Anita i Sladan StankouiC

Vegefsry~nski kuosr

Anita i Sladan Stankovii. Beograd. 200 1 .

Anita i Sladan StankoviC >>VEGETARIJAN~KI K W A R ISHRANOM DO ZDRAVLJAa<

-

IzdavaE: ANITA I SLADAN STANKOVIC Beograd I 1000 Bore Markovita I I O l 11555 388 06411 60 70 18 Recezenti: P~nvilc dr rned, sci. ZORICA dr rned. sci. DRAGOLJUBA. D i o L j l c rnr med, sci. BRANaLAv HACK0 Lektura:

MIRJANA DERIC OLGA DORDEVIC
Dizajn i tehnirko uredenje: MARKO LUKI~? Tirai: I000 itampa: ,,CALIGRAPH-. Beograd. Gospodar Jovanova 63

Sva pram zadiiava izdavat i bez pismene dozvole nije dozvoljeno itarnpati ili urnnoiavati knjigu ili njene delove Registrovano u JRA pod brojem K-3 110 I .

Sadriaj
Recenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 U v o d : Zdravlje kao izvor iivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I I Principi zdravog nafina iivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Dobro uravnoteiena ishrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I 7 Fizitka aktivnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Upotrebavode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Sunteva svetlost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Urnerenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 . Odrnor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 Sveivazduh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Pozitivno iivotno iskustvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
. K o j i nafin ishrane odgovara Coveku? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

M e s n a ishrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 M ~ e d nproizvodi i
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 ..

Billno mleko u ljudskoj ishrani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 Vote
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

. P o v r t e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

G ~ j i v e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 ~ i t a r i c e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Mahunarke
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Ora5asti plodovi i sernenke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 5

.. U l j a u ljudskoj ishrani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89
Zatini
?

.......................................................

93

" .................................................. .I . B e ~secer i Io

Kuhinjska so

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Kornbinovanje hrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I I. I

Uzimanje hrane izmedu obroka . . . . . . . . . . . . . . Klasifikacija prirodne hrane . . . . . . . . . . Hrana za bebe . . . . . . . . . . . . . Hernijski sastav hrane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Belanfevine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Masti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ugljeni hidrati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vltarnlnl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Minerali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodaci (aditivi) namirnicarna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
. Zirnnica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173

+ + +
.. Recepti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 Napici. kokteli. Zejkovi. frapei i sokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .183 Mleka. pavlake. rnaslaci. rnajonezi. sirevi. jogurti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 .. " .. Narnazl I pastete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 .. . Hlebov~I peciva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215 . ". . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pite. palatinke i sendvlcl 223 . Jela (supe Eorbe. variva. rnusake) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 jnicle . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255 .. . . . Sosovi. umacl I prel~vl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 Salate 275 Poslastice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 Musli 339

.

Dodatak za ovo-lakto vegetarijance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 345 .. " . Namazl I pastete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 Peciva i proizvodi od testa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .349 jela. jnicle. musake. supe i predjela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 .. . . . Sosovi. urnacl I prellvl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379 Salate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381 . Poslastice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .389

Recenzija
Reeenzija pruom izdanju

I

zutavanje ishrane je jedna od najstarijih nauka i predstavlja osnovnu potrebu ljudi. Ishrana je bioloika funkcija jer tovek bez odgovarajute zdrave hrane ne bi mogao da se odriava u iivotu. Hrana je potrebna za rast i razvoj organizma kao i za odriavanje postojeteg tkiva. Bez odgovarajute hrane organizam gubi snagu i telesnu masu a onemoguten je i intelektualni rad. U savremenom dru5tvu izutavanje i primena pravilne ishrane dobija na znataju jer je sve veCi broj onih koji boluju od hronitnih nezaraznih oboljenja tiji uzrok leii u nepravilnoj ishrani.

Novi proizvodi koje svakodnevno nudi prehrambena industrija uglavnom su s i r o m a h u prirodnim vitaminima i mineralima a bogati vestatkim bojama. aditivima i hemijskim jedinjenjima koji imitiraju prirodnu boju i ukus namirnice. U svakodnevnoj ishrani koristi se u velikoj meri meso i mesne preradevine kao i konzervirano i preradeno povrte. Viie od jedne tretine kalorija u svakodnevnoj ishrani potiEe od ietera i masnota. Sledet i h 20 procenata potite od hleba i iitarica koje su rafinisane. Tako u svakodnevnoj ishrani viSe od polovine kalorija potite od rafinisane i preradene hrane. Najnovija ispitivanja pokazuju da su ozbiljni zdravstveni problemi kao 5to su gojaznost, srtana oboljenja, 5eterna bolest u direktnoj povezanosti sa ishranom. Nepravilna ishrana stvara uslove za razvoj ovih oboljenja. I pored svih saveta i saznanja testo odbijamo da meso zamenimo obiljem raznovrsnih plodova koje raste na na5em podneblju. U vetini slutajeva i kada se odlutimo da primenimo zdraviji natin ishrane preterujemo u kolitini namirnica koje unosimo a samim tim i kalorijama. Vegetarijanski natin ishrane nije pomodarstvo. To je oblik ishrane koji se poklapa sa savremenim nautnim principima. U knjizi koja je pred nama veoma smiiljeno i na osnovu najnovijih strutnih saznanja izneti su stavovi za razvijanje korisnih navika u ishrani ali i u drugim vidovima svakodnevnog iivota. lstaknut je znataj koriitenja raznovrsnog povrta, vota, iitarica, klica kao i njihov pozitivni uticaj na otuvanje zdravlja i prevenciju hronitnih oboljenja. Pored veoma interesantnog i edukativnog prvog dela u drugom se nalazi vise desetina recepata za raznovrsne specijalitete. Moida t e nam neke kombinacije namirnica dok ih titamo izgledati neobitno, ali iskustvo samih autora svedoti da su t e kombinacije zdra-

veorna ukusne i vrlo primarnljivog izgleda. dr med. septernbar 1997. kako je j o i pre viie od sto godina predlagao Amerikanac Silvester Graham po korne je i dobio ime. Beograd. Tome treba da posluii i ova knjiga. Zato ova knjiga izlazi u pravo vrerne. Koliko neznanje o zdravoj hrani j o i uvek vlada kod nas. Zorica Plav<i!. Ali svako ko se duie vremena pogreino hrani postaC e pothranjen i neminovno t e oslabiti svoje zdravlje i doprineti nastanku razlitit~h oboljenja (srca i kwnih sudova. sci. . Mnoge proizvode Eije su recepture date u knjizi videtete na slikarna. Koliko je takva hrana dobra najbolje pokazuje da je i sarni Arnerikanci nazivaju junk food (u prevodu hrana srnete). rnalokrvnosti.ve. U isto vrerne to je predlagao naiirn ljudirna Vasa Pelagit koga smo zaboravili. jer varn to moie vise itetiti nego koristiti. Potrebno nam je viie znanja o racionalnoj i zdravoj ishrani kao i razrniSljanja o onorne ?to jedemo. Dragoljub A. septernbar 1997 I ako se kod nas rnalo javno govori i piie o izvanrednom znataju pravilne ishrane. sci. a j o i je gore da je beli hleb osvojio i naie selo. Molji!. govori Cinjenica da gotovo svi i stari i rnladi jedu beli hleb. da su vrlo ukusni i ?to je veoma vaino i vrlo hranljivi. sve je viie onih koji se trude da viie saznaju o njoj i nabave i t o bolju hranu koju svakodnevno jedu. daju jedan kornpleksan pristup zdravorn natinu ishrane u funkciji jatanja zdravstvenog potencijala. alergija. I na kraju jedan savet: nernojte praviti nagle promena vaieg natina ishrane. Poslednjih godina kod nas se otvaraju restorani sa brzorn hranorn sa receptima iz inostranstva. jer nije napravljen samo od titavog zrna pienice. zdraviji natin ishrane. Zato ovu knjigu toplo preporutujern svirna koji iele da sami doprinesu svorn boljern zdravlju. Beograd. a kada ih budete sami napravili uveritete se da veoma lepo izgledaju na trpezi. koristeti najnovija saznanja iz dijetetike kao i bogata liCna iskustva iz kulinarstva. ialosna je tinjenica da dobar hleb od titavog zrna pSenice ili drugih vrsta i i t a kod nas ne mofete dobiti. Tu je izvor naieg zdravlja i zdravlja naieg potornstva. ali i sa veito sakrivenirn sastavorn i tako proizvodati obmanjuju kupce Hleb koji se prodaje kao graham nije to. dr med. slabljenju imuniteta ili nekog drugog). Ona pruia obilje podataka o zdravom natinu ishrane i kako da sarni priprernate mnoga ukusna i zdrava jela. A utori knjige prihvatili su se veorna sloienog zadatka ali i strutnog izazova da. Ako ste se do sada pogreino hranili. U prodaji se nalaze i oni sa razlititim irnenima. postepeno navikavajte svoj organizam na nov.

Pojedinatno su prikazane namirnice i istaknut njihov znataj u svakodnevnoj ishrani. Drugo dopunjeno izdanje ovog Kuvara namenjeno je. . Samo takav pristup svakodnevnoj ishrani moie tovetijem telu da obezbedi sve neophodne sastojke: belancevine. svima onima koji su sprernni da svoja znanja dopune novim uputstvima za priprernanje jela bez mesa. ali sa jajirna. sa teinjom da sintetizuje teoriju i praksu zdrave. rnasti. Na potetku knjige u prvih nekoliko poglavlja govori se o znataju pravilne ishrane za otuvanje naieg zdravlja i prevenciju bolesti. Kuvar sadrii j o i dva veoma vaina dela. Kako tak i medu onirna kojirazmiiljaju o svom zdravlju i i e le da izrnene dosadaSnji naEin ishrane ima onih koji iz odredenih razloga ne mogu odmah u celosti da prihvate potpuno vegetarijanski natin pripremanja hrane. Autori nenametljivo i objektivno. Tu su i saveti kako da se ostavi zirnnica koja nete nepovoljno uticati na nai e zdravlje. koji svoje znanje i umeinost nesebitno nude svima koji iele da iive zdravim natinom iivota. rnlekom i mletnim proizvodirna. mletnih proizvoda i jaja. sci. Pored toga. Moida t e pravi vegetarijanci zameriti i t o su to utinili. mart 200 I 1 N auka o ishrani je jedna od najstarijih i osnovnih potreba ljudskog roda. Knjiga je pisana razurnljivirn. Branislau HaCko. izbegavaju arbitraini stav i snagom argumenata proverenih u svakodnevnoj praksi navode titaoca da p o k e da razmiilja o prorneni stila iivota. Nedostatak tih elernenata ili nepravilna kombinacija namirnica svakako t e dovesti do metabolitkih poremetaja u organizmu i stvoriti uslove za razvoj bolesti. Hrana je ono i t o nas odriava u iivotu. konzervira vote i povrte tako da ne izgubi niita od svoje hranjive vrednosti. vegetarijanske kuhinje. industrijski pripremljenih preliva. Zato nije nimalo svejedno Sta tovek jede. mleka. kao da nikada do sada njen znataj nije bio tako veliki. U receptima za pripremu jela navode se narnirnice koje se mogu nati na naiern t r i i i t u bez koriStenja gotovih. sa lakotom. Odavno se oseta potreba za kuvarorn koji te pomoti svima onima koji prilikom planiranja obroka pre svega razmiiljaju o svom zdravlju. Kikinda. Zdravlje se tretira kao izvor iivota. mr rned. Medutirn. koliko jede i kako je jelo pripremljeno. mesnih preradevina. ?to nije rest slutaj u takvoj vrsti literature.U knjizi je zastupljen zdravstveno-promotivni pristup zdravlju. vitamine i minerale. autori su u poslednjem poglavlju dali savete i recepte za priprernanje jela bez mesa. s obzirom da ljudi sve t e i ce boluju od bolesti izazvanih pogreinim natinorn ishrane. dobrih domatina i kuvara. Kroz celu knjigu provejavaju osnovn~principi zdravog natina ishrane: urnerenost i dobro isplanirana raznovrsnost. ugljene hidrate. uravnoteienirn stilorn. U ovom Kuvaru sabrana su iskustva dvoje mladih ljudi. Knjiga dolazi u pravo vrerne da popuni prazninu koja postoji u naioj literaturi u oblasti vegetarijanske ishrane. a ne kao objekat iivijenja. dakle. zatina i sl.

naialost. mart 200 1 . a i t a ne treba jesti. piju razna Kola pita. tako da je produleno za nekoliko novih poglavlja: Hrana za bebe. gazirane i zasladene sokove koji su. ili crni koji je to samo po imenu). gotovo svi jedu beli hleb. sci. jer sarn siguran da time direktno iteti svom zdravlju i da t e zbog toga jednog dana sigurno snositi posledice. Knjigu toplo preporutujern svirna koji iele da se zdravije hrane i da tako postignu da budu zdraviji i da duie iive. zato srnatrarn da treba istati da ne mole biti zdrav nijedan covek koji ne vodi ratuna i t a . autori daju i savete kako i gde nabaviti namirnice iivotinjskog porekla i kako ih pripremiti da ne itete naiem zdravlju. odnosno ko se pravilno ne hrani. 4 4 Beograd.. Steta sarno i t o su pisci kuvara obitno nepoznati. No. Dragoljub Diolji?.+i umestozdravih. sci. i Henrih lbzen je jednom rekao: nNajbolje knjige koje postoje su kuvari. zdrava i ukusna jela Ovo izdanje dopunjeno je rnnoitvom novih podataka. dr rned. kako i kada jede.brzu hranu. prirodnih sokova. lsto vaii i za sve one koji jedu . Beograd. povrh svega. veoma skupi.< 10 + VECETARIJANSKI KUVAR pogotovo i t o su oni sami pravi vegetarijanci i Sto se u javnosti danas sve viZe govori o rnogutnosti prenoSenja bolesti preko rnleka i jaja dobijenih od bolesnih iivotinja. dr med. verujern d a t e knjiga veorna korisno posluiiti svirna onirna koji iele da saznaju i t a je dobra hrana. lako imam neito drugacije rniSljenje o pojedinirn stvarirna iznetirn ovde. i I 4. Kada god vidim nekoga kako u ruci nosi veknu belog hleba (a u naioj zernlji. Zorica Plaufi!. ja ga iskreno ialim. mart 200 1 + P rvo izdanje prodato je za relativno kratko vrerne i pored veteg tiraia. Osnovni sastojci hrane. Dodaci u hrani i druga. Narod lepo kaie da vzdravlje na usta ulazie. To je najbolji dokaz da je knjiga stigla u rnnoga dornatinstva i da Ce mnogi po njoj praviti veoma ramovrsna.

rada i odmora treba da uspostavi ravnoteiu sa spoljaSnjim faktorima: vetrovima. : .. .. To je vreme r. .. : .. crne i i u t e i u t i Kada su te tetnosti u ravnoteii.ponovo se postiie zdravlje. :..I V O Zdravlje kao izvor f ivota S tara kineska poslovica glasi: nZdrav tovek ima hiljadu ielja. iivota i rada i druitveno-ekonornskim statusorn ljudi. *. U tom natinu razmiiljanja bio je potpuno iskljuten uticaj spoljaznjih faktora na zdravlje.. posrnatraju iivot kao preciznu rnaiinu. pa i oni koji se odnose na zdravlje. . 400 godina pre me. koji postaju centri industrijske .. Svi zakoni. Stari Grci su. . . Uspostavljena ravnoteia. prema starogrtkorn verovanju. . ... covek svojim natinom iivota. Smatrali su da je zdravlje ravnoteia izmedu Eoveka i spoljaSnje sredine. utiEe na ravnotei u tetiri tetnosti u telu: k ~ i sluzi. . Eovek je zdrav. a .. dolazi do poremetaja zdravlja. . u spisima hipokratske tradicije pokuxali da objasne zdravlje. ternperaturom i zemljixtem.. nsretniji zdrav prosjak nego bolestan kralj. U petnaestorn veku prisutan je kartezijanski stav u pogledu zdravlja. . : . i neko zdrav a neko ne? Da li tovek mofe da utite na zdravlje? . :.. U devetnaestorn veku glediite o zdravlju povezano je sa uslovirna . . . Ta pitanja bila su prisutna u Eovekovoj svesti tokorn svih vekova ljudskog postojanja. bolestan samo jednu. .<c Jedna nematka poslovica kaie da je . Ako se pokvari sarno deli6 u rnehanizmu. . Zatetnik takvog razmiiljanja bio je Dekart koji je zastupao stav da je sve u prirodi matematitki jasno definisano i logitno. *velikih migracija iz sela u gradove.:. : .. .! 5 t a je zdravlje? Zajto je i. t . ishrane. x: . Popravkorn *kvarai<.. ..

bez vode. stanovi mali. pogotovo radnici u fabrikama. prema savrernenom shvatanju. umerenost-trezvenost. komplikovanih hirurSkih zahvata i terapije. Medutim. Zdravlje predstavija fiziolotku. Po njima. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije. a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti*. zdravlje predstavlja nstanje potpunog psihitkog. Cesto su i deca nosioci t e i kih poslova. mentalnu i kognitivnu ravnoteiu Coveka. vazduha.. se da je do 2000. vlazi i ekstremno lorim uslovima. Radno vreme je dvanaest i-asova u tami. izloieni buci i drugim faktorima zagadenja. Faktori koji u t i t u na odriavanje ravnoteie su zdravstveni resursi i zdravstveni potencijal. Okidat poremetaja ravnoteie je stres. 1978.. vazduh. prisustvo virusa i bakterija). Zdravstveni resursi su kvalitetno zemljiSte. godine potrebno od ciljeva strategije . otuvanje i unapredenje zdravlja velikog broja ljudi rnogute je ostvariti jedino zdravstveno-preventivnim radom. siromaitvo . Na konferenciji o primarnoj zdravstvenoj zartiti odrianoj u Alma Ati.. fizitkog i socijalnog blagostanja. Cradovi su prenatrpani. ----VEGETARIJANSKI KUVAR rnoti i novih tehnologija.Zdravlje za sve do 2 0 0 0 ~ kaie ljudima obezbediti takav nivo zdravlja da oni budu u stanju da vode n drurtveno i ekonomski produktivan i i v o t ~ Jedna . . tine osam tai-aka vezanih za zdrav natin iivota: ishrana. godine. Rizici mogu biti na nivou zajednice (lo? kvalitet vode.. covek je bio zdrav ako je postojao nizak nivo delovanja uzrotnika i visok nivo otpornosti. Kvalitet iivota predstavlja rezultantu objektivnog stanja i subjektivnog d o i i vljaja zdravlja. vet nastoji i da poboljta kvalitet iivota u vezi sa zdravljem. nautnici povezuju nastanak bolesti sa specifitnim uzrotnikom. dobar ekonomski status. vrhunske i sofist~ciranedijagnostike. komunikacija . ubrzo se ustanovilo da dva i-oveka mogu biti izloiena istom agensu a da jedan oboli. Savremena medicina ne nastoji samo da produii i-ovekov vek.) i na nivou pojedinca (lo3a fizii-ka kondicija. fizitka aktivnost.. vazduh. Podizanjem zdravstvenog potencijala direktno se utite na produienje otekivanog trajanja iivota i na poboljZanje kvaliteta iivota. Tada se razvila teorija o individualnoj otpornosti organizrna kojom se on odupire dejstvu uzrotnika.- - 12 -. odmor i pozitivno iivotno iskustvo. Faktori koji nastoje da poremete ravnoteiu nazivaju se zdravstvenim r~zicirna. voda. i i v e i rade u neadekvatnim iivotnim uslovima.-. zemljirta. od savremenih definicija zdravlja posmatra zdravlje kao . beda i loti radni uslovi. U to vrerne ljudi su smatrali da je uzrok bolesti siromattvo.sposobnost kvaliteta ljudskog organizma da optimalno funkcionire u datim genetskim i uslovima iivotne sredinew. jedan . kanalizacije. Svaka bolest ima svoj uzrok. I pored visokih tehnologija koje se primenjuju u zdravstvu. neishranjenost. Ljudi. visok standard. + . bogati su sretni i zdravi. voda. Zdravstveni potencijal. zdravlje je . obrazovanje.. a drugi ne.blagostanje ljudskih sposobnosticc. zaposlenost. sunteva svetlost. Posle otkrita mikroorganizama. Prema jednoj drugoj definiciji iz 1957. genetska opteretenost. I' 1 i 1 I Savremena medicina koncept zdravlja predstavlja socio-ekolorkim rnodelom.

omniovarni tip ishrane (u ishrani se koristi sve bez ogranitenja) 2 . U Evropi se kao idealan tip ishrane preporutuje mediteranski tip ishrane. namirnicama koje su dostupne u svakodnevnom iivotu. Hraniti se da bismo iiveli. ono predstavlja odsustvo bolesti i onesposobljenosti: zdravlje je unutrainja ravnoteia i ravnoteia sa okolinom. . Prvi korak ka jatanju zdravstvenog potencijala je ishrana Postoje razlititi tipovi ishrane. i pozitivno iivotno iskustvo. a jedna od klasifikacija je : I . mahunarkama i povrtem. tovek kao misaono bite ima sposobnost izbora i svesnog odabira hrane. iitarica i ribe. ili iiveti da bismo se hranili? lzbor je vai. Optimalna ishrana za toveka je ishrana podneblja. jaja i hrane biljnog porekla). Ovaj kuvar je prilog razmiiljanju da je i na naiem prostoru mogute hraniti se striktno vegetarijanskim natinom ishrane. Svako moie da unapredi svoje zdravlje hraneti se votem. Sastoji se od mnogo citrusnih plodova. iitaricama. zelenog lisnatog povrta.Zdravlje je kompleksna i multidimenzionalna kategorija. ovo-vegetarijanski tip ishrane (ishrana obuhvata biljke i jaja) 4. striktno vegetarijanski tip ishrane (koriste se samo namirnice biljnog porekla) 3. lakto-ovo vegetarijanski tip ishrane (ishrana se sastoji od mleka. oraiastim plodovima.

.

mesni proizvodi.. nautnici su dokazali da zdravlje :& u 90% slutajeva zavisi od ishrane... ali i rnanji procenat oboljenja medju Ijudima. u zemljama Centralne i Juine Amerike primetuje se povetanje broja stanovniStva. .. F1~1d~tp1. P' P . No. AKT k + U. upravo su u tirn zemljama i naivete bolnice. .s v . VHL ISk . + UG.7 .:" : ' :+. . : . .' ? URAVNOTE~ Ali.iEijENoliT ‘! . '. I bitno je istati da i danas veti deo tovetanstva j o i uvek tako iivi.sv .to su meso.. nih proizvoda i drugih preradevina iivotinjskog porekla.+ : ..vegetarijanc~su gotovo uvek bili sma. )I T'JV~L *a . i mnogi ljudi jol i dan-danas misle da zaista treba biti tudan pa iz ishrane iskljutit namirnice kao . . Gajenje i klanje iivotinja za ishran~ oduvek se srnatralo velikim tovekovim dostignutem. . Samo bogate zemlje jedu puno mesa: Evropa i Severna Amerika. iiveo uglavnom od vegetarijanske ishrane. . a svega 10% pripada naslednim . viie nije tako. Vegetarijanskom ishranom mogu se spreCiti mnoge bolesti i obolje. znatna oboljenja i bolesti. .. Africi. "' : SUNCEVA: .. .* . kao i veliki izbor mlet... .. U Indiji. nja koja napadaju naie telo.* ... Oni tamo jedu vegetarijansku hranu. U krugovima nautnika koji se bave proutavanjem ishrane sve viSe se istite podatak da je w e t i deo tovetanstva u toku vei-eg dela ljudske istorije..I*' -a-' +. . Nairne. . trani malo tudnim ljudima. Tokorn poslednjih godina bezmesni natin ishrane postao je vrlo popularan.Principi zdravog L A V Osam koraka ka zdravlju i sreci D a razmiiljamo realno . u velikoj meri zbog toga Sto brojni dokazi ukazuju na to da je razumna vegetarijanska ishrana mnogo bolja nego tipitna amerirka ili evropska ishrana sa mnogo mesa. I : + DOBRO ISHRANR . .. .

pridriavajuti ih se u celini. Ta nova ishrana treba da obuhvata iitarice. Mnogi mladi ljudi opredeljuju se za vegetarijanski natin ishrane. a koje su termitki obradene ili priprernljene uz razne konzervanse. Lo? nac'in ishrane ne srne se mefati sa razurnnorn uegetarijanskorn ishranorn sastauljenorn od ramoursnih i zdrauih narnirnica. Svi t i principi su uzajamno povezani i podjednako bitni kako bisrno. Drugi. Ovakva ishrana predstavlja opasnost ne sarno po zdravlje vet i po iivot. cirnet) koji nadraiuju ieludac i izazivaju poremetaje u naSem sisternu za varenje. zatirn sveiim votem i povrtern koji obezbeduju potrebnu kolitinu svih elernenata u ishrani. Sto znati da hrana iivotinjskog porekla u bilo korn obliku nije zastupljena. rafinisana ulja i mnoge druge namirnice koje se rnogu nati na naSern triiitu. povrte. povrtem i iitaricarna. Ona je sarno deo u lancu koji tine joS nekoliko principa zdravog iivota. svei vazduh. i to od pirinta i uzirnanje vode u Sto rnanjim kolitinarna. pak. Zdrav natin ishrane podrazurneva odbacivanje rafinisanih narnirnica kao Sto su: beli Seter. aditive. sernenje i oraSaste plodove . slatica. bez Stetnih zatina (biber. ali oni ne poznaju dovoljno zahteve pravilne. Neki tak odlaze u krajnost i sa dotadaSnjeg natina ishrane odrnah prelaze na presnu hranu. rnnogo bolji i vredniji. vote. urnerenost. To pre svega znati bez dugog kuvanja (hrana se prekuva i izgubi od svoje hranljivosti). Ovaj program o zdravom natinu iivljenja ne bi bio potpun kada bisrno se zadriali samo na zdravoj i uravnoteienoj ishrani. Danas je vrerne kada je potrebno rnenjati dosadajnji natin ishrane i primeniti nov. hernikalije. odrnor. To je veliki udar za naS e telo te dolazi do mnogih oboljenja. upotreba vode. fizitka aktivnost i pozitivno iivotno iskustvo. bez dinstanja na ulju. belo brasno. vrSe oglede sa strogorn rnakrobiotitkorn ishranorn koja se sastoji uglavnorn od iitarica. To je dobro. rnahunarke.oboljenjirna. A to su: sunCeva svetlost.Sto raznovrsnije i priprernljene na Sto zdraviji natin. Natin ishrane kakav mi predstavljamo sastoji se od namirnica biljnog porekla. uravnoteiene ishrane. lshrana za koju kaiemo da je zdrava obogatena je upotrebom nerafinisane hrane kao Sto je hleb od celog zrna iitarice. ostvarili dobro zdravlje kompletne litnosti. I + DOBRO URAVNOTE~ENA ISHRANA + UPOTREBA VODE + ODMOR 4 S V EVAZDUH ~ + FIZICKA AKTIVNOST + S U N ~ E VSVEnOST A + UMERENOST + POZlTlVNO ~IVOTNO ISKUSTVO . bez zaprSke. Hraniti se na vegetarijanski narin ne predstavlja nikakvu teSkotu gde god postoji dobro i raznovrsno snabdevanje votem.

orasasti plodovi i rnahunarke. meso kao hrana. Koja je hrana idealna za naS organizam? Vote. nego je dobro znati i kada je treba uzirnati. ruzaj kao knez.I . a to dovodi do titavog niza negativnih posledica. minerala i biljnih vlakana. a vetera mu predstavlja glavni i najobilniji obrok.29) seme: to C Kada je napustio Edern. veteraj kao prosjak. Treba se driati izreke: dorutkuj kao car.nifta.r (Biblija . Onaj koji je stvorio naSe telo zna i njegove potrebe: j>Euo. Nije samo vaino koristiti zdravu hranu. pwi tovek je dobio dozvolu da jede i povrte. veoma je vaino vratiti se prvobitnom natinu ishrane . Pozitivni aspekt~ vegetarijanske ishrane su sledeti: + sve materije i hranljivi sastojci potrebni organizmu nalaze se u biljnoj hrani + sadrii rnanje ukupnih masnota i manje zasitenih rnasti. Tek posle potopa Stvoritelj je dozvolio toveku da jede i hranu iivotinjskog porekla. Moramo natiniti preokret u svom dosadafnjem rasporedu obroka. Ako se pitate kako se ujutru moie pojesti toliko hrane. i to sve do rutka. I~ + daje vetu izdriljivost: + sadrii vete kolitine vitamina. Plodovi ubrani sa drveta bili su hrana koja je odgovarala tovekovim potrebama.. rnorarno proutiti prvobitnu Boiju nameru u tom pogledu. e narn priuftiti snage i izdriljivosti u toku prepoUjutro treba uzeti najjati obrok koji C dneva. dvopek ili . S a upotrebom mesa srnanjuje se iivotni vek. Rutak treba takode da bude dobar. Stvoritelj ieli da se tovek ponovo vrati jednostavnoj i zdravoj ishrani. prirodni votni sokovi. nije bilo pogodno za tovekovu ishranu. Videtete da tete ujutru biti jako . Da li prepoznajete sebe u ovoj skici navika?Ovako se hrane hiljade savrernenih ljudi. ili da tak nirta ne veterate. Medutirn. Sve time se tovek do tada hranio bilo je unisteno i Stvoritelj je dopustio Noju da jede meso tistih iivotinja. Bog dozvoljava toveku da u ishrani upotrebljava i hranu iivotinjskog porekla. Postupimo li ovako. iitarice. Kasnije. Ako pre spa- . dolazi do mnogih oboljenja: tovek gubi snagu i izdriljivost. Savremeni tovek ujutro jede veoma rnalo ili gotovo nirnalo. pokuSajte da uvete jedete vote ili popijete sok. N a i Stvoritelj je znao da je hrana veorna bitna za nas jer se njorne postiie potpuni razvoj uma.zainteresovani~ za hranu. a uvere poslednji obrok neka bude vote. + rnanje je verovatno da te doprineti pojavi raka i drugih bolesti uslovljenih pogres- U danafnje vreme. Mojsijeva 1. bolje Cemo podnositi i reiavati probleme koji iskrsavaju tokom dana. zbog specifitnih okolnosti. + ima manje kalorija. tela i duha. ne stvara suviSne kilograme: nirn natinorn ishrane.zdravoj hrani.PRINCIPI ZDRAVOG NACINA ~ I V O T A + 17 DOBRO URIIVNOTE~ENA ISHRANA Da bismo imali dobro uravnoteienu ishranu. doo sum uam sue bilje Ho nosi seme po suoj zemlji i sua drueta rodna koja nose e uam biti za hranu. kada su bolesti rnedu iivotinjama izuzetno rasprostranjene.

sada jede koliko i e l i Neumereno unoienje hrane u organizam. Vaino je pridriavati re j o i jednog principa . . koia odriavala u zdravom stanju. a snovi nemirni.ne uzimati hranu ~zmedu obroka. Ujutru se netemo buditi sveii i odmorni. vet i druge jednostavne veibe mogu doprineti da se osetamo zdravima. Obilna hrana uniitava zdrave organe tela. najmanje tri puta nedeljno. Milioni ljudi jedu viie nego i t o je telu potrebno. zavisno od uzrasta.. One t e doprineti stvaranju masti. tada taj viiak postaje teret. 25. Stara kineska poslovica kaie: ~Svaki Kretanje zajedno sa praktitnim veibama predstavlja preduslov za otuvanje naieg zdravlja. spremni za novi dan.vanja obilno veteramo. makar ona bila jednostavnog sastava. jer se oni najviie uzimaju upravo izmedu obroka. Oni irnaju veliku ulogu u izgradnji sretnog iivota. Danas je. jednostavnom hranom. San t e nam biti slab. Unoienjem hrane izmedu obroka. bez obzira na kvalitet hrane. Fizitka aktivnost podstite cirkulaciju krvi u organizmu. pod fizitkim veibanjem podrazumeva se kontinuirana fizitka aktivnost u trajanju od 30 minuta. a najviie urn. tako i sa finansijskog stanoviita. U stanju neaktivnosti. Neuzimanje hrane izmedu obroka najlakii je natin da se prestane sa slatkiiima. Telo tini beznadeine pokuiaje da hranu preradi i ovaj dodatni posao izaziva osetaj umora. poito je neko napustio upotrebu itetnih namirnica. pripremljenom na jednostavan natin.. Neaktivnost dovodi do 5tetnih posledica u celom miiitnom sistemu i uzrokuje izvesna oboljenja. Ako se u stomak unese viie hrane no i t o organizam zahteva. Sledete vaino pravilo je biti umeren u ishrani. vige nego ikada. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije. pa tak i jedne jedine sernenke. ubrzao krvotok. poremetite se proces varenja. Period od pet sati je vreme koje je ielucu potrebno da obavi svoj posao i stoga mu dajmo to vreme. fovek ima dva lekara: levu i desnu nogu.30% viii od pulsa mirovanja. intenzitetom koji je. kalorije iz tog obroka nete sve uspeti da sagore.narotito u predelu srca i mozga . Mogute je neumereno jesti t a k i zdravu hranu. od kojih t e se neke taloiiti na zidovima krvnih sudova . Nagomilani otrovi i i t e t ni produkti metabolizma ne izlutuju se kao i t o bi to bio slutaj kada bi se.slabeti njihovu funkciju i stvarajuti podlogu za bolest. krv ne cirkuliie pravilno i ne dolazi do razmene materija toliko potrebnih za i i v o t i zdravlje: tada ni koia ne vrfi svoju ulogu kako treba. zahvaljujuti fizitkoj aktivnosti. a pluta hranila t i stim i sveiim vazduhom. Ne sme se desiti da. Reforma u ishrani predstavlja uitedu kako u pripremi obroka. Ta prekomerna kolitina raspada se i postaje trula masa. Ne samo trtanje. ometa organizam u njegovom radu. neophodno da naia hrana bude i t o jednostavnija. To treba da postane n a i natin ishrane. Moramo voditi brigu o organima za varenje kako ih ne bismo mutili preteranom raznovrsnoitu hrane. Utimo se da budemo zadovoljni tistom.

Ono ne samo i t o podstite opite zadovoljstvo nego i znatno ubrzava cirkulaciju krvi. druga je pozitivna stvar kada je u pitanju kretanje. Pre nego Sto mu se ta iena obratila. pacijentkinja je otiila. pospeSuje rad srca i doprinosi zdravom i dobrom izgledu. umerena aktivnost i kratko peiatenje posle jela predstavljaju veliku blagodat. izazivajuti bol i umor. jer se veibanjem potpomaie stvaranje odbrambenih tela u krvi Neko je rekao: 5to rad oduzme telu . Medutim. Veibanje se izvodi na tistom vazduhu. no. lekar je protitao u nekom medicinskom tasopisu da nedostatak kiseonika moie da bude uzrok depresije. bilo umni ili fizitki. Potpomaiuti rad probavnih organa.Dobra. kad god im to prilike dopuitaju. takvo stanje lako temo reSiti brzim hodom na sveiem vazduhu. . pri temu tete morati duboko da diSete. kretanje narotito koristi dispeptitarima (onima koji pate od loieg varenja). U tom slutaju preporutujem vam brzu ietnju dva puta dnevno. Porazgovarao je sa ienom i upitao je: .Naravno!c. da se kretu i rade lakie veibe na otvorenom prostoru. ali bez uspeha.r -' PRINCIPI ZDRRVOG NACINA ~ I V O T A + 19 Pamtenje i druge intelektualne funkcije poboljiavaju se upravo kretanjem. otpotet neposredno posle jela. ometa proces varenja. olakiava kontrolu telesne teiine. verovatno ne biste posluiali moj savet?. Sve je pokuiala. u organizam unosimo dodatne otrove. Skoro da nije bilo dana kada nije bila otajna.veibanje mu vrati.<cVidno razotarana. SuviSe naporan rad.odgovorila je iena ))Kada bih vam prepisao neko lekovito sredstvo koje ne moiete nati ni u jednoj apoteci i koje ne koita niSta. Otuda. Fiziolozi su takode utvrdili da kod ljudi koji veibaju koStana s r i brie proizvodi crvena krvna zrnca. uveravala ga je iena . Peiatenje je delotvorno iz razloga Sto aktivira sve miSite tela. kako leti tako i zimi. Veibanje uklanja mletnu kiselinu iz miSita koja se usled rada nagomilava u njima. To je vaino zato ?to crvena krvna zrnca prenose kiseonik do mozga i ostalih tkiva. Smanjuju se zabrinutost i depresija. lstraiivanja su pokazala da ljudi koji redovno praktikuju telesne veibe rede obolevaju u odnosu na one koji se neredovno ili pak uopite njima ne bave. da li biste ih kupili i upotrebili znajuti da t e vam pornoti?<< ~. Oni koji svoj posao obavljaju sedeti trebalo bi. da! Svakako bih ga primenilal(. Kretanjem i veibama moiemo da otuvamo zdravlje i da spreFimo mnoge bolesti. Kod njega je jednog dana doSla iena koja je patila od teikih depresija. koja otklanja otpadne materije. lzveitaj jednog lekara o tome zadivljujuti je i vredan naie painje. kada se osetimo zabrinutim i neraspoloienim. Ubrzavanje protoka limfe.)Kada bih vas sada poslao u apoteku da uzmete tablete protiv depresije. u suprotnom. Telesne veibe povetavaju otpornost organizma u odnosu na infektivna oboljenja.

.

Topla kupka za noge izvanredno je sredstvo za otklanjanje glavobolje. omogutujuti narn da iskoristimo kalcijum neophodan u izgradnji kostiju i zuba. SE DESAVA KADA NE UNOSIMO DOVOLJNU K O L I ~ I N U VODE U ORGANIZAM? Dolazi do gubljenja apetita. Ono je neophodno za i i v o t i zdravlje. povredeni deo odrnah potopite u hladnu vodu. Sunce je osnovni izvor toplote na naSoj planeti. glavobolje. zaustavlja razaranje tkiva i ubrzava oporavak (ali. ali jedino ako se unosi na pravilan natin. uotljiva je nervoza. Bolesna osoba t e se osetiti bolje. Kolitinu vode od dva litra dnevno treba pravilno i ravnornerno rasporediti na ceo dan. Zbog stanjenog sloja ozona i ozonskih rupa sunce rnoie veoma da naikodi. Voda hrani. Voda t e zaustaviti varenje hrane sve dok telo ne obezbedi felucu dovoljnu toplotu. Oprezno se izlaiite suncu narorito ako ste svetlog tena. Jedirno polako i dozvolimo da se hrana izmeSa sa pljuvatkom. neophodnu da ponovo nastavi svoj posao. jer Siri krvne sudove u nogama i tako normalizuje krvni pritisak. od opekotina do raka koie. u teiim sluEajevima odmah idite lekaru). sok ili mleko i mnogi drugi napici nisu isto Sto i voda. taj. umiva i krepi organizam. Ovo je jednostavan natin za skidanje temperature. Unoienje vode u organizam u dovoljnim kolitinarna doprinosi spretavanju razvoja crevnih bakterija i smanjuje mogutnost pojave procesa truljenja u crevima. celu n o t temo i t i do toaleta. Ni u kom slutaju ne smerno piti hladnu vodu za vreme obroka. Na+ Ako se opecete. raznovrsnije i obilnije koristimo. Kada se neko iz vaie porodice razboli ili ima visoku temperaturu. naravno. smanjuje se koncentracija.) Hladna voda spretava jak bol. Na . jer uzeta istovrerneno sa hranom negativno utite na lutenje pljuvatnih ilezda. kon toga stavljati tople obloge). Pijmo vodu u onoj kolitini koja je potrebna naiem telu i videterno divne rezultate.r PRINCIPI ZDRAVOG N A ~ I N A~ I V O T A + 21 narednog obroka. Voda ublaiava medusobni dodir unutrainjih organa. Oni moraju da se vare. Tuiiranje mlakom vodorn pomoCi t e vam ako imate visoku temperaturu. Ukoliko je voda hladnija. (To je narodno ve+ + + STA rovanje. Voda je potrebna za rad zglobova i deluje kao jastute koje i t i t i telo od povreda nastalih kao posledica udara. U suprotnom. LEKOVITA SVOJSTVA VODE + Ako ste uganuli nogu. utoliko je itetnija za ieludac. Sunteva svetlost utite na stvaranje vitamina D u naSoj koii. Ne dozvolite da vam koia izgori. Voda uzeta za vreme obroka smanjuje lutenje sokova irazblaiuje ieludatnu kiselinu potrebnu za varenje. rnoiete mu pomoti stavljanjem obloga na koiu. smetnji pri varenju. Voda je i te kako potrebna naiem telu. Neka nas saznanje o izuzetnoj korisnosti vode podstakne da je Sto pravilnije. To t e spretiti oticanje i olakSati bol. jer t e na taj natin polako doCi do hladenja. odmah je stavite u hladnu vodu (ali samo u prvih 24 h. a u veternjim satirna ne treba je uzimati da bismo mogli dobro i mirno da spavamo. Telo te nam onda biti zahvalno i t o tako brinemo o njemu.

Island i dr. G. nego se preterano izlagati dejstvu suntevih zraka rizikujuti da oni jtetno deluju na n a i organizam. odreden da bude Boija slika. Medutim. nego neprekidno krie zakone zdraulja i ne fine nikakue napore da spreEe bolest. sve oko nas bilo bi u sivim i crnim nijansama. Praiina koja se u bolesnitkim sobama nalazi ispod kreveta i u mratnim uglovima sadrii puno bakterija koje su uzrotnicl raznih oboljenja.. E. 5ta iz ovoga moiemo zakljutiti? Da o b i h a dnevna svetlost. rnoramo biti strogo umereni i negovati ispravne navike. Ne samo i t o sunteva svetlost ubija bakterije koje i i v e svuda oko nas vet ona i povekava broj belih kwnih zrnaca koje organizam stvara da bi se borio i zaititio od tih mikroorganizama koji prete da prodru u njega. onda temo videti da On traii da budemo umereni u svemu. Vajt . Toplotni suntevi zraci prodiru duboko u telo...osnovu medicinskih istraiivanja dokazano je da ljudi koji five u oblastima gde je nebo prekriveno oblacima (Nova Engleska. Cak i kada je oblatan zimski dan. a isto tako stvara se i idealna podloga za nastajanje raka koie. Kada shvatimo Boije zahteve. Sunteva svetlost utite i na povetanu aktivnost jetre. Novi Meksiko. Medutim. jer je stvoren po Njegovom oblitju. trebalo bi da se izlaiemo suncu. Hriitansko verovanje je da je tovek kruna Boijeg stvaranja. ubija bakterije.Bog neCe ufiniti fudo da safuua od bolesti one koji ne brinu o sebi. Da bismo svoje telo i um satuvali u najboljem stanju. Ta tinjenica treba da utisne u naJ razum svest o vainosti proueavanja Njegove reti i Njegove volje za nas i n a i iivot. Da nema sunca. pitu i odevanju veoma jevaina. pre nego i t o sunce potne jako da greje. Sunce svuda oko nas ubija bakterije i tako Euva naie zdravlje. istitutl lepotu boja. tovek je veoma mio Bogu. Natelo treba da gospodari umesto apetita ili rnaite.) pate u mnogo vetem procentu od karijesa nego oni koji iive u tropskim predelima gde sunce sija viie sati u toku dana r e k sas. u praiini blizu prozora ili na prozorskoj dasci gde dopiru suntevi zraci mnogo ih je manje. . na suncu sve oiivljava. Leti je najbolje rano ustati i i e tati do devet sati ujutru. Ako imate neko veliko drvo ili rastinje ispred prozora koje ne dopuSta prodiranje dnevne svetlosti u vaiu kutu. Da bismo bili zdravi. Koje posledice moiemo osetiti ako svoje telo previie izlaiemo suncu u letnjem periodu? Pre svega. Bolje je manje biti izloien suncu i od toga imati koristi. pospeiujuti rad krvotoka i aktivnost mii i t n o g sistema. Kalifornija). posecite ga: zdravlje je najvainije. ali moramo imati u vidu izvesne mere predostroinosti. stvaraju se opekotine koje su veoma neugodne. Umerenost u jelu. Vreme izmedu deset i dvanaest sati ujutru je period kada u zimskom vremenu moiemo izati u ietnju.

.

Njirna je potreban odmor. fizitka aktivnost. Odvojite vreme za sportske aktivnosti: za voinju biciklom. svako preterivanje i ogranitavanje. Oni ogranitavaju svoj jelovnik na dve ili tri vrste namirnica. Mnogi se zadovoljavaju vrlo oskudnom hranorn i zato moraju da snose posledice. s obzirom da zakoni zdravlja iziskuju pre svega jednostavnost. ni to vreme ne koristirno na pravilan natin. uzirnanjem neraznovrsne hrane mi uskratujemo svom telu one sastojke koji su mu neophodni. gde bi u neposrednom dodiru s prirodom mogli da vode jednostavniji i bezbriiniji iivot. a jedno od njih je odrnor. sedimo ispred televizora ili srno celog dana nervozni. Zato nas wspopadaju~~ razne bolesti i iivot nam postaje teret. Kretanje i aktivnost pospeiuju cirkulaciju krvi u organizmu. zabrinuti. Vikendi su za danainjeg zaposlenog toveka postali jedino vreme za odmor. sunteva svetlost. urnerenost. . Mi ielimo da istaknemo da je briiljivo pripremanje i ukraiavanje hrane takode vai a n elemenat ishrane. Nemojte ovo olako shvatiti. Principi zdravog natina iivota postoje j o i od potetka. ima j o i pravila kojih se treba pridriavati da bi se otuvalo zdravlje. Njihova hrana je pripremljena na takav natin da prosto ne budi 2elju za jelom. mrzovoljni? j t a ja tinirn da svom telu omogutim odrnor? Mnogi sami navlate na sebe bolest prekomernim radorn. Da li nam je odmor zaista potreban? Da li vreme tokorn dana koristimo tako i t o prekomerno radimo. Oni dopuitaju da se samo neka jela iznose pred njih i Clanove njihovih porodica. jer ako koristite samo dve ili tri od ovih preporuka. Onima tiji je mozak premoren i koji su postali nervozni zbog stalnog rada i zadriavanja u zatvorenom prostoru. Na taj natin potkopavamo svoje zdravlje. Ovaj predmet treba temeljno proutavati i pristupati mu trezveno. Driimo se strogo umerenosti. ali nama kao da su slabo poznati. U prorneni naie ishrane treba da se ogleda zdrav razum. najviie bi koristio odlazak na selo. Planirajte svoje obaveze kao i svoje vreme za odmor. bolje reteno: Sta bi trebalo da utinimo da svoj iivot vratimo u normalu? Naveli smo vet neke od tih principa: dobro uravnoteiena ishrana. {etnje su odlitno reienje za njihove probleme. Druga krajnost u koju moiemo da zapadnemo jeste miiljenje da ne treba mnogo brinuti oko izbora i natina pripremanja hrane.Ima ljudi koji idu u krajnost. oslobodenost od briga i umerena ishrana. Medutim. Ali. neveseli. lzbegavajmo svaku krajnost. Nemojte dozvoliti da vas brige ovoga sveta i teinja za materijalnim vrednostima odvuku u bolest. upotreba vode. nete biti uravnoteienosti pa ni dobrog zdravlja. Da li to moiemo izbet i ? Ili. No. Ostavite sve svoje probleme i obaveze I ~ z a d ~u t eprirodu. i e tajte pored reke ili Surne.

On podstite apetit i tini da varenje bude bolje. Takva navika je veoma rasprostranjena. Mikroorganizmi. Najbolje vreme za spavanje je pre ponoti.r - PRINCIPIZ D R A V O G NACINA ~ I V O T A + 25 trtanje. t i s t i svei vazduh uslovljava zdravo strujanje krvi u telu. Medutim. Dovoljno zdravog sna . Neko je rekao da je jedan sat spavanja pre ponoti vredan kao dva iza ponoti.to je dobar natin za programiranje aktivnosti deset milijardi moidanih telija. utoliko t e biti neefikasnija u toku dana. SVE VAZDUH ~ Svako ko feli da ima dobro zdravlje trebalo bi najmanje dva puta dnevno po deset minuta da izade na svei vazduh. Netist vazduh onemogutuje uzimanje kiseonika u dovoljnoj kolitini. Duboko udisanje tistog vazduha punim plutima. gde je vazduh zaguiljiv i istroSen. tako se netistota izbatena iz organizma ponovo unosi u k ~ . uginu. Njihov kapacitet se razvija slobodnim radom. Povrino disanje uskoro postaje navika i pluta gube svoju mot iirenja. Telo postaje osetljivo na hladnotu. Stoga je neophodno dobro provetravati prostorije. vama je moida potrebno devet ili deset sati sna. Otuda je navika da se sedi pogureno vrlo Stetna. To dopr~nosida vije kiseonika dospe u kwotok. Vetini ljudi je za bolju koncentraciju i efikasnost u poslu potrebno oko osam sati sna. koji se potencijalno skupljaju u tim oblastima i koji mogu da izazovu bolesti. On osveiava telo tineti ga jakim i zdravim. Boravak u zatvorenim ili nedovoljno provetrenim prostorijama. Ukoliko spavate iest ili sedim sati. dok istovremeno utite na um obogatujuti ga staloienoZtu i vedrinom. Pospana osoba nije u stanju da iskoristi sve svoje sposobnosti i ukoliko je pospanija. narotito kada su u pitanju zanimanja koja zahtevaju sedenje i pognutost pri radu. usled tega krv ostaje nepreriztena i takva otite prema mozgu i drugim organima. Razlog Sto su mnoge osobe blede i slabe jeste vazduh koji je prezasiten otrovnim materijama izbatenim iz pluta ili preko pora. obezbeduje viie kiseonika i donjim delovima pluta. da biste u toku dana postigli najbolje rezultate. moiete uraditi mnogo viie za isto vreme a da se mnogo ne umorite. Plutima treba dati vetu slobodu. Na taj natin dolazi do nedovoljnog snabdevanja krvi kiseonikom. Netete se odmoriti tokom noti i ujutru tete se probuditi neokrepljeni snom. KN se sporo krete. Slitno dejstvo izaziva se tvrstim utezanjem (kod iena). to nije dobro. donoseti zdrav i sladak san. S vazduhom koji izdijemo. Kada se osetate dobro. a smanjuje se ako su pluta sputana. slabi ceo organizam. U tom slutaju nemogute je duboko disati. pluta stalno izbacuju netistotu iz organizma i stoga moraju neprestano biti snabdevana sveiim vazduhom. Telu je potrebno vreme od najrnanje osam tasova odmora tokom noti. Nemojte dozvoliti da zbog obaveza idete kasno na spavanje. te i najmanja prehlada prouzrokuje bolest. Velike kolit~ne otrovnih materija koje treba da se izbace iz . za jednostavno opuitanje u prirodi.

.

odlutnost i trezvenost. tovekovog iivota i rada pre pada u greh. gde se dopunjuju nei n o s t i snaga. tudesno sazdano po oblitju Tvorca. tovek je misleee bite koje se sastoji od rnaterije. i t o vek ima posebnu odgovornost da otuva svetost i tistotu toga hrama. U Bibliji moierno pronati osnovne principe iskonskog zdravlja. prirodu i Boga.duia iivae. Zbog toga. svakodnevno fizitki veiba i u dobroj je kondiciji. irna pravilan ritarn rada i odmora i irna pozitivne iivotne stavove poseduje i vrlo visok zdravstveni potencijal..Biblija). tovek je druitveno bite. pronalazi radost u svakodnevnom iivotu. Samirn tirn.. . ). Zahvaljujui-i poverenju u boiansku snagu zdravlje postaje ~~blagoslov ljudskih sposobnosti. Korintanirna 5. tegk0i. do porernei-aja zdravstvene ravnoteie lakie te doi-i kod ljudi sa slabirn zdravstvenirn potencijalom. stvoren da i i v i u bratnoj zajednici. koristi pravilno suntevu svetlost.. briga i voctstvo.ne otajava. tovek je bite koje je stvoreno da i i v i u ravnoteii sa prirodom. druge ljude. Ljudi tiji je iivot ispunjen duhovnirn vrednostima zdrav natin iivota doiivljavaju kao izraz litne duhovnosti.e i nedate doiivljava kao noblake posle kojih dolazi sunce(c. tj. kada gubi . inteligentno stvorenje. gde zajednica rnuikarca i iene u porodici predstavlja vrhunski model. Covek irna odgovornost prerna sebi.Covek koji irna visok nivo zdravstvenog potencijala lakre te kontrolisati svoj odgovor na pritiske nego tovek sa niskirn zdravstvenim potencijalom.19 . kada dobija . i kao razurnno bite mora da poituje zakone svoga tela. Telo je nhrarn svetoga duhac( ( I . tovek je i duhovno bite koje oboiava svog Stvoritelja. upravitelj nad prirodnim I Z vorima.nije euforitan . urneren je i trezven. tovek je litnost. t o vek koji se pravilno hrani. Zdrav tovek neguje unutrarnju lepotu moralnih principa. energije i inforrnacije. za religiozne ljude zdravlje predstavlja stanje posebnog blagoslova koje Bog daje onima koji poituju sebe. tovek je gospodar prirode.

.

Sve viSe l j u d ~ u svetu otkriva da je uravnoteiena ishrana osnova otuvanja zdravlja. lshrana mu je potrebna za rast i ~zgradnjutelesnog tkiva. a mnogi opet oitetuju organe za varenje. Treba pristupiti proizvodnji prirodne i zdrave hrane bez pesticida i veStatkih preparata.: " . . poito su pune aditiva dodatih s ciljem da se postigne materijalna dobit. da pogoduju stvaranju raka. : " . tj. Neka naia hrana bude zdrava. Sasvim se pouzdano zna da su mnogi od tih tzv. Stoga je vrlo vaino ita. narotito danas kada je svet viie nego ikad preplavljen boleitu i patnjama.. . . ono je daleko vrednije. . tj. Narotito se ne preporutuju meso i preradevine od mesa upakovane u limenke. . ODGOVAFA .- i Zdravlje je blago od neprocenjive vrednosti.! Koji naein 1 ishrane odgovara i aito tovek jede? Koriitenje hrane je bioloika funkcija. .- . Od svega :to je prolazno.. kao nadoknada za utrorenu energiju. N i i t a od svega pomenutog ne moie nam obezbediti sretu ako nemamo zdravlja. . A zdrav i sretan iivot potinje u kuhinji.. . lshranu ne smemo posmatrati kao jednostavno unoienje hrane u organizam. . Hrana koju savrerneni Eovek troSi sadrii u sebi mnoge hemijske sastojke. od bogatstva. : . kad i koliko jedemo. I L A V I 1 ' . jer tovek bez hrane ne bi mogao da iivi. . za odriavanje postojeteg tkiva i za rad. Velika nam opasnost preti i od pesticida koji se sve viie i rnasovnije upotrebljavaju u poljoprivredi. aditiva (dodataka) kancerogeni. nego jede da bi iiveo. tasti. . Mnogi potroiati kupuju takve namirnice. ne b a i korisne. Jedna izreka kaie: Ne fivi tovek da bi jeo. \ LOSIM _ . ne znajuti n i i ta o njihovoj itetnosti. obrazovanja.

.

potnimo sa poredenjem organa za varenje kod toveka i iivotinje. No. ali je njegov aparat za varenje i dalje ostao isti. jedino tovek. Dovoljno su dugatka (10-12 puta duia od naieg tela). mislete i i v o bite ima sposobnost razumnog izbora hrane.cc Mi srno stvoreni sarno za ovakav natin ishrane. dok su creva mesojeda glatka. Zato na5a ieludatna kiselina ne moieda izadje na kraj sa otrovima kojih ima u rnesu i sa holesterolom. jer ste kupljeni skupo..Evo. (Biblija . Jenoseseme: to C dimo raznovrsnu hranu biljnog porekla i bitemo zdravi. Civilizacija je unela korenite promene u tovekov natin iivota. taman toliko da kroz njih moie prolaziti hrana biljnog porekla. ieludatna kiselina kod mesojeda je deset puta jata od ieludatne kiseline u tovetjern telu. netemo setiti prvog od zakona na kojima se ternelji naia ishrana. Naia creva su duga i savijena. Zadriavanje mesa u naiern telu dovodi do truljenja i uzrokuje teiak zadah. na primer do pojave tumora. Mesojedi mogu pornerati vilicu samo u jednom srneru: gore-dole.dao sam warn sue bilje ?to nosi serne po svoj zemlji. a to su n o i i v~ljuika. NaSa creva su naborana. a kod toveka se to taloii u arterijama.20) . vet su tupi i nisu stvoreni da grizu meso. Kandie iivotinja mesojeda stvorene su da zgrabe plen i da ga rastrgnu. Zar nam vet sve to ne ukazuje na tinjenicu da se tovek pogreino hrani i da je zato podloian svim mogutirn bolestirna? Zar se. vet biljke. moti temo da proslavimo Boga u svom telu. Proslauite dakle Boga u telesima suojim. Koja je grupa iivotinja najbliia Eoveku kad je re? o organima za varenje? Odgovor bi bio: one iivotinje koje se hrane plodovima.I . Creva mesojeda su samo tri puta duia od njihovog trupa i hrana koja ude u njihov organizarn mora biti brzo svarena. a koji je naS Tvorac predotio narirn praroditeljima: ~. Sredstvo za prikupljanje hrane kod toveka su ruke. i zato dolazi do mnogih oboIjenja.rI I I KOJI NACIN ISHRANE ODCOVARA ~ O V E K U ? 4 31 1 1I 1 i i 1 I I I. tovek je ipak sebi stvorio kandie da bi jeo meso. dok je kod iivotinja mesojeda kisela. i u dujama svojim ?to j e Boije. gore-dole. i donju vilicu napred-nazad? Pr~rnetitemo da smo u stanju da svoju vilicu pomeramo u navedena tri srnera kao i sve iivotinje koje su biljojedi i koje preiivaju. Sarno ako se ispravno hranimo. iivotinje. i sva drueta rodna koja e vam biti za hranu. Korintanima 6. Svaki rnesojed izbacuje viSak holesterola iz svog organizma. Ali. i Bog ih je tako stvorio da njima rnoierno uzimati plodove a da ih pri tom ne uniitimo. Naii zubi nisu oitri i veliki kao u rnedveda. prsti. Naia pljuvatka je alkalna. razrniiljajuti o ovome.. Covek snosi odgovornost za ono i t o jede. Da li rnoierno pomicati vilicu u sledeta tri smera: levo-desno. Te istrulele materije prodiru kroz zidove debelog creva u kw i lzazivaju bolesti.

.

raka. Iedenjem rnesne hrane podloinost bolestima povetava se za deset i vise puta. jer tako nikada netete postati vegetarijanac. Verujte. Vetina ljudi i dalje rnisli da zaista treba biti tudan pa iz ishrane iskljutiti namirnice kao Sto su rneso i mesni proizvodi. rnoralne i telesne snage umanjuju se stalnom upotrebom mesne hrane. visokog kwnog pritiska. Nemojte gubiti vreme. Urnne. bezmesni natin ishrane postao je veoma popularan. Stetno deluje na urn i otupljuje moralnu osetljivost. situacija se menja. ali se u svom neznanju boje da nete obezbediti telu sve potrebne belantevine (proteine). artritisa. Cajenje i klanje tivotinja za ishranu. da bi ste postali vegetarijanac. U toku poslednjih godina. Mnogo je ljudi koji bi rado prefli na bezmesnu ishranu. kostobolje. niti proutiti rnnoge studije o ishrani. Ali. smatralo se velikim ljudskim dostignutern. Dokaze za to dali su mnogi nautnici koji se bave tirn problemom. u velikorn delu druStva. Unofenje mesa izaziva poremetaje u telu. osteoporoze. Sta se dobija mesnom ishranom? Postoji ogromna kolitina informacija koja ukazuje na vezu izrnedu unoienja proteinske hrane i srtanih bolesti.Mesna ishrana v egetarijanci su oduvek bili smatrani rnalo tudnim ljudirna. Protein iivotinjskog porekla je najsloteniji od svih elernenata . Tome doprinose i brojni dokazi u prilog bezmesne ishrane kao mnogo zdravije u odnosu na tipitnu evropsku ili amerifku ishranu sa puno mesa. tira na dvanaestopala?nom crevu i rnnoftva drugih oboljenja. nije neophodno protitat i gomilu knjiga koje o tome piSu.

.

Postoji preko dvadeset razlititih aminokiselina. tikva. svi oraiasti plodovi. Ali. Oni se gube kroz urin. cinjenica je da mnoge vrste vota i povrda sadrie sve potrebne arninokiseline koje telo ne proizvodi: iargarepa. kupus. istina o kojoj se malo zna jeste da se iivotinjski proteini u naiern telu ne rnogu pretvoriti u proteine potrebne telu. poito se meso smatra najidealnijim izvorom proteina. primitete sve neophodne aminokiseline neophodne za izgradnju proteina. slabost. Pre svega. prema tome. Da bi se taj gubitak proteina nadoknadio. pa im zato toliko nedostaje. t I I Kada govorimo o proteinirna. kikiriki i pasulj. lzdvajati jedan kao vai n i j i od drugih znati ne shvatati bioloike i fiziolo?ke potrebe organizrna. znoj. Prema sadainjem saznanju. Mebutim. zanimljivo je da ih odmah povezujemo sa unoienjem rnesa. Neko t e reti: A odakle t u ja dobiti proteine ako ne jedem meso? Pitanje j e na mestu. a ne ljudski. klice sadrie u kombinaciji svih osarn aminokiselina. Vetina ljudi unese daleko viie proteina nego i t o je potrebno njihovom telu. vet C e poteti da ieli prirodnu i zdravu hranu sa svim njenim prednostima. I 1 Ako redovno jedete takvu raznovrsnu hranu. Protein je najsloieniji od svih ostalih elernenata hrane a to se rnoi e reti i za njegovo iskoriitavanje: telo troii mnogo viie energije pri varenju proteina nego i t o je to slutaj sa drugom vrstom hrane. kosu. osam aminokiselina moraju se dobiti iz hrane i zovu se esencijalne aminokiseline. To nije tatno. kada se telo oslobodi uticaja mesa. izumrlu koiu i fekalije. graiak i kukuruz. neophodno u ljudskoj ishrani. logitno je da moie stati samo jedan litar tetnosti. Taj osetaj je mnogima potvrda da je meso hrana koja jat a i.Dokaz da je meso nadraiujuta hrana jeste i to i t o se nakon prestanka upotrebe mesa oseti nedostatak snage. krompir. treba naglasiti da nama nije potrebno toliko proteina koliko su nam godinama samouvereno preporutivali mnogi lekari. Potroinja veta od one koju telo zahteva teiko opteretuje organizam koji se bori da se oslobodi viika. suncokretove i susamove sernenke. Najbolji natin da se dobije svih osam esencijalnih . Protein iz iivotinjskog mesa u telu rnora da se razloii na arninokiseline od kojih onda naie telo sklapa novi ljudski protein. treba pojesti oko 700 g proteina rneserno. neCe osetati slabost. Moida mislimo da su zbog svoje sloienosti proteini vainiji od drugih sastojaka hrane. Ljudsko telo gubi dnevno samo 23 g proteina. sve i t o je preko jedan litar izlite se van posude. to se javlja zato i t o je meso nadraiujuta hrana koja stvara groznitavu krv i razdraiuje nerve. Tako je i s naiim telom. kelj. Proteini t e se izgraditi od proteinske hrane u onoj meri u kojoj se aminokiseline iz te hrane mogu iskoristiti. svi oni zajednitki deluju u naiem organizmu. Ako ulijemo dva litra. paradajz. banane. Svi sastojci hrane podjednako su bitni. lsto tako. iivotinjski protein1 su upravo to: iivotinjski proteini. Zaito? Zato i t o se proteini jedu za svaki obrok. karfiol. krastavci. No. Da ilustrujemo to na jednom jednostavnom primeru: U jednu posudu koja moie da primi I litar tetnosti. plavi patlidian.

lskoristivih arninokiselina irna dalekoviie u biljnorn svetu nego i t o se to rnoi e nati u rnesnoj hrani. Nove inforrnacije obii-no nailaze na odbijanje pre nego i t o budu prihvatene. a da zatirn od njih stvori ljudski protein. Besrnisleno je verovati da rnorarno uneti svih osarn esencijalnih arninokiselina u jednorn obroku ili u jednorn danu. telo ih sarno uzirna iz rezewk. pa tak ni striktni vegetarijanci. Vitamin BI 2 stvara se u procesirna truljenja uz prisustvo nekih bakterija i gljivica. Pored nautnih dokaza. Posledica toga je da ljudi jedu previie proteina (koncentrisane hrane). 5 .36 + 1 VEGETARIJ~NSKI KUVAR aminokiselina jeste da se rnahunarke i iitarice koriste zajedno: na primer. pogledajrno Hunze. graiak i ovas. Sern toga. a ipak ne pate od nedostatka proteina. pasulj i pirinat. 2. ono i t o ne iskoristirno vrata se u rezervu. U izvorskoj vodi postoje male kolitine vitarnina B12. U naiem telu postoji odredena zaliha arninokiselina i naie telo ih uzirna po potrebi. Ovo-lakto vegetarijanski nai-in ishrane nikada ne rnoie dovesti do nedostatka ovogvitarnina. Vet srno pornenuli da naze telo ne rnoie neposredno da koristi iivotinjski protein: rnora najpre da ga razgradi u arninokiseline. Kada govorlrno o vegetarijanskoj ishrani i deficitu vitarnina 812 pri takvorn nai-inu ishrane. 6 . nego kad arninokiseline uzirnarno iz biljne hrane. 3. cvekla i periun sadrie u sebi vitamin BIZ. rnedicinska nauka srnatrala je da se vitamin B I2 ne nalazi ni u jednoj biljci. 4. Postoji joS jedna predrasuda u vezi sa rnesnom ishranorn: vitamin 812. uvek rnoiemo i sarni isprobati da li je neito dobro. stanovnike Juine Arnerike i pola rnilijarde lndusa koji jedu veorna rnalo proteinske hrane. Telo dvostruko teie radi kad je prisiljeno da razlaie a onda ponovo stvara arninokiseline. Trebalo bi svaku novu inforrnaciju dobro proveriti. Do pre deset godina. Vaino je da u nagu ishranu budu ukljutene raznovrsne narnirnice. krajnicima i limfnirn ilezdarna debelog creva. proso i leblebije. Azijate. To i t o se u neito veorna dug0 verovalo ne predstavlja dokaz da je verovanje istinito. Male kolitine vitarnina B I 2 sintetizuju se u ?ovekovorn organizmu na desnirna oko zuba. uz pravilan odabir i kornbinaciju narnirnica. soja i kukuruz. . nikada nete irnati deficit vitarnina B 12. a kad uzrnerno dovoljno hrane. savrernena rnedicina se slaie sa sledetirn i-injenicama: I . Banana. jer od njih sarno sintetizuje narna potrebni protein. Pivski kvasac i alga spirulin sadrie vitamin B 12. Organizarn vegetarijanaca irna rnanje potrebe za vitaminom B 12 u odnosu na one koji jedu rneso. Rezerva arninokiselina u telu je poput banke otvorene 24 sata.

Kalcijurn se nalazi u zernlji. alergijama. Prema tome. Zar nije bolje uzeti kalcijum iz prirode u obliku koji n a i organizam uspetno moie iskoristiti? Mleko. raspravlja o kalcijumu. kada su u pitanju mleko i rnletni proizvodi. zapaljenjirna uha. U stvari.znati. preko posrednika.proizvodi U potreba mleka I mletnih proizvoda problematitna je poput navike koriStenja mesa u ishrani. vrlo je tejko nati iivotinju koja nije bolesna. 4 s * + s . ako je iivotinja bolesna i njeno mleko je bolesno. kao i rneso. Postoji obilje informacija koje upotrebu mletnih proizvoda povezuju sa srtanim oboljenjima. tako se. prehladarna i mno3vorn drugih bolesti. lsta je stvar i sa mlekom. narorito astrna. Kao I t o se pri upotrebi mesa postavlja pitanje proteina. Upotrebom mleka. Mnoge alergije i disajni problemi mogu se povezati sa koriitenjem mlernih proizvoda. a mi ljudi preko i i votinja. ljudi koriste hranljive sastojke koji su u meso iivotinje stigle iz iitarica i povrta . rakom. Unoienjern mesa. artritisorn. migrenama. iivotinje od kojih se dobija rnleko Eesto nisu zdrave. u eovekovom organizmu stvara kiselu sredinu. Sto je joS jedan razlog da se prekine sa upotrebom mleka i svih mletnih I proizvoda. . Kalcijum iz zernlje iivotinje uzimaju koristeti biljnu hranu. tako da u danaSnje vreme upotreba rnleka i rnletnih proizvoda predstavlja rizik za na5e zdravlje. Kalcijurn iz zernlje ulazi u koren biljke i odlazi dalje kroz stabljiku u listove i druge delove biljke. Uveravaju nas da je mleko glavni izvor kalcijuma i da t e na5i zubi biti loSeg kvaliteta ako ne budemo pili mleko. kalcijum unosimo iz druge ruke.

Bolest se naglo iirila jer bolesna grla nisu bila izolovana od zdravih. takode nas mogu snabdeti kalcijumorn. kolati ili sladoled koji u sebi sadrie kombinaciju mleka. Neki tvrde da virus nestaje na temperaturi od 60°C. leukoza se kod nas pojavila 60-tih a. iako su dobro jeli. Sto predstavlja dodatni teret za organizam. ali i u votnirn jogurtima i sladoled~ma. urrne. a sirove oraSaste plodove samo povremeno. Kad se smanji upotreba rnleka i mletnih proizvoda. Telo t e zameniti nokte i kosu na isti natin na koji se zamenjuje izumrla koia. zatim prelivi i pudinzi. vratirno se za trenutak na temu s potetka ovog poglavlja. i prilagodava se apsorpciji finijeg kalcijurna kojeg ima u sirovim oraiastim plodovima. a mleko je sabirano i zajedno sa zdravim iilo u dalju proizvodnju i pr0daj. Mogli bismo navoditi mnogo razloga za i protiv kad je re? o koriitenju rnleka i rnletnih proizvoda. 80-tih godina. a drugi opet istitu najnovija istraiivanja sprovedena u Americi koja pokazuju da je odredeni broj ljudi obolelih od leukernije pio rnleko ili jeo . lisnato povrte sadrii kalcijum. ietera i jaja. Ali. Svi oraiasti plodovi u sirovom stanju takode sadrie kalcijurn. iljive. Mleko se u ljudskoj ishrani upotrebljava na razne natine.Neki t e odlutno stati u odbranu mleka kao korisne i zdrave namirnice. nego oni predstavljaju i balast za nai organizam. lsto tako. Mnogi te. Prema nekim strutnjacima. na kalcijum. ali istaknirno joS neito: mletni proizvodi se nepravilno termitki obraduju i mogu u sebi da sadrie tragove penicilina i antibiotika. votu i povrtu. Najbolje je da se u donocenju odluke oslonite na svoj zdrav razum. Danas je obitaj da se posle obroka neEim zasladimo pa se uzimaju torte. ne mofete irnati nedostatak kalcijuma sve i da ielite. Posebna je prita i t o se tom prilikom u ieludac unese rnnogo razlitite hrane koju telo ne moie da razgradi i koja se raspada i truli. VoCni jogurt t e fermentisati i pokvariti se u telu. a Seter ne samo Sto je itetan vet zajedno sa mlekom izaziva vrenje u stornaku. Dornati strutnjaci se nisu usaglasili da li je leukemija goveda opasna i za ljude. I . kada je u Jugoslaviju uvezen izvestan broj obolelih krava. ili opadanje kose. a ne dobro. Leukoza i druga oboljenja stoke naglo se Sire. veti deo vota sadrii puno kalcijurna. Odakle ga moiemo dobiti? Cinjenica je da sve zeleno. Porast broja stotnih oboljenja ne samo Sto zabrinjava nautnike vet je i sve veCi broj Ijudi . moida Cete prirnetiti da dolazi do ljuitenja ili krtosti noktiju. Ne sarno i t o u desertima ima gtetnih sastojaka. kao i sirovo susarnovo serne. sernenju. Ako svaki dan jedete voCe i povrte. U svim tim oblicirna ono se spaja sa SeCerom. Od njega se prave bogati napici s votem i tokoladom. ali bi to mofda bio zaludan posao. Suvo vote kao i t o su: srnokve. prema drugima. To je zato Sto se telo odvikava od apsorpcije krupnijeg kalcijuma. kao i peciva. prekoratiti granicu i jesti slatkiie koji t e irn doneti samo zlo.u. On je potreban naiern telu. Da naie telo ne moie iskoristiti mleko i imati koristi od njega govori i podatak da su za razlaganje i varenje mleka potrebni enzimi renin i laktaza koji kod vetine ljudi skoro sasvirn nestaju sa godinama. razne vrste kolata i torti. kojeg ima u mletnim proizvodirna.imatete sjajniju kosu i tvrite nokte.laika koji Cine odredene napore da zarnene mleko i mletne proizvode. Takve nezdrave kombinacije nalazimo u rnnogim slatkiiima.

. Virus se. bronhitis i slitno. natrijuma i kalcijuma. prenosi direktnim kontaktom iivotinja. Velika kolitina proteina u kravljem rnleku crpi kalcijum iz ljudskih kostiju i time slabi naie kosti. preko mokrate. mnogi koji piju mleko i jedu sir troSe pasterizovane. Nije dokazano da prelazi sa krava na druge iivotinje. Uporedimo kolitinu kalcijuma.4 Na (mg) Ca (mgl KRAVLJE MLEKO I $01 ca 8 5 I? 0 127 788 Primetujemo da u kravljem mleku ima tri puta viie proteina. Osim toga. Kalcijum u kravljem mleku vezan je kazeinom. Kod nas za sada takve drastitne posledice nisu otkrivene. i kravljeg mleka. homogenizovane i na drugi natin preradene proizvode. prehlade. prenosi se na plod dok je u materici. ali se ozbiljno sumnja da je zarazan za Ijude. . To je jedan od razloga i t o deca koja piju dosta kravljeg mleka dobijaju kijavice. ili Cemo se truditi da naie telo odriavamo u najboljem zdravstvenom stanju. Niko u svetu nije dokazao njenu termolabilnost. a ugljenih hidrata dva puta manje.. Kazeina ima u kravljem mleku trista puta viie nego u majtinom. nesterilisanim vakcinama i vactenjem kwi.. kazein je supstanca koja. jer ono predstavlja savrienu prirodnu hranu. s jedne strane. Naie telo nije stvoreno da uzima viie proteina i viSe kalcijuma nego i t o mu je potrebno. proteina i natrijuma u majtinom mleku. Uzgred. Kravlje mleko nije idealna hrana za toveka.meso leukoznih krava. Da je leukoza vrlo opaka bolest govori podatak da nije tek tako uneta u spisak opasnih zaraza koje se suzbijaju po saveznom zakonu. Takva prerada umanjuje kvalitet kalcijuma i tini da se on veoma teiko iskoriitava. tvrde neki strutnjaci. Neki misle da ne mogu dobiti dovoljno energije ako ne jedu dovoljno mesa i mletnih proizvoda. Najnovija istraiivanja pokazuju da nas meso tini usporenima a da nas mletni proizvodi snabdevaju onim sastojcima koji nisu dobri za nas. imaju uvetane krajnike. izdvojen iz mleka.to spretava da se kalcijum apsorbuje. preko vazduha ako su u istoj staji bolesne i zdrave iivotinje. ujedom insekata. Da li iemo udovoljavati svom apetitu i tako i t i protiv sopstvenog zdravlja. Na nama je da odlutimo. slui i za proizvodnju lepka za dwo. Majtino mleko je savriena hrana za dojente. Mleko povetava nivo holesterola i drugih masnota u krvi. Mleko i mletni proizvodi postali su hrana riskantna za ljudsku upotrebu. s druge strane: KOLI~INA MRJ~INO MLEKO I ioljica PROTEIN1 UGLJENIHlDRAn (g) (E) 2. To je zabluda.

.

Mlerne kuglice koja je nosilac: . U tom pogledu.Biljno mleko u ljudskoj ishrani P NO rnleko sa kojim se srete svako ljudsko b ~ t e kada ugleda svet jeste rnajtino (hurnano) rnleko. rnoie biti terna za razrniiljanje jeste tinjenica da nijedna vrsta sisara po zavrietku svog razvojnog ciklusa u korne je potrebna laktacija. . Definicija. . . vet prema specifitnostima svoje vrste: ali. nejto Xto je veorna zanirnljivo i Sto.. . proizvod sekrecionog procesa rnletnih ilezda ienki sisara~. . tovek je jedini izuzetak..+ F\LTERNA~\ a) belantevina. . a kroz taj t i n istovremeno jata veza izrnedu rnajke i bebe. ' . . . za razvoj svesti..: . c) rninerala tj. vet u skladu sa osobenostirna svoje vrste postaje ili biljojed ili mesojed. ne nastavlja da koristi rnleko drugih sisara. Mletne plazrne . Kroz odnos rnajka-beba tokorn podoja postavlja se ternelj za razvoj inteligencije. . takozvane suve rnaterije i 2. Ono je na taj natin oduvek slu2110kao vitalna veza izmedu generacija. ili Sta je rnleko u stvari? U Prosvetinoj enciklopediji piSe: nMleko je bela tetnost osobenog ukusa i rnirisa. time se obezbeduje da dete izraste u snaino i zdravo bite.surutke koja sadrii vitarnine. . . BII . . b) masti. " . svakako.. 5 L A V A Mleko ostalih sisara irna slitnu funkciju i obezbeduje sve potrebne elernente za pravilan i brz razvoj svakog novorodenog bita. Ono se sastoji od: I . .nL . .

a ne sekretorni kao kod sisara. Za tovekov nesmetani razvoj potreban je veti broj proizvoda biljnog porekla . koloidne. tako potrebna naSem organizmu. a belantevine u biomleku sadrie i biljna vlakna. te se tako najjati argumenat u prilog kravljeg (i uopite iivotinjskog) mleka bogatog kalcijumorn. Medutim. rnletnog Setera i minerala od kojih je najistaknutiji kalcijurn. vode 3. Belantevine postaju rastopljive. kao i c'injenicu da se u mleku ovako uzgajanih krava nalaze i znatajne kolitine antibiotika i horrnona. masti . masti. belantevina (proteina) 2. pri korne se u procesu rnetabolizma rnleka u naSem organizmu izvlati postojeti kalcijum iz naSih kostiju.Mleko je generacijarna unazad i sve doskora smatrano zdravom i neophodnom narnirnicorn u ljudskoj ishrani zato Sto je bogat izvor belantevina. uslove pod kojirna se te iivotinje uzgajaju za mletnu industriju. ugljenih hidrata (jetera) 4. Tek u najim organima za varenje biljne belantevine se cepaju pod uticajern ieludatne kiseline. neophodan u izgradnji i otuvanju vitalnosti koitane rnase. mletna masnota je na listi namirnica najodgovornijih za povigen negativni LDL holesterol. tako da te dragocene belantevine dobija iivotinja. malo je poznato da mleko iivotinjskog porekla obavezno sadrii i purinske kiseline koje ne sarno Sto ne dozvoljavaju ugradnju kalcijuma i magnezijurna u kosti vet se deSava i sasvim obrnuti proces. MleFne kuglice (belantevina. ~ K NASTAJE O MLECNA KOMPONENTA U BIUCI? U biljkarna se belantevine stvaraju putem hidrolize (reakcija sa vodorn). obezvreduje. Ako svernu do sada retenom pridodarno zastragujuta upozorenja u vezi sa bolestirna iivotinja (u ovom slutaju krava koje se i uzgajaju zbog rnasovne proizvodnje rnleka). a mi tek iz druge ruke preradene.hrana koja se sastoji od: I . Kod iivotinja se deSava identitan proces. U sernenu biljke hidroliza belanc'evina je enzimski proces. lako svarljive supstance. ugljenih hidrata) 2 . zastajemo u nedoumici pred luksuznim tetrapakom sa koga nam se srneSe naslikane zdrave krave na zdravim zelenirn painjacirna. masti. Ako nam je uz sve te zastragujute inforrnacije zdrav razum joS uvek na raspolaganju. ~ ~ Prema najnovijim medicinskirn istraiivanjima. postavitemo pitanje: Irna li alternative? ALTERNATIVA N A N A BIOMLEKO Mleko biljnog porekla takode se sastoji od: I . Biljne surutke (minerali i vitamini) koji se ne odvajaju od rnletne kuglice.

d a t e se u svirn delovirna sveta preduzimati mere u cilju zamene rnleka i jaja.92% belantevine 2.5.03% rnasti 3. HUMAN0 MLEKO voda 87. kao Sto su: glukoza i aminokiseline). Litno verujerno da je to vreme odavno doilo i svrha ovog Kuvara je da i varna pomogne da ovladate vextinom odabiranja. i 297. U jednoj od najboljih knjiga sa tematikom telesnog i duhovnog zdravlja . priprernljena na natin kako je to opisano u praktirnorn delu ovog kuvara. rnletni ieter.Vajt.05% rnasti Suva rnaterija 12. kao i da t e sarn Bog podariti kuvarsku veStinu ljudima u svim delovima sveta. priprernanja i kuvanja zdrave ishrane. E.75% mletni ieter minerali 3. na 296. 8. 7. biljna ulja. stranici piie da l e doti vreme kada se mleko nete rnoti koristiti tako slobodno kao danas.0 1 % Suva materija 0. predstavljaju zdrav izvor energije. poutavajuti ih kako da iskoriste proizvode zemlje za odrianje svog iivota.holesterin .fosfatidi . kravlje mleko i 3. ! U uporednim tabelama za I .C. vrSe regulaciono-katalititke procese i imaju zaititnu ulogu u naiem organizmu. 6.5% NaCl kalcijum kazeinat rnagnezijurn citrat L prave rnasti (trigliceridi) neprave masti .25% belantevina 3. 2. hurnano rnleko. vitamine i minerale.39% KRAVlJE MLEKO voda 87.26% rnletni SeCer 6.Saveti o iivotu i ishranie. Biomleka. soli minerala vitamina nutrirnenata (sastojaka koje rnoiemo da iskoristirno neposredno. biomleko uotavaju se specificne razlike koje idu u prilog biomleku i opredeijenju za njegovu upotrebu. sadrie visokovredne proteine.

S. PP Suva materija 16% minerali Fe. D.5-4% rnasti (bilj. .BI.C.P. ulja) 2.voda 84% belancevine 1.BZ.s-3% vitamini A.5-5% mleCni Sefer 0.Ca. E.K. H.

jer je svaka vrsta industrijskog Setera ?tetna za n a i organizarn. Sveie vote regeneriie ljudski organizarn i tisti ga od nataloienih otrovnih rnaterija. Vote je izvor zdravlja. mineralne rnaterije i prirodne boje. ono je neizostavni deo svakodnevne ljudske ishrane. Sve to nalazi se sarno u potpuno zrelorn votu i sarno ga takvo treba upotrebljavati. a pored toga sadrii potrebnu kolicinu nesvarljivih biljnih vlakana. Neprocenjiva vrednost sveieg vota sastoji se u velikoj kolitini votnog soka u korne se nalazi rnnoitvo elernenata neophodnih ljudskorn organizrnu. Sveie vote ne treba sladiti ieterom. prirodna i zdrava hrana. Nezrelo vote nikada ne treba jesti. Mnogi Ijudi su se potpuno odvikli od upotrebe sveieg vota. Seter dodat votu neutralize ukus istog. rnorali bi biti skuplji od sveieg. vote se srnatra prirodnim desertorn. a to su: vitarnini. Svaka vrsta sveieg vota irna specifitno dejstvo na ljudski organizarn i zbog toga leti i s jeseni treba koristiti Sto viZe svei e g vota u ishrani. ali ga ne tre- . votne kiseline.Voce v ote je odlitna. To sarno dokazuje da u takvirn proizvodima irna malo sveieg i kvalitetnog vota. Sveie vote uvek viie vredi od najlepSe torte i zbog toga deci treba poklanjati vote urnesto nezdravih slatkiSa. jer kad bi se pravili od tistog vota. Vote daje energiju. Sve 5to treba uraditi jeste dobro ga oprati i jesti. jer ljudski organizarn lako koristi prirodni 3eter koji je njegov vai a n sastojak. Ono je dobar izvor vitarnina i rninerala. izgovarajuti se da je ono skupo i da su rnnogo jeftiniji fabritki proizvodi. Zbog svoje prirodne slasti.

Pri konzervisanju ne upotrebljavati ieter.. fermenata i vitamina koji imaju katalizatorsku i zaStitnu ulogu. Glukoza i fruktoza dobro deluju na rad miiita. Suve Sljive sadrie i vete kolicine gvoida koga. a narotito kalijumom. ima i tu prednost i t o se moie nati tokom cele godine na t r i i i t u . izazvate pojavu kiseline u stomaku. a posebno srtanog mi5ita. prema hemijskim analizama. Tto povoljno utite na sniiavanje krvnog pritiska. pa vote u kiseloj sredtni biva izloieno alkoholnom vrenju. a povrte truleinim promenama i stvara se siri-etna kiselina. veoma su bogate mineralnim materijama. a predstavljaju efikasno sredstvo i u letenju zapaljenja grla i plutnih bolesti. belantevina. Suve smokve su isto kao i suve iljive veoma bogat izvor ietera. jeteri koje ono sadrii vrlo se lako apsorbuju i prenose do telija. procesom suienja dolazi do izdvajanja vode pri temu se povetava koncentracija ietera.22% Setera. koji vrlo brzo zadovoljava energetske potrebe organizma. Pored toga. Brzo nadoknaduju utroSenu energiju. Hranljivu vrednost suvoga groida potvrduje i sadriaj mineralnih materija. svei i plodovi smokve sadrie od 9. Veoma prijaju starijim osobama koje imaju problema sa varenjem. Tako npr. a u plodovima su prisutne i belantevine. Suvo groide narotito se preporutuje anemitnim osobama. SUVA SMOKVA. mineralnih materija i vitamina. Suienju se obitno podvrgavaju odredene sorte smokava. bolesne. izvanredno utitu na varenje delujuti kao prirodno laksativno sredstvo (brie prainjenje crevnog sadriaja). ~ lga osuSiti. Vote pripremljeno na taj natin predstavlja odlitnu zamenu za sveie vote. saharoze i ksiloze. . dok se kod suvih smokava taj procenat kret e i do 60%. Sto je od posebnog znaeaja za decu. a vote kuvati samo toliko koliko je potrebno da se odrfi (objainjeno u poglavlju o zimnici).46 + VECETARIJANSKI K u v A R ba jesti posle kompletnog obroka od povrta. Poito sadrie velike kolitine 5etera u obliku glukoze. Vote je najbolje uzeti kao zaseban i obrok. Sto znati vote i povrte treba uvek jesti odvojeno. jer utite na povei-anje sadriaja hernoglobina i broja eritrocita. suve iljive predstavljaju znatajan izvor bioenergetskog materijala. pored svoje velike hranljivosti. a nepravilno varenje stvara itetne sastojke u krvi i onesposobljava mozak. Svuda gde ima vota u izobilju. mineralne materije. je odlitan bioenergetski materijal iz koga se sagorevanjem brzo oslobaSUVO GRO?DE da potrebna energija. ieludac u tom slutaju ne vari ni vote ni povrte. Uzeto zajedno. Narotito je vaino da vote koje se konzerviie bude u zdravom stanju. ima kao i u nesamlevenoj pienici ili u ovsenom brainu. Suieno vote. jataju odbrambene modi organizma. trudnice i starije osobe. treba ga pripremiti i konzervisati za zimu. fruktoze. Dok sveii plodovi sadrie veee kolitine vode u kojoj su rastvorene razlitite hranljive materije. iljiva i groida pa t e o njima biti ne5to viSe reteno. Trebalo bi takode napornenuti da vitamini i fermenti iz plodova suve Sljive imaju znatajnu ulogu u zaititi od ateroskleroze i infarkta. Za domate konzervisanje trebalo bi upotrebiti iskljutivo staklenu ambalaiu. vitamini i ostali korisni sastojci. suve iljive neobitno se cene zbog svoje izvanredne hranljive vrednosti koju su potvrdila mnogobrojna ispitivanja. SUVA ~ L J I V APlodovi . Poito je za varenje vota i povrt a potrebna razlitita kiselost ieludatnog soka (Ph).

lek protiv groznice. Osim toga Sto predstavlja dobru hranu za bebe i decu. Poito banane na drvetu ne bivaju zatrovane. svedoci smo da je iljiva zanemarena. Osim toga banana sadrii supstance koje blagotvorno deluju na nervni sistem. obilja dragocenih zaititnih materija (vitamina. a te materije blagotvorno deluju. suve kajsije. Njen sastav odlikuje se sadriajem razlititih mineralnih soli i to u kolitinama kojima se mogu zadovoljiti dnevne potrebe ljudskog organizma. antocijanina i dr. magnezijuma. ako se upotrebljava. pektina. enzima. Prilikom kupovine suienih votnih plodova trebalo bi imati na umu da takvi plodovi moraju imati prijatan ukus. dobar je diuretik.). vitamina C. pored svih tih prednosti. Mectutim. spomenimo i suve urme. viie nego bilo koje drugo vote. a pored toga pospeiuje rad jetre. Mnogi t e se pitati da li je banana zaista zdravo vote. minerals. celuloze.5 g na dan. Narotito znatajne prednosti ima iljiva kao izvor prirodnih ietera i zaititnih materija. a toveku je potrebno 1. On je sjajno sredstvo za pro- . Pektin. Ona se odlikuje i bogatim sadriajem fosfora. jabuke kao i pomorandie odlitna su retkica za zube. Danas je. stomatnih problema. Takode. Obratite painju da plodove nije zahvatila plesan ili da nisu zagadeni netistoiama. LlMUN je sredstvo kojim se moie spretiti delovanje otrova. Obilnije i redovno koriitenje iljive u ishrani sigurno bi predstavljalo vrlo uspeino sredstvo za suzbijanje bolesti naSe civilizacije. jer poboljiavaju oitrinu vida. antocijanina. artritisa i kamena u i u ?i i bubregu. Na primer. koji je danas poznat kao osnovno sredstvo protiv karijesa. Vitamin B 12 je narotito vaian za vegetarijance koji ne koriste proizvode iivotinjskog porekla (a on se upravo nalazi u banani). usled povetanja stope oboljenja cirkulatornih sistema. mineralnim solima i drugim korisnim supstancama. Ovom prilikom nisu obuhvalene sve vrste vola jer bi tada lista bila predugatka. Predlaiemo vam nekoliko karakteristitnih. ILJIVA. Banana sadrii i fluor. U stanju su da otklone sve testice hrane koje su se zadriale oko zuba. jer nemaju itetot~na. Sve ove odlike tine iljivu odlitnom hranom. sve ?to se kasnije radi ostaje na ljusci. jer se bere u zelenom stanju. najzdravijih i najboljih votnih vrsta. Uzimanjem limuna organizam povetava svoju otpornost. JABUKA je izuzetno znatajna u ljudskoj ishrani buduli da je bogata oligoelementima. Ako patite od ateroskleroze. potrebno da svi jedemo limun. npr. suve jabuke i kruike i suieno juino vote koje takode treba da nade mesta u naioj ishrani. vitaminima. Nekoliko kapi limuna u t a i i vode smiruje stomahe tegobe. Taj plod je izvor obojenih materija. izvrsno je sredstvo protiv oboljenja krvi i krvnih sudova. Veoma dobar ukus iljive potite od povoljnog odnosa ieiera (pet razlititih vrsta) i kiselina. <to se t ~ t e vaiih zuba. I kg banana sadrii I g kalcijuma. D i vitaminom E. odlitna je i za starije. B2 A. BANANA. reumatizma. Spoj kalcijuma i fluora tini bananu jednim od najboljih prirodnih zaititnika zuba. Ona tisti organe za varenje i smiruje ieludac. koji se nalazi u ljusci jabuke. odgovarajutu boju i aromu. smanjuje nivo holesterola u krvi.Pored spomenutih suienih votnih plodova. a onda uz pomot gasa veitatki dozreva. B I . sredstvo za okrepljenje. redovno jedite jabuke. Odlikuje se prisustvom vitamina C.

pektini. gvoiba. kupina. Dobro ju je koristiti ako ste anemitni ili depresivni. Sadrii takode i enzime.kajsija potpomaie rast dece. TRESNJA. kalcijuma. PospeSuje rad mozga. borom i drugim elementima. Clukoza i fruktoza obezbeduju neophodnu energiju za rad miSita. On pornaie vezivanje kalcijurna u organizmu zbog velike kolitine vitamina C koji sadrii u sebi. aminokiseline. magnezijumom. u vrste vota koje se najbolje vare i iskoriitavaju. natrijumom. TreSnja je bogata kalijumom i zato podstite izbacivanje natrijuma sa rnokratom. . povetava vitalnost i dugovetnost telija. mangana i kobalta. a posebno srtanog mitita. hlorom. vitamini i druge materije koje vrlo blagotvorno deluju na t o vekov organizam. sumpora. manganom. Groicte treba jesti da bi se pretistili bubrezi.- - I 48 + VEGETARIJANSKI KUVAR I tiStavanje krvi i poboljranje njenog protoka. vitamine B I . kao $to su vitamin A. GRO~OE Spada . pa je treSnja zato i dobar diuretik (ubrzano izlutivanje mokrate). zatirn vitam~n C.. aluminijumom. . B6. Pre svega trebalo bi naglasiti znatajno prisustvo vitarnina C u plodovi- . Seteri iz groida odlaze neposredno u kw. sumpororn. B2. Ne propustite nijednu priliku da upotrebite limun: u napicima. u vetim kolitinama prisutne su bioloiki aktivne materije kao Sto su Seter. utite povoljno na stornak i creva. organske kiseline. elernente koji hrane mozak. groidani i votni ieter). odgovara tak i dijabetitarirna. sadrii i obilje vitamina. ribizla.od tega i potite njena boja . kada ima dosta groida. U njoj ima fosfora. Sjajan je grad~telj naSih kostiju i rniiitnog tkiva. PoSto je bogata vitaminom 8. kobaltom. da zatinite salatu . Svojim izuzetno bogatim sadriajem provitamina A . Sadrii fosfor i magnezijum. hlora. Naime. neprevreli sok od groicta zdrav je napitak jagodasto vote ili kako se joS naziva sitno vote. sastavljen od levuloze. Ona i podmlabuje . t i s t . Limun takode neutralize rnutninu prilikorn putovanja ako se koristi u sveiern stanju. Moramo istati jor jednu njenu vrlinu . i vitamin D.Ovo lepo vote je veoma bogato mineralnim solima. poboljSava vid i otpornost prema bolestima. gvoictern. molibdenom. Poieljno je u jesen. KAjSlJA. kalijumom. magnezijuma. Pored toga Sto sadrii Setere (glukozu i fruktozu tj. Croide nam daje energiju i obnavlja na5 organizarn. ogrozd i borovnica ogleda se u njihovom veoma povoljnom hemijskom sastavu. natrijuma. fosforom. predstavlja izuzetno znatajnu grupu votnih plodova.ona podstite stvaranje c ~ e n i h krvnih zrnaca. malina. jedan dan u sedmici jesti samo ovo divno vote da bismo protistili organizam od svih Stetnih produkata metabolizma. itd. cinkom. mineralne rnaterije. bakrom. Natrijum spretava izlutivanje vode iz organizma. bakra. lako se apsorbuju i prenose do telija koje ih koriste kao energetski materijal. Ona protiitava bubrege i organe za varenje. 83. kalijuma. stimuliSe rad bubrega i jata pluta. Bogato je kalcijumom. Njen Seter. Znataj plodova iz te grupe kojoj pripadaju jagoda.zahvaljujuti vitaminu A . ili ako bolujemo od reurnatizma i artritisa.

a ad vitamina su zastupljeni: C. aromatitnih i osveiavajutih plodova. RIBIZLA. cink. kao i Seteri. Blagotvorno deluju protiv reumatskih bolova. nema drugog sveieg vota. mineralnih rnaterija. Evo jednog karakteristitnog primera koji to lepo ilustruje. sazreva najranije. krvarenje izdesni. Plodovi ribizle su zdravo. U poslednje vreme je sve cenjenija jagodasta vrsta vota. Pored vode. slabljenje odbrambenih snaga organizma. a u 100 g plodova ima ga oko 30 mg. hranljivo i lekovito vote. kao 5to smo kazali. u odnosu na limun i pornorandiu sadrii 4-8 puta vi5e vitamina C. Od mineralnih materija znatajno je prisustvo kalcijuma. organske kiseline. pri remu bi valjalo naglasiti da je organizmu potrebno 30-50 mg. zdravi i lako svarljivi. narotito posle zamora izazvanog dugotrajnim intelektualnim naprezanjem. Zto je posebno vaino za proletnu ishranu kojoj inate nedostaju sveie vote i povrte. organske kiseline. na primer.neophodno je obezbediti njegovo svakodnevno unosenje. jagode imaju i kalcijum. plodovi maline su ne samo ukusni. jer se zna rnnogo viZe o njihovom znataju za zdravlje. pa se preporutuje anemitnim osobama. kobalt. fosfor. kalijum. Plodovi jagode su veorna bogati vitaminom C koga u 100 g plodova ima prosetno 100 mg. Nedostatak vitamina C ispoljava se u vidu odredenih simptoma kao Zto su: malaksalost. Crna ribizla. molibden i dr. od trebje i vi5nje 20-30 puta. mangan. Veorna je traiena zbog svojih sotnih. One stimuliZu rad jetre i povoljno deluju na rad nervnog sisterna i ilezda. pa u tom periodu predstavljaju bogat izvor hranljivih materija koje testo nedostaju u proletnoj ishrani.13%). Supstance prisutne u plodovima posebno su znatajne za srnanjenje poviZenog nivoa holesterola u krvi. u plodovima su prisutni Seteri. tanini itd. tuvaju njihovo zdravlje i utitu na brie i uspejnije izletenje od nekih oboljenja. Pored pornenutih elernenata i jedinjenja. organskih kiselina i drugih sastojaka. koji su zajedno sa treZnjama vesnici prvog proletnog vota. fosfora. jod. MALINA. itd. U odnosu na ostale vrste jagodastog vota. magnezijum. kalcijum. S obzirom da Eovekov organizarn nije u stanju da stvori rezerve vitamina C.ma ovog vota. pektini. fosfor i gvoide. pektinske rnaterije. bakar.A. natrijurn. Vitamin C je veoma vaian sastojak ovih plodova. Jagoda je odlitna za jatanje prirodnog imuniteta. i od groida oko I00 puta vi5e. gvoida i mangana. retera. Veoma je vaina tinjenica da plodovi jagodastog vota sazrevaju u rano prolete kada. gubitak apetita. Lako je svarljiva. koje omogutavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih. tanini i bojene rnaterije. Narotito je cenjena crna ribizla koja sadrii velike kolitine vitamina C. bezvoljnost. zatirn rnineralne materije i to kalijum. Osim njega. Plodovi su joj takode veoma cenjeni. izuzetno ukusni. vet i hranljivi i lekoviti. Bogata je gvoidem. plodovi crne ribizle sadrie i velike kolitine ietera (8. rnineralne materije. rnagnezijuma. JACODA. Pomaiu u relaksaciji zarnorenih miZita i utitu na isceljivanje rana. jer sadrie velike kolitine vitamina. od jabuke 10-20 puta. . Plodovi jagode predstavljaju veoma pogodan i znatajan izvor zaZtitnih rnaterija. S obzirom na hemijski sastav. Danas su plodovi jagode predrnet sve veteg interesovanja. Posle jagode je najzastupljenija jagodasta vrsta. B i E. Utestvuje u obnovi organizrna. Sadrie i organske kiseline. gvoide.

Od njih se rnoie dobiti veoma ukusan i zdrav sok koji blagotvorno deluje u procesu letenja krvarenja desni. i t o t e biti najbolja potvrda o njihovom blagotvornom i okrepljujutem uticaju. Osirn toga. on igra vai n u ulogu u odriavanju pravilne ravnoteie vode u telijama i izvan njih. ali onirna koji ne iele ove proizvode u svojoj ishrani saopitavamo dobre vesti. Obogatujuti svoju ishranu upotrebom jagodastih plodova. . KUPINA I BOROVNICA. pa t e prisutnost C vitarnina pomoti da se otkloni problem nedostatka gvoida. moiete zadovoljiti svoje potrebe u kalcijumu pod uslovom da ih koristite redovno i u vet i m kolitinarna. narotito pomorandie. mi volimo njegov ukus. Njihovi plodovi odlikuju se znatajnim prisustvom vitamina. mogu se obilno koristiti pri dijetama sa rnalo soli (kod bolesnika koji su primorani da se iz zdravstvenih razloga dijetalno hrane). I I I ! Vote iz porodice agruma (pomorandia. Cvoide je sledeti vaian sastojak citrusnog vota. iitarice. i t o je veorna dobro poito se na taj natin obezbeduje obilje vitamina C. Mleko i rnletni proizvodi smatraju se izvrsnim izvorima kalcijuma (pojedini ih smatraju i jedinirn izvorima kalcijuma). Uvrstirno u svoj jelovnik agrume. u agrumlma ima vrlo malo natrijurna. i t a kaiete za podatak da jedna pomorandia srednje velitine ima istu kolitinu vitamina BI kao i jedna i po i o Ija kuvanog belog pasulja? <ta je s rnineralima? Ovo vote (citrusno) sadrii i minerale. poboljiatemo opSte zdravstveno stanje svog organizrna. hleb i hrana iz grupe belantevina smatraju se glavnim izvorom vitamina B I (tiarnina). kao i drugih hranljivih materija. vet zato i t o se ne apsorbuje dovoljna kolitina. izmedu ostalog javlja se i zbog nedostatka gvoida. Anernija. Prirodna kiselost ovog vota obezbeduje povoljne uslove za apsorpciju kalcijuma. Eksperimenti pokazuju da je vitamin C potreban za optimalnu apsorpciju gvoida. Ovaj problem ne nastaje zbog toga i t o u narnirnicama nerna dovoljno gvoida. Naden u velikirn kolitinama u vantelijskoj tetnosti. bolest prisutna kod nas. projirenih vena nogu. On je u tesnoj vezi sa kontrakcijom miiita i prenoienjem nervnih impulsa. ietera i drugih sastojaka koji jataju organizarn i poboljiavaju opite zdravstveno stanje. Sta onda da kaiemo o citrusnom voCu? Da napravimo jedno poredenje: jedna pornorandia srednje velitine irna gotovo istu kolitinu vitamina B I koliko i dva i po parteta hleba od celog samlevenog zrna? Ili. Kalijurn je najvije koncentrisan u telijama naieg tela. Nedostatak gvoida rnoie da se javi i kod mladih i kod starijih osoba. S druge strane. Poito je sadri a j natrijuma u agrurnima mali. mineralnih rnaterija. Mnogi od njih nalaze se samo u tragovirna. grejpfrut i limun) izuzetno je rasprostranjeno tako da je teiko zarnisliti trpezu bez ovog divnog vota. Upotrebom ovog vota. organskih kiselina. i kardiovaskularnih oboljenja.

sa svim kuvanim ili sirovim povrtem. Kombinuje se dobro sa skrobom. pa ono ne gubi svoja dragocena svojstva. avokado iz kojeg je izvadena koitica iseti na kriSke i svaku posebno oguliti. AVOKADO je izvanredno tropsko vote. Upravo sada mnoge ugledne zdravstvene organizacije kao St0 su Nacionalni institut za zdravlje i AmeriCka udruienja za bolesti srca uporno naglaSavaju ogromnu vainost sniienja holesterola u t o vekovoj ishrani radi smanjenja stope srtanih oboljenja. . Ako avokado izgnjecite ali ga ne upotrebite odmah. dolazi do gubitka ukusa i C vitamina. ili sa malo morske ili zatinske soli. Ali. jer se time obezvreduju. Ako avokado izmiksate sa malo ulja. to ni u kom slutaju ne znati da votni sokovi nisu zdravi. pokrijte dobro i stavite u friiider. Uzeti malo salate uz avokado sasvim je prikladno. lmajte na umu da pojesti jednu pomorandiu i popiti sok od jedne pomorandie nije isto. a i zbog zimskih meseci kada se mogu nati samo pojedine vrste vota. Neko avokado jede bez dodataka. Avokado je izvrsna hrana. Dobro je napomenuti da uvek treba dati prednost sveiem votu (i povrtu). Citrusno vote se obitno ne kuva. Dobro je uvek imati pri ruci malo semenki uljarica (suncokret. Avokado je bogat nezasitenim rnasnim kiselinama. nikad u biljnom carstvu. ali vetina oblikom podseta na kruIku s velikom koSticom u sredini. kao i t o su hleb i krompir. bundeva). Avokado jednostavno uzduino prepolovite. 111. bilo bi suviino reti da ne treba dodavati beli jeter ili vodu u takve sokove. Uklonite korticu i izvadite meso kajikom. a ne sokovima iscedenim iz njih. Avokado je zreo kad re pritiskom palca vote lagano udubi. Moie se nali u vidu duguljastih i oblih plodova. uvaiavamo i cedene sokove od vota i povrta koji su tada prava poslastica i osveienje. ako se sok ostavi na sobnoj temperaturi nekoliko tasova. Te sokove tete pripremati perioditno ili sezonski. Ako je avokado premekan. Medutim. pak. i to s pravom. treba ga koristiti Ceite. potev od prvog vota koje stiie s proleta pa negde do pozne jeseni kada nam groide poklanja svoje divne plodove. mora se zajedno sa koSticom tvrsto zamotati u foliju i staviti u friiider. Glas da goji neosnovan je jer je avokado prirodna mast na koju je ljudski organizam bioloSki prilagoden I vari je s velikom lakotom ako se pravilno kombinuje. folnom kiselinom i vitaminom 83. Naravno. kako neke vrste vota sazrevaju samo u odredenom periodu godine. Takode se moie upotrebiti na peCenom krompiru umesto kiselog mleka i maslaca. KriSke pomorandie sadrie hranljive materije i dragocena vlakna.Poito ovo vote ima svojstva deterdienta (tisti usta i zube). Potpuno je neosnovana zabrinutost da avokado moie povetati holesterol u telu Holesterol o kojem bi trebalo voditi ratuna. niti mu se dodaje voda. stavite preko toga njegovu koSticu ili dodajte sok od limuna (da meSavina ne izgubi boju). kalcijumom. moi e se nati samo u iivotinjskim nam~rnicama. NipoSto! Medutim. ali i sa votem. njegovo ulje bite uieglo. Da bi se iseteni avokado satuvao. dobitete odlitan preliv za salatu.

Oni t e se lepo odriati i bite vam zadovoljstvo da ih pijete tokom zime.Pripremite vote od kojeg ielite da iscedite sok (jagoda. Vedina ljudi misli da su mladi krastavci bolji i zdraviji od zrelih. a ostalo kalcijum. ulja i bilo kakve kiseline) . a i protiv reume. Nedozreli krastavci su t e i i za varenje od dozrelih. Nema velike razlike izmedu sveieg vota i soka iscedenog iz vota. Nikada nemojte tim sokovima dodavati Seter ili konzervanse.. Da bi se ono satuvalo. Tetnost koju dobijete nalijte u dobro oprane plastitne flaie. Medutim. fosfor. viSnja. ali nije tako. Tako pripremljeno vote propustite kroz sokovnik ili aparate za cedenje vota i povrta. Pravite i sok od krastavaca. a ako se nepravilno jedu.6 %. odstranite peteljke i. ako se posole i posle toga popije voda. pijte ih odmah nakon i t o ih iscedite. ono Sto je najvrednije za ljudski organizam su minerali i vitamini. Najbolje ih je jesti bez ikakvih dodataka (soli. rnangan i jod. breskva. krastavac se ne srne soliti. isecite ga na sitnije delove.7 % vode. kakva su gazirana bezalkoholna pita. Salatu od krastavca pripremajte uvek neposredno pre jela jer se na taj natin najbolje iskoriitavaju njegove vrednosti. I%. natrijum.). I. izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima. Ali. dopuztajuti da se pomeiaju sa pljuvatkom. tako da sve manje osetamo potrebu za itetnim pitima. Krastavce jedite kada su potpuno zreli. ukoliko je vote krupno.. malina. pri bolestima srca i bubrega. moie doti do grteva u crevima i zatvora. Visoki procenat kalijuma i rnali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno diuretitko svojstvo. niti su preradeni (ako im ni!ta ne dodajete). Od vitamina. a ne nedozrele i mlade krastavce.jesti ih u sirovom stanju. Eirne bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Krastavac se sastoji od 95. naravno. kafa. Dobro ga operite (vote mora biti potpuno zrelo i zdravo). zatvorite originalnim poklopcem i zamrznite. Oni su dobri i zdravi napici. treba ih piti polako. Lekovita svojstva krastavca su sledeta: zbog velike kolitine kalijuma. mogu da poremete nivo ietera u krvi. taj. krastavac je najbogatiji vitaminom C. (Viie o ostavljanju votnih sokova u poglavlju o zimnici). izvadite koitice. Mi vam preporutujemo da se naviknete na koriitenje sveiih sokova. Nastojte da vote postane namirnica koja te se iznositi na sto i predstavljati deo vaSeg jelovnika. Od toga polovinu tini kalijurn. masti 0. KRASTAVAC. tj. Krastavac rastvara mokratnu kiselinu pa koristi osobama s kame- . Ako se prebrzo piju. Postoji jo! jedna korist od sokova: buduti prijatnog ukusa. I Povrtasto vote je slobodan izraz za titavu grupu namirnica koje po svom sastavu i izgledu viSe lite na vote. rnleko i alkohol. Ukupna kolitina mineralnih sastojaka iznosi oko 400 mg%. gvoide. kako se taj odnos ne bi promenio unojenjem natrijuma iz soli. ugljenih hidrata 3. a sadrii gotovo sve vitamine grupe B i neSto karotina u tragovima. gase narn i e d i tine nas sitima. uparntite. jer je sok samo tetan ekstrat voea Oni nisu previSe koncentrisani.2% i belantevina 0. krastavac se preporui-uje pri oteianom mokrenju.

B2. paprika sadrii i dosta karotina (provitamin A). Koristi osobarna koje pate od ateroskleroze. Ona je vrlo hranljiva namirnica. sniiava kolitinu urina. K i PP. . sniiava k ~ npritisak. Podstite lutenje probavnih sokova te tako poboljSava varenje. belantevine i rnasti.. a po sadriaju gvoida nadmaiuje neke proizvode iivotinjskog porekla. Svi mislimo da su limun i pomorandia najbogatiji izvori vitarnina C. a hranljiva vrednost se bitno ne rnenja. dobro deluje na srce i krvotok. PARADAJZ. Prema najnovijim istraiivanjima smatra se jednim od najbogatijih prirodnih izvora vitamina C. a stolicu tini rnekjorn. Poznato je da se svaki molekul karotina u jetri pretvara u dva molekula vitamina A i tako snabdeva organizam tim za i i vot neophodnim vitaminom. natrijuma. jer moie doti do oStetenja i oboljenja ieluca i drugih organa za varenje. krastavac podstite i izlurivanje otrovnih materija iz organizrna. najbogatiji prirodni izvor vitamina C je plod Sipka (800 mg%). mleko). pa tak i zapaljenje bubrega. Paradajz je efikasno sredstvo u borbi protiv artritisa i reurnatizma. najbolji je u sveiem stanju i u vidu izvrsnog soka koji je odlitan u letnjem periodu. ljuta paprika u prekornernoj kolitini rnoie izazvati prejako lutenje ieludatne kiseline. Kada bismo upitali prosetnog toveka koji je najbogatiji prirodni izvor vitarnina C. gvoide i kalijurn. Zamrzavanjern paprika ne gubi vitamin C. Od paradajza se rnogu praviti razni specijaliteti. Paprika irna i lekovita svojstva. jer sadrii ugljene hidrate. ali zato ne sadrii vitamin A . Papriku je najbolje koristiti u sveiem. magnezijuma.limun. Medutirn. fosfor. 83. i reguliSe stolicu. Paradajz je i hrana i lek. i po tome nimalo ne zaostaje za limunom i pomorandiom. petenjem i prienjem sadriaj vitarnina C znatno se smanjuje. poSto sevitamini tada najbolje iskoriStavaju. Upotrebljavajte samo slatke paprike.. i 83. Jedino liite perSuna ima neSto viie tog dragocenog vitamina.nom u bubrezima i mokratnom mehuru. sirovom stanju. Mlevenu slatku papriku moiete upotrebljavati i kao zatin. Oko 200 g paradajza zadovoljava tovekovu dnevnu potrebu za karotinom. kalcijuma. se preporutuje i dijabetitarima. Paradajz sadrii i znatne kolitine vitamina grupe B ( B l . PAPRIKA. ali paprika ih dvostruko nadmabje. Zbog svih navedenih prednosti. koji u tistom obliku sadrie samo proizvodi iivotinjskog porekla fjetra. tako da se paprika rnoie koristiti tokorn cele godine. najverovatnije bi odgovorio . gvoida . Preporutuje se takode dijabetitarima jer podstite rad guSterate. ali ljutu ni u kom slutaju. Smatra se da je paradajz jedna od biljnih vrsta najbogatija bakrom. Osim vitamina C. vitarnine grupe B BI. paradajz treba koristiti zbog viSestrukog dejstva koje irna na naS organizam. B6). Paradajz sadrii dosta karotina. a zatim vitamine E. Bogat je i mineralnim solima kalijuma. Kuvanjem. Blagotvorno deluje prilikom mnogobrojnih oboljenja: povedava izlutivanje vode iz organizrna. Sirovi krastavac (nikada ga nemojte kuvati) reguliSe rad creva. Njegovom upotrebom aktiviraju se probavni procesi i spretava negativno delovanje bakterija. Sniiava nivo Setera u k ~ ipa . jaja. ali perSunovog liida nikada ne moiemo pojesti u tolikoj kolirini kao papriku. 82. a time i t o utite na izlutivanje vode. Od rnineralnih soli sadrii kalcijum. No. jer njen sastojak citrin utite na propustljivost kapilara i tini ih elastitnima.

6. i to soli kalijuma. Lubenice sadrie najviie vode na koju otpada negde preko 90%. plodovi sadrie i soli kalijuma. neito vitamina grupe B. a karotina (provitamin A) samo u tragovima. . neito vitamina C. BOSTAN (LUBENICE I DINJE). kora postane iuta. U toku toplih letnjih meseci ovo vote nam daje osveienje i snagu.1. On nije narotito bogat vitaminima. Mlade tikvice ne trebani ljuititi. BI. Sadriaj organskih kiselina. Ima blagu aromu. gastronomskim odlikama. Pored hranljivih sastojaka koje sadrii jestivi mesnati deo. Plodovi sadrie i mineralne materije. Lubenice podstitu lutenje rnokrate i eliminaciju razlititih itetnih produkata metabolizma. a njih ima od 6 . Posebno se ceni peren i samleven s raznim dodacima u vidu pirea. Patlidian je inate vrlo zanimljiva i plemenita biljka. ]edu se kao posebno aromatitno i osveiavajute vote. 0. fosfora. fruktoze i saharoze. a ne opteretuje organe za varenje. Na taj natin pripremaju se ukusni i zdravi namazi koje ponekad nazivaju nkavijarom za plitke diepove. narotito u iarkim letnjim danima. rnaslinovo ulje. Njihovo meso je belo do bledo zelenkasto. Kad sazri. Po30 u sebi sadrii velike kolitine teenosti. Narorito se preporutuju i koriste za letenje bubreinih i stomatnih oboljenja. fosfora itd. vet samo oprati. a sadrie 90% vode.05 mg. B2. Osim ietera. ili vet prema ukusu.8% hemiceluloze. magnezijuma i gvoida. vrlo znarajan. ono ispira i clisti n a i organizam. Vrednost plodova dinje i lubenice ogleda se u vrlo povoljnom hemijskom sastavu. Osim gvoida.7. Sadrii neito manje vitamina C.7% pektinskih materija. masti i belantevina dosta je nizak. u zastupljenosti ietera. U plodovima ima neito vitamina i to vitamina C 5-7 rng. i vitamina 83. Tikvice treba jesti dok su mlade. lzvanredno osveiavaju i doprinose poboljZanju razmene materija.10%. Sorte koje prispevaju kasnije obitno imaju viie redera. kalcijuma. kalcijuma. za razliku od bundeve i tikve. zatim 0. vitamina. Tikvice su.TIKVICE.. manje zastupljene u naiim baitama. 0. Sadriaj ietera je takode znatajan. Priprema se na razne natine zahvaljujuti svom sotnom i neinom mesu. nana. fruktoze i saharoze. Zahvaljujuti svojoj velitini. i nalaze se u obliku glukoze. posebno gvoida. karotinoida. mineralnih materija I znatajnih kolitina vode. Postoje i vrlo lepe ukrasne tikvice. t a k i osobe sa osetljivim stomakom dobro podnose plavi patlidian. ni tistiti semenke. kada irnaju bledo zelenu do sasvim zelenu boju.5% celuloze. Seteri rime 90% ukupne suve materije. Dinje su veoma prijatnog i osveiavajuteg ukusa. limunov sok. ali sadrii gvoide i dosta kalijuma koji poboljiava izbacivanje tetnosti. vitamina B 1 0. Lubenice i dinje veoma povoljno deluju na zdravstveno stanje toveka. treba imati u vidu da bostan ima i blagotvorno dejstvo na ljudski organizam. dok je sadriaj nekih mineralnih materija. u odnosu na organizam. PLAVl PATIID?AN. Meso petenih patlidiana pomeia se sa zatinskim travama i aromatitnim zatinima kao i t o su bosiljak.12% Setera u obliku glukoze.2% pektinskih materija. mesnati deo ploda sadrii 0. Namirnica koja siti. svarljivosti. vitamina A I mg. velikoj iskoristljivosti (tikvica gotovo i nema otpadaka prilikom tiZtenja) nalazi mnogo iiru primenu u domatinstvu. narezati ili izdubiti i puniti nadevom.

0. Deluje urnirujute. Lekovita svojstva tikve: izvrstan je diuretik. Ulje od bundeve je najbogatije nezasitenim rnasnirn kiselinama pa deluje preventivno protiv ateroskleroze. zatirn vitarnina C. lako se vari i veoma je korisno upotrebljeno u salatama. Ima uticaja na smanjenje nivoa holesterola u krvi. Preporutuje se osobama s reumatskirn tegobama. na ialost.5% ugljenih hidrata). kalcijuma i gvoida. Ulje od bundeve. vitamina grupe B (BI. Ako se sernenke pre upotrebe malo zapeku. . a ujedno reguliie varenje. Koliko sarno dragocene sirovine za proizvodnju visokovrednog jestivog ulja ili propadne ili se neracionalno utroii na stotnu hranu! TlKVA je joS rede zastupljena od bundeve i ne nalazi gotovo nikakvu primenu u naioj ishrani. Kako je zahvaljujuti svom sastavu lako probavljiva (90% vode. U nekirn krajevirna se tretira iskljutivo kao hrana za svinje. Treba ih oprati. a rneso joj dobije boju iargarepe od velike kolitine karotina (provitamina A). One imaju vetu hranljivu vrednost od mesnatog jestivog dela. zatim fosfora. ali je zato sadriaj minerala i vitarnina znatan. osuiiti i ostaviti na suvorn i hladnom mestu. steta je Sto se premalo koristi za pripremanje diemova i pekmeza jer je vrlo ukusna i miriiljava poslastica. upalom bubrega i i u t i . jer se upravo u njoj nalaze hranljivi sastojci.1% belantevina.BUNDEVA. koje se dobija hladnirn cedenjem. bite joS ukusnije.1% rnasti. Treba istati da se sve te hranljive i lekovite supstance nalaze u takvoj kombinaciji i u takvorn odnosu da ih organizam lako usvaja i apsorbuje. A to je prava iteta. Bundeva se jede kuvana ili petena. Bundeva se retko koristi i nema iiroku prirnenu u ljudskoj ishrani. Bundevine sernenke veorna su zdrave i tine 10% od ukupne teiine bundeve. tikva je idealna namirnica za osobe sa osetljivim i e lucem i crevirna. NajviS e ima kalijuma. Kod nas se. i znatne kolitine mangana. Semenke se vrlo lako priprernaju. B6) i vitarnina E. Za jelo je bundeva dobra tek kada je potpuno zrela. a sirova se dodaje kao nadev u pitama i pete zajedno s testorn. malo proizvodi i nije popularno zbog karakteristitnog mirisa i ukusa koji rnnogi ne podnose. B2. upalom mokratnih puteva. Od vitamina najviSe irna karotina. 1. 5. Energetska vrednost tikve je mala. Olakiava tegobe prouzrokovane upalom debelog creva. ali paziti da ne skinerno sivozelenu pokoiicu. Ljusku oguliti neposredno pre upotrebe.

.

itd. Nisu manje znatajni ni ostali mikroelementi: cink. I na kraju. Ni stariji nisu . a narotito beta-karotina (provitamin A). Povrte je izvor i mnogih drugih vitamina. Cink je nenadmaino sredstvo za odriavanje sposobnosti reprodukcije i uspeSno zaceljivanje rana. kao i u antikarcinogene materije. Od ultra mikroelemenata istite se selen. . veoma korisne materije koja uspeino doprinosi borbi protiv raka.]asno je da selena ne moie biti u namirnicama ako ga ~ nema u zemljiitu. Povrte je izuzetan izvor zaititnih materija iz grupe enzima i minerala. . niteta. poitedeni opasnosti od nastanka anemije zbog nedostatka gvoida. Selen se ubraja u antioksidanse. narotito kod dece. s. nekih vitamina B kompleksa. od velikog znataja.Povrce . PovrCe je najbolji izvor vitamina C. uzvote i iitarice. PovrCe je znatajan izvor gvoida. koji je odlitno sredstvo za normalni rad srca. antocijanini ' - R .. sveieg povrta mora povetati. problem iskoriitenja tog vitamin l e i i u tome i t o se on razgraduje na visokoj temperaturi i usled duieg stajanja. tija je uloga u naiem organizmu. Zato se potroinja presnog. + v~ +' K IU K~U Povrte je odlitan i nezamenljiv izvor hlorofila. P i - ' I ovrte je. bitni tinilac imu.I tariianskoi ishrani. Hraniti se zdravo znati ukljutiti hranu na bazi povrta u svoj svakodnevni jelovnik. zatim vitamina E. nesumnjivo najzastupljenije u vege.. Medutim. jer " se samo tako ljudski organizam moie snabdeti dragocenim enzimima. suncu izloieno povrte takode gubi vitamin C..'?'. Od minerala posebno treba naznatiti kalijum. inate. . t i ji nedostatak dovodi do anemije.

cinka. silicijuma i bakra. mnogo temo mirnije spavati. kalcijuma.58 4 VEGETARIJANSKI KUVAR koje povrte sadrii u znatnim kolitinama imaju veoma znatajnu ulogu u otuvanju zdravlja i otpornosti naieg organizma. Ona obiluje dragocenim mineralima i vitaminima. Spanat tine belantevine. Sto uzrokuje trovanja spanatem. Recimo j o i da ovakva svojstva povrte zadriava ako se upotrebljava presno ili kao sok. Moiete je preliti raznim prelivima od crnog luka. kobalta. spanat je bogat vitaminom C. Pomenimo sada najte5te upotrebljavane vrste povrta. fluora i joda. kobalta. a njen sok je prirodni lek. Vodu u kojoj se spanat kuva nipoSto ne bacajte. Ako salatu koristimo za veteru. 83. Od mineralnih sastojaka najviie ima kalcijuma i gvoida. Mladi spanat ima manje celuloze od starijeg. Najviie ga ima u korenu. Najvainija tinjenica: zelenu salatu uvek pravite neposredno pred obrok. koju uslovljava prisustvo hlorofila. najbogatija je vitaminom C. Salatu moiete jednostavno pripremiti tako i t o tete je prvo narezati. magnezijuma. bundevino ili maslinovo) i limunov sok. bakra. a zatim majonezom od soje. a zatim vitaminom E. mesnatim rebrima i mladim stabljikama. Od vitamina. i sotnih listova ovo povrCe bi trebalo t e i t e upotrebljavati. da bi se otuvala njena sveiina i tvrstota. fosfora i gvoida. Salata je dobra kao sredstvo za smirenje. ZELENA SALATA. N i u jednoj namirnici nema toliko magnezijuma kao u spanatu. zatim dodati ulje koje najviSe volite (suncokretovo. Pri kuvanju. karotinom i gotovo svim vitaminima grupe B. joda.B I . a zatim karotinom. spanat treba staviti neposredno u kljutalu vodu i dovoljno je da vri pet minuta. Nitrati u kuvanom spanatu mogu se ferrnentacijom tak i u friiideru pretvoriti u opasne nitrite. periuna ili zatinskih trava. jer upravo ona sadrii najviSe vrednih sastojaka. B2. SPANAC. rnangana. tak 95% tini voda. Sirova celuloza je sastojak bitan za fizioloike procese varenja i izlutivanja otpadnih materija iz organizma. sojino. Vaino je i prisustvo mikroelemenata rnangana. Najvredniji lekoviti sastojak salate je njen mletni sok. Kao dodatak moiete sluiiti krompir ili neku iitaricu. Zbog tamno zelene boje. Kada se uzmu u obzir sve ove prednosti povrta. U spanatu ima u izobilju sirove celuloze. Ostatak od pripremljenog spanata treba obavezno baciti. masti i ugljeni hidrati. . dolazimo do zakljutka da ga treba koristiti u svakodnevnoj ishrani. Poito u peteljkama i rebrima listova spanata ima dosta oksalne kiseline (itetne po organizam) valja ih odstraniti prilikom pripremanja. a nikako ostaviti za sutra. Najveta je vrednost spanata u bogatstvu mineralnih sastojaka i vitamina. zatim magnezijuma. B6. Od mineralnih sastojaka ima kalijuma. Sadrii gotovo sve vitamine grupe B . natrijuma. Od vitamina. Moida ni ne pomiiljamo da njen najveti deo. belog luka. nikla. Ovo je omiljena biljka u kojoj uiivamo ne samo zbog njene boje nego i hranljive vrednosti. Vaina napomena: spanat pripremajte samo u onoj kolitini koju tete pojesti za jedan obrok.

vet se uvek priprema neposredno pred upotrebu. sumpor. Tako je kupus i odlitno sredstvo protiv anemije. BS. bakar). Vitamini i mineralne soli korisni su za rekonvalescente i trudnice. o t i i koiu. <argarepa obiluje i drugim vitaminima: B I . 83. Karfiol je bogat vitaminom C pa mu po hranljivosti. Nisu zanemarljivi ni vitamini BI i karotin (provitamin A). Vet pomenuti karotin blagotvorno deluje na ieludac. Tu boju iargarepi daje karotin. kojeg ni u jednom drugom povrtu nema u tolikoj kolitini. LiSte se moie kuvati zajedno sa glavicom i poslagati unaokolo. olakiava rad srca i bubrega. 86. Karotin utite na rast. 02. Narandiasta boja iargarepe. on suzbija proces truljenja u crevima. Bogat je mineralnirn sastojcima (kalijum. KUPUS. Kiseli kupus je odlitan izvor vitamina C u zimskom periodu. Ako se glavica priprema posebno. to je sadriaj karotina veti. Sokom od sveieg kupusa moie se uspeho letiti tir na ielucu i zapaljenje debelog creva. Kalijum podstite proces mokrenja. jata kosti i povetava otpornost na infekcije: povetava broj crvenih krvnih zrnaca i leti anemitnost: blagotvorno deluje na rad jetre. fosfora i sumpora. Kupus ima i diuretitko dejstvo. leti reumu i malokrvnost. mectu kojima je nekad bila poznata bolest skorbut (danas potpuno iskorenjena). Brojna su i lekovita svojstva iargarepe. Perite je tetkicom pod mlazom vode. sadriaju suve materije i vitamina mnogi daju prednost nad kupusom. Bogat je biljnim uljima. ~ARGAREPA je nezamenljiva hrana-lek. jer tako gubi lekovita svojstva. Ne sme se ni zagrevati. Odlikuje se i prisustvom celuloze i suve materije. spanat je veoma koristan u letenju anemije. Kupus je nezamenljiva namirnica i ima 5roku primenu kod nas. Sa kupusom se unose u organizam najaktivniji elementi za odriavanje bioloSke ravnoteie organizma i za odbranu organizma od raznih bolesti. Treba upotrebljavati i njegovo l i i t e jer ono sadrii najvainije sastojke. ieterom i mineralnim sastojcima. ili se moie kombinovati sa ostalim povrtem. pogodna za dekoraciju pri pripremanju mnogih jela. veoma je vaina.Zbog velike kolitine hlorofila i vitamina. pospeiuje stolicu i izbacuje iz creva otrovne materije. sniiava krvni pritisak. Nikada ne ljuitite iargarepu kao krompir ili neko drugo povrte. creva. . od liita se mogu napraviti odlitna variva i supe. hronitni zatvor. pa se preporutuje deci i bebama. poboljSava vid. Takode je bogata mineralnim sastojcima. jer se upravo u spoljainjem omotaru nalaze najvainiji sastojci. Ovo vrlo dekorativno i zdravo povrte u obliku ruie irna veliku hranljivu vrednost i izvanredno prijatan ukus. <to je boja korena izrazitije narandiasta. Od mineralnih sastojaka sadrii najviSe kalijuma. KARFIOL. E i H. Najnovija istraiivanja pokazala su da se kupus po sadriaju vitamina C rnoie meriti sa limunom i pomorandiom. D. Karotin je supstanca iz koje nastaje veoma vaian vitamin A. L e t i tir na ielucu i dvanaestopalatnom crevu. Preko leta upotrebljavamo kupus kao salatu. U zelenim listovima kupusa nalaze se velike kolitine hlorofila koji utite na povetanje kolitine hemoglobina u krvi. Taj sok ne srne da stoji u friiideru. a zima ne rnoie ni da se zamisli bez kiselog kupusa. gvoide. magnezijum. jata imunitet. Sok od Sargarepe otklanja viSak kiseline u ielucu.

Kalcijuma i fosfora irna podjednako. Vitaminski sastav paZkanata slitan je vitaminskom sastavu ostalog korenastog povrta. medu kojima je znatajan B 12. Polovina tih sastojaka otpada na kalijum. na kraju. gde se uvek. dok je kod nas u nekirn krajevima gotovo nepoznat. Gotovo pola od toga otpada na kalijum. povoljno deluje na obnavljanje crvenih krvnih zrnaca. vitarnine K i E. reguliiu krvni pritisak. . mangan. isterivanje gasova iz ieluca i creva. Moie se koristiti cela biljka . ono Zto periun svrstava u red ne samo izuzetnih zatina nego i visokovrednih namirnica je sadriaj vitamina.i njen nadzemni i podzemni deo. Koren irna vetu energetsku vrednost. Celer je veoma korisno povrte za one koji imaju problema sa stomakom. PerZun je bogat i karotinom (provitamin A). U njegov sastav ulaze mineralni sastojci. To je vrlo bogat prirodni izvor vitamina C. Najvire irna vitamina C. a sadrii i gotovo sve vitamine grupe B. Celer je izvrsna namirnica u svom i podzemnom i nadzernnom delu. najbogatiji do sada poznat posle iipka i ploda borovnice. Teiko je zamisliti jelovnik savremene domatice bez periuna. Osim vitamina C u velikim kolitinama. a IiZCe se odlikuje veCim sadriajem vitamina i mineralnih sastojaka. PERSUN. a ostalo na gvoide. natrijurn. podstiEu izlutivanje mokrate. a testo se grantica periuna koristi i kao dekoracija. posebno kalijum. fosfor i drugi oligo i mikroelementi. Ako se koristi gusta supa od paikanata I praziluka. Medutim. Potvrdeno je da je bogat vitaminima i mineralima i u tom pogledu nadmaiuje mnoge vrste povrta. Natrijuma ima relativno malo. inate vrlo redak u biljkama. bakar i ostale mikroelemente koji su vaini za ljudski organizam. Po svojim hranljivim i lekovitim svojstvima on spada u red najvrednijih povrtarskih kultura. zahvaljujuti njenom diuretitkom dejstvu doti t e do smanjenja telesne teiine. To se vidi i iz nai i h recepata. Cela biljka je vredna. celer sadrii karotin i gotovo sve vitamine grupe B. pre svega vitamina C. Pored toga bogat je magnezijumom i sumporom. Teiko je objasniti zaZto se paikanat kod nas ne gaji u vetim kolitinama i zaito u jelovniku naiih porodica ne zauzirna ono mesto koje bi mu po svim pravilirna pripadalo. korisna i hranljiva namirnica. PerZun se upotrebljava kao zatin. magnezijum. uz gvoide. Smiruje nerve. a nisu beznatajne ni kolitine gvoida i bakra. kalcijum. naravno u sveioj namirnici. Bogat je mineralnim sastojcima. za poboljianje arome jela. kalcijum. Kolitina vitamina C u IiZtu periuna je Cetiri puta veta od kolitine istogvitamina u korenu. Koren i l i i t e paikanata izvrstan su diuretik. narotito preporutuje upotreba periunovog lista. Taj vitamin. PA~KANAT (paitrnak). Ono i t o paikanat izdvaja od ostalog korenastog povrta je visok sadriaj mineralnih sastojaka. Sirov celer treba jesti i t o je rnogute vite. jer se tako najbolje iskoriitavaju njegova hranljiva i lekovita svojstva.CELER je veoma korisno povrte i treba ga t e i t e upotrebljavati u ishrani.

pa se koristi kao dopunska terapija pri upali jetre i protiv iutice. Vitamin B12 nalazi se. Zahvaljujuti fosforu i vitaminima iz grupe B. Keleraba se jede samo dok je mlada i ne moie se tuvati jer ubrzo postaje drvenasta. trebalo bi da se svakodnevno nalazi na naioj trpezi. ona regeneriie nervna vlakna. Od vitamina. jer se stajanjem usled oksidacije i uticaja svetlosti takode gubi vitamin C. A nedostatak tog vitamina je idealna podloga za anemiju. ~ 1 I I I I . U njoj nalazimo gotovo sve mineralne sastojke. celulita i sl. Zabeleieno je i povoljno delovanje perjuna na cirkulaciju krvi. Bogata je vitaminima i mineralima i ima lekovita svojstva. jer se kuvanjem razara vitamin C. buduti da on utestvuje u stvaranju eritrocita u krvi. Keleraba je namirnica visoke hranljive vrednosti. podstite lurenje ieludatnih sokova. poboljiava varenje. gojaznosti. proteine. Sadrii suve materije. u malim kolitinama. KELERABA je kod nas zanemareno povrte i nema veCu primenu. Ona sadrii i odredenu kolirinu kobalta koji utestvuje u stvaranju vitamina B12. Ona takode sadrii kalijum i arsen. tvrda i nije za jelo. CVEKLA je korisno povrte koje se moie koristiti gotovo cele godine. On je takode prijatelj jetre. a vrlo je zanimljiva biljka. artritisa. jetere. Cvekla je neophodna za stvaranje tvrstih kostiju i zdrave kwi. preporutuje se starijim osobama i onima koji pate od ateroskleroze. Dok je mlada.Periun je poznat kao izvanredan diuretik. pa se preporutuje osobama sa srtanim smetnjama.). Periun je najboIje brati i nabavljati svakodnevno. Rotkva povoljno deluje na nervni sistem jer sadrii fosfor. cvekla itd . a moie se i kuvati i peti kao gomoljasto povrte (krompir. oteianog mokrenja. u namirnicama iivotinjskog porekla. U mladom l i i t u ima viie vitamina i mineralnih soli nego u jabutici. Cvekla je odlitno sredstvo u prevenciji raka. bitnog za vegetarijance koji ne jedu nikakve namirnice iivotinjskog porekla. a kada tome dodamo njegovo blagotvorno delovanje na organizam. Liite periuna treba uzimati sirovo. naseckati ga i obilno posuti po jelu neposredno pre serviranja. Zbog toga je svrstavamo u sezonsko povrte kratkog veka. u kolitini koja je dovoljna za obrok. ROTKVA je izuzetno bogata kalc~jumomi magnezijumom. a lekovita etarska ulja isparavaju. smiruje grteve i spretava stvaranje gasova u crevima. Ne zaboravite da je sok od cvekle najbolji lek za uvetanje broja c ~ e n i h krvnih zrnaca i uopite za poboljianje krvne slike. Podstite izlutivanje mokrate a utite i na poveCano izlutivanje soli. lzvrstan je aperitiv.. celulozu i mineralne materije. pri serviranju ulepjava mu izgled. biljna ulja. Po mogutstvu. narotito karotina i fosfora. veoma je ukusna.. sotna i mekana. Preporutuje se kod oboljenja bubrega i mokratnog mehura. pa se rnoie pripremati za jelo u vidu salate. dok ga u povrtu uglavnom nema. reume. uvetane prostate. a moie se gajiti i u sandut i t u na balkonu ili terasi i tako uvek imati pri ruci svei persun. najbogatija je vitaminom C. pojavi kamenca u bubregu. a zatim vitaminom BI. Nema jela koje periun svojim karakteristirnim mirisorn ne oplemenjuje. treba ga uzgajati u svojoj baiti. inate. Zbog prisustva joda. Nemojte stvarati zalihe periunovog l i i t a .

On sadrii i znatne kolitine mineralnih sastojaka neophodnih ljudskom organizmu. Naglasimo da je glavni sastojak belog luka jedna uljasta supstanca zvana alicin. omekiava krvne sudove. Od mineralnih soli najviSe ima kalijuma i sumpo- 1 I I . krompir je najrasprostranjenija namirnica na svetu. kalcijuma. Pokazalo se da se neki od sastojaka belog luka koji sadrie sumpor odlikuju i posebnim tiniocima koji reguliiu metabolizam. masti i ugljenih hidrata. KROMPIR. gvoida. Zato treba i t o je moguCe te?e jesti krompir sa korom. Takode je zapaien manji postotak obolelih od raka tamo gde je beli luk zastupljen u svakodnevnoj ishrani: naime. jer poboljiava optti metabolizam i ima stimulativno dejstvo na jetru. Salatu od rotkve zatinite sitno seckanim periunom ili bosiljkom.od lepe bele stabljike u prolete (mladi luk). u tragovima. Kuvan sa korom. dokazano je da u njemu sadriani mineral germanij. do zrele suve lukovice spremljene za zimu. Sastoji se od belantevina. Beli luk moie spretiti stvaranje masnih naslaga u arterijama i tako zaustaviti razvoj ateroskleroze i oboljenja cirkulacije. On deluje na disajne organe. Dok se u drugim vrstama povrda vitamin C kuvanjem dobrim delom uniitava.62 4 VEGETARIJAN~KI KUVAR Ona je prirodni lek za suzbijanje i letenje nekih oboljenja. nervni sistem i cirkulaciju krvi. ved odredeni deo ide iskljutivo za potrebe hemijske. Lako se vari. prehlade i kailja. Ne propustite da uvrstite rotkvu u svoj jelovnik. rotkva stimuliie izlutivanje i u t i . jer je ono gotovo jednako vredno kao i podzemni deo stabljike. lzuzetno je efikasan lek protiv crevnih parazita i oboljenja ieluca. Beli luk je takode odlitno sredstvo za otklanjanje ttetnih ostataka. moramo se sloiiti sa konstatacijom da je beli luk tudotvorac. krompir de saeuvati trelinu kolitine vitamina C. smanjuje krvni pritisak. Ono i t o je u luku najvrednije. izlutivanje sluzi iz organa za disanje. BELl LUK se od davnina upotrebljava kao lek i hrana. fosfora. Beli luk je dobar u borbi protiv gripa i bronhitisa. Upotrebljavajmo ga u ishrani i t o je mogude CeSde. Od sveg povrta. jeste sadriaj mineralnih sastojaka i vitamina. mangana. ili kao visokovredna stotna hrana. Beli luk povoljno deluje i u borbi protiv hipoglikemije (niska kolitina iedera ukrvi). Od vitamina. kako u prehrambenom tako i u lekovitom smislu. U prvom redu. cinka i molibdena. pa se preporutuje za letenje bronhitisa. jedite samo sveiu rotkvu ili u kombinaciji sa drugim povrdem. Kora krompira osim toga sadrii fosfor. a zatim vitaminima BI i B2. pa tako mogu doprineti normalizovanju visoke ili niske kolitine Sedera u krvi. bakra. Zbilja. On ne samo i t o se uzgaja za ljudsku ishranu. deluje preventivno kada je u pitanju ovo oboljenje. element koji spretava karijes. a peten sa korom u celosti. Nikada ne odbacujte nadzemni deo (perje) mladog luka. Beli luk takode pomaie zarastanju rana i opekotina. prehrambene i farmaceutske industrije. najbogatiji je vitaminom C. protiitava krv. CRNl LUK se za jelo koristi tokom cele godine . Ona daje karakteristitan miris belom luku i ima takode antimikrobno dejstvo. pa preko razvijene a nedozrele glavice (lukovice) tokom leta. pre svega skroba. u krompiru se on potpuno gubi tek ako se kuva oljuiten i narezan.

Lekovita svojstva luka: spretava razvoj mikroba. vitamina B I i B2. Najzad.u ima nekoliko puta viie vitamina nego u belom delu. Praziluk je koristan i za bolesnike koji irnaju problema sa peskom i kamenorn u bubrezima. karotin i vitamin E. najzastupljeniji je vitamin C. I test0 se postavlja pitanje koji je metod za pripremanje povrta najbolji: kuvanje u vodi u pari. Svakako da je povrde najbolje jesti u njegovom prirodnom stanju: smatra se da se kuvanjem razgraduju enzimi i prirodni vitamini. K i vitamina C. U praziluku ima dosta biljne sluzi. olakEava iskailjavanje. pri kuvanju odredenih narnirnica uvek obratimo painju na sledete tinjenice: . karotina (provitamina A). kuvanjern ne gubi mnogo od svojih korisnih sastojaka kao drugo povrte. smatra se danas njegovom najdelotvornijom supstancom u procesu varenja. pogotovo u prolete kada se nakon zlmske ishrane osetamo umorno usled nedostatka sveieg vota i povrta. On podstite izlutivanje probavnih sokova ieludatnih i crevnih ilezda. koristite celu stabljiku (beli deo I liide). pa se preporutuje osobama koje boluju od bronhitisa. Eteritno ulje koje sadrii sumpor. a od vitarnina. on efikasno regeneriie nervne telije. nijedan od njih. ali nisu zanemarljivi: sadrii gotovo sve vitamine grupe B. zatim oligo i mikroelemenata. a poznato je da biljna sluz pozitivno deluje na izlutivanje sluzi iz disajnih organa. Medutim. dok je ostalih vitamina neito manje. Medutim. Ili. prehiade i upale disajnih puteva. On je izvrstan diuretik. sveiirn i zelenim perurkama. bez nadraiaja. ali je u nekim drugim sastojcima neuporedivo bogatiji i delotvorniji. podstite izlutivanje mokrate. crvenog luka i belog luka. postoje i odredene vrste povrta koje moramo termitki obraditi. Po biohemijskom sastavu praziluk je neito siromainiji od npr. Od vitarnina. deluje kao laksativ.ra. jetre i i u t i . pri temu spretava truljenje i vrenje u crevima. Crni luk se preporutuje i u letenju srtanih bolesti i dijabetesa. a kojirn je praziluk veoma bogat. a onaj zeleni odbacivati. osim delimitno eteritno ulje i vitamin C. Po svom biohemijskom sastavu idealan je za jatanje organizma. reguliie nivo Zetera u krvi. Od lekovitih sastojaka najvainiji su glikozidi i eterirno ulje koje mu daje karakteristitan rniris i ukus. Luk je za organizam najkorisniji ako se uzima u sirovom stanju. Medutim. jer je poznato da u li2i. PRAZILUK. E. Od hranljivih sastojaka. jer to iziskuje naie zdravlje (krompir). Koristite praziluk sa bujnim. koji svojim blagim delovanjem. petenje ili prienje. Stoga je pogreino pripremati samo beli deo. praziluk ima ugljene hidrate i biljna ulja.

Zapremina vode u kojoj se povrte kuva neka bude 5to manja. preprienog i potamnelog luka. Smanjenim delovanjem vazduha satuvai-e se oni vitamini koji se ne mogu odriati u procesu poznatom kao oksidacija. jer temo tako smanjiti ukupno vreme kuvanja. Zato kuvajmo povrte na niioj temperaturi i poklopljeno. lukovitasto. korenasto i gomoljasto povri-e kuvajte na tihoj vatri sa korom. braino od soje. imaju i lekovita svojstva. Upotrebljavajte zatine i zatinske trave. 4 Kada god je t o mogute. dodajte povrtu rnlevene iitarice. pa i ona najminimalnija. zobene pahuljice. - + Upotrebljavajte sve vrste povrta + + + . ono koje je prikladno za takvu upotrebu.I .. zagorelog. korenasto. vet ga dinstajte na tihoj vatri sa malo vode. Svaka prerada.. leblebije. 4. smanjuje bioloiku vrednost povrta. Time oplemenjujerno povrte a zatini osim toga i t o poboljiavaju ukus jelu. Umesto zaprike. povrte t e u manjoj meri satuvati hranljive sastojke. pa ga tek onda IjuStite i dalje pripremajte: na taj natin ono te zadriati vii e hranljivih sastojaka nego oljuiteno povrte. 2. skrob. stavljajmo povrte u mlaku vodu. cvekle lisnato. Jedino sirovo povrte sadrii prirodne sastojke u potpunosti. Ovo se deiava samo ako se vazduh sjedini s povrtem u toku kuvanja. Kuvajmo povrte na pari kada god je to mogute. 3.Zargarepe. Ne priite luk nikada iskljutivo na ulju. lzbacite zapriku jer je braino prieno na ulju itetno za organizam i teiko se vari. jer temo tako satuvati vitamine. 4 Pripremajte sokove od sirovog povrta . naravno. Temperatura na kojoj se kuva povrte takode je bitna. salate. kupusa. Ako je ona visoka. + Pripremajte i t o t e j t e sirovo povrte i u ?to vei-im kolitinama. poito nijedno povrte nema sve sastojke potrebne organizmu. NiSta nije itetnije od pregorelog. gomoljasto.

GLJ1vt ~ U . . uspegno napredovati i u potpunom mraku. gljivama bi on doneo sigurnu smrt. ZaSto? ~ ~ ' -.. . a mnoge vrste sadrie i karotin (provitamin A). vet crpe gotove organske materije iz drugih iivih ili uginulih organizama. baS kao i toveku.< . U noviie vreme u gljivama je pronaden i vitamin E. . A . iivotno je nephodan gljivama. Sadrie: 1. Medutim.5 do 5% belantevina. : ~ T . kao i sve biljke vetinom.Gljive S t a su one zapravo? Dok sve vrste povrta. Za razliku od biljaka. Po svom biohemijskom sastavu i nutritivnim vrednostima gljive su vrlo sliEne kvalitetnom povrtu. zahtevaiu suntevu svetlost za svoi rast i razvoi. i oko 0. . fosfor.3% masti. Najnovija istraiivanja pokazuju da su belantevine u gljivama po ' svom sastavu slitnije belantevinama tivotinjskog porekla. i to je jog jedan razlog 5to t e im oni koji su skeptici u pogledu vegetarijanske ishrane. Mineralni sastav gljiva vrlo je povoljan za ljudski organizam: kalijum. " U vitaminskim tablicama gljiva redovno temo nati vitamine grupe B i D. koji je samo nusprodukt u asimilacijskom procesu biljaka. gljive temo ipak uvrstiti kao namirnicu u poglavlje o povrtu. 4% ugljenih hidrata. . A kiseonik. gljive ne mogu same sebi pripremati hranu. -- +. gliive -. dati prednost. srebro.. bar nekevrste. . . gvoide i joS neki elementi. de. uprkos ovako suStinskim i otiglednim razlikama. Dok je biljkama neophodan ugljendioksid da bi uop5te mogle zapoteti proces asirnilacije.

u obliku salate i na sve mogute kulinarske natine. i do 2 kg teiine. Vrganj raste u listopadnirn i tetinarskim Sumarna. ostaje duie svefa od ostalih vrsta. Strutak je tvrst i mesnat. koje su lako prepoznatljive i mogu se nati na gotovo svim pijacama vetih i manjih gradova. VRGANJ -Boletus edulis kod nas najpoznatija.Agaricus bisporus je iz porodice peturki koje i danas rastu samonikle u Sumama i na livadama. Klobuk je levkasno udubljen. Kao naknadu za sve te kvalitete. BUKOVA~A . LISI~ARKA . Vrganj je lako prepoznatljiv. SAMPINJON . ali se testo mogu nati na pijacama kod odgajivata entuzijasta. u prolete i s jeseni: ponekad moie biti veoma veliki. Medutim. Zahvaljujuti karakteristitnoj i u t o j boji. najomiljenija i jedna od najukusnijih samoniklih gljiva. Meso vrganja je tvrsto i belo.peturka. poredane jedna do druge. Shii znati nhrast<< a take znati . uz klobuk Siri nego pri dnu. Meso im je tvrsto i tvrdo. Ove gljive rastu u prirodi u hrpi. odstranjuje i razlaie holesterol sa krvnih sudova.Cantharellus cibarius. Klobuci su joj smedi.da je duie kuvamo. Sirine 3 do 9 cm. Njena lekovitost ogleda se u tome Sto eliminiie viSak soli iz organizma. jog od starih Crka pa do danainjih dana. kapica okruglasta i bela. lisitarka traii samo jedno . ali ih smatramo uzgojnim jer se na pijacama ne mogu nati kao samonikle. lako odvojiva od zdepaste noiice. Najznatajniji svetski proizvodat jestivih gljiva je Japan. predstavljaju dobar zalogaj. Podjednako su ukusni i konzervisani u ulju ili presolcu. Korisna je za osobe koje imaju hipertenziju (visok krvni pritisak). nepravilnog sav~jenogruba. Da bismo eliminisali svaki rnoguti rizik u tom pogledu. Mogu se jesti sirove. Bogatija je karotinom nego druge vrste i ima 20 mg vitamina C. pa Francuska.66 4 VECETARIJRNSKI KUVAR Iz svega ovoga proizilazi da su gljive punovredna vegetarijanska namirnica koju prirodna ishrana ne bi trebalo da zaobide.Pleurotis ostreatus je lako prepoznatljiva i vrlo ukusna jestiva gljiva. Nernatka. karakteristitnog Skoljkastog oblika. Japanci proizvode i lekovitu gljivu: Shii take (Lentimus edodes). uz prite o jedinstvenom ukusu neke retke gljive uporedo se ispredaju prite o tragitnim sudbinama onih koji su se osladili nekom pogreSnom vrstom. Njihova proizvodnja nije tako rnasovna i uobitajena kao Sto je slutaj sa iampinjonima. organititemo se samo na tetiri vrste: dve odgajane (Sampinjoni i bukovate) i dve samonikle (vrganj i lisitarka). Amerika i Engleska. Strah od trovanja doveo je do toga da su mnoge domatice izbacile gljive iz svojih jelovnika. testo izrazito veliki primerci. Njeno meso je vrlo ugodnog. dobro ga poznaju sakupljati u prirodi i domatice na pijaci. a zatim malo ljutkastog ukusa. Vrlo su bogatog rnirisa i ukusa. Samo ime govori da ova gljiva raste na hrastovom panju i samo kao takva ima lekovitu mot.. ali se ne preporutuje osobama koje ne podnose hladnotu i kojima se . Ima specifitan prijatan ukus i miris. Ubrana. a ukusom podseta na nedozreli IeSnik. najpre blagog. i do 20 crn u pretniku. Najmasovnije se proizvode Sampinjoni. i jedna iznad druge poput crepova na krovu. jer se njihova micelija teiko nalazi. lako ju je prepoznati.

Jedan kornad osrednje osuSene gljive potopi se u vodu i ostavi da omekSa. Pije se uvete pre spavanja najviSe tri dana. nalije sa 2 dl vode i pusti da kljut a toliko da voda uvri na polovinu. RECEPT.lako hlade ruke i noge. moie da razloii kamen u bubregu. isete se na tetvrtine. Moie se nati u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. Pravilno upotrebljena. a zatim se pravi duia pauza. doda prstohvat soli. izlutuje iz organizma suviSne masti i smiruje n e ~ n sistern. . i opuSta i ublaiava napetost i stresno stanje.

.

. taj novi izdanak opet nazivarno klicorn. raii. posle toga njihova vrednost se srnanjuje. Iz braina se. tovek je pienicu pretvorio u jedini izvor iz kojeg se dobija bratno za spravljanje hleba. PE RNE HEE 3cud m . prosa.Zitarice 0 d rnnogobrojnih iitarica poput heljde. Klica je. Klica je izvor iivota i reprodukcije i u njoj se nalaze najvainiji sastojci zrna (belantevine. pokrete se iivotni proces i dogada se neito ?to tovek ni dandanas ne mote odgonetnuti. Zrno svake iitarice sastavljeno je iz spoljajnjeg deia ili ornota?a.. ako se posrnatra grada zrna. ne rnanje vredne. kada zrno izloiirno odredenoj vlazi i toploti.. p'senit. njegov manji deo. jetrna. neito mu je ipak poznato: posledice tog procesa. pirinta. unutrainjeg dela. I KLICE. Kako se dobijaju klice? Da ne bi doilo do zabune.. da u procesu klijanja zrno ima rnnogoviie vitarnina nego u stanju rnirovanja.* . odstranjuje sve ono Zto je dobro i zdravo i jede se . Klice je najbolje jesti i priprernati nakon sedarndeset sati od potapanja u vodu. kukuruza. npr. naialost. endosperma i klice. Kada se zrno stavi da pod odredenirn uslovirna klija. . valjalo bi odrnah na potetku naglasiti da postoje dve vrste klica. No. nairne. Tokorn vrernena. t a k se stvara i vitamin C.lo: hleb. Retki su pojedinci koji uiivaju u bogatstvu hleba od integralnog brasna. A u procesu klijanja. zoba. nepravedno su potisnute i gotovo sasvirn eliminisane iz ishrane savrernenog toveka: koriste se uglavnorn za stornu ishranu. izdvajarno pZenicu koja se najviZe koristi u l~udskojishrani. Ustanovljeno je. rnasti i vitarnini). lndustrija izdvaja klice. Sve ostale iitarice.

okrenite teglu da stoji na grlitu. Tada terno dobiti lepe. Tegla rnoie stajati i uspravno. ocedite vodu kroz gazu. Teglu poloiite vodoravno da sloj pienice bude Sto e biti isti. odnosno vlaienju zrna t a voda otite upravo u posudu koja tu vodu skuplja. Danas je dosta proiirena metoda klijanja zrnevlja. jataju snagu rniSita. pri sobnoj ternperaturi. to nije sve: pienitna klica sadrii takode kalcijum. pienitne klice su najbolje do sada poznato sredstvo za jatanje. pravim antikancerogenim sredstvorn koji isto tako doprinosi povetanju prirodnog irnuniteta. koje spretava zatvor. jer te tako sva voda oticati iz tegle i nete doCi do truljenja zrna. PSenica. efekat C t i dva puta svakog dana. Ali.5 cm. Ovakve propuste i greSke valja odrnah uotiti i u narednom pokuiaju izbeti. Sutradan teglu prornutkajte. Druga metoda za dobijanje klica je koriitenje originalne posude za automatsko klijanje koja re moie nabaviti u inostranstvu. prestarelo i kao takvo nete proklijati. koji obnavljaju newni sistem. tako i za sportiste. Jednom retju. koji je efikasno sredstvo u borbi protiv astme. a onda se nabubrena zrna drugog dana rasporede u tankom sloju na sve tri posude koje se nalaze iznad prve. Najjednostavnija metoda je sledeta: Uzeti rnanju Soljicu tiste. pornaie u okoitavanju. ukusne i sotne klice. Pored toga. Prva posuda sluii za potapanje zrna u vodi. i tada su najbolje za upotrebu. Ona se sastoji iz tetiri posude koje su postavljene jedna iznad druge. kako za decu.70 + VEGETARIJANSKI KUVRR ne. fosfor i vitamin B I . vitamin E. Najbolja temperatura za klijanje je od I 0 do 15°C. Postoji viie rnetoda za dobijanje klica. testa. Nakon sedarndeset sati klice te narasti od 0. Molimo one kojirna ovaj eksperirnenat ne uspe prvi put da se ne razotaraju. promuikajte i odrnah procedite. Serne moie biti loSeg kvaliteta. To su mehanitki izdvojene klice. pienitne klice su izuzetno sredstvo protiv mnogih bolesti. Teglu staviti na svetlo mesto. gvoide i cink koji obnavljaju kw i pornaiu u borbi protiv anemije. Na vrhu tetvrte posude postoji poklopac koji Stiti zrna. U pienitnoj klici nalaze se i mnogi drugi korisni sastojci: npr. pa je preporuka opredeliti se za takav natin dobijanja klica. Svaki put kad dolivate vodu u teglu. iene u drugom stanju. pSenicna klica izuzetno je bogata rnagnezijumorn. ili te samo delimitno proklijati Veorna niska ili pak previie visoka ternperatura takode rnoie biti jedan od uzroka neuspeha. poboljSavaju opSte stanje organizma i pospeiuju rad organa za varenje. kaia upotrebljava se i u vidu pienitnih klica. . Dolivanje i cedenje vode ponavljatanji. Pienitne klice su u isto vreme hrana i lek. Otvor prekriti tistorn gazorn i urvrstiti je gumicom.5 do 1. kojih irna u pSenitnoj klici. u neproklijalorn obliku i prodaje ih pod kornercijalnirn nazivom . bolesti srca. dodajte sveiu vodu. Polovinu tegle naliti vodorn. osim toga Sto se koristi u obliku hleba. ieterne bolesti. Ukratko. Organski fosfati. a kasnije i klice da se ne uprljaju.)kliceu. Evo razloga zaito irn se t o desilo. steriliteta i izvesnih oblika raka: kalijum karbonat. to jest za isklijavanje zrna. Od njih nerna boljeg sredstva za jatanje organizma. a i za one koji pate od osteoporoze. One imaju kanale za odvod vode (sitne rupice po celom dnu posude) tako da pri kvaienju. Serne bez dovoljno vlage takode nete proklijati. probrane i oprane pienice i staviti je u teglu zapremine 2 litra. zatirn ulje.

Sladoledu i votnim desertima mogu se dodati klice i na taj natin obogatiti njihov sadriaj.~ Takode. Ni izlomljena zrna ne mogu da proklijaju poito nemaju nikakvu vrednost. Takode. kokosovo. ali zato nezamenjive i dragocene u savremenoj ishrani. filovanje palatinki od integralnog braSna. raznim votnirn sokovima.5 rng 86 mg Celo p5eniEno zrno PreniEna klica 342 m~ 1050 mg 133 rng 423 rng Ove brojke pokazuju da pSenitna klica sadrii sedamsto puta viSe rnagnezijuma. Klice su veoma jeftine. Lucerkino seme se srnatra . izdriljivost. suncokreta. Koristite celo zrno iitarica kad god je to mogute.(u 100 g) Magnezijuma Fosfora Beli hleb 0. PSenitne klice rnogu da se sarnelju i da se u sirovom stanju upotrebe kao dodatak zdravim desertima. sendvitima. klice moiemo dodavati votnim salatama i salatama od povrta. ) . jer sarno celo zrno obezbeduje maksirnalno iskoriitenje hranljivih sastojaka. kao bioloiki potpuno zdravu hranu. salatama. Zirni joj treba dvostruko viie vremena i ne zaboravite: pSenicu za klijanje i sva sernena za klijanje nabavljajte u specijalizovanim prodavnicama. prosa. leblebije (nauta). mleko od iitarica . Prilikom kupovine sernenja treba voditi ratuna o njegovom kvalitetu. treba izbegavati kulinarsku obradu klica i koristiti ih sirove. zatim da ih insekti nisu nagrizli i da zrna nisu termitki i hemijski tretirana. daju snagu. jer neine klice ne treba kuvati. Klice ne treba nikad kuvati. Hleb od integralnog zrna iitarice je mnogo vredniji nego onaj iz koga je mlevenjem odstranjena ljuska (rne- . Napici obogateni sadriajem klica veorna su hranljivi. Seme koje je termitki obradeno ne moie da proklija. povrtu. Krem-i'orbama jednostavno treba dodati Saku klica pre sluienja. za posipanje preko pita i kolata. jatinu urna. Mogu se preliti sokom od paradajza. one su najukusnije kada su sveie. i to je znak da je rnoiemo jesti. namazima. sotiva. U svakoj porodici treba da se stekne navika svakodnevnog pripremanja semenja za klijanje. rnoiemo dobiti ukusne i zdrave klice iz pienice.kraljicom klijanja. Leti je normalno da se vet posle 24 t a s a pojave mali beli vrhovi na zrnu pienice. Klice rnoiemo da koristimo kao dodatak supama. Kad god je t o mogute. I razni napici mogu da se koriste u kombinaciji sa klicama. a i raznim vrstama mleka (sojino.. pet puta viie kalcijuma i dvanaest puta viSe fosfora od belog hleba. Jedine semenke koje nisu jestive su semenke paradajza i krompira zato Sto su otrovne. Supe su mnogo ukusnije ako im se dodaju klice. Nema semenke iz koje ne moiete dobiti klicu. Klice koje se mogu kupiti u prodavnicama zdrave hrane (industrijske klice) upotrebljavarno za dekoraciju krernova i pudinga. pasulja. itd. iitarice sadrie sve sastojke neophodne organizrnu koji utitu na stvaranje krvi.

Najkvalitetnija braina su ona koja se melju na vodenici. Crni hleb se dobija od integralnog braina i to . jer upijaju otrove iz creva. Beli hleb ne moie da pruii telu ono ?to nalazimo u crnom. alfa-tokoferola i dr. Pri dobijanju belog braina gubi se 90% vitamina E. KorinCanima 10. Fosfor daje tvrstinu i lepotu zubima i kostima. kose i kostiju. ali ne i u belom. ~d nje se mogu pripremati mnoge vrste hleba. fosftor.3 I . Pienica je jedina iitarica u kojoj ima karotina (provitamin A). koga irna u crnom hlebu. hlebove. Stalna upotreba hleba od prosejanog braina ne moie da odrii telo u zdravom stanju. Lecitin. ako li pijete. Hleb od finog braina nema one hranljive sastojke koji mogu da se nadu u hlebu od crnog. pored vitarnina iz grupe B. Obogatirno svoju ishranu i bii-emo zdravi. riboflavin. uklanja naslage masnote iz krvnih sudova. a ona sama sadrii sve sastojke neophodne ljudskom organizmu. pri maloj brzini. Cink iz braina dobijenog od celog zrna tini nas manje podloinirn bolestima. hleba.mlevenjem celog zrna iitarice. ako li drugo <to Cinite. O d vitamina rastvorljivih u vodi. B 12 kobalamin). PSENICA je sasvim sigurno najrasprostranjenija iitarica na svetu. ( I . + Iz tri kriike belog hleba dobije se folne kiseline onoliko koliko iz jedne kriike crnog + + Iz deset kriiki belog hleba dobija se biotina koliko iz jedne kriSke crnog hleba Zar ovo nije dovoljan razlog za reformu u ishrani?Zamenimo belo braino crnim i pecimo zdrave pite. Iz tetiri kriike belog hleba dobije se kalcijuma koliko iz jedne krijke crnog hleba. Zrno pienice je bogato vitaminima iz grupe B (B I . To je test uzrok zatvora i drugih zdravstvenih tegoba. a ova su viiestruko korisna. gvoide. B9-folna kiselina. Sadrii i fosfor. nijacin. B3-pantotenska kiselina. Crno braino je bogato biljnim vlaknima. neprosejanog bra?na. Pogledajmo do kakvih rezultata se doilo poredenjem ove dve vrste hleba: + Potrebno je pojesti dve krijke belog hleba da bi se dobilo onoliko pantotenske ki seline koliko se dobije od jedne kritke crnog hleba. kalcijum i gvoide. bioloiki vredne belantevine. rAko lijedete.tijamin. B6-piridoksin. a posebno je vaian u procesu pami-enja i utenja. posebno na roinjatu. Prirodni sa- . kolate. Njegov nedostatak utite na vid. B2-riboflavin. holina. cink. sue na slauu Boau Einite. + Iz tri i po kriike belog dobije se magnezijuma koliko iz jedne kriike crnog hleba. magnezijum. Biotin. Vitamin E je vrlo znaEajan jer i t i t i od raka i podmladuje krvne sudove. zatim. + Iz tri kriike belog hleba dobija se vitamina 86 koliko iz jedne kriike crnog. D. sadrii i E. kojeg takode ima u crnom hlebu. 93% vitarnina B I .. i K rastvorljive u mastirna. Biblija) + Iz pet kriiki belog hleba dobija se fosfora koliko iz jedne kriike crnog hleba. biljna vlakna. bakar.kinje). spretava prevremeno starenje koie. a ima i biotina.

natrijurn. kao griz. I PIRINAC. r a i sniiava nivo ietera u kwi. lzuzetne je hranljive vrednosti. i vrlo redak vitamin biotin. OVAS-ZOB je takode jedna od iitarica visoke bioloike vrednosti. kao valjano zrno. gubi se bioloika vrednost pEenice. jednostavno se gaji. Pored toga. r a i je hrana i lek. Zbog svog antitoksitnog dejstva. Raieni hleb irna specifitan. jedna od najkvalitetnijih iitarica je integralni pirinat. srnatra se da viie od polovine t o vetanstva i i v i preteino od pirinta. Po svorn sastavu vrlo je slitan pienici. jer dugo zadriava vlagu i sveiinu. Dakle. dakle. Od vitamina. magnezijuma. vitamine iz grupe B. mangan. Uvrstimo. pirina? gubi vedinu svojih hranljivih i energetskih svojstava. alurninijuma. najviie ima vitarnina B kompleksa i vitamina E. glazira i izbeljuje. Obiluje i mineralima: najviie ima fosfora i kalijuma. Neobradivani pirina? kuvajte duie nego beli i ivatite ga dobro ako ielite da ojatate desni. Zato je preporutljivo da se jede zirni. sumpor. bora i joda. bakra. mekinja ili klica (onoga 5to je najvrednije) u proizvodnji belog hleba i raznih proizvoda od belog braina. a nisu zanemarljivi ni kalcijum. medu kojima ima kalcijurna. izmedu ostalog. Mada se o ovsu misli viie kao o stotnoj iitarici. sadrii i hormone koji potpomaiu rastenju. pirinat u svoj jelovnik bar jednom nedeljno i koristirno ga uporedo sa drugim namirnicama da bismo iskoristili njegov blagotvorni uticaj na uspostavljanje bioloike ravnoteie organizma. bakar. gvoida i natrijuma. U vitaminskoj tablici raii dominiraju vitamini grupe B. cinka. svi znatajni sastojci pirinta nalaze se na povriini zrna. fluor i dr. gvoida. energetsku i vitarninsku vrednost. ima vrlo visoku biolo3ku. Pri proizvodnji zobenih pahuljica bivaju satuvani uglavnom svi glavni sastojci prirodnog zrna zobi. kobalt. kao grubo drobljeno zrno. Poito zob. a neito manje magnezijuma. (provitamin A). smesta odbacite takvo miiljenje. vitamin E. narotito kod anemije. rnangana. i t o ga tini lako svarljivirn. Onako beo i lep u tanjiru. Na primeru ove iitarice rnoie se najpotpunije sagledati tovekov nemaran odnos prema izvorima zdrave hrane. Odstranjivanjem omotata. kalijuma.stojci pienice se potpuno iskoriitavaju samo ako se za ishranu upotrebljava celo zrno. Vitaminska tablica zobi sadrii takode sve najvainije vitamine: karotin. Zob ubrzava funkciju ititaste ilezde i zagreva organizam. Tako iiroka rasprostranjenost i upotreba pirinta kao osnovne namirnice moie se objasniti sledetim faktorima: pwo. Klice od raii su izvanredno sredstvo za revitalizaciju organizma. fosfora. Utvrdeno je da raieni hleb za vrlo kratko vreme obogatuje k~ gvoidem. ali je bogat skrobom. vrlo ugodan miris i ukus i krije u sebi znatajne lekovite potencijale. kalcijuma. Kao i kod pienice. Raieno braino je izuzetan dodatak pienitnom brainu. zob se savetuje bolesnicima koji imaju povetanu ureju i ieternu bolest. Ta vaina iitarica ima mnogostruku prirnenu i zato se o njoj ne sme misliti sarno kao o ovsenim pahuljicarna. Irna neito viie minerala nego pienica i to najviie kalijuma. Po savrernenim procenama. magnezijuma. kao i mnogobrojne mineralne soli i vitamine (narotito vitamin D I . sumpora. joda. Savrernena nauka tvrdi da celo pienitno zrno ima neverovatna lekovita svojstva. jer je vrlo bogat mineralima. Moie se upotrebljavati kao celo zrno. cink. drugo. fluora. natrijuma. samo uvetava naie kilograme i izaziva zatvor. kao braino. Prema mijljenju mnogih nutricionista. ~ I II RATje vrlo izdriljiva i rasprostranjena iitarica. vitamin K. Siromaian je mastima. gvoida. Kada se polira.

pa je prava iteta i t o se ova vredna iitarica zapostavlja. a zatim kalcijuma. Tendencija srnanjivanja potroinje kukuruza u ljudskoj ishrani se nastavlja. HELJDA. fitosterin i fitohormone i vitamin E. Croidani ieter. daje nam snagu i energiju i poieljno je da ga koriste svi. PROS0 je iitarica kojoj je Covek. Po vitaminskorn sastavu zrno heljde slitno je ostalirn iitaricama: sadrii gotovo sve vitamine grupe B i znatne kolitine B3. Kod nas. natrijuma i gvoida. Do takvih proizvoda tejko se dolazi zato i t o se neredovno proizvode zbog nepouzdanosti triiita. utinio najvetu nepravdu. Od kukuruznih klica dobija se vrlo kvalitetno biljno ulje koje sadrii vrednu linolnu i linolensku nezasitenu masnu kiselinu. natrijuma. najvize irna kalijuma. Zrno heljde je bogato hranljivirn sastojcima. za koji se obitno misli da se dobija iz groicta. mladog zrnevlja u limenkama. osveiava naie telo. covek je. zob je naialost sasvim iskljuten iz jelovnika. Vredna je pornena i kolitina gvoida. Kukuruz je letnja iitarica. sloienih u grozdaste cvasti. vet joj treba nati rnesta i na naioj trpezi. a i u svetu. Pored toga i t o se lako uzgaja. mineralnim solima i vitarninima. belih. Heljda od svih iitarica jedina ima svih osam esencijalnih aminokiselina. Redovna upotreba prosa Stiti od kijavice. gripa i bronhitisa. pahuljica gotove su ili polugotove narnirnice. ruiitastih i c ~ e n i h cvetova. teieti povetanju iivotnog standarda. Po hranljivoj vrednosti je viie cenjena od pirinta. Od mineralnih sastojaka najviie ima kalijuma i fosfora. pa ih ptele rado posetuju. otkrivajuti nove namirnice. To je vredna namirnica i bogat izvor bioloSki vrednih sastojaka i bilo bi nepravedno svesti ga iskljutivo na stotnu hranu. krupice. gotovosasvim izbacio iz svoje ishrane. KUKURUZ. pomaie ljudima koji se bave intelektualnim radom i i t i t i od depresija i umora.e na funkciju Stitaste ilezde. Nijedna iitarica nema u sebi toliko znatajnih sastojaka neophodnih za rast i zaititu ljudskog organizma od raznih bolesti kao zob. fosfora i magnezijuma. karijesa i daje zdravu i lepu kosu. Proso sadrii gotovo sve vitamine grupe B. Proso obnavlja naie Celije. Od minerala. kukuruz se danas gotovo i ne smatra iivotnom narnirnicom za ljudsku ishranu.74 + VEGETARIJANSKI KUVAR koji deluje protiv rahitisa). Zob upotrebljavajte tokom zime u obliku kaie (prelijte zobene pahuljice nekom vrstom mleka). a povetava se njegov udeo u ishrani stoke. Oljuiteno zrno prosa je vrlo hranljiva iitarica koja osigurava toveku gotovo sve neophodne sastojke za fizioloiku ravnoteiu organizrna. U industrijski razvijenim zemljama. kao vrlo zdrava i praktitna narnirnica. lako spada u red najvrednijih iitarica. Tih nekoliko osnovnih podataka ukazuju na tinjenlcu da proso nije samo hrana za ptice. kalcijurna. malo proizvodi i teiko . izuzetno je preporutljiv za decu. magnezijuma. ali se u prirodnom obliku retko koristi. vrlo bogatih nektarom. heljda ima jednu vrlo zanimljivu osobinu koju nema nijedna druga iitarica Na zeljastoj stabljici razvija se ogroman broj krupnih i rnirisnih. surnpora i joda. polako napuitao proso da bi ga danas. Lako se vari. proizvodi se zapravo razgradnjom kukuruznog skroba. Ono malo kukuruza :to se koristi u ishrani u obliku instant braina. najSiru primenu imaju pahuljice (cornflakes). i deca i odrasli. U nekim zemljama seju heljdu upravo zbog meda. jer je heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen. ili kao smeiu zobenih pahuljica sa suvim ili sveiim votem i medom. odnosno toplih godiinjih doba: on utii.

obogatite ovom vrednorn ali zapostavljenom iitaricorn. ili gerila. ni hladna ni vrela. i t o nije slutaj ni sa jednom drugom iitaricom. kobalt. J E ~ A je Mjedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura. jermenog slada. A upravo je idealna namirnica za osobe sa poremetajima u varenju. ako upotrebite vrelu vodu. moie dobiti braino visoke hranljive i vitarninske vrednosti. U heljdi temo nati fluor. pokuSajte da nabavite i ostale jetmene poluproizvode. kvasac i bratno. bogato narotito vitaminom B I 2 koji je redak u narnirnicama biljnog porekla. Oljuitena zrna jetma. krupica i braino. podstite lutenje i e ludatnih sokova i koristan je u ishrani osoba s bolesnim ielucem. Moiemo je jesti u obliku kaSe. On je takode bogat mineralnim sastojcima kao i t o su kalijum. pa se posle toga stavi u petnicu i pete. dece i starijih osoba. jer nedostatak vitamina B I 2 moie dovesti do ozbiljnih poremetaja u organizmu. Kada se govori o vitaminima u jetmu. tekatete titav dan da vam hleb naraste. s vrlo iirokim mogutnostirna upotrebe u ishrani toveka. hleba ili palatinki. Voda koju upotrebljavate za meienje hleba mora biti topla (oko 4S°C). enzimima. I i l . kraste i osipe. ali treba imati na umu njegove prednosti. hleb uopite nete narasti. Vrela voda razara kvasac. jer njegovo mejenje ne zahteva previie vremena. nalaze najvetu prirnenu u ishrani. natrijum. VODA. Do jetmenih proizvoda se kod nas teie dolazi. bakar. posebno u kombinaciji s pirintem i ostalim iitaricama. a svakako jetam u celom zrnu. koji se upotrebljava u proizvodnji piva. Obratimo sada pai n j u na sastojke koji ulaze u sastav hleba: voda. medutim. zatim se sateka da se testo odmori i naraste. To je posebno vaino za potpune vegetarijance. zanimljivo je da se od tzv. Istraiivati su utvrdili da jetam sadrii i do 35% nezasitenih masnih kiselina koje smanjuju nivo holesterola u krvi. Jetmeni slad (malteks) bogat je fermentima I zbog toga lako svarljiv. izmedu tih procesa. u narodnoj medicini upotrebljava se za ublaiavanje otoka. podmladuje n a i organizam i odriava u dobrom stanju nervne telije. magnezijum. domatica moie da obavi sve druge poslove. Ne zaboravite da svoje jelovnike. Pomaie okoitavanju naieg skeleta. za decu i starije osobe. so. biljnim mastima. preko potreban naiim zubima. Takode se koristi kao kutni lek protiv bolova u zglobovima i reume. Od vitarnina. I I NESTO 0 HLEBU Svaka domatica koja priprema hleb treba da zna sve o njegovim sastojcima i kako svaki od njih deluje Hleb je neophodna namirnica i zato svi treba da stelnu iskustvo i veitinu pravljenja hleba. ieterom. fluor i jod. fosfor. Hleb moiete napraviti ne ulaiuti neke posebne napore. kalcijum. U meduvremenu. Svi potrebni sastojci se pomeiaju. sadrii gotovo sve iz grupe B. Takode se koriste i jetmene pahuljice. Jetmena sluz koja se stvara kuvanjem oljuitenog zrna predstavlja idealnu hranu obolelih od bolesti grla i ieluca. gvoide. bar s vremena na vreme. cink. dok hladna usporava njegovo dejstvo. Kupke od jetmenog slada lete liiajeve. koja se kod nas moie nati. nezasitenim masnim kiselinama. mangan. Ako greikom upotrebite hladnu vodu. i vitamin E. Topla voda pospeSuje delovanje kvasca. a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima.nabavlja. a kao topli oblog. jer je bogat skrobom. Osim gerile. dakle. sumpor.

hleb C e biti suvlji i grublji. Dodati malo integralnog braina. orahe. posle jedan do dva sata. pa opet sve izrneiati sa brainom. u zavisnosti kakav hleb ielimo. a sredina hleba vlaina. stavite hleb u petnicu i pecite deset minuta. dobro i terneljito izmesite testo. mesite ga kratko u sudu. Ne srne da se dozvoli ni najmanja kiselost. treba znati da one u tovekovom organizmu nepovoljno deluju i zato hleb treba dobro ispeti. Kada irn se obezbedi pogodna sredina. u roku od deset minuta pojavite se mehuriti. Ako je kvasac dobar i svei. Natiniti udubljenje u brainu. a onda smanjite na 150°C i pecite j o i otprilike tetrdeset minuta. da se ne bi suiilo. Hleb treba da je dobro ispeten. Oblikujte po ielji. pa mu dodati soli i dobro izmeiati s brainom. tako da se dobije smesa neito guita nego za palatinke. poslaiite u pleh za petenje hleba podmazan uljern i pokrijte vlainom krpom. 5 0 poboljiava ukus hleba. Medutim. a testu najbolje odgovara ternperatura prostorije od 23-27°C. hleb sa kvascem je teiak za varenje. Za to vreme priprerniti braino od celogzrna (integralno braino). Najbolje bra3no je ono koje nije mleveno na industrijski natin. Po ielji. Da biste dobili lepu koru. ili pak suvo vote. Ne dozvolite mu da oko dva sata testo C naraste viie od toga jer ako spadne testo. jer C e na taj natin sredina hleba biti finija. Vekne treba da budu male i tako dobro ispetene da se i t o viie razgrade gljivice kvasca. Hleb treba da je lak i sladak. BRASNO je najvainiji sastojak koji ulazi u sastav hleba. to je zdraviji. a onda ga podelite na manje kornade. a Rastvoriti kvasac u mlakoj vodi kojoj je dodata jedna kajitica meda ili smedeg ietera. semenke susama. Uzrnite komad testa i mesite ga da bi se oslobodilo vazduhih mehurita. dodati uskisli kvasac i rnesiti testo uz dolivanje tople vode. lntegralno braino ( I 00%) od celog zrna iitarica daje snagu i zdravlje i u njemu ima dovoljno hranljivih sastojaka potrebnih tovekovom organizmu. jer previie soli uniitava gljivice kvasca tako da hleb ne moie da naraste. Kada je topao ili svei.gljivica. u braino dodati: semenke lana. Prostorija u kojoj hleb narasta ne srne biti izloiena promaji. Mesiti oko pet minuta. Hleb bez kvasca teiak je za varenje. Kada je testo dovoljno naraslo. U narednih moida e se dizati i ono treba da naraste dvostruko. Medutim.KVASAC se sastoji od situinih organizama . Potrebno je da opet testo bude na toplom da bi j o i jedanput naraslo. . Najbolje ga je jesti posle jednog dana. leinike ili baderne. staviti ga u plastitni sud za meienje testa. a i naiern organizrnu rnoie da iteti prevelika kolitina soli. bundeve ili sukncokretove semenke. Kada ste dobili finu. Ostaviti testo u posudi pa ga prekriti vlainorn krporn. i sa njim treba biti obazriv. a i t o je stariji. loptastu rnasu koja se ne lepi za ruke. da se ne bi gubila vrednost zrna iitarice. gljivice potinju da se razmnoiavaju i rastu i pri tom proizvode gas koji hleb tini lakirn. Ugrejte petnicu na 200°C.

itetno deluju na organizam. ovaj hleb moie mnogo duie da se tuva nego obitan i. ako ielimo da na2a hrana bude zdrava. Na suvom mestu. Ako su kiselina i baza briiljivo uravnoteieni ili spojeni. kao i t o su pienitni skrob i belantevine u prahu.dakle. Za meienje hleba uvek koristite vodu. ~ t d . aluminijum-sulfata ili kalcijum-fosfata. Druga i vrlo itetna so je aluminijum-sulfat. Kiselina u prisustvu vlage neutraliie sodu i stvara ugljenu kiselinu. Neka kriike neznatno porumene sa obe strane. medutim. prouzrokujuti vet spomenuti katar i rane na organima za varenje. I I MANE HLEBA I MOGUCI I .DVOPEK ili dva puta peteni hleb je jedna od najlakie svarljivih i najukusnijih namirnica. izazivaju katar i razaraju vitamine. praiak za pecivo i soda vrSe isti posao hemijskom reakcijom u prisustvu vode. Osim toga i t o predstavlja dodatni troiak. pojedinatno ili u kombinaciji). ti proizvodi ne treba da se nadu na naSim trpezarna. Prema tome. ono Cini hleb mnogo manje zdravim. I I Dok kvasac postepeno diie testo bakterijskim delovanjem.]ake alkalne soli. s v ~ premu hleba. Iz ovoga se jasno vidi da soda bikarbona treba da nestane iz naiih kuhinja. Praiak za pecivo se sastoji od soli vinske kiseline (tartarata i natrijuma. bite isto tako svei kao i ranije. dok ne nestane i poslednji trag vlage. oitetuje sluzokoiu svih organa za varenje. ako se ponovo zagreje pre upotrebe. Obitna vekna hleba natinjena s praikom za pecivo sadrii prilitnu dozu laksativnih soli. dok je rnanje itetan losfat koji ostaje posle razlaganja sode bikarbone. Soda bikarbona kao so jake baze i slabe kiseline u dodiru sa vodom . kolata. nadraiuju tkiva organa za varenje. zatim od sode za petenje jakog alkalnog (baznog) dejstva i glavnog elementa. I PRASAK Z A PECIVO I SODA BIKARBONA Svi dijateticari se slaiu da praiak za pecivo i soda bikarbona. plta. koji iele najbolju i najzdraviju hranu kor~stite uvek samo kvasac za priPrerna tome. koji se troie u znatnim kolitinama. koja se opet raspada i ispuita vodu i gas ugljen-dioksid. Ona nagriza sluzokoiu ieluca. Soda izaziva zapaljenje ieluca. u vodenoj sredini . Uobitajeno napravljen hleb isete se na kriike i suii u toploj petnici. Ovo se narotito odnosi na sodu bikarbonu. nepoieljni rezultati svedeni su na najmanju meru. Kiseli ukus: UZROCl a) voda previie topla b) vreme narastanja testa predug0 .hidrolizuje. Upotreba sode bikarbone ili praika za pecivo prilikom pravljenja hleba je nepotrebna i itetna. Mleko ne sme da se upotrebi. koju neki koriste za neutralisanje viika kiseline u ielucu ili za regulisanje stolice. pa jedan njen deo prelazi u kaustitnu (iivu) sodu koja veoma razorno deluje.

v) ternperatura previsoka g) nekvalitetan kvasac 2 . Teiak: a) neravnornerna temperatura prilikom narastanja b) nedovoljno rneSenje v) staro braino g) stari kvasac 4. Gnjecavost: a) suviie tetnosti b) nedovoljno peten c) hladen u zatvorenom sudu . Pukotine na kori: a) hladen na prornaji b) petnica u potetku previSe topla 5. Predebela kora: a) peenica se sporo zagreva b) hleb dug0 peEen v) suviie soli 6. Suv ili troian: a) previie braSna b) previie pecen 3.

+:MAHUNA AN~EV~N i:. v~soknivo holesterola i neke vrste raka. odredene mineralne soli i vitamini. izvrsne su za uravnoteieno korifi-enje mahunarki.. lsti se fenomen UKUVKtUNly. . izvor su vrednih belantevina isto koliko i rneso. Pasulj.. jer je u stvari ret o veoma i i vim i aktivnim zrnima koja su izgubila svoju prekornernu vlainost prirodnim putem. bob. narotito ako odstranimo mahunarke iz svog jelovnika.""'" " Dakle."I. . 100 g kuvanih mahunarki sadrii ako 2 5 g skroba. PoSto sadrie 20. 16 . . soEivo. odnosi i na sloiene Setere: mi ih zanemarujemo u korist jednostavnih SeCera. kao Sto je dijabetes ili poviien nivo holesterola.v . Dok su iitarice dobile znatajno mesto u ishrani (sve vife ljudi jede hleb od neprosejanih i i t a rica). One sadrie vlakna tiia se tera~iiska . *. graSak. svoistva odnose na: diiabetes. Redovna upotreba mahunarki obogatuje naS organizam izuzetno hranljivim sastojcima (aminokiseline. . _.te osufene leguminoze nose neprikladno ime. .25% belantevina. . . kikiriki .s. . osim i t o irn nedostaje jedna esen1 MAHUNARKI cijalna aminokiselina. sloieni ieteri. mogu se bez rizika napustiti iivotinjske belantevine. zatvorenog 'i L " ~~wtAm~ 1 . ali i vlakna).. Kornbinujuti tokom jednog obroka te dve vrste biljaka. u opnama telija bogatih vlaknirna.M ahunarke su poznate zbog svoje hranljive vrednosti. . leblebija (naut). soja. metionin. '"*'::. da suzbiju gojaznost. I r l . mahunarke su ostale nepravedno zapostavljene na naSim trpezama.. $. Dokazano je da su vlakna u stanju da ublaie mnoge bolesti. U praksi je dovoljno dodati kornplementarne belantevine koje sadrie tu aminokiselinu: buduti da i i t a rice ispunjavaju ovaj uslov..

ono uz delovanje bakterijskih enzima prelazi u debelo crevo. Biljke bogate vlaknima takode sadrie i dosta rnineralnih soli i vitamina. samo jedna vrsta vlakna nego vije njih koja se mogu zajedno nati u istoj narnirnici. na primer. i t o se tite masnote. vitamina E i. masti odnosno ulja i lecitina. Kolitina mahunarki koja se preporutuje osobi koja irna vifak holesterola iznosi 60 gvlakana iz mahunarki. Spomenirno i vitamine koje sadrie u sebi: BI. Konatno. Glavna karakteristika sojinog zrna i ono Zto ga izdvaja od drugih mahunarki jeste sadri a j visokovrednih belantevina koje tine 113 sastava zrna. Ako se neko vlakno ne svari uz pomot humanih enzima. Ona je sve viSe u upotrebi. Mahunarke. Medutim. a opet postoje ljudi koji o njoj znaju sasvirn malo ili skoro niZta. izazvani su bakterijskim vrenjem nesvarljivih ietera. koja se mogu nati u stolici gotovo nedirnuta. 83 i B6. minerala. 60 g zelenog sotiva zadovoljava gotovo 114 dnevnih potreba odraslog toveka za vitarninom B. osim onih koje se podvrgnu klijanju. kakve se retko sluie. BZ. soja sve viie osvaja svet koji je u potrazi za zdravijirn natinom iivota. ugljenih hidrata. dobro skuvaju ili podvrgnu klijanju. u stvari.zaboravljenih rnaterija tije je dejstvo u potpunosti objainjeno tek u poslednjih deset godina. nego nas one poSteduju unoZenja prikrivenih (zasitenih) rnasti. Mahunarke poseduju celulozu u spoljaSnjoj ovojnici i jedan lanac pektina i celuloze obavijen oko skroba u zrnu. a sotivo seceni zbog svog sadriaja gvoida. narotito oligosaharida. oligosaharidi nestaju velikirn delom ako se mahunarke potope. U praksi.80 4 VEGETARIJANSKI KUVRR Mahunarke su osnovni izvor biljnih vlakana . Koriitenjem mahunarki ne samo Sto zamenjujemo rneso. narotito pasulja. mahunarke irnaju isto toliko sumpora i fosfora koliko i meso. ukoliko svakodnevno jedete pasulj tokom nekoliko sedmica. Ne sadrie sve mahunarke Setere koji nadimaju . Nadimanje i gasovi koji se mogu pojaviti nakon upotrebe. potevii od dobrog ivakanja i promene vode u kojoj se kuvaju rnahunarke. imaju rnalo karotina (provitamina A). soja daleko .bob i leblebija sadrie kalcijurna koliko i sir. naprotiv. Zto predstavlja dobru porciju kuvanih rnahunarki (oko 200 g). Vlakna koja su delimitno ili potpuno svarena nazivaju se fermentabilnim (pektin) i testo irnaju viskoznu prirodu. sojine belantevine potpuno su jednake belantevinama iivotinjskog porekla. sniziti bar za 10% koncentraciju holesterola i triglicerida. poput celuloze i hemiceluloze. Ne postoji. vitamina. Po vrednosti i iskoriftenosti. Vlakna iz rnahunarki utitu na smanjenje utestalosti raka dojke i prostate. Zetera otpornih na toplotu. veoma su sirornaSne vitaminom C. Jedan eksperirnenat je pokazao da tete. Sojino zrno je biljna namirnica koja sadrii svih osam esencijalnih aminokiselina bez kojih ljudski organizam ne bi rnogao opstati. Druga. Obiluju narotito kalijumorn. kao i magnezijurna. koji organizam veoma korisno rnoie da upotrebi.sotivo ih je. Zbog sadriaja belantevina. SOJA. jesu nesvarljiva vlakna. kalcijumom i gvoidem . pa jedino ona moie ravnopravno utestvovati u izgradnji belantevina u ljudskom organizmu. Potrebno je dakle pribeti trikovima. Inate. potpuno liieno. delorn zahvaljujuti vlaknirna. i irnaju vetu zaStitnu mot od mesa. Druga prednost rnahunarki je u tome i t o njihova vlakna srnanjuju procenat holesterola i ukupnih rnasti.

natrijumom. sojino meso (komaditi. moie se pripremati na razne natine. Sojino zrno je bogato i vitaminima.nadmaSuje masnote iivotinjskog porekla. t o je vrlo vaino u ishrani dijabetitara. a najviie dekstrina koji ne utite na povetanje nivoa ietera u k ~ i i . ali je sasvim normalno da se od biljke dobija jestivo ulje. Klijanjem se povetava kolitina vitarnina 82 i vitamina B3. rnolibdenom. jodom. jer oteiavaju varenje. . soja je daleko jeftinija. isto kao i pasulj. U ielji da od soje pripreme Sto viie raznovrsnih i ukusnih jela. sojino braino. posebno provitaminom A i vitaminima iz grupe B. leta ili bob. Sojine klice se moraju pre upotrebe prokuvati da bi se oslobodio ferment tripsin koji ima glavnu ulogu u rastvaranju belantevina. Nakon rafinisanja gubi karakteristitan miris i postaje bezbojno. Najnovija istraiivanja ne prave razliku izmedu biljnih i iivotinjskih proteina u pogledu iskoriitenosti u organizmu. Deca koja iz bilo kog razloga ne mogu uzimati majtino mleko ne zaostaju u razvoju ako uzimaju sojino mleko. ljuspice i odresci). E i K. Sojino zrno irna u sebi dosta masnote. bakrom. razne umake (ioju) i poznati misa (fermentisana pasta od sojinog zrna). U sojinom zrnu ima 17. nema holesterola i gotovo nijednu od relativno nesvarljivih masnih kiselina koje se nalaze u svim iivotinjskim narnirnicama. Znataj ovih proizvoda je u tome i t o su kao izvor belantevina jeftiniji od mesa.D. Takvo mleko treba praviti svakog dana. Soja ima mali procenat ugljenih hidrata u odnosu na ostale mahunarke (33. Posebno vredan proizvod sojinog zrna su klice koje svaka domatica moie vrlo lako da pripremi za samo par dana. pa treba voditi ratuna o dodavanju ulja. sir i meso moida zvuCi iznenactujute. . Pomenimo i sojino mleko u prahu.celih ili samlevenih . One su bogate belantevinama I izvrstan izvor vitamina C. Pored toga ona sadrii vitamine B kompleksa. Pola ioljice soje odgovara hranljivoj vrednosti 150 g govedeg odreska. gvoidem. manganom. jogurt ili kefir. Na kraju se malo posoli. Drugi vaian proizvod od sojinog zrna je sojino mleko koje ne samo da se moie porediti sa mlekom iivotinja nego moie zameniti tak i majtino mleko. Za soju je karakteristitan vrlo povoljan odnos kalcijuma i fosfora a bogata je i kalijumorn. borom. Potopljena soja sutradan se ocedi.7% ulja koja sadrie Cak 85% nezasitenih masnih kiselina.mogu se pripremati raznovrsna jela od kojih su neka navedena u naiim receptima. a ljudski ih organizam bolje iskoriitava od belantevina iivotinjskog porekla. soja je postala veoma vaina biljka i zapravo nema biljke koja bi se po vrednosti i iirokoj iskoriitenosti mogla s njom rneriti. kobaltom i cinkom. A uz sve to. tinjenica da se od soje moie dobiti mleko. Prirodno sojino zrno. sumporom. i soja se mora prethodno potopiti da bi se skratilo vreme kuvanja. Zahvaljujuti tako izuzetnom spoju bioloikih karakteristika. sir.5%). Ljuske koje pri tom isplivaju na povrSini vode treba odstraniti. U manjim kolitinama sadrii i vitamine C. Na lstoku su sva t a svojstva soje odavno otkrivena. Sojino ulje je iuto-crvene boje i ima miris pasulja. Od kuvanih zrna . ispere Cistom vodom i stavi da se kuva dok ne omekSa. Kao i svaka mahunarka. istotnjaci su izumeli sojino mleko.

pa je testo uspeina zamena za meso. . iako ima vitamina BI. Craiak se ceni i zbog toga i t o se ubraja u povrte koje ran0 stiie na naie trpeze. koji se kuvanjem ne razgraduje. Malo se uzgaja i teiko se nalazi. skrob.. i u t e je boje i prijatnog ukusa. kalcijuma. vitamini A. On ima veliku energetsku vrednost. U zelenom zrnu prisutni su lako svarljivi proteini. Takode. Ljuska pasulja je bogata sirovim vlaknirna. Kod nas mladi graiak ima vetu primenu od suvog i moie se tuvati zamrznut tokom cele godine. kaie. U domatinstvu se sojino braino m o i e upotrebljavati kao dodatak koji t e svako jelo upotpuniti belantevinama. C. pa bi zbog te svoje osobine u naiem jelovniku on trebalo da zauzirna znatajnije mesto. poito je soja sama po sebi prilitno neukusna. ali prilikom klijanja kolitina vitamina C znatno poraste. On nije izrazito bogat vitarninirna. ieter. sadrii gotovo sve aminokiseline a zatim manje kolitine kalijuma. polumasno i nemasno sojino braino. PASUL] je najpoznatiji i najrasprostranjeniji predstavnik mahunarki. Provitamina A irna takode rnalo. pektinskim i drugim teiko svarljivim materijama. Bogat je belantevinama i vitaminima. Sadrii j o i i lecitin. Klijanjem se stvara i vitamin E. Takvima se preporutuje da jedu pasulj bez ljuske (pasiran). 02. vet: testo i potpuno zdrav ali osetljiv probavni sistem za varenje ne podnosi. da bi se hleb obogatio belantevinama. kao j o i jedan proizvod od soje. Pored toga. On sadrii i do 26% belanfevina. celerom. a takode i rnnogo vitamina. rnasti. stoga je potrebno da joj se ukus popravi crnim ili belim lukom. Ono se najcesce koristi u kornbinaciji sa drugim iitaricama. 2. Osuieno zrno lako se fuva i stajanjem ne gubi niita od svojih hranljivih sastojaka. a neuporedivo se lakie vari.1% masti i tak 52% ugljenih hidrata. i t o t e pasulju dati j o i bolji ukus. nanom. C. supe i sl. valja koristiti zatine koji srnanjuju nadimanje. pa je uz njega dobro uzimati povrte koje nadoknaduje taj manjak. Poznato je da je pasulj teiko svarljiva namirnica i da ga ne podnosi b a i svaki organizam. BOB ima veoma malu prirnenu kod nas. skrob.82 4 VEGETARIJAN~KI KUVAR Sojino braino. a to je pre svega kupus (naravno i drugo sveie povrte).. majoran ili timijan. kiseline. periunom.. U suvom pasulju vitamina C ima samo u tragovima. GRASAK je velike hranljive vrednosti i vrlo prijatnog ukusa. pasulj je ukusan kao i kad je u celom zrnu. pektin. Postoji razlika po sadriaju hranljivih sastojaka izmedu mladog i suvog graika." ". Tajna pripreme svakog jela od soje je njegovo pravilno zatinjavanje. mo nati punomasno. gliceride. i e ter. pa ih ne samo bolestan organizam. majtinom duiicom. majoranom. ali je zato bogat vitaminom B2 koji se ne razara ni na temperaturi od 100°C. kao Sto su kim. B. Po bioloikoj vrednosti belantevina nadmaiuju ga jedino soja i kikiriki. a narotito je bogat belantevinama. fosfora i gvoida. Moie. narofito iz grupe B i dosta fosfora i gvoida. On irna specifitan biohemijski sastav koji tovetjem organizmu obezbeduje glavninu esencijalnih bioloikih materija za normalan rast i razvoj. U obliku pirea. Zrela zrna graika narotito su bogata proteinima i rnineralnim materijama.

kao i kod zrna ostalih mahunarki. rnasti i nekih vitamina. Poito sazreva ran0 u prolete. vet ih obavezno skuvati. lakie se vari. a narotito u zimskom periodu. vitamine grupe B. Sem toga graiak sadrii dosta Setera. ne treba jesti u sveiem stanju. koga irna oko 33 mg u 100 g. jer sadrie fazeomine koji su u sirovom stanju otrovni. Hranljivi sastojci boranije imaju takode odredena lekovita svojstva. Mnogi ljubitelji mahunarki smatraju sotivo ukusnijom i plemenitijorn namirnicom od pasulja. vitarnina C. Medutim. Zato ih ne treba jesti sirove. a ima neito i vitamina C. pre svega. vitamine C i E. Brie se kuva. belantevine i masti. nikl i kobalt. karotinom (provitamin A). To je visokovredna belantevinasta biljka koja ima vainu ulogu u ishrani toveka. Pored toga boranija sadrii i neito ostalih rnikroelemenata. Poito je teiko probavljiva valja je kuvati sa zatinima koji podstitu varenje i spretavaju nadirnanje. mladi graiak je dragocen izvor proteina koji se odlikuje sadriajem vrlo znatajnih aminokiselina kao i t o su tirozin. Zelena zrna graika sa ostalim vrstama povrta mogu se upotrebiti za priprernanje supe. i tak je bogatija belantevinama i ugljenim hidratima. kalcijum i magnezijum. Treba istati. a narotito treba istati gvoide. a smanjuje kolitina ietera. Od mineralnih sastojaka u boraniji ima najviie kalcijuma. i nijacin). pa stoga zauzima vaino mesto u ishrani. kao i rnladi pasulj. Zrenjem se u zrnima graika povetava kolitina proteina. u odnosu na pasulj. sumpor. fosfora i gvoida. lizin. a leta je vrlo zahvalna za pripremanje klica. leta je najbogatija vitaminima grupe B (BI. I00 g sotiva uspeino zamenjuje I00 g mesa. LECA (SOCIVO) se ubraja u grupu zrnastih mahunarki kao i pasulj. bob i leblebija. Zelene mahune. Moie se zamrznuti. Po vitaminskom sastavu. Boranija sadrii ugljene hidrate. A u poredenju s pasuljem ima i neke prednosti. N i vitaminski sastav mlade boranije ne treba potcenjivati. cistin. Zbog visokog sadriaja belantevina. natrijum. kalijum. Mlada boranija je veoma ukusna i hranljiva namirnica. B2. histidin. klijanjem se znatno povetava sadriaj vitamina C. jer sadrii pre svega karotin (provitamin A). Priprema se na razne natine. To su pre svega kalijum. 1 . Energetska vrednost boranije. kao i t o su magnezijum. aminokiselinu arginin tije je delovanje slitno delovanju insulina. i isto kao graiak koristiti tokom cele godine. Medutirn. fosfor. a i kao dodatak razlititim jelima. kalcijurn i magnezijum.kao i mineralne materije gvoide. arginin i triptofan. Leta je narotito bogata rnineralnim sastojcima koji imaju posebnu zaititnu ulogu u organizmu. kao i dosta mineralnih materija. mangan. Zbog toga bi dijabetitari trebalo da ukljute boraniju u jelovnik kao glavno jelo. Tek se kuvanjem rastvaraju i postaju bezopasni. u suvom zrnu boranije tih sastojaka ima deset puta viie. veoma je mala. BORANIJA.

LEBLEBIJA (NAUT) je mahunasta belantevinasta biljka i visokovredna namirnica za ljudsku ishranu. Biohemijski sastav leblebije slitan je sastavu ostalih mahunarki. Od osuSenog zrna rnelje se bragno i u istotnim zemljarna peku izvrsna peciva. celulozu i mineralne sastojke. Kikiriki sadrii 26% belantevina. a samleven sa medorn i rogatem pred. Gotovo svako ga voli.. odnosno smanjenja broja belih krvnih zrnaca. to brarno se rneia sa pSenitnim u odredenoj srazrneri i pete vrlo traien hleb. poieljan je u naiem jelovniku. Kikiriki m o i e da se doda i raznirn salatama od povrta. je svetlosmede boje. a koristi se kao varivo ili kao dodatak ostalom povrtu za pripremanje vrlo ukusnih jela. Njeno seme. bolesnici koji boluju od crevnih bolesti treba da budu obazrivi. leukocita. . da odredene supstance u mladim rnahunama boranije efikasno uspostavljaju ravnoteiu leukocita u k ~ i . KIKIRIKI. biljna ulja. Boranija sadrii dosta celuloze pa poboljiava varenje.grickalice. pak.Takode je dokazano da supstance kojih ima u boraniji jataju srce i reguliiu rnetabolizam kalcijuma u organizmu. Sadrii belantevine. Od njega se moie praviti i poznati kikiriki buter. 18. 47% ulja. Inate. Ovaj veorna zdrav proizvod posebnog ukusa. povrtu. a moie se koristiti kao dodatak u raznirn jelirna. ugljene hidrate. najteSti specijalitet od leblebije su posoljena i rnalo ispetena zrna koja se i na ulicarna prodaju kao . kolatima.6% ugljenih hidrata. Ustanovljeno je. slitno semenu soje ili suSenom zrnu graika. B3 i B6. namazirna. rastvara mokratnu kiselinu i podstite izlutivanje otrovnih materija iz organizrna. testo u kombinaciji sa iitaricama da bi se tako dobila lako svarljiva hrana velike vrednosti. Primeteno je da kod mnogih bolesnika koji su uzimali antibiotike dolazi do poremetaja u krvnoj slici. vitamin B I . Navedimo joS i to da boranija deluje kao diuretik. kome je teiko odoleti. Ali. Valja naglasiti da je kikiriki teiko svarljiva mahunarka i da ga treba upotrebljavati u ogranitenirn kolitinama. stavlja vrlo ukusan i zdrav narnaz.

Q . Sve se viSe propagira ideja da namiriice iivbtinjskog porekla treba zameniti namirnicama biljnog porekla koje su bogate proteinima. . koji mogu odlieno da zamene proteine iz mesa ili sira. kalcijum. ugljenim hidratima. Omotat .. > r ...+ Jezgro oraha predstavlja prvoklasnu koncentrovanu hranu.. povrtem i votem. Plodovi jezgrastog vota zbog svoje izvanredne i velike hranljive vrednosti potpuno su odgovarajuta zamena za rneso i rnesne proizvode. Kada se fii no sarneliu... vitaminima i ostalim bioloiki aktivnim materijarna. .plodovi i semenke Plodovi od neprocenjivog znaeaja u ljudskoj ishrani S avremena medicinska istraiivanja sve viie govore o prekomernoj koia nastaiu upotrebi mesa i mesnih preradevina i obolieniima . ? . i to ne izmedu obroka. . r Oraiasti plodovi su visokokoncentrisana hrana. > . ' ' " : :r ' ' . taricama. v S ~ K O 1. :.. . &.PRUF." :PLOWV~:WO . " LiSte se zbog visokog sadrfaja belanc'evina i provitamina A. Zbog bogatog sadriaja masti. zatim . kao njihova posledica. cink. Svojom hranljivom vrednoftu nadmaSuju tak i rneso kao najcenjeniju narnirnicu iivotinjskog porekla. treba ih vrlo umereno koristiti.". Oni su veoma dobra kornbinacija sa i i < ! -P ItVOK. jer obezbeduju kornpletnu ishranu. ploda.. vet kao deo obroka. v < .?. oraSasti ~ l o d o v se mnogo lakSe vare. kao i IiSte. osim u kokosovom orahu. kora i koren oraha nalaze svoju Siroku prirnenu. Veti deo njihove energije uskladirten je u obliku masti. ali se pored toga u njirna nalaze i veoma kvalitetni proteini.. mastima. * . ili kada se od niih napravi maslac. ..:. . . Masti u orasirna. su nezasitene rnasti. *+.. N Oraiasti plodovi se odlikuju bogatim sadriajem minerala kao i t o su SANA HR gvoide. fosfor. .. pa su zato i poieljnije od masti fivotinjskog porekla..

vitamina C, BI i fosfora koristi u narodnoj medicini za letenje zapaljenja zglobova. gnojnih rana, poboljSanje apetita i izbacivanje glista. Iz jezgra oraha dobija se vrlo kvalitetno orahovo ulje Sadriaj proteina u jezgru oraha je dosta visok i krete se od 14 do 18%. Proteini su veoma kvalitetni, jer se odlikuju povoljnim odnosom esencijalnih aminokiselina. Pored proteina, sadrie tak i do 60% ulja u Cijem sastavu ima polinezasitenih masnih kiselina (koje su odlitna preventiva u borbi protiv ateroskleroze), zatim ugljenih hidrata. vode. mineralnih materija, i to u velikim kolitinama. Zbog veoma povoljnog hemijskog sastava, a upotrebljeni u odgovarajutim kolitinama, plodovi oraha su izvanredna hrana za anemitne, rekonvalescente, obolele od tuberkuloze kao i za one koji pate od stomatnih oboljenja. Orasi su narotito omiljena hrana me& decom. Njihova korisnost pojatana je sadriajem mineralnih elemenata kao i t o je kalcijum. Orasi su takocte vaini i u ishrani bubreinih bolesnika, jer ne sadrle vete kolitine hlora.
U suzbijanju poremetaja funkcije tiroidne ilezde, plodovi oraha imaju izuzetan znataj, jer zbog mikroelemenata u svom sastavu poboljZavaju njen rad. lsto tako plodovi oraha deluju i na ostale llezde sa unutrarnjim IuCenjem.
!

!

Orasi i hrana na bazi oraha uSli su u Siroku upotrebu, sve viSe zamenjujuti mesnu hranu. Sa orasima se mogu kombinovati iitarice, vote i neko korenje. Treba obratiti painju da se ne upotrebi velika kolitina oraha, kako ne bi doilo do negativnih posledica. Potrebno je zaista vremena i strpljenja da bi se od oraha pripremilo zdravo jelo. Sve vrste oraha trebalo bi jesti sirove. U takvom stanju, oni su visoko koncentrisani i ljudski ih organizam u potpunosti iskoriitava. Oni su izvor proteina i kalcijuma i ne ostavljaju nikakve toksitne ostatke u telu, kao i t o to tini mletna i mesna hrana. Orasi upotrebljeni u sveiem stanju su odlitan izvor prirodnog ulja, i kao takvi delotvorno deluju na n a i organizam. Pei-eni orasi stvaraju kiselinu u organizrnu. ieleti da zagtiti Eoveka od unoZenja prekomerne kolitine pojedine hrane, Bog je takve biljke obdario ljuskom. Znati, moramo biti jako umereni prilikom upotrebe raznih vrsta oraha. Najbolje je jesti bademe, jer su alkalni. OraSasti plodovi su najbolja zamena za mleko, mletne proizvode i mesnu hranu. SEMENKE su poput oraha koncentrisani izvor proteina i treba ih jesti u sirovom stanju, u malim kolirinama i nikad petene. Suncokretove, susamove i bundevine semenke dobar su izvor nezasitenih masnih kiselina. Susam je, pored toga, izvanredan izvor kalcijuma. a suncokretove i bundevine semenke vitamina E. Maslac od susama (taan ili tahini) zamena je za maslac i margarin. Moie se nali i kod nas u svim prodavnicama zdrave hrane, ali pokuSajte da ga napravite i sami.

ORAH: Postoje razne vrste, crni i beli orah. Sadrii oko 20% proteina i 60% masnote. Bogat je nezasitenirn masnotama, a sadrii i vitamine B, gvoide, cink, i vitamin E. Crni orah sadrii i esencijalnu arahidonsku rnasnu kiselinu. LESNIK:Bogat je nezasitenim masnotama, a drugi je posle badema po kolitini kalcijuma. Dobar je izvor proteina. B vitamina, kalijuma, magnezijuma, mangana, gvoida i vitamina E. Ima veliku primenu za spravljanje kolata i kremova. BADEM: Ima 20% proteina, B vitamine, magnezijum, gvoide, kalcijum, a sadrii i fosfor, kalijum i vitamin E. Veoma je hranljiv i bogat azotnim supstancama. Sadrii 168 g kvalitetnih proteina po I kg. Sadrii sve osnovne aminokiseline. nijacin i druge vitamine i minerale. Ima viSe od 50% masnota, ali su uglavnorn nezasitene, i bogat je linoleinskom kiselinom koja je neophodna u ishrani. Gorki badem nije za jelo ali se uzgaja zbog ulja i kozmetike. Ekstrakt se koristi u medicini, i kao aromatik. Ako se uzima umereno i u kombinaciji sa iitaricama i votern, obezbedjuje odgovarajute proteine bez toksitnih efekata. Lako se vari kada se dobro saivate ili samelje. Najbolje ga je jesti u prirodnom stanju. KESTEN: Ima malo masnota i proteina, ali ima dosta ugljenih hidrata (skroba) i sadrii viS e mangana od ostalih oraiastih plodova. Pete se ili kuva. Negde ga jedu sa hlebom. KOKOSOV ORAH: Slatki plod kokosove palrne. U tropskim zemljama kokos uglavnom jedu u zelenom stanju. Kokosovo mleko je osveiavajute pite. Meso ploda je meko, u vidu krema, pa se jede kaiikom. Bogat je masnotama i ugljenim hidratima.

PISTACI: Malo d

~ iz o roda Rhus, porodice keiu. Bogatog je ukusa, bogat proteinima, gvoidem i kalijumom. jede se Sam kao desert i kao sladoled. lzbegavajte pistate sa crvenom opnorn.

K E ~ ORAH: U On baS i ne spada u oraSaste plodove, nego je seme keiu jabuke. Za razliku od drugog semena vota. on raste na spoljnoj strani jabuke, na donjoj strani i prima punu korist od sunca. Sladak je i ima oblik pasulja i boju ljuske jajeta. Sadrii proteine, masnote i ugljene hidrate. lzvor je magnezijuma, uz umerenu kolitinu vitamina A, B I , B2, B3 i cinka. Caji se u lndiji i Brazilu. Suii se, pete i jede sarn ili se kuva.
BUNDEVINO SEME: Irna belu ljusku. Vrlo je bogato proteinirna - 29% (oko 40 g po ?aSi), takode i fosfororn, a sadrii jot kalcijum, nijacin, i cink. Suii se i blago pete. SUNCOKRETOVO SEME: Dobar je izvor proteina, vitamina i rninerala. Proteini tine 3035% suncokreta. kao i kod mesa, ali bez bakterija raspadanja. Sadrii 45.50% nezasitenih masnih kiselina. Lako se vari. Bogat je fosforom, i gvoidem, a ima dosta kalcijuma. kalijuma, magnezijuma, nijacina, vitamina A i B, narotito tiarnin B I . Dobra je hrana za preiivljavanje jer sadrii bakar, cink, silicijum i fluor. lzvrsni z u b ~ ruskih seljaka upravo su posledica upotrebe semena suncokreta, koje je bo gat0 magnezijumom i fluororn.

CI

88
+
VECETARIJANSKI KUVAR

SUSAMOVO SEME: Koristi se za dobijanje jestivog ulja, ali i za kozrnetiku i pravljenje sapuna. lzvanredan je izvor kalcijurna, fosfora i proteina. Bogat je gvoidern a sadrii i dobar procenat svih esencijalnih amino-kiselina, narotito rnetionin koga Eesto nema u proteinirna povria, a vaian je za funkcionisanje jetre. Laboratorijski testovi su pokazali da se mehanickom obradorn zadrii viie hranljivih sastojaka nego hemijskorn obradorn. Susamov taan je sarnleveno serne susarna pretvoreno u fini narnaz. Sadrii oko45% proteina i 55% ulja a irna slitne elernente kao i sarn susarn. Lako se vari. Poito je bogat kalcijurnorn i fosfororn, dobar je za kosti i zube. Moie da se rneia sa kikirikijern, rnedorn. IeSnicirna. Stavlja se u sojino rnleko, supe i detju hranu. LANENO SEME: Neobradeni Ian sadrii rnnogo nezasitenih rnasnih kiselina. Sadrii fosfor, gvoide, nijacin i proteine. Dobar je da se stavi na hleb. ~ lu i hleb, ili na vole (daje ukus leinika). Obavezno ga treba sarnleti da bi ga organizarn i t o bolje iskoristio. Spretava stvaranje ugruSaka u krvi, srnanjuje holesterol i, prerna najnovijirn istraiivanjirna, preventivno deluje u borbi protiv raka dojke. Koristan je i u slutaju gubitka kose.

Ulja u ljudskoj ishrani
U
novije vrerne biljna ulja postaju sve vainiji finilac u ishrani zbog visokog sadriaja esencijalnih, nezamenljivih nezasitenih masnih kiselina kao ?to su: linolna, linoleinska i arahidonska. Nezas~tene masne kiseline, koje su sastavni deo biljnih ulja, veoma su reaktivne - lako stupaju u reakcije sa drugim jedinjenjima, lako se cepaju i razgraduju u organizmu na jednostavnije delove; lako su svarIjive, za razliku od zasitenih masnih kiselina koje se teie razgraduju u organizmu i zato opterei'uju organe za varenje. Znataj i vainost esencijalnih masnih kiselina (biljna ulja), sve se viSe istite s obzirom na porast smrtnosti od ateroskleroze, kardiovaskularnih oboljenja i raka. Danas se smatra da hrana koja sadrii vi5e zasitenih masnih kiselina, uglavnom iivotinjskog porekla, izaziva povei'anje sadriaja holesterola u kwi, i t o uslovljava suiavanje krvnih sudova i nastajanje ateroskleroze. Druga bolest koja takode napada toveka je rak. Mnogi naurnici srnatraju da su rnasti u neposrednoj vezi sa pojavom kancerogenih oboljenja. Zbog toga se u ishrani danas sve viSe prelazi na biljna ulja, jer irnaju veliku biolo2ku vrednost .

O E N A LADNO CE
ID.

HLADNO CEDENA ULJA su veoma zdrava i korisna za upotrebu. Kao ,? MARGARIN i sva zdrava hrana i ova ulja se mogu kupiti samo u specijalizovanim *. prodavnicarna, lako su t a ulja skuplja od obitnog rafinisanog ulja, ko- ::+::P&NJE, . riste se u znatno manjoj kolitini. U njihovoj proizvodnji, prilikom --::; . '. rnlevenja zrna, cedenia na hladno i filtriranja nerna nikakvih hernijskih ; t l KR K a KOR

JA
I

-

"

90

+

VECETARIJANSKI KUVAR

dodataka. Razlikujemo nekoliko vrsta ovih ulja: suncokretovo, maslinovo, susamovo. kukuruzno, sojino, ulje od bundeve. MASLINOVO ULJEje najbolje od svih vrsta ulja upravo zbog svog delotvornog dejstva na n a i organizam. Hladno cedeno, ono sadrii vitamine A, E, C i F, kao i fermente zbog kojih se lako vari. Pogodno je za letenje jetre, kamena u i u t i i crevnih bolesti. Ono sluii kao sredstvo za tiztenje, a lekovito deluje na zapaljen i nadraien ieludac. Ulje od maslina takode otklanja zatvor i predstavlja lek za one koji imaju obolele bubrege. Masline, iz kojih se dobija ulje takode treba da nadu mesto na naiim stolovima, i t o svakodnevno. Plodovi masline, izmedu ostalih korisnih sastojaka, sadrie od I 2 do 28% ulja koje irna veliku hranljivu vrednost, zatim I g belantevina i 4 g ietera na 100 g plodova. Pored toga, plodovi sadrie vitarnine i razlitite mineralne materije: na primer, u 100 g plodova moie se nati: sumpora - 27 mg, fosfora - 14 mg, hlora - 4 mg. natrijuma - 128 mg. kalcijuma - 122 mg, gvoida - 2.9 mg. Masline i maslinovo ulje imaju znatajnu ulogu u ljudskoj ishrani s obzirom na sve vetu opasnost od ateroskleroze i povisenog krvnog pritiska koji, izmedu ostalog, nastaju kao posledica prekomerne potroinje namirnica bogatih kalorijama i upotrebe iivotinjskih masti u ishrani. ULJE OD SEMENJA SUNCOKRETA. Uz veoma vredno ulje, seme suncokreta sadrii I dragocene belantevine, zatim vitamine B I , 82. D i E, a od minerala silicijumsku kiselinu i neito kalcijuma. Za upotrebu u salatama i povrtu poieljno je uzeti samo hladno cedena ulja, koje treba dodati tek poito se varivo ukloni sa vatre. Takvim postupkom ne umanjuje se vrednost nezasitenih masnih kiselina koje se nalaze u ulju. Najvainija nezasitena rnasna kiselina koja se nalazi u ulju od suncokreta zove se linolna kiselina. Ona tini 65% svih nezasitenih masnih kiselina. Vitamin E vrlo je znatajan sastojak ulja od suncokreta. Taj vitamin poboljSava rad ititaste ilezde, olakiava snabdevanje organizma kiseonikom i olakiava pretvaranje karotina u vitamin A. Sem toga, kod zadobijenih opekotina on i t i t i vitamine A, C i K od prebrzog uniStavanja. Suncokretovo seme odlikuje se visokim sadriajem vitamina B I , koga ima viSe nego u pienitnom zrnu. Osim toga, znatajan je i sadriaj lecitina. Prema danainjim saznanjima, ovo ulje moie da spreti podizanje nivoa masti u krvi kao i da snizi njihovo povetano prisustvo. Ta funkcija ima veliki znataj u podizanju vrednosti celokupne ishrane. Nezasitene masne kiseline. koje preko dobro izbalansirane ishrane dospevaju u organizam, neophodne su za vreme trudnote, rastenja, za funkciju i t i taste ilezde, zatim i za normalan rad organa kao i t o su koia, jetra i bubrezi. RAFlNlSANA UL]A. Niita nije lakie nego uti u najbliiu prodavnicu prehrambene robe i pruiiti ruku ka prvoj boci ulja na koju naidete. Televizija i industrija toliko govore pohvalno o njernu da mu je teiko odoleti. A da li smo se upoznali s njegovim sastavom? Da li znamo Sta se u njemu skriva? Rika Zarai u svojoj knjizi nMoja prirodna medicha<< piie: nU proizvodnji rafinisanog ulja, da bi se postigao maksimum i iscedila i poslednja

kap, zrna se zagrevaju, a zatirn im se dodaje hemijski preparat heksan. Ulje se zatim podvrgava fosfornoj kiselini koja se potom neutraliie sodorn. Dekoloracija ulja vrii se pornocu uglja i zemlje obogatene surnpornom kiselinom. Posle toga, ulju se oduzima rniris pomotu vrele pare koja se zagreva na 200°C. MARGARIN, tako omiljen dorutak vetine ljudi, ne bi trebalo da nade rnesta na stolovima onih koji se zalaiu za zdrav natin iivota. Nairne, on je sastavljen od biljnih ulja, ali isto tako i od iivotinjskih. Njegova proizvodnja se zasniva na principu hidrogenizacije. koja otvrituje tetna ulja. Hidrogenizacija se najteSte vrii u prisustvu katalizatora koji oslobada margarin od IoSeg rnirisa, ali mu ostavlja sve opasne produkte. Ta operacija zahteva visoku temperaturu (180°C). koja u ulju rnoie da stvori kancerogene supstance. Najzad, hidrogenizacija uniitava osnovne rnasne kiseline (vrsta vitamina) koje su nam takode neophodne. Svakako shvatate da margarin, koji je proiao kroz sve te operacije, viie nema vitamina. Medutim, ponekad je >>obogaten<< sintetitkim diacetilenom (koji ga arornatizuje) mono i digliceridima i askorbinskom kiselinorn (koja sluii kao emulgator). Ukratko, taj proizvod oteiava varenje i povetava holesterol. (Rika Zarai, Ma medicine naturelle) PR~ENJE. Prilikom zagrevanja ulja i masti dogadaju se odredene promene - razgradivanje postojete hemijske strukture. Vet na 160 do 180°C moie doti do prornene ukusa i hemijskog razlaganja. U toku prienja, nastaje odvajanje masnih kiselina od masti, i t o je prateno penuianjem koje svaka domai-ica moie da zapazi. Odvajanjem rnasnih kiselina slobodod triglicerida povetava se kiselinski broj ulja koji je rnerilo za ukupnu kol~tinu nih masnih kiselina. Jestiva ulja ne srneju da sadrie viSe od 0.2% slobodnih rnasnih kiselina, jer se one u organirna za varenje ponaSaju kao prave kiseline i nanose im oitetenja. Upravo pri prienju dolazi do povetanja kolitine broja slobodnih masnih kiselina. i t o je rezultat cepanja vezanih masnih kiselina. Prema tome, u procesu prienja ulja, kiseonik nailazi na odlitnu podlogu za stupanje u najrazlititije reakcije tokom kojih se stvaraju rnnogobrojna oksidaciona jedinjenja koja itetno deluju na organizarn. Kvalitet ulja se za vreme prienja pogoriava, a treba istati i to da se raspadaju i vitarnini Posebnu opasnost u toku prienja predstavljaju policiklirni arornatski ugljovodonici. Za nautnike je posebno zanimljivo industrijsko prienje, zatim prienje u hotelskim kuhinjama, u domatinstvirna - svuda gde se na ulju prie i pripremaju prehrambeni proizvodi, i gde se na iskoriSteno samo doliva sveie ulje. U ovakvim prilikarna stvaraju se pomenuti policiklitni aromatski ugljovodonici za koje se sigurno zna da su, pored ostalog, i kancerogeni. Ogledi koje su nautnici vrSili na iivotinjama (pacovirna) kojirna je u hranu dodavano ovakvo ulje, pokazuju da su te iivotinje irnale povetanu jetru za 10% i smanjen sadriaj vitamina A u jetri, a prirnetno je bilo i smanjenje njihovog rasta. Sto se tire namirnica koje se prie u ovakvim uljirna (krornpir, testo i razno povrte), one su Stetne. Krornpir, koji se priprema u obliku tipsa i pomfrita, upija velike kolitine ma-

I
!

I

!

1

I

snote, pa je njegova prehrambena vrednost veorna umanjena, jer u sebi, pored rnasnih kiselina, sadrii i sve one produkte koji nastaju degradacijorn u procesu prtenja. Ovo ne vaii sarno za krornpir, nego i za svu ostalu hranu koja se prii. Ovakva hrana optereeuje organizam i ugroiava zdravlje. Zbog toga, a u interesu zdravlja, potrebno je Sto viie koristiti biljne urnesto iivotinjskih rnasti, i koliko god je rnogute (a rnogute je), izbegavati prienje i priene proizvode. KAKO KORlSTlTl ULJA? Ulja rnoierno dodavati .salatarna, ili jelu tek poSto je sklonjeno sa vatre. Koristite samo ulja cedena na h1adno:Poseban ukus salata dobija ako joj je dodato ulje zahnjeno mirisnirn biljern. Tako terno dobiti rnirisnu salatu.

LILIES,? BLFUOM I RUZMARINOM:
pola litra ulja jedna granCica ruzrnarina - jedna granfica ialfije - dve grantice rnajtine du5ice
-

U ulje se rnoie dodati i sarno jedna biljka ili rneSavina viie vrsta mirisnih trava. Postupak: Odstranite prljavStinu sa zatinskog bilja i pailjivo ga obriSite - nernojte ga prati niti kvasiti - sve rnora biti sasvirn suvo. Stavite grantice u bocu i zalijte uljern. Driite na rnratnorn rnestu najrnanje petnaest dana.

truju krv i nadraiuju nerve.. LJC prenosi do rnozga.. tovek irna rnanje snage nego pre upotrebe tih nadraiujutih sredstava. Tako dolazi do nastajanja tira na ielucu i rnnogih drugih oboIjenja. ta inforrnacija se istog trenutka preko nerva vagusa :. Pojedini zatini koji se testo koriste rnogu naneti ozbiljna o i tecenja ljudskorn organizrnu.:-. Ako posrnatrarno jednog poslovnog i uiurbanog toveka korne srno pored ostalih teikota dodali i veorna zatinjenu hranu. rnoie se zapaziti vrlo rnalo pro. nadraiuju i e ludac. Taj nerv prenosi poruke izrnedu rnozga i ieluca.. pa kada se veorna neini nervni zavrieci u ieludatnorn tkivu (sluzokoia) nadraie. eho iz . blagi rastvor soli slitan rnnogim te. brzo temo uotiti da su se povetali njegova razdrailjivost. ali tirn prodje trenutno dejstvo. duvan i alkoholna pica. Ako se. Upotreba ovakvih nadraiujutih sredstava uvek vodi neurnerenosti i telesnoj degeneraciji. Ljudi teie upotrebi zatinjene hrane zato i t o to u prvi rnah deluje prijatno... O R lesnirn fluidirna unese u ieludac psa.. Takvi zatini irnaju isto dejstvo kao i kafa.L A V U danainje vrerne zatini su naili veliku prirnenu u ljudskoj ishrani. Evo kako zatini deluju: U p ~ oseriji j ogleda pailjivo je praten rad glavnog nerva na povriini 6 DE ieluca jednog psa. nervoza i verovatno stornatne tegobe. Za njih se veruje da pornaiu zaposlenorn Zoveku da bolje obavi svoj posao. Medutim. ako u ieludac dospe isti blagi rastvor soli u koji je dodat crni biber ili neka druga vrsta bibera..&*. . utoliko bolje po nas.*=rnena. npr. uvek postoji reakcija.. Oni su itetni za varenje.I . slatica ili cirnet. . Medutirn. 5to rnanje upotrebljavarno zatinjenu hranu.

jasno je da su crni biber. Prerna tome. Evo tih rezultata: Pacovi u tijoj je hrani bilo zatina imali su za jednu tretinu manju telesnu teiinu od onih koji su bili hranjeni nezatinjenorn hranorn. a zatirn za j o i jedan dan stavljeni u kaveze koji su irn srnanjivali i i votni prostor. . uz pretpostavku da t e ta kornbinacija biti priblii n a slika povezanosti i odnosa iivotnog stresa i zatinjene hrane za koju se mnogi ljudi opredeljuju. Jedna grupa dobijala je sarno tu meiavinu i to je bila kontrolna grupa. Sve grupe driane su u istom prostoru i imale istu negu.nadraienog ieluca dobite sasvim drugi ton koji svedoti o nastalim poremetajima. Ovirn ogledorn bila je obuhvatena grupa od 128 pacova. Kada je sve to obavljeno. cimet i karanfilit: natinili mnogo viie oitetenja nego stres izazvan ogranitenjem iivotnog prostora. a na kraju gadenje i povratanje. uslovljava pojavu tira. a u skladu s tirn pojavljuju se znaci koji govore o uslovirna za nastanak tira. Zapaieno je lako krvarenje. ispitano je tkivo njihovog ieluca. teludatno tkivo pacova posmatrano je i proutavano pomotu mikroskopa. ali je imitirao stresne prilike koje su postale opSta pojava u iivotu savremenog toveka. Posle toga pacovi su za jedan dan bili liieni hrane. Druga grupa dobijala je hranu u kojoj je bilo bibera. Ovaj ogled uzeo je u obzir rezultate drugih nautnika koji su dokazali da je ogranitavanje iivotnog prostora glavni uzrok pojave stresa kod pacova. Pored toga. Sto se rnoie registrovati elektrokardiograrnorn. U toku ovog ogleda jednoj grupi pacova davana je briiljivo sastavljena. ?to kasnije. pretiitena hrana koja je sadriavala sve hranljive sastojke potrebne pacovima. Ostale tetiri grupe u periodu od Zest sedrnica dobijale su tu istu hranu za pacove ali sa raznim zarinirna. iako se slatica i dalje upotrebljavala. U drugoj seriji ogleda. proizvodnja sluzi opada. pacovi koji su jeli zatinjenu hranu imali su veta oitetenja na ielucu.odstupanja su bila toliko neznatna da su se mogla zanernariti. Stres koji proistite iz ovakvog natina ogranitavanja prostora i iivotnih navika kombinovan je sa veorna zatinjenom hranom. Pailjiva statistitka procena pokazala je da je tatnost svakog od tih rezultata bila skoro apsolutna . procenjena je kolitina proizvedene sluzi i briiljivo izrnereno svako oiteten0 rnesto na sluzokoii ieluca. za ovaj eksperiment priprernljen je kavez koji je pacovima obezbedivao prostor koji irn fizitki ne bi itetio. U skladu s tim. Od rnalih ienki pacova iste vrste forrnirane su grupe od osarn tlanova. pojatanu peristaltiku ieluca. Eksperiment se zasnivao na uporedivanju zdravstvenog stanja iivotinja tijoj su hrani dodati pornenuti zatini i onih u Eijoj hrani nije bilo zatina. Svi pacovi hranjeni su standardnorn laboratorijskorn grubo samlevenorn hranom za pacove. 5 t a se rnoie reti o slatici? Nadrai a j koji je prouzrokovao ovaj zatin uslovio je vete kolitine zaititne sluzi nego Sto je t o bio slutaj kod drugih pacova. zatim povetavaju krvni pritisak. Kasnije. zavisno od duiine vrernena provedenog u zatvorenom prostoru. Zatini ove vrste izazivaju poremetaj srcane aktivnosti.

Recepti za spravljanje hrane oslobodene zatina. Crni biber sadrii piperidin. hemijsko jedinjenje koje stimuliie ieludac da proizvede viSe hlorovodonitne kiseline. Zdravi zatini poboljiavaju ukus jelu i imaju u vegetarijanskoj ishrani veti znataj u od nosu na tradicionalni natin pripremanja hrane. U tretoj seriji eksperimenata istovremeno je vrieno merenje uticaja nekih supstanci iz zatina na rnozak. Neki zatini su dobri i zdravi. Hrana im je neukusna ako u njoj nema nadraiujutih zatina. . nervoze. oslobodena bilo kakvih Stetnih zatina.Ovi rezultati dokazali su negativno delovanje zatina na sluzokoiu ieluca i njihovu ulogu u problemima sa nedovoljnom telesnom teiinom. I ukoliko se viSe popuita apetitu. Moiemo zakljutiti da pornenuti zatini veoma jtetno deluju na iivce. Piperidin iz crnog bibera. krvni pritisak i ieludac. Na naiim stolovirna treba da se nacte hrana pripremljena na i t o prirodniji i zdraviji natin. Naviti tete se da cenite vrednost prirodnog sastava hrane i uiivatete u rnirisu i ukusu koji ranije niste poznavali ni cenili. stomatnih tegoba . mozak. biber kao zatin izaziva gotovo neizdriivu fed. Opredelite se za one koje volite i koji vam prijaju. Hrana koja je pripremljena sa zatinima podstite ielju za alkoholnirn pitirna. Rastvori tih supstanci ubrizgavani su u krvni sud. utoliko t e on viSe traiiti da mu se udovolji. U toku ogleda utvrdeno je da zatini utitu i na raspoloienje. pomoti t e vam da otklonite mnoge nevolje. Mnogi koji pribegavaju upotrebi ovih zatina su nezadovoljne osobe. srce. Negativno delovanje zatina potvrdila su i druga istraiivanja. Ulje koje sadrii slatica predstavlja aktivno nadraiujute sredstvo koje vrlo itetno deluje na sluzokoiu ieluca. ali njihovo delovanje na n a i organizam moie biti razlitito. koje moiete nati u ovoj knjizi. TaEno je da postoji veliki izbor zatina. dok neki deluju razorno na naSe zdravlje. Ta istraiivanja otkrila su natin delovanja izvesnih supstanci iz zatina na pojedine organe ljudskog tela. reludac se nalazi u groznitavom stanju. a njihova lista je podugatka. One oStetuju sluzokoiu ieluca tineti je sklonom tiru. koji se temelji na mesu i petenju. u zavisnosti od vrste upotrebljenog zatina. srce i kwni pritisak kod mataka i pasa koji su bili pod anestezijom. i ne nalaze nikakvo zadovoljstvo u jelu. Nikada nemojte upotrebljavati one zarine za koje niste sigurni da su zdravi.pa tak i pojave tira. dok su organi za varenje preoptereteni. Oni koji su dobijali zatine bili su plaSljiviji i pokazivali su sklonosti da nanesu povrede drugima. jer su ometali elektritnu aktivnost rnozga i srca. Zbog toga nije niita neobitno tvrditi da izbegavanje ovih i slitnih zatina i veoma zatinjene hrane rnoie da doprinese uspejnom spretavanju razdrailjivosti. Cimetovo ulje izaziva zapaljenje i koroziju ieludatnog tkiva i gornjeg dela creva. nepravilnog rada srca. Pacovi u tijoj je hrani bilo bibera bili su mnogo razdrailjiviji nego oni koji su dobijali tistu hranu. U ovakvim ogledima test0 je zapaien visok krvni pritisak. eugenol iz karanfilita i neki aldehidi iz cimeta pokazali su znatna Stetna dejstva.

.

BRASNO OD LEBLEBUE. operite ga. ali pazite da ne zagori i da ne dobije tarnnu boju. Ukoliko rnoie. Nakratko je ispecite u rerni. Narendanu srnesu pomegajte sa rnorskorn soli u razmeri 1:3. Kao zatin. Prijatnog je rnirisa i pomalo gorkog ukusa. Kaiiticu rnorske soli propriite u tiganju nekoliko rninuta na osrednje jakoj vatri. istucajte ili sameljite u rnikseru Sto sitnije. Postoji i kvasac sa zatinirna. plavi paradajz).PAPRIKA. upotrebljava se za variva i dinstano povrte. znati da je gotovo. Priprema se na sledeti natin: proberite odredenu kolitinu tiste i zdrave leblebije. Deluje protiv slabog varenja i trornosti ieluca. Braino spremite u teglu koja se dobro zatvara. CELEROVA SO. Koren celera jede se sirov kao salata ili se kuvan dodaje supi. treba je sarnleti ili istucati. nadevima i sosovirna. dobro izrnegajte i stavite u posudu sa poklopcern da odstoji 48 sati. Celerova so se priprema na sledeti natin: lzaberite tvrst i zdrav koren. Najteite se posipa preko salate. narotito za supe. perSun. oljuStite. rnleveno ili porneiano sa drugirn zatinirna ili samo sa solju. Kao zatin. a u . Neprestano rneiajte. Neprestano rneSajte. Ne sarno i t o je serne susarna jedna od vainih sernenki za proizvodnju ulja vet ono nalazi prirnenu i kao zatin koji se stavlja preko peciva i hleba. Irna ukus i nane i rnajtine duiice.). ali je gorti i ljuti. podstite cirkulaciju krvi. razastrite u Sto tanjern sloju i stavite u petnicu da se suii na ternperaturi od 80°C dok ne otvrsne. Jako popularan zatin zbog velikog izvora B vitarnina. Tradicionalan je zatin za pasulj i sotivo. kuvanorn letnjern povrtu. Takvu so tuvajte u dobro zatvorenoj staklenoj tegli. celer i sl. ali ga je najbolje sarnleti i dodavati salatarna od povrta i kuvanom ili petenom povrtu. funkciju jetre i i u t i . Ovaj zatin dobija se rnlevenjern suSene crvene paprike. luk. MAJORAN. lmrstan je dodatak suparna i varivirna urnesto zaprgke. Na isti natin rnoiete priprerniti i so od rneianog korenastog povrta i zatinskog bilja. Njirne se rnoie obogatiti ukus peciva i hleba. Osuienu rneiavinu izvadite iz petnice. Ne bi trebalo uzirnati vije od jedne pune kaSitice. salate. Zatirn. CELER. paikanat. urnake i variva. sosova kao i preliva za salate. Kao zatin dodaje se varivima od povrtnih plodova (tikvice. Ukoliko je so krupna. PIVSKI KVASAC. Upotrebljava se svei ili suSen. Zarnena za biber. Celerova so se upotrebljava umesto obitne kuhinjske soli. 18 kaiitica opranih susarnovih semenki propriite u prethodno zagrejanom tiganju na osrednje tihoj vatri. Ostavite da se ohladi a onda zrna sarneljite u rnikseru (blenderu). pa sitno narendajte. ohladite deo po deo. Dodaje se suparna i varivima od paradajza. kupusa i pasulja. Koristi se l i i t e i koren. dodaje se salatarna. SUSAM. Koristi se i svugde kao zarnena za biber. CUBAR. Celerovo serne sadrii koncentrisani ukus celera i koristi se celo. Potorn meiavinu celera i soli istresite u vetu tepsiju. beli luk. s tim da uz narendani koren upotrebite i naseckano l i i t e (iargarepa. Koristiti sarno rnlevenu slatku papriku. SUSAMOVA SO (gornaSio). Ret je o pivskorn kvascu korne je oduzeta gortina. RUZMARIN. Kad sernenje potne da pucketa probajte da li rnoie da se srnrvi pritiskorn izrnedu dva prsta.

Nemojte da izgnjetite sve semenke. u tanjiru. Ova meiavina mlevenih iitarica izuzetno je hranljiva i treba je upotrebljavati urnesto itetne zaprike. Dobijenu meiavinu tuvajte u dobro zatvorenoj staklenoj tegli.suprotnom nastavite prienje. susarn. serne lana i heljdu propriite na tiganju svako posebno. Odabrati zdravo i sveie povrte od svake vrste po jedan kg (5argarepa. Svako posebno sameljite u rnikseru pa sve skupa porneiajte i dodajte sojino braino. Na kraju dodati I kg morske soli. koren paikanata. Susamova so je odlitan dodatak svakoj kuvanoj iitarici. Potrebno je: lOOg neoljuitenog pirinta IOOg heljde u zrnu 150g zobenih pahuljica 50g susarnovog sernena 25g lanenog sernena 25g sojinog braina - Pirinat. sarnleti u blenderu u vidu praha. dodajte u varivo ili supu da zgusnete jelo. pa u smesu dodati dve veze periuna i dve veze celerovog liida sitno iseckanog. Kada vam zatreba. koren celera). DOMACI ~ C I 3N(zamena za Vegetu) 3 kg Sargarepe 2 kg crvene paprike I kg periuna sa IiiCem 112 kg celera sa liitern . dodati takode suieno l i i l e periuna i paikanata. bez ikakve masnode (ili lagano su5ite u toploj rerni). preko iitarice. Proprien susarn porneiajte sa solju i stavite u dweni avan i lagano ga s m ~ i t e dwenirn tutkom. dovoljno je ako se zdrobi 80% semena. dobro izmeiati i skladirtiti u suve i dobro zatvorene tegle. po ielji. zobene pahuljice. narendati ili isedi na sitne kornadide i suiiti na suncu. dobro izrneiati i sipati zaein u staklenu teglu sa poklopcem. MESANE - ~ITARICE. koren periuna. crni luk. Na tu kolirinu dodati I kg fino samlevene morske soli. koje takode treba usitniti u blenderu. Sarnleti na maiini za meso ili u odgovarajutem rnikseru. Gotovi gornaiio tuvajte u staklenoj tegli s poklo~cem. DOMA(?/ B@IN 2 (zamena za Vegetu) - I kg korena periuna I kg paikanata I kg celera I kg iargarepe I kg crnog luka PovrCe oprati. DOMA@/ Z A C l N I . Koristi se u kolitini od jedne kafene kaiitice i posipa se pre jela. Kada se dobro osuii.

Velike su mogutnosti kombinovanja i upotrebe zdravih zatina. . A rezultati t e uvek biti pozitivni. kuvanog katamaka date poseban ukus vaiern jelu. isecite i sameljite na rnaiini za meso. origana i suvih peturaka (vrganja) odlitna je kornbinacija za sosove i paitete. nane. suncokreta i susama. Dodavanjem ove kombinacije postife se veorna prijatan i blag ukus jela. Uzmite jednake kolitine sernena bundeve. Ovu mejavinu suvog bilja usitnite najpre u rnikseru. Meiavina zatinskog bilja od majtine duiice. bez sunca. Svefe sarno dobro iseckajte. operite. bosiljka. pirinta. Ostavite da se osuii na promaji. Povrte rasporedite u i t o tanjem sloju pri sujenju. Kada se osuSi. Dodajte so i pomeiajte. tuvajte u tegli. sarneljite sitno u rnikseru i tuvajte u dobro zatvorenoj staklenoj tegli. rneiavina sernena za posipanje preko salata.- 6 glavica crnog luka 6 glavica belog luka I kg sitne morske soli Sve povrte otistite. lsto tako. mejavinu sarnleti na maiini za orahe. Treba vam samo rnaitovitosti i dobre volje.

.

To je prazan ugljeni hidrat i apljatkai naieg organizma<c. u slatkom pecivu. odmah je povezujemo sa onim belim.Beli Secer U gljeni hidrati su elementi neophodni za iivot. Pored toga. desertima i mnogim napicima. Oni ne napadaju n a i organizam suviinom kolitinom ietera i ne unigtavaju nam pankreas. pekmezima. sotivo. kolatima. Zasladivanjem hrana dobija bolji ukus.ieter<t.cirri se pomene re? . u iitaricama pripremljenim za dorucak. jer ih s lakotom iskoriitava (rned. Medutim. sveie vote). hrana za bebe. Lista je dugatka . . Prosti ieteri predstavljaju blagodat za n a i organizam i naie zdravlje. u smrznutim jelima. koren povrta). izmedu ostalog. postoji viie vrs t a Setera.K O R ~ ~ ~ ~U f i. u nekom konzerviranom i smrznutom povrtu.. u konzervisanom i smrznutom votu. . do sloienih koje n a i organizam mora da vari da bi iskoristio njihovu energiju (sve iitarice u testu i crnom hlebu. . . Bez njih n a i organizam ne bi mogao da funkcioniie. koji jedemo u velikim kolitinama i koji je nezamenljiv sastojak u naiim tokoladama. suieno vote. Danas je vrlo teiko nati bilo koju vrstu hrane koja ne sadrii odredenu kolitinu i e tera. . Vare se lagano i d a j ~ nam snagu i zdravlje. Sloieni ieteri su takode korisni.>'. . pudinzima. Beli Seter svrstali bismo u tretu kategoriju kvaliteta u odnosu na proste i sloiene ieiere. gaziranim pitima. 2=..- . O n se nalazi u konzervisanoj hrani. a samim tim budi se i ielja za uzimanjem vefe ko. mineralne soli i razne enzime. . Od onih prostih koji gode naiem telu. kao i votni sokovi testo sadrie dosta ietera. jer sadrie vitamin B u vetoj kolitini.s . rafinisanim.7 . *'.::. litine hrane. itd.

Narorito su Stetne kombinacije mleka. Seter stvara i naviku! {to ga viie jedemo. geter srnanjuje otpornost na bolesti. psihitka labilnost. Medutirn. Onaj ko troii beli ieter brzo t e osetiti sitost. zahvaljujuti ogromnom broju kalorija. To mogu biti: vote. povetanje telesne teiine. Setera i jaja. pa tak i sveie povrte. Spisak zdravstvenih poremetaja koji se pripisuju prekomernoj upotrebi Setera veoma je dugafak: zubni karijes. Zatim se taj sok rne5a sa kretom. Medutim. Posle toga se pretiitava pomotu sumpornog anhidrata i filtrira kroz ostatke iivotinjskih kostiju. Zto dovodi do smanjenja jetera u k ~znatno i ispod normalne. a spravljaju se . U naiim receptima nati tete torte i kolate koje rnoiete pripremati na potpuno zdrav natin. ieter slabi n a i organ[zam isto kao i droga. Mi treba da obuzdavamo svoj apetit i ielju za slatkitima koji se danas toliko cene. Ova lista nije potpuna. mleko i ieter izazivaju vrenje u stomaku. pisao je u jednom rnedicinskom tasopisu da bi proizvodnju belog jetera trebalo isto tako strogo zabraniti kao i drogu heroin. A da ne govorirno o tome da se vet u ranom detinjstvu deca razboljevaju i pate od kvarnih zuba. on u njemu potinje da stvara haos. Nastupaju veti urnor i malaksalost. Rafinacija Setera postiie se upotrebom raznovrsnih hemijskih proizvoda. Ali nikada ne zaboravite da deci urnesto tokolade ili bombone poklonite neSto mnogo vrednije. Jedan drugi lekar (dr Boker) tvrdi da neprekidna i preterana upotreba belog Setera u nekim narnirnicama. Neki upotrebljavaju ieter i kravlje rnleko zajedno. pa Cak i vrtoglavica u slutaju unoienja prevelike doze ietera. probavni poremetaji. orasi. kao i rnnoge druge poslastice. ali dolazi vreme kada moraju da se naplate ratuni. leinici. insulinske ilezde doiivljavaju Sok i odaju previS e insulina. onda joj ukus druge hrane uskoro postaje bljutav i neprivlatan. ?to izaziva veti umor. i negativno deluje na koru velikog mozga. ateroskleroza. Seter nije dobar za ieludac jer izaziva vrenje.102 + VEGETARIJANSKI KUVAR Beli ieter se dobija seckanjern repe iz koje se izdvaja sok. uzeti zajedno. pre svega kalcijurna. to ga viSe ielimo. Da bi se ova. srtani infarkt i druga oboljenja srca i kwnih sudova. nedugo zatim javlja se povratni udarac. detji organizam uzima kalcijurn narnenjen zubirna i tako ih lizava tako vainog elernenta. cim SeCer dospe u krvotok. Kada unesemo vete kolitine belog ietera u organizam. $to je izazvano prekomernirn troSenjem ietera. Ne ostaje dug0 u crevima. pa sa ugljenim antihidratom. nego brzo prelazi u krv. dr Kvingli. razno semenje. dijabetes. U tom trenutku sadriaj ietera u k ~nenormalno i raste i tada nestaje umor. poremetaji u ponaSanju. napicima i slatkirima postepeno dovodi do istih posledica raspadanja kao i kod uiivanja droge. cesto se dogada da naSi organi prilitno dug0 izdriavaju ovakva rnaltretiranja. Deca koja jedu rnnogo slatke hrane narotito su podloina raznim infekcijama. Zatirn sledi dug0 vrenje koje omogutava njegovu koncentraciju. Procenjuje se da devet od deset osoba pati zbog nedostatka rnineralnih materija. Seter svario. Kada neka osoba preteruje u upotrebi zaSeterene hrane. Ovo narotito vaii za naiu decu. ieter je pljatkai kalcijuma! Razne vrste bombona i slatkiia spravljenih na bazi belog Setera itetni su r a naSe zube. Ali. Jedan arneritki lekar.

A ako bai volite ukus slatkog. Prijatnog je ukusa. D.. Med je lekovit po svom hemijskom i bioloikom sastavu. Koristan je za zdravlje. sveie vote. bronhija. . bogat je organskim kiselinama. C.na nezdrav natin. Medom se mogu letiti hronitne kijavice. je rezultat njegovog celokupnog delovanja. zapaieno je da ptelinji med ima i antialergijsko svojstvo. taj ?eter ne prolazi kroz fazu ieter u kojem su se zadriale bar neke hranlj~ve rafinisanja. suvo groide i urme prava su blagodat za naie zdravlje. Redovno troienje meda produiuje ljudski iivot i povetava otpornost organizma. Veoma je znatajno naglasiti da detiji organizam delovanjem meda bolje apsorbuje kalcijum iz hrane. Sadrii vitamine B I . One pogoduju osobama slabih nerava i malokrvnima. Naravno. jer tako njegovi sastojci lakie prodiru u krv. dok vet oboleli organizam lakie podnosi oboljenje. Pri koriitenju ove tudotvorne namirnice. neposredno dospeva u krv. onda poslasticarna dodajte suieno vote. za organizam vainih materija. grla. I ! Med je potpuno prirodna hrana. Lekovito dejstvo meda ne proistire samo od ovog ili onog njegovog svojstva ili sastojka. t i m e ga onda zameniti? Upravo onim ieterima koje n a i organizam iskoriitava u obliku najpogodnijem za njega. Suvo vote je zdrav zasladivat. testo se u ielji da se izbegne prekomerna kolitina ielera. na prvom mestu. Oni su bogati vitaminima A i B. B2. koriste neogranitene kolitine smedeg ietera. uzrokujuti stvaranje sirtetne kiseline. Suva smokva. i t o znati da duiom upotrebom povetava odbrambene snage i otpornost organizma prema raznim bolestima. Ali. najbolji je prirodni med koji irna prirodno antiseptitko dejstvo. To su. Odlitne su za koiu. vet. jetmeni slad ili i u t i materije. Svaki prirodni med je dobar i njime bi trebalo zameniti ieter. povrte i iitarice. zatim sad r i i vitamine A . Takva sredstva se masovno dodaju. meda ili nekog drugog prirodnog zasladivata. rokolade . vodite ratuna o prekomernim kolitinama meda: naime. med. a zatim u krvotok i telije organizma. E. mineralne soli i mikroelemente. taj veitatki proizvod koji iteti na?em organizmu. lzbegavajte podgrejani med koji sadrii antiseptitna hemijska sredstva. vitalnost i radnu sposobnost zahvaljujuti bogatom sadriaju groidanog i votnog soka. Rafinisani feter ma u kom obliku (bombone. fermentiie u naiem organizmu. te uspeva da satuva mrku boju i neke mineralne soli. Trebalo bi da ga podjednako koriste i mladi i stariji. Sadrii preko sedamdeset razlititih. tako da deca imaju zdravije kosti. infekcijama. time se obezbeduje dug period tuvanja. zapaljenje sluznice idrela.). mineralnim solima. K. Neverovatna je brzina kojom se inficirana i gnojna rana tisti pomotu rneda. Koristite med za pravljenje svih vrsta kolata i raznih poslastica. lzbegavajte i onaj med kome je dodat rafinisani beli ieter. ugljene kiseline i alkohola. On gotovo bez varenja. valja voditi ratuna kakav se rned kupuje. U toku proutavanja delovanja meda. Med deluje imunobioloiki. Najbolje ga je uzimati otopljenog u mlakoj vodi.

upotrebljavajte dekorativno posude i trudite se da svoj desert i t o lepie ukrasite. umora. Najidealniji desert je sveie vote posluieno na jednostavan i prirodan natin. jer sad r i i vitamine i bioelemente koji su od znataja za letenje akutnog i hronitnog zapaljenja bubrega. nov i vrlo privlatan. Metilksantini se nalaze u kafi. On normalizuje rad nervnog sistema. Drugi sirnptomi rno- . niti belog ietera. povrte i oraiasti plodovi u kojima se nalazi prirodni ieter. Koristimo druge vrste mleka. njegovoj sposobnosti da izrneni i samu teliju. Ovakav napitak dobro t e prijati i nervoznima. Takode je dobar za jetru. poboljiava rad srca. On blagotvorno utite na nervne telije. nekvalitetnih namirnica. U naioj ishrani treba da preovladuju iitarice. povoljno deluje na koronarni krvotok. Medutim. nesanice. indijskom taju. unapredite vaie zdravlje i zdravlje vaie porodice. dobiterno sasvirn dovoljnu slast. na sluzokoiu ieluca. A izvrsno sredstvo za rniran san je popiti uvete t a i u tople vode u kojoj je rastvorena jedna kaiika meda i sok od pola lirnuna. Nemojte odustati samo zbog toga i t o niste navikli da koristite neke sastojke ili zato ?to ih treba kupiti u nekoj drugoj prodavnici. kolanapicirna i tokoladi. iznurenima i zamorenima. Medutirn. takvi su u zabludi i rnnogo greie. ako se ipak zaielimo kolata. narotito sojino. Razlog Stetnog dejstva ogleda se u hernijskoj prirodi metilksantina. nego da jedemo one spravljene od rafinisanih. teobromin i teofilin izaziva fizitka i fizioloika oitetenja. Ali. desert svaki put moie da bude drugatiji. Ako se kornbinuje nekoliko vrsta vota i ako se tome dodaju orasi ili semenke. zatim dosta jezgrastog vota i iitarica. bogatirn praznim kalorijarna. U rnedicinskoj literaturi Eesto se pojavljuju saopitenja o lekovitim svojstvirna meda u letenju bubrega. Ukoliko koristimo prirodne zasladivate. Mnogi t e reti: povrerneno i pomalo uzeti i neito i t o je itetno nije tako opasno. a vezuje se ili koncetriie u telijama za jedan duii. Vetina ljudi nije upoznata sa tinjenicom da upotreba napitaka i raznih poslastica koje sadrie metilksantine kao :to su: kofein. jer mogu da oitete funkcije pojedinih organa ili tkiva u ljudskom organizmu. Koristeti ovakve prirodne deserte polako tete potisnuti potrebu za slatkiiima. onda je svakako bolje da ih sami napravimo od prirodnih sastojaka i na zdrav natin. vote. dobro je poznato da su te poslastice vrlo kobne.Med jata srtani rniiit. jaja. Ovakvi deserti. Posle uzirnanja Cokolade i kakaoa rnoie doti do pojave lupanja srca. drhtanja prstiju i slabijeg gubljenja ravnoteie. Zatim. sa prirodnim i zdravirn sastojcima. Razume se. a izbeti negativne posledice koje stvara beli Seter. suvo i sveie vot e je obavezno. U nai i m receptima nerna kravljeg rnleka. itetnim po naie zdravlje. neodredeni vremenski period.

2 . Otigledno. nesanicu. Otpornost prema bolestima takode je oslabljena.pirolisatima . Zbog toga se u tkivirna pojedinih ilezda pod uticajem sastojaka iz tokolade mogu stvoriti ciste i fibrozni tumori.49% oksalne kiseline. potiitenost i razdrailjivost.sa zakainjenjem od nekoliko tasova ili dana . Rak je mnogo testa pojava kod onih koji redovno upotrebljavaju metilksantine. indijski . Da bi . Kakao moie da spreti apsorbovanje kalcijuma. Poito se grubo rneiaju u normalne aktivnosti pojedinih enzima. nesanicu. narotito u dojci. Vetina postojetih probavnih tegoba pogoriava se. osetate se viie pospanirn i razdrailjivim. ieterna bolest i metabolizam tetnosti.jakim alkalnim supstancama. a najverovatnije doprinose i agresivnom ponaianju koje se moi e zapaziti medu rnladirna. zatim pojavu opiteg ili lokalizovanog svraba. aditivi koje treba dodati da bi rokolada bila ukusna. drhtanje. Ako je neko navikao da redovno upotrebljava Eokoladu. u odnosu na pravi taj (poznat pod raznirn irnenima . a ona vezuje kalcijum.) sadrii vi5e tanina. Da obradirno pojedinatno sva tri razloga OSNOVNE ODLIKE HEMIJSKOG SASTAVA COKOLADE Teobromin je u Eokoladi glavni metilksantin. a to znati da prikrivajuti Stetne supstance Seterom. zabrinutost i opitu nelagodnost. ako nije na vrerne dobio svoju rolju kakaoa ili komad orniljenog slatkiia. Kada se uzrnu u obzir sledeti razlozi svaka vrednost tokolade kao hrane bite brzo stavljena pod znak pitanja: I .45-0.. koje se pokazuju u iivotu potornstva korisnika. alergijske tegobe. Kakao. razdrailjivost. i 3. glavobolju. berba i osnovna obrada kakaoa. Dovode se u vezu sa oitetenjem hromozoma i kasnijim deforrnacijama. njena osnovna hernijska toksitnost.gu da nastupe kasnije . a neke nastaju upravo pod dejstvorn metilksantina. Neprijatan ukus predstavlja p w u opomenu da je ne5to Stetno.i obuhvataju poremetaj sna.ruski. Sve ovo predstavlja samo nepotpun spisak itetnih posledica koje na ljudski organizarn ostavljaju sastojci naie omiljene rokolade. Ova hemijska jedinjenja mogu da izazovu i depresiju. pa tako nastaje nerastvorljiv sastojak kalcijum-oksalat. prisutan u svakoj tokoladi. ADlTlVl KOjl OTKLANJAJUGORAK UKUS Gorak ukus obitno je udruien sa Stetnim alkaloidima . Delovanje tanina povezano je sa nastankom nekih oblika raka na probavnim organima. ne otklanjamo postojetu opasnost. nemir. oni deluju kao otrovi. svim metilksantinima pripisuje se odredena uloga u procesu bujanja Celija u tkivima pojedinih ilezda. On deluje tako Sto uslovljava stimulaciju centralnog nervnog sistema.srtana oboljenja.. t o kolada sadrii 0. Mnoga oboljenja dobijaju na zamahu pod dejstvom metilksantina . koji neapsorbovan prolazi kroz organe za varenje.

podiie se i temperatura u unutraznjosti gornile. On ne zahteva Seter. potrebna je velika kolitina Setera. ali i poveeavaju rizik koji se javlja pri upotrebi tokolade. moraju se dodati aditivi koji te spretiti ovu pojavu. tokolada im pored drugih neieljenih dejstava donosi i prazne kalorije. Na kraju. Mahune ubrane sa drveta ostave se da ferrnenti?~ na otvorenorn prostoru. . Poznato je da se u kakaou mogu stvoriti velike kolitine alfatoksina (supstance iz plesni koja ima kancerogeno dejstvo). enzimi iz zrna pojatavaju sam taj proces. poito sadrii dovoljno prirodnog tetera. njemu nije potrebna fermentacija da bi dobio svoj ukus. i t o pospeSuje razmnoiavanje bakterija i plesni. Posle fermentacije zrna se suSe na suncu ili suinicama. Dodaci pornotu kojih se dobija penast izgled. a to stvara veorna bogatu i nezdravu narnirnicu.masa slitna rnekorn buteru od kikirikija U tom delu prerade bakterijski zagadivati irnaju mogutnost da se rnnogostruko umnoie. zajedno sa drugirn dodacirna obezbeduju lakotu mase. ali to je rogat. Kakaovo drvo uspeva u tropskirn predelima. Kakao je narnirnica koja se dobija zagrevanjem i drobljenjem zrna (jezgra) dobijenog sa kakaovog drveta.tokolada postala ukusna i privlatna za jelo. Nikada nije bilo mudro smatrati tokoladu dobrom hranom za decu i velika je greika dopu5tati deci da uzimaju proizvode u tijoj je osnovi kakao. Uieglost rnasti moie obitno da se otkrije posle iest do dvanaest sedmica skladiitenja na temperaturi od oko 50°C. Ferrnentacija je bitan proces tiji konatni rezu!tati znatno doprinose oblikovanju ukusa tokolade. pavlaku ili ulje. tokoladi valja dodati i masti da bi se odstranio njen neprijatan zrnasti sadriaj. U toku fermentacije. tokolada je tvrsta ili poluelastitna materija. Po30 i ieter i mast teie da se izdvoje iz tokolade. U toku ovog dela proizvodnog procesa tokolade rnoie da dode do raznih oblika zagadenja. Svaka. koja se dobija kada se kakao fino sarnelje. Kakao se uglavnom proizvodi u veoma rdavim sanitarnim uslovima. pa i najrnanja kolitina uzete tokolade porernetite proces varenja i izazvati fermentaciju. Kada fermentacija dostigne vrhunac. Neprijatan ukus je prvi znak da su nastupile itetne promene koje nastaju starenjem dodataka. Sretom. postoji dobra zamena za tokoladu koja ima rnnogo prednost~u odnosu na ovu tako rasprostranjenu poslasticu. pa se tako vet od najranijih dana suotavaju sa problemima koje stvara povetana telesna teiina. u stvari su alergitni na razlitita zagadenja iivotinjskog porekla koja se nalaze u tokoladi. Ona rnora da sadrii najrnanje 50% masnote. Dalje. U daljem procesu proizvodnje tokolade zrna se prie i melju da bi se dobio kakaovac . To znat i da treba dodati mleko. Taj proces traje od 3 do 8 dana. i tek su posle toga spremna za isporuku proizvodatima tokolade. daleko ispod onih koji se inate primenjuju u proizvodnji hrane. Moida tete se iznenaditi. Mnogi pojedinci koji veruju da su alergitni na tokoladu.

Mi smo to sa uspehom isprobali. Rogat je bogat izvor pektina koji pomaie varenju i prainjenju creva. Sadrii neito vitamina iz B grupe: Sadrii minerale: kalcijum. oko 46%. . Hranljiva vrednost rogata: + + + + + Sadrii gotovo 8% proteina (kao i ostale mahunarke) u poredenju sa 2-14% proteina u cerealijama: Sadrii mnogo prirodnog ietera. Rogat pripada familiji mahunarki i rada dugatke mahune koje se dobro osuie. Pektin kao i sva vlakna doprinosi skupljanju toksina iz creva i njihovom odstranjivanju iz organizma. da biste postigli ukus tokolade. Lignin je drugi Elan familije vlakana. i t o je jedna od uloga vlakana u ishrani. Pektin pripada grupi nesvarljivih ugljenih hidrata. Rogat nije namirnica koja tovekov organizam opteretuje praznim kalorijama! U poredenju sa tokoladom. a zatim fino samelju. mangan. Pektin iz rogata rnoie da zaustavi obitan proliv. za jednu tretinu ima manje kalorija i sedamnaest puta manje rnasnoca. koji se u svakodnevnom govoru oznatavaju kao biljna vlakna. bakar i nikl. a nalazi se u crvenkastom delu rogateve mahune. kao gvoide. rnagnezijum i kalijum: Sadrii neke minerale u tragovlma. a samim tim i izgled. povraianje i pojavu mutnine. pa se tako dobija prah koji se moie upotrebljavati na razlitite natine. hrom.Rogat je plod drveta koji se gaji najviie na Bliskom lstoku. Prema tome. upotrebite roga? u prahu. rogat je tri puta bogatiji kalcijumorn. I pektin i lignin smanjuju koncetraciju poviienog holesterola.

.

buduti da kuhinjska so spada u grupu stranih tela. Tetnost je neophodna da je oslabi i eliminiie otrov. te ne sadrii enr i m e Zadatak biljaka je da neorganske supstance iz zemlje pretvaraju u organske. Koia poprima sunderast i bolestan izgled. ili u morsko. On. . To donosi teike posledice. mi isto tako nismo u stanju da varimo ili apsorbujemo kuhinjsku so. Zbog toga se takvi ljudi nenormalno znoje i tefko podnose vrutinu. Ostatak soli koje organizam ne moie da izluri. ~ ~ ~ ~ R b J . Tkivo otite. pa dolazi do povetanja telesne teiine. zdravi bubrezi mogu da izlute samo 5 . a da i ne govorimo o zidovima krvnih sudova. zajedno sa drugim kiselinama taloii se svuda po telu... Upotreba kuhinjske soli izaziva ied. Rastvor soli delimitno se zadriava u telijskom tkivu. Dokaz nalazimo u tinjenic: da je ljudski organizam izbacuje u nepromenjenom obliku.Kuhinjska so S o je svuda prisutna. vodi iz koje se dobija destilacijom. sene bi nalazila na 200 m ispod zemlje. Da je za toveka predvideno da troSi kuhinjsku so u bafti bi negde sigurno postojala biljka koja rada kuhinjsku so. gvoida u prahu ili stakla u prahu. odakle se kopa. i t o znati da nije ni biljnog ni iivotinjskog porekla.7 g. ima dovoljno u sirovoj hrani. . pa kao takve predstavljaju medustanicu u nafoj ishrani. Bai kao 3to ni tovek ni iivotinja ne mogu da iive od mlevenog kamena. Soli koja je eoveku potrebna (kuhinjska so to uopjte nije). Vene se suiavaju i nastaje visok pritisak. usled Ee- .. Kuhinjska so je neorganske prirode. Od 15-20 g kuhinjske soli koju vetina Ijudi normalno unese u tkiva sa kuvanom hranom. Ljubitelje sol] mute testa glad i Zed.

Ova so se sastoji od gotovo stotinu elemenata. Nemojte koristiti rnnogo soli. U obliku u kojem se nalazi u soli hlor ima tako itetno dejstvo da taiom jakog rastvora kuhinjske soli tovek moie sebi da oduzme iivot. Kuhinjska so moie i da uniStava vitamine i enzime. Dobijao je samo da pije vodu. lsto onoliko koliko istina m o i e da se druii sa l a i i .-. E. natin dogada se za tri meseca. a to se ne deSava samo zato Sto se ona u kratkom roku uputuje na klanicu. Mi u svojim receptirna preporutujemo morsku so. Ali. Organizam je deo prirode. Odakle ta so kad je unoienje spolja vet tako davno bilo prekinuto? Iz tog primera vidimo kako se otrovi taloie u telu i izazivaju bolesti. Ali. za toveka je taj podatak utoliko vainiji Sto on nije predviden za tovljenje i klanje. . Uzeo je 35 ienki pacova i hranio ih godinu dana hranom bogatom solju. Mnoge salate mogu da se jedu bez imalo soli a da budu ukusne. da ne kaiemo bivaju nnaduvavane<< uz pomot otrova i vode. jedan od t a dva elements. u dozvoljenim kolitinama. Poreklo naSega tela nije ni u hemijskoj fabrici. ovakvo rekordno tovljenje ne bi bilo moguCe. Mnogi ljudi se na slitan natin tove kuhinjskom solju. Kuhinjska so je za naie telo strana hrana.Vajt u knjizi . Zahvaljujuti vodi koja se zbog takve hrane skuplja u telijskim tkivima u mesu. ali uzimana u malim kolitinama. kako je tek lekar bio iznenaden kada taj visoki pritisak posle eksperimenta nije hteo da se spusti! Neki vojnik (koji je upotrebljavao mnogo soli) doSao je posle rata u ordinaciju jednog lekara prirodne medicine koji mu je prepisao terapiju gladovanja. Hrana treba da je tako pripremljena da bude ukusna i hranljiva. Ono Sto se normalno postiie za godinu dana. prepuitamo vama odluku da li tete je koristiti ili ne. Hlor. sebi apsolutno stranim supstancama. na ova. Ona moie da se usitni u blenderu. Ona ne srne biti liiena onoga Sta je potrebno telu. u stvari je koncetrovani otrov. Oni se medusobno ne razumeju.Saveti o iivotu i ishrank pi'se da je so potrebna krvi. 110 + VECLTARIJANSKI KUVAR ga nastaju najrazlititije bolesti.jednom vrstom veitatkog dubriva. Upotreba soli u ishrani i-oveka slitna je savremenom tovljenju stoke. Sve su dobile visok pritisak. Dr Dal (Dahl) u Americi napravio je jedan eksperiment sa pacovima. Bez kuhinjske soli koja kod iivotinja izaziva f e d i proidrljivost. Koristite samo krupnu morsku so koja je manje preradena od obitne soli. ni u soli. i to motima koje joj je podario Stvoritelj. kao i koncentrovanoj skrobnoj hrani. Dnevna kolitina unoSenja soli bez itetnih posledica je od 3-5 g. G. Kuhinjska so upotrebljavana u prevelikim kolitinama doprinosi nastajanju raznih bolesti. ni u loncu. NaSe telo stvarno moie da leti i hrani samo priroda. Sto se tite upotrebe soli u salatama. Stoka tovljena na takav natin trebalo da se ubrzo razboli i ugine. iivotin~e brzo napreduju. pre svega zakrtenje arterija. dok se kuhinjska sastoji samo od dva. i naii organi mogu da se druie sa otrovima. Tokom druge sedmice gladovanja kroz urin je izlutivao svakodnevno ako 6 g kuhinjske soli. Hrana koja se dodaje stoci mega se sa kuhinjskom solju .

hrana t e se zadriavati i po nekoliko dana u ielucu. -" i r : .: ".Kombinovanje hrane # . D a li nakon jela osetate pospanost? Ponekad. telo t e je potpuno razgraditi. Mi ljudi testo jedemo hranu koja je kornbinovana vrlo loie i nasumice. zaito nemamo energije. To se deiava zato i t o se sva enerziia hrane... Varenie -.. Zd(** . u telu usmerava na ~reradu hrane je veorna vaian proces koji se odigrava u narem organizmu i on nam oduzirna mnogo viie energije nego i t o moierno i da zarnislimo. i zaSto narn se spava.. ono i t o se stvarno nalazi u ielucu u tom trenutku jeste gomila pokvarene.BW . . a i usled pojave kiseline. .. " . . E . a onda odlazi u creva. . ' ~bL621. . Hrana se na silu zadriava u ielucu.. . Ako se hrana pravilno kombinuje. ' I-. Zbog truljenja i fermentacije. Hranljivi sastojci iz hrane ne rnogu da se iskoriste i u telu se stvaraju toksicne kiseline. i 20 do 40 sati da prode kroz creva. . A ako pri tom jedemo i izmedu obroka. -. . princip pravilnog sastavljanja jelovnika u t i nas da se neka hrana brie i lakie vari od druge hrane. Zatim se hrana silom potiskuje u creva.:.. Hrana ostaje u ielucu predugo. Kada se razlitite vrste hrane zajedno ubace u ieludac.L e. . a telo istovremeno troSi neverovatnu kolitinu energije. apsorbovati i iskoristiti. *a . Hranljivi sastojci koji su rnoida postojali u hrani nestali su. Dolazi do fermentacije i truljenja. Prema tome. . MIKIYIL~. :. ..:~ a. Eto zaito smo mi posle jela umorni. Takvoj hrani potrebno je oko 8 sat i da izade iz ieluca.. Nepravilno kombinovana hrana ostaje u ielucu i do nekoliko sati.a ~ . IMBINOVANJE . telo ne rnoie da ih probavi. nesvarena i doslovce truli. a. trule i smrdljive hrane.

Ne postoji ljudsko bite na ovoj zernlji koje t e reti da ne voli vote. a tome nas u t i i princip pravilnog kombinovanja hrane. ferrnentacije. ali svi smo pozvani da o tome logitno razrniiljamo.Moida je najznatajnije istati da se u sisternu za varenje. Ono nas ne spretava da jedemo hranu koju volirno. U votu ima od 80-90% vode koja tisti i daje iivot. A znate li zaito mi toliko volirno vote? Zato Sto naSe telo instinktivno tezne za votem! Vote je jedina hrana na koju je ljudska vrsta bioloiki prilagodena. Vote je hrana sa visokim sadriajem vode. Tu iivotnu snagu koju daje vote ne rnoie nadmaSiti nikakva druga hrana. ali to ne znati da svi naii obroci treba da budu sastavljeni od iste vrste hrane bez ikakve promene. telo te se odupreti. Ne jedite prebrzo i dobro ivatite hranu. minerali. jer u ielucu ima istovremeno toliko mnogo razlitite hrane da u organizmu nastaje haos. nego opteretivati stornak sa rnnogo razlititih vrsta. dala telu. goruiice i kiseline. nego nas u t i da ne jedemo rnnogo vrsta hrane u isto vreme. Poieljno je da hrana prode kroz creva brzo i efikasno. telo t e doiiveti slom. jedite redovno i nernojte jesti izmedu obroka. gasova. PRAVILNA UPOTREBA VOCA. Nemogute je propisati tatnu kolitinu hrane za jedan obrok. narin rada i iivota. nadirnanja. poznajuti svoje telo. BoIje je koristiti dva ili tri jela tokom obroka. treba da odredi kolitinu hrane koja t e njegovom telu pruiiti zdravlje. arninokiseline i rnasne kiseline koje su ljudskom telu neophodne za opstanak. Loje kornbinovana hrana tini nas iscrpljenirna. I zato je rnnogo bolje da u toku dana viie mislirno koliko temo pojesti vota nego koliko temo uneti proteina u organizam. Poieljno je da hrana ude u ieludac i da t u bude pribliino oko 3 sata bez ikakvog truljenja. Zaista narn nije potrebna preterana raznovrsnost tokorn jednog obroka. Naialost. da je posebno upotrebljena. Posle svakog obroka trebalo bi da se osetamo tako puni iivota i budemo orni za sve. Ono i t o je poieljno. vetina ljudi posle obroka jedva irna snage da stigne do kreveta. Pravilno sastavljanje jelovnika ima veliku vainost i bitan je deo pravilne ishrane. U votu se mogu nati svi vitamini. ali ako je to redovna pojava. prilikom uzimanja nepravilno kombinovane hrane. Trudimo se da uz zdravo rasuctivanje odlutimo koji narn sastav hrane najbolje odgovara. i da nam narednih 20 sati ne zatepljuje i zagaduje creva. ugljeni hidrati. Ne jedite viie nego i t o je potrebno da se utoli glad. . Preterano meianje hrane tokom obroka izaziva nelagodnost i uniitava pozitivan efekat koji bi svaka namirnica. Ono je neophodno za tijtenje organizma od toksitnih otpadnih materija. Ako se to dejava samo ponekad. jeste da narn hrana ne stoji i truli u ielucu 8 sati. kao rezultat ferrnentisanja proizvodi alkohol sa vrlo itetnim posledicama po jetru. Svako za sebe.

Poito vote ne ostaje dug0 u ielucu.3 0 minuta pa tek tada uzeti drugu hranu. jeste povrte. ali ako ielimo biti sigurni driimo se ovog vremena. testenina ili krornpir.Vet je ranije napornenuto da varenje hrane toveku oduzima najviie energije. Povrte se dobro kombinuje sa svim sirovim ili kuvanim povrlem i sa skrobnirn ugljenim hidratima. susam . UPOTREBA SEMENKI I ORASASTIH PLODOVA. izuzev banana. Kada ne moiete da nabavite sveie. Vote. Sve vote koje troiimo mora biti sveie i nekuvano. Vrlo je bitna stvar da se vote jede uvek sveie. kao i t o to tine rnletna i rnesna hrana. kao i t o su hleb. Nema koristi od vota koje je na bilo koji natin obradivano i preradivano. I i t a se dogada sa obrokom? On truli i fermentiie pa se tako pretvara u kiselinu. Najbolje je jesti vote na prazan ieludac. Da je uzeto sarno. Jedite povrte :to je god viie rnogute u sirovorn stanju (on0 koje se rnoie jesti sirovo). Evo jednog primera. ali obratiti painju da se pri tom ne upotrebi velika kolitina oraha. koristite zamrznuto povrte. Pojeli ste rutak i nakon toga uzeli neko vole. u protivnom. A vote zahteva rnanje energije za varenje od bilo koje druge hrane. Ako jedemo hranu koja nije vote. vreme se znatno produiava. ili posle kornpletnog obroka. mnogi od pozitivnih efekata koje smo opisali biti svedeni na minimum. moiete jesti koje god vote hotete i koliko god ielite. Kada varn je ieludac prazan. Telo je u stanju da iskoristi vote u njegovom prirodnom stanju. viie nego bilo koja druga hrana. Ono se razlaie i oslobada u crevima na svoje iivotno vaine sastojke tako brzo kao da ide kroz tunel. za razliku od vota koje ga tisti. moramo tekati 4-5 sati (ako je dobro kombinovano).. ali je ovako spreteno. Vote prode kroz ieludac za 20-30 minuta. J o i jedna stvar veorna bitna kad je re? o votu odnosi se na vremenski period koji treba da prode izmedu unoSenja bilo koje hrane koja nije vote i uzimanja vota. . pirinat. veoma je vaino da se ono ne koristi sa nekom drugorn hranom. ono bi vrlo brzo pro510 kroz vaS ieludac i creva. To je vrlo koncentrisana hrana. odmah uz vote. Mogu se kombinovati sa iitaricama i votem. cela rnasa hrane potinje da se kvari. snabdeva telo onirn Sto mu je potrebno da bi dostiglo najveti moguti nivo zdravlja. ili te. Hrana na bazi raznih vrsta oraha postaje sve veta konkurencija rnesu. Treba ih upotrebljavati. Sve vote stoji u ielucu vrlo kratko vreme. Sernenke (suncokret.) i koitunjavo vole takode su veoma kvalitetna hrana i ne ostavljaju toksitne otpatke u organizrnu. Makrobiotika postavlja zahtev da se nijedno vote ne sme jesti sirovo. Kada vote dode u dodir sa drugom hranom u ielucu (zajedno sa probavnim sokovima). To je pogrezno shvatanje. ali oprezno i u rnanjim kolitinama.. Druga vaina grupa namirnica. a njegovi hranljivi sastojci izgraduju nai organizam. ali je potrebno satekati 2 0 . urmi i suvog vota koje se zadriavaju nerto duie (45-60 minuta). Ako se jede mesna hrana. Neke vrste vota zahtevaju t a k i rnanje vrernena. To vrerne je neophodno da vote napusti ieludac. Ono u sebi takode sadrii dosta tetnosti. UPOTREBA POVRCA.

MAHUNARKE. Hleb od razlititih vrsta iitarica. kao i vote. Danainji tovek upotrebljava vrlo rnalo iitarica.pienicu. bai kao i iitarice sa povrtern. iitaricama. ali u vajern interesu su i t o jednostavnije rneiavine. Koristite uvek puno zrno iitarice.UPOTREBA ~ I T A R I C A iitarice. napravljen s kvascern ili bez njega odlitna je hrana. a telo C Ije iskoristiti hranljive sastojke. to de se manje vremena zadriavati u ielucu. <to je hrana manje raznovrsna tokom jednog e boobroka i bolje iskombinovana. oraiasti plodovi i iitarice predstavljaju dobru kombinaciju. orasima. a njihovo koriitenje sveo je na sarno jednu . . Vote. . povrte i orajasti plodovi takode su bitan elernenat zdrave ishrane. One se rnogu kombinovati sa povrdern.

P x Trpt . I. : 8 a"?.: I.." v< . ' O P I $ palm v o t t '' lo...A . . c r ~ b .~ .I 1. ':i h '1 2..: &atice ?. .< .. 1...~ .: 'iC Ell povrte sa korenom x llmun NE Nt N E x kokorov oiah NP krOmplr xx u xx x krampir XX N E N E NE xx xx xx .. .'...' 1 \I 1.L. .. .P I. i l ?I1 \I[ NI 'I! X* .P F..r '. - A. xk'>L?w.> .h U. mtr (T L~ b6 *!f . 'CSL.' x< Ax )) (< t? Yl &x a r. ." I. . rohovotr N' x bt58ie +..KAKO DA LAKO KOMBINUJEMOHRANU mnje Us& .

.

od onih koji su jeli deset i vi5e puta dnevno. Medutim. Tc se isto de5ava ako za obrok uzimamo viSe vrsta jela. n a u k je dokazala da vi3e od tri obroka dnevno donosi neieljene posledice utite na na3e zdravlje. amina. prilaiuci dokaze iz raznih istraiivanja koja to podupiru. Medutim. Miran san i osveienje moguti su samo kod onih ljudi koji uzirnaju laganu veteru. Uzimanje hranc izmedu obroka dovodi do delimitnog varenja tije se posledice ogledaju u stvaranju aldehida. Oni zatim navode Eak i razloge. Primetna je i povi5ena stopa pojave zubnog karijesa kod osoba koje uzimaju hranu izmedu obroka. i to mnogo pre L A V . alkohola i drugih otrovnih materija koje nastaju u procesu varenja. Postoje osobe koje tvrde da ne rnogu zaspati bez vetere. : . nete irnati.Uzimanje hrane izmedu obroka M nogi lekari. navode Ijude na zakljutak da je dobro jesti vi3e puta na dan. nisu jeli tako dobro kao kad uzimaju Eetiri ili manje obroka. istina je da t e posle obilne vetere spavati kao omamljeni. a pri tom uz~mati manje koliEine hrane. ali da odmor koji san treba da pruii. svojim stavom u odnosu na ishranu. nivo otrovnih produkata u krvi se povetava. samo 10% je izjavilo da dobro jede i za vreme rutka. Studenti koji su jeli izmedu obroka. Oni studenti koji su tetiri i rnanje puta jeli na dan izjavili su da dobro jedu i za vreme glavnih obroka. Naveitemo rezultate istraiivanja na grupi studenata. Medutim.. Ukoliko se jede Eesto.

N a i ieludac je miSit i njernu je potrebno vrerne za odmor kao i svim miiitirna naieg tela. Ukoliko poEnemo da jedemo pre no 5to istekne pet sati. Ukoliko uzmemo nekoliko zalogaja pre spavanja. Da bi ieludac obavio dobro svoj posao. Mi moiemo napraviti i veCe razmake izmedu obroka. Hrana se kvari. razaraju njegovu prirodnu funkciju i smanjuju efikasnost mozga. No. Upravo se to dogada kada jedemo izmedu obroka. imatemo nemiran i isprekidan san. Mnogi testovi su izvrieni da bi se dokazala ova tvrdnja. kao na primer razni aldehidi i alkohol. bubrega i drugih tkiva.tekac<? U ielucu je jako toplo. A Sta se dogada sa hranom koja Eeka u ielucu da bi bila svarena? I ona isto tako truli i tini naiu k~ neEistorn. ceka i Eeka. rdavzadah. navika uzimanja hrane izrnedu obroka je najopasnija. osetaterno glad tokom celog dana i pribegavatemo . To izaziva intoksikaciju mozga. Ukoliko se ne vodi ratuna o razmaku izmedu dva obroka. I i t a t a hrana Eini dok >. najglavniji obrok. nadimanje. onda m i i i t i koji potiskuju staru hranu iz ieluca obustavljaju rad. Kada hrana potne da se razgraduje. U pljuvatki postoje enzirni koji razgraduju skrob. to dobro te se pokvariti. Ako tokom prepodneva izgnjetimo jednu bananu i ostavimo je da stoji do uveEe. otprilike 30-60 sekundi. mali m i i i t i koji se zovu sfinkteri potiskuju je dalje tako da se varenje nastavlja u tankom crevu. Ta nova hrana koju unosite u organizam nete moti da izade napolje sve dok ne prode kroz proces varenja. jetre. a u stvari organi za varenje vape za odrnorom. kisela je sredina i hrana se srnelje. Ukoliko izostavirno jutarnji. razdrailjivost i umor. Mnoga hemijska jedinjenja stvaraju se za vrerne delirnitnog varenja i ona su otrovna. goruiica. Takve navike itetno deluju na ljudski organizam. Kljut za pravilno unoienje hrane nalazi se u pripremanju dobrog dorutka. Mnogo dobrovoljaca je bilo spremno da bude podvrgnuto takvim ispitivanjirna. potrebno je 2-3 sata a onda j o i dodatnih dva sata da bi se ieludac odrnorio. Da bi se hrana u ielucu razgradila. Ne treba brzo gutati hranu. nego je terneljno ivakati. tako da sada i ostatak stare hrane Eeka u ielucu. To bi. Eesto praten notnim morarna. Sledeta faza varenja odvija se u ielucu. a vi unosite novu kolitinu hrane. nai ieludac t e slabiti i nete moti dobro da obavlja svoj posao. ali ako to uzirnate izrnedu obroka. poremeteni san. Vi rnoida imate za obrok dobre jabuke i drugu dobru hranu. Od svih loiih navika koje ljudi imaju.odlaska na spavanje. U ielucu onih ljudi koji su jeli izmedu obroka nadeni su ostaci hrane stare do tri dana. bilo kao kada biste otigli na smetliZte i jeli tamo i t a nadete. Ukoliko u ielucu jog imate hrane i dok va5e telo nastoji da je iz njega izbaci. uvek t e biti ostataka hrane u naiem ielucu. osetaj slabosti pogreino se tumate kao glad. Stoga hrana mora ostati u ustirna neko vreme. gest ili sedam sati. lzmedu dva obroka moramo napraviti pauzu od pet sati Ukoliko imamo manje od pet sati pauze. a ieludac se potpuno isprazni.. ali ne rnanje od pet sati. Zato je potrebna pauza od pet sati izmedu obroka. ieludatni rniiiti nailaze na problem. rnora da se odmori. da detaljno pogledamo i t a se sve deiava u naiem organizmu ako jedemo izrnedu obroka! Proces varenja hrane potinje u ustima. slikovito rereno. tarnno. Zta te se desiti s njom? Ona t e istruliti. Pojava gasova.

.

.

vOeA P&VT~- . i t o je malo teie. da bi proizvelo seme. -. Mojsijevoj 3. . U I . ) . Kada se upoznarno sa principima prav~lne ishrane. . poito uz to treba ostaviti i svu preradenu hranu (rafinisano ulje. a ostalo istrune. -.vRSTE .? r3 .KIasifikacija prirodne naiem fizitkom. '. . Negde usput nautili smo da je bolje da jederno dva urnesto tri puta dnevno. +.. sira i jaja. kao i u duhovnom rastu postoje zakoni koje treba razmotriti i posluiati.29 naSim praroditeljima u raju reeeno je da jedu sve plodove koji imaju u sebi seme (u rnornentu kada se jedu). mi obitno prvo prestanemo da jedemo crveno rneso. zdravljem i obrazovanjem preporutuje da . . rnora da se ostavi u zernlji i kad se seme forrnira. . sarno se seme satuva. da ne jedemo izmedu obroka (pauza od pet sati izmedu obroka). Slededi korak je ostavljanje mleka.. zatirn ostavljamo ribu i meso peradi. PovrCe.+ V a + ORASR~. .18 kaie se da im je posle pada u greh i izlaska iz Edema dodata trava poljska (koja nema seme u sebi u trenutku kad se jede i u stanju u kome se jede).. Biblija citira da su u Edernu jeli iitarice. Seder . belo braino. -. Kako Biblija definiSe pojmove avoten i spovrCec. da dosta popijemo vode u toku dana. jedna amer~tka sp~satelj~ca IZ devetnaestog veka koja je rnnogo PIsala u vezl sa rel~g~jom. Re? je o striktno vegetarijanskoj ishrani i rnnogi nisu upoznati sa svim aspektima te dijete. U I . mahunarke i ora5aste plodove (koje irnaju serne u sebi kad se jedu) i da im je posle pada dodato povrCe (koje nerna sernena u sebi kad se jede). onda t o povrCe nije viie dobro za jelo. 1 ' LiLmO~: + *St -+ M A H ~ A R . : . -. . . Mojsijevoj 1. da ne jedemo vote i povrte zajedno.. vote.

jetarn. salata. rotkve. Vote (koje irna serne u sebi kad se jede) i povrte (koje nema serne u sebi kad se jede) hernijski se razlikuju po sastavu i funkciji u organizrnu: vote ispira.12 moie se uvrstiti u vote. praziluk. kelj. krornpir. I.) ili povrte (krompir. LISNATO P O V R ~ E spanat. lucerka. paikanat. 14. tikvice. VOCE SA PALMI: banane. iljive. proso MAHUNARKE: soja. kiseljak. jagode SLATKO VOCE: urrne. nektarine. 13. brokoli. lirnun. 10. rnandarine. . povrte izgraduje telo. : brazilski orah. krastavac. SEMENKE: suncokret. celer. kupus. str. grejpfrut. tikve. lefnik. 12. kesten. beli luk. cvekla. suve srnokve. urrne. npr. kivi. 2. proutite priloienu listu. pototarka. 89. endivija CVETNO POVRCE:artitoka. White. papaja. rogaf. 15.ne jederno vote i povrte zajedno u toku obroka (Ellen C. Sva hrana od 1 . prirnetitete da viie ielite da jedete vote nego povrte. karfiol POVRCESA KORENJEM: fargarepa. sotivo. keleraba. kupus. kim ~ITARICE: pfenica. kukuruz. 3. bundeva. Saveti o iivotu i ishrani. naredni stepen je koriStenje onoga Sto irna serne u sebi. kikiriki. pistati. leblebija (naut). bundevino seme. rastika. Ako dodete do ovog stepena. kajsije. Zatirn. I I. 7. rotkvice. pasulj. viinje. tikve. breskve. 6. 9. paprika. rnak. orah. krastavac. Ako vam je teiko da prepoznate vote i povrte. suve fljive. Ian. vet od bilja koje nosi serne. Ove vrste potitu od cveta i predstavljaju plodove. 5. : blitva. 90). ovas. luk. susarn. To ipak ne znati da se sve moie podjednako kornbinovati. spanat. luk.). osarndesetih i devedesetih godina dosta se proutavalo o ishrani i rnnogi su se slagali sa tom preporukom. Ne sa drveta. karfiol. patlidian. rotkve. paprike. U dvadesetorn veku. mango. Paradajz se dobro kombinuje sa ovorn vrstom hrane. a za rutak povrtne plodove (paradajz. bob DlNJE I LUBENICE: sve vrste PARADAJZ: rnnoitvo vrsta razlitite kiselosti SO~NA HRANA: plavi patlidian. keiu orah. 4. Sledeti stepen bio bi uzirnanje povrta. dakle. predlaiemo da jedu vote za dorutak. kokosov orah. treinje. pirinat. heljda. graSak. masline SIROVO ORA~ASTO V O ~ Ebadern. periun. suvo groide. itd. i i r . iitarica i oraSastih plodova u jednorn obroku. originalna edernska hrana. jargarepa. 8. JU~NO VOCE: narandie. itd. a vota u drugorn. iipak (nar) MANJE KISELO VOCE: jabuke. cvekla. ananas NEUTRALNO VOCE: avokado. zelena salata. banane i paradajz. Da bi se pornoglo onirna koji se joS bore sa ovirn delorn dijete. boranija.

. dao sarn varn sve bilje 5to nosi serne po svoj zernlji.. Jestivi deo sadrii sazrelo serne i okolno tkivo. (Biblija .. >>Gle dadoh varn sve bilje koje nosi serne . i svako drvo na korne je vote koje nosi serne<< (grupe od 1-6): + vote + oraSasto vote . Mojsijeva 1. Definicija vota (prerna Taber's Encyclopedia Medical Dictionary): .29).<.Vote je sazreli plod koji obuhvata sernenku (ilili) serne sa okolnim tkivorn. PRVOBITNINACIN ISHRANE..NAJBOLJI ZA COVEKA DANASNJICE ..Sve ))vote sa zernlje.me rnoie se kornbinovati sa svirn nostalirn votern zernlje..I ..)I jo? rete Bog: evo. (grupe od 7.12): + iitarice + sernenke + socna hrana koja sadrii serne + rnahunarke n. i sva dweta rodna koja nose serne: to te varn biti za hranu.

.

Bilo bi korisno da se testo vratarno na takve tekstove. koje ueselo odraste u mladosti. ali te obaveze zahtevaju strpljiv trud. )bPosao rnajke testo se srnatra nevainim poslorn.. Pa ipak. Child Guidance. pa neCe odstupiti od njega ni kad ostari.. Ali. On je bio inspiracija mnogirn rnajkarna. samokontrolu.. kCeri nai e kao stupoui prekrasno uradeni u duoru. ona je pokuiavala da govori ljubazno sa decorn.Biblija) Kakva divna i sveta odgovornost potiva na roditeljima! Sledeti citat je iz poglavlja nMajka<cu knjizi . I 2 . Drugi rnalo znaju o njenirn mnogobrojnim brigama i teretima..1~ (Ellen G. beleieti RMULE H F ODOJ~AI lRlSNl SA' . takt. Nebeski andeli posrnatraju brigama opteretenu majku.Biblija) d l C i dete prema putu kojim C e iCi.Hrana L ekcije koje se naute i navike koje se steknu u najranijem detinjstvu lmaju veteg uticaja na forrniranje karaktera i usvajanje srnera iivot a nego i t o to ima sve kasnije poutavanje i vaspitavanje. Njeni dani su ispunjeni rnoida rnanjim brojem obaveza.Sinoui naii neka budu kao bilje. 193) G L A V A . White. Ona je sarno tinila da se stvari u kuti odvijaju normalnirn tokom: rest0 urnorna. To je rad koji se retko cenl. Lekcije koje dete nauti do sedrne godine irnaju vije uticaja na karakter nego svako budute vaspitanje. (Psalm 144. ona se ne razrnete kao da je utinila neko veliko delo. to nije tako..Life a t its Best. Ona se rnoida oseta kao da niita nije postigla.(( (Prite 22. str. Ne rnoie se preterati u isticanju znataja ranog vaspitanja deteta. da ih zaposli i usreti i da mala stopala usmeri u ispravnorn pravcu.6 . mudrost i sarnopoirtvovanu ljubav.. 184.

4. . NiSta ne bi trebalo jesti izmedu obroka.majtino mleko. Nijedan drugi posao se po vainosti ne moie uporediti sa njenim!. to je kvalitetniji fizitki i rnentalni razvoj. Potrebno je obratiti posebnu painju da ishrana ukljutuje Sirok spektar namirnica u prirodnom staniu. 2. Neredovnost u ishrani remeti tonus digestivnih organa.< (Ellen C. Najbolja hrana za odojtad je hrana koju proizvodi priroda . White) I. Ono sadrii neophodne proteine. Njihova hrana treba da bude jednostavna i Sto pribliinija prirodnoj. u redovnim 0brocima:ne davati nijta izmedu obroka. Ukoliko roditelji postave prave principe. 9. Zarnena za majtino mleko moie biti samo pribliina. ali je zapisano u iivotnoj knjizi jagnjeta. PNO vaspitanje koje dete stite j o i kao beba treba da bude vezano za fizitko zdravlje. i dete t e snositi posledice. $to je i i v o t deteta u detinjstvu jednostavniji i mirniji. Navike zdravog natina ishrane nisu urodene. Neka topla ljubav ispunjava vaSa srca i izliva se na vase ukutane. karakter na samorn potetku.teret koji ona iz dana u dan nosi. IMAIMO ZDRAVU DECU Majtino mleko je superiornije u odnosu na druge vrste mleka za odojtad. Sve Sto je u vezi sa detetom treba da bude tisto. tistom i ispravnom obliku. 3 . lshrana i navike rnajke tokom trudnote i dojenja uveliko utitu na kvalitet mleka. 10. navikavanje bi trebalo da potne joS u majtinom narutju. vitamine i minerale koji su detetu dostupni u sveiem. lshrana je najbitniji faktor tokom p ~ i godina Valja obratiti painju na vaspitavanje detjeg ukusa i ielje za zdravom ishranom. Nega i redovnost u ishrani t e za rezultat imati zdravlje. jer nijedan prolzvod takve vrste ne sadrii antitela prisutna u prirodnom majtinom mleku. niti zadovoljavaju majtinski instinktu odgajanju deteta. Neka obrok bude vreme radosti i srete. 6. Navike redovnosti i discipline rnoraju se sticati joS dok je beba u majtinom krilu. Prava reforma potinje sa rnajkom jog pre rodenja deteta. 7. neophodno je da borave u tistoj prostoriji sa dosta sveieg vazduha. vet serazvijaju i moraju biti usadene u detji h detjeg razvoja. Tokom spavanja a i dok su budni. Njeno ime se moida nije protulo u svetu. Detetu treba davati hranu samo u odredenim intervalima. 8. 5 . Ne treba davati slatkiie niti hranu za odrasle koju deca ne mogu da vare. a zatim ih napuste. Mnoga deca danas pate zbog toga Sto su propustila da se tome poute na vreme.

alfalfa) ' 2. biljni taj.vrsta oraha. staviti kaSu u posudu i dodati: - 2 supene kaSike meda I kaiiku sojinog mleka u prahu Popiti dok je toplo da bi se povetao dotok mleka. suncokretovog semena. soja. supe od povrta 4.tista voda. heljda) 3. Ovoj kaSi se mogu dodati iitarice. Za sve recepte se koristi blender. Za povetanje hranljive vrednosti dodati i Saku alfalfa klica. pijte 8 . U nedostatku ovog. koristiti obican orah) 114 taSe vode 2 kaSike meda . sirov~h salata i kvasca.I . ukljutite u svoju ishranu velike kolitine susama.ice lecitina - - I12 CaSe badema 112 taSe keSua ili susama (keSu . odmarajte se dovoljno notu a tokom dana koliko je mogute 7. budite mirni i staloieni u odgajanju dece OVSENA K A ZA ~ MAIKE (moie i za bebe) Lagano kuvati 20 minuta: - 114 1 vode 112 Caie ovsa SO. proso. NAPITAK I - NAPITAK 2 - I raga oljuitenih badema 114 taie tiste vode 2 kaSike meda.10 CaSa vode tetnosti dnevno . koristite celo zrno (kukuruz. pijte 3-4 taSe sojinog mleka ili ovsene kaSe 5. Skuvano umutiti u mikseru. 6. jedite dosta klica (sotivo. meseca. so tetvrtina kafene kaSii. PRIRODNE FORMULE HRANE ZA ODOJCAD (NAPITAK ZA BEBE KOJE SE NE DOJE) Majka prestaje da doji bebu obitno nakon 14.

C. 5. Eista voda: moie se zasladiti Jeternirn sirupom ili medom 3. 7. rnagnezijurn. ruski. .NAPlTAK 3 NAPITAK 5 - - I EaSa sojinog rnleka u prahu 2 kafene kasike susarnovog taana 114 taJe sojinog rnleka I kafena kaiika pirinta I kafena kaSika suncokreta ili susarna - 114 taie vode 2 kaiike meda med po ukusu so NAPlTAK 4 - 112 taie kokosa 112 EaSe badema 2 kafene kaiike susarnovog taana 5 urrni 5 t a i a vode NAPITAK ZA BEBE I . prethodno pornenuti votni taj olakJate tegobe. Banane se mogu iseckati i osuziti. Banane sadrie pr~rodni ieter. gvoide i druge sastojke. 82. Ukoliko. kafu ili Caj (rnisli se na indijski. obitno nerna problema sa kolikama (grzevima). U tom obliku se veorna lako koriste pri putovanju. niacin. Odojtad koja se hrani ispravno i na vrerne. BANANE SU ZA BEBE Banane su idealna hrana za bebe. B I . dobar izvor energije za bebe. crni) Napitak je najbolje davati od 30 rnin do I sat nakon obroka. svei sok od narandie ili ananasa posle tri do tetiri meseca 2. 6. Sadrie vitamin A. Dobar su izvor vitarnina i rninerala.bujoni sok od jabuka. pak. Banane koje su potpuno sazrele rnogu se pasirati u sledetirn kornbinacijama: banane i avokado banane i mango - banane i breskve banane i iljive - banane i kruike banane i urrne - banane i papaja Pokuiajte sa zamrzavanjern pojedinatnih porcija. 4. i rnasu koja pomaie varenju hrane. kalcijurn. votni Eajevi se mogu davati izrnedu obroka supe od povrta . vaia beba pati od ovoga. Tako se rnogu satuvati i izvrsne su za ivakanje. praSina i bakterije ne dopiru do vota. sveie vote zobena ili ovsena kaSa nikada ne davati alkohol. Banane su pakovane u prirodnu arnbalaiu.

PIRINA? SA V O ~ E M (ILI P O V R ~ E M ) Procediti vet kuvani pirinat pa mu dodati cedeni sok od vota ili povrta. Kada postane tvrda. samo ih izmiksajte sa votem Krem: i 113 iolje rneda 114 iolje ulja 114 iolje rnleka (sojinog ili orahovog) Dodati i porne?ati sa: I12 kaiitice soli 114 kaiike vanile 114 kaiike sernena anisa 2 kaiike braina 112 iolje sojinog braina 112 iolje braina od celog zrna Dobro izrneiati i urnesiti masu. Procediti. svakodnevna hrana. Avokado je veorna dobar za potetak: rnoie se izgnjetiti i pomeiati sa sazrelorn bananom. avokado i banane 2 .I 1 I I Ii ! Bebe stare tri do iest rneseci mogu se hraniti votem. Peti lagano na temperaturi od 250°C oko 25 minuta. kidati na komade velitine oraha i oblikovati rukarna. breskva i kruika 5. jagode i banane 9. k a i a od jabuka i kruSke 8. kao i naseckano sveie vote ili povrte. Koristiti krupno grahamovo brasno. dodati mleko. . Zrelo vote ne treba dodatno zasladivati. avokado i kaSa od jabuke 4. sok od jabuka i kruike 3 . kruika i urrna. Ono rnoie biti standardna. iljiva 6. Skuvati u istoj razmeri kao i ovsenu kaiu. ! I Odlitna je za bebe kada se potne sa iitaricarna. Dok je j o i toplo. Proverite da li je vote dobro sazrelo. Vote dajte bebi uvek pre rnleka. avokado i kruike 7. 10. suve iljive kajsija i Suva iljiva kajsija i ananas iseckana jabuka i banane Kada je vaia beba dovoljno stara za fitarice. Stoga nerna potrebe za kupovinorn gotove hrane veitatki zasladene iei-erorn. Potnite sa rnalim porcijarna (1-2 kafene kaiitice). 1 . 12. I I.

kao i povrte. I. Ukoliko ielite. . i i t o bi trebalo dobro skuvati na pari. bujon od baderna ili avokada 6. supa'od graika (dodati sarnlevene alfalfa klice) 2. Koristite malo ili nirnalo soli.1 130 + VEGETARIIANSKI KUVAR Vaia beba rnoie koristiti povrte potev od iestog meseca. krompir spanat i tofu (sojin sir) kukuruz i tofu sveie salate Kada su bebe stare oko deset meseci (kada dobiju zube).paikanat 5 . graSak i iargarepa 3. cvekla 4. 9. Proklijalo i i t o zahteva rnanje kuvanja ali zato rnora biti potpuno prilagodeno ishrani bebe. Bebe t e napredovati zahvaljujuti prirodnoj hrani. I. imaju dovoljnu kolitinu pljuvatke da bi mogle variti iitarice. Obarite povrte na pari i obradite ga u blenderu. Do ovog perioda glavnu hranu tine rnleko. Tofu se moie dodati svirn supama kao dodatni protein. Kada vaia beba bude starija. Sveie baztensko povrte je najbolje kada se koristi u sezoni. 7. supa od povrta sa pir~ntem 4. vote i osuieni hleb. 6. Pre toga ih nije preporutljivo davati bebarna. Kada je vaia beba dovoljno stara. U daljern tekstu navedene su neke od kombinacija. lzmiksajte ih u blenderu dok rnasa ne postane kaiasta. mogu se dodati i ostale vrste supa. Kada je beba stara oko jedne godine. iitarice se rnogu pomeSati sa votem u blenderu. lzmiksajte i i t o u blenderu sa malo oraha ili sojinog mleka. Bebe ne mogu apsorbovati so u vetoj kolitini. rnoiete zasladiti sa malo rneda ili melase. bai kao i odrasli. Urmin ieter ili vote moie se izmiksati sa iitaricama u razlititim kombinacijama. Meso i jaja kao izvor proteina nisu najbolje reienje. jetrnena supa 3. boranija 2. ali takode i kvasac ili susarnov taan. rnoie se ukljuriti i ta hrana. Supe su dobar natin da se u ishranu ukljute proteini. Klice alfalfe rnogu se dodati prethodno pomenutim predlozirna radi povetanja hranljive vrednosti. Probajte ovu vrstu hrane da obradite u blenderu. 8. krem supa od celera 5 . izmiksano povrte SUPE ZA BEBE VaSa beba moie uiivati u suparna sa udrobljenim komaditima hleba. supa od povrta (dodati izgnjeteni tofu) lzmiksajte ove supe u blenderu radi lakieg varenja. a moi e se i zamrznuti.

celo zrno kuvan na pari potopljeno suvo groide I kafena kaiika lana orahovo ili sojino rnleko Kuvane ovsene pahuljice potopljene urrne kokos sojino ili badernovo mleko Obareno proso potopljene urrne keiuovo ili orahovo rnleko Raiene pahuljice ili zrno raii crne rnasline badernovo rnleko Pienitne pahuljice potopljeno suvo groide sarnleveni orah badernovo rnleko Heljda serne lana urrnin ieeer (urrne kao zamena) sojino ili orahovo rnleko Mlevena granola badernovo rnleko Obareni jetarn iseckane urrne susarnovo serne Med bademovo ili keiuovo rnleko izrniksane iitarice od celog zrna (rneiane) lzrniksane iitarice od celog zrna (rneiane) nesurnporisane kajsije keiuovo mleko (rnoie i orahovo kao zarnena) Ovsene pahuljice sos od jabuka suncokretovo serne sojino rnleko ako je potrebno Klice iitarica (obarene na pari) kajsijeljabuke sojino. oni su uradili ueC uife od pola onoga ?to C e ikada uCiniti za njegou karakter. Ono je nezarnenjivo.skuvana potopljene urme susam orahovo ili sojino rnleko Jetarn . jer sadrii sve potrebne elernente u odgovarajueoj srazrneri. bademovo ili susamovo rnleko )~Neka suaki otac i rnajka imaju ouo na umu: kada njihouo dete napuni tri godine.Neglazirani pirinar urrne (rnali deo) orahovo ili sojino rnleko Kukuruzno braino potopljeno suvo groide badernovo rnleko suncokretovo serne (usitnjeno) Obareno proso potopljene suve iljive badernovo rnleko Pienica puno zrno . Preko rnleka dete dobija rnajtina antitela. . Horace Bushnell JOS NEKOLIKO KORlSNlH SAVETA ' Majtino rnleko je oduvek bilo jedina i najbolja hrana za bebe.~ koja mu obezbeduju otpornost na razne rnikrobe i viruse..

Ali. Trebalo bi da se taj princip Siroko usvoji.to je >. Mnoge majke se iale da beba )me podnosi mleko~<. Rezultat: proliv. Buduti da je mleko odlitna kultura za bakterije i bakcile. kad se jetra i ostali organi zamore i iscrpe. povetava koliEinu i kvalitet mleka. Majke koje iele da hrane svoju decu a nemaju dovoljno mleka mogu da potpomognu laktaciju: semenom od morata. lshrana majke koja doji mora da bude kompletna i raznovrsna kao u trudnoti t i n dojenja je stalan i intirnan kontakt majke i deteta. hrani moidane telije i pomaie razvijanje mozga. Buduti da mnoge majke puSe. ali za telad. kao i rnleko od soje. jedu meso. dok mletna kiselina moie da iritira creva i deluje kao sredstvo za ti3tenje. jer mleko oksidiie. Ako se tome dodaju razni mehanitki i terrnitki procesi. Sotivo npr. pa se ono harmonitno razvija. U tom slutaju je apotekar glavni snabdevat. Mleko t e nadoti i ako se svakodnevno jede presno povrte. rnlado tele je iivotinja koja brzo raste i ima minimalnu inteligenciju. kimorn. Zatim. To uopSte nije Eudno. Tele sisa nekuvano i rnlako mleko u trenutku kada mleko izlazi iz majke. poSto ona imaju sasvim drugatiji sistem za varenje. jogurt i kiselo mleko. moida je i bolje da ne hrane svoju decu. na kraju to viie i nije mleko. jetmorn.. ako stoji izvesno vrerne. dok beba sporije raste i treba da dostigne tovetiji koeficijent inteligencije. iive pod stresom. razno vote. ima sve vise slutajeva da taj dragoceni izvor presutuje. Majke koje rade trebalo bi da irnaju mogutnosti da u odredeno vreme podoje svoje dete. probleme sa uSima i dr. doti t e do njihovog razmnoiavanja.Dete normalno treba da sisa dok ne dobije zube. sojin sir. I iz tog se vidt da svako treba da irna svoju specifitnu hranu. naialost. itd. strani proteini izazivaju alergije. Nasuprot tome. . jasno se vidi da su zaostala u rastu i psihomotorici. Neka od tih malih stvorenja podnose sve time ih hrane zato i t o su im organi j o i neoSteteni. Kravlje mleko je odliEno. Ako isuviSe rano potne da mu se daje hrana za odrasle. Neke mlade iene i ne iele da doje svoju decu iz litnih razloga. Seter u majtinom mleku. pivom u malim kolitinama (koje ne sadrii alkohol) i vodom od kuvanog jetma. slatko korenje. Mleko se zgruSa u ielucu. jer njihovo mleko rnoie da bude tak i nepovoljno po zdravlje deteta. inate postavlja se pitanje tuvanja i preranog prelaienja deteta na metovitu hranu. Mlada telad hranjena u eksperimentalne svrhe kuvanim rnlekom iivela su samo dva meseca. Pumpanje mleka nije dobro reSenje. kod dece koja su ranije doSla na svet i koja su bila u inkubatoru. tatnije reteno . da povrata. sredstva za konzervisanje. Calaktoza. a najmanje tri rneseca. ali posledice potinju da se ispoljavaju tek kasnije.rnrtvo mleko<q.

.

. Njihova inteligencija te se harrnonii-no razvijati i ona te koratati veselo iivotnorn stazorn.I Tako othranjena deca bite pogtedena nepotrebnih bolesti i infekcija. Razvite dobru konstituciju i irnate dobar prirodni irnunitet.

Neki prehrarnbeni proizvodi sadrie dosta vrednih sastojaka.) sadrianih u narnirnicama. dovodi do porernetaja zdravlja. Na osnovu rezultata tih ispitivanja sastavljene su tabele s tatnirn kolicinarna raznih hranljivih sastojaka (belantevina. tako i biljnog porekla. tovek rnora neprekidno da uzirna kiseonik iz vazduha i vodu. U njirna se vidi da se kolitina tih sastojaka u narnirnicarna veorna razlikuje. Mnogobrojni strutnjaci vet decenijarna ispituju sastav narnirnica. rnasti i dr.Takve tabele rnoiete nati i na kraju ovog poglavlja. Zbog toga je pravilna ishrana izuzetno vaina za odriavanje dobrog zdravlja. za spretavanje bolesti i u letenju raznih oboljenja. i to u potrebnim kolitinarna. kao i njihove optirnalne kolitine potrebne za odriavanje zdravlja i radne sposobnosti tokorn titavog iivota. ali drugih irnaju veorna rnalo ili ih . lshrana u kojoj nisu zastupljeni svi ti elementi.Hemijski sastav hrane P + oznavanje hemijskog sastava raznih narnirnica je vaino da bi se rnogli tatno odrediti svi neophodni sastojci. Danas je opSte prihvateno rniSljenje da pravilna ishrana rnora da sad r i i sledete osnovne sastojke: G L A V A + vitarnine + + ugljene hidrate rnineralne rnaterlje + rnasti belantevine Pored toga. a rnoie da doprinese i razvoju nekih bolesti. kako iivotinjskog.

glikoproteini 3. Samo ako su belantevine u hrani . aminokiseline. i moramo ih redovno uzimati s hranom ako ielirno da budemo zdravi i da naie telo normalno funkcionije. najvainiji za toveka. fosfoproteini 4. U telu toveka postoje mnoge razlitite belantevine i one se neprekidno razgraduju i ponovo izgraduju. Nazivaju se i proteini. Zbog toga hrana mora da sadrii sve neophodne arninokiseline da bi izgradnja i obnova tkiva u telu mogla da teCe normalno. BelanEevine mogu da budu proste i slofene. npr. hernoproteini 5 . t e s t 0 se moie t u t i ili protitati da su pojedini sastojci hrane. Ova jedinjenja se nalaze u svim iivotnim telijama u telu i neophodna su za njihov rast. Proste belantevine se sastoje sarno od aminokiselina ili njihovih delova. Na osnovu toga. proteini sa metalima Proteini iz hrane . glutelini 4.: I . Irna ih u svim telijama.izvor su i esencijalnih arninokiselina (koje organizam ne rnoie sam da sintetije) neophodnih za izgradnju telija tkiva u naSem organizmu. telije uzimaju one arninokiseline koje su im potrebne za izgradnju sopstvenih belantevina. Eelantevine su veoma sloiena organska jedinjenja koja se sastoje od velikog broja atoma ugljenika. albumini 2. a za razliku od ugljenih hidrata i masti. ali su i druga jedinjenja neophodna naiem telu. prolarnini 5. Stoga nai organizarn rnora da uzirna :to raznovrsniju hranu kako bi dobio sve neophodne sastojke. vodonika i kiseonika. Njih ima dvadesetak i putem krvi stiiu do svih tkiva. kao npr. U tu grupu spadaju: I . belantevine. sadrie i azot. belantevine iz hrane pod dejstvom enzirna razlafu se na svoje osnovne sastojke. Otigledno je da su svi ti sastojci ne samo vaf n i vet i nezamenljivi.uopite nemaju. odnosno da bez njih nema iivota. lipoproteini 6. Prilikom varenja hrane u ielucu i crevima. albuminoidi Proste belantevine vezivanjem za neko drugo jedinjenje grade slofene belantevine. mnogi strutnjaci danas smatraju da ne postoji nijedna narnirnica koja sadrfi sve sastojke potrebne toveku. globulini 3. a neke i sumpor i fosfor. nukleoproteini 2 . Tatno je da su one iivotno vaine. razmnoiavanje i obnavljanje.

telo rnoie da od njih izgradi sopstvene belantevine. rnleko. Odraslorn toveku potrebno je svakodnevno oko 0. tj. ili se pretvaraju u ugljene hidrate ili rnast1 koji sluie kao rezerva za kasnije stvaranje energije. Najbolji dokaz za to su rnilioni ljudi koji iive kao vegetarijanci i koji su zdravi. Ako se uzima raznovrsna biljna hrana lako se rnogu kornpletirati sve neophodne esencijalne arninokiseline.. telo ne rnoie da napravi potrebne enzime. To su: + leucin + lizin + izoleucin + rnetionin + treonin + valin + fenilalanin + triptofan Za rast dece neophodne su j o i dve arninokiseline: + arginin + histidin Naie telo ne rnoie da stvara rezerve vetih kolitina pojedinih aminokiselina.1 g belantevina na I kg telesne teiine. i to u potrebnim kolitinama. Posledice su vijestruke. i t o znati znatno izmenjene pod dejstvorn toplote (kuvanja. povrte i iitarice. To znati da je osobi teikoj 70 kg potrebno 56-70 g belantevina na dan. dobija se rneSavina visokovrednih belanrevina.. obilno se znoje. belantevine iz vota. Zbog toga se hrana ne vari normalno. kako tetnosti u telu ne bi bile ni previie kisele ni previie bazne. Od belantevina je natinjena i vetina horrnona. poeev od zatvora. dok belantevine iz iivotinjskog sveta (meso. a rnnogi od njih i to u malirn kolitinarna.kornpletne. Nazivaju se esencijalnirn.8. ne pokretu se dovoljno.).) unosimo u denaturisanom stanju. ne rnoie ni da stvara potrebne kolitine svih enzima za varenje hrane. hrana se ne meia dovoljno i ne vari se pravilno. a bez njih nema ni norrnalnog zgruiavanja kwi. Viie ih je potrebno trudnicarna i dojiljarna.. jer sarn ne moie da ih izgradi. preko raznih porernetaja u organizmu. deci zbog rasta. Belaneevine irnaju presudnu ulogu i u odriavanju tzv. Organizarn Eoveka rnoi e od jednih arninokiselina iz hrane da izgradi druge koje su mu potrebne. Ako usled loge ishrane organizarn ne dobije dovoljne kolitine kvalitetnih belantevina. pa se stoga eventualni viSkovi razlaiu za stvaranje energije. Ako u hrani nerna dovoljno punovrednih belantevina. uzimaju sarno rnleko ilili jaja. Ako se istovremeno jedu razno vote. . povrta i oraiastih plodova unosirno u organizarn u neprornenjenorn prirodnom obliku (kada ih jederno sirove). peeenja . kao i ljudima koji obavljaju teike fizieke poslove. iako nikada u iivotu nisu okusili meso. ali ne sve. a i zidovi ieluca i creva postaju rnlitavi. t o vek rnora s hranorn da unese osam razlititih arninokiselina.. acidobazne ravnoteie. pa sve do rnalokrvnosti. Npr. a jedan od pwih znakova je brzo zarnaranje i malaksalost.

:::r a O T. s! . Podaci se gotovo redovno razlikuju.: ni. prirodnog i veitatkog.3 6. vitamina... J wpira&F.~~ .n.s..O namirnice oasuli sotivo borovnica iaeoda ...z~:~~ ~...b.. ~. 1. : : ..5 8. itd..0 8. masti.T..... I . 2..1 o r $r.s2is :.... smokva (suva) 4.. Sastav povrta i vota zavisi od sastava zemljiSta na kojem je odgajano.. rninerala.2 0.::~...). . I sarn tovek rnenja sastav rnnogih namirnica..~~. Razne sorte jedne iste vrste povrta ili vota mogu da pokaiu znatne razlike u kolitini pojedinih sastojaka (ietera. s obzirom da su ispitivane namirnice proizvedene u razlititim klimatskim i drugim uslovima. TABELA: KoliEina belanEevina u 100 g proizvoda namirnice pienitno brajno ad c e l o zrna -~ pieriitr~o braino belo kukuruzno braino od celog zrna kukuruzne klice hleb od celog zrna pjenice pienitni hleb ratan~ hleb jetrneni hleb crni hleb kolitina u g na I 0 0 g 12.~ ....:. kao i od upotrebe dubriva. ry ~ Sji j y x I~ E -i .. iivotinje gajene u razlititim uslovima mogu da ispolje velike razlike u kolitini masnog tkiva...4 13. Te razlike su razumljive.7 .3 persun .1 8.. pa te i njihovo meso imati manje ili viie masti..... a ..:y-3::z~~~ypyaba: q ~l Q ~ : F.: m r . ...w.2 0..~ fEg$@@%mm .~:.i* ... 1-1 0..I 0.*MW".:a G m .... rnalina kruika kajsija treinia jabuka kolitina u g na l 0 0 g 22. .:. .~..4 08 7.:z:..~....4 8.2~~.1 24. ... r... ~ ~ ~ ~ : ... ugljenih hidrata.8 s.~~.m ~Bp w~q#fp L R ~ ~ E -~..s &198:ilFz.1 ! 0.i : i l ! i i:jii4.. minerala u narnirnicama biljnog i iivotinjskog porekla.138 + VECETRRIJANSKI KUVAR U knjigama i radovima autora iz raznih zemalja date su tabele sa kolitinama belantevina. .:i I : ~ " . i t o moie da izazove nedoumice laika.s2z. testo za nekoliko pa i viie postotaka.

' . .i.nueJqs!ez ! !le 'aqlhs al!?!lzel n !lseu o ! ~ s ! ~ yaAnpo oy al yaAoy) n IlSwW O'bZ pelw 'J!S qaq 0'07-O'Z I O'OZ-z. @gz~l.p oyalw a l l ~ e ~ ? JIS .ey!uoas!y ! ey!uopoA 'ey!ua!lZn po alo~ses'!leJp!q !uall2n ! oey 'as !$sew . ! btwsr.=vav8..5 I 9's I osaw allqll osau a?al~d osaw a?alal osau a l l y o osau a?aunl 5'C L'8 " t .:-g~g!t~m ~6cags3g[@."-% I 9'9 1'5 ey~asnl opeyone 0'1 I . .. . .!lueus ouzaAeqo !ueJq n psew eu!yloy ey!l -ai\ oyel as ep n!nlnloda~d! ~ e ! u ? n ~ a~ ws alhali~ou n .O ' Z 1 1 'b I .!i$:$!i~4~>$~i .%ob oyo ! ewe!luaz w ~ y s h ~ l s n p -u! n yop *luoueJqalaun al!%laua audnyn (%OI oyo owes) olew euoaA a?!lod ! p e w z! '![!zu n epoleu q!yau !uelqs! louleuo!3eu -alny!lze~ as ewoar\ epoleu q!u!pa[od !u -eJq n psew eu!)!lo>l ..~~g$$#~p(E8E~ *% .wnw3 .-@yfi$ fig@$g.:eu as alap nhelses wohs eluald . .

zasitenih veza. Mast se u telu stvara uglavnom od viZkova ugljenih hidrata unesenih s hranorn. zasitene . buduti da se prilikom zagrevanja znatno smanjuje njihova hranljiva vrednost. sirevi (koji rnogu da imaju 40 pa i oko 60% masti). One mogu da budu: I . . zasi- tenim vezarna. priena) ulja. biljna ulja. Posebno treba naglasiti da je rnnogo zdravije jesti sirova. nezasitenorn vezom. tj.). Nerafinisana biljna ulja sadrie i vitamin E. kao i t o su svinjska mast i loj.140 + VEGETARIJAN~KI KUVAR Masne kiseline su osnovna jedinjenja od kojih su sastavljene masti. masne pljeskavice. Nutricionisti preporutuju da se svakodnevno uzima jedna do tri tajne karitice biljnog ulja. Te dvostruke veze su viie podloine hemijskirn promenarna od jednostrukih. sve rnladi Ijudi umiru od bolesti srca i kwnih sudova zato :to jedu masna jela. skrivene masti odnosno MAS1 koje se ne vide. gojaznost i druge bolesti koje skratuju iivot. kao npr. tzv. Svake godine. a iivotinjske rnasti sadrie holesterol koji se stvara u ogranizrnu.kada su dva susedna atoma ugljenika u rnolekulu vezana dvostru- kom. Otuda poviiena stopa holesterola rnoie dovesti do infarkta rniokarda. Rezewe energije koje tovek stvara u organizrnu nalaze se u obliku depoa rnasti. a rnnogo manje u obliku jednog ugljenog hidrata. nezasitene . Dnevne potrebe u rnastirna kretu se od 15. tj. hladnirn postupkom dobijeno ulje koje do upotrebe treba driati u friiideru. U nekirn razvijenim zemljarna uzimanje velikih kolitina masti uzrokuje pojavu brojnih oboljenja srca. orasi i dr. i krornpir prien u hidrogenizovanoj masti.5 kalorije. od kukuruznih klica i dr. Preporutuje se nerafinisano. Clavni izvor neophodnih rnasnih kiselina su biljna ulja (rnaslinovo. jer su mnoga ispitivanja pokazala da su rnasti sa znatnirn sadriajern nezasitenih rnasnih kiselina. jezgrasto vote. Mast je najkoncentrisaniji oblik energije u telu toveka. Takva biljna ulja lako uiegnu i tada ih treba baciti. ali kada mu stopa u krvi poraste. glikogena. tromboze i nedovoljne cirkulacije krvi u ekstrernitetima. mnogo bolja hrana za toveka nego zasitene masti.30% ukupne energije. Mnoge namirnice sadrie tzv. Mnogo su vainije za Eoveka nezasitene rnasne kiseline: + oleinska + linolna + linolenska + arahidonska Veoma je vaino koja se mast koristi u ishrani. samo 4. 2 . a ne zagrevana (kuvana. taloii se i na zidovima arterije smanjujuti time njihov obim: t o je ateroskleroza. dok gram belantevina ili ietera upola manje.kada su svi atomi ugljenika u njirna vezani jednostrukim. od suncokreta. jer gram rnasti daje 9 kalorija. iumance jajeta.

4ql j ~ / 1 1 : i f iii'$ ~ -qq!npi%gvmqz .2 0.. 0. 0.d ..1-0..2 0. ..2 0.3-0. . ....I I . $ .TABELA: kolitina masti u I 0 0 g proizvoda narnirnice pscrt~cno brasno pienitno braino belo kukuruzno brasno od celog zrna pienirne klice pirina? kolirina u g na I 0 0 g i .j~~be&~ .1 -0..: .:!+??:::.6 0.:::.:$?:s:: .~~33.F.*wy! @ p * @ p : m & A: 0.:*&-l-n.v*>#g'q~w w=.. . .2 0. . .p3~:~.6 10.2 0.. .m?q I celer kupus prokell zelje karfiol krastavac periun ..1 0.. ...5 0.~~...2:2:.$ g~~ gg&s~ ..1-0. .. . i -0..2 2.2 20.2 0.5 0. . .g93g. bundeva .2. .0 0.. ..0 ~%*.4 1... 1 -0.9 I # . .. : n22.6 0..~%~.1-0.5 0.. & e & $ ~ ~ ~ v ~ 6 p$.::.l~3~d.5 . ~ ~ ~ J $yyg?&yy-la p ~ . .%-*~am...~ w ' * * ~ " ' ~ q s ? #P# Pd*. ..rr ~ l ..?. . .2 limun urma (sveia) smokva (sveia) srnokva (suva) pomorandia grejpfrut maslina (zelena) s.2 :.g j4$~~r4:@+prf~ r .O narnirnice 30rovnlca breskva jagoda malina kajsija kolitina u g na l 0 0 g 04 0."'*m. . ...

a proizvodi od rnleka znatno rnanje nego samo rnleko.e3L..$@~8 Ef$Tg@p:$ UGUENI HIDRATI U ovu grupu jedinjenja spadaju ieder.. . i . ali jog uvek znafajne.s. Nabrojaterno neke: skrob..8 jaje 10. celuloza. Velike kolifine ugljenih hidrata..... -3:sss. . kao i neka druga srodna jedinjenja. pod dejstvom energije koju daje sunce i uz porno6 hlorofila. .~g*~@#~g$@f bzwr? g#gfEBgy ~ ~ g @ ~ ~ @ ~ B ... ~ ~ ~.''. ~ lf ~~ $~ $ l .. : : .. vodonika i kiseonika... :icp?pg7j!zgzh$"~..&2:*.fl@..c.*i. pilete rneso 20. -. zatirn sotivo...>sj$~j. .:j * ....... proste Setere ili rnonosaharide i 2. >. : . galaktoza i rnanoza Disaharidi su sloieni Sederi a od njih izdvojidemo sledete: saharoza. kao i u drugirn delovima biljaka. plodovima. I$ :.5 ~tFh#w. . tako da svako rnoie uvek da ga irna pri ruci.6-25.... .g*& . : . Biljke su glavni izvor tih jedinjenja u hrani toveka jer ih stvaraju u velikirn kolifinama u toku fotosinteze od ugljendioksida i vode..:.. Meso uglavnorn ne sadrii ugljene hidrate.... moie lako i dugo da se tuva i u obitnirn uslovirna. Jaja ih sadrie u veoma rnalirn kolitinarna. . Riba takode nerna tih jedinjenja.namirnice kolitina u g na l 0 0 g narnirnice kolitina u g na l 0 0 g 8 a. .. * m 3 r < r i F:s:g* ' ~ @ ~ ~ L ~ ? * ' W " ' .0 8 J g ... .. . Ugljeni hidrati se dele na: I .-= ~<?' sotivo 1. lako svarljivih..j-. . fruktoza... . i to uglavnorn rnanje sloienih. semenu. insulin. uglavnorn skroba. Od monosaharida najvainiji su glukoza.l-1 1.. .>.S S ~ ~as. Svi ugljeni hidrati se sastoje od ugljenika.-..:. .O junete meso 17.. . sloiene ietere . .0 ! i ~~ SC*: ~ ~~ ~~a ~ n i~ ~tp : ~ :a $ ~~ h Zm + 9 ..gf@ml $@ggf#gg-E~m @ q r g $ g m k 2 mq:':%#.disaharide i polisaharide..... Osuieno vote sadrii velike kolitine ugljenih hidrata (i do 70%) i stoga predstavlja izvrsnu hranu koja daje velike kolicine energije: osim toga.8=~*.-""scex e 8: ~ ~ . sadrie zrna iitarica. x.@ ~Sm ~s y F s is@$ ~ikszr?. dekstrin.. a znatno rnanje. E 3 a .$ t g3.. jagnjete rneso 24...-.qn @ @+ . pektin.. . krornpir i drugo korenasto povrte.g!<~eme$~{. ':':i' 2 ...!$@@ \n. glikogen. skrob i celuloza.. laktoza i maltoza. rnleko neito viSe. jedino ih rnalo irna u jetri. p s s .. . . zbog fega se ono veorna preporufuje za rnnoge dijete. .~~~. . .:.g@&@@!.. .n:. "":". ... .... .'":. Polisaharidi su jo? sloieniji ugljeni hidrati i jedan njihov rnolekul sadrii rnnogo monosaharida. Razne vrste vola takode imaju znatne kolifine Setera. pasulj i soja. ~ r @ ~ ~ 3 m e ~ .. lzgradeni ugljeni hidrati se zatim skladiSte u korenju..

odnosno 1.4 ' namirnice breskva kolitina'u g na l 0 0 g 10. U telu toveka ima relativno malo ugljenih hidrata: + + glikogena u jetri + 100 g glikogena u miiitima 245 g ietera u krvi I 0 g ukupno: 365 g.1 1.3. 3. krtolasto povrte i mahunarke. posebno oni iz grupe B kao :to su tiamin (vitamin B I ) . 1 neki vitamini. riboflavin (vitamin 82) i niacin (nikotinska kiselina). Po mogutstvu.6 . Na osnovu preporuka SZO. Od stanja sluzokoie digestivnog trakta i trajanja kontakta ugljenih hidrata s povrrinom creva koja ih apsorbuje. potpuno ih izbaciti. TABELA: kolitina ugljenih hidrata u 100 g proizvoda namirnice pienirno braino od celog zrna kolitina u g na l 0 0 g 69.460 kalorija. zdrava ishrana treba da t e i i povetanju potroinje sloienih ugljenih hidrata (do 70% unete energije).U kojoj meri t e organizam toveka iskoristiti ugljene hidrate iz hrane zavisi od 3 tinioca: I . Pored insulina i nekoliko drugih hormona. medu kojima posebno vaino mesto zauzima insulin. rafinisanih ugljenih hidrata (beli ieter). a smanjenju potrojnje prostih. koji su njegovi ANTAGONISTI. 2 . Obilnije koristiti iitarice. neophodni su za normalno funkcionisanje enzimskih sistema koji utestvuju u iskoriitenju ugljenih hidrata u telu toveka. utestvuju u iskoriItenju ugljenih hidrata u naiem organizmu. Od delovanja hormona.

Vitamini su organska jedinjenja potrebna organizmu Eoveka u veorna rnalim kolitinama.:...9 ovriie meso jagnjeie 0 0 beli sir.. rastvorliivi u rnastirna: vitamini A.. v:..4 72. ~ j @ ~ g # g fggpJ$g&g ~ f g ~ m g g ~ @ 4 ~ ~ ~ f @ !B%#'#g$gg ~ $$$~~~$$ :.... izolovanju i dobijanju raznih vitamina.144 namirnice cvekla + VEGETARIJANSKI KUVAR kolitinau g na l 0 0 g 5. ~ < @ $ . . .-. ali koje on Sam ne moie da proizvede vet mora da ih unosi s hranom. ... Smatralo se da je dovoljno da hrana sadrii sarno belantevine. zelena salata crni luk crni luk . : l : .O govede meso do 0. rnasti.m-ww r:qyq.t.mladi :...3 4.7-4.. ..7 4.i ~ $ paradajz 3. .wm 8.?" * : . . .:.1 1 7..8.""'*.tgq*rn q g ~ p $ f ~ ~ ~ FcGTf # . !:.0 0. D. kao i o njihovom mnogostrukom delovanju u telu toveka i razlititih vrsta iivotinja.. :. .i:.2 6.:?ii.5 *:.. .. a pojedini vitarnini rnogu da se skupe u vetim kolirinama u jetri.4 namirnice lernik bilina ulia rnaslinovo ulje rnargarin kolitina u g na l 0 0 g 14.. . Nedostatak nekog vitamina moie da izazove odredene simptome.m ~\ $~ ~ q ~:ai.6. .. .i-. . Manje kolitine vitamina nalaze se u svim telijarna tela. .i. ..7 3. . Danas su poznate dve grupe vitamina: I .'" praziluk a. ? ?#i & ji::s:*. ~ ~~r~~~:~9s .i ..2 m j ...4-0. . .. : . ..4 4. xis / ! .. . i ... gde sluie kao rezerva.:em~a~pg~ .2 Mnogi ljudi su svojim zapaianjima i istraiivanjirna doprineli danainjim saznanjima o sastavu.19... Do potetka dvadesetog veka za vitamine se nije ni znalo.. .. . . .'m ren rotkvica 13. . J. E i K .. . %wP?mrmt-:i" mx~..1 4. . .5-8. . : ..O 0 0 0-0... . / 1 ! / ~. mladi IaJe 5. p ~ g g e ~ ~ ~ : ~~ B Yf ~8 ~ !..6 rnaslac k~selo mleko 0.-.:t.. .. ieter i mineralne rnaterije..i-.i . .

vitamin C. neki od njih mogu da budu i toksitni ako se uzimaju u izuzetno visokim dozama. Mora se uvek imati na umu da postoje individualne razlike u potrebama za nekim vita. Oni su potrebni u veoma malim kolitinama a nalaze se u razlititim namirnicama. KAROTIN) Ovaj vitamin povetava otpornost organizma na infekcije i jata sve sluzokoie. Osirn toga. Do takvih problema dolazi u vrlo retkim slutajevima. Nedostatak vitarnina A izaziva pojavu tzv. i malaksalost. rastvorljivi u vodi: vitamini B I . Dugotrajno uzimanje lekova moie da utite na apsorpciju nekih vitamina i da dovede do njihovog nedostatka u organizmu. B12. doprinosi boljern vidu i pruia izvesnu zaititu protiv glaukoma. test0 se deSava. Medutirn. B2. prilikom izbora hrane mora se voditi ratuna i o vitaminima. Da bi se postigla uravnoteiena ishrana. a posebno organa za varenje. Neophodan je za rast i odriavanje u dobrom stanju hrskavice..*kokoiijeg slepila~. Stoga je dovoljno da je hrana raznovrsna pa nete doti do nedostatka vitamina. narotito kod dece. da nedostaje ne jedan vet viie vitarnina istovremeno.2. ino zit. Te razlike se javljaju iz razlititih uzroka. Na potrebe za vitaminom utitu: I + razne vrste aktivnosti + razlitite bolesti kao i poviiena temperatura + krupnijim osobama treba viZe vitamina. lskori5tavanje pojedinih vitamina mnogo zavisi od zdravstvenog stanja titavog organizma. folna kiselina. minom. pantotenska kiselina i paraaminobenzojeva kiselina. . slabost. Brie zamaranje. U vetini slutajeva vitamini i minerali rnogu da se uzimaju bez ikakvih problema u mnogo vetim kolitinama nego ?to iznosi preporutena dnevna doza. Prvi znaci nedostatka nekog vitamina su obitno blago izraieni i nespecifitni. B3. Poznato je da starije osobe slabije iskorijtavaju hranu pa i + stanje rnetabolizma + period rasta kod dece + vreme trudnote kao i dojenje (za majke) + sve vrste stresa vitarnine. kao ni do poremetaja zdravlja izazvanim hipovitaminozom. biotin. kod vetine ljudi. B6. Delovanjem vitamina A ubrzava se zarastanje rana na koii. smanjenje radne sposobnosti i potreba za teitim i duiim odmaranjem. pa se mogu pogrejno protumatiti ili tak i proti nezapaieno.p o i t o taj vitamin utestvuje u izgradnji vidnog pigmenta koji se nalazi u mreinjati oka i neophodan je za normalan vid. kostiju i zuba. VITAMIN A (PROVITAMIN. holin.

<. VITAMIN B I (TIAMIN) Tiarnin je poznat i kao aantiberiberi.Naziva se i vitamin protiv zapaljenja nerava ili nprotiv starenja. rnahunarke. otoka i dr. Vitamin je znatajan za zdravlje koie. rnleko. pjenirne klice. osetanje urnora.). kao i od gtetnog delovanja lekova. osetaj svraba i paljenja u ofirna. za norrnalno varenje i za spretavanje pojave zatvora. alfalfa klice. vote. VITAMIN B2 (RIBOFLAVIN) Riboflavin utestvuje u razlaganju ugljenih hidrata. noktiju i otiju. avokado. Najbolji prirodni izvori vitarnina A su: povrte. Najbolji prirodni izvori vitarnina B I su: celo zrno iita. Potreban je i za norrnalan rad srca. Ovaj vitamin je neophodan za prornet ugljenih hidrata i stvaranje energije. Nedostatak vitarnina A moie da izazove: + povetanu osetljivost na infekcije + kokoSije slepilo + gubitak apetita. osetanje umora i + nepravilan rad srca i slabost srtanog mijita. a rnoie da poveta plodnost i da srnanji broj spontanih pobataja. banane. Nedostatak vitarnina B2 moie da izazove: nesanicu: + rnalokwnost. rnleko sojino. simptorni). vitamin jer njegov nedostatak dovodi do bolesti beriberi (zapaljenje nerava. razdrailjivost. pojavu suve i grube koie. za rast i obnovu tkiva. pivski kvasac.Vitamin A je neophodan i u toku trudnote i dojenja. gubitak apetita. Nedostatak vitarnina rnoie da izazove: + rnijitnu slabost. Riboflavin pruia za5titu od delovanja 5tetnih rnaterija iz okolne sredine. rnijita. i krtost noktiju koji se otuda lako lome povetanu osetljivost na svetlost. belantevina i rnasti radi stvaranja energije. zeleno lisnato povrte. perut i opadanje kose. jezgrasto vote. kose. porernetaje u varenju i gubitak teiine + + pojavu suve ili rnasne kose i njenog opadanja. Neophodan je u toku trudnote i za vrerne dojenja. zamagljen vid i kataraktu . kukuruz. akne. nervnog tkiva. gubitak parntenja. sernenke (suncokreta i dr. depresiju. za rast kao i za zarastanje rana. a mote da spreti i pojavu katarakte.

Vitamin 83 utestvuje u stvaranju raznih horrnona. gubitak parntenja i nesanicu.depresiju. i smanjuje poviten krvni pritisak. kao Najbolji prirodni izvori piridoksina su: cela zrna iitarica. razno vote. VITAMIN 83 (NIACIN) Ovaj vitamin je neophodan za razlaganje ugljenih hidrata. . gubitak teiine i sklonost ka infekcijarna + otoke na telu. Niacin Siri kwne sudove i na taj natin povetava protok krvi kroz njih. kao i za nerve. opitu slabost. kao i antitela koja Stite naSe telo od bakterijskih infekcija. zdravu koiu. nekih koinih oboljenja (akni). crven jezik Najbolji prirodni izvori vitarnina 82 su: pivski kvasac. + hronitne glavobolje. nervozu. U telu. za norrnalan rast. srnetenost ili apatiju. alfalfa klice. cela zrna iita. koje irna u svirn punovrednirn belantevinarna. pSenitne klice i rnekinje. norrnalan rad ieluca i creva. jetra i rnletni proizvodi. smanjuje kolitinu holesterola i triglicerida u kwi i na taj natin urnanjuje rnogutnost nastanka ateroskleroze.4 pukotine na ustirna i u zglobovirna usta i zapaljen. Nedostatak vitarnina rnoie da izazove: + slab apetit. avokado. slabost rniSita i oseCaj umora. pivski kvasac. VITAMIN B6 (PIRIDOKSIN) Postoje tri vitarnina 86: piridoksin. kvar zuba i kamen u bubregu i grteve. soja. Piridoksin utestvuje u stvaranju eritrocita. PN~se nalazi uglavnorn u biljkarna a druga dva u iivotinjskirn tkivirna. nesanicu ili teSke glavobolje. sernenke. cela zrna raznih vrsta iitarica. orasi. niacin rnoie da se izgradi iz arninokiseline triptofana. nekih oboljenja srca. Vitamin B6 utestvuje u prornetu belantevina. + nervne porernetaje . rnleko i sir od soje. razdrailjivost. rnasti i belantevina i stvaranje energije. dijabetesa. Nedostatak vitarnina 86 rnoie da izazove: + rnalokwnost. depresiju i druge rnentalne porernei-aje. rnasti i ugljenih hidrata. banane. pecurke. a rnoie da pornogne u letenju degenerativnih oboljenja. Najbolji prirodni izvori niacina su: jetra. kao i kod povetane kolitine holesterola u krvi. porernetaj varenja i slabljenje organizrna. krornpir. razdrailjivost. piridoksal i piridoksarnin.

a time i za izgradnju kostiju i zuba. manja koncentracija u jajima. Dovoljno je I 0 rnin dnevno izlagati lice i podlaktice direktnorn dejstvu sunteve svetlosti da bi se obezbedila dovoljna kolitina vitamina D. masti i ugljenih hidrata. i svi oni deluju kao vitamin E. Do pre nekoliko godina znalo se da su izvori vitamina B 12 bili samo mleko. iumancu. morske alge. deci. riblje ulje. kao i za stvaranje eritrocita a time i za spretavanje nastanka malokrvnosti. trudnicama i u laktaciji. i jetra sisara. a time i njihovo ojtetenje. poremetaj prometa kalcijuma u telu. Danas znamo za postojanje vitamina BIZ u pivskom kvascu. lrna ga i u povrtu (karfiol.. jaja. mleko sir i jogurt takode sadrie ovaj vitamin. mutninu. Jaja. ultraljubitasti zraci specijalnih lampi ako deluju na koiu ili hranu. kukuruz i klice dovoljan su dokaz da i u biljnom svetu irna dovoljno ovog vitamina. Vitamin B 12 utestvuje u prometu belantevina. povratanje. pergun). gubitak teiine. ali je najznatajniji alfa-tokoferol. Narotito je potreban bebama. osetaj umora + malokrvnost VITAMIN D (KALCIFEROL) Ovaj vitamin je neophodan za promet kalcijurna i fosofora u organizmu. a takode ga sadrii i alga spirulin. port0 oni imaju manju potrebu za ovirn vitaminom od ljudi koji jedu meso.omekiavanje kostiju usled gubitka kalcijuma. rnanje kolirine u kvascu. sernenu deteline. jer onemogutavaju oksidaciju nezasitenih rnasti. rnorskom povrdu. votu (banana) i pjenici u tragovima. Nedostatak vitamina B I 2 moie da izazove: + razne psihitke promene + usporen rast dece + slab apetit. kajmaku i buteru. stvaranje RNK i DNK. Svi tokoferoli su prirodni antioksidansi. cvekla. Nedostatak vitamina D rnoie da izazove: + kod dece rahitis + kod odraslih osteomalaciju . gubitak apetita. lspitivanja vriena na striktnim vegetarijancima potvrduju da se kod njih ne javlja nedostatak vitamina B12. pa se kosti lako lome slabost migita i slabu apsorpciju drugih minerala + Uzirnanje prevelike kolitine vitamina D rnoie da izazove znake trovanja. Sojino mleko. Vegetarijanci koji nisu upotrebljavali namirnice iivotinjskog porekla bili su na udaru rnedicinske kritike. opitu slabost. soja. VITAMIN E (TOKOFEROL) Postoji osam razlititih tokoferola i tokotrienola. a znatajan je i za promet nukleinskih kiselina. meso. 148 + VEGETARI~ANSKI KUVAR VITAMIN B I 2 (CIJANOKOBALAMIN) Jedini od vitamina koji sadrii i kobalt i ima najsloieniju hemijsku strukturu u odnosu na ostale vitarnine. Vitamin E spretava stvaranje slo- . Najbolji prirodni izvori vitarnina D su suntanje.

koji mogu da ugroze i iivot. jer se samo 30.).bodnih radikala koji ubrzavaju o<tetenje tkiva i njihovo brie starenje. Najbolji prirodni izvori vitamina E su: biljna ulja (proizvedena hladnim postupkom). Proizvode ga i bakterije u crevima toveka. opadanje kose. + ubrzava zarastanje rana. itd. 1 1 ! 1 Ovaj vitamin utestvuje u prometu ugljenih hidrata. Spargla. iumance. jetri. posekotina i drugih oztetenja na koii i smanjuje stvara+ nje oiiljaka na njoj Stiti pluCa i ostala tkiva od toksitnih materija Ako se uzima u prevelikim kolitinama. proklijalo zrnevlje raznih vrsta iitarica. pojavu krvi u mokrati i u otima. vitamin E usporava procese starenja organizma. bledilo koie i sluzokoie. Utite na sintezu proteina za koagulaciju krvi. osetaj umora. a irna ga i u iumancu jajeta. i bareno zeleno lisnato povrte. bolove u miSitima i poremetaj rada srca Najbolji prirodni izvori su: jetra. krvarenje posle hirurSkih intervencija. a sam vitamin se kratko vreme zadriava u telu. Nedostatak b~otina moie da izazove: + gubitak apetita. u crevima.folne kiseline. kupus. zbog fega se smatra da je manje toksitan od vitamina A i D. Uzimanje prevelikih kolitina vitamina K moie kod dece da izazove iuticu.40% vitamina apsorbujeiz hrane. belantevina i masti kao i u prometu nekih vitamina . Nedostatak vitamina K moie da izazove: + protiv zgruzavanja krvi I I i I. vitamina B 12 i vitamina C. jezgrasto vote. manje je toksitan od drugih vitamina rastvorljivih u mastima. a sve to zbog poremetaja zgruSavanja krvi. Vitamin E doprinosi i boljem iskoriStavanju kiseonika u tkivima. malokwnost. usled razaranja prevelikih kolitina crvenih krvnih zrnaca. ViSak vitamina se izlutuje brie nego drugi vitamini rastvorljivi u mastima. konfuziju i de+ presiju. '. To je vitamin koji spretava kvarenje. VITAMIN K Postoje dva vitamina: K1 i K2 u hrani. biljnim uljima. Najbolji prirodni izvori vitamina K su: zeleno lisnato povrte (karfiol. I i . Na taj natin. brokoli i dr. jezgrasto vote i povrte. ekceme. a mogu da ih stvaraju i bakterije u crevima toveka.I I i + krvarenje iz nosa.

probleme kod novorodentadi. osetaj zamorenosti slabu cirkulaciju krvi spontane pobataje Ovaj vitamin se koristi i za letenje ateroskleroze. PANTOTENSKA KISELINA Ova kiselina je deo koenzima A koji utestvuje u oslobadanju energije iz ugljenih hidrata. Ovaj vitamin spreeava stvaranje naslaga u arterijama i njihovo otvrdnjavanje. oboljenje desni i zapaljenje jezika poremetaj apsorpcije raznih sastojaka hrane. otklanjanje problema vezanih za poremetaje cirkulacije krvi. a spretava i stvaranje kamena u i u r n o j kesi i poboljiava rad jetre i i u t n e kese. ciroze jetre i masne degeneracije jetre. celo zrno iitarica.Holin doprinosi smanjenju kolitina masti i holesterola u jetri i arterijama. zatvor. masti i belanrevina u telu. Nedostatak folne kiseline moie da izazove: + + + + malokrvnost. folna kiselina utestvuje u stvaranju eritrocita i holina. Nedostatak inozita moie da izazove: + prornene na oEima. i pojavu sedih vlasi. i smanjuje koncentraciju holesterola u krvi. raka i opekotina. testosteron i estrogen. lnozit je neophodan za zdravlje srca. povetanu kolitinu holesterola u krvi i oboljenja srca Najbolji prirodni izvori inozita su: pivski kvasac. a neophodna je i za odriavanje normalne trudnote i normalan razvoj ploda. letenje tira u ielucu. proliv. visokog kwnog pritiska. mleko i mletni proizvodi. Ovaj vitamin poboljiava stvaranje hormona nadbubreinih . opadanje kose. jetre i bubrega a rnoie da spreti i opadanje kose. FOLNA KlSELlNA Neophodna za promet belantevina kao i za stvaranje RNK i DNK. lecitin i mahunarke. Najbolji prirodni izvori folne kiseline su: zeleno lisnato povrte. jetra. slabost miiita.DNK i RNK. Holin je neophodan i za sintezu nukleinskih kiselina . jetra i iumance jajeta. Zajedno s holinom inozit utestvuje u izgradnji lecitina. Najbolji prirodni izvori su: lecitin. vote. sivo srnede mrlje na koii. Ovaj vitamin deluje zajedno s raznim hormonima kao i t o su: hormon rasta. a na taj natin umanjuje verovatnotu nastanka ateroskleroze.

Ova kiselina pospeSuje i apsorpciju gvoida iz hrane. nesanicu i depresiju. kao i usporen rast dece. pojavu sede kose. i kada se koriste sudovi od gvoida i bakra. OlakSava simptome u sluc'aju alergije i prehlada. Vitamin C jtiti od oksidacije vitamine A i E. kao i one iz grube B. kao i posledica preteranog sunranja. a deluje i kao prirodni antioksidans. pjenitne klice i mekinje.ilezda I povetava otpornost na lnfekc~je. malokwnost. Najbolji prirodni izvori pantotenske kisel~ne su: jaja. kao i smanjen krvni + poremetaje rada ieluca. opekotina. pomaie zarastanju rana kao i u borbi sa infekcijama i prehladom. + opStu i mizitnu slabost. Uzet u prevelikim kolitinama (viie od 2 g na dan). razdrailjivost i depresiju :I + poremetaje u pogledu plodnosti. oboljenje koie. Nedostatak askorbinske kiseline mole da izazove: + smanjenje otpornosti na infekcije i + skorbut I 'I + sporo zarastanje rana i pogorSanje kod nezaraslih. Vitamin C je neophodan za izgradnju kolagena. kao i njeno opa+ pojavu alergija i astme. a moie da doprinese i zajtiti koie od pojave raka. Upotrebljava se i kao mast za zaStitu od promena na koii usled starenja. pivski kvasac. zatvor. jer pospejuje stvaranle ant~telaV ~ t a m ~ pon maie organlzmu da lakSe podnese stres Nedostatak pantotenske kisellne moie da izazove. grteve u nogama. celo zrno iitar~ca. pod uticajem svetlosti i kiseonika. VITAMIN C (ASKORBINSKA KISELINA) Ovaj vitamin se lako unijtava delovanjem toplote. Moie da pomogne u letenju ekcema. Nedostatak ovog vitamina moie da izazove: danje pritisak cije I j + osetaj jakog umora. pomaie organizmu da lakSe preiivi stres. Vitamin sprec'ava nastanak i pomaie lerenje infekcija organa za mokrenje. povrte i vote PARAAMINOBENZOJEVAKISELINA Ovaj vitamin uc'estvuje u stvaranju folne kiseline i eritrocita. sterilnost i gubitak seksualne ielje 1 Najbolji prirodni izvori ovog vitamina su: cela zrna iitarica. jer onemogutava razmnoiavanje bakterija u mokrati. osetaj hronirnog umora i smanjenu otpornost na infek- II I i i + znake razdrailjivosti. vitamin C moie da izazove znake trovanja (hipe~itaminoze): .

preterano mokrenje. Nedostatak kalcijuma moie da izazove: + kod dece .Minerali se stalno obnavljaju u nagem telu. Kalcijum moie da spreci napetost pre menstruacije. Postoje individualne razlike u potrebama za pojedinim mineralirna i one mogu da budu prilitno velike. Mineralne materije predstavljaju samo veoma mali postotak ukupne rnase tovekovog tela (S%). Pojedine grupe namirnica. a posebno povrte i vote. Zajedno sa fosforom. slabe zube koji se lako hare + kod odraslih . Pojedini od njih imaju veoma vainu ulogu u ljudskom telu jer se nalaze u svirn tkivima i u svakoj teliji. a njegov nedostatak moie da dovede i do porernetaja u radu srca. oko 2% njegove ukupne teiine. znoja i drugim putevima. grteve u toku menstruacije i simptome vezane za menopauzu.Ir 152 + VECETARIJANSKI KUVAR + proliv. Posebni mehanizmi u organizmu reguliju unoienje razlititih minerala i njihovih soli iz hrane (i vode).omekjavanje kostiju usled tega one postaju lako lomljive + grteve u nogama. Kalcijum je neophodan za kontrakciju mijita. sirovo povrte i vote Organizam i toveka i iivotinje i biljke sadrii mnogobrojne elernente. odnosno njihova jedinjenja. Najbolji prirodni izvori su: sveie. + poremeiaje u koagulaciji krvi . depresiju. i to upravo u kolitinama koje su potrebne tovekovom organizmu. bolove u ledirna i zglobovima + nervozu. Od toga se tak 98% nalazi u kostirna. I % u zubima i I% u telesnim tetnostima. i utestvuju u izgradnji tkiva. nadraiaj mokratnih puteva i kamen u bubregu. Njihov znataj se ogleda i u tinjenici da bez njih nijedna telija ne bi mogla da i i v i Telo toveka je razvilo sposobnost da odrii stalnu koncentraciju raznih elemenata i njihovih soli u svojim tetnostima. njihovo zadriavanje kao i izlutivanje preko mokrate. regulatori i kontrolori mnogobrojnih biohemijskih procesa u njima. ili deluju kao aktivatori. kalcijum utestvuje u izgradnji kostiju i zuba i zato je neophodan za normalan rast. nesanicu i razdrailjivost. osip na koii. KALCIJUM Kalcijuma ima u relativno velikim kolitinama u telu toveka. sadrie mnoge elemente.usporen rast i rahitis.

jetam. Smatra se da je nedostatak fosfora redak. Najbolji prirodni izvori su: povrte. orasi. i t o znati da ih treba unositi s hranom u potrebnim kolieinama da se taj odnos ne bi poremetio. kao i za odriavanje zdravih nerava. Fosfor deluje zajedno s kalcijumom i vaino je da oni budu u odgovarajutem odnosu.Uzet u prevelikim kolitinama. kuvani pasulj. ovas. jezgrasto vote. kokos. mleko. kuvani graiak. brokoli. . iumance. integralne iitarice. Najbolji prirodni izvori su: mleko od soje. sotivo. kikiriki. aktivira enzime. semenke. leinik. repa. MACNEZIJUM Magnezijum se nalazi uglavnorn u kostima (do 70%) a ostali deo je u mekim tkivima i telesnirn teenostima. za prenos poruka kroz nerve. Fosfor je neophodan za rast. kozje mleko. soja u zrnu. Kalijurn zajedno s natrijumom odriava normalan protok teenosti iz medutelijskog prostora u telije i obratno. magnezijumom i vitaminom C utestvuje u izgradnji i odriavanju u dobrom stanju kostiju i zuba. gvoida i mangana. smokva. narandie. Neophodan je i za mnoge vitamine B grupe. spretava i reguliie zatvor. kalcijum moie da se taloii u mekim tkivima. mahunarke. a preostali deo utestvuje u mnogim iivotnim procesima. Deluje i kao prirodno umirujute sredstvo (slitno kalcijumu). Dobar za nerve. za razliku od natrijuma koji se najvetim delom nalazi u medutelijskoj tetnosti. soja u zrnu. zeleno lisnato povrte. Magnezijum moie da spreti nastanak oboljenja srca i da smanji taloienje holesterola u arterijama. a uEestvuje i u odriavanju kiselo-bazne ravnoteie telesnih tetnosti. badem. kuvani pasulj. pire od kikirikija. Razvija nove telije. kao i za prenos poruka kroz nerve neophodan je i kalijum. za normalan rad srtanog miiita. badem. zeleno mesnato povrte. jer ga ima u mnogim namirnicama. Ovaj mineral je neophodan za rast kao i za promet fosfora. susam. sojin sir. spanat. KALIJUM Kalijum se nalazi uglavnom u samim telijama. Zajedno s kalcijumom. i u izgradnji glikogena. varenje i tiitenje. suve smokve. mekinje. Za kontrakciju rniiita. opuita nerve. grejpfrut. obnovu tkiva i stvaranje energije u telu. Najbolji prirodni izvori magnezijuma su: integralne iitarice. sirovo iumance. FOSFOR U telu toveka fosfor se uglavnom nalazi u kostima i zubima (oko 80%). kao i da poremeti apsorpciju cinka. masti i belantevina. On utestvuje i u procesima oslobadanja energije iz ugljenih hidrata. pivski kvasac. jetam. da izazove usporavanje rasta i osetaj umora. natrijuma i kalijuma u telu. i prenos hranljivih i drugih sastojaka. integralne iitarice.

perrun. ljuska krornpira. pasulj. luk. Zto moie da dovede do grteva miZita. natrijum deluje u rnedutelijskoj tetnosti na odriavanju osmotskog pritiska i norrnalnog protoka raznih jedinjenja izrnedu telija i tetnosti koja ih okruiuje. kalijurn prenosi kiseonik do mozga. masline. kupine. ReguliZe kiselo-baznu ravnotei u . vlakna mahunarkl. kokos. Natrijurna ima u sledetim namirnicarna: + repa. kupus. kose i noktiju. kokosu. celer. tonus rniiita. i zapaljenje koie. HLOR Zajedno s kalijumom i natrijurnom odriava normalno stanje tetnosti i kiselo-baznu ravnotefu u organizrnu. Surnpor ulazi u sastav nekih arninokiselina i vitamina B grupe (B2 i biotina). celom zrnu fitarica i votu Naziva se i mineral lepoten jer doprinosi zdravlju koie. Surnpora ima u sledetim namirnicama: soja u zrnu. Uzirnanje prevelikih kolitina natrijurna (u vidu kuhinjske soli ili s hranorn) rnoie da izazove: + otoke. kokos. rnelasa. ovas. Moie da se pojavi i tir u ielucu. Neophodan je i za stvaranje hlorovodonitne kiseline u ielucu. Hlora irna u kuhinjskoj soli. cvekli. Zajedno s kalijumom i hlororn. vrtoglavicu. a utestvuje i u mnogirn reakcijarna u telu. karfiol. sirovo iurnance. kozjern mleku. osetaja urnora i nepravilnog rada srca. brokoli. baderni. suvo vote. kesten. Uzimanje prevelikih kolitina hlora rerneti odnose s drugim mineralima kao i stanje tetnosti u telu. 'krastavac. Zargarepa. integralne iitarice. srnokva. a da na to potroSati i ne obrataju painju. ora5asti plodovi. odriava teiinu. koja utestvuje u varenju belantevina i apsorpciji rninerala iz hrane (gvoida i drugih). bademi. Najbolji prirodni izvori su: integralne iitarice. sotivo. visok k ~ npritisak i i oboljenja srca. Natrijurn utestvuje i u odriavanju ravnoteie izmedu kalcijuma i kalijuma koji je neophodan za norrnalan rad srtanog rniIita. . ViZak natrijuma izaziva i gubitak kalijuma (preko rnokrate). Hlor pomaie u izlutivanju mokrate i uklanjanju Ztetnih proizvoda iz organizrna. sveie vote. Vrlo je retka pojava nedostatka natrijurna.154 + VEGETARIJAN~KI K u v A R Zajedno s fosfororn. sveie povrte. noktiju. dobar je za nerve i odriava lepotu. rotkvici. maslatak. Neophodan je za izgradnju belantevine kolagena. kupus. Obitno ga ljudi unoseviie (s kuhinjskom soIju koja je natrijurnhlorid) nego i t o je t o telu potrebno. a i rnnogi industrijski prehrambeni proizvodi sadrie i so. rnahunarke. Nedostatak surnpora rnoie da izazove slabljenje kose.

soja u zrnu. kao i u prometu belantevina i stvaranju pigrnenta u koii i kosi. HROM Hrom je neophodan za normalno koriStenje glukoze. a aktivan je i u mnogim enzimskim procesima. iumance. Nedostatak hroma moie da izazove: + nepodnoiljivost glukoze kod dijabetitara. Zajedno s vitaminom C. KOBALT Kobalt ulazi u sastav vitarnina B I 2 pa je neophodan za njegovu izgradnju. pivski kvasac. kuvani graiak. do svih telija u telu. putem krvi. jer povetava efikasnost insulina i uklanjanje glukoze iz krvi u telije. repa). a iz njih odnosi ugljen-dioksid natrag u pluta (koja ga kao gas izbacuju van sa izdahnutim vazduhom). suve iljive. bakar utestvuje u izgradnji belantevine elastina. i kako je organizmu toveka potreban u veoma rnalim kolitinama. Bakar je neophodan za norrnalnu apsorpciju gvoida iz hrane i njegovo koriitenje za izgradnju hemoglobina. loo Jod je neophodan za stvaranje hormona ititne ilezde. Bakarje znatajan za kosti.Zajedno sa bakrom i belantevinom gvoida utestvuje u stvaranju hemoglobina koji daje krvi crvenu boju i prenosi kiseonik od pluta. kajsija. tak i u onim u kojima ljudi imaju veliki izbor hrane. pigmenta disanja u miSiCima (koji im daje crvenu boju) i koji takode prenosi kiseonik do telija. Poznato je da ga najviSe irna u eritrocitima a male kolitine postoje u svim telijama. integralni hleb. tzv. zeleno mesnato povrte (kelj. sir i pivski kvasac. lako se dobija s hranom. Najbolji prirodni izvori su: kuvani pasulj. kao i brzinu rasta. Najbolji prirodni izvori bakra su: jezgrasto vote. Znatajan je i za stvaranje holesterola rnasnih kiselina i belantevina. Nedostatak gvoida u organizmu ljudi je vrlo testa pojava u mnogim zemljama. i aterosklerozu Najbolji prirodni izvori: cela zrna iitarica. koji reguliiu rnetabolizam i stva ranje energije u titavom organizmu. Kobalt je neophodan za aktiviranje raznih enzima. Najbolji izvori su hrana iz mora. On se gotovo iskljutivo nalazi u proizvodima iivotinjskog porekla. kao i za normalnu funkciju eritrocita. Ovaj mineral utestvuje u izgradnji nukleinskih kiselina u RNK. semenke i mahunarke. BAKAR Irna ga u rnnogim narnirnicama. vezivna tkiva i za izgradnju fosfolipida. . Cvoide ulazi i u sastav mioglobina.

ali t a kolitina zavisi od koncentracije mangana u zemljiitu na kojem su odgajane. graiak. narotito ono koje raste pored mora ili u zemljiitu koje je bogato jodom.156 + VECETARI]RNSKI KUVAR T Jod se uglavnom sakuplja u ititnoj ilezdi. Ima ga u svim biljkama. Najbolji prirodni izvori su: jodirana so. a deo je jednog enzima koji utestvuje u procesirna oksidacije u telu. Osim toga. rnolibden moie da izazove simptome trovanja: proliv. nedostatak bakra u telu i znake slitne guiavosti. a utestvuje i u proizvodnji polnih hormona. Mangan utestvuje u prenoienju poruka od mozga preko nerava do miiiCa. iitarice. Znatne kolitine mangana se izgube prilikorn prerade namirnica. i slabo se apsorbuje u crevima. zbog tega se povetava i unos fluora u organizam. mekinje. Poboljiava pamtenje. vodi i zemljiitu. pasulj. i t o znati da on ima rnnogostruku i znatajnu ulogu u telu toveka. ali postoji rniiljenje da fluor ne treba dodavati vodi za pite jer moie da izazove itetne posledice (trovanje). spanat. zeleno lisnato povrte. Uzet u prevelikirn kolitinarna. jezgrasto vote. karfiol. Molibden je neophodan za mobilizaciju gvoida iz jetre. . Vete kolitine kalcijuma i fosfora u hrani ometaju apsorpciju mangana u crevirna. U prirodi se nalazi kao kalcijum-florid i ima ga u svim biljkama. MANCAN Ovaj element je neophodan za normalan metabolizam kostiju i utestvuje u mnogim enzirnskirn reakcijama u telu. a poito ulazi u sastav insulina. Neophodan je i za disanje tkiva. Ima ga u mnogim biljkama. hrana iz mora. Mnogi enzimi sadrie i cink. usporen rast i malokrvnost. hormona ititne ilezde i drugih jedinjenja. klice. lisnato zeleno bilje. industrija ga u sve vetim kolitinarna izbacuje u okolnu sredinu. U nekim zemljama se dodaje vodi za pite (fluorisanje vode). utestvuje i u prometu ugljenih hidrata i stvaranje energije u telu. kozje mleko. Nedostatak fluora moie da izazove: kvarenje zuba i omekiavanje kostiju Najbolji prirodni izvori su: hrana iz rnora. Fluor je neophodan za izgradnju kostiju i zuba. sirovo iumance. kupus. kupine. paradajz. Najbolji prirodni izvori rnolibdena su: cela zrna iitarica i rnahunarke. Najbolji prirodni izvori su: banane. Neophodan je i za stvaranje rnleka i izgradnju kostiju. Cink utestvuje u izgradnji RNK i DNK i u sintezi belantevina. Nisu za sada poznati sirnptomi njegovog nedostatka kod ljudi. jata kosti i i t i t i zube od kvarenja.

. . Dokazani su porernetaji izazvani njihovim nedostatkorn.. ..2: 0-3 rneseca 545 515 : : : .. centralnog nervnog sisterna. . neophodan je za zdravlje koie... .:... il i i I Selen ulazi u sastav jednog enzima koji Ztiti telije od itetnog delovanja oksidacije. kao i za razvoj ploda (fetusa). On pornaie brie zarastanje rana i opekotina. za norrnalnu izgradnju kostiju.. SELEN U toku poslednjih decenija sve viEe se istite znataj selena ne sarno za toveka vet i za razne vrste dornatih iivotinja.: :c ... :!* . Najbolji prirodni izvori cinka su: jezgrasto vote i integralne iitarice. kao i povrCe i hrana iz rnora. Vezuje se s toksitnim rnetalirna kao Sto su iiva i kadrnijurn..?.. Najbolji prirodni izvori su: integralne iitarice. Znatajan je za norrnalno razrnnoiavanje i pornaie da sperrnatozoidi budu vitalni i pokretni. .. ?&T$*R"' !g&:2$ <G@P. Muikarci 11.. a rnoie i da spreti prerano starenje.. organa za disanje. I 1I 1 I i i ' I Dnevne potrebe r a kalor~arna kcalldan (prema Svetskol zdravstvenoj organ\rac111) I Dnevne potrebe belanrevtna gtdan l1 . ali i oni sa izuzetno velikirn... Selen povetava otpornost prerna bolestirna i zratenju.. .Selen deluje zajedno s vitarninorn E kao prirodni antioksidans u naiern telu.... a koji se rnogu letiti davanjern selena ilili vitarnina E. Koliko t e selena biti u biljnim proizvodirna zavisi od njegove koncentracije u zernljirtu na kojem su biljke odgajane... za aktivnost prostate i za spretavanje neplodnosti.. .. .@gfjm ET&mm gg: .Cink je neophodan za norrnalan razvoj polnih organa. !~4'jp~@"=-~~ w@@y&! &B#F@.. i na taj natin onernogutava da budu apsorbovani u organizrnu. Poznati su tereni sa veorna rnalirn kolitinarna selena.14 godlna 15-18 godna 19-50 eodina 42 1 55 2 55 5 ggyg$Eg#@*B Bz$g&%m #xm!m 51-59 godna 65-74 godne 2550 233 1900 @g$4Bgga g g $ g m g B 1900 myB$.

JLO donja grantca . .agp&s#m'1". qg...5.14 god~na 15-50 I v15e 3 100 3100 Dnevna potreba za ionforom m a a n (Svetska zdravrtvena organizacija nema svoje norme) Dnevne potrebe za gvotdem rngidan (prema Svetskoj zdravstvenoj organlzac~jl) Mulkarcl I 1-18 g o d m 19-24 godna 25-50 eodna 775 540 540 Mulkarct I l-14godlna 15-18eodlna 150 90 . r a"" $g#i$3~~i~fii~ Muikarci I t e n e od 15-50 i vice gadina 3900 g@fa$m Dnevna potreba ra kalcijumom mgldan (prema Svetskaj zdravstvenoj organizaciji) Dnevna potreba za kalfjumom m o a n (Svetska rdravitvena orgaolzaclja nema svoje norme) Mulkair~ I iene I I .-d+*...7.m@#$j#g s 1 55 75 0 .2 200-300 ?PO... : .. . @yp~*~fig&::~:~$~~@@22..bL gornja grallca 10 :dm0 od 19-30 pod l a .7... .' ... .. 3 . .. : : . .*. : :..7. W.8 .. . #?.. .%*F8r7. e ..=.Dnevne potrebe r a mastima i ugljenim hidratima za odrasle kao procenat od ukupno unetih dnevnih kalorija (procenat ra ukupne energetske vrednosti unete hrane) (piema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji) Dnevna potreba ra magnezijumom mgidan (prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji) e g . x 2 : Zasitene masne kiselhne : s .K" m. : . ~ i y ~ ~ ~ pggzg~f ~ g j ~ i ~ ~ Mulkarci samo ad 19-50 i w l e P7C l a Zi1...s4~ gy@ggfl Mononezaritene masne k~seline I Ukupnl ugljeni hidrat! Dnevna potreba za natrijumom mgidan (prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji) rg=rm@='."ne<as*q!m. * : . *.: .. * %!&&j!%. : = : : . . : )%jE. . : + .7.

00 1.18 god~na 19-50 1 viie Trudnota Dojenje 120-I50 120.Dnevna potreba za cinkom rngldan (prema Svetskoj zdiavstvenaj organizaciji) Dnevna potreba r a jodom ~ g / d a n [prerna Svetskoj zdiavstveno] organizaciji) Murkarc.35 Dnevne potrebe za vitaminom D mudan (prerna Svetsko] rdravstvenoi oigan~zacqi) Dnevna potreba r a selen~jumom wgldan [prerna Svetsko) rdravitvenol organfzac~jt) Dnevne potrebe ra vitaminom E mudan (prerna Svetsko] zdravstvenoj organ~zaciji) .150 175 I75 Dnevne potrebe za vitaminom A mudan (prerna Svetskoj rdravstvenol oiganizari~i) Dnevna potreba za bakiom mgldan (prema Svetskoj rdravstvenoj organfzaciji) Muikarcf I 1-14 godna 15.18 god~na 1.I 4 godna 15-18god1na 19-50I vlre 90 95 95 15. l .33 1.

..8 Dnevna potreba ra tiaminom B I mddan (prema Svetrkoj rdravstvenoj organizacijd Dnevna potreba r a vltamlnom 86 (prema Svetskoj zdravstvenol organ~zacllli M111karrl 18-14 eodna 1.:..7 1..8 1. .:. . . .: . : .. ' ' Dnevna potreba za riboflavin 8 2 mudan (piema Svetskoj zdravrtvenoj organizaciji) Dnevna patieba ra folnom kiselinom d d a n (prema Svetiko] rdravrtvena] organizac~ji) Muikaic I I 1 4 godlna 15-18godlna 19-50 godina 50 i vlSe 1.. %.8 19.#.....::.3 18... .:.:'.....2 I . . :.... . .8 1. .... .8 .18 godma 19-50 godina 20.160 + VEGETARIJANSKI KUVAR Dnevne potrebe ra niacinom (prema Svetskoj zdravstvenol organizaciiil Dnevna potreba za vitamlnom C mgtdan (piema Svetskaj rdravstveno] organlzacgi) 15...

Dnevoa potreba za vitaminam B I 2 wgldan (prema Svetskoj rdravstveno] organ$zaciji) I Dnema potreba za biotinom pgidan (Svetska zdravstvena organizacija nema svoje norme) I Dnevna potreba ra pantontenskom kiselinorn mgldan (Svetska zdravstvena organizacija nema svoje norme) M .

.

* u podrumu itd. . .y S T d l." .. " . -.% i ~ ~ N O K I S E L . ili da bi se prornenilo ili poboljialo neko drugo njeno svojstvo koje t e privuei kupce i povelati njenu prodaju. :- so--wb**. 5 a.. . za dane kada se priroda odmara.. mljenje (za koje se sada smatra da je kancerogeno!). sterilizacija u teglama. + da ometaju iskorigtenje u organizmu raznih sastojaka hrane. " . narotito kod osetljivih osoba. M > . .*st * " * . i ... npr.+& " .. . : EMU~&TORII . L i . Klasitni natini su bili: sugenje.n6 ..<' : . gijske reakcije. "+ . Aditivi uneti u organizam (putem hrane) mogu da re" ' "'NAMIRNICA aguju sa raznim sastojcima hrane i da izazovu nepoieljne posledice: ' . - - " + da onernogute apsorpciju jednog ili vire sastojaka hrane. . :.. . # z.: 2 . Kao dodatak hrani smatra se svaka supstanca koja se namenski dodaje nekoj namirnici da bi se postigao odredeni efekat. r 1 s l a"~ B R I H t".. kuvanje.*.": .:+'mRISNfSR . .* . . i + da se iz tih reakcija izgrade jedinjenja zdravlju.. sadrie u sebi i razne dodatke. L r *r'* *'I% *. . . .. di.- :. ali preteino komercijalnih. .. . '<"* . da bi dobila lepii izgled i boju. : Teiko je satiniti listu svih jedinjenja koja se dodaju hrani iz bilo kojeg razloga. . .: . .: iz:: . 4 > : ' :. :> ' . a mnogo manje da bi se poboljiala njihova hranljiva vrednost.. noge namirnice. b " %' . .':"''" :. & $ : :: ". .. ".+. & C. *. Pojedini aditivi mogu. .Dodaci namirnicama ' Aditivi ""-"+ .. cu. a narotito one koje se industrijski proizvode. koja gtete tovekovom (GN e '. Oduvek je tovek brinuo da konzerviranjem obezbedi izvesnu rezervu . . . : hrane. . da izazovu aler. . . . ..a*.+ *.. r r"= s.* ' ... . :. getera i dr.'. . . tuvanje u pesku . da bi se poboljiao njen ukus. .. .' ..' *-+ >.am.r.+\% . . . I '. uz pomot soli. da bi prehranio svoju porodi. . * . .. . ili miris. JSU. i. \ . : :. : . i . . - s~d. .

koji izaziva tumor kod eksperimentalnog pacova.Sa razvitkom prehrambene industrije pojavile su se neke ideje za konzewiranje hrane. veito kamuflirane. Nije lako potroiatu. herbicida i veitatkog dubriva. zatim emulgatorima i stabilizatorima. i mnogim drugim. naialost. zaodevene nazivima i iiframa. kao i mnogih proizvoda od mesa je svetlocwena. Njihov glavni cilj je rentabilnost. a moie da bude i lecitin . ili wkolorant~. i one postoje. I to u znatnim kolitinama. Postoje 2 vrste boja koje se koriste za bojenje namirnica: + prirodni p~gmentikoji se dobijaju od proizvoda prirode (vote i povrte) i + veitatke boje. menjajuti istovremeno i svoju boju. vet samo piie nkonzewans. Eak odbojno. boja sveieg mesa. da bi se znalo bar malo o ?emu je re?. kao i kobasicama i konzewama s mesom. zbog tega je zabranjena njihova dalja upotreba. preko opSteg zagadenja: metanom. Npr. Svaki potroiat najpre ugleda namirnicu. a tek zatim koristi i druga tula. koje.ribi i mesu koje se stavlja u salamuru a zatim suSi. ali. To moie da bude i kalijumov nitrit. napisane i t o sitnijim slovima sasvim na kraju ambalaie. Re? je o tuvenim EN dodacima hrani radi bojenja i konze~iranja. a nitrati rede . procenjujuti valjanost namirnice. dioksinom i dr. sintetske boje nemaju nikakvu vrednost za organizam. Mnoge vrste povrta i vota gube u kvalitetu za vreme tuvanja. pa i onda netete znati u temu je stvar. npr. Sve namirnice (vote i povrte) imaju svoju karakteristii-nu boju na koju su potroia?i navikli i koju prihvataju. dodacima koji hrani daju ukus i miris. Da bi ste ih odgonetnuli. jer bi trebalo da bude i hemitar. Nitriti se dodaju da bi proizvodi od mesa . DDT-jem. a degradacija opSteg zdravlja proizvodate uopite ne interesuje: postoji medicina pa neka se lete. r i n i se da nisu potrebne j o i neke supstance da bi nas dokrajtile. ili da bi . nije dovoljna samo lupa vet i hemijski retnik. naialost.prirodna bezopasna supstanca. Preko agrikulture vet smo nevine irtve pesticida.protiv oksidacije. a na taj natin i manje privlatno. NlTRlll I NlTROZAMlNl Nitriti se dodaju redovno. ili kao sami biljni pigmenti mogu da budu korisni za t o veka. test0 na ambalaii nema detalja. Boje i biljne pigmente prehrambena industrija koristi da bi stvorila nove proizvode. da bi dala lepSu boju nekima od njih. Dok prirodni pigmenti vitamini. lzmena uobitajene i opSte prihvatene boje ima drastitne posledice. BOJE U NAMlRNlCAMA Boja igra presudnu ulogu prilikom ocenjivanja neke namirnice od strane potroiata. a pokazalo se da su pojedine od njih bile i Stetne. tulo dodira ili mirisa. ali meso stajanjem na vazduhu postaje tamnije pa i sivo. NITRATI. nisu uvek u interesu naieg zdravlja.popravila<<one tija se boja za vreme prerade ili tuvanja izmenila.

i velikih kolitina nitrata ili nitrita u hrani ili vodi za pite. da bi im se produiila upotrebljivost i da bi se usporili procesi koji dovode do uieglosti masti u njirna. ali isto tako i u telu toveka kada za to postoje odgovarajuti uslovi. a za nitrate se smatra da mogu da se izgrade i u samom organizmu toveka. dok je za ostali period godine morao da stvara i tuva zalihe hrane da bi preiiveo. koji dovode do njihovog razlaganja i kvarenja namirnica. a time i Stetno delovanje enzima rnikroba na sastojke hrane. Danas. Na taj natin se produiava rok trajanja samih namir- i I I 1 I . lako se nitrozamini stvaraju u telu toveka. U organizmu toveka ta kancerogena jedinjenja stvaraju se u digestivnom traktu. jer se natin iivota i ishrane veorna razlikuju. Treba reti da sva ta sredstva koja deluju protiv mikroorganizama u namirnicama onemogutavaju njihov rast. Nitrozamini spadaju u najmotnije kancerogene materije u hrani. a aminokiseline cistein i lizin su najosetljivije na reakcije s nitritima. SREDSTVA PROTlV MIKROBA (KONZERVANSI) Otkako zna za sebe. Nitriti rnogu u organizmu toveka da reaguju sa aminokiselinama i belantevinarna. jedinjenja koja su veorna opasna jer je poznato da mogu da doprinesu nastanku nekih vrsta raka kod ljudi. tovek je oduvek morao da ulaie mnogo veitine i truda da satuva hranu od kvarenja. Nitrozamini rnogu da se stvaraju u raznim namirnicama. Ve5tatka dubriva su glavni izvor nitrata u zemlji i vodi. odakle dospevaju u povrte i druge biljke koje ljudi jedu. Nitriti se koriste i u proizvodnji sireva. Mnoga ispitivanja su ukazala da postoji povezanost izmedu povetanja broja obolelih od raka ieluca i jednjaka. prilikom ispitivanja. U tirn reakcijama stvaraju se nitrozamini. Nitrati i nitriti nalaze se u razlititim vrstama namirnica. tovek je morao da se bori s problemom kvarenja hrane. iz hrane u kojoj mogu da budu vet izgradeni i da se u njoj nalaze kao zagadivati. izazvali razlitite tumore kod eksperimentalnih iivotinja. zbog tega se smatra da najviie doprinose ukupnoj kolitini koju ljudi unesu u svoj organizam. Uzeti u vetim kolitinama nitriti su veoma toksitni. razrnnoiavanje. Ameritki nautnici smatraju da nije lako tatno oceniti izloienost ljudi nitritima i nitratima. Neke vrste povrta sadrie velike kolitine nitrata. oni u njernu mogu da dospeju i iz spoljne sredine. Do trovanja hranom (odnosno nitritima) rnoie da docte kada se umesto kuhinjske soli pogreino ili preterano koriste konzervansi za meso koji sadrie natrijum-nitrit. I Nitriti nastaju u crevima toveka. Mnogi od njih su. Druge vrste narnirnica sa znatnim sadriajem nitrata mogu da budu votni sokovi i voda za pite. povetava se i kolitina nitrata u biljkama koje su na njemu odgajene. s razvojem nauke i tehnologije pojavljuju se nova sredstva za konze~isanje namirnica.imali lepu i stabilnu crvenu boju i karakteristitnu aromu. Kada se vii e veStatkih dubriva unosi u zemljiite. narotito u krajevima u kojima se ona proizvodila samo nekoliko meseci.

SREDSTVA ZA KISELjENJE Pored toga 5to doprinose poboljSanju ukusa i Eto stimuliju apetit. Ova sredstva deluju protiv mikroorganizama onemogutavajuti na razlitite natine njihovo razmnoiavanje. kao i da daju odreden ukus proizvodu koji ga nema Koriste se i za postizanje kiselosti namirnica u toku raznih faza proizvodnje. Zatim.nica. U savremenoj proizvodnji namirnica enzimi igraju znatajnu ulogu. koji mogu da dovedu do kvarenja namirnice i da lzazovu trovanje hranom. Pored sirtetne. kvasca i bakterija. Enzimi se industrijski proizvode od iivotinjskih i biljnih tkiva kao i od mikroorganizama. Limunska kiselina je veoma rasprostranjena u biljnom svetu (ima je 5. s obzirom da spretavaju rast i razmnoiavanje mikroorganizama i njihovih spora. Od sredstava koja se ovde koriste pomenimo sirtetnu kiselinu i njene soli. Danas prehrambena industrija u svetu koristi i sledeta jedinjenja: + sumpor-dioksid + natrijum-sulfat + etilen-propilen-oksid + dietil-pirokarbonat Smatra se da su ta sredstva korisna i zato se dodaju raznim prehrambenim proizvodima. Veliki broj raznih enzima dobija se iz raznih vrsta i spojeva gljivica. To su sve organske kiseline. propionske i sorbinske kiseline. postoje i druge kiseline koje se koriste da bi se namirnice ukiselile i povetala njihova odriivost: + sukcinitna. dok samo etilen i propilenoksid i dietil-pirokarbonat ubijaju mikrobe. . sorbinska kiselina i parabeni. propionska kiselina. Nalaze se u mnogim sirovim namirnicama i mogu na mnoge natine da utitu na njihovu preradu. kao i u gotovom proizvodu. kao i u domatinstvima za spremanje zimnice. tu su joS i benzojeva kiselina. tartarna. fumarna. limunska kiselina i dr. ova sredstva imaju mnogostruku primenu u savremenoj industrijskoj proizvodnji namirnica.7% u soku limuna). Sirtetna kiselina je odavno poznata i mnogo se koristi u industrijskoj proizvodnji namirnica. ali isto tako i za konzewisanje povrta. kao i na njihovu odriivost. Eto znati da one duie mogu da se otuvaju neizmenjene. mogu da pojataju neki ukus. da maskiraju neieljeni ukus. Ta sredstva doprinose i boljoj aromi namirnica. Deluju i kao konzervans. mletna. Ova metoda je najteSCe zastupljena za salamurenje mesa.

Kalcijum. prema svojim tehnoloikim svojstvima.. . Mnogi istraiivati su ukazali da fosfati koji se dodaju namirnicama mogu da deluju toksitno. proizvodi.saharoza . toksitni u vetim kolitinama za ma koji i i v i organizam. natrijum i kalijum-fosfat koriste se da bi se poboljiala hranljiva vrednost mnogih biljnih namirnica. Seteri i srodna jedinjenja: .fruktoza . kao i da izmene ukus namirnice. Ima ih u mnogim tkivima biljaka i fivotinja. Fosfati su. kao i sve neorganske soh. 1 1 FOSFATI Postoje mnogobrojna jedinjenja fosfora koja se komercijalno koriste u proizvodnji namirnica: + fosforna kiselina + monoamonijum. Prirodni kao i sintetski antioksidansi koji se dodaju namirnicama jesu fenoli sa izuzetkom etoksikina.sirupi od kukuruza s velikom kolitinom fruktoze . razne biljne rneiavine.. Fosfati imaju dosta veliku primenu u industrijskoj proizvodnji namirnica. SREDSNA ZA ZASLAOIVANJE Ova jedinjenja se. Zato je zakonskim propisima u mnogim zemljama regulisano koliko pojedine vrste namirnica smeju maksimalno da sadrie fosfata i koliko ih tovek srne uzeti s hranom u toku jednog dana.. Postoje prirodni i sintetski antioksidansi. butilhidroksianizol . I sulfiti deluju antioksidativno. mogu podeliti u 3 grupe: I .glukoza . kao Sto su bragno.hidrolizovani skrobni sirupi . mononatrijum + pirofosfati + polifosfati.. pekarski i dr. koriste za spretavanje pojave tamne boje zamrznutog vota i povrta.i dr. ali su viie poznati i vii e se koriste zbog svog delovanja protiv mikroorganizama. Postoje i druga jedinjenja koja se koriste kao sredstva za spretavanje oksidacije u raznim namirnicama. Tokoferoli su najvafniji prirodni aktioksidansi. Neki od antioksidanasa su: askorbinska kiselina (vitamin C). eritorbinska kiselina. Vete kolitine fosfata mogu testo da izazovu itetne posledice po zdravlje i negativne hemijske efekte.ANTOKSIDANSI Antioksidansi su sredstva koja se dodaju namirnicama da bi se spretili procesi oksidacije koji izazivaju uieglost i promenu boje namirnica.Ta sredstva se npr.

da pomogne dobijanje poieljne i u t e boje. Dodaju se svim vrstama zasladenih namirnica.hidrogenizovani skrobni sirup 3.2.aspartam . jeftina su i nema zakonskih ogranitenja u pogledu njihove upotrebe. kao :to su sokovi itd. ali se to viSe ne dozvoljava u nekirn zernljama. Askorbinska kiselina se. riboflavin . zbog tega ga sve vije ljudi izbegava. Ta jedinjenja se rnogu nabaviti u velikim kolitinama.lakcit . Vitamini se prirodno nalaze u mnogim namirnicama ali se. vitarnini se dodaju namirnicama da bi se povetala njihova hranljiva vrednost. Zbog toga i male kolitine daju poieljan sladak ukus i ne doprinose povetanju mase namirnice kojoj su dodate.izomalt . na primer. dodaje radi spreravanja oksidacije. diem i marmelada povetavaju masu tih namirnica. Neke vrste povrta. . Svi Zeterni alkoholi ubrzavaju prainjenja creva ako se uzimaju u vetirn kolitinama Jedinjenja trete grupe veoma se razlikuju po svojim svojstvima od onih iz prve dve grupe. prerade i tuvanja vota i povrta moie znatno smanjiti kolitina nekih vitamina u njima.maltit . doprinose ukupnoj kolitini unete energije. Sva jedinjenja te grupe razlaiu se u t o vekovom organizmu i pri tom se oslobadaju znatne kolitine energije. ako se uzimaju u vetim kolitinama s hranom. veoma se brzo rnenja i gubi sveiinu. Uglavnom. Jedinjenja sa intenzivnim slatkim ukusom: .manit . Seter je opite prihvateno ime za saharozu koja se dobija iz ieterne repe i Seeerne trske. U toku poslednjih godina veoma se piie o itetnom delovanju belog ietera (saharoza). za vrerne branja.ksilit . npr. Jedinjenja druge grupe imaju slitan intenzitet slatkog ukusa kao i saharoza.ciklamat .sorbit . Niacin je korirten da bi se poboljZala boja za vreme tuvanja sveiih i salarnurenih proizvoda od mesa. Prihvataju ih mnogi potroiati.saharin Prvu grupu tine ieteri i druga srodna jedinjenja. ali i neke vitamine. Ta i u t a boja se neito razlikuje od one koju daje beta-karotin. Zato. transporta. Alkoholni ieteri . U izradi slatkiZa. pekarskih proizvoda.acesulfam K . i upotrebljava se za bojenje namirnica proizvedenih od mleka. a narotito zeleno lisnato.

metionin. SKROB U svorn prirodnorn obliku ili izmenjen.Aminokiseline su bela. tirozin. Dok je jedna vrsta dodataka. treonin.. tija jela imaju zaista predivan ukus. Motiv za upotrebu te. apetita i arorne jela. glutaminska kiselina. Njihova popularnost potite iz kineskih restorana. ili da sadrte prirnese koje mogu da deluju itetno. ali je njihov uticaj na n a i organizam. alfa alanin. SREDSTVA ZA AROMATIZOVANJE NAMlRNlCA To su prirodna etarska ulja kao i ekstrakti zatinskih biljaka koji se upotrebljavaju za poboljianje ukusa i mirisa namirnica. iz krtola i korena krompira i drugih biljaka. aminokiseline. glutamin. Obitan kupac tako nsakrivene masti. I i I POJA~IVA AROME ~I Ova sredstva se upotrebljavaju da se pojata aroma neke namirnice. rastvorljiva su u vodi. PomoCu emulgatora se mogu uneti veCe kolitine masti u neki proizvod. naialost. u pravom smislu reti. aspartitna kiselina.< i ne vidi. prolin i valin. tako da one u njemu ne budu izdvojene niti upadljive. genetske. fenilalanin. i ne moie da pretpostavi koliko ih ima u mnogim industrijski proizvedenirn narnirnicarna. neki Seteri i dr. skrob se veoma mnogo koristi u savremenoj prehrambenoj industriji kao izvor ugljenih hidrata. pfenica. umor. U tu svrhu se koriste i sintetske arorne. kao stabilizator. Lako se dobija i relativno je jeftin. leucin. i osirn cistina i tirozina. a uzrok je i rnnogih slutajeva gojaznosti. SledeCe aminokiseline su znatajne u preradi namirnica: lizin. Postoje i druge grupe materija koje se dodaju namirnicama i pitima da bi se postiglo neko novo ili pojatalo postojete svojstvo. Prirodni skrob se dobija komercijalnorn ekstrakcijom iz biljaka kao Sto su kukuruz. Oni ni- . glavobolje. a sam proizvod dobija IepSi i privlarniji izgled. droge jeste poboljianje ukusa. Niko ne moie da proceni kakve posledice. kao i t o su vitamini. pa to mnogo doprinosi da se veoma mnogo koristi u proizvodnji namirnica. kancerogene ili neke druge. veorna negativan. pomot u preradi namirnica. kristalna jedinjenja. da izaziva rnuku. a mogu da budu i itetni. triptofan. dotle su drugi beskorisni. povratanje. bolove u miiitirna. EMULGATORI I STABILIZATORI Ove rnaterije se koriste da bi se dobila ieljena konzistencija nekog proizvoda. kao sredstvo za otvritavanje. Mononatrijurn-glutarnat je optuien kao kancerogen. korisna za ljudski organizam. a samo se prolin rastvara u alkoholu. ima svakodnevno uzimanje velikih kolitina mnogobrojnih dodataka u narnirnicama. npr. U tu svrhu se koriste rnononatrijum-glutamat i maltol. i za izrnenu teksture neke namirnice. pirinat.

ako vam preostane. nemaju nikakvu hranljivu vrednost i nepotrebni su za organizam. Dodavanje tih sredstava je u mnogim zemljama propisima regulisano. Ovde navodimo aditive koje ne morate da izbegavate: Dobri aditivi Boje E I 0 l (vitamin B2) E 160 (karotin.. bademe. Ne tuvajte dug0 konzerve (ukoliko ih upotrebljavate). Da zaokruiimo ovo poglavlje o dodacima sledetim retima: PotroSati bi morali mnogo viie painje da obrate na deklaracije. pa da izbegavaju proizvode koji takve dodatke sadrie. Potroia? treba da zna koji od tih mnogobrojnih dodataka moie eventualno da bude itetan po njihovo zdravlje. I 70 + VECETARIJANSKI KUVAR su prirodni sastojci hrane. Perite ih u viie voda. vafno je da kupujete sveie proizvode i troiite ih relativno brzo. Evo nekoliko saveta koji vam net:e biti suvigni: + Kada kupujete u prodavnicama. Takode i soju. lzbegavajte sokove u limenkama. Kad otvorite konzewu. Klonite se svih namirnica koje sadrle aditive. Zbog toga je razumljivo sve vete interesovanje potroiata za sastav svake namirnice koju kupuju kao i da li ona sadrii i neke dodatke. . itd. Toksitne posledice mogu da se pojave i desetak godina posle uzimanja neke hrane koja trenutno nije pravila nikakve probleme. Ako vam deluje sumnjivo. ne stavljajte je u friiider. iitarice u zrnu i dr. Orahe. odnosno koji t e proizvod da kupi. lehike. kikiriki. boIje ga ostavite. driite u hermetitki zatvorenim teglama na suvom i sveiem mestu. to je znak prisustva bakterija. Ako se konzerva podigla. vitamin A) Antioksidansi E300-304 (vitaminc) E306-309 (tokoferoli. i da se potrude da saznaju koji od njih mogu da budu Stetni. ljuitite vote i korenje povrta tak ako time treba da izgubite deo njihove hranljive vrednosti. jer se impregniraju vremenom olovom. gledajte pailjivo od potetka do kraja kakav je sa- + + + + + stav toga i t o kupujete i da li ima veitafke dodatke. da upoznaju dodatke koji se stavljaju u razne namirnice. Bacite je! Odbacite spoljne listove salate. kao Sto je vitamin E) Emulzifikatori E322 (lecitin) Stabilizatori E375 (nijacin) E440 (pektin) Buduti da se hrana bez konzervansa brie kvari. zbog tega su proizvodati primorani da na svakom pakovanju hrane koju proizvode objave koje su dodatke stavili i u kojim kolitinama. vet: prerutite u neki stakleni sud.

DVADESET ADlTlVA KOJE SVAKAKO TREBA IZBEGAVATI
t

Nazlv

E-broj

Upotrcoa
Mnogo ie karssti kao bola ra hranu - u sorovima, grickalicama, rupama. vinima i rli?nom.
Pretl.dhk<nd D~>;I r d
:?..,$,

Jta trc ba da znr r e
libegavajte ako patite od artme. polenike grornice. uitikarije (kaprivnjate).

I

]asno crvena AC
Arlrlni
' ,

,

IW"~.

~LSOL? pca.

:abi2-iel>.

, ? , 5 2 , kCI,f,. 3

SAD. , z b ~ a m i l e aka patilead artme. a c t 8 "512 .rt A?,?,' ;

Aspartman

195 I

U iirokaj upotiebt kao i a r l a d ~ v au t rarnim giickalicama, napic~ma.alkohoinim pittma, "diietalnoi' . , hrant. itd.

Aspaitman m o i e da nafkodi osobama koje boluju o d fen!lketonurije. O d prekomernog konzumiranja moeute ru elavobalie. i eiievi . r l e.~ i l o .

3-.2b,.

< 1

>:I

P1

i2

ii

Ko-,r.\-. Is I. m i r l i l ~"1 - 1 : n r r < ' 0 r ~ 1 . p '"nn. :>,:.#,,:A ,,: $ 2 - ( ~ , f <r3 . ' , ~ , e . r , ',?,'.L c . ? ?
'a.

:.-! " t " ? , l . ? d .

>>-:

l.l-2t pv,iz,rennda r h i b ra !uuk;f.u Crcrrldnh en. . ,, n l a l .i.;el ..- ' . i i i .ii; !Sq,,ii:. , , T I : L . ! ? . : 1. k 3 c ' .",a

.

,

.i...

(

Brtiilant~crnaEN

tlSl

U plitma, roravlma, gr~ckalirama, vinlma, i t rwima. itd.

Orobe k q e pate od iaznih aleig~jskh rtanja treba da ilbe~avalu ovu suprtancu.

Kalcijum-beozoat

E213

Konzervanr u mnogim namirnicama: napioma, praimodima sa niskim sadiiajem Jetera. cerealijama, mernlm preradevinama.

Moip privremena da nhlbira deiovan]ed~gert,vnlh enrlma I rnlzi niva g l c ~ n a T r e b a o b da ga rbegavaju ani i poienrkom grornlcom. kopr~vnjatamI
zrtmnm

:I

I

#

Manonatrijum glutamat (MSG)

E62'

U firokoj upatiebi kao rredrtvo ra poboljgavanje ukura.

O s o b e a r e t j v e na MSG oieiaju rimptome kao i t a su pritsak u glavi, gitevj, bolovi u grudima, g l a v a ~ bolja, mulnina. petenje. zategnutort l i i a Mnogi proizvodati detje hrane piertali ru da koriste MSG.

I

1

I

Kalium-benroat

1212

Vaii i r t a f t a i ra kalaium-benroat,

V a i i i i t o <to i ra kaiilum-benzoat

Prop11p-hidiokri-ben'Oat'

propi' oaraben

''I6

Kanzervanr u cerealijama, grickalicama, paftetama, mesnim preradevinama, slalkiiima,

Parabeni ru u mnogo rlutajeva identifikovani kao uzrolnici hronitnag dermatitira.

I

Natrilum metabsulfrt PI!;., ",.,,,I!

F223 [i21

t e s t preiervatlv I a n t ~ o k r d a n i
K3r1z* .2,11 t.?r,.i

M o i e d a ~rarave po %!vat opainu artmu

,

1.:

I \-

m.lrr o i l rom pi?, ,<:!a

. I , .

"cr

.. .. .

,Ti.:..-.,;

SL:, ~e p o l i i ~ I j inio:ao,rm ~ artmatttlrn napada. !.l~''.c: X$m,t c,' 5- ~ 3 ; ? [ $ , , ~ r.3 5 , ' 2 2 r:~.ir''
' . I

I>

I 72

+

VECETARIJANSKI KUVAR

Kalajni hlorid

E512

Rntiakiidansni agenr kaji r l u i i i za otuvanje bole u konrervisanim i naiiranim namiroicama.

miranja vota kajeje sadriavalo " l i e od 250 mg kalaja po litru-izaiiva muhinu. povratanje, pioliv I glavobaliu.

Neka istrnivanja na ?,votin]amn pokaraa su u i p a ~ ravanjerarta i ve!tki gubitak teitne. Orobe koje pate od aitme, rinitiia iii urtikarije trebalo bi da irbega-

Zimnica
U
punoj sezoni raznovrsnog vota, povrta, oraha, mahunarki i i i tarica treba misliti na hladnije dane i zimu i pripremiti zimnicu. kako bismo u raznovrsnoj hrani uiivali i tada. Vredne domatice, koje su brinule za zdravlje svoje porodice, oduvek su se trudile da za zimu ostave raznovrsnu zimnicu. Mnoge su to radile na dobar natin, pribegavajuti prirodnim sredstvima. Medutim, testo se *- . ' tine greike i zimnica priprema na vrlo rdav natin, i ne samo i t o ona ni- j.iy~:T?i'.Z*-tciii*, - ' - - , , , ; ' : ., je zdrava vet i svojirn dejstvom negativno utite na naie zdravlje. U , + , ., *. *, .*,..*- t.. *. -. -. : * " ;,!' F ,' , . svom neznanju, koriste se raznirn konzewansima koji se dodaju hrani ,,., '8 .* ..--:;: UI da bi se otuvala od kvarenja. Tih sredstava je svakim danom sve viie. =

i

-

3

-- '
: -

. ':'r:"

:

Tatno je da konzewansi zaista konzewiiu hranu i tuvaju je od kvarenja, ali je nepobitna istina i da naruiavaju naie zdravlje. Sve se viie govori o njihovoj itetnosti.

::, .: . ,.., . , s t -;. .. *, 4 *
* a * ' , ':,
I.:

,

U rnnogim domatinstvirna, pored upotrebe konzewanasa, moiemo prirnetiti da se rnnogo koristi i turiija. Ona je itetna jer sadrii sirtetnu kiselinu. Kisela je ili ljuta, a medu naiim stanovniitvorn vrlo je omiljena. Poznato je da turiija mote da izazove zapaljenje ieluca i oitetuje unutrainje organe.
Pored ovog natina ostavljanja zimnice postoji i drugi, mnogo bolji i zdraviji, o ternu bi mnoge domatice ielele viie da saznaju. Tradicionalni natin se pokazao rnanje zdravim i zato je velika prednost ostavljati zdravu zimnicu, koristeti se novim principirna u konzerviranju hrane u najirn dornovima.

..,

vT.gx*
;

5+.sCANA ni&i .- .. , ~ ,. * ,'
, ~. <. ,.
, ,

."

:

A

.e:

&-

,a*
r .b

j

i: '
a*

a.

f 1

,

. . .'
,

7

R

1 74

+

VEGETRRIJANSKI KUVAR

Postoji nekoliko pravila kojih se valja driati. Uvek odaberite sarno zdravo i zrelo vote ili povrte. Njegovu obradu i konzewiranje radite u tistoj prostoriji. Dobro ga operite, jer od toga u velikoj rneri zavisi da li t e se odriati. Posle pranja postupite kako je u receptu navedeno. Ako neka zirnnica zahteva da se stavi u tegle, potrebno ih je pre toga dobro oprati, osuiiti i na 100°C zagrejati u rerni. Nikada tegle ne punite do vrha, nego neka ostane 2 crn praznog prostora od ruba do tegle. Pri priprernanju kornpota, vote u tegli rnora biti prekriveno sokorn, inate t e potarnneti. Tegle tuvajte u mratnorn i hladnorn podrurnu, bez vlage. Svetlost nije poieljna zato Sto ona moie da pokrene i ubrza proces raspadanja i truljenja hrane. Ako ipak irnarno ostavu na svetlorn rnestu, poieljno je tegle prekriti kako bi se izbegli neieljeni efekti. Tegle nernojte zatvarati celofanom ili kojekakvirn papirirna, jer se tako ornogutava dodir sa vazduhom, i t o t e dovesti do kvarenja hrane. Koristite originalne poklopce za tegle pornot u kojih se herrnetitki vrii zatvaranje i osigurava trajnost zirnnice. Mnoge domatice sa uspehorn upotrebljavaju rnetode zarnrzavanjern pornotu zamrzivata koji irnaju iiroku prirnenu u svakorn dornatinstvu. Zarnrzivati se koriste uglavnorn za zarnrzavanje raznog povrta: graika, kukuruza, boranije, itd. Dok je ova rnetoda dosta zastupljena i svirna dobro poznata, jer ne zahteva niita posebno, vet sarno tiste kese za zarnrzavanje, metoda azagrevanja., o kojoj terno neito reti, rnanje je zastupljena. Kada se tuje tako neito, obitno se misli da je to teiko ostvarljivo i rnnogi tak i ne iele da se o tome obaveste. Medutim, istina je sasvim drugatija, i kada jednom budete primenili konze~iranje na ovakav natin, videtete da je sve vrlo lako i jednostavno. Tegle ili flaZe, dobro zatvorene, sa votern, votnirn sokovima ili povrtern, poredaju se u Zerpu na tijem je dnu postavljen sloj peikira. Tegle urnotati peikirirna ili krparna tako da ne bi doilo do pucanja. Naliti hladnu vodu tako da prelazi preko tegle za par centirnetara. Staviti ierpu na vatru i dovesti vodu do strujanja. Od momenta kljutanja, odriavati je 15-30 rninuta. Kada je proces zavrien, ostaviti da se voda potpuno ohladi, pa tek onda vaditi tegle ili flaie. Obrisati ih i poredati u podrurnu. Plodove za zimu moiemo satuvati i suienjern. Obitno se suie razne vrste vota, ali i neko povrte. Vote dobro oprati, iseti na ieljeni oblik (obitno se sere na kriike), i suiiti ili u toploj rerni na 50°C. ili na suncu. Ako surirno u rerni, poredati na plehove, a ako na suncu, poredati na tist papir. Ponekad je neophodno vote prekriti tistorn gazom ili tankirn platnorn. Vote je gotovo tek kada se smeiura i osuii. Tada ga treba tuvati u papirnirn kesama ili staklenirn teglama na hladnom rnestu. Kad je re? o pripremanju zdrave zimnice, potrebno je naglasiti da se rnorate odreti ne samo dosadainjeg natina konzervisanja nego i rnnogih proizvoda kao i t o su slatko od vota, koje irna veliku kolitinu ietera, raznih turSija sa sirtetorn (kiseli krastavci, kisela paprika, ljute papritice-feferoni, kiseli karfiol) i rnnogih drugih stvari priprernljenih sa jabukovim ili alkoholnirn sirtetorn, sa rnnogo jetera ili soli, ili sa pun0 ulja. Ovaj natin. koji mi nudirno, Ken je mnogih nepotrebnih sastojaka, a u isto vrerne i itetnih za naie

zdravlje. Mnogo je jednostavniji, a ispunite nas radoitu u periodu kada je sve pokriveno snegorn i kada se sarno rnoierno setati leta i jeseni i plodova koje oni donose. Vaii stolovi rnogu biti puni najraznovrsnije hrane i u toku zirne i potetkorn proleta, ali je neophodno dobro se organizovati i izvrSiti pripremu kada je za to vrerne. Zdravlje je naSe najvete bogatstvo. Zato ga tuvajrno!

I
!

i

1

Za zirnu, kada je izbor vota ograniten, dobro je pripremati se j o i od proleta i od potetka prvog vota, pa zavriiti sa sokovirna u jesen kada te poslednji biti od groida. Princip je isti za svako vote.
I

Najpre se odabere sveie, zdravo i zrelo vote i dobro opere. Neko vote je potrebno iseckati, nekorn izvaditi koitice, nekorn skinuti peteljke. Vote sarnleti na rnaiini ili u sokovniku pa dobijenoj tetnosti ne dodavati ietera. Moiete se odlutiti za sledeta dva natina ostavljanja votnih sokova. Prvi je da se tetnost nalije u plastitne flaie i zamrzne u zarnrzivatu, a drugi je da se tetnost nalije u dobro oprane i tiste staklene flaie i zagreje. Sarni odaberite koji varn natin odgovara. Sokove rnoiete priprernati od jagode, rnaline, kupine, breskve, kajsije, paradajza, groida ...

Odabrati sveie, tisto i zdravo vote. Sljive, breskve i kajsije iseti napola i povaditi koitice. Jabuke, dunje, kruike iseti na kriSke. Treinje i viinje ostaviti cele sa koiticarna, sarno odstraniti drike. Poredajte u tiste tegle i zalijte hladnorn vodorn. Zatvorite poklopcern i zagrejte u ierpi sa vodorn, kako je ranije opisano. Kornpote rnoiete praviti od: kruike, jabuke, viinje, treinje, kajsije...
D~EMOV OD I VOCA

Diernove od vota pravitete bez dodatka ietera, tako i t o tete sarnleti vote ili ga sarno naseckati ili ostaviti celo u zavisnosti od vota. Jedan natin je kuvanjern u 3erpi do i e ljene gustine, a drugi je petenje u rerni.

Oprane iljive iseti napola, izvaditi koitice, pa vote poredati u pleh. Peti na 200°C. Ispetene sipati u zagrejane tegle i odrnah zatvoriti teglu poklopcern. (Tegle se prethodno po-

redaju u rernu i na 100°C zagrevaju oko I sat). Zatvorene tegle poredati u toplu rernu ili Cebe i ostaviti dok se potpuno ne ohlade. Ovako rnoiemo dobiti diem od kajsija, malina, kupina, jagode ...

3 kg crvene rnesnate paprike 3 kg paradajza propasiranog beli luk periun morska so ulje

Papriku ispedi. oljuititi i rukama iscepati po duiini na trake. Paradajz i papriku pomeiati pa uz stalno mezanje kuvati do ieljene gustine. Na kraju dodati sitno seckani periun, beli luk, ulje i proveriti ukus.

5 kg plavog patlidiana 5 kg crvene paprike beli luk crni luk ulje i so lspeti patlidzan i papriku. OljuStiti ih pa i jedno i drugo samleti na maiini za meso. Izdinstati crni luk pa dodati patlidian i papriku, posoliti i kuvati uz neprestano meianje do ieljene gustine. Na kraju dodati seckani beli luk.

Oprati aromatihe trave (periun, mirodiju, celerov list ...) i sitno ga iseckati. Sipati malo vode i staviti u posudu za led pa u zamrzivat tako da dobijete sitne ledene kocke sa arornatitnorn travom. lzvaditi kockice iz kutija za led i staviti ih u plastitne kese.

paprika za ajva~ plavi patlidian Sargarepa so i ulje Paprike ispeti, oljuStiti i samleti na maiini za meso. Plavi patlidian takobe. Sargarepu skuvati pa i nju sarnleti. Sve tri namirnice treba da budu u podjednakim kolitinama. Sta-

I

viti smesu u odgovarajutu posudu (?erpu), posoliti, dodati malo ulja i uz stalno meianje kuvati do ieljene gustine. Vrut ajvar staviti u zagrejane tegle i zatvoriti poklopcem. Poredati tegle u posudu pa ih uviti tebetom. Vaditi tek kad se potpuno ohlade.

I kg graika I kaZitica rnorske soli

Oi-iZteni graiak poredati u tegli (bite potrebne 2 tegle od 750 g za I kg graika), pa dodati na svaku teglu po I kaZiticu morske soli. Naliti hladnu vodu tako da prede preko graZka, pa zatvoriti poklopcem. Zagrevati u loncu sa vodom oko 30 minuta. Na ovaj natin moiemo ostaviti i boraniju, kao i meiano povrte (Zargarepa, celer, graiak, boranija) i kasnije koristiti za duvet ili varivo od povrta.

Kolitina krastavaca koju ielimo ren morska so voda (na svakih I I vode dodati 40 g soli) Krastavce dobro oprati pa ih naliti tistom vodom. Neka stoje u vodi I 2 sati. Potom ih izvaditi iz vode i obrisati krpom da budu potpuno suvi. Poredati ih u teglu, a izmedu stavljati ren iseeen na tanke itapite. Kada se tegla napuni do vrha, naliti krastavtite prokuvanom vrelorn vodom i solju. Sipati lagano po sredini tegle da ne prsne. Staviti poklopac i ostaviti u podrumu.

KUPUS RIBANAC
Kupus, morska so. (ren) Oprati kupus, otistiti i narendati ili sitno iseckati. U sudu u kome t e se konzervirati za zimu redati red kupusa, red soli i stalno pritiskati kupus da sam pusti svoju tetnost. Nije potrebno mnogo soliti vet samo malo viZe nego obitno. U kupus se moie dodati i ren tako da ribanac dobije poseban miris i ukus.

CELE GLAVICE KUPUZA
Clavice kupusa, morska so i voda (mole i cvekla) Odabrati zdrave, tvrde glavice kupusa, srednje velitine. Svaku glavicu izdubiti u predelu korena i t u staviti so (otprilike dve kaSike). Redati glavice u sudu u kome l e se kiseliti pa naliti vodu do vrha, sipajuti je na rubu bureta da so ne bi izaSla iz glavice. Odozgo staviti preko glavica neku reietku (od pruda, plastike...) i pritisnuti kamenom koji je prethodno dobro opran vrelom vodom. Moie se staviti i nekoliko korena rena ili cvekle. Vet za Zest nedelja imatemo kiseo kupus koji t e nam obezbediti zdravlje u toku zimskih dana.

Kada se osuSe. mejajuti povremeno. Sigurno da je bolji i zdraviji onaj ajvar koji je rnanje kljutao i koji nije previSe gust.Odabrati zdrave i zrele paprike. Oprati ga. Na isti natin moiete napraviti diem od Sljiva. Nakon otvaranja (upotrebe) teglu driite u friiideru. D~EM OD JABUKA . Samleti paprike pa dodati rnalo soli.. Drugi nafin ostavljanja paprike je sledeti: paprika se ispete. oprati ih i ispeti. bosiljak (ili origano) Odabrati zreo i zdrav paradajz. koje se ofiste. nanizati na konoprit i suSiti na jakom suncu. staviti u ierpu i kuvati uz neprestano meianje. Kasnije koristiti kao sos ili preliv za pice. Zatim sitno samleti. Na kraju. oljuSti i iscepa po d u i i ni. Posoliti je. zatvorite poklopcem i pasterizujte u vrutoj vodi. prepolove i kuvaju na laganoj vatri. 2 kg paradajza I kg paprika rnorska so malo bosiljka ili origana Sve oprati.. ipagete. smanjite vatru i na tako laganoj vatri kuvajte 3-4 sata. Stavite u teglu. pa naseckati. Tako se suSi i paprika koju treba oristiti kao za punjenje. F l a k vaditi tek kada se sve dobro ohladi. Snicle. Nadarno se da t e vam se ovakva zimnica dopasti i da tete usvojiti neke metode i principe prilikom pripremanja sopstvene zimnice. Nemojte dodavati u ajvar niSta od ulja. Dodati soli i zatinsko bilje. Prilikorn upotrebe dodatete po ukusu ono Sto ielite. Setera. kao namaz. . OljuStiti ih i odstraniti im seme. makarone. Kada prokuva.IMASLAC * Narendajte jabuke i stavite ih u posudu. KE~AP paradajz. luka ili bilo kakvih zatina. staviti ih u platnene vretice i tuvati na suvom rnestu. iseti na kornade i sarnleti na rnaS~ni. Za to vreme zagrejati tegle u rerni pa vrutu papriku sipati u vrute tegle i zatvoriti poklopcem. sirteta. povrerneno meSajuti da ne zagori. posoliti i kuvati do ieljene gustine. rnorska so. Uviti tegle u tebe i driati dok se ne ohlade. dobro zatvoriti zatvaratem i kuvati u Serpi s vodom 20 min (da vri). Naliti u suve flaSe. moiete dodati bosiljka ili origana i sipati u vruee tegle.Masu staviti u Serpu. zatvoriti i umotati u tebe. staviti u Serpu i zagrejati do kljutanja. S U ~ E NPLAVl I PARADAIZ (111 PAPRIKE) Patlidiane narezati na tanke ploSke.

.

.

.+ U RECEPTIMA U KOIIMA NI]€ IZRICITONAVFDENA VRSTA NER4NNISANOC ULIA M O ~ P E UPOTREBITI HLADNO CEDENO MASLINOVO ULjE. ZUNCOKRLTOVO UL]E I l l UL]E KO]E Vi NAJVI- f€ VOLITE.

.

staviti u mikser. . a po vrhu posuti mlevenim orasima.1 ~OLJA 2 KA~IKE I KASICICA MA10 SOJINOG MLEKA 1 L 1 BILO KOG DRU GOG BIL/NOC MLEKA ROGA&I u M ~ A I 1 SOJINOC MLEKA SOK OD Mrn BANANE MLMNIH OWHA mw I KAflKA 2 LIMUNA Sve sastojke. lzmiksovanu masu sipati u visoku ? a h . U ohladeno sojino mleko dodati sok od limuna i zasladiti po ielji medom. sem oraha.

rendani lirnun i I 0 I vode. Miksovati dok ne bude gusto kao krerna. a odozgo posuti rneiavinorn sernenja i klicarna. ali se rnoie piti i neproceden. u m i ijagoda 1f 2 6 6 0lj~ & e i @ 120 sok od kopriua MLADIH. poklopiti i ostaviti da stoje 24 sata. ..bademims 113 ~ O I J E 213 fOL/€ BADEMA BEZ LlUSKE VODE ILI URMl [ i l l JEDNA &KA SUVOG G R O ~ O A ) VOCNOG SOKA 5 I KAflflCA MEDA VANllA Staviti koprive u stakleni ili plastitni sud. preliti vodorn da ogreznu. Zasladiti rnedorn i po ielji dodati rnalo vanile. Sipati u t a b Sluiiti dvadesetak rninuta pre jela. Nakon pola sata sok se rnoie procediti. Sipati u dve visoke taie. SUNCOKRET BUNDNA . Sve staviti u rnikser i izrniksovati 314 L VOCNOGSOM IABUKA BRESKVA MED suekg pour& Za I Caiu: I I I KAflKA ME@VINESEMENJA [ U S I ~ N ] E N O ~ ) : SUSAM.. U procedenu vodu dodati rned. OPRANIH VRHOVA KOPRIVE OKO WE& URMI BADEMOVOC MLEM BANANE 5 CM D U ~ I N E SVE~IH JACODA 112 KG 700 CR 10 L SLZDA (ILI MEDA) DOBRO OPRANOG. SMRZNUTOG LIMUNA VODE VODA ZA PRELIVANIE Staviti badernovo rnleko i vote u rnikser. Procediti koprive. MeSati dok se rned (rnalteks) ne rastopi. 1 G R A N ~ I C A CELERA ~ Svo povrte propustiti kroz sokovnik. Pritisnuti ih nernetalnirn tanjirorn. Cuvati na hladnorn. lzrendati lirnun zajedno sa kororn. I KASIKA KLICA 4 114 I I MALZ ~ARG~REPE MALE CVEKLE PARADAIZ SREDNIE VELICINE PAPRIKA &I PER~UN Usuti u rnikser sok i vote iseFeno na kockice.

1 . jAGODA BANANE SOjlNOG MLEKA 2 POMORAND~F BANANE SO/lNOG MLEKA 1 f0ljA 112 2 DL Jagode i banane izmiksovati. . 1 KAflKA MALO Sve sastojke zajedno izmiksovati. 2 I I f0LjA MLEKA OD BADEMA BANANE DL KAFENA KAflKA MLEKA OD SOlE LIMUNOVOG SOKA VANILE MALO 2 MUSKATNI ORA~~IC Sve dobro u m u t ~ tmikserom i Staviti u mikser sve sastojke i miksovati dok se ne dobije kremasta masa.FRAPEI. Dodati sojino mleko i j o i malo miksovati. lzmiksati .I 1 $OljA 2 DL MALINA [IAGODA) MLEKA OD SOjE MEDA VANIlA 1 ~0LjA I VELIKA KAflKA I VELIKA KAflKA SOjlNOG MLEKA SUSAMA SUNCOKRETA BANANA MEDA ORAHA VANILE MA10 1 1 KAflKA Sve sastojke izmiksovati. SEJKOVI.NAPICI. KOKTELI. 112 1 MALO BANANE KlVl MEDA SOjlNOG MLEM 2 DL Crape od jagoda 112 KG 1-2 lzmiksati Crape od pornorandie -. Ukus Eokolade dobija se dodavanjem jedne velike kaiike rogata u prahu. Po ielji se moie dodat~ joS malo vode. SOKOVI + 185 1 .

lzvaditi kojtice iz iljiva. 112 Crape od suuog u o ~ a 113 Izrn~ksat~. SOLIE MESANOG SUSENOGVOCA 1 . %ape 0d boroonice 4 ~OLIE I SOL~A 1 MLEKA OD SO/E (BADEMA.? I ~OL~A I KA<lC"lCA VOC"NOG SIRUPA lzmiksati sve sastojke u blenderu.4.. Ocistiti rnandarine i kruike. Dodati bademe. Po ~ E L I I 3Coktel odjabuka.. Sve samleti u rnikseru. MA . Neka stoji izvesno vrerne.) BOROVNleA BANANA 3Coktel od grog& i ~ ( i u a 1 GROZD 2 SLIM LIMUNA lzrniksati zajedno u blenderu.2 3011~ MALo MlAKE VODE LlMuNA I M m A . Dodati leinike i u mikseru izrniksati. SUSA- Oprati grozd. a onda ga zajedno sa tom vodorn izrniksati i dodati limun i med. 186 4 VEGLTARIJRNSKI KUVAR %e od banone KoKosovoG BANANA VODE 3Coktel od mandarins i kru5aka 2 1 MANDARINE KRu~KA BADEMA BRASNA MA LO MEDA 5 lzmiksati kokosovo braino sa vodorn. Crape odjsgoda 2 SOLIE 2 JOLIE MLEKA OD BADEMA MLEm OD s u ~ l M A IAGODA (ISECKANIH) 3Coktel od grog& i ~ ( i u a 1 3 5 GROZD $ 1 1 ~ LESNIK. huna i ktu~~ktf 2 1 I ~ABUKE LIMUN Potopiti vote u rnlaku vodu.. a zatim pri rnanjoj brzini dodati bananu i med. KRU~KA .

Dodati baderne i sve izrniksati u mikseru.NRPICI. . SOKOVI + 187 1 1 Oprati jabuke i izvaditi semenke iz njih. a treSnjarna izvaditi koitice. Sve izrniksati u mikseru Y o k f e lod k + ~ a ijabuks 3 I KAIXIIE IABUKA BADEMA 4 5ve urnutiti u mikseru. KOKTELI. Sve izrniksati. rofk~ics iCQ/~~O 10 ROTM/ICA 1 GRANCICA CELERA MALo LlMuNA 3Cokfelod isrgarepe i repe 3 SARGAREPE R E P E Sve izrniksati u rnikseru. Iscediti sok iz limuna i izvaditi semenke iz kruike. 2 CENA 1S A m BELOG LUKA PER~UNA Sve izmiksati u rnikseru 4 BA DEMA Oprati jagode. I I i SARGAREPE BELOG LUKA CELERA %kfel od banane i kqj~ye I I BANANA KA/SIjn BADEMA I I 11 PSENICNIH KLlCA 1. 5 Otistiti od koitica kajsije i jabuke. dodati bademe i izmiksati u mikseru. 112 . I I POMORAND~A GREIPFRUT BADEMA 4 3C0khl 0d $ O ~ ~ Q Y ~ P Q 3 1 ?EN 2 GRANCICE 2 KA~~KE Sve izrniksati u rnikseru. ~ E J K O V IFRAPEI.

kajsya ijagoda 5 LISTOVA KUPUSA 1I4 DINJE . Y o k f e l od breskoe ijagoda . dinje. Yok'el od pornorandZe i rnalina 1 10 BRESKVA JAGODA BADEMA 4 Sve izmiksati Sve izmiksati I 10 BRESM IAGODA BADEMA 100 C I MALINA POMORAND~ 4 Sve izmiksati Procediti kroz sokovnik.Sve izmiksati 10 15 IRE~ANJA MALINA BADEMA 4 Sve izmiksati Sve izmiksati.

MATICNJAICA INAN€ I I KRUSKA GROZD BADEMA MALO M~IH MALINA 5 Izmiksati.) I ~ I I Sve pornerati i izrniksovati u blenderu. (Ovaj napitak je odlitan kao preventiva od prehlade i kijavice. Deluje umirujute. Slu i i t i uz sveie vote. LETNIKA I 1 &$A 1lMUN T O P L E VODE MED 2 ~OLJF 112 <Oil€ I SOKR OD POMORANO~~ BADEMA BANANA lscediti sok od limuna i razblaiiti vodorn. 4 URMEBEZ K O ~ I C A 1 JAKO ZRELA BANANA I IOLJA SOU OD POMORAND~E . lzmiksati I I . izgnjeriti viijuikom i procediti sok. pa ostaviti I 5 minuta da odstoji. Procediti i pome'sati sa ostalim votnim sokovima. Dodati med i nekoliko kockica leda i sve izmeiati.Uzeti mesox lubenice. Zasladiti rnedom. I GROZD BRESKVL 2 4 Izrniksati. 114 L I14 1 1/4 1 som OD POMDRAND~E s o u OD GRD~DA SOKR OD LIMUNA MED lzmiksovati vodu sa biljem.%3romsIIifni sok 8 I14 L LI~~C VODE BOSiLJKA.

a vote iskoristiti za neki kolat. Tu vodu sutradan popiti. Deca ovo narofito vole. l f01lA 1$ 0 ~ 1 ~ 1-2 W@IHOYU~TENIH POMOWND~I n / E i i ~ IAGODA BANANE lzmiksati sve sastojke u mikseru. y j ~ ooio ~no~ 112 BYE suvoc C R O ~ D A S U E KAISIIE VODE 4 2 <OL~E Natopiti preko noti groide i kajsije vodom.r 190 + VEGETARIJRNSK~ K O V A R Miksati u blenderu urme sa malo vode dok ne dobiiu kremasti oblik. w o D i h k Od~ . a onda polako dodati bananu i sok od pomorandie. . Umesto jagodastog vota moie se upotrebiti bilo koje vote koje volite.

.

.

Wleko. Pomejati baderne sa preostalim sastojcima . SLADA 4 fO[)lCU 118 KRfi?iCE I KR5lK. dok se sva ne utroji. a onda postepeno dolivati malo po rnalo preostale vode.3 minuta.G KAflKR 4 BYE Susam sa malo vode izrniksati. Ocediti ih i skinuti im koiicu. Po 2elji i ukusu dodati rnalo vanile. U rnalo vode koja vri staviti bademe na svega I 0 sekundi. lzvaditi ih i ostaviti da stole 2 . maslac4 MLEKA I 1~OL~A SUSAMA VODE M m P O ~EL]I f01jiCA BADEMA HLADNE VODE SOL1 NERANNIZANOC ULIA IE?MENO(. paolake. rneda ili nekog vota u sveiem stanju (na primer bananu).

poprskati hladnom vodom. Ujutru je oprati i samleti pornodu maiine za rneso (ili u mikseru). razrediti vodom po ielji. Zasladiti po ukusu. Procediti kroz gazu i t o je bolje mogui-e. prstohvat morske soli i malo prave vanile. smanjitivatru i na tako tihoj vatri kuvati I sat. Ostatak koji se dobije zove se pulpa ili okara. Ostaviti da stoji 2 sata. Nakon kuvanja smesu procediti kroz gazu. Ukoliko ipak potne da kipi.. Kokos koji ostane u gazi ne bacati vet iskoristiti za kolare. a onda kuvati 40 rninuta u sudu sa debelim ili dvostrukim dnom. Kuvati na vatri oko 30 rninuta meiajui-i stalno da ne zagori. 1$ 0 ~ 1 ~ S O IN O G BRA~NA 4-5 f0LjA VODE MORSKA so CKokoso~o mleko 200 112 LITRE I KASICICA KOKOVl (111 KOKOSOVOG BRA~NA) VODE MEDA (BAGREMOVOC) Mrn U vodu sipati kokosovo braZno i ostaviti ga da stoji I sat. Sluz koja se dobije zasladiti medom. VEGETAR~JANSK~ KUVAR 194 4 C u mikseru i rnleti ih 1-2 minuta. Na isti naEin mote se napraviti mleko od leinika i sernenki suncokreta. Takvo mleko rnoie se tuvati u friiideru do 6 dana. Staviti sastojke u lonac. Smesu sipati u rnikser i miksati na najvedoj brzini. Ako je pregusta. Zatim procediti smesu kroz gazu. Na litar dobijenog mleka dodati I kaiiku meda. Srnesi dodati vodu. a onda dodati preostalu tetnost i miksati 3 minuta. Uvrtanjem ocediti. ostaviti da se ohladi i procediti kroz gazu. . poklopiti ih i kada prokljuta. can0 mleko Soju potopiti preko nodi ( 1 2 sati). Procediti kroz gazu i zasladiti medom. Wleko od oraha 4 ~OYE I ~OLIA VODE ORAHA I ~OLIA 6 ~OLIA IK A h K A SOjE U ZRNU VODE MEDA VANllA Orahe staviti u rnikser i prvo sa malo vode izrniksati. Ako je mleko suviie gusto doliti j o i malo vode. Pripremljeno mleko moie se malo oosoliti i zasladiti medom. U sojino braino postepeno dolivati vodu uz stalno meranje da se ne bi stvorile grudvice. .

SIREVI. 3COkoso~o mleko I JOLJA KLI~A OD VODE PIENICE 112 1 1 . Orabooo mleko 112 ~ O L / E ORAHA VODE mleka sa suoim ootem 3 ~OLJE 1 SOL~A 2~ L 2-4 J E ZRELE BANANE VANlLA SO]lNOG MLEKU NASECKANOC NVOG V O (ILJIVE. i slitno.) . MAJONEZI. Suvo vole sitno iseti i u rnaloj finiji naliti vodorn da ogrezne. Procediti kroz gazu ili gustu ce- diljku. MASLACI. S M O M KAJSIE. a zatim u mikseru izmeiati sa sojinim mlekorn da se dobije gust penuSav napitak. Napitak sipati u visoke taSe. ~ Orah rniksati sa jednim delorn vode (vrule).. Dobro je za musli. a nekoliko leinika ostaviti cele. SADR~E SO) PNO rniksati p ~ i pet h sastojaka. Pre upotrebe j o i jednorn procediti. pa dodati ostatak vode i preostale sastojke. PRVLAKE..2 kaiike sojinog griza ili sojinog rnleka u prahu. dodati suvo groide i ponovo rniksati.. a zatirn vratiti u blender. LeSnike samleti. Ostaviti da malo stoji. a zatim dodati ostale i ponovo miksati.MLEKA. Miksati u blenderu klice pienice sa vodorn 2 minuta. KRU~KE. posuti rnlevenim leinicima i ukrasiti celim.2 KA$KE KOKOSOVOG MLEKA SOJINOG GRlZA (DVA DANA KIIJANJA) 4 ~OLJE 112 f 0 y E SUVOC C R O ~ B ODSTAIAIOG A U VODl Kokosovo rnleko rnoie se belantevinski obogatiti sa 1 . JOGURTl + MALO VODE Ig5 50 c WANE MFDA VODE 1 L~NIKA RICE (OHLADENS) ORAHA I l l SEMENA BOBIC~VOG voh LIMUNOVOC SOKA VODE MOKKE SO11 ( P O ~ O ~ I T A R I C NE E Pripremiti mleko od soje u zrnu. preko granole. IABUKE.

.orubs . pa sasvim polako dodavati ostatak VOde dok ne nastane fina masa. Smesu uz neprestano meranje staviti da zakuva. cuvati u tegli. . .115 ~ O L / E RAVNE KASIKE KAflClcz1 KROMPIROVOCBRAJNA BELOG LUKA U PRAHU MORSKA 50 Sve dobro ~ z m ~ k s a t ~ 114 KASICICE 118 KAJIC!IC€ BELOC LUKA u PRAHU CRVENE PAPRIKF ? O D ~ ~ U 0d oraha 2 DL VOOE ORAHA Sve sastojke izmiksati i na kraju dodati brajno od krornpira. (1~6 2 2 C'E~NJA 1 $OL]A CRNA LUKA BELOG lUKA ORAHA VODE MORSKA S O KONCENIWII) 114 KA~ICICE MORSKE SOL1 1/2 CESNIA BELOG LUKA.-. (112 .314 ~ O L ] F ) 75 C W s ~ l s cod i ~emenki i orobs ORAH Orahe rniksati sa polovinom kolitine vode. Sa svim ostalim sastojcima izmiksati u mikseru.2 KA~ICICE SOU OD LIMUNA SECKANO PER~UNOVO LIJCE 114 ~ O L ~ E ZACIN P N ~tri sastojka izmiksati. Za kiseljenje staviti sok od limuna i pergun. SECKANOG I . Prija izvrsno uz obaren krompir. pa sve zajedno dinstati sa vodom. ?solsku od s ~ o k s d s I 112 I Woslac od bodems / 1 3 1 ~OL~A o ~ j u h r ~ BADEMA oc VODE KRUSKA 111 BRESW AVOKADA BANANA URMI 5O]INOC MlEKA 112 f 0 l ~ 114 JOYE 1/4 . Crni luk narezati. . cuvati u tegli. pa zatim rashladiti.PAVLAKE gi. beli protisnuti. dobro zatvoreno. Varijante: . h a t i u tegli dobro zatvoreno. dobro zatvoreno. 25 Ic %isels pa~luku 1 JOL~A OHLADENOC SOJINOC MLEKA - Waslac od .

a unutrainja strana nije prskana) Postupak je isti za sve: u mikseru miksovati najpre polako. Na 200 g semenja ili oraha dodati I kaiiku hladno cedenog suncokretovog ulja i malo vode. Miksati na maloj brzini. a onda na velikoj brzini. dobro zatvoreno. Miksati prvo lagano. Cuvati na hladnom u dobro zatvorenoj tegli. Zatim dodati med i dobro izmiksati. L u m u P w H u Waslac od pomorand~e sa rnedorn I Solja kuvanog prosa 114 iolje oraha ili oljuitenih baderna 114 kaSifice morske soli I kaiitlca narendane kore od pomorandie 1 112 KAfl&CA 114 KA~I:ICICE 2 KA~IKE I12 KA~ICICE 2 KA~IKE KUKURZNOCB R A ~ N A MORSKE SOLI ME ISCEOENOG som OD LIMUNA . 1 f0ljA W A N O G PROD 114 f01jA ORAHA 114 KASICICE MOPJKE SOLI 112 f0llE VRELE VODE 2 KA~ICICE SOKA OD LIMUNA 114 KA~IEICE VANILE 114 i o y ~ MEDA Waslac sa b e h lukorn Receptu za rnaslac od prosa dodati 112kaiitice belog luka u prahu Postupak ie isti kao kod maslaca od pornorandii. a zatim ubrzati dok ne nastane glatka smesa. Malo posoliti. zato voditi ratuna da se ne dolije previie vode.tako te se dobiti lep ukus.BADEM SUVlM (TAAN 1 1 1 TAHINI) SUNCOKRm KIKIRIKI 112 iolje vrele vode 114 kaiitice meda Sve sastojke osim rneda staviti u mikser. 3 b i 7 ~ ~ 0d / 0 ~oraha 2 ~OUE 1 f0ljA MA) VODE ORAHA (Ill OLIU~~ENIH BADE CRNOG LUKA U PRAHU BELO(. Cuvati na hladnom mestu u tegli. (Koru pomorandie rendati sa unutrahje strane . Cuvati na hladnom u dobro zatvorenoj tegli Waslac odprom i o r o h so rnedorn 1~OL]A 114 i01jE MALO KUVANOG PROSA ORAHA (111 OL]U~TENIH BADEMA) MORSKESOL! Sve sastojke ovim redom ubaciti u mikser. Treba da bude gusto. zatim brie dok srnesa ne postane glatka.

Ako je potrebno. Kada se zgusne. tuvati u zatvorenoj posudi na hladnorn. Miksati prvo polako. Ostale sastojke dobro izrneiati u mikseru. tuvati u dobro zatvorenoj tegli. dodati 1-2 kaiike vode. (baderna ili smcokretsj 112 SOYE 1 112 f0LlA I KAflK? MALO SUNCOKRFTA (111 ORAHA Ill BADE- MA1 VODF LIMUNOVOG SOK? M O R S K E SOL1 paste (?ahin$ 112 f0L)E SUSAMOVE PASTE SOK OD IEDNOG VELIKOG LIMUNA 112 KAIKE l ibl/~ BELOG LUKA U PRAHU KUWNOG PROM ( L II NOC PIRIN& INTEGRAL- 111 PALENTE) . TAHINI U 200 g semena susama dodati I kaiiku hladno cedenog ulja i dobro izrniksati. Uliti smesu u posudu pa staviti na vatru i kuvati uz stalno rneSanje dok se ne pojave mehuriti i dok se ne zgusne. ukloniti sa vatre. Drugu Solju vode dodavati polako i j o i miksati. OKO 112 ~OLIE VODE Miksovati tahini i sok od limuna na srednjoj brzini blendera. zatirn dodati srnesu od kukuruznog braina i rniksati dok se ne dobije fina rnasa. U friiideru rnoie da stoji pet dana. a zatim dodati ostatak vode uz stalno rnejanje dok ne provri. Miksati sve sastojke dok se ne dobije glatka srnesa. 2 112 KA~IKE KUKURUZNOG BRA~NA IJ O L J A VOOE I f011A ORAHA I K?flClC!8 CRNOG LUKA U PRAHU SA MALO MORSKE SOL1 3 KA~IKE 112 KA~ICICE 114 KAflfiCE 1$01~~ 112 KAflClCE LIMUNOVOG SOK? MORSKE SOL1 BELOG LUKA U PRAHU VOOE CRNOG LUKA U PRAHU 114 KAf16CE BELOG LUKA U PRAHU 2 KASICICE &E ISCEOFNOG SOKA OD LIMUNA 2 {OYE TOFUA 314 ~OLIE VOOE Kukuruznom brarnu dodati rnalo hladne vode i dobro prorne?ati. Postepeno dodavati vodu dok se ne dobije gustina koja se ieli. a zatim brie dok ne nastane glatka srnesa.= i s f PI Sve sastojke s jednom ioljorn vode staviti u mikser.

izostaviti poslednji sastojak. MAJONEZI. Posoliti i dodati sok od lirnuna. Dobro prorneSati i ostaviti 314 fOL]E VODE da se rnasa zgusne (usiri).MLEKA. BraSno i vodu porneSati pa napraviti gustu srnesu. Onda dodati 3 Solje kljufale vode. Treba da krtka najrnanje 5 rninuta. Izrniksati. PAVLAKE.1 f0LlA ORAHA rnunovog soka. I kajiticu seckanog p e r h a . Jog rnalo miksati ( I rninut).OSNO~A' 1 ~ O L SEMENKI ~A SUNCDKRFTA pa na svaki litar rnleka dodati 4 kaSike li. MRSLACI. Staviti je potorn u sud i kuvati na pari 20 min.. Ukoliko se feli da ovaj rnajonez bude sos za salatu. suncokret. U ovakav sir rnogu dodati sitno seckani crni i beli luk i perk 1 I majonez od soje 3 KA~IKE SOIINOG BRAfNA VODE ULIA (HLADNO CEDENOG) MORSKA SO 10 KAfiKA 250 ML I 2 KA~IKE SOKA OD LlMUNA ajbapskq sir od Potopiti jednu iolju indijskog oraha u vodu i staviti da tako odstoji 24 tasa. I I . JOGURTl + Ig9 Sve dobro izrniksati.struji~~. Skloniti sa vatre i dodati sok od lirnuna. 1 I ' a&apskiN sir od soie SEMEN!SIR OD ~ E I N S K I H TRAVA I BELOG LUKA Osnovi za sir dodati izgnjeten beli luk. Miksati uz dodavanje ulja. Prohladiti. Onda ga staviti u blender sa rnalo rnlake vode i dobro izrniksati. staviti na vatru i stalno rneSati da ne bi zagorelo. Sve staviti u rnikser. Za pola sata t e I KA~!?!CA DOMACEGZA?!NA se primetiti da se rnleko usirilo i tada ga M O M 50 treba procediti kroz gazu. Zatirn do bro ocediti kroz gazu. SIREVI. Ostaviti da tako stoji I 0 rninuta. indijski orah. Braino od soje se porneSa sa onoliko rnlake vode koliko je potrebno da se napravi gust krern. I origano i sok od oola lirnuna. &iin sir . Posoliti.fofu (IeSnik. brazilski orah) I Mleko od soje dovesti u stanje da .

+ ' 6 i* ! i zozanje . Zakuvati da postane gusto. L . izmiksati ga. dgiin sir sa Sargsreporn Vegeforfsnski mmasfi sir 1. 1 KAf1K.ZflKA 1 KAf1K. a ukoliko je mekan pornerati ga sa svim ostalim sastojcirna.Z 2 KA~IKE P~ENICNIH KLICA NERAFINIYINOC ULJA SITNO SECKANOG LUKA MORSKA 5 0 lzmiksati da bude fino kremasto. Garnirati ZtapiCima Sargarepe.ZflKA MIROOI]A I KA~IKA I KA<lK. povria.2 KAflKE SUYIMA (LAGANO P R O P R ~ TNA I TIGAN]U B R ULIA) SUVOCA KVASCg U PAHULIICAMA CRNOG LUKA U PRAHU BELOC LUK3 U PRAHU BELOC LUKA U PRAHU MORSKE SOL1 LIMUNOVOG SOKA KUKURUZNOC SKROBA Susam propriiti uz stalno meianje. TOFU-SIR? (MDOC ILI MEKOC) I/# SOLIE VODE (U S L U ~ DA U jE TOFU dojin sir sa paradajzorn 5 K. 250 G - Ako je sir tvrd.sir VODE L)U~T€NIH BADEMA SUSAMA CRNOG LUKA U PRAHU V e gfanjanski ~ sir 1 f0l)A 1/4 ~ O L / E 1 KAflKA 11. Dodati jednu Solju vode i ostale sastojke i dobro izrniksati. integralnog pirinEa i raznih vrsta pasulja.2 NPENE KAflKE M?E SECKANOG PE&UNA 1 K. Cuvati u friiideru do 5 dana.ZfIelCA 1/2 KAflKE MORSKE SOL1 BELOG LUKA U PRAHU .Z I SOjlNOc SIR? NERAFINISANO~UL]A ISE~EN PARADAJZ PRENRD) 1 1/2 KA~IKA LIMUNOVOC SOKA K. pa sve izmiksati. pi- Badem i susam miksati sa pola Solje vode dok se srnesa ne ujednati. M o i e se upotrebiti kao parrnezan sir preko salata. testenine.Z CRNOG LUKA U PRAHU Sastaviti I i 2 . 250 G TOFU-SIRA (TVRDOC) IZDROBITI s SupFNIH 2 SOIINoc SIpJI IZRENDANE ~ARCAREPE VIL~U~KOM 1 .SEMEN! SIR OD MLADOC LUKA Osnovi za sir dodati seckani mladi luk i rnalo suSene ialfije.

Na toplorn rnestu jogurt C e se zgusnuti za svega nekoliko sati. MASLACI.12 sati. lzmiksati u blenderu dok ne nastane glatka srnesa. U inostranstvu se za priprernanje sojinog jogurta rnogu nabaviti specijalne gljivice po imenu Sojadaphilus ili Theradophilus. Carnirati sa orasirna. Garnirati perhnorn. U friiideru rnoie da stoji 5 dana. &rf od semenja SUNCOKRtlA SUSAMA VODE &in 5 KA$lKR I KA~IKA 3 KASIKE sir sa bananom SOJINOG SIRA NERANNIYINOG U L ~ A 1 f01]A 112 <OL]E 2 ~OLIE I PSENICNIHKLICA IZGN~ECENA BANANA SUWG G R O ~ D A MEL I K A ~ I ~ I C A LIMUNOVOG SOKA 2 KASIKE Sve sastojke pornegati i garnirati klicama seni ice. Pre upotrebe jogurt promerati. MAJONEZI. . SIREVI.MLEKA. Presuti u vlainu teglu. Mazati na crni hleb. Sojino rnleko i jogurt (od ranijeg kiseljenja) dobro izrneSati. Er I &jin sir sa lukom 5 KA~IKA 2 KAflKE - dojin jogurf 7 01 I DL XOJINOG MLEKA IOGURTA SIRA (KREMASTOUMUCENOG) CRNOG LUKA (SITNO ISECKANOG) P ~ E N I ~ N KLICA IH 2 KA~IKA I KA~IKA NERANNISANOG ULIA MORSKAso Sve sastojke pomefati. JOGORTI 4 201 '1 I KAflKR 5 EMENKI SUNCOKRFA (Ill U NEOO- STAJKU USITNIENIH ORAHA) MORtKn 50 1 ZACINI P O ?EL]I Sve sastojke pornerati.Treba da irnaju sobnu ternperaturu. prekriti tistorn krporn i ostaviti da stoji 8. Na slitan natin se rnoie napraviti i jogurt od baderna ako se urnesto suncokreta i susarna stave 2 jolje badema. PAVLAKE.

. dojin j o p d sa spamiern 3 f0L)E 150 G lOGURTA U litar mleka od soje koje je zagrejano do temperature tela. 1 202 + VEGETARIIANSKI KUVRR Sargarepu narendati i u mikseru izmeiati sa sojinim jogurtom kako bi se dobio gust. I L 3 KABKE MLEKA OD SOIE KISELOC MLEM . Sipati u visoke taie i sluiiti. SPANACA Spanat otistiti. sipati u mikser.. pa izmiksati. Dodati maje od prethodno ukiseljenog kiselog mleka.. Kada je gotovo. penuiav napitak.. pa tuvati u friiideru. Sipati u termos ili u sterilne tegle i ostaviti na toplom mestu nekoliko sati. Sipati u tegle i ostaviti na toplom mestu (zagrejana mlaka rerna. proveriti da nije prehladna ili pretopla (potrebna je normalna temperatura tela). dodati 3 kaiike maje (gotovog kiselog mleka) i dobro promeSati.) nekoliko sati (6-8). sitno ga iseti i u mikseru izmeSati sa jogurtom Tiaelo rnleko od soje OD MLEKA I 1 2 SOLIE 3 KASIKE U PRAHU VODE MLEM U PRAHU MA~E OD PRETHODNOR KISELJENIA Zagrejati vodu da bude topla. Ono mleko iz tegle ne treba vaditi u drugu posudu. Dodati mleko u prahu. iz termosa izvaditi ukiseljeno mleko i staviti u odgovarajutu posudu. oprati. mlak radijator .

.

.

Sve zajedno dobro promezati. tako da se dobije ujednatena glatka rnasa. pa dodati ulje. dodati ih rneSavini od soje i heljde. Pripremljeni narnaz posuti pSenitnirn ili klicama od lucerke i s e ~ i r a tsa i krijkama crnog hleba. pa kad nabubre. Zobene pahuljice i pahuljice od integralnog pirinta potopiti. ocediti i ohladti pa zajedno samleti (najbolje u blenderu).100 SOjE U Z R N U HELjDE ZOBENIH PAHULJICA lhT€GRdLNlH P I R ~ N & N I H PAHULJI 50 G 2 M~IKE 2 M~IKE eA 2-3 M ~ I K E HLAONO CEDENOG ULJA I KAflKA RENDANOG CELER. .? i l f ? ~P E ~ U N A MAJORAN MORSKA SO Soju i heljdu kuvati odvojeno. Ponovo sve dobro prornejati. morsku so. nerendani celer i majoran.

r-

v

..." .

206

+

VEGETARIJANSKI

KUVAR

Wsrnsz od tofu sirs
100 G
100 T o m YRA NERAFlNlSANO ULjE BE11 LUK MORTKA so ULIE

G

LEBLEBp SUSAMA MORSKA so MASLINOVO 1 1 1 SUNCOKR€lOVO
(HLADNO CEDENO)

20 C

Od navedenih narnirnica napraviti glatku rnasu za rnazanje
A) CRVENI NAMAZ

PO ?E1/1 SOK OD 1 / 2 LIMUNA

- dobijarno dodavanjern

Leblebije potopiti uvete, pa sutradan kuvati da budu dobro skuvane. Sarnleti ih u rnikseru (blenderu) kao i susarn, da se dobije pratkasta srnesa, pa porneJati sve zajedno. Zatiniti solju, uljern i opet sve sjediniti. Po ielji dodati lirnunov sok.

aleve paprike siru ZELENI - dodati 100 g iseckanog periuna c) NARAND~ASTI - dodati kuvanu iargarepu

B)

200 G

KlKlRlKljA MEDA NERAFlNlSANOG ULjA OD SUNCOICRElA SOIINOG MLEKA

3 KR~KE
2 - 3 WI~IKE

/
100 C LEBLEBIIA SOK OD / / 2 LIMUNA BE11 LUK

f0l)~

20 C

SUYIMA MORSKA SO MASLINOVO NERWlNISANO UL]E

Preko noti potopiti leblebije u vodu i sutradan ih skuvati. Sarnleti u kaiastu srnesu. Susarnovo serne samleti u blenderu, pa dodati leblebiju. lstucati beli luk, dodati so i rnaslinovo ulje. Sve porneJati i dodatilirnunov sok. Mezati u rnikseru dok se ne dobije glatka srnesa. Ako je potrebno, dodati rnalo vode u kojoj su se kuvale leblebije.

ProsuSiti kikiriki u rnlakoj rerni tako da mu se ljuska pod prstirna lako skida, a jezgro zadrii belu boju. Suiiti na tihoj vatri - ne petil Prosuieni kikiriki sarnleti na blenderu i dodati ulje. Zasladiti rnedorn i dobro izjednat i t i uz dodatak sojinog rnleka. Sluiiti sa crnirn hleborn i klicarna.

Otistiti 200 g crnih grtkih maslina odstranjujuti im koStice. propasirati ih u mikseru sa 3 kaSike maslinovog nerafinisanog ulja i biljnim zatinima, sve do gustine pirea za namaz.

ujednatiti smesu. Premazati kriSke crnog hleba.

2 SOLIE

SKUVANOG GRASKA )>TAHINlr PASTE BELOG LUKA PER~UNOVOG LIS& MORSKA S O

(SUVOG)

2

KA~IKE

2-3 MNIA I VELIK?KASIK?

200 G 200 G

LEBLEBIIA

Sve fino izmiksati. Po ~ o t r e bdodati i vode.
(INDUSTRIJ

PSENICNIHKLlCA
SKIH)

50 G 2 KASIKE

NERAFINISANOG ULIA SECKANOG CRNOG LUKA MORSKA S O

I KAFENA KAflKA ZACINSKOGBlLlA (MAICINA DUSICA)
MALO VODE

500 G I 2 LIE
112

KIKIRIKI]A

IARGAREPA
WDE

ProsuSiti leblebije u mlakoj rerni pa samleti na mikseru. Dodati ostale sastojke i dobro sjediniti.

KARNOV~ (MANIA GLAVICA)
MORSKA SO

1

%amaz od summa
112 ~ O L J E
~ K A
MALO SUSAMOVOG SEMENA CRNOG LUKA I CELERA PO U W U KLlCA LUCERKE

PovrCe obariti u vodi, ocediti i ispasirati. Kikiriki malo prosusiti u mlakoj rerni, samleti sasvim sitno i pomeSati sa ostalim sastojcima. Dodati so. Dobro je na crnom hlebu sa klicama.

1

I

DOMACEG EGCINA
VODE LIMUN

1 ~OLIA I

Samleti susamovo seme u blenderu, a potom ga izmiksati u blenderu sa malo vode dok ne postane kao gust krem. Dodati naseckano li3;te celera i seckani crni luk, klice i zatine. lscediti sok iz limuna i dobro

I ZOLIA
1 ~OLJA

MLMNIH ORAHA
MLMNOG SUYIMA M L M N O G SUNCOKWA
MNANE MLNENE SOIE

I Ioll~ 1 SOLIA

MORSK? so

I

, :,

li

Sve sastojke staviti u mikser i dobro sjediniti uz dodatak soli. Po potrebi dodati malo vode.

ko je potrebno i meiati mikserom sve dok se ne dobije glatka smesa pogodna za mazanje. Sluiiti uz crni hleb.

$1

:<

100 G

NERAFINISANOG UL]A BELI LUK
PER~UNOV LIST

Suvo vote (smokve, jabuke, kruSke. groide ...) ili kombinaciju viie vrsta, potopiti preko noti u toliko vode da bude pokriveno. Na laganoj vatri kuvati dok ne omekia. U rnikseru napraviti pire. Slast se moie povetati ako se potopi nekoliko urmi i izmiksa zajedno sa ostalim votem.

MOGKA50

Pasulj potopiti uvete, a sutradan ga kuvati. Ocediti od tetnosti, propasirati, pa dodati rnorsku so, ulje, periun i beli luk. Sjediniti masu.

%msz

od oraha

I

1

(7&niks ili badernsj
200 G 2-3 K A ~ ~ K E 2 KASIKE 1 f01)~
ORAHA MEDA HLADNOCEOENOG ULJA 50JINOG MLEKA

Tas'feh od p ~ ~ u ) s
250 G 50 G 2 GLAVICE
PASUlIA HLADNO CEOENOG U L I A

CRNOG LUKA
MORSKA so
PER~UNOVO ilf?~

!

Samleti orahe, pa dodati sve ostale sastojke. lzmiksati u glatku smesu. (Isti narnaz moiete praviti od leSnika i badema).

Skuvati pasulj pa propasirati, dodati ulje i morsku so, seckani luk i seckano l i i t e pertuna.

I
1

200 G 2 KA~IKE

LE~NIKA SUSAMA MfD

od /eblebqe
1
$01~~
LEBIEBIIA TOPLA VODA

VODA

1
Leinik samleti sitno u blenderu. Dodati mu sarnleveni susam i med. Dolivati vode koli-

so.

DOMA~IZACI N MAIORAN MARGARIN

Leblebije sarnleti pa braino porneiati sa onoliko vode koliko je potrebno da se dobije glatka rnasa. Dodati dornaei zatin i rnalo soli i kuvati u odgovarajutern sudu. Pri kuvanju, rnasa te se zgusnuti. Meiati stalno da ne zagori. Kuvati oko 15 rninuta. Skloniti sa vatre, dodati rnalo rnargarina i rnajorana i dobro sjediniti.

%/ens paSfets o d soje
100 G 150 G
5OjE U ZRNU
SPANACA

NERAFINISANO ULjE

MORSYJI so Soju potopiti uvete i sutradan skuvati. Propasirati pa dodati bareni pasirani spanat. Dodati ulje i sjediniti u jednolitnu srnesu za rnazanje.

Cmena paztets o d soje
G MflM 200 9

5 0 1 E U ZRNU
NERAFlNlSANOC ULl8

100 G 50 C

SOjE U ZRNU
AIVARA

MAjONEZA OD SOIE
BELl LUK
MORSKA 50

NERAFINISANO ULIE
MORSKA SO

id& P~RSUNA Soju potopiti uvete i sutradan je kuvati. Kada je rnekana, propasirati ili sarnleti u rnikseru u jednolitnu rnasu. Dodati so, ulje, beli luk i rnajonez. Sve sjediniti. Skuvanu soju samleti u rnikseru, dodati so. ulje, ajvar i perrun. Sjediniti u jednolitnu srnesu za rnazanje.

200 c 50 c

KUVANE S O E I XUSAMA

HLADNO CEDENO ULjE
MOR5KA SO

I 150 G 2-3 KA~IKE

PAJLID~DAN SREDNIE
S O I E

VFLICINE

'1
I

u ZRNU

NERAFINISANOG U L I A
MOEKA SO

I

Soju uvete potopiti, a sutradan je skuvati. Ocediti od suvirne tetnosti, samleti i dodati sarnleveni susarn. Dodati ulje i rnorsku so, pa sve lepo sjediniti.

Patlidian ispeCi, oljuititi i sarnleti. Soju skuvati pa i nju samleti. Sjediniti patlidfan i soju. dodati ulje i so. Prorneiati i napravit i glatku srnesu za rnazanje.

KORIJANDER 1 KAflKA M A LO SOJINOC NERAFINISANOG ULJA VODE OD M N A N E SOIE
KIM. BOSILIAK

1
I

200 G
100 C

SOlE U ZRNU KIKIRIKI]A NERAFINISANO UllE MORSKA 5 0

PER~UN

Soju uveEe potopiti, a sutradan kuvati. Kada je rnekana, sarnleti u jednolitnu rnasu. Kikiriki prosutiti u rnlakoj rerni, pa ga sarnleti u blenderu da bude u vidu praha. Sjediniti obe rnase, dodati ulje i so i dobro izrnerati.

Soju oprati i potopiti 12 tasova. Potorn kuvati u posoljenoj vodi. Kuvanu soju ocedit i i propasirati u pire ili zdrobiti u blenderu (rnikseru) uz dodatak rnalo vode u kojoj se soja kuvala. Dodati katiku ulja, zatine i dosta seckanog perrunovog litta. Sojin prernaz sluiiti na tiniji koja je obloiena krupnirn listovirna spanata i ukraEena nastruganorn targareporn i cveklorn i zelenim maslinama

250 q

SOCIVR CRNOG LUKA

c 200 c
125

QMPINIONA
BELOG LUKA NERANNISANOG ULIA BADEMA (111 SEMENKI. NPR. SUSAMA) SUNCOKrn SUVOC G R ~ ~ K 111 A SOIE NATOPYENE
PREKO NOCI

2C E S N A I 3 KAf1.C

MAII~NA DU~ICA
RUZMARIN
SECKANO

LIWE PE~UNA

u 112 ~OL]EVODE

VRUCE VODE
Sotivo skuvati. Crni luk sitno iseckati pa na rnalo vode dinstati dok omekza, a zatim dodati rarnpinjone. U potpuno rnekano i skuvano sotivo, dodati crni luk i jarnpinjone, beli luk, ulje, so, zatine. Sve izrniksati ili sarnleti u rnagini za rneso.
ZOBENIH PAHUYlCA SECKANOG CELRVl MORSE SOL1 MAlORANA SECKANOG CRNOC LUKA PRQLl

T o S f ~ f (pr~maz/ a 30 ~0j0r.v
I$ 0 ~ 1 ~
SOJE u ZRNU VODA. MORSKA SO

Suv gratak zajedno sa vodom izrniksati u krernu. Baderne ili sernenke iseckati. Sve sastojke pornetati zajedno. Peti u plehu u obliku vekne 45-60 minuta, na srednjo~ ternperaturi. Smesa t e se pretvoriti u Evrstu veknu. M o i e se seti kao narezak na hleb.

2 j01lE 2 JOYE
1

KUVANOC INTECRAINOG PIRIN& PREZLI OD CRNOC L U M CELER, SITNO ISECKAN CRNOC L U M , ISECKANE MORSKE SOL1 PO UWSU MLEM OD SO]E ILl OD ORAHA (PO POTREBl I v l f t ) PER~UNOV LIST

2 CIAVICE

250 c 50 ML

SVE~EG TOW-SIRA HLADNO CEOENOG UL]A BELl LUK M O M

314 f0LlE

so

Sve dobro izjednatiti.
ORAHA

112 f0L/f

SECMNIH (Ill MIMNIH) SUSAM

I . CRVENI NAMAZ - dodati alevu papriku siru 2. ZELENI- iseckati I00 g perjuna ili barenog

I

Celer i luk preliti vrelorn vodorn. Dodati ostale sastojke, izrne5ati i staviti u duboku tepsiju da se pete ili forrnirati veknu i staviti u pleh. Posuti susarnorn i peti oko 30 rninuta, da postane srnede boje. Servirati sa sosorn i sveiorn salatorn.

grajka 3. NARAND~ASTI- dodati ispasiranu kuvanu 5argarepu

sojinog bra~na
500 G 200 C
SO~INOC BRA~NA ULIA (HIADNO CEOENO~) VODA MORSKA 50

I JOL~A If2 ~ O L ] E 3~OL~E

NV~H ~ABUKA URMl VODE
I

lzrniksati i kuvati na tihoj vatri.

I

3 VRE I GLAVICA

PER~UNA BELOG L U M

Usuti u sud sojino brajno. Dodati mu vodu. Dodavati onoliko vode koliko bude potrebno da bi se dobila glatka rnasa nalik na paMetu. lzrniksati pornotu rniksera. Staviti sud na vatru i kuvati 20 rninuta uz stalno rneianje, ili kuvati 20 rninuta na pari. Prohladiti srnesu. Dodati so, sitno seckan perrun i beli luk kao i ulje. 105 jednorn dobro prorne5ati.

200

c

SUVIH SMOKAVA
SOK OD W M O R A N D ~ E

Suve srnokve izrniksati zajedno sa ieljenorn kolitinorn sveieg pomorandiinog soka.

'T

212

+

VEGETARI~RNSKIKUVRR

2 2

KA~IKE KAflKE

MASLINOVOG ULIA SOKA OD LIMUNA MORSK4 50

Sljive potopiti u malo vode preko noti. Su tradan sve sastolke izmiksati.

Ocedenu leblebiju izmiksati u gladak krem dodajuti lagano 120 ml vode u kojoj se kuvala, beli luk, krem od susama, maslinovo ulje i limunov sok. Sipati krem u tiniju i posuti odozgo alevom paprikom.

1

Wamelada od u m i
1 ~LJLJA 1 ~OLJA 1 f0llA
BADEMA URMl VODE KUVANE SOIE QRGAREPE KOMADE

ISECENE NA

KRUPNIIE

2$0~1~ 3~JL/E

112 SOLIE

CRNOG LUKA SITNO ISECKANOG CELERA KRUPNO ISET'ENOG KORENA PER~UNA ISECENOGNA KRUPNIIE KOMADE

114 ~OLJE 114 COLIE
2
KAflKE

Sve izmiksati

NERAFINISANOG ULJA

Wamelada od jabuks
2 ~OLIE 1 SOLIA
1~OL~A
lABUKA SWIH 1 1 1 SE!JH SUWH W l J A URMl

SECKANO LISCEP E ~ U N A
MORSKA 50 MALO CUBRA

Sve sastojke iseckati. Natopiti u dovoljno vode i na tiho] vatri malo prokuvati. Sve to na kraju izmiksati.

Sargarepu, celer i periun kuvati u malo vode dok ne omekiaju. Dobro ocediti i stavit i u posudu za miksanje. Luk dinstati na malo vode dok ne omekne. Pustiti da voda ispari, a luk sipati u povrte. Dodati kuvanu soju, l i i t e periuna, so i tubar. Lagano miksati soju i povrte uz dodavanje po malo ulja. Gotovu paStetu staviti u tiniju i posuti seckanim periunovim IiSCem.

I
I I !

I

1

i

250 G 2 CEWA 2 KASI~ICE

LEBLEBIIE POTOPLlENE I SKLNANE BELOG LUKA SITNO ISECKANA TAHINIJA (TAN@

.

.

. U zobenu smesu dodati so.1. pustiti da narastu u plehu i peCi na 200°C oko 20 rninuta.5 fOL]A 1 f0llA 2 KA~IKE 2 f011E KL)U&LE VODE ZOBENIH PAHULjICA SWOG M S C A TOPLE VODE INTEGRALNOG B R A ~ N A 2 KA~ICICE MOlUKE SOL1 9f01)~ Kljutalu vodu sipati preko zobenih pahuljica i pustiti da odstoji 20 rninuta. pa i t o ostaviti da rnalo odstoji. Ostaviti testo I sat da rniruje. Testo rnesiti I 0 rninuta. Ako je potrebno dodati j o i tople vode i urnesiti srednje mekano testo. U posebnorn sudu izrneiati suvi kvasac i toplu vodu. pa ga opet urnesiti. a onda j o i 40 rninut a na 150°C. napraviti hlepM e . integalno braIno i kvasac.

Ostaviti da naraste. TOPLE VODE MEDR I L I SMEDEG f ~Cm ULP MORSKE SOL1 SOllNOG MLEKA U PRRHU Od navedenih sastojaka umesiti testo. Zatim ga ponovo izmesiti. prekriti i . pa oblikovati u viSe manjih hlebova. a onda ostalih 40 minuta na 150°C. formirati u ieljeni oblik. a zatim i pfenirne klice. a onda ostalih 40 minuta na 150°C. kvasac i brarno promegati. Zatim dodati so i ostatak brafna.nom plehu dok se ne udvostruti.5 SOLIE 2 KASI~ICE I f01]A TOPLE VODE AKTNNOC S U V O G MIASCA I~EGRRINOG BRR~NA MORTKE SOL1 BELOC BRRfNA SO]lNOG BRA~NA MLMNOC ROGRCR NEPROSEJANOG PS~NI~NOGBRA~NA SUVOG KVASCA Pomejati toplu vodu i kvasac i ostaviti da stoji dok se ne pojave mehuriti. Oblikovati 2 vekne. Umesiti glatko testo i ostaviti ga da stoji I sat. Potom ga ponovo dobro izraditi i podeliti na 2 dela. a ostalih 40 minuta na 150°C. pustiti da naraste. pa ostaviti da stoje oko 20 minuta. PeCi na 200°C pwih 20 minuta. Onda dodati so i preostalo brafno. Pokriti i ostaviti da stoji oko 15 minuta na toplom mestu. T 3 fol]~ 2 KA~IKE 3. prekriti ga salvetom i ostaviti da kisne 1-2 sata. Peti na 200°C prvih 20 minuta. Dobro izraditi testo. Peti na 200°C pwih 20 minuta. Dodati i dobro izmejati integralno brarno. 4 fOL/E 2 KASIKE 2 KASIC C I! E 10 f0llR TOPLE VODE M S C A MORSKESOLI INTEcRRLNOG BRR~NA I ! 700 PSENICNOGBRF~~NA 100 G KUKURUZNOGBRR~NR 100 c RR~ENOGBRR~NA 100 C MEKlNjR I KAFENA KAflKA SOL1 I KOCKA KVASCA 6 DL MLAKE VODE 1I I Toplu vodu. Postaviti ih u nauljen pleh i ostaviti da narastu dok se ne udvostrure. Neka opet odstoji u podmaza- Od navedenih sastojaka umesiti srednje tvrdo testo. Tada ga podeliti na 2 hleptita.

.

pustiti da nadode. Potorn prernazati vodom i dobro ispeti. Gotovo testo razdeliti u hleptite.1 KOCKA 1. URME. Urnesiti glatko testo. kvasac i vodu. pustiti da ponovo nadode i peti. ostaviti na toplom rnestu izvesno vrerne. kvasac i vodu i umesiti glatko testo. Braino zarnesiti sa vodom. pa oblikovati hlebove. kvasac i mlaku vodu. Pustiti da nadode. Dodati so. GRO~DE. peti na 200°C p ~ i h 15 rninuta. Dodati ieter.5 KAflKA 200 G 800 G SO~INOG BRA~NA SVE& KVA5CA MORSKE 5011 MLAKA VODA SEMENKI B U N D M 100 G BELOG P~ENICNOG BRAfNA MlAKA VODA (OKO POLA [IRE) MOKKA so m v l c (IKOCW) Porneiati braina. bez ikakvih dodataka. Testo se rnora dobro urnesiti. Ostaviti da naraste na toplom mesu. prernesiti. narendanu koricu limuna. oblikovati u ieljeni oblik. Kada se udvostruti. Vo~ni b/eb I KG 3 KAflM 250 C INTEGRALNOG F~ENICNOG BRA~NA SMEDEG ~ECERA SUVOG VO& (SMOKVE. a zatirn 40 rninuta na 150°C. Oblikovati u ieljeni oblik i poredati u pleh. pa dodati so. Urnesiti glatko testo. Po ielji semenke staviti u testo. P~ENICNOG INTEGRALNOCBRASNA W~ENOG BRA~NA HELjDlNOC BRAfNA SO~INOG BRA~NA BCMENOG B R A ~ N A OVSENOG BRASNA KUKURUZNOC BRASNA BELOC P~ENICNOG BRA~NA MORSKA S O mmc TOPIA VODA I KC 500 G RA~ENOG BRA~NA BELOC P~ENICNOG BRAfNA Porneiati sve vrste braina. pa premesiti. Dodati kvasac i vodu i urnesiti glatko testo. peti na 180°C. premazati vodorn i posuti semenom lana. KAISI~E) RENDANA KORICA OD NffRSKANOC LIMUNA Za graham hleb uzirna se braino iz kojeg nisu odstranjene mekinje. pa prernesiti. po ieli i sernenje. pa sve dobro prome5ati. PO ~ E LSEME ~ I LANA I BUNDNE MlAKA W D A I K V A g C Pomeiati braino i suvo naseckano vote. Pomeiati sve vrste braina. Kada naraste. dodati so. Ob- . Poreciati u pleh. Staviti na toplo rnesto da se udvostruti.

promeiat~. rendani sir (tofu. ostaviti ih da nadodu i ~ e tna i 180°C. pa poredati pogai-ice jednu do druge. Kuvati oko pola sata. Kada rnleko i voda prokuvaju. posoliti. pa premazati sosom od paradajza. kolutove paradajza i rnasline. kvasca. 400 g kukuruznog braina 314 1 sojinog rnleka 114 1 vode I kaiitica morske soli 150 g tofu sira Zamesiti testo od tople vode. od suncokreta ili bilo koji iz poglavlja za sireve).likovati hlebove. 112 KA~ICICE 112 ~ O L ] E 250 G BRA~NA OD CFLOG ZRNA NADEV: sos OD P A R A D A I ~ SIR . 1 KAflKA 1 KA<lKA 3 muKA 250 G I I ?ZSANI NRlAFlNlSANOG UL]A MORSKE SOL1 TOPLE VODE P O POTREBI PRAZllUKA T O N SIRA CRNI LUK I BELOG LUKA vegefarqansks pica Tm: 112 $011~ I KAfl?lC!A TOPLE VODE SUVOG KVASeA MORSKE SOL1 BRA~NA OD CELOG ZRNA Od braha. Na 200°C peCi 25-30 minuta. Preko poredati Sampinjone. ostaviti ponovo da rniruje. JoS malo narendati tofu odozgo i zapeti u rerni. ZA Plcu MASllNt PAPRIKA. Treba da se dobije gusta smesa. pa staviti da se kuva. ulja i soli sa potrebnom kolitinom rnlake vode zamesiti dizano testo. Ostaviti da rniruje 30 rninuta. Kalup svaki put navlaiiti vodorn. Posoliti. polagano sipati kukuruzno bra5 no meSajuCi drvenom kaSikom. Posuti origanom. kolutove paprike. kvasca i braha. caiicorn ili nekirn drugim kalupom izvaditi pogatice. Prohladeno rasporediti preko kore. dodati rendani tofu. Razviti ga u plehu. I. ~AMPIN]ONI KVASAC MORSKA SO TOPLE VODE PO POiREBl . Razviti potom i obloiiti plitku tepsiju. Podmazati kalup ili pleh. I: 1 1 od praziluka BRA~NA OD CFLOG ZRNA KVASAC Mleko porneiati s vodom. Tofu sir poredati preko praziluka i peti u rerni oko 30 rninuta. soli. pa istresti na vlainu dasku ili sto. Praziluk zajedno sa crnirn lukom dinstati na malo vode. Pomeriti s vatre. SpljoStiti lopaticom i pustiti da se ohladi.

Razvudi testo oklagijom. soli i toplevode urnesiti glatko testo. umotati i pritisnuti krajeve da viinje ne bi ispadale.9 220 ZA NL: I + T VEGETARIJANSKI KUVAR CRNl LUK KISELOG KUPUVl KIMA MOKKE SOL1 pre kraja petenja premazati jeErnenim sladorn. I iolju p5eniEnog braina. kvasca. Ostaviti da se ohlade. Dodati viinje i kuvati nekoliko minuta. Za testo samleti orahe i urine. Pedi oko 4 0 . DobiCe lepu boju i sjaj. Cornju smesu naneti na testo. Odozgo poredati kiseli sitno seckani kupus i crni luk zajedno sa kimom i solju. 500 C I KASICICA 112 KASICICE ZA T m o : 200 C 200 c OWlHA URMl Od braha. slad i so. 6 kaiika ulja i prstohvat soli. Razvaljati izmedu 2 komada rnasnog papira. Orahe izmiksati. 3 SOYE I KAflKA OCI~CENIH VI~AN~A ~ECMENOC SIADA NAREZANIH BADEMA MORSKE SOL1 VOOE l f0LjA PRSTOHVRT 2 KA~IKE 600 C BRA~NA OD CELOC ZRNA KVASCA NERAFINISANOC UL/A SMEDEC IECERA TOPLE VODE PO POTREBI Zagrejati vodu. Dva rninuta 20 C 2 KA~IKF 2 KA~IKE FIL OD M A m : 125 G 75 c 75 C 3 KAflK€ MAKA BADEMA 1L1 SUNCOKREA swoc C R O ~ D A MEDA VANllA SOjINOC MLEKA 112 foL]E . Pedi 3 0 minuta na 200°C.5 0 minuta. Urolati. Razviti ga u pleh. U viinje dodati bademe. suvo grofde i orahe. malo meda i rnalo soka od lirnuna. Dodati rnalo hladne vode. pa preko njega staviti rendane jabuke. dodati vodu i so i preliti preko torte. pa oblikovati smesu. Testo neka bude I sat u frifideru. Zamesiti 2 iolje zobenih pahuljica.

Pono- . Dodati rned i vodu koliko je potrebno da bi se dobila jedna fina krernasta rnasa. Ostale sastojke urneiati i ohladiti. Po ielji u testo se rnoie staviti malo kirna. Petene puiite prernazati ovorn rneiavinorn. Testo ostaviti na t o ~ l o r n da se udvostruti. Po ielji oblikovati 2 ili 3 vekne. pa ih slagati u pouljen pleh. Nju prernazati preko raSirenog testa i posipati ravnornerno suvo groicte po tome. Mak sarnleti i prokuvati sa sojinim mlekom. Zatirn dodati ostale sastojke. ietera i tople vode zarnesiti dizano testo. Ovsene pahuljice i jetmeni griz zakuvati u vreloj vodi i ostaviti na kraj iporeta 20 minuta. pa ga ostaviti na toplorn da uskisne. Fil OD ORAHA: vo ga urnesiti i staviti u pouljen pleh. pa sve zajedno rnesiti. ulja. ostaviti joS rnalo da odstoji. dodajuti mlaku vodu i rnalo soli sve dok testo ne potne da se odvaja od ruku i suda. Razmutiti 2 kaSike rneda i I kaiiku vode. Podrnesiti kvasac. Oblikovati lepinjice i peti ih u rerni na pouljenorn plehu. a zatirn peCi u petnici. pa C e tako dobiti sjaj. pa zatirn peCi oko 30 rninuta. Ostalo je isto kao u prethodnom receptu. Dizano testo razvaljati i prernazati filorn. Rezati noiern partite u obliku Strudle. Kvasac urnerati sa brahorn i dodati skuvani. ili pak rnanje hleptite. Ostaviti ih da se rnalo dignu. propasirani i ohladeni krornpir. Zarolati u obliku salarne. kvasca. 112 SOYE GRUB0 MLNENOG IECMA 112 f 0 l ) ~ ONENIH PAHULIIC? 113 ~ J L ~ E M L M N I H ORAHA 200 G ORAHA 2-3 K A ~ ~ K E MEDA 100 G suvo~ GRO~DA MALO VODE MORSKA 5 0 3 ~OLIE VODE Orahe samleti u rnikseru.Od bratna.

.

dodati so i periunov list. Uzeti po 3 kore. Kada sva voda ispari. Dodati i oprane i iseckane perurke. Dobiju se takve 3 ili 4 pite. sitno ~seCiluk. pa preko staviti nadev i zarolati.PlTE 400 G 112 KG 2 GLAVlCE TANK~H KORA PE~URAKA CRNOG IUKA NERAFINISANO ULjE sa vatre. Prohladiti nadev. Ozistiti. skloniti 500 G I KORA ZA PITU RENDANE TIM w POTREBI RENDANA BRGAREPA . Poslagati ih u nauljen pleh i peti oko 30 rninuta. svaku premazati sa rnalo ulja. pa ga dinstati na samo rnalo vode.

pa ga iseti sitno. malo ulja i prodinstani crni luk. posuti sa malo ietera.: l1 a b: e 1 KG KG KORA ZA PITU I BUNDNE SMEDI~ E ~ E R VANIL? om51I # . Obariti pirinai. pa poredati nadev i zarolati. pa njima filovati kore. MORSKA 50 NERANNISANO ULjE lzrendati kupus i dinstati na malo ulja dok ne omekia.. poslagati u pouljen pleh i peCi pitu u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C. Urolati. uviti. pa ga pomeiati sa prazilukom. Peti na 200°C. poprskati odozgo rnalo vodom i peti u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C. oljuititi pa samleti na rnaSinu za meso. Otistiti i oprati praziluk. vanile.ORIGANO CRNI LUK MORSKA 10 NEWNNISANO ULjE KORA ZA P I N I I KG KC KUPUH ( ~ E 111 GKISFLOG) Pomeiati sve sastojke za pitu kao i zatine. . A l l I NE MoRA) NERAFINISANO UL/E MORSKA 50 Patlidian ispeti. Ohladenoj rnasi dodati potopljene i ocedene sojine ljuspice. Hladnim nadevom filovati kore. Redati u plehu. sloiiti na pouljen pleh i peti u prethodno zagrejanoj rerni na 200°C. uvijati i slagati u podmazan pleh. Ovim nadevom filovati kore. dodati so i dobro prornefati. 3 ~OLJE I ~OL~A I KAflbCA 1 <01lA BRA~NAOD CELOG ZRNA suvo G R O ~ D E SUSAMA (SAMIMNOG) MORSKE SOL1 HLADNE VODE Filovati kore rendanom bundevom. oraha i suvog groida. Naslagati po 3 kore. 24 TESTO. so. I KC KORA ZA P I N 112 KG 100 G PIAVOG PATLID&NA 1Ojt U L]USPlCAMA MORSKA S O NERANNISANO UI/E 400 G I KG 1 ~OLIA TANKIHKORA PRAZILUKA 2 GlAVICE CRNOG LUKA INTECRALNOG PIRINCA (PO ~ E I I I . Naslagati u pouljen pleh i peCi oko 30 minuta. 1 i.

orahe. SECKANA ZAC~NSKOG BILIA MORSKA 50 MALO VOOE rolat. Dobro oprati i dodati so i seckani crni luk. Uzeti po dve kore zajedno. I 1~OL]A 112 $ 0 1 112 KG I KG KOR4 ZA PlTU ZOBENlH PAHULIICA ~ ~ P~ENICNOGB R A ~ N A M O M SOL1 SEMENKI NSAMA NERAFlNIVINOG UL/A PRSTOHVAT SPANA~ MORSKA 50 4 KAflKE 112 ~ O L / E 1 f01lA PSENICNIGRJZ CRNI LUK PO ~ E L I I IECMENOC5LADA ]ABUKOV SOK Spanat dobro oprati. odstraniti drike. pa njime filovati kore i uvijati. Uviti kore kao PomeSati sastojke.2 MALO LUKA.5 cm. S e ~ i r a tsa i sveiom salatom. pa izrendati na krupnijo] strani rendeta. Uzeti po dve kore. a zatim na svaku koru staviti malo griza. dodati sotivo i zaEine. Peti I 0 minuta u prethodno zagrejanoj peCnici na 180°C. Poslagati u podmazan pleh. vanilu i griz. Uviti kao rolat i slagati u podmazani pleh. zatim dodati suvo groide. PomeSati nadev. poprskati vodom i peti 30 minuta na temperaturi od 200°C. pa ih izrendati na krupnijoj strani rendeta. Staviti smesu na nauljeni lim i pritisnuti. Postupak ponavljati sve dok ima kora. ieter. ravnomerno rasporediti rendane jabuke. pa ih naslagati u podmazani pleh. Dodati malo jabukovog soka da navlaii smesu. Jednu iolju suvog groida pomeiati sa 2 Solje narezanih kruSaka i I12 Solje usitnje- . Luk dinstati na malo vode.bbiYka KORA ZA P ~ J IABUKA MLLVMIH 111 SECKANIH ORAHA suvoc G R O ~ B A SMEOFC f€?ERA vANlLE I G R D I T i f o od k~ompim 1/2 KG I Kc I GLAVIC? KORA ZA PlTU KROMPlRA CRNOC 1UKA M O R W 50 Krompir oljuStiti. Obloiiti njime pleh i ispeti. pa njime filovati kore. promerati. Od navedenih sastojaka zamesiti testo i razviti ga do debljine od 0. Odozgo poprskati vodom i peti u prethodno zagrejanoj petn~cina 200°C oko pola sata. staviti nadev i ravnomerno ga rasporediti. Dodati mu so i seckani crni luk. pa iseckati sitno. Poprskati kore odozgo vodom i peti u dobro zagrejanoj rerni oko 30 minut a na 200°C. Izrutiti masu na testo i peti ponovo oko 20 minuta. ?if0 112 KG 1 KG I~ K A I ~ K J 1 AKA MALo 0d. Jabuke dobro oprati. lzjednatiti nadev.

pita se pete. Dok je joS vruta.* . Moie se sluiiti i toplo i hladno. Zatim dodati nekoliko kaSika ulja i soli.. premaie &na 112 KG 150 G 314 r pita sa orasirna TANKIH KORA MLMNIH ORAHA VODE NERAFlNlSANO UIjE MORSKA SO Ckrsncuska pih od luka KoRA: 112 f 0 l j ~ 1 f0Lj~ 1/2 KASICICE ORAHA (SAMLMNIH) BRA~NAOD R A ~ I I PROSA MORSKE SOL1 VODA NSAM Samlevene orahe prokuvati u vodi nekoliko rninuta. Kada se utroSi sav materijal. a svaka se rnalo poprska uljem. VODE T O N SIR4 M O r n E SOL1 ORIGANA ORAHA jESTNOG SKROBA BELOG LUKA SOKA OD LIMUNA CRNOG [UKA FINO SE?CNOG I MALO PRODINSTANOC PRIPREMA KORE: PorneSati orahe. Staviti na nedopetenu koru. Peti joS desetak rninuta. PRIPREMA NAONA: Orahe fino izmiksati sa vodom. . Dodati sve sastojke (osirn luka) i jo? jednorn sve dobro izmiksati. 1 . Posuti susarnorn preko nadeva i ispeti. !l * nih oraha (IeSnika).. Oklagijom tanko razviti izmedu 2 lista masnog papira i staviti u pleh. Peti oko 30 minuta." 4 VEGETRRIJRNSKI KUVRR ' 9 226 . so i braSno. Prohladiti masu. ii KORE 7A P I N MLMNI OR451 M E D NERAFlNlSANO ULjE U podmazan pleh redati kore izmedu kojih se posipaju mleveni orasi. . . pa njorne filovati naguivane kore. Polako urnerati luk u srnesu i naliti na pripremljenu koru. Dodati toliko vode da se rnoie zamesiti..

Poredati na tacnu i odozgo posuti mlevenim orasima. dodati mlevene orahe ili lernike. preliti medom i zaviti. 1 NEKoLIKo KA~I:IKA SojINoG BMNA i . prelivom od povrta. ZA TNO: 200 G PSENICNOG INTECRALNOG B R A ~ N A SOjlNOG MLEKA MORSKA 50 114 1 Spanat oprati i kratko obariti u vrlo malo slane vode.PALACINKE iniegrralnog bra~iza 1L PlUTOHVAT VODE MORSKE SOL1 INTEGRALNO BRASNO VODE (PO WTREBl I ME) 4 DL G loo I BELOG ~ % V I ~ N O BRA~NA (. Gotove palatinke filovati po felji slanim ili slatkim prelivom. Od braha. svei i m votem ili prirodnim zdravim kremama. vode i sojinog braha napraviti glatku masu koja je pogodna za palatinke. Ovako pripremljenim filom filovati palatinke. FIL: jabuke izrendati. I KG 200 G ~ABUKA ORAHA 111 L E ~ N I K A RENDANA KORA OD NEPRSKANOG LIMUNA MEC U litar vode staviti prstohvat soli i dodati toliko braha da se dobije masa pogodna za palatinke. Dodati malo ulja i soli. Ove palatinke zbog toga nisu masne. Ocediti i sitno iseckati. Palatinke peti u teflon-tiganju koji se prethodno nama2e gazom zamotenom u ulje (tako da se ovaj sloj ulja gotovo i ne vidi). iniegr~lnog brszna 500 G PSENICNOGINTEGRALNOG BRASNA U testo za palatinke dodati sitno seckani spanat i peti palatinke u teflonskom tiganju koji je premazan tankim slojem ulja pornotu gaze. Palatinke se prie na tiganju od teflona koji se premaie gazom potopljenom u ulje u vrlo tankom sloju tako da se ulje skoro i ne vidi. Zbog toga ove palatinke i nisu masne. Filovati vet petene palatinke. malo prezli i sitno izrendanu koru limuna.

) Testo ostaviti 30 minuta da se slegne. Ostaviti ih da odstoje neko vreme potopljene da nabubre. (Sojino braino koristi se urnesto jaja za sjedinjavanje svih sastojaka. dodati sok od paradajza i dalje kuvati na tihoj vatri da postane gusta mesa. pa napraviti glatko testo za palatinke. Neophodan je tiganj od teflona na koji se pornotu gaze nanese tanak sloj ulja. Sve dobro prorneiati i ovirn filovati palatinke. Filovati ih po izboru. a zatirn peti palatinke.200 G 50 G 6 DL PRSTOHVAT PSFNICNOGINTEGRALNOGBRR~NA SO~INOGB R A ~ N A VODF MORSKE SOLI SUSAMA Pahuljice popariti vrelim rnlekorn. Dodati origano. ulje i po ielji klice. Dodati braSno i so. Palatinke puniti srnesorn od jabuka i oraha. vode i rnalo soli pet i palatinke. i u t e je boje i sadrii mnogo belantevina: 50 g sojinog braSna ima belantevina koliko i 3 krupna jajeta. Kada je palatinka s jedne strane gotovo petena. Tiganj od teflona uz pornot gaze rnazati i t o tanjirn slojern ulja i peti palatinke. okrenuti i ispeti i sa druge strane. 2 KASIKE NADNODORAHA IJABUKA: 100 G 2 KA~IKE M L M N I H ORAHA MEDA SOK OD INTEGRALNOBRASNO VODA MORTKA so 112 LIMUNA 250 G 2 200 G 1 KAflCle~ 2-3 IABUKE SECKNIH ~ M P I N I O N A PAPRIKE SOKA OD PARADAID ONGANA NERAFlNlSANOG UljA PO ?EL]\ KUCF OD P~ENICE I I I I I I I Obe vrste braSna porneiati i napraviti testo kao za obitne palatinke. 2-3 KASIKE Od integralnog braina. ~ I I fOl~lCA ZOBENIH PAHUljlCA BRA~NA OD CELOC ZRNA MLEKO OD SOjE 114 SOL~ICE PRSTOHVAT MORTKE SOLI . nepetenu stranu posuti susamom. Kada ornekiaju. a sa druge strane j o i vlaina. ! I RAcu: seckane Sampinjone i papriku dinstati na rnalo vode.

.

Dodati tofu sir isefen na kockice ili narendan. 230 + VECETARIJAN~KI KUVAR 1 i LEPIN~E OD INTEGRALNOG BRASNA ZELENA SAIATA I I f0LjA SARGAREPA BORANIjE I $0~1~ I ~OL~A 1 SOL~A GRA~KA KUKURUZA TOFU SIRA (ILI KROMPIRA) MORSKA 5 0 jargarepu i boraniju narezati na kockice pa odvojeno obariti.. . . . . a preko nadev. Obariti i kukuruz i grajak. Sendvif malo zagrejati. pa pomejati. Dodati u smesu neki sos ili preliv po izboru ili majonez od soje da bi se povezala smesa. Ocediti sve od ternosti.. . U lepinju staviti zelenu salatu.

.

.

Obilato posuti seckanim periunom. osrios. tor-be. PovrCe oristiti i narezati na kockice pa dodati u j o i nekuvani jetam 3 KASIKE Z A ~ N S K BlLIE O .) Xrem sups odjefms 300 q I 1 KOREN 1 / STRUK 2 KA~IKE 2 . rnusak. TlKVlCA HLADNO CEDENOG UL]A ZOBENlH PAHUUICA MORSKA 50 1-2 KA~IKE Jeram potopiti preko noCi da nabubri i sutradan ga skuvati.3 KA~IKE OLIU~TENOG IECMA VE& R E P E KELERABA PRAZILUKA ULIA [NERAFINISANOG) SECKANOG PEHUNA SARGAREPA i kuvati sve skupa. 500 (. Prohladenu supu izrniksati.(supe. Dodati majtinu duiicu i list lovora i kuvati na tihoj natri.

razrediti sa malo vode.3 KA~KE 1 LlTAR 3 SlRUKA I . razrediti mlekom. dodati pahuljice. Dodati ulje. Kuvati tako j o i 5 minuta na tihoj vatri. lovor i majtinu duiicu. Neka nabubre. Skloniti i prohladiti. Dodati so. Skuvati je. pa dodati pahuljice. Kuvati na tihoj vatri kod ne omekia. Ukoliko je gusto. Ako je pregusto. :argarepom. ulje i po ielji staviti vet skuvani integralni pirnat ili ipagete. zajedno sa domatim zatinom. J o i neko vreme kuvati poklopljeno na tihoj vatri. Mladi kukuruz.Tikvice oprati. da bi se supa zgusnula. I ~ECMENIH PAHUL]ICZ PIRINC~NIH PAHULIICZ ZOBENIH PAHULJICA MLADOG KLIKURUZA (ILI / LIMEN- DOMACEGZAZA&NA BRA~NA NERUFINISANOG ULlA SOllNOG MLEKA MlADOG LUKA MORSKA S O KROMPIR LECE HELIDE U ZRNU CRNOG LUKA PRAZILUKA (VECI) NERAFINISANOG ULlA LOVOrn MAJCINE DU~ICE MORSKA SO ~ARGAREPE PER~UNOVO LI~CE 1 I ! Luk i praziluk otistiti i narezati. pa odstraniti semenke. Kada je skuvano. zatiniti brainom koje je umudeno sa malo vode. Posoliti.1. staviti u mikser i napraviti krem. 112 KG I O ~ I ~ C OBUNDM JE NERUFlNlSANOG UIJA VODE MORSKA SO SKLIVANI INTECRULNI P I R I N A ~ (I pa~kanafoi prszi/uka 300 G KORENA PA~KANATA PRAZILUKA KROMPIR 2 .5 1). narezati ih na kockice i kuvati u posoljenoj vode zajedno sa biljem koje volite. Skloniti sa vatre i zatiniti uljem. ocediti i propasirati. Doliti vode i dodati letu i heljdu. prepoloviti. sitno seckani mladi luk i l i i t e periuna. rendanim krompirom i morskom solju kuvati u vodi ( 1 . a onda u malo prohladeno jelo dodati ulje. Vratiti na toplo. Prodinstati na kratko sa rnalo vode. Kada postane meko. SOLIA) 1 1 1 TANKESPAGLTE Bundevu otistiti od kore i semenki pa jestivi deo narezati na kockice.

Naliti vode. Doliti rnalo vode pa ga kuvati na tihoj vatri. Dodati i praziluk iseten na kolutove. posoliti. Kada postane rnekano i sasvim skuvano. Staviti supu u blender (rnikser) i napraviti krem. Luk oprati i naseckati. Staviti u rnikser i napraviti krem-supu. dodati soli i 'vegete' i poklopljeno kuvati na tihoj vatri. Naliti vode i dodati so i domati zatin pa poklopljeno kuvati na tihoj vatri. dodati dornati zatin i kuvati poklopljeno na tihoj vatri. dok ne postane rnekan. naliti vode. Gusts sups od borsnye 500 G 300 c 1-2 KRSIKA BORANIIE (MLADE) KROMPIRA DO MACE^ ZA?INA MORSKA 5 0 LISCE PPR~SUNA 200 G 1 GlAVICA 50 C 50 G KROMPIRA CRNOG LUKA PRAZILUKR ~ARGAREPE 1 KAflKA NERRNNISANO~UL/A Otistiti i oprati boraniju i izrezati na jednake sitnije komade. Doliti supu od povrCa i jog neko vrerne kuvati zajedno. Posuti seckanim periunovirn lijtern i I glavicom sveieg luka isetenog na kolutite. 2KRI~KE LISCEPERTUNA MORSKR SO NERANNISANO ULIE . Dodati i kockice dvopeka u supu. Malo prohladjenu smesu staviti u rnikser i napraviti krem-supu. Posuti seckanim perSunom. (Po felji izmiksati). dodati ulje i zobene pahuljice. %ern sups od luka 600 C I LlTAR CRNOC LUKR SUPE DVOPEKR OEistiti i naseckati povrie.4 KR$lKE I KRSlKA 3 KA~IKE NERRFINISANW UL]A SU~ENOG POW& ?IN) 1 DL MLEKA OD SOIE DOM MA^ ZA 2 KRSIKE BRASNA ZOBENIH PAHULIICA MORSKR so Koren pajkanata i krompira oprati. Skloniti sa vatre i prohladiti. skloniti sa vatre i dodati ulja. dodati ulje i braSno razredeno rnlekorn. oljujtiti pa naseckati na kockice. Posuti seckanirn periunom. Oljujtiti i naseckati krompir. Kada postane rnekano. Posoliti.

pa uliti u supu koja vri. Dodati zobene pahuIjice. Kuvati jof dva minuta. pa skuvati u posoljenoj vodi sa dodatkom dornateg zatina. Kuvati jof 5 rninuta. Vratiti u lonac. I' I Otistiti i oprati praziluk. e 1 1 m Koprivu oprati. Skrobno braino potopiti u rnalo hladne vode i dodati supi. posoliti i kuvati dok povrte ne omekia. Y r ~ sups m od pursdujza . pa vratiti Serpu ponovo na vatru. Staviti u mikser i napraviti krem.5 1 vode zakuvati dornati zatin. 300 G 200 G KROMPIRA PRAZILUKA j Li Gusurta supa od kurfo/a 500 G 2~SIKE I KASIKA KURFIOU NERANNISANOG ULjA l 0 f I PRAZILUK I I KROMPIR U ferpu naliti I litar vode i staviti krornpir i praziluk da se kuvaju. Dodati kukuruzne pahuljice i na tihoj vatri kuvati. Napraviti srnesu od braina i mleka. ulje i seckano l i i t e periuna. U supu dodati praziluk (kao ukras) narezan na rezance i krornpir narezan na kocke. Kada omekiaju. BRASNA MORSKA 50 SECKANO LIFE PMUNA %m 300 G supa od grtf~ku MUDOG CRA~KA p Prokuvati karfiol razdeljen na cvetite u posoljenoj vodi. Izvaditi je i sitno naseckati. Dodati rnleko. Kuvati poklopljeno na tihoj vatri dok celer ne omekfa zajedno sa zatinskirn travarna. propasirati. dodati paradajz i celer naseckan na sitne kockice. Posoliti.2 KA~IKE NERAFINISANOG UL]A SECKANO P ~ U N O V O Llfl?~ razredenog sa malo hladne vode i j o i 1-2 rninuta kuvati. Posuti seckanim periunom. 2 KASIKE DOMACEGZACINA KWANOG PARADAjzA CELERA SKROBNOG B R A ~ N A !iR 200 G / KOREN 50 G LOVOR MAJ~~N DU~ICA A M O M so 500 G 3 KASIKE 2 KA~IKE I DL 2 KA~IKE MLADE KOPRiVE NERAFINISANOG ULIA BMSNA MLEKA OD SOjE ZOBENIH PAHULjlCA MORSKA 50 DOMACI ~ e C I N sEcmNo L I ~ C EP ~ ~ N A U 1. Naseckati ga sitno. Na kraju zatiniti uljem i periunom. Kada omekSa dodati braina I CELEROV KOREN . Doliti litar vode i kuvati da luk ornekfa. pa skloniti sa vatre.

4 OCIENE BUNDEVE INTEGRALNOG P I R I N ~ M O M so VODA PO POTREBI 500 G 2 GLAVICE 1 KROMPIW CRNOG LUKA BE11 LUK MOMKA 50 Naseckati bundevu na krupnije kocke i obariti u vodi. pa kuvati u I I vode sa malo soli i seckanirn crnirn lukorn. Tada dodati perjun i rnajtinu dujicu.iue& cefuraka 250 G 2 K A ~ E HLADNO CEDENDG ULjA PECURSKA INTEGRALNOG P l R I N a CRNOG LUKA Narezati krompir na kocke. PER~UNOVO LIFE MUI~NA DUflCA I BOSILIAK duo& od . bez perSuna i rnajtine dugice. so i listove perhna.I 1 SARGAREPA GlAVlCA CRNOC LUKA PER~UNOW LIJCE vode. Kad prokljuta. I I KA<lKA GlAVlCA 2 KASIKE NERAFINISANOG ULIA MORSKA S O PER~UNOVO LISCE I GLAVlC4 CRNOG LUKA MLADA LUKA OVSENIH PAHUlIlCA VRUCEVODE NERUFINISANOG ULIA MORSKE 5011 3-4 3 KA~IKE 11 Peturke iseei. Skloniti sa vatre i dodati ulje. Po ielji dodati neki zatin. Kuvati joS 5 minuta. dodati ovsene pahuIjice. Dodati pirinat i posle 20 rninuta supa je gotova. Po ielji dodati 2 kaSike ulja. rnasu izmiksati u krem i zaEiniti je biljern. I KA~IKA MALO 3 VE& CELERA KROMPIR PEP~UNOV LIYI Prodinstati crni i mladi luk na malo vode. MAICINA DUSICA MORSKA SO VODA Sve kuvati uz dodatak vode. Kada se rnalo prohladi izmiksati u krern. crni luk sitno naseckati. 500 G 1 i0ll. pa kad omekjaju doliti preostalu kolitinu I . pa doliti vode i na vatri kuvati dok ne ornekSa. Kada omekga. zatirn izrniksati u blenderu. Posoliti i dodati I kagiku ulja. dodati obaren pirinat i so.

Dodati kaSiku braSna urnutenu sa rnalo vode u supu koja vri. C'orba od NERAFINISANO ULjE MORSKA 50 Otistiti i iseckati zelje. Dodati griz. propasirati i vratiti u vodu. Dodati krornpir rendan na krupniju stranu rendeta i kuvati dok ne ornekia. pa dodati iseckane periunove i celerove listove. Obilno dodati listove p e r h a . Corbs od kopdua sa soiinirn bra~norn 500 U 1. staviti u posudu sa vodom i kuvati.25 1 bujona zakuvati griz. Kada bude skoro gotov. Dodati sitno seckani beli luk i skloniti sa vatre. pa staviti u mikser i napraviti krern-torbu. U I I vode Sve obariti. Dodati so. Kuvati I 0 rninuta.MORSKA SO CELEROV LITT HLADNO CEDENO UYE Otistiti celer i krompir. Sojino braino pomeiati sa rnalo hladne vode i ukuvati u rorbu koja vri. c MLADIH KOPRIVA (SAMO C O R N ~ I MLADl VRHOVI) MALO NRLAFlNlSANOC ULIA BELl LUK 2 ~ARGAREPE 30 G 3 SO~INOG BRA~NA KROMPIRA VODA I I I GLAVICA NEKOLIKO PRAZILUK KELERABA SLATE LISTOVA KELIA 111 KUPUSA CRNOG LUKA DOMACI ZACIN MORSKA 50 I CLAVlCA NEKOLIKO CVETOVA KARFlOlA MORTKA S O Koprive oprati i potopiti u posoljenu vodu koja kljuea. Skloniti sa vatre. dodati domati zafin i koprive i vratiti na vatru. posoliti i kada bude gotovo dodati rnalo ulja. Zatim dodati 1-2 kaiike hladno cectenog ulja. Ocediti i sitno iseckati ili sarnleti. Potom skloniti sa vatre i dodati ulje i persun. . . dodati zobene pahuljice i joS vrlo malo vrernena kuvati na tihoj vatri. obariti u I I vode.

~~utradan je kuvati zajedno sa opranim i narezanim Sampinjonima. Kada se jelo ohladi i bude mlako. Kada je skuvano. dodati odozgo ulje i tofu (tvrdi) iseten na kockice. I m L 4 5 1 m 2 KAflKE RA~I PRAZILUKA ~ARGARZPE LUKA NERAFINISANOGULIA M O W SO TOFU SIR DOMACECZACINA NASECKANOG BILIA ( P ~ U N . lukom i iampinjonima. QO5IL)AK. p#qf& .JELR (SUPE. .'-w Varioo od h e & ? 1 fOl/lCA 2 SOLIICE 100 c I GLAVICA HELIDE MIADOG GRAfKA ~AMPINIONA 350 G 300 G 200 c. Dodati praziluk (i beli i zeleni deo) iseten na kolutove. Kada Deturke i helida omekiaiu. Kuvati na ti- Potopiti heljdu uvete da nabubri. Sutradan je kuvati zajedno sa graSkom. Varioo od betde DOMACEG ZACINA MOIUKE SOL1 LOVOROV LIST (NA KRAIU) CELERA PA~KANATA SECKANOG P E ~ U N A (NA KRAIU) CRNl LUK I I KOREN I KOREN 2-3 KASIKE I U vodu najpre naseckati povrte po ielji. Sargarepu isetenu na kockice. . pa je uvete potopiti u vodu i ostaviti da bubri. dodati seckani periun i po ielji nekoliko kaiika hladno cedenog ulja (POizboru). vanja dodati lovorov list.5 L 150 G I50 c 200 G 50 C 2-3 KASIKE MALO VODE qRAfKA ~ARCAREPE BORANI\E U MAHUNAMA INTEGRALNOC PIRIN& hoj vatri da bude dobro skuvano. Dodati i malo soli.ORICANO. malo soli i ~ i r i n aitna tihoi vatri kuvati pokloplieno. Treba da bude gusto. . Sutradan je kuvati da bude upola skuvana. Heljdu oprati. OR BE. VARIVA. Po ielji dodati u prohladeno varivo malo hladno cedjenog ulja. I kaiiku domateg zatina i naseckano bilje. presuti u drugu tiniju. Promeiati. dodati domati zatin. CELEROV LIST) 4 KASIKE Rai potopiti preko noti. Pred krai ku. Dodati ulie. skloniti ih sa vatre. MUSAKE) + 239 VOY~DO 0d (povrte moie biti i zamrznuto) 1. mleveni kikiriki i zatine.

Sutradan ga kuvati u vodi bez soli. pa zajedno sa naseckanim lukom kuvati na tihoj vatri poklopljene. so. Naliti vodu (1. 240 + ' VEGETARIJANSKI K u v A R Van'uo od /eb/ebye 300 G 200 G I VEZICA 2-3 C E ~ N A I LEBLEBJJE REZANCA Dodati ulje. Variuo od . Dodati vet prethodno skuvani integralni pirinat.5 1 )i kuvati na tihoj vatri dok ne bude mekano. Dodati beli luk. dodati mu so. Kada je pasulj kuvan. Posoliti i dodati seckane listove periuna. narezati. beli luk i hladno cedeno ulje. doliti tistu vodu. NmAFJNlSANO ULIE ~ i n o vPER~UNA i Letu oprati. oprati i staviti u vodu da preko noti nabubri. Kada je jelo gotovo. seckani beli luk i seckano K t e periuna. Potopiti pasulj preko noti. . Otistiti ih. promeiati dobro i dodati crni luk dinstan na vodi. Sutradan je procediti. zatiniti ga maslinovim uljem i solju. iargarepu i paikanat iseten na kockice. Pripremiti iampinjone dok se pasulj kuva.uasu)a od lete 200 G 2 GLgVJCE I I LECZ CRNOG LUKA 400 G I GIAVlCA 200 G PASUL~A CRNOG LUKA ~ARGAREPA PA~KANAT BE11 LUK ~MPINIONA MORSKA 50 LOVOR I NANA BELJ LUK PER~UNOVO L~CE MORSKA SO NmAFlNlSANO ULjE LeCu probrati. Gustinu variva odrediti po vlastitom ukusu. Vsriuo od lete PERTUNA BELOG LUKA MASLJNOVO NERANNISANO ULIE MORSKA 80 375 G 375 G I GIAVICA I GIAVICA LECE INTEGRALNOG PlRlN& LOVOROV L I T B E L O G LUKA CRNOG LUKA MORSKA SO Leblebiju potopiti uvere. Luk otistiti pa naseckati. doliti vode i kuvati na tihoj vatri dok potpuno ne ornekfa.I ". staviti lovorov list i kuvati na tihoj vatri dok se ne skuva. U ierpi u kojoj se kuva treba da bude dovoljno vode da se mogu dodati i rezanci koji se kuvaju zajedno sa leblebijom. iampinjone. pa posuti naseckanim belim lukom i perSunom. lovor i nanu. dodati opranu letu.

MLADI LUK. U meduvremenu oprati blitvu i odrezati peteljke. Ocediti kroz sito ili gustu cediljku. Meki sir narendati ili naseckati na kockice i dodati u povrte. Po ielji narendati odozgo tvrSti sir. a sutradan staviti u vodu zajedno sa dornatim zatinorn.Trole~ne ssnnice 3 VRSTE SEZONSKOG POW& (NPR. Zamotati kao sarrnu. pa ostaviti da stoji na toplom oko I 5 rninuta. CELER. izvaditi lovor. Pre sluienja preliti sarmice rnaslinovirn nerafinisanirn uljem. Po i e Iji zatiniti ili samo posoliti. pa u jog vrutu r a i umeSati ulje i naseckano bilje. preliti sosorn i dri a t i na toplom. Stavljati 1-2 supene kaSike ovog fila na prethodno u hladnu vodu potopljene palatinke (inate bi se slornile). Proso uvere potopiti. Ostaviti ako je potrebno joS neko vrerne da bubri. Dva do tri lista blitve poloiiti jedan na drugi. Uz kuvanu r a i posluiiti salatu od rendane iargarepe ili zelenu sala- . Sutradan kuvati u vodi sa listom lovora i kaiikorn supe od povrta. pa zapeti u rerni. i skuvati na pari.~ R G A - REPA. najviie jedan rninut. 0ufiCg) 800 G 1/2 1 I KXflClCg LISNATE B L l M VODE MORSKE l L l CELEROVE SOL1 1 LIST I50 G KAflKA LOVORA TOW SIRA SUPE OD POVR& Z A ~ N I PO UKUSU (MAIORAN) NADW: 250 G 2 KA~ICICE //2 L i PROM DOMACEG ZACINA P0VReA OD SU~ENOC VODE 4 KA~IKE I f0ylCg ZOBENIH PAHUYICA SECKANIH ZACI NSKIH TRAVA (PER- ~UN. Kuvati r a i na tihoj vatri dok potpun0 ne ornekia (oko I sat). dodati seckane trave i po potrebi posoliti. Poklopiti i tiho kuvati oko pola sata. da se ne zgnjete. Naslagati ih gusto jednu do druge u iirokoj tiniji (plehu). ! I pel0 od kuosne yogi 350 c WANE RA~I I M A C IN IA HLADNO CEDENO UL/ E ZACINSKOBlLlE (P&UN. MA/- GINA DUflc~) MORSKA so Rai potopiti preko noti. Preliti vodorn od kuvane blitve tako da sarmice ogreznu. lzvaditi listove velikorn Supljikavorn kaiikom i ostaviti da se ocede. deo po deo. MAIORAN. ali ne previie sitno. KROMPIR) PALACINKE OD PIRINO~ (ILI TANKE KORE ZA PITU) sos PO I E L I I VEGFIARI]ANSKI MEKl SIR Povrte naseckati na Stapite ili na kockice. U proso urneiati zobene pahuljice. stavljati nadev od prosa i pailjivo zaviti u sarmice. U vatrostalnu posudu za serviranje poredati sarmice. Listove oprezno popariti vrutorn vodorn. PA~KANAT. Ocediti. Satekati da prokuva. Sir narendati i sluiiti odvojeno.

Poslagati ih u vatrostalnu tiniju... U kuvani mladi kukuruz Repi odstraniti koren i liide i dobro je oprati tetkicom pod mlazorn hladne vode. Tada dodati rendani tofu. Po potrebi dolivati vodu. Prokuvati desetak minuta u posoljenoj vodi. Ne Ijuititi. Moie se sluiiti i mlako i potpuno hladno. otistiti iznutra semenke i iilice i pripremiti ih za punjenje. pa sve izmeiati u tiniji (2 kaiike ove smese ostaviti za posipanje). vet samo noiem sa gornje strane odseti kapicu. dodati malo vode i poklopljene peti u petnici pola sata. celera i seckanim periunorn. iargarepu narendati. dodati malo soli i I kaiiku meiavine mlevenih iitarica pa dobro izrneiati kako bi se masa bolje sjedinila. '. Slagati ih u vatrostalnu tiniju uspravno jednu do druge. Dodaci se takodje mogu jednostavno umeiati u kuvanu rai. Po ielji dodati seckano bilje i tim nadevom puniti paprike. Umesto sira mole se ponuditi sos od iampinjona ili povrta i obareno povrde.. poklopiti i staviti u zagrejanu rernu. Ukoliko ie retko. ~ U T ~ I ZELENIH H PAPRIKA PLAVCJG PATLID~NA VELIKA PARADAlZA MLADIH TlKVlCA L I S T I ~MAI CINE MORSKA S O NERAFlNlSANO ULIE 4 500 G NEKOLIKO DUSICE Paprike. . Dodati majtinu duiicu i ohladiti. pahuljice i sl. a sa donje poravnati dno tako da moie stajati. Paziti da se ne raskuva. Pritom paziti da im se ne oiteti spoljna kora. celer takode narendati sitno. dodati malo vode i na tihoj vatri kuvati sa malo soli. tako da se dobiju lepe kotarice. plavi patlidian. Treba da bude gusto. Kada repa potpuno omekia. . so i mwice. 500 G 500 c CRVENIH. (braino. paradajz i tikvice naseckati u razne oblike. 7 242 + VECETARIIAN~KI KUVRR tu. Repe poklopiti odrezanim kapicama. Luk oljuititi i sitno naseckati. odrezati im peteljke.. Oitrim malim noiem izdubiti sredinu.). a ' 3 . Dodati i 2 kaiike vode. Sve dobro izmeIati i time puniti izdubljene repe. Preliti hladno cedenim uljem. Na umerenoj vatri peti oko sat i po. dodati neIto za zguiniavanie . izvaditi je iz pednice pa posuti izdvojenom smesom od rendane iargarepe. 6 SREDNIIH KORENA R E P E 100 G CRNOG LUKA 100 G KORENA CELERA 100 G BRGAREPE 1-2 MIKEHLEBNIH MRVICA 1 fAKA RENDANOG TOFU SlRA I~ I C A PERSUNA MORSKA S O punjens kukuruzom 8 300 G SREDNIIH PAPRIKA (SLATKIH) MLADOG KUKURUZA (KUVANOG) MORSKA 50 NERAFlNlSANO ULIE BlLlE KOIE ?ELITE Paprike otistiti.

n ]ELA (SUPE. pa ponovo proso. Povremeno promeiati. Sloiiti u tepsiju premazanu uljern i posuti preostalim rendanirn sirom. OR BE. Izvaditi. pa slagati u vatrostalnu tiniju ovim redom: proso. U meduvremenu otistiti iampinjone. Proso procediti. Pire sloiiti u vatrostalnu tiniju podrnazanu uljern u obliku venca. oprati ih i na tihoj vatri kuvati u sopstvenom soku da omekSaju. rendani tofu i sve dobro izmeiati u jednolitnu masu pirea. suSam. pa i njih naseckati. 5ampinjoni. <ampinjone prokuvati. Kuvani pirinat. VARIVA. Kada je skuvan. oguliti mu koru i narezati na kolutove. iarnpinjoni. Posoliti ih i kada su gotovi sipati ih u sredinu venca. LUKA Krompir oprati i s korom skuvati u posoljenoj vodi. susam Preliti mlekorn od soje i zapedi u rerni. Staviti ih u posoljenu kiputu vodu i kuvati desetak rninuta. preliti uljern i posuti seckanim periunom I 4 4 PUNE KASIKE 250 G VELIKE GlAVlCE CRNOG LUKA KUVANOG INTEGRALNOG PIRINCA SAMPINIONA NERANNiSANO UIJE MORTKA 50 MALO T O N SIRA ZA POSIPANIE ODOZGO Skuvati pirinat. 1 600 G MALO KROMPIRA MLEKA OD SO]E T O N SIR4 ~AMPIN~ONA NERANNISANOC UL]A 100 G 500 c 2 KA~IKE 1vm PERTUNA 500 G 2 KA~IKE I VRICA I VRiCA KROMPIRA NERAFINIYINOG ULIA PERTUNA MIADOC. Oljuititi glavice luka. Sarnpinjone oprati. iarnpinjone I naseckani luk sjediniti. Zapeti luk u petnici. Poredati u tiniju u kojoj te I . MUSRKE) + 243 i da tiniju staviti u zagrejanu rernu i zapeti. Ta- LACINSKOBlLlE PO SOPSMNOM IZBORU M O M 50 M A l O N R OD 5OIE Krornpir oprati i skuvati na tihoj vatri sa korom. lzdubiti ih pailjivo da se ne razlorne i naseckati izvadenu sredinu. Dodati i I kafiku narendanog tofu sira i glavice luka puniti ovom smesom. 300 G 300 G 100 G OL]U~JENOG PROL? BMPIN]ONA SUSAMA MLEKA OD ZOlE M O M 50 114 1 Oprati proso i kuvati ga na laganoj vatri. Oljuftiti i propasirati. Dodati mu rnleko. iseckati i dinstat i na malo vode da orneknu.

korijander).. Ocedenoj raii dodati na kockice seten tofu sir. Sutradan je kuvati na tihoj vatri sa kaiikom supe od povrta i zatina (bosiljak. Rai potopiti preko noti da nabubri.. Paradajze oprati. dodati majonez od soje i posuti seckanirn lukom i periunovim liitem.a TOFU SIW HlADNO CEDENOG ULlA SECKANOG ZAC~NSKOCBILIA MORSKA 50 PAWDAjZA ZELENE MASLINE ~CINSKO BlLlE 4 4 1 Patlidian oliuititi. pa ih izdubiti. %ra+ 150 G 2 KA~IKE / KAflKA 2 KA~IKE stl nadeuom ss parad$zom 2-3 2-3 PLAVA PATLID~ANA PARADAjZs MORXA S O NERAFiNlSANO ULIE ~4. Odrezati irn gornji deo u vidu poklopca. Poslagati ih u podrnazani pleh. VEGETARIJANSKI K ~ v A R I 244 + se sluiiti. .. U smesu dodati i I kaSiku ulja i mwice. pa dodati sojine ljuspice koje su bile potopljene i zatine. Puniti ovom smesom ocedene 2~OL~E SUPEOD WVR& 1-2 K A f l f ICE BELOG LUKA I KA~ICICA CRNOC LUKA / I 2 KA~ICICE MA~CINE DU~ICE 1-2 KA~ICICE SOIINOC BW~NA Gerjlu grubo samleti. Zatiniti biliem DO svom izbo. Kada je dinstanje pri kraju. Sampinjone dinstati na malo vode u sopstvenom soku. iseti na kocke i sa rnalo vode dinstati na tihoj vatri poklopljeno. ru i dodati na kraju hladno cedeno ulje .. paradajze. Dobije se oko 15-20 kornada. ulje i pE mogutnosti sasvim malo sojinog kiselog mleka. Dodati odozgo i zatinsko bilje. pa skuvati u 2 iolje supe. I $ 0 ~ 1 ~ GERSLE Oprati i obrisati paradajze. Okrenuti ih da se dobro ocede. Preliti sa rnalo ulja. Kad ornekia. odstraniti im kapice. izdubiti ih oprezno i napuniti nadevom od raii. ' . Sluiiti toplo. Dodati ostale sastojke i praviti male loptice. Nastaviti dinstanje na tihoi vatri. dodati sitno samleven paradajz i so. vratiti im poklopce i kratko zapeti u rerni. . Ukrasiti svaki paradajz rnaslinama. rnajtina duSica. Stavljati u neki sos. neka j o i neko vreme bubri na toplorn.

MAJORAN PFR~UNOV LIST 1 . Zapeti u rerni. pirinat i sotivo staviti u lonac da se kuvaju. pa staviti krompir. BOSILIAK. pa oljuititi i narezati na kolutove.1-2 f o i l € KUVANOG INTEGRALNOG KREM OD SUNCOKRETA PIRINCA 2 GIAVICE CRNOG LUKA BELOG LUKA ORIGANO. pa peti oko 30 rninuta. U tepsiji redati pirinat. Posuti periunovim listovima i prekriti folijom. Po ielji kuvani pirinat posuti rneiavinom semena za posipanje koja se priprema na sledeti natin: seme bundeve. naliti vodom (2 Solje) i na tihoj vatri kuvati.5 ~ O L ~ A SKUVANOG PASULIA PO IZBORU Sve sastojke za sos zajedno kuvati na rnalo vode (luk. pa kuvati jo? par minuta. Prohladiti.2 CESNJA Luk sitno iseckati. pa ga oljuStiti i iseti na pola. seme suncokreta i seme susama izmiksati u blenderu da Dostane kao braSno. I KG MLADOG KROMPIRA MORSKE SOL1 BELl LUK ZAC?INSKO MALO BlL]E ( P ~ ~ " u N ) iAKA SUVH 21~) PECURAKA(111 250 c SVE- 112 ~ A K E GIAVICA INTEGRALNOG P I R I N ~ CRNOC LUKA MORSKA S O Krompir skuvati u ljusci. treba prethodno natopiti. Teflonsku tepsiju u tankom sloju prernazati uljem. Zapeti u rerni. MORSKA S O DOMACI ZACIN Dobro oprati krompir i sa ljuskom skuvati. Urneiati i masline. Po ielji. zatini). Posoliti i dodati domati zatin. u krornpir se moie dodati beli luk i periun. Poredati na plehu koji je podrnazan uljern i posuti seckanirn belirn lukom i liitem perjuna. pa dinstati na malo vode. Dodati u luk peturke i pirinat. i 1 i I . paradajz. pa krem od suncokreta. 4 SOL]E I ~OL~A 1 {0l]A VODE suvoc SOCIVA SUVOG INTECRALNOGPIRINCA CRNIH MASLINA MORSE SOL1 I I I i 200 G MALO I i Vodu. Na tihoj vatri kuvati oko I sat. Susarn posuti odozgo i sve zajedno promeiati. MALO MORSKE SOL1 1. Peturke. pasulj i odozgo opet krem. ako su suve.

Redati u plehu red kopriva. celer. Poslednji sloj neka bude od kopriva. U mikseru mutiti sa malo mleka da se dobije penasta masa. PA~KANATA PRAZllUKA ~MPINIONA TOFU SIR NERANNISANO Ul/E MORSKA 50 I KG SPANACA CRNOG LUKA MINENE KUVANE SOJE 2 GLAVICE 112 KG 2 . 2 KC 200 G 2 100 G KOPRNA I~RALNOG PIRINCA CRNA LUKA MLEVENIH ORAHA SUSAMA MORSKA S O 50 G 100 C 200 C 200 G I mUK 200 c INTEG~V~LNOG PIRIN& KELERABE Koprive popariti vrelom vodom. pa mu dodati sitno iseckan i navodi prodinstan luk. Sargarepa. lseCi na sitne kockice i obariti u vodi. Proso procediti. takode poklopljene. red iscedenog povrta i preko svega iampinjone. kupus. Obariti pirinaZ sa malo soli. pa presuti u vatrostalnu Ciniju i preliti smesom od praziluka. 1 mUK 100 c MALO MALO PRAZllUKA SPANACA TOFUR MlEKA OD SOJE Proso kuvati na tihoj vatri s majoranom i malo soli. pa i njega sa vrlo malo soli kuvati poklopljenog na tihoj vatri. ze- 1 . . ' *rl 246 + VEGETARIJANSKI KUVAR 200 C OIJU$TENOG PROSA MAJORAN (PRSTOHVAT) MORSKA 50 DRUGA MOGUCNOST: Umesto kelerabe. Sjediniti soju. tako da se potpuno skuva. Posuti rendanim tofu sirom... Soju skuvati i samleti u mikseru. pa posoliti. Ujednafiti smesu. red fila. Takodje dodati mlevene orahe i susam. Ocediti od teCnosti i naseckati. Praziluk i spanat oprati. paikanat i celer. Povrte naseckati. spanata i mleka. Zapeti u rerni. sam~injone u njihovom sopstvenom soku dinstati na tihoj vatri.3 KA~IKF MALO INTE~RALNOG PIRINCA ZELENI Pirina? kuvati na tihoj vatri. SpanaC oprati i naseckati. Odozgo narendati tofu i zapeti u rerni.. poklopljen. Sluiiti uz sojino kiselo mleko.. U nauljenoj vatrostalnoj Ziniji redati red iscedenog pirinta. PER~UNOVO LI~CE MORTKA S O NERANNISANO ULIE Sitno iseckan crni luk prodinstati na malo vode. Od zeleni moie se izabrati iargarepa. paikanata i praziluka moie se upotrebiti spanat. ofistiti i naseckati. Pirina? obariti. luk.

len. Otiiten i opran pirinat takode obariti.5 1 I MLADOG KUKURUZA LUKA I ~ ~ ~ R A L N OPIRINCA (. Ponovo staviti kelj. Pirinat sa lukorn. Musaku kratko zapeti u rerni. peturkama i solju kuvati poklopljenog u vodi na tihoj vatri. Posoliti i dobro promeiati. Posuti seckanim belim lukorn i malo zapeti u rerni. zatinom. pa skloniti sa vatre. u sredini li?te periuna i susarn. U plehu redati red boranije. Poslednji sloj neka bude spanat. SUPE OD POVR& DRCAREPA ISE~ENANA MORSKA 5 0 NER4flNIHNO UljE KOCKICE 500 G 80 C BORANIJE INIEG~LNOC SUHM PIRINCA Sve skupa na tihoj vatri kuvati da bude dobro skuvano. Kada postane sasvirn mekan dodati naseckane orahe i ulje. dodati sitno seckane periunove listove i obareni pirinat. Ujednatiti smesu i posoliti. pa fil i zavriiti sa listovirna kelja. red fila. U podmazanom plehu redati red isetenog spanata. Na kraju posoliti i dodati 2 kaSike ulja. lzvaditi kad je gotova i preliti sa malo nerafinisanog ulja. pa po njima sloj fila. Sluiiti toplo. Preliti po ielji sa rnalo sojinog mleka i zapeti u rerni. f GLAVICA 6 KA~IKA KELIA SREDNjE V E L ~ ~ ~ N E 400 G SMEEJEG PIRJNCA 112 GIAVICE CRNOG LUKA 50 G SU~ENIH PEEUPAKA 2 KA~IKE DOMACEC ZACINA 150 G ORAHA MORSKA SO INIEGRALNOG CRNOG LUKA PIRINCA 3 GlAVlCE 100 G U L I E (HLADNO CEDENO) SUVIH SOjINIH YUSPlC? NEWFINISAN0 UYE MORTKA SO Kelj obariti i odvojiti ga na listove. opet pirinat i boraniju. U plehu redati nekoliko listova barenog kelja (cele listove). Posebno dinstati luk na malo vode. Driati joS neko vreme poklopljeno kako bi se sastojci pomeSali. red obarenog pirinta. a odozgo 400 C 11 KUKURUZNOG VODE BRASNA M o m SO . 1 fOl]lCA I GLAVIC? I~ O C I L ? I 1. pa kada postane mekan dodati sojine ljuspice koje su pre toga bile potopljene u rnlakoj vodi. SECKANl BE11 LUK LI~CEPWNA Obariti boraniju i pirinatzasebno.

NmRNNlSANO ULJE P&JN LlMUN BELl LUK Zakuvati vodu sa rnalo soli. ulja i seckanog periuna. Dodati so i ulje. Kuvati da bude dobro skuvano. seckanog belog luka. Leblebiju uvete potopiti u rnlaku vodu. OljuZtiti ih i ispasirati. SO?~VA O~~U~TEN PROD OG ~RGAREPE REPE 5pANAh 111 B L l M BELOG LUKA CRNOG LUKA MAJ~INA DUiSlCA LOVOR 112 $ 0 1 ~ ~ OLSENIH PAHULJICA 112 f01j. Po ielji dodati i malo sojinog rnleka. Oljuititi i iseti povrte na velike kornade. Postepeno dodavati braino stalno rneiajuti da se ne stvore grudvice. Po ielji dodati beli luk. pa dobro izrneiati. JoS toplu kai u sipati u tanjir i dodati odozgo srnesu od lirnunovog soka. Kuvati sotivo u 3 litra hladne. pa tek onda staviti na vatru. braino urneSati u vodu da se dobije glatka srnesa bez grudvica.E ~ARG~RE IS P ECENE E NA KOllIrOVZ . Kuvati na tihoj vatri poklopljeno. 300 G 200 G lm LEBLEBIJE REZANACA PERRJNA BE11 LUK Tire od cel~ra CElEROVOG KORENA KROMPIRA I DL MASLINOVOG NE7WFINISANOG ULJA MORSK? 50 NERAFlNlSANOC ULJA MORSKA 50 Krornpir i celer skuvati odvojeno s kororn. Na kraju dodati ulje. S e ~ i r a t isa rnalo kuvanog prosa. dodati rezance (debele integralne ipagete) i posoliti po ukusu.2 K A f l ~ t RENDANOG KORENA CELERA KORENA PER~UNA ISECKANOGNA 114 ~OLJE KOLUTICE 114 504E NERAFINISANOC MASLINOVOC ULjA MLADOC CRNOG LUKA ISELENOC NA KOLUTICF PRAZILUKA ILI . Gustinu variva odrediti po sopstvenom ukusu. Kada rezanci ornekiaju. Zatiniti rnaslinovim uljern i posuti sitno seckanirn periunorn. ili j o i bolje. Sutradan ocediti i kuvati u drugoj vodi. posoljene vode. Kada je leblebija kuvana. istresti ih zajedno sa leblebijorn (varivo) u c'iniju. Posle 15 minuta kuvanja dodati svo povrte i zatine.

Kvasiti ruke slanorn vodorn i oblikovati kuglice od pirinta. Zrna te se pod pritiskom prstiju lako drobiti.N€RANNIXANO ULJE 1. J o i rnalo dinstati. stalno rneiajuti i dolivajuti po rnalo vode Dodati pirinat i sojine ljuspice!koje su prethodno bile potopljene u rnlakoj vodi i dobro ocedene. a zatirn propriiti susarn u suvorn tiganju na laganoj vatri da porurneni i dobije prijatan rniris. Dodati svu kolitinu vode. periunovo lijte i zatin. I I 1/12 ~ O L J A / GLAVIC? 1 ~OLJA PIRIN& KISELOC KUPUSA Sm'10 SECKANOG CRNOG LUKA SIMO RENDANE DRCAREPE SO/€ U YUSPICAMA NERAFINISANO ULJE A L M PAPRlKE LIST LOVORA 213 SOLJE 213 ~ O U E / KAflKA . Uvaljati ih u susarn i sloiiti na tanjir. Skloniti sa vatre kad je sve gotovo. Dodati rnalo soli i sve skupa k u vati dok u Serpi ne ostane sarno rnalo vode. luk i sotivo staviti u sud i nasuti 5 iolja vode. zaliti vodorn i staviti u rernu da se pete dvadesetak rninuta na srednjoj ternperaturi. 1 ~OLJA ~KUVANOCINTEGRALNOC PIRINCA 2 SOLJE CELERA ISE?ENOC NA KOCKE 3 KAfl~t SOJINIH LJUSPICA 112 ~ O L J E RENDANE ~?IRCAREPE 2 KA~IKE NERANNISANOG ULJA I 112 ~ O L J E P A R A D A m IZREZANOC NA MANJE I 1 I I 1 SOLJA I ~OLJA 112 ~ O L J E om SOCNA Sl\iO SECKANOC CRNOC LUKA M L M N l H ORAHA SITNO SECKRNO L I ~ PER~UNA ~ E 114 ~ O L J E ZACIN MORSKA 50 Ovas. Zatirn preko njih staviti povrte i uz dolivanje po rnalo vode dinstati dok povrte ne ornekia.5 1 VODE DOMACI ZACIN M O M SO Pahuljice rnalo propriiti u suvoj ierpi uz stalno rneianje da ne zagore. Sluiiti uz neko jelo od povrta. Oprati. pa izruEiti u pouljenu posudu. so i zatin. Dodati orahe. presuti u pleh i peti oko 30 rninuta na 200°C. dodati ulje i seckano l i i t e periuna. pa nastaviti kuvanje na tihoj vatri. a narnirnice budu rnekane. Svo povrte dinstati na malo vode dok ne ornekia.

Naliti mlakom vodom (ili dornatim paradajzom iz tegle). Posoliti.4 PARADAlZ'i BELl LUK PAPRIKE ISECENE NA KOCKICE NEWlFlNlVlNO UljE DOMACI LACIN MORSKA SO PE~UNOVO LI~CE Na rnalo vode dinstati crni luk. paradajz i papriku staviti u pouljen sud i dodati pirinat.MORSKA so I folj~ 112 fOL]E I f0l]A 112 f 0 l l E I KAflKA 112 ~OL]E CRNOG LUKAISECENOGNA KOCKI CE ZRNA GRAfKA ZACIN Sojine ljuspice potopiti u toplu vodu. Kada se srnesa rnalo prohladi. Zatirn dodati skuvani pirinat i dobro ocedjene sojine ljuspice. Cotovo jelo posuti seckanirn perrunovim listom PROVl GRAfKA ~ARGAREPE ISECENE NA MADE CVETOVA KARNOLA VTCE KO- PARAD~ZA ISE~ENOG NA KOCKICE CELEROWG KORENA KOCKICE P~R~UNOVOG KORENA KOCKICE ISECENOC NA ISECENOG NA amo ISECENOG CRNOG LUKA MORSKA 5 0 1 f01]A 112 ~ O Y E IMEGRALNOG $AMPIN]ONA PIRINCA ISECENIH DOMACI ZACIN N A KOCKICE LOVOROV LIST . 2 KASIKE 2 2 NERAFINISANOC U L I A VEOl PARADAIZA ISECENA NA KRUPNIIE KOMAOE VFCE PAPRIKE ISE~ENE NA KOCKlCE MORSKA SO Skuvati pirinat u 3 iolje vode. papriku. Peturke. I nju dinstati stalno rnefajuti dok ne orneksa. Dodati pirinat. poklopiti i kuvati na tihoj vatri oko 60 rninuta. beli luk. celerov list. Naliti vodom i staviti u rernu da se polako kuva na srednjoj vatri oko 30 minuta. iarnpinjone i zatin dok ne ornekja. zatiniti i dodati rnalo ulja. luk. a pirinat skuvati. Ukrasiti gotovo jelo perSunovim liitem ili preprienim susarnovim semenkama. ISECENOG NA KOCKICE BORANIIE ISECENE PO POLA SECKANOG llf& CELER. puniti listove kupusa nadevom. boraniju i paradajz. Naliti vrutorn vodom. dodati lovorov list i staviti da se kuva. zaviti sarrne i redati ih u jerpu za kuvanje. Crni luk prodinstati na malo vode. graiak. pa dodati jargarepu. Sve lagano promejati i posoliti. a pirinat bude kuvan. Jelo je gotovo kada tetnost ispari.

OR BE. Promeiati vrlo oprezno testeninu s tikvicama i posuti naseckanim periunom. Kada je povrde mekano i proso skuvano. Pre serviranja krem supu ukrasiti seckanim periunom. Zatim sve rnikserorn usitniti. supa je gotova. so i dobro promeiati. a testeninu skuvati u slanoj vodi i ocediti. J o i malo dinstati i sluiiti toplo. prekriti ih kolutovima paradajza i zapeti petnaestak minuta u rerni. naliti vodom i uljem i kuvati fetrdesetak rninuta na tihoj vatri. dodati paradajz i so. !' I SITNO SECKANI BELl LUK NARENDANOG CELERA NASECKANOG PER~UNOVOG LISTA NERAFINISANOG M O R S K A 50 ' ! I I M O M SO CUBAR Na rnalo vode dinstati povrte dvadesetak rninuta. MALO CUBRA ! Flekice obariti i ocediti. beli luk. VARIVA. Kada su paprike kuvane. 112 ~OLJE / / 2 SOLIE PROSA ~FIRGAREPE ISECENE NA KOCKICE CRNOG LUKA 112 ~OLIE 112 SOLJE 2 KA~IKE ISE?ENOG NA KOCKl 300 G GlAVlCA CE BELE R O T M ISE?ENE NA KOCKICE NARENDANOG CELERA INTEGRRLNE TESTENINE KISELOG KLPUSA NERAFINISANOG ULJA MORSKA 5 0 3 KAflKE MORSKA 50 (PO POIREBI) Sve skupa kuvati u posoljenoj vodi. Po potrebi dodavati vodu tako da paprike uvek budu prekrivene . Ovorn rnasorn puniti ofiitene paprike i zatvoriti kolutovirna paradajza (ili kolutovima krornpira). u viie voda oprano proso. Kada je kupus rnekan i uprfen.I JELA (SUPE. dodati testeninu i malo tubra. PROD PAPRIKA BABURA SITNO SECKANOG CRNOG LUKA NARENDANE DRGAREPE PARADAIZA NARENDANOG KROMPIRA NERANNISANOG ULJA 400 c 3 3-4 M ~ K E 2 KA~IKE INTEGRRLNE TETENINE DUGA~KE MlADE TlhvlCE I i GUSTO UKUVANOG PARADAIZA PER~INOVO LISCE U L I A !. Dodati zatine. Tikvice narezati na tanke kolutove. U iiri sud poredati napunjene paprike. a sitno izrendan ku~us djnstatj na malo vode.. ~: i ! . Na kraju dodati seckano l i i t e periuna. MUSAKE) + 251 1 I Sve sastojke staviti u 3 1 vode i kuvati otklopljeno dok se sadrfaj vode ne prepolovi i dok povrte ne omekia. U rneduvrernenu tikvice prodinstati na ulju. Po ~otrebi dolivati vodu.

Staviti u i-iniju sok od limuna. beli luk i so. Praziluk iseckati sitno i prodinstati. Peturke iseti na listite. Dodati ulje postepeno rneSajuti da se dobije gust preliv.300 C 200 G 100 G MAN11 STRUK PANLIA PIREA OD PARAOAILA ~AMPINIONA PRUZILUKA POL? KORENA CELERA MORSKA 50 lseckati Sargarepu na Stapite. azatim i spanat i peruke. SIJNO ISECKANA 2 KAflKE SOKA OD LIMUNA BELOG LUKA . Dodati rnajoran i posoliti po ukusu. CRNA LUKA. povremeno metajuti. naliti malo vode i kuvati dok sve ne ornekja. Dinstati dolivajuti vodu u kojoj se kuvala Sargarepa. l5ECKANlH NA L I S T I C E I PROPR~ENIH NA ULIU 1 MANIA 100 q I TIKVICA ISECENA NA KOLUTOVE MLAOE BORANIIE PAPRNVl BABURA ISEL'ENA NA KRUPNYE REZANCE Ohladiti spanat i Sarnpinjone. ULjA ~RCAREPA ISECENA NA K O L ~ O V E CELER ISE~EN NA 112 KA~IOCE MORSKE SOL1 2M N I A 3 KASIKE 450 G 100 q STAPICE PASUNAT CE ISE~EN NA KOLUTOVE PERfUNOV KOREN ISE~ZN NA KOCKI- WE& SPANACA. staviti u provrelu slanu vodu i kratko prokuvati. lzrnefati dok se sastojci dobro ne sjedine. umeSati beli luk i ocedenu jargarepu. pa ih kratko proprtiti na rnalo ulja.ISECKANA MASLINOVO(. dodati praziluku. IZBLAN~RANOG I ISECKANOG ~AMPIN]ONA. PLAW PATLIO~AN(MAN]!). OPWINOG. Na kraju dodati paradajz i po potrebi posoliti. Celer iseti na kockice. dodati i Sarnpinjone. TEN I ISE&N KROMPIR NA KOCKICE OLIUS- ISECEN NA L I ~ C E PARADAIZ PIREA DOMACEC ZACINA MOEKA 50 LOVOROVA LIST7 . pa driati na tihoj vatri jog neko vrerne. Servirati toplo. Skuvan i oceden pasulj dodati u gotov sos.

Poslednji sloj je kupus. Onda dodati jetarn i nastaviti sa kuvanjern. Staviti na vatru. Zubar i crvenu papriku. so. Preko toga sojine komadite prethodno obarene. dodati ostale sastojke i kada provri. Naliti vodom u kojoj je razrnuten paradajz pire. pa opet sve iznova. Mofe se sluiiti sa jelorn od integralnih iitarica ili sa barenirn krornpirorn. 2 ~OYE 2 ~OYE KUMJRUZNOG ZRNA (~ECFRCA) GRA~KA CRNOG LUKA ISEL?ENOG NA KOCKICE 112 $OLlE I KAfld~9 SITNO SECKANE MIRODIIE SECKANO L I ~ C EPER~UNA N r n N N l Y l N O ULIE MORSKA 50 CUBAR [ZACINJ Skuvati posebno graZak i kukuruz. Crni luk rnalo prodinstati. pa porneZati sa ocedenirn grajkorn i kukuruzorn. Na kraju kuvanja sipati bragno razmuteno sa rnalo vode. srnanjiti vatru i pustiti da se kreka sve zajedno 10. Dodati i seckani crni luk i nekoliko teinjeva belog luka. Dodati I Zolju vode u kojoj se kuvao graZak.2 KA~IKE 7-8 ALtVE PAPRIKE ZRNA KARRNF~LI& NERAFlNllANO UL/E MORSKA so Y&l KUPUS CUBAR ( Z A ~ N S K O BILIE) CRVENA PAPRIKA U dublji lonac slagati na dno kupus seten na rnanje kriZke. Preko noti potopljen pasulj naliti toplorn vodorn i kuvati 30 rninuta. Po ielji dodati i ulje.15 rninuta. dodati sve zatine i kuvati poklopljeno. pa red izrneSanog povrta. I ~OLIA ' //2 ~ O Y E PASUllA ]E?MA (G~LE) CRNO BW$NO . Po ielji staviti i beli luk. poklopiti.

.

da se dobije fina masa. I Soju potopiti u vodu (3 5olje) preko noti.112 ~ O L ~ E 5O)INOG ZRNA (SUVOG) I$ 0 ~ 1 ~ VODE 112 SOLIE SECKANIH ORAHA I GLAVICA CRNOG LUK3 I f0llA ZOBENIH PAHULjiCA I f0llA CELERA 112 ~ S I ~ C MOKKE E SOLI I 0 minuta. Dodati zobene pahuljice i ostaviti da stoje 2~OL~E 1 1011~ I12 SOLIE I GLAVICA KUVANOG PASULlA ZOBENIH PAHULIICA ORAHA CRNOG LUKA MOfUK3 S O Z A ~ I NP I O IZBORU . Dodati sve ostale sastojke i dobro promehti. Servirati sa nekim sosom i salatom. Ujutru ocediti i izrniksati sa I Soljom vode. Formirati tufte ili peti ucelo kao petenje na plehu ili u vatrostalnoj posudi 20-30 minuta na 180°C. Presuti u Einiju.

forrnirati tufte i u plehu peti 20-30 minuta na srednjoj tern~eraturi. Kada postane rnekan. pa je sjediniti sa pirintern.4 KUVANOC INTEGRALNOCPIRIN& KORENA~ARGARPE tofu sirs i zobi 2 SOYE 112 ~OLIE 112 ~ O L ] E MORSKA SO PER~UNOWLIFE C'WOC TOFU SIRA SECKANOGCELERA SECKANOC CRNOC LUKA DOMA~EG ZAU~CINA ZOBI. malo sitno isetenog belog luka. Staviti da se hladi. Sve sastojke porneiati. Sve sastojke porneiati i ostaviti 10 rninuta da stoje. I f0L/~ 3. . uvaljati u prezle i zapeti u rerni. pa posle 5 rninuta izvaditi lovorov list. . Formirati tufte. dodati so. izrezanog u rezance i zatinjenog s rnalo belog luka. Sluiiti odrnah. pa ih kratko zapeti. Forrnirati pljeskavice i peti u rerni. Skuvati prethodno potopljen pasulj. ulja i lirnunovog soka. Peti 30 rninuta na 180°C. Ako je previie suv. %amburper od zobi 5$ 0 ~ 1 ~ VOOE 2 $OL]E PASULIA (TETOVC?) CRNOC LUKA PREZll P~UNOV LIST MORSKA 50 EEL1 LUK KIM NmARNlSANO ULIE 2 GLAVICE 1 f0l/A I LIST I KASICI'ICA MALO I cL9VIC9 LOWlVl DOMACEC ZAZAC'NA 5013-SOvl CRNOG LUKA EEL1 LUK ORAHA 4 112 $ 0 ~ 1 ~ZOBENIH PAHULII'ICA 314 ~ O L / E Vodu sa zatinorn. dodati rnalo vode u kojoj se kuvao. srnanjiti temperaturu i nasuti zobene pahuljice. Praviti okrugle krokete. Posoliti i dodati liSte periuna. Okrenuti ih posle 15 rninuta. Uz ovo dobro idu bareni krornpir i salata od rendane iargarepe. Luk otistiti. porneiati ga sa pasuljern. pa propasirati. pa iseckati i dinstati na rnalo vode. a od kroketa venac. lovororn i soja-sosorn staviti da se kuva. seckan periunov list i tucani kirn. Na tanjiru natiniti kupu od salate. Napraviti krokete. Dodati sve ostale sastojke i dobro prorneiati. Za to vrerne napraviti salatu od rnladog spanata. GRUB0 SAMLEVENE I SKUW NE SOjlNOC BRA~NA ~ESTIVOC SKROBA (GUSTINA) I KASICIC? 2 ~OLIE 1 KAflKA 3 KASIKE Narendati iargarepu.Pasulj izgnjetiti u kaiu.

Dobro sjediniti i ostaviti da masa odstoji. beli ZACIN PO %L]I Tofu sir izrnrviti. Kada se masa potpuno ohladi. Praviti inicle. sitno naseckani luk i mlevene iitarice. uvaljati ih u prezle i peti u rerni. oljuititi i propasirati. Praviti male loptice i peti oko 30 minuta dok ne porurnene. Dodati samlevene orahe. I tofu sirs 200 c 100 C SO]E U ZRNU KUVANOC ~ I T A ORAHA MOEKZ S O CRNl LUK BE11 LUK 250 G SO]lNOC TOFU SlRA ORAHA KUVANOG INTECRALNO(i PIRINCA BRCARFE CRNOC LUKA BlYNA S O 100 c I f0L)A 1 ~OL]A I ~OLIA 112 ~ o L / E PMUN DOMACI ZAEIN Soju uvete potopiti. MLADOC SPANACA BRA~NA MOEKA 50 800 150 c cj I KROMPIRA ORAHA OOMACEGZACINA ~ARGAREPA I I I 100 G 100 G CRNOC LUKZ MLMNIH ~ I T A R I ~ A BZll LUK I KROMPIR Sargarepu i krompir grubo naseckati. so. orahe samleti. 4 KA~IG SECKANIHZACINSKIHTRAVA (PER~ U N CELER. Sve sastojke . Kada je povrte omekialo. luk naseckati. . seckani crni luk. sutradan je kuvati. pa kuvanu samleti. skuvati. dodati mlevene orahe.1: Snicle od 200 C 100 G 2 KZ~IKE I KA~IKA I ZOBENIH PAHULIleA dobro izmeiati. Zatiniti solju i seckanim zatinskim travama. iargarepu sitno narendati. Dodati i beli luk. M~ORAN) M o m 50 MRVJCE Ii Krompir oprati. Peti ih u rerni. uz pomot mrvica oblikovati inicle. i i t o takode sarnleti. pa na tihoj vatri sa malo soli i zatina obariti u poklopljenoj posudi. Dok je j o i vrute dodati pahuljice i seckani spanat i poklopiti da pahuljice nabubre. tako da se dobije krem supa. izmiksovati zajedno sa vodom u kojoj se kuvalo.

pa je sutradan skuvati. posoliti i dodati seckani perSun. Naseckati beli luk i perSunov list. soje i krompirs 250 c 250 G I GIAVICA I GIAVICA 5O]E KROMPIRA CRNOG LUKA BELOG LUKA PER~UNOV LIST I DRUG1 ZACINI MORSKA 50 150-200 G 2 BKL I MALO KAflKA REZRNACA 1 1 1 MAKARONA PECURAKA CRNl LUK HLEBNIH MRVICA ~ECKANOG PER~UNOVOC. Sarnleti na rnaiini. Dodati i njega u srnesu od soje i krompira. Za to vreme sitno iseckati periun i beli luk. po ielji uvaljati u prezle pa peti u plehu u zagrejanoj rerni. Sve dobro prorneiati. Dodati rnwice. U j o i vrutu supu dodati zobene pahuljice i po i e l j i sitno seckane sveie iarnp~njone. Izjednatiti srnesu. Od skuvanog krompira napraviti pire. dodati so i zatine. Ako je potrebno. Sve dobro izmeiati. dodati rnalo soli i izjednatiti smesu. Zatiniti domatim zatinorn. uvaljati ih u rnwice i peti u petnici. a hleb potopiti u mleko. vaditi kaii- . Supu skuvati po uputstvu sa kesice. LISTA MORSKU 50 Soju uvefe potopiti. Po potrebi dolivati vodu dok peturke ne ornekiaju. oblikovati inicle. Oblikovati Znicle i peti u rerni. Skuvan i oceden praziluk samleti zajedno sa nakvaienim hleborn. pa dodati seckane peturke koje su prethodno prodinstane sa lukom na rnalo vode. Praviti inicle. Poklopiti Serpu i pustiti da stoji dok se ne ohladi. pa dodati u ohladenu srnesu.luk i l i i t e periuna. Testo skuvati i samleti na maiini. redati u narnazan pleh i peti na umerenoj vatri. Oblikovati inicle. pa na malo vode dinstati da bude mekan. Snicle od I KESlCA l L Snicle od 500 G PRAZILUKA 2-3 PARCETA HLEBA (STAROG] MORSKA 50 MALO MLEKA OD SOlE MRVICE (PRRIE] KREM SUPE OD PECURAKA (lllLAMI NAPRAVITE) VODE ZOBENIH PAHULjICA 300 G PER~UNOW L I I C E BE11 lUK MALO MORSKE SOL1 Skuvati praziluk u malo vode. Crni luk sitno iseckati.

Osnoani recep? 400 G 2 GLAVICE HEL~DE CRNOG LUKZ HELlDlNO 1 1 1 BELO BRA~No MORSKA S O NERTiNNlSANO ULIE NEKI ZAON I 2 ~OL]E 112 ~OL]E 2 . Uvaljati ih u bra.3 KRI~KE NEKE W A N E ~ ~ A R I C ( 1 E 1 1 MAHUNARKE) NEKE VRSTE ORAHA l L l SEMENA HL€BA USITNIENE U MIKSERU .P R E ZLE Prethodno potopljenu heljdu kuvati zajedno sa lukom. Praviti loptice ili Snicle ili npetenje~ i peti u plehu. Peti. CRNl LUK ILI M E ~ N O ) VFGE~ARI~ANSKOG BUIONA BE2 MASNO&) ( N P A ZACINI: MORSKA SO. dodati so. Moie se dodati beli luk. Sve izrniksati sem poslednja dva sastojka. a onda sa njima sve skupa sastaviti. braSno i po ielji pahuljice. B L IE I.- 1 ~oL]A 1 1/2 SOLIA SECKANOG POW& (NPR. Dobite se gusta srnesa od koje treba oblikovati krokete. Peti da se kroketi zarumene i poiute. ! 300 G 100 G IK A f m I KA<lKA 1 GlAVlCA I vm SKUVANE.kom ili oblikovati rukama Snicle i redati u pouljenom plehu. no i sloiiti u rnalo nauljeni pleh.ISECKANA CRNOG P~ENICNOG BRA$NA ORAHA 1 1 1 SEMrnIA SECKANOC CRNOG LUKA VODE MORSKE SOL1 BOSILIKA MA@I N DU~ICE E PERSUNA ISECKANA MORSKA 50 NERANNISANO ULIE (I~ O Y U SUVOC PROD KUVATI U 4 ~ O I E VODE) KUVANOG PROD MIWANOG STAROG HLEBA 1 1 1 PREZLE Sve sastojke promeSati. PRETHODNO POTOPLIENE HELjDE ZOBENIH PAHULIICA WTOPL]ENIH U MLAKOj VODl SO]INOG BRA~NA BELOG BRASNA LUKA . Pornotu braSna oblikovati Snicle i peti u rerni. Kada je kuvana. CRNI LUK . istresti u drugu Einiju. Neka odstoji neko vreme.

preliti vegetarijanskim sosom i peti na umerenoj temperaturi 20 minuta. inicle. izmeiati. pa praviti loptice.. ZaEine i sve ostale sastojke porneiati i izrnrviti tofu sir preko toga. I SOLIA TOFU SIRA 6 KAflKA GLUTENSKOG BRgfNA I14 KASIBCE MAICINE DU~ICE I KA~IKA DO MACE^ ZACINA 112 SOLIE PRmI MA10 . Po potrebi dodati vode od spanata (da ne bude previie suvo). PomeSati sa svirn ostalirn sastojcirna. U plehu za hleb peti 40-60 minuta na 170°C. ako bude potrebna za meSavinu.250 G SPANA&. Snide odprosa B L IA I i I ZACINSKOG VODE (OD BMPINJONA) NEKl VEGflARIIANSKI S O S (12 PO GIAVLJA ~SOSOV~~) . PeCi u rerni. poredati u tepsiju i peti pokriveno 20 minuta na 200°C. Ostaviti da se hladi dok ne bude mlako.3 dl). Loptice se mogu uvaljati u prezle sa belirn lukorn. ali ne i gnjecava. Poslagati u vatrostalnu posudu. Formirati male tufte velitine oraha. mora biti vlaina. rburger~ili npetenjea.4 MAICINE DU~ICE ORIGANA MAJORANA MORSKE SOL1 1 1 1 BllJNE SOL1 W S C ? U PAHULIICAMA 200 . Vegehn~anski burgeri 1 f011A 1 J0llA 1$ 0 1 ~ ~ TA SECKANOG CRNOG LUKA SECKANIH OWHA KRUPNO MLNENOG SUNCOKRE- Zobene pahuljice i sojino braSno preliti vodom od iampinjona (vrutom). 1 112 KASIKA I KAflK. pa navlaienim rukama formirati tufte. posoliti. tj. masa koju smo dobili. Nepeteno wpefenje. pa ostaviti da stoji 5 do 10 rninuta. &EG LUKA 112 KAflClCA MORSKE SOLI i orahs u sosu 2~OL~E 3 KABKE 1 GlAVIC? 113 ~ 0 1 1 ~ 112 ~OLJE I KA~CICA ISOLJA ZOBENIH PAHUlJlCA SOJINOC BRA~NA ISECKANOG CRNOG LUKA MLNNlH ORAHA SKUVANIH ~AMP~NJONA SECMNO~ Spanat ocediti i saeuvati vodu. ISECKANOG I POPARE- 1 KASlK? 4-5 KAflKA 112 SOLIE NOG VRUCOM VODOM Sastaviti sve sastojke i preliti sa 9 Solja vrele vode (I Solja je oko 2. Zatim izmeSati sa 9 iolja ili I kg zobenih pahuljica. Peti ih u teflonskoj tavi sa obe strane da postanu smede. Ostale sastojke (sem vegetarijanskog sosa) dodati.i 1 i * I S 3 Naseckano povrCe dinstati u 2 Solje vode.

Servirati uz sos (npr. pa dodati seckani beli luk. SECKANOGZA~INSKOGBILJA PREZLI ZOBENIH PAHUYICA MORSKE SOL1 114 f0llE CRNOG LUKA I12 $ 0 ~ 1 ~ CELERA NEKOLIKO 2 SOLIC 2 ~OLIE 112 SOYE MNANOG PREZLI C S L S N I ~ BELOG LUKA SOW Patlidian iseCi na kocke. Dodati ostale sastojke i ostaviti da stoje i upiju ternost.'I ~ I i c s i ~ f ~ a MOEKE SOLI 1 foLlA MLMNIH SEMENKIBUNOM I GiAVlCA SITNO SECMNOG CRNOG LUKA niti i izmefati srnesu. sos od paradajza). Praviti tufte i peti u rerni. Promefati i praviti Cufte. PeCi u rerni. Sve sastojke porneSati i formirati rukama Snicle. sotivo. I I Sve sastojke pornefati. mlevene orahe i prezle. Po potrebi dodati rnalo vode da bi se S VP ~ OV~Z~~O. pa dodati ostale sastojke. rnalo ga prokuvati u slanoj vodi. ocediti i izgnjetiti viljufkom. Zati- 500 G 500 PECENOG KIKIRIK~A SKUVANOGKROMPIW~ . ! 1: 114 SOLIE I f0LIA chicle od puf/id~unu I 112 ~ O L ] E 112 f o y ~ I KA~IKA 112 $011~ 112 <Oil€ 112 KArl6CE PATLID~N P ~ E N I ~ NKLICA IH MLMNIH ORAHA ~ i Samleti soju. Formirati Snicle i pedi u tetlonskoj tavi. oblikovati fnicle i peti u plehu. dok ne postanu srnede sa obe strane. PeCi 45 minuta na 180°C. 2 $011~ 2 f0ll~ 1 f0l]A 112 $011~ KUVANOC SUVOG GWlfKA KUVANOG IMEGRALNOG P l ~ l N a PRULI CRNOG LUKA BOSILIAK I ORIGANO PERCUNOV I f0LIA I GlAVlCA 112 fOLlA 112 ~ O L ] E I 112 f 0 l l A MNANOG SOIINOG ZRNA CRNOG LUKA M l M N l H SEMENKI BUNDNE MLNENOG SUSAMA KUVANOG PROM SUNCOKREKA PREZLI MORSKA S O Z~CINI LIST Grafak izgnjetiti. ali tako da irna i celih zrna. I I OWHA MORSKA 50 ZACINI ~ I Sitno iseckati luk i celer.

PeCi I sat na srednjoj temperaturi. '. 200 G 50 G 50 C I 5OllNlH LlUSPlCA MLMNIH ORAHA RENDANA ~ARGAREPA M o m SO DOMACI ZACIN BELl LUK P~UNOVO L I ~ ~ E I 100 G 200 0 I INTECRALNOGPIRINCA ORAHA m PERTUNA MOM BELI LUK SO Pienicu skuvati i sarnleti na rnaiini za meso.1. rendanu iargarepu i zatine. so prezle i majonez. napraviti veknu. Krompir izgnjetiti. Grubo propasirati. i 262 2 GLAVICE I f0ll~ + CRNOG LUKA PRRLI VECETARIJANSKI KUVAR 1 i P~ENICE MORTKE SOL1 W UMlN ! ! Luk izdinstati u malo vode. Tople naredati na tacnu i posuti seckanim periunom. Dobro izjednatiti srnesu. praviti inicle pa redati u pleh i peti u rerni. S e ~ i r a ttoplo i ili hladno uz salatu. Zaeiniti i rukama oblikovati inicle. orahe sarnleti. ! iI ! ! I Obariti pirinat. graiak i krompir. a kikiriki naseckati ili samleti pa sve sastojke porneiati. Dodati potopljene sojine ljuspice. Pomeiati sve sastojke i oblikovati inicle Peki u rerni &ZiC/Q 300 0 KOREN 0d S@ i POD^^ KWANE SOIL CELERA I tofu sira i perSirna 3-4 2 SOLIE - ~ARGAREPE MLADOC GRAfKJ KROMPIRA TOFUSIRA I 100 rj 100 G 2 KA<IKE IVEZA ~RGAREPA SPANACS KROMPIRA BRASNA MORTKA 50 3-4 250 G PMUNA MORSKJ 50 PREZLE MqONQ OD SOIE MZA P ~ U N A PovrCe svako posebno skuvati. PeCi ih. %%DQ?Z~ 200 G 2 GLAVICE NEKOLIKO odresci 0d s $ ? KUVANE5OjE CRNOC LUKA CE~NIEVABELOG LUKA . Sve dobro sjediniti. uviti u foliju i staviti u friiider da se dobro stegne. Zatim oitrim noiem seCi kolutove i ukrasiti seckanirn periunorn (veza periuna). ocediti od vode i samleti sve sastojke. Obariti iargarepu. . mlevene orahe. pa dodati sir.

Masu dobro izmeSati i praviti Snicle. Od navedenih sastojka zarnesiti tvrdo testo i oblikovati pljeskavice. PASUL]) I GLAVIC? I 2 112 ~ 1 O L ~ E KUVANE SOIE CRNOG LUKA BRGAREPA MORSKA SO BE11 LUK 112 f O l l A KUVANOG INTEGRALNOG PIRIN& CRNOG LUKA RENDANE BRGAREPA 2 .MRVICE MORSKA SO NEKO ZACINSKO BIYE rnleti i sve pomeSati. Soju takode sa- . Oblikovati po ielji. Mogu se oblikovati i tufte. Peti u rerni. ocediti i samleti. Sargarepu. uvaljati u bragno i peti. Uvaljati u prezle i peti. dodati kuvanu sarnlevenu rnahunarku. rendanu Sargarepu. pa pornerati sa kuvanom sojorn (sarnlevenom) i ostalim zaeinima. SOL'NO. 2 ~OYE 2~OL~E WANE .~ITARICE NEKE W A N E MAHUNARKE (GRA- BK. seckani beli luk. krornpir i spanat skuvati odvojeno. Luk rnalo prodinstati na vodi. seckano IiSte per2una i integralno bra2no. 300 G KOREN KWANE 5O)E CELER? I 100 G BRCARZPA SPANACA KROMPIRA 100 G 2 ~ ~ I K E BRAINA 1 VEZA MOUKA PER~~NA so Celer. seckani luk. Posuti seckanirn periunorn dok je vrute. Peti u rerni.3 SlRUKA 112 ClAVlCE CELERA LIT I/2 SOLIE 2 SOLIE NEKOLIKO P ~ ~ U N A M R W (PRRLE) ~ ILI I $ 0 ~ ZOBE1 ~ NIH PAHUL]lCA CLSNINA BELOG LUKA 112 ~ O Y E INTEGRALNOG B R A ~ N A 3 KASIKE 2 KASIKE 1 KAflC1~4 PERSUNOVOG LI~CA SOIINOG UMAKA SRMLEVENIH SEMENKI SUNCOKRFA MORSKA SO Samleti kuvanu iitaricu. seckani celer.

.

crne rotkve. keu. Neposredno pred sluienje dodati nasecka- . E I LIMUNOVOC S O U ULIA (HLADNO CEDENOC) SECKANOG BlllA (PER~JN.. cvekle.) MORSKA SO 3 KASIKE f &$A I KAflKA KISELOC MLEKA OD SO/E LIMUNOVOC SOKA NASECKANIH ORUHA 1 1 1 1dNlKA 50 e Sve skupa pomeiati. sern periuna. MA]?!N A OUflCA.. salata od kelerabe. kupusa. Sargarepe.9~Qh odjogurfa i b i t a 1 &fA 1 KAilKA 2 KA~IKE IOCURTA I l l KlSElOC MLEKA OD S O salata. Ovirn umakom rnogu se prelivati sve vrste salata: zelena 2 KASIKE SECKANOCPER~UNA Sve sastojke staviti u rnikser. celera. Za promenu moiemo dodati sitno seckani luk (praziluk ili rnladi luk). .. narendani celer ili ren.

ORIGANO. Dodati kaSiku suienog povrta (domati zarin) i I . Za promenu moiemo dodati naseckani crni luk i crne masline ili beli luk.ZAMENA ZA PomeSati sve sastojke. kelerabe. pa sa malo vode kuvati poklopljeno na tihoj vatri. Sluiiti uz salatu od karfiola. Preliti salatu. T r e h od suegeg bi)a 1-2 KALflKE SOKA OD LIMUNA NASECKANOG SVE~!EG BIL/A (BOSI- Sve sastojke staviti u mikser. pa ih zajedno sa ostalim sastojcima u mikseru pretvoriti u kaSastu smesu 2 112 KORENA 112 GLAWCE IARGARPE CELERA CRNOG LUKA BELOG LUKA PRAZILUKA NERAFINISANOG ULjA I CE@~N/ 1 STRUK 3 KASIKE I KAflKA N~ENOCWVR& VODE M L M N I H ORAHA SECKANOG LlSTA CELERA SECKANOC LISTA PERCUNA I DL 2 KAYKE 4 KA$IKE I KASlKA N S A M O W G NERAFINIYINOG ULIA MASLINOVOG NERANNIYINOG ULJA PlREA OD SUSAMA (MLLVENISUSAM 112 MIKE LUMUNOVOG SOKA I KAflKA I KA~IKA I KASlKA s MLEKOM) SOK OD 112 LIMUNA PETOHVAT PRSTOHVAT MA~CINE DUSICE ORIGANA Povrte izrniksati u mikseru. (Salata od karfiola i bilo kog sirovog zelenog povrta) 2 KA~IKE MAICINA DUflCA. PERSUN.. KOMORAC. 1 I PorneSati sve sastojke.. Rotkvice oprati i narezati. I WNEGRFT UMAK SA BELIM LUKOM: dodati protisnuti beli luk.MAIORAN) LIAK. pa je odozgo posuti susamovim sernenkama. . kupusa. VEGETARIJANSKI KUVAR 266 + 1 I MASLINOVOGN~AFINISANOG ULIA SOKA OD LIMUNA MORSKA 50 no perzunovo IiSte. graika. 1 I 5 KAflKA 8-10 C M I 0 NERAFINISANOG MASLINOVOG ULIA RVENIH ROTKVlCA BOSILjKA MORSKA S O ZELENI VINEGRFTUMAK: u umak dodati 2 kaSike kuvanog propasiranog spanata i I kaSiku seckanih zarinskih trava.% - -T .. PWOHVAT MORSKE SOL1 I DL 2 KASIKE 1 I BlBER CUBAR.

KOristiti uz krornpir.E VODE 112 SICI ICE MORSKESOL! 113 SOYE DRAHA 1 1 1 BADEMA 114 SOLIE CRNOG INTEGRALNOG B R A ~ N A 1 KROMPIR I ~ARGAREPA I CRNl LUK I 112 ~ O L I A VODE 2 KASIKE ORAHA BILINA 50 BELl LUK PO 2 ~ ~ 1 1 112-1 KAflKE LIMUNOVOG SOKA PERSUNOVO LI~CE Povrte grubo narezati i na rnalo vode dinstati. .. . Kuvati na tihoj vatri 2 glavice luka u 114 iolje vode dok ne ornekiaju.. . Skuvati sos. "..i:w:ii' . posle rniksanja.. Kada je vet gotovo.. zajedno sa orasima dobro kremasto izmiksati u rnikseru. 9r. 1-2 K A ~ I K E GUSTlNA ZACINSKOBlYE Fino izrniksati sve sastojke.kuvati dok se ne raskuva. a orniljeno zatinsko bilje dodati na kraju. 113 jolje oraha ili badema. a rnoie se i skupa izmeiati.. Zatiniti po ukusu. Onda pokriti posudu i pustiti da se kuva na sasvirn tihoj vatri I0 minuta. Periunom se ukraiava. ... Po ielji dodati belog luka... Po ielji dodati sojin sos. .z i lsgan umak . 'Vmak od luka 2 GlAVlCE CRNOG LUKA 114 fOL/E VODE 2 f0Lj. ili ofiu~fenih badems 2~OUE W E VODE . lzmiksanu srnesu dodati kuvanorn luku i na srednjoj vatri uz stalno rneianje kuvati dok se ne zgusne. Ovaj umak naroEito prija uz peteni krornpir. .. I Meiati sve sastojke na tihoj vatri u loncu bez ulja dok rnalo ne potarnne. 114 iolje crnog braina. Dodati rnalo vode ako je srnesa previie gusta. Urneiati mlevene orahe i zatiniti sokorn od limuna i seckanirn liitern celera i periuna. 113 ~ O L ~ E CRNOG INTEGRALNOG BRA~NA 112 f 0 l ) ~ CRNOG LUKA U PRAHU I W f l C l C A ZACINSKIHTRAVA PO IZBORU 112 $ 0 ~ 1 ~ 2 ~OLIE ORAHA ILI SUNCOKRETA VODE MORSIIKA 50 CRNl LUK U PRAHU BE11 LUK U PRAHU . .. ... lzrniksati 2 ioljice vode. Dodati rnalo vode do ieljene gustine i kuvati nekoliko rninuta na tihoj vatri. pirinat i sl. 112 kaiitice soli.

DOMA~EG ZACINA SOK OD I LIMUNA . Na isti natin mogu se pripremati umaci od periuna. prepoloviti pa odstraniti seme i mekani deo. poklopiti i ostaviti u friiideru oko pola sata.. MAlORAN BOSIL]AK MORSKA so 4 KAflKE 114 i o ~ j ~ LIMUNOWG SOKA FINO SECKANOG CRNOG LUKA P E ~ U 111 N M ~ D LUK I PO ~ E L I I od tofu sim I $0~1~ I KASICICA TOFU SIRA Sve izrniksovati u finu srnesu. Posoliti. PARADAIZA MORIKA so 3 KA~IKE SECKANOG BIL]A MASLINOVOG NERANNIYINOG ULlA krompir sa/atu 112 f 0 l l f 1 112 ~ O L ] A 112 SOLIE 1 CESAN] I KA~IKA ORAHA VODE 5 KAflKA KUKURUZA ILI KUVANOG ?ROSA BELOG LUKA DOMA~EG ZA~INA Zakuvati vodu. periun i mladi luk. kopra . Oljuititi ga.. 1 I I I SOL]A KAflKA KA~IKA MAlfJNEZs OD SOIE SECKANOG MlADOG LUKA PEPSUNOVOGLISO~ MASLINA MORSKA S O Kukuruzni skrob razrediti sa malo vode i zakuvati uz stalno meianje. Kada urnak postane gladak i ujednaten. pa paradajz kratko popariti i odrnah izvaditi.112 SOLIE ORAHA 111 BADEMA 112 KA~CICE MORSKE SOL1 2 KASICICE CRNOG LUKZ U PRAHU 2 KASIKE KUKURUZNOG BRA~NA 112 L 2-3 KASIKE DOSTA VODE KUKURUZNOG SKROBA BELOG LUKA MORSKA S O Miksati sve dok se ne dobije glatka smesa Prokuvati. mirodije. Ulje dolivati postepeno uz neprekidno meEanje. a zatim dodati crni luk. a sutradan fino izmiksati. 700 (. KASlKA Sjediniti sve sastojke. pa u t u kaSu dodati so i zatinske trave. Ostaviti preko noti u friiideru. Zatim ga iseckati. Dodati seckani beli luk (ili mladi luk).

W m s k od aookada I CE@NI AVOWOO SOK OD 1-2 DRGAREPE VODE I l l SOKA OD ~ R C A R E P E MASLINOVOC NERAFINISANOC ULJA ORAHA 1 ~OL~A 2 W~IKE 1/4 ~ O L ~ E I SAKA MALO I SARGAREPE MEG PER~UNOVOC II~& BELOG LUKA BELOC LUKA DOMACEG ZACINA 2 WSICICE MA10 MAIORANA lseckati Zargarepu i pomegati je sa orasirna.2 KAflKE /ESTIWc SKROBA Sve izmiksati. / . Dodati . pa prokuvati na srednjoj vatri. MAICINA BDSIL/AK ouS.SECKANO L I ~ C EP ~ U N A Sve izmiksati u rnikseru. suncokreiouog) Wmak od /eblebye KLICE LEBLEBIIZ (PRESNE) NZRANNISANO ULIE SOK OD JEDNOC LIMUNR 2 KA~IKE TAHINIIA (SUSAMOW PASTE) DOMACEC ZACINA BE11 LUK 2 KA~IKE Sve izmiksati.a I 8 1 I Wmak od sussmouog ulja uz Stapi- 1 Sve izrniksati u rnikseru. Izmiksati. Koristiti t e od povrta. 4-5 1 / 2 f0llE PARADAID BADEMA SOK OD IEDNDG LlMUNA BOSILIAK 6 NEKOLIKO ZRELIH PARlDAjZA LISTOVAW E ~ E BOSIYKA C MALO DOMACECZACINA I WSICICA DOMACEG ZACINA PARADAIZ PIRE? SOK OD LIMUNA ORIGANO I mfim OljuJtiti paradajz i izmiksati ga sa ostalim sastojcima. uljem i sokorn ili vodom. Koristiti uz Stapite od povrta.

. 3 0 30d N ~ Z N IPLAVI P A T L I D ~ ~ N 5ve sastojke fino izmeiati wGmARI1ANSKA sup3 BE11 505 (VIDI RECEPT) zelenu sslsfu 2 KAJIKE ImbKA 1 $OL]A SOKA OD UMUNA SECKANOGBELOG LUKA MORSKASO VODE Kada je sezona plavih patlidiana. perfun. Od I 0 kg sveiih patlidiana dobija se I kg suvih.. Lepo se slaie sa tostom. kupiti ih i osuiiti (vidi recept iz poglavlja Zimnica). Po ielji dodati kisele krastavce. pirintem. u paitetama. LIMUNA MASLINK1 BOSIL~K 250 G 3 KAS~KE MEKOG TOFU SIRA PIREA OD ORAHA (ORAHE M&MO U MIfiERU SA ONOLIKO VODE KOLIKO ~ E L I M O DA BUDE GUSTO) Sve sastojke dobro izm~ksati. 2 70 + VEGETRRIJANSKI KUVRR T seckanog periuna i seckanog belog luka i ponovo izmiksati. Treliu od persuns i bd0g /uks 112 f01)E 118 ~ O L J E 2-3 MNIA 213 $OL]E 2 KA~IKE SUNCOKRETA 314 1 114 foil^ I KAflClCE I KA~ICICA I KAS~CI~A WDE LIMUNOVOC SOKA CRNOG LUKA U PRAHU BELOG LUKA MoRsKE sol1 u PRAI~U Sve staviti u mikser i izmiksovati. testom. luk.. Kasnije kod upotrebe skuvati ih u vegetarijanskoj supi pa dodati u beli sos. 1 f0LlA NEKOLIKO MASLINOVOG NER4NNISANOG ULJA SOK OD]EDNOC. masline. . krompir pireom. I12 JOL]E I ORAHA (111 KIKIRIKIIA) MUDI LUK . PER~UNOVOC LdOl BELOG LUKA VODE T r e h od h u n s 1f01)~ SOKA OD LIMUNA 112 KA~ICICEMORSKE SOLI 112 ~ O L ] E ~ECKANOC PZRSUNA 112 $ 0 1 ) ~ SECKANOG CRNOC LUKA NEKOLiKO C m € V Z BELOG LUKA \ SOKA OD LIMUNA Miksati u blenderu dok ne postane kremaStO..

pa sa svim sastojcima. Pre serviranja zagrejati. eventualno j o i zatiniti. J o i jednom izmeiati i servirati. (Vodu u kojoj su se kuvale peturke dodati u smesu umesto obitne). Dodati sveie zatinsko bilje i poklopljeno kuvati j o i I 0 rninuta. Kuvati na srednjoj vatri j o i 5 minuta. Luk iseckati na sitno. Zgusnuti sos sa malo jestivog skroba. Ocediti od vode i dodati 2 KA~IKE 100 G Sve skuvati na meko.u sos. pa izmiksati. Kuvati na umerenoj vatri dok se ne zgusne. . MIROOI/A) ZA~NSKOG BlLlA BELOG LUKL Luk i krompir iseti na kockice. sati sa ostalim sastojcima. pa izm~k. fino izmiksovati. uz stalno meianje. osim bilja. drned. Vegefarganskisos od krompirs i sotiua I I GlAVlCA 114 Soy€ 3 <OLJE I KAflcIC? MALO KROMPIR CRNOG [UKA cSbs od orahs 2 f0llE VODE 114 ~ ~ L J E ORAHA 114 ~ O L J E MIADOG G R A ~ K L 112 KASICICE MORTKE 5011 MA10 KAflKA BELOG LUKA CRNOG LUKA suvoc SOCNA VODE 80s OD POVRCA 1VaS SECKLNOGSVE~EG BILIA [NPR.Mladi luk iseckati. Sluiiti kao preliv za tufte. orahe samleti. lzmiksati masu da bude glatka. a moie i kao namaz na hleb. Sve sastojke izmeSati i staviti da se kuvaju I sat na tihoj vatri. Peturke iseckati i sa malo vode prokuvati samo toliko da budu mekane.' sos odpourts ORAHA INTEGRALNOC PIRIN& MORTKE SO11 KUKURUZNOG SKROBA CRNOG LUKA SOKA OD llMUNA [PO UKUSU) BELOG LUKA 4 fOl]E I I CIAVlC? I MALO MALO VODE KROMPIR CRNOG LUKL CELER MAlClNE D l l f l C ~ BELOC lUKA SOIA-SOD IAMPINJONA PECURAKA Pirinat skuvati na meko i sa ostalim sastojcima (sem peturaka) izrniksati sa dovoljno vode da bude gusto i glatko.

Varijanta: zafiniti renom. . Vrlo je ukusno uz bareni krompir ili kao rnajonez uz krornpir salatu.1 1 1 2 fo[]A SUNCOKRETA VODE MORSKE SOL1 1 1 1 2 ffJl]A KA~ICICA ZACINSKO BIYE PO IZBORU SOK OD LIMUNA MALO BELOG LUKA CRNOC LUKA I KAfl~lCA Sve sastojke izrniksovati.

.

.

Sargarepu iceler iseCi na tanke StapiCe. ~ARGAREPE CELERA GLAWC? d'a/tlf~ 0d ~ U P U J O 2 f0~E 2 1 f0Lj~ I I I SOLJA KUPUSA 4 1 MALA MLADOG KARFIOLZ 4 1 f0l]A ROTKVlCE VE~E ~ARGAWE BARENE MLADE BORANIIE KLlCA LUCERKE REPA CRNI LUK Zelenu salatu iseckati sitno. rotkvice isete na kolutove. Staviti u staklenu tiniju i po ielji rnalo posoliti rnorskom SOI~U. karfiol odvojiti na PECMOG KIKIRIKIJA . Dodati klice i sve dobro izmefati.&/ah o ~ ~ o u ~ c ' ~ &et.ia simfon@c 4 4 ZELENE SALATE cvetite.

Sve dobro izmejati i sloiiti u staklenu tiniju. (Morska so po ukusu). U staklenu tiniju redati ovirn redom: kupus staviti na dno tinije. U staklenoj tiniju redati ovim redosledorn: kupus staviti na dno. od roikue 2 KORENA I $011~ ROTM PERSUNOVOG ~ d & BOSILIAK .Kupus. Na kraju dodati seckani periun i kornadite oraha. stabljike celera iseti na kockice. repu i Sargarepu izrendati na sitno. 1 Kupus iseckati sitno. Ukrasiti orasima. PERSUNOVO L I I ~ E NEKOLIKO K O M A D I ORRHA ~ Rotkvu narendati. lirnuna i soli. rnladog 4 4 ZELENE 44LATE MLADA LUKA MORTKA 50 NERdFINlsANO UL/E LIMUNOV 5OK I I sa ceferorn 1 MALA GlAVlCA W P U S A STABLIIKA CELERd PAR 3 I $0~1~ ~RGAREPE P~ENICNIH KLICA Zelenu salatu iseti na rezance. rnalo posoliti rnorskom solju i staviti u staklenu tiniju. repu u sredini. luk i boraniju iseti na kockice. Staviti u staklenu tiniju. a boraniju oko repe. a preko svega kikiriki peten bez soli. Sargarepu po ivici tinije u krug preko kupusa. 4 PRAZILUKA LlMUN NERAFlNlsANO UYE MORSKA 50 is od rofkue ROTKVE CRNl LUK NERANNISANO ULIE LlMUN MORTKJ 5 0 1 Praziluk iseckati na tanke kolutove ili sitne kockice. Dodati sve ostale sastojke i dobro izmeiati. a odozgo celer. Odozgo ide crni luk. mladi luk na kockice. Dodati preliv od ulja. Sargarepu i klice. dodati ostale sastojke. jargarepu izrendati na krupno. Dobro izrneZati. Sluiiti uz kuvani integralni pirinat. luk iseti na kockice. Moie se po ielji i prometati.

Dodati hladno cedeno ulje. Oljuititi paprike.i paprike i patlidian odvojeno. Dobro izmeiati. dodati seckane orahe. Soju kuvati sa lovorovim listorn. dodati iseckano periunovo I ~ i t e i bosiljak. paprike) i drugi preliv za salatu. liSCe celera. iargarepu i celer takode. Staviti u staklenu Einiju za salate. oristiti od semena. Sve dobro izmeiati i ostaviti salatu da malo odstoji. so. Sve porneiati i zatiniti svim ostalim sastojcima. Rotkvu narendati. malo hladno cedenog ulja. Soja se moie kuvati sa majtinom duiicorn ili ialfijom umesto sa lovororn. kako bi celer pustio sok. V A R I ~ Numesto T E : Sargarepe. oprati i narendati celer. sok od limuna. I MANIA GIAVlCA CRNOG LUKA PER~UNOV LIST . Sve sarnleti u rnaiini za meso ili iseckati po ielji. dalaf~ 0d s@. sok od lirnuna i so i dobro izmeSati. S a patlidiana skinuti spoljnu koiicu.Rotkvu izrendati. izvaditi drske. Staviti u najlon kesu da omeknu i ohlade se. Sve sjediniti. i dolafa od SO^? 250-300 G 5O]E U ZRNU NERAFINISANO UYE (MASLINOVO ILI OD SEMENKE TIM) SOK OD LIMUNA MORSKA SO EEL1 LUK 1spei. celers i 5argarepe 200 G SOlE U ZRNU LOVOROV LIST MORSKR 50 2 100 G 1 VE& CELERA (KOREN) ORAHA LIMUN MORSKA SO NERdFlNISANO ULIE CELEROV LIST I 2 100 G 2 KA~IKE CRNA ROTKVA ~ARGAREPE CELERA NERANNISANOG ULIA SOK OD 112 LIMUNA PER~UNOVO LIFE MORSKA 50 Otistiti. d~l'~f0 0d paprik~ ~ ~ i paflid?ana 5 2 MESNATIH PAPRIKA MANIA PLAVA PATLID%NA SOK OD LIMUNA NERANNIVlNO UL]E MORSKA SO 1. Sipati u staklenu tiniju. krastavac. celera i crne rotkve moie se upotrebiti drugo sezonsko povrte (paradajz.

REN . Naseckati i dodati ostale sastojke. beli luk. morsku so. Promeiati dobro i sewirati u tiniji. dolafa od kelerabe 2 KELERABE S O K OD 112 LIMUNA ~ dC tE ~ L ~ M o mS O NERANNISANO ULJE Kelerabe izrendati. Posuti semenom susama. l m PERTUNA CRNOG LUKA NERAt7NlSANO ULIE MORSKA 50 MALO KUVANE SOJE U ZRNU Kelerabu i Sargarepu narendati. Carnirati listovima zelene salate ili spanata. rotkvice iseCi na kolutove. Staviti u staklenu tiniju i garnirati perfunovim listom. dodati ostale sastojke i dobro promefati. ZELENA SALdTA NERAFINISANO ULJE LlMUN MORSKA S O SAMLMNI SUHM dalafa od kelerabe / I IVEZA KELERABA ~RGAREPA ROTWCA I Lepo lifCe zelene salate oprati. sok od limuna. MNANE HENICE MNANOG INTEGRALNOG PIRINCA 100 G f'J0 C NEKOLIKO KA<lKA KUVANOG PROS SECKANOG CRNOG LUKA NERAFINISANOG ULJA RENDANI REN MORSKA S O P&NOV LIST 100 G KUVANOG PROSA (111 PIRIN&) KUVANOG O m (111 DRUGE ~ ~ T A R I CE) 50 G 50 G 5 KAIKA SUSAMA HENI~NIH K L MORSKA S O ZA~IN I ~ NERANNISANO ULJE Sve dobro sjediniti. Ostaviti da neko vreme stoji na hladnom. periun i crni luk sitno naseckati.Kuvanu soju ocediti i pomegati sa prelivom koji se pravi na sledeti nacin: umutiti ulje. Pre sluienja ukrasiti salatu kolutovima crnog luka i perfunovim listom. Garnirati rnaslinama. Dodati ulje i so i dobro izme'sati.

NEKOLIKO 2~~11) Kuvani graiak rnalo izgnjetiti i porneiati sa dosta rnladog luka. Posoliti. dodati ulje. dodati ulje i dobro izrneiati. Posoliti seckanirn celerovirn listorn. pa pomeiati sa seckanirn orasirna. ZELFNE SAMTE I RENDANE ~ARGAREPE SECKANI CRNl LUK 3M~KE SECKANOG PERZUNA Sve sastojke izrneiati i sluiiti uz neki preliv ili rnajonez. Posoliti pa staviti u staklenu Einiju. Preliv po ielji. 200 G 100 G 2 KA~IKE MLADOG SPANA& PRAZILUK? HLADNO CEBENO ULIE MLMNIH L E ~ N I K ? MORSKA 5 0 Najrazlititije vrste korenskog i lisnatog povrta usitniti. Preliv po izboru. Dodati preliv od ulja i soli.Sve porneiati i zatiniti NERAFINISANO ULIE MORSK? SO SEMENKE SUNCOKRETA 8 I Spanat sitno iseckati. Posuti rnlevenim leinicirna. I50 G JARCAREPE CELLRIA ~i ~~ 75 G 112 GIAWCE ZELENE SAIATE 2-3 MSIKE NERANNISANOG UL/A MORSM SO LIMUNOV SOK 200 G MIADOG GRA~KA STRUKOVA MIADOG LUKA MORSKA SO (PRELN PO Sargarepu i celer narendati. Praziluk i spanat fino iseckati. 2 $011~ I12 SOLIE SECKANOG KELIA ISECKANIHROTWCA. Staviti u Einiju i posuti sernenjern. Po ielji u salatu staviti sok od lirnuna. zelenu salatu fino iseckati. . cveklu narendati. so i sok od lirnuna i sve dobro izmeiati. iargarepu iseti na kolutove.

seckanim lukom i zatinima po ielji. ZACINI PO ?Ell1 $argarepu fino narendati. staviti u staklenu tiniju i posuti sa nekoliko leinika. Sve sku- . Promeiati. CRNl LUK (111 2 KA~IKE RENDANOC RENA) N m F I N I s A N o uLlE M o m 50 &lafa odparads/ia 500 G I \ PARADAW PAPRIKA KRASTAVAC <argarepu i celer izrendati. lirnunov sok.CE) DRGAREPA pa dobro izmejati. Dodati preliv.. pa dodati susam.. ulje i so. Maslatak se obitno ostavi da stoji malo u prelivu pre sluienja. staviti u staklenu tiniju i garnirati kolutovirna iargarepe. pa pomejati sa seckanom zelenom salatom. ulje i morsku so. 150 G CELERA RENA 2 ~oL/E RENDANOC KELlA 50 G I KAflKA KASIKA MALO 112 SOLIE SUSAMA SOKA OD LIMUNA NERANNISANOG UL]A I MORSE SOL1 MA10 SECKANOGCRNOC LUKA M L M N I H ORAHA 112 ~ O L ~ E ~OGURTA OD SOIE . Sve skupa fino izrneiati. dodati crni luk iseckan na sitne kockice. pa pomeiati sa rendanom jargareporn i celerom. CELER PRElN OD ULjA. dolafa od dalafa od ka$o/a MANIA GLAVICA KARFlOlA MAIONEZ OD SOjE I Sargarepe sa celerorn 2 I I SARGAREPE CELFR Karfiol sitno narendati i pomeiati ga sa majonezorn od soje. UMUNA I l l f - 3 ~RGAREPE ZELENA SAlATA LUK & PMUNA Neine listove rnaslatka fino iseckati. SOLI.d's/ah 0d madafka I I MASLA~AK (LI~. Celer i ren izrendati.

100 c. dodati na sitne kockice iseckanu papriku i dekorisati kolutovima krastavca. poreciati na staklenu tacnu. U Y O Z ~ / U ~ O 2 5lRUKA PRAZILUKA MORSKA 50 MAlONR OD SOjE ROTNICE SEMENKI SUNCOKRELA CRNOG LUKA (SECKANOG) MASLINOVOG NRVlFlNISANOG UlIA RENDANOG RENA MORSKA SO Sve sastojke pomeiati. pa lepo sjediniti. 2 KASIKE I KARKA I KASlKA 2 KASlKE I KASlKA KARFIOLA (RENOANOG) SUZAMA (SRMLEVENOG) dolafa od . 2 NEKOLIKO KA$KA KRASTAVCA M L M N I H ORAHA ZACINSKO BIl/E (BOSILJAK. Dobro izmeiati. dalafa od pour& 250 G 250 G 200 G &/at% od kiselog kupuss 150 G 100 G I KAflKA I 3 0 % KUPUSA ZARGAREPE SOJE U ZRNU KISELOG KUPUSA ~RGAREPE NERAFINISANOG ULIA MORSKA 50 Kupus i iargarepu izrendati. pomeiati sa mlevenim orasima i zatinskim biljem. LISCE MASLACK& NERUFINIZANO UllE LIMUNOV SOK MORSKA SO MAICINA DUSICA) . posoliti. luk sitno naseckati. Praziluk sitno iseckati. Dekorisati kolutovima drugog krastavca. pomegati sa kuvanim zrnevljem i zatiniti po ielji sa malo morske soli i sokom od limuna. Dodati morsku so. I KRUSTAVAC Dva krastavca narendati (sok popiti). iargarepu narendati. pa staviti u staklenu posudu za salatu.Paradajz iseti na kolutove. Posoliti. Odozgo staviti majonez i ukrasiti kolutovima rotkvica. ~ v l v ~ e s LUKA ZACINSKO BlLIE Kiseli kupus fino iseckati. pornerati sa uljem. solju i zatinskim biljem.

Oprane krastavce narezati na kolutove i svaki kolut gurnuti u svaki zarez paradajza. dodati ulje i limunov sok. dodati seckani luk. Paradajze izdubiti u sredini i okrenuti ih da se iscede. BOSILIKA MORSKA50 Tunjeni 5 SEDNIIH PARADAIZA Oprati paradajze i obrisati ih. Moie i seckano zatinsko bilje. ulja i soka limuna. Pouljiti odozgo hladno cectenim uljern i posoliti po ielji. so. oljuStiti. "yn: 282 + EEL1 LUK VEGETARIJANSKI KUVAR 5 KASlKA MIVANOC INTEGRALNOG P I R I N ~ MAIONEZ OD 5OjE (PO 2~111 SECKANO BIL]E) SEMENKE S U N C O M A ZA POSlPANlE Mlado liSte maslatka oprati. limunov sok i Sargarepu isetenu na kolutove (sasvim tanke). Dodati preliv od soli. so. lzdubiti im sredinu. Puniti ih smesom kuvanog kukuruza i bilja sa rnalo soIi.. osusiti i fino iseckati. Ovim nadevom puniti izdubljene paradajze. ! I i d a h h od borange 100 c 100 G ?UTE BORANIJE ZELENE BORANIJE Oprati pradajze i obrisati. Poklopce ne vratati. CRVENIH) Tars* ukras 6 LEPlH TVRDlH PARADAIZA MLADA KRAFAVCA MORSKA 50 MASLINOW (111 NEKO DRUG0 NE RAFlNlSANO UL/E) 1 3 MORSKA 50 NERANNISANO ULIE LIMUNOV 50K I I lspeti paprike. Priprerniti nadev od kuvanog pirinta i majoneza. Zarezati ih nekoliko puta vrlo oftrim noiern pazeti da to ne bude do kraja. iscepati po duiini. ZELENIH. beli luk.. 1 2 I CLAVICE CRNOG LUKA MORSKA SO ~ARGAR~A MLADl LUK 24 POSIPANJE 8 2 MALO PARADAIZA MANIA KLlPA KUKURUZA Obariti boraniju. pa ih okrenuti da secede. . . Y . Vratiti poklopce koji su bili odstranjeni sa paradajza. Promesati..* . . IzmeZati i posuti odozgo seckanim mladim lukom... Posuti semenkama suncokreta. II dahta od pe~enib paprika I KC RAZNOBOINIH PAPRIKA (~LITIH. pa naslagati u riniju za salatu.

Kada ih izvadimo iz vode. oljuStiti i iseti na kockice. lirnun i ulje i dobro prorneSati. luk iseckati sitno. Sluiiti uz rnajonez od soje. bite rascvetane. a u drugi nekoliko kajitica rnajoneza od soje. zaseti noiern na 8 mesta i ostaviti u tiniji sa vodorn 20 minuta. LIMUNOV SOK Veliku staklenu tiniju obloiiti listovirna zelene salate. porneSati sa ostalirn sastojcirna. Celer iseti na sitne kockice. Odozgo staviti u jedan ugao sir od sernenja (vidi u poglavlju Sirevi). Na kraju poredati nekoliko ruia od rotkvica. pa redati u krug po celom dnu posude rendano povrte (Sargarepa. cvekla. 100 G KUPUSA WID\& (L]UBI&STO~) KARFlOlA QRCAREPE CELERA MLADI LUK SECKANO BIL]E 500 G I GLAVlCA ~ARGAREPE 100 G 100 C 1-2 1 . Krornpir skuvati sa korom. dodati sitno seckani luk. Posudu (staklenu) obloiiti listovirna zelene salate. so.2 KORENA BELOG LUKA 1 fAKA SECKANOGP ~ U N A MORSKA SO NERAFINISANO UL]E LIMUNOV SOK . 200 G 200 G 1 fAKA 200 G 200 G I NEKOLIKO ~ARWREPE KUPUSA KLICA CVEKLE R E P E ZELENA SALATA MALlH ROTKVleA M A l O N R OD SOjE SIR OD SEMENlA I ORAHA I &I KOREN CELERA 3 1 GLAVlCA KROMPIRA ZELENE SAlAJE 24 UMAK: 2 DL MAlONEZA OD SOIE. repa i klice). pa u to urneSati majonez i sok od limuna. staviti u sredinu salatu. a sa strane ukrasiti granricama perSuna. kupus. Urnak po felji. R U ~ OD E R O T ~ C A lseti : rotkvici rep. 100 G CRVENOG KUPUSA BELOG KUWSA ~ARGAREPE 100 G 100 G 1 CRNl LUK M o m 50 LIMUNOV SOK NERANNISANO ULlE Povrte narendati.Narendati Sargarepu.

Sargarepu i celer iseii na Etapite. morske soli. Zatiniti umakom po felji. a oko nje na sve fetiri strane poredati pripremljeno povrte... lzdeliti karfiol na cvetite. zelenu salatu iscepati rukarna. na tretu Stapite celera i na Eetvrtu Stapite mladog luka. na drugu Stapite Sargarepe. Sve porneSati i preliti uljern. sirooog poor& I CvlVlcS 1 VLZA KOREN KAWlOlA ROTWIC? CELERA 400 G SOX ~RGAREPA HLADNO CEDENO UllE M A l O N R OD SO/€ BE11 LUK 4 7 8 50 C PUVA PA~ID~ANA PARADAID PAPRIKA BABURA HlADNO CEDENOC UL]A 2 KA<IC~CE OOMA~?EGZACINA MORSKA SO (sve izrniksati zajedno) Paprike. Boraniju i graSak obariti odvojeno. Preliti salatu. poor& 200 c 1clo C 100 c I I KOREN INTEGRALNOC P I R I N C A BORANljE CMW DRCAREPA CELERA UL/E 44 100 c 100 c BORAN~~E (BARENE) KROMPIRA (KUVANOC) GRASAK (BARENI) I KOREN CELERA ZELENE SLATE KOREN ZACINSKIM Bll/EM Pirinaf obariti i isprati hladnom vodorn. nerafinisanog ulja i belog luka. pa dinstati na malo vode dok ne omekSaju. Boraniju iseckati na sitne kockice. Pripremiti zafin od jednog lurnuna (samo sok). Na veliku staklenu tacnu staviti u sredinu malu staklenu tiniju sa sosom. celer iseti na kockice. preliti uljem i posoliti. Bareni krornpir u ljusci iseti na kolutove. Garnirati kolutovima krastavca. rotkvice zaseti u obliku krsta. Posuti zatinskirn biljern. Zidove posude obloiiti raditem. 2 84 4 VECETARIJANSKI KUVAR Na dno posude poredati seckani kupus. Ova salata slufi se tako Sto se svaki komad povrta urnafe u sos. a boraniju na sitne kockice. Staviti u finiju.. . Dobro izrneSati pre sluienja i posuti seckanirn pergunom. Na jednu stranu finije staviti karfiol u wetitima. <argarepu i celer takode. paradajz i plavi patlidian iseckati po ielji.

100 G 1 100 q 100 G 2 1 1 BKA BORANllE CRNl LUK GRA~KA CRVENOG KUPUSA SARGAREPF ZELENA SALATA KLICX LUCERKE SOK OD IEDNOG LIMUNA MORSKA S O &/ah 0d kupusa 1. so. Dodati klice. ali svaku vrstu posebno. dodati iseckano periunovo liite. dodati sok od lirnuna i ulje. sok od lirnuna i po i e l j i rnalo rnaslinovog nerafini- . crni luk ~seckatina kockice. Sutradan ocediti i posebno kuvati dok zrnevlje ne bude mekano. Zatiniti urnakorn od lirnuna. periuna i soli. iargarepe takode narendati. 213 SOLIE 113 f 0 y ~ INTEGRALNOG PIRIN& SO/E U ZRNU LIMUNOV SOK NERAFINISANO UL/E MORW S O BELI LUK PE~UNOVO LIVE Kuvati odvojeno pirina? i soju. zelenu salatu iscepati. ulja. Sjediniti sve i sluiiti na sveiirn listovima zelene salate. graiak kratko obariti. lseti spanaC na rezance. posoliti. P~ENICE CRNOC LUKA NEWNNISANOC MASLINOVOC ULIA LIMUNOV SOK MORSKA 50 2 KA~IKE Uvete potopiti u vodu zrnevlje. Posuti odozgo malo samlevenih semenki suncokreta i bundeve.dalaia od sojinog 100 G 100 C 100 G 100 C 2 GLAVICE 5 KAYK? NEWNNISANOG ULlA MORSKA S O LIMUNOV SOK SO/E U ZRNU KUKURUZA U ZRNU PASULjA Kupus narendati. Ocediti i porneiati.5 KG KUFWSA PER~UNOVO LI@E Boraniju obariti. kupus narendati. Porneiati sa narendanim kupusom. Dodati rnalo ulja. iseckanog belog luka. dodati sve zatine. tako da se rnoie kornbinovati 213 pirinta i 113 soje u zrnu. Periun sitno naseckati. Dobro izrneiati i u staklenoj tiniji araniirati sa periunovirn granticama.

ulje i so. paradajz takode Kiseli kupus iseckati sitno. . pa dodati ulje. Narendati cveklu.UKA SO kiselog kupusu Kukuruz obariti pa zrna skinuti. doluta od k u k u m I 1 I I KLlP KUKLlRUZA ZELENA PAPRIKA PARADAlZ LJMUNOV S O K KArlKA MASLINOVOG NEW!NNlSANOG ULjA MO. Posuti origanorn i rnaslinovim uljem. nov sok i narendani ren. Dobro izrneiati i staviti u staklenu finiju. dodati limunov sok. i MLADI IUK Rotkvu izrendati.sanog ulja. MORIKA 50 NERAFlNISANO ULIE LIMUNOV S O K Mladi luk se isete sitno. 4 I /2 2 KA~IKE PARADAIZA KRASTAVCA CRNlH MASLlNKl TOFU SIR ORJGANO I CVEKL4 NERAFlNlSANO UYE MORSKA S O LlMUNOV S O K REN iI I 4 KA~IKE MALO NERAFlNlSANOG MASLJNOVOG ULJA MORSKE 5011 lseckati povrCe i sir i sve izrneSati u velikoj tiniji. pa ga staviti u finiju. posoli i zatini uliern i lirnunovim sokorn. zelenu papriku iseckati na kockice. so. Odozgo sipati malo hladno cedenog ulja. iseti na sitne kockice. dodati ostale sastojke i sve lepo sjediniti. Prorneiati. Dobro izme'sati i sipati u staklenu tiniju. limu.

dodati graSak. ocediti.uaprikorn 2-3 KRASTAVCA RENDANA PAPRIKA I GraSak obariti. a onda staviti salatu. pa dodati sve ostale sastojke. Dobro izrneSati. periunom i uljem.RULNIH) SIRA OD SOIL MA)ONEZA OD SO/E MASLlNKl PR~UNOVO~ LISCA MORSKA SO I KASIKA 250 G 250 G 50 G 3 KA~IKE MLADOG GRA~KA SARGAREPE CRNOG LUKA NERAFINISANOG UL~A Obariti rnakarone. PSENICE Svo povrde oprati i oristiti. Dobro izrneiati. Redat~ih uspravno. lzrezati u sitne rezance (narendati). iarnpinjone. Einiju obloiiti listovirna zelene salate. MORTKA 5 0 I i PERSUN PO ~ELII Xrus f a ~ csa i . 150 G I fOljA / KAflKA NtKOLlKO MAKARONA (INTE(. dodati ostale sastojke i dobro izmeSati.ZIMSKESAUTE ILI LIW SPANA& CRVENOG ILI ZELENOG KUPUSA ~ARGAREPE ROTM CVEKLE CRNOG LUKA PRAZlLUKA NERlFlNISANOG ULIA PER~UNOVOG LI~CA 213 f o l l f KUVANOG MlADOG cRA~K? 115 ~ O L ~ E ISEC'ENIH PROKUVANIH~AMPIN~ONA 115 ~ I L ~ ISEC'ENIH E ROTKVICA 250 C TOW SIRA SEMENKI BUNDEVE 111 SUNCOKRETZ 113 f0l)E SOK OD LIMUNA 2 KA~IKE NERANNISANOG ULIA SOK OD LIMUNA MORSKA SO KLICA Oprati spanat. Pre sewiranja posuti sernenkarna. iargarepu narendati. Ako se ova salata sluii kao sarnostalno jelo rnoie joj se dodati 200 g krornpira skuvanog u ljusci i izrezanog na kolutove. lirnunorn. dodati sok od lirnuna i ulje. Svaki kornad posuti rendanorn . rotkvice i izdrobljeni sir. pa ga iseti na kornade veliEine zalogaja. luk iseckati sitno. LIMUN do/a?d 0d 5pdnaL0 250 G PRESNOG S P A N A ~ A DugaEki krastavci se operu i bez ljuitenja iseku na kornade od oko 4 crn. ZaEiniti solju.

Dodati ostale sastojke: kuvani grafak. Odlitno se slaie sa sveiorn salatom od nekog povrta. MALO BORANIlE NEKOLIKO KRASTAVACA TOFU SIR MORTK. 7 288 VEGETARI~ANSKI KUVAR paprikom i poprskati limunovim sokorn. pa puniti nadevom od rnajoneza i sira. pa posuti aromatitnirn biljem . Tek tada ih preseti popreko na duiinu od otprilike 5 . Natiniti ~ r e l i v od lirnuna. Posoliti malo nadev rnorskom solju.7 crn. CRNl LUK K W A N A ZRNA PANLIA NEk'AFlNlSANO UL/E 1 I 1 I MA10 KROMPIR ~ARCARZPA PRAZILUK CRNl LUK KARNOLG SPANAC Testeninu skuvati i ocediti. spanat i pasulj.. origanom. lzdubiti sredinu (rnesnati deo). Sasvim sveie pei-urke bariti 5 minuta u slanoj vodi. Poslagati krastavce na tanjir. Sir takode iseti na sitne komadite. Staviti u Ziniju. pa im odseti gornji i donji vrh kako bi stabilnije stajali prilikom serviranja. Poredati sve na t a njiru pa dodati so. Mogu se preliti i majonezorn od soje.bele pruge. a crni luk iseckati. lseti na razlitite oblike.# > . ukrasiti granticama sveieg arornatitnog bilja. Dodati malo ulja. Svaki krastavac po duiini oljugtiti Siljastirn noiem kako bi se dobile zeleno . lseti na tanke listite. MANIA GLAVICA KAWlOLA 2-3 5 6 LISTOVA VUA PE~URKE BUKOVACE SPANACA ROTKVlCA MlADOG CRNOG LUKA NERAFINISANO UL]E MORSKA S O [IMUNOV SOK 3 STRUKA . 'T'e~urkekao solafa 400 G NEKOLIKO PE~URAKA MASLlNKl LIMUNOV SOK 100 G WROOG TOFU SIRA MORSKA LOVOR so Oprati krastavce. pa sve dobro sjediniti. Po ielji posuti narendanim tofu sirom. rnirobijom.majtinom duficom.? S O MAjONEZ OD SO]€ Bariti povrte na tihoj vatri (sem spanata). masline i samleveni lovorov list.

soli i lirnunovog soka i posuti seckanirn pergunom. limunovog soka i ulja. Posuti sitno seckanirn lukorn i preliti meSavinorn soli. pa pornegati sa seckanim crnim lukom i ostalim sastojcima. Ocediti od vode i dodati sitno seckan crni luk. 250 G I GfAVlCA 2-3 f E f ~ 1 A 2 KASIKE BRENOG PASULIA CRNOG LUKU BELOG LUKU NERANNISUNOG ULIA MORSKA 50 PERTUNOVO LIPE LIMUNOV SOK Skuvati pirinat. I I VEZA PE~UNOVOG llf6~ U posoljenoj vodi obariti boraniju. Preliti megavinom ulja. solju i limunovim sokom. Dodati mu sve pripremljene sastojke. Sve zatiniti uljern. ocediti i iseckati na komade. V A R U ~ gotovu ~ : salatu rnogu se dodati na kockice narezani kiseli krastavtiti. Dodati usitnjeni spanat i na tanke kolutove isetene rotkvice i luk.Posebno obariti karfiol i peturke. 200 G soC'1v~ CRNl LUK ORIGANO NERANNISANO ULjE MORTKU S O (LIMUNOV SOK PO ~ E L ~ I ) 500 G MANIA GLAVICA BORANI/E CRNOG LUKJ MORTKU 50 LIMUNOV SOK NmAFINlSANO ULjE Skuvati sotivo. niju u kojoj t e se sluiiti. Pasulj uvete potopiti. lseCi na krate komade i staviti u t i - . Pred iznojenje na sto posuti sitno seckanim perjunovim IiStem. pa kada je rnekan isprati ga hladnorn vodorn i ocediti od vi5ka tetnosti. pa kada je mekana prosuti vodu u kojoj se kuvala. promegati i staviti u finiju. a sutradan ga kuvati. Pailjivo promezati i sluiiti u staklenoj tiniji.

napraviti udubljenje na sredini i tu sipati pripremljene peturke. a rotkvice. Sve posuti seckanim periunom. pa sve pomejati. pa ga iseti na kolutove. Kada gosti pojedu fine zalogajtite sa njega. 100 G INTEGRALNO(. l MALA 7VRDA GlAVICA KUPUSA TOFU SIR . pa ga kad omekza isprati hladnom vodom. Svaki zalogajtit probosti tatkalicom i Sto raznovrsnije zabosti u glavicu kupusa (kojoj je donji deo ravno zaseten da bi bila stabilna na tanjiru). 290 1 ..ina. Zatiniti sa malo domateg zai. ulje..3 KASIKE SOCIVA PASUllA KROMPIRA CRNOG LUKA NtRANNISANOG ULjA LIMUNOV SOK MORSKA SO Kuvati odvojeno pirinat i mladu soju. VEGETARIJANSKI KUVAR + Obariti pirinat u slanoj vodi. masline i peturke ostaviti cele. so i limun. MLADE ROTkVlCF S ~ PECURKE E ~RGAREPA 5-6W~IH 2 GIAVICE KROMPIRA CRNOC LUKA MORSKA 50 NERAFlNlxANO ULjE LlMUN Sve iseCi na sitne kockice iste velirine. (Kupus ne bacati. Treba prekriti celu glavicu. . pa dodati sitno seckan luk. uljem. PIRINCA S O E I 1 u ZRNU LIMUNOV SOK NERAFlNlSANO ULIE BELl LUK PER~UNOVO[ d h 50 G 50 G 100 G 2 GIAVICE 2 .. Sastaviti i preliti limunovim sokom.Ui?'inf& i rnlade sqk 200 (. d1~1l~lf0 0d infegrOln0g . . pasulj i krompir. Dodati ulje. Dobro izmegati. Krompir obariti u ljusci. $ampinjone dinstati sa seckanim crnim lukom na malo vode.TVRDl Odvojeno obariti sofivo. Na tacnu za sluienje staviti pirinai. narendati ga i napraviti salatu). Crni luk sitno naseckati ili iseti na rebarca. . seckanim belim lukom i pergunom.".. Ocediti od tetnosti. so i limun. . PromeSati. . Promegati.

200 G I I 1 vm I NEKOLIKO PIRINCA DRAGAREPA INTEGRALNOG CELER ROTWCA LlMUN MASLlNKl GRAfKA KUKURUZA I MANIA ClAV104 KELIA MASLINOVOG NERAFlNlSANOG ULjA MORSKA 5 0 CRNlH MASLINA ORAHA SOK OD I LIMUNA I SOLIA 1 f0Lj~ 2 MALE 5 KAf1K.Z 50-100 G PAPRIKF (CRVENE) NERAFlNlSANO UL/E M O E M 50 G R A B K ZA DEKORACIIU 100 G U slanoj vodi obariti pirinat. pa ga oprat i u hladnoj vodi.Skuvati pasulj i ocediti svu vodu. soIju i sokom od limuna. pa sve pailjivo izrnefati. Dobro prornefati. . Promefati. pa na tacni za sluienje napraviti loptu od salate. Kelj narendati na rezance. Posuti seckanirn pergunom i belim lukorn. Sve zatiniti uljern. Dodati so. dalsfs od kuosnog I GlAW04 KELIA KARFIO~A d01~2ltt od pasu)a sa iargar~porn i celerorn 200 G I I PASULIA $ARCAREPA CELER 500 (. Orasi neka ostanu celi. ulje i limunov sok. Luk otistiti i narezati na kolutove. pa sve pomeiati sa ostalirn sastojcima. jedino ne seti masline. a okolo u vencu poredati obareni grafak. Beli luk naseckati. pa i njega skuvati i ocediti. Takote obariti prethodno iseckano povrte. Karfiol podeliti na cvetite. Grafak i kukuruz takode obariti. Ostalo naseckati po ielji. pa dodati sve ostale sastojke.z I n 2-3 ~ ~ N I BELOG A LUKA MOUKA 50 d BELI LUK MASLINOVO N E R A N N I Y ~ N OULIE I LIMUN LISCFP&NA MORSKA so Kelj skuvati u osoljenoj vodi. Ocediti ga i narezati na krupnije rezance. 2 GmvIcE cRNoG L u m NERAFINISNOG U L ~ A LIMUNA 4 MSIKE 1.

a tofu sir narendati. + VECETARI~ANSKI KUVAR 292 500 G MlADlH LISTOVA KOPRIVE 200 C LECE 2 MANIE GLAVICE CRNOG LUKA 1 T~?u&K MAIL'INE DU~ICE LOVOROV LIST NERANNISANO ULIE LlMUN MORSKA 50 I VRA PER~UNA MORSKA so 50 G TOW SIRA (MEKOG) I %sfA MAlONCZA OD SOIE 2-3 MNJABELOG LUK. Skuvati letu sa lovorom.. lirnuna i soli napraviti urnak. lukom i majtinom duSicom.. Spanat i zelenu salatu iseti na rezance.' I . Posuti seckanim perSunovim liStern i ukrasiti kolutovima crnog luka.. pa zajedno sa klicarna lete sve pomegati. pa dodati u njega izgnjeteni sir i rnajonez sa belim lukom i seckanim mladim lukom. dodati nerafinisano ulje i sok od lirnuna. O d ulja. .?$I&cE MORSKE SOL1 2-3 C ~ N A I 3 KA~IKE BELOG LUKA MASLINOVOG NERANNIiANOC ULIA M O R S K A SO Celer naseckati ?to sitnije ili narendati. Ukrasiti sa nekoliko kolutova zelene paprike. luk takode. ULjA 2 STABLJIKE CELERA SA L I ~ ~ E M I GlAVlCA CRNOG LUKA 2-3 C E ~ N A I BELOG LUKA 2 KA~IKE MLMNIH ~ITARICA (111 PAHUYICA) SPANA& LISTOVA ZELENE SAlATE TOFU SIRA 112 K. uz dodatak ostalih sastojaka. Pustit i da odstoje. U tiniji za salatu porneSati sve sastojke. i ze/ene salafe 100 G 100 G MALO I I12 $ 0 ~ 1 K ~L I ~ LECE 3W~KE MASLINOVOG NERANNISANO(. . Ujednatiti. a onda ih ocediti i istresti u zdelu.. Sve dobro promeSati i dodati koprivi... temeljito oprati i preliti vrelorn vodom. 7 .? I WcA MlADOG LUKA NERAFlNlYlNO ULIE LlMUN Lepe vrhove mlade koprive otistiti.

ulje. I 6 KAflKA 250 c 100 C I K A h K A PROKLUAALE ENI ICE MEKOC TOFU S I M RENDANE CVTKlE RENDANOC RENA P&NOW LI~~E LlMUNOV SOK 200 c MIADOC KUKXRUZA ZRELA AVOKADA MORSKA SO 2 LlMUNOV SOK Sjediniti sve sastojke i dekorisati po ielji . dodati so. Dekorisati kriikarna paradajza. i t o te dati narotiti ukus krastavcima. pa ocediti od vode. biljern i na kockice isetenim krastavcirna. Ocediti ga i staviti u tiniju da se hladi. Zrnevlje rnora ostati celo. Pritom ga t e i t e rneiati da ne zagori. Krastavce narezati na kolutove. pa joj dodati leinike isetene u listite. Preliti preko jetrna i pailjivo izrnejati. so i lirnun. odstraniti koiticu i narezati na komadite. Avokado oguliti. ali ipak dobro skuvano. Susarn na kratko propriiti u tiganju bez ulja. Dobro izmeSati. Promeiati. U rneduvrernenu pripremiti umak na sledeti natin: pomeiati kiselo rnleko sa lirnunovirn sokorn. ulje i lirnunov sok.60 C 3 W~IKE I KAflKA LESNIKA NNEMNNIYINOC ULjA SOKA OD LIMUNA NERAFINISANO UL~E MORSKA SO MORSKA SO Rotkvu narendati. U blenderu ga usitniti da bude prah. Kukuruz obariti (rnoie i svei). uljem. posoliti i zatiniti uljern i lirnunovirn sokorn. Ovirn posipati salatu. 300 G I (39 1 KAflI4 2 KA~IKE OL~U~TNE ~ECMA NO~ 2& !A ! KRASTAVCA SOjlNOC KISELOC MLEKA 3-4 KAflKE SUSAMA LlMUNOV SOK LlMUNOVOG SOKA NEMNNISANOG UL~A N € W F A F I N I S A N OULjE MORSKA 50 4 KA~IKE 3 2 KISELA SECKANOC ZACINSKOC BIALIA KRASTAVCA PARsDAjZA MORSKA SO Oljuiteni jetarn oprati u situ i skuvati u posoljenoj vodi. Voditi ratuna da se ne prekuva. Porneiati sve.

lirnunov sok. Sve izmeiati i pustiti da odstoji I sat 2 2 M~IKE KRASTAVCA MASLINOVOG NERAFINISANOG ULIA MORSKA 115 KG 200 G SPANA& T O N SIRA oms1 NEWFINISAN0 ULIE so 100 G 30 G I CEO ORAHA PREZLE LlMUN VODA PO PO7WBI Spanat otistiti od peteljki. &/sfs odprokgs/e p5enice ss tofu sirorn 150 G 200 G 2 KA~IE MALO PROKLllALE P ~ E N ~ C E ZA~IN OD ULIA.d'ahf00d pirinf~ i psrsdajzs 250 G MALIH CWIH PARADAJZA 250 G INTECRALNOG PIRINCA I20 G IAMPINIONA MORSKA SO pli spanat. a orahe naseckati. po rnogutstvu rnaslinovirn ili od bundevinih sernenki. Dodati na kraju zatin od ulja. Sarnpinjone narezati i kratko prokuvati u posoljenoj vodi. MEMNOG TOFU ZIRA LIMUNOVOG SOKA MORSE SOLI Sve zajedno promerati. Ocediti i staviti u tiniju. oprati ga i preliti kljutalorn vodom. Sir narezati na kockice ili izrendati. Zatiniti hladno cedenirn uljern. Orahe sarnleti u blenderu. 5B0gfsJ ~ / O ~ O 2-3 DRUGA KOMBINACIJA: PROKLI~AL? P~ENICA I KlSELl KRASTAVCI mi NARENDANE ~ARGAREPE SAMLMNIH ORAHA MAlONEZA OD SOIE SOK OD POL? LIMUNA NERAFINISANO UlJE SOK OD LlMUNA MORSKA S O I KRFENA ~ O L ) A 112 ME D ~ N S K OBILIE Porneiati i posoliti. lirnuna i soli. Sve pailjivo urnerati u to- Krastavce iseCi na tanke kolutove. Dobro izrneiati. Ovu salatu rnoiete sluiiti toplu ili hladnu. Paradajz narezati. pa ga oprati hladnorn vodom. LIMUNA 15011 Skuvati pirinat u posoljenoj vodi. Dodati onoliko vode koli- . ulje. pa irn dodati prezle.

Narezane krastavce sloiiti u tiniju za salatu. Promeiati. Promegati. Paziti da se ne raskuva.ko je potrebno da se dobije penuSava krema. soli i limunovog soka. Ocediti i isprati rnlakom vodom. Dobro ujednatiti umak. limunov sok. naseckati i dinstati sa lukom na malo vode. oprati. ulje. pa dodati zarin od ulja. Sampinjone otistiti. Sutradan ih ocediti i takode u odvojenim posudama kuvati dok potpuno ne omekiaju. Zrnevlje rnora ostati celo. Posoliti pri kraju kuvanja. 300 G 1 (39 OL~USTENOC IECIMA MAIONLZA OD SO]E LIMUNOVOG SOKA NERAFINISANOG UL]A 100 G 100 LEBLEBIIE BELOG PASULIA SMEDEG PASULIA MLADOG LUKA BELOG L U M 1 KAjlKA 2 MCIKE 2 KRSIKE NASECKANOC CRNOG LUKA NASECKRNIH ZACINSKIHTRAVA MORSM 50 4 KA~IKE 100 G 2 mum 2~M 3 N]A 2 KASIKE ~ECKANOC PER~UNA ULlA MORSM 50 LIMUNOVOG SOM NEKOLIKO M ~ I K A MASLINOVOC NERANNISANOG Oljuiteni jetam oprati i kuvati u malo posoljenoj vodi dok ne omekia. Ocediti i tek tada pomeiati. Pustiti da se ohladi. Dodati ostale sastojke i dobro izmeiati. 250 G INTE~RALNOCPIRIN& CRNOG L U M I GLAVICA dolafa od I20 G QMPINIONA MORSM 50 ZAON OD UL]A. crni luk i zatinske trave pa dodati jetmu. Pomeiati pi- I 2 MANII QRGAREPE CVUI& PROKELIA NEKOLIKO NEKOLIKO c v ~ n MRFIOLA b . Pred posluienje posuti seckanim belim lukom i periunom. Dekorisati kuvanim zrnima graika u obliku venca. rinat i iampinjone. Pomeiati majonez. Leblebiju i obe vrste pasulja potopiti uvete u odvojenim posudama da preko noti nabubre. Ocediti i istresti u Einiju u kojoj t e se sluiiti. preliti umakom i dekorisati po ielji. 5011 I LIMUNOVOC SOKA C R A ~ A ZA K DEKORACIIU 100 C KUPUSA PRAZllUK Pirinat skuvati u posoljenoj vodi na tihoj vatri.

Razlitito povrte oprati. praziluk na kolutove. zelenu salatu iscepati rukama. Sargarepu. I Pomeiati sve sastojke 2 ClAVlCA GLAVICA BELOG KUPUSA CRVENOG KUPUYl LlMUNA MORSKA 50 NER4FINIWNO ULlE !&'sinjici o o d Posebno otistiti i iseti na tanke rezance oba kupusa. iampinjone. gargarepu na gtapite. rotkvu. 1/2 f o l ! ~ 1/2 3 KA~KE MALO DOMACEGDCINA ! I Obariti krompir u ljusci. Promegati. solju i uljem. Posebno ih zatiniti limunom.. U tiniji za salatu naizmenitno slagati gornilice u vencu belog i crvenog kupusa. prokelj i karfiol na 'cvetite. iseckati u komadit e razlititih oblika i redati na iice za rainjite. rotkvice ostaviti cele. 3 SUPENE KASIKE I 5UPENA KAJIKA P~DJICNIH KLICA LANENE PREKRUPE I j i I ISECEN PARADWZ MORSKA 50 LlJCE BOSlL]KA dslaia od belog i cruenog kupuss . Vet gotove rainjite zabadati u manju glavicu kupusa da se dobije )sjei*. prokelj. pa ga narendati na krupniju stranu rendeta i dodati sve ostale sastojke. Gledati da bude :to iarenije. Kada je sve naseckano. 5 I GLAWCA KORENOVA ~ARGAREPE CELERA KOREN PER~UNA KOREN PA~KANATA 3 KROMPIRA . Svako povrte koje setemo stavljarno u posudu sa malo limuna do pravljenja salate.MALO NEKOLIKO ZELENE YllATE ROTKVI07 &hfs od krompira 2 l / 2 ~OLJE KROMPIRA KllCA SECKANOG CELERA LIMUNA SUNCOKRFTOVOGSEMENA i #upus iseckati na rezance. Veoma je atraktivno za sluienje. Za rainjite koristiti: celer. tofu sir. samo dobro promegati. Vrlo lepo izgleda. rnaslinke. karfiol.. .

MORTKA 50 I GIAVICA CRNOG L U K A NERAFINISANO ULjE MORSKA SO NEWFINISAN0 U L ] E LIMUNOV SOK LIMUNOV SOK MAjONR OD SO]E PERTUNOVO LIVE OEistiti celer. posoliti ga i ostaviti da stoji. Kada se povrte skuva. Posoliti i preliti uljem. Krompir oprati i neoguljen kuvati u slanoj vodi. Ohladiti i oljuititi. paikanat i Sargarepu i sve zajedno kuvati u slanoj vodi. izvaditi ga i iseti na tanke kolutite. persun.! I KOREN I I I KROMPIRA I KOREN RENA KIM LlMUNOV SOK MORTKA SO N E R A F I N I S A N OU L ] E CIAVICE KUPUSA CELERT ROTKVA ~ARGAREPA ZELENA YliATA MORTKA SO NERAFlNlSANO ULIE 3-4 CESN~A BELOG LUKA Skuvati cveklu sa korom. Krompir oljuititi i iseti na kocke. Sargarepu i kupus oprati i narendati. pa dodati limunov sok i majonez. Celer. lzrnegati pailjivo da se kolutovi cvekle ne bi lomili. Dok je krompir j o i topao. Sve ukrasiti izdvojenom iargarepom i sojinim majonezom. 4 d 3 CX~E SOlINOG KISELOG MLEKA . LIMUNOV SOK MAlONR OD SO]E ss soiinirn kisekrn rnlekorn I KG KROMPIRA Opran krompir skuvati sa korom u slanoj vodi. Salatu staviti u Einiju koja je obloiena listovima zelene salate. Dodati sitno iseckan luk i sve zajedno dobro promegati. posoliti i preliti uljem i limunovim sokom. Preliti sojinim kiselim mlekom. Narendati povrte. Zatim pomeSati povrte i krompir. rotkvu. oguliti ga i naseti na kulutove. PovrCe zajedno sa krompirom staviti u Einiju. iseten na kockice. Krompir kuvati posebno. Preko cvekle preliti sok od limuna i posuti kimom i solju. Odvojiti iargarepu od ostalog povrta. Preliti ga uljem i ostaviti da stoji. Pre posluiivanja salatu preliti uljem. lseti na tanke kolutove i staviti u Einiju. I KG I CVN(LE i sirooog poor& 5-7 112 MAN]. Posuti nastruganim renom i sitno seckanim belim lukom.

pa je dodati luku.. Sve promerati. 1 MANIA GLAVlCA KARNOLA ROTKVICA ~PARCLI CIAVleA ZELENE SLATE I 3 SOLIE 1 ~OL]A 1-2 ~ o L ~ E ZELENE SALATE SPANA& I MZlCA I ~OL/ICA MIROOIjE SOliNOG MWONEZA MORSKA so KLlCA LUCERKE (PASUIJA.SUPE SITNO SECKANOC CRNOG LUKA 1-2 C E ~ N J A BELOG LUKA 2 KA~IKE PERSUNA 112 ~OLJE SOSA ZA SAUTE (PO IZBORU) MASLINA MORSKA 50 NERFiFlNlSANO ULjE LIMUNOV SOK Krompir skuvati u ljusci. CELER CRVENI I ZELENI KUPUS ROTKVlCE CVEKIA KARFIOL PROW1 . lirnunov sok i periunovo liite. oljuititi ga. ulje. Posebno skuvati karfiol i ipargle. 50ClVA. Dodati vrutu supu. kao i na kockice iseckani avokado. Ocediti od vode karfiol i iparoge. a krastavac na kockice.~ IARGAREPA Skuvati graiak. Preliti sosorn i ostaviti da se ohladi. oprati i narezati rnladi crni luk zajedno sa listovima. Ukrasiti sa nekoliko rnaslina i kolutitima rotkvice. Preliti kiselirn mlekom. crni luk. Ukrasiti listovima zelene salate i rotkvicama isefenirn na pola ili na kolutite. dodati so. pa narezati po ielji. seckani beli luk. seckano liite perSuna. Sve porneiati i u tu srnesu dodati rnajonez. 2 I PARADAjZA KRASTAVAC AVOKADA KLlCE LUCERKE 112 VELIKOG Paradajz iseti na kriike.dalah od mladog c m o luku ~ 400 G 200 C 1 f0LllCA 1 VELIKA MALO NEKOLIKO MIADOG CRNOG LUKA ZELENE SALATE SO]lNOG KKELOG MLEKA ROTKVleA PER~INOVOC LISTA 7-9 KROMPIRU VECFTARIJANSKOG BUlONA 314 f O l j ~ 113 f o l ] ~ . Promeiati. Salatu oprati i izrezati u tanke rezance. pa ih narezati.. Dodati malo soli i klice lucerke. so i seckanu rnirodiju. Ofistititi.

Dodati semenje. pa ocediti. c ~ e n ii zeleni kupus na rezance. dodati so i majonez.3 C ~ N I A BELOG L U M 2 KASIKE S&EG SOKA OD LIMUNA MoRTKA so MASLINOVO NERANNIMNO UL/L ORIGANO llf& P ~ U N A NERANNISANO UYE MORTKA 50 SOK OD LIMUNA Sve sastojke sjediniti i dobro izmeiati. al B. Servirati na listovirna zelene salate. 6 MALIH 2 IOLIE 2 2 SOLIE 1~OL~A 1 f0LlA KROMPIRA CVETI& PROKELIA ZELENE ZALATE SPANA~ KLICA LUCERKE CRVENOG KUPUSA MORTKA S O 3$0~1~ 1 ~OLIA SKUVANOG INTEGRALNOGPIRINCA SFNO SECKANOGSV@EGKRASTAVCA SITNO SECKANOG PARdDAlUl SITNO SECKANE CRVENE i l l ZELENE PAPRIKE 1 ~OL/A I ~OL]A MALO Krornpir pod kororn kuvati na pari. Prokelj takode skuvati.114 SOLIE 114 jOL/E SUMMA SUNCOKRETA Zelenu salatu iscepati. Dodati klice. cveklu na rezance. Promeiati. Promeiati. pa ohladiti. Dodati klice i pailjivo izmeiati. Salatu i spanat naseckati u velitini zalogaja. Preliti sledetirn prelivom: 2 . Posoliti. Sluiiti uz omiljeni sos. I ~OL]A 1 f0LlA 1 f0LlA GRASKA SECKANOG KROMPIRA SECMNE ~ARGAREPE SOIINIH LIUSPICA SOIIN MWONEZ MORSKA SO 1 fOLlA Posebno skuvati graiak. PomeSati ove sastojke. vrlo malo posoliti i zatiniti po ielji. spanat takode. rotkvice na kolutite. krornpir i iargarepu (krompir i Sargarepu iseti na male kockice). iargarepu isetenu na tanke kolutove. karfiol i prokelj na male cvetite. Oljuititi i iseCi na kolutove ili kockice. Sojine ljuspice prokuvati u vreloj vodi. il M A ~ ~ N DUSICA A 2 KAbK€ MAIONW 1 ~OL]A 2-3 INTEGRALNOG PIRIN& PAPRIKE BABURE LUKA Sve dobro izrneiati i preliti salatu I CLgVlCA . celer na kockice. a kupus fino narendati.

350 G 1 I I MAN11 VE& IDTNIH MLADlCLl PASULIA C R W A PAPRIKA. alevu papriku ili seckanu rnirodiju i dobro izmeSati. ISECKANA SO. Listove maslatka driati oko pola sata u slanoj vodi. ULlf. limunov sok. ulje. 3 UKRAS I$0~1 I$0~1 112 f0LlE 2 KASIKE S ~ U K amo SECKANOGCRNOC LUKA SITNO SECKANE ~ R G A R E P E NERAFINISANOG ULIA MORSKA so PRELW: 2 KASlkX I U~IM I KAflKA SOKA OD LIMUNA SOIA-SOD NERANNIZANO(. LJMUN MIRODI]f ILI ALEVA PAPRIKA TOFU SlRA 100 C . Urneiati sitno serene babure i rnalo luka. ulje i sasvim rnalo vo- MALO CUBRA (ZAMENA ZA BIBER) Staviti svo povrte u posudu. Posuti sitno seckanim perSunovim listom. Sipati na tacnu za sluienje i ukrasiti rnaslinarna i kolutovirna paprike i paradajza. so. Preliti prelivom i dobro prornezati. Dodati kukuruz. Narendati tofu sir preko salate. MASLINOVOC UL]A MORTKA 50 PERTUNOV LIST Crni luk prodinstati na rnalo vode. fargarepu. Dodati luk i periun. JSECKANA NA REZANCE CRNl LUK. pa ih izvaditi i iseckati. prorneiati i sluiiti. sloiiti u podmazan pleh i zapeCi u rerni ~ARCAREPE BELOG KUPLZA CRVENOG KUPLSA PREcPJ~ LISTOVA MAS~ACKA KOREN CELERA CRVENA PAPRIKA ZELENA PAPRIKA PROKELIA MORSKA S O NERAFINIZANOC MASLINOVOC UL]A UPOlA MANIE ISLCKANOC MLADOC LUKA VEZA STRUK PER~uNA. PER~UNA. Ukrasiti perSunom. dodati so i sok od lirnuna.LlMUN MASLINE MORSKA 50 L ~ C PER~UNA E Skuvati pirinat. JSECKAN NA RLBARCA 8-10 PARAOAlZs SREDNIE VLZI?INE ~ ~ KUKURUZNOC ZRNA (~ECERCA) ~RCAREPA IZRENDANA .

SOK OD 2 LIMUNA PO ~EL]I 2 KA~IKE SENFA Napraviti preliv od senfa. Sve porneiati sa prelivom. Dekorisati IiStern perSuna. Prokelj takocte sitno iseckati. preliti sokorn od limuna. Na suvom tiganju propriiti semenke od susama dok ne p o h u da pucketaju. $argarepu. Ova salata je odlitna kada otekujete mnogo gostiju jer se moie priprerniti unapred. Prosuiiti i odseti iilavi deo pri korenu. Posoliti. 250 G 150 G I OflO ~ARGAREPE IBELE ZELENI 1 1 1 PASONATA KORENA CELERA NEFAflNlSANOG MASLINOVOG ULIA M O R S K A 50 SOK OD I LIMUNA ZA DEKORISANIE PERTUN Ocediti Jarnpinjone iz marinade i iseti ih na listite. a kelerabu sitno izrendati. Samleti ih i porneJati sa limunovim sokom i ostatkom soja sosa. koren celera na sitne kockice. lseti od vrha prema korenu na komade duiine 2-3 cm. posoliti i pouljiti. . Preliti ovim prelivom i sluiiti. ulja i soli. Povrte obraditi na sledeti natin: iargarepu izrendati. Prekriti je celofanom i driati u friiideru. U ovu tetnost staviti Spargle da se kuvaju oko 20 rninuta dok ne omekiaju (na ovaj naZin C e im se zadriati boja). uskorn loncu sa vodorn i staviti da prokljuta. sloiiti na tanjir obloien zelenorn salatom i preliti I kaiikom soja-sosa. ocediti i iseCi na kockice. belu zelen i celer skuvati u slanoj vodi. Tofu sir iseCi na kockice. Staviti sve namirnice u tiniju. PorneJati sve sa prelivom i rasporediti preko zelene salate. pa staviti po I list na 4 plitka tanjira. I I LIMUNA MORSKE SOL1 HLAONE VODE Razmutiti braino u visokorn. lmaditi kuvane Jpargle i potopiti ih u vodu da bi se odstranilo braino. kupus iseti na tanke rezance. a papriku na Stapite. soka 2 limuna. it o f u sira 100 G 4 I mflm 4 mfim 4 OPRANA TOfll SIRA SRWM MLADE KELmABE SOK OD 'I I I LIMUNA SITNO SECKANOG PERTUNA M~ONRA OD SO]E LlSTA ZELENE SALATE PERTUN ZA UKRAS MORSO SO 450 G I KA~IKA 2 KA~IKE 3 OWE I OflC!l~9 5 f0L]A ~PARGLE I~EGRALNOG PSENI CNOC BRA~NA SO]~-SO~ SEMENKI OD SUWMA SOK OD Dobro oprati i ocediti zelenu salatu. Lagano izmeJati i ukrasiti sitno seckanirn pergunom.

2 KAflKE dalata od kiselog kupusa 500 C 1 112 KISELOG KUPUSA CRNl LUK PWlZlLUKA SEMENA KlMA RENDANOC RENA NERAFINWNOC MASLINOVOC ULIA I KAflKA I KAflKA 4 KA~~KE lzrendati ili iseti kiseli kupus. 200 G 250 2 KRhKE 3 KA~IKE 2 POVRCE.KORlSTl S E UCLAVNOM ZA W E ~ ISECKANOG E ~ CUBRA Ocediti dobro pasulj i boraniju. pa dodati sve ostale sastojke i promeiati. Crni luk i praziluk takode sitno iseckati. SMNANOC BORANI/E. OBARENE SOKA OD LIMUNA NERANNISANOC MASLINOVDG ULIA MORSKA SO WlDl& SAIATE) SREDNIE V E L ~ ~ I(LISNATO NE Sve dobro izmeiati i servirati. Pomeiati u tuniji sve sastojke osim radifa i dobro izmeiati. U tiniju za sewiranje poredjati listove radiEa i sipati salatu preko njih. 1 f0ll~ 2 $0~1~ ISKLI~ILOC~ I T A SlRJO ISECKANOC PWlZlLUKA NEWlNNlSANOC ULJA MORSKA SO 5 KAflK3 1 .2 K A ~ ~ K E PIKKOC KVASCg .KARl ZAClN ORAHA PO fEL/l 80 ~asuhrn i boraniiom PASULJA.

.

.

i t o vali za sve iitarice.I getrnens ks5u ss suoirn ootern vratiti na tihu vatru i povrerneno prorneiati da kaia upije vote. Sutradan ga skuvati na tihoj vatri. Procediti suviinu vodu. J o i malo //2 f O l ] ~ I ~OL]A PROM VODE 5OllNOC M L E m MEDA I 3011~ KAflKA S W O C R O ~ D 111 E URME . pa dodati oprano i naseckano vote. Mole se sluiiti topla. ali i hladna. ! I i i ss suoirn grogdern Jeram oprati i potopiti preko noti.

ohladiti i ukrasiti po ielji. prohladiti i dodati pravi med. suvo groide i koru od pornorandie. Prorneiati.I 1 1 . Prorneiati. Usuti u staklene taie. skloniti sa vatre. 4 .10 rninuta. VECETARIJANSKI KUVRR . jagode. kokosouim braznom 100 G 100 G INTEGRALNOGP I R I N ~ i KOKOSOVOG B R A ~ N A MED P O VANllA I I Vo~na krema 1% G 2 CASE I DL UKUSU suvo C R O ~ D E OL~USTENOG SOKA OD MED MLEKA PROSA VIIANIA lntegralni pirinat kuvati na tihoj vatri poklopljeno dok se ne skuva. U mleku korne je dodata vanila kuvati zobene pahuljice na tihoj vatri dok se rnasa ne zgusne. Driati poklopljeno jo? 5 . pa zakuvati. dodati med. Usuti proso i na tihoj vatri pustiti da bubri oko pola sata. Kad ornekja.. Od srnese praviti loptice ili je staviti u staklene Eaje i ukrasiti.. maline. Kada se dobije karasta rnasa. kupine . I L MLKJ OD SOIE VANllA ZOBENE PAHULJICE MED I50 G I WbKA 2-3 KASIKE I Wflf!l~~ 50 G WANE MEDA HENICE 250 (. med i vanilu. pa u j o i mlaki pirinar dodati oprano suvo groide.. 306 Vodu i rnleko pomeiati. ZRELOG SRONSKOG VO& NWG GRO~DA NARENDANE KORE OD NFf'RFKANE POMOR~ND~E MLMNIH ORAHA ME VOCE Pienicu potopiti uvete. ocediti je. Skloniti sa vatre i dodati med i suvo groide. .. Lagano prorneiati. Proso sarnleti u fino braino i pornerati sa votnim sokorn. pa sipati u odgovarajute tinijice. Ocediti. . poklopljeno... Odozgo poslagati sveie seckano vote (npr.).. U ohlactenu rnasu dodati rned i rnleko. posuti mlevenirn orasirna i ukrasiti sveiirn votem. a sutradan je kuvati na tihoj vatri. Napuniti tinijice ovorn smesom. Staviti meravinu na tihu vatru da proso bubri (poklopljeno).

qrzi dmed 4 100 G jABUKE ZOBENIH PAHUljlCA Mrn suvo VOCE I SOLIA HENICNIH KLICA (DO I I12 SOLJE) I 112 SOLIA SECKANIHURMI lzrendati jabuke (sotne i nakisele). 200 G KUVANOG KETENA (SW. Sud izmaCi sa iporeta. uz stalno meianje. jetrnene i zobene pahuljice. Naliti u tiniju i ukrasiti sveiim jagodama.. UR KUKURUZNOG SKROBA ROCA& U prokuvanu vodu staviti pienitne. Naliti u staklene posude. Posle toga dodati sve ostale sastojke. lzrniksati sve sastojke i kuvati dok se masa ne zgusne. med i seckano suvo vo- . Sve dobro izmejati i odmah sluiiti. OLW@E NI KESTEN PREKO U~UTRU KUVATI) NOCI POTOPITI I VODE P~ENICNIH PAHULJICA ZOBENIH PAHULJleA 100 G MA10 URMl VANILE IECMENIH PAHUL~IC? Sve sastojke uz dodatak malo vode dobro kremasto izmiksati. suvoc G R O ~ O A NAKISELA IZRENDANA JABUKA NAREZANA BANANA ISECKANA ORAHA LE$NIKA (BADEMA) MED I IOLIA KASlKA VODE VRNllA PIR€A OD ORAHA NEKOG ~XSIADJIVA& ME .I 112 fOl]A 350 G 112 ~ O L J E VODE JAGODA URMl LIMUNOV SOK VANllA 2 KASIKE 1 f0llA / $011~ 112 ~ O L J E ROGAOI SECKANIH BADEMA P l W OD ORAHA VANlLA SOJINOG MLEKA U PRAHU WCNI SOK (UKOLIKO JE MASA PRE- Sve sastojke izmiksati u mikseru.) 3 KASIKE 2 KASlKE I KASIKA (MED. dodati zobene pahuljice. poklopiti i ostaviti da stoji 20 minuta. VKE SUVA ZA ~ORMIRANJE) Sve dobro izmeiati. praviti male loptice i uvaljati ih u kokos..

Kuvati na tihoj vatri 10. orah . BADEMA I 18NlKR ME~ANOGsuvoc VO& . 1~OL~A I ~OLJA ORAHA. ukrasiti svaku sa po I bademom i posuti Suve jljive samleti na maSini. Dobro sjediniti i oblikovati kuglice.. pa ih uvaljati u rnlevene orahe. . suvo groide i zasladiti medom. U mikseru samleti vote i orahe. a onda sipati u staklene tinije i odozgo posuti kokosovim braSnom. I SMOKAVA ORAHA SOK OD POL? LIMUNA I KRflKR MEDA SOK OD POMORANO~E (IABUKE 1 1 1 ! CRO~DA) I SOK OD POL? POMORAND~E MED Samleti smokve i orahe. Sipat i malo soka od pomorandie i od srnese praviti male kuglice koje se oblikuju rukama. -. pa ih pome5ati sa kokosovim braham. 308 VEGETARIJANSKI KUVAR f I te. Samlevene orahe pomeSati sa samlevenim suvim groidern. Dobro izmeSati i ostaviti da stoji 10. ) 1 I I . Oblikovati kuglice. pa skloniti sa vatre. Ujednatiti smesu i oblikovati kuglice koje uvaljamo u kokosovo bragno. I L W ESOJINOG ~ MLEKA 10 m r l m 100 c 100 G ZOBENIH PAHULIIC~ MLMNIH ORAHA (ILI LE~NIKA) SUVOG G R O ~ D A Mrn kokosooog brains ILI - ~o~osovo BRASNO KLICE P~ENICNE NEKOLIKO BADEMOVA m UKRA~VANIE U sojino mleko sipati pahuljice. r . dobro ih izmeSati sa medom i dodati sok od limuna i pomorandie. KRU~KE. U smesu dodati mlevene orahe.-. Uvaljati u mlevene orahe.G R O ~ D EKRJSIJE.. 1 kokosom ili klicama.) (URME. Uvaljati u Sto god ielite (kokosovo braSno..15 minuta. 4 ".15 minuta. Dodati med da bi se smesa dobro povezala. susam. Sipati u tinijice. . SMOW.

Dodati malo soka od limuna.YO/&? od jsbuks ?I3 . Ovakav krem razliti preko jabuka. Oljurtene i narezane jabuke prodinstati kratko na vodi (ili po ielji ostaviti sveie). Posebno prokuvati mleko sa medom i vanilom i u njega dodati ocedeni pirina?. Peti oko 30 minuta. pa ga pritisnuti. SEMENKI SUNCOKRETA ROGA& U PRAHU KOKOU SU$ENIH URMl VANILA IABUKE S O K OD LIMUNA Otistiti semenke iz jabuka. Staviti na hladno mesto da se stvrdne. Ukrasiti sveiim jabukama ili jagodama i posuti kokosom. Redati po 3 kore. Vodu u kojoj su se kuvale jabuke ne bacati. a preko poredati fil od jabuka i posuti Seterom i vanilom. Polako kuvati da pirinat upije svo mleko. Staviti u odgovarajutu posudu da se ohladi i dobije oblik torte. pa zakuvati u vodi od jabuka./~OL/F 113 SOYE I <OL/A 112 SOYE 112 SOYE 3 SUSAMA i rogia?~ ko pir~nta. staviti u mikser i umutiti (usitniti u kompaktnu masu). Odozgo preliti gustinom u tankom sloju. Uzeti nekoliko kajika kukuruznog skroba. Zasladiti po ielji. susamorn. jednu na drugu. rogatem. orasima i prezlama. Poredati keks od celog zrna pZenice na tacnu za tortu (po ielji keks umoeiti u prirodni sok). kao za kompot. Kola? staviti na staklenu tacnu. Tito od jsbuks 250 C I 1 INTFGRALNOG P I R I N ~ MlEKA OD SO]E VANILA MED I KG 600 (. Urolati i redati u namazan pleh. lseckati ih i poredati preko keksa. Sjedinit i sa suncokretom (mlevenim). I I . Na kraju dodati vanilu. kokosom i urmama. rastvoriti sa malo hladne vode. Nakisele jabuke kratko obariti u vodi. NAKlSELlH IABUKZ TANKIH KORA 500 G IABUKA Pirinat staviti u kiputu vodu i kuvati 5-6 minuta. Ponekad je potrebno dodati malo vode. pa poredati pre- Oeistiti i izrendati jabuke.

1 0 G I I KAflKA i~ VOCE SVEi!E M L M N I H BADEMA ILI ORAHA LIMUNOVOG SOKA 2 2 1 I KA~IKE KA~IKE MNANOG PROSA KUVANOC IMECRALNOG PIRINCA SUSAMA Probrana pienica moie se mikserom ili mlinom za kafu usitniti i tako dobiti prekrupa. Zatim dodati sveie vote. Podeliti u finijice nakvaJene vodom i ostaviti na hladno mesto. potom. Suvo vote se.musk ! c Natiniti meiavinu sledetih namirnica i kad zatreba odvojiti potrebnu kolitinu. Pre svake upotrebe odmeriti potrebnu kolifinu (3 supene kaiike po osobi). Slufiti uz kompot ili votnu salatu. Dodati med po ukusu i posuti mlevenim orasima. Usitniti vote koliko je potrebno.%o 112 L 100 MLEKA OD SO]€ PROSA VRNlUl VOCNOG ~ECERA M L M N I H BADEMA SOK OD POLOVINEPOMORAND~E I POLOVINE LIMUNA SUVO G R O ~ D E (OPRANO I OSU~ENO) dom~ok . takode. . limunov sok. Zatim se razmuti sa 5 kaSika vode i ostavi neko vreme. Na isti nafin mofe se pripremiti i kaia od pirinfa i griza. Posle pola sata skinuti sa vatre i dodati sok od pomorandie i limuna. i ! I 3 KA~IKE PSENICE HELIDE NECLAZIRANOC PIRIN& PROSE 3 KAbKE I 1 I IECMA ZOBENIH PAHUYICA SUSAMA mil LANENOC SEMEN2 BADEMA I Kuvati proso na tihoj vatri u mleku sa vanilom i ieterom. Potopiti. moie potopiti. 1 KAflKA KAjlKA PSENICNIHKLlCA BANANA ISECKANA NA KOLUTDVE Mrn ]ABUKA ISECKANA NA MALE KDCKlCE Pomejati sve sastoike. u vodu. kao i suvo grofde. I. staviti u mikser ili drugi mlin i grubo sarnleti. mlevene bademe ili orahe. jednu jabuku izrezanu na komadite i jednu bananu. Zasladiti sa malo meda. LESNIKA posnr~o SAMLMNI oms1 (DODA- TI I C ~ D ZATREBA) 50 c PREKRUPE VODE 5 KAflKA 50 C I suvoc vo& IZRENDANA ]ABUKA Ill DRUG0 M- Sve iitarice probrati i otistiti. Odstajaloj smesi dodati sok od pola limuna.

BANANE BADEM SVE~E VOCE MED W WTREBl Suvo groide samleti na rnarini za meso i pomeiati sa brabom. rnlevene i seckane. Staviti u tiniju i dekorisati kokosovim brainorn. Po potrebi zasladiti medom. Dodati med po ukusu i onoliko soka od pornorandie koliko je potrebno da se dobije masa za pravljenje kuglica.? SUNCOKRFTA KOKOSOVO BRAfNO ZA DEKORACIN 200 G MLNENIH oRAHA) Iabuke u mikseru mutiti sa mlekom. Preko ove rnase redati banane (seti po duiini).Wikser obrok 2-3 MALO ]ABUKE Suvo vote samleti u mikseru ili rnaiini za meso. na i t a se stavlja vote koje imamo pri ruci (iseckano). Dodati i ostale sastojke. Ujednariti rnasu i obloiiti pleh od 30 crn koji je posut brainom. pa pomefati sa klicama. a preko njih ponovo staviti . Potom sledi tanak sloj sitno iseckanog badema. Carnirati votern i orasima. (POTOPLJE- SO]lNOc I M L E K A m f l t s SWOG GRO&A ~oc) KAflKZ SUSAMA 1 1-2 I KA~IKE P~ENIC~NIH K L I ~ 24 TESTO: 300 G 200 G SUVOG CRO&A BRA~NAOD CELOG ZRNA ( 1 1 1 KAflK. Ovu rnasu obloiiti narezanom bananom. Oblikovati kuglice i uvaljati u kokosovo braino. X o l s t od bsnsns Od mase za testo razviti koru i polofiti je u pleh posut brainorn. dodati orahe. Lefnik i orah samleti. zatim posuti mlevenim orasima.

brajno i rned dobro izraditi rukama. suwc C R O ~ D A KOKOSOVOG BRASNA 50 G Suvo groide propustiti kroz rnaiinu za rneso. Voinipirina? . izvaljati i seti na kvadrate. Oblikovati kuglice i uvaljati u rnlevene orahe. suoog groda 200 (. 200 200 C G URMl MLEV€NIH ORUHA MED PO i ~ l j l M L M N I OR4SI kokosooog oraha 400 c suvo~ GRO~DA RENDANOG KOKOSA Urrne samleti na rnaIini za rneso i pomejati sa mlevenirn orasima. 100 G Suvo groide i kokosov orah zajedno propustiti kroz rnaiinu za meso. Suve Sljive samleti na rnajini za meso i pomeiati sa orasima. 300 c 350 G 250 c MA LO SUSAMA BRASNA M ~ OD CELOG ZRNA iabuka i banana 2 3 200 BANANE jABUKE G SITNO SECKANlH ORAHA jABUKE ORASl ZA UKRAS A NERAFlNISANOC U l j A SUYlMOVO SEME Susarn. Dekorisati kriSkama jabuka i orasirna. oblikovati u kuglice uz nekoliko kapi ulja i na kraju uvaljati u susamovo serne. oblikovati u kuglice i uvaljati u kokos. Banane izgnjetiti da nastane kaSa i urnutiti sa narendanirn jabukama i orasirna. Po ielji dodati med.sloj banana. Malo poravnati i pritisnuti u pleh. Pritisnuti u pleh i dekorisati leinicima. Preko toga ide tanak sloj rneda i na kraju sitno rnleveni orasi.

forrnirati kuglice i uvaljati u mlevene orahe. Dodati sarnleveno oraiasto vote. pa re kagiticom izdube. C l BANANE ZA GARNIRANIE %U~?CG? 0d D O URMI SUVIH Q ~ N A S U D O g 100 G 100 G 100 G 100 G 100 C 100 C Sve sastojke rniksirati u finu gustu kremu. Mazati na crni hleb. moiemo puniti pomorandie. ULIA I MEDA) Urme bez koitica puniti smesorn od kokosa i pireom od oraha. Carnirati kolutitima banana. VARIIANTA: Srnesom od pirinta. Ovakvu smesu sipati u tinije i ostaviti da se hladi. Sve neka odstoji pornegano I sat. a onda miksati mikserorn sa noiitem. skloniti sa vatre i dodati malo rneda. Kada je skuvano. Za to vreme jabuke i banane sitno iseckati. odreiu im se poklopci. pa zajedno sa natopljenim suvirn groidem poredati preko pirinta. Moie se upotrebljavati bobitasto i drugo vote ~ Xrem od u m i S W H ZMOKAVA BADEMA LgNlKA ORAHA 2~OL~E I f0L)A I ~OL~A URMl BE2 K O ~ T ~ C A SLATKOC VlNA swoc C R O ~ ~ A Suvo vote pomeiati i propustiti kroz rnaiinu za meso. Kuvati na tihoj vatri poklopljeno. 9abukooa krema 2 I I KA~IKA 1-2 K A ~ I K E 1 fOljA IABUKE BANANA zuvoc C R O ~ O A ORAHA ME0 MLEKA OD SOIE ~ o [ u r . Vrlo su dekorativne. kojoj dodajemo suvo vote i med. Treba da bude usitnjeno u kazu. Pomorandie se prethodno operu. PA MU DODATI MALO 4 KA~IKE Pirinat kuvati u rnleku sa malo vanile. Sipati kokosovo braino i promeiati. Po ielji posuti odozgo oraiastim votem. Po potrebi doliti jot mleka.MED 2 2 50 G IABUKI BANANE suwc G R O ~ ~ A KOKOSOVOG BRASNA URME 111 fLllVE KOKOS PIRE OD ORAHA (ORAH X A M l m NA MIKSERU. .

pa miksati u krernu.I f01)~ I ~OLIA 2 j0LlE URMi BEZ K O ~ ~ C A NVOG C R O ~ D A IACODA LiMUN 2 I 3 MA10 POMORAND?~ CREIPFRUT MANDARINE SL&E NANE Urrne i suvo groide potopiti u izgnjetene jagode sa nejto limuna. Sluiiti odrnah. pa u orahe i . Treliui za kolaire i sladolede I Eedene banane s irokoladorn 4 1~ L / A BANANE ISECKANIHBADEMA. malo vanile i rnalo vode ili soka od pomorandie. L ~ N I K A I . pomejati sa sokom i medom i driati u frizu dok ne potnu da se lede. Posuti kokosovirn bratnom. lseti kajsije. U jedan tanjir staviti seckano jezgrasto vote i susam. 3. 2 kaSitice rneda i rnalo orajtita. Zatim staviti u blender. Pornejati i sluiiti ukraieno sveiim listovima nane. 2. COKOLADNI PRELIV lzmiksati dve sasvim zrele banane sa 5 kaSika braina od rogata. pa ih preseti na pola. 50s OD S V ~IABUKA ~ H lzmiksati 4 manje jabuke sa sokorn od I lirnuna. Neka odstoji malo. KREMOD ORAHA lzrniksati orah sa 112 Solje soka od pomorandie. lzmiksati I ukrasiti. I 2 4 2 I f0LjA MALO BANANE BRESKVE I l l NEKTARlNE 20 2 fOl/E ZREllH KA/SIIA SOKA OD LIMUNA ~ L POMORAND~E I ILIM ILI NEKOLIKO T&AN/A WE?EC i i i NATOPLIENOCswoc MED PO UKUSU vot~ KOKOSOVOG BRAINA Vote iseckati i sve izmeSati u tiniji. Banane prvo uvaljati u med. malo rneda i vanilom. a u drugi kokosov orah ili rogat. 1Li ORAHA 112 fOl/E 112 fOL/E SUYIMA MEDA PRAH OD ROCA& ILI KOKOSOVO BRASNO OljuStiti banane. Oljujtiti svo vote i iseti na kockice.

Pomeiati sa ostalirn sastojcima i oblikovati po ielji. dodati ostale sastojke i rniksati dok ne postane glatka masa. uljem. Praviti loptice. Sarnleti badem i pomeiati ga sa ovsenim pahuljicarna. a zatirn ih uvaljati u suncokret. Vratiti u friz j o i pola sata ako se ieli t v r i t i sladoled. mekinjama i kokosovim brainom. vanilom i 2 kaSike vode. ali ne i zarnrznu. Staviti vanilu i rned po ielji. Natapati suvo groide i smokve 10 rninuta u toploj vodi i izmiksati sa medom. Staviti u tinijice za puding i posut i kokosovirn brainorn. 200 10 G PSENICNIHKLICA BADEMA 50 G SMOKAVA KOKOSOVOC BRUfNA SUSAMA 4 112 f01JE I KAflCICA MA10 BANANE ORUHA MEDA VANILE loo G 50 G NEKOLIKO K A ~ I K A SOKA OD POMORAND~E Oljuititi banane. oblikovati rolnu i posuti kokosovim bragnom. Zabosti na Ttapite i staviti u friz da se dobro ohlade. Narendane jabuke i sok od lirnuna pomeiati sa ostalim sastojcima. 112 ~ O L J E 112 f01JE 112 SOLJE 3fol]~ 4 M~IKE 3 M~IKE 100 G 100 G URMl suvoc G R O ~ D A SUVIH SMOKAVA 50 G I ~OLJA SUNCOKRRA I SUSAMA Suvo vote sarnleti u maiini za rneso. Sarnleti klice i smokve na rnaSini za rneso.na kraju u kokos ili roga?. Ohladiti. 5-6 114 ~OLJE MA10 KRU~AKA VO& 112 f ~ l ] ~ BADEMA OVSENIH PAHUl/leA P~ENICNIH MEKIN~A KOKOSOVOG BRASNA SUVOC C R O ~ D A S W H SMOKAVA NARENDANIH IABUKA SOK OD POL9 LIMUNA MEDA NERUNNISANOG ULIA VANlLA I MALO VODE 314 IOLJEJRGRASTOG 314 fOLJE I12 $011~ SUVOC G R O ~ D A KOKOSOVOG B R U ~ N A lseckati jezgrasto vote. . pa ih zarnrznuti.

3 I SOLJA JABUKE SEMENA SUNCOKRETA (111 M&NO SA S U ~ M O M ) I SOLJA BW~~N . dobro ujednatiti srnesu i staviti u posudu. Kuvati na vatri uz stalno meianje. 1 f0LJA 112 ~OL]E 112 f0LJE I SUSAMA K O K O S O V O G BRA~NA BRA~NA OD ROGA& 2 SOL/€ I14 3 0 1 ~ ~ 114 f0LjE 5 KAf1&?4 120 GR WDE ORAHA KOKOSOVOG BRA~NA PRAHA OD R O G A ~ BRA~NA OD NEGLAZIRANOG PIRIN- mr~elrn MEDA VANllA CA VANlLA Samleti serne. 2 ~OLJE 3 KASIKE SOJINOG MLEKA MEDA PNO izmiksati orahe u rnikseru. Oblikovati kuglice. Dodati sve ostale sastojke.OD A ROGAOI 112 $ 0 1 ~ ~ KOKOSOVOG BRA~NA 112 ~OLJE SUVIH SMOKAVA VANllA . kokosom i iseckanirn smokvama. Moie se koristiti i kao dodatak raznirn desertirna. Sarnleti semenje i porneiati sa braSnom od rogata. smesu rasporedimo na 4 pleha i suiirno uz povrerneno okretanje. Sjediniti obe smese i ponovo sve dobro ujednatiti. Kasnije sameljerno u rnikseru. Ukoliko pak ielimo da granolu koristirno kao podlogu za musli. Rashladiti i sluiiti. Narendati jabuke i sve dobro izmeiati. CA I ~OLJA 112 SOLJE 1/2 SOLJE 1/2 SOLIE l / 2 SOLIE 1/2 fOl]E 1/2 KASICICE KOKOSOVOG BW~NA MLMNIH BADEMA MLMNOG SUNCOKRE7X 4 KAflKE 50 C 100 G 400 G NERAFlNlSANOC ULJA MLMNIH ORAHA MLMNOG SUHMA MLMNIH LESNIKA VANILE MEDA ORAHA BANANA VANlLA . Oblikovati po ielji. pa dodati vodu i rogat. 2 Solje urrni i 112 Solje vode da bude krernasta rnasa. pa ponovo miksati. Sve izrneiati. Ovu rnasu rasporediti na veliki pleh i na 100. pornetati sa ostalirn sastojcima. Posebno u rnikseru izmiksati I bananu.125°C suiiti oko 60 minuta ukoliko ielimo da kolat suZirno na jednom plehu i da ga kasnije setemo na kocke.

Nerafinisano ulje izmeiati sa rnedorn. Testo treba da je srednje vlaino. . Zatirn staviti fil.PROSO) GUmNA KORE OD LIMUNA S O W OD LIMUNA VANILE PO ~ E L ~ I 1 f01jA IZRENDANOG KEKU OD PUNOG ZR- NA P&NICE (JE?MENOG Sve fino izmiksati. preliti sledetim prelivorn i dopeti. pa staviti na pleh i peti 2 sata na 150°C. Sve dobro izrneiati da bude srednje vlai n o . 112 f0LjE 3 KAflKE 112 kIl/E 113 ~OLJE ZOBENOG BRA~NA NEKOG ZASLADJIVA& SLADA. dodati mlevene orahe i izgnjetiti banane. Na kraju dodati sitno seckane urme. Malo pritisnuti i peti na 160°C oko 10-20 rninuta (da bude sarno napola peteno). pa dopeti. Posle petenja dodati suvo vote i orahe. 112 SOLJE ZOBENIH PAHULjICA Ill P~ENI?NOG BRA~NA ILI OD GER~LE I SOL~A BRA~NA Grsnols 5 f0ljA ZOBENIH PAHULjleA 114 KASII'CE 112 ~OLJE SOLI MLEKA OD ORAHA 111 4-6 KASlKA PlREA OD ORAHA 114-112 $ 0 1 VODE ~~ Suve sastojke odvojeno izmetati.URMI) 112 SOYE ORAHA 111 SEMENA I $ 0 ~ 1 ~ SUVOG VOCA 314 f0ljE KOKOSA Sve izrneiati izuzev suvog vota i oraha. Braino porneiati sa ostalim sastojcima.. Peti u duguljastorn plehu za kolate 45 rninuta.) PlREA OD ORAHA VODE ILI VISE PO pomrn~ 3 f0ljE 112 SOLIE IZMIKSANE GRANOLE VODE 111 MALO VI~E Sve zajedno izmiksati. pa izrutiti u jedan okrugli pleh. Natisnuti u pleh za tortu i peti na 160°C oko 15-20 minuta. Ovo je dobra podloga za kolate sa votern. pa onda sjediniti. URMI. Peti oko 1020 rninuta na 200°C da bude napola peteno.PREDLOG: Poredati kriike jabuka. lsto uraditi odvojeno i sa vlainirn. 1 ORAHA SU~ENIH~ABUKA VODE ILI VOCNOG SOKA NEKE N t T L E ~!ITAR~CE (NPR. lzrutiti u kalup za kolat i rnalo pritisnuti. I $01)~ M L E K A OD ORAHA I12 ~ O L ~ E NE&G ZA SLADEN~E (NPR.

Peti 30 minuta na 200°C. .*. 318 + VEGETRRIJANSKI KUVRR 1 URMl VRE1E VODE KUVANE 113 ~ O L ] E 1/3 fOl]E 314 f 0 l j E /I2 ~ O Y E MA10 PSENICE ZOBENIH PAHULjleA MORFKE 5011 Kukuruzno braSno i mleko prokuvati. 1fOl]A 3 ~OYE 112 SOLJE I$ 0 ~ 1 ~ 1~ O L ~ A ZA N A D t V : PROSA ZOBENIH PAHULIIC? NASECKANIHOWHA som OD P O M O R A N D ~ E KOKOSA RENDANEjABUKE 1 U R M l 2 f0ljE 7 $011~ I KA~ICICA 314 ~ O L ] E 314 ~ O L ] E 314 foyr 114 $ 0 ~ 1 ~ PROSA VODE MORSKE SOLI SWH URMl KRUSAKA SUVIH SMOKTIVA ILI G R O ~ D A MEDA Proso samleti u mikseru da se dobije bragno. naseckane pistate i vanilu. Urme razmekiati vrelom vodorn u mikseru. 4 ~OYE 113 f o l ] ~ SECKANIH IABUKA SECKANIH URMl KUKURUZNOG B W ~ ~ N A 2 KTIbKE . Ukrasiti pistatima. Prokuvati proso u vodi. ostale sastojke i pust~ti Sutradan peti na 200°C oko 30 rninuta dok malo ne porumeni. umeiati naseckane suiene kajsije. U kuvano proso dodati sve da stoji preko not]. Kada se malo ohladi. Sluiit~ sa votem. Ostaviti da se ohladi pa prerezati uzdui na dva dela i staviti neki fil (nadev). Dodati sok od kajsije i stalno rneiajuti i kuvati 1-2 rninuta. Naneti nadev od malo jabuka dinstanih u svom soku i seckanih urmi. S e ~ i r a t i u tinijicama. pa jednu polovinu staviti u odgovarajutu vatrostalnu posudu. Ostaviti da se ohladi u hladnjaku. a zatim dodati ostale sastojke. Srnesu podeliti na pola. Pomeiati sa ostalim sastojcima.. Promegati pa peti u plehu I 0 minuta na 2OO"C. pa opet sloj zobenih pahuljica. poklopiti i kuvati na tihoj vatri.t .

vanile. pa na Eolju j o i vruteg prosa dodati u rnikseru srnesu od vode. Koristiti ovu smesu kao nadev za slatko testo. Dodati suve sastojke. Peti u teflonu. kokoss i u m i KOKOD ZOBENIH PAHULJICA suvoc C R O ~ D A VODE 140 c 140 C 140 c PSENICNOGINTEGRALNOC BWINA ZOBENOC B R A ~ N A som OD POMORAND~E CRNOC BRASNA URMl NASECKANIH ORAHA PIRINOINOG ~ S N A URMl VODE VANlLA 112 $Ol/E 4 ~OLJE Urrne izmiksati sa I roljorn vode a zatim sve sastaviti i ostaviti neko vrerne da nabubri da bi testo postalo guite. Sipati rnalom kutlatom u aparat za pravljenje keksa i peti tako formirani keks. vodu. dodati vrutern votu i polako rneiati. Miksati sok. Forrnirati kolaCite i peti 20-30 rninuta. . Ukusno je i vrute i hladno. Jo3 malo lagano rniksati. Kuvati sve sastojke osirn kukuruznog braina dok jabuke ne ornekiaju. urrni. Navlatiti kukuruzno braino sa malo vode. 1 IOLJA KUVANOC V R U C E PROD ~ 1 ~OLJA VRELE VODE URMr VANILE M L M N O G ROCA& KlKlRlKl MASLACA 1/3 I o y ~ som OD ~ A B U K A URMl BANANE 112 ~ O L J E 2 1 ~OLJA 112 ~ O L ] E I K?4fl~lCA 2~SIKE I WflW 112 IOL/E MASLAC? OD KIKIRIK~A CRNW &NI?NOC BRA~NA If3 $ 0 ~ 1 ~ BRASNA OD PROD 2 KAIIKE OBICNOGBRAINA Skuvati proso. Kuvati na tihoj vatri dok ne postane prozirno. dodati suve sastojke i oblikovati keks. Fino izrniksati i razliti u tinijice. urne112 . rogaZa i kikiriki rnaslaca.2 ~ ~ C I C ENARENDANE KORE OD POMORAND~E lzmiksati prva tri sastojka u rnikseru. urme i suvo groicte dok srnesa ne bude glatka./ ~ 0 M 1~ E ~GSOW ~ OD POMOWND?E iati kikiriki maslac.

zatirn izmiksanu smesu. Ovu poslasticu servirati u 3 sloja. korom od limuna i korom od pomorandie. 1 P O M O R A N D ~I . LI- 1 112 KAJICICE ORA~CETA VANlLE I iorl~ omENlH PAHuLIIm breskusms ijecmom 2 SOYE I VELIKA TEGM PAHUL~ICA OD JECMA (ILI Staviti vote. ponovo smesu i na kraju vote. Napraviti loptice i ohladiti. lzmeiati sarnleveno vote i sernenje sa bananom i dodati ovsene pahulji- ZOBI) KOMPOTA OD B R ~ K A 112 f o y ~ 114 ~ O L ~ E I KAJICICA MALO suwc. WMORAND~I) BRAJNA I14 ~ O Y E I Miksati prva 4 sastojka dok srnesa ne postane glatka. Metati dodajuti sok sve dok se ne dopogodna smesa za oblikovanje. G R O ~ D A SECKANIH ORAHA VANILE MORSKE So11 . i JACODA. lscediti sok od limuna i pomorandie i driati ga odvojeno. Na dno staviti kuvanu pienicu. lzrniksati bananu sa malo vanile.p ~ ~ / b d i ~ bije ~ 2 ~OYE ce.uomorsnd!e 2 $011~ 113 ~ O L J E SOKA OD POMORAND~E MIKURUZNOG MEDA 1 JOLIA 4 JOLIE NEKOG ~ 0 6 (NPR. I SOLIA SUSAMA KOKOSOVOG B ~ V ~ ~ N A suvoc G R O ~ D A SUVIH KAISIJA SUVE S M O M URME //I ~OLIE 112 XOLJE BRASNA OD ROGACA VANILE ~ ~ f l ~ l MEDA l 3 112 KASICICE SUVIH KRUBKA ME~ANoGSEMENIA I JRGRASTOC V BANANA. Ovo je dobar sos za kolat od prosa ili nadev za neko slatko testo. MUN O ~ KOKOSOVOG B R A ~ N A Samleti serne. Ovi kolaci sasvirn lice na cokoladu i po izgledu i po ukusu. lzrniksati pa zagrevati dok se ne zgusne. Presuti u tiniju. VRUCEG KWANOG BANANE VANllA MORSKE SO11 KUVANE P~ENICE PROSA 4 MALO dos od . pornerati ga sa ostalirn sastojcima i ponovo rniksati . pa vote. KIVI]A. Od smese pravit~kuglice ili salamu. sernenje i kokosovo braino u maginu i samleti krupno.

Peti na srednjoj temperaturi oko I sat. Orahovo mleko izmiksati sa urrnarna i vanilorn. bananu i rnalo vanile izmiksati u finu kremu. Skuvati pirinat i porneSati sa groidern i malovanile pa sjediniti sa kremom.3 VEllKE K A ~ K E KOKOSA PSenicu priiti u teflonskom tiganju bez itega na slaboj vatri. da postane svetlosrneda. staviti u pleh i preko poredati breskve. Ostaviti 15-20 minuta da bubri. poklopiti i preko noCi ostaviti u friiideru da sve omekia. Posuti seckanim orasima. Sve sastojke pomeiati i nasuti u vatrostalnu posudu. Tetnost preliti preko tih suvih sastojaka. sok od pomorandie. 2 SOLIE I ZOBENIH PAHULIICA SOLIA suvoc C R O ~ O A I SOL]A KOKOSA 2 NARENDANE IABUKE 2 112 ~ ' J L ] E ORAHOVOC MLEKA (VIDI POCIAVLIE o MLEKU) 6-8 2 $01)~ SKUVANOC INTECRALNOC PJRJN& VANIIA SUVOG C R O ~ O A STNO SECKANIH URMl VANILE P O UKUSU I12 SOYE 314 f0LlE 3 VELlKf 112 SOYE I VRUCE VODE KASlKE SOKA OD POMORAND~E ORAHA BANANA Vrutu vodu. dlutko ielo od zobi 112 ~ O L / E GRUB0 V l M L M N E VODE URMl SUSAMA PSENICE 2 SOYE ZOBENlH PAHULIICA ISECKANA IABUKA KOKOVl 2~011~ 6 2 VELIKE W $ K E I VELlKA 1 0 314 SOLIE 3 JOYE 112 ~ L ] E suwc C R O ~ O A VODE ISECKANIH BADEMA VANllA 2 . PomeSati sa ostalim sastojcima i prokuvati. orahe. Narendane jabuke rasporediti po tome. Odvojiti 113 pahuljica i posuti u pleh za petenje kolata. Peti 45 minuta na 180°C. . Po polovinu od suvog groida i kokosa pomeSati sa 113 zobenih pahuljica i rasporediti po plehu. Nasuti u kalup za kolat i peti na srednjoj temperaturi oko 30 minuta. Ujutru peti na srednjoj ternperaturi 45-60 minuta. Preostalo suvo groide i zobene pahuljice pomeSati i rasporediti po jabukama i posuti preostalirn kokosom.Pomeiati sve sastojke. sem bresaka.

Ostaviti da stoji 5 rninuta. Eventualno zasladiti urmarna. Pornorandie oljuStiti i narezati na kriSke popretno: jagode narezati na kriZke. I suncokreforn 2 112 f0llE "ODE ZOBENIH PAHULIICA i I12 I O L N NI CE OKR~ I14 ~ O Y E SUSAMA NEKOLIKO URMI I I 2 2 ~OYE I I 1 MSIKA POMORAND~E IAGODA Klvl BANANA RIBIZLI (PO 2~~111 Sve sastojke ~zrniksatida postane glatko testo. I ~OL~A I KA~IKA 6 2~OL~E SOKA OD IABUKE lrnwo~ SKROBA URMl (SECKANIH) (GUSTINA) IAGODA Sve izmiksati. pa rniksati dok jabuke ne omekSaju. I Jabuke otistiti i iseti na kocke. Peti I 0 rninuta u kalupu.1 f011~ 4 ~OYE MALO PROSA VODE MORSKE 5011 114-112 f01/E KOKOYl 112 fO1lE BADEMA 314 f01jE SECMNIH URMl 3 f0l)E VODE ZOBENIH PAHULjlCA 2 f0llE P~ENI~NIH PAHULIICA 112 f0[lE 112 ~OL/E RA&NlH PAHULIICA SOllNOG BRA~NA 112 f01lE Pwa 3 sastojka kuvati 45 rninuta. Granolu i pavlaku staviti na jabuke. Za to vrerne ne otvarati kalup. Sluiiti uz sveie vote ili kornpot. Sve sastojke izmiksati da postane glatko testo. Dodati ribizle. Testo ne srne biti debelo. Peti u kalupu od gvoida na srednjoj temperaturi 8. pa prokuvati uz stalno meSanje. . kivi i banane takode na kriike.10 rninuta. Ostale sastojke dodati prosu neposredno pre serviranja. Dodati suvo groide.

aditiva.. Promeiati pa po ielji dodati neki preliv. Dinju. kivi . lscentrifugirati zamrznuto vote. mletnih proizvoda i i e tera. kupina. I duegi sok od fabuka (izvanredna zamena za veteru i idealna hrana za decu) d/ofki nadeu od soje Na dva dela kuvanih sojinih zrna... ! DOBRE KOMBINACIIE ZA S ~ D O L E D : KUPINE I BRESKVE RlBmE I K R U ~ K E BOROVNICE I BANANE ]AGODE I BANANE. Napraviti votnu meiavinu i sipati preko salate ili posluiiti zasebno. Susam mleti u blenderu dok se ne pretvori u prah. izblendanih u mikseru. dodati jedan deo meda i do- . Masu koja se dobije zamrznuti. . Moie se upotrebiti samo jedna vrsta vota ili vise razlititog vota. . jagoda. E < . malina.. Da bi se izbeglo stvaranje ledenih kristala. staviti u sokovnik ili izmiksat i u blenderu.promeiati. BANANA I I BANANA 112 ~OLIE IACODA SOLIE SOKA OD ME POMORAND~E (111 6-8URMl 1 3011~ 2 KASIKE SUYlMA IABuKA) 1 imoc SECERA MEDA NASECKANIH OWHA 1 1 1 BADEMA 1 1 1 2 KAfiKE 2 KAflKE 2 KASIKE IUVOC CRO~DA Vote kao i t o je banana. Staviti u neku posudu da dobije oblik i sluiiti. Miksati dok se ne dobije glatka masa. NEKOLIKO PREDLOCA -A ZAZLI&TE VOCNE MESAVINE: Napraviti u mikseru pire za prelivanje salata od sledetih sastojaka: I I I12 URMA I 2 VELIKE MALO I IABUKE MUfKATNOc ORA~&L% BANANA Staviti sve sastojke u mikser.. Pomeiati sa ostalim sastojcima i meSati dok se ne dobije masa kao testo. lubenicu i krujku iseckati na kockice i dodati groide..Tako te se dobiti divan zamrznuti desert bez hemikalija. ali voditi ratuna da bude polusmrznuta. povremeno promeiati masu.

. . suvo groide i rned. OWENE. GRO~DE.. uvaljati u sve tri mogutnosti i poredati na staklenoj tacni. . vanilu i rogaf. RA~NE. Neka srnesa stoji 2 sata. du braina. K I K I R I K I ~ A ) MO~E IMALO KOKOSA. Dodati 3 kaiike meda i onoliko vode koliko je potrebno da se masa dobro veie. OD BANANA: 100 G 200 G MA10 MEDA ORAHA Sarnleti srnokve na rnaiini za rneso i pomegati sa izgnjetenirn bananama. T . LE~NIKA.. PROSFNE. . Rastanjiti ovu rnasu po plehu ili tacni za sluienje. OVSENIHPAHUYICA 100 G MALO NWG C R O ~ D A MEDA 100 G LESNIKA SUgM (ORAS1 ILI KOKOSOVO BRA^ I ~OLJA NO) Pornejati pahuljice. 77 324 + VEGETARIJANSKI KUVAR bro prorneiati. Porneiati i time prernazati testo.. Sarnleti u blenderu da bude u vi- .) (SMOKVE. susarn ili kokos. dodati mlevene orahe i med. Za to vreme t e ornekiati. Ovaj slatki nadev rnoie sluiiti kao namaz uz pecivo ili za punjenje peciva.. Ukrasiti sveiim kriikarna pornorandie.. . suvo~ vo0 URME . " . a po ielji i I isceden limun ili pomorandia.) NEKOLIKO IABUKA zs pifu TESTO: 1 ~OLJA BADEMA (111 ORAHA. Kikir~kirnora ostati bele boje. Oblikovati bornbice i uvaljati u rnlevene orahe. SMRZNLITO VOCE: Po testu se rnoiete naredati i razno vote koje je prethodno malo zarnrznuto. Praviti bornbice. Da bi bilo i t o dekorativnije.P~ENIL?NF. . unutra stavljati po jedan leinik i uvaljati u orahe.. sokom od lirnuna i vanilorn. pa im dodati rendane jabuke. Oraiaste plodove i suvo vote samleti u maiini i t o sitnije. . . dodati nekoliko kaiika hladno cedenog ulja. Ovakav kolaf seti na pravilne kornade i sluiiti uz neki preliv.. F I L : 00 JABUKA: Narendati jabuke i samleti prethodno potopljeno suvo groide sa rnedom i oraitetom. 200 G MEfAVlNE PAHULIICA (NPR. Ako je masa previge suva. LOBENE. ROGAI??PO ~ELII VANllE Kikiriki s u i i t ~ u mlakoj rernl sve dok se ne poZne skidat1 ljuska.

lzrniksati banane i orahe u blenderu. Dobite se rnekan sladoled. 10 ZRELIH KAISIIA SOKA OD LIMUNA l L l POMORAND~E 2 f0LlE i 4 2 I 2 NEKOLIKO BRESKVE BANANE KRU~KA MED PO UKUSU fLj1vE TRE~ANIA I ~OL~A S&EC 1 1 1 SUVOG GRO~DIA lseti kajsije. KOKOSOVO BRA~NO Breskve. ukrasiti i odmah sluiiti.COKOIADNI PRELIV lzrniksati 2 zrele banane sa 5 kaiika braha od rogata. Zatirn staviti u blender. Uvaljati banane u tu srnesu i na kraju u braino. Porneiati i staviti u tiniju. vratiti rnasu u friz j o i pola sata i onda sluiiti. banane. IABUKA lzrniksati 4 rnanje jabuke sa sokorn od jed nog lirnuna i rnalo rneda. ali ne i zarnrzne. Nabosti na jtapite i staviti u zarnrziva? da se dobro ohladi. izrniksati. Uzeti 4 banane. Urneiati vanilu i rned. porneiati sa sokorn i rnedorn i driati u zarnrzivatu dok ne ~ o ? n u da se lede. rnalo vanile i rnalo vode ili soka od pornorandie. staviti ih u plastitnu kesu i zarnrznuti preko noti (tako rnogu da stoje 2 nedel~e). pa dodati treSnje i groicte. leinik. U plitak tanjir naliti rned i uvaljati svaku polovinu banane. pa ih prepoloviti popreko. ZRE . U drugorn tanjiru driati naseckano jezgrasto vote (badern. kruike i Eljive iseckati po ielji. ~ i &edene banane sa ~okoladorn 4 100 G 200 G 50 G 100 G BANANE MEDA jacjivmo~ voCA SUBMA B R ~ ~ NOD A ROGA~A ( 1 1 1 KOKOSO- banana i oraha 4 BANANE 8 vo BRA~NO) ~APICA 112 f0ljE ORAHA 1-2 KA~I?ICE MEDA MALO VANILE Oljuititi banane. Ako se i e l i CvrEti. Kao preliv upotrebiti deo ovogvota koje se rniksuje uzdodatak nekog duoe 5)ioe ijabuke 112 ~ O L ~ E PROKLIIALOC NASECKANOG BADEMA (NATAPAN~E 12 &SOVA. orah) i susarn. votnog soka. 50s OD S/rili. Sluiiti posuto sa rnalo kokosovog braina.

Pomerati suve sastojke i dodati im mejavinu ulja i jetmenog slada. Navlaiiti ruke vodom i praviti lopte. SAM0 7REBA DA NABUBRI) 2 10 114 ~ O L ] E NASECKANE IABUKE SUWH f l j l v ~ KOKOSOVOG B R A ~ N A Sljive driati natopljene u vodi. jezgrastog i suSenog vota i na isti natin praviti lopte s kokicama. Staviti u prodmazan pleh i peti oko I sat na 180°C. Mogu se stavljati u papirne korpice. Staviti masu (od koje je tretina odvojena na stranu) na nauljeni lim i pritisnuti. . Peti 15-20 minuta na 180°C. . Ostaviti nekoliko sveiih za ukras. 3~OL~E 112 SOLIE 1 f01lA I $01]A 1 f01]A 1. Od preostalog testa razvaljati krugove. Pomejati sa iseckanim jabukama i posuti kokosovim brainom i samlevenim bademom. 326 + . Y r e m od zobi ijogodo - f o r f a I IOL~A BADEMA I SOLIA ZOBENIH PAHUL~ICA I ~ O L ~ A PSENICNOC BRASNA 112 SOLIE N~AFINISANOG UL/A 112 SOLIE ~ I E ~ M E NSIADA OG Sarnleti 3 Solje kuvane zobi ili zobenih pahuljica. po ukusu dodati jermeni slad. sipati u tinijice i ukrasiti sveiim jagodama. Premazati diemom. Dodati slad i kuvati joZ par rninuta. Zagrejati na tihoj vatri med ili jetmeni slad i preliti smesu. semenke i mlevene orahe. pa ih staviti u kljutalu vodu da se kuvaju 10 minuta.5 f 0 1 1 ~ 2 PSENICNOCB R ~ ~ N A NERAFINIDNOC U L ~ A ZOBENIH PAHULIICA ISITNIENIH ORAHA (IE~NIKA) SUWG G R O ~ O A IABUKOVOG SOKA NARENDANE IABUKE PomeZati sve sastojke i ostaviti da stoje 112 sata. Prosuiiti bademe i zobene pahuljice u petnici.. KUKURUZ KOKICAR suvo G R O ~ B E SUNCOKRFIOVO SEME S U E SEMENKE OD B U N D M IECMENISIAD ILI MED M L M N I OR451 i lskokati kokice bez soli i ulja. pekrnezom ili kuvanim votem. srca ili cvetove i poredati odozgo. . . pa im dodati suvo groide. Dobro prome5ati. Oprati i iseti jagode na pola. pa ih otistit i od kojtica i iseckati. Pomejati jagode sa kremom od zobi. VEGETARI~ANSKI KUVAR 10 ZA 1 DAN.'. Samleti odvojeno i jedno i drugo. Mogu se izabrati razlitite kombinacije semenki.

nerafinisano ulje. Y o l a 2 od ire&+ I ~OL~A 3 SOLIE I $0~1~ 2-3 KA~IKE NEKOLIKO PROSA ]ABUKOVOG SOKA I suvoc GRO~BA SMEDEG rEC6Q. Pete se na 160°C dok kolat ne bude pefen i mekan. se moie praviti i sa drugim votem. Nakon petenja kolat se moie ukrasiti nekom od krema. pa dodati narezane jabuke i kuvati 2 minuta.I ~OLIA VODE GUTIN (KUKURUZNI SKROB) 1 f01)A 3 SOLIE l f0l)A 3 KA~IKE 112 SOL)€ MA10 PROSA IABUKOVOG SOKA suvoc GRO~DA IECMENOG SOK OD 2 SIADA LIMUNA SEMENKI SUNCOKREIA MORSKE 5011 Proso staviti u zagrejan sok sa suvim groidem i malo soli. Zagrejati jabukov sok. Kuvati poklopljeno na tihoj vatri pola sata. PomeSati suve sastoike i dodati vodu. pa ga samleti i sjediniti sa ostalim sastojcima. Staviti na nauljen lim i peti 50 minuta na 180°C. suncokretove semenke i limunov sok. slad i vanilu. Od te mase praviti kuglice. 2 SOLIE 2~OL~E SAMLIVENOG BADEMA SOK OD P~ENICNIH KLICA 2 LIMUNA SIAD Ill MED P O UKUSU I I12 . pa zakuvati na vatri ( I kaiika skroba na I 0 0 ml vode). Razmutiti malo skroba sa hladnom vodom. Dodati jetmeni slad. dodati suvo groide i proso.G 1 1 1 SfflDA IABUKA 2 f0L)E 6 SOL]A 2 SOYE MALO KUKURUZNOC GRID s o u BR?€?ERA OCISCENIH TRE~ANIA ULlA D PLEH . Zagrejati vodu.2 SOLIE VODE 2I O L I E IECMENOG SLAOA 112 f0L)E NmAFlNlSANOC ULIA 2 SOLIE SRUSNA 1 112 ~ O L ~ E BRA~NA OD R O ~ A C A I 112 f0i)E BADEMA ILI LE~NIKA I VANID Prosuziti badem u mlakoj rerni. uvaljati ih u preostali deo samlevenog badema i slagati u papirnate korpice. Urnerati jetmeni slad ili ieter. Smanjiti vatru. staviti smesu u kalup i ostaviti da stoji 2 sata. Ovaj kola. pa kuvati oko pola sata. lzvaditi jabuke i sloiiti na proso. Preliti preko jabuka.

Jabuke oprati i izdubiti. Mogu se oblikovati i kuglice. limunov sok i vanilu. Ohladene jabuke preliti skrobom kuvanim na vodi. 3~OL~E 112 folji 2 f0LlE hlebs ISECENOG NA suvoq G R O ~ D A VOCNDG s o m BE SECERA ~ECMENOGSLADA NVOG HLEBA SEZONSKOG VO& P~ENICNIH KLlCA VANlLA Sastojke pomeiati i razvuti do 1. staviti u podmazan pleh i peti pola sata na temperaturi od 200°C. Dodat i med. Po ielji u smesu dodati smedi Eeter. l f01j~ SBDA (MEDA) 112 $011~ 1 f0ljA 1/2 f01jE 1 fOll~ 1 KOCKE ROGA& MLNENIH LE~NIKA M L M N I H BADEMA suoog 5~ O L ~ A 100 c. Peti u rerni. pa ostaviti da odstoje dok hleb ne upije svu ternost. Puniti ih smesom od suvog seckanogvota i oraha (badema ili IeSnika). IzgnjeEiti masu. stavlti smesu i peti u zagrejanoj rerni 30 minuta. Namazati pleh uljem. dodati malo vanile i vota. Dobro . pa sve dobro izmeiati.5 cm debljine. INTEGRALNOG BRA~NA T MOFSKESOll IZRENDANIHIABUKA M L M N I H ORAHA 2$0~1~ I MALA KUTIlA 2 KA~IKE 1 KAbKA MALO KORNREKSA URMl RETKOC MEDA SOKA OD LIMUNA VANILE 50 G SECKANIH ORAHA M L W l I CELl ORAS1 ZA UKRAS Umesiti bragno sa solju i sokom od jabuka. Skuvati suvo groide u votnom soku.Skuvati kukuruz u soku i na kraju kuvanja dodati treinje. Sluiiti ohlabeno. Samleti urme i kukuruzne pahuljice. dodati tome seckan suvi hleb i dad. Odozgo staviti za dekoraciju neku votku i posuti kokosovim bragnom. orahe. potom dodati ostale sastojke i dobro izmegati. Staviti u podmazan sud i peti 40-45 rninuta.

Umesiti testo i razvaljati ga na ieljene oblike. da se dobije njuzka. staviti u nju vote i kuvati 10.4 minuta u petnicu.15 minuta na 180°C. Zagrejati vodu.I 5 minuta. Ostaviti da se ohlade i prerezati na pola. Staviti jog 3 . Neko ostaviti celo za dekoraciju. Zabosti ih u deo prekriven smesom slada i rogata. PomeSati tetne.15 minuta. %C~Q 112Soij~ 0d r0gaCk ROGACEVOGBRASNA P~EN~CNO BC RA~NA 112 foil^ ~ E 112 ~ O L I12 foil^ I SOLIA 2 KAflKf ~ECMENOGSLADA ~ABUKOVOG som TANKO NARQANIH ~ E ~ N I K A SUVOG G R D ~ D A . Po potrebi dodati malo vode. Razvaljati ga na debljinu od 112 cm. rezati na ieljene oblike I peti 10 . Sluiiti u CaSama i ukrasiti sveiim votem. Slad staviti na kraju. Razmutiti skrob sa rnalo hladne vode pa dodati srnesi. Od te mase zatim oblikovati kuglice. a zatim sve zajedno. Yeks I 112 f0llE 1 112 f01lE 2 f011E P~ENICNDG INTEGRALNOG BRA~NA ZOBENIH PAHUL]lCA KUVANE B U N D M 4 KA~~KE 112 KAfl61~E 200 G CRVENOG SVEZ"EG V VODE SLADA KUKURUZNOG SKROBA NERAFINISANOG UL]A MORSKE SO11 O ~ 112 1 MA10 MA10 PomeSati sve sastojke. a zatim i vrh. pa uroniti krujke ririrn spoljnim delom do ~ola u smesu slada. Bademe izrezati po duiini da se dobiju bodlje. Peti 20 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 180-200°C. uvaljati ih u mlevene orahe i kao dekoraciju utisnuti orahove jezgre na vrh. Y e k s SO rnakorn 3 SOLIE 1fol]~ 1 f0ljA P~ENICNOG BRA~NA MA KA SOSA OD IABUKE NERAFINISRNOG ULIA 112 f0llE 4 KA~IKE 112 f01]E 3 VELIKE 8 KAflKA 100 G KRU~KE MEDA (111I E ~ M E N O G SL~DA) BADEMA ~ECMENOC SLADA SOKA OD LIMUNA ROGAC Oprati i peCi kruSke 20-30 minuta na 180°C. Na kraju 2 komadita staviti napred kao u?i i 2 komadita kao oti. Neka testo odstoji na hladnorn I sat. Oprati vote i prerezati ga na pola. pa suve sastojke.promeSati i ostaviti da stoji 10. Zagrejati malo slada sa rogatem.

L b ~ l C l . 2 KASIKE I KFIflKA NEKOLIKO m f i m SUSAMA S0)A-SOSA VODE Sve sastojke izrneiati. Kaiikorn naneti srnesu na nauljeni lirn i rnalo pritisnuti. Peti I 0 rninuta na 180-200°C. Dobro prorneiati i ukrasiti. Od sojinog rnleka oduzeti 100 rnl i razrnutiti skrob u glatku srnesu. I I I ~ u d ' ~0d . Dodati vanilu i skloniti sa vatre. LIR- ME.112 KASICICE MORSKE So11 Porneiati jedno i drugo braino sa solju. Uzirnati rukom od srnese. SMOKVE. dodati nerafinisano ulje. g ~dni/e I L S0)IN'JG MLEKA KUKURUZNOG SKROBA PWVA VANILE 10 KAflKA I $OL]A SUNCOKRETA (OL]U$TENOGI MED SAMLMNOG) VOCELA IAGODE) DEKORFICIIU(BANANE. Kada provri. slad. KFI]sI)E) IRCRASTO VOCE(0~451. Dobro izrneiati dodajuti vanilu i na kraju srnokve. Rezati dok je rnasa j o i topla. U gotov puding dodati nekoliko kaiika braSna od rogata koje je razrnuteno sa rnalo vode. BADEMI) . Zasladiti rnedorn. pa ostaviti da se ohladi. pa pritisnuti rukom na dasku. Ostatak sojinog rnleka staviti na vatru da kuva. 10 lABUKA SUVO VOCE(GRO&JE. ProrneSati i joS toplo nasuti u staklene posude za puding. I SLATKA VARIIANTA: 1 ~OL!A SUNCOKRETA 114 ~ L ) E SUVOG G R O ~ D A lsti postupak kao i kod pudinga od vanile. dodati gustin i kuvati 3 rninuta uz stalno rneianje. Ukrasiti svefirn votem. oblikovati kuglice. Pornotu lopatice ih skidati sa daske i reciati u reSetkasti sud koji se stavi u toplu rernu da se biskviti osuie i postanu hrskavi. jabukov sok. Porneiati sve tetne sastojke i staviti ih u braino. groidice i na kraju IeSnike Naneti srnesu jednoliko na nauljen lirn i peti 30 rninuta na 180°C.

skinuti sa vatre i ostaviti pre sluienja da se rnalo ohladi. Dekoracija: Rastvoriti gustin sa malo hladne vode. ili u ierpu od 3. zakuvati braino slitno pudingu. izmiksati smesu i dobijeni krem rasporediti preko pirinta. Posuti preko pirea od jabuka i sluiiti. Povremeno promeSati. Na vrh svake jabuke staviti neko sveie vote ili jedan legnik (badem) i posuti susamom. Zasladiti medom. Puniti ih smesom od mlevenih oraha i seckanih badema.5 kg ako ielimo tortu Kuvanom integralnom pirintu dodati suvo groide (ocedeno) i slad i celu masu dobro izrneiati. 2 f01lE 114 SOYE KUVANOG INTEGWLNOGP~RIN& PRFTHODNO NATOPLIENOG SUVOG GRO~DA 2 j0llE 2 f0llE RENDANE BUNDM MLMNiH ORAHA 2 KASIKE IECMENOG SLADA 114 $ 0 1 ~ ~ ORAHA IABUKE JSECENE NA 4 VECE MADE KRUPNIJE KO- 2 SOLIE 3~OL~E BRASNA I PRA~AK ZA 1 VANllA I $ 0 ~ 1 ~ ULIA 1 112 POMORAND~E KORA OD 1 LIMUNA i u ~ o ~ECERA c SOK OD PECIVO Sve dobro izmeSati i sipati u podmazan pleh ako ielimo da bude kolat. Dodati med. IeSnika i suvog voCa. Rasporediti u tinijice. jabuke na tihoj vatri skuvati sa rnalo vode. Poredati u pleh i peti. MED ILI JECMENISLAD VOCE 24 DEKORACliU Pripremiti jabuke. Orahe iseckati i rnalo propriiti na suvom tiganju dok ne dobiju tamniju boju i prijatan miris.10 KASICICA KUKURUZNOG SKROBA U kljutalo mleko sipati pahuljice i kuvati 5 minuta. U drugi sud staviti litar vode pa kada prokljuta. poklopiti sud. ]oS vruC preliv preliti preko petenih jabuka. Kada tetnost ispari. U ovako pripremljenu osnovu moie se po ielji dodati kaSika sitno seckanog suvog vola. ~ 9ornbice oa' pirinta 1 I 1 DL 50 G I WI$I?ICA SOllNOG MLEKA OVSENIH PAHULllCA MEDA . oprati ih i izdubiti sredinu. kaiika samlevenih uljarica i neko sezonsko vote (oko I00 g).

. Lopaticorn odvojiti od podloge i staviti da se suSe nekoliko sati na toplorn rnestu. ali sluiiti ohladeno. U tu masu dodati badern i keks. Dobro izrneiati. Kada se ohladi. Po ielji se rnogu sloiiti u pleh i peti oko 10 minuta. Peti u rerni 3 0 rninuta ili dok ne porumene na 180°C. golicu i tahini.3 KA~IKE OCIICENIH BLINDEVE) TRE~AN]A ISECKANE PECENE GOLICE (SEMENKE IAHINI NSAMOVOG KREMA UL/E ZA PODMAZIVAN]E Biskoiti . a onda sipati i sve ostale sastojke. Preostale breskve sloiiti na tacnu I napuniti pripremljenom rnasom. Kada se rnasa ujednati. 2 f0ljE KUKURUZNOC BRA~NA SOKA OD IABUKE 1 f0L]A 1 ~OLJA 112 ~OUE 2 . Pirinat na suvorn tiganju priiti stalno rneiajuti dok ne dobije zlatno i u t u boju.k9? se ne ~ Q ku ~ - OL~U~ENOGSUNCOKRFTA PIRIN~NOC CIMELA BRASNA MALO Skuvati kukuruzno braino u soku od jabuka uz povremeno rneianje Skinuti sa vatre. dodati suvo groide i slad Sjediniti sa pirintem. izravnati i peti oko 40 minuta na 180°C u prethodno zagrejanoj rerni. IseCi odmah nakon petenja. Vlainirn rukama oblikovati kekse i stavljati na nauljeni pleh. I KC 100 C 100 c OPRANIH BRWKA MLMNOC BADEMA MFLVENOG INTECRALNOC KEKXA 1 1 1 PECFNIH P~ENICNIH KLIU 3 ~OYE I $011~ 112 SOYE 112 fOL]€ 112 ~OL]E MALO BRA~NAOD PIRINCA IECMENOC SUSAMA SBDA SOKA OD IABUKE TANK0 NARZLANIHIABUKA SOL1 Nekoliko bresaka odvojiti i izrniksati. Tako se dobija braino od pirinta. Servirati ohladeno. Vrskaoi k ~ k 5'6 s rog~f~t?z 125 G 1 KESICA 2 KA~IKE INTFCRALNOC PSENICNOC BRA~NA NWG KVASCA R O G AU ~ PRAHU . Samleti u elektritnorn mlinu.lzdinstati bundevu. odvajati kuglice i spljeskati ih na dasci. Njemu dodati susarn i rnalo soli pa prornezati. Izjednatiti masu. Sve sastojke uz dodatak nekoliko kaiika vode staviti u mikser i dobro izmiksati. Sipati smesu u pouljenu tepsiju. praviti kuglice i uvaljati ih u kokos. dodati treznje.

Pomeiati suve i vlaine sastojke prvo pojedinatno. Dobro izrneiati taan i slad. Po potrebi dodati joS rnalo vode. pa sve sjediniti. pritiskom ruke oblikovati i utisnuti badem ili IeSnik. LeSnik propriiti u rerni oko 10 rninuta da bi se dobio bolji ukus.Cqhi keks Od navedenih sastojaka umesiti testo. sloiiti ih na podrnazan pleh i peEi. Oblikovati male loptice. Po potrebi dodati j o l soka kako bi se napravilo mekie testo. 2 $OL/E 1 f0llA 112 f0llE 112 SOLIE INTECRALNOC JAANA PSENICNOG BRASNA KUKURUZNOG BRA~NA ~ D A KORA OD I LIMUNA SOK OD IABUKE MALO BADEMA 1 1 1 LE~NIKA 112 SOLIE PSENICNIH KLICA 100 G 1-2 KOKOSOVOC BW~NA IZGNIECENE BANANE M5J PO UKUN Pomeiati sve sastojke pa od dobijenog testa oblikovati kuglice ili masu rasporediti na ravnu podlogu i seti kocke. Peti I 0 rninuta. Peti na temperaturi od 200°C. lseckati ga. koricu od lirnuna. Rukarna oblikovati kekse. spljoititi ih i staviti u pleh. Peti na 200°C oko 20 rninuta u prethodno zagrejanoj rerni. Napraviti 24 male loptice. a zatirn sve zajedno. isitniti i ostaviti da stoji u soku. Porneiati sve sastojke i dodati sok od jabuke da bi testo bilo mekano. Posebno izrneiati braino. Xeks JSSsuoim Xeks od 2 SOYE 2 3011~ I 112 f011A SEMENKI PSENICNOG BRA~NA 2 112 ~OL/E CRNOG BRASNA 2 SOLIE suwc GRO~OA 2 SOLIE ZOBENIH PAHULllCA 2 SOLIE PECENIH IZDROBYENIH NNCOKREJA ZOBENIH PAHUljICA SUNCOKREJOWH SEMENKI (PREJ- 112 SOLIE IECMENOG SLADA SOK IKORA OD 3 WMORAND~E SOK OD IABUKE Suvo groide oprati. Ohladiti. pienitne klice. .

a sluiiti ohladene. a onda sve zajedno. Oblikovati kekse i peti. Peti oko 2 0 minuta na 220°C. Razviti koru na plehu i ostaviti da stoji. .T e k s od badema ISECKANIH BADEMA ZOBENIH PAHUlJlCA INTEGRALNOG CIMEl SOKA B E $E&A NAKISELE]ABUKE TAANA SlADA I 12 CIMETA 2 KASICICE som OD uMuNA PSENICNOGBRA~NA Posebno sjediniti suve i tetne sastojke. a vaditi ih kada se ohlade. slad i taan sjediniti i dodati malo soka od pomorandie. rendane jabuke. Ostaviti testo da malo odstoji. Seti kekse dok su topli. Smesu naneti na nauljen pleh i peti. Dodati taan. E SMOKM 1 1 1 2-3 KASIKE TmNA PNO izmetati suve sastojke pa dodati ostalo. T e k s ss makom 2$01~~ 1 ~OLJA BRA~NA OD PROSA ILI PlRlN& INTEGRALNOG MAKA SOKA BEZ ~ E c E E ULJA OD DMlMlRUZNlH KllCA HENICNOG BRUSNA I ~OLP 1 f0lJA 2 OLE 6 KA~IKA S~ADA Dunje izrendati. slad i onoliko soka koliko je potrebno da masa bude mekana. 2i o I SOLJA ~ ~INTEGRAINOG PSENICJNOG BRASNA SIMO ISECWNIH SMOKAVA IASUKE SOKA OD WMORAND~E 1 1 2 WE MALO I 213 f o l ] ~ S ~ D A 113 ~ O L ~ E TAANA I12 SOLJE LE~NIKA 1 f01JA 1$0~ BRAfNA OD ROGAm 1 ~ BRAfNA OD HELJDE SlADA S O K BR URME) $ 0 ~ 1 ~ SECERA 5UVO G R O ~ D (fLJlVE. Smokve i izrendane jabuke kuvati u soku od pomorand2e da postane glatka masa koju treba naneti preko testa u plehu. Braino. Suve sastojke dobro izmeiati. Oblikovati kekse i oeti. pa sa malo vode dinstati na vatri dok se ne ukuvaju i postanu rneke. Na kraju posuti isitnjenim lefnicima. lseti kekse odmah.

Masi dodati sve ostale sastojke, zasladiti, pa oblikovati kuglice i uvaljati ih u mlevene orahe.

100 G 100 G

MEDA 1 1 1 MALTEKSA PRRLE

U skuvane rezance dodati navedene sastojke i lagano promeIati. Prezlu ispriiti na malo ulja.
1 VELIKA
2 0 0 (; OBlANDA S W H SAMLMNIH SMOKAVA SUVlH SAMLEWNIH ~ L I I V A ISECKANIH ORAHA SAMLMNOC KEKSA BE2 ~ECERA
D~EM BR

II

1

200 G 200 G 200 G

f~Cm
300

INTEGRALNI REZANCI
G
SAMLFVENOC MAKA MLEKA P O RECEFJIMA

AROMA PO ~ E L I I

Sjediniti sve sastojke, pa dobijenom masom namazati oblandu i lagano je uviti. Umotati je tvrsto u tistu salvetu i ostaviti par sati da se stegne.

2 j0llE 200 G
2-3 KA~IKE

SWOG G R O ~ A
SMDA

250 G 2 I12 DL 250 G KAflClGi

MLMNOG K E W B E fE?ERA

Rezance skuvati prema uputstvu, zagrejati mleko do kljutanja. staviti mak i sitno seckano suvo groicte. Na kraju dodati 2-3 ka5ike slada i sjediniti sa rezancima. NAPOMENA: probajte rezance sa orasima uz dodatak vanile i suvog groida.

SOKA BR
CIMErA BRA~NA

f~Cm

MALTEKSA

250 G 250 G

KOKOSOVOG BRAfNA

sokom odjabuke
114 f o y ~
1 f0llA
WWRUZNOG GRIZA P O M E ~ N O G SA

Sve sastojke dobro izmeIati. smesu staviti u dobro podmazan pleh i peti kao svaku drugu tortu. Kad se ohladi, premazati je sladom i posuti kokosovim braSnom da bude bela.

112 DL VODE

SOKA OD JABUKE

Jabutni sok pustiti da provri, pa ubaciti meIavinu kukuruznog braIna. Stalno meIati da ne zagori. Posle 3 minuta dodat~ suvo groide, limunovu koru i kuvati jo? I minut. Skloniti sa vatre I ohladiti.

1
I

I

2 KA~IKE I 2 KA~IKE
1 KAf1;IClCA

~ECIMA (CERSLE)
IABUKA SECKANIH BADEMA
KORA I SOK OD

114 LIMUNA

MEDA

jeeam potopiti preko noti u vodi. Sutradan ga kuvati na tihoj vatri dok ne omekia. Sarnleti ga, dodati rendanu jabuku, koru i sok od limuna, kao i rned. Servirati u tinijici posuto seckanim bademom.

I I

KAflKZ

ZOBENIH PAHULJICA

1
(SU-

MALO KAflK3

sou

OD POMORAND~E
M L M N O G SEMENIA

M&WNE

Pahuljice potopiti u vodu kako bi se skrob koji postoji u njirna poteo da razgraduje u prirodni Seter i na taj natin lako vario. Suvo vote takode potopiti (breskve, kajsije, urrne, srnokve..)

SAM, mNcoKRm, BUNDM)

~

!

KruSku i breskve dobro oprati, pa odstraniti sernenke. Staviti u mikser da postane kaSasta rnasa. Dodati pSenitne klice, potopljene zobene pahuljice i rnalo soka od pomorandie (nekoliko kaSika). Musli staviti u finiju i posuti rneiavinorn od sernenja.

I I

I

i

I I /

KAflKA KAflKA

SUYIMA MEDA BANANA SEMENKE SUNCOKRETA

W u s k od rneki*
2 KA~IKE
MEKINJA SEMENKI SUNCOKRETA GRUB0 MLtVENIH ORAHA iL1 BADEMA

Potopljene ovsene pahuljice staviti u tiniju, zasladiti medom, dodati kolutove banane i susam. Odozgo obilato posuti semenkama suncokreta.

1 I

KAflKA KAflUi

I 1
1

KA$lUi KAflKA

M L M N O G MNENOC SEMENA KRATKO POTOPLIENOG SUVOG

GRO~~A
KAflKA MEDA lL1 ORUGOC

~SMDIVACA

VOCNI SOK I

KOKOS

4

KA~IKE

ZOBENiH PAHUL/leA SUVOG G R O ~ D A BANANA (1~1NARENDANA IABU

2 KA~IKE 1 1
KAflClCA

Preko ovih sastojaka naliti votni sok i posuti kokosom.

I

l

w
VOCNOG~ E C lLl E MEDA ~
LIMUNOV SOK M L M N I ORAS1

W u s k od banana
/
BANANA (111 NARENDANA IABUKA)

!

Potopiti zobene pahuljice u vodu. Croide takode potopiti, bananu izgnjefti. Dodati med ili votni Seter i limunov sok. Sve pomezati, staviti u tiniju i posuti mlevenim orasima.

3 KAfM I KAflfZ I KASIKA

P~EN~CNIH KLlCA
S O U OD LIMUNA

SUWG G R O ~ D A
VANlLR M L M N I H ORAHA 24 POSIPANIF

2

KA~IKE

lzgnjetiti bananu, dodati klice, sok od limuna, suvo groide i vanilu. Promeiati i ~ o s u torasima. i

!

2

KA~IKE KAflKA

HENICNIH KLICA
NERAFINISANOG ULIA M o m SO CRNl LUK

I

Pahuljice potopiti u vodu, pa kada omekzaju dodati sve ostale sastojke i promezati.

1 MSlM

SOIINOG MLEKA M O f u M 50

lseckati paradajz i krastavac, pa pomeiati sa ostalim sastojcima.

Sve dobro usitniti.

I

Wusli od banana
2 MSIKE I KXflKA I MflKA I
M L M N O C PROSA M L M N O G SUNCOKRFLA M L M N O C LANENOG SEMENA FINO RENDANA I A B U M ( l i l ODGOVARAIU& K O L ~ ~ I N DRUGOG A VO-

1 I

)ABUKA BANANA LUCERKINIH KLlCd ILI SECMNOC

4 MflKE

ORAHA

I KASIM
MALO

SUVOG C R O ~ D A

Bananu i jabuku iseckati na kornadite, dodati klice, a odozgo posuti mlevenim orasima.

LIMUNOVOG S O U MEW BANANA

1

Sve sastojke pomeiati i dekorisati mlevenirn orasima.
I ~OL~A 2 KA~IKE
2 - 3 MflKE
SMOKAVA

SEMENKI SUNCOKRFLA
P~ENI(?NIH KLlCA

3 KAfiKE 1 I I 1~431~

NEKE PREKRUPE IZGN)E?ENA BANANA NARENDANA lABUK3 SUVOG G R O ~ D A Mrn

lseckane i prethodno malo potopljene smokve pomeiati sa suncokretom i klicama. Po ielji dodati 2 - 3 kaiike voCnog soka. Posuti rnlevenim bademom.
I

Sve pomeSati, posuti mlevenim orasima i garnirati kolutovima banane.

Wusli stf sussmom
2 KA~IKE I KAflKA 1 KAflKA I SOL~A
SUSAMA 8ENleNlH KLlCA SUWG G R O *

vo&
MED 1L1 WCNI

~ECER

Susam i pienitne klice malo samleti i pomeSati sa ostalim sastojcima.

I

,

Zasladiti me- . KruSku otistiti od sernenja. Sve pornerati I KRU~KA (ILI 2 IABUKE) rn 1 fAKA suvoc G R O ~ D A SEMENKI SUNCOKRETA KLlCA SOK OD IEDNEPOMORAND~E (ILI SECKANAPOMORANO~A) 112 1 KAflKA I KASIKA 1 KAflKA BANANE ZOBENlH PAHULIICA I KArlNA MALO suvoc C R O ~ D A MED M L M N I H ORAHA CELE &NIE ZA DEKORACIIU 1 BANANA Smokve i groide potopiti u vodu. Zatim ga pomeSati sa korn-fleitsom. pa sa bananom staviti u mikser. Dodat i sve ostalo i promegati. pa kada odmeknu porneSati sa ostalim sastojcima. PorneSati sa potopljenim pahuljicama i suvirn vodem.4 KAflKE 2 KA~IKE I ~OLIA ORAHA KRASTAVCA SECKANOG NA KOCKICE ZOBENlH PAHUL)ICA SOKA OD W M O R A N D ~ E IABUKE BANANA SOIINOC MLEKA 3 KASIKE 2 1 2 KAflKE I KA~IKA PSENICNIH KLICA NERAFINISANOC ULIA MOEKA 50 PO UKUSU 1 KAflKA PomeSati sve sastojke i sluiiti Sve dobro promerati 2 KAflKE 5 KA~IKA 4 KASIKE 1 KA~IKA M L M N I H BADEMA SOKA OD POMORAND~E KORN-FLEKSA suvoc C R O ~ D A LE~NIKA MEDA 2 KASIKE KUVANE P~ENICE RENDANE ~ARCAREPE RENDANOC RENA M L M N I H ORAHA MORSKA 50 PE~UNOVO LIVE I KA~IKA / KArlKA 50 G MA10 2 KAflKE Suvo groide potopiti da ogrezne u vodi.

staviti u tinijicu i posuti orasima. U posebnom sudu izmeiati malo ulja. R A ~ E N F IFCMENF. treinje . L E ~ N I KORAH) . Vode treba da bude dovoljno da masa ostane vlaina. . jagode. Ostaviti preko noti u friiideru poklopljeno. 3CrQk musk 2 112 f 0 y E ZOBENlH PAHULIICA swo C R O ~ B E Sve suve sastojke sem groidica staviti u posudu i promegati. Dekorisati celim treinjama. tople vode i rneda. da omekia. Onda dodati pahuljice i pola iolje suvog groida.. Kada je musli vet gotov dodati mu suvo groide ili neko drugo suvo vote. 3iol]~ ~ O K AOD POMORAND~E 2 BANANE I m r l t ~ a VANI~E I Sve sastojke sem pahuljica fino izmiksati. . KLlCA P~ENICE NARENDANA JABUKTI SOK OD 112 LIMUNA ILI POMORAND ~ E I KG 200 G 200 G 100 G 100 G 100 G SVIH VRTA ~ I T N I H PAHUljlCA (OV SENE. dodati vanilu i 112 iolje suvog groida. 2 3 sezonske votke i malo oraha. I . Ujutru dodati meda po ukusu. Ukrasti orasima.. breskve. 2 KA~KE I KAflKTI 1 KAflKA OVSENIH PAHULJICA NASECKTINOG IEZGRASTOG v O ~ A (BADEM. KOKOSOVOG BRA~NA RENDANlH I l l SECKANIH ORAHA I P~ENIC'NE) 1 KTISIKTI 1 KAflKJ MA10 SWOG G R O ~ D A MEDA VOCNOG SOKA LESNIKA SUYIMA SEMEN13 SUNCOKRFA MED PO UKUSU TOPLA W D A NERAFlNlSANO UYE VANILA CRNO INTEGRALNOB R A ~ N O Sve dobro pomeiati i odozgo staviti seckano sveie vote: banane. I 2 112 f01]E ZOBENlH PAHULJICA MLEKA OD SO]E 3 ~OYE . pa preliti preko iitarica. Pre serviranja po ielji dodati 2-3 sveie votke.dom. Mleko preliti preko zobenih pahuljica. Rasporediti je na pleh i u toploj rerni suiiti uz povremeno meranje.

.

jaja. a integralnim bra?nomkameniti belo brajno kad god je to mogute. kao i sve mletne proizvode. Iz tih razloga ovo poglavlje je moralo biti izdvojeno kao i zbog svih onih koji iz raznih razloga nisu u rnogudnosti da direktno i naglo predu na potpuno vegetarijanski (prvobitni) natin ishrane. sva jela iz prethodnog dela knjige (biljni natin ishrane) su vrlo poieljna i na stolu svakog vegetarijanca. U ovoj vrsti ishrane koriste se podjednako belo i integralno braino. U poslasticama nema kombinacije mleko-?eter (zbogvrenja koje se stvara u ielucu). Naravno. Nikad jela ne priiti (zaprika) i ne koristiti gtetne zarine. kao i prilikom pripremanja hrane driati se i dalje upotrebe morske soli umesto obitne kuhinjske soli.ooo-lskto oegefsrvsnce U ovom poglavlju nalaze se jela i poslastice namenjene vegetarijancima koji u svojoj ishrani koriste jaja i mleko. nerafinisanog ulja umesto rafinisanog. a kao zasladivat (osim navedenih) koristi se u manjoj kolitini beli ieter. I I U svim receptima. ! 1 . sir i mletne proizvode nabavljati i kupovati samo tamo gde ste sigurni da su oni zdravi i da iivotinje nisu bolesne.

U dobijenu masu dodati 2 glavice crnog luka koji je prethodno izdinstan i posoIjen. dobro izrneSati i mazati na sendvite. dodati dornati zatin. Kad luk ornekia. rnajoran i muikatni oraitit. iargarepu. 2 I KRAYTAVCICI ~ARGAREPA GRAQK ONOLlKO SO/E U ZRNU KOLIKO STANE U W 5UDU OD 112 KG Crni luk izdinstati. Osoliti. 2 GlAVlCE I GlAV7C3 CRNOG LUKA BELOG LUKA MORSKA 5 0 NEPJFINISANO ULIE M O ~ SE E DODATI 1 50 G MARCARI- NA 2 M O O M l V A N A 1 PASIRANA l A / A f GlAVIUI CRNOG LUKA ALP& PAPRIKA DOMACI ~ C I N Opranu soju potopiti u hladnu vodu da prenoti. naliti 2 iolje vode i zakuvati I iolju zobenih pahuljica. Ostavit i kratko da se kuva. so i alevu papriku. pa u to dodat i 250 g tofua. dir za senduite I 250 G CRNl LUK T O N SIRA IAIA Crni luk dinstati na ulju sa malo vode. Time rnazati sendvite. (Po ielji se rnoie dodati aleva paprika). zatim beli luk istucan u avanu i druge sastojke.dir za senduite 250 G &EC T O N SIRA 2 ~OLIE MORSKA VoDE so 1 ~ O L ~ A ZOBENIH PAHULIICA 2-3 CE~NIA BELOG LUKA MYORAN I GlAVICA CRNOG LUKA (ZACINSKATRAM) POVR~ (BRGAREPA I SLICNO) KIM MORSKA 5 0 M U ~ K Z T N IO R A ~ ~ I ~ I IAlE Glavicu crnog luka dinstati na rnalo vode. . Dodati jaje i skinuti sa vatre. ohladiti pa dodati sve ostale sastojke. UrneSati zgnjeteni beli luk. Sutradan kuvati i kuvanu samleti na rnaSini za rneso (ili usitniti mikserorn). graiak i slitno povrte. 2 izgnjetena kuvana i u manca. krastavtite. Ohladiti.

tubar i so po ukusu. Ovaj namaz se moie koristiti urnesto majoneza i kao preliv za salatu. ukrasiti periunom ili alevom paprikom i kriikama paradajza i s e ~ i r a tuz i crni hleb. pa dodati sve ostale sastojke lzmiksati u glatku rnasu. tabasko sos. CUBAR SlATKA A L N A PAPRIKA Z9 GARNIRANIE Izgnjetiti mesnati deo avokada sa sokom od limuna pa postepeno umiksati sremski sir da se dobije glatka rnasa. PERSUNOV PomeIati sve sastojke u glatku rnasu pogodnu za rnazanje ' ? ~ $ f e fo~ d~ira SREMSKI SIR SECKANI CRNl LUK A L N A PAPRIKA gookado krern 2 1 1 KdflKA 5 100 (. soje i rena 2 KAfl~t . Dodati beli I 1 AVOKADO KISELA PAVlAKA BEll LUK zAdN1 .1 1 KWANO ]A]E P O OSOBl KISELO MLEKO ILI PAVlAKA BELl LUK NERAFINISANO ULjE MORSKA SO luk. Sipati na listove zelene salate. Porneiati sve sastojke da se dobije smesa pogodna za rnazanje. 1 C&NI NEKOLIKO ZREO AVOKADO OKA OD LIMUNA SREMSKOC SlRA BELOG LUKA KAPl TABASKO SOB MORSKA 50 KA~IKE NERANNISANOC UljA Pome5ati sve sastojke u glatku rnasu pogodnu za rnazanje. 250 C 100 C SKLIVANOG PROPASIRANOC PASULIA NERAFINISANOC ULJA BE11 LUK SITNO RENDANOC RENA MORSKA 50 CUBAR KISELI KRASTAV~ICI LIST 2 KUVANA ] q A lLl KAJGANA Soju sarnleti.

dodati kiselu pavlaku. Dodati 2-3 kaiike ulja i I jaje. pa dobro izmeiati. 1. U ovaj narnaz se moie dodati i I iolja ajvara. dodati zatin i kuvati uz stalno rneianje. PREZLE PO POTREBl lzdinstati crni luk. pa dodati braino razmuteno sa malo vode i krem suporn od peturaka. 1 100 G CRNl LUK SO~INOG BRAJNA N P A OD PECURAKA W DA I MARGARIN MORSKA SO LWMACI DCIN Krompir skuvati. zatine po ukusu i 2 teinja belog luka. Skuvati jargarepu i samleti je na ma5ini za rneso. Pornetati sve sastojke i servirati posuto rendanim kafkavaljem. Ukljutiti mikser na najvetu brzinu i uz dolivanje ulja u tankom mlazu miksirati. ispasirati i staviti u odgovorajuti dublji sud. Masa pre kuvanja treba da e se bude kao za palatinke. Pri kuvanju C znatno zgusnuti. Zatiniti sokom od limuna. Kada je kuvanje gotovo. Wornaz od Sorgorepe 2 QRWREPE KREM SIR4 250 G . dodati onoliko margarina i prezle koliko je potrebno da se dobije masa pogodna za mazanje. Sjediniti sa sirorn i majonezom. a po ielji dodati seckano IiSte periuna i beli luk.Sredinu avokada izmiksati. Posoliti.

OPRANIH. vlainirn rukarna praviti knedle i preliti ih proprienirn lukom.1 DODATAK ZA O V O . Praviti grisine rukom.15 rninuta. PRELIVENlH K I P U ~ O M VODOM. Kada se ohladi. Knedle se rnogu sluiiti kao predjelo. mrvicarna i rendanim sirom. posuti susarnorn. Palentu skuvati po uputstvu na kesici. POSOLIENIH NERAFINISANOG ULlA MORSKE SOL1 KVASCA SUSAMA KIMA SLATKE ALEVE PAPRIKE I'm G I KESICA I KAflKA I K A ~ I ~ I C A DOMA~EG ZA~INA MORSKA S O Od ove srnese zamesiti testo i razviti u koru debljine I cm. Prernazati odozgo jajetorn. SeCi na kaiSeve. 400 G 100 G 3 MUDOG SIRA KA~MAKA lAlA . redati u pod mazan pleh i peti.L A K T O VEGETARIJANCE + 1 349 PECIVA I PROIZVODI OD TESTA 280 G 150 G 3~4 I KAflKA 2 Dl MALO BRA~NA MARGARINA IAjA - 112 KG PREMAZNANIE PALENTE CRNl LUK PREZLE RENDANI SIR IlAjE ZA SUSAM Ill KIM ZA POSIPANIE MORSKE SOL1 KCjELE PAVLAKE MLEKA Od testa vaditi rnodlom perece i rectati u pleh. ISECKANIH N A SlTNE RRANCE. I KG 400 G 200 C 2 KA~ICICE I KOCKA BRASNA MLAKEVODE rnladih koprioa 112 KG 112 KG TANKIH KORA MLRDIH KOPRNA. a onda na trake velitine I 0 x I cm. OCEDENIH. kimom ili rnakom i peti. a i kao dodatak Eorbastirn jelirna ili gulaiu. Satekati 10.

Nadev staviti na potetak kore. redati pogatice i svaku prernazati tetkicorn zarnotenom u ulje. Peti u zagrejanoj rerni. Modlu uvek namotiti u vodu da se masa ne bi lepila za ivice. izmeiati sa sirom i kajrnakorn.5 crn i ostaviti da se ohladi. posoliti i dodati kukuruzno braino. Rectati po 4 kore prethodno poprskane uljern. Ponoviti postupak dok se ne utroie svi sastojci. Sluiiti sa kiselirn rnlekom. dodati jaja i zatin. spljoStiti je na debljinu od 1. I KAflKA MASLINOVOG ULlA 2 C E ~ N ~ A BELOG LUKA 500 G DOMACE~ KE~PA MORSKA SO CUBAR 900 G 350 c 100 G N~EG SPANA& KREM SIRA 1TALI)ANSKIH LAZANIA ILBLANSIRA NOC. dodati izrnrvljen sir i jaje i porneiati. Na dno podrnazane plitke vatrostalne posude staviti sloj spanata i prekriti ga lazanjarna i paradajz sosorn. pa koru zaviti u rolnu. Ponoviti slojeve zavriavajuti sa sosom. dodati 2 kaiike ulja i staviti na vatru. OCEDENOG I ISITNIENOG C]uogtlfic~ 0d kukuruznog br&na 2 SOYE 100 G 50 G I WKURUZNOG B R A ~ N A MIADOG POSNOG SIRA STAROG POSNOG SIRA IAlE Prodinstati luk na malo ulja. Uz neprestano rneganje kuvati 5 rninuta.t "Tq 350 + VEGETARIJANSKI KUVAR Koprivu koja je odstojala neko vrerne dobro ocediti. Modlorn vaditi okrugle pogatice. Na vlainu dasku izvaditi rnasu. Pitu peti u prethodno zagrejanoj rerni oko 45 rninuta. KVASCA &'azanjQ od ~ ~ a ~ a & 2 G~AVICE SITNO SECKANOG CRNOG LUKA Umesiti glatko testo od gore navedenih sastojaka. Peti u rerni 20-30 rninuta. 5 DL 2 KA~JKE MLEKA NERANNISANOG ULIA MORSKA 5 0 ZA T m o : 112 KG 200 ML 100 ML I mbbc4 I KOCKA BRA~NA TOPLOG MLEKA NERAFINISANOG ULJA MOIUKE SOLI Porneiati mleko sa 5 dl vode. narnazat i je uljern i staviti u podrnazan pleh. razvuti oklagijorn u krug debljine 112 crn pa narnazati pavlakorn. Mikserorn izjednatiti masu. Dodati spanat i krem sir i posoliti po ukusu. Preko poredati . Skinuti sa vatre. dodati beli luk i joS rnalo dinstati. Pustiti da nadode i udvostruti se: Napraviti loptice od testa velitine pesnice. Malo podrnazati pleh.

CEN NA KOLUTOVE. SPANAC . Preklopiti testo i dobro pritisnuti ivice. Pouljiti pleh. Oblikovati lopte od testa po ielji. rendani sir i tako u nekoliko slojeva dok se sve ne utroii. dodati braino i priiti na tihoj vatri da porumeni. PARADAlZ SOS SA DINTANIM CR NIM LUKOM Od navednih sastojaka zamesiti glatko testo i pustiti da nadode. Satekati 15 minuta. PARADA~Z 505. lazanje pa peturke (ili po SA RENDANIM SIROM IS10flTl NA TmO. plavi patlidian. NAPOMFNA: Nadevi za picu mogu biti razlititi. Odozgo posuti rendanim katkavaljem i poredati sveie oprane i na listite iseckane iampinjone. Postepeno sipati mleko uz neprekidno meianje da se ne bi stvorile grudvice. zajedno sa lovorovim listom po ielji. Premazati uljem i sloiiti u pouljen pleh. Rastopiti margarin. U vatrostalnu posudu redati naizrnenitno lazanje. sos od paradajza sa crnim lukom i beiamel. Peti u rerni oko 45 minuta na 180°C. LUK. Za to vreme pripremiti beSamel sos. Testo izbosti viljuikom na nekoliko mesta i premazati ketapom. PeEene piroike premazati pavlakom i obilno posuti rendanim katkavaIjem. A ODOZGO POREDATI ME ~AMPINIONE ISECKANE NA LISTICE 3. MASLINE PARADRIZ IDEPAPRIKA. Dajerno sledete predloge: SA SIROM IIAJIMA SA SOjOM ICRNlM LUKOM SA SPANACEM ISIROM. a sve zavisi od vaie matte.. SIR. Kuvati uz rneianje.SOjA. Pogledajte neke od sledetih: KACKAVAL~ Lazanje obariti. Zavrtiti sa beiamel sosom i posuti rendanirn sirom (obitno se nareda 3-4 sloja svakog sastojka). CRNI . NAPOMENA: Piroike se mogu puniti raznim nadevima. srazmerno velitini pleha gde t e se peti pica. soju ili drugo povrti). dok se ne zgusne. pa peti u dobro zagrejanoj rerni. Po ielji sluiiti sa ketapom ielji spanat. na tihoj vatri. Tmo: 500 G 200 M I 100 MI 1 KASICICA I KOCKA ZA BRASNA TOPIOG MLEKA NERAFINISANOG UIIA MORTKE SOL1 KVASCA 500 G 11 lAZANIA MLEKA MU~KATNI ORAS&C 65 G 70 C MARGARINA BRA~NA MORTKA so PRILOZI PO ~ELJI: PE~URKE.iampinjone isetene na listite (sveie ili mar~nirane) i posuti rendanirn katkavaljem.. Imaditi lovor i umeSati malo mu5katnog oraitita. Posuti origanom i ispeti u prethodno zagrejanoj rerni na 250°C.

RENDANI KACKAVALJ SREMSKISIR. To je osnovna varijanta. CRNI LUK PERSUN. ORIGANO. Dodati u preliv i 2 jaja. POVRCEPO ?EL]/. SIR. KOMADICI. CELFR. J ~ A PAR~DAE 505. Dodati taSu pavlake.LAVICE CRNOC LUKA BMPIN]ONR PAVlAKE 300 PRODINS~NE TIKVICE. SOjINI Sitno iseckati prokuvane iampinjone. PAVIAKA. MASU- PAIVIDAIZ 505. KACKAVAL] PECURKE. N E KISELI KRASIAVCI. MAIONR. PEK~uN. CRNl LUK.4. P ~ U N Kl . RENDANI SIR PECURKE PRODINSTANE SA CRNlM LUKOM I ODOZCO RENDANI KAC KAVAL] CCPECENE PALACINKE 2 (. jaja i so. MASLINKE. 2 TVRDO MlVANA JAIA. SOJINE LIUSPICE. SITNO SECKANA CRKNA PAPRIKA PAWKA. per5un i krastavce. uviti i sloiiti u pouljenu vatrostalnu posudu. pa kaiikom izvaditi sredinu. RFNDANI SIR CRNI LUK. kuvana jaja. BELl LUK. BELl LUK. 5. procediti i servirati u tiniji. AIVAR. Kada su gotove. ~ I . E E L 1 LUK BOSILJAK. MASLINE. RENDANI SIR PARADA]Z 505. BELI LUK PARADAIZ 505. Pecivu odrezati vrh.SELZ PAVIAKA Napraviti palatinke. Spojiti sa pavlakom i promeiati . a za nadev prodinstati u sopstvenom soku Sampinjone iserene na listice. Svaku palarinku nadenuti . RENDANI SIR G 2 &SF CRNI LUK PRODINSTANSA PLAVIM 2 1 DL lW MLEKA NnvlFlNlSANO ULjE MOEKA S O PARADAILOM. ISECKANO PRODINSTAN0 PO- VRCE:~ARGAREPA. A pogledajte ostale prelive: PARADAIZ80s. Svaku kajzericu iznutra napuniti nadevom. PARADAE 505. Preliti pavlakom umudenom sa mlekom. 4 250 l WZERICE OD INTEGGRALNOG BKA~NA c ~PACEX S O L 1 I UL]A MALO PRELN: I DOMACI PARADAlZ 505 1 RENDANI SIR 200 G 2 2 DL ~AMPINIONA lAlA KlSELE PAVLAKE PER~UNOV LIZT KlSELl KR4STAVAC Spagete skuvati u posoljenoj vodi sa dodatkom ulja. Posuti rendanim sirom i zapedi u rerni da porurneni. poslagati u pleh i zagrejati u rerni pre sluienja. CRNl LUK. PARADAIZ 505. so. ORICANO. preliti paradajz sosom i posuti rendanim sirom.

SUSAM. 112 KG 3 300 G 2 GLAVICF TANKiH KORA IAlA JAMPIN~ONA CRNOG 1UKA NERAFINISANO ULJE MORSKA so &$A PAVLAKE Pasulj skuvati. Prodinstati luk. pa oklagijorn razvuti koru. pustiti da rnalo odstoji. Redati u podrnazan pleh po 3 reda kora i 3 reda fila. Peti u prethodno zagrejanoj rerni. Zapeti u zagrejanoj rerni i sluiiti tople. pa ih sloiiti u pouljenu vatrostalnu posudu. Odmoriti testo. Modlorn vaditi pogatice. lseti na kocke i zapeti u rerni 5-10 rninuta na 200°C. Dopeti. I MARCARIN MORSKA SO . perzunorn i jajirna. pavlakom. pa ispasirati.L A K T O VEGETARllANCE + 353 ISPECENEPALACINKE I KG I 500 G 2 I VRA SPANACA PAVlAKA SREMSKOG SIRA IAlA 2 I12 SOL~E 1 f0l)A 600 c 1 MAN11 I PI3 NERANNISANOG U L A I MlEKA BRASNA WAZ4C MARGARIN S O . lzvaditi i preliti jajima i pavlakorn. pa ga razvuti oklagijom i vaditi pogatice rnodlom. prernazati razmutenirn jajirna i posuti susamorn i kirnorn. dodati peturke i sve posoliti. iseckati ga i pomeiati sa sirorn. KIM PE@UNA KACKAVA4 BE~MEL Potopiti spanat u vrelu vodu da ornekne. Narnazati belancetorn i poredati u pleh. Preliti ih gotovim bezarnelorn i posuti rendanim katkavaljern. Dodati ostale sastojke i umesiti glatko testo. a onda ih peti. Ovim filorn nadenuti palatinke.I " 1 DODATAK ZA O V O . Pustiti da se odrnore na plehu 3 0 rninuta. Zarnesiti testo. Dodati u rnasu i kockice katkavalja. J o j rnalo dinstati i u prohladenu masu dodati jedno jaje i ulje.

SECKANI WVANA I A ~ A 3 500 G ~UMANCA BRASNA KACKAVAL~ WVANA RENDANA ~ARGAREPA Kromp~r skuvati i propasirati. lseti na 3 dela po duiini. RazvuCi testo u koru. Ostaviti ga u friiideru nekoliko sati. kuvana jaja. peta kora se premazuje ketaporn i origanom. Kriike tost hleba podeliti na 3 dela jer vam treba 3 sloja tost hleba. Tako dobijene kore uviti u rolat i ispeti u rerni. ajvar.. Umesiti glatko testo. Peti u podrnazanom i braSnom posutom plehu. pavlaka. Peti da porurnene. Na tretu koru rasporediti rendani sir i peturke. Po ielji ih premazati jajetorn i posuti kimom ili susamom. DEBLIE K O R E ZA PlTU KE&P ORIGANO MAlONR PAVLAKA DINFANE PECURKE RENDANI KAC'KAVALI I 2 CASE 112 T E G L G L E 112 TEGLE PAKOVANIE TOFA PAVLAKE AIVARA MWONEZA KUVANIH RENDANIH /A)A KISELI ~ S T A V A C ISECEN NA KOLUTOVE 5 Staviti p ~ koru.. KORA - ZA GIBANICU MIADOG SIRA . Poslednja. premazati pavlakom i posuti kuvanom rendanom Sargarepom. Na treti sloj kore premazati pavlaku i posuti rendanim katkavaljem Seti kao tortu. + KVASAC VECETARIJANSKI KUVAR KRASTAVCICI. premazati majonezom i preko poredati kuvana iseckana jaja i kisele krastavce. Umutiti jaja mikserom. I nu forfa lAlA ~ u ~ u u od r a spanah 400 G 200 (. Seti na inite.. sloj tost hleba. U tepsiji redati ovim redom: sloj tost hleba. pa je prernazati meSavinom pavlake i majoneza. Sloiiti odozgo tetvrtu koru. krastavsti. pa mu dodat~ ostale sastojke. pa kada je gotovo dodati 6 kaSika braina. 3 54 I I . majonez. P N ~ deo petene kore sloiiti na tacnu. Sloiiti drugi deo petene kore. rendani katkavalj. Staviti drugu koru pa je premazati meSavinom pavlake i majoneza. u premazati je ketapom i posuti origanom. vaditi rnodlom pogatice i rectati u podmazan pleh. sloj tost hleba.

Ako ostane mase za natapanje.L A K T O VECETARIJANCE + 355 fl Spanat oprati i sitno iseckati. Odozao stavljati sve Cega se setirno i ?to je dostupno: krastavce. sir. Dobro promeiati. razne salate. pa na dno sloiiti 2 kore. preliti je preko guivica. SNICLE. J o i dok je topla. MUSAKE.. a zatirn redati kore prethodno zguivane i natopljene u masi za natapanje. Na svaki zalogajtit: od palente vrlo je lepo i dekorativno staviti granricu perSuna. Pouljiti posudu za petenje. Okruglom rnodlorn vaditi pogatice i po ielji redati u ~leh i malo z a ~ e t iu rerni. palenta prestane da se lepi za zidove posude i dobije blago sladunjav rniris. sipati na merrnernu plotu ili izvrnutu tepsiju. rnajoneze . SUPE I PREDJELA I L 300 G VODE KUKURUZNOG BRA~NA MORSKA so KRASTAVCI TOFU SIR RAZNl NAMAZI PARAOAF MASLINE PAPRIKA WE ?EGA SE ]of SETIMO U posoljenu kiputu vodu u tankom mlazu sipati braino i kuvati stalno meiajuti. Kada braino upije vodu. - . razvuti da bude debelo I cm i ostaviti da se ohladi. paradajz. Ukusno je i toplo i hladno. Sve prekriti sa 2 poslednje kore. U posudi ovako pripremiti nadev: pomeiati izrnrvljeni sir. papriku. dok ne ornekia. rnasline.. rnleko. moi e m o biti sigurni da je skuvana. Dodati so i ulje. JELA. Staviti u rernu da se pece dok lepo ne porumeni. Cu&ice od kora stavljati jednu do druge dok se ne prekrije dno.DODATAK ZA O V O . kiselo mleko i spanat. jaja.

Jnicie od sira i per& 3-4 2 SOLIE I~RGAREPE GRA~M KROMPlRZl MEKOG SIR4 MORSM 50 PREZLE NEWFINISAN0 UL/E 3-4 250 G I KA~IKA PIRIN~ I GLAWCR CRNOG L U M 2-3 KAIIKE NtRAFlNlSANOG MAIONFL ULIA ! lsetene gljive i luk kuvati u posoljenoj vodi sve dok ne omekiaju. Kuvati na tihoj vatri oko I 0 minuta. 1 356 ' + VEGETARIJAN~KI KUVRR I 500 G 3 GLAVICE 2 I M~IM ~ARGAREPA PARADAlZA CRNOG L U M LOVOROVA LlSiA 500 G 2 I MflM KOPRIVA lAlA NERAFINISANOG ULjA (U SMESU ZA ~NICLE) PRRLE BELl LUK BRA~NA 3-4 K A ~ I K E NERAFINISANOGU L ~ A KAFENAIOLIA PIRINC~A f0ljA SAMLEVENIH ORAHA IAIE 112 (?. Koprivu preliti toplorn vodom. 2 Solje otiSienog graSka. Na kraju zatiniti jajetom i sitno isetenim periunom. puter. malo soli. . Za to vrerne priprerniti kuglice na sledeii natin: pirinat skuvati u posoljenoj vodi (2 raSe). U tako natinjen sos staviti lovorov list. pola kaSitice istucanog kirna ili narendano morsko oraSte. perrun. Uvaljati ih u braSno i spuztati u gotov sos.15 minuta. ulje i rnajonez. Sve dobro izmeSati i praviti Snicle koje se stave u dobro podmazan pleh i peku. Zatim 05- . bratno. prezle. sitno iseckati. Sve dobro sjediniti i napraviti veknu. . prezle.*.. Kada se obari. sarnlevene orahe. Njernu dodati jaje. osoliti po ukusu i sipati sok od paradajza. . Obariti 3-4 zargarepe. so i sir. posle dodati 2 taSe vode. Kuvati 10. zatirn i braino. 3-4 krompira.R~E SAMLMNIH ORAHA PERSUN 1-2 MIKE B R A ~ N A GLAVleA CRNOG LUKA I 10 G PUTERA 50-100 c am t i U vrelom ulju blago ispriiti luk. Dodati pirinat i ulje i nakon 20 minuta supa je gotova. To sve dobro izrnezati i praviti kuglice. Uviti u foliju i staviti u friiider da se dobro stegne. beli luk. sitno iseei i dinstati vrlo rnalo (bez vode). Dodati jaja. pa dodati 250 g mekog sira.

a zatim dobro izgnjetiti viljuikom. Dodati ostale namirnice i dobro izmejati. Dodati sve namirnice.L A K T O VECETARIJANCE + 357 trim noiern s e t i kolutove i ukrasiti seckanim periunom (I veza perSuna).LAVICE KUPUSA IAJA HLEBA 1 1 1 PREZE KRI~KA KAflClCA PASULlA PRmE IAlA NEWRNISANO~ULJA (U SMESU ZA GlAVICA 1 . dodati mu hleb (prezle). OD soC~w:lsto kao i za pasulj. Skuvani karfiol dobro izgnjetiti viljuikom. brarno. dodati mu malo vode i kuvati ga dok ne omekSa. sve dobro izmeSati.5 . jaja. dodati mu malo vode i dinstati ga zajedno sa pirintem dok ne omekiaju i jedno i drugo.2 MIKE B R A ~ N A TUCANOC KlMA CRNOG LUKA SAMLMNIH OWHA 112 &fE 2 KASIKE KASIKA PIRINO~ NEWFINISANOC ULJA SNICLE) TUCANOG KIMA PER~UNA CRNOG LUKA BRASNA Pasulj skuvati u neslanoj vodi. luk. ClAVICA KARNOlA IAJA HLEBA NAKVA~ENA MLEKOM 1 1 1 PREZLE 2 KRI~KA 5-6 CE~NIEVA BELOG LUKA ClAVICA KAflC!lCA CRNOG 1UKA TUCANOC KIMA BRA~NA 2 WE 2 KAflKA PE~UNA JAJA NERANNISANOC ULJA HLEBA NAKVA~ENA MLEKOM 1 1 1 2-3 K A ~ I K EC R I ~ 1-2 KASIKE 112 CASE S A M L ~ I ORAHA H NERAFINISANOC ULJA KAYKA KRI~KA 4-5CESNJEVA BELOG LUKA OtiSten i dobro opran persun iseti Sto sitnije. posoliti. orahe. IT DODATAK ZA O V O . kim. Sve dobro izmeSati i . Servirati uz sos od paradajza. beli luk i sve ostalo. osim :to umesto pasulja koristimo sotivo. dobro izmetati i posoliti po ukusu. posoliti i praviti inicle. Ako voda nije sva isparila m o i e se upotrebiti za supu ili sos. kaSiku ulja. . Karfiol iseti na cvetite. Uvaljati ih u braSno i peti. Tome dodati hleb ili mrvice. 1 2 MANIA 1 1 1 112 V€& (. Kupus iseti. a umesto perSuna dornati zatin. posoliti i praviti jnicle. Praviti inicle i peti u dobro podmazanom plehu. Peti ih.

.

zatim 2 rage rnlevenih oraha. Kada se ohladi. Patlidiane oprati. uvaljati ih u umuteno jaje i mrvice.zaCin. 3 KASIKE CRVENEPAPRIKE DOMACIZACIN MORSKA SO NERAFINISANO UlIE I VODA Od navedenih sastojaka praviti wnleveno mesoa. tufte. Sve dobro promeiati i sipati u duguljast pleh obloien aluminijumskom folijom koja je namazana margarinom. Sve dobro rukom sjediniti. iseti .. 3-4 jaja. I 0 0 g dimljenog sira. beli luk. / VEZ 2 ME 2 &SE 100 G KACKAVAL]A lAlA BELl LUK KORIIANDER 4 ZACIN ALUMINI[UMSKA FOUIA I MA10 MARCARINA vrzleoeno meson 6 200 G 200-300 G 100 G 100 G 150 G 2-3 GLAVICE 1-2 GLAWCE lAlA (UMUTITI MIKIFROM) RENDANOG KACKAVALIA MLMNIH ORUHA PRRLE GRIZA 50lE U LjUSPleAMA BELOG LUKA CRNOG LUKA lzdinstati I glavicu crnog luka (vetu). Snicle. 2 VELIKA 2 GLAVICE 2 1 KASIKA 1S O ~ ~ A PATLID~ANA CRNOG LUKA PARADAIUI SECKANOGP&NA KUVANOG PIRINCA ALNA PAPRIKA MORSKA 5 0 4 KRI~KE KACKAVAL~A U vreloj vodi skuvati najpre iolju pirinta. lspeti na podrnazanom plehu. ocediti je i ohladiti. pa dodati periun i 2 Caie zobenih pahuljica koje su bile potopljene sa I tazom hladne vode. Odozgo takode izrendati rnargarin na listite i peti na 250°C. ribani sir (katkavalj ili parmezan) i praviti loptice velitine jabuke. KaSikom izdubiti sredinu da se dobiju korpice. Pustiti da se kuva dok ne omekSa. pola kaiirice mlevenog korijandera i dornateg zatina. naliti vodom i kuvati na tihoj vatri. a onda poredati u ierpu. U vodu dodati zatin i so.SIRJO ISECKANA ZOBENIH PAHULllCA MLMNIH ORAHA MORSKA 5 0 lzdinstati crni luk na ulju.. pljeskavice. Ohladeni rolat rezati na reinjeve. umeiati 2 jaja. Od takve mase praviti: tevape..DOMACIZACIN 50 G 2 SIRA IAlA DINSTANE PECURKE I GIAVICA CRNOG LUKA PER~UNA. dodati pirinat i naliti vodorn. J o i dok su tople napuniti ih dinstanim gljivama. Vodu rnalo posoliti i dodati . pa ispeti. kobasice.

.

perEun. I rolju mleka. malo istanjiti. soli po ukusu i malo domateg zatina dodati u prenicu i sve dobro promegati. sneg od 3 belanca. te na malo butera s izgnjetenim belim lukom i solju prosu5iti. 3 2 VELlKA STRUKA PRAZllUKA KROMPIRA MORTKA SO W l K A zobenib pabuJica 1 f0liA STilUK PERCUN SmJO SECKANIH ORAHA BE11 lUK HLBNIH MRVICA PRAZILUKA 200 C ZOBENIH PAHUYICA 2 lAlA 1 $ 0 ~ 1 ~ MLEKA 100 G SIRA M O W 50 1-2 KASIKE 3 lAlA Praziluk sitno iseckati. 1-2 kaSike hlebnih mrvica. 50Iju mleka. ulupana 2 jajeta. dodati so po ukusu. dobro iscediti sok. bude dobro raskuvana i da nema vode. posoliti i u zagrejanoj petnici na umerenoj vatri peti oko 15 minuta. 3 iumanca. ocediti. Zatim ga dobro ocediti pritiskajuti viljuZkom da sva voda izade. Zolju sitno seckanih oraha. naliti vodom da ogrezne i kuvati 5 rninuta. dodati 200 g zobenih pahuljica. jednu uz drugu.9 DODATAK ZA O V O . Tri velika struka praziluka iseckati na kolutite i skuvati. sitno iseckati. Dodati 2 umutena jajeta. Prieni luk. 100 g sveieg sira i soli po ukusu.L A K T O VEGETARIJANCE + 36 1 'V I KG SPANACS lAiA 4 100 G MARGARINA BELOG LUKA 4 @GNJA MRvlCE I KG 112 STRUKA 2 1 roip HENICE PRAZllUKA I W MLEKA MORTKA so MORTKA so I kg otirtene i oprane p5enice skuvati da Spanat otistiti. poslagati u vatrostalnu tiniju namazanu maslacern i posutu rnrvicama. da porumeni. Sipati u podmazanu tepsiju i zapeti u rerni. istucani beli luk (po ukusu). napraviti 4 zemitke. Pola struka praziluka (samo beli deo) sitno iseckati i propriiti. kutlatom utisnuti sredinu. . Slufiti uz pire od krompira. sipati u podmazanu tepsiju (2 prsta debljine) i zapeti u rerni. pa ih takode na isti natin dobro ocediti. Kada se smlari. Pomegati luk i krompir. kuvati nekoliko minuta u kljutaloj slanoj ovdi. Sitno izrendati 2 velika krompira. namrviti malo margarina. napraviti gnezdo i u svako razbiti jaje. Dobro promeiati.

dodati malo soli i zatina i kuvati na tihoj vatri dok voda ne ispari. Snicle uzirnati kaiikorn. Kad se prohladi. Sojine ljuspice potopiti u toplu vodu i ostaviti da stoje oko pola sata. pa to ostaviti da stoji I sat. Bareni kupus (kelj) i ovaj fil sloiiti u tepsiju koja je pre toga podrnazana uljem i peti.. Ukoliko se ne dodaju dinstane gljive. so po ukusu. alevu papriku. oblikovati ih na brainu i redati na pouljenom plehu. . r n ~ i c e Ruke . I pavlaku. Zatim dodati katkavalj. istucani beli luk.. Ispeti da porurnene. Kada je na pola peteno zaliti sa I taiorn rnleka i 2 urnutena jajeta. so. dodati 3 kaIike ulja. sneg od belanca i nekoliko kajika braina da bi se dobila lepljiva rnasa. Urnesto mleka rnoie da se upotrebi i rnilerarn. Posebno obariti manju t a i u pirinta i dodati 2 kaiike hlebnih rnwica. I KG I JOLIA KELIA (111 KUPUSA) PIRINCA PREZLE PE~UNA IVRA I 6 100 G I CAB PAWAKA lAVl TVRDOG SIRA (ILI PE~URKE) MLEKA 150 G GIAVlCA KAhClCA M L M N I H ORAHA BELOG LUKA ALEVE PAPRIKE HLEBNIH MRVlCA NERAFlNllANO ULjE MORTKA 5 0 VODA 1-2 KAflKA Kilogram slatkog kupusa ili kelja obariti u slanoj vodi (celu glavicu) i ocediti. v . Dodati istucani beli luk. orahe. . 200 G 3 GIAVICA SOllNlH LIUSPICA lAlA BELOG LUKA PER~UN M o m SO BRAfNO NERANNlsANO ULIE Ulupati sneg od 5 belanaca. Virrle tuvati poklopljene da se ne bi osuSile. kvasiti vodorn i od priprernljene rnase praviti virIle i peti ih u plehu da porurnene. iumanca. a zatim dobro ocediti. I vezu periuna. perrun. kaiikorn vaditi inicle i peti.. Postupak ponavljati dok ima virrli. I00 g dimljenog sira ili dinstane gljive i zatine. PeCene virile sloiiti u Ierpu. .. VEGETARIJANSKI KUVAR 362 + -4 Masu dobro promeiati.h '. zaliti vodorn da ogreznu. dodati 5 i u manaca. 4 cela jaja. . j o i malo rnutiti i dodati I0 karika griza. seti na kocke.

jaja. korn-fleks. dodati crvenu papriku i zapriiti. naliti vodu i kuvati. U dobro podmaiten pleh redati: red ocedenog krupno isefenog spanata. PeCi u dobro podmazanorn plehu 10 minuta. seckani periun i posoliti. pirinat. Cornji red neka bude spanat. dodati lovorov list. dodati iumanca i ume5ati braino. Spustiti u njega mlevenu soju i priiti dok se ne potne rasipati. orahe. Kad se ohladi premazati filom. KACKAVALJ Umutiti belanca. I KUTIJA KREMSIRA. Ukrasiti letu prstenovima luka pr- MORSKA 5 0 lzdinstati sitno seckani crni luk. so. Rolat odozgo premazati krem sirom i posuti kafkavaljem. Obariti i iseckati Zargarepu i krompir. SO. Sloieno zalit i jajima razmutenim u taZi mleka ili kisele pavlake i peti u petnici. posoliti po ukusu i sve do- . U prohladenu soju ume5ati I jaje. JAlA BW~NA P R A ~ZA J PECNO 4 I MALO PIRIN~ ZELENI KISELO MLEKO OBARENE ~ARGAREE KROMPIR GRAfKA MAJONRA PERSUN. dodati obaren graiak i majonez. red soje. lzmati sa vatre pa dodati sir.Wu~aka I KG 2 CIAVICE 112 KG SPANACA CRNOG LUKA MLNENE SOJE JAiUA KA~IKA ienog na ulju a u sredini kolutitima kuvanog jajeta. periun. Takode skuvani pirinat pomeiati sa skuvanom letom. beli luk. Staviti na tacnu obloienu listovima zelene salate. pa uviti u rolat. 375 G 375 G I GlAVlCA LECE DUGAC'KOG P~RINCR LOVOROV LIST BELOG LUKA CRNOG LUKA KUVANO IAIE MORIKA 5 0 I GLAVICA 2 GLAVICE 2 250 G 3 CASE CRNOG LUKA MlEVENlH ORAHA SITNO RENDANOG SIRA (KACKAVALI) KORN-FlEKY IAIA P ~ U N 1 KAflKA NERAFINIXANOG ULJA CRVENA PAPRIKA 4 LeCu posoliti. ULJE Sitno seckan luk prodinstati na ulju. pra5ak za pecivo i kiselo mleko. Polovinu crnog luka izdinstati.

Uvaljati ih u mrvice i peti u rerni. Krornpir iseti na tanke rezance ili ga izrendati na rende i zajedno sa lukom dinstati dok ne omekSa. Sve dobro prornezati. 3 / CLAVlCA I GlAVICA sol^ KROMPIRA Snicie od gnka sa sosorn od paradajza 4 12 KASIKA 12 KAJlKA lAiA IAIA CRNOG LUKA BELOG LUKA PERSUNOV ZACINI LIST GRIZA ORAHA DlMLjENl SIR 1L1 KAC'KAVAL~ P&N. Kad se uhvati kora. jaja i sve ostale zaeine. Dinstati na maslinovom ulju na kolutove iseEene glavice crnog luka. Naliti ih vodom da ogreznu i na tihoj vatri ih kuvati dok sasvim ne omekzaju. Od kuvanog krompira napraviti pire. 3 2 6 KROMPIRA GLAVICE CRNOG LUKA lAlA RENDANI SIR 500 G 2 2 KA~KE MALO PRAZILUKA KIFLE NERANNISANOG ULIA MLEKA. MRVICE Skuvati praziluk u malo vode. Dodati orahe. Odozgo dodati listite margarina. Skuvati i ocediti praziluk. Umutiti jaja. Kuvane Snicle preliti priprernljenim sosom od paradajza. posoliti i staviti preko krompira da se isprii (kao omlet) prvo s jedne. dodat i soju. s s e i krornpira 250 G 250 c. Sluiiti uz zelenu ili paradajz salatu. Sve dobro izmeZati i praviti male okrugle Snicle. praviti inicle i peti da malo porurnene. krornpir. samleti zajedno sa kiflama. Crni i beli luk izdinstati. rnalo nastruganog dirnljenog kaekavalja i perSuna. Sve dobro izrnezati. so Ulupati jaja. Soja treba da bude kuvana i sarnlevena na maiinu za rneso. so. a kifle natopiti u mleku. oblikovati Snicle. svaku iniclu preliti odozgo sa rnalo ulja pomeSanog sa vodom. dodati griz i ostaviti da stoji I sat. Po ielji se mote posuti rendanim sirom. redati u narnazan pleh i peti na urnerenoj vatri. Cotovo sluiiti uz krompir-pire sa paradajz sosom. a potom s druge strane.bro prornezati Od toga napraviti peEenicu (veknu) pa peti u petnici u podmazanom plehu. SO. .

Sutradan ga skuvati u 4 puta viie vode. Onda redati u pleh.I KG 250 G I 200 G MALO KROMPiRA SIRA lAlE KISELOG MLEKA SOL1 ISECKANI sto (umesiti 1 jaje sa toliko braina da se dobije tvrite testo) koje se narenda u kiput u supu. a prethodno skuvati gragak. Preliti umutenim jajetom i mlekom sa malo soli i iseckanog periuna. Kada je testo kuvano. Gotovo povrte sjediniti sa skuvanim jetmom i izmiksati mikserom. Na kraju dodati domate te- ZACIN LIST LOVOM . a preko njega sir. u supu dodati umuteno jaje.5 1 KUKURUZNOG GRIZA A L M PAPRIKE KISELOG MLEKA BELOG LUKA SECKANO LIPE PER~UNA VODE U posudu za kuvanje staviti sve povrte. ISECENA GRASKA DOMACEG TUTA ZA SUPU (TAMNE) lAlE KISELE PAVlAKE PERZUNOWG USTA DOMACI ZACIN I SO 5 KAflKA 112 KAfIClCE 1/2 $011~ 1 EN 1. PovrCe skuvati tako da bude mekano. IECMA (GERCLE) PRAZlLUKA ISE~ENOG NA KOLUTOW 112'~ O L / E KELERABE ISE~?ENE NA KOCKlCE ISE&NE NA KOCKlCE / I 2 $ 0 ~ 1 ~ ~ARGAREPE KORENA ROTKVE ISECENE NA KOCKI112 JOL]E CE 2 KA~IKE 1 KAflKA KISELOG MLEKA NtRAFlNlYlNOG ULIA ~ECKANOL M o u r n 50 ~ C PERSUNA E KARFIOLA ~URGAREPE ISECKANE N A KOCKlCE KROMPlRd ISECKANOG N A KOCKlCE BORANI/Z SITNO ISECKANE CELER ISECKAN NA KOCKlCE CRNOG LUKA SI7NO Jetam potopiti preko noCi da nabubri. 5 I vode. Oljuititi i iseti na krupne kolutove. Zatim vratiti u rernu da se pete j o i I 0 minuta. Dodati domati zatin i so po potrebi. PERSUN 112 ~ O L I E 112 JOljE Krompir skuvati u ljusci u posoljenoj vodi. Po felji dodati ulje. pavlaku i posuti iseckanirn periunom. Povrte naliti sa l . Posuti seckanim periunovim listom i umeiati kiselo mleko. Na kraju opet krompir. posoliti i skuvaii. Paziti da se ne prekuva. Peti. ali nedugo.

Kad porumeni. Paprike oprati. Ocedene paprike napuniti kukuruzom. skloniti sa vatre. Pavlaku pomeSati sa sirom i kiselim rnlekom. odstraniti serne i peteljke. U malo posoljenoj kiputoj vodi kratko prokuvati. Dodati ocedenu rai.U ierpi stalno meSajuCi priiti na suvo kukuruzni griz. a onda ostaviti na toplom j o i neko vreme da nabuja. Kuvani kukuruz ocediti. Listove zelene salate sloiiti na posluiavnik i na njih poloiiti nadeveni paradajz. oprezno ih izdubiti pa napuniti pripremljenim nadevom od raii. naliti sa malo tople vode i u petnici zagrejanoj na 200°C peti oko 20 minuta. Poredati u pouljen sud. ulje i limun. tubar. posuti si- 1 $011~ f f0llA KUVANOG INTECRALNOG PIRIN~ 112 SOLIE ISE~?ENIH NA KOCKE YTNO SECKANOC CRNOC LUKA TIWICA . Svaki ukrasiti maslinom. Kuvati 20 minuta. odstraniti im kapice. Po potrebi posoliti smesu. dodati periunovo liiie. dodati alevu papriku. seckani beli luk. Oprati paradajze. Sutradan je kuvati na tihoj vatri dok ne omekia. so i zacin. seckani luk. ulje i promeiati. Kada je torba gotova. izvaditi i ocediti. rnalo soli. DOMA6 ZACI N MORSKA SO 4 / ~OL~A 112 WE CRVENE PAPRIKE (BABURE) KUVANOC KUKURUZNOG ZRNA PER~UNOVOC LISTA NERAFlNlSANO ULIE 4 ~SIKE RINDANOG S I W MORSKA SO CUBAR SIATKA ALEVA PAPRIKA Potopiti r a i preko noti da nabubri. ocediti. oprati ih. lovorov list i naliti vodom. umejati kiselo mleko (ili pavlaku) i dodati seckano liite perruna rom. zatin. mii PAVMKE 2mum MALO PRAZILUKA ( D E B IA ) SREMSKI SIR MORSKE SOL1 lvROOG SIRA K I S E L O C MLEKA SOKA OD LIMUNA NEWFINISANOG ULIA SITNO SECKANOC CRNOG LUKA PARADAjD SAlATE ZELENE MASLINE Sitno seckani praziluk pomeiati sa dovoljno mekog sira da se oblikuju kuglice. a zatim iznutra dobro natrljati solju i alevom paprikom.

kupus i Sargarepu i dinstati na vatri. a Sargarepu poredati po ivicama pirinta. Kada je rnekan. dodati tikvice. pa dodati luk. Preliti jajetom umutenim sa mlekom i staviti u rernu da se zapere. Pirinat skuvati u 3 Solje vode. pa na dno sloiiti kuvani pirinat. Po potrebi dolivati po malo vode. Kada je povrte gotovo dodati izmrvljen sir i promegati. U sredinu staviti bareni karfiol i posuti ga prezlama proprienim nekoliko minuta na ulju. prometati i ostaviti da vri 5 . PICE PRRLE 5ITNO SECKANOG LISTA MORSM 50 PEK~UNA 3 ~OYE I KG 1 DL 100 G I 1 ~OL/A 1 f0L)A KUVANOG INTEGRALNOG PlRlNCA ISECENOG NA NERAFINIYINO UL/ E KUPUXA MLEKA REZANCE MLADOG POZNOG 5IRA IAlE SITNO SECKANOG LUM <tapite rargarepe posoliti i dinstati na malo vode Karfiol obariti u slanoj vodi i ocediti. 114 fOi/E I 1 SOL/A I KOREN 114 SOLIE I KAflKA 2 MSIKE PROYI SARGAREPA RENDANOG KELIA PEK~UNA SITNO ISECENOG PW~LILUKA NERAFINIYINOG UljA IZMRVLIENOG STAROGSIRA OOMACI ZACIN MORSKA 50 . naliti mleko i vodu i pustiti da provri. ~ARGAREPE ISECENE NA KOLUTOVE DOMACI ZACIN MORSM 50 PomeSati malo ulja i malo vode. Posudu u kojoj t e se peti musaka pouljiti. Dodati kuvani pirinat.T fr DODATAK ZA OVO-LAKTO VEGETARIJANCE + 367 I M S K lA NtRAFlNl5ANOG ULIA MLEM 5 DL 11 VODE OOMACIZA&N MORSM 50 I KAflKA RENDANOG SIRA INTEGRALNOG PIRINCA KARFIOLA NnulFlNl5ANOG Ul/A KISELOG M L E K A SIRA ~ARGAREPE ISECENENA ~ N K ~ ET A - Crni luk prodinstati na malo vode. Kada je sve rnekano.10 minuta. Dodati so i zatin i dinstati dok povrte ne omekSa. Tom masom preliti karfiol. Blago promejati i slufiti. a preko njega kupus sa povrtem i sirom. U posudu za serviranje prvo slofiti pirinat i izravnati ga. skloniti 5erpu sa vatre. dodati ulje i sir. zatin i so. Mikserom dobro umutiti kiselo mleko i sir i u tu masu urnerati seckano l i j t e perjuna.

blitva. Povremeno promeiati.. jaja. Podmazati posudu i slagati ovirn redom: proso. I kaiiku ulja i rnleko. zatin i so pa kuvati sve zajedno j o i dvadesetak minuta. pa tom rnasorn puniti otiStene i oprane paprike. susam i peturke. pa sve dobro izjednatiti. dodati narendan sir i perSunovo W e . dodati jaje. Kuvati ga dvadesetak rninuta.. + ""a VEGETARIJAN~KI KUVAR SECKANO PER~UNOVOlljC!E 1. Vatrostalni sud narnazati uljem i u njega sipati masu od povrta i prosa. mleka i sira i zapeti u zagrejanoj rerni. zatim izvaditi Sargarepu i periun i sitno ih iseckati pa vratiti u vodu sa prosom. Praziluk i spanat staviti u mikser. posoliti rnalo. susam.-. peturke. 5 DL SPANAO~ INTEGRALNETETENINE SIRA MLEKA MORSKAso NERAFINISANOG ULJA Proso oprati u vise voda i kuvati tridesetak minuta u posoljenoj vodi. Dobijenu rneiavinu pomeiati sa kuvanim prosom. pa ponovo proso. pola sata na toplom rnestu da nabubri.5 L VODE Oprati proso i staviti da se kuva zajedno sa celom Sargarepom i periunom. Skinuti sa vatre. Dodati praziluk prodinstan na malo vode. sir i malo soli dobro urnutiti. U meduvremenu Sarnpinjone dinstati u sopstvenoj tetnosti dok sav sok ne ispari. I KG 700-800 G 2-3 PAPRIKA BABURA MEKOG SIR4 JAJA MORSKA S O 1 SOLIA PROSA ISECKANIHDMPINIONA IAIE NmMA MLEKA 1$0~1~ I 112 S O ~ E Sjediniti sir i jaja.flK€ NERAFINIVINOG ULlA MLEKA WDE 400 G 400 G 300 G 1 . -. Gotove su kada paprike ornekiaju. 1/2 SOLJE MORSM S O 1 SOLJA I12 SOLIE 1 f'Jl]A PRO49 KRUPNO NRREZANOG PRAZILUKA MEG S P A N A ISEI?ENOG ~ NA RE ZANCE lAJE {IRA MORSM S O Skuvati proso u 4 iolje vode. Slagati ih u pouljen pleh i peti u rerni.368 f . Ostaviti ga I mr~m . Posuti izrnrvljenim sirom i staviti u zagrejanu rernu da se zapete. I 100 G 2 KA. Preliti smeSom od jaja. mleko. rnlada kopriva. kelj. Umesto spanata rnoie se koristiti zelje.

posuti rnwicarna i rendanim katkavaljern i peti dok ne porurneni. parmezan i iurnanca pa sve zajedno izmiksati. Posoliti. Priiti braino na margarinu oko I minut. lzrniksati spanat. RENDANI PAR- M W N I MA10 BOSIL]KA. zatin i rendani katkavalj. Dodati irn seckani beli luk. ukrasiti sveiim bosiljkom i sluiiti tople.5 f01jA 90 G I12 ~ O L I E 60 G UKMS: &NI?NOG MlEKA INTEGRALNOG BRAfNA RENDANOGKA~KAVALJA MORSKA so MRVICA OD INTEGRALNOGB R A ~ N A SREMSKOG SIRA 112 ~ U K CRVENEPAPRIKE ISECKANE NA ~ T A PICE PER~UNA Karfiol kuvati na pari oko 10 minuta da malo omekia. promeiati i s e ~ i r a ttoplo i u tiniji. Vlainim rukama oblikovati kuglice pa ih uvaljati u braino. Dobro promerati pa ovom srnesorn puniti izdubljene Sampinjone. Kaiiticorn vaditi masu. umeiati sremski sir i driati na toplom. Malo prodinstati. dobro ga iscediti i staviti da se s rnlekom kuva dok mleko ne uvri. Staviti karfiol u vatrostalnu posudu. 50 G 2 RENOANOG K4C'KAVAl)A ZUMANCA MORSKA SO S & STRUGAN 0RAfClC P~ENI~N INTECRALNO O BRASNO ZA SERVlRANIE: MALO MARGARINA. Dodati posni sremski sir.Spanat skuvati u slanoj vodi. pa dodati mleko i meiati na tihoj vatri dok se sos ne zgusne. I MAN]! 60 G KARFIOL. 750 G 250 180 G swt~c SPANAOI. IZBIANSIRANOC. a sledetu turu ubaciti u vodu kad ponovo prokljuta. U kljutalu slanu vodu ubaciti 6-8kuglica i kuvati ih na tihoj vatri 4-5 minuta. dodati sir. Zatiniti po ukusu. OCEDENOC I ISECKANOG MLADOG PoSNOC SlRA SREMSKOG SIR9 Odstraniti peturkarna drSke pa ih sitno naseckati. Ukrasiti paprikorn i periunom i sluiiti. preliti ga sosorn. PomeSati skuvanu i ocedenu testeninu sa spanatem. O ~ I ~ C IEPOOEL~EN N NA ICE MARGARINA 3 KA~IKE 1. Ocedene njoke slagati u zagrejanu Einiju. Posuti ih parmezanorn. lzvaditi ih kad budu gotove. sitno seckano liite perzuna. staviti na njih malo rnargarina i driati ih poklopljene dok se sve ne naprave. Staviti ga u tiganj 1-2 rninuta da se na tihoj vatri suii. pa ga vratiti u rnikser. Poslagati na pouljen pleh i peti oko 20 .

so i iurnanca pa sve dobro izmeiati. dodati braino i oko I minut priiti na tihoj vatri rneiajuti i pazeti da bragno ne porumeni. Za to vrerne pripremiti fil: izmiksati sir i pavlaku. . OCEDENOG W A N A jAlA DOMACEGZACINA ULIE Z? PODMAZIVANIE RENOANOG KACKAVAl]A M~E SP G ANA~ MOflKA 50 IAIA KACKAVAL~A &MPIN]ONA IZ TEGLE (111 N @ l H Ocediti i iseckati artitoke. PARADAlZ ISECENNA KOCKICE KRASTAVAC ISECEN NA KOLUTOVE PO ~ E L I CELI I C E ~ N ~ LBZLOG VI LUKA ARTICOKA (SKWANIH ~ 0 ~ 1 ) MARGARINA u SLANOI Naizrnenitno nizati povrte na rainjite. Rastopiti margarin u tiganju. Dodati kiselu pavlaku. <to iarenije t o bolje. Sipati u pleh koji je pouljen i obloien masnirn papirorn i peti u rerni oko 15 rninuta dok ne naraste i bude gotovo. Umutiti penasto belanca pa ih dodati u srnesu od spanata i prorneiati. s ... ! ! ! KUKURUZNOG BRA~NA KISELE PAVLAKE INTEGRALNOG PIRINCASKUVANOG U SIANO) VODI. 7 3 70 + VEGETARIJANSKI KUVAR minuta na 250°C. Rolat i odozgo premazati filom i posuti rendanirn katkavaljem . U nauljenu posudu slagati ovirn redorn. Posuti katkavaljem. Dodati otopljeni margarin. Servirati ih preko integralnog pirinta sa pavlakorn ili nekirn urnakom. . Zapeti 5 rninuta na visokoj ternperaturi i sluiiti odrnah. umak sa artitokama. . pirinat. Ovirn filorn filovati rolat i uviti ga. Urnerati artitoke. pa skinuti sa vatre. so i zatin. ocediti ih pre serviranja. meiati j o i par rninuta pazeti da ne prokljuta. seckana kuvana jaja. PA OBARENIH) SREMSKOG SIRA N& CRVENA PAPRIKA PAVLAKA MARGARINA ~AMPINIONI IZ TEGLE KACKAVAY ISE?EN NA KOCKICE CRVENA PAPRIKA I S E ~ ~NA \ ~KOC A KlCE ZELENA PAPRIKA ISECENAN A KOCKlCE BRGAREPAISE?ENAN A KOLUTOVE CRNI LUK (CELEMANIE GIAVICE) Prodinstati svei spanat bez vode oko 10 rninuta dok ne omekia pa ga pailjivo procediti i iseckati.. Ako peturke puste sok.. dodati seckanu crvenu papriku i seckane iarnpinjone.

Sloiiti u podrnazanu tepsiju i peti u rerni oko 2 0 rninuta. Polako dolivati rnleko i kuvati dok se urnak ne zgusne. Preko toga izrutiti dinstane pecurke i sve preliti pavlakorn urnutenorn sa jajetorn. sir iseti na kockice.Teturke sa ksjrnskom Skuvati jaja. Staviti i rnalo ketapa i dekorisati granticarna perjuna. Y r e m sups od ~ u m ~ i r j o n s 250 c 112 L I KAflKA I KA~IKA ~AMPINIONA MLEKA MARGARINA BRA~NA FIL: na rastopljeni rnaslac dodati bragno i zazin. Svaku napuniti kajrnakorn. MORTKA 5 0 DOMA& ZACIN Zagrejati rnleko. lzabrati krornpire podjednake velitine. Zapeti u rerni da se dobije zlatno srneda boja. redati u pouljeni pleh i peti u prethodno zagrejanoj rerni 2 0 minuta na 200°C. Teturke su h r a h sirom 4 300 G 112 GLgVlCE C R N O G LUKA 2 DL KlSELE PAVLAKE TVRDO K W A N A jA)A ~MPINIONA kromnir 6 60 C 20 C 2 DL 200 C K A ~ U KROMPIRA I 100 G lAlE RENDANOG SIRA MARCARINA BRA~NA MLEKA ~AMP~N]ONA 60 C DOMACECZACINA KACKAVAL~A PERCUN BELl LUK Propriiti sitno seckani crni luk i peturke. Kad prokuva. Servirati toplo. dodati jarnpinjone isetene na listile. izdubiti i puniti filorn. U vatrostalnoj posudi sloiiti na kolutove isetena jaja i posuti rendanirn sirorn. Kada su jarnpinjoni skuvani zgusnu~ . Majonez staviti u ipric za ilag pa ukrasiti jaja. Posebno prodinstati jarnpinjone. PeCurke oprati i odstraniti irn drike. Napola kuvane krornpire ocediti. oljujtiti ih i staviti da se kuvaju. posoliti i dodati zaein. ohladiti pa oljujtiti. Prepoloviti na pola. a beli luk i perjun sitno naseckati. Sve izrneiati sa urnakom i time napuniti krornpire.

1 I 100 G 2 1 KOREN I ~MPINIONA KROMPIRA PER~UNA DRGAREPA BELOG LUKJ BRA~NA 3C ~ N ~ A I KA~IKJ 2 KAflK€ 250 G 2 GLAVICE 1 &fT ~MPINIONA CRNOG LUKA PAVUfKE MORSKA so KlSELE PAVLAKE NERANNWNO ULJE MAjORAN MORSKA SO lseti sitno crni luk pa ga dinstati. Na rnaZini za rneso sarnleti farnpinjone pa irn dodati jaja. 250 G 2 DMPIN~ONA IAIA CRNOG LUKA PREZLE BELOG LUKA I GLAVICA 2 CE~NIA I KG PMUNOV LIT BMPINIONA KROMPIRA CRNOG LUKA KREM N P A OD P E ~ R A K A MORSKA so PARADAlZA PAVLAKE I KA~~KA BRA~NA MORSKA 50 250 G 4 GLAVlCE lzdinstati posebno luk. lukorn i rnajoranorn. perrunov list i prezle. Kuvati dok sve ne bude rnekano. Dodati isefene iarnpinjone. VEGETARIJANSKI KUVAR ti supu sa brahorn koje urnutirno u nekoliko karika vode. luk. dodati i razrnutenu krern supu. Gotovu supu zatiniti brainorn. posoliti i dodati iseckano povrte.9 3 72 + . . Preliti pavlakorn. U I I vode staviti iseckane rarnpinjone. naliti vodorn. .) Povrte kao i rarnpinjone iseti po ielji. Oblikovati Znicle. Staviti I kaSiku ulja i odrnah servirati. . posebno Sarnpinjone. pa sve kuvati na urnerenoj vatri. lspeti da porurnene. Na kraju dodati rnargarin (rnoie i I kaiika ulja. beli luk. pa sve dinstati dok ne ornekia i jelo ne postane gusto. pavlakorn. uvaljati u rnalo braSna i redati u pouljenorn plehu. T . Kada je povrte rnekano urneSati pavlaku i posuti perrunom.

a odozgo MLEKO l V SIR .%usaka od sampigona 750G. PIRE OD KROMPIRA JAJA P O BROIU OSOBA Vege?arqanska musaka -. zatim napraviti udubljenja i u njih staviti po I svei e jaje. so. ulje i paradajz. toplu vodu. Sampinjone iseti na listite pa zajedno sa belim lukom dinstati na malo vode. a peturke skuvati.1 KG I CLAVlCA 500 G KROMPIRA CRNOG LUKA ~AMPINJONA preliti beiemelom i posuti katkavaljem i origanom. Redati u pouljenoj posudi za petenje istim redom kako je napisano. DO MA^ Z A f l N NERAFINIDNO UL/E MORTKA 50 PER~UNOV LIST 200 G 200 c PIRINCA IC~?KAVALIA PARADAjZA 1 1 1 PARADAIZ 505 4 KRUPNA DOMACI ZAEIN MORTKA 50 NCRANNISANO ULlE 2 DL 2 PAVLAKE JAIA Krompir oprati i skuvati u ljusci. Kada upiju svu tetnost dodati zatin. PeCi u rerni dok jaja ne budu petena. U pouljenu vatrostalnu posudu slagati red krompira. Zapeti u rerni. Sluiiti toplo. red iampinjona. Poslednji sloj je krompir. Oljuitit i ga i iseti u kolutove. u pouljen pleh staviti gotov pire. Na malo maslinovog ulja propriiti pirinat. Umutiti pavlaku i jaja pa preliti preko musake i zapeti u prethodno zagrejanoj rerni dok ne porumeni. dodati mu zatin. 1 1 ~ O L J ~ PV~VOGPATLID~ANA IXECENOC NA KOLUTOVE $ 0 ~ 1 ~ MLADIH 71KVICA SE?ENA N A KOLUTOW l ~OLJA / ~OLJR 112 ~ O L J E 2 $OLJF 1 f0LJA KROMPIRA (KOLUTOVI U P O TRNJI) ~ SECENOG NA KOLLITOV€ PECURAKA SECENIH N A LIFICE PAMOA/D RENDANOG KA~KAVALIA 2 100 G TIKVICE PIRINCA NERAFINISANO ULJE MORSKA SO B F ~ M ESOD L ORIGANO DO MA^ DCIN Svo povrte ispeti odvojeno. Ostaviti da se pirinat kuva pa pre serviranja bogato posuti rendanim katkavaljem. so i pergunov list.

lspasirati sve (uz pomot miksera) pa vratiti na vatru. I 2 I L VODE GRlZA lAlA 100 G SARCAREPA . ulja i zgusnuti braSnom. doliti malo mleka. a tikvice mekane. a poslednji sloj treba da budu tikvice. Yr0mpir punj~nsirom 8 I20 G 2 POLA KROMPIRA SIRA IW MORSKA50 PAVLAKE CA~E goranila ss isiims I 2 KG GIAVICE BORANljE LUKA PER~UNOW L I ~ C E Dobro oprane krompire kuvati u posoljenoj vodi. Kad su gotovi izdubiti irn sredinu. Vratiti u posudu. posoliti malo. napraviti srnesu od rnleka i jaja pa zaliti rnusaku. staviti u Serpu sa vodom. Napraviti preliv od jaja i rnleka pa preliti odozgo i zapeti u rerni. red pirinta. pa tu masu izgnjetiti. posoliti i kuvati dok ne bude mekano. Redati dok irna rnaterijala. Kada je pirinat kuvan. pouljiti. Dodati liSte perSuna. Zakuvati jajima sa mlekom i posuti sitno seckanim persunom. Dodati sir i jaja i napuniti krornpire. Naliti toplom vodorn i ubaciti u rernu na 200°C da se pete.2 KG SPANA~ BRA~NA 2 KA~IKE NERAFlNlSANO UYE MLEKO PAVlAKA BE11 LUK MORSKA 50 Svo povrte iseti na krupne komade. Na kraju urneSati pavlaku i beli luk. 2 I I I GIAVICA I I 2 DL KROMPlR. posuti sirom i zapeti. zatiniti. 4 112 L MALO lAJA MLEKA SOL1 I ULlA OdseCi boraniji vrhove. Odozgo staviti pavlaku i zapeti u rerni.4 CELER ~ARGAREPA CRNOG LUKA PA~KANAT IAlE MLEKA MORSKA 50 1 .Podmazati pleh pa redati red tikvica. U posoljenu vodu ubaciti spanat pa ga kuvati dok omekSa. posoliti ako treba i sloiiti u pouljenom plehu. lzvaditi ga i iseckati. obariti je i pomeSati sa prodinstanim lukorn.

I KG I 2 GlAVlCE I SOLIA KROMPIRA IAR~AREPA CRNOC LUKA SOKA OD PARAOAJZA ZAClN 50 ULIE PER~UN 125 G 125 G 112 L 6 MALO MARCANNA BRA~NA MLEKA JAlA SOL1 PAVLAKA KACKAVALI NANA 2 OK0 IAlA MLEKA KACKAVAL~A I 1 &h I50 G PECURKE . I KG porn SPANA~ ME PIRIN~ 5-6KAflKA I GlAVlCg I NZWIFINISANOG ULJA CRNOG lUKA SARGAREPA 5-6M N ~BELOC R LUKA Luk i Sargarepu iseckati pa naliti vodu. a soju natopiti u toploj vodi. Zavri i t i krompirom. U posudi za petenje redati naizmenitno kolutove krompira. pa uz meianje dodati u supu. 500 G IL I ZP?INA& WDE KROMPIR DOMACI ZACIN MORTKA 50 2 1 f0llA 1-2 K A ~ I K E JAIA MLEKA BRA~NA Spanai: kuvati u posoljenoj vodi. Krompir iseti na kolutove. luk i jargarepu. Zakuvati mlekom. a voda ispari. Posuti rendanim karkavaljem i zapeti u rerni. Kuvati dok krompir ne bude rnekan. naliti posoljenom toplom vodom i peti u rerni. zatin i beli luk i kuvati oko 5 minuta. Gotovo je kad krompir omekia. izmiksati pa dodati krompir iseten na kocke i opet vratiti na vatru. brainom i jajima.CELE MANlE GLAVICE CRNOG LUKA SO I ZACIN Prodinstati luk i iargarepu da malo omekjaju. Kuvati luk u posoljenoj i zarinjenoj vodi sa iseckanom iargarepom. soju i sos od paradajza. nakon Eega se ubaci oprani pirinat i na tihoj vatri kuva dok ne upije svu vodu. Napraviti preliv od jaja i mleka pa zaliti rnusaku. Zatim dodati spanat. Razmutiti jaja i griz. posoliti i kuvati dok povrte ne omek5a. Posuti seckanim ~eriunom. Kuvati dok griz ne bude mekan. ulje.

Odvojiti belanca pa ih penasto umutiti mikserom. VARIIANTA: sa rampinjonima i sojom u Ijuspicama. Dobro umutiti i ohladiti pa dodati 1-2 jaja (kao za princes krofne). uvijati ih kao sarmu i slagati u podmazani pleh ili ierpu. kim. rendana Sargarepa. aleva paprika. izvaditi ga na list salvete. Sa ovom merom dobijamo 10. beli luk. zatin. Skinuti sa vatre i dodati I Eaiu braina (najbolje integralnog). peturke i rendani katkavalj. Dodati mu 600 ml hladne vode i posoliti. iumanca i ostale sastojke takode umutiti mikserom pa sve sjediniti. Ovom masom puniti listove. so. ! ! Pirinat priiti na suvoj ierpi dok ne porumeni. Skuvati ih odvojeno. Uviti rolat i sloiiti na tacnu za serviranje. soje i pienice (posebno namot i t i ptenicu i soju u zrnu). suSam. ulje. domati zatin. Peti u podmazanom i brainom posutom plehu. praz~luk. dodati zatin i staviti foliju. premazati pavlakom i dodati sitno seckan ili rendan katkavalj i dinstane iampinjone.orasl. Naliti toplom vodom. Zatim u t o dodati obaren iseckan spanat. PER~UN BE11 1 CRNl LUK ZACIN I so SO]INE LlUSPlCE 300 c PIRIN~A MLdOl BELI LUK SECKANIPERSUN DINSTAN1 SAMPINIONI RENOAN1 KACKAVAL~ OBARENI LISTOW VINOVE LOZE MORSKU 5 0 NERANNlYiNO ULlE Staviti da provri iolja vode sa 112 ?olje ulja.' ORASl SOIA U ZRNU P~ENICA 4-5 lAlA CRNOINTEGRALNO BRASNO H) W TREBI Posudom od 112 1 odrneriti jednaku kolitinu oraha. Peti u rerni. prezle ili pienitne klice. periun.12 velikih inicli VARIIAANTA: Osnova je uvek ista (voda. dobro ocediti i samleti na vodenici pa dodati 4-5 jaja i orahe. Dodati periunov list. moie i drugo povrte (kao i skuvano izgnjeteno sotivo). Odozgo premazati pavlakom i posuti rendanim katkavaljem. blitvu ili koprive. dodati sojine ljuspice. Kuvati na tihoj vatri dok pirinat ne nabubri. crni luk. Ako je retko. bell. Kad je rolat peten. U prohladeni pirinat dodati seckani mladi luk. braino) DODAIAK: crni luk. Takode .

periunom. Po potrebi posoliti.dodati crno brajno i zamesiti tvrdo testo. Uzeti parre testa i narendati ga na krupnijoj strani rendeta nad tepsijorn. Snicle od k r o h ~ i m 200 G NE~IH PECURAKA(~AMPINJONI. razmutenim jajetom. ULlE IMALO MLEKA Krompir skuvati. CRNOC. lukom. Od ove mase praviti krokete. oblikovati krokete i na pouljenom plehu peCi u rerni da porumene. t u v a t i u platnenim kesama. uvaljati ih u mrvice i peCi u rerni na podmazanom plehu.RALNO P ~ E N ~ ~ BRASNO NO SECKANO PER~UNOVO LIICE M L M N I H OWHA PREZLE RENDANOG KACKAVAL/A BELOG MEKOG SIR4 ISECKANI CRNl LUK BELOG LUKA ZAC'INA PIVSKOG W S C A lAlA Sojine ljuspice potopiti dvadesetak minuta u toploj vodi. prvo ga potopite i dodajte zatine za mleveno meso. Staviti u mlaku rernu da se suii. LUKA lAlE 114 ~OL/E ZACIN CUBAR (PO UKUSU) 1NTEC. pa im dodati kajganu od 3 jaja i potopljenu zernitku. Kad hotete da koristite m e so. Snicle od korfola .. lspeti u rerni. Dodati mu sve sastojke i oblikovati gniclePoredati u podmazan pleh i zapeti da porumene. 50. Dobro ih iscediti i pornei a t i sa kuvanirn pirintem. zatinom i t u brom. i sojinib )uspics I$ 0 ~ 1 ~ S O J N IH I I L~USPICA I I $ 0 ~ 1 ~ KUVANOG P I R I N ~ SITNO SECKANOC. lzjednatiti dobro smesu. oblikovati kuglice i poslagati u podrnazan pleh. ohladiti pa izrendati. Cljive prodinstati (isetene na listite). VRGANII) IAJA 4 112 ZEMI~KE MRVICE. Sluiiti sa paradajz sosom. Sve sastojke pomegati. I jaje i malo soli.

Ne peti. Veg~for@nsks kobssics KUVANE MLMNE SOJE SOJINIH L] UZPlCA POTOPLIENIH U KREM SUPU OD PE&AKA I I KG WE~IH~AMPI NIoNA. ohladiti. SAMLNENIH IZDINSTANIH. izgnjetiti vilju5kom pa dodati ostale sastojke. staviti griz i ostaviti da stoji 2 sata. Nakon toga dodati sve ostale sastojke (soju dodati u suvom stanju). pa poredati na dno rerpe. Wo6fsrska kobssics 5 1 1 KAflKA 250 4 112 ~ A K E 3 L'E~NIA I KAflKA IAlA GRILA ~PISTA SOIINIH L/ USPICA (peku se u kalupima) I 112 . Formirati kobasice. preporutuje se petenje u kalupima tako da dobijemo interesantan oblik tuftice).2 soy^ BRA~NA RENDANIH ~AMPINIONA BELOG LUKA MLMNE PAPRIKE 3 f0yE 2$0~1~ 3-4 CELA I RENDANOG KA~KAVAL]A ~ C I NIso PO UKUSU Jaja dobro umutiti. Naliti toplorn vodom.PEKTUN PRtZlE BE11 LUK TUCANI KIM DOMACI ZACIN MORSKA 50 RENDANI R E N BlLJNl Z A C ? I N I BWISNO Skuvati karfiol. IAiA PER~UN m f ZA PECIVO ~ ~ DOMACI ZACIN MORSKA SO Sjediniti sve sastojke i pustiti da smesa miruje 30 minuta. SeCi na kolutove kada se stegne. lagano ih zapeti u podmazanom plehu. slofiti u podmazan pleh i ispeti da porurnene. dodati zatine i kuvati na tihoj vatri. . Posoliti i oblikovati jnicle. Dobro sjediniti sve sastojke i oblikovati salamu ili kobasicu. U smesu zatim dodati malo ulja pa je kajikom stavljati u kalupe i peti u prethodno zagrejanoj rerni(Po2to je smesa rnekana.

Ako se pripremi bez vode moie se koristiti kao namaz na hleb. Zagustiti braSnom razmutenim sa malovode (ili mleka) i kuvati joS 2 .4 KA~IKE OCIJCENAVOKADO MLEKA KISELOC MLEKA 5OK OD PERSUNOV 2 GlAVlCE MORSK? 50 CRNOC LUKA 112 LIMUNA I KAflm MAJONRA KARI ZACIN Prodinstati crni luk na malo vode. UMACl I PRELlVl Wmak od 500 c 1 &fA 100 C SAMPINJONA PAVLAKE MAJONEZ MORTKA 50 periun pa promeiati. KA~CICA MALO BRASNA MLEKA I 6 wiw L I ~ 3 . Naliti toplim mlekom. DUSICA) Sve sastojke pretvoriti u kaiu.SOSOVI. Sve dobro promeSati i sluiiti uz krornpir peten u ljusci. Dodati margarin i f UBAR MORTKA 50 BIL/NI ZACINI IZ MAJCINA BABE (MAJORAN.3 minuta. Pavlaku. posoliti pa pustiti da prokuva. a peturke i luk ne budu mekani. P~~UNO LITV 5OK OD LIMUNA 112 f 0 l l ~ 3 KA~IKE PROKLIIALE LEBLEBIIE VODE RENDANOC BADEMA KISELOC MLEKA 4 KA~IKE I KAtlKA Prodinstati Sampinjone u sopstvenom soku dok ne omekiaju. . Meiati dok sok od peturaka ne uvri. 4 150 IZGN~ECENA CL~NJABELOG LUKA MEKOC SIRA MORSKA 50 Sve sastojke pretvoriti u kaSu i zatiniti. zatirn ih ohladiti. pa dodati i Sampinjone. majonez i sok od limuna dobro izmeSati i po potrebi posoliti. Odlitno je uz bareni iIi peteni krompir i uz kuvani pirinat.

CELER. .SARGAREPA. BE11 LUK. Ukrasiti periunom. Povrte araniirati na tacnu u krug. v . Sluiiti sa integralnim grisinama ili dvopekorn. ulupati margarin i postepeno dodavati sir i rnleko meSajuti da se dobije glatka masa ili sve sastojke zajedno izmiksati. GRA- 6 KUglKA DK. 2 KROMPIR) M D O KUVANA SECKANA /AjA Pomejati sve sastojke &s od sirs sa prilozims KACKUVAL~A MARGARINA MLEKF TABASKO 5057 MORTKA so 4 KORENA CELERA ISECKANA N A SITNE KOCKICE RENDANIHSARGAREPA ROTKVICA ZELENA PAPRIKA KARFlOl PER~UNA LA UKRAS lzrendati sir.. Prepoloviti rotkvice. Dodati tabasko sos i so po ukusu. 380 + VEGETARIJANSKI KUVAR -7 1 125 G 112 CASE MALO MAjONLZA ~OGURTA CRVENE PAPRIKE I SOL1 SECKANOG ZELlA (BORANIIA.. a papriku iseckati po duiini na itapite. PER~UNOV LIST. karfiol odvojiti na cvetite. a sos sipati u Einijicu.

paradajz na kolutove.SALATE Skuvati posebno kukuruz i pasuli. Dobro prorneiati i servirati u tiniji za salatu. Odozgo posuti sir i ukrasiti seckanirn 112 SOYE 112 SOLIE 112 SOLIE 112 ~OLIE 1 f0L/A 112 $0113 2 KASIKE KUKURUZA U ZRNU (k?EFAC) PASULIA LUKA ISECENOG NA KOCKICE PAVLAKE IOGURTA PAPKIKE ISECENE NA KOCKICE s~lsfs 2 CASE NARENDANE ~ARCAREPE 2 NRDO KUVANA jAlA I KAFENA $011~ SAMLMNIH ORAHA 112 & f ~ MAlONRA SOK OD 112 LIMUNA NERANNIY~NOG U L I A LIMUNOV SOK MORTKA so KIM rjum PAPRIKA (PO ~ELII) Sve porneSati i osoliti po ukusu . Od ulja. soli. PorneSati sve sastojke i preliti prelivom. crni luk i paprike na kockice. 0staviti I sat da se svi sastojci ujednate. PorneSati sa ostalim sastojcima. SECKANO LIVE PERSUNA PorneZati sve sastojke sem sira i perSuna. i lirnuna napraviti preliv. I ~OLIA 112 f0LjE KUKURUZA U ZKNU MLADOC GRA~KA TWDO KLNANO JA/E MASLINA PARADAlZA CRVENA PAPRIKA ZELENA PAPRIKA LUKA ULIA SOKA OD LIMUNA MORSKA S O (SE~ERAC) 2 SOYE 112 ~ o L / E 112 $ 0 ~ 1 114 $OL]E 1 $011~ 2 KA~IKE KUVANO~ INTECRALNOC PIKIN& SITNO SECKANOG CRNOC LUKA ~ NARENDANE ~ARCAREPE NAKENDANOC CELERA KISELE PAVlAKE SIRA MOIUKA 50 S O K OD LIMUNA Skuvati posebno graSak i kbkuruz. Kuvano jaje iseti na kriSke.

kao i rnladi luk. Salatu dobro ohladiti i ukrasiti periunovim listorn pre sluienja. paradajz iseti na kriike. preliti sokom od limuna.NA $ T A P I C E DUGE 2 CM s v E i SECKANI PMUN ZA DEKORA CllU Crni luk iseckati na rebarca. soli i pavlake. Koristeti kaiiticu izdubiti >. 1 1 2 CRNl LUK KAflKA KA~KE MAPINOVOG ULIA SOKA OD LIMUNA M O MS O 4 112 10-12 100 G PARADAIZA KRATAVCA CRNlH MASLINA vFETAn SIRA 350 G 200 C SIRA KACKAVAL]~ISE~ENOC NA KOCKICE 5lRA O U D E ISE~ENOC. krastavac oljuititi pa iseti na kolutove. 3 KORENA 8 2 500 G CELEIU RUB OD ROTKVlCE MlVANA lA]A KISELE PAVlAKE SOK OD 1 LIMUNA MORSKA 50 Napraviti sos od limuna.9unjeni aookaa'o 1 Ed 1 KAflKA 2 2 112 50 G AVOKADO SOKA OD LIMUNA PARADAlZA MlADA LUKA ZELENE PAPRIKE RENDANOG KACKAVALIA MOEKA so Krastavce oguliti i iseti na kockice. preliti sosom. a fetu sir iseti na kockice. Staviti katkavalj u tiniju. zatiniti po ukusu i promeiati.meso<. sewirati ih na listovima zelene salate i ukrasiti strukom ~erSuna i limuna. sipati u t i niju.avokada. Budite pailjivi da ne oitetite koru koja t e vam koristiti za sewiranje salate. Promeiati povremeno. sitno seckani beli luk. sokom od limuna i rnalo soli. Sve sipati u tiniju. avokada na kockice. izrendati celer. dobro izmeiati i staviti u friiider . Dobro prorneiati i ostaviti da odstoji 30-60minuta da luk malo omekia. Iseckati )>meso. Pwo luk staviti u tiniju sa uljem. Servirati posuto liitem periuna. posolit i i sve zajedno dobro izmeiati. Dodati ostale sastojke i pafljivo izmeiati. Dodati kiselo rnleko. Takode i papriku i sir. Paradajz iseckati na sitne kockice. Sipati srnesu u polutke avokada.

PeEurke prokuvati u posoljenoj vodi. Sve dobro izrneiati u tiniji. 200 G PAVIAKE 200 G MAlONEZA Sve sastojke iseti.. dodati sir i dekorisati seckanim periunorn. ulja i soli napraviti preliv. porneiati sa setenim paradajzorn i dodati salati. solju i sokom od limuna.. . U meduvrernenu oprati salatu i razlistati je. a sir na kockice. pomeiati sa pavlakom i rnajonezorn i ukrasiti maslinarna. Ukrasiti salatu kolutovima kuvanih jaja i ruiarna od rotkvica. dodat i na kockice iseten trapist i zrna kukuruza. sa paradaj~omi 250 G 2 GIAVICE SAMPINIONA ZELRJE SAUTE PARADAID SREDNjE SOK OD 7 5 KAflKA 200 G 250 G MANIA MANNIRANIH ~AMPINIONA VELICINE NERANNISANOG U l j A I LIMUNA KAC~VALJA ZELENA SAUL? ROTKVICA MAIONEZA PE~UNOV LIST SIR PO ~?EL]I 2 VEZE PERCUNOVOG M o m 50 LIFA lrn 4 KASlK€ 2 S7RUKA MIADOG LUKA larnpinjone iseti na listite. pa svaki list umotiti u preliv i redati u tiniju. Zelenu salatu otistiti i narezati na iiroke rezance. .+ . Zatiniti uljern. ocediti ih. 800 c KUVANIH ~ A M P I N ~ O N A 4 250 G 200 e 200 G 200 G M N A N A j?4jA MIVANOG GRASKA KlSEIA I l l MASLINE BMPINIONA MIADOG KUVANOG KUKURUD SIRA NERAflNlSANO Ul/E SOK OD LIMUNA 3-4 I KRASTAVAC Oprane iarnpinjone iseti na listite. Salatu ukrasiti kolutovima rotkvice i posuti seckanirn periunovim liitem i mladim lukom. Pre semirania driati u friiideru. Potorn izmeiati u tiniji sir. zorn. DODATAK ZA OVO-LAKTO VECETARIJANCE 4 38 da odstoji 2 sata. Ostaviti da odstoji na hladnom 30 minuta do serviranja. zelenu salatu i iarnpinjone pa preliti rnajone- Od lirnuna.

. PASULJA) MORSKA S O Sve dobro izrneiati. SlATKE ALNE PAPRIKE NERAFINIYINOG SUNCOKRFOVOG ULlA ISECKANOG PER~UNOVOG LCSCA !24MPIN/OliA I Z TEGLE SOKA OD LIMUNA 200 C 100 G 50 G 50 G POLjSKE SAIATE PROKLIIALOG SUNCOKRFA IFZGRA ORAHA ISECKATI Pomeiati sve sastojke i izjednariti smesu.. VEGETARI~ANSKI KUVRR 71 3 84 4 3 KASIKE 2 KA~IKE KISELOG MLEKA LIMUNOVOG SOKA PAPRIKA so izdancima I $0L]A IZOANAKA (00 SOCIVA. nerafinisano ulje i joS jednom promeiati. SEMENIA SUNCOKRETA. ... SIRA ISE& NA KOCKICE Sve sastojke izrnezati. LEBLEBI/E. .. &dz"a od m a d ~ ~ k d 200 G 5 KAflKU LISTIO~ MASLACKA SITNO ISECI ITIRGAREPE IZRENDATI SEMENIA SUNCOKRETA 500 C 100 c 100 G I MAKARONA KUVANOG GRASKA KUVANE BORANIIE KISELI KW~STAVAC ISECEN NA KOCKlCE PRAZILUKA MASLINOVO UYE 112 STRUKA 2 KA$lKE 2 KASIKE MEKOC SIRA MLEKA ILI MILEFAMA 200 G PAVlAKE LIMUNOV SOK . morsku so. dodati sok od limuna. PRELIV: 2 KA~IKE I KAflKA I KASlKA I CE~AN] I KA~IKA PAVlAKE MEKOG SIRA NERAFINISANOG ULIA KUVANOG PASULIA KRASTAVAC ISECEN NA KOCKICE KACKAVALIA CE ORAHA BELOG LUKA (SITNO BELOG LUKA ISECKAN PER~UNA MORSKA SO ISECENOGNA KOCKI- SFCKANO) Sve sastojke za preliv dobro izjednatiti pa pomeiati sa izdancima i dobro sjediniti.

crni luk. Servirati.L ~ C EMlRODljE 1 1 1 CELERA dslafa od belog kupum 2 ~OLIE RENDANOGKUPUSA ISECKANOGCRNOG LUKA KAf3 OD IEDNOG PARADAIZA Skuvanim i procedenim makaronama dodati skuvano povrte. Posoliti pa dobro promeiati. I KASIKA 2 KASIKE MA~ONRA MLEKA (111 PAVIAKE) MORTKASO . izmegati sa majonezom i dekorisati paradajzom CRVENI KUPUS MAjONE PAVLAKA 2 100 C 1-2 KASIKE 1 KAflKA ~~RGAREPE BUNDM N~NNISANOG ULJA SOKA OD LIMUNA Cweni kupus sitno narendati pa mu dodati pavlaku i majonez. Po potrebi posoliti i dobro izmeSati. CRVENA PAPRIKA KIcE SECENOG SECENANA KOC- LISTOVA ZELENE SAIATE I MANIA urifkssfo~ ce/era 2 SOL~E USITNJENOC PRITKASTOG CFLERA ZELENE SAIATE KRAS7aVe4 PARADAjZ MAjONR 112 GLAVICE 1 f0llA I Sve dobro izmeiati i sewirati. 112 SOLIE 3 KASIKE PAVLAKE MLMNI ORASI MORTKA 50 d0/sf00d s~eieg spsnsh 300 G NEKOLIKO Pomeiati kupus. SPANA~A SITNO . Dodati i krastavac. limunov sok. a odozgo posuti mlevenim orasima. kaiu od paradajza i pavlaku. Dodati zafine po felji. pavlaku i IiSCe mirodije sitno iseckano. Praziluk izmiksati u blenderu sa malo maslinovog ulja pa i to pripojiti makaronama. Celer. zelenu salatu i krastavac iseti na male komade. i sve dobro prorneiati.

SPANACA. LIMUN. luk i rotkvice. Narendanu bundevu umeSati kratko pre sewiranja i proveriti ukus. limuna i jogurta. Servirati na listovima zelene salate. ISECKANIH CRNl LUK. soli. servirati i posuti perSunom. I I f0llA 3 KA~IKE I MilKA ROTKVA. Sir penasto umutiti pa dodati paradajz iseren na kockice ili sveiu papriku. A L E 0 PAPRIKA Pomeiati sve sastojke i garnirati po ielji. Masu u sloju od oko I cm . pa dodati preliv od ulja. 10 GURT I I KUilKA MALO LIVE PEPJUNA Pomeiati kelerabu. I KA~IKA I KA~IKA MALO SITNO S E C ~ N O G CRNOG LUKA NERANNISANOGUL/A MORSKA SO ALM PAPRIKE dolais od kelersbe 1 20 LISTOVA I NEKOLlKO KELERABA. Krastavac preseti uzdui na pola pa kaiikom izdubiti sredinu i napuniti ga pripremljenim nadevom. IZRENDANA OBARENOG KUKURUZA SREMSKOG SIRA MAIONEZA 50. 6 KAflKA OVSENIH PAHULJICA VODA 1 PARADAjZ PEPJUN lo i kelersbe RENDANOG KARFIOU RENDANE KELRUBE LUK MORSKA 50 MAlONE2 PAVlAKA Ovsene pahuljice potopiti u onoliko vode koliko one upiju. spanat. IZRENDRNA Sve sastojke sjediniti i dobro promeiati. ISECKAN ROTKVICA I S E C ! E N I H NA I LI~ICE OK0 200 G KRAJTAVAC SREMSKOG SlRA PARADAIZ SI7NO SECKANOG LUKA SOL1 IA L M PAPRIKE LISTOVI SAUTE ZA SERVIRANIE NERANNISUNO ULIE. 50. Dobro izmeiati.Narendati iargarepu pa pomeiati sa ostalim sastojcima i ostaviti da odstoji. Umei a t i ga u masu sa ostalim sastojcima.

preko nje poslagati krirke paradajza i posuti iseckanim lukom i perSunom. Povrte iseckati. Luk iseckati na rebarca. izrutiti u posudu za salatu pa dodati rendana jaja i ostale sastoike. Ujednatiti i servirati u tiniji. 500 G 250 c I KASIKA SV@E CRVENE PAPRIKE SIW SITNO ISECKANOCPER~UNA MORSKA so NERAFJNISANO ULIE s 10 kajmskom ZELENE PLATE CRVENIH ROTWICA KUVANA ] KAlMAKA NERANNISANO UL]t MORSKA S O LIMUNOV S O K v 3 . PER~UNA KRASTAVACA SIRA MORSKA S O NERANNISANO ULjE G 1 &h 2 KA~IKE 2 KA~IKE 300 OL~U~TENOG ~ECMA KISELE PAVIAKE SOKA OD LIMUNA NE~FINISANOC ULIA Papriku oprati.4 CIAVICE 3 150 C lspetene paprike iseckati na kockice i dodati sve ostale sastojke. krastavac na kolutove. oljurtiti i isedi na kornadite. Preko svega naliti rnajonez ili umutenu kiselu pavlaku. dodati kajmak i ostale sastojke i sve prome?ati. posoliti.rasporediti na ravnu tiniju. 400 POL4 G BOBA 2 KASIKE 2 MASLINOVOCUL]A LIMUNA KUVANA JAIUA MORSKA 50 600 c 350 C 2 GLAVlCE 1 VELA 200 C 150 G PARADA~ZA SVE~H PAPRIKA CRNOG LUKA Procediti skuvani bob. pouljiti i staviti u tiniju. a paradajz na kriSke. ispeti. 2 TVRDO KUVANA IA]A M o m 50 . Sve posoliti. a odozgo posuti rendanim sirorn i seckanim perrunom. Servirati hladno. jaja takode.

. . majonez. PE~URKE IZ TEGLE U providnu staklenu tiniju redati ovim redom: krompir. I14 L I KOCKA MLEKA KVASCA NERAFINISANOC ULIA 500 C 2 I KESlCA KROMPIW. pa opet sve od priloga tako da poslednji sloj bude krompir."*. Testo rasporediti tanko po zidovima modle. VEGETARIJAN~KI KUVAR '7 388 4 Skuvani i prohladeni. 200 G 200 G 200 G 200 ~ R C A R E P ISECENE E NA KOCKICE KROMPIRA GRA~KA KUKURUZA IAlA ISECENOGNA KOCKICE 4 TOST HLEB KACKAVAL] ISE?EN NA KOCKICE WE& CRVENA PAPRIKA MASLINE Povrte skuvati odvojeno u posoljenoj vodi. peturke. ocedeni jetam pomei a t i sa ostalim sastojcima. . sir. IZRENDAN 250 c MARGARINA 2 KASICICE MORSKE SOL1 1 KG BW~NA Umesiti glatko testo od navedenih sastojaka pa njime obloiiti ukrasne rnodle. Ohladeno spojiti sa rnajonezom i isecka- . jaja. Peti odmah. nim kuvanim jajima i krastavfitima. pa sve dobro ujednatiti. paprika. a ohladeno puniti vet pripremljenom ruskom salatom i utisnuti odozgo po I maslinu. Ova salata je odlitna kao predjelo i kao glavni obrok. Povrte i jaja iseckati. IZRENDANA KISELI KRASTAVCI ISECENI NA KOlU TOVE 114 L 4 M~ACRVENA PAPRIKA ISECENA NA KOCKICE KACKAVAY. SKUVANOC IIZRENDANOG PAMAKE MAlONEZA KUVANA IAIA. Premazati pavlakom i posuti rendanim katkavaljem 200 c 300 G A]VAt?A BELOG SIR'i NERAFINISANO ULJI LIMUNOV S O K BNl LUK ~nriu~ Sir izgnjetiti viljurkom pa dodati ostale sastojke i izjednatiti. krompir. pavlaka. Semirati u tiniji i posuti rendanim katkavaljem. krastavci.

paprike i tako redom dok se sav materijal ne utrofi. premazati pavlakom i ukrasiti. katkavalj. Pripremiti fil od jaja. tost. Sluiiti postavljene uspravno na tacni za serviranje. masline. U vatrostalni sud redati red paprike. c MnRGARINA BRA~NA 210 c 70 c I 3Colatiici od integrslnog br&ns i m ~ d ~ SMEDEc ~ E ~ E R A KORA OD LIMUNA . paprika.DODATAK ZA OVO-LAKTO VECETARIJRNCE + 389 Tost hlebu odseti koru. M D O KUVANA 3 3 300 C SARCAREPE. pavlake i majoneza. 20 MESNATIH CRVENIH PAPRIM IAIA. krastavaca. oljuftiti i ostaviti da se ocede. Staviti u friiider. Na fatkalice redati ovim redom: tost kockice. SKUVANE I IZRENDANE M D O C SIRA. Sutradan izrutiti na tanjir. pa sredinu iseckati na kockice. IZMRLfL/ENOC KlSELlH KRASTAVACA. sira. POSLASTICE Term? (slstkd I40 Urnesiti glatku srnesu i razvuti na debljinu I cm. red fila. Perece vaditi modlorn i peti. Katkavalj i papriku takode iseti na kockice iste velifine. Sl7NO ISECMNIH PAVLAKA 5-6 1 4 MSIKE MA ION^ Paprike ispeti. fargarepe.

%O/OCI 0d YO^&?& ijab& IAIA NERAFINISANOG U L A I ~ECERA 4 I foy~cs I foy~m %oh od grim nitnib k IAIA ~ECER.. . . braino. ili diema preko koga su posute klice. Dodati griz i klice pa lagano izmeiati i staviti u petnicu zagrejanu na 200°C da se pete. ulje. dodati vodu.I . Gotove palatinke filovati meiavinom pienitnih klica i meda. Podeliti smesu na 12 tankih lepinjica. Od gore navedenih sastojaka napraviti smesu za palaEinke pa kada malo odstoji peti. praSak za pecivo i ro- . Sewirati ih tople. U podmazan i brainom posut pleh staviti pola smese pa ispeti do pola.. Gotov koh preliti vrelim zasladenim mlekom i ostaviti da se ohladi. 1 VEGETARIJANSKI KUVAR 390 75 G + NVOG GRO~DA MEDA OTOPLIENOG ! I SOlINO MLEKO ZA PRELIV 4 KAflKE 50 G 6 KAflKA 2 MARGARINA UL]E 24 P E C E N E I SOIINOG MLEKA IAIA Penasto umutiti jaja i SeCer. Sastojke izmiksati u glatku masu pa pomeiati sa mlekom.2 IAIA <ECERA NERAFINIZANOG ULjA VOOE L BRA~NA VANllA PRA~AK ZA PECIVO V I S N I E 2 130 G 120 G 112 L MALO IAIA BRA~NA P~ENICNIH KLICA VODE S O L I U L I E ZA POOMAZIVANIE Mikserom umutiti sve sastojke sem viianja.. prekriti drugom polovinom mase i ispeti do kraja. Peti ih u podmazanom plehu u prethodno zagrejanoj petnici 15-20 minuta dok kolatiti ne narastu I postanu tvrsti. 2 250 G 200 ML 200 ML 2 112 C A ~ E OD 0. Na petenu koru poredati viinje.? h 150 G 100 G ROGAOI NVOG GRO~BA IABUKE PW~~A 7A K PECIVO 3-4 I Penasto umutiti iumanca i ieter.

Kada je gotovo. a u treti rogat (ili rnlevene orahe). Lagano prometati i usuti masu u podmazan i braSnom posut pleh. SMEZA: or as^. Ohladenoj smesi dodati margarin i dobro izmiksirati. U svaki puding ubaciti I vrstu iseckanogvota.BANANA. Na kraju dodati rendane jabuke. pa jot malo mutiti mikserom. u drugi kokos. Poslednji sloj da su jabuke. .gat. preliti pudingom skuvanim na vodi. %TQm ~UMANACA NERAFINIZANOG ULIA SOllNOG MLEKA 111 VODE BRA~NA PRA~KAZA PECNO 2 KG 1 150 G 150 c 150 G 2 IABUKA PUDlNC PO IZBORU MLNENIH ORAHA M L M N O G KEKSA VODE PUDINGA OD VANlLE ~ECERA BELANACA ~ECERA VANILE jabuke iseti na listite pa redati u plehu (podmazanom): I red jabuka pa smesu. NA- RAND& 111 KIVI) VOCA (JABUKE. ali ne u mleku vet na vodi. Weka pesak fods 2L SO]INOG MLEKA (111 VODE) VANIN PUDINGA MARGARINA Voina foda od kekss I KG 3 WE 3 W E K E ~ 8 PUDINGA (~AGODE. keks. Ostavit i preko noCi u friiideru. suvo gro2de i sneg od belanca. Podeliti na 3 dela. U prvi dodati keks. red pudinga sa votem. vanila. Peti u prethodno zagrejanoj rerni 3 0 minuta na 200°C. Od prvih 5 sastojaka dobro mikserom umutiti smesu i izliti je u podmazan i brajnom posut pleh. Pripremiti krem: u I I vode zakuvati zajedno sa Seterorn puding. Sloiiti ih tirn redosledom. Odozgo staviti nekoliko kapi ulja i peti. U vreo puding umeiati sneg od 6 belanaca i odmah naneti na petenu koru i ~oravnati. Seter. BANANE. U dublji vatrostalni sud redati red keksa. KlVl111 IAGODE) 2 300 G 300 G 100 G MLMNDG K E m KOKOSOVOG BRA~NA ROGA& I 1 VANILA Puding skuvati po uputstvu na vretici. PeCi. Puding skuvati u mleku. zasladiti i sklonit i sa vatre da se hladi. jabuke pa smesu. Poslednji sloj da je keks.

Dodavati kokosovo bragno po potrebi da bi se dobila pogodna smesa za oblikovanje kuglica. Krem od kikirikija naneti preko ohladene kore. dodati margarin. Odozgo posuti rnlevenim orasirna. I KG 112 KG BRASNA ~E~ERA lAlA SOllNOG MLEKR (VODE) NERAFINISANOG UL/A WNllE PRAIKA KA PECNO 4 2 ~OL/E 2~OL~E 2 2 lAlA BRA~NA SE~ERA M L M N I H ORAHA KIKIRIKIJA." . PE?ENOG I SAMLMNOG M L M N O G KEKV MARGARIN Umutiti masu dobro rnikserom. . Rastopiti na vatri jeter i vodu.s . a onda peti u kalupu za galete. VECETARIJANSKI KUVAR W ' 392 + 2 I 12 PUDINCA OD MALINE MARGARINA KOKOS P O WTREBl 200 G I & f 7 I25 c 100 G 200 G ~ECERA VODE MARGARINA KOKOSOVOG BRAINA MLFVENOG KEKV ~ E ~ E R Puding skuvati u 700 rnl vode. kikiriki. rnargarin i malo Ietera pa dodati onoliko vode koliko je potrebno da se dobije rnasa pogodna za rnazanje. ~ELE BOMBONA suvoc GRO&A SECKANIH BADEMA (ill ORAHA) IO/lNOG MLEKA (ILI SOKA B E JE- CERA) . Ohladiti. E ie m Penasto urnutiti jaja i 5eter. Pustiti da odstoji pola sata. Oblikovati kuglice i uvaljati u kokosovo braIno. MARGARINA S E C U~ PRAHU M W N O G KEKV KOKOSOVOG BRR~NA KREM:staviti u posudu keks. pa mu dodati margarin i rnikserom dobro izjednatiti. Uvaljati svaku u kokos i sloiiti na tacnu. pa dodati orahe i braSno. lspeti koru. a na kraju kokos i keks.

Oblikovati kuglice i ~ o s u tih i mlevenirn orasima. Od navedenih sastojaka urnutiti glatko testo pa ga izruEiti u podrnazan i bra:nom posut pleh. Oklagijom razvuti na debljinu od I cm. Skloniti i dodati sve sastojke (sem oraha i groidica) i dobro izjednatiti smesu pornotu miksera. Oblikovati rolat ili okruglu tortu. Peti ih na urnerenoj ternperaturi. SECER~. Kikiriki ispeti u rerni pa sarnleti na odgovarajutern rnikseru. urnejati orahe i suvo gro2de i odrnah razliti rnasu u pouljeni pleh tako da debljina . ~ECERA lV VODE NERAFINISANOG ULIA GRIn MLMNIH ORAHA BRASNA PRA~AK ZA PECNO SECKANIH ORAHA suvo~ GRO~OA 3 PRELIV: 600 G VODE 1 400 C. j o i vrute posuti vanilin jeterom u prahu.8 " DODATAK ZA OVO-LAKTO VEGETARIJANCE Margarin i ieter urnutiti penasto mikserorn. 112 KG 1 5 0 ML TECERA VODE SOJINOG MLEKA U PRAHU ROGAu ~ PRAHU MARGARIN SECKANI ORAS1 I SUVO C R O ~ D E od kikirikiia KIKIRIKIIA VODE SMEOEC ~E~. Po ielji. pa razliiitirn rnodlarna vaditi vanilice i redati u podrnazan pleh. Preliti vruCirn prelivom od vode i ietera.%F. Od navedenih sastojaka urnesiti testo. Dodati sve ostale sastojke i izjednatiti smesu. a kada se ispeku. Peti u prethodno ugrejanoj rerni. pa dodati ostale sastojke.A MARGARIN PRQLE KOKOSOWG BRA~NA 250 GR 50 G I w2 ~ ~ 1 1 suvoc G R O ~ D A PECENOGSUSAMA Seter i vodu staviti u odgovarajutu posudu i kuvati oko 5 minuta.

bude I cm. suvo groide. PeCi kao svaki biskvit. Dodati braino. a koru narendati. izlomiti ga rukama na nepravilne komade. Kada se ohladi. Oblands 80 smokasms 2 I KG 112 KG 300 G 200 (. kao i margarin. stalno meiajuti. Ravnomerno rasporediti celu masu po jednoj oblandi. pa nakon 112 sata procediti. Seter staviti u posudu. seti na kocke ili i t a ~ i t e . promeiati lagano i sipati u pouljen i brainom posut kalup. Umutiti ieter sa vodom pa staviti na laganu vatru da se otopi. 1 OBLANDE SUVIH SMOKAVA ~ECERA SECKANIH ORAHA SUVOG GRO~DA LIMUN 2 KG 1 KG 100 G 100 G 2 DUN]> ~E~ERA SECKANIH ORAHA SUVOG GRO~BA OBLANDE Dunje dobro otistiti pa narendati. pa pripojiti i ostale sastojke. Tome dodati orahe i keks. Kada se ohladi. Uzeti sarno 2 kore oblandi. 400 G 7 KAjlKA 150 G 150 G I SE~ERA VODE M L M N I H ORAHA MLMNOG KEKSA MARGARIN 10 10 KA~IKA 10 KA~IKA 2 100 G 100 G 100 G lAlA Wm BRA~NA PUDINGA OD VANILE SUVOG GRO~DA ~ELE BOMBONA ORAHA ROGA~! . gusta i lepljiva. Puding skuvati u I12 I vode.. pokriti je drugorn oblandom i dobro pritisnuti. seti na kockice ili rtapite. kuvati dok cela masa ne postane hrsta. Pomeiat i sa ieterom i. Od t e smese oblikova- . iseckane iele bombone kao i naseckane orahe. Smokve samleti na maiini za meso. U jedan deo staviti onoliko rogata koliko je potrebno da se dobije tamna boja. Umutiti mikserom jaja i ieter u penastu c'vrstu masu. Na tacnu najpre staviti taj tamniji sloj. tek onda staviti celu smesu i pritisnuti drugom korom. Uzeti jednu koru pa je dobro namazati ovim filom tako da ispuni i rupice.. Kada se prohladi. Skinuti sa vatre i prohladniti pa dodati orahe i groidice. Ujednatiti smesu pa je podeliti na 2 dela. lscediti sok od jednog limuna. a preko njega svetliji. zasladiti ga pa mu dodati izmrvljeni biskvit. Suvo groide preliti vrelom vodom. kuvati ga s malo vode da se dobije gusta masa.

U podmazan i pobrasnjen lim usuti masu i ispedi. poredati ih u podmazan pleh i peCi na umerenoj vatri. T f l i c e od kokosa 6 6 KA~IKA 6 KAflKA 6 milm 1. griz i lagano prorneiati. Mogu se i modlicama vaditi razliriti oblici. Dobro umutiti mikserom jaja i ieter.5 L I lAlA S E C ~ GRIZA (EENICNOG) BRASNA XOjlNOC MLEKA VANILIN SECER O d navedenih sastojaka urnesiti rnalo tvrSte testo. U vodi u kojoj su kuvane jabuke skuvati 2 pudinga od vanile i j o i vrute razl ~ tpreko i jabuka.L A K T O VEGETARIIANCE + 39 t i tortu ili rolat i odozgo posuti mlevenim orasima. Prohladen kolat preliti toplim sojinim mlekom sa vanilom.DODATAK ZA O V O . Skuvane jabuke izvaditi iz vode i poredati preko biskvita. . 5 5 KA~KA 5 KASIKA I KG 300 GR 800 ML 2 lAiA I E ? ~ BRAINA IABUKA S E C ~ VODE PUDINCA OD VANILE Od jaja. lspetene posuti ieterom u prahu i vanilom. U tu masu dodati braino. jabuke oristiti i iseti na listite ili kockice pa skuvati u vodi zasladenoj ieterom. Oblikovati u kiflice. ietera i braina ispeti biskvit.

W. 1990. Human Nutrition and Dietetics. 1997. Integralne iitarice. P. Beograd: Miodrag MarinkoviC. 1996. Zdravi i vitki. London: Churchill Livingstone. Beograd: Preporod. James. Hrana. 1998 Dajrnond Harvi i Merilin. Tennessee: The College Press Collegedale. 5. Ginter Ernst. Beograd: Stevan Brankov. Lusil. 1993. Beograd: Miodrag MarinkoviC. iiveti bez bolesti. 1993 Garrow]. Diounz H. Beograd: Mono & Mana Press. 100% Zdravlje. Beograd: Biblijsko lnostrano Druztvo. Beograd: Vesna Brankov. Holford Patrik. 1997. Osam koraka ka zdravlju i sreii. Beograd: Nolit. Beograd: Privatno Izdanje. Brankov Stevan. zdravlje i rak.. . T. 1997. Dioljii: Dragoljub i Eleonora. 1988. 1998 Brankov Vesna. Ten Talents Cook Book. Zdravlje za sve ljude.LITERATURA Biblija Starog i Novog zaveta. 1998 Hurd 1. Soja u vajem tanjiru. Ginter Ernst i lngeborg. Frank and Rosalie.

1989 Stefanovit Jokit Nada. 1998. Makrobiotiiki kuvar. 1998 Prom Hana. Beograd: Vojno izdavatki zavod. Milenkovit A. Canada: Pacific Press Publishing Association. Vajt C. Beograd: Farnilet. Mindel Erl. Beograd: I. Veterina i medicina. Beograd: Verzal.Jokit Nedeljko. Pravilna ishrana i priprema hrane. Saveti o iivotu i ishrani. Beograd: Preporod. Ellen. ABC zdravlja i zdrave ishrane. Zarai Rika. Beograd: Veterinarski Fakultet. Tehnologija kvaliteta namirnica i mleka. 1942. 1998. Beograd: Familet.Clobus. Beograd: Milica Stojanovit. Moja prirodna medicina. Prosveta. The Ministry of Healing. 2000 RadkuloviC S. 1997. 1998. 1997 . Beograd: KIP Ne G Bo. 1987 Vegetarijanska kuhinja. Stojanovit Milica. Hrana kao lek. 1985 White C. Elen. Bio kuvar. P. Zagreb: SNL .

Stankovit. .564(083. : ilustr. [396-3971. . izd. : 24 cm Prema recenziji.l2) a) Vegetarijanstvo b) Kuvarski recepti lD=91 106572 STANKOVIC. . Sladan 641. [et al.lira2 1000.Str. Stankovit : 8. 2001 (Keograd: Caligraph).395 str. Keograd Anita Vegetarijanski kuvar : ishranom do zdravlja / Anita i Sladan Stankovit..].10: Recenzija / Zorica Plaviit .Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.CIP . I . 7 . . ovo je 2. .Bibliografija: str. Stankovit. Beograd : A..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful