Veljko Petrovic, Pipovetke Bunja. Povets coveka bez korena.

E sda ovako doktor setva astrovic vraca se kuci, on je trom debeo kad sedne tako mu sez ategnu noavice da se cini d ace puci, nosi I satp I dok ga ljudi pozdravljaju kao da s;uti sta misle, jedva dodirne sesir ali mahne stapom kao preteci, ljudi idu naokolo kao I svakog drugog dana zene se zale na skupocu, ali dve coveka izmedju sebe komentarisu stevin slucaj, steta, al sat ce, ali se u njihovom kou ipak vidi znak neke radosti, zluradosti. Stioa je krenuo kuci, znao ej da ec se ovih dana na njega svaliti stecaj, I msilio je o svom polazaju, imajuci prema sebi I razumevenja I obmane I prekora, dosao pred kucu a ono prosjak pera poturio sesir, sad ej prvi put zastao pred njega I zagledao s eonda mu rekao, zasto dam u da s kojim pravom on pred njega podmece sesir, I on ej bogalj I sutra ce biti prosjak, zena cula alrmu I utisava ih baca coveku pare, steva je hteo da ih zgazi I uzme ali osetivsi zenino prisustvo odusatne. Sluzavka ga ej cistila pre no sto udje kod zene I on oseti an njoj mris skupog parfeam, I pomislis vi em lazu svi em kradu,z ena ga ej pozvala bio joj je potreban. U drugoj glavi upoznajemo s es anjegovom suprugom, borisak pastrovic rodjena kolosvari de kolosvar, dobro ej izgledala z asvoje godien a treba zahvaliti silnoj nezi, ona j ekoketrirala I zelela svima da s edopaden I dopadala se, ssamo en drugaricama one su I tako trebale da joj zavide I ne muzu, on ej trebao da udovoljava nejne potrebe I da joj sluzi, I zaisat iako s emozad bunja vremenom bunio pristao je na ovo ropstvo I ono je bilo prava slika njihovog odnosa. Ali ona je na takvo ponasanje naucena u svojoj prodici, majak koketa uvek je bila u nejnoj senci, osiromasial oca on ej bio podzupan, poslali sue j u manastir a u povratku da ej uce zrelije drugarice, sedela je u sobi I slusala galamu I muziku dok joj je majka uzivala, ond ase pocela ljubakati prvo s anekim pisarem, zavodila ga I izlagala opasnosti to je privlacilo, na kraju ga je I oterala, otac trazio das e povede vise racuna, ali je bila vrlo cudnog karaktera, umiljaat pa do ovesti razdragana nekom bi s eudvarala ond aodjednom postal enzainteresovana, nije imala novaca nego plemicko poreklo I veze lai usled njene neobicnosti maldici se pocese z anju zanimati,a li im na kraju dosadi I smanji s einteresovanje. Ona je mislila uci ce u brak akd joj bude volja. Ona je ejdnim delom svoje duse sanjala o ljubavi, ali ej zelela nekog hrabrog ukrotitelaj, snaznog politicara pa akkao ga u drustvu pisarcica niej vidjala cekala je,a li s ejednom zaljubi oseti cekajuci nekog sluzebnika prvi put tugu, on ej kod njih ejo I debljao s epa mu ej bilo fino, roditelji ga otuste a nju posalju na oporavak s obavezom da ej moraju udati, I tad aim na pemt padne bunja bio je vredan I dobar I vazda crveneo kad mu podzupan stisne ruku, damin stric je radio s anjim I to mu

prelozio, bunja je bio zbunejn otkud devojka a vec su se nacula neke price o njoj, ali mu vaj rece da ej temperamentna ato sto prema nejmu uzdrzana jer ga postuje, on nije rekao ne, bio ej uzbudjen stalno su ga drzlai pored sebe I pustali s amo na spavanju ali je I tada bio nemiran, devojka je po saopstenju cello popodne preplakala ali pristala. Slabo su govorili, jedan trenutak intime, on je javio svojima otac odgovara da ej on tolike skole ucio pa je I pametniji od njih te zna sta mu valaj ciniti. Ali spipi je ova pomoc znacila jer dok su njegove kolege s avezama lako prelazile ispite on ej sve morao svojim trudom. Kada se vratio u rodni grads adiplomom bio je pronadjen I primecen. Ali tada je postojao I raskorak s anjegovim zemljaciam drugovima, oni se libili dam u govore ti I pitali s ejesu li iakda bili toliko prisni, imali svoj gvor zivot, navike, nije bio ni tamo ni ovamo. Mada ej uvek mislio d ace ozeniti neku bogatu bunjevku I snagom kapitala pribaviti ulged, ova csat koju sum u ukazali ipak ej godila njegovoj dusi. Sad s eu trecoj glavi ponovo vracamo na ovo dvoje supruznika u sadasnjem trenutku, zena ima potebe to su da joj da sto kruna za frizera, I z agoste vecerasnje biskvit rum I soatlo, on misli kako ne a srcea ali ej ujedno I zlai jer zna da ona jos uvek ne zna da su oni nacisti porpali, ona ga grdi kad joj akz eda nema, a kad kaz edas u propali oona ej van sebe, tis egovori da ne cuje polsuga, vredja ga, akz e mud a ej obican bunja ona mu ej dala polozaj, zna koga ej zenio, ako nije mogao tako da zivi trebali su da se zatvore u kucu, jadan je kad en moze ni ejdnu zenu da izdrzava, pomenula mu ej nesto iz a varanje. On joj je rekao dobic epare lai je odlucio da joj podnese racune pa da se I sama u sve uveri, ona mu je jos govorila kako ej trebalo da poslusa njenog oca I da se prikljuci ne znam kome. Nisam rekal o tome kako ej na pocetku steva o svemu mislio o svojoj grabljivoj zeni o cerki netalentovanoj z akoju zalud trosi novce u lajpcigu, uopste u sve ukupnoj promasenosti, pomislajo je I na metak, ali kaze on ipak ima odnose I sa svetom I mora im poloziti neki racun. Cetvrta glava je skup sveta u pastrvicevoj kuci, samo ruglo, iskljucivo ogovranja drugih, licemerstvo, postoji zena koju ne vole, iskrena I enma ljubavnika ali stripe od nejnog ubojitog jezika, na kraju posto je tako nepoprvaljivo veran I da voli svog muza otvoreno govori oni zakljucuju da je bolesna. I erzika je bila tu, to je bilo jedno ruzno stvornej eu svemu je licila na oca, nikad korzeta niti visokih potpetica, nije bila ni za klavir zasviraal bi I bacila s epreko njega placuci, svesna svoje ruznoce sve je vise zanemarivala izgled zeleci da dokaze da joj do toga niej ni satlo, evo ga psihologija, im aljudi koji ce pre I proneti ruzan gals os ebi nego da cuju aluziju iz tudjih usta. Erzika ej sedela zamisljen gledala kako enko majci ljubi ruku I pitalas e kako joj sev to en dosadi, ona ej ceznula da bude siromasna jer ej mislila da je jako bogata, I govrila ej u sebi kako c ejednom

pobeci s aljubavnikom da se svi cude. To ej bio I neki halas poljak sta li I on je s eizborio u drustvu svojim sarmom, uvek posalica vrlo spretan, I sda je bio oko pastrovicke. U osam s epojavi stipa, ozbiljno pijan, ljudi se zasmejase, zena ga uvede, I izvini sto ej tako upao medju dame, on ej bio grub I trazio da ag obuce, seo je I poceo da pije stasno ga ej blela glava, mislio ej o tom vinjaku koji je takodje neotplacen. Neko ga ej pitao z azdravlje aon j mrko odgovorio jer ej znao da tu ima I sazaljenja I znanaj o njegovoj neminovnoj bedi. Cuo ej daz ene zamecu neki nevazan razgovor da bi prekrili neprijatnu tisinu sve mu je to jako smetalo. Neko ga je pitao za ucesec na nekom seminaru, ako njegovo mesto ej vazno z anjiohvu kulturu, on je seo z auseo stav kao da zeli da se svadja I poceo, kakva kultura, to su sve lazi I upitao ovoga voli li domovinu on krenuo na siroko, stiva mu kaze nije mu trazio lirske recitaciej nego istinu, eto sta ej madjarska sva sastavljena od nemadjara, on ono sto vili sanja sanaj zene sanja paprikas, domovinu nikad niej sanjao, I rekavsi tako jos enek pojedinosti on ustade I kaz enak ostanu na veceri daans je godisnjicu njegove sluzbe valjda ne znam, I ode, zene komenstarisu kako ej silan a njegova jos ce s ei zaljubiti u njega, cerka ga ej gledaal zacudjeno on joj je rekoa da sprema iznenadjenej ona bas I nije verovala da se moze iznenaditi. U petoj glavi vecera je u toku, on gleda ove ljude I pita s ekakos enikad a nije podrbonije zgledao u njihova lica da vidi koliko su odvratni, oni njega ne vole ni on njih sta ej sve ove godien trazio sa tim ljudima, I kao da negde vidi da sum u I ono krvr citav taj svet lazi koji nije njegov, dozivljajni govor, vidi da je bio lud, da je citav zivot prosao zalud, cemu, iscupase ga, nije bio svoj nego njihov, psenica preneta u staklenu bastu, on je bunja, samo sto oni to bunja dozivljavaju pogrdno a njemu je to drago.u kuci je bilo opste veselje I razdraganost, svirali su cigani, secao se mladosti, akko ej bio nespretan u igri iako ej ucio, kkao bi skupio snage I prilazio devojci pa ipak odusato na karju je sa olaksanjem prepusatjuci drugome, onda dug one bi mogao da zaspi ccujuci zenski smeh, aonda bi sanjao kako lako klizi na podijumu I gricka zensku kosu, ipak je ovaj steva dovoljno I sam bio nesrecan I nestabilan zato ej ovaj opsti utisak tako tragican. Zena ga je pozvala da igraju, ali ga ubroz ostavila I zapesala s aonim h, on se osecao uvredjenim mozda ga ona I vara nikad do sda to nije pomislio kako je sve to ruzno I glupo. Sad su doalzili polako muzevi ovih zean, poneki ljuti lai oen nisu mnogo marile, dosao je petika mrazovic, srbin, sav suvonjav I zakrzljao u razvoju, on je govorio kako jos pamti jedino srpski psovati, ali gad bi popio trazio bi srpske pesme I bog zna kako padao u sevdah. Dosao ej prekajski, to je bio ugledan covek, I voleo srbiju, I deci citao srpske pesme zbog cega ga zen aopominjala, inace je bio vrlo nacitan, bas zato ga steva izbara u ovoj

odvratanoj masi dam us eispovedi, on rece sta on misli o svemu ovome,I pokaza na ljude, ludnica, akz e msiliisto alit u njihovo srce krvari, ali prijatelj valjda osecajuci stevin bol, stavi mu utesno ruku preko ramena, a onda steva poce da se ispoveda zanimljivo da ej ovde promenjen gvoro dosad ej pisano beogradskim stilom, ovde je dijalekatski valjda gvorom ovog bunjevca, kaz eon ej trebao ostati tamo odakle je dosao, ozeniti seljanku, ziveti molti boga za lepo vreme ako ga ne bude malo se vise stisnuti preko zime, izbiti derana sto bezobrazan I posle bi on opet denuo snoplej voleti zenu, tako ziveti pa ti je milaina I nije tesko ni umreti a ovde on en zivi on propada, prijatelj je bio ganut I a ih neko nije prekinuo I on bi poceo da se ispoveda. Onda je usato neko iz drustav da odrzi gvor pohvalan u stevinu cast, aon ej susato I okrenuo paznju na sebe jer je govrio prilicno tiho I nije delovalo da ej pijan, rekao je das e ovom nece zahvalti jer sve sto ej govorio je laz, zena je pokusala da ag zasuatvi, on ju je prekorno pogledao, cerka ga je molila d a sedne on je rekao da mora da govori, taman svi oni otisli I on pricao samo ovim zdovima koje ej danas prvi put zagledao, celog ej zivota samo lutao, prolazi pored ljudi bez srca, godine bez dela, maldost bez ushicenja, nikad ljuavi nije imao niti mu ej zena bila prijatelj, dosao je kao tudjin medju njih I to je uvek I osato, smao bunja, a onda je poceo zanosno govriti o svojim precima o tome sta mu ej otac govrio pokazujuci na salase I na more, cim s e bunjevac otisen od te zemlje izgubice srecu. Sve je to izgubio odrekaos e ast aje dobio z auzvrat, oni nisu jedno I nikaad nece biti, prijatelj je bio ganut gosti svi su otisli erzika ej otisla u sobu I plakala, zena ga ej napala sto ej oterao goste, on ju je pogodio casom, tad ej I poslednji prihetalj nestao iz kuce. Sutradan su gas vi trazili on ej stisao na salas trazio ralo da ardi zemlju onda su ga prijatelji nasli kalajvaog kako vuce neko drvo kaz egreota je da se baci, kaze nije lud, oce ovde da pocne zivot iz pocetka, oni su ga podsetili na dete I da mora potpisati neke papire tad je suao u kola, zena je sda detetom otisla, negde on ej proklinjao bludnicu, smestili su ga u gradsku bolnicu, pitao ej nekog nazovi bolnicara koji ej podigao kucu lececi samouk ljude I pordajuci krisom lekove, slika drustav en izostaje, je l ide pravo I jel lud, da I ne, u otku noci je presekao sebi vene, nije mu bilo spasa ni da je lekar stigao ranije jer je izgleda staklo bilo otrovano. Nas ucitelj cetvrtog razreda. Vid se da je ovo napreedak u pripovedanju, ovde ima dosat psihologije, ali mislim da je kljucna tema pitanje autoriteta onog neprikosnovenog decijeg vezanog za ucitelja I kako ta jedna figura posatje neljudska I tad mu se dive a potom kada pokaze svoju s;abost svaki autoritet pada. Naime nas pripovedac, u prvom licu je pripovedanje krece u 4 razred, on je osaco strah ali I ponos sto sda nosi nove knjige, otac ga je

vodio. Ali novi ucitelj koga sus vi prozvali cica I koji ej I junak ove price bio ej drugaciji od predhodnih, njega je plasial cinjenica da ovaj ne bije aipak je storg kako je to postizao, prvo bio ej stariji od predhodnih ucitelaj koji sus e I grails a njim I njihovim frajlicama djaci nosily svece, ova je bio onizak, imao bradu crne naocare kroz koje su se jedva anslucivale oci. Nikada ih nije tukao, ali akd abi bili nemirni on bi samo pogledao kroz te cvikere I oni bi s eumirili kasnije I sami udarajuci onog koji ej pravio buku, deca su ubrzo bila zadivlejna svojim novi staresinom, majke su ponekad ljubomorne bile, I pitale se kako ih smiruje da I one to primene kod kuce, on je svog najlepseg goluba nzavao cica, a I jednu najvecu loptu krpenjacu su tako bez dogovora nazvali, ali ono sto ej kod ucitleja najvise plenilo, jeste njegovo predavanje, on ne bi izmilsjao price nego bi pricao isto ono gradivo koje s enalazi u knjigama ali bi oni posedali, zaboravili da su u skoli, I tako je prvo pocinjao obicnim svakodnevnim tnom a onda bi se sve vise zanosio, oni nisu disali svojom pricom onih je odvodio u te prostore I ono su u toku te rzamene emocija bili jedno, oni su osecali da je I sam profesor u istom zanosu I kad bi ga neko tada pitao ko su nejgaova deca nas pripoevdac je bio siguran da bi odgovorio oni, ovaj razred, nikada se nije smejao ali ponekad kad bi pricao ensto smesno on bi podigao glas, I ;posle brisao oci ako savladjujuci se od smeha ili s estideci sto mu se omaklo. Tako su ga deca apslutno obozavala, posle onakvog casa on ibis e tek posle skole opustili inace bi iz nej izlazili jos uvek zaneti profesorovim pricanjem. Ali profesor ej imao dece, jednu cerku, a troej vec velike dece ej umrlo, dve cerke I sin, milutin s eseca sahrane, profesor nije plakao, samo je kad je zen se prekormno bacial an sanduk I popa, opomneuo ej natalija tako ej bog hteo I da se smiri, oni su s eutrkivali koji ce otici po nesto do profesorove kuce, taad bi milutin trcao kao bez gale, natalija ej bial debela uvek placna I uvek uzdisala, valdislava cerka ej bial elpa svirala klavir is edela cesto an prozoru. Kaze on ej I pored kuce sad enkako drugacije prolazio, usporavao bi kao pored neceg tajanstavenog, a oni su silno zeleli da otkriju neku pojedinost o ucitelju kojojm bi nekako sebi nejga predstavili kao obicnog coveka, zapravo su silno zelele da ag demistifikuju al ice upravo demistifikacija dovesti od razocarenje I potpunog gubitka postovanja. Vladislava je iamla 27 godina mnogo citala, otac ju ej kajio kao musarca ona ej od milutinove setre krisom pozajmljivala neke knjeige jer je otac davao da ciat samo putopise I ono sto nije zabavno, milutinov otac ju je jednom opomenuo zasto cita leksikon ceo to niej za to, ianc eje znala fiziku hemiju matematiku, ai bial uobrazena sa tog svog znanja I mnog I su je zbog toga mrzeli, ali mita inace je bio ejdan ucenik koji je sve imitirao pa I cicu, I oni bi s esmejali kad bi on pokazivao kakos eucitelj onako nizak propinej da dohvati tablu, ali s

enikada neisu smejali kada bi to ucitelj stavrno ardio, ne iz sraha iz postovanja. Mita je imao bastu pored uciteljev I vireo, I rekao milutinu kako je mnogo puta video vladislavu kako s ebacaka I place, govoreci majku kako su je upropastili sluzila im ej kao uteha z aone grobove a sda zbog griz e savesti zele da je posto poto udaju, ona nece oce ovde da crkne, onace ona je imala I novaca ali otacdugo nikoga nije pustao od prosaca ali ej sda I ona sam postala probirljiva. Sam ej se milutin cudio akd ej ona doalzeci njeiam u posetu izjavila kako joj otac neda ad bere ruze, zao mu a to ej cista zenska besposlenost, cudio s ekako oatc joj moze biti grub ejr ej znao akko njemu tesko pada ako ga oatc en pomiluje I uvek se preispituje nije li sto pogresio. Jednom im je ucitelj predavao o vazzduhu sto im je vrlo tesko bilo da zamisle nesto neopipljivo, aposebno kakos e bez tog z anjih nicega ne moze ziveti, on je na vrabcu pokazao zatvorivsi ga u staklo I gotovo osamutivsi, ali jednom milutin otisao da viri u bastu, I video popa dusana koga su zvali grlati kako igra sah sa uciteljem,a li je vladislavi pomilovao koleno, I govrili su, on ju je poljubio u grudi. Milutin je isao kuci vidno razocaran osecao s eloses to ej video nesto za sta zna da je trebalo ostati tajna. Pitao ej majku jel ovima dusan rod, ona odrekla I posel nesto sa ocem razgovarala, ali ovaj ucitelja vis enije gledao isto nesto ako dam u ga je bilo zao, gledao ga akroz nejgovu glavu video popa dusana, ali sledeci put je u basti bial ljubavna scena sami su bili ovo dvoje, on ej govrio da ej voli I ads em toga nsiat vise ne zna, to ej odgovor na svako pitanje,a lis evladisalva ispovedala, ona je bezala u knjige, ona se nije druzial sa svojim drugaricama ne sto nije htela ona ih nije razuemla, bila ej daleko od njih, one su se lako zaljubljivale o ona ej sanjala das enekome z aljubav zrtvuje, njena majka to ne razume ona nikad nije volela, ona je cekala d aneko zaeva I pod njenim prozorom a zaobilazili su ga I nisu znali das e jedan devojacki jastuk kvasi suzama. On je reko da je I njemu zivot bedan ozenio s ebolesnom zenom, plakao kad umrla jer zalio sebe, sad zeli samo nju. Ovi decaci su bili zapanjeni milutin je molio druga da nikom ne govori alis eto po skli brzo proculo, vladisalva je jos dolazila kod njih I bial vrlo vesela, pitala gad a li ih ucietlj bije I smejala s ekad on odgovrio da ne, ali ejdnog dana dodje onaj mita I akz eda ej ucitelj izgazio cerku, tukao I vukao po snegu, majak molila I plakal, on ej na kraju izbacio ispred kapije, prihvatila je neka zena sto ej psovala ucitelja, vladislava ej bial I krvava, decak s ezbog ovoga mnogo potresao, poseno dok ej grana udarala u nebo mislio je da I oan vapi unutra jer joj je hladno, ap ona mrlja krvi, majku je pitao gde je on sada itd. Sutradan u skoli nije vise istim ocima gledao cicu, kkao ej mogao da istera svoje dete, to mu ej bilo strasno, ucitelj je bio besan, zaboravio ej da treba d aizrecituju neku molitvu, onda je otisao po bubu jelenka I pokazao im novi eksperiment s

avazduhom, postoji oksigen I hydrogen ovaj drugi je otrov ali odrzava ravnotezu jer bi smi inace ziveli ali vrlo kratko, prebrzo bi sagorevao kiseonik, buba je bila mlitava ali samo po oksigenom ona je zivnula dizala svoja krial svetlela, ono sto verovatno ne bi mogla, zivot je u potpunosti buknuo da bi s epotom ugasio. Nakon toga autorutet je potpuno opao, kreveljili sus eonih je grdio niti ej on vise zanimljivo predavao niti su ga oni lsusali. I jednog dana ga ej mita gadajuci jednog djaka pogodio u nos I ovaj mu ej udario samara, ondas u ga videli kod prozora kako brise oci, nakon toga su dobili neku gospodjicu, cica je ubrzo pao u krevet I neij se digao, cerku nije primio ali je od uceniak primio ljubicice, cerka I zena su plkale, na sahrani, ona ej s apopom zivela u nekom zabacenom selu, a ovaj niej mogao dobiti premestaj sve dok ga en napsuti, a bilo ej steta mogao ej biti I vladika ali dusan nikako nije zeleo da ej ostavi. Nisam rekla kako je sazano od oca an pocetku da cica kocka I nije mogao verovati da on ardi neku takvu stavr svojstvenu obicnim ljudima, I onda ag je stalno posmatrao ne bi li video trag od toga na njegovm drzanju,a kad ej ovu video s popom pitao se kako ga je mogal dodirivati akd ej uvek gvorila das e brise akd ej drugarice ljube ili da ne voli igrati s amladicima zboh=g prljavih ruku, sve joj s eto gadilo, akako ej popa prihvatala. Mikosiceve sirene. Ovo je super pripovetke u prvom delu, I ona ima onaj petrovicev motiv o rodnoj grudi, I o nepronalaz anju onih koji je jednom napuste ne prestajuci da je nose u sebi. Sirene analogijom posto ubijaju mornare a ove su ubijale svoje udvarace. Pripovedanje je u prvom licu aonda imamo pricu u prici, nas pripovedac je dosao poslom u pestu ali bas nesto I ne voli ovaj grad, prenakicen svega previse, popodne je obavljao kupovinu z azene, a uvece bi svratio u staru kavanu gde su se okupljali srbi, snimio je neka dslavnog matematicara danas propalog coveka nenada kamenarskog, ali ih je zaobisao, medjutim po povratku dok se kafana vec cistila on ej I dalje sedeo naslonjen na ruke I pozvao ga, rekavsi mud a age j vec primetio, seli su a on ej poceo pricu o pesti I srbima, kako to nije za nas jer mi smo jos uvek pleme hajduci, I sve ono sto ej strasno u nasoj gori nas odrazav u zivotu dok nas na kolac ne nabiju no ako se to en desi, mozemo dugo ziveti,a li udobnosti koje nam donosi civilizacija, nas ubijaju, kao vojnik ka ds evrati na normalan rezim zivota, nama je tesko kad nas tapsu po ramenu I daju nam vis enego sto ocekujemo, mi se ubijamo kafanama I zenama, nas to mrcvari, mi smo iz onih krajeva gde je otac vecito grub I nikad ne poljubi majku pred nama ali znamo da njena nekazan rec vodi kucu. Mi smo polunarod, dok ne postanemo celi nema uspeha, on sda shvata da je bolje biti nacionalni fanatic ili s epotpuno odreci srbstav ono na granici

vodi u propsat kaze polovicno dobro potpada pod potpuno zlo. A poceo je pricu da je on sahranjen u 24 I pita se zasto ej dosao ovde verovatno zato sto su ovde jos uvek njegovi seminari a on je u dusi jos ostao djak. Kaze mi srbi smo takvi nama dusa brzo zivi pa umre I onda smo sahranjeni a jos zivi, kod nas ima samo slomljenih mladica, I on ovo svoje dusevno stanje zaprvao opravdava svojim nacionalnim predispozicijama. Jednom smo nogom na istoku drugom na zapadu. Kaze kako srbin kad govori nema vise srpkih reci posebno ako ej komplikovanaija komunikacija, ali kad dosje kuci akd je nsto emotivnije on bi progovrio srpski ali s eutisava spuatav sebe, I tako stalno I to ej nasa kob. Kaze hteo je da ansatvi ali mus eomakla ruka I razbio casu, I ako das e postideo sto ej pijan izasli su, on ne moze ad osava nocu plasi se kao dete, ali je poveo sobom anseg pripovedaca I nastavio pricu o svojoj prodici. Otac bio madjaron uspesan, nije voleo bas mnogo srbe,a majk divna, ona je niti ej voella madajre niti ocevo drustvo, ali nije bila ni za prenaglaseno srpstvo, njiams e obracala srpski, I sa paorakam lepo govorila, teslial ih kao satre srpske majke, on je se I danas seca I posevcuej joj molitve, umrli su oboje, dve brata, jedan mialn pravnik I stevica economist, miklosic je dosao, u njegovoj kuci s eokupljao sevt, bila statusni simbol, uvek si za tamo morao biti lepo obucen, I iamti bombone u dzepu, I dobro materijalno satnej ako ne bi bilo tako kao vetar bi te oduvali iz kuce, u prvu cerku alis s ezaljubio Milan, ali saznavsi da ej u dugovima vratila mu prsten I ovajs epod prozorom upucao I zrevolvera. Otac miklosic je bio bunjevac. U sledecu sestru nelis e zaljubio stevica, isto ako s bratom on je bio samo malo tisi, smejali s esto economist, on upisap pravo ali mu nije islo, u dvoboju s anekim njenim udvaracem poginuo. Nenad ej napustio ravangrad u kome s esev to desilo, I otisao na studiej stalno s amislju da se ovima osveti. Inace kaze oca je krivi jer ih ej doveo u ovu srednu a oni bili nosenu preteranom slovenskom sentimentalnoscu.inace tamo akd ej govorio o poovicnom narodu, akz e o njegovm zivotu s emoze napsiati roman ali en zna dal bi ko bio kadar cuo ej z anekog koji pisao coveka bez korena ali I on pise ni pripovetak ni claneka I on polovican, pisac aludira na sebe samog vrlo otvoreno. Medjutim jednog leta odluci da ode na lido, tamo od devojke dozano das u tu gdja miklosic I cerka joj marica, on je cekao uzbudjeno I mislio d ace im se svetiti alie j brzo dopao pod devojcine cari,a to ej zatos tos eona stalno otiamla bila ej prava koketa, jednom akd odlucio das e spase I ide kuci, ona mu ponudial usta, I znao ej da en treba ali popustio otad joj ej bio kao kuce, posetila ga I u becu jer joj je majka bolovala I tad mus e dala, ali je on strasno plakao jer ej znao da ni tad nije bial njegova I tek ej silno zeleo, kaze borio s eon I sa drugim zenam pa akd ih dobije splasnula bi zelja, ali sad ej znao da nejga nesto opominje na greh a ona je u grehu uzivala, on

ej bio vizantijska priroda on I akd uziva pati. Vratio se s anjima u svoje mesto, izbegavao prijatelje I rodjake jer su gas vi opominjali stos e s jom spetljao, ali oni su ga takodje prihvatali kao bilo koga drugog, on s evredjao majak rekla da zavrsi skolu zapsoli se, da creak moze imati bar ono sto imala u ocevom domu, on je bio besan ona ga je opominjala da ej divlji rac I stalno bial u drustvu jednog drugog maldica, on je jedno vece poneo revolver I kaze nek s esudbina njih k konacno zavrsi, I zatekavsi ih u sobi pucao, ona je vristala u sebe kukavice, zatvorili su ga u ludnicu na godinu dana I potom pustili, otad ej sahranjen I zivi u pesti, ovaj ga je odveo do sobe, sad on anstvalja pirpoevdanej I polozio na spavanje on je jecao kao od bolova. Inec je tamo na moru pre negos to su s enjegove I maricien oci pogledale prvi put ugledao galeba sa ribom u sutima, ulovljenom, dale j bio neki znak ne znam. Da an pocetku je rekao da ej jso jednom otisao u ravengrad kad je ponovo oziveo ali videvsi a stanici sav onaj jad one site ljude zapsuetne nije ni izlazio iz voza I vratio sa natrag. Moloh. U recniku semitsko bozanstvo kome su se deca prinosila na zrtvu. Ovde je pripovedanje u tecem licu, upoznajemo milosa oku najveceg egnija tehnike srbina koji radi u berlinu u jendom velikom preduzecu, on je hrlio u svoju firmu I onako zabrinut na svima zapazao iste znake, dosao ej I tamo su prekinuli raspravu na osnovu cega je zakljucio da se govorilo o njemu, unutra ga je sacekao director I besno mu pruzio telegram, njemu je prvo sjurila krv u lice a onda se sabrao I rekao da je u pitanju stamparska greska jer da je onako kako pise sve bi se odmah srusilo, ovaj nije verovao ali je trazio od milosa da ag tesi kao dete, stigao je I drugi telegram I protvrdio da je bila u pitanju greska, director je cestitao madom klegi na izvanrednom uspehu, on je otisao jos nesto da uradi ali shvati da nema snage I uputi se kuci, ali osetio ej neku camu jer nije imao sa kime da podeli svoju radost, caj je svom slugi poceo gvoriti da se desilo nesto sjajno, ovaj mislio na povisicu, aonda pozvao zenu I narucio da se postavi sto z a dvoje, otisao u setnju, razmisljao kako ej sad slobodno gleda u dame I procenjivao ih a kako je to bojazljivo cinio kad ej tek dosao I bio niko I nista. Ona je dosla, e sda ona to je bial prava nemica visoka plava, nesto od vagnerovske licnosti je bilo u njoj pa je bila stoga I prem muzu I ocu, mnogi su joj s eudvarali lai je znala sta se iz atoga krije neka korist, ali milos ju je poceo z animate, slusala je o njegovom uspehu a o zivotu niko nije znao vise nego sto ej pisalo u putnom nalogu, I tako ju je poceo zanimati, posebno sto je I on tad poceo obaracti paznju na nju, njoj se dopala ta pronicljivost, ali je I dalje bio skriven, visetruko obrazovan, znao I svirati, ali iapk zatvorena kutija, ikao ga je volela vec pola godien cini joj se da u upoznavanju nije otisla dalje od

prvog dana. I danas kad je bio razdragan I nezan, I ona kad je bio nezan osetila ako da ej maze sape tigra I negde bleste ostre kandje, on je danas prvo bio zadivljen njom, ona kaze voli ej kad ej srecan, nju drugaciji covek ne bi mogao ni voleti, ali nasta prazne reci, pricao joj je o uspehu, kako s emucio kako su svi sumnjali, kako je bilo problema, mislio d ace izvrsiti samoubistvo bilo bi teatralno das e bacio pod svodove, iance u pitanju je neki akvadukt, premostio je reku, sada ec na videlo izaci I njegovi raniji radovi bice bogat I slavan. Ona ga je pitala zastoe j ovde zar mu nije bilo lakse da uspe tamo gde su svi njegovi gde ga poznaju I vole, ovde ga voli samo ona, aond apocinej da prca o svojoj zemlji koja je kao moloh, u njoj s eambicija I ljubav iskljucuju, ovde mozzes biti I sin I brat I usoesan tam one, ona ej kao glib koji te povuce I ne da ti dalje, ona tin e da ads e previse uzdizes jer ona podjedanako voli svu svoju decu I nikom ne da vece pravo, kaze mozda ona ako moloh guta svoje nadarene da bi prikupljala snagu I jednog dana mogla da ad velike talente. Ona ne da d as e vidi daleko onoliko koliko samo za nju treba, ona je sva u sebi I das es ve njoj vrati, a njegovi, eto zasipali su ga ljubavlju I ponosili s enjima ali ej I dalje bio jedan od njih, kaz eto sto ih veze te iste oci, krv, to ej z anjih zakon I oni nikad u tebi nece gledati nekog zasebno izvan njih, I onda akd ej trebalo da ode oni su se naljutili, kaad im je posle prvog upeha poslao novce, oni su ih vratili I otada nemaju niakkav kontakt, ona kaze po dubini njegove mrznje on oseca koliko on voli zemlju I pati, vratice s e nikada, ona ga voli ne sme ga voleti takvom ljubavlju ne zeli nsiat da joj duguje, ona akz enjega grize savest sto joj nije dao ono sto oan trazi I z ato ce se vratiti, on joj akz ed aide, ona ga provaljuje tesko mu ej sto s eispovedio otkrio, on ej terao od sebe I akz e joj nikada vise. Skup I ona tamo, tiho mu dosapne da ne varas ebe ima boga, on dobija telegram da su Milan I otac lose, salej ga snaja melanija, mora ad npusti skup, vilma kao da joj muz nije tu I ne primeti da pocepala rukava koliko ej naglo potrcala moli ih da ag ne puste kaze nece se nikada vratiti, on kaze vraca se za nedelju dana. U vozu misli o svojima, sve proracunato kako ce pomoci sve organizovati, srediti finansije, ali onda shvati da pored tog razumskog hladnog njega muce emocije, bio je tuzan misleci na oca I brata. I ovi njegovi zive u ravangradu, docekala ga snha na stanici I rekla da ej brat umro, ali tescei je, osetio neko tuzno ali toplo zadovoljstvo o sigurnosti I snazi, barat je pokosio tifus, aotac je bio slogiran , samo ga je pitao hoce li osati, on s enamrsti na ot pitanje lai rece hoce, jer zna da sad nije bial prilika da o tome govori, I oatc je ubroz umro, sahranili su ga a on ej zavrsio sve racune, I snaha se pitala akko ce sama on ej rekao d ace soati jos mesec dana, ali a dona rece da se navikla oslanjati an msuku ruku njemu ne bi pravo, ali rece da ec videti, I sad s eposteeno nvikavao vidjao ej prijatelje,

prijalo mu je sve I mrisi I buka I dozivanje seljaka, neki mu je rekao kao kako z anjih srbe ne valajs to svi idu, eto sad im bas treba inzenjer I bilis eon prihvatio takvog posla, ovaj rece da ardi u ozbiljnoj firmi, I ovo bi bio ozbiljan posao, on nsiat nije odgovorio ali mu je prijala paznja zemljaka, jedno jutro u crkvi on oseti drhatavicu, I primeti neko mlado devokce isti osecak ako kad je bio mlad, I sam s epitaos at je to, mleanije rekal da je to enka mira, on je isao pored nejne kuce zivela ej s anekom ludom sestrom, I jednom je video I doaplo mu se bas onos to ej smatrao tako neukusnim kod drugih dmaan neke cipele na dugmice, u kojima je jos njoj nogas etala I ucini mus e tako drazesna ako starmala, I on pomisli da je voli. Ali meni ovo izgleda kao duboka nevesna zelja da soatne I da u svemu I sto generalno nije lepo u njegovoj zemlji vidi lepo, I da nesvesno trazi razlof=ge da se tu zadrzi. Onad j edobio telegram od vilme da jet u, on je otisao, rekao joj za nesrecu, ona je rekla da je muz sve saopstial I napustila ga, I rekla u da se varti on ce ovde propasti I on je sad valjda videci ovu zenu koja ga je verovatno na sve tamo podsetila prvi put izjavio da se on vise nece vracati u brelin, I ona je zelala da osaten dam u bude metresa bilo sta, on je rekao ne voli drugu ovde ju je zavoleo, I ostavio je, tada je pao u bolets, dosoa je da ga obidje domaci cika doktor, odgovaral mu je briga I oaznja bliznjih, pitao es kako osete sveki put kad su potrebni, ali je dobio groznicu ka dje cuo kako snah I tetka pricaju o miri kkao je zgresial s anekim uciteljem I preti mu kao je ostavi obrukanu d ace ubiti I sebe I njeg aon je poludeo, proklinjao je, vredjao, ali sda sjajno kako je pao u vrucicu I samo trazio vod eu tom bunilu je zamislajo kako je hladn amira, deca njgov otac I brat u grobu je hladno, kako vilma ima uzraenu glavu I uopste berlin I taj svet je u vatri,a li vremenom je polako prezdravljao jos mu je bilo nablazenije stanej rekovalescencije, gradjani su se mnogo trudili oko njega, cak postavili ulicom slamu dam u ne smeta buka, posle je prihvatio posao inzenjera, pristao da se venca sa snajom jer je bilo sramota ad zive a mladi su zajedno, I vremenom bio zadovoljna, ponosan na svoj plan parka, I nove planove vezane z avaros, sina starijeg je poducavao tehnici I planirao da ag posalje u svet na ksole apotom dam u ustupi mesto svoje, moloh ne popusta,a onda mu ej sin jednom rekao dok su namestali nesto sto ej on iskon=srtuisao svetlo I zvono, sin mu je rekao das e on nece vracati u ovo blato nego id eu ameriku tesli, ovaj akze cekaj mnogi su tako mislili, I udari cekicem I udari po sinovoj ambiciji, ovaj akze on da ej imao dovoljno energije neb is e vratio, samo s ezavrsava takos to on kaze gori, odnosno radi miloradova naprava. Da ima enstos to nsiam rekal kad ej dosao razgledao ej sve po kuci, is ev mu s eucinilo lepo, I one slike koje sum u enkad bile tako bezvredne, onda ej pozvao najstarije dete I video koliko lici na njih oke, onda rece boze

moj, I to je taj potez vecnosti, a onda soetio ono sto mu ni nauka ni uspeh nisu mogli dati dah besmrtnosti vecnosti ciji je simbol izgleda porodica. Da sanjao ej u pocetku miru I vilmu kao ona ej njena sobarica I zatice ih kako citaju fausta ona bi da ej otpusti a on en da. Hanzi I Poldi. Ovo je pripovedanje u prvom licu ali opet prica u prici, ovo mu je pricu pripovedao dr andra, koje je bio major uzicanin, ali onako pravi kad s enasmeje uzicki, azivo je znao pricait I ovaj ga je voleo slustai, sad mu prica onad ka dsu austrijanci napsutili valjevo, akaze I sam je tamo bi I zna kako ej to izgledalo danima su cistili oanj uzas koji ej tamo osatvljen, imao ej I becke lekare I oko 500 njihovih bolesnika, sad ej trebalo da ih rasporedi srbi nikako nisu hteli da ih svabe lece a ovi sus e zalili na psovke, akz enekako su smao psovke I pozive na hranu razumeli, a on im je gvorio da srbi vole psovati ali da nikada ne kolju zenu I decu, tamo je preoznao I neke becek djake I oni s esilno obradovase zbog toga, anredio im ej das e srede I budu uredni I obavezno mu jave kad izlaze, oni su ince rekli dap o zenevskoj konvenciji, s e sacuvaju njihove sablje a kad vise ne budu imali bolnicke obaveze puste ih u njihovu domovinu, prvo im odobrise a za ovo drugu nisu dobili nikakvo obavestenje.medju njima su bili hans I Leopold , hansi I poldi koji su drugovi od detinjstav skolovalis ezajedno samo ej hansi sda zaosstao na faxu jednu godinu, bili su nerazdvojni, hans je bio vedar I leuskast vrlo duhovit, ovaj drugi uzdrzan ozbiljan I ruzan, tek ej dosao ruzniji kad se sredio, I andra ej mislio kako je poldi hans potreban kao razbibriga a ovaj nejmu kao oslonac I sigurnost a onda dodaje kako s ecovek prevari akd misli da ej nekog isprev procitao na osnovu njegove fizionomije, hans je govorio da su enuredni ejr su navikli da o njiam uvek svi brinu I prodica I drustsvo, ali da prija sad se svega toga usloboditi I leci u blato bas onako u svinjariju, poldi ga opomenuo da nije bas tako, hans kome je palo tesko kad su im se crneli nokti ubijajuci usi, kaz epoldi cim ej legao ucisto vec mu ej sve ono strasno a nije tako bilo, sad ej doslo vreme da s esalju pisam porodicama, I oni su poslali ali posto su morala na cenzuru andra ih ej citao obojica su gotovo isto sa malim izmenama napisali pismo istoj devojci, oni sun a njemu trazili zake saznanja ali s eon pravio lud, ejdnom su razgovarali o politici I hans rece da nece da govori jer mu je leoplod rekao da ej glup z apolitiku, ovom nije bilo prvao, hans je stano vrebao dr hteo ej da prica sa njim, I na kraju iskoristio da donese jos jedno pismo I dam u se ispovedi, rekao d a su oni bili prijatelji on je uvek bio tu z anjega,a li se on njemu nikad nije poveravao nije lagao ali je cutao, I on s etako zaljubio u neku gustiku, kada ej dosla iz manastira I svaki sledeci put kad ej doalzila bila je sve lepsa I lepsa on niej smeo da joj pridje I poveravao se prijatelju, satlno, cak su je

zajedno I pratili, a I nakraju odluci da prijatelj z anjega kaze emocije, ili da on napise pismo a da ag poldi odnese, ovaj je odbio ali ton njegovog glasa je zapanjio hansa I sve mu otkrio, hteo ej da ag udavi, na kraju poldi rece nisu u srednjem veku I neka ona odluci, stigao ej odgovr verovatno isti da ona sad nsiat ne moze da oni porazmisle o svojim emocijama vreme ce pokazati, oni s eotada nisu vise vidjali, lai onda ej dosao rat I ona je dotrcala do njih I trazila da se pomire, svi su sada zajedno sada su vise stvari u pitanju I prisatli su, u toku rata valjda muceni raznim stvarima ona je lebdela iznad njih I davala im snage I trpeli su se lai, sad kad ej mirno ona je kao demon izmedju njih, dr ga je hrabrio kaz epa ima ona oci, d alai to su porodicne stavri ovaj ce zavrsiti fax I on ima nju ispreed sebe kao cilj, a on ej soato da pati niko znajuci njega ne bi ni pomislio da on moze tako da voli, on ej sato nije mus eni ucilo, gubio ej voljo I koncentraciju, izgubio oslonac a on mu ej nophodan, dr mu ej rekao neka samo radi I oan ce biti njegova, to su cinili obojica nisu prvaili pause, ali hans prvi dobi tifus, radovaos edr, posle je oboleo I poldi, obojica sue j izmedju ostalih pominjali buncajuci, bio ej haos, ljudi su se zatvraali u kuce bezeci od zaraznih vojnika, a ovi se jadni bacali u bunare trazeci leka vatri. Jedno jutro ej zatekao sobu decaka u haosu I razbijen prozor I dole na njih je padao snega, kaze ne zna da li sus ebacili u zagrljaju ili pokusavajuci ejdan drugog da zadave, tesko mu je bilo da pise njihovima posebno sto ej stigao I odgvor od prijateljice da ih pozdravlja I cestita novu godinu, pisao ej ipak, ne zan da li su njihovi potom odneli tela I sahranili ih jedanog pored drugog on je tako ucinio I obelezio im grobove. Ni imena mu ne znam. Nas pripovedac je vojnik, pripovedanje u orvom licu, ovo s vec price cini mis eiz drugog svetskog rata, on je se odvojio od svoje druzine is adz alutao, u prvo vreme s ei krio akd abi cuo necije korake ejr je bio zeljan samoce lai sad vec deset sati luta I ne nalazi izlaza nije mu bilo svejedno, cinilo mu se da nista nije strasnije od pecine, I vec je gubio I stid iz zeleo daz avice, cuo korake, pomisli da ije neprijatelja a ne on bis esunjao ovo ej neki domaci seljak, I zaisat je to bio, odmah po njemu proceni das e izgubio I sedose malo, davao mud a jede ovom bilo teso dam u uzme zadnji zalogaj, on akz euzmi zar on ne bi njemu tako da kad bi ga zatekao, I pocese pricati, ovaj seljak kaz ekako mu je skola bila teska,a kako mu je bilo tesko u vojsci pa u kasarni, pa an sud kad ode sve mu nesto zuji u usima potpisao bi I smrtnu presudu, a kad ode u turski rat, bogami ko da ode u svatove, gde god legne sve njemu dobro, aovja mu sad kaze ako ce ga arzumeti kako on sad posle ovog radat vise ceni seljake I nekako ih gleda kao ljude, akze oni kaputasi, eto nema ni zenu ni decu sve ensto misle I to za neko vece dobro a evo sad akd s e zadesi u sumi crko bi ne zna ni sam sebe spastic, ovaj us

elajckom maniru obezvredjuje to znanje pa to svaka zivotnja zna trazeci put vode, kaze mu kaputas on sigurno ima I zenu I decu I ako su jos ocuvali zadrugu to je prava sreca, ali ga seljak opomenu da en treba nikom zavideti, I to enkako tugaljivo, usput sretose zenu koja im je priznala d apomaze nekim zarobljnicima u kolibi,z a o joj a njihovi ni da cuju z anjih, ono idu tamo, bio I neki hrvat, posalje seljak zenu po ljude da zakopaju ove umrle, aon u daljini ugleda neke neki cica odbijao kao po zadatku je nije on bolnicar ne moze da zastaje zbog en znam cega,a li je ovaj tako drecao, da su morali krenuti, cica ej smao vikao ju nasilnika naterao ih ej da idu do prvog previjalista, I da arzvale kolibu, kad su otisli rece ovome kao da se pravde stoka, ne mozes s njima drugacije, I vojnik ej bio uz njega onda se rasatdose, vojnik rece das e nada da kad ovo prodje opet ce se videti dam u s ezahvali, ovaj rece more koj ga zna I prvi put se nasmeja. Prepelica u ruci. Vule s evracao iz nisa gde je valjda isao po hranu je rju ej vukao s asobom, provlacio s ei naslonio se na zid jedne zgrade,s ecaos e cije su to kuce nekad bile njgovih klega, konzula, I mislio sta ce nemci poneti iz ove njihove zemlje, onda ej mislio kako ce ga sad sigurno sresti a on ima dozvolu da se zadrzi ovako aksno jer ej voz kasnio, ali isa m je mislo od cega ga ej stah ne od fizickog bola nego vise, od neke gadosti, neke pokvarensoti, I zasiat su necmi naisli bili su pijani, dobacili su z anjim komunsticke svinje, on ej usput razmilsjao o onome o cemu ej zelo da pise muzici I recima I bilo mu ej zao sto to neec uspeti, mozda ce neko drugi to nastaviti ali da li onako kako ej on zamislio da l ice ga pomenuti, zah ta misao o zaboravu mu je tako tesko padala,a lie j znao da ag kod kuce ceka bolesna majak I dvoje bratove dece I d aje njega duznsot da se o njiam stara a ovo bi bila stvar njegove tastine, video je u kafani nemce kako piju I ansu pevacicu u narodnoj nosnji koja peva, zgadilo mu s ei ta nsisnaj I pema, pomislio ej kad sad ima oni kojima je to pesme ne treba ni da ima tog klasja zita o kome se peva, usput mu je preko glave prhnula prpelica, bila ej arnejna I on ju je poneo kuci, majak ga odcekala zabrinuto, I protivila s e otme sto ej pticu doneo deca su bila odusevljena, ona se plasila da samo njom jos ne privuku paznju nema koji ej bio u vuletovoj sobi, negovali sue j I onas e digla, ali je I nemac saznao za nju, majak mu je rekal on ju je drzao uruakma bio je lakar, vule ej mislio d ace s epr=tica pre izleciti ovako jer ej I sama iz prirode, I kaze on ju je pregledao onako trazeci na njoj bolesti I ne rvirajuci s eako ej ne pronadje, nije joj gledao srce a uprvao ej ono bilo kljucno, u savkom slucaju ptici je bilo dobro pa je posle dva dana uginula, deca I vuel su bili ubedejni da ju ej nemac ubio, nekom cudnom moci, zlom, I ovo ej super aluzija kakav unistiteljski soj, bice prirode umire pred njim,

pred najavom zla, dr je tvrdio da ej ona ovde prezivela sok.inace kavez koji su hteli nabaviti je od komsije koji je umro ejr ga ej preplasio neki tenkista, pa ljudi koji su ranije bili u vuletovoj sobi jedan koji ej saplio pola knjiga I drugi neki nas koji je samo vikao akkav klavir motiku u sake, ovaj ej jos bio I civilizovan I stalno trazio od vuleta dam u svira ovaj ej izbegavao, jednom racija, iance je ptica podsetila vuleta na jednu studentkinju sa oprecenom donjom usnom, racija I tad mu s ezatrci lena I da kofer, on ga sakrije kod dr u sobu ispod kreveta, posle ju ej cuo s adr kako prica kao oan ej vuletova rodjaka pa nije mogla da nadej vrata, vule je imao problema sa dominatnom majkom, da je otac poziveo drukciji bi zivot vodio. I sad akd ej srtogo majci saopstio d ace ovu sakriti u njen krevet kao udej racija ona se zapanjila, njemu je godilo sto mu s eona obratila iako je malo bio uvredejn lakocom zadatka, ali posto ej nju ispalio drug on ce trebati to da prolsedjuje neki kofer s a dokumentima, sedeli su kod nemac u sobi vule je I svirao, on nije imao stah od zadatka znao ej da ec uslediti I drugi treci ali sse plasio sat ce biti sa prodicom ako on padne, brat je bio u zarobljenistvu, snaja poginula. Devojka je ujutru otisal I poljubili su se. pripovedanje u trecem licu. Oktobar 1942. Golubica s acrnim srcem. Kaze kako je tada bilo popularno u backoj gajiti golubove, ali ne one lenje stos e vuku kao kokosi, ego letace velivanstvene, akz ekoji su larpurlatistickom letenju skloni, sva ej njihova lepota u tome, naravno I tu je trebalo ispostovati neku formu, spoljasnji izgled, ostri kljun boja, I srce, na telu, takva je bila ona s acrnim srcem, ti golubovi bi najvise voleli da lete, a kao sto prilici svakoj aristokratiji bili su u porodicnom zivotu vrlo raskalasni I neodgovorni, zanemarivali mladunce, vrali se itd, misa otca je bio cuveni advokat I imao samo misu jednog razmazanog sina kome su izmedju ostalog moralo dozvoliti I da gaji golubove, majci je posebno tesko padalo jer je golubarstvo okupljalo najrazlicitije ljude po rasi veri I moralu, tu je bila I dara koju su svi zvali darce, bila je vodja muske druzine I kad su joj roditelji I ucitelji branili govoreci da ej sramota, ona s ebranila ne videci nikakvu sramotu u tome, tee j oni na kraju pustise, videvsi da je to sve bezazlena igra a vreme ce pokazati kom ce polu na kraju prici. Ona je bila misia komsinica, tata neki spekulant pa dobio kucu u elitnom delu zali su ga samo joca, nije voelal u pocetku golubove, I bilo joj je cudno otkud ljudima toliko interesovanje za njih, medjutim jedno kad su I njoj tutnuli u ruke dva goluba I akda ih morala sakriti pod bluzu a onis e onao nemirni grebali, I kada su onda kod drugog golubara bacilli kape u vis I njegovi golubovi poleteli aonda I oni izbacili one posakrivane pa misini vesti letaci privukliz a sobom tri tudja goluba I uveli ih u misin golubarnik,

ta igra dopustena u golubarstvu tako uzbudljiva pribilizila ju je golubovima, I ona ej sad postala misin partner stalno su ih pustali izvodili gledali, pre nos to ce misa otici u skolu pestu, pustili su golubove daru je privlacio rizik da ih puste pred kopca, misa je po odlasku njoj poverio cuvanje, on ih je u pocetku samo gajila, I nije s emnogo zanimala z aletelje, ali joj ej vremenom I to posatlo zanimljivo, kad ej misa dosao oboje su se promenili I poceli jdno drugoo drugaciej gledati, oan je trazila da pusti golubove iako ej bial zima iako su mogli nastradati, pita la ej misu jel mu zao I bas zato mu priznala da zeli da rizikuje, on ej rekao kako je surova, onda ga pitala mrzili je, on rekaoz na ona dobro, golubovi su dobro prosli, golubica s acrnim srcem bila malo iznemogla, sad ih ej dara opet pazila, odusevlajvala se njihovom letenju u visne, ali je sledeci period posto su bili zatvoreni posvetial posmtarnju njihove zajednice, I uvidela gotov iste prilike kao I kod ljudi, dala ej imena svojih poznanika,a crna golubica je bila ona, malo joj ej smetalo sto ej oan nemaran prema mladuncima, I sto njen muz sve vreme provodi pazeci na njih, I smejala se I dala mu ime misa, ali joj je prijalao sto se svi drugi golubovi njoj udvaraju, I otad je pocela I sebe vise zagleadti I osecati stid kad sue j muskarci gledali, ali ej s eubrzo u golubove [otpuno razocarala videla z a pet godina samo ejdan par koji bio veran I legao vec pod starost jalova jaja, kad ej misao dosao oan rekal da to jazbina I sto ih en ispolanja, pustao ih je po njenoj zelji stalno I kobac bi svaki put odneo nekog plemenitog goluba, njemu ej bilo zao a dara je iskljucivo uzivala u toj opasnosti, golubicu su cuvali, onda jednom pet po njenoj zelji drzali su ih daniam zatvorene, oni su potpuno poludeli bacali svoje malde kidalise, onda su ih pustili, leteli su kao ludi padali pili vodu I opet ulzetali, golubica s acrnim srcem ej pala, dara ju je suznih ociju uhvatila, I akd ej misa rekao to je htela prepuklo joj je srce, ona ej besno zauzela hladan stav I rekal eto ti volis je vise od mene, I on ju je pitao sat hoce od njega I taman kad joj je hteo reci da je voli, oan ej rekal d ahoce da leti I da joj srce prepukne od leta u visinama a ne da crkne u ovoj prasini, misini nisu hteli ni da cuju z aovu ljubav, njemu ucenje nije islo I poptuno se zapsutio I I vratio kci, posle kad su odobrili njeih dvoje su zajedno otisli u pestu, ali posle izvesnog vremena dara ej pobegla sa nekim u pariz, misa s etek zapustio bio kod kuce s majkom, ziveo od rente I nisat nije radio, gajio I sad golubove lai one troem kao kokosi, a bilo bi uredu dam u se dara kao golubica vrati I umre ovde u prasini.