Astrologija u procepu vremena

Aleksandar Imiragi Pret pos ta vi mo da ste na vi li sat da zaz vo ni za pet mi nu ta. Vre me pro la zi... Jo 4 mi nu ta... 3... 2... 1 mi nut jo sa mo de set se kun di do zvo na, 5 se kun di, 4, 3, 2, sa mo jo je dan se kund i de si e se... ali jo sa mo po la se kun de, pa jo po la od po la (1/4 sek.), pa jo po la od to ga (1/8 sek.), 1/16 sek., 1/32 sek., 1/64 sek., 1/128 sek... i ovaj niz bi ta ko mo gao ii do bes ko nanos ti, veno se prib li a va ju i, ali ni ka da ne do la ze i u taku u ko joj bi se da ti do ga aj za ista de sio. Za nim lji vo je, me u tim, po me nu ti da e se ne ki ma ipak do go di ti da sat zaz vo ni i po red ove re alnos ti ne de a va nja do ga a ja i pro ce pa vre me na na svom pu tu do vene, ap so lut ne, bes ko nane sa da njos ti. To je za to to na a svest ug lav nom ne mo e da pra ti ovaj pro cep vre me na do ta ko sup til nih ni voa, ve jed nos tav no za okru i vre me (umes to da per ci pi ra, na pri mer, pre laz sa 1/2 na 1/4 sek, ona za okru i na 1/2 sek.) i to na onom ni vou ko ji odgova ra da tom ni vou po bu e nos ti sves ti. Dak le, od ni voa po bu e nos ti sves ti za vi si i ni vo od vi ja nja do ga a ja oko nas. Ti ho, pot pu no ne po bu e no sta nje sves ti od go va ra tom ni vou bes ko nanog pro ce pa u vre me nu po lju ap so lut ne sa da njos ti, u ko me sat ni ka da ne e zaz vo ni ti (ako to sa mi ne e li mo) i u ko me smo sa mim pro ce pom za ti e ni od bi lo kog do ga a ja. Slo bod ni smo, jer nam se ni ta ne mo ra de si ti do ga aj mo e mo sa mi izab ra ti!

od veine ljudi, nervni sistem uglavnom nije sposoban da u jednom trenutku iskusi sve dogaaje i zato ih sekvencijalno doivljava i fizioloki metabolie jedan za drugim. Upravo to jedan za drugim a ne istovremeno doivljavanje ini da postoji kategorija vremena, a samim tim i svih dogaaja koji su u njemu strukturisani. Zato moemo rei da je vreme samo stvar kretanja svesti i, naravno, sposobnosti fiziologije (naeg nervnog sistema kao nosaa svesti) da bude ira i otvorenija za vei broj iskustava odjednom pa i za doivljavanje i metabolisanje potpuno razliitih vrednosti paralelno, odnosno istovremeno. Klasina fizika poznaje samo sisteme linearnog vremena, odnosno sisteme u kojima se dogaaji odvijaju u okviru vremena koje se prostire od jue ka sutra i nikako drugaije. Taj sistem linearnog vremena odgovara uobiajenom budnom stanju svesti koje je kod oveka, u proseku, dnevno postojano oko 16 sati, dok ostalo vreme ovek provodi u svesti sanjanja i dubokog sna. Vreme koje se doivljava u tim drugim stanjima svesti je drugaije, nelinearno, jer je logika i inteligencija tih stanja svesti drugaija (prekognitivni snovi su, 1

na primer, rezultat drugaijeg iskustva vremena u stanju sanjanja). Svaki astroloki sistem strukturisan je u sistemu totalnog vremena, koje se kruno prostire u svim pravcima istovremeno, pa samim tim odgovara nekoj vrsti apsloutne vrednosti svesti. Zato je astrologija nauka pomou koje je mogue na osnovu jednog momenta saznati bilo koji dogaaj u itavom kontinuumu prostor-vremena. Ona istrauje najdublji i najsuptilniji momenat Sada njosti, koji je uvek sveprisutan i odakle nastaju svi aspekti budunosti i prolosti i njihove uzronoposledine povezanosti.

Snimak Univerzuma
Osnovna filozofija astrologije poiva na injenici da se irok skup podataka o nekom pojedincu moe izvesti poznavanjem koordinata njegovog roenja. Ove take u vremenu i prostoru obezbeuju svojevrstan trenutni snimak univerzuma, otkrivajui kako zakoni prirode funkcioniu u svakoj taki. Ovaj snimak predstavlja prvi kadar filma koji se zove ivot. Ideju da vreme i

mesto roenja, locirani na mapi univerzuma koji se dinamino razvija, mogu da opiu put nekog pojedinca kroz ivot nije teko razumeti. U stvari, ona se poklapa sa teoremom rekonstrukcije u fizici prema kojoj je, ako se znaju koordinate pojave fotona iz jedinstvenog polja, mogue predvideti spin estice, njenu energiju, smer i raspad. Dok fizika koristi koordinate fotona da bi odredila njegov tip spina, energiju i smer astrologija predvia budui tok individualnog ivota, koji je, recimo, u sistemu moderne astrologije zasnovan na poloaju 10 planeta i 12 kua, unutar Zodijaka od 12 znakova. Iz poloaja nebeskih tela u vreme roenja, mogue je izraunati razvojne trendove pojedinih delova sopstvenog ivota, ili ivota bilo kog drugog entiteta na primer, poslovne organizacije ili nacije. Vreme i mesto roenja slue kao referentna taka znanja o sekvencijalnoj evoluciji neijeg ivota. Znanje o prolosti, sadanjosti i budunosti moe se uporediti sa proizvodnom linijom, gde je proizvod mogue uzeti sa bilo koje take na traci 2

i znati koje su operacije izvrene, a koje tek treba da se dese. Drugim reima, astrologija gleda na dogaaje u makrokosmosu da bi predvidela odgovarajue dogaaje u mikrokosmosu pojedinca. Ona ita priu o pojedincu sa mape univerzuma. Astrologija moe da predvia, jer zakoni prirode koji upravljaju evolucijom zvezda i planeta takoe upravljaju evolucijom naih ivota. Evolucija individualnog ivota lokalizovan je izraz sekvencijalnog razvoja Univerzuma.

Procep u vremenu
Jedan mudrac je rekao: Sudbina je samo seanje nae due na prola dela. Meutim, sadanjost moe da pobedi prolost. Kako pronai procep u vremenu i tako prevazii Hronosa (Saturna) i otii do sveprisutne sadanjosti koja stvara vreme (oca Saturna Urana, dakle)? Crna rupa je otvor u svemiru, koji je nastao zbog kolapsa gravitacije. U njoj ne postoje pro-

storne dimenzije: gore ili dole, desno ili levo, a vreme i prostor se pretau jedno u drugo. Naziva se crnom, jer iz nje ne izlazi nita, pa ak ni svetlo, tako da, posmatrana sa strane, izgleda kao crno, okruglasto prostranstvo. Sve to se nae u njenoj blizini, usled ogromne gravitacije, zakrivljuje svoju putanju ukljuujui ak i zrake svetla. To je mesto u kome Univerzum (ili bar onaj deo koji dananja nauka zvanino poznaje) nestaje, ili tanije kolabira. Tu se prostorno-vremenska geometrija univerzuma iskrivljuje, tegli do svojih krajnjih granica, dok se konano ne pretvori u taku i ne doe u stanje potpune singularnosti (jedinstva). Dakle, ulazimo u 8. kuu

Implozija zvezde
U tom polju, vreme je zaustavljeno u venoj sadanjosti (Uran), a beskonana prostorna raznolikost Univerzuma je svedena na jednu jedinu taku.I upravo iz ove take, koja izgleda nemogue sve zapoinje, jer upravo je Uran (Bog nega, praotac svih) egzaltiran u korpionu pa svoju maksimalnu prirodu ispoljava upravo ba u srcu crne rupe. U svojoj optoj teoriji relativnosti (1916.), Ajntajn je Njutnovu teoriju gravitacije zamenio sasvim novom tezom o zakrivljenju prostora i vremena. Merenja i eksperimenti koji su usledili potvrdili su Ajntajnovu zamisao i pruili jo jedan dokaz za postojanje crnih rupa. Nekoliko meseci posle objavljivanja teorije relativnosti, nemaki astronom Karl varcild je, na osnovu Ajntajnove jednaine, opisao crnu rupu. Ali, u to vreme jo niko nije mogao da zamisli tako snanu gravitaciju o kakvoj je govorio varcild. Njegovi prorauni su pali u zaborav, sve do 1939. godine, kada je Robert Openhajmer zakljuio da crna rupa nastaje prilikom implozije neke zvezde. Dok eksplozijom estice iz stanja jedinstva prelaze u stanje razliitosti, u procesu implozije dogaa se suprotan efekat estice iz stanja razbacanosti, raznolikosti, prelaze u stanje jedinstva, tj. take. Implozija je, tako, proces kojim se aktivnost univerzuma usmerava ka unutra (od beskonanosti do take), dok se eksplozijom aktivnost usmerava ka spolja (od take ka beskonanosti). Kroz implozivni proces, stvara se procep unutar Univerzuma, tako da se prostorno-vremenska 3

dimenzija zakrivljuje, odnosno biva uvuena sama unutar sebe u sve dublje i dublje nivoe manifestacije idui ka stanju potpune Sadanjosti to jeste prastanje svekolike materije i svih dogaaja to je stanje istog Urana. Poto se itava kreacija sastoji iz slojeva koji su strukturisani jedan unutar drugog (npr. ljudski organizam je strukturisan od mnogih organa, svi organi su sastavljeni od tkiva, ona, opet, od elija, one od molekula, atoma, subatomskih estica, kvanta... da bismo konano doli do nemanifestovanog nivoa jedinstvenog polja), prilikom implozije, prostorno-vremenska realnost datog objekta koji je implodirao, biva izmenjena! To je stoga to u ovom procesu objekat biva uvuen u dublje slojeve sopstvene manifestacije, u kojima vae zakoni razliiti od onih koji su vaili na na prethodnom nivou. Svaki dublji nivo kreacije predstavlja posebnu frekvenciju zaseban Univerzum koji je strukturisan unutar prethodnog i u kome vae zakoni odgovorni za odravanje tog nivoa kreacije (npr. molekularni ili atomski).

Na horizontu dogaaja
Zakoni prirode razliiti su na razliitim nivoima prostorno-vremenske geometrije, ba kao to su i ivot i iskustvo razliiti u razliitim stanjima svesti. Prostor-vreme koje poznajemo rezultat je odreenog stanja svesti. Za neko drugo stanje svesti (npr. sanjanje) vai potpuno drugo prostor-vreme. Svako subjektivno stanje svesti ima svoj objektivni nivo Univerzuma, pa za tu subjektivno-objektivnu frekvenciju vae isti zakoni. Ilo Brant, astrofiziar, poznat po svojim radovima iz oblasti gravitacije i Teorije jedinstvenog polja, ovako objanjava beskonani procep vremena koje se zakrivljuje u unutranju dimenziju crne rupe: Kada bi se astronaut pribliio spoljanjem rubu horizonta dogaaja (granica odakle poinje crna rupa) dogodile bi se neobine stvari. Naime, poznato je da je vreme sporije to je gravitacija jaa. Gravitacija koju stvara crna rupa je najjaa u svemiru. to je astronaut blii horizontu dogaaja, vreme sporije prolazi. Pretpostavimo da je od rupe udaljen jo sekundu, ona bi se toliko otegnula da bi nama izgledala kao venost. Bez obzira na to koliko bismo ekali, njoj nikad ne bi bilo kraja. No, za astronauta vreme normalno

prolazi. Ono to se nama ini beskonano dugim, Uzrono-posledine odnose unutar prostorza njega bi bila jedna sekunda. vremena izuavaju razliiti astroloki sistemi, ali konani dogaaj zavisie od talasne funkcije samog prostor-vremena to direktno zavisi od Univerzum (u) svesti stanja svesti. Ako je u naoj svesti oivljeno harOvaj fenomen koji bi se desio u blizini crne rupe, monino oseanje, to obezbeuje harmoninu praktiki potvruje primer iz podnaslova. Vreme geometriju prostor-vremena, pa svaki dogaaj i prostor su krajnje relativni pojmovi. Oni zavise unutar takvog sistema mora imati taj kvalitet od stanja nae svesti, odnosno menjaju se onako harmoniju, sklad... kako se menja naa svest a odatle i svi dogaaji A te crne rupe jesu li one zaista tako crne, koji postoje u nekom prostoru i nekom vremenu. ili taj kolaps Univerzuma opaamo tamnim zato Ulaz u to beskonano polje svesti svakako vodi to u kolapsu sopstvene svesti dubokog sna sami kroz ovladavanje silama 8. kue, koja u naem inismo budni? votu predstavlja neku vrstu vrata za ulazak u beNaravno, svemir je onakav kakvi smo mi i svi skonano stanje svesti iste Sadanjosti, ili polje zakoni Univerzuma ve postoje u naoj svesti. istog Znanja, svih mogunosti ili, jednostavno Potrebno je samo otvoriti se unutranjoj realnosti Urana. Ako postignemo sklad unutar tiih nivoa postojanja i otkriti Univerzum u sebi! svesti, moemo biti sigurni i da emo u prostorvremenu stvoriti dogaaje poveanog reda.