuštena zemlja. zato što za ničim ne žalim. Pomiren. žrtva ideje koja je tražena. Jer sve ima svoj nužni idealni trenutak. 154 Arben Idrizi .

niti će se desiti. Uzdahnem i pozivam anđela. Niko ga zapravo ne zaslužuje.ničiji. zato što se ništa ne dešava. Kao da se ničim ne izdvaja kao da mu je u životu sve potaman. Ali. Ionako mi niko ne bi verovao niti se sažalio. Kada to spoznaš . Nema pojma ni ko je.patiš. Anđela koji je rastao na svetlosti. a kada patiš . Doduše. Stvarnost ostaje smešna vizija. nikada ne treba tražiti milost Od nekoga ko milosti nema! Zveri vole otadžbinu 155 . ah.*** Anđela ti otme onaj ko ga ne zaslužuje. A otmičar drži anđela za ruku na ovoj ojađenoj zemlji kao da je neki običan stvor.postojiš. samo na kratko. Kada ga sretnem na ulici Pretvaram se da ga ne vidim. tek toliko da bih shvatio da on postoji zato da bio ostao . Zbog toga se pretvaram da sam jako srećan Zato što je svetski poredak tako jednostavan. Ja sam jedan od onih koji ga je sreo. ni šta je. mada ima onih koji su ga videli.

.

the Federal Foreign Office of the Federal Republic of Germany. KulturKontakt Austria. Fischer Foundation are members of. Partneri projekta . a literary network.Sponzori The publication of this work was promoted by TRADUKI. the Swiss arts council Pro Helvetia. which the Federal Ministry for European and International Affairs of the Republic of Austria. the Goethe-Institute. the Slovenian Book Agency and S.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->