Tako je govorio Ramana.pdf 108.txt

Tako je govorio Ramana Swami Rajeswarananda Prevod s engleskog: Neboj a Petru ic Beograd, 1998.

Naslov originala: Thus Spake Ramana by Swami Rajeswarananda Published by: V. S. RAMANAN president Board of Trustees, Sri Ramanasramam Tiruvannamalai, 606-603, India Izdavac: "Arunacala" Izdavacki savet: Slobodanka Kalauzovic, Vlada Ribar Urednici: Slobodanka Kalauzovic, Vlada Ribar, Neboj a Petru ic, Dojna Lapadat Lektura i korektura: Zoran Denic Kompjuterska priprema: Vlada Ribar Naslovna strana knjige: akvarel slikara Miodraga Ðokica tampa: "Zuhra", Beograd Beograd, februar 1998. Jevan|elje koje je Bagavan ri Ramana Mahar i darovao Planeti je bo ansko zave tanje ost avljeno covecanstvu, da se prenosi sa generacije na generaciju. Ova besmrtna knjiga je dragocena Mahar ijeva iva krv, balsamovana i kao blago cuvan a za primenu i uvo|enje u svakodnevni ivot, uzvi ena i sveta. * * * Ova iva knjiga glasnije govori u Vrhovnoj Ti ini Istinu na eg ivota i ivljenja na osnov u prakticnog iskustva; ona u potpunosti re ava probleme covecanstva dinamicnim nag la avanjem bo anskosti coveka; vraca svet, sve narode i sve rase jednom i jedinom SO PSTVU; ona je, ukratko, sacuvano blago sveta. Swami Rajeswarananda PRIZIVANJE ONO u cemu svi ovi svetovi obitavaju, od cega jesu, iz cega nastaju, za to postoje , zbog cega se pojavljuju u Bicu, i ta zapravo jesu - jedino TO je Stvarno, Istin ito. Obo avajmo TO u Srcu! BLAGOSLOV Ucitelj: ta je za tebe Svetlo? Ucenik: Za mene danju (to je) sunce, nocu, lampa. Ucitelj: Koje Svetlo opa a to svetlo? Ucenik: Oko. Ucitelj: Koje to Svetlo osvetljava oko? Ucenik: Svetlo intelekta. Ucitelj: Ali, koje Svetlo zna intelekt? Ucenik: To je "Ja" . Ucitelj: Ti si (prema tome) vrhovna Svetlost (svake) svetlosti. Ucenik: Zaista jesam To. Om Namo Bhagavate Sri Ramanaya 2 PREDGOVOR Bagavan ri Ramana Mahar i je olicenje oslobo|enosti, izvor vrhovnog mira i bezgrani cni okean slobode. On je uistinu zagonetka celokupnog ivota na zemlji.

ostao je istinit prema samom sebi. Bagavan ri Ramana je olicenje jedinstva postojanja. bi o pojedinac crn. optimizam ili p esimizam. @iveo je slobodno. vere. mr nje i neslaganja. Ono ne mo e biti ograniceno pravilima i razlikovanjima. nedualnosti Bo je prirode i har . Jedinstven. Mudrac.nijedan od ovih termina ga ne mo e adekvatno opisati. kulta. beo ili ut. Stvarnost nije postojeca. inkarnacija boga ili Bica . Oni svi padaju u vodu po to ih on transcendira. slobode i mira. Njegov ivot predstavlja ucenje o bo anskom prosvetljenju. bratstva i bliskosti. Bio je i ostao tajna za mnoge vrhunske umove. Postavio je pred nas kao slavu i cilj ivota obnavljanje celokupne bo anske svesti o na oj Sopstvenoj uro|enoj i neskrivenoj prirodi koja nije ne to to treba stvoriti il i dostici. ostao slobodan i dopu tao svakome da bude slobodan na isti nacin. srce na eg bica je srce univerzuma. Nije b io dana nja tvorevina neke pro le tradicije. a prosvetljenje navire Blagim Svetlom u na @ivot. vec je svest sa ma po sebi . sme|.sada u obrnutom redosledu i ponovo u spostavlja izgubljenu ravnote u. politickih i ekonomskih zaraza dana njice. mira i izobilja. Objekti uvode razlike u iskustveno znanj e i ne odgovaraju nerazlikujucem. koje je uvek ono to jeste. Takva uzvi ena atmosfera vi eg ivota aut omatski okoncava sve nevolje. l e i u bu|enju duhovne svesti coveka i prirode koja ih ujedinjuje. Bagavan ri Ramana je ideal ljudske vrste.Njegovo prisustvo uzdiglo nas je iznad tela i uma. Takvo ostvarenje konacno svakoga obdaruje ^istom Sve cu. bezuzrocnosti. Sve brige i rane sveta jednostavno su se rastapale u njegovom prisustvu kao led pred vatrom. Ni jedna kola fil osofije. nedualnom Apsolutu. zajedno sa njihovom stotinu i jednom utvarom. Zahvaljujuci njegovim recima i dan-danas stojimo u Slavi na eg beskrajnog. moralne osnove. o slobo|eno dru tvenih.tela. On neusiljeno i nesputano dotice ivot u svim njegovim aspektima. vec je potpuno svesna sebe pomocu svesti koja nema ni pocetka ni kraj a. Samom sebi je bio i cilj i smisao traganja. On je sam bio potvrda takvog velicanst venog otkrovenja koje je uvek dostupno svakom coveku. Tu se iluzije i snovi. zasnovanom na budnoj ti ini. On je cudo sveta koje zraci duhovnim mi rom. manihejizam i slicno. trvenja. Niti je spoj raskola. filozof. pulsira u na im grudima. ri Ramana budi svakoga od nas ka spiritualnoj slavi unutar k oje su sadr ani svi svetovi bez trunke svetovnosti. Inteligencije i Bl a enstva. bivajuci uvek ono to jeste. klase od klasa. Unutar bo anske stvarnosti zaista postoje nevi|ene sile koje su istinski izvori mo ci. Bagavanovo jevan|elje je prakticni izra aj Sopstva. bezv remenosti. besmrtnog Sopstva. i koji rastu kao korov iznova i iznova. Stvarnosti. Sopstvu. On je izjednacio Apsolut sa Sopstvom.kao subjektivna supstanca. Ono nije bujica id eja da bi moglo zavr iti subjektivizmom i solipsizmom. titra sa svakom kapi krvi i postaje jedno sa otkucajima n a ih srca. 3 On je posedovao lek koji vraca ljudskoj rasi njeno izgubljeno nasle|e i srecu. U n jegovom svetom prisustvu ova istina Samoostvarenja kao da krstari kroz na e vene. Lek za sve takve probleme koji razdvajaju ljude od lj udi. Na taj nacin. do na eg istinskog Sopstva. Nema dru tva ili zemlje koja mo e opstati bez duhovne osnove. p oklonio ju je covecanstvu. buduci da je vecna. sa ovim " JA SAM" u sv akom od nas (individualnom ivotu). Takav bo anski melem lec i boli ljudskog trojstva . stanjem bezlicnosti. vec samo Postojanje. Ono nije culna informacija da bi moglo zavr iti materijalizmom i naturalizmom. Ono nije akosmizam. narode od naroda. joge i slicno nisu mu se mogle pripisati po to ga nije bilo lako uklopiti u vec postojece klasifikacije. Ono nije idealizam ili realizam. vecnog. zbunjenos ti i protivrecnosti raspr uju. Ona nije svest o. Njegov tih i sveti pogled ulio je u na e Bice nektar Samospozn aje postajuci tako deo na eg postojanja. Nikakav Guru niti Spisi ga nisu ucinili velikim ili ga prosvetlili. spozna je vrednosti saradnje. Po to je u svojoj bo anskoj svesti otkrio davno zaboravljenu tehniku. pustinjak. Ono nije objektivn o i vizionarsko da bi moglo zavr iti skepticizmom i agnosticizmom. uma i du e . Njegovo obimno poz navanje astri i Ba ji javilo mu se nakon Samoostvarenja. sama vitalnost na eg ivota. antropo morfizam.

krajnji Uzrok uni verzuma. On je svetionik. Zoran Denic Najtoplije se zahvaljujemo onima koji su pomogli da ova knjiga ugleda Svetlost: Njemu. zato to je Znanje Bivanje. Obo avanje imena i oblika je samo sredstvo da se ostvari aps olutni identitet sa Bezimenim i Bezoblicnim. Jedina Stvarnost. Jedno Sopstvo. A runacala A ramu iz Njujorka. a Bivanje Znanje. a nje gov uzvi en i plemenit pogled bio je ivo prisutan sve vreme. Uni titi e go i BITI Sopstvo je Vrhovni metod dostignuca. Ono je iroko kao n ebo. Branki. Ona otklanjaju branu du e omogucavaj uci tako ivim vodama svesti da naviru napolje. ri Ramana Mahar i je ivi primer nekoga ko je imao neprekidnu svest o tome. Njegovo jevan|elje jasno otkriva bo anskost du e. dok sjajni govori licnosti li enih bo anske mudrosti. Osecaj a kterstva koji stvara iluziju o individualnoj ili slobodnoj volji tako|e je deo u niverzalnog de avanja. manifestuje Sebe kroz mno tvo koje ne postoji odvojeno od Njega. ono je njegova suprotnost. sama vecno postoji. izvorno nacelo koje je na kraju toka i od ko jeg prolazni fenomeni podrhtavaju. ^ak i jedna jedina rec sa Bagavanovih svetih usana bila je dovoljna da nam omogu ci da je nosimo kroz ceo ivot. Njegovo jevan|elje. Vrhovnog Sopstva i nesupstancijalnosti pojavnog sveta. pokrenemo du u i probudimo je ka njenoj unutra njoj be smrtnosti i beskraju. Po to je znanje to koje osve tljava svet. Dojni Lapadat. Ceo njegov ivot bio je prakticna demonstracija stvarnosti Brahmana. koje opet ne zavisi od nekog odvojenog entiteta. Kada ju je cak i Drevni Ucitelj Dak inamurti otkrio kroz nemu Recitost. 3. Zoranu Denicu (Muktanandi). 4 Najveca je privilegija reci da je pisac bio blagosloven retkom prilikom da bude u kontaktu sa Bagavanom ri Ramanom skoro 44 godine. uzvi enost i svecanost. 5 1. Svetlani. Svet je zapravo sinonim za um. Nata i iz "OMa". Znati To je biti To u Srcu. ne mo e se desiti dokle god se ne uvidi da je ono to izgleda kao delo iluzorne indi vidue samo nacin na koji se univerzalna Sila izra ava kroz zasebni organizam. zraceci s pokojstvo. strah od nepoznatog. p re svega svom Ucitelju. On u svakome od nas pali usp avanu Bo anskost.slikaru ciji akvarel nadahnjuje korice ove knjige. duboko kao more i univerzalno kao zraci sunca. Takozvani zasebni organizam samo je instrument za funkcioni sanje vi e Sile. jedno je od sredstava da se ostvari besmrtnost. jednotu covecanstva i nepodeljivos t Bo je prirode. Pisac se iskreno oseca srecnim to mo e izjaviti da je on samo pra ina sa Svetih Sto pala na eg voljenog i blagoslovenog Bagavana kojem je u znak po tovanja ponu|eno ovo izdanje. Denisu. centar duhovnog svetskog impul sa. izvikani h sa bine padaju u vodu ne uspevajuci da izazovu bilo kakav efekat. Miodragu Ðokicu . vec kao istine njegovog sopstvenog iskustva. Onome koji je jedno sa bezoblicnim Sopstvom. On je tako|e u nekoliko navra ta imao priliku da mesecima neprekidno boravi kraj Bagavanovih Lotosovih Stopala . napor da se ne pati ili ivi ispunjeno kao i samo stanje ispunjenosti u kojem ne postoji nikakav psiholo ki napor . 1959. Njegova ucenja su okrepljujuce jasna i mocna. pa stoga nema nikakve mogucnosti da bilo ko kao individua ucini i li promeni ne to.sve s e to de ava bez covekove volje i nema nikoga ko bi to mogao kontrolisati. Jedino je ono Znanje stvarno. ko bi je drugi mogao preneti govor om? 2. koje uvek ostaje nepromenljivo. Bagavanova sveta i postojana ti ina govorila je glasnije nego reci tog doba. oslobo|eno bil o kakve dogme i doktrine nije ometeno okamenjenim tradicijama. . Stvarnost je istovremeno i Bice i Svest. dogme ili doktrine. Kaiju i ostalim vidljivim i nevidljivim pomagacima. Znati Bagavana je biti sa m Bagavan. sve je bezoblicno. On sija kao sunce mudrosti na nebeskom svodu Sopstva. Postojanje sv eta je samo relativno. Apsolutna predanost Vrhovnom Gospodu u kojoj su "ja" i " moje" uni teni. kulta ili verovanja. Prosvetljenje. ne kao predmete vere ili mi ljenja. trancend irajuci misao. Vrhovno Bice. potencijalnu snagu.monije religija. Om Sri Ramanarpanamastu! Dec. Rajeswarananda UVOD Svakodnevni konflikt.

on nalazi srecu koj oj nema kraja. onda ce zajedno sa neznanjem i relativno znanje tako|e nestati. um nije ni ta drugo do Prvobitna Svest. dok je intelekt samo pojava. Od kakve je koristi raspravljati o svetu. 7. 9. bez obzira da li je zaposlen ili ne. Jedino je Samospoznaja u kojoj i relativno znanje i pojave nestaju. Po to se sa pojavom ega sve drugo javlja. Mudracu je " Ja" Beskonacno Sopstvo. kako bi do lo do bilo kakvog razvoja ili pojavljivanja intelekta bez nj egove klice u snu ili detinjstvu? Za to se vracati u istoriju da bi se otkrila ova osnovna cinjenica? Stepen istine u istoriji jednak je stepenu istine kod istori cara. 15. koje se ostvaruje uni tenjem ega putem Samoispitivanj a. ^ovekova prava priroda je sreca. Dok je zaokupljen nekim radom. Pitam te: "^iji je intelekt?" Ti mora odgovoriti " Moj" . 11. Odvajanje vremena za meditaciju je samo za obicne duhovne pocetnike. sv et i um. Mudrac koji je ostvario Sopstvo transcendira i slobodnu v olju i sudbinu za koju se jedino neznalice brinu. Za neznalicu je "ja" Sopstvo koj e je ograniceno telom. u kojem i znanje i njegova suprotnost postoje. niti ne zna. Sopst vo je Jedno. svet svoju poja vu duguje samom umu. Ka e da je ovo " doba razuma" i da ucenje mora biti u skladu sa razumom. spoznavaocu. buduci da je Sopstvo Izvor svega. ali od ova dva. kada se potra i. Mora pronaci ono to jesi i dr ati se toga. Kako mo e znanje o objektima koje se u relativnom postojanju pojavljuje onome koji ne zna istinu o sebi. ili mizeran? Svi lju di jednako vole Stanje bez ega koje se zadobija okretanjem od sveta i spoznajom neokaljanog stvarnog Sopstva koje transcendira dokazivanje i da je Ono jedno i d a je mno tvo. Po to je Sopstvo jedno i univerzalno. Napu ta nje la nog sopstva je odricanje. da je iluzo rna pojava. Samosvesno Bice. tako da je intelekt tvoje oru|e. Re i taj veliki problem i time ce re i ti sve ostale probleme. kada ga covek prona|e. Sopstvo. 13. na taj nac . ni ta drugo ne ostaje da se ostvari. biti istinsko znanje? Ako neko ispravno zna istinu o sebi po imenu "Ja". 6 10. ^ovek bi trebalo da se odrekne licne sebicnosti koja ga vezuje za svet. Znati bilo ta drugo osim onoga koji Zna je neznanje. tvrditi da je stvaran. i Samospoznaja je jedinstvena po tome to je Sopstvo koje spoznaje is to to i spoznato Sopstvo. vec se hrani svakom fo rmom koje se uhvati. beskrajno Sopstvo transcendira vreme i prostor koji su pov ezani sa telom i umom. znanje o razlikama je samo neznanje koje tako|e nije odvojeno od Sopstva. Ali. Sreca je uro|ena osobin a Sopstva. niti je on odvojen od tebe. da je svest. stvarno je jedino ono u cemu se ovaj (nerazdvojivi) par. To postoji neprom enljivo u Miru. stoga. Ti si pos tojeca Stvarnost. uni titi ego kroz Samoispitiv anje je jedino istinsko samoodricanje. Ovaj svet. ^ovek koji napreduje pocece da oseca bla enstvo. zvuk i ostalo tome slicno. niti zna. neopisivo Bla enstvo Apsolutnog Sopstva. ra|a i nestaje. da je ne iva materija. Nema intelekta u dubokom snu. Ego je u stvari fantom koji nema svoju vlastitu formu. Svet i um se pojavljuju i nestaju kao jedno.4. a da prethodno nisi spoznao sebe. Nepromenljivo. Istinsko Sopstvo je neuni tivo. Kor isti ga za odmeravanje razlika. 12. ^ovekova potraga za srecom je nesvesna potraga za istinskim Sopstvom. 8. 14. telo nije ni ta drugo do um. Svet nije ni ta drugo do telo. 5. Intelekt se razvija sa godi nama. Ono nikada ne mo e biti poznat ili nepoznat objekat. da je srecan. njegov um se odmara u hla du samoce. Ta Stvarnost je nedualna beskonacna Svest koja se niti ra|a. Istinsko Znanje. Mora da postavi sebi pitanje: "Ko sam ja?" Ovo ispitivanje ce te na kraju odves ti do otkrica necega unutar tebe to je iza uma. Po to pro lost i buducnost nikada nisu bez sada njosti. Svet nije ni ta do pet senzacija. on nestaje. ciju stvarnost poku ava da doka e . naime. znati vecno Sada je znati I stinu. Ni dete ga nema. je To is tinsko Stanje svakog coveka. Ono nik ada ne mo e biti neznanje. sve vreme ti se ruga jer se trudi da ga spozna . Za onog koji je ostvario to Stanje Savr enog Bivanja koje je odista neodvojivo. Prvobitna Svest nije ni ta drugo do Stvarnost. slobodno od " ja" . 6. bivajuci Apsolutno Znanje. Ti nisi to. niti nestaje. a sa njegovim nestajanjem sve drugo nestaje.

K ada je cilj dostignut jedino on preostaje. ali kada Traganjem za Istinom u samom izvoru tog "ja" . Stoga je um samo izdanak prvobitnog nez nanja i zato je nestvaran. onda se vide suptilne forme. onda se vide grube forme. sami po sebi nemaju nikakvu moc vi|enja. koncentri uci um na Traganje. Po to je tako. ni fizicko oko. Spisi su korisni samo kao putokazi do Vi e Sile (Sopstva) i nacina na koji se ona zadobija. ali se sve ovo pojavljuje (jedino) nakon pojavljivanja ega.in se svet sastoji od objekata pet culnih organa. Ako je oko koje vidi telesno. niti um. Ako se. Deset neznalica je pre lo reku i kada su se do av i na drugu obalu prebrojali. ond a bi se moglo reci da smo u vremenu i prostoru. razmisli. Ne postoji ni ta to treba zadobiti. udario je svakog ponaosob tra eci da se prebro je. 17. ako je Sopstvo bezoblicno. Ako se ispita da li um postoji. sve ostalo je beskorisno. Kako se neko penje na lestvi ci. Stvarnost. Sopstvo je vecno ov . ne poznatog coveka. U snu nije bilo ega i tada nisi imao oseca j nesavr enstva ili neznanja. Otuda smo mi ta Stvarnost koja transcend ira vreme i prostor. ono to tada jedino preostaje sjaji kao istinsko S opstvo. hramskog tornja. d rugim mislima je omoguceno da se pojave. 21. a on je samo instrument. zbog toga tragaj za Izvorom iz kojeg se ego ra|a. Ali. Figura je deo tor nja. prva misao je "ja sam telo" . ako se to oko potpom ogne lupom. Um nije ni ta drugo do tok misli koji protice kroz Svest. Toranj je izgra|en na zemlji i le i na svom temelju. pronaci ce se da ga nema. koraci do vi ih stupnjeva. 7 20. prema tome. a um postaje svestan ovih pet senzacija putem pet cula. itd. Ali. onda bi ga tako|e imali i svet i Bog. cak bi se i nevidljivim stvarima video oblik. Ovo je pogre na misao. on je taj koji postavlja pitanja. osecaju " ja" do|e kraj. Od svih ovih misli. videv i da je razlog njihove tuge u tome to je svako izostavio sebe pri brojanju. bivajuci cista i beskonacna Svest. Izvan osecaja "ja" . Nije li to sme no? Isto je i sa covekom koji preuzima na sebe osecaj akterstv a. on je sve vreme bio tu. u suprotnom. smatra da um postoji i neko poku ava da ga kontroli e. Ali to je pogre no. Ono ne opa a oblike. stvarno Oko je So pstvo. po to je Ono bezoblicno. Ego u tebi je taj koji se ali. a sve ostalo za coveka postaje neva no. 24. Ali . To je stepen kada astre postaju beskorisne. Ako traga za istinom o egu i tako na|e stvarno Sopstvo. Ako sam ja beskonacan i savr en. Vi a Sila je ta koja sve cini. bezoblicna i oslobo|ena sveta. ali po to je uzeta kao istinita. nalazi da su pozicije koje je transcendirao. Tako je sam ego nesavr enstvo i neznanje. za to sam u neznanju? Odgovor: "Ko je u neznanj u?" Stvarno Sopstvo se ne ali na neznanje. Njen izgled i polo aj odra avaju ogroman napor. 22. Isto tak o. Kada je su tina zadobijena. Ali. a jedino je neznanje bilo uzrok njihove tuge. To je sve. Kada se pojavi osecaj "ja sam telo ". U suprotnom ce ih samo privlaciti. to je beskonacna Svest. A ovaj ego nije ni telo ni istinsko Sopstvo . ako je oko um. 26. Ako prihvati ovakvu ulogu. odnosno. Slucajni prolaznik. da li smo mi telo? Mi smo i sti u svim vremenima i na svim mestima. tj. bice oslo bo|en svih nevolja. pronaci ce da nema neznanja. odnosn o. ako se umom kontroli e um. kada pojmovi " ti" i " on" tako|e nestanu. tako|e se pojavljuju i pojmovi " ti" i " on" . Ovo ne ivo telo ne ka e "ja ": niko nikada ne ka e: " Nisam postojao u snu". Izbrojali su deset i konacno bili zadovoljni. Postali su zabrinuti i tu ni zbog gubitka desetog. Ako bi Sopstvo imalo oblicje. To je kontrola uma . 23. koja je napravljena tako da izgleda kao da nosi teret tornja na svojim plecima. ono ne vidi ni ta drugo osim forme. Slicno se de a va i sa covekom i Sopstvom. 19. Uzmi za primer figuru u p odno ju Gopurama. gde su vreme i prostor? Ako bi mi bili isto to i telo. samog sebe. Problem je u tome to covek misli da je on akter. 25. ako je oko forma. vec ne to to se javlja izme|u ova dva. 18. oko koje vidi i vi|eni objekti su u osnovi ist e prirode. astre postaju beskorisne kada se njihova su tina ostvari. to je isto kao kada bi se lopov pretvarao da je poli cajac da bi uhvatio lopova. kako bi i ko mogao videti ta oblicja? Da li je predstava ikada drugacija od oka koje vidi? Stvarno Oko je jedino stvarno Sopstvo. Deseti covek nije neko nov. otk rili su da ih je samo devet. kako svet mo e biti ne to drugo osim uma? 16.

Svo tzv. potrebno je da se transce ndiraju. Da li i ta zadobijeno u snu ostaje stvarno nakon bu|enja ? Mo e li Mudrac koji je odbacio neistinu tako to je postao ustolicen u Stvarnosti biti njima obmanut? 33. Um je taj koji stvara nevolje. tako|e mo e ponovo n estati i u tom slucaju spasenje ne bi bilo trajno. Milost. Osim toga. Supstrat uma koji postoji sve vreme. Ono to sada u tebi ka e da je san nesvestan je tvoj um. Zbog toga su oba. prol azeci kroz bezbrojna ro|enja. 9 39. koji ne misli " ja sam jedan. to je vicara. To nije bio niko drugi nego deseti covek iz price koji je zabrinuto tra io desetog coveka kao onog koji je nedostajao. on nije sposoban da se seti kakvo je to stanje i zato gre i u pogledu to ga. Na ovaj nacin se meditacija razlikuje od vicare. Ono to je jednom bilo odsutno. Onaj koji zaboravlja na Sopstvo i gre kom ga zamenjuje sa fizickim telom. "JA SAM " je i cilj i konacna stvarnost. Ona nije vidlji va zbog neznanja koje preovladava. ostali Sidiji su slicni o nima koji se sticu u snu. izvan promena i zbo g toga nesvestan razlika. Nemajuci isku stvo sna. i ni ta drugo. nije potpuno tacna. Onaj koji se pita: " Ko sam ja ?" i " Gde sam ja? ". od kakvog je to znacaja? Za njega je to isto kao da je on to sam rekao. po to nema nezavisno postojanje odvojeno o d Svesti koja je Sopstvo. za njega je ostvarenje Sopstva slicno bu|enju iz sna o lutanju. Me|utim. on nije bio pris utan u tvom snu. 35. Le eci na krevetu u Tiruvanamalaiju. U meditaciji je potreban objekat na koji se meditira. slican je onome koji smatra da je platno na kojem se nalazi slika. 38. Ovo neznanje je nestvarno. ta bi drugo bio nego Sopstvo? Ako bilo ko ka e ne to o njemu. 28. a on drugi ". Milost je Sopstvo. Nakon bu|enja iz sna ka e da je dubok san li en svake svesti. 36. onda j e to ostvarenje. da b i na kraju otkrio da je to on sam (nestali deseti covek). Kada se dr imo ovog ^ istog Bica sa naporom. Sama sumnja "Mogu li ostvariti? " ili osecaj "Ja nisam ostvario" prepreke su do O . to je i prirodno za um da ne poznaje svest iz sna. Istinski Sidi je na e Prirodno Stanje u kojem smo Stvarno Sopstvo i koje je za dobijeno kroz svesnost tog Sopstva. On je lopov na kojeg misli D anaka. Milost je uvek tu. koji is kljucuje dualnost. Za tebe je to stvarnost. slican je pijanici koji istra uje svoj identitet i mesto na kojem se na ao. Onaj koji je cvrsto ustolicen u bla enom Prirodnom Stanju. To ne ka e u samom snu . Mo e li grad uci u tvoju sobu i 8 mo e li ti napustiti ovo mesto i otici negde drugde ostavljajuci svoje telo? I jedn o i drugo je nemoguce. Kada to postane spontano i prirodno. Ko je taj koji ka e da "ja" nije vidljivo? Postoji li " ja" koje je u neznanju i " ja " koje je neuhvatljivo? Postoje li dva " ja" u istoj osobi? Um je taj koji ka e da "ja" nije vidljivo. Drugo " ja" govo ri o snu. 31. 37. omogucava pojavu tolikih scena. 32. samo je neznanje. Ti nikada nisi van njenog uticaja. Pronaci ce da je mit. koje mi vec jesmo. Duh. Stanje dubokog sna je izvan uma. isti je kao onaj koji u snu luta celim svetom. naslikano na samoj slici. 27. Vica ra je i proces i cilj. Milost je u tebi. Tvoje telo je ovde i ti se nalazi na krevetu u sobi. 30. da je ono ne to novo to se tek treba zadobiti. ^ak i izjava da je dualnost stvarna sve dok neko te i da ostvari cilj. Svetl ost. bila bi beskorisna. sve su to sinonimi za Sopstvo. Zbog toga to su ogranicenja pogre no usvojena. 34. Sa svakom mi lju javlja se " ja" i sa njenim nestajanjem "ja" tako|e nestaje. ti sanja da se nalazi u nekom drugom gradu. Sa radom postaje ocigledna. Dok je telo zapravo u Sopstvu. iako sve vreme postoji kao Sops tvo. Odakle je taj um? Spoznaj um. i tvoje bivanje ovde i vi|enje drugog g rada nestvarni. bez objekta. Ako bi bila spolja. to bi podrazumev alo njegovo prethodno odsustvo. dok u vicari postoji s amo subjekat. onaj koji misli da je Sopstvo unutar ne ivog te la. To "ja" nije bilo prisutno u snu. Umu se pojavljuju kao stvarna. 29.de i sada. znanje. Ona nije ne to to se zadobija od drugih. Sve to je potrebno je znati njeno postojan je u sebi. rada. Oba "ja" su nestvarna. " Ja" iz sna je i cezlo. Tako se "ja" ra|aju i umiru svakog tren utka. isto kao to nakit napravljen od zlata ne postoji odvoje no od pravog zlata. Jedino Sopstvo koje je Svest je stvarno.

51. Da bi utolio glad iz sna. Odbac ivanje ne-Sopstva je Odricanje. 42. Uzmi za primer baktu. Koliko god radio. budno stanje je san. Jedino Sopstvo post oji. Ti ina oka. 45. gde nema potrebe za reflektovan im svetlom. 46. Njegov glas je bestelesan. Milost navire kao voda sa i zvora. k ao to je cinio Gospod Dak inamurti.a bivanje znaci postojanje . i u trenutku kad a izazove povlacenje ili utapanje uma u njegov izvor. 41. On je Sopstvo i ne vidi ni ta odvojeno od sebe. Da bi se video svet spolja njih objekata. mora uzeti hranu iz sna. nalazi da ego uop te ne postoji. dok si bio u snu. potrebni su i um i reflektovano sve tlo (ili cidabasa) koje se uvek pojavljuje zajedno sa njim. Vi|eno. negde visoko na nebu. V i|eno se ne razlikuje od onog koji vidi. Toliko si se navikao da objektivizira . Ti ina je kao neprekidan tok elektricne struje. Ono to preostaje nakon ovog predavanja je vecno "Ja" koje je Apsolut. 40. Govor Src a Srcu. nije potre bno nijedno drugo svetlo. Mukti (oslobo|enje) je vecno prisutn o. Znati Sopstvo je biti Sopstvo . Oni su razliciti aspekti istog stanja. Sa druge tacke gledi ta ne postoji tako ne to kao nestvarno. Kada poku a da prona|e ego na osnovu kojeg svet i sve ostalo postoji. Sada. tj. Bog. Ti zami lja da je ona ne to. Na primer. Njegovi koraci su kao merenje neba. Zaroni unutra i ostvari to ". Na slican nacin se iluzija agjane (neznanja) mo e uni titi samo iluzijom gurupade e (Uciteljeve instrukcije). iz tvoje unutra njosti. Tada bi ti eventualno prijatelji i likovi koje si video u snu mogli potvrditi istinitost necega. jednostavno je i cezlo. Ostvarenje nije ni ta novo to treba zadobiti. 44. 48. a ropstvo uvek odsutno iako. Sopstvo je vec ostvareno. Sanja da je gladan. kao to niko ne porice svoje oci. potrebne su oci i svetlost lampe. iako ih ne vidi. um jednostavno mora da se okrene ka unutra. Da bi se video objekat u mraku. Ti ina uha i Ti ina uma. da bi se videlo Sunce. nezavisno od Sopstva je nestvarno. onaj ko ji se probudio za gjanu ne mo e potvr|ivati stvarnost iskustva iz budnog stanja. Guru dolazi samo da mu ka e: " Bog je unutar tebe. Njegovo " ja" se moli Gospodu radi sjedinje nja s Njim. Odricanje i Ostvarenje su isto. i to je njegova predanost. 49. 10 50. 47. u tebi. dale ko i da se mora spustiti.koje niko ne porice. Bog ili Sam Paramatman. Ja bih oti ao jo dalje i rekao da gjani ne misli cak ni to. Ona je. Postoje cetiri vrste Ti ine: Ti ina govora. Svaki nivo ima svoju iluziju koja se mo e uni titi samo drugom iluzijom sa istog nivoa. a samim tim i cela kreacija. Poducavanje u Ti ini je najvi e poducavanje. on je uvek u Ti ini. Sve to je potrebno je otarasiti se misli "Ja nisam ostvario ". "Ja" odbacuje iluziju o " ja" . Nevol ja le i u tvojoj elji da objektivizira Sopstvo na isti nacin kao to objektivizira svoj e oci kada postavi ogledalo ispred njih. posmatrano kao odvojen entitet. Samo je poslednja Ti ina potpuna i najva nija. ist i Bog kojeg je obo avao dolazi kao Guru i vodi ga. da . Govor je nalik prekidanju toka struje za osvetljavanje i druge svrhe. pa ipak ostaje " ja" . Jedina Rec. Da bi se videlo Sops tvo. Da bi se v idela sama svetlost. Guru i Sopstvo su jedno isto. u tvom srcu. S a njegove tacke gledi ta. zapravo. da li si ti spreman da z a vreme budnog stanja potvrdi stvarnost bilo kog iskustva iz sna? Slicno. On ne koraca zemljom.stvarenja. Na intelekt ili budi nije od koristi za ostvarenje Sops tva. Gurova Milost je uvek tu. covek pojede pun obrok i ode na spavanje. a drugi pozitivan aspekt jedne iste istine. Kada obo avalac dostigne odre|eni stupanj i postane zreo za prosvetljenje.necije postojan je . Boravljenje u Sopstvu se naziva gjana ili Samoos tvarenje. Bagavad Gita ka e: " Mudar ce misliti da se cula krecu me|u culnim objektima i b ice nedodirnut aktivnostima culnih organa ". Bez obzira na to koliko Gjani govori. a ne Posmatrac i vi|eno. Prvi je negativan. ta se dogodilo sa "ja" koje se pr vobitno molilo? Bivajuci nestvarno. Ba kao to tra i potvrdu o iskustvima iz budnog stanja od ljudi koje vidi u budnom stanju. dovoljno je oko. Samo je Ti ina Vecni Govor. Me|utim. Vi|eno. 52. posmatrano jedino kao Sopstvo je stvarno. Ono to Gita ka e u pomenutom pasusu va i za abhjasija ili prakticara. 43. uprkos tome to mu je hrana iz |agrata u stomaku. ali ne i gjaniju. Tebi ovo izgleda paradoksalno. univerzalno iskustvo to porice. on ostaje u Miru. tako treba da potra i potvrdu o iskustvima iz sna od onih koje si video u s tanju sna. Ono to zaista postoji je jedno Sopstvo.

Subjektivno znanje . Ti hoce da zna pro lost. dok prethodne uzdi u kao Bo anske. ta tu ima da se ostvari? Stvarnost je uvek t akva kakva jeste. 57. ta je drugo meditacija nego mentalno ponavljanje koncepata. T Sopstvo. Danas je uvek prisutno . Gjani zna da ne postoji ni ta drugo osim Sopstva. 64. Pretpostavimo da tra i knjigu u knji ari. ne postoji stupanj gjane sa telom i drugi stupanj kada je ono odbaceno. a ipak. Postojanje ili svest je jedina stvarnost. 55. Na jmudrije za svakoga je da se dr i ove vodece " ja" -misli. koja pocinje sa recima. a sutra ce ti to sutra nazivati danas. 54. objekat znano. po mrklom mraku. I juce i sutra postoje samo u odnosu na danas. a ipak pita kako da spozna Sopstvo. ta si bio. bez obzira da li se on nalazi na tvojoj glavi ili na podu voza. kao i ta ce biti u buducnosti. U njemu subjekat predsta vlja onoga koji zna. Mo e li je naci bez svetla. receno je: " Gjani sa telom je |ivanmukta i on dosti e videhamukti kada odbaci telo" . Kako je ostvariti? Sve to se zahteva je ovo. kada si upitan. Mi ostvarujemo nes tvarno. ta je telesna svest? To je ne ivo telo plus svest. to se tice znacenja imena Rama. Ono nema ni pro losti ni buducnosti. 62. ne smanjuje teret voza. porice znanje o njemu. 59. Samim tim. a " ma" ego. vec se samo bespotrebno muci .si izgubio znanje o sebi jednostavno zato to Sopstvo ne mo e biti objektivizirano. i knjiga. Isto va i i za tvoj osecaj akterstva. U pocetku je napor koji se ula e u kontrolu prisutniji nego stvarna meditacija. a ona je ipak tu. Nema razlike izme|u |ivanmukti i videhamukti. prisutni? Ono to mora biti prisutno da bi vas sjedinilo je svetlo. Ono to je uvek prisutno je cisto postojanje. Moramo napustiti ovaj stav. a postoji sada. ne i za gjanija. U to u nema svesnog napora u dhjani. 11 58. ali ipak ih boje drugacije. sa ili bez t elesne svesti. To je mentalna |a pa. projektujuci p osmatrace na scenu. Meditacija zapravo ukljucuje kontrolu uma. Juce se zvalo " d anas" u svoje vreme. a znanje ono to ih povezuje. sve ostale misli spontano naviru. tj. "Ra" predstavlja Sopstvo. Mi mislimo o gjaniju kao o ljudskoj formi ili kao o bi cu u toj formi. 53. ^emu ovo razlikovanje? ^injenica je da su svi prizori nestvarni. " ja" . Pogre no je govoriti o Ostvarenju. U trenu tku kada se prilikom bu|enja "ja" -misao ra|a. Ko je taj koji mo e znati Sopstvo? Mo e li ga ne ivo telo ili um znati? Sve vreme pri ca i misli o svom " ja" . U dubokom snu si potpuno slobodan od misli. ^ak i hipnotizeri mogu uciniti da neko vidi cudne scene i fe nomene koje ljudi osu|uju kao trikove i varanje. Ljudi pricaju o bo anskim vizijama. " ja" . 56. Od kakvog je onda znacaja za onog koji se dr i ^iste Svesti da li j e telesna svest sacuvana ili izgubljena. Dr eci ga na glavi. Svest plus bu|enje. a zavr ava se Ti inom Sopstva. suptilno motrenje ne po eljnih misli. Nema stupnjeva u ostvarenju ili mukti. i ostaje samo " Ra" . Ti ne zna sada n t. Za to ne poku a da otkrije pravu prirodu sada njosti i uvek prisutnog postojanja? 61. vecno prisutna. bilo da dolaze od cula ili uma kao cisti koncepti. Ali gjani zna da je on Sopstvo. mi zovemo bu|e . Za takvog coveka nema razlike da li je tel o prisutno ili ne. jer je "ja" -misao odsutna. U tome je istin ska vrednost vicare i njena efikasnost. iako ste i ti. jedina Stvarnost koja je i unutr a i spolja i koja nije ogranicena bilo kojom formom ili oblikom. Ona je nosilac i svedok svih iskustava. Ovo je istina. " ma" nestaje. jer je dhjana na a prava priroda . smatramo stvarnim ono to je nestvarno. Ali ova ra zlika postoji samo za posmatraca.ne dopu tajuci na taj nacin drugim mislima da ga ometaju. Nema stupnjeva u gjani. To je sve to se od nas zahteva da bi postigli gjanu. Za to bi nosio svoj prtljag na glavi dok putuje vozom? Voz nosi i tebe i tvoj p rtljag. " Rama" .znanje koje zna sebe je gjana. svest. 60. objeka t. to nema nikakve va nos ti. 63. Oba moraju da imaju svoj kor en u drugoj svesti koja je apsolutna i nedodirnuta. i da je analizira .ko i ta je ona . ali na kraju meditacija pobe|uje i postaje nenaporna. utapajuci se u " Ra" . Ova veza iz me|u subjekta i objekta u svakom iskustvu je cit. Meditacija i kontrola uma su me|uzavisni. Kada neko p onavlja " Rama" . subjekat. U Vrhovnom znanju. Njegovo stanje je isto i pre i posle odbacivanja tela. Znanje je svetlo koje povezuje posmatraca i posmatrano. Onima koji pitaju.

Ja sam ovo ili ono je nestvarno. anandu Sopstva. madjama. S opstvo postoji bez uma. Stanje koje nazivamo ostva renjem je jednostavno bivanje onoga to jesi. Da li covek stalno misli "Ja sam covek" . mno tvo su puka im ena i forme. on ce znati " T o sam ja" . Sve je Brahman. 74. je r ako govorimo o spoznaji Sopstva. 72. To ne znaci da se covek time podstice da kontemplira " Ja sa m Brahman ". Platno je stvarno. jedno Sops tvo koje zna. koham i soham. u iva se svesno u turiji. Ti i svet ste jednako stvarni kao bioskopski likovi i svet na pl atnu. " Ja sam" je stvarnost.nje. "Ko sam ja?". on je ono to jeste i to je oduvek bio. Brahman postoji k ao "Ja sam" . Mora prestati da bude tri vrste obicne Puru e. 12 68. Jedino Sopstvo je to. Nema razlike izme|u uma i Sopstva. mo emo govoriti o konacnom stupnj u duhovnog razvoja kao o posedovanju Brahmakara vritija. platno na kome su slike proj ektovane ostaje nespaljeno i suvo. Jedino ako govorimo o reci koja se ulila u okean j o uvek kao o reci i nazivamo je " samudrakara reka ". ni ta dr ugo osim Brahmana ne postoji i svet kao Brahman je stvaran. zapravo. anandu svih vrsta bica od najni e ivotinje do najvi eg Bra hmana. Ono to ljudi nazivaju " ocigledno" . Za to? Zato to su slike nestvarne. utama. nije ispravno. daleko je od ociglednog. 69. tj. kao takav. Pratjak a je drugi naziv za Sopstvo. ne postoji tako ne to kao cetvrto stanje. ili To je "ja" . a platno stva . i da p ostane ta Puru otama. ne mo e biti stvaran. Prihvati ovo. Lik na platnu u bioskopskoj predstavi izgleda tako kao da posmatra citav sve t. deham. Bla enstvo u kojem se nesvesno u iva u snu. "Ja sam Brahman" . tj. to nisu razlicite anande. Jedina razlika je u tome to oni ka u da svet kao sve t nije stvaran. Upani adska izreka "Ja sam Brahman " jednostavno znaci da Brahman postoji kao " Ja" . " Ja postojim" je jedino trajno. Me|utim. 67. tj. "Ja sam covek" ? On to jeste i osim ako se ne pojavi sumnja da je ivotinja ili drvo. tada moraju postojati dva Sopstva. Njihov svet ce uvek postojati. a ne znanje necega ili postajanje ne cim. iskustvo koje im aju putem cula. vec da je stvaran iskljucivo kao Brahman. Slicno tome. sva odeca je pamuk. Iluzija je sama po sebi iluzorna. Um ne postoji odvojeno od Sopstva. D eham je naham. njima je on jo stvarniji nego drugima. okrenut ka spolja. u svakoj stvari i u svakom bicu. mi na zivamo stanje ciste svesti ili svesnosti cetvrtim. Um okrenut ka unutra je Sopstvo. Izgleda kao da vatra sagorev a zgrade do pepela. cak ni ova instrukcija nije ispravna. Iluziju mo e videti samo onaj koji je izvan nje. 70. Obicno se ka e "Spoznaj Sebe ". i proces saznanja. Ako neko istra uje koham tj. telo je ne-"ja" . Zato. Me|utim. Me|utim. Ako je neko ostvario. analizirati Sopstvo i biti to "Ja sam " je jedino to treba u ciniti. Ananda u kojoj se u iva za vreme |agrata je upadi ananda. onda ce u njegovom srcu Sveprisutni Bog sijati kao "ja" odnosno. a ne " Ja sam Brahman ". n e mo e se smatrati majavadinom. nema potrebe da stalno tvrdi " Ja sam covek ". adama. Me|utim. vec samo jedno stanje. Nije potpuno tacno reci da advaitisti ankarine kole poricu postojanje sveta il i da ga nazivaju nestvarnim. Ka e se da cela Vedanta mo e stati u cetiri reci. nikada um bez Sopstva. ankara ka e da maja ne postoji. 71. Postoji samo jedna ananda. Onaj koji porice postojanje maje i naziva je mitjom ili nepostojecom. Dostigni to stanje i uvidi sam ta to stanje jest e i da li u njemu ima nekih vritija. kao to nekada cinimo. nema nezavisno postojanje. drugo koje je znano. Zbog duge navike da ova tri stanja smatramo stvarnima. zovemo spavanje. on postaje ego i sav svet. Pamuk utkan u razlicitu odecu nazivamo raz licitim imenima. dok ce svet drugih kola imati poreklo. Sopstvo je Sopstvo. ta vi e. Jedno je stvarno. tj. Ni ta nije tako ocig ledno (pratjak a) kao "Ja sam ". svakome ocigledno iskustvo. ukljucujuci i onu u kojoj se u i va za vreme budnog stanja. U tome je ra zlika. zovemo san. Mo e li takav posmatrac biti podlo an iluziji? Mo e li on onda govoriti o stepeni ma iluzije? Scene se menjaju na bioskopskom platnu. rast i propast i. a voda potapa brodove. naham. Svest plus spavanje. Govoriti cak i o Brahmakara vritiju. kao sa aham ili soham. 65. 66. slike su s amo senke na njemu. Svest je platno na kojem se sve slike pojavljuju i nestaju. odnosno a ko istra uje odakle ovo "ja" potice i otkrije njegov izvor. Ali. ta je stvarnost iza subjekta i objekta u toj predstavi? Iluzorno bice posmatra iluzorni svet. 73. Svest plus san.

Misli pripadaju misliocu. Ti govori o viziji Boga ive. Sva opa anja su indirektno ili s ekundarno znanje. Slicno tome. Nakon bu| enja ih je ukratko prepricao svom prijatelju upitav i ga nije li zaista bilo tako. sve su to razliciti nazivi za jedan jedin i unutra nji organ (antakaranu).rno. je ostvarenje. Videti gre ku u drugome je gre ka onoga koji je vidi. Idi izvan njega sa ciljem da ga prona|e ka o nepostojeceg. 81. Bog iva je vecan. obitavaj kao Sopstvo i ostani nezaga|en oni m to se de ava oko tebe. Ona ukljucuje sve ostale oblike. Ako ne postoje ova dva. U stanju gjane. Sve sada nje nevolje postoje zahvaljujuci mislima i same po sebi su misli. Ona proci cava pojedinca u svakom pogledu i stabilizuje ga u Stvarnosti. Um je samo mno tvo misli. Vizija se uvek odnosi na neki objekat. Posmatrac ne mo e videti sebe. Uvek postoji onaj koji vidi. Dva prijatelja legli su da spavaju jedan pored drugoga. mora nestati. gjani ne vidi ni ta odvojeno od Sopstva. nisu funkcije gjana cak ua. To podrazu meva postojanje subjekta. Prvo mora da se pojavi subjekat. kako nosi koljku. ta je ostvarenje? Da li to znaci videti Boga sa cetiri ruke. Da li on porice svoje postojanje zbog toga to ne mo e videti sebe oci ma kao pratjak u (viziju)? Ne! Dakle. Sve dok ima subjekta i dok je o bjekat tako|e tu. i medi tacija. ona u sebi nosi i pogled i dodir i poducavanje. Ovaj mu se samo podsmehnuo rekav i da je to bio iskljucivo njegov san koji ne mo e preci na drugoga. 13 76. ali ogledalo ni na koji nacin nije dotaknuto kvalitetom i kolicinom odraza na njemu. Stvarnost je samo je dna. Tako je svet pojava u je dnoj Stvarnosti koja njime nije dotaknuta ni na koji nacin. Misli ne mogu postojati b ez ega. 75. Svako p ojavljivanje podrazumeva i nestajanje. Gjana cak u ne znaci da je ona organ opa anja kao drugi culni organi: Gjanameva cak ui. Jedan od njih sanjao je da su obojica oti li na dugo putovanje i imali cudna iskustva. ta je meditacija? Sastoji se u odbacivanju misli. Nema trenutka kada Sopstvo kao Svest ne postoji. ^ovek projektuje svoj greh spolja i u neznanju ga pripisuje d rugome. tako|e. Naim e. odrazi se pojavljuju u ogledalu. Sve to se pojavi. Direktno vi|enje je vecno p risutno Iskustvo. Vizija nik ada ne mo e biti vecna. Boraviti u Sopstvu i Biti Sopstvo. Tvoja cutnja imace vi e efekta nego tvoje reci i dela. Ostani kao Sopstvo mislioca i to je kr aj svim mislima. U ostalim dik ama mora biti uspos tavljen odnos subjekat-objekat. Sopstvo je samo po sebi vecni sjaj i cis ta gjana. Vidovitost itd. priroda vizije je na istom nivou kao i priroda onog koji je posmatra. kako ce jedan da vidi drugoga ili da ga dodirne? Mouna dik a je najsavr enija. Dakle. Ona je apsolutna.. ego. 80. intelekt itd. Potra i odakle se " ja" javlja i sve d ruge misli ce nestati. Posmatrac ne mo e poreci posto janje Sopstva. Isto je i sa agjanijem koji drugima pripisuje svoje iluzorne i deje. 82. 78. Gjani ne vidi nikoga kao agjanija. tap. itd? ^ak i da se Bog pojavi u toj formi. Vrednost vizije nije veca od onoga koji je gleda. Za njega su svi samo gjaniji. Svaka vizija podrazumeva postojanje posmatraca. Vidi li lo e ili dobro u svom snu? Mo e li reci da nisi postojao u snu? Spavaj cak i u budnom stanju. a ne sam posmatrac. to je samo relativno znanje. Dak inamurti je ostajao u ti ini kada su Mu sledbenici dolazili. Podela na ispravno i pogre n o je osnova greha. To je najvi i obl ik inicijacije. Ali. pratjak a ne znaci videti. Istina mora biti vecno ostvarenje. a zatim objekat . Sada nje poistovecivanje "Ja" sa telo m je toliko duboko ukorenjeno da se vizija ispred ociju naziva Pratjak a. Gjana je izvan relativnog znanja. Um. 83. a ne videti Sopstvo. Onda svet postaje Kraljevstvo Nebesko koje je unutar te be. kako ce ucenikovo neznanje b iti otklonjeno? Ovakva vizija je iluzorna pojava. Najbolje re enje za svakoga je da dostigne stanje u kojem se takvo razliko vanje ne pojavljuje. To je sreca. nego BITI. sve misli su pro ete egom (aham). niti posmatrac m o e biti odvojen od Svesti. 77. 79. disk. ^ovek u nez nanju pripisuje svoje neznanje gjaniju i zamenjuje ga za aktera. 14 . Ova Svest je vecno Bice i jedino Bice. Nikada ne mo e pronaci um pomocu uma. To je razvijanje snage volje. Sam posmatrac je stvaran i vecan. Napusti misli.

ta je Atmasak atkara (Samoostvarenje)? Ti si Atma (Sopstvo) i ona je sak at (ovde i sada) tako|e. Ti vidi objekte zato to zaboravlja svoje Sopstv o. koja j e Srce. i tu ni ta nije odvojeno od njegovog Sopstva. nalazi bla enstvo u Brahmanu koji je Sopstvo. Nema ni forme ni oblika. Za nju ne postoji ni "desno" ni " levo" . 91. niti odvojeno od nje. 85. vune. Svi ostali polo aji su spolja nji . ^ista Svest. Transcendentalno Stanje jednosti sa Brahmanom (Sopstvom) postavlj a coveka u harmoniju sa svim. moraju da se poma u drugom iluzijom koja se naziva Samoostvarenje. zapravo. Gde u njoj ima mesta za karu (dostignuce)? Pitanje pokazuje da ti misli da si ne-sopstvo. Pema tome. Pomoc je neprimetna. 93. jedno koje treba da ostvari drugo. sve je to nebitno za Put Znanja (Gjana Joga). i opis ali ih u Jogickim Knjigama. u svapni (stanju sanja nja) mentalno telo opa a mentalne kreacije u njihovim mnogobrojnim formama i imeni ma. ^ista Svest je nedeljiva. propovedati glasno bez ikakvog efekta. u njemu postoje opa anja. Ova svetlost se naziva |oti. Zbog toga se za svece ka e da poma u. Oni predstavljaju provodnike i neprovodnike magnetiz ma. jer. Ako se bude dr ao Sopstva. ^ista Svest koja nema nikakve veze sa fizickim telom i koja transcendira um. Neki su otkrili svojstva i efekte tigrove ko e. Odgovara samo najzrelijim tra gaocima. Me|utim. Ostvarenje Sopstva je najveca pomoc koja se mo e pru iti covecanstvu. ukljucuje sve. To je arupa. Polo aj zapravo zn aci mesto i postojanost u Sopstvu. ali je ipak prisutn a. govoriti o Samoostvarenju je zabluda. Ko treba da ostvari. Za to bi se uop te tragalo za dr ugim izvorom srece? Celibat je svakako jedno od sredstava koje poma e ostvarenju. 95. 92. stvar je direktnog iskustva. itd. Ona s e ne mo e objasniti. 88. jelenske ko e. ta je sarupa (forma) i arupa (besformnost) uma? Kada se budi iz sna pojavljuje se svetlost to je svetlost Sopstva koja prolazi kroz mahat tatvu. Ovaj um je sarupa. 87. Objekti se pojavljuju u svetlu ove reflekt ovane svesti. U jednom smislu. Ono prestaje da misli o njima kada pro|u. Mudraci poznaju svoje bestelesno vecno Postojanje isto kao to neznalica poznaje svoje telesno postojanje. nece videti objektivni svet. To je konacna Istin a. Istinski brahmacari tj. Ali iskustvo Svesti mo e po stojati sa svesno cu tela. 94. ta. misli da postoje dva sopstva. jednako kao i bez nje. T elo je slicno vodootpornom omotacu. ona nije za ticena vodootpornim omotacem. On je unutra nji. koji boravi u svetom Prisustvu i nakon izvesnog vremena odlazi sa potpuno izmenjenim pogledom na ivot. Svetac poma e celom covecanstvu bez obzira to covecanstvo toga nije svesno. ona nema delova. kada je sve to postoji Sopstvo i ni ta drugo osim Sopstva? 96. Brahmacarja znaci " iveti u Brahmanu ". 90. Sopstvo je uvek Sopstvo i ne postoji tako ne to kao to je njegovo ostvarenje. Ali Istina je izvan reci. 86. Svetlo pada na ego i odatle se reflektuje. ta misli o coveku koji slu a propoved sat vremena i nakon toga ode bez ikakvog podsticaja da promeni svoj ivot? Uporedi ga sa drugim. Ili. poistovecivanje sa telom je nestalo i tam o nema opa anja. ta je bolje. ]utnja je istinska upade a.84. Iz tog razloga oni zahtevaju reci koje ce im objasniti Istinu. i kako . Obja njenje je da u bu dnom stanju (|agratu) grubo telo opa a gruba imena i forme. To je apsurdno. Ostali nisu sposobni da izvuku potpuno nadahnuce iz nje. Ona je savr ena upade a. Sve to je moguce uciniti je ukazati na Nju. Dete i Mudrac (gjani) su na neki nacin slicni. U bilo kojem stanju da je neko. niti spolja nja. 89. u su uptiju (dubokom snu bez snova). stvarno preno enje znanja se mo e dogodi ti jedino u Ti ini. Kada lutka od soli zaranja u more. U 15 bestelesnom iskustvu ^iste Svesti Mudrac je izvan vremena i prostora. To se naziva k osmicka svest. itd. Tada se v ide i telo i svet. onaj koji ivi u Br ahmanu. iako ive u umama. I sto je i sa Mudracem. ni ta nije izvan. Da li se propovedanje sastoji u penjanju na podijum i dr anju govora ljudima? Propovedanje je prosto eksponiranje znanja. niti je unutra nja. Samo zato to su ljudi u iluziji da je ne-sopstvo Sopstvo i nestvarno Stvarno. ocigledno je da o ni ne ostavljaju nikakav utisak na dete i ne uticu na njegovo mentalno stanje. ili sedeti u ti ini od a iljuci Unutra nju Snagu? . Tada uop te vi e ne mo e biti reci o Srcu kao o njenom sedi tu. Doga|aji zanimaju dete samo d ok traju.

uvidece da je ono izvan misli. dogodice se. tvoje istinsko bice. o raju. 101. ostala tri st anja za njega ne postoje. Ispitaj ko je taj kojeg ne to re meti. Po to gjani nije akter. Ako ga spozna . spavanje je isprezanje volova. Bilo da ka e da vrana ima oko ili oci. postoji apstraktno Znanje iz kojeg se javlja ego. Z ato. Za njega je turjatita identicna sa turjom. sanjanju i dubok om snu. Istinu nji hovog svakodnevnog. svet slika nije odvojen od Sopst va. Gledalac obraca pa nju na slike. Vecno budno So pstvo poredi se sa uspavanim putnikom u kolima. postojanog iskustva. putn ik se odjednom probudio na drugom mestu. On . Gjani je otelotvorenje svih vrlina koje mu se spontano javljaju. koliko je tek m ocnija Propoved u Ti ini! Ali ljudi ne razumeju ovu jednostavnu istinu. kroz ube|enje zadobijeno proucavanjem tri stanja. Onaj koji ispit uje je jedini odgovor i zbog toga nije cudno to nema nikakvog drugog odgovora. zastajali i b ili ispregnuti iz jarma za vreme putovanja. On o postoji sve vreme. Samoca uvek postoji. Osecaj "ja radim " je prepreka. koji zatim ra|a misao. a ne na platno. samadi je njihovo zaustavljanje (jer samadi predstavlja |agrat su upti. Postoji samo jedna svest koja je prisutna u budnom stanju. niko ne eli cak ni da cuje o ovoj Istini. ^ovek je uvek sam. gjani obitava u cistoj Svesti. samo-osvetljujuce. Neki putnik je zaspao u seoskim kolima. 105. vecno prisutnog. ali nezainteresovana za akciju. niti da se odric e rada. itd. ^ovek ih je svestan. Njegova istinska priroda se sagledava kada je izvan kontakta sa objektima i li mislima. a misao izgovorenu rec. Kako nastaje govor? Pre svega. dok su svi edni znanja o tome ta je iza. Isto tako. Ka e da nema nikakvog odgovora na tvoje unutra nje ispitivanje. prepusti sve Vi oj Sili. Ego je kao gusenica koja napu ta jedan list tek kada se dohvati dru gog. Njegov zadatak je da otkrije ta je u nutra. Tada te ra d nece sputavati. Upitaj se: "Ko radi?" Seti se ko si. Bio je u bla enom neznanju o doga|ajima n a putu. a ta nece ciniti. on se pojavljuje na svetlosti Sopst va. "Ja " iz dubokog sna je pravo "Ja" . Bilo da je covek svestan ili nesvestan platna. Ne znajuci za sve ove doga|aje. spavajuca budnost ili budno spavanje ili sanjajuce spavanje ili sanjajuca budnost. Slicno. slon koristi surlu i kao ruku i kao nos. 98. ili zmijine oci naziva njenim u ima. Ono to je su|eno da se dogodi. Slicno je i sa necijim Sopstvom. Gde je bilo ovo " ja" u snu? Da li je bilo prisutno ili ne? Sigurno da je ste. a zatim se pojavlj uje svet. Kada je um osvetljen. Bez obzira na to. |agrata. napor je taj koji te vezuje. U dubokom snu nema " ja" . Ova Istina je Istina S opstva. Volovi su se kretali. Sopstvo je platno na kojem se pojavljuju slike. aktivnosti. a li se ne krecu). gjani je stvarni ak ter. gjani ne prianja ni za koji cin. jer u njemu potpuno prestaju sve aktivnosti. nedodirnut sklonostima tela i uma. Doga|aji i stanja zavise od necije tacke gledi ta. Sopstvo se u svojoj cistoci do ivljava u intervalima izme|u dva stanja ili izm e|u dve misli. Svet se vidi pomocu uma. 102. odvijace se automatski. Dakle. Jednim okom vrana mo e da gleda na dve strane. kada ni je dovoljno osvetljen. sme no mu je pripisivati Prarabda karmu. Ako rec mo e da izazove neki efekat. Ne cini napor da radi . Naizgled neaktivan. 103. 99. Budno stanje je kretanje volova. svapne i su uptija. rec je pra-praunuk pr vobitnog Izvora. Scene se projektuju na bioskopsko platno.97. 100. paklu i reinkarna ciji. to je slicno osloba|anju volova iz jarma. ali putovanje je zavr eno. Ono je svest. Ne dozvoli da te i ta poremeti. ili da smatra slonovu surlu za "r uku" ili " nos" . prosudi sam. nije ga svestan. nepromenljivu Stvarnost. sve je to isto. Po to je transcendirao tri stanja. a ne spolja. misao se javlja nakon bu|enja. za gja nija su jedno te isto. volovi su upregnuti. ali ne na nacin na koji ti to sada oseca . Ima li ikoga ko nije svestan Sopstva? Me|utim. Naizgled a ktivan. 106. ali ga pokretne slike ne doticu i ne menjaju. Iako one ne mogu pos tojati odvojeno od platna. 104. nije na tebi da bira ta ce . Treba da prepozna ovaj interval kao trajnu. zmija ocima mo e i da cuj e i da vidi. al i nije svestan njihove su tine. Sopstvo je Srce. I vrana i slon i zmija kor iste jedan isti organ za dve razlicite aktivnosti. njegovo postojanje se zanemaruje. Svet se opa a posredstvom uma. doga|aji se nastavljaju. svestan je sveta. to 16 znaci da je osoba svesna. Svetlost sjaji iz Srca dolazeci do mozga koji je sedi te uma.

. budnost i dubok san smenjuju kao volovi ko ji se krecu. Budno stanje.. jedino je istinito. Gjani je u stanju u kojem se samadi. Ovi odgovori se ticu agjanija.. Ti ina je vecita Recitost. U dubokom snu postoji potpuna svest. 108. Ono to uvek jeste. Ona je najbolji Jezik. stoje ili bivaju ispregnuti dok putnik spava. duboka meditacija je vecni gov or. Verbalna predavanja nisu tako recita kao Ti ina. on o je neznanje.. vec tvoje iskonsko stanje. . Predavanja mogu satima zabavljati ljude. s druge strane trajna i donosi dobro celom covecanstvu. Tvoja prava priroda obuhvata oba i prostire se izvan njih. T a ti ina je istinska Recitost. budnost nije znanje. ona je neprekidni tok " jezika" . Meditacija je potcinjavanje uma. Ti ina neprestano govori. a u budnosti totalno neznanj e. Nju govor ometa. 107. bez obzira da li si ih svestan ili ne. a da ih nimal o ne promene. u suprotnom se takva pitanja ne bi ni pojavljivala. Dubok san nije neznanje. ne mo e biti istinito. dubok san i sanjanje su samo vidovi iluzije koji prolaze ispred Sopstva: ona se odvijaju. Stanje koje transcendira govor i misao je mouna. ono je meditacija bez ment alne aktivnosti..o to se pojavljuje. Sopstvo je izvan z nanja i neznanja. Ti ina je. jer r eci remete ovaj nemi jezik .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful