You are on page 1of 39

ELEKTROMAGNETNA

INDUKCIJ A
ELEKTROMAGNETNA
ELEKTROMAGNETNA
INDUKCIJ A
INDUKCIJ A
Michael Faraday (1791-1867)
Nakon Erstedovog otkrica elektromagnetizma, Faradej je 1821. god.
konstruisao eksperimentalni uredaj - prvi elektromotor
Elektricni provodnik rotirao je oko fiksiranog
magneta i obrnuto, pokretni magnet okretao je oko
ucvrscenog provodnika
U njegovoj beleznici: ,Konvertovati magnetizam u elektricitet"
Nastojeci da eksperimentalno dokaze pogresnu naucnu hipotezu, 1831.
god. otkriva suprotan efekat - zakon elektromagnetne indukcije
Jedan od osnovnih i najvaznijih zakona elektrotehnike - kljuc
proizvodenja elektricne energije
Faradej pokusava da pomocu stalnog magnetnog
polja izazove stacionarnu elektricnu struju u kolu,
koje se nalazi u tom polju
Postavio je u neposrednu blizinu dva kalema
Uocio je da su se, prilikom ukljucivanja i iskljucivanja struje u
prvom kalemu, u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog
smera
Kroz jedan je propustao jaku
jednosmernu struju i time stvarao
stalno magnetno polje
Ocekivao je da ovo magnetno polje
izazove u kolu drugog kalema stalnu
jednosmernu struju, ali to se nije
desilo
Isti efekat je zapazio i prilikom promene relativnog polozaja dva
kalema
Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i kada je prvi kalem zamenio
stalnim magnetom
Analizirajuci okolnosti pod kojima
dolazi do pojave indukovanih struja u
drugom kalemu, Faradej dolazi do
zakljucka:
uzrok indukcije je promena magnetnog fluksa kroz provodnu
konturu
intenzitet indukovane struje srazmeran je brzini promene
magnetnog fluksa
nije vazno kako se promena fluksa ostvaruje
Faradejev zakon - ems indukcije Faradejev zakon Faradejev zakon - - ems indukcije ems indukcije
Promena magnetnog fluksa kroz
neku provodnu konturu izaziva
elektricnu struju u toj konturi
ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA je pojava nastajanja
elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa
Elektricnu struju u provodnoj konturi pokrece elektromotorna sila
koja nastaje u toj konturi usled promene magnetnog fluksa
Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije je
vrtlozno elektricno polje - u celom provodniku
E

Polje je elektromagnetno a ne elektrostaticko, jer


ga ne stvaraju naelektrisanja
Lencovo pravilo Lencovo pravilo Lencovo pravilo
Hajnrih Lenc (Heinrich Lenz, 1804 - 1865),
profesor u St. Petersburgu
Pravilo za odredivanje smera indukovane struje -
Lencovo pravilo:
Indukovana struja (elektromotorna sila) ima takav smer, da
tezi ponistenju uzroka svog nastanka
Strujna kontura reaguje na promenu
magnetnog polja stvaranjem sopstvenog
magnetnog polja (indukovane struje)
Ako se spoljasnji fluks uvecava:
N
S
indukovani fluks tezi da anulira to povecanje
Ako se spoljasnji fluks umanjuje:
indukovani fluks tezi da anulira to umanjenje
Lencovo pravilo iskazuje jedan vid inercije - zakona o odrzanju
energije:
Ako se stapni magnet na lako pokretnim kolicima
gura prema kalemu, u kalemu se indukuje napon,
odnosno struja koju registruje instrument
Prema Lencovom pravilu, smer
indukovane struje mora biti takav,
da ponistava uzrok svog nastanka
Struja stvara magnetno polje, ciji je juzni pol na levoj strani kalema,
tako da odbijanje istoimenih polova koci kolica sa magnetom
Kada bi smer struje bio suprotan, kolica bi se ubrzavala, sto bi bilo u
suprotnosti sa zakonom o odrzanju energije - kineticka energija bi se
povecala i omogucila stvaranje jos vise elektricne energije
Indukovana elektromotorna sila u zatvorenoj konturi
srazmerna je negativnoj brzini promene fluksa
Prema formulaciji fizicara Nojman (Franz Ernst Neumann) 1845. god.,
Faradejev zakon elektromagnetne indukcije glasi:
dt
d
e
Negativan predznak predstavlja Lencov zakon: indukovana ems ima
takav smer da svojim poljem tezi da spreci promenu fluksa,
koja je prouzrokovala indukciju
Posto je:


S
S d B

Faradejev zakon moze
se pisati u obliku:


C
) ( l d v B S d
t
B
S d B
dt
d
S S


gde je v brzina pojedinih elemenata dl konture, kada se ona pomera
Izraz za indukovanu elektromotornu silu u opstem slucaju je:


C
) ( l d B v S d
t
B
e
S

Usled promene magnetne


indukcije
Usled pomeranja provodne konture u
magnetnom polju
- menja se samo magnetno polje
- kontura je nepokretna
staticka indukcija
- magnetno je polje nepromenjivo
- u konturi koja se krece u tom polju
dinamicka indukcija
Indukovana ems
Statika i dinamika indukcija Stati Stati ka i dinami ka i dinami ka indukcija ka indukcija
STATI STATIC CKA INDUKCIJA KA INDUKCIJA
- ems se indukuje u konturi koja se ne
krece (desni kalem), ukoliko postoji
promena spoljasnjeg polja magnetne
indukcije (ukljucenje / iskljucenje
struje u levom kalemu)
DINAMI DINAMIC CKA INDUKCIJA KA INDUKCIJA
- ems se indukuje u provodniku koji se krece u magnetnom polju (sece
linije polja)
Samoindukcija i meusobna indukcija Samoindukcija i meusobna indukcija Samoindukcija i meusobna indukcija
Svaka provodna kontura, kroz koju protice struja, stvara magnetno
polje, cije linije prolaze i kroz povrsinu koju ta sama kontura zatvara
Magnetni fluks koji potice od struje u samoj konturi - sopstveni fluks
Magnetni fluks koji potice od spoljne konture - spoljasnji fluks
Samoindukcija je pojava da se u konturi kroz
koju protice vremenski promjenjiva struja indukuje
napon samoindukcije zbog promjenjivog fluksa ,
koji je proizvela struja same konture
Medusobna indukcija je pojava da
se, zbog promene jacine struje u jednoj
(primarnoj) konturi, indukuje napon u
nekoj drugoj (sekundarnoj) konturi
i L
s
L - induktivnost ili koeficijent samoindukcije [H]
Elektromotorna sila samoindukcije Elektromotorna sila samoindukcije
Svaki provodnik kroz koji protice struja
stvara u svojoj okolini magnetno polje
Induktivnost strujne konture zavisi od njenog oblika i magnetnih
osobina (permeabilnosti) sredine u kojoj se kontura nalazi
Sve linije magnetne indukcije prolaze
kroz konturu i zatvaraju se u prostoru oko
nje - cine sopstveni fluks
s
ili
11
i

L
s

Induktivnost je sposobnost strujne konture da stvori


magnetni fluks, kada kroz nju protice struja
Sopstveni fluks
s
srazmeran je struji kroz kontruru:
Vremenski promenljiva struja - stvara promenljivo magnetno polje - i
fluks kroz provodnu konturu je promenjiv
Po Lencovom pravilu ems samoindukcije indukuje struju koja se svojim
magnetnim poljem suprostavlja uzroku indukovanja, odnosno
promeni prvobitne struje - struja se ne menja trenutno, vec postepeno
Prema Faradejevom zakonu, u konturi se indukuje elektromotorna
sila samoindukcije:
dt
d
e
s

kako je: i L
s
dt
di
L e
bice:
Samoindukcija predstavlja elektricnu inerciju, analogno inerciji u
mehanici (ako se smanjuje jacina struje u konturi, u njoj se indukuje
ems koja tezi da spreci to smanjenje i obrnuto)
Meusobna indukcija Meusobna indukcija
Ako je u prvoj konturi promenjiva struja
i
1
(t), ona stvara promenjivo magnetno
polje i magnetni fluks:
Usled postojanja promenljivog magnetnog fluksa u
drugoj konturi indukuje se ems medusobne indukcije:
) (
1 1 11
i SOPSTVENI FLUKS
Na slici su dve medusobno bliske strujne konture (1 i 2)
SPOLJASNJI FLUKS ) (
1 2 21
i
Jedan deo fluksa prve konture ne prolazi kroz konturu 2 - to je fluks
r1
koji se naziva rasipni fluks (fluks rasipanja)
Deo fluksa prve konture prolazi kroz
konturu 2 i to je:
1 21 21
i M
M
21
- medusobna induktivnost ili koeficijent meduindukcije [H]
Neka kroz konturu I protice struja i
1
, a kroz konturu II struja i
2
:
2 21 1 1 1 2 11 1
i M i L
Fluks prve konture zavisi od sopstvene
struje i
1
, ali i od struje druge konture i
2
:
Analogno, fluks druge konture zavisi od
sopstvene struje i
2
i od struje konture i
1
:
1 12 2 2 12 22 2
i M i L
dt
di
M
dt
di
L
dt
d
dt
d
dt
d
e
2
21
1
1
21 11 1
1

Indukovana ems u konturi I je:
ems samoindukcije ems medusobne indukcije
Analogno:
dt
di
M
dt
di
L
dt
d
dt
d
dt
d
e
1
12
2
2
12 22 2
2

Pri racunanju ukupnog magnetnog fluksa mora se voditi racuna o
stranama povrsina pojedinih kontura
Kola u kojima se pojavljuje
medusobna indukcija nazivaju
se induktivno spregnuta kola
Vezivanjem na red vise kontura postize se povecanje magnetnog
fluksa kroz tako dobijenu "ukupnu konturu
Linije magnetnog polja prolaze kroz povrsine pojedinih kontura, a
ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova
Koeficijent medusobne (uzajamne) indukcije M zavisi od velicine i
geometrije strujnih kola
M M M
21 12
Pri nepromenjivim magnetnim karakteristikama sredine (
r
=const.):
Kalem je element elektricnih kola koji sluzi
sakupljanju magnetne energije
Sematsko predstavljanje
kalema induktivnosti L
Rednim vezivanjem vise kontura - namotavanjem zice oko kalemskog
jezgra, tako da je ukupni fluks kalema sa N navojaka N-puta veci od
fluksa kroz jedan navojak
Kako se pri racunanju ukupnog fluksa mora voditi racuna o stranama
povrsina pojedinih kontura - pri izradi kalema treba se drzati jednog
smera namotavanja
Jedinica za induktivnost je henri [H] prema
americko-skotskom naucniku (Joseph Henry,
1797-1878), koji je otkrio medusobnu indukciju,
nezavisno od Faradeja
KALEM
KALEM
KALEM
S obzirom da je napravljen od namotane zice, realan kalem ima i
neku otpornost R, pa se moze predstaviti:
Strujno-naponska karakteristika kalema:
dt
di
L e u
L

Ako je struja nepromenljiva, napon na kalemu
jednak je nuli i otpornost kalema je nula
Kalem se indukcijom napona suprotstavlja
promeni struje kroz njega
Vezivanje kalemova (galvansko) Vezivanje kalemova (galvansko) Vezivanje kalemova (galvansko)
Redna veza
2 1 e
L L L
Paralelna veza
2 1 e
1 1 1
L L L

Promenljiva struja u jednom kalemu stvara promenljivo magnetno
polje i fluks u drugom kalemu i u njemu prouzrokuje indukovanu ems
Kalemovi se mogu nalaziti: u istim i u razlicitim granama kola
Zbog induktivne sprege mora se voditi racuna o smeru namotavanja
kalemova (spoljasnji fluks i sopstveni fluks kalema mogu se sabirati ili
ponistavati)
Pored simbola za kalem stavlja se i tacka
Pozitivna medusobna induktivnost - tacke se postavljaju tako da struje
u oba kola ulaze u kalemove (ili izlaze iz njih) kod krajeva obelezenih
tackama (za negativnu induktivnost - suprotno)
a) Kalemovi su u istim granama kola (i galvanska i induktivna sprega)
Sprezanje kalemova (induktivno) Sprezanje kalemova (induktivno) Sprezanje kalemova (induktivno)
Dve potpuno odvojene konture
U prvoj se nalazi generator
vremenski promenljivog napona,
koji prouzrokuje vremenski
promenljivu struju i
1
Struja i
2
razvija toplotu na otporniku R
2
(snagu R
2
i
2
2
) i ta energija
potice od generatora E iz prve konture
Kako izmedu kontura postoji samo sprega preko magnetnog polja -
induktivnim sprezanjem kalemova energija se moze prenositi iz jednog
kola u drugo, cak i ako medu njima nema galvanske veze
Koliki ce deo energije prvog (primarnog) kola biti prenet u drugo
(sekundarno) kolo, zavisi od toga koliko je jaka sprega, odnosno od
toga koji deo fluksa primarnog kalema obuhvata sekundarni
b) Kalemovi su u razliitim kolima (samo induktivna sprega)
Kalem L
1
proizvodi promenljivi fluks, koji delimicno obuhvata i kalem
L
2
i u njemu indukuje ems, cija je posledica struja i
2
u drugoj konturi
Vrste kalemova Vrste kalemova
Namotaji kalema mogu biti:
- jednoslojni (bez koraka - navojci su jedan do drugog,
sa korakom - sa razmaknutim navojcima,
stampani)
jednoslojni kalem bez koraka stampani kalem viseslojni kalem
- viseslojni
kalem sa jezgrom
otvorenog tipa
kalemovi sa
torusnim jezgrom
SMD kalem
(za povrsinsku montazu)
Kalemovi sa feritnim jezgrom, cesce se
primenjuju, jer imaju vecu induktivnost:
Postoje kalemovi bez jezgra, ciji su simboli:
Induktivno sprezanje kalemova i prenosenje
energije iz primarnog kola u sekundarno,
predstavlja princip rada transformatora, koji
predstavljaju osnovu sistema prenosa i
distribucije elektricne energije
Sastoji se od gvozdenog jezgra, oko koga su namotani primarni i
sekundarni namotaji - izmedu kojih nema galvanske veze, postoji
samo magnetna sprega
TRANSFORMATOR
TRANSFORMATOR
TRANSFORMATOR
Prvi namotaj (primar) ima N
1
navojaka, drugi (sekundar) N
2
navojaka
Elektricna energija dovodi se primarnom namotaju, a u sekundarnom
namotaju, indukcionim putem, proizvodi se naizmenicna ems,
odnosno struja, koja se dalje koristi u prijemnicima, prikljucenim na
njegove krajeve
Naizmenicni napon u primarnom namotaju U
p
prouzrokuje naizmenicnu
struju I
p
Struja I
p
stvara naizmenicno magnetno
polje, ciji je fluks ogranicen na gvozdeno
jezgro - neuporedivo bolja sredina za
prostiranje magnentnih linija od vazduha
Magnetni fluks zajednicki je za oba
namotaja, jer se nalaze na istom jezgru
Prema Faradejevom principu, promenljivo magnetno polje indukuje
napon U
s
u sekundarnom namotaju
Indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju - prema
Lencovom pravilu, on je suprotno orijentisan od dovedenog napona i
priblizno mu je jednak po velicini
Primarna struja neopterecenog transformatora vrlo je mala
Ems u sekundaru sa N
2
navojaka:
Ems u primaru sa N
1
navojaka:
Indukovane ems, po jednom navojku, iste su u oba namotaja
Odnos indukovanih elektromotornih sila
primara i sekundara (odnos transformacije):
dt
d
N e
m
2 2

dt
d
N e
m
1 1

2
1
2
1
2
1
U
U
N
N
e
e

Ako su gubici transformatora zanemarljivi, snaga koja se dovodi
primarnom namotaju jednaka je snazi, koju sekundar daje potrosacu,
odnosno :
2
1
1
2
2
1
N
N
I
I
U
U

2 2 1 1
I U I U

Osnovne jedna Osnovne jedna ine transformacije ine transformacije
Magnetno jezgro Magnetno jezgro
Da bi se ostvario bolji prenos snage i sa sto manjim gubicima potrebno
je da induktivna sprega izmedu namotaja bude sto jaca, zbog cega se
koriste magnetna jezgra
Kada se puno gvozdeno jezgro nalazi u naizmenicnom magnetnom
polju, deo energije tog polja gubi se usled vrtloznih struja (struje koje
nastaju u gvozdenom jezgru, zbog postojanja promenjivog magnetnog
polja, zagrevaju jezgro i uzrok su elektricnih gubitaka energije)
Primenjuju se silicijumom legirani gvozdeni
limovi debljine 0,1-0,5mm (tzv. transformatorski
limovi ili feritna jezgra) cime se vrtlozne struje
svode na minimum
Gubici usled vrtloznih struja zavise od specificne otpornosti materijala
jezgra i od frekvencije magnetnog polja i zato se za jezgra
transformatora koriste medusobno izolovani gvozdeni limovi, kojima se
preseca put vrtloznih struja
Ekonomican i pouzdan prenos i distribucija elektricne energije, pri
optimalnim naponskim nivoima
Transformacija elektricne energije
Koriste se i pri merenju visokih napona i jakih struja, u raznim
industrijskim postrojenjima, automatici, telemehanici, radio tehnici,...
Primena transformatora Primena transformatora
Povezuju dva ili vise elektroenergetskih sistema, iste ucestanosti,
razlicitih naizmenicnih struja i napona, uz veoma male gubitke i
medusobnu galvansku izolovanost kola
Za pojavu indukcije potreban je promenljivi magnetni fluks,
transformator se moze koristiti samo za transformaciju
vremenski promenljivih (najcesce naizmenicnih) napona i struja
Transformatori podizu
napon iz generatora
naizmenicne struje u
elektricnim centralama
(napon reda hiljadu volti na
nekoliko stotina kV), kako
bi se elektricna energija
prenosila visokonaponskim
mrezama
Pomocu vrlo visokih napona transformatori omogucavaju napajanje
gigantskih sitema mreza, iz kojih se, dalje, preko drugih
transformatora, napajaju mreze srednjih i niskih napona, koje pokrivaju
ogromne povrsine zemje i neprekidno se sire
Prenosom elektricne energije pod visokim naponom, sa relativno
malom strujom, smanjuju se gubici energije (do 10 000 puta u odnosu
na prenos niskim naponom) i pad napona u provodnicima za prenos
PRINCIP RADA MAINA
J EDNOSMERNE STRUJ E
PRINCIP RADA MA
PRINCIP RADA MA

INA
INA
J EDNOSMERNE STRUJ E
J EDNOSMERNE STRUJ E
Motori i generatori jednosmerne struje ne razlikuju se:
- po nacinu stvaranja indukovane elektromotorne sile (obrtnog
magnetnog momenta)
Razlikuju se u smeru pretvaranja elektricne energije
- generatori pretvaraju mehanicku energiju u elektricnu
- u konstrukcionom smislu
- motori pretvaraju elektricnu energiju u mehanicku
Promena fluksa u namotaju, kod obrtnih elektricnih masina, postize se
relativnim kretanjem obrtnog dela masine (rotora) u odnosu na
nepokretni deo (stator)
Jedan od ova dva dela je induktor - proizvodi osnovno magnetno polje
Drugi deo je indukt - nosi provodnike u kojima se indukuje napon i
nastaje struja
Masine jednosmerne struje rade na principu:
- Laplasovog zakona - na provodnik kroz koji protice elektricna struja
i koji se nalazi u magnetnom polju, deluje elektromagnetna sila
- Faradejevog zakona elektromagnetne indukcije
Princip rada generatora jednosmerne struje Princip rada generatora jednosmerne struje
Navojak izolovane bakarne zice obrce se
u magnetnom polju stalnog magneta
cos
m

t
Magentni fluks:
Ugao:
t cos
m

Na krajevima navojka indukuje se ems:


Zatvaranjem konture: t I i sin
m

f 2
Veza izmedu frekvencije dobijene struje i ugaone brzine obrtanja navojka:
t E
dt
t d
e

sin
) cos (
m
m

U slucaju N navojaka - N puta veca elektromotorna sila
U namotaju se indukuje periodicna
elektromotorna sila
Na izlazu komutatora - pulsirajuca ems
Indukovana - prostoperiodicna ems
Veci broj, medusobno pomerenih, navojaka
Rezultujuca ems
Da bi se dobila jednosmerna ems, postoji
jose jedan deo komutator (kolektor)
Princip rada motora jednosmerne struje Princip rada motora jednosmerne struje
Navojak provodnika duzine l u
stalnom magnetnom polju jacine B
Magnetno polje ima smer od pola N
ka polu S
U navojak se dovodi jednosmerna struja I, preko dve grafitne cetkice
koje ostvaruju pokretni kontakt sa komutatorom
Na navojak deluje Lorencova sila:
i obrtni moment, na rastojanju r od centra rotora:
Kolektor menja smer struje svakih pola obrtaja kako bi se zadrzao isti
smer okretanja namotaja usled delovanja momenta
) ( B l I F


) ( F r M


Stvaranje obrtnog momenta motora - delovanje dva magnetna polja
Primer: Dva stalna magneta - nepokretan i pokretan
Magnetni polovi stvoreni namotajima motora
Kod motora jednosmerne struje ose
magnetnih polova su nepokretne u prostoru
Moment deluje i na stator i na rotor
STATOR - induktor
ROTOR - indukt
2p istaknuta pola
KOLEKTOR - komutator
Delovi ma Delovi ma ine jednosmerne struje ine jednosmerne struje
Kod vecih motora - magnetno polje se stvara pomocu elektromagneta
Kod manjih motora (do 2kW) - polje se stvara pomocu stalnih magneta
U praksi, veci broj namotaja na rotoru - zbog ujednacenijeg obrtnog
momenta
Motor jednosmerne struje sa stalnim magnetom na statoru:
Magneti
statora
Namotaj
rotora
Kolektor
Osovina Cetkice
Obrtni moment koji odgovara celom namotaju dobija se kao zbir
obrtnih momenata, koji deluju na sve provodnike namotaja
Nezavisna
pobuda
Otocna
(paralelna)
pobuda
Redna
(serijska)
pobuda
Slozena
pobuda
(aditivna ili
diferencijalna)
Pobuivanje ma Pobuivanje ma ina jednosmerne struje ina jednosmerne struje
Osobine motora jednosmerne struje odredene su nacinom napajanja
pobudnog namotaja (rotora)
Prema pobudi razlikuju se:
Karakteristika brzine Mehanika karakteristika
Karakteristike motora jednosmerne struje Karakteristike motora jednosmerne struje
Redni motor pogodan je kod pogona u kojima je potreban veliki
moment pokretanja, a pri vecim opterecenjima manja brzina: u
elektricnoj vuci, za pogon dizalica, elektricnih lokomotiva, kranova,...
Otocni motor odgovara pogonima gde se trazi promena brzine obrtanja
u sirokim granicama: sluzi za pogon alatnih i stamparskih masina, u
valjaonicama, kod kompresora, pokretnih traka i slicno
Motor sa slozenom pobudom ima karakteristike koje se u vecoj ili
manjoj meri priblizavaju karakteristikama otocnog ili rednog motora
Smer obrtanja motora moze se promeniti:
- promenom smera struje kroz stator ili
- promenom smera struje kroz rotor
Istovremenom promenom smera struje kroz stator i rotor, motor ce se
i dalje obrtati u istom smeru
Pustanje u rad motora jednosmerne struje:
- dodavanjem pokretackog otpornika (anlasera) u kolo rotora
- ako u pogonu postoje 2 motora, pri pokretanju se vezuju redno,
kada se dostigne polovina nominalnog broja obrtaja, prevezu se
paralelno
Regulisanje brzine obrtanja motora jednosmerne struje:
- promenom magnetnog fluksa (pobudne struje)
- promenom napona napajanja
- promenom otpora u kolu rotora