You are on page 1of 8

BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE

"

anka je institucija koja prikuplja slobodna novana sredstva (depozite), odobrava kredite i obezbeuje transakcioni novac (plaanja). Do sredstava dolaze prikupljanjem razliitih vrsta depozita, po vienju, na osnovu tekuih i iro rauna oroenih i slino. Ali to mo u biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolau. !atim ta sredstva koriste za odobravanje razliitih kredita. "anke se dele na# $niverzalne koje obavljaju sve osnovne bankarske %unkcije obezbeenja plaanja depozitne %unkcije, kreditne %unkcije i operacije &'()a (hartija od vrednosti) *omercijalne su ovla+ene da dre to jest kreiraju depozite po vienju koji posredno slue kao sredstva plaanja, obavljaju i kreditnu %unkciju +to je sluaj kod nas ,nvesticione posluju sa &'( +to im daje mo unos bavljenja +irim kru om poslova kao emisiju &'(, otkup i distribuciju, tr ovinu &'(, restruktuiranje preduzea, promena vlasnike strukture, konsaltin i dr.

Banke i bankarsko poslovanje "ankarstvo je posebna nauna disciplina koja ima zadatak da ispituje i prati op+ta ekonomska dejstva koja se mani%estuju tokom %unkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. -auka o bankarstvu se bavi prouavanjem %unkcija i ulo e bankarsko sistema, kao i naina or anizovanja bankarskih or anizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. !atim, prouava bankarsko poslovanje, a naroito odnose, procese i poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i kori+enja novca i kredita preko banaka. -auka o bankarstvu bavi se i proimanjem teorije i prakse i monetarno)kreditne devizne politike, s jedne strane i kreditno)bankarsko sistema s dru e strane. "ankarstvo kao nauna disciplina o or anizaciji i poslovanju banaka razvilo se u dru oj polovini ./. (eka, sa ciljem da bankare osposobi za uspe+no voenje bankarskih poslova, vodei rauna o kreditnom pokriu, likvidnosti, poslovnom u ledu na berzi, +pekulativnim poslovima i sl. Karakteristike banaka "anka je speci%ino preduzee koje posluje speci%inom robom (novcem), zbo e a je vei dru+tveni znaaj takvo preduzea u odnosu na dru a preduzea. "anke su %inansijske institucije koje se bave aktivnostima %inansijsko posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova. 0rva karakteristika banke je trans%ormacija sredstava, pri emu banka trans%ormi+e kratkoroniju depozitnu pasivu u du oroniju aktivu. Dru a bitna karakteristika bankarsko poslovanja je evaluacija trailaca zajmova. 1o znai da se banka pojavljuje kao procenjiva kreditno rizika u ime deponenta ija sredstva banka plasira. 1rea karakteristika je depozitni potencijal banke koji se %ormira na osnovu depozita veliko broja deponenata, a raspoloivi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima.

2etvrta osobenost banke je da je banka kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni %inansijski instrumenti koji sadre# kamatnu stopu, rok dospea, pokrie... Podela banaka !avisno od poslovne aktivnosti i sadrine konkretnih poslova kojima se neka banka preteno bavi, mo ue je banke razvrstati na vi+e tipova (vrsta), ali su sledei tipovi bankarskih i dru ih %inansijskih institucija naje+e u okviru bankarsko poslovanja# 3entralna ili emisiona banka Depozitne banke (komercijalne banke) $niverzalne banke (komercijalne banke) 4pecijalizovane i ranske banke, 0oslovne banke, 5tedno)kreditne or anizacije zadru e i +tedno)kreditne slube 'stale bankarske i %inansijske institucije (konzorcijumi, ustanove osi uranja, %ondova i dr.), 6eunarodne i re ionalne banke i meusobne %inansijske or anizacije.

"anke mo u da se razvrstavaju i prema dru im kriterijumima, na primer prema# 7onosti odobrenih kredita, banke se mo u razvrstati na banke koje se bave odobravanjem kratkoronih, srednjoronih du oronih ili investicionih kredita, 0ravnoj %ormi, banke se razvrstavaju na, inokosne ili jednovlasnike banke, banke u vidu dru+tava sa o ranienim jemstvom, u vidu akcionarskih dru+tava, u vidu zadru a i u vidu javno)pravnih ustanova, 7e ionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na# lokalne (mesne), oblasne (re ionalne) i savezne banke Ako neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celu kreditno)monetarnu s%eru i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka. Centralna i emisiona banka prema svom poslovnom obeleju jeste jedinstvena emisiona banka, ili banka banaka. -jena ulo a, %unkcija i od ovornost u oblasti kreditno)monetarne, emisione i devizne politike i re ulisanja novane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovla+enja koje drava zakonom prenosi na nju kao monetarnu instituciju te drave. 'snovno pravo ove centralno monetarne institucije jeste da odreuje ukupnost odnosa u kreditno) monetarnoj s%eri drave. 4to a, ovakva institucija ima obeleje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost odreenoj dravi istie u njenom nazivu. epo!itne "komer#ijalne$ banke su najrasprostranjeniji oblik bankarsko or anizovanja, sa primamnim poslom da pribavljaju sredstva i depozita i ulo a na +tednju, i da ih usmeravaju za odreene komercijalne aranmane (kredite) privrednih subjekata. 4to a se ove bankarske institucije i nazivaju komercijalnim bankama. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko koje -arodna banka sprovodi mere re ulisanja emisione, kreditno)monetarne i devizne politike. Depozitne (komercijalne) banke mo u da obavljaju i dru e bankarske poslove, kao +to su# Devizni, devizno)valutni i menjaki poslovi ,zdavanje hartija od vrednosti i novanih kartica (emisioni posao),

2uvanje sredstava i hartija od vrednosti, *upovanje i prodaja hartija od vrednosti, ,zdavanje arancija i dru ih oblika jemstva ( arancijski posao)# 0oslovi platno prometa (u skladu sa zakonom).

%niver!alne banke "banke op&te' tipa$ bave se svim poslovima iz oblasti bankarsko poslovanja u obimu i +irini samom veliinom banke i njenim potencijalom. , kod ovih banaka depozitni posao predstavlja primarni bankarski posao za koji se vezuju i svi dru i bankarski poslovi u odreenoj veliini. Spe#ijali!ovane i 'ranske banke bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim obelejima poslovne specijalizacije. $ ovoj rupi banaka posebno se razlikuju banke koj se bave# investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima, poslovima hartija od vrednosti i dru im specijalizovanim bankarskim poslovima. 4lino specijalizovanim bankama i ranske banke obavljaju sve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih rana, za odreenu proizvodnu rupaciju preduzea ili njihovo udruenje, odnosno asocijaciju. 've banke se kod nas obino poznaju po atributima# 8investiciona9, 8privredna9, 8izvozna9 i sl. Poslovne banke se, po pravilu, razvijaju u zemljama tri+ne ekonomije i naje+e se bave kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa dru im rokom. (tedno)kreditne or'ani!a#ije po svojoj osnovnoj dru+tvenoj ulozi pripadaju kru u bankarskih i %inansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novanih sredstava. $ zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje e obavljati +tedno)kreditna or anizacija, kao oblici or anizovanja se pojavljuju# 0o+tanska +tedionica, 5tedionica, 5tedno)kreditna or anizacija i 5tedno)kreditna zadru a.

Po&tanska &tedioni#a ima osnovnu %unkciju prikupljanja slobodnih novanih sredstava stanovni+tva, njihovo uvanja i kasnijih vraanja kao +tednih ulo a. 0o+tanska +tedionica obavlja sledee poslove# 0rikuplja dinarske i devizne +tedne ulo e %izikih lica, vodi tekue raune, iro raune i devizne raune %izikih lica i obavlja platni promet za %izika lica, Daje kredite, ,zdaje hartije od vrednosti i novane kartice (emisioni posao), *upuje i prodaje hartije od vrednosti, 2uva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima, 'tkupljuje bankarske i putnike ekove, -aplauje hartije od vrednosti u dru im zemljama, 'bavlja i dru e poslove u skladu sa zakonom.

(tedioni#a se smatra %inansijskom or anizacijom koja prikuplja dinarske i devizne +tedne ulo e i depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim %izikim licima koja za tim imaju potrebu. (tedno)kreditn* or'ani!a#ij* mo u da osnuju pravna lica koja su or anizovana za obavljanje delatnosti i uslu a, i meusobno su povezana u privreivanju. 5tedno)kreditna or anizacija obavlja sledee poslove# 0rikuplja sredstva za %inansiranje prometa odreene robe i uslu a u okviru delatnosti njenih osnivaa, 0rikuplja dinarske +tedne ulo e radnika zaposlenih u pravnim licima koje su je osnovale Daje i uzima kredite za raun njenih osnivaa, 'bavlja platni promet u skladu sa zakonom.

(tedno)kreditn* !adr*'* mo u da osnuju zemljoradnike, zanatske, stambene i dru e zadru e, kao i pravna i %izika lica : lanovi zadru a. 0oslovi 5tedno)kreditne zadru e su# 0rikuplja dinarske namenske +tedne ulo e i depozite %izikih lica, Daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivaa, 'bavlja platni promet u skladu sa zakonom, 'bavlja odreene bankarske poslove predviene saveznim zakonom

Ostale bankarske i +inansijske instit*#ije su usko specijalizovane institucije, ija je zajednika karakteristika da raspolau, koriste i usmeravaju znatna %inansijska sredstva sa kojima se pojavljuju na %inansijskom tri+tu. 've institucije, iako nemaju odluujuu %unkciju u %inansijskom mehanizmu jedne drave, ipak dopunjuju celinu %inansijske in%rastrukture, koja je kao raznovrsna upravo i neophodna privredi i stanovi+tvu. 6eu ovim institucijama, kao najpoznatije mo u se navesti# -ovane i robne berze, 4tambene i dru e zadru e koje se bave i kreditiranjem, ;ondovi penzijsko i socijalno osi uranja, kao i specijalizovani dru i javni i dru+tveni %ondovi $stanove koje se bave osi uranjem i reosi uranjem imovine i lica, 0oslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala, $stanove koje se bave poslovima lizin a i klirin a, $stanove koje se bave %or%tlin i %aktorin poslovima, 'stale pomone %inansijske or anizacije (menjanice, a encije, komisionari, posrednike ustanove i sl.)

,*nk#ije banke ;unkcije kreditno poslovanja ;unkcija novano izravnavanja

$sluna %unkcija 0reduzetnika %unkcija

,*nk#ije kreditno' posredovanja 0rva i najvanija %unkcija banke je posredovanje u kreditiranju, tako +to na jednoj strani banka uzima kredite (od 3" i dru ih poslovnih banaka ili novac po osnovu depozita i ulo a na +tednju), a na dru oj strani prikupljeni novac daje u obliku kredita komitentima banke. 7azlika izmeu kamata koje banka daje po depozitnim poslovima svojim klijentima i kamata koje od klijenata naplauje po kreditnim poslovima (tzv. ne ativne i pozitivne ili pasivne i aktivne kamate) se naziva kamatna mara i predstavlja bitan deo prihoda, tj. dobiti banke. ,*nk#ija nov-ano' i!ravnavanja 4vojim posredovanjem banke deluju izravnavajue izmeu trailaca novca ne samo u %inansijskom ve i u prostornom i vremenskom smislu rei. %sl*.na +*nk#ija "anka obavlja i raznovrsne uslune poslove za svoje klijente de se ona ne javlja ni u ulozi dunika ni u ulozi poverioca ve naprosto prua odreene korisne uslu e svojim klijentima, kao +to su uslu e u obavljanju platno prometa, ali i dru e uslu e neutralno karaktera, kao +to su# menjaki poslovi, poslovi uvanja povereno novca (poslovi sa se%ovima), kao i %unkciju posredovanja u platnom prometu. Pred*!etni-ka +*nk#ija "anka se pojavljuje kao i dru i tr ovci pa obavlja i sopstvene poslove na osnovu kojih moe dodatno da zaradi kao +to su poslovi kupovine i prodaje e%ekata na berzi i u vanberzanskom prometu, kupovine i prodaje deviza, emisioni poslovi za sopstveni raun itd. I!vori sredstava bankarsko' poslovanja "itan %aktor za svaku banku jesu izvori novanih sredstava. ,zvori sredstava ine mo i veliinu banke i po+to tim %aktorom banka obezbeuje neophodni depozitni potencijal, to je osnovni cilj obezbeenja potrebnih izvora sredstava, upravo jaanje depozitno potencijala. ,zvori sredstava bankarsko poslovanja nalaze se u pasivi bilansa banke i osnovni cilj je da se pasiva, odnosno izvori sredstava, stalno poveavaju. ,zvore sredstava ine# 'snivaki kapital Akcionarski kapital Depozitni potencijal *rediti uzeti od -arodne banke *rediti uzeti od dru ih poslovnih banaka !aduenja kod nekih veih or anizacija 'bavezne rezerve poslovne banke

-aknade i provizije koje banka naplauje za izvr+ene uslu e.

'snivaki kapital je deo uloeno kapitala od strane osnivaa da bi banka dobila status poslovne banke. 'snivaki kapital je poetni kapital neophodan za konstituisanje i rad poslovne banke odreen visinom koju je -arodna banka propisala, a ine je sami kapitala osnivaa poslovne banke. Akcionarski kapital ine akcije, vrednosni papiri akcionara poslovne banke koji su u obavezi da jedan procenat sredstava uloe u akcije. Akcijski kapital akcionarima kod poslovnih banaka koje posluju sa pozitivnim %inansijskim rezultatom (dobitkom) povlai za sobom odreeni iznos dividende. Depozitni potencijal je najvaniji izvor sredstava u radu poslovne banke i svaka banka tei da uvea iznos sredstava. -ajvea konkurencija izmeu poslovnih banaka nastaje u samoj borbi deponenata)klijenata. Deponenti mo u biti i pravna i %izika lica. za vei broj

Dodatni izvori sredstava su pozajmice (krediti) uzeti od -arodne banke, dru e poslovne banke ili neke jae privredne or anizacije. 'vakav nain obezbeenja izvora sredstava nije popularan jer stvara zaduenje poslovne banke na odreeno vreme, jer mora da plaa kamatu na pozajmljena sredstva, ali na krai rok moe da pomo ne poslovanju banke da izae iz kratkorone nelikvidnosti. 'bavezna rezerva banke je iznos sa kojim banka mora da raspolae kada je poljuljan izvor sredstava sa kojima banka raspolae. "anka moe da obezbedi sredstva tako +to e koristiti obaveznu rezervu banke. 1a obavezna rezerva koristi se u vremenu kada banka ne obezbedi dnevnu likvidnost, u sluaju zaduivanja kod -", kao i u sluaju kori+enja kredita od dru ih lica. epo!itni poten#ijal banaka 4ve komercijalne banke prikupljaju sredstva i %ormiraju svoj %inansijski potencijal upravo putem depozita stanovni+tva i privrede. !bo to a je i njihov osnovni cilj da obezbede trajan porast svojih depozitnih potencijala. Depozitni potencijal predstavlja %inansijsku mo banke i najvaniji je izvor sredstava banke, a %ormira se na osnovu sredstava koje postoje kod deponenata banke. Deponenti banke su oni klijenti (%izika i pravna lica) koji su ukljuili svoj tekui raun preko poslovne banke. !a banku je veoma vano da je depozitni potencijal +to vei, jer se time obezbeuje vea likvidnost i solventnost na dui rok. 4voje maksimalne napore banka treba da usmeri na to da je prvenstveno kvalitetna, %inansijski mona i likvidna. ,nteres banke je da dovede +to vee i jae depozitare kao +to su# ener etika, in%rastruktura, 011. "anka je u obavezi da svojim deponentima, kako na depozite po vienju, tako i na oroene depozite, plaa odreenu kamatu, i to je tzv. pasivna kamata. Depozitni potencijal se uveava i naplatom naknade, provizije za izvr+ene uslu e. 4trukturu depozitno potencijala ine# Depoziti po vienju pravnih lica 'roeni depoziti Depoziti stanovni+tva

1ransakcioni depoziti

Depoziti po vienju pravnih lica podrazumevaju ukljuivanje iro rauna pravnih lica kod poslovne banke. "anka treba da maksimalne napore uloi i usmeri na to, da prvenstveno kvalitetna pravna lica dovede kao svoje depozitare, jer je interes banke da su oni jaki na nivou dru+tvene zajednice i da su to klijenti sa veim iznosom sredstava na svom iro raunu, i da due zadravaju sredstva na svom iro raunu. Deponent je klijent koji je ukljuio svoj iro raun kod poslovne banke, a komitent je onaj klijent koji je ukljuio svoj iro raun kod poslovne banke, a pored koristi i kredit kod poslovne banke. 'roeni depoziti imaju precizno odreeni rok dospea i vi+e kamatne stope, +to predstavlja stimulativni %aktor za +tednju. 'ni predstavljaju veoma vanu kate oriju u kreiranju depozitno potencijala banke. $ strukturi oroenih depozita postoji mali i veliki oroeni depoziti. 6ale u lavnom polae stanovni+tvo, dok velike dre dru e banke, kompanije i oni imaju oblik depozitnih serti%ikata. Depoziti stanovni+tva ine sredstva stanovni+tva po tekuim raunima, dinarska i devizna +tednja i oroena dinarska i devizna +tednja. 4vaka banka je u obavezi da na oroene depozite plaa odreenu kamatu (pasivnu). 1ransakcioni depoziti : kod komercijalnih banaka se nalaze transakcioni rauni preduzea i raana. -a tim raunima se nalazi transakcioni novac, odnosno transakcioni depoziti za bez otovinsko plaanje. 'ni ne nose nikakvu kamatu, jer su najlikvidnija %inansijska aktiva. (tedni i oro-eni depo!iti $ strukturi depozitno potencijala znaajno mesto zauzimaju i +tedni depoziti. 7azlika izmeu +tednih i oroenih depozita sastoji se u tome +to +tedni depoziti nemaju rokove dospea, dok su ko oroenih depozita ti rokovi precizno utvreni. 5tedni depoziti su sredstva po vienju na +tednim raunima ula aa. 'vi depoziti nemaju rok dospea i u lavnom su namenjeni +irim slojevima stanovni+tva, koji prihvataju ne+to niu kamatnu stopu u zamenu za mo unost da sredstva mo u da povuku odmah. Vrste i obli#i bankarski/ poslova "ankarsko poslovanje obuhvata mno obrojne poslove. 6eu najznaajnijim su# -abavku novanih sredstava 0lasiranje sredstava (davanje kredita) ,zdavanje hartija od vrednosti 0oslovi platno prometa (vezani za raane u zemlji i inostranstvu) 'stali poslovi# izdavanje arancija i avaliranje menica.

Prik*pljanje nov-ani/ sredstava "itan element odnosno %aktor za banku su upravo izvori sredstava, jer banka prikuplja sva potrebna sredstva i %ormira neophodni depozitni potencijal.

*omercijalne banke prikupljaju novana sredstva i %ormiraju svoj %inansijski potencijal preteno putem depozita stanovni+tva i privrede i njihov osnovni cilj je da obezbede trajan porast depozitno potencijala. "anka, dakle, prikuplja novana sredstva od deponenata banke, pravnih lica, ijim se ukljuivanjem u depozite po vienju banke, poveava depozitni potencijal banke. "anka prikuplja novana sredstva i od stanovni+tva koji nemaju potrebu kori+enja novanih sredstava a raspolau njima u velikim iznosima. 4redstva se prikupljaju i naplatom kamate na sva plasirana sredstva, naplatom provizije pri izradi u ovora i jednokratnih naknada i provizija za izvr+ene uslu e banke. Plasiranje nov-ani/ sredstava "anke plasiraju svoje raspoloive kreditne potencijale u dva osnovna vida, i to# u vidu zajmova i vrednosnih papira. 0roporcija izmeu plasmana u zajmove i plasmana u vrednosne papire zavisi od strate ije poslovne politike banke. !ajmovi su privlaniji, jer nose vee kamatne stope. ,zmeu plasmana banke u zajmove i plasmana u vrednosne papire postoje odreene razlike. (rednosni papiri su nepersonalni i odobravaju se na isto tri+nom odnosu. 0lasiranje sredstava u vidu zajmova i kredita vr+i se na osnovu komintentnih odnosa koji postoje iz ranije vremensko perioda, i zajmovi predstavljaju nelikvidnu aktivu banaka, jer ih banke dre do roka njihovo dospea. 0lasirana sredstva kao dru i bitan %aktor u %unkcionisanju banke polazi od dva bitna sastavna dela, i to# odobravanja i kori+enja kredita. <iteratura# .. ?. C. E. G. Dr. *rsti = "orko, 8"ankarstvo9, 0rosveta, -i+, .//>. Dr. @irovi 6ilutin, 8"ankarstvo9, "rid e 3ompanA, "eo rad, ?BB.. 8Dkonomist9, "eo rad, ?BBC. 8Dkonomska politika stabilizacije9, broj >, "eo rad, .//F. *uli 6irko, ;inansijska tri+ta, "eo rad, ?BBC. 6. HHH.%inansije.net 7. HHH.literatura.me atrend)in%o.com 8. HHH.%t.com 9. HHH.scribd.com 10. HHH.Hikipedia.or

La!ar 0i/ajlovi1 III 2