You are on page 1of 10

Finansijska kontrola i nadzor

Finansijsko planiranje se pojavljuje kao metod i instrument finansijskog upravljanja i predstavlja osnovu poslovanja. Dok finansijska kontrola predstavlja pracenje, ispitivanje, ocenjivanje i korigovanje procesa realizacije tih planova. Ova vrsta kontrole ima dva aspekta: eksterni i interni. Interna kontrola oznacava skup mera koje preduzima menadment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. Pomenute mere se mogu definisati i grupisati na sledeci nacin, i to: za tita imovine !sredstava" od preteranog tro enja, o#ez#edenje pouzdanosti racunovodstvenih podataka$ dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog dru tva i ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadmenta. %oe se podeliti na administrativnu i racunovodstvenu kontrolu. Informisanje i uveravanje mendmenta da se svi delovi preduzeca pridravaju osnove poslovnog plana i poslovne politike u analiziranom poslovnom periodu, smatra se temeljnim zadatkom internog nadzora. & interni nadzor nikako ne sme o#avljati jedna oso#a od njenog pocetka do kraja kako ne #i do lo do zloupotre#e i prevare. 'a internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadment, upravni od#or, interni revizori i ostalo oso#lje. Interna kontrola se sprovodi od strane revizora i to kroz dve faze: studiranja i ocenjivanja. ( fazi studiranja revizor pri#avlja dokaze putem tri forme, i to: standardni upitnici za internu kontrolu, zatim, tekstualno prikazivanje i ematsko prikazivanje. 'atim daje ocenu na osnovu prikupljenih podataka i sastavlja izve taj. Finansijska kontrola moe biti: preventivna i naknadna. )od preventivne kontrole sticu se informacije ne samo o tome kakve poslovne radnje tre#a o#aviti, na koji nacin i u koje vreme, vec kod nje postoje mogucnosti da se u slucaju negativne ocene takve radnje mogu spreciti, ili kod vec zapocete radnje tok izvr avanja te radnje moe o#ustaviti. Naknadna kontrola omogucuje da se na osnovu pri#avljenih informacija sagledaju nedostaci u utvrdivanju i sprovodenju finansijske politike u proteklom periodu. *a osnovu toga saznanja odgovarajuci organi u o#avljenim finansijama koriste naknadnu kontrolu kao osnov za dono enje poslovnih odluka o #uducim poslovima i, drugo, koriste je radi korekcije vec o#avljenih poslova, odnosno radi otklanjanja njihovih posledica, ukoliko je to nuno i mogucno. Preduzece ne propu ta svoj #uduci razvoj stihiji, vec nastoji da ga zasniva na do#rom projektovanju !dugorocnom, srednjorocnom, kratkorocnom" svih svojih pojedinacnih vrsta aktivnosti i njegove individualne reprodukcije. +olje receno, ono sacinjava citav niz svojih poslovno,materijalnih planova !na#avke, proizvodnje, prodaje, kadrova, uvoza, izvoza, unutra njeg transporta, investicija itd.". Finansijsko planiranje se javlja kao metod i instrument finansijskog upravljanja, jer ono tre#a vrednosno da sintetizuje i uskladi sve naturalno iskazane materijalne planove, odnosno da od svih njih napravi konzistentnu finansijsku celinu. -trucno i o#jektivno konstruisan finansijski plan, tre#a da predstavlja sigurnu polaznu osnovu za odvijanje svih projektovanih finansijskih aktivnosti u preduzecu, koje su prilicno sloene. Prema tome, finansijsko planiranje predstavlja predvidanje, odnosno unapred projekcionirano usmeravanje, uskladivanje i rasporedivanje elemenata finansijske funkcije preduzeca. 'a razliku od poslovnog i racunovodstvenog planiranja, ono ima za predmet planiranje finansijskih tokova i finansijskih struktura i konstrukcija. Povezanost planiranja i kontrole je stoga neminovna, jer ona u stvari predstavlja proveru, nadzor i odstranjivanja odstupanja u realizaciji tih planova.

%enadment savremenog privrednog dru tva suocen je sa potre#om dono enja poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Do#rim delom odluke koje menadment donosi zasnivaju se na informacijama produkovanim u racunovodstvenom informacionom sistemu. -istem internog nadzora koji ukljucuje sve mere panje usmerene na sprecavanje gre aka prekomernih tro kova i prevare, proverava i o#ez#eduje pouzdanost informacija. )ljucni zadatak internog nadzora jeste da kontroli e sve delove preduzeca da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na pocetku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informaciju menadmentu privrednog dru tva. ( uslovima delovanja sila slo#odnog tri ta pojacava se uloga internog nadzora. 'a pojacano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog vi e su i prisustvo nelojalne konkurencije, povecane korupcije i erozije poslovnog morala. -trukturu sistema internog nadzora cine, u prvom redu, interna kontrola i, s druge strane, interna revizija.

Finansijska kontrola
)ontrola finansijskog poslovanja !finansijska kontrola" u preduzecu je onaj vid dru tvene i interne strucne kontrole, cije zadatak pracenje, ispitivanje, ocenjivanje i korigovanje svih poslova koje o#avlja finansijska funkcija u njoj. Prema tome, predmet !o#jekt" ove kontrolne funkcije je celokupno finansijsko poslovanje organizacije. .o prakticno znaci da ona tre#a da podvrgne svome ispitivanju i ocenjivanju sledeca poslovna podrucja u preduzecu: , #lagajnicko poslovanje, , finansijsko knjigovodstvo, , poslovanje sa #ankama, , proces finansiranje investicije !kontrola investicionih zajmova", , proces finansiranja redovnog poslovanja !kontrola kratkorocnih kredita", , kori cenje deviznih kredita , kori cenje finansijskih inostranih kredita, , kori cenje zajednickih ulaganja, , proces samofinansiranja !kori cenje do#iti i amortizacije", , nacine medjunarodnih placanja !u stranoj valuti", , proces novcanih finansiranja poslovnih partnera, , proces ro#nih finansiranja poslovnih partnera, , proces poslovanja na finansijskom tri tu. Ova vrsta kontrole ima dva aspekta: eksterni i interni. /. 0ksternu finansijsku kontrolu o#avljaju sledeci dru tveni organi: 1 finansijske inspekcije, 1 devizne inspekcije, 1 -lu#e platnog prometa, 1 carinska kontrola 1 zavodi za cene, 1 organi *arodne #anke i 1 kontrolni organi #anaka. 2. Internu finansijsku kontrolu vr e tzv. finansijski kontrolori koji ovu funkciju o#avljaju u sklopu integralne, interne kontrole poslovanja.

Inace, za internu finansijsku kontrolu vae sve karakteristike kompleksne interne kontrole, kao to su: da je tekuca, da je parmanentna, da je iznenadna, da je simultana, da je kontinuelna, da je odgovorna, itd.

Interna kontrola i nadzor


Osnovni i najvaniji o#lik kontrole u preduzecu, s o#zirom na njen karakter, predstavlja interna kontrola, koja nije samo vana za vodenje racunovodstvenih i finansijskih evidencija preduzeca, vec i za upravljanje preduzecem. - o#zirom na navedeno, za interne kontrole su zainteresovani skoro svi, od eksternih revizora do uprave, #orda direktora, akcionara velikih javnih kompanija do drave. Prema I-& 344, sistem interne kontole podrazumeva sve politike i postupke !interne kontrole" koje je usvojila uprava nekog preduzeca kako #i joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za o#ez#edenje, koliko je to prakticno moguce, redovnog i efikasnog o#avljanja njenog poslovanja. ukljucujuci poslovanje politike uprave, za titu sredstava, sprecavanja prevare i gre ke, tacnost i kompletnost racunovodstvenih evidencija i #lagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija. ( sve poslovne aktivnosti preduzeca je utkan sistem interne kontrole i njegovo postojanje je usko vezano za o#avljanje poslovne delatnosti. 0fikasno poslovanje, finansijsko izve tavanje i uskladenost su tri osnovne kategorije ciljeva menadmenta preduzeca. 5ani ciljevi kontrole operacija, aktivnosti redovnog poslovanja, su precizne informacije radi dono enja internih odluka i za tite sredstava. &ko nisu adekvatno za ticeni kontrolama, fizicka sredstva, nematerijalna sredstva, vani dokumetni i evidencije kompanije mogu da #udu ukradeni, zloupotre#ljeni ili slucajno uni teni. Polazeci od cinjenice da menadment kompanija ima zakonsku i profesionalnu odgovornost da o#ez#edi da informacije #udu pripremljene po teno, da #udu tacne i u skladu sa racunovodstvenim standardima, vane su i finansijske kontrole. Preduzeca su u o#avezi da postupaju u skladu sa raznim zakonima i propisima, ukljucujuci i zakon o preduzecima, zakon o porezima, kao i propise o za titi prirodne sredine. 'a internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadment, upravni od#or, interni revizori i ostalo oso#lje. *ajodgovorniji je izvr ni direktor koji tre#a da preuzme nadlenosti nad sistemom interne kontrole, tj. da vodi i daje direktive vi im menaderima. *ajvecu mogucnost da identifikuje i ispravi poku aje mendmenta da se stavi iznad kontrole i zanemari ili spreci komunikaciju sa potcinjenima ima upravni od#or, cija je glavna o#aveza da o#ez#edi rukovodenje, davanje direktive i nadgledanje. *e to jednostavnija definicija internih kontrola ih oznacava kao skup mera koje preduzima menadment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. Pomenute mere se mogu definisati i grupisati na sledeci nacin, i to: - zatita imovine (sredstava) od preteranog troenja, neefikasne upotrebe i mogucih prevara; - obezbedenje pouzdanosti racunovodstvenih podataka; - dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog drutva; - ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadmenta Informisanje i uveravanje mendmenta da se svi delovi preduzeca pridravaju osnove poslovnog plana i poslovne politike u analiziranom poslovnom periodu, smatra se temeljnim zadatkom internog nadzora. Da #i #ila sposo#na informisati mendment preduzeca o tome da li svi segmenti preduzeca deluju u skladu sa politikama i planovima mendmenta, interna

kontrola mora da #ude organizaciono i licno ciljno struktuirana. Interna kontrola je, u stvari, svojevrsni studij racunovodstvenog sistema koji sadri raznovrsnost i #ogatstvo evidencija, izve taja, dokumenata i postupaka o poslovnim transakcijama o preduzecu. Od pet medjuso#no povezanih komponenti, proisteklih iz nacina na koji menadment vodi preduzece, sastoji se interna kontrola, i to: kontrolno okruenje, procena rizika, kontrolne aktivnosti !procedure", informacija i komunikacija i nadgledanje i pracenje

Vrste interne kontrole


- analiticke tacke gledi ta interna kontrola se moe podeliti na dve iroke kategorije nadzornog delovanja, i to: administrativnu kontrolu i racunovodstvenu kontrolu. I jedna i druga kontrola su funkcije upravljanja, a u vecini slucajeva se preplicu tako da se izmedju njih ne moe povuci neka precizna granica. medjutim, u postupku revizije narocito kada se radi o eksternoj reviziji, revizor se mnogo vi e #avi internom racunovodstvenom nego administrativnom kontrolom. Iz navedenog razloga, tei te u daljim razmatranjima ce da #ude na internoj racunovodstvenoj kontroli. *a aktivnosti koje nisu direktno finansijskog karaktera odnosi se administrativna interna kontrola, sa zadatkom da o#ez#edi efikasnost u poslovanju i da se to poslovanje u svim sektorima i odelenjima preduzeca odvija u skladu sa proklamovanom poslovnom politikom. 0fikasne administrativne interne kontrole imaju uticaja na uspe nost poslovanja, jer o#ez#eduju sta#ilan ritam personalnog servisiranja poslovne aktivnosti i ostavljaju utisak #ez#ednosti kod poslovnih partnera. 6acunovodstvena, odnosno finansijska kontrola ukljucuje finansijske aktivnosti i o#uhvata organizaciju, metodologiju i evidenciju s ciljem o#ez#edivanja za tite sredstava i verodostojnosti finansijskih izve taja, a koncipirana je na taj nacin da prui pouzdane dokaze: da su transakcije o#avljene prema ovla cenjima mendmenta$ da su transakcije evidentirane na taj nacin da je, u prvom redu, omoguceno sastavljanje finansijskih izve taja !u skladu sa op teprihvacenim racunovodstvenim principima ili drugim kriterijumima koji se odnose na te izve taje", i, potom, da je o#ez#edeno prikladno iskazivanje vrednosti sredstava$ da je pristup i raspolaganje sredstvima dopu teno samo po ovla cenju mendmenta$ da je knjigovodstveno stanje sredstava uporedivano sa postojecim stanjem u odgovarajucim intervalima, kao i da su preduzimane adekvatne mere u pogledu utvrdenih razlika !manjkova i vi kova". O internoj racunovodstvenoj kontroli se moe govoriti i kao o internoj finansijskoj kontroli, kao to je to slucaj u 7ad#ur8 izve taju !7ad#ur8 6eport", koji internu kontrolu defini e kao kompletan sistem kontrole, finansijskih i drugih, ustanovljenih da prue razumno uverenje o efikasnosti i uspe nosti poslovanja, internoj finansijskoj kontroli i uskladenosti sa zakonima i propisima. *aknadni izve taj 7ad#ur8 komiteta o internoj kontroli i finansijskom izve tavanju, je definisao internu finansijsku kontrolu kao, interne kontrole koje su ustanovljene da #i pruile razumno uverenje o za titi sredstava od neovla cene upotre#e ili prodaje i o vodenju odgovarajucih racunovodstvenih evidencija i pouzdanosti finansijskih informacija koje se koriste unutar preduzeca ili se o#javljuju. Definicija finansijske kontrole, u principu, iskljucuje pitanje uspe nosti poslovanja, vrednosti novca i uskladenosti sa zakonskom regulativom. ( praksi, medjutim, razmatranje efikasnosti interne finansijske kontrole moe zahtevati i razmatranje odredenih kontrola poslovanja i uskladenosti, koje se odnose na aktivnosti koje imaju, ili #i mogle imati, potencijalno

znacajan finansijski uticaj na istinit i o#jektivan prikaz finansijskih izve taja. Da #i interni nadzor mogao odgovoriti svojoj nadzornoj funkciji !da informi e mendment o tome da li se poslovne aktivnosti preduzeca realizuju prema utvrdenom planu", moraju mu se stvoriti na uvid elementi za uporedivanje. -vaka poslovna transakcija, u navedenom kontekstu, tre#a da prode kroz cetiri odvojene faze: u prvoj fazi tre#a da #ude oznaceno ko odo#rava transakciju$ u drugoj, transakcija tre#a da #ude odo#rena !parafirana"$ u trecoj, tre#a da #ude izvr ena$ i, u cetvrtoj, sledi evidentiranje. Pravilno razdvajanje dunosti i odgovornosti predstavlja snaan element nadzora, ili, konkretno, poslovnu transakciju diferenciranu u navedene cetiri faze ne sme provoditi jedna oso#a od pocetka do zavr etka. Drugim recima, pomenute faze imaju kontrolnu ulogu, tako da oso#a odgovorna za sledecu fazu transakcije kontroli e rad izvr en u prethodnoj fazi, a kontrolni ucinak se sastoji u tome to se eventualne gre ke mogu otkriti, i otkloniti pre zavr etka transakcije. Procedura odvijanja transakcije sadri elemente kontrole. -vako odelenje prima pismeni dokaz o tome ta se dogodilo u prethodnoj fazi, pregleda dokumente koji prate transakciju i uverava se da su prethodne radnje korektno o#avljene. .ako, na primer, ako odelenje kredita nije odo#rilo kupca, onda odelenje otpreme nece izvr iti isporuku. ( finalnoj fazi deluje racunovodstvo i evidentira prodaju kada primi pisane dokaze: porud#inu kupca, odo#reni kredit, otpremnicu i fakturu. *adzor insisitra na primeni principa nespojivosti !inkopati#ilnosti", dunosti i ovla cenja. 9lavna tacka nespojivosti nalae da lica koja imaju pristup sredstvima nemaju pristup racunovodstvenim evidencijama, cime se sprecavaju mogucnosti za razlicite mahinacije.

Determinante za ostvarivanje interne kontrole


-tandardni sistem interne kontrole koji #i odgovarao potre#ama svih preduzeca ne postoji jer je poslovanje preduzeca uslovljeno individualnim determinantama, kao to su: vrsta delatnosti, velicina, lokacija, i sl. *eki osnovni faktori, medjutim, od kojih zavisi kvalitet interne kontrole, pose#no u velikim preduzecima, su sledeci, i to: , Organizaciona struktura preduzeca, , &dekvatna racunovodstvena struktura, , Interna revizija, , )adrovi.

:imitiranost interne kontrole u sprecavanju pronevera


'nacajnu prepreku za o#avljanje prevara i pronevera predstavlja snana i do#ro organizovana interna kontrola, ali, ipak, nije u stanju da ih u potpunosti spreci. %ogucnosti da dode do pronevere su, drugim recima, prisutne cak i u slucaju da preduzece ima adekvatan sistem interne kontrole i ako se svake godine podvrgava eksternoj finansijskoj reviziji. 6azlog za navedeno lei u cinjenici to je o#im interne kontrole, koji preduzeca mogu da primenjuju, u velikoj meri ogranicen njenim tro kovima. (spostavljanje i odravanje takvog sistema interne kontrole kojim #i se u celosti onemogucile prevare ko tao #i znatno vi e nego to #i iznosili gu#ici od tih pronevera. medjutim, cak i da je ustanovljena i sprovedena i najjednostavnija i najjeftinija interna kontrola, uprkos pomenutom ogranicenju, mnoge prevare do kojih dolazi u praksi mogle su #iti sprecene ili #lagovremeno otkrivene.

Ispitivanje interne kontrole od strane revizora


Prvu fazu rada revizora predstavlja isptivanje i ocenjivanje postojece interne kontrole preduzeca. Osnovu za odredivanje o#ima i pravca revizije, tacnije receno, predstavlja pomenuto ispitivanje i ocenjivanje. *aime, sve poslovne transakcije koje su se odigrale u toku godine, pa cak ni vecinu od njih, revizor ne moe da proveri. Do kog o#ima ce revizor vr iti proveru i koja podrucja ce zahtevati intenzivnije ispitivanje revizor ce odluciti na osnovu analize interne kontrole. Proveru pozicija u #ilansu stanja i #ilansu uspeha revizor ce izvr iti, ako se ispostavi da je sistem interne kontrole preduzeca adekvatan, metodom testiranja i uzorka, koja #azira na pretpostavci da ce ispitivanja dela knjienja ili drugih relevantnih podataka, otkriti iste oso#enosti kao i ispitivanje svih pozicija. )ao pose#na celina, od koje je potre#no ispitati reprezentativan #roj pozicija, smatra se svaka kategorija transakcija ili racuna. Polazeci od cinjenice da je adekvatan sistem interne kontrole glavni faktor u reviziji koju vr i eksterni revizor, postavlja se pitanje ta on tre#a da preduzme ako utvrdi da interna kontrola ima oz#iljnih nedostataka. Detaljnom proverom svih knjienja na racunima i svih transakcija, teorijski gledano, revizor moe nadoknaditi nedostatak interne kontrole, ali #i takav postupak #io nepraktican sem ako se ne radi o sasvim malim preduzecima. Da #i revizor ustanovio da finansijski izve taji u velikim preduzecima na korektan nacin odraavaju finansijsku situaciju i rezultate poslovanja preduslov je postojanje adekvatne interne kontrole. Iz dve faze se sastoji ispitivanje interne kontrole od strane revizora, i to: studiranja i ocenjivanja. ( prvoj fazi revizor pri#avlja dokaze o karakteru sistema interne kontrole i nacinu na koji ona funkcioni e. ( drugoj fazi on ocenjuje do#re strane i sla#osti sistema i pro iruje svoj program revizije s ciljem nadoknadivanja, odnosno kompenziranja nedostataka interne kontrole. - druge strane, u podrucjima gde je interna kontrola mocna, revizor ce ograniciti postupke ispitivanja realnosti finansijskih izve taja na neophodni minimum. ( fazi studiranja !prva faza" u praksi revizor o karakteru sistema interne kontrole preduzeca klijenta pri#avlja dokaze putem tri forme, tj. metode !pojedinacno ili simultano", i to: standardni upitnici za internu kontrolu, zatim, tekstualno prikazivanje i ematsko prikazivanje. .radicionalnu formu ispitivanja i upoznavanja postojeceg sistema interne kontrole predstavljaju upitnici za internu kontrolu. -opstvene upitnike za navedenu svrhu sacinile su mnoge velike i renomirane firme ovla cenih revizora. Dugogodi nje iskustvo sa standardnim upitnicima za internu kontrolu, dovelo je do ustanovljavanja sledecih standarda koje tre#a da ispuni adekvatna forma upitnika, i to: - da obezbedi indikaciju izvora informacija koje su neophodne za odgovor na svako pitanje iz upitnika i proveru, ako je potrebno, - da obezbedi razlikovanje izmedju krupnih i sitnih nedostataka u internoj kontroli; - da obezbedi dovoljno detaljan opis nedostataka u internoj kontroli koji omogucava sastavljanje pismenog izvetaja o tim slabostima -tandardni upitnici za internu kontrolu su, uglavnom, sacinjeni na taj nacin, tj. pitanja su tako formulisana da odgovor ,,ne; indicira na sla#osti u sistemu interne kontrole. Izvesne mogucnosti zloupotre#e upitnika, vecina revizorskih formi, iz#egava ili cak potpuno elimini e njihovu upotre#u za ispitivanje sistema interne kontrole. %edju najvece sla#osti prilikom kori cenja upitnika za internu kontrolu u#rajaju se: prepisivanje odgovora iz upitnika od prethodne godine$ zatim, mehanicko ispunjavanje ,,da; i ,,ne; odgovora #ez stvarnog razumevanja i studiranja pro#lema$ i, tretiranje upitnika kao cilja umesto kao sredstva. .ekstualno opisivanje i prikazivanje poslovnih tokova, knjigovodstva i podele dunosti i

odgovornosti koriste revizorske firme koje se vi e ne slue standardnim upitnicima za internu kontrolu. Pomenuto opisivanje navedenih o#jekata, o#icno o#uhvata identifikaciju lica koje o#avljaju odredene funkcije i koja mogu da indiciraju na detalje u vezi sa nacinom izvr enja zadatka. 6evizor nakon opisa postupka interne kontrole moe da sumira svoju ocnu klasifikujuci svaki glavni deo sistema interne kontrole kao ,,do#ar;,,,zadovoljavajuci; ili ,,sla#;. <edan od postupaka koji se !pored standardizovanih upitnika i tekstualnog opisivanja", koristi u fazi studiranja interne kontrole je i ematsko !graficko" prikazivanje sistema interne kontrole, a sastoji se u sim#olickom prezentiranju sistema, odnosno serije sukcesivnih procesa. 6evizoru ce priprema ovakvih ema omoguciti da #rzo oceni efikasnost interne kontrole i iz#egne detaljno studiranje deskriptivno opisanih postupaka ili dugackih upitnika. Prilikom ematskog snimanja sistema interne kontrole osnovni princip se sastoji u tome da se emom o#uhvata samo odredena vrsta poslovnih promena koje imaju uticaja na formiranje i davanje revizorskog mi ljenja o realnosti i o#jektivnosti finansijskih izve taja preduzeca. .ehnika ematskog snimanja interne kontrole, pretpostavlja izradu pose#ne eme za svaki zaokrueni sistem o#rade poslovnih promena ili najveci deo jednog takvog sistema. )ao to je vec napomenuto, ematski snimak sistema interne kontrole tre#a da prikae tokove dokumentacije u sklopu racunovodstvenog sistema odnosnog preduzeca, pri cemu tre#a iz#egavati pravljenje isuvi e detaljnih i prenatrpanih ema, jer informacije u ematskom !grafickom" prikazu tre#a da #udu ogranicene na najvanije aspekte racunovodstvenog sistema i kontrola ugradenih u racunovodstveni sistem odnosnog preduzeca.

Izvetaj o internoj kontroli


5ecina revizorskih firmi kada otkrije oz#iljnije nedostatke u internoj kontroli praktikuje da sastavi izve taj i uputi ga klijentu, odnosno njegovom menadmentu. Izve taj, koji se o#icno sacinjava u formi pisma koje sadri sugestije za otklanjanje nadenih nedostataka, slui da minimizira o#aveze revizora u slucaju da se kasnije otkrije velika prevara ili drugi oz#iljni gu#ici. Pismom koje se odnosi na nedostatke u internoj kontroli, s o#zirom na nedostatke u internoj kontroli, s o#zirom na to da se upucuje menadmentu klijenta, simultano uspostavlja kontakt koji na neki drugi nacin ne #i #io ustanovljen i ono pomae da se izgradi adekvatnije razumevanje i vece respektovanje za usluge koje o#avlja eksterni revizor. - o#zirom na cinjenicu da ocena o internoj kontroli cesto predstavlja deo rada koji prethodi datumu revizije, pismo menadmentu s glavnim nedostacima u internoj kontroli moe nekoliko nedelja da prethodi formalnom izve taju o reviziji. .re#a naglasiti to, da je #itan preduslov za vr enje funkcije finansijske kontrole visokostrucno poznavanje pre svega, su tine i svih o#lika finansijskog poslovanja u preduzecu, a zatim ovladavanje metodama instrumentima kontrolne funkcije.

5rste finansijske kontrole


Finansijska kontrola moe #iti: ! preventivna i " naknadna Preventivna kontrola

Preventivnom kontrolom kao prethodnim nadzorom postavlja se cilj da se pre izvr enja nameravanog posla utvrde cinjenice u vezi sa izvr enjem toga posla i da se na osnovu informacija koje se tako pri#avljaju ocene da li je u pitanju smi ljeno ili plansko postupanje, dakle celishodne radnje. ( tom smislu preventivna kontrola moe se koristiti kao metoda u upravljanju finansijama jer se time o#ez#eduje da u nameravanim poslovima nema necelishodnosti. Preventivna kontrola se u savremenom poimanju kontrole smatra najefikasnijim o#likom kontrole. .o proizilazi iz cinjenice da se ovim o#likom kontrole sticu informacije ne samo o tome kakve poslovne radnje tre#a o#aviti, na koji nacin i u koje vreme, pa se na osnovu ovih moe prosudivati o pravilnosti i celishodnosti takve radnje, vec zahvaljujuci tome to postoji mogucnost da se u slucaju negativne ocene takve radnje, ista moe spreciti, ili kod vec zapocete radnje tok izvr avanja ove radnje o#ustaviti. Ovaj nacin omogucuje poslovanje #ez nepravilnosti i #ez ikakvih negativnih posledica koje mogu proizlilaziti iz nepravilnog poslovanja. Prema tome, preventivnu kontrolu tre#a s pravom smatrati najefikasnijim pomocnikom u upravljanju finansijama. 6azmatrajuci ulogu preventivne kontrole u upravljanju finansijama, moe se uop teno zakljuciti da se preventivnom kontrolom sprecavaju nepravilne i necelishodne finansijske dipozicije, odnosno nepravilno raspolaganje sredstvima. Po to je kontrola u celini komponenta upravljanja, to znaci da je to i preventivna kontrola, onda sledi da u samom upravljanju postoji mehanizam za pri#avljanje informacija na osnovu kojih se mogu preduzimati korektivne radnje u finansijskom disponiranju. (o#icajni o#lik organizacije preventivne kontrole u finansijskom poslovanju jeste kontrola u okviru likvidature. Postojanje likvidature predstavlja metodolo ko re enje koje o#ez#eduje da se o#avljaju samo one platne operacije koje su ispravne. & to znaci, da su takve platne operacije usagla ene sa smi ljenim planskim postupanjem pri radu, odnosno da vode ka ostvarivanju op tih upravljackih ciljeva organizacije. Predpostavka je da je kontrola vec u prethodnom radu detaljno upoznata sa stvarnim kapacitetom i mogucnostima pojedinih sektora, slu#i, odeljenju. *a osnovu toga kontrola moe primenom metoda uporedivanja da prui informacije o tome da li su planirane velicine u okvirima mogucih velicina ili su ispod tih velicina, odnosno da li prelaze ove velicine. ( slucajevima kada su iskazane velicine manje od o#jektivnih, to znaci da postoje namere ili nenamere ili nenamerne ili skrivene rezerve, kontrola je u stanju da na ove ukae i da na taj nacin omoguci njihovo o#jektiviziranje. *a taj nacin kontrola omogucuje da se na vreme spreci neo#jektivno ostvarivanje pre#acaja plana i stim u vezi ostvarivanje neophodnih preimucstava. -em toga, preventivna kontrola stvara uslove da se iskoriste svi o#jektivno postojeci kapaciteti i mogucnosti u onom slucajevima kada su skrivene rezerve nastale nenamreno, usled nedovoljno proucenog utvrdivanja postojecih kapaciteta. Prema tome, moe se zakljuciti da preventivna kontrola o#ez#eduje uslove za o#jektivno utvrdivanje mogucih ciljeva i sredstva za njihovo ostvarivanje$ stvara uslove za otklanjanje su#jektivnih nedostataka i namernih propusta u procesu sastavljanja poslovnih i finansijski poslova i za o#jektiviziranje svih skrivenih rezervi. *a taj nacin, preventivna finansijska kontrola predstavlja, kao to je vec receno, jednu od aktivnosti finansijskog upravljanja. *aknadna kontrola

*aknadna kontrola kao naknadni nadzor ima za cilj da posle o#avljenog posla utvrdi cinjenice u vezi sa izvr enjem toga posla i da tako pri#avljenim informacijama omoguci dono enje zakljucaka o tome da li je postupanje u vezi sa ispitivanim poslom #ilo smi ljeno i plansko, odnosno da li je o#avljena radnja #ila celishodna. *aknadna kontrola se u tom smislu moe koristiti kao metoda upravljanja finansijama po to omogucuje da se na osnovu pri#avljenih informacija sagledaju nedostaci u utvrdivanju i sprovodenju finansijske politike u proteklom periodu. *a osnovu toga saznanja odgovarajuci organi u o#avljenim finansijama koriste kao osnov za dono enje poslovnih odluka o #uducim poslovima i, drugo, da donese korektivne odluke radi korekcije vec o#avljenih poslova, odnosno radi otklanjanja njihovih posledica, ukoliko je to nuno i mogucno. Da #i naknadana kontrola mogla da o#avi tu funkciju i da njene informacije #udu kori cene u tom smislu kao metod upravljanja finansijama, postavlja se kao jedan od #itnih zahteva #lagovremenost kontrolnih informacija. .re#a napomenuti da svaka informacija ima svoj kontrolni znacaj, jer informi e o nacinu na koji je posao o#avljen i rezultatima koji su ostvareni. *o, pri tome tre#a ipak rizikovati one informacije koje prua sam organ koji posao o#avlja i koji snosi odgovornost za pravilnost o#avljenog posla i za ostvarene rezultate, od onih kontrolnih informacija koje prezentira pose#an kontrolni organ koji nije #io zaduen za izvr enje posla niti odgovora za rezultate i posledice. *aime, kvalitet ovih informacija za dono enje korektivnih odluka moe se #itno rizikovati. .ako na primer, informacije koje prua organ koji je posao izvr io mogu #iti u vecoj ili manjoj meri pod uticajem su#jektivnih stavova, znaci nedovoljno o#jektivno za dono enje poslovnih odluka u vezi sa #uducim poslovanjem. - toga takve informacije mogu u datim uslovima da imaju samo relativnu vrednost. *ajveci pro#lem i sla#ost naknadne finansijske kontrole je o#icno njena zakasnelost !docnja", koja onemogucava pravovremeno dejstvo u smislu ispravljanja ili poni tavanja pocinjenih gre aka. *o u svakom slucaju i ona je neophodna iako post factum utvrduje nepravilno i nedomacinsko kori cenje sredstava. '#og toga se vr i naknadno, a mnogi autori ovu vrstu kontrole nazivaju internom finansijskom revizijom. Finansijska kontrola predstvalja, kako je vec receno jednu od aktivnosti u sistemu upravljanja finansijama, kojom tre#a pored o#ez#edenja efikasnog nadzora nad o#avljanjem svih poslovnih postupaka, da se o#ez#edi i upravljanje finansijskim aspektom svih poslovnih procesa. Da #i se neposrednije sagledalo kako je do lo do toga da takva delatnost #ude od znacaja u preduzecu i da ona predstavlja neophodnost, moe se videti iz sledeceg teksta: =#ok su preduzeca bila jo jednostavna a radni procesi nisu bili komplikovani, odgovornost za upravljacke odluke nosio je po pravilu samo jedan covek $ preduzetnik %roblemi kontrole tada, jedva su se i nazirali &ndustrijskim razvojem pak u znatnoj meri je povecana kolicina informacija koje je trebalo preradivati 'ako je preduzetnik doao u poloaj da je odredene funkcije morao da delegira, a delegiranje je potom zahtevalo i kontrolu, tako da se obim kontrolnih informacija povecavo. > Iz ovakvog shvatanja kontrole finansijske funkcije, razvila se pored pomenute klasicne finansijske kontrole koja stavlja naglasak na formalni aspekt, i druga vrsta finansijske kontrole vezana za upravljacki pristup finansijama u preduzecu. Preciznije receno, ovaj vid finansijske kontrole sastoji se u stalnom pracenju ostvarenja planiranih finansijskih velicina, utvrdivanju velicine odstupanja, te omogucavaju, analize uzroka odstupanja i dono enja kvalitetnih odluka, kako #i se ciljne planirane velicine ostvarile.

Ovako shvacena aktivnost finansijske kontrole je zapravo delatnost informacionog znacaja. )ontrolom se o#ez#eduju kontrolne informacije koje su potre#ne radi dono enja odredenih odluka u pogledu nacina izvr enja poslova, te uspe nosti u poslovanju.

Zakljucak
)ontrolisanje se mora o#avljati z#og toga to menader nije u stanju da u potpunosti predvidi #uducnost. )ada #i menader mogao da predvidi takve stvari kao to su tranja na tri tu, op ti ekonomski uslovi, dostupnost i tro kovi resursa, kao i ljudski rad i tehnolo ki procesi, potre#a za kontrolisanjem #i nestala. Po to se ne mogu u potpunosti predvideti #uduci dogadaji, potre#a za kontrolisanjem je sasvim jasna. )ada se neki sistem pokrene da #i ostvario neke ciljeve, spolja nji i unutra nji dogadaji koji se neprestalno javljaju tee da iz#ace sistem iz ravnotee tako da iz jednog ili drugog razloga ciljevi ne #udu ostvareni. ( idealnom slucaju, kontrolisanje =gleda unapred>. .o znaci da ce menaderi poku ati da sprece moguca odstupanja od planiranih aktivnosti, ako je to moguce, i?ili da sprece ponavljanje ranijih gre aka. 7iklus kontrole u sistemu upravljanja finansijama, sastoji se iz tri glavna dela, a to su: /. izrada standarda poslovanja, 2. merenje i poredenje stvarnog poslovanja prema standardu i @. preduzimanje korektivnih mera, ako je to potre#no. :iteratura /" 5ieAeg 6: Organisation und 6evision, das 6echnungsAesens #ri automatisierter datenverar#eiting, *eue Bitschafts,+riefe C 9%+D Derne, +erlin /EF2. 2" .ep ic 6.: Poslovne finansije, Informator, 'agre#, /EF3. @" )rasulja D.: Finansijsko planiranje u preduzecu, 0konomski fakultet, +eograd, /EF3. 3" %r -lavolju# 5ujovic, Osnove finansijskog menadzmenta, %egatrend univerzitet primenjenih nauka, +eograd, 244G.