You are on page 1of 8

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Ultrazvuni merai protoka


Uvod

ltrazvuni merai mere protok na osnovu interakcije toka fluida i ultrazvunog talasa koji prolazi kroz fluid. Kod ove vrste meraa na rezultate merenja ne utie temperatura, gustina, pritisak ili provodljivost fluida. Koriste se za merenje protoka istih tenosti, ali se tolerie i prisustvo male koliine gasa ili vrstih estica. Osnovne prednosti ovakvog naina merenja protoka i fiziko-tehnikih karakteristika ultrazvunih senzora su da Imaju tanost do 0.5% merenog protoka. Imaju merni opseg od 0-45000 m3/h u senzorskoj izvedbi. Prave se u veliinama od DN 50 do DN 4000 (SONOKIT). Mogui temeperaturni opseg merenog medija je od 400C do +2000C. Praktino neosetljivi provodljivosti fluida. na promene teperature, gustine, pritiska

Ne remete tok fluida, mogua je instalacija pod pritiskom, bez zaustavljanja procesa.

2.25

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Pricip rada ultrazvunih meraa protoka


Od vie poznatih metoda ultrazvunog merenja protoka u upotrebi su najee tri, i to metodi koji su zasnovani na merenju: vremena prolaza talasa kroz fluid promene faze talasa promene frekvencije talasa Ovde emo razmotriti princip rada ultrazvunih meraa protoka koji primenjuju metod zasnovan na merenju vremena prolaza ultrazvunog talasa kroz fluid, jer se ovaj metod najee primenjuje u praksi. Brzina prostiranja ultrazvuka c u fluidu koji miruje je poznata za dati fluid. Meutim, ako se fluid kree kroz cevovod brzinom v, ukupna brzina prostiranja ultrazvuka bie odreena vektorskim zbirom ove dve brzine,c+v. Kreui se od take A do take B, to jest nizvodno (Slika 1.), ultrazvuni talas ima brzinu c + v*cos, dok u suprotnom smeru brzina iznosi c - v*cos. B B

r c

r v

Slika 1. Princip rada ultrazvunog meraa protoka

Vremena prolaza ultrazvunog talasa nizvodno (t1) i uzvodno (t2) data su izrazima:

t1 =

L c + v cos

t2 =

L c v cos

gde je L rastojanje izmeu taaka A i B (L=D/sin , D je unutranji prenik cevi). Razlika vremena prolaza nizvodno i uzvodno je

t = t 2 t1 =

2vL cos c 2 v 2 cos 2

2vD c 2tg

2.26

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

pri emu se smatra da je brzina v mnogo manja od brzine ultrazvunog talasa c, to odgovara realnim uslovima. Moe se pokazati da je protok srazmeran ovoj vremenskoj razlici, odnosno da vai relacija
Q= k t T2

gde je Q zapreminski protok a k kalibracioni faktor, t razlika vremena prolaza, T vreme prelaza ultarzvunog talasa od take A do take B. Vrednost vremenskog intervala t je veoma mala (t=10-6 do 10-7) i oko 1000 puta je manja od vremena T. Naime, velika razlika izmeu dve relevantne vremeske konstante znai da je egazaktno merenje vremena T, od fundamentalnog znaaja u praktinoj realizaciji ove vrste protokomera. Takoe, nelinearna zavisnost od parametra T je zanajan faktor u analizi osteljivosti kod ove vrste merenja protoka.

Praktina realizacija ultrazvunih meraa protoka


Praktina realizacija meraa bie objanjena na primeru meraa tipa Sonoflow firme Danfoss. Mera se sastoji od dva para prijemnika/predajnika zvunog talasa (tzv. transdjuseri) postavljenih paralelno jedan pored drugoga, pod uglom u odnosu na osu cevi kroz koju protie fluid. Istovremeno oba para emituju ultrazvuni talas, jedan par nizvodno a drugi uzvodno. Ovi talasi stiu do naspramnih transdjusera u razliitim vremenskim trenucima, kao to je objanjeno pri razradi principa rada ovih ureaja. Transdjuseri su povezani sa tzv. konvertorima signala koji sadre mikroprocesorku jedinicu. Ovde se vri merenje vremenske razlike u pristizanju uzvodnog i nizvodnog ultrazvunog talasa. Merenjem ove vremenske razlike, kao to je pokazanao, uz odgovarajui Slika 2. Principijelna ema ultrazvunog meraa protoka kalibracioni faktor, koji se odreuje eksperimentalno pri kalibraciji instrumenta, izraunava se zapreminski

2.27

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

protok tenosti. Principijelna ema meraa prikazana je na Slici 2., dok (Slika 3.) prikazuje izgled meraa i konvertora signala. U zavisnosti od potreba korisnika, spoljni dizajn meraa i konvertora kao i njihove dimenzije mogu varirati u irokom opsegu. Posebnu panju potrebno je posvetiti detekciji signala. Naime, mogue je da se eventualne smetnje i umovi detektuju kao pristizanje ultrazvunog talasa i na taj nain se dobijaju netane informacije o protoku. Zbog toga se na prijemniku vri uporeivanje pristiglog signala sa poznatim referentnim signalom, i na taj nain se eliminiu eventualne greke. O podudaranju pristiglog i referentnog signala govori tzv. korelacioni koeficijent koji ima Slika 3. Izgled meraa protoka i vrednosti izmeu 0 (najvea razlika) i 1 konvertora signala firme Danfoss (potpuno podudaranje pristiglog i referentnog signala). Vrednosti korelacionih koeficijenata su dostupne korisniku i na osnovu njihovih vrednosti, moe se analizirati kvalitet merenja protoka. Vrednosti korelacionih koeficijenata za neke sluajeve prikazane su na Slikama 4, 5 i 6.

0.5 0 korelacioni koeficijent 1

referentni signal

primljeni signal

Slika 4. Nepodudaranje signala (korelacioni koeficijent=0)

2.28

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

0.5 0 korelacioni koeficijent 1

referentni signal

primljeni signal

Slika 5. Potpuno podudaranje signala (korelacioni koeficijent=1)

0.5 0 korelacioni koeficijent 1

referentni signal

primljeni signal

Slika 6. Delimino podudaranje signala (korelacioni koeficijent=0.1)

Obrada signala, odnosno odreivanje korelacionih koeficijenata vri se u mikroprocesorskim jedinicama smetenim u konvertorima signala ime se mogunost pogrenog detektovanja signala svodi na najmanju moguu meru.

2.29

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

Nain ugradnje i izbor ultrazvunih meraa protoka


Na tanost merenja, odnosno obezbeivanje pune tanosti merenja prema specifikaciji proizvoaa (podseamo da proizvoa propisuje tanost do 0.5%) utiu razni faktori, kao na primer: Nain ugradnje. Tip pumpe, odnosno promene protoka. Dinamika ventila vezanih za protokomer (posebno pri doziranju). Izbor senzora i njegovo konfigurisanje. Temperatura i pritisak kod zapreminskog protoka. Promene viskoznosti. Odsecanje protoka malog inteziteta. Jasno je da se sa stanovita korisnika ne moe uticati na sve ove faktore, zato je naglasak dat na subjektivnim faktorima: nainu ugradnje i izboru senzora. No, vano je voditi rauna i o ostalim iniocima i njihovom znaaju. O njima e biti vie rei u praktinom delu ove skripte. ta se moe meriti Tenost sa <2% gasa ili vazduha Tenost sa <2% vrstih sastojaka Tenost viskoznosti <350 Cst Nain ugradnje. U nastavku su na slikovit nain dati osnovni principi ugradnje ultrazvunih meraa protoka. Napominjemo da je re o najvanijim principima i da pojedini proizvoai mogu postaviti i neka dodatana ogranienja. Pri montai ultrazvunih min meraa protoka postoje min 10 x Di 3 x Di izvesna ogranienja i preporuke za poloaj meraa u cevovodu. Tako na primer za ultrazvuni mera Danfos Sonoflow, preporuka je da mera bude barem 10Di min (unutranjih poluprenika 20 x Di senzora) iza krivine u cevovodu. Za pumpu ovo min rastojanje iznosi najmanje 40 x Di 20Di a za suenje cevovoda (ventili, prigunice i sl.) najmanje 40Di. Rastojanje do pumpe, ventila ili krivine u
Slika 7. Pravilan poloaj meraa u cevovodu

2.30

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

cevovodu iza meraa ne bi trebalo biti manje od 3Di (Slika 7). Iza dvostrukog savijanja cevi u jednoj ravni mera treba postaviti tako da rastojanja prikazana na Slici 8 iznose za jednostruki mera (ima jedan par transdjusera) najmanje L2=25Di a za dvostruki L2=15Di. L1 za obe vrste meraa treba da je najmanje 3Di. U sluaju dvostrukog savijanja cevi u dve ravni, preporuuje se da rastojanja prikazana na Slici 9. iznose najmanje L2=40Di za jednostruki, odnosno L2=20Di za dvostruki mera. L1 za obe vrste meraa treba da je najmanje 3Di.

L2

L1

Slika 8. Montaa iza dvostrukog savijanja cevi u jednoj ravni

L2

L1

Slika 9. Montaa iza dvostrukog savijanja cevi u dve ravni

Montaa Da bi se izbeglo postojanje vazdunih epova, pri horizontalnoj montai senzor treba da bude nisko u cevovodu (Slika 10.).

Slika 10. Protokomer nisko u cevovodu.

Senzor mora uvek biti pun tenosti (Slika 10. i Slika 11.), zato treba strogo izbegavati: Instalaciju u najvioj taki cevovoda (Slika 12.) Vertikalnu instalaciju, pri slobodnom oticanju vode (Slika 12.)

2.31

Savremena merenja i regulacija-osnovni kurs

!
Slika 11. Protokomer mora biti pun tenosti. Slika 12. Greke kod instalacije protokomera.

Izbor senzora. U izbor senzora treba ugraditi tehnoloko-tehnika znanje o procesu u okviru kojeg je potrebno izvriti merenje. Postupak odabira senzora nije uvek jednostavan i u nastavku je data osnovna procedura, koju treba slediti da bi senzor bio izabran na pravi nain. 1. korak Utvrditi vrednosti osnovnih parametara procesa koji su merodavni za izbor meraa protoka, to jest: maksimalni protok fluida koji e se javiti u eksploatacionim uslovima maksimalni pritisak u sistemu radnu temperaturu procesa 2. korak Na osnovu gore navedenih parametara korienjem tabele za dimenzionisanje meraa protoka u uputstvu za upotrebu izabrati senzor koji najbolje zadovoljava eksploatacione uslove. Kod meraa protoka tipa Sonoflow odabir senzora se uglavnom svodi na dimenzionisanje prenika samog senzora. Izbor se vri tako to se sa poznatim granicama u kojima se kree protok tenosti u sistemu i vodei rauna da brzina tenosti u sistemu treba da je izmeu 0.5 i 10 m/s iz tabele odreuje odgovarajui prenik senzora. Ukoliko zahtevima korisnika odgovara vie veliina prenika, treba voditi rauna o tome da su merai manjeg prenika jeftiniji, ali da se kod njih javlja vei pad pritiska i obrnuto. Nakon toga se u zavisnosti od potreba korisnika vri izbor varijante meraa i konvertora signala.

Parametri procesa: maksimalni protok pritisak temperatura

2.32