Zveri vole otadzbinu za CIP-1.pdf

Arben Idrizi Z VE R I VOLE OTA DŽBINU

Arben Idrizi

ZVERI VOLE OTADŽBINU
- I z a br a ne P e s me Preveo Škeljzen Malići

KPZ Beton

..............................................................................................................................................15 Iz zbirke NAPAĆENI dok................................23 beat haiku 3.......52 zveri vole otadžbinu ..........................................................................................................................................................................................................22 beat haiku 1..............................13 među ubijenima bila je i usamljena baka....................35 predsednikov govor.................................................11 među likvidiranima bio je i umobolnik..Sadržaj Miloš Živanović: ARBEN PEVA POSLE RATA ........31 pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo........................................21 kosovski haiku.....................................26 Iz zbirke KNJIGA BIĆA Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU..............................................24 haiku whisky 2.........................48 rock psalm sreće ............29 čedo rata............................................50 ne vraćaj se............................................................................................................................................................................................................................................................................................9 Arben Idrizi: ZVERI VOLE OTADŽBINU...25 ideja slobode i boga.......................................................................................................................44 došlo je ono vreme...............34 navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom........................54 ................................................................

............................................................................................................................... i danas........................................................................................................................................................................... dete koje se raduje..............................................................................................................76 jedan preživeli haiku ..........................................................................................................66 anđeo........................63 ljubav umiva dušu..............................................................55 debeli pas mira..........70 nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti.............................................................................................................................četrdesetosam..........................................................94 * * * mislim da su i ideje i postupci relativni........................................................79 mamuran........................................................................................73 voleo bih da sam s tobom.........................................................95 * * * u ovoj kući svetla se ne pale više.............................93 * * * još uvek sam............................................................................................................87 danas (trostih tuge)..............................................60 s one strane zida......62 Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA.........91 * * * uvek me je golicala ideja....................80 deset pesama o ljubavi.................................................................... NI ZBOG ČEGA..........................................................86 zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti.........65 uvek isto................................68 u svakoj ljubavi......69 dođe čas.................................................81 uvek ista priča...............................89 Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU.............................................57 mnogi se boje od svih istina...... čini mi se da vidim samo belo...............................56 izgradi svoj mali i tihi svet.....................................96 .....................................................61 cantos za lao tzua..................72 neke devojke zovu se kao cveće.................................................................................................................67 svi prozori gledaju u smrt.................59 pivo je mlako..........................................................................................................................71 ljubav mi neće naći skrovište pod nebom.88 poseta majci...........74 vlažnost tvog osmeha oplemenjivala bi vazduh........................75 naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost..........................................

...............................................97 * * * ima onih koji kažu…......127 Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA....................................................................................................................108 * * * mržnja.......125 * * * kao mališan pomagao sam baki da prostre ..........................116 * * * ništa me ne čudi.......................................................131 o bivstvu nebivstva..........126 Anđeoska tuga u tvojim očima..........120 * * * moje postojanje nije ništa drugo do slika...........102 * * * samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi.............141 ......................................................... ni za šta...........................123 * * * kada duva vetar ljubavi.........109 * * * nada je poslednji sveštenik sreće..........................................................................................................113 * * * samrtnički ležim na promrzlom lišću.......* * * uzimam ponovo Eugenia Montalea........................................................................................124 * * * kada sam te iznenada sreo...........................................................................................................................................................................................103 * * * ne želim da me igde pozivaju...................122 * * * čak i san da tebe ne sanjam................................117 * * * besnilo materije ili ideje?.............................................................................................100 * * * ništa ne oponaša glas patnje..................112 Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM.....................101 * * * naša egzistencija je čisti model..............................................................104 * * * oh veoma često ono što zovemo ljubav...............................................................................................119 * * * na neki način stara knjiga je sama po sebi draga.....121 * * * neotkrivena na platnu večnosti je lažna smrt..............................133 o nužnom nepodnošljivom znanju...............................................99 * * * sve što se desilo istinito je kao svetlost...........106 * * * priroda bića je materijana ideja koja se topi............................................111 * * * tuga me tera da budem miran...98 * * * prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla..105 * * * u njenim očima video sam ideogram.....118 * * * dosada je vazdušasti cvet..107 * * * lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni........115 * * * snovi su puritanska osećajnost...........110 * * * svaki od nas je cvet pokraj puta.............................................................................................................

..............................151 Ponovo si tu ................................................153 * * * ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja...154 * * * Anđela ti otme onaj koji ga ne zaslužuje................Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA......................................................................155 ...........................................149 Priznajemo mir kao nužno zlo..............152 * * * Spazam ideja vegetira..................................................

.

od intimnih introspektivnih agonija (žalim za ženom koja se spasila tako što me je napustila) do ratnih zapisa na ivici podnošljive umetnosti (policijski rafal u grudi umobolnog čoveka iz kolone albanskih izbeglica) i razornog demaskirajućeg udara na „svoj“ nacionalizam (zveri vole otadžinu). Verovatno najintenzivnije među onim poluživim. među ljudima i njihovim napisanim i nenapisanim pesmama. Odgovorio sam Siniši da i nemam neki naročiti osećaj autorstva. Odmah da se razumemo: poezija Arbena Idrizija mi je toliko bliska da bih je u najvećem delu mogao potpisati (uz jednu značajnu ogradu. Ona živi svoj život. Čovek koji je stajao iza tako strašne poezije je tih. Možda je to zato što su nas učili da je „autor mrtav“. I to čine u celom dijapazonu. kao što Arbenove pesme nemirno odjekuju u svesti čitaoca. svojine nad pesmom. zahvaljujući vrednim prevodiocima.ARBEN PEVA POSLE RATA iz specijalnog broja „Betona” na albanskom jeziku. jezivo tih. Upoznali smo se u Lajpcigu. i rekao nešto što bih ja ponovio za Arbena Idrizija: čini mi se kao da si pisao i u moje ime. taj se posao samo tako i može raditi. počne da ječi i ispušta gromove. ali mislim da smo se ipak razumeli. ja sam govorio na engleskom i srpskom. živ. Polip festival. A njegove pesme žive među živim i mrtvim ljudima. srećom. Arben je. Priština. mene nije progonila srpska „policija“. povodom jedne moje pesme. 9 . bar ne na taj način i tako drastično). uprkos naporima mojih sunarodnika. Zato što sam poeziju upoznao pre čoveka. ironično. a on čini mi se na albanskom i italijanskom – sećanje je blurovano. Kako bi Jack White otpevao. negde ispod pepela zgarišta. Truth doesn’t make a noise. Ali muzičar onda nagazi gitarski procesor i njegova gitara. njegovim i mojim sunarodnicima. Siniša Tucić. Pisao mi je nedavno prijatelj i sjajan pesnik. ne-mrtvim. 2012. Zato ne mogu da izričem vrednosni sud – jednostavno. Taj raskorak učinio je pesme još strašnijim. preživelim ali natovarenim tako teškim bremenom da nikada neće moći da zaborave ono što moraju da zaborave kako bi zaista i nastavili da žive i pustili vreme da teče dalje.

Arben Idrizi nema nikakav problem da jasno napiše kako je srpski policajac pucao u izbeglice. setio sam se kako je Bekim Fehmiu pre desetak godina recitovao pesmu „Čovek peva posle rata“. Ovaj pesnik problem locira precizno: to je zgarište. Čitajući ovu poeziju.. Može li jasnije od ovoga? Nisam kritičar i pogled mi ne seže u večnost ne bi li procenio neprolaznu lepotu nekih stihova. o suncu. ostatak i rezultat rata. o čemu dovraga priča ovaj pesnik. Miloš Živanović 10 . ali što bi naši stari rekli: It doesn’t get much better than this. *** . kako na zgarištu pevati o ljubavi. kako opisati svet zgarišta. to je nužno zlo – za sve umešane strane.. pesnika koji je iz prve ruke saznao da prvo značenje rata jeste vanredno stanje koje suspenduje pravo i nečija privatna i otvoreno koristoljubiva moralna načela uzdiže do nivoa zakona. o dunjama na ormanu – što Breht reče: o svemu onome što čoveka čini čovečnim. ali ne iz dimnjaka). Kako opstati na zgarištu. stilski ostvareno ali bez suvišnog metaforisanja. podjednako zgarište kuće i zgarište ljudskog života (Kosovski haiku: Iz zgarišta kuće diže se oštri dim. A mir.ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši. Takođe nema nikakav problem da pobednike okarakteriše kao halapljive životinje. koje od nove otadžbine očekuju bogatstvo i moć.Mislim da je snaga ove poezije u njenoj tvrdoj referencijalnosti. Sa tim neopisivim teretom nose se stihovi Arbena Idrizija. Pogodno nastrojeni čitalac svakako neće ostati zapitan.

Arben Idrizi ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

nemoj da me ubiješ” rafal mu je prosto prepolovio telo a onda je jedan od milicionera izrešetao dete i slepu bakicu “želimo vam ugodno putovanje” rekoše ekzekutori masi “jeste li nas razumeli?!” Zveri vole otadžbinu 13 .među likvidiranima bio je i umobolnik među likvidiranima bio je i umobolnik hiljade albanskih civila srpska milicija je saterala na jednu livadu gde su brundali motori vojnih kamiona i autobusa a pod miškom je imao pevca i dete je nečije tuđe držao drugom rukom i vukao je kolica gumenih točkova konopcem vezanim oko struka i na njima je teglio zgrčenu neku slepu staricu a sunce je majsko bilo jako upeklo spremni da ih natovare i proteraju preko granice preostale su terali da idu peške a bilo je nesrećnika koje je čekala gora sudbina oficir je onda prišao umobolnom i uperio oružje u njega a ovaj je zakukao “zar ne vidiš da sam lud.

na čijem je dnu bila rupa samo je petlova glava virila “hoćemo malo zabave. reče organ onda su on i saborci pucali u petla za opkladu stavljajući kao ulog gomile opljačkanih stvari ali niko nije dobio a petao je kukurikao da se čulo do neba sve dok se neko nije dosetio da opali granatu iz tenka petlovo perje letelo je visoko visoko – ko zna kuda je sve odletelo 14 Arben Idrizi . razumeš?”.a oni su svi bili deca žene i starci iznemogli od gladi izbezumljeni od straha samo je jedan petao skakutao skakutao je i kljucao čaure od metaka skakutao je i bio ushićen idejom da je besmrtan zatim kada je masakr okončan jedan je milicioner uhvatio petla stavio ga pod kofu.

srpske su kuće obeležene krstićima.među ubijenima bila je i usamljena starica Bila je sredina juna 1999. Kosovo je oslobođeno. ti krstići su pokazivali gde treba da ih traže. niti čast. Vojnici Nato pakta patrolirali su ulicama. Osveta je izgovor onih koji su dvolični i po prirodi zli. da se zaobiđu. Nikada ni od koga nije ništa tražila. nije imala kuda da pobegne. da se zapanjiš: kada je srpski režim progonio Albance. Ostala je prosto u svojoj kući. vreme kada su se krajnosti dodirnule. Ionako je niko nikada nizašta nije pitao. Sunce je bilo upeklo. Srpska vojska. Sada kada se sve završilo znamo: oni koji su i sami stradali ne žude za osvetom. Mnogi u strahu da će ih stići osveta i pravda. grupe Albanaca u uniformama. niti kolevku svetu. koje su našli odbačene ili ih kupili posle rata. Ne da brani svoj prag. Neke su stvari bile jako čudne. Zveri vole otadžbinu 15 . Jedna stara Srpkinja ostala je u svome stanu. a kada je na Albance došao red da progone Srbe. špartale su gradom u lovu na preostale Srbe i njihovu imovinu. godine. Odlazili su u panici. policija i civili dali su se u bežaniju.

sa mnogo zveri i ništarija. kojega nikada nije imala. Samo se nisu složili kako da je sklone Surova je to povest. onome koji je bio na redu da dobije stan zlikovačka je došapnula mašta: 16 Arben Idrizi . Rekli su joj da su krivi zato što su je rodili kao Srpkinju. koju nije imala. i još više nevinih žrtava. Čujte. Pitali su je za sinove. koje nikada nije imala. Nije se ni prekrstila. nitij je u sudbinu verovala. U pravu si. Pitali su je za muža. nemam ništa što bih vam mogla pokloniti sem života i stana. našli su je kako drema u fotelji. Na kraju. znala je da joj je došao čas. ali ni to ne mogu učiniti pošto ih uzimate silom. Rekli su joj da je ubijao i masakrirao Albance.Tako su došli do vrata jadne starice i razbili ih. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance. zadovoljni što su tako lako pazarili njenu smrt. rekoše oni. Pitali su je i za roditelje koje nikada nije upoznala. Rekli su joj da su ubijali i masakrirali Albance. Ona je možda tog časa pomislila da su svi krivi za stanje drugih. A rekli su i da su putevi božji i dokazi krivice nemerljivi! Ona je možda tog časa pomislila da niko nije kriv za svoje stanje. rekla je starica. Pitali su je za rodbinu. Kada ih je videla.

Sunce je bilo upeklo. Zveri vole otadžbinu 17 . Skoro celi život provela je sama. I umrla je sama bez igde ikoga.neka leti kroz prozor. Nije odmotala brzinom munje film života u toj poslednjoj minuti. Dok je letela starica nije videla ništa. Nije mislila o padanju. uhvatili su je za ruke i noge. Bili su na petnaestom spratu. brojali do tri i bacili je dole. Taj metod još nisu bili primenili. Nikakav anđeo nije bio s njom. reče. Kada je tresnula o tretoar. Otvorili su prozor. širom je otvorila oči i ispustila dušu. zamuckujući.

Iz zbirke

NAPAĆENI

dok Dok poznavaoci umetnosti pa i takozvani intelektualci i političari koji su kao bajagi ljubitelji umetnosti i studenti i parajlije koji vole da se pretvaraju da troše i prosjaci koji hukču i trljaju ruke i policajci koji čuvaju red i vlastodršce i pičke koje se potajno i naočigled smejulje jebozovno i ostali zgubidani koje usrećuju slučajni uspesi dolaze na otvaranje neke izložbe ili nekakvo književno veče ili neki seminar ili neki koncert ili promociju stvaralaštva ili bilo koju pizdariju ove vrste ja gmižem ulicama u potrazi za nekim zalogajem ili trtljam sa pajtašima o našoj bedi o siledžijama i ubicama ili lipsavam na krevetu kao omatoreli pas ili žalim za ljubavlju žene koja je spasla sebe kada me je napustila ili sednem da nešto pročitam ili napišem i odmah userem stvar ili odem u klozet i ne mogu da verujem da me ni govno neće ili se zajebavam sa mojim budalaštinama ili gajim nadu da će mi se pre samoubistva dogoditi čudo prirodne smrti ili plešem sa mojom senkom mojim ludilom mojom trapavošću ili postajem pokvaren zadužujem se do grla vređam sve oko sebe ili ili ili naprosto preživljavam u ovoj golemoj drkaonici Zveri vole otadžbinu 21 .

22 Arben Idrizi .kosovski haiku Iz zgarišta kuće diže se oštri dim samo ne iz dimnjaka.

Vladini pacovi oglodali su nam jaja i mozak! Zveri vole otadžbinu 23 .beat haiku 1 Jebite se! Sve je ovo društveni nužnik.

Nobel za mir izaziva krvoproliće! 24 Arben Idrizi .beat haiku 3 Nema struje u Tvom seksualnom dinamu.

haiku whisky 2 Zašto ne nazdraviti Erosu? Relativni život izvire Iz apsolutne smrti. Zveri vole otadžbinu 25 .

ideja slobode i boga Nekada kada smo bili posvećenici slobode ona je postala moguća da bi bio stvoren Bog Još uvek možemo da ubijamo jedni druge zbog ovih ideja Svaka pobeda znači novi poraz u svetu koji je jedan Mnogi trpe zbog poraza a neki im se ipak raduju A ako je ubica stvorio takvu ideju slobode i boga šta ostaje žrtvi 26 Arben Idrizi .

Iz zbirke KNJIGA BIĆA .

.

Prvi period: ZVERI VOLE OTADŽBINU .

.

pusta obećanja sada traže da im ne uzmemo za zlo što su zgrabili ključne položaje uredili vlast prema svojoj volji i odmah objavili liste nepodobnih a ja sam rođo želeo samo da preživim prve godine na buvljaku sam kupio jeftine cipele ali su mi radost kvarili poderani laktovi na jakni nakon dve godine kupio sam jaknu ali su mi pantalone bile u ritama kao u prosjaka rintao sam u kompanijama koje su mi vadile dušu uglavnom bez ugovora ili su bili samo na mesec dana a radno vreme duplo Zveri vole otadžbinu 31 .čedo rata ja sam čedo rata zapamtite niko me ne vidi očima mira niko mi ne pruža ruku ljudskosti ovo je vreme kada te prevare kada ti kažu: sada podvij rep ja sam čedo rata osećam se kao da mi korozija gvozdenih očiju ubija ljubav i san ili kao da me ljudske šake od lažnog zlata dave otimaju mogućnost da preživim baš takav je to osećaj ------------.a ti brate. kako se ti osećaš govorili su nam da ne ratuju da bi došli na vlast jednoga dana moji najbolji drugovi ginuli su u to ime govorili su da je ono što žele i čemu teže borba protiv zla ali.

otišlo je u nepovrat i ono što tebi treba kao zalog sigurnosti ne mogu ti priuštiti ni kao mislenu imenicu jer ja sam čedo rata rekao bih da mi je čak i ljubav ljubistvena dušegupka pošto sam istoriju učio na svojoj koži ili sam stvarao istoriju moji su drugovi izginuli da bi generali i kriminalci zgrnuli bogatstvo ološ od političara je napredovao nama su ostavili uloge budala ili izdajnika ulice su pune ljudi poput mene gledam ih kako padaju na zemlju kako nestaju kao kap vode u titanskoj vatri i svemu ovome nema kraja sve je ovo njihov način – njihovo maslo zato nam brate sve ide naopako a zna se ko će stradati 32 Arben Idrizi .da bi onda neke od firmi kao bankrotirale ili prosto nestale neke su hvatale maglu na glavna vrata ali su uglavnom bežali kroz zadnje izlaze da nam ne bi platili ono što smo zaradili mladost sam svoju protraćio u takvim poniženjima onda su došla vremena gladi i otkaza sva vrata na koja sam pokucao zalupili su mi u lice konkursi i oglasi za posao nisu predviđeni za tipa kakav sam ja tako da sada kopam po kantama za đubre imam basnoslovne neprijavljene posede porez na glad plaćam povraćanjem obuzeli su me očaj i bes dušo nemoj mi samo reći da mi je vrag ušao u utrobu ti koja u meni tražiš toplo ljudsko sklonište a ja se ne usuđujem da ti kažem da nisam taj da sam se promenio da se nešto slomilo u meni.

ovo je vreme kada stradaju bednici a ipak ima nešto zbog čega me grize savest nešto što mi pripada što treba da uradim da bi me žigosali a neću biti ni prvi ni poslednji treba samo malo da se priberem treba mi samo malo potpore i razumevanja samo malo bodrenja ovo je vreme u kojem ne možeš nikada naplatiti dug a ja sam čedo rata Zveri vole otadžbinu 33 .

pali heroji ne bi izašli na kraj sa našom veštinom življenja od danas do sutra ------------.pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo neki pali borci nisu trpeli ovo što mi danas trpimo a mi se hvalimo da nam je uspomena na njih draga.prljave heroji su umeli da pevaju očima ------------.pesme koje smo mi izbrisali heroji su se za nas žrtvovali a mi ih sada žrtvujemo zarad sebe neki pali borci ah neki heroji 34 Arben Idrizi .ljubav herojima smo odsekli ruke kojima bi nas milovali cveće koje im nosimo na grobove uvek uvene jer su naše ruke ------------.izgleda veruju samo u ono što živi kažu ali tu veru skrivaju pod kožom dok mi živi zidamo koncentracione logore u našim mozgovima ne bi li u ropstvu držali ljudske ideale borbu za dobro ------------.kao šugavi psi pali heroji ------------.

dignite je u vazduh i optužite za zločin političkog protivnika koji je baš toga dana tu nešto pazario bacite vaše jebene bombe na njive zasađene žitaricama i povrćem sva kolektivna dobra razbijte u prah i pepeo a onda ih prikažite kao jačanje nacionalne bezbednosti držite vlast nad javnim medijima a privatne pod kontrolom. naoružajte se do zuba i napadnite siromašnu radničku četvrt —— a onda pokolj pripišite maskiranom đavolu minirajte tržnicu. niko ne sme da vam kaže da su vaše oči crne ukinite porez trulim velebogatašima da bi zauzvrat oporezovali pravo građana da si osiguraju dostojni životni standard sjebite u mozak sve pametnjakoviće da bi dali prednost mozgu budala koje su uz vas kupite znanje naučnika bez srca i iskoristite ga za svoje dobro uključite u vladu nacionalne manjine i zabijte im nož u leđa javno hvalite opoziciju polazeći od prećutne činjenice da ona nije prava opozicija izumite vašu originalnu sveću koja gori celu noć jebite se među sobom u vašim stilskim plišanim kancelarijama širite polne bolesti među građanima u ime spasavanja ljudskog roda zarazite mase nepoznatim virusom okrvavite ruke u mladosti i pobudalite u starosti uškopite mudonje — da bi stvorili vrednosti čistoga društva Zveri vole otadžbinu 35 .navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom I navalite vi nerasti demokratije da ovladate zemljom nasrnite na skriveno blago vi šmokljani-zvekani-smetenjaci-glupaci nasapunjani pozivom za priznanje nakon vaših krvoločnih i incestuoznih dela obucite pancire.

jer vam je oklevetao vašu patvorenu budućnost zaposlite generaciju naparfemisanih gubitnika u vašim kancelarijama gde vlada administrativna prostitucija i sažalite se na male ribice o vi krokodili nakinđureni drangulijama u akvarijumu zavera uvedite mito za radna mesta i pišite pamflete o poštenju vlasti vi možete lako izaći na kraj sa takvim sranjima jebite se sa svojom decom u ime vaše demokratije vi imate pravo da radite šta vam se prohte pošaljite u tužilaštvo vašeg čoveka nikome na ovoj zemlji ne treba da polažete račune eliminišite bez straha revoltiranu masu koja ometa vaš sjebani progres obnovite nasleđe kasapnica i govnarija tako da novi naraštaj dobije tradiciju. podršku i uvažavanje za druge koji su im slični postavite atomske zmije oko tajnih koncentracionih logora i čuvajte daleko od pogleda ljudi tajne rudnike u kojim obavljate prevaspitanje neposlušnih iznesite na pijacu ludu kravu iz najpoznatije farme nema nikakve štete što gazite poštene male proizvođače kradite na izborima – dođavola. ne budite ludi. nemojte razočarati trule bogataše vlast im nije slatka bez vas učinite da prosečna plata bude koliko paklica cigareta nacionalni dohodak držita na nivou metafore poljskog nužnika 36 Arben Idrizi .nakrcajte vozove pogromima i smrću uvedite reforme u obrazovanje tako što ćete najuriti prave istraživače i doktore da bi ih zamenili onima čiji je um retardiran ograničite mesečnu platu nastavnika da bude jednaka cehu jedne vaše rutinske večere stavite lisice svakome ko izrazi nezadovoljstvo i proglasite ga neprijateljem obrazovanja izdresirajte masu da vam ne traži račun za vaše postupke —— baš nikada rehabilitujte najgore kriminalce da bi zatvore napunili nevinim mladim ovisnicima montirajte sudski proces pesniku izdajniku koji je izneo na videlo vaše laži i zločine.

prodajte na silu njihove govnarije puštajte non-stop na televiziji i po štampi bučnu estradu da bi time razgnjecali mozak masa stimulišite kič prodajući ga kao vrhunsku vrednost izberite u najviše partijske organe fakultetlije čiji su umovi poremećeni ispunjavanjem ukrštenih reči i čitanjem enciklopedija kao sekretarice zaposlite najbolje pičke birajući ih tako što im udarite čvrge unapredite tehnološki progres da bi vam osigurao produžetak vlasti i spektakularne likvidacije oponenata osuđujte sveprisutnu korupciju. verovali smo. sigurnost u zemlji je na zavidnom nivou…” posetite izolovane četvrti manjina u kojima su ubijena deca i obećajte živima da će pravda kad tad pobediti e baš će vaša pravda pobediti —— kurac moj! Zveri vole otadžbinu 37 .investirajte u jebeno i izmišljeno kulturno nasleđe da bi ugušili svaki napredak u budućnosti pretvorite u muzeje kuće škrabala čije knjige siluju mozak jadnih učenika kontrolišite javne kuće. nezaposlenost i nesigurnost. nekada ratovali razvijte industriju izmišljanja neprijatelja dodajte na crne liste nova imena uništite svoj dosije istrenirajte šefa policije kako da drži konferencije za štampu nakon stravičnih zločina nad građanima —— potapšite ga po ramenu nakon genijalnog idiotskog govora: “bez obzira na ove zločine. izdavače pornografije regrutujte da budu uz vlast svi umetnici dupelisci uzdižite do neba te rođene propalice. i uvek zagalamite u Parlamentu ako vam neka kontrola ugrozi vlast i vaše crnoberzijanske interese —— a kada vas ostave na miru zaboravite korupciju zaplenite manji deo droge koja se valja na tržištu i spalite je javno da bi vam ostao na raspolaganju veći deo da ga uživate bez ikakve brige nastavite tradiciju veza i saradnje na crnom tržištu sa vašim nacionalnim neprijateljima —— protiv kojih ste.

oživotvorite koncept: zajednička smrt pošaljite neki satelit u vasionu da bi narod ubedili da postoji imaginarni neprijatelj sa jednim glasnim Hura! obznanite alarm za nerasta demokratije bežite bežite bežite kada vas napadne pravi neprijatelj – ili izazovite rat gde vas neće snaći nikakvo zlo a drugi će za vas prolivati reku krvi navalite demokrati sjebani u glavi —— navalite navalite navalite navalite vi nerasti demokratije da vladate zemljom navalite vi nerasti demokratije da upropastite društvo do te mere da će ono htelo ne htelo stvoriti sebi grozan crni imidž navalite vi nerasti demokratije da se obogatite novim metodama neljudske vlasti kako ova poezija ne bi nikada postala sveobuhvatna II zakoljite spodobu poput mene i kada me ne bude bilo zamislite nekog drugog dignite potere zatvorite granice ubijte me na trgu ljubavi kada me slomite ponižavajući moju porodicu a nakon toga napujdajte vaše ratne džukele po parkovima i ćorsokacima da love moje prijatelje ili provalite u njihove ruinirane kolibe dok održavaju književno veče ili dok skapavaju od gladi držeći decu u naručju ne opraštajte im ni minutu vaši jebeni meci najjači su stihovi duboko u srce prodiru prodiru prodiru a vi padate kao pokošeno klasje uvek ste na ovaj način dizali revolucije 38 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 39 . znate već posledice ovde sam zato što štampa teroriše društvo. kao profitabilne pilule za umobolnost i senilnosti u koje je investirala ili koje je podržala vlada. glasovi bolni ratnika i civila ovde sam zato što su nas srpske snage terorisale masakrirale i ponizile ovde sam zato što su nakon rata naše raspuštene grupe i ljudi pometene pameti ubijali Srbe i Rome —— “ako se ne osvetiš posramljen si i crnog obraza” —— ko li je to rekao ovde sam zato što kosovske Srbe manipulišu kvarne pameti buljaša iz Beograda ovde sam zato što je multietničnost postala veoma unosna podla igra prevaranata ovde sam zato što smo posle rata pljačkali i palili tuđu imovinu ovde sam zato što nam se činilo da smo zaista solidarni ovde sam zato što što se ne trpimo među sobom ovde sam zato što je tu OUN —— kao sveta nevesta lažne nevinosti ovde sam zato što je demokratija govno —— to je bio rekao Hemingway ovde sam zato što sam ja govno ovde sam zato što demokratija ratuje za demokratiju u svetu ovde sam zato što demokratija ubija da bi osvojila svet ovde sam zato što svaki drugi sistem ubija demokratiju ovde sam zato što je svaki sistem vlasti u rukama ljudi pogane pameti ovde sam zato što ja vladam nad vama. da li to osećate ovde sam zato što su otac i sin postali dušmani ovde sam zato što su građani postali fanatici u politici.III ovde sam zato što sam nepopravljivi skepktik ovde sam zato što sam izgubio veru ovde sam zato što svesne zveri veruju sebi ovde sam zato što je moj mozak mozak svake svesne zveri ovde sam zato što u mojem mozgu ima tako mnogo razjebanog balkanskog blata ovde sam zato što je loše osećanje kada počne da ti se gadi otadžbina ovde sam zato što smo i mi vodili jedan rat —— zar ne ovde sam zato što ima onih koji pitaju zašto smo ratovali. prodaje maglu na veliko.

daleko od svakog čopora ili elita itd. zato što nema izazova za džabe ovde sam zato što je slatko biti tu. patuljasti pesnici i kritičari ovde sam zato što sam neprilagođen. ovde sam zato što ako nisi ni sa kim najviše stradaš ovde sam zato što sam usamljen ovde sam zato što ne želim da imam poklonike ovde sam zato što neko očekuje nešto od mene ovde sam zato što ne razumem zašto bi trebalo da uradim nešto ovde sam zato što nemam neke koristi od toga ovde sam zato što postoji određeni red u vremenu ovde sam zato što postoji prostor u vremenu a i vreme u prostoru ovde sam zato što postoji bezlična ličnost i gomila bez identiteta ovde sam zato što gomila poprima određeni identitet kao kada okrečite sobu 40 Arben Idrizi .ovde sam zato što je izazovno. hmmmm ovde sam zato što sam ja svuda ovde sam zato što sam niko i ništa ovde sam zato što su mi pukli nervi ovde sam zato što je svuda sve isto ovde sam zato što sam siromašan ovde sam zato što majka zna da ločem alkohol i krije suze ovde sam zato što je glad moje jelo ovde sam zato što pušim ubuđale cigarete ovde sam zato što su mi cipele probušene ovde sam zato što su mi poklonili zimski kaput ovde sam zato što sam rekao. i danas kažem. i ponoviću i sutra —— znate već šta ovde sam zato što se i ja plašim kao svi ljudi ovde sam zato što nam institucije sigurnosti uteruju strah do kosti ovde sam zato što prevaranti trube u ime moralnih vrlina ovde sam zato što sam umoran ovde sam zato što mi gazda traži kiriju koju nisam platio pet meseci ovde sam zato što strah od smrti jede govna i napada me ovde sam zato što me je smrt upravo užasnula ovde sam zato što ne mogu biti negde drugde ovde sam zato što svako sebe naziva dobrim ovde sam zato što me psuju u mozak jebani akademici.

čine sve da te fizički unište zbog toga ovde sam zato što takvi muhojebači i govnožderi nažalost upravljaju institucijama ovde sam zato što imam svoj sat ovde sam zato što su mi zaustavili sat ovde sam zato što se nalazim u krhkom položaju kao nekakvom poklopcu nad provalijom ovde sam zato što u toj provaliji stanuje politička laž umetnosti ovde sam zato što politika legalizuje veoma organizovani zločin ovde sam zato što neki tipovi izazivaju ratove za svoj račun ovde sam zato što je potrebno samo malo pameti da se identifikuju ideolozi kasapnica ovde sam zato što dželati izjavljuju da žive od tog posla ovde sam zato što je krađa društva institucionalizovana ovde sam zato što se ne mogu nikako izbeći autobombe ovde sam zato što svedoci sudskih procesa bivaju ubijeni —— svi putevi vode ka zločinu ovde sam zato što crne hronike u novinama pokazuju rast kriminala i nasilja krađa i kaubojština ovde sam zato što vlada investira ogromna sredstva na jačanje stresa i depresije ovde sam zato što su prosečna primanja 150 eura. “progres…” ovde sam zato što istina nema moć —— izdvojeni individuum se uzima kao: kodirani cilj na koji se puca —— nikada ne promaše ovde sam zato što samozvani intelektualci idejni konflikt smatraju-uzimaju kao fizički sukob. “moral…”.dosta je ako neko pogane pameti što pakuje govna kaže neku veliku reč kao: “pravo…”. nezaposlenost oko 80 posto ovde sam zato što se ovuda motaju neki tipovi koji su se obogatili preko noći ovde sam zato što poznajem nekakve intelektualce koji imaju po deset radnih mesta počev od politike i obrazovanja pa sve do ortakluka sa mafijom Zveri vole otadžbinu 41 . “ljubav…”.

nema griže savesti – niko je i ne traži ovde sam zato što bivši izdavači komentatori i urednici. dakle.ovde sam zato što oni sve ono o čemu ne žele da se javno govori pravno proglašavaju tabu temom ovde sam zato što sam video na desetine ratnih invalida i idealista koje su svi zaboravili ovde sam zato što sam video ratnike razočarane u svoje starešine —— nose uniformu zbog osećanja da su izdani ovde sam zato što ima političkog navijanja za zlo ovde sam zato što ima religioznog navijanja za haos ovde sam zato što se tamo gde se ljubomorno nosi fotografija jednog vođe proliva krv ovde sam zato što je jezik komunikacije među grupama jezik zmijski i olovan ovde sam zato što građani u najmanju ruku prećutno podržavaju sve moguće vrste netolerancije ovde sam zato što su Albanci bili prvi koji su srušili barijere nacionalizma u kriminalu —— kao i mnoge beskrupulozne zakone svetske mafijaške mreže ovde sam zato što su kontrabanda bogatstvo i zločin uticali na stvaranje bliskog prijateljstva između zakletih političkih neprijatelja ovde sam zato što su nezaposlenost i nesigurnost zajedničke uzaludne teme ovde sam zato što je preživljavanje na pasji način postalo opšte mesto ovde sam zato što je jebeni demokratski sistem rehabilitovao idiote komunizma —— promene. kao siledžije uma. ne vode na pravi put ovde sam zato što niko ne odgovara ni za šta. ponovo igraju iste uloge ovde sam zato što cvetaju nekakvi novi kolumnisti osušenih mozgova koji nikada ne kažu niti jednu istinu niti štite neko pravo —— a kamo li da uvode bilo šta što služi za dobro građana ovde sam zato što su stotine nevladinih organiacija dale donacije za kulturne projekte unapred osuđene na neuspeh 42 Arben Idrizi .

ovde… ovde sam zato što sam pitao i odgovorio sam —— kakav zaludan posao ovde sam zato što sam video kako cveta glupost i postideo sam se kao da sam i ja odgovoran za to ovde sam zato što nemam nameru da se zaustavim —— hoćete li još ovde sam zato što ne znam kako da se drugačije ponašam i snalazim —— niti želim to ovde sam zato što ne želim da budem vođa —— daleko bilo ovde sam zato što je protestovanje u osami moj identitet ovde sam zato što se ne slažem sa sobom ovde sam zato što me boli kurac za ovaj slučaj bez veze ovde sam zato što pišem poeziju za svoje zadovoljstvo ovde sam zato što vi ne želite da sam ovde. jeste li zadovoljni ovde sam zato da zadovoljim svoju dušu ovde sam zato što sam zaljubljen ovde sam zato što sam živi mrtvac ovde sam zato što je ova poezija razbijena cigla na srušenom zidu Zveri vole otadžbinu 43 .ovde sam zato što su desetine intelektualaca i moralista krali iz fondova ovih NVO —— to dopušta pretpostavku da su te NVO pomagale u pranju novca ovde sam zato što kada neko govori kao ja onda mu odgovore: “ko ti je kriv što ti nisi sposoban da činiš takve stvari” ovde sam zato što dođavola i ne znam šta govorim i šta činim ovde sam zato što vidim koliko je opasno znati neke stvari danas.

da se razvija i da nas čeka svetla budućnost da li je govor čuo seljak koji je preživeo napad i pokolj pljačkaša da li je govor čulo dete skapalo od gladi jer mu je majka zarobljena da li je govor čuo radnik čija plata vredi koliko jedna čaša predsednikovog whiskeya da li je govor čula neka od bivših radnica firme koja je bankrotirala da li je govor čuo neko od onih koji godinama čekaju na biroima za zapošljavanje da li je govor čuo nastavnik čija je plata ponižavajuća da li je govor čuo starac koji sa svojom penzijom može kupiti samo rolnu toalet papira da li je govor čuo neko od onih koji su napustili zemlju zbog nesigurnosti i siromaštva da li je govor čula njegova majka ugušena vlastitim prdežom da li su govor čuli njegova žena. alarmi i telohranitelji da li je govor čuo njegov sluga koji lakira nokte da li je govor čula njegova meka fotelja 44 Arben Idrizi . njegova deca da li je govor čuo njegov savetnik koji je na plaćenom odmoru okružen službenim prostitutkama da li je govor čula njegova dobra komšinica koja ga je mazila kada je bio beba i molila se da ga ne vide urokljive oči da li je govor čuo siroti dućandžija koji ga je pomagao kada je bio student da li je govor čula njegova prva ljubav da li je govor čula kuća u kojoj je rođen da li je govor čula njegova flaša aklohola i njegov vadičep da li je govor čula njegova luksuzna limuzina i uobraženi šofer da li je govor čula njegova maramica u tuđem džepu i blok sa adresarom da li je govor čulo cveće u saksiji koja se vidi na pejzažu naslikanom na zidu da li je govor čuo njegov pas koji se hrani bolje nego većina građana da li su govor čuli njegova kamera u dvorištu.predsednikov govor jeste li čuli predsednikov govor kada je rekao da je naša zemlja bezbedna.

da li je govor čuo njegov čmar da li su govor čuli nepoznati koji imaju ista imena i prezimena da li su govor čuli muškarac i žena koju su zajedno proveli samo jednu noć da li su govor čuli zvona na crkvi i pojačala na minaretima da li su govor čule ekipe za spasavanje u slučaju elementarnih nepogoda da li su govor čuli vatrogasci koje su regrutovali palikuće da li su govor čuli stanovnici industrijske zone da li su govor čule bombe na zelenoj pijaci, vetrokazi i gromobrani da li je govor čuo neko od policajaca koji je šokiran porastom kriminala da li je govor čuo neko od građana koji je užasnut zbog nezaposlenosti i bede da li je govor čuo neko od realista ili onih koji su sumnjičavo dalekovidi da li su govor čuli kondomi za drkanje i orgije da li su govor čule vojno-policijske postaje birokratija i usrani sateliti da li su govor čuli njegovi ministri na banketu seksualnog samozadovoljavanja da li su govor čule opozicione partije koje se bore da ga sruše sa vlasti da bi ga zatim oponašale da li su govor čule tajne službe i špijuni da li su govor čule manjine i stranci da li su govor čuli pučistički zaverenici revolucionari i zgubidani da li su govor čuli lopovi plaćene ubice i ludaci koji su ostavljeni na ulici da li su govor čuli korumpirani falsifikatori novca i tajkun koji je od siromaha kupio celo naselje i srušio ga da li su govor čuli nezaposleni (osamdeset posto) da li su govor čuli šverceri oružja droge i ljudi da li su govor čuli oni što primaju mito kao i milijarderi koji ne plaćaju porez da li su govor čuli lekari koji su postali kasapi i otimači novca da li su govor čuli urednici analisti i kritičari koji su se svrstali uz politiku i novac kao i samozvani umetnici koji su do grla ogrezli u svojim govnima da li su govor čule informatinvi uredi ambasade i turisti da li su govor čuli buđavi intelektualci i oni koji su se obogatili preko noći kao i neuhvatljivi prevaranti

Zveri vole otadžbinu

45

da li je govor čulo kamenje medalje blagoslovi i prokletstva da li su govor čuli politički atentatori i istražitelji ubijeni na mestu zločina da li su govor čule sudije kojima politička mafija preti smrću da li su govor čule manifestacije i istovremeni jubileji političkih partija koje podstiču mržnju među građanima da li su govor čuli narodni heroji koji su politički podeljeni da li su govor čuli kozji rogovi na glavi heroja da li su govor čuli virtuelni heroji i stvarni izdajnici da li su govor čule ubistvene puškarnice na kulama koje su kulturno nasleđe i oruđe izvornog folklora da li su govor čuli udovica palog borca i bezdomna siročad da li su govor čuli oni koji su bili u ratu i progonjeni slobodoljupci da li su govor čuli razočarani idealisti i iskusni pesimisti da li su govor čuli pacijenti kojima se bolest vratila u bolnicama koje liče na napuštene barake da li je govor čulo podzemlje nadzemlje prašina i dim da li su govor čuli đavo i njegov sin da li su govor čuli pas i kuja dok se jebavaju da li su govor čuli uštrojeni bik i luda krava da li su govor čule mačke na krovu i miševi na tavanu da li su govor čuli zečevi u raju i petlovi nad đubrištem da li su govor čuli crvi u voćki i dno šoljice od kafe da li su govor čuli lutajući oltari i pijani kockari da li su govor čuli cirkuski medvedi i maske bandita da li su govor čuli duhovi i veštice da li su govor čuli oni koje nose amajlije i oni koji ih odbijaju da li su govor čule lutke koje su seksualno zloupotrebljene i pornografske zvezde da li je govor čuo bilo čiji spomenik, grob bez natpisa da li je govor čula tabla sa imenom ulice koju razjeda rđa, i stop na semaforu da li je govor čuo neuspešni demonstrant, pokoreni buntovnik da li je govor čuo građanin bez adrese i adresa bez građanina da li je govor čuo moj pas koji je ogluveo u ratu da li je govor čuo mali prosjak koji radi za nepoznatog gazdu

46

Arben Idrizi

da li je govor čula glavna ulica koja je sto puta menjala naziv kako se kome prohtelo da li su govor čuli zemlja voda vatra i vazduh da li je govor čuo neko od vas znate li šta je na vama da uradite koji to anđeo pristaje da ga ubiju kada ima moć samoodbrane februar–mart 2004.

Zveri vole otadžbinu

47

došlo je ono vreme oh. došlo je ono vreme kojega smo se bojali kada se ljudi takmiče u zločinima budalaštinama blesavom samozadovoljstvu ili sličnim pizdarijama – ovo je vreme protiv kojega smo ratovali juče —— uzalud tačnije došlo je ono vreme kada poznati gubitnici na koje se upiralo prstom vide sebe na vrhuncu slave kada oni iz predgrađa zaborava postaju centar pažnje kada poslednje ništarije potpiruju vatru kada se prevejani prevaranti prodaju kao dobročinitelji a prema njihovoj pameti lestve služe samo za penjanje i gaze po našim glavama kao slon preko panjeva došlo je ono vreme kada lažovi imaju glavnu reč i neznalice osvajaju govornice a kao i uvek ošamućena masa prikovana je pred televizorima a padala ili ne kiša kao otrovne gljive niču 48 Arben Idrizi .

religiozne sekte došlo je ono vreme kada zlo štite dobri zakoni demokratije a opšta prevara odozgo pravi haos sve milujući po obrazima društvo došlo je ono vreme kada te neizbežna paranoja zbog sveprisutnih znakova opasnosti zatvara u kuću kada ti nepoznati na ulici traži legitimaciju ličnih ubeđenja kada ti političke uniforme traže dozvolu za život kada te svakojake poremećene grupe pozivaju na odgovornost zašto nisi s njima kada drugovi zarade dva centa i ne govore više s tobom došlo je ono vreme kada obični gubitnici postaju izuzetni dobitnici kada pas ne poznaje gospodara kada gomila otupi i načulji uši da oslušne huk zemljotresa ovde ili negde tamo kada davljenik ostaje bez glasa da zove u pomoć oh mi smo ovde a došlo je ono vreme kada svi putevi vode ka provaliji Zveri vole otadžbinu 49 .

njihov kožni kaput nedostaje mi njihova topla kuća sa baštom. njihove limuzine nedostaje mi njihova lažna i nepostojana ljubav nedostaje mi njihova kurva koja voli samo novac nedostaje mi njihov način eliminisanja problema nedostaje mi njihov veoma dragoceni analfabetski potpis nedostaje mi njihov adresar koji otvara sva vrata nedostaje mi njihova impotentnost. njihova vijagra nedostaju mi njihove stalne svađe sa ženom i decom nedostaje mi njihov raspored putovanja po svetu nedostaje mi njihovo sigurno radno mesto nedostaje mi njihov debeli depozit u banci nedostaju mi njihova snažna leđa za fizičko eliminisanje protivnika nedostaje mi njihova siledžijska ruka kojom obavljaju poslove nedostaje mi njihova puro cigara koju puše za kockarskim stolom nedostaje mi njihova maska morala i lepote nedostaje mi njihovo spokojno lice prevaranta nedostaju mi njihov kamion i šofer za šverc nedostaje mi njihov čovek u politici policiji i sudu nedostaje mi njihov zverski osmeh nedostaje mi njihov strah od duhova lutki i insekata nedostaje mi njihov praznik sa raznobojnim svetlima i svećama nedostaje mi njihov višak vremena da se smeju zaludnim stvarima 50 Arben Idrizi . bazenom i alarmom nedostaje mi njihovo neograničeno bogatstvo.rock psalm sreće nedostaje mi njihov svemoćni bog nedostaje mi njihov svetitelj čudotvorac nedostaje mi njihov magični štap samozdovoljavanja nedostaje mi njihov protočni greh nedostaje mi njihov edipov kompleks nedostaje mi njihova istorija uzastopnih pobeda nedostaje mi njihova veština plivanja u vodama podzemlja nedostaje mi njihova lukava snalažljivost koju prodaju kao moral nedostaje mi njihova kravata.

svita od sluga nedostaje mi njihova nasledna vlast nedostaje mi njihova pretplaćena grobnica Zveri vole otadžbinu 51 .nedostaje mi njihova lakoća kojom puštaju lažne suze nedostaje mi njihova mržnja prema drugima nedostaje mi njihova svadba snimljena kamerom nedostaje mi njihov dan koji provode u svetoj kući nedostaje mi njihov vikend proveden na planini ili pecanju nedostaje mi njihovo jelo koje im je preteklo nedostaje mi njihov kažiprst nedostaje mi njihova čelična mreža zla nedostaje mi njihov tajni dvevnik o incestuoznim avanturama nedostaje mi njihovo blago od pljački.

još uvek muž je oplodio ženu u istoj onoj postelji od iste je kiše istrulio maleni vrt i pas opet laje samo kad se njemu prohte mačka lovi i mačku love isti pacovi devojka se udaje sa istim onim predrasudama dečak raste sa istom naučenom lekcijom dečurlija plače i smeje se za iste potrebe Isti gosti dolaze na praznike I stari podstanar priča jednu te istu priču koju mu niko ne može izbiti iz glave Isto cveće niče iz zemlje Na ulici se diže ista prašina Isti dim izlazi iz dimnjaka Isti duhovi se kreću po odajama Ista zastava leprša nad krovom Ista se žrtva prinosi za temelje 52 Arben Idrizi .ne vraćaj se ne vraćaj se u kuću iz koje su te isterali isti je gospodar. isti vrag još uvek prozori gledaju isti prostor vrata otvara isti ključ. još uvek ne vraćaj se u onu kuću koja te je porekla gde još uvek blagosilja ista ruka glas isti obećava raj još uvek je isti greh ista se potreba oseća.

još uvek Ni mrtav se ne vraćaj U onu kuću Gde si linčovan Zveri vole otadžbinu 53 . još uvek Ista se pesma peva leti i zimi.Ne vraćaj se u onu kuću Iz koje su te isterali Iz iste čaše pije se voda i otrov Hleb i sudbina seku se istim nožem Isti čovek menja izgled svaki čas Isti čovek pati zauvek Isti osećaj postaje svet Ista ljubav se proklinje Isti sluga se ponižava Ista duša se hapsi Još su u biblioteci iste one knjige o lepoti Još uvek is drevne puške puca se istim rafalima Sve miriše od onog istog mirisa.

zariju kandže raspore grlo ako nisi poneo zastavu ne gine ti mrtvački pokrov zveri ti isišu krv ako nisi na zboru u pravom rovu čim izbije rat zveri dižu u vazduh moral pravo savest zveri znaju da im bog prašta sve što urade zveri vole otadžbinu i služe joj odano zveri su sveti oslobodioci zato traže kao nagradu svu vlast i svo bogatstvo 54 Arben Idrizi .zveri vole otadžbinu zveri vole otadžbinu zveri su pravi oslobodioci nenadmašni revolucionari zveri prolivaju i poslednju kap krvi za otadžbinu zveri urlaju do promuklosti u ime otadžbine (pas se boji da će mesec osvojiti njegovu domovinu zato laje na njega!) zbog otadžbine zveri te izgrebu.

četrdesetosam sloboda živi u svinjskom brlogu a svinjar pripada porodici a vlasnik brloga je čuvarev stric —— ogrezao u salu a predsednik opštine je prijatelj vlasnika a njegova žena je ljubavnica zelenaša a zelenaš je doveo na vlast korupciju i zločin a korupcija i zločin su ustanovili zakone a zakon štiti hijerarhiju sve do svinjskog brloga. Zveri vole otadžbinu 55 .

debeli pas mira starac silazi dole kuca na varata i ulazi ne čekajući odobrenje nije ni slep a ni gluv ali mu džaba govorim o stvarima za koje ne želi da čuje uz njega je debeli pas “ovo je čuvar mira majka mu je bila borbena amazonka koja se hranila leševima” “da… ” “ ti što nam pljuješ u lice rodoljubivo ti što si skeptičan za sve ti što ne slaviš našu uzvišenost ti što ne zatvaraš oči pred nužnim zlom ti što izvrdavaš našeg zemaljskog sveca ti što… loše ti se piše” “debeli pas mira iskezi zube” “kez nalik osmehu” 56 Arben Idrizi .

izgradi svoj mali i tihi svet kada ti dođe da svisneš (od zaludnosti? od očaja?) iscedi si mozak i izgradi svoj mali i tihi svet u kojem si ti kralj ili niko i ništa —— kao što si sada teško da ćeš uspeti ali ne diži ruke nikako ne diži ruke od sveta u kojem si ti onaj koji žari i pali nema nikakve razlike između stvarnost i uobrazilje skloniji smo uvek da lakše podnesemo večito nepodnošljivu viziju nego li stvarnost briši ljubav zaljubljujući se doživotno briši mržnju mrzeći nemilosrdno briši smrt umirući svakog trena briši sebe održavajući se stalno na sceni briši sve ne dižući ruke nikada i ni od čega lakše je živeti sam bez njihove lažne ljubavi bez njihove skrivene mržnje bez njihove zlonamerne brige bez njihovih odvratnih obećanja bez njihove blagosti koja te guši budi sam poput sunca poput sunca što greje što pustoši što se krije što se vraća budi sam Zveri vole otadžbinu 57 .

u najsvetijoj ludosti u neisplativoj dobrohotnosti teško da ćeš uspeti ali nikako ne diži ruke svi sužnji prirode boje se slobode svi pravi sveci žive samo za ovaj život izgradi svoj mali i mirni svet na jedinoj zemlji zemlji koja pripada svima izgradi svoj mali i mirni svet i budi sam obuhvatajući sve njih u sebi: učini nemoguće budi sam dok ne dođe neko sa pravom ljubavlju dok ne dođe neko sa pravom smrću 58 Arben Idrizi .

Zveri vole otadžbinu 59 . mnogi nemaju hrabrosti da budu sami mnogi obožavaju zaludnost i instikte hvataju se za njih spremni i da ubiju da bi preživeli mnogi se boje svih istina mnogi se uvale u gomilu koja ignoriše pravu opasnost zamišljajući neku drugu opasnost: daju se u bezglavo bekstvo gazeći jedni preko drugih mnogi navlače cipele na glavu mnogi zovu upomoć gluvo uho mnogi daju sebe za dve pare i ne vrate se nikada mnogi umiru a da nemaju blage veze šta je smrt.mnogi se boje svih istina praznina i strah od dana kaplju na osušenu postelju sna. snovi kaplju na prazninu i strah.

večeras nisi sa mnom. želja da je posedujem ne opseda me više i okreće se poeziji. pivo je mlako i opija me brzo a onda se setim da sam danas sahranio dedu imao je 85 godina i kažem zaista zaista kažem treba li uopšte da išta kažem treba li da kažem nešto više 60 Arben Idrizi . dušo.pivo je mlako obe stanuju ovde: užasna tmina letnje žege čija tišina bruji i ljubav raspuštene kose od razočarenja o koju obesi sebe moj konfuzni ego smrti.

treba da ti kažem da s one strane zida klještima vade dušu tvome bratu drugove su nam uškopili. treba da vam kažem da će s one strane zida s one strane zida oni ostati zauvek Zveri vole otadžbinu 61 .s one strane zida oh. pobudalili sestre nam silovali grobove roditelja oskrnavili i kuće spalili ostali smo samo mi i možda će nas poštedeti poštediti zbog nekog njihovog računa ali ako samo pomislimo da im oprostimo ako samo pomislimo da im oprostimo spaliće nas na lomači oh.

dođe kod njega Yi Mao —— zloglasni kralj edipovac ——— besmrtni dželat iz II Mao dinastije jašući gordo kobilu sav u sjaju dijamanata osmehnu se bezazleno načulji uši i ostavi mudracu komad hleba na prozoru —— Lao Tzu odgurnu hleb preplašivši ptice tim božanskim gestom posvećenosti i uzdžanosti: “nikada i zanavek ni ptice sa neba ni crvi na zemlji u carstvu ——— Tao-a koje se ne može imenovati neće jesti od tvoga hleba krvoločni gospodaru!” Borges je bio našao ovu poeziju u Tlönskoj biblioteci ———— na polici označenoj sumnjivom fotografijom minotaura umesto slova ili rednog broja ali da je Borges otvorio Tzuov grob našao bi u njemu samo ptice i crve 62 Arben Idrizi .Cantos za Lao Tzua Lao Tzu je gladan u tesnoj kolibi od pruća i blata meditirao dugo i duboko o ljudskoj ljubavi o vladaru koji treba da bude mislilac i o znanju koje ne treba da bude dostupno svakom. a ptice su mu na pragu prozora pevale u žalosnom ritmu kiše dok su mu crvi grizli noge.

Drugi period: ANĐEO U RUŠEVINI HRAMA .

.

rasprsnute kapi padaju na pesak mirpomazujući boga koji nikada nije osetio blagoslov ljubavi. ljubav umiva dušu. rastače je polako čuvajući je kao zenicu oka dok ne ostane samo sveto jezgro ljubav umiva dušu. Zveri vole otadžbinu 65 .ljubav umiva dušu ljubav umiva dušu kao što vodopad oplakuje stenu.

uvek isto zaljubljujem se u devojke koje uzmu za ruku svoju ljubav i pobegnu. 66 Arben Idrizi . bez tebe.uvek isto nakon mnogo vremena sećanje na tebe ponovo hodočasti moje misli. oči podstiču tugu. kakva patnja. tvoje bekstvo preplavi tišinu. nakon mnogo vremena evo me opet u provaliji ljubavi. tvoje oči preplave tugu.

anđeo anđeo je sleteo dole proveo malo vremena sa mnom u malom hramu sreće – pokriven ruševinama – i ode. znači li to da ako se opet ne vrati neće više biti anđeo Zveri vole otadžbinu 67 . ode: znači li to da kada ne bi bio takav ne bi uopšte ni bio anđeo.

svi prozori gledaju u smrt – ja i dalje čekam kada ćeš pokucati draga.svi prozori gledaju u smrt draga. sve pesme podstiču smrt – ja i dalje pevam o tebi draga. svako buđenje je pokoravanje smrti – ja se još uvek budim zbog tebe 68 Arben Idrizi .

posvuda pustinjski raj samo muškarac i žena koji gore jedno u drugome da bi umrli.u svakoj ljubavi u svakoj ljubavi svet počinje ispočetka. Zveri vole otadžbinu 69 . jedini svemir gde zaista nema boga.

dođe čas svako danas je sutra nade u tvoj povratak a ponekad se desi da nova bol na kratko isceli staru ranu u međuvremenu mnogo vode protekne ispod mosta i tu i tamo pepelom pokrivamo tragove ponekad izmišljamo mitove mudroslovlja imamo vizije večnih ljubavi ali onda dođe čas kada potreba za tobom ubija i smrt 70 Arben Idrizi .

nemoj bežati misleći da te neću pratiti nemoj da bežiš misleći da te neću pratiti daljina samo povećava zadovoljstvo praznine i slatku moru čekanja drugih prilika – svaki put kada sam pratio tragove drugih završio sam sledeći vlastite tragove preko kojih su gazila neka nepoznata stopala Zveri vole otadžbinu 71 .

ljubav mi neće naći skrovište pod nebom ljubav mi neće naći skrovište pod nebom mila moja no ja živim i umirem u tebi a moja dobrohotnost u tome nalazi najtopliji oltar onaj na kome mi zavide i anđeli 72 Arben Idrizi .

već osećanje ostaje moja ljubav koju nikada nisi razumela a ni osetila Zveri vole otadžbinu 73 .neke devojke zovu se kao cveće u srcu tvojega uverenja da poezija nije (ili ne treba da bude?) razum.

voleo bih da sam s tobom u pustoj zemlji postojanja gde su sunce i kiše odhranili sve voćke lažnog dobra a ljubav je postala napuštena kuća pokrivena hiljadama sujevernih legendi. voleo bih da sam samo s tobom daleko od očiju drugih kada svi slave kada se svi odmaraju kada svi rade da nosimo crninu za prisustvo boga miropomazani i nauljeni orgazmima samoproklinjući se u ovom blagoslovenom svetu. 74 Arben Idrizi .voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam s tobom u bolnim noćima kada se pobunjeni anđeli – u ledenim zemaljskim oblacima ignorišući prokletstvo – strastima podaju. voleo bih da sam s tobom voleo bih da sam u tebi. voleo bih da sam s tobom u ovim beskrajnim satima kada moj um i dušu napada ludilo zbog patnji što ih vidim i osećam oko mene u vijorenju zastava u zaglušujućoj buci zvona u presecanju lenti zarad mojega kratkovečnog žitija u onom dugovečnom zarad moje tmine u svetlosti drugih.

vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh. lišće koje su gazile tvoje štikle pustilo je koren. tragovi tvojih prstiju na mojemu telu dodiruju lako i prijatno dirke na klaviru sećanja. nikada ne znam šta mu sve poklanjam samo znam da tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. dolazi po nju narednog dana. mislim da one tebi i ne padaju na pamet. Zveri vole otadžbinu 75 . mlečni sumrak tvojih grudi izbeljivao je nebeski svod. za svaku novu godinu stari sused ostavlja mi pred vrata praznu korpu.vlažnost tvog osmeha oplemenjivala je vazduh tvoje drangulije čuvam kao zenicu oka. nema te korpe u koju mogu stati sve ove stvari. a ja – niti sam imao – niti imam išta svojega.

način na koji si davala da se ne bi podala obrnula je naglavačke sva praktična znanja. 76 Arben Idrizi . činila si sve da se radujemo jedno drugom dok smo bili. jer neke vrtoglave ljubavi ubija zlo vremena jer neke svete duše ne možeš imati zauvek i samo za sebe.naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost (za L. tvoje sklopljene oči videle su s one strane života.) *** i ti si spavala loše odgurala si mi glavu sa jastuka rogovima sna koji se ne pamti. ne verujući da smo bili. i ti si spavala loše. *** kakva bi to bila ljubav bez straha i odbijanja. apsurd bivstvovanja skrivao se negde u nepoznatoj i nepoželjnoj zemlji. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. tvoje moćno disanje u snu isparavalo je nadu da ćemo dugo biti zajedno. naša vatra je gorela da nam sprži ljupkost. tvoje tajne misli raznosio je kao listove masline moj tajni prodorni pogled.

naš duh plavi na sve strane. ispod gustih oblaka samoće i strpljenja. ti si bila slika boginje koju je gomila kaznila na trgu ali ljudi unaokolo žedni ispraznosti i koještarija bili su kao pusti grob bez kamena na uzglavlju. desetine sati večnosti kotrljajući se vrtoglavo po krugovima nepoznatog zemaljskog raja. prvi put.*** proveli smo. duhovna i seksualna napast spalila je zemlju pod našim nogama. providni kimono ukrašen kapima sperme. ali sada. to si ti. smrt me drži u svom kengurskom naručju dok luta poput askete. bez tebe. nije nam ostalo ništa od slave i belega. oni suncokreti se okreću oko tvojeg oka Zveri vole otadžbinu 77 . a moje postojanje je sada slatko sećanje i božanska tuga. a apsolutno biće je osvojilo ništavilo univerzuma. a sada demon blagosloveni našeg bića pruža ruku a da mu nije jasno gde se krije istina kao slamčica: u plamenu između stvarnog i zamišljenog. divlji i dopadljivi slog slobodni stih neizostavno pripadaju ljubavi i seksualnom instiktu. *** trešnjin cvet. desetine sati večnosti priljubljeni jedno uz drugo u beskrajnoj zemlji gde nikada nema mesta za nas. priljubljeni jedni uz druge prošli smo. desetine sati večnosti. priljubljeni jedno uz drugo prošli smo.

ništavilo se sudara s tobom. sigurnost i ravnodušnost vise isprazno u atmosferi misterije i privlačnosti. istinita svetlost lažne svetlosti. niko sem tebe ne primećuje moj razgranat i jak koren. ti si – svuda. očajnički. ti sišeš zemlju i biće. ja sam poput izdanka koji je upravo iznikao i pobuđuje bolno saosećanje i neizbežnu privlačnost.dovodeći u sumnju ukorenjena ubeđenja u glavi. a ti si – posvuda. zemlja siše apsolutno i ništavilo. 78 Arben Idrizi .

ali nalazim samo tvoje usne Zveri vole otadžbinu 79 .jedan preživeli haiku pokušavam da se setim koji sam ti haiku recitovao toga dana.

ali ona valjda neće da zna. mamuran. kao sneg bela. moja kuka: tuga. ova devojka traži nekoga ko će joj reći: umirem za tobom! A ja nisam u stanju da utešim ni sebe samog. samo belo vidim. kao retko kad. 80 Arben Idrizi . pošto i ne treba da znam: stojim uspravno. pao sneg. bez sunca. niko neće znati da voli kao ja. u međuvremenu ja. mislim. mislim da sve vidim samo belo. to nije smetnja. ali.mamuran. u staroj kući. mamuran. devojka je naslonila glavu na veliki jastuk i prisluškuje me tužna. nakon lude noći sa alkoholom marihuanom i seksom. kao kišni oluk koji se drži samo na jednoj kuki. cvet na simsu prozora vene brzo. čini mi se da vidim samo belo eh! – baš sad: mamuran. pošto nikada nisam znao kuda sam krenuo u ovom životu. ni tamo ni ovamo. na kraju krajeva. zatim ode i kupa se.

a što više letimo sve je više granica tako da veština letenja zahteva usavršavanje jer nismo u stanju da utolimo tu žeđ Zveri vole otadžbinu 81 .deset pesama o ljubavi I zaljubljivanje u tebe je kao dečji san o dobročinstvu: nemaš šta da jedeš a sanjaš da si svetac koji drži u životu siromahe sveta II lepota ne dolazi iz tvojih očiju i ne miruje na tvom telu već privlačnost izvire iznutra da mi proždre dušu a kada vodimo ljubav kao da letimo u snu: u čas stižemo s onu stranu neprelazne granice.

sa tobom orgazam liči na plivanje u misterioznoj reci u kojoj obitava lepota ništavila IV devojku kakva si ti isplati se trpeti devojku kakva si ti isplati se čekati celu bogovetnu noć tišina se bez napora rasprostire klisurom ljubavi dok svest jaše napuštenom ognjenom željeznicom devojku kakva si ti devojku kakva si ti isplati se nositi na vratu devojci kakva si ti ne treba dopustiti da te napusti strast nadjača silu a nadmeni cilj da se dosegne onostrano ubija smrt devojku kakva si ti isplati se pretvoriti u razlog življenja devojku kakva si ti isplati se braniti od nje same devojku 82 Arben Idrizi . mila. izmuzi dojke na moje osušene usne izmuzi ih izmuzi odvedi me na sedmo nebo strasti do samog vrha.III Dok ležim na tvom telu moja duša se svlači od sveta izvan tebe a tuga za njim raste dok me miluju tvoje nežne ruke.

prasak zore baca na tebe zavet večnosti mila budućnost se presijava na čistom ogledalu ljubavi VII žive reke razočaranja podrivaju zemlju pod tvojim nogama a ja tonem u dubinu nemoćan da zovem u pomoć niti da krik ispustim zgažen do gušenja tvojim nogima Zveri vole otadžbinu 83 . vrela prisnost guši osećaj za vreme ali.V izbija ponoć obvijena teskobom i predrasudama u praskozorje tvoju sen obeli moje nezadovoljstvo u sebi urlam samo dođi ako se i ne vratiš moje oči zastakljene na prozoru neće te više videti kao nekada VI izbija ponoć prepuštena zaboravu tvoja strast.

zaronim u potpunosti tiho u jezero tvojih osećanja koja su talac jednog čamca čamca što se bolno propinje i naša čvrsto vezana bića nosi ka neizbežnom rastanku 84 Arben Idrizi .VIII tvoj vreli jezik klizi polako po mojim grudima tvoje telo se previja u ritmu uzdaha i to onda ludački ubrzava prelazak strpljenja u divljanje prostor i sve unaokolo pretvara se u prepuni pehar zadovoljstva. naše se duše rastaču u njemu. IX moje ja umire u tebi da bi se preporodilo a tvoje krupne oči ozaruju beznadežni tunel svrhe života.

X Neobuzdana oluja srušila je skrovište naše ljubavi zadovoljstva sećanja snovi divlje lete pijanim nebom poraza svako od nas kaže zbogom samom sebi Zveri vole otadžbinu 85 .

uvek ista priča ovo dete kojemu je rat uništio srčiku srca domovina nije udostojila ni da mu pruži ruku. nikada on neće videti svetlost dana 86 Arben Idrizi .

uvek su oko tebe. na ključnim položajima. božanski zečjeg srca. mi podržavamo zakone pisane i nepisane koji nas lišavaju prava. neki štaviše pod krevetom drže revolucionarne brošure a u javnosti zločince ljube u guzice. nikada nećemo baciti zlo na pleća. zlo postoji zbog naše trpeljivosti.zlo postoji zahvaljajući našoj trpeljivosti nikada nećemo pronaći uspešan način za borbu protiv zla zato što smo junački plašljivi. tragično smo trpeljivi. prevaranti. uvek su u formi. zločinci ne odustaju ni u čemu. ako nam iskopaju oči. Zveri vole otadžbinu 87 . molimo ih da nam prodaju štap za slepca. mada smo praznih džepova. pravda im daje u ruke potrebne instrumente da nas gaze. zločinci ne popuštaju ni u čemu. junački smo plašljivi. zlonamernima ustupamo govornice i aplaudiramo njihovim idiotskim aforizmima.

danas (trostih tuge) sve je lepo baš kao smrt u mislima onoga koji je umoran od života 88 Arben Idrizi .

poseta majci ovoga puta Prever se čita slobodno ukradeno pivo klizi niz grlo kao u ponor bez dna autobus ludo grabi kao da je glasnik ništavila ljudi kraj puta na grobljima na otvorenom ili traljavo ograđenim bodljikavom žicom uređuju humke dan pre praznika devojka koja sedi pored mene sva je zbunjena ima utisak da ja plačem krade mi očima pesme krade mi očima i mene samog a ja u ovo vreme kada isceljujem izgubljenu ljubav u ovo vreme kada želim da sam blag prema sebi zbog svih tih uzastopnih poraza ne znam šta bih mogao da ukradem od nje ali pošto sam već savršeni gubitnik rešio sam da joj poklonim život – mada sam siguran da joj nizašta neće valjati opet beskrajni niz grobova pored puteva i živi koji pred praznik uređuju humke kuće spaljene u ratu nalik skeletima dinosaurusa i visoke zgrade hotela i benzinske pumpe koje su posle rata nikle na rubovima asfalta ukradeni znoj prolivena krv nacionalističko pranje mozga i policija i vojska i sneg i led na zemlji i u mojoj duši Zveri vole otadžbinu 89 .

.

Treći period: NE ŽELIM DA ME BILO GDE POZIVAJU. NI ZBOG ČEGA .

.

oni me ignorišu i dobro je što to čine. većina je drži negde sakrivenu i uopšte je ne čita. koju ukrao i koju sam dobio na poklon. prema želji izdavača poklanjali smo je ljudima. i oni me takođe ignorišu i čine još bolje. svaki put kada se zagledam u hrbate knjiga lakše se odlučim koju da pročitam ponovo i znam koju sam kupio. jedina nevolja u celoj ovoj stvari jeste kako da objasnim mojim malobrojnim obožavaocima zastrašujuće nedostatke i moje najbolje pesme Zveri vole otadžbinu 93 . objavio sam jednu knjigu i pošto sam njen autor ne držim je na polici. a što se tiče kritičara. što se tiče onih koji daju nagrade.*** uvek me je golicala ideja da knjige na polici poređam naopako ali nikada nisam to uradio a i neću.

i danas.*** još uvek sam. i danas. još uvek čekam da se dogodi nekakvo čudo a sve što može da se desi u međuvremnu jeste dolazak nekakvog novog kraljevstva koje će nam prodavati vazduh – ali ni to nije nikakva novost. i danas. dete koje se raduje malim stvarima sanjajući u isto vreme velike stvari. još uvek sam. iako sam sada mnogo blesaviji mnogo usamljeniji mnogo oprezniji i skeptičniji. da ne poludim. da volim da se ne razbolim. još uvek. ubeđen da će biti više razumevanja među ljudima dočim sve što moje uši čuju i što moje oči vide jeste to da jedni druge koljemo da nas vera uči da se smrtno mrzimo da svaka rasa želi da dominira nad drugim rasama da vlada ubija u ime spasenja ojađuje u ime progresa. čekam da se dogodi nekakvo čudo da me vole. 94 Arben Idrizi .

e pa. podzemlje kada zamislim kakve bi trebalo da budu kafane za pisce kada zamislim kakvi bi trebalo da budu muzeji kakve bi trebalo da budu umetničke galerije e pa. trgovi. ja sam zaista baš ćaknut kada samo zamislim kakva bi mogla biti moja domovina Zveri vole otadžbinu 95 . zaista mi se čini da sam baš ćaknut e pa.*** mislim da su i ideje i postupci relativni ali kada zamislim neke stvari kada zamislim kako bi izgledala moja otadžbina bez onih pisaca iz čitanki. bez umetnika bez vojskovođa. tada mi se zaista učini da bismo mogli učiti iz loših knjiga zaludnih umova i kvarne pameti e pa. tada mi se zaista učini da sam baš ćaknut e pa. političara i istoričara kada zamislim oh kada samo zamislim kada zamislim šta znači nasleđe kada zamislim kako bih ja izgledao kada zamislim kako bi izgledala budućnost kada zamislim kako bi izgledala lica ljudi. zaista mi se učini da ja nisam ni trebao da budem ovde kada zamislim kakva bi trebala da bude moja otadžbina kada zamislim kakve bi trebalo da budu police u bibliotekama i knjižarama čitaonice i koncertne sale.

u ovoj kući se svetla ne pale više. ni ti se ne sećaš više mene. i tri oka vrline sada su sklona da se zatvore u lažni san između kretanja i odmora. vazduh je suv. iskon i kraj spaja jedna tačka. ni za koga. poput uma koji u trenu promine bezgraničnom zemljom.*** u ovoj kući svetla se ne pale više. tama isijava svetlost a mrtva priroda na božanskom platnu izgleda savršeno. a nekoliko ptica selica ostavlja tragove ništavila na vešu koji visi na žici. tama isijava svetlost 96 Arben Idrizi . nema mesta ni za šta.

Zveri vole otadžbinu 97 . ne znam zašto baš ove noći kada su đavoli i anđeli mog mozga bili iznenada zaspali. moj. zašto. ali. eh.*** uzimam ponovo Eugenia Montalea: Tutte le poesie. uvek sam voleo te pesme koje su me terale da mislim o autoru i o sebi u isto vreme – univerzum je zapravo toliki. između redova. knjigu mi je poklonio Valon. ostali stihovi. kako pevati muzi. može biti da je Montale umro ne napisavši tu poeziju. o čemu je govorila (?). može biti da se nalazi u mojim prevodima. zaklopio sam knjigu i zapalio cigaretu misleći stalno kako ću je prevesti. svakom dahu jeste ona (njeno pravo ime se. u svakoj ispovesti. no hajmo do suštine: otvorio sam knjigu kod Altri versi i počeo da čitam. ne pominje nikada). preveo sam gotovo celu zbirku a još uvek sam ubeđen da je ta pesma nestala. svuda i nigde. ispitujući nas kratko: šta. između pera i hartije ispovest skapava kao telo samrtnika čiji se život gasi. možda zato što je već odavno trebalo da joj napišem pismo a nisam uspevao. poezija je bila nestala. kakav treba da sam da bih bio siguran da postojim. svakom slovu. onda naiđoh na pesmu koja me je oduševila.

a vrlo često oči su naivni anđeli. 98 Arben Idrizi . valjda se desi nešto i um onda manipuliše pojmovima.*** ima onih koji kažu (verujemo) da postoje samo trenuci – kao kišne kapi koje beslovesno prođu put od oblaka do zemlje – sve je u umu i um je večnost.

*** prošlo je mnogo godina otkako je Elina pobegla (sve je bekstvo) a ja još uvek držim na polici sa knjigame dve razglednice koje mi je bila donela iz jedne daleke zemlje. spokojni kao ravnodušna božanstva. nikada nisam leteo a ni plivao. neko će pomisliti da je patnja budalaština. iako stoji naopako. Zveri vole otadžbinu 99 . na jednoj se vidi drvo na obali reke čiji se odraz zrcali na zelenoj vodi. a voda mi se čini uverljivijom od neba. neko će možda pomisliti da ti pošto nisi sa mnom i ne postojiš više. primećujem već izvesno vreme da neko unutra u meni (ja sam? Ili možda ti?) spekuliše sa idejama i osećanjima. skeptici. kao da je postojanje nekakva glatka peščana plaža koja iščekuje prelaz gmizavaca. štaviše (dodaće neki čistunac ) patnja je slabost. uvek sam imao utisak da je pravo drvo ono dole pod vodom. potapšaće senke po ramenu. neporeciv zapis. ko zna.

držao me je na krilu i voleo. i otišao je iznenada jednoga dana. a ja sam umirao svaki dan po malo kao od nekakvog božanskog prokletstva. držao me je na krilu a znao je da će me jednoga dana ubiti. možda da podstakne tog drugog da ubije njega. jedan anđeo se iznenada spusti uđe u moju sobu i uze me u naručje mene dečaka sa bradom. sve što znam i što želim da znam jeste ovo. 100 Arben Idrizi . kao svaki anđeo znao je sve. sve što sam zatim ja držao na svojim kolenima bila je samo smešna igra. možda da bi na kolenima držao nekog drugog. kao svaki zaljubljeni nisam znao ništa.*** sve što se desilo istinito je kao svetlost sunca u ovom svetu gde je sve iluzija.

koji nikada nisam zaboravio. zamišljao sam kako se svađamo. kako se volimo. danas. bože. izgled i glas nisu se razlikovali. tražio sam te tajno svuda i u svemu.*** ništa ne ume da oponaša glas patnje. kada sam čuo jedan glas iznenada sam se setio tvoga glasa. nikakvo čudo mi ne može zaustaviti suze. i plakao sam plakao i to je sve. možda su postojali samo kao realnost koja se ne da perceptirati. niko ne može biti svoj i niko ne može naći spasenje kod drugoga. Zveri vole otadžbinu 101 .

budan. čekajući tebe. ko zna. i zbog banalnih stvari i besmislica). budan. poezija ostaje zato što je najzapaljivija. prevodeći Aldu Merini. 102 Arben Idrizi . čini se da je spašava samo druga egzistencija: ona u snu.*** naša egzistencija je čisti model apsurda. samo se i gasi. čekao sam ljubav i ludilo. ono što samo gori. možda će jednoga dana sve što pamtim od tebe biti činjenica da su tvoji inicijali kao onaj uzdah koji nam se ponavlja svakog bogovetnog dana. preveo sam ljubav i ludilo.

nijedna ptica ne bi više nikada zapevala ako bi uspela da rasplače kamen i drvo. čak i na bolje. Zveri vole otadžbinu 103 . sve se može promeniti. nigde nema zavese. sve je samo beskrajna pustinja. dovoljno je da sklonite zavesu i pređete na drugu stranu. avaj bednici.*** samo najmudrijima pristoji da se podsmevaju sebi. ali.

bez glasa. ne dišem. tuge i ljubavi.*** Ne želim da me bilo gde pozivaju. nemam sklonište za glavu a ni slobodne zemlje gde mogu da se šetam bezbrižno. ni zbog čega. uvek sam tamo gde me dozivaš. ne obožavam ništa što je obično i što je već poznato. ne želim da slavim nigde. ništa. kao neko nevidljivo božansko ogledalo. ne obožavam zemlju na kojoj sade cveće da bi pokrili krv. 104 Arben Idrizi .

toliko puta nas razumevanje stvari vodi u izolaciju i san. oh toliko puta. toliko puta nije uputno videti istinite prizore. Zveri vole otadžbinu 105 . toliko puta trebamo čuti nepostojane glasove.*** oh toliko puta nam dobrohotno razumevanje ubija ljubav ali spašava je instikt.

*** u njenim očima video sam ideogram svetih varvarskih naroda domovina je preskupa da bi se živelo u njoj kako možeš gospodariti i ujedno davati se da budeš svoj i pripadaš drugome a ja sam bio naučio da s njom kušam bol provaliju između ideja i istina u uživanjima osediš – u bekstvima oslobađaš u svetom ujedinjuješ 106 Arben Idrizi .

niti čoveka. ne tvrdim niti poričem. Sećajući se Maria Luzia priroda bića je materijalna ideja koja se topi. Zveri vole otadžbinu 107 . sumnja je večnost koja će uništiti sve.*** Anili. niti jedno svetlo istorije nije apsolutno bilo kojeg mraka.

daj i zatvori oči.*** lepi zvuk paganske muzike odzvanja u meni. ne može se svima darovati isto čudo niti svaki put ono što svako po sebi zaslužuje. svaka žena koja stavi glavu na moje hladne grudi ostavi mi tu tragove tuge i pošto uzme što je htela ode. 108 Arben Idrizi . ali šta možeš tražiti od jadnih lepih stvorova.

*** mržnja zloba budalaština pritvornost – izložene gole na usranom trgu smešnoga. pajaci vlasti). sivo dosada tuga (za koga?). bosonog. treba li drugi da te vole ili je dovoljno to što ti voliš? bard istine i jednostavnosti. Zveri vole otadžbinu 109 . (ne vide a vide ih – ko?. samooglodani skeleti koji lutaju prazninom iluzija. sunce božanske tuge.

a ljubav koja bi uvek mogla da bude grešna. ima onih koji seru po njemu.*** nada je poslednji sveštenik sreće. ne postajući nikada sam greh. 110 Arben Idrizi . nema potrebe da se nikome ispoveda za svoja dela. san je oltar. ima ih koji ubijaju za njega.

gubi. Zveri vole otadžbinu 111 .*** svaki od nas je cvet pokraj puta koji vidi da bi bio viđen sanja da bi bio sanjan.

nacrtala kako patim zbog ljubavi. sličan jednom od njenih demona.*** tuga me napokon tera da se osećam spokojnim. Klara mi kaže da bi tuga trebalo da bude romantična. 112 Arben Idrizi . Klara bi me. kada bi me poznavala malo bolje. ali i ona je zaljubljena i onda kada misli da nije. ali ja sam naručio da nacrta blagoslovljenog demona. ko zna. samo što je njoj mrska svaka zapovest.

Četvrti period: ČEŽNJA ZA LEPOM PATNJOM .

.

ničiji drveni idol ostavljen kao jadničak na trgu truleži.*** izdišem na promrzlom lišću ničega – bez osećanja. Zveri vole otadžbinu 115 .

koje nas ostavlja bez umetnosti pretvaranja. dodatno čulo koje nam skida masku. snovi su stakleni. koje nas gole baca na trg bivstvovanja. neka vrsta zastrašujuće arhitekture.*** snovi su puritanska osećajnost. 116 Arben Idrizi . osakaćeni smo bez ijedne mane. božansko nesvesno. draga. dragi smo kada smo usamljeni.

Zveri vole otadžbinu 117 .*** Ništa me ne čudi (više). ali me sve izluđuje i ubija. Masa je razgolićena do te mere da se oblačimo u usmaljenost.

kristalna iluzija koja blista u crnoj praznini. svetlo razumevanja trepće istovremeno sa svetlom besmisla – neprekidno seva munja smrti. Kao i uvek.*** Besnilo materije ili ideje? Vreme je sleđeni san. Čudo bića? Ili slast uzaludne misterije Ne postoji nikakav konačni kraj. 118 Arben Idrizi .

Giljotina za vrlina koje će biti izložene na svetom pustom trgu gde ih isušuje mračna neblagovremenost. I spoznaja bledi u vodi što podriva vreme sa zavidnim tužnim strpljenjem. zemlja je bezgranična. Sa stvarima. Zveri vole otadžbinu 119 .*** Dosada je vazdušni cvet koji miriše na apstraktno iskušenje.

*** Na neki način. Neki tvrde da je bog prevarant ne iz inata niti da bi se šegačili. Sve je bleđe. Dim. blede godine. stara knjiga je sama po sebi draga stvar. tumačim ili ignorišem. vlaga prepliću se sa tugom i čuđenjem. prašina. Teši nas to što dokaz za ništavilo jeste ništa. 120 Arben Idrizi . i sam postajem sve bleđi. Požuti knjiga. upoznajem je. što više uživam u poeziji. A da li je baš sve u utesi? Ili preduslovima? Reč je bila na početku da bi nam pobrkala istine. Što više prelistavam tu knjigu. Simbolički. večnost je seksualni san. A novo izdanje sabranih pesama Montalea svaki dan požuti.

Samo se provlačim kroz svetsko rasulo. Ponekad mislim da ne bi trebalo da mislim.*** Moje postojanje nije ništa drugo do slika nemogućnosti smrti (vidim je ja? Ko drugi?) Od mene nikakve vajde. Sublimno se osmehuje iz bede margina. Zveri vole otadžbinu 121 .

Treba da je uništitim. Trag bez traga. nežno zaludan. Još uvek mislim da će me veličanstvenost tuge spasiti od ludila. Svaka budućnost trebalo bi da donese nešto tvoje.*** Neotkrivena na platnu večnosti je Lažna smrt. kao slučajnost slučaja. Idem kroz istoriju. 122 Arben Idrizi . onaj klin nevidljivi. pregorela u svom iskonu. Egzistencija se razgranala u jednoličnom vremenu. O boli ovdašnja. koja bi trebala biti bol tamošnja! Svaka staza je jedan puteljak – u planini nevinoj od vizija.

Ima ustajale vode u reci koja me pretače u vreme. Pogled je mračan. ali hvatajući se za nju. Zveri vole otadžbinu 123 . sumrak boli u boli. Vatra stiže do lišća koje je prekrilo blato.*** čak i san da nisi san kojeg se ne sećam ujutro veseli me. Sve se svodi na to kako da ostavim budućnost iza leđa. samo za nju. Idem dalje.

***

Kada duva vetar ljubavi naježi se i naša zverinja plot. Poput muva sebične zuje želje. Iscrpljeni padamo na truli ležaj iskustava koja gore u vlastitom pepelu. Naš život nije prikradanje sreći. Već je ruševina ideja koje bi trebalo da rastu na pustoj zemlji, kao lepo cveće. Mudrost je osedelo godišnje doba. Okrećemo pogled ka belom moru tuge i zbunjeni se predajemo ništavilu bez uslova, bez kajanja. To je sve. To je od samih početaka bilo sve.

124

Arben Idrizi

***

Kada sam te onako iznenada sreo, isti čas sam video kako propada fantazija čitavog jednog života da bi ostavila mesto čudu kojeg može da nam podari i pokaže samo stvarnost. Jer ponekad se na jadno stvorenje sažali i sam jad. Nije da sam ja imao sreću, sreća je imala mene. Ono što je naše, to je uzvišeno. Ali šta je naše? Pojavila si se iznenada i celo moje biće se prosto sledilo. Čitavim bićem eksplodirao sam iz ljušture ništavila u kojoj sam bio učauren, osuđen da stalno izmišljam i brišem. (Samo što su čuda ponekad užasna. Zablješte tako da te na trenutak oslepe a zatim vizija ostavi samo sumnjive tragove. Ponekad, ponekad su čuda užasna.)

Zveri vole otadžbinu

125

***

kao mališan pomagao sam baki da prostre šljive da se suše na crvenim crepovima ambara. Pravila je slatko koje mi se sviđalo samo kad bih ga ukrao, zimi. Upravo sam prostro posteljinu na žicu, na balkonu. Ležim na neraspremljenom krevetu, go, sam. Tolike godine sam proživeo sam. Često sam padao u nemoguće ljubavi. Što god da se desilo, gunđali smo i žalili se, ja sam i dalje slušao Coltranea, album koji ću pokloniti Lauri. Čujem skeptičan glas (bezvremen i vanprostoran) koji mi kaže da ću večno i dosledno boraviti u onome što mislim i u šta verujem. Ali mi se ponekad čini da ne verujem u ništa, i da ne mislim o ničemu. Šta ako je moja egzistencija samo mumija onoga što ću postati?

126

Arben Idrizi

Izdaleka gledam komadić neba kroz mali kuhinjski prozor. ni ja nisam svoj. Glad i teskoba su svete vrline a mi svejedno ratujemo protiv njih. Moja draga nije moja draga. ponekad mi se učini da liči na natruhe ideja. Oseća se na britki mraz samoće na jezu od neiskušane teskobe. Tako nam ponekad dopadne parče ljubavi.) 1. deliće nazora.anđeoska tuga u tvojim očima (Za K. Žena koja izgleda kao da nikada nije bila devojka možda će biti moja curica i večna ljubav. Zveri vole otadžbinu 127 . Konačno. Nalik je na bolna probadanja iluzija za koje smo svesni da treba da ih se klonimo. Plastični stolnjak dodiruje mi kolena. Ona živi u svojoj kući. a ja u mom malenom svetu koji nekako ignoriše realnost. Ako je sreća kapric ludaka onda su i pesnici ludaci.

ideja neizrecivih . Čudo je tek jedna od sitnica koje otkriva naše sublimno tužne oči. unezveruju. Nad monaškom palmom ravnodušnosti božje. za vreme. u uzvišenom ništa. za ljubav. u nama. Postoji i mera. ne da se borimo sa patnjom već da bi patnja postala lepša. Želje nas. Moja napregnuta usamljenost nosila je tvoju dugu ofarbanu kosu. Na početku je. kao veliki vodopad. dela neodelotvorenih.2. Praskozorje blista nadrealnim svetlom nada. Doći će dan sreće. 3. Ono što dobijamo dok istovremeno dajemo uzvišenije je od svake apoteoze 128 Arben Idrizi . Ima u ljubavi. Osmesi u tvojim rečima i snovima liče na suze anđeoske. Poput zbunjenih polubožanstva napuštamo nebo sanjajući život na zemlji. Postoji mera. Tuga anđeoska zrači iz tvojih očiju. pevam o tebi. Sada pevam tebi. Uvijena u plišanu svetlost jutra s vremena na vreme vratiće se sećanja – mrtvi anđeli bede i ljubavi. u srcu. Životinjska strast postaje sveta. Lepet krila trezvene ekstaze pirka uz stvari koje su lišene ideja. bio razum kao oaza koja bezbrižno blagoslovi svoju osobenost. Sada smo na nogama. Nepriznati plamen plamsa uz vlažni zid ukusa. vazda ima.

za naše dobro? Naši trenuci – ukršteni. i tada bih možda ponovo proživeo lepu bol onoga vremena. Bojim se da ono nedostaje i mojoj ljubavi. Ima toliko sumnji u našim tvrdoglavostima (o sebi. Zašto nas ne bi sami trenuci požnjeli. Da nam ništa više ne pripada. A možda je sve što je moguće i što treba da se desi već bilo nekada. Očajnički pripadamo. Mislim o tvojim mekim rukama koje me skrivaju od tebe. 4. Najviši stvaralac rastače se u oblacima ideja ravnodušan prema stvarima. Šta ako smo mi u sebi i po sebi zaludni. Žuborimo kao korito vodopada. jednako vredni. o nama). Mislim na moguće koje odmah uvene kao pokidani izdanak. Moja draga mi ispoveda da u mojoj poeziji nema ispovesti. U svemu što je moje ima takoreći samo izreka prežvakanih i mračnih. Kao mala providna močvara. Na kraju možda će ovo biti samo jedna ispovest koju nećemo imati kome da je ispričamo ili je ni sami nećemo čuti. ponekad sa dosta klišea i ćutanja. Ima toliko prihvatanja u odbijanju. Zveri vole otadžbinu 129 .božanskih želja. 5. prazni estetski pojam patnje? Ceo život zlopatimo se sa tim teretom lakoće na plećima. prosipam iz šupljeg u prazno.

Šetamo izgubljnim ostrvom koje se drži za krila razumevanja. Sada. Osmehujemo se i ćutimo težeći veličini – bez buke. 130 Arben Idrizi . Koliko od svet(l)oga kada budeš – daleko. Pitam se šta će ostati od moje ljubavi za tebe. bez tebe.6. Tvoje je čuđenje duhovni jazz. ipak. Ljubav buja pametno kao lepi leptir a blažena noć se primiri u žmirkavoj svetlosti. ulepšavamo svemir koji se zgrčio u nama.

Peti period: PESME UZVIŠENOG UMORA .

.

Biti znači imati.
mi capita di ripetere tante volte una riga. I ljubav koja je izašla iz tebe jeste bivstvo proizašlo iz bivstva. kao i izbegavanje. dok si ga stvarala. 2 Zveri vole otadžbinu 133 .1 Valerio Magrelli Queste cose io le ho sempre sapute. Izašla si iz mene budući svoja. na tragu ispunjenja suštine – sve ono što činiš za mene jeste sve ono što ja predstavljam za tebe.o bivstvu nebivstva Za Lauru Scrivo sempre le stesse cose. Ova premisa. i kao pri čitanju dešava mi se da mnogo puta ponovim isti red. Ti značiš beskrajne načine ispunjena koji su postojali i koji će i dalje postojati. Jesi ono što možeš biti. Iz punine ničega. Dopadanje je jedan način. do iscrpljenja. I nemoguće je takođe jedan način bivstvovanja.
come quando leggendo. Izašla si iz vazdušnog grada koji je. 1 Uvek pišem iste stvari. Jesi ono što možeš biti – poput svega što želi da bude ono sanjano. stvorio mene. Negirajući konkretno Ujedno potvrđuje konkretno. Te stvari sam oduvek znala. stanco. po sebi i za sebe.2 Alda Merini Poezija nije iluzija. Ova činjenica je razlikuje od realnosti.

Gde ono što jesmo treba da nam učini poznatim ono što nismo. Leti sa valom sunčevog buđenja koji provetrava bedne vrtove duše. Gde lepota ima krilato korenje. Ti si ništa što može.Ti si anđeo koji može. Uvek ćemo biti tamo gde svemir ne zna ništa O svojoj egzistenciji. Dajem i uzimam tako mnogo. a ne znam šta to znači. Kao razgolićena suština koja sadrži oboje. i sve što ne može. Gde svetlo i kiša uzgajaju voćke seksa. Leti kao kapriciozni list strasti. Bićemo uvek tamo gde nećemo spoznati ništa korisno o našoj egzistenciji. Ali ja te volim tako puno i uopšte ne znam. Gde vreme vrti godišnja doba oko tvojih potreba. zašto. Blagosloveno je znanje božanskog neznanja Neznanje. Usne praštaju znanju više nego ukusu. Um vidi kao oči kada pogledom – pasu. bez obaveza i bez prava. Slatki uzdasi tvoji. Svaki organ. Ovo određeno otkriće može biti spasenje od običnog i ujedno razaranje drugih nepoznatih mogućnosti. U igri i u oplodnji. Gde je bivstvovanje arbitrarno u beskrajnosti bivstvovanja. 134 Arben Idrizi . Gde je nada ujedno razočaranje. Gde posmatranje zadovoljstva jeste pokret a zadovoljenje potrebe jeste jedino zadovoljstvo. Gde ima uživanja koje je i beda. Tvoje malene anđeoske sise ponekad spokojno dišu kao kad napuštena beba sni. Samo spoznaja ima ukus. iako sam prikraćen bude mi lepe bolove bivstvovanja. Osmeh neme pesme cvetova. Ti si božanska začuđenost koja se pruža beskrajnim perimetrom kretanja.

ili u iluziji obožavanog prisustva. Jezik izražava ono što okusi. do nepostojanja. Obični izrazi predstavljaju mrtvi jezik. zato što prestaje bezoblična lepota disanja. U tvojoj tegobnoj odsutnosti. Putenost je epska. u tvojoj duši i umu. I kao što u jeziku može postojati igra reči tako i u svemiru može postojati igra osećanja. U tvom telu. Sva deca koju smo mogli imati jesu anđeli Koje ne vidimo. I razum ima svoje grehe. Jeste ta bol za tobom u bolovima zbog tvojih sličnosti u biću i u stvarima. u aromi i u iluzijama. Opružim se u imaginarnoj jazbini lutanja punoj sećanja i snova gde ni oko a ni razum ne vide ništa što prevazilazi njihove granice. A ja idem iznad tebe unutar onoga što ti jesi za sebe. I razum čini da vodiš zaludni život. Bol koja tvoju sliku drži na zidu želja. nemo suze lije. Živeti u sebi je apsurdno.A ja ponekad prilegnem na tvoj stomak. Zveri vole otadžbinu 135 . Ponekad se bol primiri poput krokodila. Ponekad bol utihne – možda zato što prestaje biti bivstvo. Više smo razočarani onim što postigne telo nego li onim što postigne razum. Smrt je nemi jezik. Život kao takav je zaludan. Čitav. Poneki cilj tu i tamo ukrašava život lovorovim vencem Koji će jednoga dana uvenuti. Brane nas kada se osećamo izgubljeno.

Smrt diše. Ponekad ni smrt nema strpljenja. Smrt treba da bude uzvišena ideja a mi smo svi besmrtni u našem nepostojanju. Koliko se samo Isusa rođenih na Zapadu podsmeva Isusima rođenim na Istoku! Koliko proroka bi se podsmevalo sebi u drugim okolnostima i mestima! Koliko ljubavnika ne bi nikada ljubilo Koliko pesnika ne bi nikada ništa pisalo! Pisanje je neka vrsta prostituisanja mišljenja. Svako ozbiljno stanje je smešno po sebi. Treba da te volim i zbog tvojih ambicija koje te udaljavaju od mene. ja je osakaćena beskonačnost realnosti i predstava. Kada je u tebi sve ja. bekstva – stanja koja poeziji daruju neprevaziđenu snagu i lepotu . Hoda na vrhovima prstiju po oblacima od seksa. Možda nam sudbina i nije tako jasno zapisana. koja je bila u nama i kada nas nije bilo. Tačno je da su mislioci već odavno sve rekli. Treba da te volim i zbog boli koju osećam zbog tvojeg otsustva. Smrt najskuplje. Ponekad ni ljubav nije mudra. Spava ekstatično u zadovoljstvu mesa. Egzistenciji po sebi ne znači ama baš ništa 136 Arben Idrizi .Anđeosko treperenje tvojeg osmeha I tvojeg erotskog odmora na žednoj zemlji tela i razuma odzvanja svuda u atmosferi osporenih ljudskih načela. Treba da te volim i zbog ljubavi kao takve. Sve plaćamo skupo.

Ideologije imaju lažna sveta mesta rođenja. Za sve postoji neko rešenje. I u paukovoj mreži ima simbola. koji su nasilni. Asketizam i istinska ljubav su zvonki lirizam. smrtnicima. makar i bez glasa. Sve se pretvara u simbol. I čovečanstvo je okamenjeno i ideološko u evoluciji bez epiteta. Zveri vole otadžbinu 137 . Koncepti su okamenjeni. Ideologije su stalna manipulacija. Treba da sam ono ništa koje niko. Ono što privlači sve odbija sebe. ono što uzimamo jesto ono što verujemo da uzimaju i drugi. Želje detinjasto vijore na kopljima mogućnosti. i oni koji su dobri po sebi. Svaka igra je opasna i smešna. kreću se i ponavljaju. I življenje je nametnuto ubeđenje. Za sve postoji neka pesma. Smrt je usmrćena u sebi. Stvari i osećanja koja su oduhovljena za ličnu upotrebu. Koncepti. Uzvišeno postoji nezavisno od ideje o sopstvenoj egzistenciji.to što mi postojimo. Ideologije ti ne daju vazduh. Ono što dozvoljavamo jeste ono što je vazda dozvoljeno. Sve ono što jača sigurnost samo je prijatna iluzija. Osvećeni znaci koji su izvađeni iz sirotog ništavila. nikada ne očekuje. U užasne i smešne nepotrebnosti. rađaju ideologije. koja bi trebalo da bude večna. makar i nasilno. Ja nisam ništa što je poznato ili treba da je takvo Ne činim ništa što se očekuje od mene. Duša koja se obnavlja čini smrt. Tako. oduzimaju ga. Ideologije imaju neodređeno tlo.

Bol zamara i ubija. Možemo lako izaći na kraj bez zajedničkog jezika. Mišljenje zaluđuje zato što te navodi da shvatiš da ne možeš imati ono što bi trebalo da imaš. Buka ludila – pesma genijalnosti. Često se gurne u ćošak kao neoprana čaša. ti jadno stvorenje! Spasenju smo dali malecnu metaforu kao slamčicu. Šta tražiš? Ko god da si. Procuriće sa neba na dlan pružene ruke nekakva zvezda. Ono što je s one strane. veličinu večne tmine. Mišljenje je identitet i disanje. Ponekad ćutanje zastrašuje. Mišljenje zamara. 138 Arben Idrizi . Misao se prazni kao čaša alkohola: Naiskap ili gutljaj po gutljaj. Postoji i lažna bol koja dolazi ni iz čega. Ćutanje je bol. Događa se zatim i sve ono što nisi nameravao. Mišljenje umara i zaluđuje. svaki naš korak jeste pljačkanje onoga oko nas. Stvarnost se na divlji način suočava sa razumom i dušom. Postoji u celini ono što ne postoji. To je zapravo kraj svega. lampa. Kraju. ono što smo provukli mi sami Ignorišući činjenicu šta i zašto je bilo po sebi i u sebi. Buka ničega jeste pesma svemira. Ništavilu smo dali veličinu beskrajne pustinje. Svako je sama ljubav.Svako je asketa na svoj način. Prijatnija mi je ideja o ovostranom. Svaki postupak. Biće mesta na čamcu nepoznatog čamdžije da se pređe reka. Nikada mi ne donosi zadovoljstvo ideja o onostranom.

I sva bića trpe prokletstvo a da nisu ni svesna . Zastrašujuće je kada ti dozvolim da me ubiješ ljubeći me. tako se oslobađam bivstva i uspevam da shvatim suštinu. Ono što imamo kao zadatak i pravo takvo je iz proizvoljnog razloga. Ponekad nalazim da sam veoma bedan. Ljudska zver nikada ne može nadživeti Instikte zločina. niti kap krvi ne uzdrhti. još strašnije da me ubiješ jednim zbogom. Valjda ima beskrajnosti u razlaganju stvari Trebalo bi da imamo malo jasniju predstavu o beskrajnosti. Zastrašujuće je kada se branimo rečima kao optuženi proroci. A ova sunčeva svetlost nalazi odmor u tvojoj privlačnosti. Mislimo da je lepota čista suština. sve je razgolićeno. veoma mrtav do te mere da niti jedna moždana vijuga. mada je proizvoljno možda onaj pravi izbor. zadatak i pravo. A sudbina plete himnu sećanju. Valjda će doći mudrost i preokrenuti patnje. Čovek je čovečanstvo i to dobro zlo teško da možemo da uništimo. A i razgolićenje je sačinjeno od prevara. a još je čudnije da se ne dogodi ništa – još čudnije. Mislimo da je čistoća entitet po sebi.Ništa nam ne pripada. Blagosloveni demon strasti opet kreće unaokolo. Vazdušasta bol tvojih misli trepti poput Zveri vole otadžbinu 139 . samo sećanju. niti jedna ćelija. Spoznati i priznati zaludnosti predstavlja odbacivanje prevare. Bez prevare. Strpljenje pleše sumanuto. Ali samo bol se ponavlja.

Plovio sam po tvojoj ljubavi. I noć je tebe gledala slepim očima a ti si je božanski videla tim očima kao dijamantima strasti. Biće svetla u očima drugih. Oči tvoje zatrpavaju napukline na zemlji. Tvoje telo pokriva dan. 140 Arben Idrizi .očiju koje se osmehuju. Oči tvoje bistre prepoznaju ljubav.

U gradu koji će umreti zajedno sa mnom u svojoj besmrtnosti. P. Kao trepavice ekstatičnih lepotica. Kaldrma vazdušnog grada je vlažna i oštra. Nalazeći nešto što je stvoreno ranije – od koga? – prema našoj prilici. Pasolini Ciò che ti è caro muore. I kada je prevara. Za mene ili za druge? U tako prostoj stvari 3 4 Teško onima koji veruju da impuls srca mora ispuniti impuls razuma! Ono što je tebi drago umire. ciò che muore
ti è caro. što umire tebi je drago. I kada nas nas smrt vređa. grobnice na četiri strane lebde u razgoličenoj misteriji ništavila. dragoceno je zato što umire. istinito je. Nalazeći nešto kao što smo mi nalazimo sebe. jeste ono što smo želeli. è
perché muore. Zveri vole otadžbinu 141 . Šta činim može biti uzvišenije od onoga kako i zašto činim. se qualcosa ti è caro. iznova stvaramo (nešto drugo?) opet prema našoj prilici. U ovom gradu koji sam stvorio svojim znojem i krvlju.o nužnom nepodnošljivom znanju Guai a chi crede che all’impeto del cuore debba l’impeto della ragione rispondere!3 P. Tuga kaplje – spokojna u svom nepopravljivom besu – lucidnošću koja je oplemenjena ludilom.4 Valerio Magrelli Evo gde će me pronaći život koji sam našao – u ovom vazdušnom gradu što samrtno stoji nad idealnim lešom humane utopije.

Volimo ono što imamo. Ludački. *** Moje je vreme beskrajno u svojoj praznini. Prisustvo bi možda probudilo iz budalastog dremeža anksioznost koja vlada razumom. Ničega za predaju. Možda je Ideja boga uništila sve ideje koje su ljudske. sa tobom odsutnom ili svejedno. kada sam ja. Isto kao što je i vreme po sebi i za sebe Beskrajno u svojoj egzistenciji koja se ipak može definisati. Od apsurda ničega. s tobom na mom krilu. kada si ti – nema ničega za borbu. Na koncu: Kako ne oprostiti neoprostivom sebi. I u snevanju otvorenih očiju jeste nemoguće. U mojoj svetoj ljudskoj nezavisnosti ja sam zavisan od apsurda. Nema ničeg poznatog ni lakog u staroj svetlosti. ideje o uobičajenoj osećajnosti i bliskosti. Možda joj odsustvo daje život. Kako oprostiti. Prepuštajući sebe u druge ruke.nesporazumi mogu biti neizbežni. Od apsurda sebe. Kao što jednako izdišem nepostojeći u beskrajnoj spoljašnjosti sopstvaKada sam s tobom. Kao što vazduh jave smrdi i pritišće umorne trepavice. Letim beskrajno u mojoj nepostojećoj nutrini. bez ikakvog zdravog i postojanog razloga. straha. Moje vreme unutar sviju i svakojakih vremena. I plač je nepristrasna škrabotina. nežno – možda sam ja ono što činim. Ono najmanje moguće dešava se u snu. Desi se da priđem nečemu iz očajanja. Vazduh snova miriše na buđ. Možda božanski. A ono što činim su posledice – ne sam čin. 142 Arben Idrizi . Od apsurda svega.

Jesmo li se kretali na jednoličan način da se približimo. Zveri vole otadžbinu 143 .Ponekad. Sa ništavilom na draguljima krune. kao tužni vetar na početku jeseni koji niti prestaje i niti podivlja. A ne možemo pripadati drugde ako ne pripadamo sebi. Očajnički. O čežnjo. ili smo se udaljavali. Sa sobom negde drugde. što štipaš oči. Kao i bes prema tebi. Prema onome što nismo učinili. Ili sa punom svešću. zbog koje trune biće. Ne pripadamo ničemu. Ništa nam ne pripada. Prisvajamo i bivamo prisvojeni. Samoćom koja je potpuno ispunjena tobom. odsutnom. O čežnjo. Pobeđujući da bi se uništila. izbegavali se do u beskraj? Vraćamo se na isto mesto da bi naučili da nismo nigde. Kao što će i bes biti neizbežan. da ponovo budemo zajedno. Predosećanje šta će se desiti jeste takođe zlo po sebi u nesumnjivom dobru. Gubeći da bi pobedila. Prema sebi. Zlo u sebi u nesumnjivom dobru. Kao i pomirenje sa samoćom. Što činiš da se duša vine uvis – rastačući se da bi se obnovila. Budućnost je zla u nadama i ubeđenjima. Ne pripadamo sebi kada pripadamo drugde. Prema onome što bi možda i učinili. kao voda. Uskogrudost. Onome što nećemo učiniti. kao zlo i dobro satkani iz jedne niti. Ljubavnički. Egoizam nas tera da se vratimo i pronađemo ono što smo ostavili. Zato što zaboravljamo ili nećemo da znamo da se krećemo ili treba da se krećemo kao vreme.

Lažni i uništavajući. Trebalo je da voliš i da se daješ. prestrašen. kružiš oko nje a ne možeš da je okusiš. Imati individualnost i ponos znači biti iznad sebe. *** Vazdušni grad – nesnošljivo znanje. neizbežno ludilo. Ali takođe znači biti iznad života koji je u sebi neka vrsta lutanja prema okamenjenom srcu. napušten. egoizmu. A znači i ludilo. Trebalo je da shvatim da su snovi prokleti prolog neke moguće realnosti. trebalo je da trpiš. Ali što nije svašta. U jednoj ljubavi koja govori nešto a da ništa ne kaže. trebalo je da shvatim. biti ljudski jak u božanskoj slabosti znači biti sam. U jednoj pravoj ljubavi koja je istovremeno i zamisliva. Volimo druge tako što ih teramo da nas vole. U kojoj gore pameti i nutrine. *** O boli. Želja. iznad sebe što instiktivno misli i želi. A onda dolazi predaja. Odbijamo druge tako što ih teramo da nas odbiju. da vidiš žuđenu neuhvatljivost. možda i ne znajući šta činimo. Samo 144 Arben Idrizi . A onda dolazi pomirenje.Bol raste kao lepa biljka kojoj se posvećujemo svim srcem i dušom. Nešto što može biti svašta. poseduje prokleti oproštaj: tera te da nađeš. U kojoj se ne dešava ništa. Zabluda i propast.

Svaki san. Profit i pohlepa. svaki čin. Najpotrebnija nepotrepština. objekt i subjekt. Ali opet želja zaluđuje. Najpodatnije koje se ne daje. Negde unutra. Ali ne i ja. Ono što znamo je na kraju krajeva ono što tek treba da otkrijemo. u razumu. *** Tvoja božanska prikaza u obliku duha Naseljava sva bića u vazdušnom gradu. Svaku ulicu. Ti i ja – slepe boli koje osvetljavaju dušu i materiju. Nudiš me svima ne bih li se udaljio. Moje oči koje te traže svuda miropomazane suzama iznenađenja i zaludnosti sada su već tvoje oči koje su lišene bola i vide belo s one strane staklenog zida. Na protivurečan način. Bila si ti. duboko u srcu. Prevara koja je ponekad potrebna i pravedna. Nema ničeg ni spreda ni straga. Čisti užas.toliko. Da bi pronašla tvoju bol koja dostojno počiva na nužnom nepodnošljivom znanju. Moje te oči traže svuda. Patnja i moć. svaki kutak. Daješ mi sve da ne bi ništa uzeo. Sve je – nepodnošljivo znanje. da bi imali drugi. Sve se čini za tebe. Zrno peska u zaslepljujućem ništa. Zato što uzimaš ono čemu se nisi nadao što je možda bolje. Pamet i srce varaju. Svuda si u ničemu bez obala. Najlepša nelepota. Pre vremena Zveri vole otadžbinu 145 . Moja te bol nehotice traži. Dolazi nepodnošljivo znanje.

Ima kajanja u sreći osame za ono što bi nam se nažalost moglo dogoditi. I nešto kao zastrašujuća buka u glavi. Nekih ideja – povetarac doživljen u snu. Ono što mi se dešava jesto ono što drugi vide. Ti – u neuznemirenom bekstvu i neprozvana glasno. Ima mira i besnila. Živela si nekada da bi živela nakon toga. Kao što ima kajanja zbog stvari koje se nisu dogodile. Dugokosi san obnovljenih proganjajućih drhtanja. Druge su – ali si ti. što mirišu na mitske voćke ostavljene na milost sudbini. O dirljivi preživeli odjek progoniteljica 146 Arben Idrizi . Ti si pomućeni zvuk ludila i čuda. A ti si pametni džez lepote i iskušenja. Ti si bol boli. Ponekad. I krv koja vri od ljubavi tako da skoro probija vene samo je džez koji svira u glavi. Ima bekstva i povrataka. gledaoci koji su očarani ili ravnodušni. ne vidim i ne osećam. *** Lutam izgubljen po mrkloj praznini vazdušnoga grada. Dešava se negde u zastrašujućem i slatkom nebiću Dešava se negde u neuhvatljivom iskustvu. u mislima. Ti si iznureno ogledalo boli I vazduha koji se ne može disati.ti.zrela . Izgleda kao u glavi koja se koleba između imaginarnog i relanog. Drugi čine da verujem da se nešto dogodilo. kao i učesnici. Nekih osećanja – zmijske kože. Svuda i nigde. Iz početka kreću stvari koje su već bile. Prijatno iznenađen nečim tužnim Kao neuzvraćeni poljubac prestrašene žene.

Tražim opasnost koja kažnjava sveteći se. Ide i vraća se kao želja za kišom ili suncem. Moj krik jeste moja začuđenost. nekada. tražim i ekstazu ljubavi da me probudi od smetene ustajalosti bića . Slika lepog ništa. Slika stvarnosti vraćena ponovo u slike iluzija snova i mladalačkih nada. Sve je forma bez forme. Nametnula je nebu moju patnju. Mir ne drži.stvaralačkog haosa. Lutam. pošto sam je bio otkrio slučajno. Prolazna večnost. Luta ništavilom vazdušnog grada iz kojeg je nekada izašao da bi bio začet u anđeoskom ludilu izgubljenog stvora. Ali si ti. Vatra svega peče me u mojoj blagoslovenoj i istovremeno prokletoj neposlušnosti Ništa ne razumem u providnoj nagoti mojeg bivstva. Gust lutajući oblak sa kojega ne mogu sići i na kojem ne mogu ni da stojim. Ja. Sa osmehom. sa svim onim prolaznim mogućim večnostima. Zveri vole otadžbinu 147 . Pokret je osmeh iscrpljenog tela. kakva si bila ti. Biću ono što jesam po sebi i za sebe. Sve večnosti odlikuje krhkost rane smrti koja iza sebe ostavlja samo senku – senku koja se reinkarnira. Slike izgubljene tačke oslonca egzistencije. Ravnodušnosti svega raspali po njušci čudo jedne bezglasne ljubavne boli. Moj plač je mogući nepoznati osmeh. Tražim plemenitu ekstazu poezije i muzike svuda i po svaku cenu. Pametna patnja ludila koje se ne razmeće. Ono što jesam sada je ono što se očekivalo da ću biti. Šta je očekivano od ravnodušnosti božanskog ništa.

metafora za cvet nezaboravak. Nevidljivi relikt. Ljubav ljubavi. Vazduh moga grada koji. Ne možemo nikako dokazati biće kao biće. strast i život. diše zadovoljno. Nemogući smo? Jesu li osećanja stvorena prema uzoru alhemijske materije? Ne mogu bez moje začuđenosti. Bol bolova.Ima i drugih ali ti si – prolazna večnost. 148 Arben Idrizi . tuđa – nužno nepodnošljivo znanje. na izdisaju. postojeća a neuhvatljiva. poželjna a strašna. A tuga je pak slučajni lek za mudrost. To je izbor.

Šesti period: PRETVARANJE TUGE U MERU BIVSTVOVANJA .

priznajemo mir kao nužno zlo

I mi i vi imamo ovde naše kuće, našu zemlju, naše živote, naše grobove i svete hramove. Sve to, a i neke druge stvari, čini nam tlo i ideje svetim nagoni nas da se uzajamno smrtno mrzimo. Nema boga koji bi jednako voleo obe strane. Ionako nikada nije bio jedan bog za sve nas. Zato žudimo da uništimo sve što poseduje drugi. Uopšte nas nije briga za ruže vodu i osmehe, opsedaju nas samo krv i mržnja. Obožavamo staru sliku, portret naš vlastiti naslikan uljanim bojama. Protivimo se ideji da svako svoju dušu može videti kao oltar. Protiv smo zemaljskih ideja koje čine mogućim da uporedo hodamo istim stazama. Za obe strane s ovo je tuđi dan, pripada nekom trećem. Ovo mesto je sada naš zoološki vrt. Prihvatamo mir kao nužno zlo. I čekamo da osvane naš dan.

Zveri vole otadžbinu

151

ponovo si tu

Ponovo si tu, neviđeni junak samoće, gladan kao pas lutalica. Ponovo si tu i pitaš se zašto te uvek mimoiđe želja za samoubistvom. Ponovo si tu da ožališ jednu od ljubavi koju očajnički tražiš na nekom drugome mestu oplakujići sebe, oplakujući druge, čitav svet, ništavilo. Ponovo si tu, nakazan i uništen. Ponovo si tu, prezren u svojoj zemlji. Ponovo si tu, u ratu protiv svih i svega ne uspevaš da podneseš ni sebe samoga. Ponovo si tu i svaku vlast šalješ u pizdu materinu. Ponovo si tu sumnjičav prema svakom rodoljublju svakoj revoluciji. Ponovo si tu da otpevaš odu miru usred pustinje. Ponovo si tu, prestrašen od halucinacija i snova da bi mogao biti koristan svojim bližnjim. Ponovo si tu, da bi uvek uzimao od bližnjih ne dajući im ništa za uzvrat. Ponovo si tu, da pothraniš njihove nade da ćeš jednog dana uspeti a u sebi im se podsmevaš što veruju da si nekakav važan tip. Ponovo si tu da žalost pretvoriš u meru bića, Pripisujući joj svojstva svetosti. Ponovo si tu, da ponudiš ljubav koja će posejati strah. Ponovo si tu da nas gledaš svojim ludim i bistrim očima. Ponovo si tu da zamajavaš i zaustavljaš smrt beskrajnim pričama.

152

Arben Idrizi

Ne znam ni zašto bih uopšte birao stranu.*** Spazam ideje vegetira na mom još vrelom pepelu. vegetiram u bedi postojanja. Nemam ni trunke volje za životom. Hvatam sebe kako se smejem čitavom ovom čudu. Neću ni da znam za biće koje me prisvaja i koristi. I kada mislim o sebi shvatam da Zapravo nemam nikakvo mišljenje. Pijan. Opijen sam uspavankom zaludnosti u svetoj materici koja sporo sagoreva. Nigde ni traga od bića koje bi me poželelo. Zveri vole otadžbinu 153 . Na koju ću stranu ne znam. vegetiram u pijanstvu bede bivstvovanja. Obeznanjen.

Strpljenje je napuštena zemlja. Ali ja sam savršeno nemerljiv da bih bio mera bilo čega. Jer sve ima svoj nužni idealni trenutak. Jedino utočište vrline. žrtva ideje koja je tražena. Nemam nikakvu nadu.*** ćutljiva ruka izdisanja trese voćku sećanja u kristalnim noćima sublimnog umora. najveće dobro koje se može zamisliti. Niti ambicija da imam neku ambiciju. Nikakva mi zavist ne osvaja više dušu. 154 Arben Idrizi . Pomiren. dok u međuvremenu zamišljam svo odsutno dešavanje. zato što za ničim ne žalim. Sve moje živote zasadio sam negde na tlu savršene iluzije.

Niko ga zapravo ne zaslužuje.postojiš. a kada patiš . zato što se ništa ne dešava. Nema pojma ni ko je.*** Anđela ti otme onaj ko ga ne zaslužuje.ničiji. Kada to spoznaš . Doduše. Uzdahnem i pozivam anđela. ah. Ali. Zbog toga se pretvaram da sam jako srećan Zato što je svetski poredak tako jednostavan. Ja sam jedan od onih koji ga je sreo. Ionako mi niko ne bi verovao niti se sažalio. niti će se desiti. Anđela koji je rastao na svetlosti. ni šta je. nikada ne treba tražiti milost Od nekoga ko milosti nema! Zveri vole otadžbinu 155 .patiš. Kao da se ničim ne izdvaja kao da mu je u životu sve potaman. Kada ga sretnem na ulici Pretvaram se da ga ne vidim. tek toliko da bih shvatio da on postoji zato da bio ostao . mada ima onih koji su ga videli. A otmičar drži anđela za ruku na ovoj ojađenoj zemlji kao da je neki običan stvor. Stvarnost ostaje smešna vizija. samo na kratko.

.

KulturKontakt Austria. the Goethe-Institute. Partneri projekta . the Slovenian Book Agency and S. which the Federal Ministry for European and International Affairs of the Republic of Austria. the Federal Foreign Office of the Federal Republic of Germany. the Swiss arts council Pro Helvetia.Sponzori The publication of this work was promoted by TRADUKI. a literary network. Fischer Foundation are members of.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful