You are on page 1of 3

ALARMANTNO

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE PRIZNALO ZA NT: Menja se zakon koji

„SEME ZLA“
G
otovo ni u jednom doma}em mediju nije objavljena agencijska vest od 2. marta da je Evropska komisija odobrila uzgajanje genetski modifikovanog krompira nema~ke hemijske kompanije BASF. Kako se isti~e, ovaj krompir koristi}e se samo za industrijske potrebe, kao sirovina za sto~nu hranu. To je presedan koji, po mnogima, predstavlja rezultat popu{tanja Evrope pred navalama Amerike da prihvati genetski modifikovanu hranu. Naime, do sada je u Evropi bilo zabranjeno uzgajanje GM povr}a zbog straha da bi polen ili seme mogli nekontrolisano da se pro{ire. Evropska komisija je dozvolila i da se u EU prodaju tri vrste transgenetskog kukuruza, ali njihova proizvodnja jo{ nije dozvoljena. Za sada je dozvoljeno samo uzgajanje jedne vrste GM kukuruza - MON 810, kompanije „Monsanto“. Ova vest aktivirala je alarme svih doma}ih ekologa i poljoprivrednih stru~njaka. Ona posebno dobija na te`ini ako se zna da je u toku izrada novog zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) koji }e, kako nam je priznalo Ministarstvo poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, biti uskla|en sa evropskim propisima! Najbukvalnije prevedeno: uskoro bismo i u Srbiji, umesto oaze zdrave hrane, kako su vlasti najavljivale, mogli da o~ekujemo genetski modifikovane soju, kukuruz, krompir, a mo`da i paradajz, ~ije su posledice po zdravlje ljudi jo{ nepoznate, a po zdravlje prirode, tvrde ekolozi, katastrofalne. „Nedeljni Telegraf“ je u pro{lom broju objavio tekst o anonimnom upozorenju, koje se neverovatnom brzinom {iri preko interneta, o tome da multinacionalne kompanije vr{e pritisak na na{e vlasti da promene zakone i dozvole proizvodnju i prodaju GM hrane. U upozorenju se navodi i da postojii pritisak da se GM namirnice ubudu}e ne obele`avaju, {to je obavezno u Evropi, ali ne i u Americi, a da sve `ivotinje budu uzgajane uz „Monsantov“ hormon rasta i antibiotike. Posebno je zanimljivo „Monsantovo“ terminator-seme koje je sterilno, pa seljak za svaku setvu mora da kupuje novo. Iako je ovakvo seme, navodno,

Po novom zakonu dozvole za gajenje ili prodaju GMO izdava}e Ministarstvo, a procenjiva}e ih Stru~ni savet za biolo{ku sigurnost
NE GMO hrani: Protest ispred Branderbur{ke kapije 1. marta
regulativnog okvira koji strogo reguli{e upotrebu GMO, uspostavljanje sistema kontrole i mera za{tite `ivotne sredine i zdravlja ljudi (...) sa ciljem za{tite useva od {irenja nedozvoljenih GMO.“ ● Podno{enjem zahteva za pristupanje EU obavezni smo da harmonizujemo zakonodavstvo sa evropskim, kao i da implementiramo odredbe Kartagena protokola (me|unarodni sporazum koji se primenjuje na prekograni~ni promet, tranzit i kori{}enje GMO koji mogu da imaju negativno dejstvo na prirodu). Radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o GMO, ka`u u Ministarstvu, uredi}e procedure upotrebe genetski modifikovanih organizama u eksperimentalne svrhe, proizvodnji, prometu, obele`avanju, rukovanju i pakovanju. S obzirom na to da }e regulisati proizvodnju, promet i obele`avanje proizvoda od GMO, mo`e se zaklju~iti da }e ubudu}e biti dozvoljena ne samo prodaja proizvoda od GMO, ve} i njihova proizvodnja i prerada u sto~nu i hranu za ljude, ka`u stru~njaci s kojima je NT razgovarao. Dalje, u dopisu Ministarstva stoji i da se „nijedan `ivi organizam ne}e staviti u promet, odnosno koristiti za gajenje u komercijalne svrhe, ako za njega ne postoje eksperimentalni podaci dobijeni u ogledima na teritoriji Srbije o potencijalnom uticaju na ekosisteme koji mogu biti ugro`eni.“ Svaka upotreba GMO razmatra}e se slu~aj po slu~aj, a podnete prijave za „rad sa GMO“ analizira}e Stru~ni savet za biolo{ku sigurnost Ministarstva poljoprivrede, sastavljen od 18 eksperata (od agronoma i geneti~ara, do toksikologa, ekologa, veterinara, alergologa i nutricioniste). Zainteresovani }e dobijati dozvole po slede}oj proceduri: podno{enje prijave Ministarstvu, njena provera, procena rizika od strane Stru~nog saveta i dostavljanje mi{ljenja Ministarstvu,

pod pritiskom svetske javnosti povu~eno, u Indiji su nedavno zbog njega izbili protesti. Tamo{nji farmeri optu`ili su „Monsanto“ za stvaranje novog kolonijalizma. Zbog bankrotstva, za samo pola godine u Indiji se ubilo oko 700 malih poljoprivrednika!

Zaboravili obe}anja
U pro{lom broju na{eg lista stru~njaci su istakli da je GMO tehnologija nedovoljno ispitana i naveli razne {tetne posledice koje mo`e da izazove kod drugih biljaka, `ivotinja, zemlji{ta, i posledi~no kod ljudi. U me|uvremenu, stigao nam je i odgovor Ministarstva poljoprivrede koji, iako „u{u{kan“ u administrativne formulacije, otkriva da je u pripremi radna verzija izmena i dopuna Zakona o GMO. Zvani~nici ovog Ministarstva verovatno su zaboravili kako su se, koliko u septembru, posle dono{enja prethodnog zakona, kleli da izmena

ne}e biti! Jo{ tada su pojedini mediji, pozivaju}i se na sajt ameri~kog Ministarstva poljoprivrede, objavilii da je Amerika nezadovoljna tvrdim stavom Srbije po pitanju GMO i da na{a zemlja ne}e mo}i da u|e u Svetsku trgovinsku organizaciju. Navedeno je i da su doma}e vlasti obe}ale da }e uskoro doneti novi, daleko liberalniji zakon. Dakle, dopis Ministarstva poljoprivrede, izme|u ostalog, podse}a da je zakonom iz pro{le godine eksplicitno zabranjeno komercijalno gajenje GMO i stavljanje u promet tih proizvoda, ali ovo, ka`u, nije u skladu sa zakonodavstvom EU. Kao razloge za izmene i dopune zakona navode: ● „Primena tehnike moderne biotehnologije za dobijanje GMO je relativno nova i nalazi se u ekspanziji. Pored koristi koje pru`a, ona nosi i odre|eni stepen rizika, a ovaj problem mogu}e je prevazi}i samo uspostavljanjem

Indijski farmeri optu`ili su multinacionalnu kompaniju „Monsanto“ za stvaranje novog kolonijalizma. Zbog bankrotstva, za samo pola godine u Indiji se ubilo oko 700 malih poljoprivrednika

Sve su ja~i uticaji mo}nog lobija multinacionalki koje proizvode GM seme
22

Ranije bio gladan svaki 38, danas, posle „zelene“ i GMO revolucije, svaki sedmi stanovnik Zemlje
10. MART 2010.

resorno ministarstvo obe}alo da }e izmeniti zakon. jo{ pre godinu i po procurile su informacije da je.5 do jedan odsto dodavala za proizvodnju sto~ne hrane. i negde je to i ~injeno. ipak. Zamislite do ~ega bi moglo da do|e ako multinacionalka. Sa raspolo`ivim zemlji{nim i klimatskim resursima mo`emo da proizvodimo ne samo za sebe. On isti~e apsurd: kod GM hrane. dono{enje kona~ne odluke Ministarstva! Ministarstvo pod pritiskom Ta~no je da je Srbija u obavezi da harmonizuje svoje propise sa evropskim. koji su predstavnici EU samo parafirali. Raste broj gladnih Prof. pa da se ono pro{iri sa parcele na parcelu. kod ~ijeg predloga je prvobitno navedeno da se javna rasprava smatra zavr{enom objavljivanjem ovog predloga na sajtu Ministarstva: . menad`ere iz agrobiznisa. MILADIN [EVARLI]: Kod nas je ve} nekoliko hiljada oranica pod genetski modifikovanom sojom i vlasti to toleri{u podre|eno telo. dobru proizvo|a~ku praksu. istovremeno je i preno{enje odgovornosti resornog ministarstva na drugo. Dovoljno je da mali broj proizvo|a~a poseje GMO seme. trajala je dve sekunde. pa da se ono pro{iri preno{enjem sa parcele na parcelu. dono{ena su re{enja da se polja uni{te. koliko je vebmasteru trebalo da prika~i taj dokument na sajt resornog ministarstva! Vi{e je nego o~igledno da resorno ministrstvo i dr`ava trpe velike uticaje mo}nog lobija multinacionalnih kompanija koje proizvode GMO seme. i ne zna se kada }e ga prihvatiti. javna rasprava po podnetoj prijavi. u poslednje tri decenije imamo ekspanzionisti~ki rast povr{ina pod GMO: . {to legalno {to ilegalno. Miladin [evarli}. [evarli} podse}a da je pre 50 godina.Me|utim.Poslednje informacije koje kru`e me|u poljoprivrednim stru~njacima jesu da Srbija ima nekoliko hiljada hektara zasejanih GMO sojom. izuzetno dobre uslove skladi{tenja. s druge strane. opra{ivanjem. s tim da je proizvedena soja lagerovana u posebnim magacinima i da se u koli~ina- ma od 0. U Srbiju su.Zna~i. ali tek kad bude imala pretpristupne pregovore u tom delu. ~iji bi vlasnici bili nekoliko multinacionalki . nagla{ava [evarli}: .Danas je pod „semenom zla“. Prof. Tim proizvo|a~ima je te{ko stati na put jer je kaznena politika simboli~na . pomo}no. Gladnih je bilo 80 miliona. sr` GM proizvoda nosi rizik! . Sa raspolo`ivim zemlji{nim i klimatskim resursima mo`emo da proizvodimo ne samo za sebe. me|utim. imali ameri~ku donaciju 50. Postavlja se pitanje koliko }e njihov rad biti transparentan i koliko }e javnost u praksi imati na njega uticaja. o ~emu je NT ve} pisao. {ef Katedre ekonomike poljoprivrede i tr`i{ta na Institutu za agroekonomiju beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. i tom ministarstvu Po{to EU polako popu{ta pod pritiskom SAD. vetrom. jula do 15. s jedne strane me|unarodna zajednica insistira na uvo|enju sistema standarda HACCP. Ono se ve} godinama seje u Ma~vi i Banatu. odnosno svaki 38. na Zemljinoj kugli bilo tri milijarde stanovnika. Ona je marketin{ki prikazana kao ne{to na dobrobit poljoprivredi i eliminisanju gladi u narednih 10-15 godina. koji }e u krajnjoj instanci davati dozvole i za proizvodnju GM useva. Formiranje Stru~nog saveta. prerade i plasmana. Prvo smo 2001. nau~nike. . ka`e prof. ali dodaje da ga „ne bi za~udilo da se javna rasprava organizuje od 15. [evarli}) Foto: Z. Oni sistemati~no vr{e pripreme. Primena GM semena na na{im njivama mogla bi se uporediti sa naturenom obavezom da se ubudu}e sve na{e `ene oplo|uju semenom samo nekolicine GM mu{karaca. taj koncept. menad`ere Te{ko je boriti se protiv GMO lobija. profesore. Tatar Kupuju novinare. a vi vi{e nemate svog semenskog materijala da posejete njive.„zelena revolucija“. Dr [evarli}. jer pritisci dolaze u trenutku kad smo optere}eni mno{tvom problema. koji je i predsednik Dru{tva agrarnih ekonomista Srbije i Saveza poljoprivrednih in`enjera i tehni~ara. iako je pove}ao prose~ne prinose.I vrlo }e se te{ko tome odupreti. ali i zlonamerno. vetrom.000 tona u GMO soji za sto~nu hranu. avgusta“. Ve}ina poljoprivrednika i stru~njaka smatra da nema potrebe za gajenjem GMO i da na{e zemlji{te treba da ostane „nezaga|eno“. Na{ sagovornik dodaje da je te{ko razgovarati o ovoj temi kad je verzija zakona jo{ radna i nedostupna javnosti. Ili jo{ gore. vi{e od 130 miliona hektara u svetu. da ne bi do{lo do njenog zaga|enja u lancu proizvodnje. 23 . ali i zlonamerno Ve}ina poljoprivrednika i stru~njaka smatra da nema potrebe da dozvolimo gajenje GMO i da na{e zemlji{te treba da ostane „nezaga|eno“. Ovo za NT ka`e prof.Ako uzmemo da postoji ~ak i ne{kodljivo seme koje mo`e samo jednom da se koristi. dr Miladin [evarli}. Srbija ne dozvoljava kori{}enje GMO u komercijalne svrhe. ve} i za duplo vi{e potro{a~a. ka`e: . Tada je formulisan nov pristup razvoju poljoprivrede . ili bilo kojih drugih razloga. MART 2010. Poljoprivredna inspekcija ga je delimi~no otkrivala. iz politi~kih. pa je ovo verovatno jedan od najranjivijih momenata u na{oj novijoj istoriji. pod patronatom FAO (Organizacije UN za hranu i poljoprivredu): . stanovnik. vi postajete apsolutno zavisni od samo nekoliko monopolskih proizvo|a~a u svetu. Kasnije je tolerisano. sterilne uslove prerade. koje su rezerve ~ove~anstva. Smanjio je broj biljnih vrsta. ali ga ~lanice jo{ nisu.S obzirom na nivo korupcije kod nas. i povr{inskih i podzemnih voda ~ak do najdubljih slojeva u Zemljinoj utrobi. kao {to je bio slu~aj sa najavljenom javnom raspravom o predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemlji{tu. jer su selekcionari izdvajali samo one sorte koje daju 10. nema tog tela koje }e a priori biti otporno na pritiske mo}nog lobija koji stoji iza GMO industrije. od organizovanja gratis studijskih putovanja za novinare do davanja stipendija i pla}anja boravaka u inostranstvu za nau~nike. pa imamo nezaga|enu ambala`u. kad je me|unarodna zajednica prvi put raspravljala o fenomenu gladi. izazvao je i niz negativnih posledica: zaga|enje zemlji{ta. To mo`e da bude i pet godina od dana prihvatanja SSP. ne bi mogla da vam isporu~i seme. ve} u{li GMO.ALARMANTNO zabranjuje proizvodnju i prodaju genetski modifikovanih biljaka i proizvoda ZAGADI]E SRBIJU Dovoljno je da mali broj proizvo|a~a poseje GMO seme. opra{ivanjem. kako ga mnogi zovu.ka`e poznati agroekonomista. ve} i za bar jo{ dva puta vi{e potro{a~a nego {to imamo (prof. navodno pod pritiskom SAD.upozorava na{ sagovornik. dok. a posle toga i {vercovanje semena GMO soje iz Rumunije i BiH.

a Evropska komisija zaklju~uje da konzumiranje ovog mleka izaziva rak dojke i prostate. industrija sto~ne hrane. ve} i me|unarodne organizacije. Uz to. a imaju i najve}i deo poljoprivrednog hemijskog tr`i{ta. ~ak i hrana za decu. Seme „Monsanta“ i „Duponta“ je genetski modifikovano. mle~ni proizvodi. Ove kompanije do`ivljavaju nagli uspon posle 1989. do danas. Amerikom kru`i reklama da krave sad mogu da proizvedu za tre}inu vi{e mleka. On navodi da ~etiri agrohemijska i semenska giganta kontroli{u ~ak 75 odsto prodaje semena kukuruza i 60 odsto soje u SAD. ne zna~i da kod nekih ve} ne postoje ili da se kod ostalih ne}e javiti u drugoj ili tre}oj generaciji naslednika . Autor citira i ameri~kog levi~arskog aktivistu. da bi zadobili planetarnu kontrolu nad snabdevanjem hranom. raste i cena hrane. p{enica. Ne znamo kada }e se manifestovati posledice upotrebe hrane koja je rezultat genetskih manipulacija. kukuruz. biljna ulja. genetske manipulacije oti{le su toliko daleko da se postavlja pitanje gde je granica i kako ih kontrolisati.Taj kapital je toliko mo}an da mo`e da kupuje ne samo nacionalne vlade. za o~ekivati je da ga ne}e dati ni „novo re{enje“. Ona postaje skupa i nedostupna. uostalom. Istovremeno. posebno ako se nastavi ovakva [iroki potro{a~ki krug podvrgnut je nelegalnim. ameri~ki farmeri po~inju uskoro da se `ale da stoka oboleva od infekcija i mastitisa.“ najve}e prinose. Ali ako rezultat nije dala „zelena revolucija“. Poljoprivredni proizvo|a~ je izgubio dominantnu ulogu u procesu proizvodnje. faktori rasta u sto~arstvu. Vojislava Crnjanski Spasojevi} 24 . proizvodnja fosilnih goriva.. ~ak zlo~ina~kim eksperimentima na ljudima sa jo{ nepoznatim posledicama (Stiven Lendman) dinamika rasta stanovni{tva. soja i sojini proizvodi. ~ak zlo~ina~kim eksperimentima na ljudima sa jo{ nepoznatim posledicama. pi{e Piro}anac.upozorava ovaj profesor Poljoprivrednog fakulteta. kad D`ord` Bu{ Stariji postaje predsednik SAD. . ote`ano hoda. `ivotinjski proizvodi. proizvo|a~i semena i GMO. zbog stalnog pove}avanja razdaljine izme|u mesta proizvodnje i potro{a~a. povr}e i vo}e. ka`e prof. Dotle je poljoprivreda u~estvovala u strukturi vrednosti poljoprivrednog proizvoda sa 70 i vi{e odsto. ali je i broj gladnih pove}an na alarmantnih milijardu i 25 miliona. Va{ington i ~etiri najve}e agrobiznis korporacije planirale su svetsku dominaciju patentiraju}i `ivotinjske i biljne oblike `ivota.Industrijsko-trgova~ki i finansijski lobi dolazi do novog re{enja . {to je zahtevalo sve ve}u centralizaciju i koncentraciju kapitala. [evarli}: . Gladan je svaki sedmi stanovnik Zemljine kugle! „Zelena revolucija“ nije dala o~ekivani rezultat. dodaci za salate. Sitni sve vi{e propadaju i liberalna trgovina u sektoru agrara postaje globalisti~ko-liberalisti~ka fraza. To.ALARMANTNO „Grinpisovci“ su predali Evropskoj komisiji milion potpisa za zabranu GMO hrane u EU Kancerogeno mleko U Americi 80 odsto prera|ene hrane sadr`i GMO. a danas u~estvuje 10 do 30 odsto. „Dau Kemikal“ i „Dupont“ (ima kancelariju u Beogradu). sredstva za za{titu biljaka.genetski modifikovanih organizama. Pet decenija kasnije. izme|u ostalog i zbog sve ve}eg prodora industrijalizacije u farmerski sektor. To {to ve}ina njenih potro{a~a jo{ nema vidljive negativne posledice. pokazuje i afera sa meksi~kim gripom. a kod teladi se javljaju deformacije. kad su otkrivene. To su „Monsanto“. koji ka`e: „Genetski in`enjering je {tap i {argarepa 21. aditivi. bezalkoholna pi}a. uba~eni GMO hormon izaziva leukemiju i tumor kod zamor~i}a u laboratorijama. koje je genetski manipulisano uz kombinaciju hormona rasta. jaja. voditelja i publicistu Stivena Lendmana. navodi dr Zoran Petrovi} Piro}anac u knjizi „Geopolitika hrane“. „Novartis“ (poznat u Srbiji po vakcinama protiv novog gripa). Ali. Tu spadaju i: pirina~. Onih 70 do 90 odsto ~ine hemijska i industrija poljoprivredne mehanizacije. [iroki potro{a~ki krug je podvrgnut nelegalnim.. pa }e broj gladnih jo{ vi{e rasti! Od 1982. veka. u oskudici fosilnih goriva.7 milijardi. ukupan broj stanovnika porastao je na 6. a smanji broj proizvo|a~a. „Monsanto“ tada za prvi GMO proizvod bira mleko.